You are on page 1of 7

O d r i v i r a z v o j j e o r i j en t i s a n n a i z r a d u m o d e l a k o j i n a k v a l i t e t a n n a i n z a d o v o l j a v a j u drutveno-ekonomske potrebe i interese graana, a istovremeno eliminiu, ili znaajno smanjujuuticaje koji predstavljaju pretnju ili tetu po ivotnu

nu sredinu i prirodne resurse. Dugoroni konceptodrivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, ali takav koji osim ekonomske efikasnosti itehnolokog napretka, veeg uea istijih tehnologija i inovativnosti celog drutva i drutvenoodgovornog poslovanja, obezbeuje smanjenje siromatva, dugorono bolje korienje resursa,unapreenje zdravstvenih uslova i kvaliteta ivota i smanjenje nivoa zagaenja na nivo koji moguda izdre inioci ivotne sredine, spreavanje buduih zagaenja i ouvanje biodiverziteta. Jedan odn a j v a n i j i h c i l j e v a o d r i v o g r a z v o j a j e o t v a r a n j e n o v i h r a d n i h m e s t a i s m a n j e n j e s t o p e nezaposlenosti, kao i smanjenje rodne i drutvene nejednakosti marginalizovanih grupa, podsticanjezapoljavanja mladih i lica sa invaliditetom, kao i kao i drugih rizinih grupa.Cilj Strategije odrivog razvoja Republike Srbije je da dovede do ravnotee tri kljunafaktora, odnosno tri stuba odrivog razvoja: odrivog ekonomskog rasta i privrednog i tehnolokograzvoja, odrivog razvoja drutva na bazi socijalne ravnotee, zatite ivotne sredine uz racionalnor a s p o l a g a n j e p r i r o d n i m r e s u r s i m a , s p a j a j u i i h u j e d n u c e l i n u p o d r a n u o d g o v Politika odrivog razvoja u Srbiji stvarna mogunost ili fikcijainstitucionalnim okvirom. Strategija odrivog razvoja Srbije znaajno do prinosi usklaivanjueventualnih konfliktnih ciljeva razliitih aspekata drutvenoekonomskog razvoja, prevazilaenju j a z a i z m e u p r o c e s a u t v r i v a n j a s e k t o r s k i h p o l i t i k a , k a o i u s p o s t a v l j a n j u s i s t e m a u z a j a m n i h prednosti. To je ostvareno u zajednikom radu na izradi Strategije, odnosno kroz uee svihkljunih drutvenih grupa Politika odrivog razvoja u Srbiji stvarna mogunost ili fikcijainstitucionalnim okvirom. Strategija odrivog razvoja Srbije znaajno do prinosi usklaivanjueventualnih konfliktnih ciljeva razliitih aspekata drutvenoekonomskog razvoja, prevazilaenju j a z a i z m e u p r o c e s a u t v r i v a n j a s e k t o r s k i h p o l i t i k a , k a o i u s p o s t a v l j a n j u s i s t e m a u z a j a m n i h prednosti. To je ostvareno u zajednikom radu na izradi Strategije, odnosno kroz uee svihkljunih drutvenih grupa. 1. Nacrt strategije odrivog razvoja Nacrt strategije odrivog razvoja Srbije sastoji se iz sledeih delova : 1 . V i z i j a 2 . N a c i o n a l n i p r i o r i t e t i 3.Princip strategije odrivog razvoja4 . S W O T m a t r i c a ( a n a l i z a ) S obzirom da u se u daljem radu b a v i t i k o n k r e t n i m p r o b l e m i m a , n a j v e u p a n j u u posvetiti analizi stanja, problema, prioriteta, ciljeva, kao i merama koje treba preduzeti.Oblasti kojetreba analizirati su : 1. Privreda Srbije odrivost zasnovana na znanju

2. Drutveno ekonomski uslovi i perspektive3 . i v o t n a s r e d i n a i p r i r o d n i r e s u r s i

Politika odrivog razvoja u Srbiji stvarna mogunost ili fikcijaKod privreda Srbije odrivost zasnovana na znanju treba analizirati sledee:- K a k v a e k o n o m i j a j e p o t r e b n a S r b i j i ? -Ekonomija zasnovana na znanju kako i zato?- E k o n o m i j a S r b i j e r a z v o j i o d r i v o s t Tranzicija i odrivi razvoj privrede- O b r a z o v a n j e z a o d r i v i r a z v o j - O d r i v a p r o i z v o d n j a i p o t r o n j a -Zatita intelektualne svojine i odrivi razvoj-Izbor ekonomske politike i a d e k v a t n o m a k r o e k o n o m s k o o k r u e n j e Kod drutveno ekonomskih uslova i perspektiva treba analizirati sledee:- D r u t v e n e v r e d n o s t i , k v a l i t e t i v o t a i drutveno blagostanje- P o p u l a c i o n a p o l i t i k a - S o c i j a l n a sigurnost i socijalna kohezija-Siromatvo i socijalna ukljuenost- P o l i t i k a j e d n a k i h m o g u n o s t i - R a d n a ravnopravnost- J a v n o z d r a v l j e Stanovanje i stambena politika Regionalni i lokalni aspect odrivog razvoja Informisalje i uee javnosti u odluivanjuKod ivotne sredine i prirodnih resursa treba analizirati sledee :- P r i r o d n i r e s u r s i u k o j e s p a d a j u : Vazduh Voda Zemljite Biodiverziteti i zatita prirode ume Faktora rizika po ivotnu sredinu u koje spadaju: Klimacke promene Otpad Hemikalije

Udesi Jonizojue i nejonizojue zraenje Buka Prirodne katastrofe Uticaj ekonomskih sektora na ivotnu sredinu u koje spadaju : Industrija Poljoprivreda Rudarstvo Energetika umarstvo, lovstvo i ribolovstvo Transport Turizam Uvoenje istije proizvodnjeU daljem radu analizirau neke od gore navedenih oblasti iz nacrta strategije odrivog razvoja.

O d r i v a

p r o i z v o d n j a

p o t r o n j a

Da bi se ostvarila ideja odrive proizvodnje i potronje neophodna je kako individualna takoi zajednika akcija koja e biti podrana od strane nacionalne politike a sa druge strane delovanja uskadu sa njom, proirujui je istovremeno na regionalnu saradnju. Potrebe i opseg delovanjak o n c e p t a o d r i v o s t i j e r a z n o l i k a a l i n e i u t o p i j s k a . T a k o k a o p r i m e r , s m a n j e n j e s t v a r a n j a prekomernog otpada (tokom proizvodnje i potronje), unapreivanjem metoda reciklae, uticajemna sortiranje otpada u domainstvima (to kod nas jo uvek nije dovoljno aktuelno) su samo nekeod mogunosti da se utie na eljeni nain ka odrivosti a da ne nosi pritom sa sobom utopijski igd a u s t v a r n o s t i t a k o n e t o n i j e i z v o d l j i v o . J e d a n o d z a n i m l j i v i h r e z o n a o d r i v e p r o i z v o d n j e i potronje jeste i smanjenje i traenje alternativnih solucija u mobilnosti ljudi - prelazak na sredstvakoja troe manje energije a pritom su javna, imaju za cilj da smanje postotak broja automobila poglavi stanovnika. Nije nemogue zamisliti da se umesto neverovatnih saobraajnih zaguenja uvelikim gradovima usled prekomernog broja vozila praenim nepotrebim zagaenjima pojavi

slikao r g a n i z o v a n o g j a v n o g p r e v o z a k o j i o m o g u u j e m o b i l n o s t l j u d i n e o s t a v l j a j u i i z a s e b e nedozvoljene granice zagaenja ivotne sredine. Takoe nije nemogue zamisliti da se ponaanja inavike potroaa usmere u pravu koje e doneti revolucionarne odnose u sistemima, sline kao to j e i n d u s t r i j a l i z a c i j a d o n e l a s v o j o m p o j a v o m , i g d e e s i s t e m m o i d a s e t r a n s f o r m i e o d hiperpotroakog ka postpotroako ureenju.

E k o n o m i j a

z a s n o v a n a

n a

z n a n j u

Bogastvo jedne zemlje je zbirni rezultat njenih prirodnih bogatstava, finansijskog, i ljudskogkapitala, ali i produktivnosti, odnosno efikasnosti kojom se navedena bogatstva koriste. Kad je ofinansijskom kapitalu re, o njegovom znaaju najreitije govore primeri Irske i Estonije, dvejuzemalja koje su se naglo razvile zahvaljujui privlaenju domaeg investicionog kapitala.Poslednjih deceniju i po, u periodu ekonomske tranzicije, veina zemalja centralne i istoneEvrope iskoristile su poznavanje ove injenice i, uz dobru makroekonomsku politiku i povoljnooporezivanje, uspele su da privuku velike koliine kapitala koji je, zauzvrat, uinio da one danasimaju zavidno visok ivotni standard u poreenju sa ranijim vremenima. Biodiverzitet i zatita prirode Bioloska raznolikost podrazumeva raznolikost zivih organizama koji nastanjuju kopno ivodu, kao i raznolikost unutar razlicitih vrsta, izmedju vrsta i ekosistema. Biodiverzitet nije samosveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i zivotinjskog sveta, vec i raznolikost funkcija zivihorganizama. Radi opstanka nase planete i harmonicnog suzivota coveka i prirode, svet se bi trebaod a s e u s m e r i n a d v a g l a v n a c i l j a : o c u v a n j e i o d r z i v o k o r i s c e n j e b i o d i v e r z i t e t a . O c u v a n j e biodiverziteta je konzervacija i ob n a v l j a n j e n a r u s e n i h e k o s i s t e m a i p r i r o d n i h s t a n i s t a , k a o i ocuvanje i oporavak biljnih i zivotinjskih vrsta.O d r z i v o k o r i s c e n j e j e t a k v o k o r i s c e n j e k o m p o n e n a t a b i o l o s k e r a z n o v r s n o s t i k o j e n e prouzrokuje narusavanje biodiverziteta, vec predstavlja racionalno koriscenje prirodnih dobara iodrzavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i teznjama sadasnjih i buducih generacija P r i r o d n i r e s u r s i v a z d u h

Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. Vazduh je smesa gasovak o j a c i n i a t m o s f e r u , a s a s t o j i s e p r i b l i z n o o d 4 / 5 a z o t a , 1 / 5 k i s e o n i k a i v r l o m a l i h k o l i c i n a plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih necistoca. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine nazdravlje ljudi i citav ekosistem. Atmosfera

sluzi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija doudaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstvenood tipa zagadjivaca.Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobracaj.

voda Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica. Potrebe za vodom odraslogc o v e k a i z n o s e o d 2 , 5 d o 3 l i t r e d n e v n o . V o d a i l i p o k r e c e r a z v o j i l i o g r a n i c a v a p r o g r e s s v a k e zajednice - od porodice do civilizacije.Broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povecava, potrebe za vodom jos i brze, a njenakolicina se ne menja. Do 2025. godine dve trecine covecanstva osetice ozbiljan nedostatak vode.Procene strucnjaka kazu da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijacoj vodi, 2,5 milijardi nemaobezbedjene elementarne sanitarne uslove, a vise od pet miliona ljudi godisnje umire od bolesti kojesu uzrokovane zagadjenom vodom.Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski danvoda, s namerom da istakne njenu vaznost i ogranicavajucu ulogu u razvoju. Blizimo se vremenukada ce potreba za vodom premasiti zalihe. Nakon toga nuzno prestaje razvoj, zapocinju borbe zavodu, a postoji cak i opasnost od medjudrzavnih ratova.Borba za vodu - injenice- 6 . 0 0 0 l j u d i u s v e t u d n e v n o u m r e o d d i j a r e j e ! - P o t r o s n j a v o d e s e u d v o s t r u c i l a o d 1 9 5 0 . g o d i n e ! -Kolicina zagadjene vode je veca nego u basenima 10 najvecih svetskih reka!Srbija nema dovoljno vode za picePoseban problem predstavlja zagadjenje podzemnih voda. Ova zagadjenja jednim delomuzrokuje poljoprivreda - zbog koriscenja vestackog djubriva i otpadne voda iz seoskih naselja.Veliki problem predstavlja i posledica zagadjenja voda sa neuredjenih deponija. Voda iotpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih vodazagadjujuci je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.

Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruzenju ugljenika. Oko 46 procenataugljenika uskladisteno je u biomasi i zemljistu suma, a 25 procenata u pasnjacima i savanama. Kadase sume prekomerno eksploatisu, umesto da usisavaju ugljen-dioksid one pocinju da ga emituju, stonanosi stetu globalnoj klimi. Ponovna ravnoteza u tom slucaju u ekosistemu moze se uspostavitiukoliko se postuje biodiverzitet i promovise odrzivi razvoj suma. Za vecinu zemalja u razvojustvaranje nacionalnog sistema za racunanje, merenje i monitoring promena u zalihama ugljenikaskup je projekat, ali bio bi visestruko isplativ.U razvijenim, ali i sve vecem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski pristupkoji predstavlja strategiju integrisanog i odrzivog upravljanja zemljistem, vodom i zivim resursima,kao i promovisanje konzervacije zivotne sredine.Agro-biodiverzitet odnosi se na raznovrsnost biljnih i zivotinjskih vrsta koje se koriste ucovecjoj ishrani. Samo 7.000 biljaka (2,6% svih biljnih vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani, vise od95% svetske populacije

se hrani svinjskim, govedjim i zivinskim mesom, dok samo deset vrsta ribedominira globalnim ishranom tim mesom.840 miliona ljudi na planeti dnevno ne unese dovoljne kolicine namirnica, a broj tog delasvetske populacije povecava se iz dana u dan. To znaci da ce do 2020. godine kolicina proizvedenehrane morati da se poveca za 50%.Oko 90 miliona hektara svetskog zemljista morace da bude pretvoreno u poljoprivrednadobra do 2010. godine da bi se postigla globalna obezbedjenost hranom, a polovina tih povrsinatrebalo bi da bude dobijena krcenjem suma sto ce imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet.Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agrobiodiverziteta i to, pored ostalih faktora,zbog upotrebe pesticida, pa cak i djubriva.Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom, zagadjivanje tla otpadom i iz atmosferesamo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Evropa.Sume i njihovo zemljiste obezbedjuju osnovne ekoloske funkcije kao sto su zastitavododelnica (linije razdvajanja recnih slivova), regulisanje rezima vode, odrzavanje regionalneklime, cistog vazduha i stanista divljih zivotinja. One donose dobrobit ljudima kroz hranu, turizam,gorivo i drugo.Sume prekrivaju oko 1.900 miliona hektara u nerazvijenim zemljama, a od tog broja 720miliona su tropske sume (cak 50% tropskih suma nalaze se u Brazilu, Indoneziji i DemokratskojRepublici Kongo). Najveci gubitak suma uzrokovan je drvnom industrijom, ilegalnom secom i pretvaranjemsuma u obradive povrsine. Izmedju 1980. i 1995. godine zemlje u razvoju su izgubile 200 milionahektara suma. Nestanak i degradacija tropskih suma predstavljace jedini veliki uzrok izumiranjazivih vrsta za 50 godina.

K l i m a t s k e

p r o m e n e

Postoje jasni dokazi da globalno zagrevanje neosporno postoji. Bez urgentne, neposredneaktivnosti putem promena naina ivota i stavova, efekti na globalni klimatski sistem mogu bitinagli i nepovratni, ne tedei ni jednu zemlju, uzrokujui sve ee i sve jae toplotne talase, kineoluje, tropske ciklone i promene nivoa mora ve u ovom veku. Ove pojave prete ljudskom zdravljui kotaju ljudskih ivota. Ve 2020. godine, prema izvetaju sa Meudravnog panela o promeniklime, 75250 miliona ljudi u Africi e patiti zbog nedostatka vode, dok e stanovnici megalopolisau Aziji biti pod velikim rizikom od poplava.Pitanje je ta eka nas!Z d r a v s t v e n a s t r u k a j e u p r v i m r e d o v i m a u b o r b i s a u t i c a j i m a k l i m a t s k i h p r o m e n a n a zdravlje. Sve populacije e osetiti odreen uticaj, ali najugroenije su one populacije koje ive us i r o m a n i m z e m l j a m a u k o j i m a s e z d r a v s t v e n i s i s t e m v e b o r e s a o t k r i v a n j e m , k o n t r o l o m i leenjem zaraznih bolesti i poremeaja zdravlja ukljuujui malariju, dengu, hemoraginu groznicu, p r o t e i n s k o energetsku malnutriciju i dijareju. Klimatske promene e pogorati ov e s l a b o s t i doprinosei veem pritisku na zdravstvene slube, sa veom uestalou.D a b i s e s a u v a l o z d r a v l j e u u s l o v i m a p r o m e n e k l i m e , p o t r e b n o j e d a o j a a m o i reformiemo sisteme koje imamo, vie

nego da stvaramo nove, posebne strukture. Da bismosauvali zdravlje od klimatskih promena potrebno je da se bavimo ovim problemom na svimfrontovima. Smanjenje uticaja klimatskih promena i odgovor na n j i h o v e e f e k t e p r e d s t a v l j a zajedniku meunarodnu odgovornost

Uvodjenje cistije proizvodnje Preduzea koja primenjuju istiju proizvodnju ekonomsku dobit bi trebalo da ostvare krozsmanjenje trokova rada, smanjen obim tretmana otpada, smanjenje utroka energije i druge mere.Treba da uvodimo tehnologije koje nee imati zagaenje kao nus pojavu, a ne da razmiljamo kakoda otklanjamo posledice

Zakljucak Iz svega napred iznetog moe se doi do zakljuka da politika odrivog razvoja u Srbijimoe biti posmatrana iz dva ugla : ugla stvarne mogunosti i ugla fikcije.Nadam se da konkretni primeri koje sam naveo omoguuju svakom itaocu da izgradi sopstveni stav po ovom pitanju, a tose mene tie smatram da je politika odrivog razvoja Srbije i stvarna mogunost, a istovremeno ifikcija.