- Razmi{ljajte o uzvi{enim temama (vidi Filibljanima 4,8).

Sami
odlu~ujemo {ta }emo gledati i slu{ati na televiziji, radiju ili u biosko -
pu, i koje }emo ~asopise i novine ~itati. Reklamne agencije su vrlo
uspe{ne jer koriste ove medije da bi usmerile na{u pa`nju na ono
{to nemamo, ~ime podsti~u na{ ose}aj nezadovoljstva. Imajte na
umu: “^ovek koji je zadovoljan onim {to ima, bogatiji je od onoga koji
ima mnogo i `eli jo{ vi{e.”
- Pouzdanje u Boga osigura}e nam obranu protiv stresa i postavi-
ti ogradu protiv zabrinutosti. Pouzdanje u Boga zna~i imati potpuno
po verenje da }e na{ nebeski Otac postupiti u na{u korist na na~in i
u vreme koje }e za nas biti najbolje, u skladu s Njegovom voljom.
Kao {to vidite, mnoge stvari u `ivotu mo`emo sami izabrati.
Nemojte oklevati! Odlu~ite da u`ivate u `ivotu kakav jeste. Radujte se
sun~evom sjaju i ki{i. Udi{ite miris cve}a, uzvratite osmehe, igrajte
se sa decom. Takav pristup `ivotu malo ko{ta, a ~uva nas od lo{eg
raspolo`enja. On ne nagomilava dugove. Umesto toga nudi obilne
kamate.
Primena
Mnogo toga mo`ete u~initi da i vi ne postanete `rtva stresa. Re -
dov no ve`banje, zdrava ishrana i pouzdani `ivotni oslonci imaju zna~aj -
nu ulogu u borbi protiv posledica fizi~kog i emocionalnog pritiska.
SavIadati stres
Preveliki stres vrlo je stvaran problem u na{em dru{tvu. Nau~iti
kako iza}i na kraj sa njim postao je vrlo va`an zdravstveni problem
nakon {to su istra`ivanja pokazala koliko je on presudan za razvoj
mnogih telesnih bolesti. U ve}ini slu~ajeva beg nije adekvatan odgo -
vor. Mi moramo usvojiti pozitivnije metode suo~avanja sa stresom.
Kako resiti probIem preopterecenosti
Ponekad se doga|a da smo izlo`eni emocionalnom stresu, a ne
shvatamo za{to je to tako. Kad se to dogodi, korisno je na~initi popis
onoga {to vam smeta. Zapisivanje izvora stresa omogu}i}e vam da
se usre dsredite na njih i preduzmete odgovaraju}e mere. Umesto pre-
jedanja, opijanja ili bega u neku aktivnost kojom zapravo samo gubite
vreme, mo`ete ustanoviti izvor problema i poraditi na njegovom
re{enju.
Kratkotrajan stres je podsticajan, ali dugotrajan mo`e izazvati bo -
lest. Istra`ivanja pokazuju kako hroni~ni stres uni{tava telo i otvara
put bolestima.
Supstance koje u nama izazivaju ose}aj prijatnosti i zadovoljstva
gotovo su neodoljive. Od kokaina do kofeina, ljudi sve vi{e pose`u za
bilo ~ime {to im mo`e pomo}i u olak{avanju stresa i paralizovanju
pritisaka koji ~ine zna~ajan deo `ivota savremenog ~oveka. Ali iako
smo sve svesniji koliko je upotreba takvih sredstava {tetna, nau~nici
su otkrili kako zdravo telo mo`e samo proizvesti vlastite supstance
za dobro raspolo`enje koje {tite i koriste zdravlju.
MisIite Ii reci da nase teIo proizvodi prave “droge””?
Da. Ako pod tom re~ju mislite na hemijske supstance, onda telo
zaista stvara na hiljade njih svakoga dana. Ako pak mislite na razli~ite
lekove koji se koriste u medi cini za le~enje bolesti, odgovor je jo{
uvek pozitivan. Ljudsko telo stalno nastoji da izle~i samo sebe.
Koje vrste “dobrih droga” proizvodi nase teIo?
Najja~e droge koje izazivaju dobro raspolo`enje nazivaju se narkoti-
ci. Oni blokiraju bol i proizvode ose}aj izuzetnog zadovoljstva. Korisni
268 269
FOEPSGJOJ
Hormoni sre}e
NADA
Izvr{en je eksperiment sa dva pacova. Prvi pacov je stavljen u
kantu vode. Plivao je grozni~avo dvadesetak minuta, a onda se
umorio i utopio.
Sa drugim se postupilo na sli~an na~in, s tim {to je bio spa{en
kada je nakon dvadese tak minuta posustao. Nakon nekoliko
dana ponovno je bio stavljen u kantu; ali ovaj put je plivao sat i
po pre nego {to je stao.
Za{to? Imao je NADU. Jednom je uspeo da se spasi i nadao
se da }e se to ponoviti.
Nada je sna`an pokreta~.
su i u ubla`avanju jakih, neizbe`nih bolova. Me|utim, nakon du`e
upotrebe ti lekovi mogu postati {tetni i izazvati zavisnost. Nau~nici su
ustanovili da telo samo proizvodi supstance sli~ne narkoticima. Zajed -
ni~kim imenom zove mo ih endor finima.
@elite li da se osvedo~ite u delovanje tih hormona? Slede}i put
kada se udarite po prstu, primeti}ete kako jaki bol brzo nestaje
nakon ~ega nastupa stanje olak{avaju}e omamIjenosti. Ljudi koji su
ozle|eni u nesre}ama ili ranjeni vojnici retko su kada odmah svesni
te`ine svoje povrede. Sporisti mogu ~ak slomiti kost u `aru takmi~e -
nja i ne osetiti bol sve dok ne zavr{i utakmica. To su sve primeri en -
dor fina na delu. Pre mnogo godina dr. Hans Seyle ustanovio je da
strah ili srd`ba mogu podstaknuti ispu{tanje bujice adrenalina u krvo -
tok. Taj dodatni adrenalin daje ~oveku posebnu snagu koja ga ospo -
sobljava za borbu ili beg od izvora opasnosti. Me|utim, mnoga kas-
nija istra`ivanja su pokazala da takvi ose}aji straha i srd`be mogu
{tetiti telu ukoliko traju du`e vremensko razdoblje. I druge negativne
emocije, kao {to su dugotrajna `alost, mr`nja, ogor~enost ili ozlo-
je|enost, tako|e mogu iscrpiti zalihe hormona koji podsti~u meha -
nizme neposrednih reakcija na uzro~nike stresa i oslabiti odbranu
organizma protiv bolesti.
Ako negativne emoci je mogu biti razorne, sta je sa pozitivnim?
Norman Cousins je od{krinuo vrata novog podru~ja istra`ivanja
kada je sam sebe izle~io od smrtonosne bolesti gajenjem po zitivnih
emocija kao {to su radost, smeh, ljubav, zahvalnost i vera, uz zdrave
`ivotne navike. Otada su psiho-neuro-imunolozi izolovali mnoge sup-
stance koje proizvode emo cije u mozgu. Nazivaju se endor finima. Oni
blokiraju bol, podsti~u ozdravljenje, ja~aju imuno lo{ki sistem i izazi-
vaju divan ose}aj zadovoljstva.
ZeIite Ii reci da na•in na koji razmisIjamo i osecamo moze stetiti
iIi pomoci ozdravIjenju naseg teIa?
Emocije su poseban, va`an deo na{e li~nosti i na{eg bi}a. Uporno
negovanje negativnih emocija mo`e podstaknuti pojavu bolesti, dok
pozitivne emocije koriste celom organizmu. Lekari se, na primer, u~e
da ne smeju zatvoriti vrata nadi kod bolesnika obolelih na smrt. Bri`ni
lekar, koji sa pouzdanjem i opti mizmom ka`e pacijentu: “Imam ose}aj
da }ete biti jedna od deset osoba koja }e pobediti ovu bolest”, ~esto
}e biti izne na|en ispunjenjem svog proro~anstva. Takve re~i uti~u
sasvim suprotno od te iste pro gnoze izra`ene na druga~iji na~in:
“Imate samo deset posto izgleda da pre`ivite.”
Kako jos mozemo podstaknuti proizvodnju ovih posebnih
hormona?
Odavno je poznato da je ve`banje korisno za zdravlje. Nau~nici su
po~eli prime}ivati da se prijatni ose}aji nakon ve`banja ne mogu
objasniti samo kao u~inak ve`banja. U ljud skom se organizmu doga|a
ne{to vi{e, a to ne{to vi{e je, zapravo, pove}anje nivoa endor fina.
Da Ii bi taj osecaj mogao biti samo posIedica pozitivnog
misIjenja?
Delovanje i narkotika i endor fina mo`e se omesti odre|enim
hemikalijama. Ako se one daju osobi kojoj se ubla`avaju bolovi pomo -
}u mor fijuma, njegovo }e se delovanje izgubiti gotovo istog trena.
^ovek koji ose}a posebno zadovoljstvo zahvaljuju}i proizvodnji endor-
fina u telu, tako|e }e izgubiti taj ose}aj ukoliko primi takvo sredstvo.
Te su reakcije vrlo specifi~ne.
Me|utim, ~injenica je da je proizvodnja endor fina posledica pozi -
tivnog razmi{ljanja. Re{avanje sukoba, odbacivanje mr`nje i ogor -
~enosti, negovanje ljubaznosti, velikodu{nosti i zadovoljstva, kao i
ja~anje vere podstaknu}e proizvodnju endor fina u na{em mozgu i po -
ve }ati sposobnost tela da se odupre bolestima. A fizi~ka korist od
redovnog hodanja delova}e poput deserta na kraju dobrog obroka.
270 271
Onaj ko je zadovoIjan onim sto ima, bogatiji je od onoga koji
ima mnogo i zeIi da ima jos vise.
Citavo vase teIo moze imati koristi od srda•nog smeha.
SAVETI IZ BIBLIJE
“Radujte se uvek u Gospodu! Da ponovim: radujte se!”
“Ne ~inite ni{ta iz sebi~nosti ili ta{te slave, nego u ponizno sti
smatrajte jedan dru goga ve}im od sebe! Ne gledajte pojedini
samo na svoju vlastitu korist nego i na korist drugih!”
“Usta nam behu puna smeha, a jezik klica nja.”
“Plodovi Duha su: ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobro-
ta, ver nost, krotost, uzdr`ljivost.”
SRECA DELUJE IZNUTRA
Kako proizvesti endorfine
- Bavite se ve`banjem svaki dan
- Svakodnevno sebi priu{tite po koji trenutak samo}e
- Budite ljubazni prema drugima
- Dovoljno se naspavajte
- Ne gubite vreme, dobro isplanirajte dan
- Odrecite se opojnih sredstava
- Budite radosni
Primena
Telo proizvodi vlastite endor fiine koji stvaraju ose}aj zadovoljstva,
{tite nas i doprinose boljem zdravlju. Telesno ve`banje i pozitivni umni
stav podsti~e proizvodnju endor fina u mozgu i pove}ava sposobnost
tela da se bori protiv bolesti.
TEST SRECE
Prvi deo
Lak{e je ose}ati se sre}nim kada ste zdravi. [ta od navedenog
~inite da biste telesnim zdravljem pobolj{ali stanje svog uma?
- Svakodnevno ve`bate (po mogu}nosti na sve`em vazduhu): Stu -
dije pokazuju da je ve`banje najdelotvorniji lek za lo{e raspolo`enje.
U svakom slu~aju je najjeftiniji.
- Izbegavajte kofein: Upotreba kofeina skra}uje va{ fitilj, odnosno
sni`ava prag podno{ljivosti `ivotnih stresova. Kofein mo`e prouzroko-
vati i nesanicu oduzimaju}i va{em organizmu potrebni odmor.
- Izbegavajte alkohol: Alkohol je depresivno sredstvo, a mnogi ga
uzimaju u trenucima negativnih emocija. To je sli~no dolivanju benzi-
na na vatru. Kad se lo{e ose}ate vama je potreban podsticaj, a ne
stvar koja }e vas gurnuti jo{ dublje.
- Konzumirate hranu siroma{nu masno}ama i bez holesterola.
Hranite se celim `itaricama, povr}em, mahunarkama i vo}em. Sa tak -
vom ishranom se bolje ose}ate i izgledate, i imate vi{e energije.
Takvo stanje svakako podsti~e pozitivne emocije.
- Boravite na sve`em vazduhu: Dobro provetrene prostorije i dubo -
ko disanje omogu}avaju obilat dovod kiseonika va{em telu. To je bit -
no za dobro mentalno i emocionalno zdravlje. Sve`i vazduh pod-
staknu}e i bolju koncentraciju i budnost.
Drugi deo
Um i telo duboko su povezani. Kao {to je te{ko biti sre}an kada
ose}ate posledice neke fizi~ke bolesti, tako je te{ko ose}ati se zdra -
vim kad ste u sukobu sa sobom ili sa drugima.
Slede}e navike poma`u negovanju pozitivnih stavo va. Koje od njih
razvijate?
- Razmi{ljate o svojim radostima: Svako od nas mo`e za mnogo
toga biti zahvalan. Razmi{ljajte o onome {to je dobro u va{em `ivotu
i ne dopustite da vas savladaju nevolje. Takvo usmeravanje misli je
jedan od va`nih klju~eva sre}nog `ivota.
- Nastojte izgraditi skladne odnose: Ako prema drugima negujete
negativne emocije kao {to su gor~ina, zavist i ljubomora, li{avate se
mnogih radosti. Sa druge strane, ako razvijate nesebi~an i bri`an duh,
to }e u va{ `ivot uneti sre}u i prijateljstvo.
- Radite za dobro drugih: Ako nastojite druge obradovati, i sebi
}ete pomo}i kao i onima koje ste obradovali. Time se emocionalno
distancirate od vlastitih problema zbog ~ega se i sami bolje ose}ate.
- Odvajate vreme za duhovnu obnovu: Veliki mu{karci i `ene svih
vremena crpili su snagu i nadahnu}e iz poverenja u ne{to ve}e od
njih samih. Takva im je vera pomogla da savladaju prepreke i postanu
istinski velikim. Predah u trci svakodnevneg `ivota i razmi{ljanje o
dubljim stvarima i posezanje za silom koja je izvan nas, mo`e biti
najdelotvornije sredstvo kojim }ete vratiti sre}u u svoj `ivot.
272 273

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful