You are on page 1of 2349

INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA

ff fi y

/

Babic Mate, Bazler-Madzar M arta, H orvat Branko, Kovac Oskar, M adzar Ljubom ir, Ivan Maksimovic, Zvonim ir Marovic, O stracanin M iodrag i Popov Zoran

SISTEM SAMOUPRAVNOG DRUSTVENOG PLAN1RANJA

R E D A K T O R I M arta Bazler-Madzar — Zoran Popov

KONZORCI.JUM EKONOMSKIH INSTITUTA ZA MEBUREPUBLICKO POKRAJINSKI I JUGOSLOVENSKI PROJEKAT nPRIVREDNI SISTEM SFRJ«

In stitu tl realizatori istrazivanja: In stitu t ekonom skih nauka, Beograd (nosilac) Ekonom ski institu t, Zagreb Ekonom ski tn stitu t Ekonom skog fakulteta, Sarajevo

Glavni i odgovom i urednik Zvonimii1 Marovic

Recenzenti D ragom ir Vojnic {i S '2 )0 Mladen Kovacevic

Izdavac In stitu t ekonom skih nauka, Beograd, Zmaj Jovina 12, telefon 622-357 Tiraz: 1000 prim eraka Stam pa: GKRO i>GRAFICAR« — Kovin sUU;J«Rll< sliHJKft 'C \ , J

P R E D G O V O R

Ova studija je deo m edurepublicko-pokrajinskog i jugoslovenskog projekta »Privredni sistem SFRJ«> Istrazivanja na ovom tem atskom podrucju privrednog sistem a su malizovali; In stitu t ekonom skih nauka, Beograd, kao nosilac i organizator istraziva­ nja, E konom ski institut, Zagreb i E ko n o m ski in stitu t Ekonom skog fakulteta, Sarajevo. Izrada studije je p u tem drustvenog dogovora finansirana od strane repttblicko-pokrajinskih zajednica natike i Federacije. S obzirom da su ova istrazivanja vrsena u okviru priprem a za izradu Drustvenog plana razvoja Jugoslavije u periodu 1981—1985. godine, to su ona, u m eri u ko jo j je to bilo moguce, usaglasena sa nizom drugih istrazivackih projekata ko ji su radeni sa istim ciljem. V ime Federacije, odnosno Saveznog izvrsnog veca koordinaciju svih ovih istrazivanja vrsio je Savezni zavod za drustveno planiranje. U soda vec vrlo dugom periodu vremena uloga planiranja u usm eravanju tokova drustvenog i privrednog razvoja Jugosla­ vije je bila izrazito zapostavljena, Ovo zapostavljanje se ponekad izrazavalo u form i direktnog ogranicavanja uloge plana, a pone­ kad u form i objektivne nem ogucnosti ispunjavanja planskih ciIjeva. V prvom slucaju se radilo o svesnim teznjam a da se minimizira uloga plana u privrednom razvoju, a regulativna funkcija upravljanja privrednim tokovim a p repusti slobodnom delovanju trzisnog mehanizma. U drugom slucaju se radi o in tem o j nekonzistetnosti privrednog sistema, tako da je dejstvo ostalih njegovih delova onemogucavalo ili sputavalo funkcionisanje sistem a pla­ niranja. No, nezavisno od uzroka ove pojave, posledioe ovakvog stanja su bile izrazito nepovoljne po jugoslovensku privredu. Tako je jugoslovenska privreda u periodu od oko 15 godina dozivela vrlo neprijatnu transform aciju, skoro do polovine 1960-tih godina nasa privreda je, pored japanske, bila najdinam icnija u svetskim razmerama, a pocetkom 1980-tih godina ona se pretvara u gotovo stagnantnu privredu sa izradenim karakteristikam a opSte nestabilnosti privrednih tokova.

Iako se ova nezeljena i neprijatna transfom iacija ne moze u celosti pripisati neadekvatnoj i nedovoljnoj utozi planske komponente u razvoju, planiranje u tom ko n tekstu nije ni najm anje neutralno. Time su poslednjih godina m otivisana i nastojanja da se iznade adekvatno m esto i uloga plana u sam oupravnom privrednom sistem u Jugoslavije„ Ta nastojanja za sada nisu dala neke vidljive rezultate, sto nije iznenadujuce s obzirom iw opstu dugogodiSnju zapostavljenost planiranja. Jer, ne samo da je u nas planiranje kao takvo bilo zapostavljeno, nego je to cinjeno i sa naucno-istrazivackim radom u dom ena planiranja. Vrlo pozitivno deluje spoznaja da je sa dosadasnjom praksom i stanjem u dom enu planiranja izgleda nacinjen prekid. Pozitivnost ove spoznaje ne rem eti ni saznanja da je to ucinjeno pod neposrednim dejstvom neprijatne stvarnosti u tokovim a privrednog razvoja„ I ova knjiga cini odredeni doprinos u tom sm ishi, svojim nastoja7ijima da se radikalno m enjajn odredene stvari koje sputavaju efikasnije planiranje. Iako su istrazivanja sadrzana u ovoj studiji podredena potrebama priprem e narednog srednjorocnog plana razvoja nase zemlje, ona im aju i siri karakter. To vec i zbog sam e cinjenice da ona obuhvataju izrazito kom pleksnu i kontraverznu problem atiku planiranja drustvenog i privrednog razvoja. Studija je kolektivni rad gntpe ant ora, s tu n sto sit pojedini od njih napisali sledece delove: Mate Babid: 2.4.2 i 2.4,3, Marta Bazler-Madzar: 1.1, 12, 1.3 i 2.3, 2.4.1, dok je odeljak 6 J napisala zajedno sa p ro f. B rankom H orvatom, a deljke 1.4.2. i 1.4.3. zajedno sa Zoranom Popov, L jubom ir Madzar i Miodra~ gom Ostacanin, Branko Horvat: 2.2, Ljubom ir Madzar: poglavlje 111 i odeljak 6.2, Ivan M aksim ovic odeljak L4.1, Zvonim ir Ma* rovic: 5.1, 5.3, .5.4. i 6.4, Miodrag Ostaracin: 5.2, Zoran Popov: poglavlje TV (osim odeljka 4.5.3, koje je napisao L jubom ir Ma­ dzar i racttna spoljnotrgovinskih transakcija koje je napisao Oskar Kovac) i odeljke 2.1 i 6.3. IN STITU T EKONOM SKIH NAUKA — BEOGRAD

8 A D R 2 A J

Strana
GLAVA I A N A L IZ A N IR A N JA F U N K C IO N IS A N JA S IS T E M A — — — — — — — — D R U ST V E N O G P L A — — — — — — i

1.1. Uvod

— — — — — _

— — — —

l 2 3 6

1.2 Osnove i karalcteristike sistema samoupravnog plardranja — 1.2.1. Folazne osnove sistema planiranja — — — — — 1.2.2, Osnovne karakteristike sistema samoupiavnog planiranja 1.3 Fotend]alni efekti nedogradenosti u siatemu druStvenog planiranja — — — — — — — — — — — — — 1.3.1. Sloienost sistema druStvenog plank anja kao faktor odredenih nedogradenosti — — — — — — — — 1.3.2. Sistem planiranja i razJititl nivoi udruienosti rada — 1.3.3. Mehanizam odlutivanja kao komponenta sistema planlranja — — 1 — — — — — — — — — — 1.4. Neka lskustva vezana za primenu sistema samoupravnjog pla­ niranja — — — — — — — — — — — — — 1.4.1. Neki empirlski i teoriski problemi vezani za inauguradju novog sistema planiranja — — — — — — 1.4.2. Funkcfanisanje planskog mehanizma i problemi njegovog uhodavanja — — — — — — — — — — 1.4.3. Moguft pravcl usavrSavanja planakjog mehanizma — —

10

10 12

16

19

20

25 28

c jl A v a

II — — — — — — — — — — — — — 33 33 35 35

SIST E M P L A N IR A N JA I P R IV R E D N I SIS T E M — 2.1 U v o d -

2.2 Mjesto i u loga p la n a i zakw na o p la n ira n ju — 221 O c je n a d o sa d a sn je g ra z v o ja — — —

2.2 2, Zakjon o o sn o v a m a sis te m a d ru s tv e n o g p la n ir a n ja i o D ru S tv en o m p la n ii J u g o s la v ije — — — — — — — — — — — — — — — — 39 42 44 47 2.2 3. U loga i fu n k c ija d ru S tv en o g p la n ir a n ja 2 2.4

T eze za je d a n a d e k v a tn iji siste m p la n ir a n ja — —

2 2 S iste m p la n iia n ja i trziSni m e h a n iz a m —

2..3.1, Odnos sistema planiranja i tr£i§njog mehanizma

— —

40 51 55 57
62 02

2 3 2 Planiranje i trziSte u samoupravnom privrednom siatemu 2.3,3. Osnovne fu n k d je planiTanja — — — — — — — 2 3,4 Sistem planiranja i Zakon o udruienom radii — — —
2.4. U sld a d iv a n je p la n o v a u o k v iru o sn o v n ih n iv o a p la n ir a n ja — 2,41 U sk la d iv a n je p la n o v a i razliC itost p o je d in ih in te re s a —

2 4 2. M ogudnosti p rlm je n e in p u t-o u tp u t m o d ela u p ro cesu sa -

moupravnog planiraiija
2.4 3

— — — .— — — — —

65 09

F a rm u lira n je in p u t-o u tp u t m o d e la za p la n ira n je —

G LA V A i n D R U ST V E N O D O G O V A R A N JE I S IS T E M P L A N IR A N JA — 3.1„ U v o d — — — — — — — — — — — — — — — — — 75 75 77

3 2 M ed u zav isn o st d o g o v a ra n ja n a ra z n im nlvodm a —

3 3. N ek e k a ra k te ris tik e fu n k c lo n ls a n ja s is te m a d ru S tv en o g d o g o v a­ ra n ja — — — — — — — — — — — — — — — ;— — .82 82 83 87 89 89 91 3 31 . T eo rijsk l a sp e k ti d m S tv en o g d o g o v a ra n ja

3 3,2. In te ra k c ije siste m a d o g o v a ia n ja 1 s is te m a p la n iia n ja — . 3,3 3, O dnos sistem a d o g o v a ra n ja p re m a triiS n o m m e h a n iz m u 3.4 P o te n d ja ln e p re d n o sti siste m a d ru s tv e n o g d o g o v a ra n ja — 3,4,1. P re d n o s ti siste m a — — — — — — — — — — — — — — — — —

3 4 2. U slovi k a ra k te r p re d n o sti- —

3 5 P o te n c ija ln e d e v ija o ije i n u z n o st 3,5.1

d ru S tv en e

in t e r v e n d j e

03

D o m in a d ja i f a r m ir a n je k o a U d ja k a o p o te n c ija ln i n edo sta ci sisbem a — — — — — — — — — — 03 96

3 5 2. N e sta b iln n st a ra n z m a n a i p ita n ja k o o rd in a c ije o d lu k a

3 6 D im eriaije siste m a 1 vazruosta b ro ja s u b je k a ta koji u c e stv u ju u d o gov o rim a — — — — — — — — — — — — 100 100 103

3 6 1 Im p lik a c ije lim itira n o s ti k a p a c ite ta za d o n o se n je o d lu k a 3 6,2 N ek e tesk o ce u d o sa d a s n je m tu n k c io n is a n ju siste m a —

3 7 Im p lik a c ije

u

vezi sa n e k im

k a ra k te ris tik a m a — — - — —

p o n a s a n ja u — — — — 106

p ro c e s im a d o g o v a r a n ja . — .

3 fl V aznost d isc ip lin e u re a liz a c iji d o g o v o ra

100

G LA V A IV S T A T IS T lC K A i n f o r m a c i o n a o s n o v a u f u n k c i j i s i s t e ­ m a P L A N IR A N JA — — — — — — — — — — —

,

113

41. U v o d

:— —

■ — —

113

4 2. S p e d fic n o s ti n a se g s iste m a d ru S tv en o g p la n ir a n ja u p o g led u z a h te v a za in f a r m a d ja m a — — — ;— .— 114

4,3 S istem e k o n o m sk ih rafiu n a i n je g o v a u p o tre b a u p la n ira n ju

— 115

4.4, P ris tu p fo r m ir a n iu in te g ris a n o g s iste m a e k o n o m sk o g raC unov o d stv a — . — _ — — ... — r —. —....—. — 118

4 5. G lo b aln i o k v lr s is te m a je d in s tv e n ih 4 5.1

b ila n s a

'—

— • 121 — — — 123 120 128 129 130 132

R ac u n i f o r m ir a n ja i ra s p o d e le d ru s tv e n o g p ro iz v o d a — — — — — — — — — — — — — — — —

4.5.2. R afiuni fin a n sisk ih to k o v a 4 5.3 4 54 M e d u s e k to is k e ta b e le — —

M a te rija ln i ill n a tu r a ln i b ila n si

—■ — — —

4 5.5. Rachini (b ilan si) stan o v n iS tv a, z a p o slen o sti i k a d i w a 4.5,6 D o p w isk i b ila n si — — — — — — — — —

G LA V A V M ETO D I I IN S T H U M E N T I S A V A N JA FL A N O V A — R E A L IZ A C IJE — — — — — I A N A L IZ E — — — IZ V R — — 141

5 1. U v o d

— — — — — — — — — — —
— — — — — — — — — — — —

141
143 143

5 2 A n a liz a re a liz a c ije p la n o v a 5,2.1 522

OpSti p re g le d ma p la n i re a liz o v a n e p ro m e n e

P ristu p i a n alizi i m ogu6i u zro ci za o d s tu p a n je re a liz o v a n ih od p la n ira n ih p ro m e n a — — — — — — 145

5 2.3. Metode analize realizarije planova

— — — —

14G

5 2 4. G lo b a ln l s a d rz a j a n a liz e o s tv a iiv a n ja p la n a i n e k i k v a n tita tiv n i p o k a z a te lji re a liz a c ije n a sih p la n o v a — — — 150

5.3. Metodi i instrumenti kvalitativne i kvantitativne analize realizadje planova — — — — — — — — — — — —
5 3.1 Nacan p rafie n ja r e a liz a d je p la n o v a — — — — —

155
156 157

5 3.2 S iste m m e re n ja o s tv a re n ja p la n s k ih z a d a ta k a i c ilje v a 5 4. A n a liz a tek u deg iz v rS a v a n ja p la n o v a politnke — — — — — —

i

in s tru m e n t! e k o n o m sk e — — — — — — 164

GLAVA VI ZAKLJUCNA RAZMATRANJA
— — _ — — — — — — — — — — — — _ — — — — 171 171 177 181 182

6 1 , F u n d a m e n ta ln e k a rk a te ris tik e B istem a p la n ir a n ja 6 2 S iste m d ru S tv en o g d o g o v a ia n ja — — — — — — —

6.3, a s t e r n p la n ira n ja i p o tre b a za in io rrn a r ija m n 6 4 F ra d e n je i a n a liz a re a liz a c ije p la n o v a — —

GLAVA I ANALIZA FUNKCIONISANJA SISTEMA DRUSTVENOG PLANIRANJA 1.1. Uvod Posleratni razvoj drustveno-ekonom skog sistem a Jugoslavije karakterise se krupnim pieobrazajim a i prosao je kroz razlicite faze. U skladu sa prom enam a privrednog sistem a odvijale su se prom ene i u sistem u planiranja kao i u ulozi koju planiranje i trziste im aju u regulisanju privrednog razvoja. U pogledu usm eravanja i upravljanja razvojem te prom ene su imale sistem atski i zalconit k aiak ter. One su podrazum evale adm inistrativno-centralisticki m ehanizam usm eravanja privrednog razvoj a i sve vecu o rijen taciju na trzisne i druge decenLralizovane mehanizm e odlucivanja. Deo tog procesa jeste i rastuca uloga nizih drustveno-politicldh zajednica. Centralisticko planiranje sa adm inistiativnim odredivanjem velikog b ro ja konkretnih ciljeva i zadalaka postepeno je p reraslo u jedan fleksibilan tip p lan iran ja u kome je teziste na odiedivanju sam o kljucnih, globalnili proporcija privi'ednog razvoja, A dm inistiativno-etatisdcki m etodi u p ravljanja privredom karakterisali su neposredno posleratni period naseg drustveno-ekonomskog razvoja.1 Uloga trzista i ispoljavanje ekonom skih m otiva u ponasanju ) privrednih subjelcata bili su u tom periodu od zanem arljivog znacaja, U periodu koji sledi i koji se karalcterise uvoclenjem sam oupravnog priviednog sistem a bitno su izm enjeni kako funkcije planiranja, talco i znacaj trzisne regulacije privrede, Gledajuei u celini period od 1952. godine naovamo, moze se konstatovati, da su se privredni procesi od~ vijali uz sim ultano delovanje planskog usm eravanja i trzisne regula­ cije.. Pri tom se centralisticko planiranje postepeno zamenilo planiranjem tzv globalnih proporcija, a upravljanje razvojem se zasnivalo, s jedne strane, na sve sirem irvodenju raznovrsnih privredno-sistemP e rio d iz a c ija d ru stv e n o -e k o n o m sk o g ra z v o ja i o sn o v n e IcarakteristLke p r i­ v re d n ih lc re ta n ja p o p e rio d im a d e ta ljn ije je o b c a d e n a o p o g la v lju II, V id e ti o to m e p iilo g B. H o rv a ta »-Mjesto i u lo g a p la n a i Z a k o n a o p la Iiira n ju « ,

1

skib i ekonom sko-politicldh m era koje su razvoj usm eravale u pravcu planom postavljenih ciljeva, a s druge, na znacajnom ispoljavanju delovanja trzisnog mehanizma, tj. inicijative i ekonomslce zainteresovanosti privrednih subjekata, U pogledu odosa izmectu ovih m ehanizam a regulacije privrednih tokova razlikujem o u sam oupravnom piivrednom a is l em u periode p ie i posle 1965, godine. Nahne, nalcon donosenja Ustava iz 1963, godine, lcao i Piivredne reform e 1965, godine pocinje napustanje dotadasnjih rnctoda i instrum enata u p ia v ljan ja privredom , Kako adekvatniji mehanizmi i instrum enti usm eravanja i upravljanja privredom nisu odm ah izgiadeni, nastao je<^Sdiedeni, ne beznacajan, institucionalni vakuum i regulacija se sve vecim delom oslanja na trziste. Planiranje postaje u izvesnom sm islu indikativno, ali se njegova funkcija u osnovi topi i iscezava, S obzirom da je znacajan deo funkcija planiia n ja prepusten delovanju trzisnih snaga sve je vise problem a u nor* malnom funkcionisanju privrede i deform acija socijalistickih drustvenih odnosa., Sa ciljem da se ogranice negativni efekti spontanog de­ lovanja trzista i da se zastiti socijalisticld k arak ter drustvenih odnosa sve je vise adm inistrativnih intervencija drzave u regulisanju privred­ nih procesa, Usvajanjem ustavnih am andm ana 1971, godine pocinje novi pe­ riod u razvoju diustveno-ekonom skog sistem a, koji se karakterise novim, jedinstvenim oblicima usm eravanja razvoja. Novi koncept usm e­ ravanja razvoja utvrcfen u Ustavu i dalje xazraden u Zakonu o osnovam a sistem a p lan iran ja i Drustvenom planu Jugoslavije i Zakonu u udruzenom radu definise nacine svesnog ovladavanja procesim a drustveno-ekonomskog razvoja putem sam oupravnog sporazum evanja i drustvenog dogovaranja, Uvodenje potpuno novih sam oupravnih institucija regulisanja privrede sa znacajnim akcentom na elem entim a zajednistva i m aluoekonom skog upravljanja, zasnovano je na spoznaji da ni centralisticko niti potpuno decentralizovano donosenje oclluka ne odgovara socijalistickom sam oupravnom drustvu,. Stoga je neophodno naglasiti da sam oupravno plariiranje ne nastaje kao logican produzetak tendencija decentralizacije u odlucivanju iz perioda 1965— 1970. godine, Sistem sam oupravnog planiranja, takode, nema intenciju da uspostavi neke elem ente centralistickog odlucivanja iz perioda pre 1965. godine, kao i neposredne posleratne faze naseg raz­ voja.2) Sa ciljem da laziesi neke k o n tradiktorne osnove i protivrecnosti dxustveno-ekonomske prakse la n ij 111 perioda naseg razvoja koncipiran je novi sistem plan iran ja zasnovan na sam ostalnosti privrednih subjekata, sa jedne, i naglasenijoj vaznosti zajednistva i drustvenosti, sa druge strane, 12 . Osnove i karakteristike sistema samopravnog planiranja Koncept sam oupiavnog planiranja, koji pretpostavlja trzisno-plansku piivredu, cini potpuno novu i jedm stvenu institucionalnu karak2) D e ta lja n p iik a z ovih o sn o v a n aseg dL U stveno-eltonom skog sisle m a d a t je u M. S c h re n k , C. A rd a la n , N A. E l T a ta v y , Y u g o slav ia, S e lf-m a n a g e m e n t S o cialism a n d th e C h a lle n g e s of D ev e lo p m e n t, Jo h n H o p k in s U n iv e isity P re ss, B altim o i' a n d L on d o n , 1979.

teristiku sam oupravnog privrednog sistem a i predstavlja izvanrcdao slozeni institucionalni mehanizam. Zasnovan na Ustavu i dalje normadvno razraden u Zakonu o osnovam a sistem a plan iran ja i D rustvenom planu Jugoslavije sistem sam oupravnog p lan iran ja zam isljen je i kon~ cipiran sa ciljem da postane instrum ent udruzenog rada, tj. da omoguci da celokupnim procesom prosirene reprodulccije ovlada udruzeni rad,3) U nastojanju da realizuje najvaznijim drustvenim i zakonsltim dokum entim a postavljene intencije, sistem sam oupravnog pla­ n iian ja je postavljen na nacin da se sustinski razlikuje od ostalili u svetu postojecih sistem a u pogledu b io ja i vrsta subjekata planiranja l njihovih m edusobnih veza, po nacinu usaglasavanja raznin interesa i utvrdivanja zajednickih ciljeva, kao i u pogledu ekonomslto-politickili instrum enata piedvidenih za realizaciju planom postavljenih ciljeva. 1,2.1. Polazne osnove sistem a planiranja Polazcci od neadekvatnosti sistem a i m etoda planiranja, koji su vazili u prehtodnim periodim a naseg drustveno-ekonom skog razvo­ ja, sistem sam oupravnog plan iran ja je koncipiran sa ciljem da odrazava i odgovara socijalistickim sam oupravnim drustveno-ekonom skim odnosim a Razvijeni sistem sam oupravljanja, naime, zahtevao je i odgovarajuci sistem p lan iran ja na sam oupravnim osnovama. Osnovni principi sistem a plan iranja utvrdeni su u Ustavu cime se planiranju kao jednom od b itnih elem enata drustveno-ekonomskog sistem a daje visoko relevantan znacaj. Da se sam oupravnim planiranjem stvaia osnova za piesudni uticaj radnih ljudi na tokove celokupne drustvene reprodukcije jasno proizilazi iz opstih principa koji se odnose na prava i duznosti radnika i radnih ljudi da p lan iraju razvoj svojih organizacija i zajednica i da m edusobno uskladuju svoje pla­ nove, kao i planove svojih organizacija i zajednica sa planovim a drustveno-politickih zajednica. Ili lcalco je to decidirano istaknuto u Ustavu1 (clan 59): »Radnici u osnovnim i diugim organizacijam a ud ru ­ ) zenog rada i radni ljudi u sam oupravnim interesnim zajdnicam a, mesnim zajednicam a i diugim sam oupravnim organizacijam a i zajednicam a u kojim a up rav ljaju poslovima i sredstvim a drustvene reproduk­ cije, im aju pravo i duznost da, oslanjajuci se na naucna saznanja i na njim a zasnovane ocene razvojnih m ogucnosti i uvazavajuci ekonomske zakonitosti, sam ostalno donose planove i program e rad a i raz­ voja svojih organizacija i zajednica, da te planove i program e uskladuju m edusobno i sa drustvenim planovim a diustveno-politickih za­ jednica i da na toj osnovi obezbeduju uskladivanje odnosa u celini drustvene reprodukcije i usm eravanje celokupnog m aterijalnog i diustvenog razvoja, u skladu sa zajednickim , na sam oupravnim osnovama utvrctenim, interesim a i ciljevima«,
O o sn o v n im in te n c ija m a siste m a p la n iia n ja i u lozi u d ru z en o g ta d a u siste m u p to s iie n e re p i odulccije v id e ti D V ojnic, " S a m o u p ra v n o p la n 'ira n je u ovoj fazi n aseg d m stv en o -efco n o m sk o g ia z v n ja « , EU onom slu glasnilc, b r 14— 15, S a ra je v o , 1977. XJstav S F R J, S a v ie m e n a a d m in is tia c ija , B eo g iad , 1974,

3

Ustavom se utv rd u je ops La obaveza planiranja, tj, p d n cip obaveznosti kao jedan od njegovih fundam entalnih principa. Pored toga se utvrduje da su subjelcti p lan iran ja sam ostalni u donosenju svojih planova. M edutim, iako postoji autonom nost subjekata planiranja, postoji i obaveza m edusobnog uskladivanja planova, kao i uskladi­ vanja sa planovim a diustveno-politickih zajedniea. Time je d ata osnova za zajedniclco utvr divan je interesa i ciljeva i od najsireg diustvenog znacaja, Svi subjelcti se u k lju cu ju u plansko usm eiavanje drustveno-ekonomskog razvoja, s jedne stiane, svojim sopstvenim razvojnim planovim a i program im a, a s druge, ostvarujuci svoj uticaj na celinu drustvenim planovim a prcdvicleriih leretanja. Uz obaveznost plan iran ja Ustav u tvrduje i uzajanm u odgovornots i plansku disciplinu (clan 70, stav 4) na sledeci nacin: »Me<fusobne obaveze, koje su osnovne i druge organizacije udruzenog rad a i druge sam oupravne organizacije i zajednice sporazum no utvrdile radi ostvarivanja zajednickog plana, ne mogu se za vreme za koje je plaai utviden jednostrano raskidati, o d o n sr^ 3 m enjati«. S tim u vezi valja istaci da Ustav predvida i obezbedanje m aterijaln ih i drugih uslova za postavljanje i realizaciju planova, a posebno odgovornost za realizaciju planovim a postuliranih ciljeva,. U tom kontekstu je vazno napom enuti da se posebno istice odgovom ost drustveno-politickih zajednica u pogledu obezbedenja opstih uslova za skladniji i stabilniji razvoj piivrede, kao i u pogledu donosenja odgovarajucih m era i propisa u cilju uspesnog ostvarivanja drustvenih planova (videti clan 74). ICada je ree o ulozi drustveno-politickih zajednica u planiranju, u Ustavu je naglasen znacaj raznih m stiu m en a ta (uldjucujuci i zakonsku prinudu) u cilju ostvarivanja drustvenog plana i obezbedenja funlccionisanja jedinstvenog jugoslovenskog trzista. Drustvenim planovim a drustveno-politickih zaiednica u tv id u ju se zajednicki kako dogovoiena politika razvoja, tako i sm ernice i okviri za donosenje m era ekonomske politike i drugih m era za obezbedenie uslova za ostvarivanje planova. U sldadu s tim clan 257 Ustava, posvecen Drustvenom plami j'ugoslavije, polazeci od toga da tai plan p redstavlja dogovor radnih ljudi svih sam oupravnih organizacija i zaiednica, kao i republika i pokrajina i da shodno tom e izrazava uskladene zajednicke interese, utvrduje potrebu razrade zajednicke ekonom ske politike pom ocu koic se usm erava drastvena reprodukcija u pravcu realizacije dogovorenih zajednickih ciljeva. Pored ovih najznacajnijih osnova drustvenog planiranja, u Us­ tavu su date i osnove sam oupravnog sporazum evanja i dru.stvenog dogovaranja kao novog m ehanizm a odlucivanja. U clanu 120. se definisu sam oupravni sporazum i i drustveni dogovori kao nacini na koji »radnici i radni ljudi sam oupravno u ie d u ju m edusobne odnose, uskladuju interese i u red u ju odnose od sireg drustvenog znacaja«. Pri tom je eksplicitno istalcnuta odi'edena razlika izmedu sam oupravnih sporazum a i drustvenih dogovora s obzir'om na vrstu ucesnika, kao i na predm et sporazum evanja i dogovaranja sa stanovista sirine drastvenih interesa, Polazeci od Ustavom utvrdenih opstih p rincipa i okvira sistem a sam oupiavnog planiranja, njegova dalja razrada i konkretizacija data
4

je u Zakonu o osnovama sistem a drustvenog plan iran ja i o Drustve110m planu Jugoslavije,5 Izlazuci polazne osnove sistem a drustvenog ) planiranja lcoje cine piavo i duznost radii ilea i radnih ljudi da planiraju u sanioupravnim organizacijam a i zajednicam a i drustveno-politickim zajednicam a u Zakonu se istice (clan 2): »Radnici i svi radni ljudi, sam oupravne organizacije i zajednice i drustveno-politickc zajednice ostvaruju pravo i duznost p lan iran ja zaldjucivanjem samoupravnih sporazum a o osnovania planova sam oupravnih organizacija i zajedxuca i dogovora o osnovam a planova dnrstveno-politickih zajednica, donosenjem tih planova i preduzim anjem m era i akcija za njihovo ostvarivanje«. Da bi se ostvarila dogovoiena politika drustveno-ekonornskog razvoja, s tim da se u toku razvoja omoguci stalno uporedivanje postavljenilr ciljeva i stvainih m ogucnosti privrede, kao i da bi se omogucilo istovremeno donosenje i uskladivanje planova svili subjekata, u tehnici plan iran ja usvojena su dva osnovna principa, princip istovrem enosti i kontinuiteta (videti clan 8). Nacelo istovrem enosti odnosi se na istovremeno priprem anje, uslclaciivanje i donosenje planova svih subjekata u sistem u. Nacelo k ontinuiteta se, s jedne strane, svodi na obavezu stalnog analiziranja i predvidanja razvoja n a svim nivoima planiranja. S dm ge stiane, ovo nacelo podrazum eva obavezu nosilaca planiranja »da prilikom analiziranja ostvavivanja tekuceg srednjorocnog plana sagledavaju i narednu godinu, odnosno drugi odgovarajuci period buduceg srednjoiocnog planskog perioda da bi p ri donosenju m eia kojim a se obezbeduje ostvarivanje tekuceg srednjorocnog plana imali u vidu uslove i m ogucnosti drustveno-ekonomslcog razvoja u tom siednjorocnom planskom periodu« (clan S), Da je u nasem sistem u srednjoiocni plan osnovni vid planira­ nja istaknuto je u clanu 10, i kao sto je dalje eksplicitno receno on treba da se zasniva na dugoiocnom planu, tj„ u njem u utvrdenim opstim ciljevima razvoja. Drugim recima, dugorocni plan ti'eba da piedstavlja polaznu osnovu za utvidivanje sredirjorocnih planova, sto pokazuje da je u Zakonu dat odgovarajuci znacaj dugorocnim pianovima, K ada je rec o prim eni nacela istovrem enosti i k ontinuiteta u srednjorocnim i godisnjini planovim a, onda to znaci da su svi subjek ti planiran ja duzni da stalno (najm anje jedanput godisnje) analiziraju ostvarenje srednjorocnog plana. U okviru toga se utvrduju zadaci i donose m ere za narednu plansku godinu, vodeci racuna da su oni u skladu sa ciljevima srednjorocnog plana. Sto se postupka donosenja planova tice u Zakonu se eksplicitno utvrduje da se plan sam oupravne organizacije ili zajednice donosi na osnovu jednog ili vise zakljucenih sam oupravnih sporazum a o osnovanra plana. Slicno tome, plan drustveno-politicke zajednice pretpostavlja prethodno zakljucivarrje jednog ili vise dogovora o osnovama plana (clan 18). S obzirom na to da se putem sporazum a i dogovora uskladuju razni interesi i u tv rd u ju zajednicki, siri interesi, zakljueivanje sporazum a i dogovora p re donosenja plana rma za cilj da obezbedi uticaj svih drustveno-ekonom skih stru k tu ra na pravce buduceg
5) Zn,Iton o o sn o v n m ^ s iste m a clru stv en o g p la n irR n ja i o B ru stv e n o m p la n u Ju g o s la v ijc , S lu zb en i list, B eo g ta d , 1976

5

razvoja, U lcontekstu razm atran ja sam oupravnih sporazum a o osnovama plana u Zakonu su definisane i tzv, delatnosti od posebnog drustvenog interesa, Da bi se poseban drustveni interes ostvario, zakljucivanje sam oupiavnih sporazum a o osnovam a planova till organizacija m ora poci, prvenstveno, od neophodnosti ostvarenja posebnog drus­ tvenog interesa. Na taj nacin se stvaraju uslovi za razvoj p rioritetnih sektora u dm stveno pozeljnom i dogovorenom pravcu. Jasno je, da sam oupravni sporazum i o osnovama planova ovih organizacija mo raj u biti u sldadu sa dogovorim a o osnovam a plana i s planom drustveno-politickih zajednica sto je istaknuto i u Zakonu (videti npr, clan 44), Pored ovih najznacajnijili piin cip a planiranja, potrebno je istaci i znacaj koji prem a Zakonu treba da im aju naucno-strucna saznanja i na njim a zasnovane razvojne m ogucnosti pi i utvrdivnju ciljeva i form ulisanju zajedniclcih interesa. Pored toga, poseban se naglasak stavlja na obaveznost razm enjivanja infoi'm acija izmedu subjekata planiranja u raznim fazama p lan iran ja na osnovu obavezne liste indikatora. 1,2,2, Osnovne karakteristike sistem a sam oupravnog planiranja Kao sto iz prethodnih izlaganja proizila/i, kljucnu karakteristiku sistem a planiranja cini njegova sirolca postavljena i demokratslca osnova. D em okraticnost kao osobina p lan iran ja proizilazi, s jedne strane, iz izvanredno sirokog kruga nosilaca planiranja, a sa di~uge, se osigurava mehanizm om sam oupravnog sporazum evanja i drustvenog dogovaranja kao m etodom donosenja odluka, Pomocu sam oupravnih sporazum a i dogovora o osnovam a planova svih subjekata, od osnovnili organizacija udruzenog rad a pa sve do plana federacije, pruza se m ogucnost prvo, za ispoljavanje sopstvenih interesa i uskladivanje razlicitih interesa, i drago, za kljucni uticaj udruzenog rada u izbom strategije i pravaca razvoja, Sto se kiuga subjekata plan iran ja tice, on je u sam oupravnoj privredi vanredno sirok i pretpostavlja aktivno ucestvovanje svih no­ silaca funkcije odlucivanja u sistem u, Posto sistem plan iran ja obuhvata sve nosioce odlucivanja u privredi i drustvu, to znaci da istovremeno obuhvata i sve one subjekte na koje izabrane alternative buduceg razvoja mogu im ati odredeni uticaj. U kljucenjem svih drustvenih i privrednih subjekata u krug nosilaca plan iran ja obezbedena je osnova za ucestvovanje svih zainteresovanih stru k tu ra u izrazavanju svojih interesa i utvrdivanju zajednickili interesa i ciljeva. U vezi sa drugim elementom dem okraticnosti sistem a planira­ nja, potrebno je istaei da upravo ovakav mehanizam donosenja od~ luka omogucava da se ostvare osnovne intencije sistem a planiranja, Mehanizam ostvarenja osnovnih intencija sistem a p lan iran ja cine, prem a tome, sam oupravno sporazum evanje i drustveno dogovaranje kao dva oblika regulisanja odnosa kalco u n u tai piivrede, tako i izmedu privrednih subjekata i drugih subjekata diustvene stru k tu re (tj. izmectu organizacija udruzenog rada, njihovih asocijacija, drustveno-politickih zajednica, drustveno-politickili organizacija i drugih subje6

lcata odlucivanja). Postoje, pri tom, odredene razlilce izmedu mehanizm a sam oupiavnog sporazum evanja i drustvenog dogovaranja na koje tieb a ukazati, iako je rec i u jednom i u drugom slucaju o njihovoj izuzetnoj raznovrsnosti s obzirom na m ateriju ko ju regulisii, kao i 11a ucesnike ciji se interesi i aktivnosti uskladuju. U poredenju sa sistem om p lan iran ja koji je piethodio sadasnjem, i koji je bio uglavnom indikativnog karalctera, a cija se obaveznost odnosila na drustveno-politicke zajednice, liovi sistem p lan iran ja ne samo sto izvanredno prosiruje krug nosilaca p lan iran ja vec insistiia i na opstoj obaveznosti planovim a postavljenih ciljeva. A kao sto je vec istalcnuto, mehanizam utvrclivanja zajednickih plansldh ciljeva postavljen je tako da se postujuei razlicitost interesa, utvrctuju zajednicki interesi i ciljevi. Vec je ranije receno da se pravo i duznost radnika da planiraju odnosi, p ie svega, na planiranje razvoja svih organizacija i za­ jednica, a zatim i n a uskladivanje svojih planova m edusobno i sa drustvenim planovim a drustveno-politickili zajednica. Usklactivanje planova treb a da se pri tom odvija na osnovu zajednicldh interesa i ciljeva lcoji se form ulisu sam oupravnim dogovaranjem . Time radnici i radni Ijudi sam oupravno udruzeni u okviru pojedinih subjekata drustvenog planiranja treb a da ostvare kljucni uticaj na proees drustvene reprodukcije u celini. Postoji p ri tom odredena distinkcija izmedu p lan iian ja na nivou organizacija udruzenog rad a i drugih sam oupravnih organizacija i zajednica s jedne, i p lan iran ja na nivou drugtveno-politickih zajednica, s druge strane. Ili kako to E. K ardelj istice postoje dva aspekta planiranja: sam oupiavno i drustveno planiranje.6 Nas sistem p lan iran ja ) se naime, zasniva na aktivnosti i inicijativi sam oupravnih organizacija i zajednica, kao i na nadleznosti i odgovornosti drustveno-politickih zajednica u domenu planiranja, i to pivenstveno u oblasti lcoordiniranja i usm eiavanja razvoja. Sam oupravno planiranje se p ri tom odnosi na sam ostalno donosenje planova od stran e sam oupravnih organa i iskljiicivo je izraz dobrovoljne saradnje i opredeljenja nosilaca plani­ ran ja na osnovu sam oupravnih sporazum a. D rustveno planiranje, po­ red toga sto pretpostavlja slobodno dogovaranje, podrazum eva i Ustavom utvrdenu ulogu dm stveno-politickih zajednica, tj. njihovo p ra­ vo i obavezu da planom usm eravaju drustveno-ekonom ski razvoj.. Pri tom je mehanizm om drustvenih dogovoia o osnovam a planova drustveno-politickih zajednica obezbeden uticaj organizacija udruzenog ra ­ da na planom postulirane ciljeve i kretanja. Razlikovanje izmedu jednog i drugog aspekta planiranja sem toga je neophodno i zbog sirine drustveno-ekonom skill pitan ja lcoja se njim e regulisu. Sam oupiavno planiranje u kojem se odnosi subjekata ureduju mrezom sam oupravnih sporazum a obuhvata resavanje problema pretezno mikroelconomskog karaktera. Drustveno planiranje se, s druge strane, odnosi na koordinaciju i usm eravanje razvoja sirih drustveno-ekonom skih celina, a pom ocu sistem a drustvenog dogovara­ n ja izmedu pojedinih dm stveno-politickih zajednica regulise p itan ja
6) V id eti p o g la v lje IV u ta d u E K av d e lja , O sistern u sa m o u p ra v n o g p la n i­ r a n j a (B iio n sk a d isk u sija ), R a d n ic k a sta m p a , B eo g rad , 1979.

od sireg drustvenog i ekonom skog znacaja, tj, preLezno makroekonom skog karaktera. U tom smislu je potrebno razlikovati i planiranje na razn.im nivoixna, iako u nasem sistem u ne postoji strik tn a hijerarh ija planova. Polazeci od cinjenice da ne postoji strik tn a h ijerarh ija planova subjekti planiranja priprem aju svoje sopstvene planove sam ostalno i istovrem eno na osnovu unapred odredene i standardizovane liste ekononiskih i drustvenih indikatora mogucih pravaca buduceg razvoja. K oordinacija, tj. uskladivanje razlicitih planova odvija se na osnovu niza procesa prilagodavanja, tj. uskladivanja lealno procenjenih mogucnosti i drustveno pozeljnih ciljeva (oeeluvanja). Da bi se proces uskladivanja odvijao u obliku iterativnog postupka predviclena je obavezna i obim na razm ena inform acija izm edu raznih subjekata. Uskladivanje se na taj nacin perm anentno vrsi u svim i'azama plan iran ja i odvija se kontinuelno Diustveno planiranje se odvija na nivou drustveno-politiclcih zajednica, federacije, republika i opstina daje osnovne sm em ice i neophodne okviie pravaca buduceg razvoja koji istovrem eno sluze i kao orijentacija za izradu planova ostalili subjekata.. Sam oupravno plani­ ranje s druge strane, izvire iz organizacija udruzenog rad a i sarnoupravnih zajednica i susiece se sa okviiim a diustvenog planiranja. Iz ovakvog procesa plan iran ja treba da proistekne lcompleksno sagledavanje sopstvenih interesa i ciljeva, a u okvirim a razlicitih nivoa agregiranosti privrede, P iem a tom e uskladivanjc interesa razlicitih subje­ kata planiran ja na raznim nivoim a udruzenosti rada, koje obavija udruzeni rad u procesu dm stvenog i sam oupravnog p laniranja, im a za svoj osnovni cilj da osigura konzistentnost izmedu planskih ciljeva federacije, republika, opstina i radnih i sam oupiavnih organizacija i zajednica. Moze se reci da sistem plan iran ja stoga tezi da ostvari integrisanost m ikro i m akro aspekta regulisanja razvoja u jednu jedinstvenu celinu, pri cemu drustveno (makro) planiranje treba da im a dvostruku funkciju. S jedne strane, ono u pocetnoj fazi p lan iian ja treba da daje potrebne inform acije o buducim agregatnim pravcim a razvoja i stoga p redstavlja okvir za priprernu planova ostalih nosilaca planiranja. S druge strane, ono u fazi uskladivanja m nogobrojnih planova na raz­ nim nivoim a p lan iran ja dobija dragocene inEormacije o m ogucnostim a razvoja sa mikr'o nivoa, sto nije od malog znacaja za proveravanje realisticnosti osnovnih p aram etara razvoja i sagledavanje uslova za realizaciju sirih, zajednicldh ciljeva. Time slo se sa m akro nivoa inicira strujanje inform acija o opstim ciljevim a i razvojnini zadacim a, kao I o m ogucnostim a i ogranicenjim a razvoja, pruza se m ognucnost svim subjelctima planiranja za objelctivno sagledavanje svojih razvojnih perspektiva, cime im se olaksava i utvrdivanje ciljeva razvoja. Povezanost sa opstim k retanjim a i zeljam a jav lja se p ri tom kao vazna pretpostavka uskladivanja uzih i sirih interesa i ciljeva ravoja. Jer, kao sto je vec receno, iako postoji autonom nost subjekata p lan iran ja postoji i obaveza uskladivanja njihovih p arcijalnih interesa, U kontekstu naseg sistem a p lan iran ja to znaci, p i’ vo, da se u planove visih nivoa agiegiranosti u ldjucuju one odluke koje su od zajednickog, sireg dru8

Stvenog interesa, i clrugo, da se odluke nizih nivoa odlucivanja (plani­ ranja) Icoje nisu usklaaene sa opslim ciijevim a m oraju modiiikovati. Kao slo posloje razlike izmedu raznih subjekata planiranja, jui je rec u sustini o razlicitim nivoima udruzenosti rada, tako postoje i odredene razlike izmedu sistem a 'sam oupravnog sporazum evan ja i drustvenog dogovaranja. Polazeci od vrste ucesnika dogovaranja i spolazum evanja moguce je razgraniciti odgovarajuce obiiks uskli'-ciivanja interesa u sledecem vidu.7 ) Pomocu sam oupravnog sporazum evanja usklacluju se i urectuju odnosi izmedu organizacija udruzenog rada u privredi. Pored toga, sam oupravno sporazum evan je cini i oblik povezivanja organizacija udruzcnog rad a drustvcnih delatnosti i korisirika njihovih usluga, tj predstavlja osnovu za ostvarivanje siobodne razm ene rada. Drustveno dogovaranje kao oblik povezivanja i uskladivanja interesa obuhvata prvo usaglasavauje interesa organizacija udruzenog rada i njiliovih asocijacija, drustveno-politickih zajednica i drustveiio-poliiickih oiganizacija, i drugo, uskladivanje delatnosti drustveno-politicldh organi­ zacija u vrsenju svojih Ustavom determ inisanih hrnkcija, Im ajuci u vidu ovu aproksim ativnu klasifikaciju oblika odluci­ vanja o buducinr pravcim a i m odalitetim a drustveno-ekonom skog raz­ voja koja polazi od vrste ucesnika, moze se reci da navedena cetiii ob­ lika povezivanja subjekata p redstavljaju i nacine regulisanja p itanja od razlicite sirine intersa, tj. svode se na razlicite nivoe koordinacije, Na osnovu toga se moze zakljuciti, da ialco u sistem u planiranja nije predvidena diferencijacija nivoa p lan iran ja u sm islu hijerarhijski utvrdenih veza, rec je u sustini o razlicitim nivoim a odlucivanja je r su p itan ja koja s^ ureduju pom ocu ovih oblika odlucivanja od razlicitog drustveno-ekonom skog znacaja i im plikacija. Krecuci od sam oupravnog sporazunrevanja izmedu privrednih subjekata, kao najnizcg nivoa koordinacije njihovih interesa i uredivanja odnosa izmedu ucesnika sporazunievanja, preko sam oupravnog spoiazum evanja kao nacina ostvarivanja siobodne razm ene rada dolazi se do viseg stepena organizovanja drustveno-ekonom skog razvoja, do sislem a drustvenog dogovaranja Zbog toga sto ukljucuju razne vrste subjekata odlucivanja koji p red stav ljaju razne privredne i drustvene strukture, kao i zbog toga sto se odnose na p itan ja opstijeg karaktera drustveni dogovori pred stav ljaju vise nivoe odlucivanja i ko~ ordiniranja razvojnih procesa. Kao izraz zajednicki dogovorenih cilje­ va drustveno dogovaranje cini vazan oblik usm eravanja i koordinacije piivrednih tokova. Dok se sam oupravno sporazum evanje prvenstveno odnosi na regulisarrje p itan ja vezanih za neposrednu delatnost osnovnih organizacija udruzenog rad a i njihovilr asocijacija, drustvenim dogovaranjem se u red u ju odnosi u sirim drustveno-ekonom skim celinam a, pri cerau su u odlucivanje o tim pitanjim a uldjucene sve zainteresovane privredne i drustvene stru k tu re. Kao vid odlucivanja o drustveno-ekonom skim p itan jim a od najsireg znacaja, a istovremeno i
1) O p sirn a a n a liz a sa d iS in e i ra z n ih o b lik a m e h a n iz m a odtuC Ivanja k ao i k la s ifik a c ija till o b lik a o d lu c iv a n ja d a ta je u D M arsen ic, F riv re d n i sistein Ju g o s la v ije , S a v re m e n a a d m in is U a c ija , B eo g rad , 1977.,

9

✓id ispoljavanja zajedniSlva u federaciji, javlja se drustveno dogovaranje izmeclu republika i pokrajina. Izlozcne kai akteristike p lan iran ja govoie o tom e da iz ovako postavljenog sislem a planiranja proizilazi nacelo istovrem enosti, kao jedno od osnovnih nacela kojini se on karakterise. To znaci da se proces plan iian ja odvija na svim punktovim a istoviem eno i paralelno, tj. kako na m ikio, tako i na m alu o nivou. Pored nacela istovrem enosti, koje predvida paralelno pripreinanje, donosenje i ostvarivanje pla­ nova, sisteni se k arakteiise i nacelom kontinuiteta. Ree je o godisnjoj evaluaciji planskili kreLanja i neophodnim prom enam a u planovim a pioisteklini iz prom enjenih uslova u kojim a se dm stveni i privredni razvoj odvija. Uz Lo sistem sam oupravnog planiranja, kao sto je vee istaknuto, predvida obaveznu razm enu inform aeija izmedu subjekata u raznim fazama p lan iian ja i moze se reci da je zbog usvojenog mehanizma donosenja odlulca inform aciono veoma intenzivan. Sve to pokazuje da je u p itanju veoma slozen sistem, sa sirokim obuhvatom kako subjekata, lako i p itanja k o ja regulise. 13, Potencijalni efekti nedogradenosti u sistem u drustvenog planiranja 1.3,1, Slozenost sislem a drustvenog planiranja kao fak to r odredenih nedogradenosti Sistem sam oupravnog drrustvenog plan iran ja zasnovan na Ustavu i Zakonu o osnovama sistem a drustvenog plan iran ja i o Drustvenom planu Jugoslavije, p redstavlja izvanredno kom pleksan mehanizarn cije ce uspesno funkcionisanje zavisiti od dalje razrade i konkretizacije raznih nedovoljno usavrsenih i izgradenih elemenata. Kakoko je u osnovi noi'og sistem a plan iran ja intencija da celokupnim procesom drustvene reprodukcije ovlada udm zeni rad on je postavljen na sirokoj, dem okratskoj osnovi i im a nesum njivih drustvenih vrednosti. N esporan je znacaj drustvenog dogovaranja i sam ouprav­ nog sporazum evanja kao osnovnog m etoda odlucivanja udruzenog rada o pitanjim a razvojne strategije privrede. Pravci prosirene repro­ dukcije bi se na taj nacin stavili pod organizovan uticaj udruzenog rada. Rec je u sustini o ostvaienju intencija da se plan iran je sa m ikro i m akro nivoa integiise u jednu celinu, pri cem u se ciljevi i sredstva razvojne politike razm atraju i u sv ajan ju na raznim nivoim a odluci­ vanja. To je ujedno i nacin usaglasavanja razlicitih pojedinacnih i diustvenih interesa na razlicitim nivoim a organizovanosti udruzenog rada Kao sto je istaknuto ranije, sistem drustvenog p lan iran ja veliki znacaj daje p lan iian ju u osnovnirn organizacijam a udnrZenog xada. Ovde treb a istaei i to, da je oil prvenstveno usm eren na jacan je zajednistva osnovnih oiganizacija udiuzenog la d a u sistem u prosirene reprodukcije i na sm anjenje uticaja kratkorocnih i lconjunktum ih k riterija kod investicionog odlucivanja. Svesni uticaj drustva na pravce i stru k tu ru prosiiene reprodukcije, kao i znacajnu ulogu udruzenog r ada u tom procesu trebalo bd da obezbede sledece karakteristi10

ke planiranja: obaveznost planiranja, obaveznost u usklactivanju plano­ va i izvisavanju planskih zadataka, nacelo istoviem enosti priprem anja i donosenja planova, nacelo kontinuijteta planiranja, kao i naglasak n a znacajnosti srednjoroenih i dugorocnih planova u usm eravanju tokova privrednog razvoja. Utvrcteni principi planiranja, m etod donosenja odluka, kao i mnogobrojnost subjekata planiranja sa jeclne strane, i robni mehaiirizam privredivanja sa svim svojim im plikacijam a sa druge strane, uz odsustyo bilo kajcvih stianilr iskustava cine proces drustvenog planiranja vrsestm ko slozenim. I iako se u osirovi sistenr karakterise nizonr pozitivnih osobina on sadrzi i odredene nedostatke lcoji p re svega proizilaze iz lcompletnostr r nedovoljne izgradenosti njegovih mehanizama i elem enata. Ako se pode od dale procedure planiranja, jasno je, da su odnosi izmedu raznili subjekata u toj m eri slozani da planiranje zalrteva izuzetno vremensko angazovanje svih ucesnilca odlucivanja. Ako se, naime, postuju sva nacela na kojim a je sdstem zasnovan nroze se konstatovati da njegovo sprovodenje iziskuje izvanredno visok nivo angazovanosti priw ede i drustva, i to bar- iz dva razloga, Terba prvo, im ati u vidu vremc koje je potrebno za donosenje aopstvenih planova i dmgo, jos duzi period neoplrodan za usaglasavanje m nogobrojnih i objektivno lazlicitilr interesa putem mehainizma sam oupravnih sporazum a j drustvenih dogoviora. Uz to, a s obzirom da se uslovi razvoja stalno rnenjaju, zbog iJSCela k o ntrnuiteta se naxnece potreba odgovarajucih izrnena, kako u planovinra, tako i u sam oupravnim sporazum im a i drustvem in dogovoirima, sto znaci da jednoin prihvaceni planski ciljevi m oraju p:0dlegati povrenrenom usklaclivan ju i revidiranju, U pravcu duzeg angazovanja subjekata deluje i prim ena principa istovrem enosti. Time su u sistem u planiranja im plicitno sadrzane odredene potencijalne slabosti jer se drustveni troskovi njegoyog uspesnog frm kcionisanja cine veoma visokim,8) Osnovna pozitivna k arakteristika sistem a p lan iran ja — demokraticnost — proizilazi iz veoma naglasene uloge koju im a drustvena kom ponenta plan iran ja u nas, D rustvena kom ponenta planiranja proizilazi iz cinjunicc da planiranje vrsi izbpr izmedu velikih dinanricldh alternativa drustveno-ekonom skog razvoja. Opste je poznato da plairirajnje pored cisto strucne kom ponente sadrzi i sriazno rzrazenu cLrustvenu kom ponentu s obzirom da razne alem ative buduceg razvoja u razlicitom stepenu i nejednaki'oj m eri omogucavaju realizaciju razlicitih interesa pojedinth drustvenih stru k tu ra. Razliciti, pa i konfliktni in­ teresi i preferoncije raznili delova drustveno-ekonom skog sistem a difeienciiano se ostvaruju p ri razlicitim razvojnim alternativam a i strategijam a. Stoga je prirodno, da su subjekti planiranja zainteicsovani za izbor ne samo sopstvenih vec i sirih drustvenih ciljeva. Pored toga sto se u razlicitom izbora u razlicitoj m ori reflektuju pojedinacni kiteresi i aspi.rac.ije, u razlicitoj m eii se raspodeljuju i b ro jn i pozitivni efekti p lan iran ja kao fak to ra svesnog usrneravanja razvoja. Ovde se polazi od pretpiostavke da dobro organizovano 1 e Pikas no planiranje
8J N a ove p o te n c ija liie a la b o sti siste m a p la n h a n j a se u k a z u je i u M. Schrenlc, C. A rd a la n , N.A, El T a ta w y , opus, cit,

11

poboljsava aiokaciju proizvodnih cinilaca i efikasnost njilrovog koriscenja d da se oLuda prodsLeldi efekti u razlicitoj nreri mogu raspodeliti na razne subjekte. OLuda postoje d razlike u staviovinra pojedinih delova privrede prilikom odlucivanja o razvojnoj strategiji. Ako je planii'anje efikasno i dobro orgauizovano poziLivni efekti svesnog usinei: avail ja i koordiniranja pruovladuju najveiovatnije u toj toj m eri da p o staju vidljivi ne sanio n a nivou cele privrede d drustva, vec i svih njenih delova. Tada postoje realni osnovi za jednostavniju procedum izbora zajednickih ciljeva, s obzirom da se interesi i zefje subjekata vezuju za opsti rast i progres kloji p redstavlja za sve sub­ jekte ujedno i p u t za ostvaienje sopstvem h Tazvojnili zelja. U toj situaciji je iznalazenje zajednlckilr ciljeva u velikoj m eri olaksano cak i pri postojanju anacajnih razlika. Pored toga sto dobro organizpvano i postavljeno planiianje skracuje proceduiu dogovaranja, ono omogucava da se dogvarajne o zajedrrickim plairsildm ciljevim a i usaglaSavanje interesa odvija sanio u oblasti kljucnih odluka i opredeljenja, Naime, da bi se osigurala kom ponenta dem okraticnosti plan iran ja nije neophodno da se svi nosici odlucavanja izjasnjavaju o svim pitanjim a razvoja, Vaznjo je u tom k onstekstu izvrsiti dzbor Enajsirih drustvenih ciljeva na sanioupravnoj osnovi. Ne snre se izgubiti iz vida cinjenica da planiranje dma i tehnicku kom ponentu, Icoja dolazi do punog izrazaja nakon dem okratskih usvojane razvojne straLegi je, Donoseci najvaznije odluke |o pravcim a buduceg razvoja na bazi dem okratske procedure obezbeduje se prvo afirm aoija drustvene komponemte planiranja, koju tehnicka kom ponenta sledi i, drugo, da se tehnicka stran a plairiranja m anifestuje preko tekuceg i operativnog izvrsavanja planslcili ciljeva i zadataka. 1.3,2. Sdsteni planiranja i razliciti nivoi udruzenosti rad a U okvim ovili razm atran ja dva m om enta zasluzuju posebnu paznju ka;o i odgovarajuce m esto u daljoj institucionalnoj izgradnji naseg sistem a. Prvi m om enat se odnosi n a razlikovanje subjekata planiranja s obzirom n a nivo udruzenosti rad a i sirinu dxustvenr>ekonomsk:ih interesa. Drtigi je vezan za melranizam odlucivanja, L za utvrdivanjc opj„ tim alnili drustvenilr nivoa odlucivanja i po d ru cja dogovaranja i spjorazum evanja. Clnd se da su u ovom trenutlcu ovo kljucne taoke usavrsavanja organizaoione stru k tu re plairiranja. Naravno, n ista m anje zna­ cajan snije ni problem izrade jedinstvene m etodologije p laniranja, kao i naglasavanje vaznosti lostvardvanja planova, s obzirom na cinjenicu da sistem plan iian ja >ne moze postati efikasan regulator' drusIvcno-ekonomskili procesa alto se problem im a realizacije planova ne p o k lanja posebna paznja. Sto se prvog m om enta tree, potrebno je istaci sledece. Sistem drustvenlog planiranja koji se zasniva ma siroko defdndsanom mehanizm u drustvenog dgogovaramja i sam oupravnog sporazum evanja lcarakterise se odsustvom h ijerarh ije planova (ili subjekata planiianja). Kako u njem u ne postoji h ijerarh ija planova, sistem predvida da se na bazi principa istovrem enosti planovi pojedinih subjekata p rip rem aju i doiiose Jtroz vise sukcesivndh faza. Nacelo istovrem enosti pojediaih. faza prij^J em anja i donosenja planova je u sustini i proces uskladivanja dn12

teres a brojnih subjekala, Treba dodati, da posto se sistem planiranja baz.ua i na nacelu kontinuiteta, to je proces usaglasavanja interesa prelco mehanizm a dogovaramja i sporazum evanja kontinuelan, Ovako koi cipiian sisteni drustvenjog planiranja u punoj m eri respektuje realnosi -razlicitih interesa i polazi od sam oupravnog dem okratskog siste­ m a odlucivanja. Stoga treba istaci da je sa usvojenini nacelim a u suprot.'iosti razlikovanje izmectu vrisili i nizih nivoa odlucivanja u smislu stri.iktno definisaxuh h ijerarhijskih veza. Potrebn-o je, mectutim, istaci i to da postoje sustinske razlike izmectu raznih nw oa odulcivanja d pla­ niranja, U svakom sistem u plan iran ja postoje razni nivoi odlucivanja tj, veze dzmedu subjekata plan iran ja n a istom :ili razlicitom mivou., Gledajuci sa aspekta subjekata postoje veze i uticaji horizjontalnog i vertikalnog tipa. H orizontalna povezanost im plicira dnterakcije izmedn razlicitih nosilaca planiran ja na istom nivou, a veitikalna obuhvata slozene medusobne odnose dzmedu visili d nizili nivoa odlucivanja. Odlucujuci na raznini nivioima o pojedinim pitanjim a buduceg razvoja inosioci pla­ n iran ja se karakterisu razlicLtim sposobnostim a sagledavanja uzih i sirih drustvenih interesa. Vec po prirodi svojc akdvnosti, a i sa stanovista funkcija koje obavljaju, postoje odredene, ne beznacajne, razlike izniedu raznih nosilaca planiranja. Premia tome, iako sisteni samoupravnog planiranja ne razJ-iknje vise i nize niv;os odlncivanja u pogledu hijerarhijski utvrdenih veza postoji znacaj na razlika izm edu raznih >nivoa odlucivanja s obzirom na priro d u p itanja i na sirinu drustvem h interesa ko ji se /na raznim nivokna resavaju d sagledavaju. Bitno je pri tom iinati u vidu da su razliciti nivoi odlucivanja istovremeno i razni stupnjevi ill oblici samouprav.njo -udruzenog rada. Pravo i duznost planiranja, uakne, radnici i radni ljudi ostvam ju u sam oupravnim organizacijam a d zajednicam a s jedne, i u drustvenopolitdckdm zajednicam a >sa druge sti'ane, Znaci da su radni ljudi kao osnovni nosioci plan iran ja na razlicitc nacine sam oupravno udruzeni i prem a tome sa razlicitih aspckata donose odluke o eelini ili o pojedinim delovima proeesa drustvene neprodukcije. R aznitaranje raznili pitanja i ciljeva razvoja vrsi se na razndm nivoim a sam oupravno udruzenog rada. Razliciti nivoi p lan iran ja se razlikuju u sustini prem a sirini obuhvatanja dm stvernh interesa i p redstavljaju oblike integracije sam oupravno udruzenog rada.,J Pri tom se razlikuju moguciiosti analizi) ran ja i resavanja pi'oblema pilosirene reprodukcije d ostvarivanja razvojnih ciljeva na raznim stepenixna samoupravmog udruzivanja. Jasno je, da je sagledavanje opstijih interesa vezano za vise nivoe odlucivanja. ICako je u nasem sistem u osnovni nosilac plan iran ja udmzend rad, to se odlucivainje odnosi n a celinu procesa reprodukcije ili pojedinih njegovih sirih i uzih delova u zavisnosti od stepena sam oupravnog u d ru ­ zivanja rad a I u tom sm islu je diferencsiranje raznih nivoa odlucivanja neophodan preduslov uspesnog funkcionisanja sistem a planiranja i predstavlja pjodrucje za dalju razradu i -usavrsavanje sistem a u pravcu njegove operacionalizacije.
0) D e ta ljn ija a n a liz a ovih a s p e k a ta p la n ir a n ja d a ta je u R. L a n g (re d a k to rj, D ru stv en o p la n ira u je i p ro s irc n a rep ro d u lc cija, (II Caza m a lc ro p io je k ta P r iv ic d n i siste m SFH.T) Z ag reb . 197G

Na ovom mesLu treba isLaci da nem aju svi planovi, iako nisu hijerarhijsk i slruktuiiani, isti znacaj ni u -nasem sistem u planiranja. Jasno je, da je uprkos sirokoj decentralizaciji odluatvanja i jacan ju •uloge osnovnih privrednih jedinica u odlucivanju o svim bitnim komppnentam a buduceg razvoja, znacaj pojedinih nivoa p lan iran ja razBcit. Gledano u tom kan telestu posebno se cini vaznom uloga clrustvenog plana na nivou cele privrede. S obziiiom da izrazava zajednicke najopstije interese citave privrede i nase sam oupravne zajednice vaznost drustvenog plana federacije istak n u ta je i u Ustavu, Kao osnovni instru­ m ent obezbedenja daljeg razvoja socijalisticldh drustveno-ekonom skih odnosa, stabilnog 5 skladnog razvoja privrede kao celine, poboljsanja ekonomske pozicije zemlje u m edunarodnoj podeli rad a, brzeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i SAP Kosova i daljeg jacanja odbrambeore sppsobnosti zem lje i stepena drustvene sam ozastite plan federacije se po svom znacaju s us tin ski razlikuje od planova ostalih drustveno-politickih zajednica,a naravno, ;i privrednih i vanprivrednih subjekata. Stoga okosnicu naseg s-isteina sam oupravnog plani­ ranja treba da predstavlja i pored snazno pi'isutnih tendencija prosirenje kruga subjekata odlucivanja, drustveni plan federacije,. U ldontekstu problem a h ijerarhije subjekata planiranja paznju zasluzuje r utvrdivanje optim alnih nivoa pojedimih odluka, S obzirom na postojanje znacajnih eksternih ekonom ija i disekonom ija u savremenoj privredi i drustvu, opste je poznato i prihvaceno, da tnije moguce loceniti sve pozitivne ild negativne efekte pojedinih investicionih od­ luka na nizim nivoima, te da se javlja p o treb a sireg p osm atranja odrectenih interesa i form ulisanja zajednickih ciljeva. Kalco objektivno postoje razni, pa i protivreeni imteresi pojedinih delova sistem a, a kako na nizim nivoima n ije moguce utvrditi sve ekstem e ekonjomije evidentna je potreba za utvrdivanjem optim alnih nivoa odluoivanja i u samoupravnoj privredi, Tu potrebu pojacava i cinjenica da realizacija odredenih odluka iziskuje duzi period angazovanja snbjekata p lan iran ja sto u uslovima neizvesnosti moze sadrzati nove potencijalne kotnflikte koje je potrebno izbeci u procesu usldadivanja razlicitih mteresa, Zbog slozenosti usldadivanja razlicitih interesa pojedinih delova privrede i raz­ nih drustvenih stru k tu ra, problem u utvrdivanja optim alnih nivoa planira n ja i odlucivanja neopliodno je posvetiti lodgovarajucu paznju. Socijalisticka sam oupravna pi ivreda iziskuje takav sistem uprav ljan ja i usm eravanja koji ce efikasno, ali uz postovanje osnowrih macela plani­ ranja, razresavati protrvrecnosti i donositi odluke na Iiniji drustvene ioptimalnosti. Da bi se uspostavio takav sistem regulisanja i uparvljan ja drustveno-ekonom sldm tokovima potrebno je poci od visestepenog oblika organizacijc privrede. Privieda je, kao sto je opste poznato, slozen dinam icld sistem sa relativnom sam ostalnoscu njenih sastavnih elemenata, ali istovre­ meno i sa cvrstom m ediisobnom povezanoscu svih tih dclova. Privredu sacinjavaju podsistem i razlicitog nivoa i znacaja, od osnovnih organizacija udruzenog rada pa sve do republika r pokrajina.1) Ti 0
t0J O p o tie b i v ise ste p e n e o ig a n iz a c ije p tiv re d e v id e ti u N C ob eljic Privreda Ju goslavije (Rast, s tr u k tu r a i fu n k cion isan je) Icnjiga II, Savrem exia a d m istra c ija , B eo g rad , r974

14

podsisLemi im aju svojc spccilicne sam ostalne intercse i ciljeve, s tim sto su sirl interesi vezani po pravilu za vise nivoe odlucivanja, S obzirom na slozenost m edusobnih odnosa raznih podsistem a, rukovoclenje i upravljanje privredoru nijc moguce u cclini izvesti iz centra velikog ekonomslcog sistem a, \c c je potreban odredcn stepcn dccentralizacije odlucivanja.. D ecentralizacija pri tom treba da oznaci lacionalni raspored funkcijc upravljanja na mnogobrojr.e kom ponenle sistem a zbog sam ostalnosti tih kom ponenti sa jedne, i slozenosli upravljanja privredom , sa druge stiane Da bi decentralizovani sistem odlucivanja mogao uspesno funkcionisati potrebno je da su ispunjena bar dva uslova. Prvi se svodi na to da se visenivoska organizaciona stiu k tu ra privrede m ora bazirati na racionalnom rasporedu funkcijc odlucivanja, s tim da se na razlicitim nivoima odluke donose na sam oupravni nacin. To znaci da se na raz­ licitim nivoima udruzcnosti rada donose odluke od razlicitog dmstvenog inteicsa i znacaja To meclutim, s chuge strane znaci, da decern tralizacija odlucivanja nije jednostrano vezivarje kom pletnog odluci­ vanja za nivo osnovnih privrednih jedinlca Rukovodene m ikro kiiterijum a i sagledavanjem sopstvenih inlciesa na trzistu, osnovne organizacije udruzenog rada nisu u sUinju da na kom petentan nacin odlucuju o raznim pilanjim a m akroekonom skog k araktera i najsirim drusLvcnim interesim a. Drugi uslov za ePikasnc funkcionisanje decentralizovanog m etoda odlucivanja cini raspolaganjc jedinstvenim sistem om inform acija Da bi razni subjekti, tj. podskerai mogli donositi pravilne, a i sa sireg diuStvenog stanovista c-Dravdane odluke neophodno je da raspolazu svim relevantnim inform acijam a. Kao sto iz prethodnih razm atran ja proizilrui dccentralizovani sistem upravljanja ne znaci jednostrano vezivanje kompletnog odluci­ vanja za nize podsistem c privredc. On ne iskljucuje vec pretpostavlja donosenje najvaznijih odluka na visim nivoima- Polazeci od toga da privreda nije prosti zbir' svojih kom ponenti i da stoga optim um na nivou povrede kao celine ne proizilazi autom atski iz optimizacije ci­ ljeva osnovnih privrednih jedinica stav da za razne odluke treba utvrditi optim alne drustvene nivoe cini se jedino prihvatljivim . Ili kako to N- Cobeljic naglasava, po treba za preciziranjem optim alnih drustve­ nih nivoa odlucivanja nastaic iz opste poznatog stava da »spajanjcm i saradnjom ovih delova postizu se novi visi sistem sld kvaliteti koji izviru iz celine sistem a a ne direktno iz elemenata koji ga form iraju« ") Prem a tome postoje drustvene koristi koje pojedini podsistem i ostvaru ju bilo iz delatnosti drugih podsistem a ili funkcionisanja sistem a kao celine. S obzirom na egzistenciju znacajnih spoljnih ekonom ija ili disekonom ija s jedne strane, kao i na nem ogucnost da se na nivou pojedinih podsistem a one u celosti ocene i sagledaju, sa druge strane, potreba za donosenjem odluka od sireg diustvenog interesa na nivou sirih dm stveno-ekonom skih celina je potpuno evidentna. Pri tom ie od neobicne vaznosti naglasiti da je uslov za cfikasno funkcionisanje kako sistem a u celini, tako i pojedinih njegovih delova, takav visenivoski raspored funkcije odlucivanja koji ce na agregatnim nivoima obuhvatiti donosenje n ajopstijih odluka i to pre svega na podrucju
n j N C obeljic, op cit

15

obezbeclenja jcdinstva privi cdc i poslizanja dru£tvenog optim um a u odlucivanju, Usko povexano sa ovim problem im a je i drugi istaknuti m om enat vezan za piihvaceni mchanizam odlucivanja o drustveno-ekonomskim kretanjirna. Kada je rec o znacaju donosenja odgovatajucih odluka na visim nivoima oiganizovanosti udruzenog rad a neophodno je insistirati na dem okratskom nacinu njihovog donosenja u skladu sa principim a od­ lucivanja utvrdenim u Ustavu. Uz zadovoljenie tog uslova najvaznije i na najvisem nivou donete odluke ttebalo bi da se prihvate kao ogranicenja na sledecem nizem nivou agvegiranosti drugtveno-ekonomskog sistema, Na tom nizem nivou, nadalje, dem okratskim putem utvrdene odluke trebalo bi da predsavljaju odiectena ogranicenja i okvire u kojim a bi se kretale odluke donesene na sledecem nizem nivou, ali uz puno postovanje osnovnih principa mehanizm a sporazum evanja i do­ govaranja odgovarajucili ucesnika. Polazeci od ovakvog nacina stru k tu riran o g odlucivanja sistem planiranja bi predstavljao h ijeiaih ijsk i uredenu celinu, sa dosta jasnim i pregledanim razgranicenjem kom petencija pojedinih nosilaca plani­ ranja. S obzirom da se sa porastom b ro ja subjekata i b ro ia pilanja nesagledivo povecava slozenost odgovarajuceg postupka odlucivanja, to su za efikasnost sam oupravnog sistem a planiranja prom ene na liniji razm atranih od kljucnog znacaia. Ako se pofle od ovih aspekata drustveno racionalnog raspoiecla odlucivanja moze se konstatovati da dalja izgradnja naseg sistem a planirania i celokunnog sistem a odluci­ vanja treba da obuhvati kako utvrdivanie strateski znacajnih odluka na raznim nivoima odlucivanja, tako i subjekata koji se pojavljuju- u odlucivanju na raznim nivoima,1) 2 1.3.3, Mehanizam odlucivanja kao kom ponenta sistem a planiranja Iz prethodnih razm atranja proizilaze i neki osnovni pravci usavrsavanja sistem a sam oupravnog sporazum evanja i drustvenog dogovaranja kao osnovnog m etoda odlucivania u nasem sistemu., Mehanizam sam oupiavnog sporazum evanja i drustvenoa dogovaranja, koji treba da reprezentuie rezuUate horizontalne, vertfkalne i p rostom e povezanosti posebnih i zajednicklh interesa udruzenog vada, i koji na raznim nivoima determinism planiranje tokova nrosirene leprodukcije je nesagledivo slozen Usled tosa se proeesu odlucivanja i namece potreba jasnije diferencijacije odluka koie se na raznim nivoima donose. Takode se cini neophodnim svoclenje broja p itan ja o kojim a se dogovar'a na relativno m anii broj, Ne ispustajuci iz vida cirijenicu da je u pitanju najobuhvatnija 1 n ajk arak ten sticn ija in stitucija sam oupiavnog sistem a odlucivanja, koja se u nasoi visenacionaliioj zajednici u p r a t si relativno uspesno prim eniuie, treba istaci da su prisutne bro in e sla' bosti i teskoce — izazvane kako objelctivnim, tako i subjektivnim fakn) U to m p ra v c u se precllaZu i reS en ja u la d u L j M a d z a ra 1 M O stra c a n in a , >'Di'ustveno d o g o v a ia n je 0 o sn o v am a p la n a k ao e le m e n t siste rn a dru S tv en o g d o g o v atan ja"', E ltonom slia m isao , b r 2, 1970

16

to rim a '• Ti objcktivni faktori proizilaze iz nedovoljne institucionalne ’) izgradenosti sis tenia dogovaranja i sporazum evanja i visoke slozenosti sistem a sam oupravnog planiranja,. Naime, sustinska dernokratska komponenta planiranja, koja se ogleda u donosenju svili planova na osno­ vu prethodnog dogovaranja i sporazum evanja im plicira u prakticnom sprovodenju razne teskoce i usporava donekle proces efikasnog utvrdivanja planskih ciljeva.. Time sto se u zakonskim dokum entim a insistira na ukljucivanju svih subjekata planiranja u proces dogovaranja i sporazum evanja, kao i usled einjenice da njihovo zakljucivanje treb a da prethodi izradi planova svih nosilaca, proces planiranja postaje veoma slozen i pun potencijalnih n eefik asn o stiM ) Opste je poznata cinjenica da efikasnost p lan iran ja u dobroj meri zavisi i od njegove organizovanosti. Cini se, da je upravo u novom sistem u tom aspelctu potrebno posvetiti izuzetnu paznju da bi mogao produkovati sve svoje notenciialne pozitivne efekte. Zbog toga sto postoji izuzetno veliki broj subjekata planiranja, kao i zbog toga sto su brojni nacini uskladivanja posebnih i zajednicldh interesa putem mreze sporazum evanja i dogovaranja nesagledivo kom pleksni, i na kraju zbog m nostva odluka koje treb a donositi, osnovna karakteristika planiranja, dem okraticnffS, moze da bude u praksi dovedena u pitanje. Preterano siroko podrucje dogovaranja i sporazum evanja, koje istovremeno ukljucuje veliki b ro j subjekata, moze dovesti do toga da se razm atranju najvaznijih p itanja ne posveti dovoljno ozbiljna paznja i da se strateske i operativne odluke ne razlikuju usled nedostatka vremena i m otivacije za resavanje svih pitanja, Kao sto to praksa pokazuje slabosti uhodavania novog sistem a, kao i navedena nedogractenost sistem a prouzrokuui docnje i nedovoljan kvalitet odluka, tj. bitno uticu na njegovu efikasnost,1) U tom pravcu je neophodno iz5 vrsiti dalje prom ene i usavrsavanja. Da bi se osigurale kako dem okraticnost, tako i efikasnot sistem a planiranja potrebno je dalje usavrsiti i konkretizovati njegove elem ente u sledecem smislu. Kao sto je vec istaknuto, potrebno je ostvariti racionalniju raspodelu funkcije odlucivanja s tim da se za raz­ licite kategorije odluka preciziraju optim alni drustveni nivoi njihovog donosenja.1) To znaci. da bi se na razlicitim nivoima organizova6 nosti udruzenog rada donosile razne odluke i to uz puno respektovanje sirih interesa Proces dogovaranja i sporazum evanja trebalo bi skoncentrisati na domen najvaznijih strateskih odluka, koje izrazavaju
'N C obeljic, " N e sk la d iz m e d u c ilje v a i s re d s ta v a — h ro n ic n i n e d o sta ta k n asih p la n o v a " , E lto n o m sltaa m isao, b r 4. 1978 l4J S o b ziro m na z n acaj m e h a n iz m a sa m o u p ra v n o g s p o ra z u m e v a n ja i d ru s t­ venog d o g o v a ra n ja k ao m e to d a d o n o se n ja o d lu k a p o seb an deo ove stu d ije je po sv ecen analLzi tih p ro b le m a , te se n a ovom m e stu n e ra s p ra v lja o tim p o te n c ija ln im p ro b le m im a . 15) N esto d e ta ljn ije o ovom a s p e k tu fu n k c io riisa n ja siste m a p la n ira n ja v id e ti L j M adzar i M, O stia ca riin , fD ru s tv e n o d o g o v a ra n je o o sn o v am a p la n a kao e le m e n t siste m a a iu s tv e n o g d o g o v a ia n ja -“, E lio n o m sk a m isao , b r. 2, 1978 16J N a to m e s ia z lo g o m in s is tu a N C ob eljic, v id eti, opus cit.).

vazna drustveno-ekonom ska opredeljenja, dok konkretni nacini njihove realizacije ne bi predstavljali predm et sii'oko postavljenih okvira sporazumevanja. Kako se Lime moze osigurati da razliciti interesi dodu do punog izrazaja u donosenju stratesldh odluka, konkretni modal iteti njihovog ostvarivanja ne bi trebalo da cine predm et daljeg dogovaianja U p itanju su po pravilu operativni zadaci, ciju realizaciju treba prepustiti odgovaiajucim operativno-suucnim organim a drzavnog mehanizma Dalja izgradnja naseg sistem a planiranja i sam oupravnog odlu­ civanja bi prem a tome m orala poci od fiksiianja strateski znacajnih odluka koje tieb a da budu osnova za sporazum evanje i dogovaranje, kao i od preciznijeg utvrdivanja onih subjekata planiranja koji u do­ nosenju till odluka treba da ucestvuju, Diugim recima, funkciju od­ lucivanja tieb a racionalno rasporediti ali uz puno postovanje principa dem okraticnosti planiranja Regulisanje pravaca kretan ja strateskih inform acija u tom kontekstu bi sc moralo dalje razraditi Moguce je za razne faze planiranja predvideti lazlicite smerove p riticanja infor­ m acija sa nizeg na* vise nivoe, i obratno..1) 7 Cini se da prakticna prim ena mehanizm a planiranja jasno ukakuje na to da sadasnji sistem ne moze efikasno funkcionisati ako se ne razgianice i ne precizlraju odredene pretpostavke u oblasti organizacije i m etodologije p lan iran ja Nainie, funlccionisanje sistem a pla­ n iran ja se, uz postovanje svih nacela na lcojima je sistem zasnovan, suceljava u pralcsi sa ltrupnitn problem im a Znacaj institucionalne razradenosti i drustvene organizovanosti planskog mehanizm a je bitan za uspesno funkcionisanje takvog sistem a, i to kako u fazi priprem anja, tako i u fazi koordiniranja izvrsenja planova. Prilikom razm atranja sistcm a plan iran ja m ora se im ati u vidu da je, s jedne strane rec o sistem u koji ima visoke drustvene vrednosti, ali i da su sa druge strane ogranicene organizacione mogucnosti drustva i piivredc Gledajuci sa sireg aspekta, za efikasno funkcionisanje sistem a p lan iian ja neophodno je ozbiljno laspraviti i kompleks metodoloskih problem a kako bi se izgradila jedinstvena m etodologija planiranja, uz striktn u prim enu na svim nivoima planiranja i odlucivanja. Raznorodnost subjekata plan iran ja i njihovih interesa kao i obaveznost njihovog uskladivanja bi tim e dobili jedinstvenu analiticku podlogu. Jedan od kljucnih izvora mogucih porem ecaja funkcionisanja sistem a planiranja bio bi time otklonjen, Kao sto je vec naglaseno, sistern sam oupravnog diustvenog pla­ niranja ne moze uspesno funkcionisati bez daljeg izgradivanja meha­ nizma sam oupiavnog sporazum evanja i dmsf.venog dogovaranja, kao i bez adelcvatnih uslova za njegovu efikasnu 1 doslednu primenu.. Da bi mehanizam drustvenog dogovaranja i sporazum evanja bio efikasan veoma je vazno raspolagati sistemom inform isanja prilagodenim osnovnim karakteristikam a procesa planiranja, Naime, usled informacione intenzivnosti sistem a planiranja njegova uspesna im plem entacija zavisice i od brzine p ritican ja i sinhronizovanosti tokova inforrnacija.
17) U to m k o n te s tu su z a n im ljiv i p red lo z i S O sto jica, ► Neki p ro b le m i p ra k ► tic n o g ftin k c io n isa n ja d ru stv e n o g d o g o v a ra n ja o o sn o v a m a p la n o v a« , E konom slca m isao , b r, 2, 1978.

18

PoLicbne infoim acije u razliciLinr fazama planiranja, kao i za razlicite vremenske horizonte zahlevaju detaljnu razradu inform acionog sis te­ rn n U Lom piavcu je selekcija inform acija za razlicite vrste nosilaca planiranja vcoma vazna Ovo tim pre ako se ima u vidu da preveliki broj infoim acija dovodi do zagusenosti na odredenim punktovim a, kao i da nedovoljnost i nepoznavanje kljucnih param etara onemogucava ptavilno donoSenjc odluka. Pored toga, potrebno je razraditi adekvatan inform acioni sistem, da bi se stvorile osnove za efikasno odlucivanje na svim nivoima. I na kvaju treba dodati da je bitan elem ent uspesnog funkcionisanja sistem a p laniianja i ostvarenja diustvenih opredeljenja na kojim a se on zasniva, obaveznost planova u pogledu realizacije dogovorenih ciljeva i zadataka razvoja. Bez naglasavanja ovog znacajnog elementa sistem a i insistiranja na obaveznosti izvrsavanja dogovorenih ciljeva razvoja, sistem planiranja ne moze postati efikasan instrum ent regulisanja privrednili tokova Po sebi se razum e, da od uskladenosti projelccua i kvalitetno uractenih planova u dobroj m eri zavise i mogucnostix)stvarivanja planom obuhvacenih ciljeva. L4 Neka iskustva vezana za prinienu sistema samoupravnog planiranja U prim eni se novi sistem plan iran ja suocava sa raznim objektivnim i subjektivnim teskocama. Van svake je sum nje da ovako koncipiiani sistem raspolazc nizom prednosti, iako valja reci da vec i njegova kom pleksnost im plicira mogucnost jav ljan ja vise teskoca u sprovodenju u ltom paraciji sa m anje slozenim sistem ima, Usled ukljucenja svih subjekata odlucivanja u proces planiranja stvorena je osnova za ispoliavanje svih individualnih, kao i za razm atranje i usapfasavanje raznih interesa. Obaveznost uskladivanja raznih ciljeva i piincip istovrem enosti cine proces odlucivanja vanredno slozenim. Usvojeni prlncipi planiranja u kom binaciji sa obaveznim razmenjivanjem inform acija izmedu subjekata planiranja trebalo bi da doprinose teoiijski gledajuci clonosenju realisticnijib i iz lazlicitih uglova osvetIjenih odluka. Na efikasnost i uspesnost funkeionisanja sistem a planiranja, m edutim , uticu razni faktori. Na prvom nrestu treb a istaci odsustvo dovoljne operacionalizacije planskog sistem a kao determ inante nedovoljne uspesnosti njegovog tunkcionisanja, Dmgi razlog egzistencije raznih pioblem a u prakticnom spiovodenju planiranja jeste, nedovoljna raziadenost nekih fundam entalnih principa privrednog sistem a i konsekventno institucionalnih okvira funkcionisanja i trzisnog i plan­ skog mehanizma Pored ovih, vazan fak to r uspesne im plim entacije drustvenih planova cini i efikasan ekonom sko-politicki instm m entarij kao bitna determ inanta realizacije planova. I na k raju treba im ati u vidu i uticaj nedovoljno izgradene i naucno zasnovane teorije i metodologije planiranja.
19

1A L Nelti em pirijski i teorijski problem i vezani za inaugiu'aciju novog sistem a p lan iran ja. Za ocenu u kojo m eri novi sislein planiranja, norm aliviziran i artikulisan u novom Ustavu od 1974.. godine ali u susiini inspirisan jos i Ustavnim am andm anim a pocev od 70-Lih godina, predstavlja stvarni, prakticni i teorijski napredak u k o n stituisanju novog sisLema samoupravnih odnosa i privrednog razvoja na tim osnovama, stoje nam na raspolaganju, u stvari dva reda mogucih ocena i verifikacija: jedan se odnosi na testiranje em pirickih rezultata planslte funkcije uporedivanjem planiranih i ostvarenih rezultata na raznim sektorim a privredne aktivnosti i u njihovoj ukupnosti, kao i testiranjem em piric­ kih rezultata koji se odnose na sistem ske perfom ianse — pieko kojih se u stvari i najvecim delom realizuje planska funlccija. Drugi vid ocenjivanja je kvalitativne prirode i odnosi se na testiranje logicke vrednosti i konsistentnosti, te stepena lazvijenosti raznih teorijskih koncepata i form ula koji se neposredno odnose na plansku i trzisnu funlcciju naseg sistem a Frvi red tcstiran ja ukazuje na znacajna olstu p an ja izmedu p la­ niranih i ostvarenih ciljeva razvoja u periodu izmedu 70-tih godina i pocetka 80-tih godina Sta vise, o tstu p an ja se narocito odnose na delatnosti kojim a smo dali poseban planski prio ritet i ukljucili u poseban piedm et u ticaja strategije razvoja i brige ekonom ske politike, Talco na prim er, u posledniem petogodisnjem planu 1976/80., planiiana stopa razvoja iznosila je 10%, a ostvarena 6,9“/», tj. bila je za 30% niza. Neke oblasti industri je inrale su jo sv ece raskoralce.'8) Grane io b lasti oznacene kao prioritetne ostale su u najnepovoljnijem polozaju N arocito je opalo ucesce investicija i akum ulacije u njima. Uocljiv jc takode i sve veci raskoralc izmedu planiranih i ostvarenih k retan ja ‘n an a (elektio. privrede, saobracaja, m etalurgije). P lam ranje i ckonom ska politika nisu u proteklom planskom petogodisnjem periodu nista ili su veoma malo doprineli snranjivanju gubitaka prio ritetn ih grana — te je ocit nesrazm er u odnosu na poreske gubitke industrije izrazene kod poljoprivrede, energetskom etalurskih grana, zeleznickog saobracaja, itd, I drugi podaei pokazuju tem eljna otstu p an ja planskih i ostvarenili ci­ ljeva. Planirani rast produktivnosti la d a u poslednjem petogodisnjem planu po prosecnoj stopi od 3,9%, ostvaren je po stopi od 2,4%; planiran je rast izvoza roba i usluga po stopi od 7,8%, a ostvaren po sto­ pi od2,6%i; dole negde imamo i suprotnih tendeneija: planirana stopa b ru to investicija bila je 8,5%, a ost:va?ena je visa (9,1%). I drugi, jos siri, podaci ukazuju da, uporedo sa planskim, sis­ tem ske perform anse u celini slabe u dekadi 70/80. godine. U periodu
laJ O vi i sled eci e m p iric k i p o d a c i u z im a n i su iz sled ec ih studi.ia:

TJsIovi, mogucnosti i pravci drustvcno-elconomslcog razvoja Jugoslavs,ie u pcriodu 1981-1985. godine, red . L j M a d z a r i Z P o p o v , azd. I n s titu t elcon o m sld h nau]ca, B e o g ia d , 1979.

Analiza o mogucnostima i pravcima drustvcno-clconomslcog razvo.fa Jugoslavijc za period od 1981-1985. godinc, S av ezn i zavod za d ru s tv e n o plan:ira n je , B eo g rad , 19B0.

Analiza razvoja i polozaja privrcdnih dclatnosti u periodn 1981-1985, Stud ija, E k o n o m sk i in s titu t, S a ra je v o , 1979.

20

x969/1979. god, rasl drustvenog proizvoda je opao sa 6,38% na 5,9%, industrije sa 8,3% na '7,3%, zaposlenosti sa 4,5% na 4%, produktivnosti rada sa 4% na 3,2%, realnih licnosti dohodaka sa 3% na 2%. E m piiicka analiza gornjih tendencija mahorn upucuje na sisLemske i razvojne elemenLe kao uzroke ovog stanja. Posle 1964. godine nivesticije u osnove fondove opadaju sve do sredine 70-tih (sa 34,5% na ispod 30% drustvenog proizvoda); prosecni granski kapitalni koeficijenti ukupne drustvene privrede rastu, p ii cemu narocito pogorsanje pokazuje poslednji petogodisnji plan. Ovome treba dodati i jalco izrazenu tcndenciju opadanja stope akum ulacije u narodonm dohotleu F iem a neldrn autorim a stopa akum ulacije je opala u toku 70-tih godina sa oko 17% na oko 10"/o. U istom periodu stopa akumuIativne sposobnosti privrede pala je sa 10% na 4%, dole su nelci najnoviji naiazi potvrdili da je poslednjih tii godine stopa alcumulativnosti pala ispod 4%, a u nekim vaznim privrednim gianam a ispod 1—2% (poljoprivreda, saobracaj, vodopriviecla), dole je u nizu kljucnih grana akum ulacija calc negativna, tj. gubici su veci od interne akum u­ lacije i kiecu se u im pozantnim razm eram a (energetika, m etaluigija ltd ). Planiranje i dugorocna politika bili su u proteklom periodu nemocni da sprece i znacajne razlike u nlvoim a dohotka, i njihovom pogorsanju upravo kod stratesldh grana. Talco je, na prim er, sirovinsko-bazni deo industrije zaostajao po nivou doliotka nad preradivackim za citavih 20%, pri cem u kod niza grana i delatnosti ovog kompleksa zaostajanje iznosi citavih 50% od drustvenog nivoa (ugalj, koks, gvozde, celik, obojeni metalii) odnosno bilo je 70% ispod tog nivoa (ribarstvo, ratarstvo, stocarstvo), Pomenimo samo jos i raslcorake u potrosnji koje plan i eltonom ska politika nisu uspeli da sprece, niti da ini odrede racionalni nacin foim iranja, shodno elconomskim objektivnostim a i zakonitostim a. Tako su doprinosi i porezi na licni dohodak prvi p u t 1980. godine prekora^ cili (u prvoj polovini godine) ulcupan drustveni dohodak izdat za neto licne dohotke, a licni dohoci opali su na oko 36% ukupnog dohotka, sto je ujedno i najniza stavka ucesca licnih dohodaka u ostvaienom dohotku postignuta ikada kod nas. N asuprot tome, planski se nisu mogla kanalisati ni zadrzati brza odlivanja dohotka u neprivrednu potrosnju. Indeks poiasta viskova prihoda kod nosioca fin an siian ja neprivredne potrosnje porastao je 1979/80. godine za 148,5% (organi DPZ i mesnih zajednica bez federacije), povecavajuci udeo likvidnih sredstava nepiivrede sa 32,3% na 39,3 ukupnih finansijskih sredstava. Em piricki podaci o m edunarodnoj zaduzenosti privrede i o platnom bilansu, sve veca zavisnost proizvodnjc od uvoznih inputa i sve nepovoljniji term s of trade — mogli bi upotpuniti sldiku o izvesnoj nemoci planske funltcije koja se oslanja na novi elconomski sistem kao i na sadasnja sredstva razvojne politike koja se ugraduje u ekonomslcr sistem i m ere tekuce politike da bi ostvarila dugorocnijc, strateske ciljeve ekonomsltog razvoja. No, bilo bi neispravno ovakvo stanje isldjucivo pripisati planskoj funkciji i planiranju kao potsistem u ekonom skog sistem a i kao najznacajnijem elem entu i realizovanju politike dugorocnog razvoja. Jer,
2.1

uprkos na ukazana bilna poboljsanja i znacajne inovacije koje su ugradene novini Ustavoni i postustavnim zakonodavstvom u novi privredni sistem, uprkos jasnih opredeljenja za afirm aciju sam oupravljanja i jacanja polozaja neposrednih ekononiskih subjekata u celokupnoj diustveno-ekonomskoj reprodukciji, planiranje i pianska funkcija »pate« i od niza ogranicenja i slabosti, teorijske i organizacione prirode, koje su najvecim delom nezavisne od same planske funkcije (nalaze se u sferi jos otvorenih teorijskih i oiganizacionih p itan ja sistema, ili u sfeii otvorenih problem a teorije i pralcse upravne funkcije, te se na taj nacin ticu i neresenli problem a teorije i prakse dugorocne razvojne politike), A sarno delom se nalaze u samoj planskoj funkciji — i odnose se na ogranicenja i slabosti m etodologije planiranja, organizacije plana i nacina njegovog sprovodenja. Obe grupe kom pleksa odnosa medusobno su u tesnoj zavisnosti, pri cemu su plan i planiranje u velikoj m eri predodredeni onim sto se zbiva i u privrednom sistem u i u politici razvoja. Verovatno da je prvo i najvaznije ogranicenje sadasnjeg sistem a planiranja otsustvo konzistentnije veze i mectuzavisnosti izmedu vrednosnih i ciljnih sad riaja, koji proizilaze iz ukupnosti socijalisticke i sam ouravne ideologije i svesti, i njihovo transforniisanje u odiedene, prioritetim a oznacene, u vremenslcom i piostornom okviru, definirane ekonom ske vrednosti, a iz ovih integrisane u ciljeve i zadatlce planira­ nja.. U nasoj naucnoj lileiatu ii lcod definisanja ciljeva iz viednosnih sistem a i sadrzaja, moze se konstatovati bro jn o st i polivalnost ciljeva, proliferacija vrednosnog sadrzaja, razlicita poredanost po prioritetim a, vrem enska nedefinisanost ostvarenja, velika uopstenost, cesta promenljivost u redosledim a i prioritetim a (iz planskog u planski period), im plicitno sa d iia n a ili elcsplicitno iskazana nesaglasnost autora o »vrednostim a i ciljevima razvoja«. Iz ovoga proizilapi i razlicitost u operacionalizaciji indikatora uspeha plana,. Prem a jedinim a, m eiila uspeha treba uslcladiti sa tem eljnim odredenjim a drustveno-ekonom skog sistem a (sam oupravljanje, drustvena svojina, itd,), dok drugi tum ace ova m erila samo kao radne hipoteze, kada preferencije drustA^a nisu elcsplicitno i jasno iskazane. Odgovarajuca ogranicenja viednosnom i eiljnom kom pleksu nalazimo u dosada razvijcnim teoiijsko-m etodoloskim osnovam a za n ji­ hovo konzistentno uoblicavanje i regylisanje, s obzirom na ekonom­ ske objektivnosti, odnosno ogianicenosti plana Iako, naime, bez svake sum nje pretpostavljaju izvestan analiticki napredak i znacajan konak dalje rasprave i aitikulacije teorije sistem a upravljanja i p itan ja koja ona postavlja, treba, ipak, biti veoma oprezan u vezi sa raznim metodoloskim dostignucima. I to, pivo, u vezi sa njihovom teorijskom fundiianoscu, i, drugo, sa mogucnostim a p iakticne prim enc u planiranju, Kada je rec o vrednosnom i eiljnom kom pleksu treba istaci da i nacit Drustvenog plana Jugoslavije za period 1981-85, godine pokazuje znacajne praznine u artikulaciji sistem a vrednosti, interesa i cilje­ va, je r ih, prvo, definise k rajn je uopsteno i u redosledu proizvoljno, i, dm go, meduzavisnost izmedu vrednosti i ciljeva i ciljeva i sredstava, nije jasno i precizno definisana, a cini se da je u mnogrm odredbam a u m anjoj ili vecoj protivurecnosti. Tako na p i. dok tacka 1 i 2
22

I dela N acrta odreduju geneialne ciljeve i prom ene u polozaju udniienog rada, lacke 3 i 7 uopsteno kazu kako ce se to postici. A tek tacka 9 f dela priziva u pomoc i ukazuje na objektivna ekonom ska ogianicenja (tj. svi ce se planski ciljevi postici u skladu sa »individualnom i drustvenom produktivnoscu rada«, »ostvarenim dohotkom i raspolozivim m ateiijalnim mogucnostima«)- Time je naravno citava koncei> cija vrednosti i ciljeva relativizirana, a da pri tom jo s uvek nije ukazano na prave niogucnosti i granice dostignuca. Drugi nacelni program ogleda se u tome, sto p lam an je i planska funkcija nigde nije dovedena n vezu sa politekonom skom analizom o postojanju i delovanjzu objektivnih ekonom skih zakonitosti u savremenom kapitalizmu, svetu u razvoju i nas samih, sto u sustini i prim arno odreduje sistem ske odnose—najvaznije poluge u realizaciji planske funkcije. Da je to tako bilo sa dosadasnjim planovirna, dovolino je navesti biojne izjave sa najvisih politickih m esta, da se mora preci sa dosadasnjih planova »zelja« na planove lcoji su zasnovani na »objektivnoj realnostic, sto je sanio m etafoiicka izjava—konstatacija o otsustvu zasnivanja dosadasnjih planova na objektivnim ekonomskim zaoknitostim a, i o dosadasnjoj prevlasti teleoloskog nacela kod nas, Im ajuci u vidu ja k laissei faiiizam u nas izrazen izmedu polovine 60-tili i 70-tih godina, i uporedo znacaj no uplitanje adm inistrativnih faktora u sferi reprodukcije i trzisnili odnosa u ovom drugom slucaju (posredstvom adm inisti ativne politike cena), nioglo bi se reci da je upucivanje na robni i trzisni kaialcter naseg sistem a—u tom periodu— irnao u velikoj m cri i form alno obelezje. 'lim e smo dosli do tvece grupe problcnia privi'ednog sistcm a i odnosa tiziSta i plana u njem u. Istakli smo ranije da smo teorijslti i sa Ustavom, postavili fundam entalne principe sam oupiavnog sistem a koji, po nekim autoiim a, (diustvena svojina, sanioupiavljanje, princip raspodele prem a radu, trzisno-planski k arak ter priviectivanja) sadrze »sve esencijalno« i »pruzaju osnove za visoku ekonom sku efikasnost u funkcionisanju naseg sistem a sticanja i rasopdele dohotka«„ Mectutim, cini se, da je dalja teorijska artikulacija pom enutih osnovnih fundam entalnih principa sistem a izostala, odnosno da se ekonom ska praksa u mnogim sistem skim vaznim potsistem im a aktivnosti i odnosa krece dosta pragm aticno, i, otuda, p ro ti\rurecno, te da »izvaniedne teoiijske« peifoim anse datog sanioupravnog sistem a u praksi nisu ispoljene »o cemu n ajiecitije govori relativno sporai la s t produktivnosti rada i niska efikasnost u koriscenju sredstava«. Zato je sistem u su­ stini jos uvek teorijski nekonzistentan, sto ce reci da se njegovi fundam entalni principi nisu razvili u skaldnu teorijsku celinu meduzavisnih potsistem a, A'elicina i varijabila, i da jos otvoreni »institucionalni sistem ski vakumi« p retstav ljaju ozbiljna ogianicenja i za potpuniju raziadu teorije i institucija sam oupravnog planiranja. N abrojacem o samo nekoliko kriticnih tacaka, gde resenja nem a ili, ako ih ima kao teorijslce i em piiicke pioverene kategorije, nisu jos uvek inlcorpoiiiane u izgradnju privrednog sistem a i, sledstveno, u izgradnju planskog sistema, U dom enu drustvene svojine stoje otvorena p itanja u smislu valorizacije i am oi tizacije sredstava, a posebno cene upotrebe drustevnih sredstava, cent rain e kategorije kako za odredivanje trzisnog zna23

caja drustvenog kapitala, tako i za instituciju drustvenog dogovora, jedinstvene stope akunm lacije, vazne konm ponente strategije razvoja i ostvarivanja vece sam ostalnosti OUR-a u sferi raspolaganja dohotkom i sopstvenim razvojom (tzv »sam ofinansiran je« razvoja). U domenu sam oupravljanja nisu jos teorijski artikulisani svi ekonom ski problem i form iranja OUR~a, integracije i centializacije, tj, udruzivanja rada i sredstava, ekonom ske m ere razlicitih funkcija sam oupravljaca (tj. kriterija ekonom ske valorizacije njihove proizvodnc, preduzctnicke, inovatorske i razvojno-akum ulativne funkcije). Isto ta­ ko cini se da mezo i m akro, globalno sam oupravljanje—od otsudne vaznosti za plansku funkciju—je viseresavano kao politicka kategorija, dok ekonom ska strana problem a ovih giobalnih sam oupravnih funkcija nije u dovoljnoj m eri sagledana, U domenu dohotka ostaje jos niz p itan ja u vezi sa konceptoin jedinstvenog dohotka, fak to ra koji determ iniraju njegovu velicinu (sistem atskih i okvirnih — prirodnih, tehnoloskih, dem ografskih), uloga »minulog« rada u njegovom stvaranju i raspdoeli kriterija kvantifikacije Mzivog« rada u istom smislu. Nisu takode nadega sva i najbolja teorijska lesenja za raspodelu dohotka, Od ponudenih teorijskih modela cena, specificna cena proizvodnje i trokanalna cena poseduje najvecu logicku rigoroznost, ali ni jedna ni druga nisu postale planski k riteriji za raspodelu dohotka. Trzisne stru k tu re u nas nisu dovoljno obradene ni teorijski, ni em piricki, iako preovladuju gledista, na osnovu dosadasnjih saznanja, da se kod nas radi o nizovima oligopolistickih i m onopolistickih trzista. Otuda, ukoliko su ove hipoteze, sarao parcijalno verificirane, tacne, jedna od osnovnih pretpostavlci na kojim a bi m orao da pociva plan — i kao analiticka i kao em piricka datost-jedinstveno i slobodno konkurentno trziste, u nas ne egzistira. (Otuda neki ekonom isti rnisle da bi se i analiza cena m orala potpuno odvojiti od pretpostavke o postojanju slobodno konkurentnog trzista u nas i zasnivati na drugim principima). Veliko dalje pitanje, o p rirodi robnosti u sam oupravnom modelu, samo je teorijski naceto, ali nc i dalje sistem atsld razradivano. S ta j e s a robnom prirodom proizvodnih fak to ra u nas, sta je sa specificnom prirodom radnih doprinosa kao »kvazi roba«, kakva je p riro d a »tzista iada« u nas, kakva je priroda dobara (i njihovih cena} gde je ispoljena znacajna retkost (nedovoljnost) fak to ra i roba, sva ta fundam entalna pitanja vezana za teoriju razvoja i planiranja tek ticb a da se dalje istrazujir Najzad, na jednoj od centralnih planskih funkcija, na funkciji prosirene reprodukcije i investiranja, jav ljaju se kao ogranicenja sve prethodno izlozene jos neresene kategorijalnosti, i dodaju neka nova ogranicenja, koja proisticu iz uporednog postojanja objektivnosti ekonom skih interesa republickih i nacionalnih ekonom ija, reginalnih ekonom ija, cak vecih mesnih zajednica i komuna, koje sve, izgleda, uka* zuju na tendencije autarhicnog razvoja i zaokruzivanja. Prem a njim a su tendencije integracije i udruzivanja rada i sredstava—nezavisno od date teorije i u okviru ccline jedinstvenog jugoslovenskog trzista daleko slabije snage, Stalna glad za sredstvim a, izmedu ostalog i usled is24

Loriske zaostalosti, nestasica i nedovoljnost kapitala, velike potrebe neproizvodne potrosnje insLiLucionalnih i drustveno-politickih faktora kao da jacaju ove autarhicnosti, ispoijavajuci se kao tvajna, dugcioOna sm etnja i ogranicenje pri drustvenoj planskoj funkciji I na k raju pregleda biinih ogranicavajucih elcm enata sadasnjeg sistem a planiranja potrebno je ukazati na slabosli njegovog centralnog insLitucionalnog oblika koji cine drustveni dogovori i sam oupravni spo;a;:umi sam oupravnih subjekata. D osadasnja iskustva, i ne tako brojna naucna istrazivanja ukazuju na postojanje niza pioblem a u ovum mehanizm u odlucivanja, koji su potencirani cinjenicom da nisu reseni neki od hindam entalnih, gore iznetih problem a koji sada p ritiskaju nas privredni sistem. Iz prethodnih razm atranja bi se mogao izvuci sledeci zakljucak: nia koliko da u tcoriji i praksi p lan iian ja — i posebno kada je rec o sam oupravnom planiranju u teoriji i piaksi dogovaranja i sporazurnevanja—politicki i adm inistrativni fak to r (u osnovi teleoloski faktor) rnoze veoma mnogo doprineti tesavanju osnovnilr m etodoloskih pioblema—artikulaciji ciljeva i relativizacije njihove konfliktnosti, m in r m iziranju neizvesnosti, tj, potrebnim adaptacijam a, te dcfinisanju kriterija za niaksim iziranje drustvene korisnosti kao osnovnirn planskim clijem i svrhom —i rna koliko naucna ap aratu ra mogla pomoci da se te optimizacije planski i sistem atski ostvare, kao i pomoci kod svih kriterija i instrum enata za iterativni postupak u procesu realizacije zadaLaka plana (kao sto su, na prim er, postupci u vezi sa identifikacijonr interesa i usaglasenoscu utvrdivanja racionalnih postupaka, inform a­ cija, ogianicenja itd.)—u sustini plana i planska funkcija postojj, razvija se, ili pada, sa davanjem prostora, postovanjem i strikcnim prilagodavanjem objektivnostim a koje n astaju iz delovanja ekononrskih zakonitosti i osnovnih ekonom skili piincipa. A to znaci, na ovom stupnju isotrijskog razvoja, striktnim izvodenjem planskih param etara i sistem atskih m ehanizam a iz zakona vrednosti i njegovih osnovnih tunkcija — alokativne, distributivne i selektivne. A to takocte znaci ■ — uz sve uslovnosti i dijalekticku m eduzavisnost—nuznost potiebe prilagodavanja i najvecoj m eri pravnog, politickog ekonomskog sistem a, pa i sistem a planiranja, dejstvu zakona vrednosti, a ne obrnuto, kao sto to izglcda da danas preovladuje, Iz ovog osnovnog i fundamentalnog zaldjucka, slede sve druge izvedene logicke dedukcije, koje se odnose na posebna resenja u pojedinacnim segm entim a privrede, koje su narocito znacajne za plansku funkciju u nasem sistenru kao sto su prosirena reprodukcija, trziste i cene, raspodela i potrosnja, spoljno i unutrasnje tiziste A sledi i ne m anje znacajan niz logickih dedukcija i za instrum entarij razvoj ne politike, koji pokazuje tolike defektnosti danas u sferi akum uiativne sposobnosti privrede, sektorske alokacije investicija i koncentracije sredstava 14 2. FunkcionisEinje planskog mehanizm a i pioblem i njegovog uhodavanja Drnstveni plan Jugoslavije za period |od 1976-1980. godine, kao i ostali srednjoi'ooni i godisnji planovi, priprem ao se, usvajao i ostvalivao u vreme kada su instituoionalne prom ene koncipirane Ustavom,
25

Zakonom o ;osnovama p lan iian ja i Zakonom o udruzenom radu, kao i drugim sistem skim iizmenama u toku, Stoga, on, kao sto podvlaci i J. Sirotkovic1 iako zasnovan na ustavnim prm cipim a, nije pracen koor) diniranom drustvenom akcijom u plogledu anal'ize, pracenja i otklanjan ja uocenih slabosti novog sistema: Razni problem i u funkcionisanju novog sistem a plan iran ja potencira-ni su ahijenicom da ni ostala podlu cja piivrednog sistem a nisu po svojim kljucnim elem entim a zasnovana na nacelima proklam ovanim u Ustavu. Slabost u sistem u stican ja d 'rasporedivanja dohotka, sistem u prosirene reprodukcdje, u oblasti trzista d cena su svakako medu onim faktorim a koji otezavaju adekvatnu prim enu sistem a planiranja u p ra k si Polazeci od liapred isLaknutih nedogradenosti, osnovnih komponenti sistem a planiranja, kao i fund am en talnih principa privrednog sistem a moze se reci da su problem i u vezi sa funkcionisanjem planskog mehanizm a najo strije dzrazeni u dom enu realizacije planova. I dole drustveni planovi treb a da sadrze celovdtu i korm stentnu viziju buducih razvojnili tokova sistem a u celini i pojedinih njegoviii delova, realizacija te vizije nije moguca bez preduzim anja neophodnih m era i akcija. Postoje prd tom raane m ere koje se koriste n a razLicitim iiivoim a orgairizovanosti udruzenog rad a d pom|ocu kojdh se obezbeduje osIvarcnjc planiranih kretanja, S obziirom n a to cla je koordinacija brojnih odliika koje se donose na nizim ziivoima odluoivanja osn,’ vna funk­ o cija planiranja i s obzdrom ma to d a se ta koordinacija po prirodi stvari moze vrSiti n a v.isim mivoima, proizilazi da je p o tieb a rasp'olaganja efikasnim ekonomsko-politickim dnstrum entim a utoliko vise dzrazena ukoliko je u p itan ju visi nivo organizovanosti udruzanog i'ada. Izgradn ja onili elem enata privrednog sistem a koji ce svojim deLovanjem produkovati drustveno pozeljna kretanja i osigurati realizaciju planskih ciljeva je sLoga od izuzetnog znacaja. Sa stanovista uspesne implememtacije sLrateskih opredeljenja o buducem razvoju najvaznije je raspolagati celjovdtim. i efikasnim dnstrum entarijem na nivou privrede i dm stva kao celine. Alco se im a u vidu dosadasnje dskustvo koje pokazuje da je in strum entarij razvojne poldtike dli nepotpun ili nedovoljno efikasasn, p o treb a raspolaganja adekvatnim dnstrumentaidjem ekonjomske politike cini se veoma alcutxiom. U prvom redu se to odnosi na sferu regulisanja akumulatdvne sposobnosti privrede d fo rm iranja akum ulacije, zatim n a osnovnu sektorsku alokaciju dnvestioija ii, najzad, n a problem e koncentracije sredstava i finansiranje krupndh, za privredu kao celinu zinacajnih objelcata. Pored toga se misli i na drustveno regulisanje stdcanja d rasporedivanja do­ hotka, kao i trzista i cena, lako se .na ovom m estu ne ulazi u teskoce funkcionisanja novog sistem a proizasle iz odsustva duzdh iskustava, na neke objektivne tes­ koce je neophodno skienuti paznju. Radi se o izrazitoj nehiomgoenosti privrede, tj„ razl-ikama u ekonom skom polozaju grana j grupacija generisuci velidce lazlike u interesim a subjekata p lan iran ja d izazivajuci k asnjenje u spoiazum evanju i dogovaianju, Sve dole je polozaj razlicitili subjekata objektivnjo iazlicit .postoje ozbiljne teskocc u formulisanju zajednickih ciljeva, Tdme se zeli ponovo istaci da je vazna pret'J V ideti i c f e ta t J S iio tk o v ic a u lla z v o j sislc m a sa m o u p ra v n o g p la n ira n ja , (Z b o in ik sa o p s te n ja sa sav e b o v an ja) p rire d ili V. Z ek o v ic i J. S to jan o v ic, M a ik sis tic k i c e n ta l C K SK S ib ije , P iiv re d n i p re g le d B eo g rad , 1979.

26

postavka efikasnog funkcionisanja plan iran ja dalja -dogradnja i usavrsavanje kljucnih elem enata privreclnog sistem a. Ukoliko s e 'u sistemu osiguraju ond d em en ti -koji ce ekonom ski polozaj grana i grupacija vise uskladiti poslojace i preduslox i ztx efikasnijo usaglasaxanjc inL-jresa, a samim tim i za uspesno funkcionisanje planskog mehanizma. Vazan aspekt im plem entacije drustvanih pianova jesle i njihova m edusobna usagiasenost. Kako se u nasem sistem u drusLveni planovi na raznim nivodma donose na osnovu prethodno donescnih samoupravnih spiorazuma i chustvenih dogovora o osnovama planova samoirpravnih organizacija i zajednica i dm stveno politickih zajednica, to njihova realnost sustinsld zavisi od istovremenog donosanja i usaglasenosti samih sporazum a i dogovora. U vezi s tim je neophocLn,‘ konstatovatd da o izolovao i vremenski nesinlironizovano donosenje sam oupiavnih sporazum a i dogovoia ne m;oze osigurati 'lijihovu koordinlranost. Samim tim nije obezbedena ni k oordiniianost planova samoupiavn.ih organizacija i zajednica i drustveno-poldticldh zajednica, pa calc ini usaglasenost pojeddnili delova drustvenog plana cele privrede, A neusaglaseni planovi i neusaglasene priojelccije u m itar jednog plana ne mogu, naravno, biti reaBzovani. U -ko.n teles tu analdze dosadasnje prim ene sistem a drustvenog pla­ n iran ja treba istaci pojavu 'neusaglasenosti niza postojecih planova Ove neusaglasnosti majcesce proizilaze iz neblagovremenog donosenja sam oupiavnili sporazum a d drustvenih dogovoia o osnovama planova, kao i dz nepridrzavan ja obaveza koje subjekti prihvataju u planiranju. Iz 'till razloga je usavrsavanje m ehanizm a sam oupravnog spoiazunievanja i drustvenog dogovaranja o osjiovama drustvenih planova bitan preduslov daljeg usavisavanja sistem a drustvenog planiranja,. Rotrebno je, pored toga, funkcije planiranja intenzivnije razvijati, i to pivenstveno, u osnovnim organizacijam a udruzenog rad a i drugim samuopravnim organizacdjama i zajednicam a. No, i planiranju na nivou drustvanopolitickih zajednica valja posvetiti odgovarajuou paznju. U olcviru toga je od dzuzetnog znacaja raziad a mehanizm a koji bi potrebna sredstva usm eravao u pravcu plandranih p iio rite ta na sam oupiavnini osnovama.. Sagledavanje efikasnosti funkcionisanja sistem a p lan iian ja ne mo­ ze da prenabregne cinjenicu da je u tolcu uhoclavanje jednog kvalitativno novog, jedinstvenog, sistem a d da sadasnja praksa drustvenog plandranja jos uvek 'iiije dovoljno zasnovana na Zakonu o osnovama sistem a dm stvenog planiranja j o Drustvertom planu Jugoslavije, Za to postoji vise razloga. Telcuci srednjorocni planovi pojedinih subjekata p lanira­ n ja usvajami su, uglavnom, neposredno uoci, u vreme d posle donosenja ovog zalcona, tako da objektivno gledajuci nije ni bilo m ogucnosti za doslednu prdmenu svili njegovih nacela (posebno isto v re rn e n o stii kontinuiteta). Prem a tom e se proees usaglasavanja dnteresa nije odvijao na piedvideni nacin. Proces plandranja takode nije moga!o dosledno da se ■lealdzuje preko zakonom predvidonih sukcesivndh faza (slabosti su na­ rocito ispoljene u fazi priprem anja i usaglasavanja a konsekventno i ostvarivanja planova) N ije jos opeiacionalizovana jeddnstvena rnetodologija sam oupravnog planiranja, n iti razraden adekvatan sistem informacija koji predstavlja polazne osnove njegovog uspesnog fiunkcionisanja. Znacajnog udela u n astav ljan ju ne.kdh, ran ije ispoljavanih, nepozeljnili tendencija u plainiianju ’ m ala su i odredena shvatanja o njem u, i
27

lcoja su ga podcenjivala na racun trzista, videla ga samo kao jednu od funkcija drzave, ili ga svodila na nivo radnili organizacija iLi uzih drustveno-poliliickih zajednica, :ili samo na regulisanje neldli elem enata procesa reprodukoije. I na k ia ju treba istaci da i sam Zakon o planiranju nije u svim aspektim a dovoljno operativno razraden, sto im plicira ndz teskoca u organizovanju i sprovoctenju drustvenog plainiranja, I kasno donosenje preteznog biioja novih sistem skih zakona im alo je svoje efelcte n a nedovoljnu uspesnost drustvenog p laniranja. U tom pravcu su delovali i slaba m aterijalna .osnova udruzanog rada, kao d nestabilnost i razlicitost uslova privredivanja. Kako sistem udruzeflog rada nije u. potpunosti organizovan na nacLn koji Zakon, o udruzenom rad u predvida, to je takode ulicalo na uspesnost funkcionisanja n.ovog sis­ tem a planiranja. 1.4,3. Moguci pravci usavrsavanja planskog m ehanizm a Nap ted istaknute slabosti u furtkcionisanjn sistem a drustvenog p la n k an ja nalazu p otrebu pieduztm anja odredenih drustvenih akcija.. Iako su najvazni ji idejno-teordjski osnovi i instdtucionalni okviri raz­ voja sistem a drustvenog planiranja da L u usvojenim drustvenim i i zakonskim dokuinentim a defm isanje institu cija i m ehanizam a sistem a p lan iran ja nije u toj m eri zaoloruzeno da b i omogucilo jednostavnu i uspesnu prim enu nov,og sistem a u praltsi, Stoga sistem drustvenog pla­ n iran ja zahteva dalju teorijsku i institucionalnu dogradnju u organizacionom i m etodoloskom pogledu, narooito ako se me isp u staju iz vida njegova kompleksn.ost, kao i oinjenica da je u p itan ju jedinstveni sis­ tem planiranja u svetu. U prilog tom e govore i zmacaj drustvenog pla­ niranja u sadasnjoj fazi naseg drustveno-ekonom skog razvoja, kao i nuznost d njegovog prilagodavanja p otrebam a sam oupravno udruzenog rada. Sve to pokazuje da postoje ozbiljni zahtevd za analizu niza aspek ata planskog mehanizma. U cilju prevazilazenja postojecih teskoca, a da bi sdstem plain* ran]a postao uspesan i eEikasan ikistrum ent ostvarenja razvojnih cilje­ va drustva, neoph]odno je pre svega izvrsiti njegovu dalju razradu i kankrefiizaciju Drugim recima, potrebno je dogradnju sistem a planira­ n ja orijentisatd na M jucne problem e i procese usklactivanja raznih in­ teresa na sledeci nacin. Na prvom m estu je vazno diferencdranje nivoa odlucivanja, a n a drugom selektdvniji prdstup predm eta odlucivanja. Usko je povezano sa ovim kornpleksom p itan ja i efilcasnije i racionalnije organizovanje siroko postavljenog mehandzma planiranja. Odatle ta k o ­ de, prodzilazi i neophodnost usavrsavanja mehainizma sam oupravnog sporazum evanja i drustvenbg dogovaranja kao sustinskog m etoda donosenja odlulca. Pored toga, potrebno je doslednijim aktiviranjem pojedm ih ele­ m enata privrednog sistem a, kao i njihovom dogradnjom (posebno u ioblasti sticanja d raspodele dohotka i prosirene repi'odukcije) dovesti pojedine subjekte plamiranja objoktrvno u talcav polozaj da p lan iran je dohofcka, iuslovi za njegovo povecanje i osnova za njegovo rasporedivanje budu u centru njiliovih razm atrainja tol<om p lan iran ja i privredivanja. Zato treba stvoriti takve uslove da doliodak odlucujuce zavisi od aktivnostd sam ih subjekata i aijihovog povezivanja na principim a Zako28

na o udruzenom raau, a sto m anje od prom ena instrum enata ekonomske politike. U tom kontelcstu posm atrano dalje jacan je m aterijalne osnove udruzenog rada javlja se kao nuzna pretpostavka uspesnog razvoja sistem a planiranja. Kao sto proizilazi n, piethodnih razm atranja jedan od kljuanih pieduslova spiovodenja planiranja jestc blagovremeno zakljucivanje sa■mouprvnih sporazum a i drustvenih dogovora o osnovama planova. Sto­ ga planovc sam oupravnih organizacija i zajednica i drustveno-politicldh treba donositd samo na osnovu preLhodno zakljucenih sam oupravnih sporazum a i drustveuih dogovora o osnovama planova Na taj nacim se precizno utviduju zajsdnicki interesi i ciljevi i u red u ju m edusobni od­ nosi potpisnika, itijihova prava, obaveze i odgovornosti za ostvarenje ciljeva. Time je moguce obezbediti dalju dem okratizaciju pr,ocesa plaiiiranja, a istovrem eno doprineti racionalizaciji ne samo procesa planiranja, vec i procesa reprodukcije u celini, Posebna paznja se u sporazum evanju d dogovaianju m ora posvetiti problem im a usaglasavanja interesa .i utvrdivanja zajedniclcih interesa kao pretpostavci uspesnog ostvarivanja planova. Pri tom je posebno vazno uporedivanje ciljeva i stvam ih mogucnostd u kontckstu. realisticnosti planova. Za uspesno fumkcionisanje sistem a plan iran ja potiebno je posvetitd paznju. ii adekvatnom sadrzaju plariova. U pitanju. je davanje primata onim elem entim a plana koji su od strateskog znacaja. Postoje indikacije da je sadrzaj planova samoupravndh organizacija i zajednica (pa donekle i planova drustveno-politickih zajednica) sirom asniji od zakonom predvideriog. U prvom red u je stoga potrebno sistem tako lconcipirati da m edu elem entim a sadrzaja tih planova sto potpnnije dodu do izrazaja sledeci: sticanje, rasporedivanje d raspodela dohotka; udruzivanje ia d a i sredstava la d i ostvarivanja zajedinickog dohotka, razmena rad a radi ostvarivanja zajednickih, potreba i dnteresa; socijalni i prosto m i elementi razvoja; razvoj dm stveno-ekonom skill odnosa. Time se mozc doprincti potpunijem usklactivanju najvaznijih ekonomskih, socijalnih i prostorn ih elem enata p ri plan iran ju razvoja. Pored toga, svestrana la zrad a i propisivanje obavezne jedinstvene m etodologije i m inim um a obaveznih jedkistvenih pokazatelja potrebnili za priprem anje, donosenje i ostvardvanje planova je vazna p ret­ postavka efikasnijeg funkcionisanja novog sistem a planiranja. U vezi sa efikasnim funk aionisanj era sistem a planiranja aktivnosti priprem anja d donosenja planova treb a usaglasiti i inteirzivirati. K asnjenje kod domosenja raznili akata dovodi a priori do neusaglasenosti projekcija i nem ogucnosti njihove .realizacije. Cini se, uz to, da je i organizaeiomi stru k tu ru su b jek ata planiranja potrebno prosiritd [orm iranjem zajednica udruzenog rad a za m edusobnu plansku i poslovnu saradnju, U osnovi, p'ostojecu organizacionu stru k tu ru subjekata planiranja treb a jos vise ispundti novim sadrzajdma, i to u pogledu nacina dolazenja do zajednickih interesa i ciljeva u razvoju, kao i sredstava, m etoda d akcija kojim a bd se zajednicki dogovoreni ciljevi i interesi ostvarili. Takode je od znacaja dalje razraditi i doslednije preduz-imati m aterijalne i drustveno-politicke m ere u slucajevim a neopravdanog neizw savanja preuzetih obaveza u sam oupravnim sporazum im a d dogovo29

rim a o osnovama plana, kao i sam im planovima. Radi sto brzeg ; p.otpunijeg ostvarivanja novog sistenia plam ranja neophodno je uciniti ■napore" 2a sto sire i svestranije aktiviianje svih subjekata planiranja. Treba naglasiti da je pri tome nezam enljiva uloga drustveno-politickih organizacija, Kao sto je vec istaknuto, mehanizam samoupravmog sporazumevanja i drustvenog dogovaranja m ora biti predm et detaljnih proucava■nja. Radi se o m etodu dem okratskog usklactivanja razlicitih, posebnih, sa zajednickim i opste-drustvenim interesim a. Po svojoj sustain m eha­ nizam sporazum evanja i dogovaranja crni oblik odlucivanja, odnosno kreiranja i sprovodenja politike druStveno-ekonomskog i socijalnog razvoja, kao i ekonom ske politike, koji u n-izu bitnih oblasti i odnosa treba da nadom esti funltcije dizave. N eospom o je da sam oupravno sporazumevamje i drustveno dogovaranje karakterise niz pozitivnih momena-ta i da je na osnovu toga bitno prosirena uloga subjekata p laniranja. P ie svega je povecana odgovom ost pojedinih subjekata u procesu odluoivanja i resavanju problem a razvoja. Treba istaci, m edutim , da je rec o resavanju problem a vise u okviru osnovnih organizacija udruzenog rad a i rad n ih organiza­ cija, a m anje o onim izmedu pojedinih radnih organizaoija, sirih tehnolosko-ekonoxnskili celina i sirih teritorijaknih zajednica. Da bi se potpunije ocenio mehanizam sporazum evanja i drustvenog dogovaranja, potrebno je m edutim im ati u vidu i sledece momente, Sirok obuhvat oblasti i odnosa koji se ^regulisu ovim mehanizmom, razlicitost polozaja i funkoija pojedinih subjekata u procesu re­ produkcije i odsustvo duzeg sopstvenog ili m a 'lcakvog stranog iskustva cine proces odlucivanja dosta dugim, uskladivanje niedusobnih intere­ sa subjekata slozenim, a koordinaciju pojedinih elem enata u okviru ovog m etoda odlucivanja i ovog m etoda u celini sa drugim mehanizniirna odlucivanja, koji paralclno egzisthaju u drustveno-elconomskom i politickom sistem u izvainredno lcompleksnom. Mnostvo subjekata spo­ razum evanja i dogovaranja, kao i nedovoljna sinlironizovanost njdhovog donosenja u praksi dovode u p itanje i dosledno sproV.ofienje jedinstvene dogovorene politike razvoja. U pogledu p itanja koja u reduju karakteristicno je za pretezan broj sairtoupravnih sporazum a i drustvenih dogovora donesenih za sire segmente privrede i drustva, da su isuvise uopsteni, da ponavljaju mnoga nacelna opredeljenja iz sisem tskih zalcona, a da u njim a inedostaju neke kljuone odredbe koje 'treba konkretno da reguldsu odnose i inteaese koji su predm et dogoviora, odnosno sporazuma. Skoro kao po pravilu ti pioblem i se prepustaju novim dogovorima i sporazumirna Niz dogovora i sporazum a se uz to donosi sa veldkim zakasnjenjem Neadekvatno kuncipirani drustverri dogovori dovode do toga da se pi­ ta n ja i oclnosi koje je potrebno resavati jedinstveno, resavaju na na­ cin koji prakticno dovodi do drukcijilr in terpretacija Ustavom i zakonim a proklam ovanili nacela i odiedbi, a poinekad dovode u p itanje d dos­ ledno sprovodenje jedinstveno dogovorene politike razvoja, Pored toga, vremenski interval u kome se donose ineki dogovori d suvise je dug sto problem koordinacije cini ne samo tezkn vec ga don eld e dovodi i u pitanje. Veliki b roj dogovora o osnovama plaflova, verovatno veci od
.30

neophodnog, sachzi veliki Hroj p iio rileta dovodeci u pitanje i sam ltala k ter prioritetnih ciljeva. Donosenje odluka se u tim uslovima otezava U prakticnom sprovodenju novog sistem a odlucivanja, pored to­ ga, javljale su se i razne drustveno mepozeljne tendencije. Dogovori, a narocito sam oupravni sporazumi sacinjavani su cesto na nacin da su sadrzavald m onopolske i partikularisticke tendencije; sacinjeno je dosta sporazum a koji ne predstavljaju osnov za dugorocniju efikasnu sa~ rad n ju ucesnika posto regulisu samo deo odrfosa ili interesa Tako, um esto da sporazum evanje obuhvata usaglasavanje program a razvoja, podelu rada, nacin obezbeflivanja potrebne ltolicine roba, udruzivanje rada d sredstava, naucnu saradtnju, podelu zajednickih ostvarenog dohotka — ono najcesce obulivata samo neke od ovih elemenata. N aro­ cito je malo sporazum evanja o udruzivanju rada i sredstava za realizaciju usaglasenih program a razvoja, usled cega se javljaju problenri u finansiranju kljucnih bbjekata, Nije potrebno posebno istaei da bez dovoljne koncentraoije sredsava, tj udruzivanja rada i sredstava, nije moguce izvrsiti u priw edi ozbiljnije promene. Stoga je jedan od vazecili preduslova uspesnog funkcionisanja ovog mehanizma dalje jacanje polozaja udruzenog rada u oblasti prosireine repriodukoije Skrom an obim sredstava koji je p riw ed i ostajao na raspolaganju za unapredivanje m aterijalne osnove rad a i re z e m , kao vezultat funkcionisanja privrednog sistem a i tekuce ekonom ske politike, ogranicavajuce je delovao na proces sam oupravnog sporazum evanja j dogovaranja Odredeni, ne beznacajan, utdcaj na tok sam oupravnog sporazum evanja i do­ govaranja im a i neblagovremeno donosenje vaznih sistem skih resenja, sto u praksi vodi iznalazenju prelaanili resenja d slaboj sinliranizaoiji delovanja dvaju m ehanizama odlucivanja — zakonske regulative i sam oupravnog sporazum evanja i drustvenog dogovaranja. Pored toga je poznato da se sam oupravni sporazum i i drustveni dogovori lie zasnivaju u velikom broju slucajeva na neophodnim pretliodnim analdzama i predlozim a sa alternativam a, To je donekle uslovljeno neblagovremenim angazovanjem naucn-ih i strucnih instdtucija u njihovom pripremainju. Dosadasnji pnoces sporazum evanja i dogovaranja karakterisu izvesne slabosti u ostvarivanju prjncipa dem okraticnosti, a i javnost sporazum evanja d dogovaranja nije bila dovoljno zastupljema. Posebnu paznju zasluzuje i efikasnost m etoda odlucivanja u izvrsavanju funkcija koje su m u nam enjene Nema sum nje da ce afirm acija ovog kom plem entarnog metoda odlucivanja bitno zavisiti pored resenja dstaknutdh problem a i od uspesne realizacije sistem skih opredeljenja, Zato je doslednije sprovodenje i usavrsavanje ovog mehanizm a nuzna pretpostavka za uspesno ostva-rivanje tekuceg plana d za racionalno koncipiranje d efikasno sprovodenje narednog srednjorocnog plana. Da bi novi sistem planiranja ■uspesno funlccionisao neophodna je prvo, dalja, ali daleko preciznija razrada odnosa u funkcijam a trzisnog mehanizma, zakonske regulative i rriehanizma dogovaranja i sporazum evanja, Drugo, -nuzna je dalja opeiacionalizacija sistem a p lan iran ja u pogledu razlikovanja raznih nivoa udruzenosti rad a i preciznijeg definisanja sirbjekata ciji se planovi usaglasavaju Trece, u domenu dogovaranja i sporazum evanja pot­ rebno je preduzeti odredene akcije u pravcu selekcije p itan ja i b ro ja
31

ucesnika ciji se odmosi ureduju. Posebno je vazno postici vdSi stepen saglasnosti o detaljnifim sadrzajim a dogovoia koji se ticu regulisanja odnosa u sirim segmentim a privrede i drustva, kako bi se dzbegla do sada prisutn a uopstenost, F aktor vreme se inora daleko vise uzim ati u obzir pri uskladivainju zajednickih interesa i odnosa pojedinih subje­ kata planiranja i privredivanja, Pored toga, nuzno je vece uvazavanje savrem enih naucnih dostignuca, i sirih ii dugorocnij ih interesa prdvrede i drustva u planiranju. Jacanje akumulatdvne d reproduktivne sposobnosti privrede, kao matesrijalne osnove dogovaranja i sporazum evanja je takode neophodno intenzivirati, I na kraju, ostvaiivanje preuzetih obaveza u samoupravmdm sporazum im a i dogovorima o osnovama pla­ nova i samim planovima, predstavlja bitan uslov uspesnog funkcionisan ja i efikasnosti novog sistem a planiranja.

32

GLAVA II

SISTEM PLANIRANJA I PRIVREDNI SISTEM
2.1. U v o cl

Jedna od osnovnih pretpostavki efikasnog funkeionisanja privrednog sistem a je njegova interna konzistentnost. Nas zadatak nije i!a ispitujem o internu konzistentnost prlvrednog sistema, nego da razm otrim o odnos izmedu privrednog sistem a i sistem a planiranja. I to ire u uopstenom , teoretskom kontekstu nego u nasim konkretninr uslovima U tom poglcdu je nasoj praksi moguce striktno razlikovati nekoHko pcrioda Oni bi se uslovno mogli nazvati adm inistrativno-etatistickim periodom , peiiodom cetralizovanog p laniianja, periodom privrednosistem atskog vakuum a i periodom deeentralizovanog planii'anja. Prvi od ovih perioda d atira od p re uvodenja sam oupravljanja u nas drustveno-ekonomski zivot, sto znaci da nije relevantan sa stanovista efi­ kasnosti i sam oupravnog privrednog sistem a u regulisanju privrednih tokova. Zbog toga se i ne zadrzavamo na posm atranju njegovih karakteiistika i iskazanih peiforinansi Uostalom, on je u nas bio kratkotrajan, 1e po mnogo eemu netipican. Navedena periodizaeija u okviiu sa­ m oupravnog privrednog sistem a, uglavnom nije spom a, osim mozda u pogledu vrenrenskog razgranicavanja izmedu pojedinih perioda, U svakom od ovih perioda uloga plana je bila razlicita, pa se shodno to­ me m enjao i odnos sistem a p lan iran ja i privrednog sistema. Period centralizovanog p lan iran ja je sasvim dobio poznat u na­ soj literaturi, On pocinje sa uvodenjem radniekog sam oupiavljanja 1952 godine. a zavrsava sa 1964. godine, tj. sa pocetkom Privredne reforme K arakter isao se po tom e sto je uloga plana bila dom inantna, a uloga trzista potisnuta u drngi plan. Dalja odlika ovog perioda je bila u tome sto se privredom upiavljalo iz »centara«, a u skladu sa intencijam a saveznog plana. Sistem planiranja je bio direktivan, obavezan i jednosm eran od gore do dole, tj. od federacije do preduzeca.
33

Akumulacija se form irala prinudnim m etodam a, odnosno raspodela dohotka se regulisala putem investicionih. fondova, sa izrazenom koncentracijom na federalnom nivou, a njena upotreba se vrsila u skladu sa planskim zadacim a i na osnovu odluka saveznih organa. Period privrednosistem skog vakuum a je trajao od 1964. godine pa do pocetka 1970-tih godina, Njegov pocetak se poklapa sa inaugurisanjem Priviedne reform e i sa pocetkom razgradnje centialistickog piivrednog sistema, a lcraj sa ustavnim am andm anim a iz 1971. godine (neki sm atraju sa donosenjem Ustava SFRJ iz 1974 godine) .Tedna njegova osnovna k arakteristika je u tome sto se tada odvijao proces razgradnje starog centralistickog privrednog sistem a, a nije bilo paralelnih nastojanja ka form iranju privrednog sistem a adekvatnog socijalistickoj sam oupiavnoj organizaciji privrede i drustva. Druga osnovna k arakteristika ovog perioda je stalna deeentralizacija drustvenog, poUtickog i ekonom skog zivota, ciji osnovni svimao je bio u razgradnji federalnog etatizm a i jacanju uloge lepublika i pokrajina, Ovaj proces je posebno bio naglasen u domenu privrede, a ogledao se u ukidanju savez­ nih ili opstih investicionih fondova, in stitiian ju na decentralizovanom Formiranju i upotrebi akum ulacije, snazno naglasenoj ulozi trzista i radikalnoj prom eni strategije razvoja (form iranje preradivackih sektora i postepeno ori jentisanje na supstituciju uvoza), Tome je bila podredena i politika raspodele dohotka, koja je trebala da obezbedi bi'zo povecanje domace agregatne tra in je i takode brzo sirenje domaceg trzista. Treca bitna k arakteristika ovog perioda je bila u zapostavljanju uloge plana u usm eravanju privrednih tokova, naroeito izrazena u vi­ du elim inisanja uloge saveznog plana. Bio je to istovrem eno i period tzv. krize p laniianja, kada je pod uticajem izuzetno povoljnih uslova (jeftina energija i kljucne sirovine) doslo do do tad a u istoriji sveta nezabelezene ekspanzije privrednog razvoja i spoljnotrgovinske razmene Tada se verovalo da nema mnogo potreba za planiranjem , jer se cinilo da je brzi drustveni i priviedrii razvoj -moguce ostvariti i bez oslanjanja na plansku komponentu. Ovakva shvatanja su definitivno rasprsena tek pod dejstvom efekata energetske krize iz 1974. godine, Cetvrta bitna k arakteristika ovog perioda je postepeno formiranje tzv.. republickih i pokrajinskih piivrcda, odnosno koncepta p ri­ vrednog sistem a koji polazi od suverenosti republika i pokrajina u usm eravanju tokova privrednog razvoja Poslednji je perido decentralizovanog privrednog sistem a i o njem u je rec u nastavku ovih istrazivanja. To je period pune decentralizacije privrednog zivota Novi privredni sistem je tome u punoj m eri podrecten On se zasniva na nekoliko bitnih operativnih karakte­ ristika, P rim arna crta novog sistem a je u tom e da on fakticki bazira na drustvenom dogovaranju i sam oupravnom sporazum evanju, kao gotovo iskljucivrm instrum entiina usm eravanja i regulisania privred­ nih tokova. Mehanizam proste i prosirene reprodukcije bi trebalo da se regulise putem udruzivanja rad a i sredstava, Organizacija drustve­ nog i privrednog zivota se zasniva na slobodnoj razmeni rada. Uloga federacije u privrednom zivota je svedena da rezultantu dogovora re­ publika i pokrajina, tj, na one funkcije i njihov domet koie proisteknu iz dogovora republika i pokrajina, te na regulisanje deFicita platriog bilansa i obezbedenja sredstava za o tplatu inostranih dugova.
34

Mesto i uloga plana u novom priviednom sistem u su sasvim specificni. Sistem planiianja je deFinisan saveznim Zakonom o siste­ mu planiranja i renublicko—pokrajinskim zakonim a o planiranju, cija lesenja opredcljuju i ulogu plana u regulisanju piivrednih kretanja. 2 2 Mjeslo i uloga piana i zakona o planiranju 2,2,1. Ocjena dosadasnjeg lazvoja Prim jerenost sistem a plan iran ja potrebam a privrede moze se ocijeniti na osnovu rezultata koje privreda postizala. Zbog toga treba najprije utviditi kavakteristike privrednih kretanja. U tom pogledu cijelo posleratno lazdoblje dijeli se na dva jasno odjeljena podrazdobIja: I adm inistrativno-etatisticki sistem do 1952. i II sam oupravni privredni sistem nalcon te godine Drugo podiazdoblje dijeli se ponovo vrlo ostro na dva pod-podrazdoblja: A. 12 godina p iije 1964 i B. 15 godina nakon te godine. Dole •= podrazdoblja I i II razlikuju p iije svega po drustvenirn odnosima, e A i B razlikuju se p iije svega po rezultatim a privredivanja. Ovdje iskljucivu paznju posvecujemo razdoblju II i usporedivanju podrazdob­ lja A i B. Prije 1965. gadine jugoslovenska privreda razvijala se po stopi rasta koja je uz japansku bila najvaznija na svijetu, eijene proizvodara industrijskili proizvoda bile su gotovo potpuno stabilne, zivotni nivo se brzo povecavao, a isto tako se poveeala i efikasnost privredivan ja. S refonnom nakon 1964. godine dolazi do naglog i drastienog prekida tog povolinos razvoja Stopa rasta industrijske proizovdnje skoro se nrepolovila, kod poljoprivredne proizvodnje sm anjila se jos vise. Kako je fond osnovnih sredstava ekspandirao i dalje gotovo istim tem^om, to je znaeilo da usporavanje rasta nije bilo uvjetovano nedovoijnim investici jama, vee njihovom losom strukturom i niskom eFikasnoscu K oristenje kapaciteta se sm anjilo, a isto tako je usporen i tehnoloski nrogres,1 Izvozna ekspanzija se prepolovila. InFlacija se po) javila u eksplozivnom vidu Porast zivol.nog standarda sc usporio; b roj novozavr senih si a nova gotovo stagnira, uprkos neresjenog stam benog nitanja Tempo zaposljavanja se usporio pa se stoga pojavilo nezaposlenost Usprkos m aniem zaposljavanju znatno je usporen rast produktivnosti rada Ne moze se navesti nijedna vaznija privredna karakteristika kod koie niie doslo do ozbiljnog nogorsanja (vidi tabelu na sle~ decoi strani) P iije 1965. godine Ju g o slav ia je sustizala i prestizala razvijenije zemlje; poslije 1965 nasa privreda zaostaje te se danas vratila na pietposlednje m je sto .u Evropi koje je imala i p riie rata: iza Juposlavije je jedino jos Albanija, a Portugal je na otprilike istom ili nesto visem nivou. Kako sc 1965. godine u svijetu nije nista posebno zbilo, to je posiorsanje nasih Privrednih peroFrmansi rezultat iskljueivo unutrasnjih prnm jena Reform a iz 1965 godine oeigledno nije bila u skladu
*) V ideti d o k to isk u d is e rta c iju A Pul.iica o te lin o lo sk o m p ro g ie su slovenskim in clu strijsk irn g ia n a m a , FVT, Z ag reb , 1979 g. u ju g o

35

s ekonom skim zakonima i polrcbam a sam oupravne privrede i stoga je privreda zcstoko reagirala. Odatle se naravno, ne smije izvesti zaklju6ak da je trebalo osLati na rezimu od prije 1965. godine, Hi da se tre­ ba na taj rezim vratiti. U privredi, kao i u drustvu, nem a reverzibilnosti pa bi stoga svako vracanje bilo duboko pogresno, Osim toga izgradnja sam oupravnog sistem a tele je bila zapocela pa su potrebe za daljim prom jenam a bile ocigledne. M edutim, reform a je bila ekonom ski poglesno koncipirana pa je stoga m orala na k raju biti napustena U nutar razdoblja B mozemo ponovo razlikovati dva perioda. Oni se ne razlikuju ni po drustvenim odnosim a ni po efikasnosti ili neefikasnosti privredivanja vec po organizacionoj koncepciji reforme, Sedmogodisnji period B 4 19654971. kar akterizir a uvjerenje da laisserfaire trziste rjcsava problem e daljnjeg razvoja sam oupravljanja, Drzava se povlaci; slobodno trzisle je regulator efikasnosti privredivanja; radni kolelctivi sami znaju najbolje sto je dobro za poduzeee; nesputana inicijativa treba da dovede do privredne ekspanzije; planiranje nom inalno ostaje, ali se u stvarnom zivotu degradira i jedva da vrsi neku funkciju. Sprovodenje te koncepcije ubrzo je dovelo do dubolce recesije u 1967. uz sve vecu nezaposlenost, a zatim do inflacije i razbuktavanja nacionalnih antagonizma. Tri razdoblja privrednog razvoja
— g o d isn je sto p e r a s ta u % — A B -l 1952-04. 19G4-71 1. F ro iz v o d n ja i Im p aciteli D iu stv e n i p io izv o d cije le p iiv re d e D iu stv e n i pro izv o d d i'u stv en o g s e k to ta In d u s tr p ro iz v o d n ja (fizicki obim j PoljopriV L edna p to iz v o d n ja (fizicki obim j O sn o v n a s ie d d ru stv , se k to ra 2, IH ed u n aro d n a ra z m je n a Izvoz U voz 3 M o n c tn rn a u c sta b iln o st C ijen e in d u s tiijs k ih p ro izv o d aea C ijen e p o ljo p riv p to izv . T roskov i ziv o ta B -2 P la n 1971-00 1900-05

0,6 9,0 13,4 4,5a 0,4 10,9 10,4 1,2 9,0 6,4 5,4 7,2 1G,0C 0,3 4,9 0,9C

5,0 0.2 G.9 l,fi 8,3 6,6 10,1 7,9 13,7 t4,4 0,4 6,9 0,4 16 4,4 -1,3d

5,0 6,4 7,4
9 0

4,5 4,6 5,0 4,5

7,9b 5,1 2,9 15.4 19,3 la ,9 1,3 5,2 1,2 4.2 3.1 0,4 1,1 13.0 13,0 14,4 2,0 3,0 2,5 20

4, Z iv o tn i nivo R e a ln a p iim a n ja po zapos L ic n a p o tto S n ja Iz g ra d e n l stan o v i Z aposlon o st u k u p n a 5 E lik a sn c st p riv rc d iv a n ja P ro d u k t l-ada u in d u s ECikasnost in v e st u i n d 1

p.) 1953-19G4, b) 1971-1D77, cj 19S5-19G4, dj 19G4-1975, e) E filiasn o st in v e s tiia n ja d e fin iia n a je kao p o v ec a n je d iu s tv e n o g p ro izv o d a za je d in ic u povecan.ia o sn o v n lh s re d s ta v a g o d in u d a n a ra n ije m je ro n o od v rh a do v rh a p iiv re d n o g c ik lu sa I z v o i: S G J, P iiv re d n c b ila n c e Ju g o sla v ijc ,

36

Nakon sto je reform a poslije 1971. godine napusiena zapocinje period B-2 koji jos traje i koji jos predstavlja neku vrstu negativne reakcije Slobodno trziste zam jenjuje se paiastataln im m jeram a, prije svega drustvenim dogovorim a i sam oupravnim sporazum im a, kao i stvaranjem nekolilco hiljada SIZ-ova koji su se ubrzo zabirokratizirali; fiskalna i investiciona politika su likvidirane; cijcne su aciministrativno kontrolirane; politike dohodaka nema; izuzev m onetarnih instrum enata drugih instiunrenata ekorromske politike gotovo i nema; um jesto toga problerai se rjesavaju adm inistrativnim m jeram a i adm inistrativnim intervencijam a; privreda je adm inistrativno razmrvljena. Da ne bude nesporazum a valja dodati da su ideje dogovaranja i SIZ-a pozilivne ideje. No ako nesto u sustini pozitivno nije tehnicki dobio priprem ljeno i p rim jen ju je se i tam o gdje mu je m jesto i tamo gdje mu nije m jesto, onda se izvrgava u svoju suprotnosL, u ovom slucaju u adm inistrativno birokratsko onem ogucavanje norm alnog priviednog razvoja, Prinudno dogovaranje i sporazum evanje onemogucavaju fleksibilno sporazum evanje, a oko 7000 SIZ-ova generira slicne efekte kao i slican broj drustvenih fondova koji je svojevremeno morao biti napusten. Opca efikasnost odnosno neefikasnost privredtivanja ostaje u oba perioda na priblizno istoj razini. I ostale karakteristike privredivanja su podjednake osinr sto se m onetarna nestabilnost osjetno povecala, a elcspanzija m edunarodne razm jene jos vise uspoiila. Osnovna je razlika kod zaposljavanja. I) odnosu na laisser-faire koncepciju B-l, adm inistrativna koncepcija B-2 znatno ubrzava zaposljavanje (ali jos uvijek ispod rezultata iz rozdoblja A), ali je zbog toga i sporog razvoja p o rast produktivnosti rada drasticno usporen, a porast realnih prim anja takode. Sve tri karakteristike nalazimo i u jugoslovenskom adm inistrativnom razdoblju I kao i u adm inistrativ­ nim priviedam a istocnoevropskih zemalja, Pored ranije navedenog, periodi B-l i B-2 inraju jos i slijedece zajednicke lcarakteristike: — ozbiljno je narusen princip raspodjele prerna radu, Za isti rad u razlicitim grupacijam a nagrada je i do 3,5 puta m anja, odnosno veca. Proizilazi da se u praksi afirm irao arb itrarn i princip raspodjele prem a m jestu zaposlenja; — lcapitalno intenzivne investicije zaostaju. I'ipican su prim jer saobiacajnice i ulaganja u prioritetne objekte erne m etalurgije koja su izvrsena sa samo 50"/". D upliraju se ulaganja u kvupne objekte: rafineiijski kapaciteti u izgradnji za 50°/o su veci od planiranih potreba. No zato zaostaju ulaganja u istrazivanja, proizvodnju i prijenos naEte i plina. Ne grade se cem entare, iako je cem ent kronicno deEicilaran, ali se zato grade secerane iako se iz nerazvijenih zem alja moze dobiti jeftiniji secer, a politika ekspanzije trgovine s tim zem ljam a je proklam irana (ali se ne ostvaruje). lilaganja u energetiku, s jedne strane, zaostaju za potrebam a, a s druge strane, gotovo i ne ieagiraju na svetsku energetsku krizu, Na taj nacin p erpetuiraju se pa i povecavaju strulcturne disproporcije koje (a) onem ogucavaju visu stopu rasta i (b) onemogucavaju razvoj slobodnih sarnoupravnih odnosa i traze stalne drzavno-politicke intervencije;
37

— izvozna ekspanzija je znatno usporena ne samo li odnosu na razdoblje A, vec jugoslovenski izvoz sporije rasLe i u odnosu na svjetsku trgovinu tako da se jugoslovensko ucesce u svjetskom izvozu sm anjuje; — zaostajanja u razvoju privredno nedovoljno razvijenih repub­ lika i pokrajina se zaostravaju, uslijed cega n astaju ozbiljni privredni i politijki problenii; — u oba perioda, uprkos leduciranih ciljeva razvoja nijedan plan niti godisnja (skupstinska) rezolucija nisu ostvareni. Ni tekuci petogodisnji plan nece biti ostvaren. Analize razvojnih m ogucnosti Jugoslavije do 1985, godine, uractene u okviru priprem a petogodisnjeg plana 1981— 1985. godine, koje su radene na osnovu tekuce situacije i iz sadasnje perspektive, predvidaju daljnje usporavanje privrednog rasta..2 ) Ovdje valja upozoriti na tri duboko pogresne argum entacije ko­ je se povlace stalno kroz diskusije o privrednom sistem u i planiranju. a) Jugoslovenska stopa rasta je visoka jer zemlje OECD i svijet u celini im aju nizu stopu rasta; Istrazivanja u In stitu tu ekonom skih nauka pokazala su da postoji cvrsta koleracija izmedu stope rasta i razine razvijenosti.3 Stoga ) je nedozvoljivo usporedivanje s visoko i nisko razvijenim zem ljam a. Srednje razvijene zemlje postizavaju najvisu stopu rasta, a u toj se grupi upravo nalazi Jugoslavija. Ako se nasa zem lja usporedi sa svojom grapom onda zaostaje Da bi se eliminirali i kulturni faktori ne treba je osporediti i s Korejom ili Tajvanom ili Japanom (te zemlje postizavaju vise stope rasta) vec sa zem ljam a juzne Evrope. To uporedenje pokazuje da je do 1964 godine Jugoslavija bila na celu, a poslije te godine se pom aknula na zacelje cijele grupe b) Sistem ne funkcionira dobro zato jer svi sistem ski zakoni jos nisu doneseni i sistem nije dovrsen; Prije svega nije slucajno da se zakoni ne donose ili se ne donose na viijem e, a oni koji su doneseni cesto ne funkcioniraju. Nadalje ista je orgum entacija upotrebljavana i u periodu B-l dok re­ form a na k raju nije bila napustena a da nikad nije bila izvrsena ozbiljna analiza ponasanja, I na krju, ocigledno jeda je danasnji sistem pravno i intitucionalno mnogo bolje izgraden i zaoluuzen nego sis­ tem koji smo imali u razdoblju 1952-1964. A ipalc je mnogo m anje efikasan. c) Sistem u razdoblju 1952 — 1964, je bio centraliziran pa se moglo mnogo lakse i efikasnije planirati nego danas; Ova teza sadizi calc dvije pogreske P rije svega sistem prije 1952, godine bio je mnogo vise centraliziran i mnogo m anje efikasan, a isto vrijedi i za istocno-evropske sisteme. Rigidna centralizacija
2) U slovi, m o g u cn o sti i p ra v c i d ru s tv e n o -c k o n o m sk o g ra z v o ja Ju g o s la v ijc u pcrio d i! 1DB1—1DB5 g o d in a , le d Lj M a d z a r i Z P opov, I n s titu t e k o n o m sk ih n a u k a , B eo g rad , 1979 B. H o iv a t, » K lasiE ikacija p o d ru c ja s v ije ta p re m a lc a ra k te ristik a m a p tiv te d n e ia z v ije n o s ti« , E k o n o m sk a a n a liz a , 3-4/1971, 279-94. B. H o rv at, >-Odnos iz m e d u sto p e liis ta i ra z in e ra z v ije n o s ti" , F a k u lte t za v a n js k u trg o v in u , Z b o rn ik ra d o v a , Z a g teb , 197C, C9-C2.

3J

38

nije korelirana s efikasnoscu nego s neefikasnoscu. A zatim, administrativna kontrola cijena i tizista bila je n ajm an ja u 1960. i 1963, godini i taj stupanj slobodnog fo rm iranja trzisnih odnosa kasnije vi­ se nije postignut. Postavlja se p itanje zasto je razdoblje A bilo efikasno, a razdoblje B neetikasno? Jedan moguci odgovor je ovaj. Ranije su piivledca i chustvo bili llativeno jednostavni. I bez posebnih istrazivanja i posebnog ekonom skog obrazovanja bilo je jasno sto valja raditi. Zbog toga su se i im provizacijam a mogli postizavati dobri rezultati. Dosadasnja privreda je kom pleksna i veoma osetljiva na adm inistrativne udare. Svaka reforma* zahtijeva k rajn je ozbiljnu naucno-istrazivacku priprem u. Umjesto toga i dalje se nastavlja s improvizacijama, A volunlarizam u slozenoj priviedi dovodi do posljedica koje su opisane. Kako je planiranje samo dio priviednog sistem a, bila bi iluzija da ce planiianje dobro funlccionii ati alto sam sistem nije ispravno koncipiran. Ono sto se cini prilicno jasnim na osnovu teorijske ana­ lize i dosadasnjeg prakticnog iskustva jeste to da ni koncepcija B-l ni koncepeija B-2 ne rjesavaju problem efikasnog nastavljanja trenda sam oupravnog razvoja koji je p iek in u t u 1965 godini. Ukolrko je taj zaltljucak tacan, onda bi trebalo poceti s radom na p iim an ju jedne adekvatnije sistem ske koncepcije. No to nije zadatak ovog istiazivan ja ‘) i sve sto se ovdje moze reci jest ulcazivanje na nem inovnu potrebu takvog iad a i potrebu ozbiljnih korekcija koncepcije B-2. Zbog toga cemo se u daljem telcstu ogianiciti na zakon o plan iranju i analiziiati ispiavna kao i neadelcvatna rjesenja koja su u njem u sadrzana, Ono sto zbrinjava nije sadizaj jugoslovenskih privrednih planova, vec to sto se oni ne ostvaruju i onda lead su ciljevi skrom no postavljeni. 2,2.2. Zakon o osnovama sistem a drustvenog plan iran ja i o Drustvenom planu Jugoslavije a) D obia rjesenja 1) Osnovna ideja zakona, koja je ujedno i osnovna ideja svakog sam oupravnog planiranja, sastoji se u tom e da se planiranje m oia zasnivati na dogovaranju i sporazum evanju. Osim toga planiranje se ne svodi samo na m aterijalne proporcije i stope rasta, Jedno i drugo znaci da drustveni plan predstavlja Drustveni dogovor. 2) U pogledu tehnike p lan iian ja usvojena su dva lcljucna p rin­ cipa: konlinuiranost i rstodobnost. Prvi princip bi trebalo protegnuti i na dugorocno p lan iran je te bi se u tom slucaju mogao ovako Eorm ulirati: kako pristizu nove inform acije, planove treba popunjavati i produzavati im hoiipont. Svake godine horizont petogodisnjeg plana treba pom aknuti za godinu dana unaprijed, a sa priprem anjem noN ek a rje s e n ja s a d i ia n a su u k n jiz i B. H o rv a ta , E konom sU a politilca stabilizacije, N a p tije d , Z ag reb , 1976. P o re d toga, u stu d ija m a k o je su u ta d e n e u o k v iru n ia k io p io je k ta “P riv re d n i siste m S F R J« aajc se n iz p rije d lofia i rije s e n ja za izm en e u p riv ie d n o m siste m u

39

vog petogodisnjcg plana treb a horizont dugorocnog plana pom aknuti za pet godina unaprijed. Taj princip je u nasoj ekonom skoj litcraturi odavna istican. Princip istodobnosti nije precizno razraden i moze se razliciLo tum aciti. No njegovo racionalno jczgro sastoji se u tome da svi priviedni subjekti im aju obavezu fo rm iranja svojih planova, a ti se planovi onda po nelcoj proceduri uskladuju. 3) Postulat potpune inform iranosti svih privrednih fubjekata takoder predstavlja neophodnu kom ponentu svakog sam oupiavnog pla­ niranja, Zavodi za planiranje na svim razinam a treba da poslanu (a) institucije za prikupljanje i p rerad u svih raspolozivih inrorm acija i (b) otvoreni ccntri za prazanje infoim acija svim zainteresiranim , Mora se k o nstatirati da je ta ideja jo s uvijek daleko od svoje pune realizacije. 4) Privredni subjekti treba da m edusobno ugovaraju isporuke za duze razdoblje unaprijed. To posebno vrijedi za kooperantske mreze gdje jcdan veliki finalist i nekoliko desetaka (pa i vise) ltooperan ata predstavljaju male reprodukcione cjeline. Takvim ugovaranjcm sm anjuje se neizvesnost buduceg trzista, sto im a stabilizacione e[ekte. 5) Umjesto ranijeg in sistiran ja na iskljucivo globalnom (agregatnom) planiranju, izdvajaju sc prio ritetn i sektori o kojim a treb a prethodno postici dogovor. I ta je ideja bila odavno isticana u nasoj ekonom skoj literaturi b) Neadekvatna i pogresna rjescnja

M etodoloski se zalcon i diskusije koje su mu prethodile zasnivaju na konccpciji Icoju Ljubomir Bakic vrlo dobro opisuje ovako: »Jedna od osnovnih pretpostavki novog sistem a p lan iian ja jest. . , da se OUR-i u potpunosti. . . ukljuce u taj novi sistem , tj, (da od njih) otpocne proces utvrdivanja planova. Drugacije receno, neophodnost da planovi osnovnih organizacija udruzenog rad a budu izvoriste palnova svih ostalih nosilaca drustvenog plan iran ja je sustinsko pitanje Funkcionisanja novog sistem a planiranja. Jedino tim putem , naime osigurava se ne sam o realnost svih planova, vec i njihovo ostvarenje. Pored toga, na toj osnovi se radnik stvarno postavija u poziciju da odlucujc o cjelini dohotlca i da im a odlucujudu ulogu u piivredi i drustvu,5 ) Ova m etodoloska koncepcija ne omogucava postizavanje ni jed­ nog od ciljeva koje Balcic navodi: a) Planovi OUR-a ne mogu biti izvoriste svih ostalih planova jer OUR-i samo mogu i treba da brinu o svom dohotku, a ne o proporcijam a i m ogucnostim a p rm c d e u cjelini. Svaki pokusaj zidanja planova odozdo na gore zavrsava ili potpunim neuspjehom ili beskonajnim procesom uskladivanja koji onem ogucuju efikasno privreuivanje,
■ L,j. Bakid, " F u n k c io n is a n je sis te m a s a m o u p ta v n o g p la n ira n ja * , E k o n o m sk i '') glasn ili, 14-15/1977, 7-13, as. B-9

40

b) Takvo planiranje niti je realno niti osigurava izvrsenje planova. U tom pogleclu praksa je dovoljno rjecita pa daljnji kom entar nijc potreban. c) Jos je Marx u Kritici Gotskug programa podvrgnuo ironicnoj kritici ideju o odlucivanju o cjelini dohotka na razini poduzeca. d) Kako planovi niti su realni niti se ostvaruju, onda radnilt ne moze imati odlueujucu ulogu u privredi i drustvu vec postaje predmet slues jnosti i dogadaja van njegove kontiole, Osnovna m ctodoloska pogreska li lconcepciji zakona sastoji sc l tome sto se privreda izjednacava s adm inisirativnim sistem om. Poi laid se od naivue predodzbe c!a treba uspostaviti ugovorne obaveze izmcdu svih subjekata odlucivanja koji predstavljaju koinponente sislem a u u \je rc n ju da, kad citav sistem bude sapet mrezom uzajamnih obave/a, koje su u m eduvrem enu pregovaranjem uskladene, on ce ujedno i funkcionirati onako kako je dogovoreno Medutim, privre­ da nije skup kancelarija koje m edusobne obaveze mogu fiksirati spolazum im a pakljuccnim od strane delegata pojedinih kancelarija, Privlcdni sistem lunkcionira sasvim dm gacije. a) Prije svega, skup racionalnih individualnih odluka nioze da dovadi do veoma neracionalnih posljedica na razini privrede. N otorni je piim jer kad povecavanja individualne stednje sm anjuje ukupnu sLednju i investicije. Drugi je prim je r kad na prvi pogled sasvim ravionalno planiranje dovodi do privrednih ciklusa.1 ) b) A dm inistrativni proces uskladivanja odluka traje toliko dugo da je to nepodnosljivo za norm alno privredivanje. c) Cak i kod veoma dugotiajnog uskladivanja mnoge odluke ne mogu biti uskladenc Te neuskladenosti postaju izvor priviednih disproporcija. d) Prinudno sporazum evanje i intcgriranje legitim ira monopolisticke pozieije najjacih partner a u aranzm anim a. Tako se stvaraju novi centri ekonom ske i politicke moci van dom asaja efikasne drustvene kontrole. e) Najvazniji razlog zasto je koneepcija nerealna lezi u prirodi ekonom skog sistema. Privreda je neprekidno izvrgiuita udarim a koji dolaze iz nacionalne ili m edunarodne okoline. U domace udare spadaju priiodni porem ecaji kao sto su susa, poplava, p o tres i pogreske privrednih subjekata kao sto su neizvrsenje plana ili los rad drzavnih organa, V anjski udari sastoje se u ciklickoj nestabilnosti naseg izvoznog trzista, fluktuacijam a cijena, ratovim a i medunarodnim zapletima. Osim toga neprestano prom jene u tehnologiji i nove infonnacije m ijenjaju param etre na kojim a su dogovori bili zasnovani, Na ove porem ecaje moguce je reagii'ati na dva nacina. Prvi nacin se svodi na to da federacija altum ulira ogromne m aterijalne i finansijske rezerve pa da neprestanim intervencijam a pokusa sacuvati uspostavljenu celokupnu stiu k tu ru dogovora i sporazuma, Ocigledno je da bi takvo ljesenje likvidiralo svaki smisao sam oupravnog planira& V idi B, H o rv a t, >>Dva p o je d n o s ta v lje n a m a te m a ts k a m o d ela ju g o slo v en sk e ) p riv rc d e ^ , E k o n o m ist 3— 4, 1971, 519— 32.

41

nja. Druga jc LeoreLska m ogucnost da se na svaki u d a r odgovori reviiliranjeirT cjelog sistcnm m edusobnih obaveza. Ocigledno je da je to prakticno nemoguce Kako je jedno rjesenje neprihvatljivo a drugo nemoguce, to znaci da dosljednog rjesenja nema. U p rak si se stoga dogovori i sporazum i cesto ne spiovodc. To dovodi do raspada pravnog sistem a i kum uliranja porcm ecaja. Politicko-adm inistrativne intervencije postaju neizbezne Dolazi do d iskreditiranja sam oupiavljanja. P ojavljuju ; sc lazm isljanja o autoiitativnim rjesenjim a. Kad je o nacrtu zakona raspravljano u Ekonom skom savjetu SIV-a analiza poput ove sldciranc u iekstu, navela je calnove Savjeta da zakon odbiju kao neprihvalljiv. Na zalosL, preopruka ovog strucnog forum a .nije bila usvojena 2 2.3 Uloga i Lunkcije drustvenog planiranja 0 ulozi planiranja u nasem diusLveno ekonom skom sistem u posloje mnogi nesporazum i U stvari, nije p retjeran o reci da su uloga i organizacija planiranja ostali u prilicnoj meri neodredeni, nejasni i nedefinisani. Zbog toga je lcotisno da se na tom pioblem u malo zadrzimo. Ocigledno je da se privredne akcije m o raju p lan irati na svim razinama. Ogianiceni svrhom ovog rada .pozabavit cemo se samo planiranjem na razini priviede u cjelmi. ICod toga -polazimo od 'postavke da su u sam oupravnoj tizisnaj privi cdi osnovni subjekti - poduzeca - potpuno autonom ni u donosenju svojih privrednih odluka. To, naravno, ne ;'naci laiasei'-faiie pvivredu, ne znaci stihiju i ne znaci naivno vjerovanje u efikasnost “nevidljive rulce" Adama Sm itha. No, to znaci da se ukoord in iran ju inicijativa radnih kolektiva organi p lan iran ja i elconomske pclitikc mogu samo izuzctno posluziti m jeram a adnrinistrativne, fizi£ke kontrole, i da se norm alnim sm atra jedino up o treb a ekonom skih instrum enata u koje valja ukljuciti i davanje relativnih inform acija. Polazimo talcoder i od postavke da drustveni planovi im aju svoju strucnu i drustvenu kom ponentu koje su podjednalco vazne.. Nedovolno stiucmo priprem ljeni planovi s pogresnim prcdvidanjim a i pogresnim analizam a ne mogu se nikakvom dem okratskom sam oupravnom akcijom pretvoriti u efikasan instrum ent usm jeravanja. S druge strane, i uz upotrebu najsuvrem enijih telm ika alokaeije resursa i ckoriometrijskih m odela privredivanja, plan ce ostati bez efelcta alco nema svoju drustvenu bazu, sto u nasim uvjetim a znaci da je izgraden i donesen na doseljeno sam oupravni nacin, Iz adm m istralivnog perioda planiranje nosi sobom prizvuke neceg negativnog. Term in "planiranje’' odm ah stvara predodzbu autokratskog nam etanja privredi volje adm inistracije posebno savezne adm i­ nistracije. Slican prizvult planiranje im a, iako iz drugih razloga, i u zapadnim zem ljama, pa se tam o zam enjuje texminom programirainje, ’'budzetiranje'’ i si. Kod nas postoji tendencija da se zam ijeni terminom ’'usm jeravanje''. U ovom radu, m edutim , plaudranje je definiramo u najsirem smislu, tako da usm jeravanje predstavlja samo jednu dimenziju planiranja, Ovi teim m oloski problem i ocigledno su od perifernog znacaja. Trebalo ill je ipak spom enuti da bi se izbjegli nespora42

zumi. Plan i planiranje mogu biti i cesto su bili, centralisticki, auLolaatski, tehnokratskd. No, oni isto tako mogu biti dem okratski i samoupravno izgiacteni. Hoce li biti jedno ili drugo ne ovisi o term inu, vec o drustvenom sadrzazju koji on pokriva. Iz gornjeg proizilazi da planiranje im a svoj kadrovski, stm cni i institucionalni aspekt. U sva tri aspekta planiranje znatno zaostaje za potrebam a zemlje. Institucionalni aspekt p lan iian ja je najslozeniji i najm anje istrazen. Moze se ponoviti cesla konstatacija da sistem planiran ja jednostavno nije uskladen s privrednim sistemom. On je uslijed toga nefunkcionalan i bez efekta. Ovdje treba upozoiiti na to da se planiranje ne svodi saino na iz.radu planova, sto je samo jedan, i to laksi dio posla, vec da uldjucuje i pracenje i izvrsavanje planova, Na taj nacin planiranje i ekonom ska politika cine jednu jedinstvenu cjelinu. Zbog toga u planske o rg an e— ili, ako se hoce, organe ekonomske politike — treb a ukljucitii i privredne res ore, komore, velike banke, kom unalne organe, U jugoslovenskim uvjetim a plan im a ce tiri osnovne funkcije: a) Plan je, prije svega, in stiu m en t piedvidanja. Pored norxnativnog dijela dokum ent plana m ora sadizavati i opsirnu analizu privrednih kretanja s isto tako podrobnim prognozam a. Ovaj analiticki deo plana do sada se po pravilu nije objavljivao. Uobicajeno obajsnjenjc bilo je da bi to bilo etatisticko reguHranje privrede. M edutim, prognoza i etatizam su dvije popuno xazlicite stvari. Prognoze nikoga ne obavezuju — izuzev onoga tko ih piavi, i to je najvjerojatniji razlog da se ne objavljuju.U stvari, poslednji planovi ostali su gotovo sasvim bez cifara i kvantifiltacije, tako da je u prdncipu tesko utvrditi da li se izvrsavajti iline. Svrha je veoma detaljno objavljene planske prognoze da proizvodacim a omoguci uvid u n ajv jero jatn ija kretanja privrede, da piuzi sve potrebne infoim acije za izgradnju vlastite politike. Punu stincnu, i ne samo strncnu, odgovoinost za realnost iziadenih prognoza snose ’ avodi za planiranje, odnosno oni organi koji te piognoze piipiez m aju, b) Plan kao instrum ent predviadanja ujedno je i instrum ent koordinaeije privredm h odlidta. No u sam oupravnoj jugoslovenskoj privredi ova funkcija ima i svoje posebno, sam ostalno znacenje. Jugoslovenslti dr'ustveni plan nije etatisticki instrum ent direktivne koordinacije. On je dkektivan samo u onorn svoin dijelu koji se odnosi na drzavne oigane i samo za te organe. M edutim, osnovni privredni subjekti ne ostaju — ili b ar ne bi trebalo da ostanu — po strani od procesa izgradivanja plana, sto je do sada ponelcad bio slucaj, U stvari izrada drustvenog plana treba da bude u sustini usldadivanje piogram a raz­ voja privrednih asocijacija, a preko n jih i osnovnih privrednih subje­ kata, Kad je plan jednom gotov, on predstavlja ne samo projelcciju vjerojatnog kretanja, vec ujedno i projelcciju dogovoienog laetanja, Ukoliko je ovo prethodno uskladivanje bilo uspesnije, utoliko je veca vjerojatnost da ce plan biti realiziran. Dadas mnoga poduzeca nem aju svoje interne program e razvoja. Jedna anketa Beogradske privredne lcomore polcazala je da je glavni razlog tome nepostojanje dugorocnog program a razvoja za zem lju u celini.
43

C) Na osnovi predvidanja moguceg razvoja i koordinacije postojecili inicijativa osnovnih privrednih subjekata valja, prim jenom suvrem snih m etoda ekonomskc analize i uz konsultaciju svihC relati^lB P drustvenih 1'akto.i a, uvrditi koja bi privrcdna krelan ja bila ..optimalna sa stanovista zemlje u cjelini- Kad jc to utvrdeno, onda treba odabrati ekonom ske instrum ente, kvantificirati njlhove efekte i dozirati njihovu prim jenu da bi se postavljeni drustveni ciljevi najefikasnije ostvarili Jed n o i drugo sacinjava osnovnu funkciju drustvenog plana, funicciju u kojoj se plan javlja kao instrum ent usm eravanja privrednog ra ­ zvoja, d) Kao lconkrelizacija i razrada ekonom ske politike plan predstavlja obavezu za tjelo koje ga je donelo i direkivu za njegove organe, Ukoliko se radi o drustvenom planu, on je obaveza za Saveznu skupslinu i diielctiva za Savezno izvrsno vijece i njem u podredene drzavne organe. Ti oigani d u in i su provesti u zivot ekonomslcu politilcu formuliranu u Skupstini, odnosno dogovorenu u radnim organizacijam a, republilcama i komitnania, Oni su odgovorni za to da se postignu posta­ vljeni ciljevi — povecenjeproizvodnje, povecanje zaposlenosti, integriranje u m edunarodnu razm jenu, stabilnost valute, povisenje zivotnog standarda i slicno. Za ostvarenje till ciljeva planskim organim a stoji na raspolaganju slozeni instrum ental ij suvrem ene ekonom ske politilce, N eostvarivanje tih ciljeva u norm alnim uvjctim a povlaci za sobom punu politicku i profesionalnu odgovormost. No takva odgovom ost pretpostavlja, s druge strane, slobodu inicijative i piavo djelovanja u precizno definiranim okvirima. Jedino na taj nacin mozze se osigurati puna odgovornost za odluke, a odgovornost je kljucni preduvjet za efi­ kasnost izvrSavanja. 2.2.4. Teze za jedan adekvatniji sistem planiranja Ako podemo og toga da treba prihvatiti xanije dislcutiranih pet pozitivnih rjesenja postojeceg zakona o planiranju, onda je form uliranje adekvatnogo sistem a plamiranja moguce zasnivati na slijedecem sistem u osnovnih postavlti. 1) U osnove m arksizrna p rip ad a stav da zalconitosti m aterijalne proizvodnje odreduju politicka i institucionalna rjesenja, a ne obm uto. Stoga je svaki voluntarizam u ovoj oblastj stetan i neprihvatljiv, Alco se "zakoni nisu saiivjeli" to je prim a faciae dokaz da zakoni ne valjaju, a ne da privredni subjelcti ne valjaju, 2) Privreda postavlja sistem, Ni u jednom sistem u djelovi ne m o­ gu dobro — ili uopce — Eunice ionirati ako je sistem pogresno konstruiaran. Prem a tome, svalco razm isljanje o planiranju ili ekonom skoj politici tieb a da polazi od privrede u cjelini, a ne od njenih djelova. To sto je privreda sistem omogucuje neuporedivo jednostavnije i b rie uslcladivanje planova i aktivnosti individualnih privredmih subjekata nego sto bi bilo moguce ma kakvi m adm inistrativnim postupkom . Ono sto treba u raditj jest (a )osigrati iste inicijalne uvjete za sve pxivredne subjekte i (b) form irati param etre za odlucivanje tako da samostalne individuaLne odluke, u globalu, odgovaraju ciljevim a plana. 44
'' ................................................................

3) Iz (2) proizilazi da iskljucivu odgovornost za izvrsenje plana im aju organi ekonomske politike na razini privrede u cjelini, A to je p rije svega (.iako ne iskljucivo) Savezno izvrsno vijece. Umjesto sadasnje difuzne odgovom osti gde je svako pomalo kriv, a nitko odgovoran, odgovornost se precizno locira. 4) Puna odgovornosL drustvenih organa ekonomske politike omogucuje punu sam oupravnu slobodu radnih kolektiva, bez cega, ocigledno nem a sam oupravne privrede, Ovo znaci dvije stvari: a) vodeci racuna o svojim interesim a, radni kolektivi slobodno odlucuju o svim aspektim a privredivanja: proizvodnji, cijenam a, zaposljavanju, investicijam a, udruzivariju U nacelu je neprihvatljivo svalco admindstrativino uplitanje. Nitko nem a piavo da udruzenom radu namece neke zadatke, obaveze, prinudno sporazumevanje, ucesce u alccija m a u kojim a nisu zainteresirania ili su cak suprotne njihovim interesima. Radni kolektivi ne m oraju cak ni da se uklope u planske proporcije, ukoliko na diugi nacin mogu postici bolji piiviecLni rezultat. N aravno, posljedica tog prava je i m aterijalna odgovornost za neuspjeh. Organi drustva mogu jedino donositi zakone koji su jednako obavezmi za sve subjelcte. b) Kad su staifcne pozicije izjednacene i planovi se ostvaruju, sam oupravne odluke (ukoliko su objektivno dobro zasnovane) im aju i nam jeravane posljedice. To znaci da lad n i kolektivi p restaju biti igiacke sila van svoje lcontrole i da zaista postaju gospodari svoje sudbine. Jedva da je potrebno posebno isticati koliko je takva situacija stim ulativna, 5) Da bi organi ekonom ske politike, a prije svega SIV, mogli uspjesno obaviti svoju funkciju, treb a dopuniti postojeci institucionalni sistem Na tome je u In stitu tu ekomomskili nauka dosta radeno, a ovdje se mogusamo navesti dvije najvazznije insl'itucije koje nedostaju, Kao sto N arodna banka svojim intervencijam a uspostavlja kratkorocnu, prije svega m onetarnu, ravnotezu talco bi jedna paralelna institucija m ora uspostavljati dugoiocnu, prije svega strnktiLrnu ravnotezu. Diuga vazna institucija koja nedostaje m orala bi preuzeti brigu oko kom penzacija 6) Apsolutno je neophodno jedinstvo planiranja i ekonom ske politike. I do sada sami planovi nisu bili toliko losi koliko je bilo stetno njihovo neispunjavanje. Da bi eltonomska politika u cjelini mogla biti efikasna treba i nju institucionalno dograditi. U ovoj oblasti prije svega nedostaju fiskalna politilca i politika osobnili dohodaka, U vezi s tim u In stitu tu su takoder izvrsena opsezna istrazivanja 7) U planiranju tie b a veoma precizno luciti strucni m om enat od politickog. 0 stiucnim i naucnim problem im a ne moze se glasati (kao sto se to cesto cini) jer je to ne samo smijesno vec i lerajnje stetno. 0 srucnim rjesenjim a moze se raspravljati jedino strucnom argumentacijom i onaj koji je nekim struonim rjesenjem nezadovoljan moze ishoditi prom jenu jedino ako uobicajenim postupkom naucne verifikacije dokaie m ogudnost boljeg rjesenja. Mozemo kao ilustraciju naves­ ti da je u godisnjem planu desetina svih odlulca preodredeno tekucom
45

situacijom i ran ije donesenim odlukama. Prem a tome moze se politi­ ck! raspravljati samo o jednoj desetini, a svako prelazenje toga okvira znaci gubitak vremena i energije i stvaranje nepostojecih politickhi problema,. Kod srednjeroonog plana mogucnost diskrecionih odluka je veca, ali i sad treba im ati u vidu da su mnoge odluke u toj m jeri tehnoloski i ekonomski predodredene, da se rjesenja mogu sasvim precizno izracunati. Tu spadaju odnos izmedu energetike i proizvodnje i pofcrosnje, Iokacija i kapacitet energetskih i drugih velildh objekata (napr. craa m etalurgija), m inim alni kapacitet u mnogim grupacijam a, moguca stopa rasta, osobna po tro sn ja kao funkcija stope rasta ltd 8) Postavlce (2) i (7) odreduju nacin planiranja. Na osnovu raspolozivih resursa i m edunarodne situacije Zavod za planiranje utvrduje moguci tempo razvoja za naredno razdoblje.. To valja urad iti tako sto ce se fiksirati interval s pesim isticnom i optim isticnom varijantom kao granicam a interval a, Sto je planiranje uspesnije a m edunarodna situacija stabilnija, interval neizvjesnosti je uzi„ Uz ocenjene stope ra­ sta putem m odeliranja mogu se izvesti sve osnovne globalne proporcije (stru k tu ra potrosnje, potreban uvoz, stru k tu ra investicija, zaposljavanje, pronrjene cijena itd,)., Te globalne proporcije pred aju sed rzavnim organim a i privredi kao pocetni param etri za planiranje, koje se sad sastoji u popunjavanju globalnih pio p o rcija konkrctnim sadrzajem. U tom procesu moze doci do nekih m odifikacija pocetnih propolcija No iskustvo pokazuje da su kod ozbiljnog rada takve naknade korelccije rijetko bitnije To je sretna okolnost je r omogucuje brzo uskladivanje sektorskih i drugih parcijalnih planova. Na razlicitim razinam a, a prije svega na razini narodne piivrede utvrde se p rioritetni objekti i o njim a postigne dogovor. U isto vrijem e politick! organi filcsiraju nekoliko kljucnih ciljeva za naredno razdoblje i oni onda predodrede konkretini sadrzaj planova, Treba jos povesti racuna da kum ulativi za republilce uglavnom odgovaraju saveznim proporcijam a, a oni za komune republiclcim U isto vrijem e u Saveznoj privrednoj kom ori vrse se uskladivanja za privredne sektore, Ivad je m aterijalno i finansijsko bilanciranjezavrseno, a osnovne m jere ekonom ske politike dogovorene, rad na planu je zavrsen. Delegati radnih kolektiva ce u skupstinam a i u kom ori ucestvovati u tom procesu, Cim osnovni p aram etri plana budu poznati a za to je — im ajuci u vidu kontinuiarano planiranje — potrebno vrlo k iatk o vrijeme, radni kolektivi iziadit ce svoje planove i uci u ugovorene i druge odnose s drugim kolektivim a po svom nahodenju i na osnovu iaspolozivih informacija.. Nikakvo posebno dodatno uslcladivanje po sektorim a i terito rijam a vise nije potiebno, A isto ta ­ ko nisu potrebna neprestana revidiranja dxustvenog plana zato sto se stalno m ijenjaju uvjeti privredivanja pa su potrebna stalna prilagodava*nja. Osobine priviede kao sistem a i adekvatna koncepcija planiran ja jam ce da ce .usprkos svih konkretnilr prom jena globalne proporci­ je ostati sacuvane i tako plan izvrsen. Naravmo izuzetni porem ecaji — kao sto je pocetvorostrucenje cijene nafte — zahtijevaju izuzetne m jere.No talcvi porem ecaji desavaju se rijetko. 9) Sam zakon je sasvim nedovoljan ukoliko ne postoji naucno fundirana m etodologija planiranja. Zato treb a obavezati Savezni zavod za planiranje da u saradnji s drugim zavodima za planiranje i naucnim
46

ustanovam a izradi kom pletnu m etodologiju planiranja koje ce osigurati metodolosko jedinstvo, sadrzajnu uskladenost i vremensko uklapanje svih ucesnika u procesu planiranja. Vise je no kuriozno da u J u goslaviji planiranje postoji vec 35 godina, a da jos ni je izradena nijedna m etodologija planiranja, a sve dosadasnje inicijative naucnih radnika u om pravcu dozivjele su neuspeh. 10) Sam oupravni sistem uopce ne moze funkcionirati bez cvrstog pravnog poretka i potpuiie pravne izvjesnosti. U tom pogledu stvari ne stoje dobro. Zavodenjem dogovoia i sporazum a ciji pravni status nije bio precizno utvi'den ucinjon je prvi proboj. Pravna neizvjesnost je povecana diskusijam a oko sistemslcih zakona kad su na pojedinim forum im a javno izricana m isljenja da zakoni ne m oiaju vaziti u potpunosti, nego samo oijentaciono, da se m oraju "korigi-rati praksom ". Na k ia ju m nogobrojni prinudni sporazum i 1 adm inistrativiia rigidnost cjelokupne koncepcije doveli su do toga da je postalo noim alno nepiidrzavanje preuzetih obaveza. Ovom trostepenom eskalacijom efikasnost piavnog poretka ozbiljno je narusena. Jedan od indikatora situacije je da inspelctori vise ne mogu norm alno vrsiti svoju funkciju, tj. sprovoditi zakon. Posllijedice su kaoticka na koja se reagira ad hoc drzavnim intervencijaina. Time se i sam oupravl janje i efikasnost privre­ divanja dalje potlcopava, Zbog toga piincip apsolutinog vazenja pravnih norm i treba istaci kao jedan od onih principa o kojim a ovisi opstanak sam oupravnog sistema, 22. Sistem planiranja 1 Lrzisni mehanizam Polazeci od osnovnih k aiak teristik a naseg privrednog sistem a, a posebno nesavrsenosti alokathm og mchanizm a trzista, od prvorazrednog je znacaja i interesa razm atranje odnosa izmedu sistem a planiran ja i trzisnog mehanizma. Ovaj znacajan komplelcs p itan ja predstavlja jednu od ccntialnih tenia savremene ekonom ske teorije i drustvene prakse. Ne ulazeci naovom m estu u razlicite stavove koji se u svojim ekstrem nim oblicim a svode na konfrontaciju alternativnih mehanizama, moze se reci da je ovaj odnos izmedu ispoljavanja objektivnih ekonomskill zakonitosti, sa jedne , i svesnog usm eravanja razvoja, sa druge strane, u toj m eri kom pleksan da zahteva dalju teorijsku, a posebno prakticnu razradu, Stav da su mogucnosti uspesnog funkcionisanja privrede putem pretezno trzrsnog regulisanja veoma ogranicene, na sadasnjem nivou slozenosti strulcture privrede, je danas opste prihvacen. Svesno usmeravanje drustvenih i privi'ednih procesa cini sustinsku determ inatu efikasnog funkcionisanja privrednog mehanizma. Trzisni mehanizam i meliajiizam drustvenog usm eravanja i regulisanja privrednog razvoja cine, prem a tome, paralelno egzistirajuce i kom plem entarne melianizme pod cijim dejstvom funkcionisu savremene privrede, Im ajuci u vidu cinjenicu da oba niehanizm a funkcionisu u uslovima ogranicenih kolicina priviednih resursa, nepodudarnost izme­ du mnogobrojtnih drustvenih potreba i m ogucnosti i stepena njihovog zadovoljavanja je perm anentno prisutna. Uslcd toga i n astaju razlike i suprotnosti izmedu interesa pojedinih privrednih subjekata i sirih
47

drus tvenili celina Ogranicenost privrednih resursa, kao i teskoce u viemenskoj sihronizaciji potreba su p im a tome, kljucne determ inante postojanja razlika u interesim a, koji mogu otezavati odlucivanje n a raznim nivoima organizovasnosti privrede, Opste je poznato, da veliki broj raznovrsnih drustvenih potreba i nacina za njihovo zadovoljavanje im plicira m nostvo alokacionih m ehanizama koji op.redeljuju izbor odredene konstelacije p o tieb a i stepen njihovog zadovoljenja, S obzirom da razliciti skupovi i nivoi zadovoljenja potreba daju razlicite rezultate na osnovu datilr resura, jasno je, da se proces alokacije ne moze prepustiti iskljucivo trzisnom mehanizmu. Kako je rast proizvodnje uz povecanu efikasnost jedini nacin za suzavanje ovih razlika, kao i za uskladivanje razlicitih interesa, p lan iian je p redstavlja snEizan komplem entaini instrum ent usm eravanja i regulisanja privrednih tokova. 2.3 1, Odjios sistem a planiranja i trzisnog mehanizm a Kao sto je istaknuto ranije, danas je u ekonom skoj literaturi siroko prihvacen stav da je planiranje neophodna kom ponenta uspesnog funkcionisanja i usm eravanja privrednog razvoja, P otreba za drustvenim planiranjem je narocito izrazena u socijalistickoj privredi i moze se reci da nikad nije bila sporna. I dole je neophodnost planskog regulisanja privrede u socijalistickom drustvu opste prihvacena, ostaje problem pronalazenja ekonom ski i diustveno optim abiog sadrzaja i oblika nlaniranja u konkielnim uslovinra7) C entralisticko planiranje kao adekvatan oblik u p iav ljan ja priviedom javlja se po pravilu u p o cetnim fazama industrijalizacije, dole u visim fazam a razvoja i na visem stepenri razvijenosti i kom pleksnosti drustveno-ekonom skog sis­ tem a sve vise dolazi u sukob sa potrebam a i zahtevim a efikasnog 01ganizovanja drustvene reprodukcije, Stoga se javlja opsta tendencija ka decentralizaciji upravljanja i usm eravanja privrednih tokova, U prilog uspostavljanja fleksibilnijeg sistem a plansko-trzisnog mehanizina, koji s jedne strane, koristi prednosti inicijative i ekonom skih m otiva u ponasanju priviednih subjekata, a sa druge, pozitivne elemente usaglasene zajednicke drustvene akcije, govore razni m om enti. Prvo, u sagledavanju veze izmedu trzista i planiranje ne -sme se izgubiti iz vida cinjenica da je savrem ena privreda diversifikovair, kom pleksan mehanizam S obzirom na slozenost privrede nije moguce sve veze i ogdnose u njoj Icompletno spoznati, kao sto i predvidanje buducih kretanja sadizi raznovrsne elemente neizvesnosti. Im ajuci to u vidu, moze se zakljuciti da nije moguce ltrajnje kom pleksnim i probabilistickim sistem im a uspesno upravljati pom ocu pretezno centralistickog usm eravanja i koordiniranja svih aktivnosti raznih podsistem a. Da bi tako slozeni sistem uspesno funkcionisao neophodno je u njega ugraditi odgovarajuce mehanizm e sam oreguhsanja koji po nacelu povratne sprege omogucavaju odredeni stupanj autom atskog prilagodavanja, Svakako je jedan od takvih m ehanizama autom atskog samoregulisanja trziste,
7) V ideti o tom e k o m p e te n tn u a n a liz u M. M e s a iic a u M M esaric, V. R a jliovic, M. S ekulid, J. T u rcic , P ro b lc m i d a ljc g ra z v o ja d ru stv e n o g p la n iru n ja u Jn g o slu v iji E l, Z ag reb , 1970

48

Zatim, vaznost odredenog stepena sam ostalnosti privrednili sub­ jekata proizilazi iz cinjenice da je tem po ekspenzije tehnoloskog progresa izuzetno brz i da je rast privrede u savremenim uslovim a veoma dinam ican. Odredena autonom ija u ponasanju privrednih subjekata u procesu odlucivanja, prem a tome, predstavlja uslov za fleksibilno 1 blagovremeno priiagodavanje privrednih jedinica brzim teluioloskim piom enam a i zahtevima efikasnog poslovanja. Pored toga, izvanrdno visolc stepen razvijenosti sistem a inform acija bitno poboljsava inform isanost privrednih subjekata ne samo 0 onim kretanjim a k o ja su za njih direktno relevantna, vec i o la e ta n ju sirih, pa i m akroekonom sltih agregata. U takvim okolnostim a postoje osnovni preduslovi za uspesno Funkcionisanje privrede na osnovu dece­ nt ralizacije sistem a ekonomskog odlucivanja. Veoma vazan m om enat u tom kontekstu cini ispoljavanje pozitivnih aspekata inicijative i ekonom ske m otivisanosti subjekata u decentralizovanoj privredi. I dolt je u centralizovanoj privredi, u kojoj se uloga pxivrednih subjekata svodi na izvrsavanje centralnih odluka 1 direlttiva, efeltat direlctne ekonomslte zainteresovanosti proizvodaca beznacajan u dcentralizovanim sistem im a odlucivanja dolazi do snaznog ispoljavanja interesa i racionalnih m otiva privredivanja. I n a kraju, usled izuzetne iaznovrsnosti preferencija potrosaca, utvrdivanje i anticipiranje drustvenih potreba je na sadasnjem stepenu razvijenosti privxede veoma teslto izvodljivo na nivou centralno planskih organa* S tru k tu ra i p rio ritet zelja i konsekvetno tom e strulttui'a licne potrosnje su nesagledivo solzeni mehanizmi kada je rec o njihovom kompleksnom predvidanju, Isticanje vaznosti svesnog usm eravanja privrede medutim , ne znaci negiranje trzista i njegove uloge u onom domenu u ltojem nepostoje efiltasniji altem ativni regulator] U tom smislu se i daje odgovarajuci znacaj tizisnim k riterijim a u nasem drustveno-ekonomsltom sistemu, Naime, kao izraz objektivnih ekonomskili zakonitosti u odredenim drustveno-ekonom skim uslovim a, bez obzira na stepen njegovog ispoljavanja i na razne deform acije u. oblicim a njihovog konltretnog delovanja u datim uslovima, trziste lcarakterise niz poziLivnih momenata. N espom a je vaznost trzisnog melianizma u dom enu priznavanja druStvene, vrednosti rada i lconsektivno, njegovog uticaj a n a povecanje produktivnosti rada. Poznato jepozitivno dejstvo trzisne konkurencije u sferi sva den j a troskova proizvodnje na drustveno potrebne, cime ono postaje osnovni fak to r ltontrole racionalnosti privredivanja. Takode je tr2i5te, preko ispoljavanja m aterijalne zainteresovanosti proizvodaca, kljucni faktor bize prim ene telmicko-telmoloskih i organizacionih inovacija, a ujedno svih pozitivnih efekata povecanja drustvene produktivnosti rada. Osnovni preduslov za brzu i cfektivnu prim enu novili znanja u oblasti proizvodnje i njene organizacije cini svakalto odrede­ ni stepen razvijecnosti tm s n ih odnosa k o ji se ispoljava i prelto sam o­ stalnosti i m aterijalne zainteresovanosti privrednih subjekata. I dok trziste predstavlja vazan cirrilac ispoljavanja ekonom sldh m otiva u izboru i organizaciji proizvodnje, nista m anje nije znacajna ni njegova funkcija u oblasti ispoljavanja izbora potrosaca i potrosa49

eke p referen cije8) Kao osnovni pokazatelj velicine i stm k tu re traznje, trziste omogucava brzo i elasticno prilagoctavanjc proizvodnje druStvenim potrebam a. U tom kontekstu je posebno znacajan povratni uti* caj potrosaclcih preferencija na proizvodnju 1 determ inisanje njene struktuve. Stim ulisuci proizvodace u pravcu laznorodnosti proizvodnje i podizanja Icvaliteta proizvoda, trziste p ostaje instrum ent reguli­ sanja i m enjanja stru k tu re proizvodnje. U tom pravcu, naravno, deluju i vec istaknuti efekti brznog sirenja i prim ene tehnicko-tehnoloskih Inovacija. U lazm atran ju pozitivnih m om enata funkcionisanja ovog m eha­ nizma ne moze se zaobici cinjenica da je odredeni stepen slobodnog ispoljavanja tiiisn ih zalconitosti jedan od preduslova dem okratskih m etoda odlucivanja. Decantralizovano sam oupravno odlucivanje o svim bitnim pitanjim a tekuceg i buduceg funkcionisanja uzih i sirih drust­ veno .ekonomskih celina nije izvodljivo bez po sto jan ja objektivnih eko­ nom skih k riterija. Zbog toga sto trziste podrazum eva takve objektivne kriterije ono istovrm eno predstavlja i odrecteni m ehanizam samoregulisanja u privredi kao slozenom sistem u. U oceni uloge trzista kao autom atskog regulatora proizvodnje m edutim , ne sme se izgubiti iz vida cinjenica da ono funkcionise na bazi m etoda ’’pokusaja i gresaka" i da stoga tu znacajnu funkciju obavlja nesavxseno i ponekad uz visoke drustvene troskove. I poied toga sto je vain o st trzista kao nrehanizma regulisanja privrednih procesa evidentna, a u pogledu pruzanja objektivnih ekonom skih kriterija predstavlja nezamenljiv faktor, treba naglasiti da njegova uloga u usm cravanju i oblikovanju stm k tu re privrede postaje sve m anje znacajna Usled poznatih nesavrsenosti u svojoj alokativnoj funkciji, trziste nije u stanju da adekvatno usm erava prom ene piivredne stm kture, tj. procese dugorocnog karalctera u pravcu realizacije odredenih ciljeva drustva. Calc ni savrseno konkurentno i jedinstveno trzisLe nije u mogucnosti da obavi sve alokativne funkcije, lcao i sve funkcije selelccije dm stvenih potreba. U p itan ju su prvenstveno pioblem i znacajnih ulaganja i dugorocnog sagledavanja investicionih poduhvata, kao i one delatnosti u kojim a su vantrzisna resenja sa diustvenog stanovista neophodna Ako se tome dodaju izrazeni monopolisticki elementi, kao i uticaji raznih ncelconomskih falctora na priviedna k ietan ja, neophodnosl planske funkcije kao korektiva i instrum enta svesnog usm cravanja postaje evidentna, Na ovom m estu treba posebno istaci cinjenicu da autom atsko delovanje trzisnog m ehaaizm a ne sadrzi elemente za form iranje drus­ tveno optim alnog obim a i stru k tu re investicija. Calc i pod pietpostavkom da su sve individualne odluke optim alne, ostvarenje optinrum a n a nivou drustva kao celine nije zagarantovano ni u statickom kon­ tekstu. A problem i postizanja optim um i u dinam ickom kontekstu nisu resivi bez planskog regulisanja prosirene reprodukcije.
D e ta ljn ija la z m a tr a n ja o ov jm a sp e k tim a u loge trz ista izlo zen a su n ap r. u M, M esaric, e t a l o pus cit,, N. C o beljic, F riv rc d a J u g o s la v ije (R ast, s tru k tu r a i fun U cio n isan je) k n jig a d ru g a , S a v re m e n a a d m in is tra c ija , B e­ o g ra d , 1974. i R. L a n g (re d a k b o r): S iste m p ro s ire n e d ru s tv e n e re p ro d u k c ijc i sistc m d ru stv e n o g p la n ir a n ja m a k ro p ro je k t > -P iiviedni siste m SFHJ-“, Z agreb, 1976

50

Iz preLhodnih raxm atvanja proiziiazi zakljucak da se kcordinaci j.a ckonom skih procesa posiedstvom planskog mehanizm a javlja kao k :> mplemenLarni mehanizam Lrzisne rcgulacije. M edutim, ireba naglayj|i i lo da isUiknuti ncdoslaci Lizista ne u m an ju ju njegov znacaj kao najetikasnijeg regulatora tckucih privrodnih procesa. Ex ante koordinnciju toliko slo/lenog i dinamickog sistem a kao Sto je privreda, nije moguce ostvariti bcz edrefienc, u sis Lem ugractene, automaLske koordinacije. I dole u oblasti Lekucih privrednih pvocesa trzisto piedstavlia najefilcasniji kooidinacioni melianizam, planska koordinacija je noophodna piilikom donosenja odluka sa dugorocnim efektinia, zatun i onih, ciji su eksterni efekti izuzctno znacajni i predslavljaju predm et sireg drustvenog interesa Madalje, svesni dem en ti koordinacije su neobicno vazni u slucajevim a znacajnog sLepena ekonom ija obima, u vanprivrednim delatnostim a gde trzisni k riteriji ne mogu dati poSeljne efelcte, kao i u onim scktorim a, u kojim a monopolisiickc i oligopolisticke trzisne stru k tm c ne dozvoljavaju ispoljavanje pozitivnih elem enata trzisne konkurencije. 23.2 Planiranje i trziste u sam oupravnom privrednom sistem u

Prethodna razm atranja i konstatacije o nedostacinia auLomatskog trzisnog regulisanja piivrede su od posebnog znacaj a za pravee sagledavanja planskili akcija ako se im aju u vidu karaktei is tike triiSta u nasim uslovima. Poznato je da u okvirim a naseg sistem a ne postoje osnovni preduslovi za funkcionisanje trzista proizvodnih cini­ laca, tj. da nem a mobilnosti akum ulacije, kao ni trzisnog kretanja rada,9 Pri tom su relativne cene proizvodnih cinilaca u toj ineri de) form isane da onem ogucavaju pietezno trzisno regulisanu racionalnu alokaciju S druge strane, Irzisle proizvoda se karaktei iso vidnim elem entim a im peifektnosti. Monopolisticke tendencije ispoljavaju se i u granskom i u terilorijalnom vidu. Ako se tom e dodaju problem i sisLema sticanja i raspodele dohotka i prosirene reprodukcije, sa poznatiin suboptim alnim funkcionisanjem , polreba za plansIcim regulisanjem alokacijc resursa postaje u nas neobicno vazna. Gvo tini pie, sto su 11 prethodnom periodu naseg razvoja upravo nedovoljno usm eravani nticaji automaLske Lrzisne regulacije doveli do usporenog rasta p ri­ vrede i poznatih neuskladenosti u irjenoj slxukLuil Saglasno izlozenim prednosiim a i nedostacim a Lrzisne regulacije privredc moze se reci da potreba kom binovanog planskog i trzis­ nog regulisanja razvoja u nasim uslovim a proiziiazi prvo, iz cinjenice da su na satiasnjem stcpenu njene razvijenosLi sam oupravnoj privredi hnanentni robnonovcani odnosi, i . drago, da se, oLuda, njeno resulisanje mora zasnivati i na clem entim a racionalnog ponasanja subjekata i trzisne valorizacije rada i vrednosti, Kako se, m edutim , triisn o re­ gulisanje privrede po pravilu bazira na kratkorocnim individualnim kriterijim a privredivanja, potreba jasnijeg naglasavanja u ticaja plan9) O n e d o stac im a trzjsnDg re g u lis a n ja a lo k a c ije p ro izv o d n ih c in ila c a u na­ sim u slo v im a v id eli n p t : I M nksim ovic, '-P riv ie d n o s iste m sk e i in stitu t’i-onalne pretp o stav k eiazv o jeT -, K o n ec p cija tlu gorocnog ra z v o ja Ju g o sla v i,T do 1PS5. g o d in e, IC o n zo iciju m In s titu ta , B eo g rad , 1974. (.>

51

skog m ehanizm a postaje u nas sve evidentnija Medusobni^ odnos planskog i trzisnog mehaniznia regulacije se pri tom ispoljava na raznim °nivoima organizovanosti privrede d drustva. S jedne strane, se vec na nivou privrednih subjekata susrecu element! svesnog, dmstvenog usm eravanja i trzisnih k riterija regulacije ekonom skih procesa. Povecavajuci nivo udruzenosti rada m enja se i odnos ovih me hanizam a u pravcu naglasavanja u ticaja svesnog usm eravanja, tj. da vanja m anjeg znacaja ispoljavanju trzisnih k riterija. U tom kontekstu je dem okratizacija u p ravljanja i donosenja odluka u nasem drustve no-ekomonslcom sistem u izrazito naglacena. U okviru ovih lazm atran ja moze se konstatovati da u socijalistickoj sam oupiavnoj privredi planiranje u osnovi treb a da ima dve funkcije. Pivro, svesno usm eravanje razvoja treba da omoguci intenzivnije delovanje zakona vrednosti u pogledu ispoljavanja njegovih pozitivnih aspelcata i dvugo, da dopuni i koriguje trzisni mehanizam u onim podm cjim a gde, tiziste odrazavajuci individualne, m ikio, kriterije ne osigurava ostvarenje sire definisane drustvene efikasnosti. Pri tom m edusobna povezanost planskih i trzisnih elemenata, u regulisanju drustvene reprodukcije treba, s jedne strane, da osigura da se svesni uticaj na pravce i s tru k tu n i icprodukcije ispoljava u onim sferam a u kojim a trzisni mehanizam ne moze dovesti do resenja na liniji optim alnosti alolcacije resursa i kom binacije fak to ra proizvodnje. S druge strane, trziste treb a da je regulator u svim onim dom enim a gde spontani elem enti dovode do brzeg i efikasnijeg prilagodavanja proizvodnje drustvenim potrebama,. To se naiavno, odnosi sam o na one sektore u kojim a je razvijena trzisna konkurencija bolji i brzi rgeulator obim a i stm k tu re proizvodnje. S tim u vezi se moze zakljuciti da bi se kratkorocna k retan ja m ogla skoro u celosti p rep u stiti trzisnoj regulaciji, b a r u onim granam a u kojim a nisu razvijene oligopolisticke stm k tu re. A planski elementi trebalo bi da preovladuju u usineravanju dugorocnih procesa i u onem ogucavanju i neutralisanju ispoljavanja negativnih efekaat m onopolistickih tendencija. Uz to, postoje i one delatnosti u kojim a su vantrzisna resenja neophodna, s obzirom na to da trzisna regulacija ne moze da dovede u njim a do, sa drustvenog stanovista, povoljnih reSenja, M edusobni odnos plana i trzista, kao dva paralelno postojeca i kom plem entam a m ehanizm a regulisanja privrednih procesa u savremenom svetu, pretrpeo je u nasoj drustreno-elconomskoj praksi razlicite izmene. Treba istaci, da iako su ovi mehanizmi u p ravljanja bili od razlicitog znacaja u pojedinim fazam a razvoja, u celini gledajuci p risutni su perm anentno, s tim sto je njihova uloga, a i k arakter, u pojedinim fazam a bila razlieita. U periodu centralistickog p lan iran ja uloga trzisnog mehanizm a u regulisanju privrednih tokova bila je zanem arljiva. Razvoj sam oupravljanja i jacan je sam ostalnosti privred­ nih subjekata, tj, decentralizacija odlucivanja vodila je u pravcu sve veceg znacaja trzisne regulacije privrede. Uloga trzisnog mehanizm a je u sesdesetim godinam a u toj m eri porasla (narocito posle Privredne reform e iz 1965, godine), da su elementi svesnog usm eravanja drnstvene podele rada i alokacije resursa sve m anje uticali na tekuce i buduce pravce razvoja. 52

Ustavni aniandm an iz 1971. godine, a jog eksplicitnije Ustav iz 1974. godine, iako polaze od robne privrede i trzisnog mehanizm a kao konstitutivnih elem enata sam oupravnog privrednog sistema, ulogu trzista definisu tako, da je ona u pogledu njegovog stihijskog delovanja ogranicenija u poredenju sa neposredno prethodnim periodom raz­ voja Naime u tom periodu pripisivanje primarxiog znacaja trzistu, narocito njegovoj alokativnoj funlcciji, a im ajuci u vidu nesaviseno i neorganizovano delovanje tog m ehanizm a, imalo je za rezultat ne beznacajno potcenjivanje svesnog fak to ra u upravljanju privredom . Po­ red toga, preduzetnicka logika ponasanja proizvodaca u odsustvu naglasenih drustvenih fak to ra regulisanja privrede dovela je do poznatog iskrivljavanja drustvenog k arak tera vlasnistva u grupno i lconsekventno, do problem a u raspodeli dohotka, prosirenoj reprodukciji itd. Valja, medutirn, upozoriti na potencijalnu opasnost potiskivanja trzisnih elem enata u privrednom sistem u i potcenjivanja pozitivnih aspekata delovanja zakona vrednosti. Negativni efekti centralisticlcih m etoda odlucivanja u alokaciji resu isa i efikasnosti funkcionisanja privrede poznati su iz iskustva m nogih zemalja. Ali, da bi se m inim iziiali negativni efekti preteznog delovanja trzisnog mehaniz­ ma, a istovremeno iskoristili svi oni pozitivni elementi njegovog funkcionisanja bez kojih nem a dovoljno racionalnosti u odlucivanju, neophodno je dalje razvijati trzisni mehanizam , organizovano kontrolisati njegovo delovanje i jednorn recju plansld uticati na njegov domet i znacaj. U tom sm islu je i definisana meduzavisnost p lan iran ja i trzista u nasim najvaznijim drustvenim i zakonskim dokum entim a, SamoLipravno sporazum evanje i drustveno dogovaranje kao mehanizmi donosenja odluka upravo polaze i oslanjaju se na ekonomske zaknoitosti koje se m anifestuju na trzistu, iako predstavljaju me­ hanizam drustvene koniponente odlucivanja, tj. deo planskog m eha­ nizma. Jasno je da sistem sporazum evanja i dogovaranja ne moze uspesno funkcionisati bez uvazavanja k riterija ekonomske racional­ nosti u ponasanju privrednih subjekata. Kada je rec o sam oupravnom sporazum evanju i drnstvenom dogovaranju kao obliku regulisanja trziSta, polazi se od stava da se zbog svojih nesavrsenosti trzisni me­ hanizam m ora drustveno regulisati, je r kao sto se to odnosi na svald sistem koji se nedovoljno regulise, tako je poznata i cinjenica da na neregulisanom trzistu dolaze do ispoljavanja elementi stihije i dezagregacije. Polaznu osnovu za regulisanje trzisnih odnosa u nas sacinjavaju zajednicki dogovoreni drustveni ciljevi koji se utv rd u ju drus­ tvenim planovima, Postoje razni nacini regulisanja trzisnog sistem a, pomocu kojih deluju elem enti svesnog usm eravanja. Utvrdeni ciljevi, naravno, bitno opredeljuju i sredstva pomocu kojih se regulacija postize, U kontekstu izboia sredstava i m etoda od posebne je vaznosti opiedeliti se za takav izbor koji ce stvarajuci opste pogodne uslove poci od sam ostalnosti privrednih subjekata kao jedne od ldjucnili pretpostavki uspesnog funkcionisanja sistem a u celini. Na sadasnjem stepenu rapvijenosti ekonom ske teorije, kvantitativnih m etoda i inform acione tehnike, kao sto to istice B. H orvat,1) 0
l“; B, H o rv at, S ta b iliz a tio n ! m o d el za ju g o slo v c n sk u p riv re d u , In s titu t ek o n o m sk ih n a u k a , B eo g rad , 1973

53

posloje svi predusiovi za clonosenje znatno efikasnijih planskih predviuanja od ex post tilisn ih resenja. lakocle su poznati i nacini ostvaicn ja planom predvidenih ciljeva uz priznavanje autonom ije privrednih subjcicala i izbegavanje adm inisIrativnih intervencija u privredi. UkoJiko su osnovni instrum enli regulisanja privrede dobro postavljeni i a Ico su subjeklim a odlucivanja poznati svi kljucni p aranietri oni ce m aksim iiajuci svoj dohodak islovremeno doprincti realizaciji plansicih ciljeva. Nase sam oupravno socijalisticko drustvo prelpostavlja robnu piivrcdu sa delovanjem zakona vrednosti koji se ispoljava prelco trzisnug muhanizma. Prem a tome, robni inehanizam privredivanja i kriicriji ekonom ske lacionalnosti tieb a da su pretpostavka i osnova ponusanja piivieclnih subjekata i u socijalistickoj sam oupravnoj privledi Osuovnc oi'ganizacije udruzenog rada i ostali privreclni subjekti dunoseci sarnosLalno odluke vezane za telcuce funkcionisanje kao i za buduce piavce razvoja, posluju u trzisnim uslovima direktno zaintere* sovani za ostvarivanje sto boljih ekonomslcih rezultata, tj. doholka. U piianju su robni pioizvouaci ciju delatnost opredeljuju racionalni moiivi privredivanja. L skladu s lira oi'ganizacije udruzenog rada su i /lufiLcicsovaue i za razvijanje delatnosti vezanih za predvidanje i planiranje buducih slan ja i akcija. Pored toga sto donose odluke o neposrednog inieresa, Ij. vezane za svoje tekuce i buduce funkcionisa­ nje, osnovne organizaeije udruzenog rad a u d m zu ju se u razne asocyacije, slozene oi'ganizacije udruzenog lada, poslovne zajednice za plans ku sa radii ju, privredne koniore i si,, kao sto uccstvuju i u organizaciji rada i liium siranju naucrtih institucija, banaka, finansijskih inslilucija ild.. Donoscci odluke o pitanjim a od. sireg drustvenog intcresa osno\ni piivrcdni subjekti se ulcljucuju u sveobuhvatni sistem dniM enog planiranja. Znaci, iako su u pitan ju robni proizvodaci, koji posluju u Irzisnim uslovima, csnovne privredne jediniee su i subjekti p'aniranja i to, ne samo sopsLvcnog razvoja, vec i lazvoja sirih druSi\ono-ekonomskih celina. U procesu planiranja, naravno, ispoljavaju •;e raziiciti inLciesi pojedinih subjekata. Stoga, lcada je rec o odnosu Jm sU enog p lan iian ja i irzista, Lreba im ati u vidu usaglasavanje raziika i suprolnosti izmedu intreesa pojedinih privrednih subjekata, tj. pejcdinih d d o v a priviede, s jedne, a i koordinaciju njihovih akcija pulem oiganizovane delatnosti udiuzenog lad a kao celine na raznim nivoima, sa ciljcm da se obezbedi ostvarenje sirih drustvenih interesa sa druge straue. Kao sto je vec istaknuto u prethodnim delovima studijo, sanioupravno drust'/eno planiranje predstavlja sirolc i sveobuhvaian proces svcsnog ovladavanja tokovima drustveno-ekonom skog raz>oja. U sklaclu sa prethodno iznesenim elem entim a sistem a, svesno , u?.mcra\ anjc pomodu mehanizm a dogovaranja i sporazum evanja tie b a r a obezbcdi uslove i za norm alno funkcionisanje trzista i da omoguci da ono dcluje u onim oblastim a u kojim a je efikasnije od alternativr :h vsjrulau'ij'a, ukidajuci istovremeno i sve drustveno nepozeljne jfckto sponlanog funkcionisanja tog mehanizma. Iz tog ugla gledano su defim sana ova dva niehanizm a regulisanja ekonom skih tolcova u i-.onpiem entainom smislu. PovezanosL p laniianja i trzista neophodno je sagledati i sa jos jediiOg aspekta, tj. sa aspelcia planiranja kao integralnog procesa. S
54

obzirom na to da planiranje kao proces im a izrazenu integrativnu funkciju, koja se m ora posebno istaci u razm atranju veza izmedu tr­ zisnog i planskog mehanizma. Kao poseban oblik veza u tim okvirima javlja se m ikro i m akro aspekt planiranja, tj. veze izmedu plani­ ranja u osnovnim organizacijam a udruzenog rada i planiranja na visim nivoima organizovanosti udruzenog rada. Sto se tog oblika inteeralnosti tice, ona je u novum sistem u koncipirana u sledecem vidu. Pre svega, osim planova osnovnih organizacija udruzenog lad a postoje planovi raznih drusLveno-politickih zajednica koji zastupaju i postavljaju sire interese i ciljeve drustva. Drugo, obaveznost sporazum evanja i dogovaranja kao m etoda donosenja odluka takode osigurava uticaj svih "drustveno-ckonomskih stru k tu ra na izabranc ciljeve i strategiju razvoja. Kako je u soci jalistickoni sam oupravnom sistem u, osnovna fun­ kcija planiranja integraLivna ona se ne moze osigurati bez jedinstvenog sistem a planiranja u kojem m ikro i m akro aspekt donosenja od!uka cine jednu .konzistentnu celinu ") Razume se, da u tom sistem u vaznu ulogu igra plan na nivou federacije i republika, kao izraz najosnovnijih i kljucnih opredeljeiija i okvira razvoja drustva. Integralnost sistem a planiranja, pored postojanja i obaveznosti planova na svim nivoirna, osigurava i obaveznost sporazum evanja i dogovaranja 0 osnovama planova raznih subjekata. U tom pravcu deluje i obavczno uskladivanje raznih ciljeva i interesa, zajednicko utvrdivanje pla­ nova sirih drustveno-ekonom skih celina kao i donosenje planova i sporazuina o razvoju pojedinih grana, reprodukcionih celina itd. Znaei, iako polazeci od toga da postoje razliciti interesi, sistem drustvenog planiranja je tako i koncipiran da integrativnost osiguiava na svim Laekama utvrtfivanje sirih, zajedniekih interesa. I na kraju, kada se razniatraju veze izmedu planiranja i trzista potrebno je naglasiti da je efikasnost delovanja oba mehanizma bitno uslovljena i institucionalnom izgiadnjom drustva, Efikasnost trzista je u visolcom stepenu determ inisana opstini insttiucionalnim okvirima koji cine dodatni oblik netrzisnog usm eiavanja privrede Istovrem eno je u pitanju i faktor koji odlucujuci uticaj ima na sirinu i domete pla­ niranja, 2,3,3. Osnovne funkcijc planiranja U socijalistiekom sam oupraw iom sistem u planski mehanizam treba da sadrzi tri vazne funkcije: inform atrvnu, koorclinativnu i usmeravajucu. Upiavo se po znacaju i prednosti tih funkcija u poredenju sa funkcijam a trzisnog mehanizm a planiranje izdvaja kao instrum ent efikasnijeg regulisanja privrednih procesa. Kada se govori o infoiTnacionim prednostim a planskog mehani­ zma prvenstveno se m isli na izuzetan znacaj ne samo uze vec i sire infoixnisanosti autonom nih privrednih subjekata u procesu priprem anja 1 donosenja odluka, I dok se u modelu centralistickog planiranja informacioni aspekt p lan iran ja svodi na eentralizaciju inform acija, pri
" ) V ideti o tom e, M Ceces, >-UsIovljenost d e lo v a n ja p la n iia n ja i trz is ta u sav re m e n o m ra z v o ju « , E lcon om ski g la sn ik , b r. 14— 15, S arajev o , 1977

55

cemu zbog slozenosti piivrede m asu inform acija centralni organi nisu l i stan ju d a na najefikasniji nacin prikupe i iskoriste, u decentralizo* vanoj priviedi postoje preduslovi za racionalno iskoriscavanje svihonih prednosti koje d aju i trzisni i planski mehanizam kao nosioci miltro i m akroekonom skih infoixnacija. N esporna je vaznost tizisnih, ex post, inform acija o relevantnim kategorijam a m ikroekonom skog odlucivanja. U tom smislu je narocito znacajna uloga cena kao osnovnog inform acionog param etra trzisne privrede. No, iako je param etarska uloga cena znacajna u lcratkorocnom prilagodavanju ponude i traznje, ona nije dovoljan or'ijentii' u dugorocnom prilagodavanju ovih agregata proizaSloin iz b itn ijih prom ena privredne stm k tu re, koje zahteva inform acije i ocene buducih stanja. Uz Lo, valja istaci, da param etarslci k arak ter cena u praksi znatno odstup a o d o n o g opisanog u teoriskini m odelim a zbog postojanja oligopolistickili tizisnili stru k tu ra i adm inistrativnih intervencija > savjem nenoj priu vredi, Kako privredne jedince ne m ogu svoje ponasanje zasnivati iskljuci-vo na m ikio ekonom skim inform acijam a ex post k arak teia, uloga planskog mehanizma je u pruzanju inform acija o d sireg znacaja neophodna. Nije, naime, za racionalno odlucivanje dovoljno I'aspolagati samo inform acijam a o aktivnosti drugih privrednih subjekkata, ili nekih sirih segnienata piivrednog procesa, Od kljucnog je znacaja za privredne linice ,pored toga, i sticanje uvida u ukupna privredna lcretanja i u projektovana buduca stanja, Poznavanje buducnosti u pogledu sirih ekonouiskih, tehnoloskih i institucionalnih pretpostavki cini vazan preduslov donosenja takvih odluka koje ce, sadrzavajuci manji^ stepen neizvesnosti i sagledavajuci sire okvire razvoja, biti efikasnije p re svega sa individulnog, a potom sa drustvenog stanovista. Sve to pokazuje da je inform ativna funkcija drustvenih planova od neobicne vaznosti za donosenje odluka o sopstvenom razvoju sub­ jekata, a cini se da je u dom enu usaglasavanja planova jo5 znacajnija. Ako se im a u vidu, s jedne strane, slozenost savrcmenog privrednog mehanizla, a sa druge, sveobuhvani pioces usaglasavanja pojedinaCnih interesa moze se leci, da potreba za inform acijam a nije sporna, Slozeni pioces kontinuelnog uskladivanja pojedinacnih ciljeva ne m ozebiti efikasan ako ne raspolaze dovoljno jasnom slikom sadasnjeg i bududeg stan ja drustveno-ekonomskog okruzenja. U sklopu tih p itan ja veliki znacaj pripada xealisticnosti i kvalitetu prognoza o buducim kretanjim a. Treba, pored toga, posebno naglasiti vaznost prin cip a selektivne diselim inacije cija prim ena u sam oupravnom sistem u cirri jednu od klju£nih pretpostavki efikasnog fim kcionisanja planiranja. Koor dhiativna funkcija p lan iran ja u decentralizovasnom privrednom sistem u se sm atra dopunom i korektivom koordinativne funkcije trzisnog mehanizma. K oordinacija meflusobno zavisnih odluka, naime, vrsi se preko trzisnog mehanizm a na sadasnjem stepenu kom pleksnosti piivrede. Poznato je p ri tom e da je m edusobno uskladivanje delatnosti priviednih jedinica spontanim funkcionisanjem trzisnog mehanizm a cesto nedovoljno efikasno sa drustvenog stanovista kao i da izaziva visoke dm sivene troskove. Im ajuci u vidu cinjenicu da rukovodeni rndividualnim motivima privredivanja privxedni subjekti nisu u stan ju da sem kratkorocnih sagledaju i dugorocne kao ni interese sirih drustveno-ekonomskih. celina, jasno je, da trziste moze b iti efikasan koordina56

to r samo kratkoro£nih procesa. i to ne u svim oblastima. U razvoju neprivrednih delatnosti, kao i u onih del-atnosti u kojim a preovladuju m onopolist icke i o lig o p o listic^ str.ukture koordinativna funkcija plan ira n ja je visoko znacajna. U donosenju i uskladivanju odluka o velikim Lnvcstlcionim po.duhvatima, o izrastanju nove privredne stru k ­ ture, o delatnostim a sa izrazitim stupnjem ekonom ija obima ltd,, koo­ rdinativna funkcija planiranja postaje jos znacajnija. Pored vec istaknutih, izuzetan znacaj im a i usm eravajuca funk­ cija planiranja. Ona, prirodno, najvise dolazi do Izrazaja u socijalistickom drustvu, u kojem se privredni i drustveni razvoj usm erava u pravcu dogovorenih zajednickih ciljeva. Kao instrum ent osLvaienja cilje­ va i opredeljenja drustva plan iran a u usm eravajucoj funkciji ispoljava svoje najznacajnije prednosti u odnosu na trzisni mehanizam. U kontekstu usm eravanja drugtveno-ekonomskog razvoja utvrdivanje razvojn ih ciljeva cini jed an od najvaznijih zadataka, Kako razvojni ciljevi odTzavaju sistem vrednovanja citavog drustva, to je s jedne strane, neophoduo njihovo form ulisanjc izvrSiti n a bazi dem okratskog odluciva­ n ja, a sa druge strane, definisati ih sto vernije i preciznije. Poznato je, a n a to ukazuje i dosadasnja praksa sam oupravnog planiranja, da je iznalazanje zajednickih, najo p stijih ciljeva vezanoza razne oblike ispolja vanja in teresa kratkorocnog i dugoroonog k arak tera, kao i interesa pojedinih delova drustveno-ekonom ske zajednice. No, d a bi usm erava­ ju ca funkcija plan iran ja b ila sto efikasnija, pored toga sto ciljevi tre ­ b a d a se zasnivaju n a n ajsiiim opredeljeinjim a drustva i sto tre b a da odrazavaju dem okratske m etode odlucivanja, oni m o raju biti jasno determ inisani, konzistentni i obavezni za one nosioce plan iran ja koji ih donose. Insistiranje n a obaveznosti izvrsavanja planskih zadataka i ciljeva cini sastavni elem ent efiltasnog i dobro organizovanog sistem a planiranja. I n a kraju, treb a dodati da prdlikom f o rm ul is anj a , ra n g r ra n ja i sagledavanja konzistentnosti ciljeva, a narocito kod njihovog preciznijeg odredtivanja neophodno je koriscenje svih onih. naucnostrucsnih saznanja kojim a raspolazu savrem ena ekonom ska teo rija i m etodologija prognoziranja buducih kretanja. 2.3.4. Sistem p lan iran ja i Zakon o udruzenom rad u Jedan od najznacajnijih stavova sadrzanih u Zakonu o udruzcnom rad u je onaj koji se odnosi n a doustvenost dohotka. Moze se re ­ ci, da isticanje druStvenosti najvaznijih ekonom skih kategorija predstavlja osnovnu karaktei'istiku ovog znacajnog zakonskog dokum enta. U prvom red u je naglasen drustveni k arak ter uslova proizvodnje, tj. STedstava za proizvodnju. S tim u vezi, kao sto je poznato, posebno je nagla§ena obaveza osnovnih organizacija udruzenog rad a u pogledu raoionalnog koriScenja sredstava za proizvodnju i njihovog uvedanja. Zatim je potenciian druStveni k arak ter dohotka, tj. rezultata proiz­ vodnje. I n a kraju , narocito je istak n u ta p o treb a podrustvl jav an ja celokupnog sistem a odlucivanja i u p ravljanja privredom , putem razlicitih oblika i toivoa udru ien o sti rada. Time Sto je u Ustavu, a i Zakonu o udruzenom rad u prihvacen princip druStvenosti d o hotka ucinjen je rask id sa na5om dosadaS57

njom drustveno-ekonom skom praksom , pa i neldm teorijskim stanovistima, da se dohodak kao drustveno priznata velicina pripisuje pojedinim radnim kolektivim a koji njim e neograniceno raspolazu, Dohodak je kategorija koju osnovne organ izacije udiuietnog rad a ostvaruju na trzistu kao robni proizvodaci, No, velicina ostvarenog dohotka nije u potpunosti odrectena ulozenim radom i preduzetnistvom radnog kolektiva, Postoji uticaj m nostva egzogenih fak to ra koji deluju nezavisno od odluka i ponasanja radnog kolektiva i koji u znatnoj m eii opiedeljuju velicinu dohotka osnovnih organizacija udruzenog rada. Usled dejstva raznih institucionalnih i tehnoloskih uslova i faktora, postoje znacajne razlike u dohotku po uslovnom radniku, koje, izazivajucl znacajne razlike i u licnim dohocim a po uslovnom radniku, daprm ose da se u nasoj praksi ozbiljno narusava princip raspodele prem a radu. Sa tog aspekta gledano, dm stvenost dohotka znaci da i njegova raspodela m oia biti podrustvljena, tj. da se podvxgne dm stvenom regulisanju preko mehanizm a sam oupiavnih sporazum a i drustvenih do­ govoia, Ovo tim pre, sto je i em pirijski utvrdeno da se veliki deo vaiijacija u dohotku po radniku u mas objasnjava razlicitom opremljenoscu ia d a drustvenim sredstvim a za proizvodnju, ciji je drustveni kaiaktei u Zakonu posebno potenciran. Sa aspekta funkcionisanja sistem a drustvenog planiranja iz drustvenosti dohotka pivenstveno proizilazi iazgranicenje drustvene i tehnicke kom ponente planiranja, Dok telinicka stxana plan iran ja zahteva da se njim e bave odgovarajuce, za to specijalizovane institucije drustveno-politiclcih zajednica, kao i privrednih jedinica, drustvena komponenta planiranja baziiana na drustvenosti dohotka oznacava pravo i obavezu lad n ik a u osnovnim i drugim organizacijam a udruzenog ra ­ da i zajednicam a da planiraju i to, ne sam o svoj razvoj, vec da pomocu sistem a sam oupravnog sporazum evanja i drustvenog dogovaranja uticu na proces reprodukcije u celini. Drugim recima, sem obavljanja tipicno miki oekonom skih funkcija, udruzeni rad treb a da postane nosilac u p iav ljan ja procesom drustvene reprodukcije u celini, tj. da se osposobi za izvrsenje raznih m akroekonom skih funkcija. U kontekstu veza izmedu sistem a p lan iran ja na sam oupravnim osnovam a i Zakona o udruzenom radu analiza nekoliko pixncipijelnih m om enata zasluzuje posebnu paznju. Jednu od osnovnih karakteristika naseg sistem a plan iran ja p redstavlja prihvaceni stav da ishodiste celokupnog planskog m ehanizm a p red stav ljaju planovi osnowiih orga­ nizacija udruzenog rada. Planovi sam oupravnih organizacija i zajed­ nica, kao i drustveno-politickih zajednica, tieb a da se zasnivaju na planovima osnovnih organizacija udruzenog rad a.1) Pored toga, u Zakonu 2 o udruzenom rad u su istak n u ta i prava i duznosti radnika u osnov­ nim i drugim organizacijam a udruzenog rada, sam oupravnim interesnim zajednicam a i drugim sam oupravnim organizacijam a da planiraju drustveni i m aterijalni razvoj svojih organizacija i zajednica. Pra­ vo i duznost p lan iran ja se, m edutim , p ro siru je osim plan iran ja sopstvenog razvoja i na razvoj sirih segm enata drustveno-ekonom skih odnosa pomocu mehanizm a sporazum evanja i dogovaranja, Naime, p re­ ko zakljucivanja sam oupiaviiih sporazum a o osnovam a planova samo12J O n e a d e k v a tn o sti tog s ta v a vidi p o g la v lje 2 1.2,

58

upravnih oi'ganizacija i zajednica, odnosno dogovora o osnovama planova drustveno-politickih zajednica, u udruzenom radu se ostvaruju siroke mogucnosti uticaja na pravce i tokove drustvene leprodukcije Istovrem eno je naglasena i odgovornost osnovnih organizacija udruzenog rad a u pogledu p ridizavanja prihvacenih obaveza iz zakljucenih sam oupravnih sporazum a i drustvenih dogovora o osnovama planova, da bi se obezbedili uslovi za ostvarivanje sirih, zajednickih interesa i ciljeva. Intencije naseg drustveno-ekonom skog sistem a li pogledu jacanja uloge udruzenog rada u odlucivanju o buducim pravcim a razvoja u Zakonu o udruzenom rad u su dvostruko naglasene S jedne strane, je rec o povecanju uticaja osnovnih organizacija udruzenog rada i raz­ n ih asocijacija udiuzenog rad a u oblasti m ikroekonom skog odluciva­ nja. U tom pravcu su detaljno razm atrane i razradene funkcije ud ru ­ zenog rada u odlucivanju m ikroekonom skog karaktera, S druge strane, u Zakonu se znacajan akcenat stavlja na potrebu postepenog osposobljavanja udruzenog rada da upravlja procesom reprodukcije u celirii, tj. da ostvari svoja prava i odgovom osti u tom domenu. Vazne m akroekonom ske funkcije bi na taj nacin postale deo redovnih nadleznosti osnovnih oiganizacija udruzenog rada, sa ciljem da drzavno odlucivanje postepeno preraste u odlucivanje sam oupravno udruzenog rada.1) 3 U kontekstu prava i obaveza udruzenog rad a u odlucivanju o m akroekonom skim pitanjim a nekoliko vaznih m om enata zasluzuju posebnu paznju, N a pi'vom m estu se javlja problem veza izmedu individualnog i drustvenog optim um a, problem koji u Zakonu nije na odgovaxajuci nacin razracten. Iz ekonom ske teorije je opste poznato, a siroko je i prihvaceno, da racionalno ponasanje privrednih subjekata, tj. optim izacije njihove ciljne funkcije, ne dovodi po pravilu i do realizacije drustvenog optim um a. Drugim recima, ialco svi subjekti ostvare svoj individualni optim um , to po pravilu ne dovodi do talcvih resenja koja koincidiraju sa optim um om priviede i diustva u celini, Zajednicki druStveno-ekonmoski interes, naime, ne cini, prosti zbir pojedinacn ih interesa privrednih. i drugih subjekata. Im ajuci to u vidu, proizilazi da je problem utvrdivanja i uskladivanja raznih interesa, sa ciljem da se postignu i interesi najsirih drustvenih celina, jedan od najvaznijih problem a dalje razrade siste­ m a druStvenog planiranja, Kalco najvaznije odlulce m ikroekonom skog karaktera im aju i svoje m akroekonom ske efekte, a kako je donosenje odlulca m akroekonom skog k arak tera od izuzetne vaznosti i dalekoseznih im plikacija to je za uspesno funkcionisanje sistem a planiranja po­ trebno stvoriti adekvatne pretpostavke. Pre svega je neophodno, kao sto je vec istaknuto, sistem m era ekonomske politike koncipirati n a nacin da privredni subjekti, rukovodeni svojim ekonom skim m teresom , donose takve odluke koje su na liniji obezbedenja ciljeva drustva kao celine, N a drugom m estu je potrebno stvoriti uslove za visi nivo organizovanosti udruzenog rad a
1J; O m o g u cim im p lik a c ija m a ta k v o g ra s p o re d a fuulccija o d lu c iv a n ja vid eti C. M lak ar, " D ru g tv e n o -e k o n o m sk e fu n k c ije u d ru z e n o g ra d a « (S a v je to v an ja o n a c itu Z U R -a) E k o n o m ist, b r, 3, 1976.

59

u druStvemm razm eram a, da bd mogao uspeSno izvrsiti svoje makroekonom ske fimkcije, Osnovna dnrstveno-ekonom ska p itan ja nije m o­ guce efikasno lealizovati pom ocu parcijaino donesenih i nedovoljno povezanih individualnih odluka, N ajvaznija pitanja, tj. ona od najsireg drustvenog interesa nije moguce u potpunosti sagledati sa stanovista individualnih intaresa, pogotovu bez u dovoljnoj m eri raspolozivih inform acija. U cilju ef.ikasnijeg donosenja odluka od sireg drustvenog interesa bilo bi neophodno odgovaiajuce odlucivanje vezati za visi stcpen organizovamosti udruzenog rada. Tom problem u u Zakonu nije posvecena odgovaarajuca paznja, iako je on striktno gledajuci problem koji svoje m esto treba da nade p re svega u Zakonu o planiranju.. Iako razradi problem a zajednickog odlucivanja o p itanjim a od sireg interesa nije posvecen dovoljan p ro sto r i to p re svega sa stano­ vista operativnosti, znacajna paznja se u Zalconu poklanja samoupravnom sporazum evanju i drustvanom dogovaranju. Ovde svakako treba istaci to, sto je vec receno ran ije da je selektivniji p ristu p predm etu dogovaranja takode znacajan fak to r pojednostavljenja i efikasnijeg funkcionisanja sistem a drustvenog planiranja. U vezi s tim valja is­ taci da bi podrucje zajednickog odlucivanja trebalo da obuhvati najosaiovnije agregatne odnose i njrhovo uskladivanje. S druge strane, m ehanizm u trzista ti'ebalo bi prep u stiti regulisanje onih p itan ja koja privredni subjekti iukovodeni m dividualnim ekonom skim interesom , najuspesnije ostvaruju n a trzistu. K ada je rec o odnosu trzisnog i planskog m ehanizm a, po treb n o je istaci, da u Zakonu o udiuzenom rad u to p itan je n ije nigde eksplicitno razradeno. O prednostim a i pozitivnim k aialc te ri s t ik am a trziSnog regulisanja privrede raspravlja se na drugim m estim a u ovom radu. Ovde je potrebno stoga istaci, da bi svesnom, ex ante, iegulisanju tre ­ balo podvrgnuti sam o najosnovnije odnose i kategorije u proizvodnji i iaspodeli, a da iz n jih izvedene kategordje ti'eba p rep u stiti reg^ilisanju trzisnog m ehanizm a.H Da bi se u trzisnoj privredi postigli opti) m alni ekonom ski efekti, pretezno slobodnom delovanju trziSnih snaga treba p rp u stiti sve one m ikroekonom ske odluke koje spontano delo■vanje trziSnih snaga moze uspesno da obavlja. Zajednicko, ex ante, dogovaranje, s druge strane, treba da se odnosi n a bitne agregatne kategorije i proporcije. S a stanovista efikasnog funkcionisanja sistem a planiramja na­ cin obuhvatanja problem a akum ulacije i prosirene drustvene reprodukcije je od izvanrednog znacaja. M edutim, iako se polazi od druStvenosti sredstava za proizvodnju, k o ja prem a U stavu znace i obavezu obnavljanja i uvecanja sredstava u organizacijam a ludiuzenog rad a, u Zakonu nem a detaljnije razrade problem a fo rm iran ja i upotrebe a tu mulacije. Problem m inim alne akum ulacije naznacen je i prepuSten me­ hanizm u sporazum evanja, u situaciji u kojoj ne postoje param etri k oji bi stim ulisali organ izacije udruzenog ra d a na vecu akum ulaciju. Na> /■ini upotrebe akum ulacije su jos m anje konlcretno razm atram , iako se predvida potreba visoke pokretljivosti tog faJctora, U tom pogleidu
14J N a tom e, s razlo g o m in s is tira C, M la k a r, o p u s. cit.

60

ustupanje akum ulacije u reprodukciono j poveznosti, ill llz pravo uce£ca u zajednickom dohotku, izrazava elconomski interes proizvodaca kao preduslova m obikiosti akum ulacije. U kontekstu problem a akum ulacije nekoliko p itan ja zasluzuju ozbiljno razm isljanje. Pre svega, pada u oci, da se kljucni problem i iaspodele i prosirene reprodukcije p osm atraju sa m ikroekonom skog aspeka. Drugim recima, posto je proces sam oupravnog sporazumevan ja o najvaziiijim p itanjim a raspodele u domenu uskladivanja uzih m ikroekonom skih interesa, jasno je, da se time ne obezbeduju opsti, jedinstveni k riteriji za sve organizacije udruzenog rada. Prem a tome, javlja se odsustvo zajednickih k riterija za regulisanje drustveno pozeljnog ponasanja rad n ih kolelctiva, kao olcvira u n u ta r kojeg b i se sporazuinevanja odvijala na bazi individualm h preferencija. Odsustvo spom enutih cvrscih, dogovorenih pravila ponasanja ne moze a da ne dovede i do elem enata m onopolskog ponasanja. Uopstene form ulacije o potrebi izbegavanja takvog ponasanja, jer na mogucu opasnost Za­ kon ukazuje, nisu dovoljno operacionaLne da bi takve pojave sprecile u praksL U tom pogledu je vazno da i drustveno-politicke zajednice, piilikom donosenja svojih planova i pratecih ekonom skoipoliticldh mera, te m ere koncipiraju na nacin, da osnovne organizacije udruzenog rad a rukovodene svojim ekonomslcim inter esom doprinose ostvarenju interesa sirih drustveno-elconomsldh celina. Kao sto je vec naglaseno, problem akum ulacije se razm atra naj£esce sa stanovista osnovnih organizacija udruzenog rada. Pri tom se cak n i,n e nazire kako i n a koji nacin obezbediti, pod predpostavkom m obilnost akum ulacije, da pravci njenog k reta n ja budu od opstedrmstvanog interesa. Moze se konstatovati, da problem u m enjanja proizvodne strulctuie takode nije posvecena adekvatna paznja. Iz m nostva individualnih odluka, m edusobno povezanih sam oupiavnim sporazumevanjem, ne proizilaze nacini i putevi za ostvarivanje dugorocnijih i draStveno pozeljm h prom ena, Taj je utisak pojacarn cinjenicom da se procesi udruzivanja odvijaju na dosta sirokom frontu, uz dobro poznate razlike u polozaju pojedinih grana i grupacija. U takvim uslovim a ni ki'etanje investicionih sredstava, najcesce determ inisano sam oupravnim sporazumevanjem , nece slediti tokove najefikasnije upoti'ebe. Izolovano donoSenje investioionih odluka, u odsustvu jedinstvenih alokacionih param etara, pom ocu sam oupravnog sporazuinevanja organizacija udruzenog rada, u kojem pregovaracke pozicije p artn e ra mogu biti bitno razlicite i kada p ri odlucivanju nisu dovoljno poznata kretamja u drugim delovima privrede, ne moze obezbediti efikasnu aloltaoiju iesu rsa. Naime, pojava veoma raziicitog vrednovanja resursa, uldjucujuci i akum ulaciju, nastaje kao rezultat postojecih razlika u polozaju OUR-a, i potencira se vazecim sistem om odlucivanja. S obzirom na to da ne postoje odredeni mehanizm i u privrednom sistem u koji bi fiksirali kljucne, jedinstvene, param etre za alokaciju proizvodnih faktora, ne postoje ni uslovi za optim alno funkcionisanje sistem a proSirene reprodukcije. Sa stamovista prosirene reiprodukcije i planiranja buduceg raz­ voja n ista m anji problem ne predstavlja ni problem menjamja privredne strukture. Time Sto se investicione odluke pretezno donose na bazi sporazuinevanja malog b ro ja osnovnih. organizacija udruzenog rada,
61

prirodno je da su te odluke dcterm inisane interesom subjekata spo­ razumevanja, Prem a tome, pravci k retan ja investicionih sredstava po pravilri ce p ratiti vec postojecu proizvodnu stin k tu ru , dok se pitanje popunjavanja privredne stiu k tu re proizvodnjom novili proizvoda, novih kom binacija faktora proizvodnje i tehnoloskih resenja ostavlja otvorenim. Iz predlozenih resenja sistem a odlucivanja naime, ne vide se nacini i organizacioni oblici koji bi obezbedili da iz m nostva decentralizovanih odluka izrasta jedna opsta, diustveno-pozeljna stm k tu ra in* vesticija, Taj se problem poseb.no potencira kod onih investicija koje zahtevaju znacajna sredstva i za k oja osnovne organizacije udruzenog rad a nisu djrektno zainteresovane. Kada se razm atraju institucionalne pretpostavke funkcionisanja sistem a plan iran ja definisane Zakonom, vazno je, osvrnuti se i na ulogu inform acija u sistem u odlucivanja. P otreba raspolozivosti inform acija u tom pogledu veoma je jasno istak n u ta u Zakonu. No, posto se, pre svega, radi o inform acijam a m ikroekonom skog karaktera, neop­ hodno je naglasiti i izvanredan znacaj inform acija sa nivoa drustva i privrede kao celine u donosenju odluka o investicijam a udruzenog ra­ da, Raspolozivost ovih infoim acija u velikoj m eri moze povecati efikasnost odlucivanja. 2 A Usldadivanje planova u okviru osnovnih nivoa planiranja 2.4.1. Uskladivanje planova i razliGitost pojedinih interesa Kao sto je vec vise p u ta istaknuto u ovom radu, sistem diustvenog planiranja veoma znacajan akcenat stavlja n a ispoljavanje in­ teresa svih subjekata planiranja, iako istovrem eno cvrste zahteve postavlja i u pogledu usaglasavanja interesa. Sa ciljem da u sto vecoj me­ ri osigura ostvarenja sirih drustvenih strem ljenja sistem p lan iran ja je koncipiran na nacin da sadrzi obaveznost uskladivanja interesa i utvraivanje zajednickih ciljeva. Ne ulazeci na ovom m estu u problem e i slozenost procesa dogovaranja i sporazum cvanja, kao m etoda usagla­ savanja i utvrdivanja zajednickih interesa moze se s razlogom postaviti sledece pitanje. A to je, p itanje m ere u kojoj su u nasem privrednom sistem u ispun jenc areke osnovne pretpostavke koje b i osigurale da osnovne organizacije udruzenog rada, kao najvazniji pojedinacni subjekti planiranja, donoseci odluke o svom buducem razvoju istovrem e­ no planiraju u skladu sa opstedrustvenim potrebam a i m ogucnostim a.1) 5 No, p re razm atranja pretpostavki i determ inanti uspesnog funkcionisanja sistem a p lan iran ja neophodno je osvnnuti se na kljucne ka­ rakteristike privredm h subjekata, tj. osnovnih organizacija udruzenog rada. Kao osnovne sam oupravne celine, osnovne organizacije udruze15J P ita n je pretp o stav lci za fu n lccio n isan je o v a k o k o n c ip ira n o g s iste m a p la n i­ ra n ja ra z m a tra se n ap r, u r a d u R. V u k cev ica, “ P la n ir a n je i o v la d a v a n je p ro ceso m rep io d u lccije« , E lsonom ski g la sn ik , 14-15, S a ra je v o , 1977.

62

nog rada dine i osnovne nosioce plan iran ja u nasem sistemu. Kada jc rec o osnovnim organizacijam a udruzenog rad a u privredi, kao najvaznijim pojedinadnim subjektim a planiranja, u p itan ju su robni proizvodaci, Osnovne organizacije udruzenog rad a obavljaju svoju delatnost u trzisnim uslovima m aksim izirajuci svoj dohodak. Neotudivost dohot­ ka od neposrednih proizvodaca, kao jedan od vaznih prim esa diustveno-ekonomskog sistema, cini ujedno osnovne organizacije udruzenog rad a i osnovnim oblikom ispoljavanja sam ouparvnog planiranja. Eksplicitno isticanje prava raspolaganja dohotkom od strane radnog ko~ lektiva, m edutim , ne znaci, da se on u celini sm atra rezultatom rada i zalaganja radnili kolektiva,. U tom sm islu je drustveni karak ter do­ hotka snazno naglasen i u Ustavu. Dohodak kao osnovni m otiv privredivanja piedstavlja centialnu kategoriju sam oupiavne privrede i u njem u odrazava, s jedne stra ­ ne, robni karakter nase privrede, a sa druge, sam oupravni k arak tcr produkcionih odnosa..1) I dok u sticanju doliotka radni kolektivi nas6 tojc da iskorisLe sve one prednosti koje Un se na trzistu kao robnim proizvodacim a pruzaju, u raspolaganju dohotkom je ugradena intencija da se interes radnog kolktiva p rosiri (pored svog neposrednog in­ teresa koji se ispoljava na trzistu) i van domena uze ekonomske aktivnosti. U tom kontekstu gledano osnovne organizacije udruzenog rada predstavljaju samo deo visih drustveno eltonomsldh celina. Ostvarajuci sopstvene interese putem tizisne valorizacije svojih proizvoda, one istovreinono aktivno ucestvuju i u razm atian ju i donosenju odluka od siieg (van neposredno sopstvenog) interesa. Prem a tome, osnovni privredni subjekti su u odlucivanju konstantno izlozeni mogucim protivrecnostim a i sukobim a sopstvenih interesa, kao i intercsa dm gih subjekata i sirih drustveno-ekoiiomsldh celina ciji su sastavni element.. Razlicitost interesa, pri tom, je realnost k o ja proizilazi iz relativne osam ostaljenosti robnih proizvodaca. No, sam oupravljanje kao produkcioni odnos, stvara i osnovne predpostavke za prevazilazenje i resavanje suprotmosti uredivanjem m edusobnih odnosa subjekata sa­ m oupravnim sporazum im a i drustvenim dogovorima, koji u planiranju predstavljaju osnovni m ehanizam odlucivanja. Saglasno vec istaknutim k arakteristikam a osnovnih organizacija udruzenog rada u privredi, cini se da je robni k a ra k te r proizvodaca presudni faktor determ inisanja njiliovog ponasanja. No, iako se zaveliku vecinu ovih subjekata razm ena obavlja na trzistu, postoje i foim e netizisnog vrednovanja rezultata la d a u n u ta r rad n ih organizacija, zajednica osnovnih organizacija udm zenog rad a i reprodukcionih celina. Vazno je, m edutim , istaci da se i u tim slucajevim a razm ena moze oslanjati .na tizisne param etre, ali se moze zasnivati i na elem entim a Sire i dugorocnije privredne saradnje, koja, naravno, ne moze b iti nezavisn a od tizizsnih kategorija i elem enata lacionalnog privredivanja. K ri­ teriji tizista, pored toga sto u tim slucajevim a ne cine osnovne elemente valorizacije pioizvoda i usluga, nisu prisutni ni u valorizaciji usluga koji su rezultat rad a organizacija udruzenog rad a u dom enu drustlr'J E tnm pietna a n a liz a i d e ta lja n p re g te d ovih k lju c n ih osn o v a n aseg d ru s tv e n o -ekonom sk o g s iste m a d a ta je u D M arsen ic, P riv re d n i sisten i Ju g o slav ije , S a v ie m e n a a d m in is tra c ija , B eo g rad , 1977,

63

venih d elatn o sti Proces sticanja i upotrebe dohotka u tim organizaci jam a predstavlja tzv. proces razm ene rad a sa osnovnim organizacijam a udruzenog rad a u privredi. U kontekstu razm atran ja robnih m otiva privredi van] a i ciljne funkcije privrednih subjekata, vilja naglasiti, da m aksim iziranje doho­ tk a u osnovnim organizarijam a udruzenog ra d a nije nezavisno od interesa drugih subjekata, odnosno sirih. drustveno-ekonom skih celina, Im ajuci u vidu razgranatu m rezu povezanosti i meduzavdsnosti priv­ rednih jedm ica na sadasnjem steperm razvijenosti i kom pleksnosti privrede.moze se reci, da postoji objektivno izrazeni interes za Sto bolje rezultate i drugih subjekata, sto narocito dolazi do ispoljavanja u procesim a udruzivanja rad a i sredstava. Sam oupravno sporazum evanje i drustveno dogovaranje, kao oblici uredivanja odnosa izmedu privred­ nih jedm ica, n e mogu ispoljiti svoje prednosti u odnosu na stihijsko delovanje trzizsnog mehanizma, ukoliko se ne zasnivaju n a ekonom ski racionalnim osnovam a ponasanja privrednih subjekata, tj. n a Sto ve* cem ostvarenom dohotku. No, da b i se sve potencijalne prednosti sa­ m oupravnog sistem a p lan iran ja i sirokog ucesca subjekata sporazum e­ vanja i dogovaranja mogle izraziti, potiebno je skrenuti paznju na neke kljucne, neuphodne, pretpostavke. M edu njim a, najvaznije su odredene privredno-sistem atske pretpostavke koje cine osnovnu detennnian tu efikasnog usaglasavanja planova, kao oblika ispoljavanja sopstvenih i utvrdivanja zajednickih interesa. Ako se pode, od opste poznatih k arak teristik a na§e privrede t r ­ eba, p ie svega, istaci izrazite nehom ogenosti koje u njoj egzistiraju. Ta diferenciranost polozaja i razvijenosti njenih pojedinih delova manifestuje se, s jedne strane, u regionaLnim okvirim a, a sa druge, u ekonom skom polozazju pojedinih grana, grupacija i naravno osnovidh privrednih jedmica. Treba istaci da znacajne regionalne razlike, kako iz­ m edu republika i pokrajina, tako i u n u tar njih, cine i jed n u od vaznih osnova postojanja i insistiranja na razlicitosti interesa u nasem siste­ m u planiranja. S obzirom n a razliciti nivo razvijenosti i na razlike u pnvrednoj strukturi, interesi pojedinih po d ru cja po pravilu n isu identicni sto moze otezavati efikasnost m ehanizm a dogovaranja i usagla­ savanja planova. U privredi u kojoj postoje znacajne razlike u polozaju njenili pojedinih delova, kao i u s tra k tu m o neusldadenoj priv­ reda ,bilo da je rec o gianskim ili regionalnim strukturaxna, jav lja se, pored toga, i opasnost da se uspostave odnosi dom inacije i podredenosti. A fenomen dom inacije izaziva negativne refperkusije i moze se ispoljiti u daljcm produbljivanju postojccih lazlika. Jedini nacin da se izbegnu takve nepozeljene pojave sastoji se u unapredivanju zaostalih i ekonom ski slabijih segm enata privrede, s jedne strane. S druge stra­ ne, je postojanje odiedenih, sa nivoa sirih diustveno-ekonomskih. celi­ na iniciianih p aram etra ponasanja vazan preduslov efikasnijeg usaglaSavanja interesa. Da se u dogovaranju izmedu republika i pokrajima mogu pojaviti neusaglasenosti o tom e govori i dosadasnja p rak sa funkcionisanja planiranja. U tom sm islu je neophodno daljem usavisavanju instrum enata i elem enata privxednog sistem a obezbedati uslove za sto izrazeoije funkcionisanje jedinstvenog jugoslovenskog tizista i za realizad ju pozitivnih aspekata drustvenostd i zajedniStva.
64

Cini se, medutim , da im a rrmogo vise osnova za objektiivnu razlifiitost interesa izmedu pojedrnih sektora, grana i grupacija. Razlike u dohotku po radniku i ostalim pokazateljim a elconomskog polozaja giupacija su u toj meri. izrazene a i uslovi privredivanja su daleko od prihvatljivog stepena njednacenosti, da je sam oupravno sporazumeva­ nje i drustveno dogo varan je izmedu nejednalrih i ekonom ski neravnopravnili ucesnika znatno otezano, U cilju obezbedenja uslova za uspesnije funkcionisanje mehanizm a usaglasavanja interesa, kao i za ostvarenje intencija privrednog srstem a da procesom reprodukcije ovlada udruzeni rad, .neophodno je p re svega, sLvoriti uslove za visi stepen ujednacenosti uslova privredivanja. To, s jednne strane znaci, da je u sistem cena potrebno ugraditi one elemente koji ce osigurati slicniji polozaj grama i grupacija u piim arnoj raspodeli Kako odnosi u strcanju dohotlca im aju odredenenegativne konsekvence na polozaj nekih delatnosti, to oni cine delimicno i razlog neadekvatnog funkcionisanja sistem a raspodele dohotka. Dale­ ko vazniji aspekt regulrsanja tih odnosa m edutim , cmi diusveno regulisanje nam enske raspodele dohotka koje bi m oralo preko uvodenja cena upotrebe drustvenih sredstava i u ticaja na licne dohotke radnika osigurati sprovodenje principa nagradivanja prem a radu, Dosadasnje, a vec dugogodisnje. tendencije u raspodeli dohotka pokazuju da privreda nije u stan ju da izdvoji dovoljno sredstava za prosirenje materijalne osnove rada. Akumulativna sposobnost jugoslovenske privrede je izuzetno nepovoljna, kao sto to veliki bro j em pirijskih analiza pokazuje Sto se fo rm iranja dovoljnog obim a akum ulaoije tice, treba islaci da je u tom dom enu kljucna kategorija postojanje cene upotrebe drustvenili sredstava, s jedne strane, i ulddanja svili oblika ucesca licnih dohodaka u raspodeli dohotka koji je nastao kao rezultat izuzetnih pogodnosti ili usled znacajne oprem ljenosti drustvenim sredstvrma. U tom smrslu je vezivanje form iranja akum ulacije za sredstva jedan od kljucnih elem enata dogradnje sistem a raspodele dohotka i prosirene reprodukcije. Pored toga je od znacaja i dalja razrada instrum enata za dugoiocnije usm eravanje politike raspodele licnih dohodaka, sa ci!jem da obezbedi ostvarenje osnovnih socijalislickih principa raspodele prem a radu. M edutim, posto se najznacajnije odluke o buducem razvoju odnose na form iranje odgovarajuce m ase akum ulacije, kao i na pravce njene upotrebe, to se dalja razrada instrum enata i mehanizma form iranja i upotrebe akum ulacije cini kljucnim u daljoj, konkretnijoj razradi privredno-sistem skih elem enata. Ovo tim p re sto ovladanje sistem om prosirene reprodukcije od strane udruzenih proizvodaca predstavlja i osnovnu pretpostavku funkcionisanja sam oupravnog drustve­ nog planiranja. 2,4.2. Mogucnosti prim jene input-output m odela u procesu samoupravnog planiranja K oordiniranje meduzavisnih odluka ekonom skih subjekata m o­ ze se vrsiti n a tri osnovna nacina: 1) putem trzista, 2) putem p lana i 3) kom binacijom trzista i plana,
65

Trziste je u stanju koordinirati rneduzavisne odluke ekonom skih subjekata putem mehamizma slobodnog form ixanja cijena jedino u uvjetim a perfektne konkurencije Zato je perfektna konkurencija nuzni uvjet uspjesnog izvrsavanja koordinacijske funkcije trzista. S obzirom na cinjenicu da je danas u svijetu slucaj perfektne kankurencie rijetkost, samo trziste nije u stanju izvrsiti tu svoju funkciju. Drugi je ekstrem u izvrsavanju lcooi'dinacije m eduzavisnih od­ luka ekonom skih subjekata sistem totalnog p lan iran ja kojim se sve ekonom ske odluke donose i koordiniraju iz jednog centra. S obzirom da su slabosti tog sistem a dobro poznate, necemo ih raspravljati. Zadovoljit cemo se poznatom konstatacijom da takav sistem sveobuhvatnog centralnog planiranja privrede vodi neracionabiom koristenju resursa, sto im a za posledicu sm anjenje efikasnostl i ternpa privrednog razvoja. Izmedu ova dva ekstiem a nalazi se sistem koordiniranja meduzavi­ snih ekonom skih odluka privrednih subjekata putem reguliranog trzi­ snog mehanizma. U takvom sisteinu ulogu glavnog koordinacionog me­ hanizm a ima trziste. Mectutim, zbog poznatih slabosti izvrsavanja ltooxdinacije samo putem tizisnog mehanizma, taj je m ehanizam dopunjen drugim m ehanizm im a koji nastoje um anjiti slabosti tizisnog me­ hanizm a i ukloniti njegova ogranicenja. Ti dodatni mehanizm i kojim a se korigiia trzisni mehanizam mogu biti adm inistiativni, kooperativni i plansltL Adm inistrativno korigiranje trzisnog mehanizm a predstavljaju kratkorocne, ad hoc adm inistiativne m jere kojim a se korigiiaju trenutni nedostaci funkcioniranja trzisnog mehanizma. Koopeiativno korigiranje trzisnog mehanizm a predstavlja sistem dogovornog, kratkorocnog korigiranja nedostataka funkcioniranja tr­ zisnog mehanizm a od strane privrednih subjekata, Tu spada sistem sam oupravnog sporazum ijevanja i drustvenog dogovaranja u sadasnjem jugoslovenskom sistem u. Plansko korigiranje nedostataka trzisnog mehanizm a predstavlja dugorocnije sistem atsko reguliranje djelovanja trzisnog mehanizm a radi ostvarenja unaprijed postavljem h ciljeva. Prem a tom e ovaj planski mehanizam ne iskljucuje djelovanje tizisnog mehanizma, On ga korigiri. Zato su tizisni mehanizam i planski m ehanizam u ovakvom sistem u kom plem entarni, a ne supstitutivm . Da bi se ova kom plem entam ost djelovanja trzisnog 1 planskog mehanizm a ostvaiila, planski m ehanizam m ora u obavljanju svojih fimkcija: informacione, lcoordinacione, regulacione i usm jeravajuce polaziti od funkcioniranja tizisnog m ehanizm a. Posebno je vazno da plan­ ski mehanizam vodi racuna o inform acionoj funkciji trzista, narocito u procesu postavljanja planskih ciljeva. S obzirom na decentralizaciju sistem a domosenja odluka i sistem planiranja je u inasoj zemlji decentializiran sve do osnovnih organizacija udruzexiog rada. Naime, u clanu 69.. Ustava SFRJ, izricito stoji: "Radnici" u osnovnim i diugim organizacijam a udruzenog rada i radni ljudi u sam oupravnim interesnim zajednicam a, m jesnim zajednica­ m a 1 drugim sam oupravnim organizaoijama i zajednicam a u kojim a upravljaju poslovima i siedstvim a duistvene reprodukoije im aju du66

znost, da oslanjajuci se na znanstvena saznanja i na njim a utem eljene ocjene razvojnih mogucnosti te uvazavajuci ekonomske zakonitosti, sam ostalno donose planove i progiam e rad a i razvoja svojih organizacija i zajednica, da L planove i program e uskladuju m edusobno i s e diustvanim planovim a drustveno-politickih zajednica i da na toj osnovi osiguravaju usklactivanje odnosa u cjelini drustvene reprodukcije i usm jeravanje cjelokupnog m aterijalnog i drustvenog razvoja u skladu sa zajednickim , na sam oupravnim osnovam a utvrdenim interesim a i ciljevima,,,1) Zbog toga, izrada plana piivrednog razvoja zemlje pociva 7 na planovim a OOUR-a. Broj takvih planova jednak je b ro ju OOUR-a Zbog toga se javljaju poznati problem i viserazinskog p laniianja, gdje razm jena inform acija subjekata plainiranja predstavlja centralni problem u cjelokupnom piocesu p lan iran ja radi uspostavljanja konzlstentnosti cjelokupnog plana 1 radi uskladivanja razvojnih ciljeva poje­ dinih subjekata. S obzirom na raznolikost interesa, ogianicenost inform acija i pogleda pojedinih OOUR-a, ovakav sistem plan iran ja postavlja narocite zahtjeve na koordinacionu funkciju planskog mehanizma. Ta se fu n ­ kcija izvrsava sam oupiavnom integracijom planova pojedinih subjeka­ ta planiranja Tek nakon uspjesno izvrsene koordinacione funkcije, plainski meharrizam moze uspjesno izvrsiti i svoju inform acionu funkciju u m akroekonom skim iazm jeram a Uspjesno obavljanje ovih d v r ju funkcija nuzni je preduvjet uspjesnog obavljanja regulativne i usnvjeiavajuce funkcije planskog mehanizm a na m akroekonom skoj raz­ ini. Vidinio dakle da je uspjsno izvrsavanje koordinacione i inform acione funkcije planskog m ehanizm a osnovni preduvjet za njegovo cjelokupno uspjesno funkcioniranje. Sad se poslavlja problem iznalazenja pogodnog analitickog ins­ trum ental! j a koji bi planskom m ehanizm u u sistem u sam oupravnog planiranja omogucio da uspjesno izvrsi te dvije funkcije. Takav bi analiticki instrum entalij trebao p rije svega dati kvantitativnu sliku proi­ zvodnih meduzavisnosti pojedinih subjekata planiranja, Na tem elju te slike svaki bi privredni subjekt mogao sagledati svoje m jesto u piivlednoj srukturi i njegovu povezanost s ostalim segmentirna te srulcture Ta bi im slika mogla posluziti za koordiniranje nj ihovihrazvojnih odluka. Upravo takvu analiticku a p ara tu m daje input-output model. Taj model, kvantificiranjem proizvodnih m eduzavisnosti pojedinih sektoia na koje je narodna privreda rasclanjena, daje izvanrednu informativnu osnovu planskom mehanizm u. Utvrdivanjem proizvodnih. meduza­ visnosti input-output model omogucuje izvrsenje i koordinacione funcije planskog m ehanizm a u sistem u samoupravnovg socijalistickog planixanja A, kao sto smo vec rekli, izvrsenje informacione i koordina­ cione funkcije planskog mehanizm a nuzni je preduvjet uspjesnog izvisenja i njegovih drugih dviju funkcija: regulativne i usm jeravajuce. Osim stxukturnog uskladivanja i bilanciranja, kojim se u procesu izrade plana ispituje konzistetnost ciljeva, a time i sam a izvedivost pojedinih plauskih propoicija, input-output model omogucuje da se
l7J Uslav SFRJ. cl (i!) 67

vec u procesu izrade plana ispituju slozene reperkusije pojedinih varijanti plana na sve elemente privredne stru k tu re, Na taj nacin mogu o tk ilti os­ novni stru k tu rn i problem i, p rije svega u proizvodnoj sferi, koji se u planskom razdoblju mogu oceldvati. Tako se pom ocu input-output mo­ dela mogu identificiratj proizvodni sektori koji predstavljaju limitirajuce faktore razvoja i dovode u pitanje ostvarivanje planskih proporcija, ali i uvjete i nacine njihova uskladivanja i slozene im plikacije koje bi takva uskladivanja im ala na sve elemente privredne strukture. Na tem elju svoje siroke analiticko-inform ativne osnovice, inp­ ut-output model omogucuje svalcom subjektu plan iran ja bolje sagledavanje vlastitog polozaja u p iiviednoj stru k tu ri i meduzavdsnosti njegova polozaja i polozaja ostalih subjekata u stru k tu ri privrede koje je i on dio. To predstavlja conditio sine qua non sam oupravnog sporazum ijevanja i drustvenog dogovaianja. na ko-me se temelj.i cjelokupni sistem sam oupravnog drustvenog planiranja, Stupanj meduzavisnosti pojedinih proizvodnih sektora odreduje i intenzitet nuznosti m edusobnog uskladivanja njihovih planova. Naime, sto god je vec a proizvodna meduzavisnost pojedinih sektora to je potreba za usklactivanjem njihovih razvojnih planova vcca. SIcup proizvodnih sektora s visoldm stupanjem m edusobne proizvodne zavisnosti mozenio definirati kao reprodukcionu cjelinu, Zbog toga je uskladivanje razvojnih planova pojedinih proizvodiiih sektora koji spadaju u istu reprodukcionu cjelinu nuzno za lealizaciju plano­ va razvoja svih sektora u n u ta r reprodukcione cjeline, a i sam e reprodukcione cjeline. Identifikaciju pioizvodnih sektora koji spadaju u reprodukcio­ nu cjelinu nekog sektora mozemo vrsit'i pom ocu input-output m odela na tem elju m atrica nabavld i ispom ka reprodukcionih m aterijala. Kad se jednom identificiraju proizvodni sektori spadaju u istu reprodukoionu cjelinu, tada je prknjenom tehnike input-output m odela moguce rjesavati mnoge problem e zajednickih razvojnih poduhvata, kom pleksne problem e medusobndh odnosa koji iz takvih zajednickih poduhvata rezultiraju, problem e potrebnog udruzivanja rad a i sredstava rad i realizacije zajednickih poduhvata, problem e clohodovnih od­ nosa koji iz takvih poduhvata slijede itd. U tu je svihu narocito znacajno da se input-output m odelom m ogu kvantificirati ne samo direktne, nego i indirektne veze m edu sektorim a iste reprodukcione cjeline. Input-output model se moze, osim toga vrlo efikasno lcoristiti i u rjesavanju problem a optim alizacije razvoja reprodukcionih cjelina utvrdivanjem postojecih i predvidivih ogranicenja zajednicki definiranoj funkciji cilja sektora koji spadaju u istu reprodukoionu cjelinu, Prilikom p ristu p an ja koncipiranju razvojnog plana u makroekonom skim razm jetam a m ora se poci od postojeoih stru k tu m ih pro­ blem a koje u planskom periodu treb a rjesavati, i na toj osriovi u prelim inam om orjentacionom obliku ocrtati razlicite varijante razvojnih m ogucnosti i njihove implikacije. I za tu svrhu pogodan analiticki okvir piuza strulctum i model narodne privrede, narocito za identifika­ ciju onih cvorova u piivrednoj stru k tu ri, lcoji ce iziskivati posebnu paznju u razvojnoj politiei. Zbog svega toga strukurni je model nezam enljiv in stiu m en t usklactivanja planskih projekcija u procesu izrade plana piivrednog raz68

voja. Bez njegove prim jenc tesko b i bilo postici uskladivanjc globalnih 1 parcijalnih projekcija i izraditi pojedine varijante plana sa lconzistentnim ciljevima izmedu kojih se moze izabrati najpovoljnije. Kao i vecina zem alja u razvoju i Jugoslavija ima lcronicne poteskoce u bilanci placanja. To je posljediea n asto jan ja za sto brzim razvojem putem industi'ijalizacije, Rezultat takvih nastojanja bio je relativno veliki uvoz, p rije svega opreme, ali cesto i reprodukcionih m aterijala, Na taj naoin stvorena je takva proizvodna s tiu k tu ra priv­ rede koja je jalco zavisna o uvozu. Povecanje uvozne zavisnosti jugoslovenske privrede koje je posIjedica dugodisnje izgradnje uvozno zavisne pioizvodne strulcture rezultirala je u povecemju poteskoca u bilanci placanja, Sadasnja situacija u bilanci placanja Jugoslavije postaje ozbiljno ograuicenje tempu njezinog priviednog razvoja. N ajvazniji razlozi takvom stan ju su dugorocui trend povecanja uvoane zavisnosti jugoslovenske privrede popracen s dugorocnim tiendom pogorsanja njezine konkurentnosti. Zbog toga iziada plana priviednog lazvoja Jugoslavije uvijek je povod detaljnoj analizi situacije u bilanci placanja i iznalazenju mogucnosti za njeno poboljsanje, kako ta situacija ne bi postala ozbiljniji ogranicavajuci falctor privrednog razvoja. I izrada slijedeceg petogodisnjeg plana za razdoblje 1980-19S5. godine, kao i izrada prethodnih planova daje povoda da se ozbiljnije analiziia stanje u bilanci placanja i perspektive njezina k ietan ja. Najpodesndja analiticka ap aiatu ra za analizu uvozne zavisnosti naiodne piiviede opet je input-output model, je r se pom ocu njega moze kvantificirati velioina i s tru k tu ia direktne i indiiektne uvozne zavisnosti ne samo cjelokup.nc p riviede nego i svakog pojedinog sekto ia na koji je ona u input-output tabeli rasclanjena. 2 4 .3. Foim aliicinje input-output m odela za planiranje Za zadovoljenje poti'osnje, kalto finalne tako i reprodukcione, narodnoj piivredi u odredenom viem enskom razdoblju stoje na raspolaganju odredene kolicine proizvoda pojedinih vrsta. Zbog toga se ltod planiranja potrosnje u planu privrednog razvoja treb a racunati s tim ogranicenjem . U input-output m odelu ta su ogianicenja dcma u obliku bilancnih relacija koje se nazivaju jednadibam a namjenslce laspodjele. P otrosnja pioizvoda sektoia i u zem lji definkana je ovom bilancnom relaci jom: n V (1) Xi -h Ui = / Xij + Yi (i = 1,2, . . n) gde je: Xi — proizvodnja sek to ra i Ui — uvoz proizvoda sektora i Xij— utrosalc proizvoda sek to ia i u reprodulccionoj potrosnji sektora j Yi — finalna p o tio sn ja pioizvoda sektora i
69

To znaci da je ukupna p o tro ln ja proizvoda sektora i (i=l,2,..,,n), koja se sastoji od reprodukcione potrognje proizvoda i-tog sektora 2 Xij i finalne potrosnje tih. proizvoda (osobne, opce i zajednicke, investicione i izvoza) ogranicena ukupnom ponudom tih proizvoda, neovisno o njezinom domacem X; ili uvoznom Ui podrijetlu. Bilancana relacija (1) nije ndsta diugo do inikroekonom ski uvjet ravnoteze kojim se izrazava zahtjev da ukupna ponuda proizvoda i-tog sektora (X i + Ui) bude jednaka ulcupnoj potraznji tih proizvoda ( 2 Xy + Yj). Time se osiguxava ravnoteza na trzistu proizvoda i-tog sektora (i= l,2 ,. .,ti) sto je nuzni uvijet ravnoteznog razvoja. Zbrojim o li bilancne relacije svih sektora na koje je narodna privreda u input-output tabeli dezagregirana, dobit cemo odgovarajucu bilancnu relaciju za cijelu privredu, m akroekonom ski uvjet rav­ noteze: (2) 2 x ; + 2 u , = 2 2 + 2 Y‘ i i i j i Bilancna relacija (2) izrazava uvjet m akroekonom ske ravnoteze u obliku zahtjeva da agregatna ponuda ( 2 Xi + 2 Ui) u cijeloj priviedi bude jednaka agregatnoj p o tro sn ji 2 2 Xij + 2 Yi, i i Pomocu input-output m odela moguce je uvjet makroekonomske ravnoteze pisati i samo za robe i usluge nam ijenjene finalrioj p o t­ rosnji, sto se u planu privrednog razvoja cesto i cini. U tu svrhu napisimo jednadzbu vrijednosne stru k tu re proizvodnje sektora j: n 0) Xi = 2 i= l gdje je:
Di —

Xu -I- D j

u = 1,2, — , n)

drustveni proizvod ostvaren u sektoru j.

Jednadzba (3) pokazuje stru k tu ru vrijednosti proizvodnje sek­ tora j koja se sastoji od m aterijalnih troskova 2 Xn i drustvenog pi'oizvoda Di. i Ako napisemo jednadzbe vrijednosne stru k tu re za sve sektore na koje je narodna privieda u input-output tabeli dezagriiana i zbrojim o ill, im at cemo jednadzbu vrijednosne stru k tu re proizvodnje cjelokupne narodne privrede, drustvenog b ruto produkt a: Xi = 2 2 x.i + 2 Di . j j i i U jednadzbi (2) imamo na lijevoj stia n i drustveni b ru to produkt 2 X'. Na lijevoj stran i jednadzbe (4) takoder je drustveni bruto produkt 2 X j, j (4)
70

2

Uvrstimo li jednadzbu (4) u (2) dobit cemo nakon ukidanja iste velicine ( 2 2 Xu = X S X ij) na obje strane: j i i i

(5 )

2 D + L’u. = £y. i

j 1 1 Jednadzba (5) je samo dm kcije izrazeni uvjet m akroekonom ske iavnotezc (2). Ovaj uvjet ravnoteze (5) pokazuje da je ukupna finalna potrosnja 2 Yi odredena zbrojem drustvenog pioizvoda 2 Di i i j uvoza 2 Ui. i Na tem elju bilancne relacije (5) mozemo pomocu input-output modela eksplicitno iziaziti i ogranicenje koje piivrednom razvoju predstavlja bilauca vanjske trgoviiie.1 ) U tu svrhu rastavim o ukupnu fi8 nalnu potrosnju 2 Y na njezine komponente, osobnu, opcu i zajed* i nicku 2 Cif investicionu 2 J' i izvoz 2 E i, tj i i i

(6 ) (7 )
(8)

2y. = 2 C + 2 L + 2 H . i >
i i i i Ako (6) uvrstim o u (5) dobit cemo:

2di + 2 u + 2 C + 2 Ji + 2 e. * i

j i i i i odnosno nakon prebacivanja uvoza na desnu stranu: 2 Dj = 2 & + 2 J' -i- ( 2 e . — 2 uo j i i i i Relacija (8) pokazuje da je drustveni proizvod jednak domacoj finabioj p o tro sn ji1) k o iigiianoj saldom bilance vanjske trgovine. To 5 znaci da se finalna p o tro sn ja 2 C' + 2 J' u zemlji moze povecati i i iznad razine domace finalne proizvodnje 2 IX ali ce posledica biti negativni saldo u bilanci vanjske trgovine. Drugim rijecim a, neravnoteza izmedu domace proizvodnje i domace potrosnje, kad je ova p o t­ rosnja veca, izravna se neravnotezom u vanjskotrgovinslcoj bilanci. Ta­ ko interna neravnoteza u vjetuje ekstem u.2 ). To mozemo vidjeti, ak o iz ra 7j 0 (8) pisemo u ovom obliku:
,8J O dnosno, uz p ie tp o s ta v k u u ra v n o te z e n e b ila n c e tek u c ih tra n sfe r a i k a p ita ln ih tra n s a k c ija , b ila n c a p la c a n ja . 1 P o d d o m aco m fin a ln o m p o tr o s n jo m o v d je p o d ra z u m je v a m o 9) ukupnu o sob­ nu, opcu, z a je d n ic k u i in v e s tic io n u p o tro s n ju sv ih v rs ta p ro iz v o d a b e z o b zira n a n jih o v o d o m ace ili in o z em n o p o d rije tlo , 20) O p et p re tp o s ta v lja m o u ra v n o te z e n u b ila n c u k a p ita lrrih tra n s a k c ija , tak o d a n e ra v n o te z a u b ila n c i v a n js k e trg o v in e zn aci i n e ra v n o te z u u b ila n c i p la c a n ja .

71

(9)

£ D, — ( 2 C, + i i Iz (9) je vidljivo da: j i

E J.) = 2 i i

E. — s
i

u.

2 a < ( 2 c + 2 JO ^ S Ei < S u.
i i i Ako od drustvenog proizvoda 2 Di odbijem o ukupnu tekucu j potrosnju u zemlji 2 C;, dobit cemo dom acu slednju 2 Si: i i (10) S D. — s C. = s S. .i i Ako (10) uvrstim o u (9) dobit cemo: (11)
j

s. — 2
i

j. =

X i

Ei — S i

Relacija (11) je poznati uvjet m akroekonom ske ravnoteze, koji se u agregatnim m akroekonom skim modelim a izrazava ovako: S — J = E — U Izraz (11) pokazuje da visak investicija u zemlji iznad razine domace stednje2) uvjetuje deficit u bilanci vanjske trgovine uz egzogeno 1 dani saldo bilance vanjske trgovine (jer je slanje u vanjskotrgovinskoj bilanci vrlo cesto ogianicavajuci faktor razvoja m nogih zemalja) velicina je investicija odredena velicinom domace stednje. Kao sto vidimo, input-output model svojim bilancnim relacija­ ma omogucuje sim ultano ugradivanje odgovarajucih ogranicenja, uvjeta ravnoteze, u svaku v arijan tu plana cime se postize njihova konzistentnost sto je preduvjet izvedivosti, Pokazatelj intenzitela proizvodnih meduzavisnosti dvaju proizvodnili sektora je tehniclci koeficijent an, Njega definiram o na slijedeci nacin:
Xn

(12)

au = --------Xi

I'ehnieki koeficijent an pokazuje utro sak proizvoda i-tog sektora potreban za ostvarenje jedinice proizvodnje sektora j Na taj nacin tehnicki koeficijent predstavlja pokazatelj direktne proizvodne m edu­ zavisnosti sektora i i sektora j S obzirom da se u repiodukcionoj p o tio sn ji sektora j mogu trositi proizvodi i-tog sektoia domaceg ili uvoznog podrijetla, mozemo i ukupni telinicki koeficijent rastaviti na njegovu domacu i uvoznu komponentu:
2lJ D om aca a te d n ja s a s to ji ae o d a k u m u la c ije i s te d n je sv ih tr ij u in s titu c io n a lnih s e k to ia : p riv re d e , d rz a v e i sta n o v n istv a .

72

d
(13) aij = aij +

u
ajj

gdje superskript d znaci domaci, a superskript u uvozni. Uz pomoc leknickog koeBcijenta mozemo bilanonu relaciju (1) pisati: (14) (15). Xi + Ui = S a i j X j + Yi (i = l,2,,,„,n) Prebacimo li Ui na desnu sfcranu, im at cemo: a , X, + ( Y i - U i ) (i~ 1,2.... n) — Ui defim ram o kao finalnu proizvodnju i tj. proi domace pnivrede koja je nam ijenjena finalnoj potizraz (15) mozemo pisati:

Xi = 2 Razliku Yj izvodnju sektora rosnji. Zbog toga (16) Xs —

£ aijXj + Fi (i= 1,2,..,n) j Za sve sektore mozemo napisati odgovarajuce jednadzbe namjenske raspodjele. U m atricnom obliku te jednadzbe m oiem o ovako napisati: (17) X = AX + F gdje je: X — n-kom ponentni vektor stupac ukupne proizvodnje A — kvadratna m atrica telinickih koeficijenata n-tog reda F = n — kom ponentni vektor stupac finalne proizvodnje n — broj sektora na koje je narodna privreda u input-output tabeli rasclanjena. Model (17) mozemo prevesti u reducirani oblik. Ako to ucinimo, im at cemo: (18) X = (I — A H F U modelu (18) kvadratnu m atiicu (I—A) -i zovemo m atricni m ultiplikator. Njegovi e le m e n t r,j pokazuju velicinu proizvodnje sek­ to ra i koja je direktno i indirektno uvjetovana jedinicom finalnih ispoiuka sktora j. Reducirani oblik input-output modela (18) moze se adap tiiati za analizu i rjesavanje razlicitih problem a koji se javljaju u procesu sam oupravnog planiranja, o cemu smo u uvodnom dijelu govorili. Razliciti aspelcti priirijene input-output m odela u procesu pripiem e plana obradeni su u navedenoj literaturi, pa ih necemo ovdje ponavljati, nego zainteresiranog citaoca upucujem o na te rad o v e”)
B abic, M : O snovc in p u t-o u tp u t an n lizc N a ro d n e N ovine, Z ag reb , 1976, B abic, R .: O sje tljiv o st p ro iz v o d n jc p o jc d in ih s c k to ra ju g o slo v c n sk c priv rcrto n a p ro n ijc n c tc h n ic k ili ItoeE icijenata E k o n o m sk i in s titu t, Z ag reb , 1878, L an g , R : In s titu c io n a ln i m o d el i v re m e n s k i h o riz o n t sa m o u p ra v n o g dcustv en o g p la n iia n ja « , E lto n o m sk i p rc g le d , 1-3, 1016, M esaric, M : >»Fuiikctje p lan sk o g m e h a n iz m a u so cijalistic k o j trZnoj p iiv vedi-«, E k o n o m sk i p re g le d , 11-12, 1969. S ekulic, M : >"Uloga s tr u k tu r n ih m o d e la u o i'g a n iz ira n ju siste m a sa m o u p ­ ia v n o g d ru stv e n o g p la n ira n ja « , E k o n o m sk i ikre&Lcd, 12, 1974.

73

GLAVA III

DRUSTVENO DGGOVARANJE I SISTEM PLANIRANJA 3,1, U v o d N ajnovija institucionalna transform acija naseg diustva, u krajnjoj liniji, svodi se na siienje sam oupravnih m ehanizama odlucivanja i u pravcu sfera drustvene aktivnosti koje su tradicionalno bile rezervisane za drzavni aparat. Zamena drzavnih i drugih posrednih upravljackih stru k tu ra novim resenjim a zasnovanim na neposrednom dem okratskom odlucivanju velikog b io ja direktno zairiteresovanih sub­ jek ata ima za posledicu pietv aran je sam oupravljanja u univerzalni drustveni odnos, Ovaj novi talas sam oupravne tiansform acije drustva predstavlja, stoga, velilci izazov savrem enoj teorijslcoj misli, bas lcao sto je to bio slucaj prilikom inagurisanja sam oupravljanja koje je u mnogim aspektim a predstavljalo radikalan raskid sa ranijim nacelima i postupcim a u regulisanju drustvenih poslova. Zam ena drzavnog in strum entarijum a sam oupiavm m i neposredno dem okratskim piocesim a odlucivanja treba da bude obezbedena na svim nivoima diustvene organizacije, uldjucujuci i nivo drustva kao celine. Posebno je u tom kontekstu znacajno prevodeuje planira­ n ja na sam oupiavne osnove, potom izgradnja sam oupravne regulative u sferi opste i zajednicke poirosnje, kao i korenita transform acija politickog sistem a sa dalekoseznim im plikacijam a u pogledu naeina funkcionisanja i usm eravanja razvoja privrede i svih ostalih sfera drustve­ nog zivota. Drustveno planiranje spada u o ne velike segmente regulative tekuceg funkcionisarija i buduceg razvoja koji su kvalitativno izmenjeni zahvaljujuci institucionalizovanju novih, dem okratskih i na samoupravnu osnovu postavljenih m ehanizam a odlucivanja, Ovi mehanizmi u isto vreme predstavljaju jedno sasvim novo resenje poznatog i sustinski vaznog problem a usaglasavanja drustvene i strucne, tj, tehniclce kom ponente planiranja. D rustvena kom ponenta sastoji se u cinjenici
75

oa je jcc'ma od kljucnih [unkcija planiranja izbor izrriedu velikih dinam ickih aliernaiiva druslvenog razvoja. Kako se takav izbor tice inLeresa i preferencija velikih drustvenih grupa u svakoj zajednici i kako razlicite konsldacijo intcresa podraium evaju razlicite vizije poieljn ih pravaca bududjg lazvoja, jasno jc da li jsdnom dem okratskom d r L i s t v L i ccu proccs planiranja trcba sto nsposrednije da se veZe za te drustvene interese S druge strane, p lan n an je ima svoj ne m anjc znacajan tehniclci aspekt. Ono 5to je dem okratski identifikovano kao pozeljna orijentacija u buducem razviLku lieb a da bude i efikasno realizovano. Ako se iie osLvail efikasnost u lealizaciji i ako se ne osigura da, inace, dob ar i demolualsici odreden, drustveni izbor bude doista i ostvaren, sarna, nia koliko dcm okralska, procedura izboia gubi svoj smisao i postajc nefunkcioivalna sa stanovista krupnili opredeljenja iz kojih je izvedena. Tehnicki aspekt p lan iian ja podrazurneva koordinaciju aktivnosti rnnogobio jnih subjekata u drustvu, izbor konkretnih altem ativa za cstvaienje onog sto je dem okratski odluceno, iznalazenje optimalnili sekvenci pojeLiinih akcija neophodnih za realizaciju datih ciljeva, doziranje instrum enata ekonumslce politike i veliki broj drugih aktivnosti, Dogovori o osiiovama diusLvenih planova zam isljeni su, a i institucionalno ol:orm ljeni, pie svega, kao instrum ent obezbecienja d ru ­ stvene sLrane cliustvenog planiranja. Oni treba da nastaju kao rezultat procesa sirolco postavljenog, dernokratslcog i sanroupravnog udlucivalija o ciljevima i p riorileiim a lazvoja. Tako utvrdena opredeljenja tretiraju se kao ogranicenja u izradi sam ih planova i ugraduju se u konluetne lcvantiLatiyne proporcije buduceg razvoja. No, iako prvenstveno vezani za resenje piobleraa koji proisticu iz drustvene strane planilanja, dogovori o osnovama planova im aju i znacajne im plikacije u pogledu el'ikasnoti, Posto je sistem strulctuiran tako da se dogovori o osnovama plariova oform ljuju na razlicitim nivoima, od sam oupravnih organizacija i njihovih zajednica do dru stv a kao celine, ocigledno je da sami postupci dogovaranja, redosled pojedinih koraka u tom sloxenom procesu, kao i ogranicenja koja pojedine skupine dogovora sa­ rirze u pogledu izbora inugucih sredstava za reaiizaciju dogovoienog — u velikoj m eri uticu i na efikasnosi u dostizanju tako fiksiranih ci­ ljeva. Zato se u analizu sistem a dogovaranja o osnovama drustvenih planova m oraju ukljuciLi i kom ponentc dem oluaticnosti, kao izraz druslvene strane planiranja, i kom ponenta cfikasnosti, kao izraz njegove tehnicke strane. Za poLpuno lazum evanje mehanizm a dogovaranja i utvrdivanja pravaca njegovog daljeg razvitka od posebnog je znacaja cinjenica da veliki skup razvojnih problem a koji se regulisu dogovatanjem im a jasno izrazenu h ijerarhijsku stru k tu ru . Ta strulctura se ogleda u tom e sto se pitan ja lcoja valja regulisati mogu svrsLati u veci broj slojevito porcclanih nivoa, s tim sio pr i prelasku sa viseg na nize nivoe s jedne stra ­ ne, raste broj p itanja lcoja se u njih prirodno svrstavaju, a s druge strane, opada broj subjekata kojih se odgovarajuca p itan ja ticu, Tako ce se na najvisem nivou naci veorna mali b roj p itan ja koja se ticu, prakticno, svih sam oupravnih oraanizacija i njihovih zajednica, kao i
76

diugih druSivcnlh subjekala, ukijucujuci cak i pujcdince. Na sledecem nivou naci ce sc vec: m atn o veci broj pitan ja, ali se ona nece ticati svih subjekata, neto ce nicci da se svrstaju ’t nekoliko grupa, i to „ tako da se skup pilauja unutar svake grupe odnusi samo na pojedine. iako jc§ u \c k siroke klase subjekata i odgovarajuce segmente aktivnosLi k o jin a oni upravljaju. Iduci tako niz ovu piram idu, doci ce se do nivoa k--'ji sad iii vrlo vcliki broj p itanja koja su tako stru k lu iian o u (m nogobrojiu) guipe da se skup pilanja u n u tar svake grupe odnosi samo na vclalivno "nali broj subjekata. Qvako data stru k tu ra problcm a koje valja regulisati dogovorima o osnovama drustvenih planova — a isto rezonovanjc va2i i za druge kategorije dogovora — odreduje i sam u (hijerarhijsku) stru k tu ru dogovora. Ta stru k tu ra je zapravo deo objektivno da Log ambijcnLa komc se :'or:ovori, kao odgovarajuce organizaciotio resenje, n ioraju prilagodili. Slavisc, moxe se reci da ce sistem dogovfaran ja biti efikasan u onoj mcri u kejoj bude stru k lu iran respektujuci upravo opisane karakteristike objeklivne stvarnosti na koju se odncsi Neizbezna liiierarh ija problem a odredujc dva bitna dem on ta sistem a dogovaranja: 1, opseg pojedinib dogovora, tj.. krug pitanja koja u niivrva treba da budu cku.'ivaccna i razresena, i 2. krug subjekata ’ oji ireb a da budu ucesnici u tim dogovorima. k
3 2 M eduzavisnost dogovaranja na raznim nivoima

Tz opisane stru k tu re skupa svih procesa odiucivanja o elementima duisLvenog plana proizilazi da je subjekt koji se nalazi na datom nivou u toj stru k tu ri zainteresovan za sve odluke koje se donose na njpgovom nivou i na visim nivoima i da cc u njegovom interesu biti da piilagodi svoje ponasanje Lim odliikama S druge sLrane, njegove odlukc ce uticaLi na izvesLan b ro j subjekaLa koji se nalaze na nizim nivoir.’n i on cc biti zainteresovan da, prilikom koncipiranja svojih od­ luka, anlicipira veakcije Lib subjekala. Kako subjekti ucestvuju — dodusc na razne nacinc — u odlucivanju na raznim nivoima, oni ce za odgovarajLK'e skunove pioblcm a m orati da o Forme i odgovarajuce prefercncijc Za iznalazenje racionalnih vesenja u dom enu dogovaranja i drustvenog odlucivanja opste-fundam entalnu vaznost ima cinjenica da prefevenci je koje isti subiekt ispoljava na raznim nivoima nisu istovetne i da je lespektovanje celinc preferencija, sa svim njihovim slozenim interalccijama, prcduslov clemokiatskog odlucivanja,. Preferencije na visim nivoima. vec samivn tim Sto su ispoljene lcroz interalccije veceg broja subjckata, im aju prio ritet u odnosu na one koje se ispo­ ljava ju na nizim nivoima. Stoga i odluke donesene u vezi sa resavanjem problem a na visim nivoima m oraju da se tum ace kao ogranicenja za procese odlucivanja na nizim nivoima. Tako dogovori o osno­ vama planova koji obuhvataju veci broj organizacija, odnoseci se na vece segmsnte pvivrednih (i drugih) aktivnosti i pokrivajuci vecu terito riju , definisu jasno form ulisana ogranioenja za procese dogovaranja na niziin nivoima. U protivnom sistem bi bio nekonzistentan. Vazno je imati u vidu da ova ogranicenja nisu u suprolnosti sa duliom demokraLskog sam oupravnog odlucivanja je r ona odrazavaju ciljeve i vrednovanja upravo onili koji se u njih uldapaju.
77

H ijerarhijska stm k tu ra dogovora o osnovama planova ima i sasvim odredene im plikacije u pogledu oblika u kome ce pojedini interesi biti zastupljeni na raznim nivoima, Tehnologija dogovaranja i odlucivatrja uopste ima svoja sopstvena, jcdnim delom cisto fizicka, ogranicenja Broj subjekata koji ucestvuju u donosenju pojedinih do­ govora ne mo‘ e p i-ci neke, cesto sasvim restriktivno postavljene gra2 nice, a povecanje toga bro j a prelco ovih granica vise nego proporciona!no povecava vciovatnocu konflikata, troskove dogovaranja i vreme da se dode do konacnog dogovora, Meduzavisnost izmedu dogovora koji se sklapaju na raznim nr voima ne iserpljuje se cinjenicom da ono sto se utvrdi na visim nivo­ ima treba da se tietira kao ogranicenje prilikom sklapanja dogovora na nizim nivoima, Pored ovog oblika m eduzavisnosti javlja se i onaj koji je vezan za param etre. Mnogi param etri odlucivanja mogli b i da se utvrduju dem okratski u dogovorima koji se donose na nivou cele zajednice ili na ni\rou njenih velikih segmenata, a oni se potom — bez modifjkacija i bez ikakvlh dodatnih troskova infoim acija, dogova ranja i odlucivanja — mogu siroko koristiti u velikom b ro ju dogovora na nizim nivoima. Pored toga sto se na taj nacin izbegavaju ogromni troskovi njihovog simultanog izraeunavanja na velikom b ro ju punlctG va na nizim nivoima — ne treba smesti s um a da ixracunavanje nelcoa param etra na jednom m estu na visem nivou cini izlisnim njegovo izracunavanje na mnogo m esta na nizim nivoima — osiguiava se i uniform nosl kljucnih alokacionih indikatora, Sto veoma mnogo doprinosi ekonom sko j i opstoj drustveno j racionalnosti odgovarajucili ar anzmana (Madzar, 1976.1 ) Tako sc adekvatnijim stru k tu riran jem dogovora, tj. takvim oblikovanjem njihove konfiguracije koja ce biti u sltladu sa hijerarhijskom strukturom odgovarajucih problem a, postizu cetiri velike i izuzentno znacajne kategouje efckata. To su ustcde na, najsire definisanirn, troskovim a odlucivanja. izbegavaju se gubici alokacione efikasnosti vezane za sarenilo i ekonom ski neopravdanu varijaciju parametara, izbegavaju se onasni i, ponckad, vrlo veliki gubici na vremenu i sm anjuje se stepen konfliknosti u sistem u. Svi ti efekti mogu se inter* pretjrati koa veliki dobici koji bi proizisli iz racionalnog uredivanja sistem a dogovaranja. Da bi dogovoii o osnovama planova doista potvrdili svoj dru stveni smisao neophodno je da budu sprovedeni u zivot, a to podrazumeva da svaki subjekt dosled.no izvrsava obaveze koje je lcroz njih preuzeo B ar tri uslova treba da budu ispunjena da bi se o uspesnoj im plem cntaciji uopste moglo sovoiiti. Prvo, m ora postojati neki sistem kontrolc. O tome se malo razm isljalo i nedovoljno raspravljalo, a jos m anje nesto einilo na piakticnom planu Ne izgleda uverljivo da bi se optim alni raspored dogovora po raznim nivoima i optim alni raspored problem a i subjekata na razne dogovore mogao sam od sebe i posve spontano oformiti. Drugo, za prekrsioce dogovora m oraju postojati sankcije Zakonom o udruzcnom radu, kao i drugirn sistem skim zakonima, ove sankcije su predvidene i eak se govori o naknadi materiLj. Madzar, ^Alokacija resursa i efikasnost privredivanja« Economist, No, 3, 1976, 507—523 78

jatne stele koja bi evenLualno proizisla iz ncdiccipline, tj, neispunjavanja fiksuam h obaveza od strane nekog subjekta No poznato je da u nasem pravnom sistem u prim ene sankcija na c.mstvene subjekte, cak i kad je za to bilo mnogo opravdanja, nije nikada bila lak posao Trece, nijedan dogovor necc modi da fiksira sve moguce mere koje valja preduzeti u procesu realizacije. Neki dogovori de definisati najvaznije mere, a neki u m ere nece uopste ni ulaziti. To znaei da de nelco m orati da bude ovlascen da vrlo operativno, bez pogadanja i dogova­ ranja, takoreci dncvno preduzim a mere neopliodne da bi se realizovali dogovori. Na nivou federacije, republika i drugim visim nivoima to ce znaciti neophodnost osposobljavanja mobilnih i alcciono sposobnih organa ekonomske politike koji ce se obavezati da ostvare ono sto je fiksirano u dogovorima. Skoro da je trivijalno kao konstataei ja, ali jc vrlo pogodno kao polazna tacka u analizi konfliktnosti, saznanje da se mnogo lakse dogovaraju i sporazum evaju subjekti kod kojih jc izrazeno jedinstvo inteicsa i cije zajednieke akcije manje-vige uniform no generisu odredene dobitke za svakog od njih O brnuto. sukob interesa i nepostojanje poteza koji u visokom stepenu odgovaraju svima Icoji su ukljuceni u datu kom binaciju, otezava sporazum evanje i mo/.e cak i da onemoguci iznalazenie alternative koja ce biti prihvatljiva za sve subjekte. Stoga jc ocigledno da jedinstvo interesa i harm onija u odnosim a medu subjektim a dogovaranja pogoduje us^esnom funkcionisanju i razvoju no­ vog sistem a regulisanja njihovih ekonom skih i drugih odnosa, ali da, istovremeno, visok stepen konfliktnosti moze veoma nepovoljno da utice na funkcionisanje sistem a i da na dugi rok cak ozbiljno ugrozi njegovo inace visoko mesto u nasoj institucionalnoj s tru k tu ri Manje je, m edutim , ocigledno da stepen konfliknosti u jednom diustvu i u njegovim razlicito definisanim delovima nije a priori dat i nije odreden iskljucivo objektivnim , egzogeno uslovljenim cin jcn r cam a On u velikoj m eri zavisi od institueionalnih karakteristika drustva, od najsirc shvacene drnstvene organizacije. Buduci da konflikti, kad prcdu odrcctene granice, mogu drasticno da um anje ekonom sku efikasnost sistem a i da uslove prihvatanjc alternativa koje su inferiorne za sve subjekte, m inim iziranje konflikata treba da bude jedan od fundam entalnih i uvek prisutnih ciljeva institueionalnog razvitka jednog drustva. U nasem drustvu, u kome dogovaranje i sporazumevanje dobijaju m altene znacenje univerzalnog organizacionog nacela, ublazavanje konflikata i drustvena kontrola nad stepenom konflikt­ nosti ima ocigledno presudnu vaznost, Intenziviranje konflikata moze doslovno da ugrozi same temelje na kojim a pociva ceo sistem dogovaranja ukljucujuci i dogovaranje o osnovama drustvenih planova i da tako ugrozi realizaciju bitnih strateskih opcdeljenja u nasem institucionalnom razvitku, Em pirijski se kod nas zapaza i znatan broj i prilican intenzitet konflikata Ovi se oeituju na raznim podrucjim a dclatnosti i, mozda jasnijc nego drugde, u sferi form ulisanja i sprovodenja m era ekonom­ ske politike Veliki broj mera moze se doneti tele po pribavljanju saglasnosti veceg broja subjekata, a slicne pojave daju se zapaziti i u fazi sprovodenja Relativno dugo vreme neophodno za usaglasavanje
79

stav o \a u \c:-:i sa pojedinini m eram a, kao i stavova o akcijam a veza* nim za sprovodenje till mera, dosta jasno indicira da lconfliktnost u pojedinim konstclacijam a doslize prilicne razm ere. To se rnoze najfas nije pokazati upravo u procesu dogovora o osnovram a drustvenih planova u vczi sa razvojem p iio iitetn ih delatnosti, kada je najveci broj Lih dogovora donesen sa velikim zakasnjenjem (Madzar i Ostracan in 1978 2) Ovakav nivo konffiktnosti ukazuje na izvesnu eioziju nekih vaznih atrib u ta drustvene svojine Doista, nastojanje da se sto vise sred­ stava locira na »svojoj« teritoriji i da se za »svoje« organizacije osiguraju sto povoljniji uslovi privrectivanja ne bi imalo mnogo smisla i ne bl moglo ni da se objasni ako se time ne bi pribavljale neke predrvosti koje bi u protivnom priticale drugim subjektim a, Na svim nivoima ispoljava se snazan interes 7a m aksim iziranje mase sredstava nad kojim a ce se uspostaviti sopstvena kontrola, a to je ncposredna posledica okolnosti da onaj ko kontrolisc siedstva pribavlja i njihove cfekte, i to u meri koja bitno prevazilad troskove upravljanja i upo­ trebe tih sredstava.. Iz koristi do kojih se, po osnovu kontrole nad sredstvim a, domogne subjekt A autom atski je iskljucen subjekt B, to je prava ekonom ska osnova konflikata koji cc biti utoliko snazniji ukoliko su odgovarajuce koristi vece, tj, ukoliko je veca m era privatizacije drustvenih sredstava.. Alolcacija investicija, stranih sredslava placanja, strateski znacajnih sirovina i reprodukcionih m aterijala i drugih elem enata koji snazno uticu na efikasnost raznih ekonom skih proeesa ili n^ tempo i kvalitet buduccg razvoja najcesca su podrucia konflikata To su u p ra­ vo dem en ti koji cine sadrzinu dogovora o osnovam a drustvenih pla­ nova, i to posebno onih koji se odnoso na delatnosti od posebnog drustvenog interesa Ovi dogovori sadrie, m enutim , jos jedan element koji nije striktno m ateu ialn e prirode — ali koji im a snazne materijalne im plikaciie — i koji moze da bude osnova na kojoj se sukobljavaju inLeresi. Rec je o distribuciji razvojnih sansL Pored projekcija buduccg razvoja pojedinih sektora, od velikog je znacaja i regionalna distribucija tog razvoja kao i nacin na koji ce se u njega ukljuciti pojedini subjekti. Zbog deFekata u domemi prim arne raspodele koji se ogledaju u deform acijanra relativnih cena i njihovom, cesto sistematskonr, odstupaniu od realnih troskova. nije ekspanzija svih sektora podjednako atrakfivna i ucefice u sirenju nekih sektora daje ponelcad visestruko vece efekle nego ucesce u razvoju drugih scktora. Razume se, deform isane relalivne cene deluju snazno u pravcu ne uvek opravdane diFerencijacije ekonom skog polazaja postojecih pioizvodaea, pa se konflikti na polju raspodele razvojnih sansi superponiraju na konHikte vezane za raspodelu tekuceg dohotka iz kojih su, zapravo, t izvedeni. Najnoviji prim er siroko izrazenih am bieija za gradenje rafinerija nafte, i pored toga sto je vec na pomolu veliki visak kapaciteta, u tom je kontekstu vise nego poucam U sredenoj situaciji ne bi smelo da se desi da je investiranje u nekirn sektorim a visoko rentabilno i
Li Madiai i M Oshacanin, »Dru5fcveno dogovatanje o osnovama plana kao element si.slema diustvenog planii anja”, Ekonom ska nrisao, No. 1Q7B, 51-72 SO

porecl toga Slo s c svodi na m u liip lic ira n jc kapacileta, i da je, u islo vreme, ncicntabilno in ve sliran je u seklo rim a k o ji za privredu kao celinu hionicno predstavljaju uska g ila i zbog k o jih se sistem atski povecava, inace visok, slepcn uvozne zavisnosti nase privrede. Dogovori o osnovama drustvenih planova kao organizacioni oblic i za realizaciju nek ili krupnih d in am ickih allern ativa u privrednom tazvoju im aju, sa sian o visla geneiisanja konflikata, dve gmpe efekala. Jedni su in len g ralivn i i delu ju na ublazavanje konflikata, a drugi dezinle g ra li\n i i u m anjoj ili vecoj m eri deluju kao faktor njihovog raspirivanja. Ncke alternative doslupne su samo pod uslovom da se preduzmu zajednicka, sinhronizovana i dogovoiena a k cija, i mera u ko jo j dobici ocl lakve akcij'^ prevazilaze dobitke a to bi p ro izisli iz samostalnog, nekoordinii anog delovanja — p re d su u Ija osnovnu integrativnu silu, S dtuge sLrane, napoiedo sa realizacijom tako atrakLivnili alteinativa postavlja st: i pitanjc raspodelc odgovarajueih dobitaka, a to je vec podrueje na Iconic izraslaju b ro jn i ko n flikti. R anije je nagovestavano da se dogovovima na visim nivoim a mogu fik sirati nelci k lju c n i paramett'i koji bi b iii lelativno stabiini i p rim e n jivi na ve lik i b io j aranzi'lana na nizim nivoim a To je velika sansa za sm anjenje konflikata i doista bitno poboljsanje drusLvene racionalnosti celog sistema. U to­ me praveu lezi i sansa da se sislem a!;irm ise kao trajan i stabilan ele­ ment nasc institucionalne stiukLure.. K ad god se u bilo kom kolektivnom poduhvatu subjelcli nc mogu, bar clelimicaio, osloniti na sire postavljene i druHUeno \eriH kovane k rite rijc raspodelc i kad n jih o vi dobici zavisc ne j;amo od racionalnosti i aLi aktivn o sli celog poduhvata nego i, doslovno, od mere u ko jo j se bore za svoj in teres, a s am im Lim pro Li v interesa drugih subjekata, dezinLcgiativni efekti konflikata u raspodeli mogu da prevagnu nad integrativnim efckLima dobitaka ko ji pioisLicu iz zojednickog poduhvata. Poicd h ijc ra rh ijs k e s trull lure dogovora, njihove veitikaln e meuuzavisnosLi i naeina na koji se odluke sirih dogovora Lreliraju u uzim dogovoiim a, na sLepcn konflikLnosLi uticu donekle i posLupci, Lj. pro­ cedure dogovaranja. Te procedure, pored oslalog, obuhvataju nacin o ku p ljan ja subjekata oko pojedinih dogovora, k in g problema k o ji valja ukljuciLi u dogovore, redcsled pojedinih kotaka 1.1 njihovom sklapanju i — pozeljno uniform an — nacin na k o ji se it raznim dogovo­ vima tre tiia ju pojedini intcresi. u k lju c u ju c i i interese subjekata k o ji nisu zasLupljeni u daLim dogovoiim a Procesi 'dogo\ara.nja su, dakle, isuvise kom pleksni da bi ijnogli da se prepusLe sainoloku nepovczanih i nekoordinii anih pojedinacnih iniei jativa i poduhvaLa. Drustvena intervencija u domenima k o ji se Lieu siro kih masa subjekata i velikog b ro ja problem a apsoluLno je neophodna Bez takvc intervencije u d ruslvu bi ntogla da se javi s tih ija dogovaranja. Ta sLihija bi bila opasna kao sto je opasna stih ija U svakom deceitLializovanom a drustveno ncusmeravanom mehanizmu up ravljan ja. Cak je i neregulisano LtzisLe, koje se inace karakterise ve likim brojem objektivnih i relativno stabilnih param etara, u p riv ­ rednom razvoju svih zeinalja izazvalo ne samo propustanje v e lik ih tazvojnih sansi, ncgo i kolosalne konkretne ekonomske gubitke. Opasnost pred kojom bi sc u sadasnjoj etapi razvoja moglo naci nase dru81

stvo jeste neogranicena veia u svojevrstan laisscr-Faii'e drustvenog do­ govaranja i sam oupravnog sporazumevanja,. Bez ozbiljnih posledica ne moze se nijedno drustvo odieci obaveza da usm erava sistem kao celinu, a to usm eiavanje obuhvata i sm isljenu, ali dem okratsku postavljenu, regulativu dogovaranja i sporazum evanja. 3 3. Neke Icaralcteristike funkcionisanja sistem a drustvenog dogovaranja 3.3,1. Teorijski aspekti drustvenog dogovaranja Da bi se sagledala sva kom pleksnost teorijske analize celokupnog mehanizma dogovaianja uputno je i celishodno suceliti je sa lclasienom analizom procesa trzisne alokacije. U analizi trzista, naime, lako sc daju razaznati uniform e i lelativno m alobrojne situacije u kojim a se-odvijaju alokacioni procesi, talcve situacije d aju se, stoga, uklopiii u srazmerno mali broj piilicno jednostavnih pretpostavki ko­ je se daju sloziti u dovoljno jednostavne i veoma operacione modele. Ovo je posledica dobro poznate okolnosti da se analiza trzisnih rriehanizama moze nasloniti na pretpostavke o egzistenciji svega dva tipa subjekata — proizvoctaca i potrosaca — cije ponasanje opredeljuje sve bitnc odnose i lcretanja kako na strani ponude talco i na strani traznjc. Bitno je pri tom da se kroz analitieke Iconstrukcije »tipicnog proizvodaca« i »tipicnog polrosaca« mogu relativno uspesno rezimirali najvaznije dimenzije stvarnih trzisnih ponasanja. Kad se putem pretpostavki o potpunoj konlcurenciji osigura standardna param etarska funkcija cena, problem inlerakcija medu subjektim a fakticki je elim inisan i tim e odstranjen najslozeniji aspekt ponasanja, a sam prob­ lem odlueivanja na liivou pojedinacnog subjekta m aksim alno je pojednostavl jen i sveden na iznalazenje individualnog optim um a pri param etarski fiksiiani-m velicinama koje bi, u protivnom , 1 same m orale da predstavljaju predm et analize. Zahvaljujuci tako pojednostavl jenom prilazu, koji — m akar i samo u principu — odrzava jednostavnost objekta istrazivanja, tj. situacije na lcoju se odnosi, nije tesko utvrditi ni makro-ekonomske im plikacije prethodno ustanovljenih optimuma. U proeesim a dogovaranja nema, kako je naglaseno, niti uniform nosti subjekata, niti jednoobraznosti problem a o kojim a se donose odluke, niti one jednostavnosti u obrascim a ponasanja koji iezultiraju u odlulcama vezanim za trzisnu alokaciju Skup subjekata cije po­ nasanje i, posebno inteiakcije treba teorijski izueiti izrazito je heterogen, i to kako po preferencijam a i funkcijam a cilja, tako i po karakteru odluka koje donose i sirini ovlaseenja sa kojim a raspolaza. S druge strane, heterogenoat problcm a o kojim a se odlucuje moze da izazovc, i po pravilu izaziva, heterogenost ponasanja cak i lcod iste lclase subjekata, ukljucujuci posebno delilcatnu mogucnost da isti subjekt u odlucivanju o raznim pitanjim a ispoljava bitno razlicito pona­ sanje Uz sve to javlja se i jedna dodatna, po brojnosti i dalekoseznosti svojih iinplikacija verovatno najvaznija osobenost sistem a drus­ tvenog dogovaranja.. Rec je o cinjenici da po samoj svojoj prirodi dogovaranje podrazum eva uslcladivanje interesa i protivrecnih sfrern82

/

Ijenja, iznalazenjc kom prom isa koji su cesto ispod aspiracija svih zainteicsovanih strana, i zbog svega toga, pogadanje o uslovim a pod kojim a cc biti sklopljeni clogovoii. Pogadanje je po prirodi stvari pvo­ ces koji zavisi od m nostva cinilaca i koji je opterecen velikom dozom neizvesnosti U realistickim situacijam a predm et dogovaranja i s njim povezanog pogactanja jesu poduhvati koji svim ukljucenim stranam a tveba da osigura neki dobitak koji bez zajednicke akcije i odgovarajuce saiadnje ne bi bio mogue S aradnja izvesnog bvoja subjekata predstavlja neophodan preduslov za realizaciju dobitka i, u stvari, vacionalne aranzm ane koji dogovovom treba oblikovati, Iz toga, medutim , ne sledi jednoznaean i analiLicki jasno definisan nacin vaspodele do­ bitka ostvavenog ovom saradnjom . Za lazliku od tm s ta koje pod dovoljno realistickim pretpostavkam a o param etarskom karakteru cena proizvoda i resursa ovaj problem resava autom atski i bez potrebe — i odgovarajucih troskova — p rikupljanja dodatnih inform acija i donosenja dodatnih odluka, u procesim a dogovaianja koji se ne mogu osloniti na egzogeno fiksirane param etre, taj nadasve znacajni problem m ora se dogovovno resiti, dokle odlucivanje iegulisati. Kako se u idenlifikovanju mogudih i verovatnih tokova u procesim a odlucivanja mo­ gu u najboljem slucaju locirati samo neki cinioci ciji se uticaj moze naznaciti, ali ne i precizno kvantifikovati i kako jos uvelc ostaje jedan am orfan, neizdiferenciran veliki dco determ inanti o cijem dejstvu nije moguce reci nista odrecteno, jasno je da ostaje jos uvek visok stepen neizvesnosti u vezi sa iznalazenjem analitickih i teorijskih svojstava .svih tih brojnili i razlicitih procesa drustvenog dogovaranja. 3 3.2, Interakcije sistem a dogovaranja i sistem a planiranja Zahvaljujuci cinjenici da obuhvata veliki broj raznosvrsnih subjekata i sirok dijapazon p itanja o kojim a se donose odgovarajuca re­ senja, dogovaranje predstavlja jedan veliki decentralizovani m ehani­ zam odlucivanja sa nekim izvanredno znacajnini prednostim a koje, po logici funkcionisanja ovili mehanizama, proisticu iz same njihove struktuie. Zajedno sa drugim decentralizovanim mehanizm ima dogovaranje ima fundam entalnu prednost koja se sastoji u cinjenici da pvenosenje velikog broja funkcija odlucivanja na, takocfe brojne subjekte odluci­ vanja i dispei zij a tih Funkcija na sve segmente drustva — omogucava da se veoma efikasno i u skladu sa najsire shvaeenim drustvenim interesom iskoristi celokupna kolicina inform acija i znanja sa kojim a drustvo raspolaze u datoj fazi svog razvitka, Svi procesi odlucivanja mogu se, slicno procesim a u sferi proizvodnje, shvatiti kao jedinstvo ulaznih i izlaznih tokova. pvi ceinu najrazlicitiji oblici inform acija predstavljaju ulazne a odgovarajuce — takode brojne i vazlicite — odluke predstavljaju izlazne tokove Nivo blagostanja i tempo privred­ nog i ops teg drusivenog razvitka u k rajn jo j liniji zavise od celog ogrom nog m nostva odluka koje se u datom drustvu donose u vezi sa alokacijom i upotrebom raspolozivih resuisa Sto je visi kvalitet odlu­ ka to ce slepen zadovoljenja drustvenih potreba dostici ne samo visi nivo nego i bizi tem po rasta u vvemenu. M edutim, kvalitet. odluka zavisi od kvaliteta i od celovitosti infoim acija na osnovu kojill su te
83

o d l u k e d o n e s e n e . Z a k v a l itc L o d l u k a p o s m a l r n n i ' h u n j i h o v o j u k u p n o s d n ije re le v a n tn a s a m o u k u p n a k o lic in a z n a n ja i i n f n r m a d j a , n eg o -m o z d a j o s i v i s e — n j i h c v a r a s p o d c l a p o p i o c c s i m a o d l u c i v a n j a , lj m e r a u k o j o j s u o d l u k e k o m b i n o v a n e u p r a v o s a o n i m i n f o r m a c i j a m a ’k o j e s u za n jih n ajv ise rele v an ln e . C ak i ogv o m n c k o lic in e n a u c n o s re d e n ih in ­ f o r m a c i j a k o j i m a r a s p o l a z c dru-Si" o il» n c k i n i c g o v v e l i k i s e g m e n t b i c e i r e l e v a n t n c u k o lik o o n e n is u r a c i o n a l n o l a s n o r e d e n e , tj u k o lilco n is u n a r a s p o la g a n ju s u b je k tin ia hoi 1 o d lu c u ju , p a ta k o n e u la z e k a o efektiv n i e l c m c n ti n o b l i k o v a n j c p o je d ir tih o r l'u k a . 5 to g a je je d a n o d fund a m c n ta ln ih za h te \ a r a c io r s ln c o rg n n lz a c ije u sv im d o m e n im a d ru st v e n o g z i v o t a p r o m i s i l j c p o v c z i v a n j e p r o c c s a n d U ii U v a n j a z a o d g o v a r a j u c u in F o rm a c io m i o sn o v u .

Da bi ostvai ilo ncophodnu korespodendju rzmcclu in fo rn iad ja i odlucivanja, drustvu stoic na rasoo laganju u osno\ i dva nacina: ili da inform acije priblizi punktovlm a na kojim a se odlucuje, ili da funk­ cije donosenja odluka — tj odgovaraju.ca cv lascenja — tako redistribuira da se sami procesl odluSivanja pribiize ncophodnim izvorima inform acija. Moguca je naravnn. j ko"nb!nacija ovih dvaju nacina. Medutim , od prevashodnog je znacaja cinjcnica da je ovaj drugi nacin daleko efikasniji i u vccoj mcri podlozan druslvenoj regulativi nego onaj prvi nacin D iustvo, naime, mno^o laksc m anipulise sa allcrnativnim distribucijam a Funkcija odlucivanja n e g o sto utice na kolieinu i raspored inform acija u svojim pojedinim del ovinia Ova asim entrija javlja se usled jednog jednostavnog uazloga: m nostvo inFormacija sa kojim a raspolazu pojedini drustveni subjekti rczultat su ne svesnih nastojanja da se bas do tih inform acija docie l ne ulaganja resursa u procese koji su iskljucivo spccijaUzovari za gcncrisanje inform acija, nego predstavliaju prirodan m isproir-'od driHTih aklivnostl. najsire definisane ljudske delatnosli, praxisa Rcsavajue: konkreina problem s, obavljajuci svoje redovne Funkcije i vadcci na unaprc?cnju sopstvenih radnih piocesa i am bijenata Ijudi uce. del are do Tiovili ;:;\znanja i tako akum uliraju inform acijc cija je alokacija prcdodrectena upravo tom cinjenicom da su slecene na r n e s l u gde s e v e s a v a j u data pi tan ja i, tako, dobrim delom v a n dom asaja. m ak ar kako posiavljene, cb'istvene intcrvencije Drugim recima, logiknm v'a C i n a nn koji s e olravlja rcajveci deo drustvem h aktivnnsti velika m a s a inforrr-acija b i c e l o c i r a n a u najsirc shvaccnoj dm stvenoj osnovi. rasnoi-edona n a v e ’ ik o rn n o s L v o najrazlieilijih drustvenib subjekata. Kako je. daklc, ta irooozantna m asa
i n f o r m a c i j a p o p r i r o d i s t v a v i d c c e n t r a l i z o v a n o r a s p o r u d c n a . to j e o c i ­ g le d n o n a j r a c io n a ln ij i n a c in n jih o v o g s to n o L n u n ije g k o r is c e n ja u p r a v o d e e e n t i a l i z a c i j a o d l u c i v a n j a , p r i b l i z a v a n j e p u n k t o v a n a k o j i m a s c don o s e o d l u k e t i m b o g a t i m i z v o r i s t i m a z n a n j a i ti.m r o a s a m a i n f o r m a * c ija k o je b i u p r o tiv n o m o s ta le n eclo v o ljn o isk o ris c e n e . K a d a s u u p i t a n j u p ro c c s i d r u s tv e n o g d o g o v a r a n ja — a isto t o v a z i i z a s a m o u p r a v n o s p o r a z u m e v a n j e — j a v l j a j u s e i n e k e sp e ciF ic n e p o t e n c i j a l n e p r e d n o s t i k o j e p r o i s t i c u iz n j i h o v o g d e c e n t r a l i z o v a n o g k a r a k t e i a a l i i h 11 i s t o v r e m e d i f e r c n c i r a j u u o d n . o s u n a n e k e d r u g e d e c e n t r a l i z o v a n c m e h a n i z m e k a o s t o je trzisL e. R e c j e o i z v a n r e d n o z n a c a j n o j c i n j e n i c i d a je k o d o v o g m e h a n i z m a d i i a p a z o n r a z l i c i t i h in F o n n a c ija z a eije s e k o r is c e n je o t v a r a j u n o v e m o g u c n o s ti z n a tn o s i l l , a o p s e g d a l e k o veci. I'e i n F o r m a e i j e s e , n a i m e , ire o d n o s e s a m o

84

na tekuco konsldacije ckoncm skih prom enljivih i na lien u tn e neuskladenosti izmctlu ponuuc i traznje kao indikator kratkoiocno rentabilli'ih a angazijYanje pjivredoih rcsursa. One daju dovoljno potpunL! ill: l i; l ujium u .iu 'nadi'am a i u onim potencijaialiH aobis. t-’a kuji se u j~anohi clugurocnom kontckstu mogu reali:;uvad nil bazi drdu'onizu'.ano^, kuordiuiranog i zajednickim intercsum m otivisanog deiov anja nekolicine razlicitili privrednih subjekaia. Do^ovaiunje u nacelu omogueava da se korisconje raspolozivih m furm acija pr^cea nc aamo u i.irinu tj. na Laj liacin sto ce znanja sa kojinia raspjiazi: ■nnogobrojni subjekti po slati deo osnove za donosenje odiuke, i. u dubinu, odnosno iuoz ukljucivanje novih, dodatink tokova inlenr.acija, nngur.siiamh kod svakog da tog subjekta, u ra­ ni je dd'inisanu w n u . a na kojoj s j odvijaju proccsi odiucivanja. 2a evaluaciju lnehanizm a dogovaianja — o kojoj ce nesto kasnijc biti vise roci — nije iskljucivo relevantna upi avo opisana grupa iiosunxciju o znacajnih poiencijulnih prednosti. Te prednosti piedstavJjaju sam e jednu cd muguenosti, napoiedo sa drugim m ogucnostim a koje su daleko m anje aLiaktivnc i koje, u nekim varijantam a, mogu da produkuju sasvim nezadovoljavajuca resenja.. Ona mogu da budu znatno loaija od renenja koja rezuU iraju iz funkcionisanja poznatih, klasicnili mehanizama: odlucivanja, kao sto su oni vezani za trziste ili za formalizovane proccse polilickog odiucivanja. Mehanizmi dogova­ ran ja i spoi azumcv anja predslavljaju, dakle, jednu znacajnu dodatnu mogucnosL, jednu novu i krupnu institucionainu alternativu. Koriscenje potencijalnili elekala koje la alternativa sadrzi sigurno nece doci kao rezultat autonratskog, spontanog ili cak slihijskog odvijanja sir oko postavljenih proecsa dogo vaian ja, nego jedino pod uslovom da se uiede i foLmalizuju odgovarajuce proceduie, da se racionalno odrede skupine subjekata koji se okupijaju oko laznih dogovora, da se pita* iija d kojiina vaija odlucivaLi eeiishodno rasporede na razne dogovore i da se najzad, jasno ojjrcdele p iavila po kojim a treba da teku procesi dogovaranja Kasnije ce biti istaknuLo da svaka situacija u kojoj se putem dogovaianja donose osnovne odluke sadizi opasnosti preduzimanja posve oprccnih poteza i pojave potpuno destruktivnog ponasanja subjekata ovog dosiedno kolektlviiog odlucivanja. Te opasnosti su dovoljno velikc da prouzrokuju velike steie svim subjektim a uzetim u celini i svakom subjektu ponaosob. Da bi se te opasnosti otklonile i potencijalne mogucnosti sistem a dogovaranja u punoj m eri valorizo vale, neophcc.ne su jasno detinisanc, druslver.o sankcionisane i racio­ nalno postavljene procedure kolektivnog odlucivanja putem drustve­ nog dogovara.ija Prcdnosti koje ovaj tip aranzm ana potencijalno sa dizi nalazu, dakie, kao liuzan preduslov njihovog uspesnog prakticnog valorizovanja, visoki stepen drustvene organizacije i kontinualnu akciju svesnog, dugorocnu koncipiranog usm eravanja Ovako shvacene potencijalne m ogucnosti koje sadrzi novi sistem cine ga veoma bliskin: aislemu planiranja. Oba sistem a tem elje se ne samo na iriLounacijaiaa o postojecim konsteiacijam a u ekonom skom uichanizinu, nego — i lu w«k preteiino — na saznanjim a o dinamickim, razvojnim altern ath ama, o nmogiro rnogucnostirna koje pruza dugi rok sa tipicno vclikira brojem stepcni slobode, o vrernenski udaljenim lconfiguracijam a za koje sa postojeca lesu rsn a i telinoloska ogianicenja
85

utoliko m anje relevantna ukoliko je ta udaljenost u vremenu veca, Mehanizam dogovaranja slican je kiasicno shvacenom m ehanizm u pla­ niranja i po tome a to podrazum eva koncentraciju napora, zajednicke podulivate i medusobno kooi dinirane akcije. Zajcdnicku kom ponentu piedstavljaju i postupci neposredne — dakle, ne nekim autom atizm om regulisane — raspodele odgovarajucih dobitaka. Zajednistvo i koordinacija cine sistem dogovaranja analiticki bliskim sistem u planiranja, s tim sto ga u toj vaznoj dimenziji sistem dogovaranja u mnogome i prevazilazi. Planiranje, naime, im plicira udruzivanje sredstava i na­ pora i zajednicke poduhvate, ali inicijativa i koordinativna aktivnost hijerarhijski su strukturisane i u lcrajnjoj liniji teku iz ogranicenog broja punktova u ekonom skom sistemu., Kod sistem a dogovaranja ta inicijativa je u principu daleko sire postavljena i, bar u nacelu, posta­ ge univerzalno obelczje svih subjekata u sistem u. Stoga bi trebalo da i opseg i domasaj interakcija bude veci nego u alternativnim sistemima, a otud bi trebalo da proistekne bitno veci broj zajedniclcih razvojnih aranzm ana. Izmedu sistem a planiranja i sistem a drustvenog dogovaianja uspostavljaju se — b ar u m odelu koji je norm ativno definisan u Zakonu o sistem u planiranja i o drustvenom planu Jugoslavije — dvostrane inteiakcije: dogovaranje daje kljucne elemente za form ulisanje drustvenih planova, a planovi sa svoje strane pruzaju mnoge informacije za dalje odvijanje procesa dogovaranja.. Ovaj m om enat iziskuje nesto detaljnije obrazlozenje Odluke koje se ticu fundam entalriih vrednosnih opredeljenja_ i vitalnih interesa velikih drustvenih grupa treba da pioisteknu kao lezultat dogovaranja na odgovaiajucim nivoima i da budu fiksirane u dokum entim a sto se jav ljaju kao logicni finale piocesa dogovaianja. Te odluke se in terp retiraju kao ogranicenja u piocesu izrade razlicitih planova, a proporcije koje su u njim a implicirane u potpunosti se ugraduju u te planove, Planovi, m edutim , ni­ su tim odlukam a jednoznacno odredeni; preostaje veliki broj detalja koji se daju uobliciti na mnogo alternativnih nacina, s tim sto je svaki od tih nacina konzistentan sa piethodno donesenim, dogovorim a fiksiranim odlukam a, Zato svaki plan po p rirodi stvari sadrzi daleko vise inform acija nego oni element! iz dogovora koji su u njega ugradeni. I e inform acije, sa svoje strane, mogu da posluze kao osnova za sklapanje dogovora u drugim segm entim a drustva i na dm gim nivoima. Stoga bez inform acija o kontekstu nije moguce, cak ni priblizno, sagiedati ekonom sku racionalnost vecih i vaznijih podulivata. A te in­ form acije upravo dolaze iz piivrednih i drustvenih planova koji se od­ nose na sire teritorijalne i reprodukcione celine. U isto vreme planovi uzih celina pruzaju inform acije za planove sirih kompleksa.. Zakon calc izricito propisuje da se, na prim er, plan fedeiacije naslanja na planove sam oupravnih organizacija i zajednica, Proizilazi da i dogovori ne mogu a da ne inkorporiraju relevantne inform acije rz razlicitih planova m nogobrojnih uzih celina, Na taj nacin dolazi se do zakljueba da su inter akcije izmedu uze shvacenih sistem a dogovaranja i plauiianja doista m nogobrojne i da idu u oba pravca: dogovori na svim nivoim a d aju potrebne inform acije o kontekstu u k oji .treba — da bi bili efikasni — da se uklope dogovori na nizim nivoima, i, najzad, pla86

novi na nizim nivoima daju inform aeije o nam eram a i prefereneijam a odgovarajucih subjekata koje, prem a Zakonu, treba da se inkorpolira ju u vise planove i, stoga, da u nekoj m eri budu relevantne i za sklapanje dogovoia o osnovam a tih planova. 3 3 3. Odnos sistem a dogovai anja prem a triisnom mehanizm u Pored odnosa prem a sistcm u planiranja, koji predstavlja neoplrodni institucionalni mehanizam prethodnog odlucivanja o strateskim i za krupne drustvene interese i preferencije relevantnim pitanjim a, od interesa je da se ispita i odnos sistem a dogovaranja prem a trzisnom mehanizmu Neki element! za takvu uporednu analizu vec su prezentirani. Potencijalna kolicina inform acija koju podrazum eva i na koju sc naslanja sistem dogovaranja veca je od one na kojoj se temelji funkcionisanje trzisnog mehanizma.. To je zbog toga sto se dogovori tipieno odnose na buduca kretan ja i sto reguiisu puteve i nacine eksploatisanja razvojnih sansi koje se k riju u m nostvu potencijalnih konstelacija buducih vrednosti ekonom skih velicina, S druge strane, kroz sistem dogovaranja subjekti m edusobno razm enjuju inform caije i u principu niogu mnogo da saxnaju jedni o drugim a, dok se procesi tr­ zisne alokacije karakterisu tzv. privatnoscu inform acija — subjekti, naime, registruju samo one p aram etre koji se njih direktno ticu i svoje problem e optim izacije resavaju izolovano. Tako se i po osnovu interakcija i razmene inform aeija sistem dogovaranja legitimisu kako daleko bogatiji i infonnacijam a mnogo zasiceniji mehanizam odluci­ vanja, Iz toga, naravno nece autom atski slediti superiornost u sfen alokacije resursa. Pitanje racionalne alokacije sigurno se ne svodi is­ kljucivo, pa cak ni pretezno, na m aksim iziranje kolicine inform acija na osnovu kojih se donose odluke. Inl'orm acija podrazum eva trosak piikupljanja, prenosa, prerade i lcoriscenja u izracunavanju odgovarajucih odluka, Optim alno alociranje resursa pretpostavlja, pored ostalog, nastojanje da se na osnovu m inim um a inform acija donesu kvalitetnije odluke. Ipak, znatno sira inform aciona osnova sistem a dogo­ varanja, uslovljena — kako je istaknuto — m edusobnom razmenom i koriscenjem inlorm acija o znatno sirem krugu p itanja nego sto je tekuce funkcionisanje piiviednog m ehanizm a, sigurno sadrzi i vece m ogucnosti za donosenje kvalitetnijih odluka ali i vece rizike da se dode do infeiiornih resenja u slucaju da izostane sistem atska drustvena intervencija na planu regulisanja brojnih i raznorodnih procesa d ru ­ stvenog dogovararrja. Treba naglasiti da trziste i dogovaranje nisu dva strilctno odvojena i posve nezavisna melianizma. Kao preduslov za donosenje drustvenih planova i kao mehanizam za realizaciju nekih dinamicki efilcasnih konstelacija u privrednom razvoju, drustveno dogovaranje sigurno predstavlja jedan od mehanizam a pomocu kojih se potencijalno definisu okviri u n u tar kojih ce se odvijati trzisni procesi. To je u skladu sa poznatim saznanjem da planiranje i drugi vantizisni procesi mogu ■ i treba — da dovedu do takvih svesno program iranih prom ena u — ekonom skoj stru k tu ri sto uslovljavaju prom ene u citavom am bijentu
87

unutar koga sc odvijaju Lrzisni piocesi, ukljucujuci, naravno, duboke ti ansformacije uslova ponudc i sa njima skopcanc izmene u relativnrm cenama. S drugc strane, sigurno je da piocesi dogovaianja (i sporazumevanja) nisu neosctljivi na 1rzisne konfiguracije i odnosc snaga koji prositicu iz trzisnih mcduzavisnosti Sigurno je da triisni kriteriji u proccsima dogovaranja na nizim nivoima (kao i u procesima samoupravnog sporazumevanja) definisu donju granicu u raspoddi dobitka: ocigledno, nijedan subjeki nece ulaziLi u bi to kakvc aranzmane u koji­ ma, kioz raspodelu, dubija manje nego sto bi, n astu p a ju d samostalno na irzislu, mogao oslvaiiti Pulozaj subjekta na trzistu sigurno piedstavlja vanrcdno znacajnu komponenlu njegove m o d i prcgovaraeke snage. Zbog loga tra s tc snazuo dcluje na stepen i pvavce u kojima ce se odvijati procesi dogovaranja (i sporazumevanja). Meduzavisnosli i interakcije idu, dakle, u oba pravca, Uporedna analiza trzista i dogovaranja btla bi nepotpuna ako se ne bi ukazalo i na jednu \cliku lazliku izmedu njih Ta razlika je vec nagovestena u prethodnom tekstu. Trziste, naime, generise neophodne parameUe — koji poied osLalog deiinisu raspodeiu — na jedan autoniatski, posredan i od akcija pojcriinih subjekata u velikoj meri nezavisan nacin To je impiesivna prednost trzista s obziroma da je raspodela u izvesnom smislu najdelikatnija taza procesa dmstvene repiodukcije i s obzirom da konflikti koji veoma lalco mogu da izbiju u toj sl'eri mogu da budri dovoljno destiuktivni da onemoguee realizaciju vrlo znacajnih razvojnih sansi i tako ceo sistem spuste daleko ispod ekcnomskog, objektivno dostiznog optimuma. Kroz cene dobara i proizvodnih cinilaca trziste daje neophodne elemente za utvrdivanje raspodele i tako fakticki eliminise potrebu odlucivanja o tome kako razdeliti dobiLke iz nekog poduhvata na kome, po logici tehnologijc i organizadje, saiaduje veci broj subjekata, To znaci da, u onoj m en u kojoj rasp o d d a automatski sledi iz trzisnih parametara, nema potrebe, pa cak ni mogucnosti, da se odlucuje o nacinu na koji ce subjekti participirati u zajednickom dobitku. Time je ostvarena ogronina usteda energije; ogianiceni kapacitet za donosenje odluka, kojim raspolaze dati slcup subjekata, .moze se u celosti or:ijentisati na probleme proizvodnje, tj. na osiguvanje sto vece ekonomske efikasnosti. Parameiri raspodele bice, naravno, utoJiko bolji ukoliko trziste (koje ih generise) bolje aproksimira model potpune konlturencije, tj ukoliko je manja moc pojedinih subjekata da tim parametrima manipulisu u nastojanju da za sebe, i to na racun drugih, ostvare neke dobitke koji, kao talcvi, predstavljaju cist fenomen raspodele i nezavisui su od proizvodnje.. Dogovori o osnovama drustvenih planova ne regulisu neposiedno pitanja raspodele, ali sadrze odluke i oprcdeljenja cije su implikacije na planu raspodele vise nego znacajne, Tim dogovorima se fiksira rasp o d d a razvojnih cansi, T strakturno neuravnotezenoj i dispariJ ietima cena opterecenoj privvedi kakva je nasa, lentabilnost i invaestiranjc u raznim sektoriina bitno je razlicita i prirodno je nastojanje brojnih drustvenih subjekata da se domognu mogucnosti da investirajn u onim sektorima koji su najrentabilniji. Primer iafinerija nafte
88

sasvim recilo ilusLruje ovakvo ponasanjc Od raspodele ovako shvacenih lazvojnih sansi zavise perspektive povecanja dohotka za vclike Leiiiuiijalne celine i diuslvcnopoliticke zajednice, pa iza till krupnih odluka sloje inogucnosLi i izgledi daljeg povecanja doliotka i blagosLanja za vclike niase pojedinaca i njihovih organizacija. T Lome se sastoJ ji rr.ai.ei i jalna osnova krupnih interesa na najvisim drusLvenim nivoima koji se for mi raj u u zavisnosti od ekonomskog polozaja velikih, razlicito definisanih drustvenih grupa i koji u nacelu i u konkretnoj piaksi mogu da budu sasvim opiecni Ova krupna, doista sttateska pita­ n j a ne mogu biti prepustena trzisnom automatizmu, i to vec zbog toga sto 011 riL poseduje mehanizme za njihovo rcsavanje niti pruia inrorniacije na osnovu kojih bi sc o lakvim kardinaininr pitanjima mogle dcnusiti racionalne odluke, Takva pitanja po prirodi stvari spadaju u clomcn vantizisnih niehanizama upravljanja a sisteni planiranja i sa n j i m povezan mehanizam dogovaranja upravo l l vezi sa njima treba da dokazLi i povrde svoj diiistveni smisao, Ona predstavljaju podrucje slrateskog odlucivanja u kome trzisni mehanizam nema nikakvih direktnih funkcija. Medutim, na nizim nivoima odlucivanja, unutar uzih privrednih koinpleksa i reprodukcionih celina postoje zone u kojima dogovara­ nje i Lrziste mogu i m oraju da koegzistiraju i u kojima se daju identifikovati uzi segmenti u kojima ovaj ili onaj mehanizam ima kampai ativne prednusti. Dogovaranje ce svakako biti supcrioran alokacioni proces u svim onim situacijama u kojima se uloge pojedinih subjekata daju jasno razaznati i njiliov doprinos potencijalnom dobitku relativno lako utviditi. Taj doprinos, naiavno, postaje osnova za raspodclu zajednieki ostvarenog dobitka. To su situaeije u kojima se 11a bazi saradnje moze postici daleko veci efekat nego na bazi izolovanih, samostalno doiiesenih i nekoordiniranUr odluka U tini sitnacijama procesi dogovaranja su relativno jednostavni, troskovi uskladivanja akcija i interesa srazmerno mail, a vreme neophodno da se dode do za sve prihvatljivog aranzmana — dovoljno kratko. Postoje, medutim, brojne i znacajne situacije u kojima ti uslovi nisu ispunjeni, u kojima se koordinacija vrlo tesko postize na bazi spontane inicijative onih koji Lreba da usldade svoje ponasanje i u kojima je oblikovanje prihvatljivih acanzmana dovoljno komplikovan i dug pioces da se tiziste javlja kao jednostavniji, operativniji i u krajnjoj liniji efikasniji mehanizam alokacije. Talcve situacije se kaiakterisu visokinr stepenom meduzavisnosti akcija pojedinih subjekata, nernogucnoscu jasnog, nedvosmislenog i za sve prihvatljivog identifikovanja pojedinili doprinosa i stoga, visokom verovatnocom da u procesu oblikovanja odgovaiajueih aranzmana, pa cak i u toku njiliove prakticne implcmcntacije, doae do nepozeljnih, razornih i po opstu efikasnost privrednih procesa sasvim nepovoljnih konflikata.. 3,4. Potencijalne prednosti sisteraa drustveneog dogovaranja 3 4.1. Prednosti sistema S obzirom da je dogovaranje jedan od nrogucih mehanizama za donosenje odluka njegova evaluacija moze sc temeljiti samo na ana89

lizi kvalileLa sarnih odluka koje se donose unu tar njega i zahvaljujuci njemu Svaki sistem odlucivanja, pa i ovaj, dobar je sarao u onoj meri u kojoj su dobre i odluke koje se donose kroz njegove aranzmanc, pri cemu se kvalitct odluka sagledava ne samo kroz njihovu sadrzinu i usko shvacenu ckonomsku efikasnost, nego i—iako u ma­ il jo j meri — kroz nacin na koje su donesene Opste je prihvacen stav da sami poslupci odlucivanja mogu da imaju odredenu drustvenu vrednost nezavisno od karaktera odluka koje oni uslovljavaju Ta propozicija ima pnlican ponder u evaluaciji alternaLivnih aranzmana i pored toga sto sigurno ne mogu da se zamisle postupci koji bi bili drustveno pozeljni upikos cinjenici da sistemaLski rezultiraju u loSim odlukama. Na planu kvaliLeta odluka svakako postaju jasno uocljive potencijalne prednosti novog sistema Ranije je istaknuto da sistem u nacelu moze da generise vise informacija i da ih efektivno upotrebi u procesima donosenja konkretnih odluka. Te informacije ce odrzavati ne samo relevantne karakteristike tekueih, nego i veliki broj vaznih obelezja buducih konstelacija ekonomskih velieina. Taj skup infor­ macija sadrzi, drugim recima, sve standardne informacije koje daje trziste, ali, povrh toga, sadrzi i mnostvo informacija koje u drugim kontekstima daju samo sisLemr planiranja. Na informacionom planu dogovaranje kombinujc prednosti i trzisnih i planskih mehanizama; ono bi tako u principu moglo da oformi jednu bogatu informacionu osnovu koja sadrzi znacajan potencijal za poboljsanje kvaliteta ekonomskih odluka, Naravno ta moguenost nece se automatski, sam a od sebe, ostvarivati; koriscenje ove potencijalne prednosti zavisice i od nacina na koji se regulisu drugi elementi sistema — posebno oni vezani za motivaciju, usaglasavanje razlicitih interesa i koordinaciju aktivnosti. Potcncijalnu prednost predstavlja i okolnost da je u sistem ugiactcno vrio malo ogranicenja. Doduse, ranije je naglaseno, a kasnije ce o tome biti vise reci, da to predstavlja i poteneijalni nedostatak sistema. Ipak, nepostojanje nekih striktnih, detaljno propisanih obrazaca dogovaranja i odsustva unapred odredenih oblasti u kojim a procesi dogovaranja mogu — kao i orrih u kojima ne mogu — da funkcionisu otvara Siroke prostore za afiimaciju novih oblika odlucivanja i daje prakticno beskonacne mogucnosti za realizovanje sasvim novih poduhvata i novih kombinacija resursa i aktivnosti. Razliciti subjekti mogu iznijansirano, po svom nahodenju i prema prirodi akcije lcoju treba da sprovedu, da prave najrazlicitije aranzmane; ti aranzmani mogu slobodno da variraju i u pogledu sirine oblasti i karaktera problema koje regulisu, i u odnosu na broj ucesnika i karakter njihovih prava i obaveza, i s obzirom na duzinu vremenskog horizonta na koji se odnose i prema mnostvu drugih atributa. To znaci da novi sistem osposobljava brojne subjekte da se oslobode starih institucionalnih ljustura i uhodanih obrazaca ponasanja i kreiraju potpuno nove organizacione fcrme koje ce biti prilagodene pioblemima koje valja xesavati i okolnostima pod kojima se ta resenja piakticno sprovode u zivot, a koji ce Lrajati onoliko koliko je to neophodno s obzirom na same te piobleme. U privredi koja se brzo razvija
90

i koja se karakterise raznovrsnim i cesto promenljivim konstelacijama pojedinih velicina, organizaciona fleksibilnost vise je nego neophodna i daje mnogosLruke efekle, cak i u podrucjima gde se na pivi pogied ne bi mogli oceJcivali. Prc-vazilazeci slare institucionalne okvire i oslobadajuci mnostvo novih oblika, dogovaranje moze da posluzi kao neophodan potencijalni oslonae za stvaranje upravo takvih aranz­ mana kakve biz razvitak u savremenim uslovima iziskujc. Sis Lem dogovaranja produkuje ai anzmane koji na najncposredniji nacin odrazavaju potrcbe, inteiese i prefeiencije zainlercsovanih subjekata Za razliku od drugih institucionalnih rcsenja kod kojih se u resavanju velikog broja pitanja javljaju, cesto mocni, posrednici i tako iskljucuju neposredno zainteresovane subjekte iz procesa do­ nosenja odluka, u sistemu dogovaranja sami subjekti tumace i ispoljavaju svoje potrebc i dono.se odluke koje ce te potrebe najneposrednije zadovoljiti. Ovo priblizavanje procesa odlucivanja preterencijam a zainteresovanih subjekata i uspostavljanje neposrednije i cvrsce veze izmedu potreba i biranja alteinativnih nacina njihovog zadovoljenja predstavlja malo poznatu i svakako nedovoljno istaknutu potencijalnu prednost mehanizma dogovaranja- Ona najneposrednije moze da poboljsa alokaciju resursa, da resui'se usmeri na zadovoljenje najprioritelnijih potreba i da eliminise one tipicne operacije koje se neizbezno javljaju u mehanizmima posrednog, zaobilaznog turaacenja zclja i poLreba onih kategorija subjekata na koje se odnose odgovarajuce alokaeione odluke, Markantna potencijalna prednost kiije se i u demokratskom karakteru odlucivanja koji se odvija u obliku dogovaianja, Bez inieivencije nekih nadredenih institucija, bez administrativne piisile i vestacki nametnutih ogranicenja u izboru resenja za pojedine probleme, subjekti u procesima dogovaranja moci ce pod odredenim uslovima da doista demokratski, slobodno i bez ikakvih institucionalno uslovljenih zapreka oblikuju zajednicke aranzmane prilagodavajuci ih maksimalno svojim potxebama i interesima. Prirodno je da takav polozaj treba da predodredi i sasvim drukciji stav prema implementaciji zajednicki donesenih odluka: slobodno donesene odluke vise ce u i:azi spiovodenja mobilisati one koji su ih doneli, i to ne samo zato sto ce adekvatnije odiazavati interese onih koji su ucestvovali u nji~ kovim donosenjima nego i zbog jednostavne cinjenice da sopstvena odluka inspirise sasvim drakciji odnos pienia pitanjima na koja se odnosi nego odluka koja bi — delimicno ili u celosti — bila spolja nametnuta Ovim je identifikovan — opet potencijalni — svojevrsni mobilizacioni efekat procesa drustvenog dogovaranja: on bi mogao da podstakne aktiviranje latentne energije koju soborn po pravilu nosi osloboclanje procesa odlucivanja od administrativnih ili bilo kakvih drugih stega. 3 4.2, Uslovi karakter prednosti Bilo bi jednostrano i u osnovi pogresno ako bi se analiza zadrzala samo na pozitivnim stxanama sistema dogovaranja. Isto tolilco su markantne, a u odredenim okolnostima cak i znacajnije, njegove mo91

guce negalunc k a i a k lc i isii!:e . Koje cc od ovih c rla preovladati zavisicc od toga kakav ce s in kunLcksi bid obcxbedcn za o d vijan je proccsa dogovaranja. A L:ij konlekst zahleva sisle m alsk u drustvenu intervencijLi, prom isl jeno i dugorocno koncipirano stratesko up ravljan jo i sLaliio legutisanjc k lju cn ih param etara i ogranicenja od k o jih sudbinski zavisi i in icn zilet i druslvcna racionalnost dogovaranja. Drustveno u&meravarije i uieclivanje tako b ro jn ih i helerogenih piocesa dogovara­ n ja ve likim cielom se svodi na celishodno sti Liktuiranje celog meha­ nizma.. To struktuiranje se velikim delom svodi na njegovo prilagodavanje h ijc ia r h ijs k o j sLruktnri problema koje putem dogovaranja valja ie g n lis a ti. To znaci, pre svega, rangiranje problem a prema b ro ju subjekata k o jih se Lieu odgovarajuca resenja kao i svojevrsno rangiranje sub jekaia prema velicini i s irin i segmenaLa diustvene organizacije na koje odluke till subjekaLa bilno uticu. Takva slojeviLa stiu k tu ra sub­ jekata k o ji odlueuju i p ila n ja o k o jim a se odlucuje omogucava da se definisu klase problema k o ji ce se resavali na lazn im nivoim a i, posebno, krugovi subjekaLa koji ce ucesivovati u dogovorima kroz koje se lesavanje tih problema regulise. Tako se i dogovori i oko n jih okuplje n i subjekti sLrukLuiiraju prema ve iicin i segmenLa na koje se odnose, a Lime se sLvara osnova za usposLavljanje sm islenih, svrsishodno koncipiranih veza izmedu pojedinih dogovora. To je isLovremeno i preduslov za ko o rdinaciju toliko b ro jn ih dogovora bez koje bi ceo sisLem p ie ili posle zapao u haoticno stanje uz ogromne ekonomske i neekonomske gubiLke. Prema Lome, drusLveno usm eravanje celog kom pleksa dogovaianja svodi se na idenLilikovanje piLanja koja Lreba da budu predmeL razlicitih dogovoia, na uLvrdivanje subjekaLa k o ji Lreba da ucestvuju u nekim k lju cn im dogovorima, na iznalazsnje racionalnog b ro ja dogovora u pojedinim negmenLima procesa drusLvene reprodukc ijc i pojedinim situaeijam a, na fik sira n je drustvene vaznosLi, Lj. ranga pojedinih dogovora u zavisnosti od sirine i dom asaja efekaLa odgo­ varaju cih odluka i, najzad, na p ieciziran je odnosa izmedu dogovora donesenih u raznim domenima i na raznim nivoima. SisLem nece biti efikasan ukoliko se odnosi f ik s iia n i u jednoj kaLegoriji dogovora ne inLerpreLiraju kao obavezna ogranicenja ili param etri k o ji se jednostavno im a ju ugradiLi u druge cugo \orc, nacinjene za uze segmente ili donesene na nizim nivoim a Drustveno usm etavanje, sh\aecno, dakle, kao definisanje uloge, karakLera i sadizine nckih k lju cn ih dogovoia i kao utvrdivanje odnosa i meduzavisnosti izmeclu dogovora k o ji p rip adaju razlicitim kategorijam a piedsatvlja neophodan preduslov za efikasno funkcionisanje ce­ log sistema Stoga sve piethodno analizirane poLencijalne prednosti — a rec poLeneijalni, je sistem alski i b riz ljiv o naglasavana gde god je Lo bilo potrebno — treba shvatiLi sasvim uslovno, ako za to budu osigurane neke sire dru:U\ene pogodnosLi vczane za drusLvenu intervenc iju na planu ra cio n a ln jg stru k tu rira n ja celog sistema i sistematsko usm eravanje njegovih k lju c n ih komponenti. U odsustvu permanenLne inLcrvencije Log, uslovno govoreci, drusLvenog ra cija neizbezno ce se p o javiti elemenLi sLihije, potcncijalne prednosti ce posLati irelevantne, a sistem ce se naci u situ a c iji da daje izriziLo suboptim alne lezultate Za razliku od potencijalnih prednosLi, koje — da bi se realizovale — iz isk u ju nrnogo drustvenih napora, prom isl jcn ih a k c ija i svesnog in92

Lcrvenisanja, potencijalni nedoslaci naslupice — u slucaju da nc budu ispunjcjic L siiriktne pretposlavke — sponLano, bez ikakvog zakase njcuja i golovo automalslci Oni sLoga zaslu2uju neslo celoviltiju analizu 3 5 Potendjalne devijacije i nuznost drustvene intervencije 3.5.1. Dominacija i Formiranjc koalicija sistema kao polencijalni nedostaci

Pi'vi potencijalni nedostatak dogovaranja proistice iz iste one okolnosti iz koje je proisLekla poLencijalna prednosL vezana za slobodu u obiikovanju aianzmana i u kreiranju novih organizacionih veza. Em piiijska je cinjeniea da su subiekti koji ulaze u bilo kakav aranzman nejednaki po ekonomskom polozaju, masi vesursa koja im stoj i no raspolaganju i po najSire shvatvnoj druStvenoj moci koja u ovoj vrsLi inlerakcije nc moze a da ne dodc do izrazaja, Piepusteni diustveno neusmerenom samotoku, a poMavljeni tako da u njihovom obiikovanju ucestvuju mectusobno nejednaki subjekti, drustveni dogovori ni slucajno nece produkovali lescnia koja ee zadovoljiti zahteve neke sire drustvene racionalnosli Sl.a~vi.se, javice sc ozbiljan rizik da i nacela usko shvacenc ekonomske efikar^nosti budu znacajno narusena, Succljavanje subjekala razliiitc ckonomske i drustvene moci morace, u odsusLvu nekih sirih drusLvenih smcinica i ogianicenja koja treba da proisteknu iz dogovora na visim nhoim a, dovesti do pojave dominacije jacih nad slabijim i do svih nopozcljnih socijalnih i ekonomskih Lroskova koje dominacija podrazumeva. Verovatno je najvaznija komponcnta drusLvenih troskova on a sto proistice iz eksploatacije kao neizbeznog nusprodukLa svakog odnosa u kome se javljaju ele­ ment! dominacije. Kao izvorisLe nezadovoljstva i revolta, eksploatacija genciisc stalne napctosti i permanentno ugrozava drustvenu stabilnost Lako je pokazati da ona iczullira i u ekonomski neefikasnim resenjima: noicd ocigledno nepovoljnih (de) stimulacionih efekata ona sistematski deiormisc ekonomsku valorizaciju pojedinih vidova resursa — a posebno zivog rada — i tako automatski uzrokuje i deformacije u njiliovom alocivanju OpasnosLi koje bi mogle da proisLelcnu iz nelcoordiniranog, nesLmktuvisanog i drustveno ncusmerenog procesa dogo­ varanja mogu se vrlo koncizno rezimiiali pozivanjem na jednostavnu maksimu da jc gianica slobode svakog subjekta definisana zahtevom da koviscenje te slobode ne ide na ustrb slobode i prava drugih subjekata... Kako je izricito naglaseno u prethodnom telestu, te granice nece se povuci same od sebe i stoga bi bilo krajnje naivno i po dalji razvitak drustva stetno ako, bi se poverovalo da ce iz ogromnog mnosLva razlicitih procesa dogovaranja spontano i nezavisno od bilo cije volje izrasti skup aianzmana koji ce biti ekonomski efikasni i u isto vreme, konzistentni sa temeljnim drustvenim opiedeljenjima. U vczi sa opasnoscu od dominacije javlja se i problem identifikovanja razlicitih komponenti doprinosa u rezultatima sto dolaze kao rezultat nekog zajednickog poduhvata. U pitanju su bar tri ovakve komponente: lansivanje i uoblicenje ideja o nelcom poduhvatu, efek93

livno angazovanje u njegovoj icalizaciji i osiguranje neophodnih re* suisa u vezi sa spravodenjem poduhvala u zivot. U svakoj od tih komponcnLi doprinos raznih subjekata u nekom aranzmanu moze i mora biti razlicit. Stoga se narnece ozbiljan problem ne samo utvrdivanja pojedinacnih doprinosa u raznim konrponentanra, uego i njihovog medusobnog Sameravanja kako bi se utvrdila osnova za ucestvovanje svakog su'bjekta u zajcdnickom dobitku. Dakako, ove teskoce i jesu razlog za dogovoreno, integralno fiksiranje odnosa u raspodeli; kad se i ako se nade resenje koje prihvalaju svi zainteresovani, velikiirr delom prestaje potreba za pteeiznim utvrdivanjem anatomije individualnih doprinosa. No, upravo tu se pruzaju velike mogucnosti za ispoljavanje dominacije — neki dem enti, posebno raspolaganje resursima, omogucice nekirn subjektiina da veci broj vaznih elemenata u raznim aranznraninra podese tako da svoje interese zadovolje na racun inte­ resa ostalih subjekata, Prilicno je jasno da najozbiljnije teSkoce treba ocekivati na liniji dogovaranja i uoblicavanja odgovarajucih aranzmana izmedu — najopstije govoreci — onih koji imaju i onih koji nemaju. Tu su odnosi modi najvise asimetricni i potencijalna donrinacija objektivno najsnaznija. U isto vremc, brz razvoj sadizi duboke stru k tu m e ptomene koje se velikim delom ispoljavaju kroz premcstanje resursa u pravcu »praznih« ili bar nedovoljno popunjenih segmenata u ekonomskom sistemu, kao sto su novi privredni sektori koje Lck treba razviti ili nedovoljno lazvijena podmeja, Tu se javljaju bar dva krupna problema: nedovoljan broj subjekata koji u svojstvu partnera u odgovarajucim aranznranima treba da omoguce neophodne tolcove realokacije resursa i njihova nedovoljna ekonomska i drustvena snaga koja ne moze da ne uslovi da aranzmani budu nepovoljni upravo po one subjekte, podm cja ili sektore koji su najnranje razvijeni. U strukturno neuravnotezenoj i u pogledu regionalnog razvoja izrazito izdiferenciranoj privredi Tenomen dominacije moze jcs vise da produbi postojece diskrepance i tako dalje zaostriti meduaobne odnose, Jedan poseban oblik dominacije javlja se usled inogudnosti forniiranja koalicija izmedu pojedinih subjekata. Koalicije se po prirodi stvari form iiaju sa ciljem da se poboljsa polozaj u njih ukljucenih partnera, i to na Laj nacin sto de se pomeriti odnosi u raspodeli i odredene koristi ostvariti na racun drngih. U jednom decentralizovanom sistemu eije se celo funkcionisanje Lemelji na nastojanju pojedinih alctera da u nraksimalnoj meii osLvare svoj interes prirodno je da i Torrniranje koalicija predstavlja alternativu sa kojom treba racunati nezavisno od ocito nepovoljnilr sirih druStvenih implikacija ove pojave. Nagomilana, gotovo vekovna iskustva nedvosmisleno upucuju na zakljucak da eventualno apelovanje na svest subjekta i oslanjanje na nadu da de oni spontano razluciti legitimne od nelegitimnih rrieia u ostvarenju svojih interesa — ne moze voditi pravom resenju problema,, Iskustva iz naseg razvoja to takode obilno potvrduju.f To znaci da nekim oblicima udruzivanja i dogovaranja drustvo mora postaviti evrste j i jasno definisane institucionalne biane, ukljucujuci i direktnu zabranu I aranzmana za koje se ispostavi da nisu u skladu sa sirim drustvenim 1 interesom. Pojave ovakvih ekonomsko-politickih intervencija nisu ni94

kakva reikost u s\ etu — Lieba sc samo sc Li Li cnge tradicije antimonopoiskog zakonodavstva u vecem b ro ju zem alja — pa je sigurno da ce i kod nas ovaj vid intervcncije m o ia li da se postavi na Liajnu, sisLem atsku osnovu i da se razvija l i veeoj m eri nego sto je to do sada bio slucaj. Zapravo, sa ra z \ija n jc m si sterna drusLvenog dogovaianja (i samoupravnog spoi'azumevanja) morace se razvija ti i sistem zastite od nepozeljnih pojava koje iz ovilr procesa mogu da proisteknu. OpasnosL od k o a licije utoliko je veca sLo su objektivne mogucnosti njiliovog forrniranja u raznim sogm eniim a drustva — veoma razlicite. Tamo gde je relativno m ali broj subjekata sa vrlo homogenim ili cak islovetnim interesim a i gde se oni suceljavaju sa siro kim masa111:1 heLerogenih i diluzno rasutih subjekaLa, ko a licije ce se lako form irati i bice izvanredno cl'ikasno sredstvo za isLerivanje uzih ekonom skih i drugih interesa na racun till bro jn ih subjekaLa ili cak na racun sirolco shvacenog diustvenog iuLeiesa., V a zi i obrnuLo, lead god se radi o b ro jnim i usitnjenim subjekLhna k o ji svoje funkcije cb a v lja ju u raznim sferama drustvenog xivoLa i k o ji su u s ilu a c iji da medusobno tesko kom uiriciraju i da su Lroskovi o fo rm ljcr.ja ;:ajcdnickih aranzmana visoki — mogucnosti osivarenja — m a k a ;, u izvesnom sm islu, i odbrambenih — k o a licija su rninim alne i Lesko ce se spreciti pojava jasno izrazenog eksploatatorskog odnosa- VerovaLnoca fo rm iranja k o a licija Lakode je visoka i u onini siLuacijam a u ko jim a je relativno m ali broj subjekaLa celom svojom akLivnoscu suceljen sa vclikim brojem subje­ kaLa kod k o jih se eiekLi Le akLi’vnosLi odnose na delim icne, ili cak sporedne aspekle njihovog sopstvenog tunkcionisanja. T ip icn a situac ija u kojoj ovakav odnos izmedu pojedinih klasa subjekata dolazi do izrazaja jeste trziSte na koine na strani ponude nastupa ogranicen broj prodavaca, a na sLrani traznje velika masa teriton jlno distaneiranih i socijalno heLerogenih kupaca u cije m budzetu odgovarajuci proizvod ne zauzima preLerano v e lik i udeo. Taltve situacije snazno podsticu form iranje ko a licije na sLrani ponude, dok se sLiana traznje karakterise izrazitim odsustvom ne samo mogucnosti, nego - kad je jedan proiz­ — vod u p itan ju — cak i stim ulacije za obrazovanje slienih aranzmana Intelesi k o a licija su po d e fin ie iji u opreci sa intcresim a ostalih, njima neobuhvacenih subjekaLa, pa prema tome i sa interesim a drus­ tva kao celine T i inLeresi p ie d sta v lja ju snazan podsLrek za m nogobiojne procese udruzivanja — i to dogovoieno oblikovanje odgovarajucih aranzmana — k o ji su direktno suprotni ekonomsko-poliLiekim i drugim opredeljenjim a socijalisLickog drustva. Mogucnosti dogovorenog i kroz drusLvene dogovore, lorm alizovanog ub iran ja ekonom skih i drugih efekata na racun celog drustva predstavlja objektivan osnov za pojavu mnogih, cesto dubokih, dcform acija u o d vijan ju procesa drus­ tvenog dogovaranja. U odsustvu prom isljeno koncipiranog i trajno institucionalizovanog odbrambenog m ehanizm a od tog potencijalnog opasnog nuspiodukta drusLvenog dogovaranja, ta mogucnost ce neizbezno posLaLi stvarnost i dati rezultate k o ji ozbiljno mogu da ugroze drustvenu rackm alnost novog sislem a. Opasnost je uLolilco veca sto je u sistem ugradeno vrlo malo ili gotovo nim alo ogranicenja, Za pozeljnu i pozitivnu pojavu proglasena je skoro svaka vrsta dogovaranja, legitim nost progresivne i sa novim sisLemom uskladene pojave p ripisu95

je sc svakom aranzmanu, a kao dalji koiaci n aFiimaciji nove institucionalne Forme Lretiraju se i .sporazumi i dogovori koji direktno podrazumevaju monopolisan je trzista. 3.5 2 Nestabilnosi, aianzmana i pitanja koordinacije odluka Sledeci problem pioistice iz teskoca vezanih za prakticno sprovodenje pojedinih elemenata dogovora. Jasno je da sistem, i pored potencijalnih piednosti, nc moze dati dobre rezultate ako se ne izgradi neki mehanizam koji ce osigurati da se ono sto je dogovoreno i realizuje. Naravno, zakonska rcgulativa ux pruza izvesni oslonac. Ele­ ment! dogovoia mogu se trethati — i tretiraju se — kao ugovorne obaveze cije neispunjavanje dolazi pod udar zakonskih sankcija. Uprkos tome, valja ocekivati izvesne probleme, koje uostalom, tekuca iskuslva obilno nagovestavaju. Pre svega, sistem donosi veliki broj kombinacija koje u nekim aspektima daleko prerastaju postojeeu zakonsku legulativu i iz nje, na mnogo mesta, bitno iskacu. Naravno, odsustvo pravnog regulisanja tih u mnogo cemu novili pojava 1 odnosa daje nesiguran (a mnogo puta uojiste ne daje) osnov za primenu sankcija Problem se dalje komplikuje okolnoscu da chiistveni dogovori (i samoupiavni sporazumi) izgleda predstavljaju izvaniedno slozene objelcte — piavne regulative. Meduzavisnosti unutar pogodbi koje su Fiksirane dogovorima i sporazumima veoma su brojne i slozene a odnosi izmedu pojedinih ucesnika cesto visestruki i komplikovani Zbog toga nije uvek lako utvrditi uzroke pojedinih deFormacxja u procesu prakticnog sprovocfenja dogovoia niti. nedvosmisleno i precizno ustanoviti individualnu odgovornost Ocigledna slozenost sistema dogovaranja pred­ stavlja, dalde, objeklivnu cinjenicu koja otezava njegovu pravnu regulativu i cini je nepotpunom i nesavvSenom. To dixektno uslovljava teskoee u implcmentaciji — nemogucnost pieciznog, brzog i jeftinog utvrdivanja odgovomosLi za odstupanje sLvarnih kretanja od dogovorenib, o.siguvava sixbjektima presirok mancvarski prostor u fazi sprovoctenja, omogncava im da bez prevelikog rizika odstupe od prethodno i zajednicld utvrctenog plana akcija i objektivno ih stimulira da od tog plana odstupe kad im je to u interesu, pam akar to bilo i na stetu drugih ucesnika. ProbleiTU im plem enlacijc uslovljeni su i dobro poznatom cinjenicom da u nascm pravnom sistemu jos uvek n ije postignut zadovo ljava ju ci nivo odgovornosti kad su u p itan ju subjekti u drustvenom sektoru na ko jim a i pociva sistem dogovaranja (i sporazum evanja), Dovoljno je u tom kontekstu setiti se siroko rasprostraiijene pojave gubitaka, njihove so cijalizacije i odsustva efektivnih san kcija za one k o ji su ih prouzrokovali. Izgleda da n ije preterano ako se kaze da je odsustvo sistematske institucion alizacije odgovornosti, propracena, nalavno, odgovarajucim sankcijam a, jedno od nasih k lju c n ih privrednosistem skih pitanja, tia ja n pratilae tekucih ekonom skih zbivanja i jedna od krupnih determinanti nedovoljne privredne efikasnosti i, sire, suboptimalnog funkcionisanja sistema. Jedan broj tih subjekata, i to onih najvazn ijih , n ije povoljan za prim enu zakonskih san kcija, a kod nas
96

ne postoji ni najnuzniji minimum iskustva u vezi sa tom primenom. To su po piavilu oni subjekti, koji, poput drustveno-politickih zajed­ nica, obavljaju tako brojne i tako znacajne drustvene funkcije, da je u nasem piavnom sistemu pomalo i nezamislivo da budu objekat priraene pravnih sankcija. Naravno, postoje i drugi, prvenstveno politicki, mehanizmi odgovornosti, ali oni nisu dovoljno efikasni da bi osigurali ovu, za sistem dogovaianja toliko neophodnu, karakteristiku ponasa­ nja pojedinih aktcra koja se sastoji u striktnom pridrzavanju odredbi koje su filesirane dogovorima i sporazumima. Iz teskoca u vezi sa normativno-pravnim regulisanjem materije dogovaranja i sa primenom sankcija kao neophodnim preduslovom efikasne inplementacije proistice i jedan specifican oblik nestabilnosti sistema. Svaki dogovoi diktira uslove lealizaeije nekog poduhvata na nacin koji odrazava situaciju datog trenutka i informacije o verovatnim buducim konstelacijama koje su u tom trenutku bile na raspolaganju. Sa proticanjem vremena menja se i stvaina situaeija i vizija mogueih buducih konstelacija Usled toga, ranije fiksirani aranzmani mogu se, sa stanovista nekih subjekata, ispostaviti kao neatralctivni ili, u svakom slucaju, kao nerentabilni u odnosu na mogucnosti koje se otvaraju sa proticanjem vremena i iskrsavanjem novih sansi i okolnosti. U odsustvu jasno definisanih sankcija, i, narocito, u odsustvu uverenja da sa njima treba racunati u slucaju odstupanja od dogovora, neki subjekti ce biti u velikom iskusenju da od klauzula dogovora i odstupe i visoko verovatna postaje nedisciplina u fazi implementacije dogovora. Nestabilnost dogovorima filcsiranih aianzmana nuzna je posledica objektivnih teskoca u pravnom regulisanju materije dogo­ varanja. Pioblemi koordinacije odluka nisu nezavisni od upravo naznacenog problema nestabilnosti. U sistemu u kome je visoka verovatnoca odstupanja od prethodno utvrdenih zajednickih progiam a bice, dakako, veliki broj odluka koje ce biti donesene shodno individualnom nahodenju pojedinih subjekata, u cijem formulisanju nece na raspolaganju biti informacija o stvarnim nam eram a i buducim podulivatima diugih aktera i koje ce, stoga, biti uzajamno neuskladene, nekoordinirane i tako komponovane da ukupni rezultati za sve lelevantne subjekte budu daleko ispod objektivno moguceg nivoa. Disciplina u sprovodenju zajednicki donesenih dogovora ocigledno je neophodan uslov za koordinaciju odluka i njihovo racionalno formulisanje i to kako sa stanovista subjekata koji ih donose, tako i sa stanovista sireg sistema kao celine. Ta disciplina je neophodna stoga sto su, cisto teorijski, mogli da budu koordiniiani samo unapred oblikovani i u dogovore (i sporazume) ugradeni poduhvati, je r su ti dogovori koncipirani imajuci u vidu celinu akcija svih zainteresovanih aktera. Cim dode do od­ stupanja od te skupine unapied usldadenih odluka, odgovarajuce alccije ici ce u medusobno neuskladenim i posve nezavisnim pravcima i javice se neizbezne inter ferencije sa delimicnim potiranjem efekata razlicitih odluka. Problemi koordinacije ne javljaju se, naravno, samo u fazi im. plementacije i nisu, stoga, iskljucivo vezani sa teskocama u pravnoj regulativi i u nestabilnosti dogovorno fiksiranih aranzmana. Upravo
97

pomenuli problem! sto se javljaju u procesu sprovodenja, analizirani su uz implicitnu predpostavku da su akcije koje su fiksirane dogovorima — potpuno, ili bar u zadovoljavajucoj meri, kooidiniiane. To, medutim, nije realisLicna pretposLavka, posebno ne pri sadasnjem sLepenu izgradenosti sistema,. Broj dogovora je vrlo veliki, broj subjekata koji u njima ucestvuju jos je veci, a bioj pitanja koja se njima regulisu prakticno je neogranieen Veoma mnogo varira i obuhvat i karakter pojedinih dogovora U odsustvu struktuiranja celog tog slozenog siste­ ma — i to premia nivoima koji su del'inisani s obzirom na sirinu segnienata u kojima se osecaju efekti dogovora i s obzirom na broj subjekata kojih se L dogovori Lieu — Lako ninogobrojni dogovori ne i bi ni Leorijski, akamoli prakticno, niogli medusobno da se usklade. Razni dogovori odnose se na razlicite skupove pitanja i na interese raznih subjekata, a bez pomenutog struktuiranja i uspostavljanja neophodnih veza i uslovljenosti izmedu dogovor a na raznim nivoima sub­ jekti okupljeni oko jednog dogovora nece znati interrcije i planirane akcije subjekata okupljenilr oko clrugin dogovora, iz cega odsustvo ko­ ordinacije sledi po definieiji. Neka horizontalna razmena informacija tu ne bi mogla mnogo da poniogne. Broj dogovora koji bi morali da se prate i ciji element! bi moiali da se uzmu u obzir prilikom formulisanja bilo kog datog dogovora isuvise je velik da bi prikupljanje neophodnih informacija o svim tim aranzmanima moglo bi da bude prakticno izvodljivo. Tako velike kolicine informacija ne bi mogle da se prenesu, a poseno bi bilo nemoguce da toliku niasu preradi i efektivno iskoiisti pri oblikovanju svog dogovora bilo koja skupina sub­ jekata. Ako bi to bio slucaj, ispostavilo bi se da, koristeci toliku kolicinu informacija, svaka skupina subjekata resava daleko krupniji informacioni i racunski problem nego sto je to neophodno s obzirom na stvam e dirnenzije problenia koji se reSava datim dogovorom. Jedino racionalno resenje Log problema sastoji se u ranije opisanom slojevitom, hijerarhijskom urectivanju sistema dogovora, Lako da dogovori 11a najvisem nivou — tj. oni koji se odnose na najveci bioj subjekata i najsire segmente privrede i celog drustva — urede nekoliko kljucnih odnosa, filcsiraju paramentre i defrnisu ogranicenja u koje se zatim, uklapaju dogovori 11a nizim nivoima, tj. koji sc odnose na uze seg­ mente i inanji broj subjekata. Koordinacija je osigurana na ta j nacin sto se u veliki broj dogovora na nizim nivoima ugraduju isti param etri i ogranicenja iz relativno malobrojnih ali strateski znacajnih dogovoia koji se donose na visim nivoima, Ovako postavljena meduzavisnost dogovora na raznim nivoima pokazuje se kao drustveno racionalna i zbog einjenice da je viliki broj pitan ja koja se regulisu mnostvonwazlicitih dogovoia zapravo zajednicki i u sustini identican, lip ican primer jeste viednovanje raznih poslova i zadataka u regulisanju raspodele licnih dohodaka Na mnogo I laznih mesta ogroman broj ljudi obavlja, sa istim lcvalifikacijama, iste poslove pod prakticno istim okolnostim ajN jihove organizacije m oraju u svojim mnogobrojnim sporazumima resavati indenticne probleme. Bilo bi doista nesvrsishodno da te zajednicke probleme svaka organi­ zacija resava izolovano i uz, ogronmo dupliranje napora, tioskova i vremena Umesto toga, svi ti zajednicki problemi mogu se o istom
98

Irosku i claleko kvalitetnije resiti na visem nivou, tj. tako da resenja budu dostupna i efektivno upotrebljena kod svih subjekata kod kojih se taj zajednicki problem javlja. Ogromne su ustede koje se na taj nacin ostvaruju na Lioskovima prikupljanja informacija, izrade algorita, racunanja i odlucivanja kako je upravo istaknuto, problem se i 0 jednom Lrosku resava — i to koinpctentno — na jednom mestu umesto da se resava na mnogo mesta uz ugromno multipliciranje troskova,. Slicna jc situacija i sa uslovima pod kojima se na mnogo raznih mesta i u brojnim kombinacijama razlicitih subjekata udruzuju sredstva — umcsto velikog i, ugiavnom, makroekonomski nefunkeionalnog sarenila koje se vec zapaza kod tih uslova, daleko je celishodnije regulisati nekoliko kljucnih elemenata udruzivanja na jedinstven nacin i tako zainteresovanim aklerima obezbediti infoimacionu i insti* tucionalnu osnovu za sistematsko i daleko obimnije nego do sada udiuzivanje sredstava. Im a mnogo indikacija da je vise nego nezadovoljavajuce dosaclasnje oclvijanje proccsa udiuzivanja sredstava uslovljeno odsustvom tih precizno odiedenih i jasno izvedenih parametaia koji u drustvenim razm eiam a treba da definisu uslove i kriterije udiuzivanja sredstava. Ta jednostavna istina jos uvek je gotovo sasvim nepoznata i uzroci spoiog odvijanja ovih piocesa traze se skoro iskljucivo na drugoj strani U piilog jedinstvenog resavanja nekih pitanja koja se potom, kao zajednicki elementi ugraduju u dogovoru na nizim nivoima, govori 1 cinjenica da se na t'aj nacin dolazi do kvalitetnijih rcsenja, Standardna ekonomska teoiija temelji se na implicitnim predpostavkama da kvalitet odlucivanja u decentralizovanim sistemima nije relevantan cinilac i da se zapravo sve odluke donose sa istiin, standardnim i zadovoljavajucim kvalitetom U kontekstu pitanja vezanih za funkcionisanje sistema dogovaianja kvalitet odlucivanja postaje posebno relevanLan s obzirom na vrlo izrazenu Lendenciju dupliranja kada se radi o legulisanju prcLhodno razm atianih zajednickih elenienata, sto neminovno generise piavo sarenilo u regulisanju pojedinih odnosa. To sa[enilo je vec nepobitan dokaz nezadovoljavajuceg kvaliteta odluka: ako se za jedan jasno definisan, a u mnogim situacijania sretani problem pretpostavi da ima jednoznacno resenje, onda bi u racionalnom siste­ mu odlucivanja konkretne odluke u vezi sa tim resenjem morale biti unilorme, a disperzija nekih bitnih numeiickih baralcteristika tih od­ luka mogla bi se interpretiiati kao m eia njihove inperfektnosti tj, suboptimalnosti Kako jasno proistice iz cele ove analize, nista nije noimalnijc nego ici na takvu institueionalizaciju celokupnog odluciva­ nja koja ce omoguciti da se visolco frekventni, na mnogo raznih mesta sretani pioblemi rese na jednom mestu o istom trosku i uz angazovanje najkompetentnijih st rue nih kadrova i koriscenje najrelevantnijih informacija sa kojima drustvo u datom trenutku laspolaze. Dobici od talcvog pristupa institucionalizaciji odlucivanja mogu se, dakle, svrstati u tri grupe: u prvu spadaju ustede na troskovima infoimacija i odlucivanja, u diugu efekti koji se javljaju po osnovu poboljsanja kvaliteta i u trecu alokaciona poboljsanja koja poticu od uniformnog regulisanja nekih vaznih param etara, koja bas zbog toga doprinose ujednacavanju viednovanja resursa u alternativnim upotrebama i koja
99

po tom osnovu sustinski povecavaju alokacionu efikasnost. Ova treca grupa efekata nece ovde bid posebno analizirana, s obzirom da prcdnosd uniformnog vrednovanja nisu sporne i s obzirom da je njihova iscrpna analiza data n a drugom m estu (Madzar, 1976).3) 3,6. Bimenzije sistema i vaznosti broja subjekata koji ucestvuju u do­ govorima 3.6J. Implikacije limitiranosti kapaciteta za donosenje odluka Fundamentalna kaiakteiistika ekonmskih, pa i drugih drustve­ nih procesa jeste ogranicenost resursa na kojirna se oni temelje, og­ ranicenost vremena unutar ltoga valja postici neke rezultate i, najopstije receno, ogranicena sposobnost produkovanja bilo kakvih efekata, Resursna, pa i vremenska ogranicenja dobila su svoje zasluzeno mesto u standardnoj ekonoinskoj teoriji. Medutim, i pored toga sto je ta kategorija ogranicenja dobila krupno mesto u ekonomskoj teoriji, neka druga ogranicenja ostala su neadekvatno ili nikako obuhvacena i tek u novijim teodjskim streinljenjima nalaze postepeno svoje mesto. Rec je o ogranicenoj sposobnosti svakog subjekta odlucivanja da prikuplja, transfoim ise i cuva informacije, zatim o ogianicenoj sposob­ nosti razvijanja neophodnih algoiitama pomocu kojih se na osnovu infoimacija iziacunavaju odluke kao i o samoj ogranicenoj sposobnosti izracunavanja, i najzad, rec je o ogianicenoj sposobnosti odlucivanja kao aktivriosti u lcojoj se fakticki osmisljavaju i valorizuju sve prethodne faze — od prikupljanja infoimacija do izracunavanja altemativnih varijanti za odlucivanje. U standardnoj teoriji implicitno je bila pietpostavljena neogianicena sposobnost odlucivanja — a to se vidi po tome sto se nidge ne javljaju ogranicenja koja bi se odnosila na tu sposobnost — a za troskove infoim acija i odlucivanja bilo je, vise implicitno nego eksplicitno, pretpostavljeno da su jednaki nuli. Ova druga pietpostavka bila je logicki koielat one prve, Prirodno je da je to moralo dovesti do izvesnog b io ja dubokih iskrivljavanja u modeliranju elconomskih piocesa. Iz tako islaivljene slike morale su slediti i neadekvatne elconomsko-politicke prepom ke kao i pogresne implikacije u pogledu pozeljnih pravaca institucionalne izgiadnje. Tako je i moglo doci do tako cvrstili i ozbiljnih insistiranja na nekim izrazito neracionalnim a i apriori neprihvatljivim raspoiedim a funkcija odlu­ civanja kao sto su oni u elcstremno lconcipiranim centralisticldm sistemima. U izlanazenju racionalnih institucionalnih resenja m ora se, dakle, poci od saznanja d a je kod svakog subjekta ogranicena sposobnost za donosenje odluka, a da je ukupna sposobnost donosenja odluka kojom raspolaze jedno drustvo rasporedena un utar svih njegovih delo­ va i efektivno locirana upravo kod pojedinih subjekata, Otuda ce racionalni biti oni aianzmani koji omogucavaju da se cela ta sposobnost iskoiisti, koji, pored ostalog, podrazumevaju dovoljno visok stepen
3) Lj. Madzar, «-Aloltaci]'a resursa i efikasnost privredivanja^, Ekonomist, No. 3, 1976, 507—523. 100

decentralizacije u procesima odlucivanja, Visoki stepen centralizacije svodi se na nepotrebno insistiranje da se isuvise mnogo odluka donose na jednom ili nekoliko punktova ciji je kapacitet ogranicen, dok kapacitet odlucivanja ostalih m nogobiojnih punktova ostaje nedovoljno iskoriscen. Neefikasnost takvog institucronalnog resenja vise je nego ocigledna. Ranije je istalcnuto da sistem dogovaranja omogucava i inkorporira stepen decentralizacije pa se po tom osnovu moze oceniti kao zadovoljavajuci. Medutim, time jos nije dobijen potpun odgovor na pi­ tanje da Ii on garantuje efikasnu upotrebu ogranicene sposobnosti od­ lucivanja kojom raspolaze ekonomski sistem. I pored toga sto su funkcije odlucivanja decentralizovane i talcoreci difuzno rasute po celom sistemu, kod dogovaranja se javlja jedan drugi problem. Naime, mnogi dogovori obuhvataju veci broj subjekata nego sto je neophodno i sadrze resenja za veci broj problem a nego sto bi bilo striktno potrebno i sa drustvenog stanovista racionalno. To je delimicno uslovljeno i okolnoscu da su u nekim slucajevima egzogeno odredeni i broj sub­ jekata i sadrzina dogovoia. Te egzogene determinante deo su institucionalne strukture sistema i lako se mogu prilagoditi u cilju povecanja njegove ekonomske efikasnosti i drustvene racionalnosti. Lako je pokazati negativne efekte preterane obimnosti materije koju valja regulisati nekim dogovorima (i samoupravnim sporazumima). Mnogo su brojnije i potencijalno opasnije implikacije povecanja b ro ja subjekata koji su okupljeni oko pojedinih dogovora. Pie svega, sa porastom prosecnog broja subjekata koji se javljaju kao partneri u sklapanju dogovoia automatski se povecava i prosecan broj dogovora po jednom subjektu, Medutim, sa porastom broja dogovora po subjektu raste i pritisak na njegov ograniceni kapacitet odlucivanja; stavljen u situaciju da se angazuje u prevelikom broju procesa kolektivnog odlucivanja, dati subjekt nece biti u moguenosti da u vecini njih, ili cak ni u jednom, da svoj puni stvaralacki dopiinos. Isto tako, prevelik broj subjekata po dogovoru i dogovoia po subjektu imace za posledicu da se subjekti ukljucuju i u one dogovore za koje nemaju niti mnogo interesa niti dovoljno znanja i infoimacija, i, obinuto, da se oko dogo­ vora okupljaju i subjekti ciji je doprinos mali i koji dovodi do situacije da su gubici koji se javljaju usled glomaznosti i poslovanja samog mehanizma odlucivanja veci od eventualnih dobitaka koji se javljaju po osnovu sirenja informacione osnove i povecanja demokraticnosti tako donesenih odluka Treba u o citid a se preteranim nagomilavanjem subjekata oko nekih dogovoia (i sporazuma) gube neke vazne pred­ nosti decentralizacije: okupljanje veceg b ro ja subjekata u zajednickom resavanju velilcog b ro ja problem a doista predstavlja svojevrsnu centralizaciju odlueivanja lcoja podrazumeva preterano koncentrisanje na odredenom broju punktova i subjekata koji odlucuju i, pitanja o kojiima se odlucuje. Ako bi se islo ovim pravcem u daljem razvijanju sistema, stvorile bi se dosta krupne, institucionalno odredene, aglomeiacije subjekata koje bi regulisale veliki broj ekonomskih i drugih odnosa i koje bi, stoga, predstavljale punktove jednog speciEicnog centralizovanog odlucivanja. Ta vrsta centralizma bila bi, medutim, u ne­ kim vaznim aspektima inferioma u odnosu na standardni centralizam
101

klasicnog tipa. Ti punktovi bili bi, naime, oplercceni svim komlipacijam a koje proisticu iz kolektivnog odlucivanja i piirodnog pluralizma interesa koji u njima tieba da docte do izrazaja. U standardnim centralistickim resenjima osnovni — i, kako izgleda, nepremostivi — prob­ lem sastoji se u ncophodnosti pribavljanja prerade i koriscenja nesavladivo vclike mase informacija i u donosenju tako velikog broja odlu­ ka koji ozbiljno udara u grantee limitivanih kapaciteta za tu vaznu aktivnost. U centralizovanim aranzmanima koji se oformljuju oko raznih vrsta dogovora, pored svih tih pioblema javljaju se i oni koji neminovno proisticu iz velikog broja subjekata cije sc efcktivno angazovanje u donosenju odluka mora nekako obezbediti. Ako se pri tom jasno ne definisu procedure odlucivanja i nacin na koji se uzimaju u obizir individualni interesi i prefereneije, moze se razviti beslcrajan proces pogadanja i mukoLrpnog usklatlivanja interesa koji apsorbuju toliko resursa i vremena i stoga stvara tolike troskove da se velildm delom kompenziraju, ili calc potpuno poniste, potencijalne prednosti sis­ tema. Kod nas se, zbog specificnog pravnog regulisanja materije dogovaranja, upravo opisani problem postavlja u nesto ostrijoj formi. Dogovori, naime, obavezuju samo one subjckte koji Hi potpisu i nije moguce, na bazi delegiranja nekih funkcija i ovlascenja, stvarati dogovore koji ce imati snagu slicnu onoj sto je imaju zakoni i koja ce obavezivati citave, prikladno definisane klase subjekata, nezavisno od toga da li su bas sami stavili svoj potpis na dogovore ili ne. S druge strane, iz cinjenice da se ipak neki uzi krugovi subjekata dogovaraju 0 stvarima koje podrazumevaju akcije nrnogih drugih, dogovorima neobuhvacenih subjekata, proisticu neki dosta slozeni problemi prakticne realizacije onoga sto je dogovoieno i, mogucnosli ozbiljnog ugroz-avanja stabilnosti sistema. Ograniceni kapaciteti odlucivanja bitno ce, dakle, utieati na pravce razvijanja naseg sistema dogovaranja Taj uticaj ce se osetiti ne samo u vezi sa brojem dogovora i brojem subjekata okupljenih oko pojedinih dogovora i ne samo u vezi sa sadrzinom (posebno njenim obimom) dogovoia, nego i u vezi sa nacinom na koji ce se dogovori oblikovati, tj sa samom procedurom dogovaranja. Proeesi iznalazenja zajednieki prrhvatljivih resenja nisu jednoznacno i jednom zauvek dati 1 mogu se i sami oblikovati na mnogo raznih nacina. Takode je vazno da oni, shvaceni kao (kolektivne) aktivnosti koje na osnovu raspolozivih informacija produkuju odluke, nisu jednako efikasni: uz dati nivo, makar kako definisane, demokraticnosti jedni ce iziskivati vise vre­ mena i resursa nego drugi i jedni ce sa vecom verovatnocom generisati konflikte izmedu zainteresovanih subjekata — sa svim nepovoljnim implikacijania u pogledu ekonomske efikasnosti 1 drustvene racionalnosti resenja — nego sto je to slucaj sa drukcije koncipiranim procesima. To znaci da i najsire shvaceno odlucivanje, a u n u ta r njega dogovaranje kao njegov specifican oblilc, ima sopstveno svojevrsnu tehnologiju, koja se mora respektovati kao i svalca objektivna, a za upravljanje relevantna osobenost alokacionih mehanizama, Ta telmologija r, jec.ne strane ogranicava intenzitet i ritarn procesa odluiivanja i Hmrtira broj i efektivnu sadrzinu odluka i njihovu rasporedenost u vre102

menu, a s druge strane jasno diferencira altemativne procedure odlu­ civanja sa stanovista njihove efikasnosti u ncsnietanom produkovanju odluka Oblast utvrdivanja procedura odlucivanja i iznalazenja takvih resenja koja ce, ne snianjujuci demokraticnost, poveeati efikasnost predstavlja jcdno siroko, nepoznato i prakticno jos nedotaknuto podrucje istrazivanja, 3 6 2. Neke teskoce u dosadasnjem funkcionisanju sistema U dosadasnjem razvitku sistema dogovaranja nisu dovoljno respektovana ogranicenja koja proizlaze iz datog i limitiranog kapaciteta odlucivanja uopste, a u tom okviiu i ogranicenja u pogledu moguceg ukupnog obima dogovaranja kao specif icnog oblika kolektivnog odlu­ civanja, U koncepcijskom razvijanju sistema ta komponenta izgleda nije uopste bila prisutna, Izostalo je saznanje da nijedan sistem ne moze apsorbovati neogranicenu kolicinu dogovaranja i sporazumeva­ nja i da, jednostavno, moramo ekonomisati i na broju stvari o kojima zelimo da se dogovaramo. Prethodno pomenuta tehnologija dogovaia­ nja i ograniceno vreme i resursi limitiraju i broj dogovora i broj sub­ jekata koji u njima treba da ucestvuju, i broj pitanja koja pojedini do­ govori treba da pokrivaju, Ako se ignorisu ovi momenti od fundamentalne va2nosti, neizbezno se javljaju brojne i mnogostiuko stetne posledice: sistem postaje slcup zbog velike kolicine resursa koje apsorbuje u procesima odlucivanja, vreme koje se utrosi za postizanje za sve zadovoljavajucih aranzmana premasuje i najliberalnije postavljene normative, kvalitet aranzmana i u njima sadrzanih (ili njima impliciranih) odluka, jako se smanjuje, a verovatnoca prakticnc realizacije onoga sto je dogovoreno bitno opada. Dakako nezadovoljavajuce performanse u sve cetiri ove dimenzije mogu da postanu — a u odredenoj meii vec i jesu — uzrocnik znatnih ekonomskih gubitaka i drustvenih steta, zbog cega sistem ni izdaleka ne realizuje svoje, inace velike, po­ tencijalne prednosti, a dalje ignorisanje ovih za uspesno funkcionisanje toliko relevantnih okolnosti moglo bi da ugrozi i samu osnovu sis­ tema i da ga unekoliko komprom ituje pred samim drustvenim subjektiina na ciju se sadasnju i potencijalnu aktivnost zapravo i oslanja. Ako bi se, s druge strane kod subjekata koji treba da se ukljuce u procese dogovaianja pojavili izvesni znaci neverice u eeo sisteni, to bi sa svoje strane delovalo kao dodatna teskoca u njegovoj daljoj afirmaeiji i kao posebna teskoca u njegovom budueem razvoju Za sada nema mogucnosti da se podjednako iscrpno izuce sve cetiii gore pomenute dimenzije moguceg suboptimalnog funkcionisanja sistema, Kolicinu resursa koju on apsorbuje kao sistem odlucivanja — ukljucujuei, naravno, i vrlo znacajne troslcove informacija koje on iziskuje u velikim lcolicinama — tesko je u principu izmeriti, a u nasoj javnosti ne postoji ni navika da se neka veca paznja obraca i tim troskovima. Kvalitet odluka talcode se tesko da oceniti, posebno ako se ide na nesto egzaktnije postupke evaluacije. Uostalom, najsigumiji nacin evaluacije kvaliteta odluka jeste onaj koji se oslanja na analizu odgovarajucih rezultata Medutim, za sada jos nije proslo dovoljno
103

vremena cla bi se rezultati pokazali u punoj meri, pa je neka iscrpnija analiza u tom pravcu za sada nemoguca. Iz istih lazloga nije moguce potpunije ispitati ni m e m u kojoj su dogovorima fiksirane odluke i opredeljenja prakticno sprovode u zivot Sistem je prakticno jos uvek u pocetnoj fazi svog funkcionisanja; za veci broj dogovorima fiksiranih kretanja i odnosa nije jednostavno proslo dovoljno vremena da bi se moglo proveriti da li su i u kojoj su meri realizovani, a ukoliko je do nekih prepoznatljivih devijacija i doslo, nikako se ne moze iskljuciti mogucnost da su one izazvane posve prirodnim pocetnim teskocama u funlccionisanju sistema. Ostaje, medutim, cetvrta od gore pomenutih dimenzija za koju vec sada postoji dovoljno elemenata za iscrpniju evaluaciju, Rec je o vremenu koje je bilo neophodno da se dode do izvesnog broja dogovora, Donosenje odluka po prirodi stvari treba da apsorbuje neuporedivo manje vremena od procesa njihove prakticne realizacije, a k a ­ ko je na planu donosenja dogovora vec obavljena velika aktivnost i prikupljena brojria iskustva, izgleda da je uputno analizu celog siste­ ma otpoceti upravo od ovog njegovog aspekta. Zakasnjenja do kojih je dolazilo u oforrnljenju najveceg broja dogovoia veoma su velika, u ne malom b io ju slucajeva gotovo drasticna, a u svakom slucaju dovoljno velika da nagone na preispitivanje nekih krupnijih elemenata u sistemu, U sistemu dogovora o osnovama drustvenih planova najvazniju ulogu verovatno igraju dogovori o os­ novama drustvenog plana SFRJ. Indikativno je da od sedamnaest do­ govora, koliko je bilo predvideno za donosenje tekuceg petogodisnjeg plana nijedan nije bio donesen na vreme, tj, pre donosenja samog plana. Svi dogovori su kasnili mnogo, a neki cak i znatno vise nego sto bi se, s obzirom na vaznost koja se pripisuje sistemu, uopste moglo ocekivati. U nedavno objavljenom radu Madzar i Ostracanin (1978) pored ostalog pokazuju da je do kraja 1976. godine doneseno svega pet dogovora, sredinom 1977. godine doneseno je jos sest dogovora, a krajem 1977, godine jos cetiri dogovora. Ostracanin (1978) obavestava o analognoj situaciji u vezi sa donosenjem dogovora o osnovama te­ kuceg petogodisnjeg plana za SR Srbiju. Tu su nalazi jos drasticniji. Bilo je predvideno da se o osnovama tekuceg petogodisnjeg plana donese ukupno trinaest dogovora. Zakljucno s krajem septembra 1978. godine, bio je zakljucen sanio dogovor o razvoju obojene metalurgije, ali ni on jos nije bio potvrden u Slcupstini jedne autonomne pokrajine, Iz ovih nekoliko inforrnacija vidi se da sistem dogovaranja nije ispunio ocekivanja na planu pravovremenosti donosenja dogovora, i to na najvisim nivoima drustvene organizovanosti, saveznom i republickom. Tesko je reci sta se desava na nrzim nivoima, buduci da je broj dogovora na tim nivoima u principu vrlo velilt i buduci da o potrebnom broju dogovora i stvarno zakljucenih dogovoia nema lako dostupnih infoimacij^ M edutfEi, na osnovu prethodno ustanovljene veze izmedu kasnjenja u dogovaranju na saveznom i na republickom nivou moze se zakljuciti da bi i na tim nivoima kasnjenja morala da budu vrlo velika. Ne bi trebalo isklju£iti ni mogucnost da se na nizim ni104

voima pojave cak i nejasnoce u pogledu toga koliko i kakvih dogovo­ ra treba doneti, a bice mozda i takvih dogovoia koji, iako predvideni nece nikada biti doneseni, U svakom slucaju ova oblast svakako zasluzuje temeljniju i opsezniju analizu nego sto je to do sada bio slu caj. Napred je istaknuto, da osim vremena donosenja i odgovarajuceg kasnjenja u dogovaranju, nije zasada moguce empirijski pratiti osnovne dimenzije peiform ansi novog sistema. Ipak, ova vazna saznanja o (neocekivano velikom) viemenu potrebnom da se dode do raz­ nih dogovora mogu posluziti za m akar i preliminarnu logicku analizu ostalih ranije nabrojanih kaiakteristika sistema, Kvalitet dogovora ko­ ji su doneseni sa zakasnjenjem verovatno se moze staviti pod znalc pitanja i pored toga sto bi se moglo pomisliti da je tako dugo vremena moralo, delimicno bar, biti utroseno da bi se postigao upravo sto visi kvalitet. Tu je medutirn, mnogo relevantniji jedan drugi momenat. Pioces dogovoranja zapocinje na osnovu jednog odrcdenog skupa in­ formacija i ide za tim da dode do reserija koja ce biti adekvatna s ob­ zirom na situaciju sto je implicirana u tim informacijama, Sa proticanjem vremena i otezanjem procesa dogovaranja stvarna situacija se menja i zakasneli aranzmani i odgovaiajuca odluka postaju sve vise i vise neadekvatni s obzirom na promenjene okolnosti. Time je na najdirektniji nacin demonstrlran nezadovoljavajuci kvalitet odluka: ma­ kar kako brizljivo bile donesene i makolilco bice cizelirane, zakasnele odluke ne mogu biti dobre i m oraju se karakterisati srnanjenim alokacionim efektima. Izgleda da je ovo samo deo jednog sireg problema koji se ogleda u — dakako, institucionalno uslovljenoj — sporosti u odlucivanju Ta sporost je automatski posledica vrlo velikog broja subjekata koji su uvuceni u opet mnogobrojne procese odlucivanja nezavisno od njihovog stvamog interesa za brojne odluke i nezavisno od njihove obavestenosti i kompetentnosti da u tim procesima nesto doista i doprinesu. U isto vreme, porast broja subjekata koji ucestvuju u odlucivanju i porast broja institucija i foium a koji treba, ponekad makar i formalno da se izjasne o istim stvarima, neizostavno — a cesto i nepotrebno — produzuje vreme donosenja odluka, reakcije siste­ ma na promene egzogenih okolnosti cini neblagovremenim i njegovu efrlcasnost u dostizanju bilo kog crlja cini manjom od objektivno mo­ guce Izvesnoj rigidnosti sistema doprinosi i okolnost da je proces oformljenja vecine dogovora dug, a odgovarajuci trosak visok. Eventualne revizije dogovora isto su toliko m ukotrpne i skupe, Stoga m ora da bude sasvim razumljivo odsustvo spremnosti da se dogovori jednom doneseni, ponovo preispituju. Oni, prerna tome, ostaju na snazi uprkos promenjenim okolnostirna, sto povecava i krutost sistema i iskusenja da se od dogovora odstupi. Sporost u odlucivanju ima za posledicu da u celom velikom ekonomskorn sistemu, pa i sire, moze da se javi svojevrsna institucionalna trornost, Sve znacajne potencijalne prednosti samoupravljanja doci ce do punog izrazaja samo ako se zaodenu u efikasne r operativne konlcietne oblike upravljanja, a izgleda da je za to neophodno bitno pojednostavljenje celog sistema, sto pored ostalog podrazumeva suzenje frontova na kojima velike mase subjeka­ ta ucestvuju u najraznosvrsnijim procesima odlucivanja.
105

3,7. Implikacije u vczi sa nekim kaiakteristikam a ponasanja u procesima dogovaranja Dogovatanje podrazumeva zajednicki napor u identifikovanju kiupnih, dinavnicki efikasnih razvojnih alternativa, ali i pogadanje olco toga kako ce odgovarajuci rezultati biti podeljeni, Pivi element d og o varanja moze se okvalifikovati kao stvaralacki, aktivan i uslovno receno, pioizvodan, a drugi kao pasivan i neproizvodan. Koji ce od ta dva elementa pveovladati zavisice od toga da li su neke bitne komponente ove disti ibutivne [aze dogovaianja drustveno regulisane ili je ceo posao prep us ten neformalizovanoj, nepreciziranoj i mnogim rizicima opterecenoj procediui medusobnog pogattanja pojedinih subjekata. Interakcijc koje tim povodom nastaju izmedu poiedinih subjekata mogu biti dugotiajne, mogu da dovedu do velikog broja razlicitih re­ senja od kojih su mnoga neefikasna i sa individualnog i sa diustvenog stanovista — i, sto je navocito nepovoljno i sto je vec ranije analizirano — mogu usloviti da do resenja, bez obzira lcakva su, dode sa znatnim zakasnjenjem. Visoka je i veiovatnoca da ce u tim interakcijam a — kako je ranije takocte pokazano — doci do snaznijih konflikata. Neki od pomenutih dcfekata, posebno prihvatanje suboptimalnih resenja i njihovo donosenje sa velikim zakasnjenjem, direktno su povezani sa pojavom konflikata i iz te pojave, zapravo, i rezultiraju. No, konflikti imaju i diugih nepovoljnih efekata, posebno na planu kvarenja razlicitih odnosa izmedu akteia u procesima odlucivanja i, s tim u vezi opsteg smanjenja drustvene stabilnosti dovde Mitrovic i Situacije u kojima je svald subjekt stavljen u polozaj da njegovo ! ucestvovanje u nekom zajednickcm dobitku zavisi od mere u lcojoj i se boii za svoj sopstveni intere'-, a protiv interesa drugih subjekata — j takve situacije objektivno stiruuliraju rajrazlicitije sukobe i namecu svakom subjektu odredenu agresivnost u ponasanju, a samim tim sistematski stvaraju vrlo duge i ponekad iscrpljujuce procese mukotrpnog usaglasavanja heterogenih stavova i interesa. U tom lcontekstu I visoko je relevant no Johansenovo (1978)'1 zapazanje da procesi poga} danja imaju jedno posebno obelezje: za razliku od neldh drugih alokacionih mehanizama i sistema odlucivanja, skup mogucih ravnoteznih resenja ne svodi se na jedan element, a tako identifilcovana viseznacnost resenja i piedstavlja osnovu za pojavu konfikata, Ako vise resenja zadovoljava uslove ravnoteze, svalci ee subjekt nastojati da se izbori za ono koje je najbolje sa stanovista njegovih posebnih in­ teresa. Pod ravnoteznim resenjem Johansen podrazumeva ono za koje ce svi subjekti ex post, lead im u celosti bude poznato, konstatovati da su njihove individualne akcije, preduzete u procesu trazenja re senja, za njih optimalne i sada, u svetlu novih informacija sto prc isticu iz cinjenice da je definitivno resenje sada poznato. U Johansenovom modelu, naime, svaki subjekt preduzima izvestan broj akcija
’J Jo h a n s e n , L eif, L e e tu rc s o n M acro eco n o m ic P la n n in g , Vol I: G e n e ra l A spects, N o rth -H o lla n d , A m ste rd a m , 1977

106

nastojeci da (zajednicko) zesenje bude za njega sto i^ovoljnije ali ne znajuci kako ce ono na kraju i de facto izgledati. U principu je mo­ guce da subjekti preduzmu i akcije za koje se ex post, kad se oforrni i sazna definitivno resenje, ispostavi da nisu bile u njihovom interesu i da bi ih revidirali da su na vreme raspolagali svim naknadnim informacijama Ta zelja za revidiranjem znak je neravnoteze datog reSenja, doista ono se u sledecoj rundi nece ponoviti je r ce subjekti, upravo zbog ispoljene zelje za revizijom, preduzeti diukcije akcije i tako produkovati novo drukcije lesenje, Atiibut ravnoteze sastaji se, dakle, u odsustvu zelje za revizijom, viseznacnost lavnoteznih resenja predestavlja objektivnu osnovu za pojavu komflikata. Jasno, odsustvo zelje za revizijom interpretira se u ovom konlekstu ne kao zadovoljstvo sa konacno oformljenim resenjem — sa njim mogu da budu nezadovoljni cak svi subjekti — nego kao izraz saznanja da, s obzirom na akcije drugih subjekata, nista povoljnije nije moglo da se izbori Johansen daje i matematiclcu formalizaciju piocesa pogadanja koji eventualno treba da dovedu do zajednickog resenja, i to tako da svaki subjekt kroz to resenje ostvari veee ekonomske efekte nego sto bi bili efekti dobijeni na osnovu nezavisne, izolovane akcije, Johansenova analiza odnosi se na slucaj dva subjelcta, ali se ona uz minimalne dodatne pretpostavke moze prosiriti na slucaj vise subjekata. Matematicka formalizacija moze se, takocte, lako prevesti na jezik verbalne ekonomske analize. Polazeci od pretpostavke da je zajednicka akcija poznata i precizno odiedena u svim svojim aspektima, geometrijsko mesto tacaka koje predstavljaju moguca ravnotezna resenja i cije pojedine lconponentc mere individualne dobitke pojedinih sub­ jekata, mogu se predstaviti kao povrsina u jednom prostoru ciji je broj dimenzija jednak broju subjekata Analiticki je pogodno sve te dobitke meriti ne u apsolutnom iznosu nego kao dodatne ili diferencijalne dobitke, tj, kao razlike izmedu ukupnih dobitaka sto bi se ostvaiili kroz zajednicku, dogovorno fiksiianu akciju i onih — po pretpostavci i po logici stvari manjih — dobitaka sto bi proistekli iz samostalnih izolovanih i nekoordiniranih akcija. Konacan ishod tj. stvarni izbor jednog konkietnog resenja iz skupa mogucih ravnotez­ nih resenja nije poznat i zavisi od akcija svih oko dogovora okupljenih subjekata. Predpostavljajuci da svaki subjekt ima mogucnost da blokira zajednicku akciju, tj. da spreci njenu realizaciju ukolilco oceni da njegov interes ne dolazi u njoj adekvatno do izrazaja, dolazi se do sledeceg rezultata: ulcoliko subjekti najave takve pretenzije u pogledu individualnih dobitaka da je zbir till zahteva veci od ukupnog dobitka i ulcoliko ne nactu nacina da te pretenzije redukuju i usklade, zajednicka akcija ce propasti i svaki ce izgubiti diferencijalni dobitak, tj, bice sveden na one, po predpostavci manje, efekte koji se mogu ostvariti individulanom, nekoordiniranom akcijom, S drage strane, resenje nije jednoznacno i, pored srnanjenja sopstvenih pretenzija, uvek postoje i mogucnosti da do neophodnog uskladivanja dode tako sto ce drugi smaxijiti svoje zahteve i tako ukupnu sumu svesti u okvire objektivno datog i po pretpostavci poznatog dobitka, Upravo na ovom punktu javljaju se osnovni problemi u vezi sa poga— ..... — -..........-....... -...-....-....... -......................................... .... ............ 107

j danjem i spontanim trazenjem zajednickog resenja lcoje u sistemu I dogovaranja igra kardinalnu ulogu, Subjekti, naime, nece pokazivati ' spremnost da redukuju sopstvene zahteve sve dole se neophodno uskladivanje moze osigurati na osnovu smanjenja ucesca drngih subjelcata u zajednicki ostvarenom efektu. Sa individualnog stanovista uvek je supeiiorna ona alternativa koja uspeh zajednicke akcije pa prema tome i individualni dobitak koji ce iz nje proizilaziti, osigurava na bazi ustupaka i odgovarajucih odricanja kod drugih subjekata. Kako se ponasanje svih drugih subjelcaa kaiakterise visokim stepenom neizvesnosti i kako se, stoga, uvek javljaju izvesne mogucnosti da se uskladivanje obezbedi na racun drugih, to uvek postoji i odredeni interes da se, m akar i uz izvestan rizik osujeti zajednicki poduhvat, forsiiaju alternative koje se temelje ne na sopstvenim nego na tudim ustupcima Tako mehanizam pogadanja objektivno podstice takvo ponasanje u kome se sopstveni interes stiti i forsira na nacin koji moze da ugrozi zajednicku stvar. Zbog svega toga pogadanje mora da se odvija u nekoliko mndi. Svesni da ta rudna nije definitivna i da ce sigurno uslediti nova ukoliko se pojedinacnr zahtevi ne uklope u okvir koji je odreden velicinom zajednicki ostvarenog efekta, subjekti ce biti objektivno stimulirani, a logikom situacije cak i prinudeni, da u pocetnim m nd am a startuju sa povecanim zahtevima, sa takvim zahtevima za koje se vec unapred moze reci da se nece uklopiti u apiiorno odredene okvire. Ti povecani zahtevi sluzice, s jedne strane, kao sredstvo za obezbedenje sto veceg sopstvenog ucesca u raspodeli, a s druge strane kao cinilac koji treba da obezbedi prostor za cventualne ustupke u narednim rundama. Na taj nacin su vec od samog pocetlta pripremljeni svi uslovi za vrlo postupno i dugo uskladivanje pietenzija i interesa. Sporost odluciva­ nja ugradena je, dakle, u samu struk turu aranzmana koji se temelji na pogadanju, a kolicina resursa koju apsorbuje samo odlucivanje mo­ ra, vec samo zbog toga, biti veca nego u nekim alternativnim aranzmanima, Aranzman zasnovan na pogadanju generise jos jedan vid stimulacije. Znajuci da za svakog subjelita postoji alternativna nepreduzimanja zajednicke akcije i da je zajedniclca akcija, cak i alio pruza relativno mali neto dobitak, superiorna u odnosu na individualne poduhvate, svi subjekti bice zainteresovani da svoje pretenzije postave sa mnogo odlucnosti i cvrstinc i da, pri tom, stvore utisak nepokolebljivosti i jasne resenosti da od svog zahteva nimalo ne odstupe. Takvo ponasanje doista moze da bude korisno za pojedinacnog aktera je r povecava verovatnocu da ce drugi akteri naciniti ustupak i tako podneti teret uskladivanja radi lealizacije zajednickog poduhvata. Stavljeni u dilemu da li da pristanu na relativno skromne neto dobitke ili ostanu r bez njih zbog neizvodenja zajednickog poduhvata, drugi subjekti — bar takav utisak moze da ima subjekt o kome je rec — ce se opredeliti za prvu mogucnost, Drugirn lecima, pogadanje je aranzman u kome se u dovoljno velikom broju tipicnih situacija moze da isplati strategija ucene u procesu odlucivanja i u kome je, stoga, ucenjivacko pona­ sanje objektivno stimulirano. Neki procesi odlucivanja ponekad_su~£ak tako institucionalizovani da svala pojedinacni ucesnilc u njima ima
108

pravo veta; u tom slucaju mogcunosti ucene su najvece, asocijalno — u smislu opozicije prema dragim ucesnicima — ponasanje najvise je stimulirano, procesi odlucivanja najteze se odvijaju, a zbog svega toga kvalitet odluka i efikasnost celog sistema koji se zasniva na tom tipu odlucivanja moze ozbiljno da trpi, Opasnost jc utoiiko veca sto svaki ucesnik ima izvesne mogucnosti da blokira ili b ar znatno oteza zajednicki poduhvat, sto su prilicno velika iskusenja da se iskoristi ta do­ voljno velika i u osnovi destruktivna moc i sto svi subjekti, pogresno stimulirani, mogu kao celina razviti takve vidove interakcija i takve oblike ponasanja da aranzman kao celina moze da postane izuzetno neefikasan, 3.8. Vaznost discipline u realizaciji dogovora
I *’ •

Za utvrdivanje uslova koji ce gaiantovati realizaciju drustvenih dogovora i koncipiianje odgovarajucih institucionalnih resenja od bitnog je znacaja Eundamentalna cinjenica da je za uspesno realizovanej ogromnog mnostva zadataka fiksiianih u raznim dogovorima neophod­ no regulisanje ekonomskog sistema kao celine. Bez ovakve globalne ekonomske regulative ostvarena kretanja ne mogu biti uskladena sa onima koja su fiksirana u dogovorima iz jednostavnog razloga sto slozene i visestruke interakcije izmedu raznih subjekata daju u krajnjem rezultatu ishode koji se bitno razlikuju od njihovih namera i planova, kao i od ocekivanih posledica njihovih konkretno preduzetih akcija. Ekonomska teor^a je puna prim era u lcojima se — u odsustvu uprav­ ljanja sistemom kao celinom — planovi i individualno racionalne alecije privrednih subjekata zavrsavaju ishodima koji su upiavo suprotni od tih planova i u njirna sadrzanih ciljeva, Dovoljno je samo setiti se poznatog paradoksa stednje u standardnoj kejnzijanskoj makioekonomskoj teoriji u kome planovi i akcije vecine subjekata da povecaju stednju piodukciju smanjenje agregatne traznje, opadanje dohotka, i u krajnjoj liniji, manju stednju umesto planirane. Ta m anja stednja rezultat je umanjenog dohotka do koga dovodi smanjenje agregatne traznje Analogne situacije javljaju se i kod velikog broja ekonomskih agregata koji se regulisu dogovorima pa bi sistematsko ignorisanje makroekonomskog aspekta bilo fatalno po realizaciju velikog broja dogo­ vora i vrlo lako bi moglo da minira ceo sistem. Upravljanje sistemom kao celinom, pored upravljanja pojedinim delovima i poduhvatima na koje se odnose dogovori, bice moguce samo ukoliko se pristupi struktuiranju cele skupine dogovora tj. njihovom slojevitom oiganizovanju tako da elementi dogovora na visim nivoima sluze kao putokaz i sadrze r predstavljaju ogranicenja za dogovore na nizim nivoima. O tome je ranije, u nesto drugacijem lcontekstu, bilo reci i nema potrebe da se ponovo razmatra. Za uspesnu implementaciju dogovora talcode je veoma znacajno insistiranje na disciplini u pogledu respektovanja svili njihovih ele­ menata. Liberalan odnos i mogucnost odstupanja u vezi sa nekim elementima stvorice osecaj da nijedan ne m ora da se shvati isuvise ozbiljno i, tako dovede u pitanje celi sistem, A da bi se osiguralo res109 i

pektovanje svih dogovora i svih elcmenaLa u njima, neophodno je imari snazan i autoritativan izvrsni aparat koji ce brzo moci da primeni sankcije gdc i kad budu ncophodne. Ovo na prvi pogled zvuci pomalo paradoksalno, alt lako se moze pokazati da jc uvel-i bilo i bice veoma mnogo siLuacija u kojima je efikasan i mocan mchanizam prinude neopliodan uslov za nesmeLano funkcioniranje istinski demokratskih mehanizama. Uskladivanje inteiesa i zajednicko iznalazcnje racionalnih lesenja treba da bude dosledno i potpuno demokraLski proces, ali bas zbog demokiaticnosti tog procesa sprovodenje onog sto je dogovoreno mora da bude stiiktno zagarantovano, uz mogucnost primene ostrih .sankcija u slucaju samovoljnih odstupanja od slobodno utanacenih zajednickih akcionih piograma. To utoliko pre sto je u najvecem broju slucajeva individualna racionalnost striktnog postovanja dogovora za svakog pojedinacnog subjekta doslovno uslovljena istim takvim ponasanjem svih drugih subjekata, drugim reeima, onog trenutka kad neki subjekt pocinje da odstupa od dogovoicnih pxavaca akcija, cela situacija se iz osnova menja i za sve pieostale subjekte prestaje da bude rentabilno sprovodenje akcija koje pioisticu iz dogovoia. U odsustvu sankcija i efikasnog ap aiata koji ce garantovati spiovodenje onog sto je dogovoreno, svako inicijalno odstupanje od dogovora ucinice rentabilnom citavu seriju buducih odstupanja, cimc je sam dogovor osuden na neuspeh. Za lealizaciju dogovoia potrebni su i precizni mehanizmi kont i d e . Bez kontrole nisu moguce ni sankcije za eventualno neispunjavanje dogovorima propisanih odluka: kad sc ustanovi da stvarna kretanja odstupaju od dogovorima predvidcnih, tieba prvo utvrditi u kojoj su meri ta odstupanja uslovljena nepredvidenim i od pojedinih uccsnika sasvim nezavisnim promenaina spoljnih okolnosti, a u kojoj su meri lezultat odluka i devijacija u individualnim ponasanjirna, a zatim, da se eventualna pojcdinacna odgovornost precizno locira i da se odredi mera u kojoj je svaki pojedini subjekt doprineo konstatovanim odstupanjima, Dalcako, takav jasan i precizan postupak utvrdivanja individualne odgovoinosti pretpostavlja da dogovori u visokom stepenu budu opeiacionalni Pod operacionalnoscu dogovora podrazumcva se njihovo znacajno svojstvo svojevrsne adresovanosti koja se sastoji u tome da iz njih vrlo prccizno i nedvosmisleno proizlaze akeije koje, radi uspeha dogovora kao celine, treba da preduzmu pojedini subjekti. Najbolje je da te akcije budu u dogovorima sasvim cksplicitno naznacene. Ovakva pieciznost neophodna je utoliko vise sto i sankcije imaju svoj trosak i sto se u dem okiatskim aranzmanima kalcvi su oni koji su okupljeni oko dogovora teze preduzimaju nego u nekim autoritarnim institucionalnim konstelacijama, Postoji, na srecu jedan einilac koji osetno povecava verovatnocu uspesne implementacije sankcija: za izgradnju efikasnog mehanizma koji ce obezbediti da sankcije budu primenjene kad god njihova opravdanost bude nedvosmisleno pokazana zainteresovani su i sami privredni subjekti Sankcije su garancija neophodnog poveienja u ceo mehanizam, Racionalnost akcija svakog pojedinacnog subjekta doslovno i na najdirektniji nacin zavisi od toga sta cine drugi subjekti; ako ne postoji sigurnost da ce se dm gi ponasati onako kalco je dogovorom predvideno, subjekti gube jasan krite110

rijum za odlucivanje i dolazc u polozaj da fakticki ne mogu idenlifikovati alternative koje bi bile racionalne bilo sa individualnog, bilo sa sireg stariovista. Ranije analizirani problemi koordinacije imaju veoma znacajne implikacije i u pogledu mogucnosti realizacije dogovora, U onoj meri u kojoj su — zbog neadekvatne strukture celog sistcma dogovora i zbog nedovoijno pjcciziianih ili sasvim nouredenih odnosa izmedu dogovora na raznim nivoima — razliciti aranzmani medusobno nekonzistentni, oni se ocito ne mogu realizovati i problemi implementacije javljaju sc u najostrijem vidu. Nemogucnost realizacije nekih dogovora siri se, naravno, lancano i prenosi i na druge dogovore. Otuda vaznost ranije isticanje izgradnje mehanizma koordinacije u tom slozenom spletu uzajamno zavisnih i visestruko izukrstanih process do­ govaranja Koordinacija je unekoliko otezana i okolnoscu da neki sub­ jekti, kao sto su drustveno-politicke zajednice, ulaze u dogovor sa obavczama cije ispunjenjc zavisi i od drugih subjekata koji nisu formalni potpisnici dogovora i koji njima. striktno govoreci, nisu obavezni. To znaci da se ti drugi subjekti c -in, u indirektnim mctodama navesti na ponasanje koje ce pogodovati reaiizaciji dogovora, Kako ti subjekti mogu da uctu i u druge dogovore i tamo se obavezu na druge acije, jasno je da se njihova manevarska sposobnost' smanjuje, a time se suzavaju i sanse za uspesnu realizaciju dogovora u kojima se racuna sa efektima pomenuLe indirektne stimulacije. Za koordinaciju, kao jedan od preduslova uspesne implemen­ tacije, venioa je znacajna racionalna organizacija informacionih to­ kova,. Dogovaranje, kao i svi mehanizmi neposrednog odlucivanja, predstavlja proces koji je u informacionom pogledu vrlo intenzivan. Toliko znacajno nacelo privatnosti informacija u ovom slucaju je jako naluseno: umesto da svoje napore usmere iskljucivo na prikupljanje inFormacija u sopstvcnoj tehnologiji, resuisima i organizaeionim pita­ njima, subjekti veoma mnogo m oraju da znaju jedan o drugoni da bi usaglasili interese u vexi sa zajednickom akcijom. To povecava troskove informacija Povih toga informacione aktivnosti karakterisu se fiksnim troskovima i tako dovode do teskoca u alociranju resursa unutai informacionog sistema Isto tako, mnoge informacije su po prirodi stvari od interesa za sirokc klase subjekata, pa je pozcljno da budu centralizovano ili, u daleko veeem broju slucajeva, polucentralizovano, prikupljane, cuvane, obradivane i stavljane na raspolaganje svima onima kojima su neophodne, Sve to zahteva da se uspesno resi vamedno slozeni problem racionalne organizacije informacionih toko­ va. Takva racionalna organizacija nece, naravno, izrasti spontano, sama od sebe, cak ni kroz demokratski postavljen sistem dogovaranja (i sarnoupravnog sporazumevanja) Takva organizacija trazi svojevrstan inzenjering koji rnora da se temelji na saznanjima o velikom broju tehnoloskih, ckonomskih, politickih i, u najsirem smislu drustvenih cinilaca Sistem dogovaranja zahteva znatno razvijeniji obimniji i skuplji infoimacioni sistem ncgo posredni sistem odlucivanja, Teskoce li implementaciji mogu da proisteknu i iz, ranije detaljno analiziianih potencijalnih, pa i stvarnih, konflikata izmedu sub­ jekata dogovaranja Zbog prepreka u usaglasavanju stavova i interesa,
111

neld znacajni element! mogu kod velikog broja dogovoia potpuno da izostanu, tako da oni, tanki sadrzinom i siromasni konkretno utvrdenim akcijama, popiime donelde deklaiativni karakter i postanu deo, mozda nezaobilaznog, ali u izvesnoj meri ipak nefunkcionalnog dekora u tekucoj institucionalnoj izgradnji. Nedovoljno konkretni dogovori, neminovno nailaze na teskoce u fazi ostvarivanja, je r privremeno mimoidena pitanja na kojima se uk rstaju i sukobljavaju interesi m oraju kad tad izbiti na videlo. Zato je ipak daleko racionilnije sporna pitanja rascistiti vec u fazi dogovaranja i usaglasiti interese u vezi sa njima.

112

GLAVA IV

STATISTICKA 1NFORMACIONA OSNOVA U FUNKCIJI SISTEMA PLANIRANJA 4 1, U v o d Ovde se razmaLraju problemi statisticke informacione osnove kao jedne iod bi-tnih dknenzija sistema drustvenog planiranja. Polazi se sa stanovista da je funkoionisanje bilo lcog sistema planiranja tesno uslovIjeno i determimsano raspolozivom stauisticko-dokumentacionom osnovorn. Takode se poiazi od ckijenlce ,da nasa zemlja raspolaze sa v t I o razvijetnim sistemom prikupl jarija i obrade podataka iz domena priv­ rednog zivota, odnosno da raspolaze vrlo bogatom d razradtenom ekonomskiom statistikom., Polazi se > stvaru od cinjenice da raspolazemo u razradenom i detaljnom statistikom uopste, dako sve njene grane <nisu podjednako razvijene. A to znaci da, u .krajnoj liiniji, u cnas statistickodokumentaciona osnova inije ogramicavajudi f a k t a - za efikasno planil anje, I na koncu polaai se od oinjenice ida se savremen prlstup planila n ju zasniva na upotrebi intesnisanih sistema ekonomskog racunovodstva, Ovo znaoi da se planiranje shvata kao integralan proces, koji u sebe inlcorporira sve relevantne komponente pnivrednog Ziivota u njihovoj meduzavisnosti. Za realizaciju ovalcvog pristupa planiranju ncophodno je raspolagati ii specilucnim inform acitaim sistemom, koji u sebe imkorporiira relevantne informacije o svim aspektima funkcionisanja privred.nog mehanizma Pri tome je, zbog karaktera xnehanizma plan.iramja, neophodno da sve te informaoije b ud u meduslobno us Idaderie i povezane A takve linformaoije o fimkoionisaiiju, privrednog mehanizma pruza samo integrisani sistem ekonomskog racunovodstva.1 )
O vaj sistem se u le o iiji i p ia k s i eesto n a z iv a i in te g ra ln i sisle m d iu S tvenog ta c u n o v o d s tv a , odn o sn o siste m eiconom skih ra e u n a ili siste m d ru s tv e n ih ta e u n a . S a re n ilo n a z iv a o d tz a v a sve ta z lik e , isto rijsk o g i politiS kog k a ia k te ia , n a s ta n k a i ra z v o ja ovog siste m a u la z n im zem lja m a .

113

Nasa zemlja sada sa talcwm statistickiim Anformacionim sistemiom ne raspolaze, a dosta je ocito da postoje vrlo darazene potrebe za tnjim. Naime, relevantnost ove cLnjernice nije vezana sa nasom analiztjim, ona naime proislnee iz razvoja ekooiomske nauke, te tehnike i metodoligije plantirainja u svetu Sa druge strane, mi fas po laze mo svim potrebnim elemcritima (neophodni izvari padatalca, razvi.jena staliisticka sluzba) da takav sistem formiramo. Kako u nas za sada na ovom podrucju nista n'ije ucinjeno, a kako izrada i uhodavanje integralnog sistema traje nekoliko godiina, -to se u ovom iradu daje samo idejni pristup njegovom formiranjiu. A u drngom delu ove glave studiije se ide n a lazradu speciifiortog, za potrebe planiranja 11 oaslim iislovdina prilagodenog, jedinstvenog sistema pokazatelja za iskaziivanje planova.. Ovakav priistup se fiini opravdqnim zbog jednostavne oinjenice da se za potiebe planiranja m ora raspolagatii sto potpTinijom statisticko-dokumentacioniom osnovom, nezavisno od toga da Id zemlja iraspolaze ill . ne integriranim sistemom drustvenih racuna. 4,2, Specificnosti naseg sistema drustvenog planiranja u pogledu 2 ahteva za iiifornacijama Nas sistem drustvenog plan.iianja je sasvim nov i za sada oema mnogo iskustava sa njegovom primenom u praksi, Osnove sistema su definisane u Zakonii o plainiranju, koji je dlonet 1976. godine. Medutim, sam sisteni jos nije u celosti oformljen (recimo, misu doneti .svi republicki zakorii o planiranju; neka postojeca resenja tesko d a ce poloziti ispit prakticne primene; finajxsij&ka dimenzija planiranja, tj, finansijsko planinanje jos uvek aiije (inkorporiiajno ikao sastavni deo sistcma drustvenog palniranja; celokupna sfera ostvarivanja plamova ni u osnovnim elementima inije sistemski regulisana, iLd). No, nezavisno od ovih i nekih slicnih manjicavosti od izuzetno krupnog je znacaja vec i sam a cinjenica ida se nlazu veliki napori iu praveu izgradnje takvog sistema drustvenog planiianja koji ce odgovarati nasirn specifi'onim usloviima. Braces njegove razrade, uhodavanje i veiifikacije ce sigumo biti dugorocniji, aii je za nas u ovom slucaju bitno ‘to da je sam sis­ tem u osnovama dat i .da kao Lakav tunkcionise, Sa :t|og stanovista se mogu posmatrati neke njegove karakteiistike, koje opredeljujn zahteve za statistickim informacijama. Sistem planiranja u mas pociva na mehanizmu drustvenog do­ govaranja i samoupravnog sporazunicvanja brloj-nih subjekata planiranja, a sa ciljem uskladivanja objektivno razlicitih, pa i suprotnih interesa,. ICako u njemu ne postoji hijerarhija planova (ili subjekata planiranja), to je onda neophodno da :se, na bazi principa istovreme­ nosti, planovi pojedinih subjekata priprem aju i donose kroz vise sukcesivnih faza. Istovremenost pojedinih siikcesivnLh faza pidpreme i do­ nosenja plaiiova je u stvari postepeni proces usaglasavanja interesa brojnih subjekata planiranja Pored toga sistem planirainja u sebi sadrzi i naglasenu komponentu kontinuiiranosti, sto podrazumeva da je ptfoces drustvenog dogovaranja i samoupravnog sporazumevanja (usaglasavanje interesa) takode kontinuiran. Ovakav sistem planiranja je ocigledno vrlo komplelcsan, medutim on se Liklapa u nas drustvenopoliticld i privredni sistem, te kao takav u piinoj meri respektuje re114

alnosL razlicilih interesa i potrebu njihovog usaglasavanja u jednoj visenacionalmoj zajeclnici sa razliciiL'im istorijsktm, kulturnim -i ekonomskim nasledcm GoLovo da I nije poLiebno podvlacili ckijenicu da je ovako definisan sisLem planiianja i iizraziLo »informaciono iiitenzivan«> Jer, usaglasavanje interesa velikog broj a subjekata planaranja, putem dogpvaianja i spovazuvncvanja, kroz vise istovrernemih i sukcesivnih laza procesa planiranja podiazumeva postojanje bogate sLatistiicke informa* cione osnove o goUovo svim aspeklima dmstvenog i privrednog zivota, Pri Lome je posebno naglasena po treba za obuhvatnom, konzistentnom i jednoobraznom sLaListicko-dokumenLacionom osnovorn iz domena ekonomske sLaListike Takve podatke, opet, nioze da pruzi samo mtegjrisani sisLem ekonomskih racuna, koji u sobe inkorporira reaLne i fi■nansijske Lokove rolevantne za analizu funkcionisanja privrednog me­ hanizma. Moze se slobodno reci da hinkcionrsanje svakog sislema plani­ ranja u vrlo znacajnoj meri zavisi od Taspoliozivosti adelcvatne staLisLickO'dokumentaoione osnove. Ukoliko se, naime, ne obezbedi potrebna inljorrnaciona osnova, planiranje poprima znacajnu dimenziju voluntarizma, konzistenlnost planova po pravilu nije moguce obezbediLi, pracenje realizacije planova se znacajmo komplikuje, te se shodno Lome povecava verovatn|oca da ce stvarna .kretanja bitmje odstupati od plankanih, Samim tim se devalvira znacaj p la n k an ja i u znatnoj meri limkira njegova efikasnosL u svesnom usmeravanju privrednih kreta­ nja.2 Ovo posebno vazi za nase uslove zbog niza specificnosti privred­ ) nog sisLema i izrazene kompleksnosti sistema drustvenog planirajija. Jstovremeno ovim je moguce u anacajnoj meri obrazloziti dosadasnju nedovoljnu efikasnosL naseg planiskog mehanizma, lcalo i nedovoljno poveronje u njegovu polencijalnu efikasnosL To nas obavezuje da odrccteni pros tor posvetimlo sistemu ekonomskih racuna, kako bismo pokusali da li najkracim crtama ukazemo kakav bi on trebalo da bude da bi se mogao cfikasuo koristiLi u planiranju, 4.3. Sistem ekonomskili racuna i njegova upotreba u plamiranju Osnovna hilorrnaciona podloga svakog modernog sistema pla­ niranja su ekonomski racuni. UsLvari, sisLem ekonomskih racuna je nas Lap i razvijao se uporedo sa razvojem planiranja kao mehanizma privrednog sistema Kako se prosin ivala uloga i znacaj planiranja u svesnom legnlisanju privrednih kretanja, bilo iu uslovima ubrzanog razvoja SSSR-a, bilo pak u .uslovLma prevazilazenja posledica velike ekonomske krize i priprema za raL lazvijenih kapitalistickih zemalja, tako su i' as li i zabtevi za medusobnto povezanhn -i konzisLantnhn informacijama o raznim aspektima funkcion-isEunja privrednog mehanizma, Klasicne pareijalne ekonomske sLatistike takve zahteve nisu mogle da zadovolje, te se posLavio problem njihovog integrisanja, Tako je sis­ tem ekonomskih racuna, cesto nazivan i sisLem drustvenog racunovod-) V id eli: J W K e n d ric k : ►■Ekonomick A c co u n st a n d T h e ir Uses«, Me G ra w H ill Co, N ew Y o ik , 1972, ss 235-305; H. C o ire a : ^ In te g ra te d E conom ic A c co u n tin g s, L e x in g to n B ooks, LexingLon, 1977, ss 195-215,

115

stva, nastao kao forma medusobnog usklactivanja i integrisanja pojedinih parcijalnih ekonomskih statistika.:i) Naglim porastom uloge i znacaja planiranja 11 privreclurom razvoju u posleiatnom periodu doslo je i do vr]o izrazenog porasta zahteva za kompleksnim i preciznim informacijama o funkcionisanju privrednog sistema. Takve zahteve klasicni ekonomski racuni ili privredni bilansi (racuni formiranja i ras­ podele drustvenog proizvoda) nisu mogli ti plotpunosti zadovoljiti. To je vodilo stvaranju novih racunovodstvenih informacionih sisterna: meausektorske tabele, racuni finansijskih itokova i tabele nacionalnog bogatstva, Svaki od ovih sistema je sa svog staAiovista i na specifican nacin osvetljavao pojedine aspekte privrednog zivota^) Znaci, ovi racunovodstveni sistemi su bili nastavak i pilosirivanje posla .koji je zapocet stvaranjem ekonomskih aacuna, L su dalje doprinos'iU sve pote puni jem integrisanju ekonomskih statistika. Medutim, proces se na ovome nije zavrsio, Razvoj ekonomske nauke i plankanja isab je dalje. Znacajan podsticaj daljoj razradi i usavrsavanju racunovodstva bio je razvoj ekonometriskih modela i njihovc sve sire primene u planiranju, Brz razvoj ekanom etrijskih mo­ dela (od jednostavnih, globalnih, prelco razradenih sektorskili modela, pa do kompleksnih iili. integralmh modela) znatno je prosirio moguc­ nosti njihove upotrebe. Posebno u planitranju, taklo da sada modemi sistemi planiranja pocivaju na lazradenim in-tegraln-im ekonometrijslum modelima Za potrebe ovakvih modela kao i za potrebe sve kompleksnijih ekonomskih analiza funkci'omsanja privrednog mehanizma, informacije koje su pruzali pojedini parcijakni sistemi racuna nisu bile adekvaline,. To je cinilo neophodnim da se postupi integrisanju pojedi­ nih racunovodstvenih sisLema u jedinstven i konzistentan integrisani sis­ tem ekoniomskog iracunovodstva. Iako je ovo bio izuzetno krupan podnhvat, sa teorijskog, metodoloskog d prakticnog stanovista, on je us­ pesno resen ;i novi sistem vec egzistira, u praksi niza zemalja,5 ) Nas sistem ekonomskih racuna je nastao u drugoj polovini 1950tih godina, kao sistem piivredniih bilansa koji su sadrzavali racune formiranja i raspodcle drustvenog proizvoda. Nesto kasnije je SZS poceo da izraduje i medusektorske .tabele, a Narodna banka Jugoslavije racune finansijskih tokova. Prc neksoliko godina i SZS je poceo da Ladi racune finansijskih tokova, ali sa dosta razlicitih metodoloskih pozicija, Racune nacionafnog bogatstva .nasa zvanicna statistika do sa­ da nije pokusala da radi. Ju goslavia ne aaspolaze .iintegrisarrim siste* inom eklonornskog racunovodstva, niti se sa zvanicne strane cine ozbiljni pokusaji da se takav sistem razradi. Postoj.i predlog jednog takvog sistema, koji bi uz odredene modif.ikacije mogao da se primeni u nasoj praksi, ali on nikada nije bio predm et ozbiljnijih .razmatranja/')
■ ) P re g le d n a s ta n k a i ra z v o ja i s iste m a e k o n o m sk ih ra c u n a se d a je u : G. G r> d ie : ^M a k ro ek o n o m slu b i]an si« , S a v ie m e n a a d m in is tra c ija , B eog rad , 197G; B L Is a e v : » In te g riio v a n ie b ila n so iv e siste m i u a n a liz e i p la n iro v a n if ek o n o m ik e« , N a u k a , M oskva, 1969 D eLaljnije o ovim siste m im a v id e ti u : G G rd jic , op cit, 5J V id eti: -O S y stem o f N a tio n a l Accounts-*, U N, S tu d ie s a n d M ethods, S e rie s F. No. 2, R e v 3, N ew Y o rk , 1960 6J V id eti: B. H o rv a t e t a l . : >"Integrisani siste m d ru s tv e n o g ra c u n o v o d stv a za ju g o slo v e n sk u p riv re d u « , In s titu t ek o n o m sk ih n a u k a , R a d o v i 13, B eo­ g rad , 1969

li6

Ako se pojedini od ovih sistema racun a detaljnije posmalraju, sa stanovista mogucnosti njihove upotrebe u planiranju, moguce je dodi do sledecih konstatacija, Medusektoiske tabele, koje aadi SZS, i <racuni finaiisijskih tokova, koje Tadi Narodpa banka Jugoslavije, su ldoncipirani na savremenim saznanjima ekonomske teorije i prilagodeni su potrebama planiranja. Jed ini je problem n tome sLo ponekad medusektorske tabele nedozvoljeno mnogjo kasne (recimo, poslednja publikovana tabela je za 1976l godinu). No, i pored toga upotreba ovih racuna u planiranju, kao i kvanLitativnoj ekonomskoj analdzi, je veoma rasirena. To posebno vazi za medusektorske tabele. Sa druge strane, tesko je reci cernu bi mogli da sluze racuni finansijskih tokova koje rad i SZS.. Privredni bilansi se po pravilu ne koniste u planira)nju, niti je njiliova upotreba u te svrhe sada moguca. Za potrebe planiranja se u Saveznom zavodu za drustveno planiiranje, zajedno sa ostalom statisticko-dokumentacionom osnovom, priprem aju posebni bilansi. Do ovakve situacije je -uglavniom doslo zbog toga sto se statistika privrednih bilansa razvijala kao parcijalna statistika i nekoordinirano sa planskim potrebama. Pri tome je ova statistika prvenstveno nastojala da se prilagodava instituoionalnim promcnama u orga|nizaciji i poslovanju privrede i neprivrede, kak(o bi sto realnije odrzavala formalne izmene u nacinu obracuna dohotka, odnosno kako bi sto realnije odrzavala institucionalno zavisne izmene u raspodeH i pieiaspodeli dohotka, Na taj naoin je Iona poprimila karakter telcuce statistike, cija 'upotreba u planiranju mije moguca ili je vrlo ogranicana. Tako je sada sistem pruvrcdnih bilansa (iracuna formiranja i raspodele drustvenog proizvoda) u zjnacajnoj meri zastareo i prevaziden, iako je bio predmet dosta cest-ih izmena i modifikacija, Qosta je ocito da iras racunovodstveni sistem treba da bude podvrgnut temeljitoj reviziji, i to ne samo zbog mogucnosti njegove upotrebe u planiranju. Sada u nasoj praksi postoji nekoliko parcijalnih racunovodstvenih sistema, koji su medu sobom nepovezani i nekonzistentni. Potreba izrade integrisanog sistema se inamece i sama po sebi. Ovakva konstatacija dobija jos vise n a znacaju ako se zna da mi spadamo u mali broj zemalja sa najbogatijim izvornim podacima iz privrednog zivota, Naime, Tetke su zemlje koje prikupljaju tolako obiljc podataka o gotovo svim aspektima privrednog zivota. Medutim, is to su tako retke zemlje koje tako malo koriste prikupljene podatke kao sto je tb u tras slucaj, Ako se sa ovog stanovista posmataa problem izrade integrisanog sistema ekonomskog racunovodstva, onda se moze redi da se on svtidi na striktno prakticne aspekte. A oni su relativno lako resivi, bar- sto se tice pocetnih koraka. Ipak treba redi da je izrada integrisanog sis­ tema dugjorocniji poduhvat koji de zahtevati niz izmena u sadasnjem sisitemu prikupljanja i obrade podataka i prosirenje tog sistema na neke aspekte privrcdnog zivota koji se sada ne doraduju (distribucija licnih dohodaka, fiksni fondovi i slicno). Dalje, pristup izradi integrisanog sistema ce nemino\ino zahtevati bnojne teorijske, metodoloske 5 * koncepcijske izmerie u sadasnjim pai'cijalnim lacunovodstvenim sistemima, posebno kod sistema privrednih bilansa. I n a kraju, izrada
117

integrisanog sistema ce zahlevati povezivanje i uskladivanje nasih statisidckih sluzbL Naime, mi sada imamo tri velikc institucije kioje se bave prikupljanjem i obradom podataka (SZS, SDK i NBJ),kao i nekoliko manjih (carina, neke kiteresne zajednice). Nepovoljna je citnjeniea sto su ove sluzbe medusobno nepovezane i Tieujednacene (u upotrebi je vise razlioitoih klasafikaeija za posmatranje i obuhvat istih pojava i obelezja; statistickj obuhvat is till obelezja se takode razKkuje, i slicno), To dovodi do toga da su informacije .koje ove sluzbe pruzaju takode medusobnlo neuskladene.. A neusldadene i kontrad'iktorne informacije imaju gotovo iste posledice kao i njihov potpuni nedostatak Sada, kada se diskutuje a drustvenom sistemu informisanja, bez obzira sto se tacnto pod ovim terminom podrazumeva, 'treba ozbiljno raznrisliti i1 o pristupu izradi .iinlegrisanog sistema ekonomskog racunovodstva, Ovakav sistem bi veoma mnogo doprineo p! boljsanju o opste informisanosti o stvamim zbivanjima > privredi. Pored toga, 11 treba ipak reci i to da se radi o jedn'om poduhvatu koji ce nasa zeralja morati kad-tad da preduzme I to ne samo zbog po treba koje ce sistem drustvenog planiranja i njegov razvoj permanentno -nametati.. 4.4. Pristup formiranju integrisanog sistema ekoijomskog racunovodstva Moguce je ireci da potreba za formiranjem integrusanog sistema ekonomskog racunovodstva u osnovi proistice iz neophodnosti da se proces proizvodnje posmatra (pkinira) u njegovoj celoviitostL Sasvim je ociglednto da je proces prorzvodnje svakog drustva jedinstven i ceIovit proces, tj. da cisni jednu obuhvatnu celinu, ciji su unutrasnji tolcovi medusobno povezani i uslovljeni, Da bi se takav proces posmatrao i analizirao, a pogotovu da bi se na njcga svesn'o uticalo, neophodno je posedovati ltompleksan i sveobuhvatan sistem informacija o njemu Dobro je poznato da statistika pnikuplja obilje informacija o procesu proizvodnje. Na osnovu tih podataka wemenom su nastali statisticki informacioni sistemi (bolje poznati kao racunovodstveni sistemi) Za sada se moze reci da postoji sest takvilr informacionih sis­ tema: 1 racuni fonniranja i raspodele drustvenog proizvoda, 2 tabele meduseklorskih <od.nosa, 3. racuni novcanih tolcova, 4. racuni drustvenog bogatstva, 5. regionalni ekonomski racuni ili regional™ racun-i drustvenog proizvoda, 6. naturalni bilansi proizvodnje i potrosnje, Svaki od ovih racunovodstvenih srstema nastao je kao sebd svojstvena specificnost, a islo tako svaki od injih prati proces proizvodnje sa svog specificnog stanovista A ito u sustini znaci da svakd od njih parcijalno posm atra privrednu aktivnost, Ovde necerao ulaziti u detaljna razmatranja specificnih pristupa u statistickom pracenju privredne aktivnosti svakog od ovih racunovodstvenih sistema.7 )
1) D elalii se m ogu naci u v ecem b ro ju o b ja v lje n ih ra d o v a . V id eti n a p ri­ m e r: G G rd jic , op cit. R i N. R u g g le s: ► The D esign of E co n o m ic A c ­ ► counts-*, N BER , N ew Y ork, 1970; J W K e n d ric k , op cit,; B L Isaev , op cit

118

Parcijalnost svakog od navedenih racunovodstvenlh sistema je i njdhov osnovrti nedostatak, Ter, svaki od nijh nam pruza odredene informacije o procesu proizvodnje iz svog specificnog ugla, Sve te in­ formacije su izvanredno korisne ali i nedovoljne sa, >rekli bismo, sustiinskog stanovi'sta: na osnovu iLnformaci ja bil'o kog od navedenih racunovodstvenih sistema nije rnoguce dobiti ni jasnu sliku o funkcionisanju p rm e d n o g sistema u celini. Medutdm, informaoije koje bi mam takvu sliku piuzile su neophodne iz w lo mrtogo razloga, vecina od kojih je tako ocigledna da ih za potrebe ovog rada 'nije mizno navoditi. Integrisanjem navedenili sest racunovodstvenih sistema9 u jedins) tvenu celinu bismo dobili neuporedivo potpnm je i obuhvatnije infor­ macije o fuirkcionisanjn priwednog sistema kao celine. U tome se d nalazi osnovni razlog teznje da se pristupi formiranju integrisanog siste­ ma ekonomskog racunovodstva. O probleminia integrisanja paroijalnih 'lacunovodstvenih siste­ ma u jedinstveni ili integrisani sistem ekonomskog -racunovodstva je vrlo innogo pisano Najznacajiriji poduzeti korak u tom pravcu je revizija sistema ekonomskog racunovodstva UN, Za taj posao je formirana mectunarodna grupa eksperata koja je radila nekoliko godina, Ona je produkovala tri preliminarne verzije revidiranog sistema ekonoms­ kog racunovodstva i konacno finalnu verziju,5 Kod nas je ;rad u tome ) pravcu na samom pocetku. Savezni zavod za statisbiku .u publikacijama Privnednih bilansa Jugoslavije po pravilu podvlaci potrebu formiran ja dntegrisanog sistema,"1 Iako SZS vec duzi niz godina publikuje ) racune formiranja ii raspodele drnstvenog proizvoda i tabele medusektorskih odnosa, vrlo malo je uracteno u pravcu njihovog integrisanja, te se ova dva sistema ne mogu smatirati ni deldmio.no integrisanim. SZS je poceo da obraduje i racune novcanih tokova, uporedo sa Narodnom bankom, medutim, ovaj sistem je takode nepovezan sa prva dva. Odnosnoj cini samostalnu celimu u okviru dopunskih tabela iz racuna formiranja i raspodele drustvenog proizvoda. Republiekd zavodi za statistiku (pa cak i neki gradski) rade i publikuju regionalne racune ") I pored 'toga sto ovi *regi.onaLni racuni pocivaju na, u osnovi, identicnoj metodologiji, oni ne cine integr alrri deo ni sa jednim drugim racunovodstvenim sistemom
U sa d a s n jim u slo v im a se m oze g o v o riti sam o o in te g ris a n ju p rv a c e tiii sistem a, d o k se p re o s ta li m ogu o b ra d iti Ia o z ra z n e o b lik e d o p u n sk ih ta b e la U n a s ta v k u se r a z m a tr a ju p ro b le m i in te g ris a n ja n a v e d e n a c e tiii sistem a. \ q) T ri p ie lim in a rn e v e iz ije su : >-A S y stem of N a tio n a l A cco u n ts (P ro p o sals fo r th e R ev isio n of SNA, 1952«), E /O N . 3/320, 9, F e b ru a ry , 1965, S ta tis tic a t C oom ission, T h irte e n th S e ssio n ; ►■■Proposals for R ev isin g th e SN A 1952; J u n e 196G«, E /C N , 3/345, 28 J u n e 19GG, S ta tis tic a l C om m ission, F o u rte e n th S essio n ;; ‘-P ro p o sals for th e R ev isio n of th e SN A , 1952; A u g u st 1967-», E /C N . 3/356, 14 A u g u st 1967, S ta tis tic a l C o m m ission, F ifte e n th Session. F in a ln a v e iz ija : »-A S y stem of N a tio n a l A cco u n ts^ U n ite d N atio n s, S tu ­ dies a n d M eth o d s, S eries, F, N o 2, R ev. 3, N ew Y ork, 1968 l0) V ideti n a p r im e i: " P tiv ie d n i b ila n s J u g o s la v ije 1952~1962«, stu d ije , a n a lize i p rik a z i b r 19, Ib id br, 29; Ib id br, 39; Ib id be 54. ") V id eti: C e n ta r za e k o n o m sk i g ra d a Z a g re b a za 1968«, 1970. ra zv o j g ra d a Z a g re b a : "D ru stv e n i ra c u n i

119

Sve ovo govori da se kod na.s, posebno u poslednje vreme, dosta radi na razvoju i usavrsava'nju pojedinih delova ekonomskog racunovodstva Najveci deo toga posla je 'obavljen u inst-itucijama nase zvanicne statistike, Ovakav tok stvari sa jedne strane ohrabruje ali sa druge stiane nagovestava jednu nezeljenu siLuaciju, Naime, dogadaji poslednjdh godina u ovom domenu ostavljaju utisalc da je sve sto je uradeno, uraden!o bez dovoljno sinhronizacije, u osnovi stihijski, Konstatovan razvoj pojedinih raounovodstvenih sistema odvijao se nezavisno jedna od drugog tj. inesinhrcini-zovano U skladu s onim stio je receno ovakav tok dogadaj ne moze da znaoi ohrabienje. Ocigledno je da put lea izgradnji integrisanog sistema ekonomskog racunovodstva vodi preko neophodnosti xevizije svakog od postojecih njegovih delova. Kako je svaka revizija vrlo ozbilj; a, 'iiar-malno je da se na n tom polju n ije n is ta znacajnije preduzelo. Izlaz se obicno, u ta’ kvi-m situacijama, inalazi -u zadrzavanju status quo-a, sto znaci da se postojeci sistemi zadrze u ncpromenjenom stanju, a novi, koji u medu>vremenu nastaju, lazvijaju sam'ostalno, bez obaveza da se prilagode potrebama integiisanog sistema (jer naravno talcav i ne postoji). Ovo je naravno izi azito kratkorocno posniatianje problema. Kako parcijalni racunovodstveni sistemi ne mogu dugoiocno zadovoljiti potrebe za statistickim podacima o tokovima pi/iviedne aktivnosti, to ce se potreba revizije sviih sistema neminovnjo nametnuti., A sto se duze n a to ceka to se vise kumuliraju problemd, izrada integrisanog sistema se otezava, a revizija svih sisteina cini sve komplikovainijim poslom,. Davati savete kako je tiebalo d a se cadi sada je isuvisc kaqna. Ali nije kasno da se iz nastale sifcuacije izvuku neke pouke. Prva bi svakako bila u Lome da ubuduce u radu na ovim problemima treba znatno vise angazovati nauku,1) '.Bez obziia na sposobnost ljudi dz zvanicne statis2 tike, rad na teoretskom i metodoloskom lusavrsavanju pojedinih iacunovodstvenili sisteina nije moguce sprovesti samo njihovim angazovanjem. Samo stalna saradnja nauke i organa zvanicne statistike moze da bude garancija uspesinog napretka. A takve saiadnje u nas je do sada bilo sasvim malo, a i kad je bilo saradnje ona je bila neorganizovana (u poslednjih deset godina u 'organizaciji Naucne sekcije Savcza ekonomista Jugoslavije bio je organizovan samo jedan sastanak posvecen problemu razvoja ekonomskog lacunovodstva.1) I dru3 ga, pri angazovanju na usavrsavanju postojecih racunovodstvenih sistema kao prvu i osnovnu orijentaciju treba zauzeti stav da ce svaki od njih kad-tad biti de'o integrisanog sistema ekonomskog racunovodsLva. Ovakav stav tireba jos odlucnije zauzeti kada se pristupa radu na form iianju racunovodsLvenog sistema koji oi praksi jos ne postoji ili nije usao < redovnu praksu (sto ce kod nas biti slucaj sa bilansom u nacionaliTog bogatstva) U nasoj zemlji je u nekoliko n a w a ta dolazilo do modifikacije u postojecim racuTiovodstvanim sistemima (kod rai 3) A u to i ovog te k s ta n e m a p o tp u n o p re c iz a n p re g le d o b ja v lje n ih k n jig a iz ove o b la sti N a o sn o v u onoga cim e ra s p o la z e gotovo d a je nern o g u ce re c i d a se za p o sle d n jih d eset g o d in a n ije p o ja v ilo v ise od p e t k n jig a O v a k v a tv rd n ja , m e d u tim , sasv im sto ji ak o iz o b ia c u n a is k lju c e u n iv ecz ite tsk i u d b e n ic i ( sa m o tiv a c ijo m d a se tu ne ra d i o n a u c n im 1stia?.iv an jim a, nego o iz ta d i m a te rija la iz k o jih bi s tu d e n ti s a v la d a li je d n u m a te riju j O ig a n iz o v a n m a ja 1972 g o d in e u M ilo ceru

120

cuna raspodele drustvenog proizvoda, tabela m edusektorskih odnosa, a i kod racuiia novcanih tokova .Ali se to svelo .na nnzna prilagodavan ja nastalim institLicionahiim promertama N i u jednom jiavratu Lo n ije iskorisceno da se pristupi n jih o vo j detaljnijoj revizjiji, na osnovu cega bi se kasnije znalno olaksalo fornriranje inlegrisan'og sistema. Opravdanje posLojd u cin jen ici da inLegrisani sistem n ije poslojao ni u najnraglo vitijo j v iz iji. No, Lo moze da bude samo delim icno oprav­ danje, jc r se dosta dobro zna k o ji su to n a jk ru p n iji problem i sLo stoje na puLu fo rm iia n ja inlegrisanog sistenra.1'') Pored toga, u In stitu tu je uiadena sLudija ko ja je bila zanrisljena da posluzi kao jedna od osnova za razm atranje vrlo kom pleksnog problem s izrade integrisanog sistema ekonomskog racunovodstva.15 Ona u sustini cin i jedan ilustrativan pri­ ) mer inLegrisanog sisLema za nasir zem lju. Iako n ije im afa pretenziju niti da vrsi sva pilanja u vezi sa inLegrisanjenr, niti pale da pokaze da je to jedimi nacin da se do takvog sisLema docte, ona ipak nudi ceo niz vrlo interesantnih i korisnih resenja. U sadasnjem momentu n ije realno ocelcivati da u dogledno vreme pocne rad na to rm iranju inLegrisanog sislem a ekonomskog ia c u novodsLva, pa shodno Lome nenra izgleda da ce Jugoslavija u blizoj buducnosLi Lakvim sistemom raspolagati. Zbog Loga se u nasLavku ovog dela sLudije Laziactuje jedrnstven sisLem bilansa za .iskazivanje planova, i Lo u sm islu jednobrazne sLalisLicko-dokumenLacionc osnove za potrebe p laniranja. Pri lom se reperkutuju dve relevanlue cinjenice. Pi vo, i do sada je za poLiebe ;svakog sredjnorocnog plana razvo ja pniplernana posebna sLatisticko-dokum entaciona osnova. U laznim periodim a ona je bila razlicitog obim a i obuhvaLa, ali nije konLinuhano produkovana da bi sluzila r za pracenje njegove ralizacije, I drugo, u razradi ovog spceiBenog infonnacionog sislema bi u m aksim alno rnogucoj m eri trebalo korisLiLi vec postojece statisLicke ‘h rforniacije, odnosno mfornracione sislem e ?.vamcne sLaLisLike (da bi se izbeglo dalje m-ultipliko van je sl'icnih inform acija, s m a n jili Lroskovi p iik u p lja n ja i obrade podataka i slicno). Znaci ,sisLem jedinstvenilr bilansa (racuna) za iskazivanje planova se zam islja kao specifiena form a ad hoc inLegrisanja postojecih slaLislicko-infornracionih sisLenra, prilagoctena poLrebam a p rip rem anja i praccnja realizacije planova,16 Njegova egzisLen) cja se cirri opiavdaluom sve do momenta dole zenrlja ne bude raspolagala adekvaLnim integrisanim sislem om ekonom skih racuna, kao i zbog cinjenice da Jugoslavija m o ia raspolagali jednoobraznom dokumentacionom osnovonr, prilagodnom potiebam a plan iran ja uko liko se planslcl instrum entarijum zeli ucin-iLi e fik asn ijim ,

4 5 Globalni olcvir sistema jedinstvenih bilansa
Razrada konzislenlnog sistema bilansa za iskazivanje planova moze jedino da se zasniva na ekononrsldm lacun im a, odnosno na inO to m e d o sta d e ta ljn o govori d r G rd ic u svojoj k n jiz i V id e ti: d i G G rd ic, op cit., p p 203-227 13 H o v ia t e t al o p u s cit l(’) S iste m se sa m nogo vise d e ta lja ra z r a d u je u s tu d iji: O, K ovac, L j. M adJ.ar, Z P o p o v : >'B ilansno is k a z iv a n je p la n o v a « , In s titu t ek o n o m sk ih n a u k a , B eo g iad , 1970.

121

tegrisanom sisLemu ekonomskog lacunovodstva. Jer, integrisani sistem pruza konzislenlne i incctusobno povezane informacije o svim relevantnim aspektima formiranja, laspodele i pieraspodele drustvenog proizvoda (realnim Lokovima, finansijskim tokovima, strukturnim meduzavisnostima i priiaslu nacionalnog bogatstva). Na taj nacin se eko­ nomski ili drusLveni racuni mogu Fakticki smatrati jedinom pogodnom osnovom za formulisanje okvirnih ili polaznih elemenata sisLema je­ dinstvenih bilansa za iskazivanje planova, kao i za njihovu dalju razradu u operativan sislem racuna i bilansa. Jugoslavia ne raspolaze integrisanim sistemom ekonomskih l a ­ cuna. MeduLim, nasi racuni druslvenog proizvoda (privredni bilansi koje radi SZS) i bogate dopunske tabele, koje se uz njih publikuju, mogu da se iskoriste kao polazni element (blok) u Formulisanju sistema jedinslveuih bilansa. Dalje, racuni finansijskih tokova (novcanih tolcova koje radi NBJ) poseduju uglavnom sve potrebne analiticke elemente za pracenje Einansijskih transakcija putem kojih se Finansira privredna aktivnost, Trece, nase medusektorske tabele (koje radi SZS) su sasvim pogodan instrument za utvrdivanje meduzavisnosti privrednih subjekata. Cetvrlo, nasa statistika stanovnistva, zaposlenosti i obrazovanja (koje radi SZS) zadovoljava vecinu zahteva planiranja. I na laaju, postojeca iskuslva i teorijsko-metodoloska lesenja u obradi materijalnih bilansa kod nas su dovoljna za razradu jednog sistema ovih lacuna koji bi se koristili za svrhe iskazivanja planova. Znaci iako nasa zemlja ne poseduje integrisani sistem drustve­ nog racunovodstva, na osnovu postojecih paicijalnih i nedovoljno po~ vezanih delova ekonomskog racunovodstva, moguce je prici Eormulisanju jedinstvenog sistema bilansa za iskazivanje planova. Nepostojanje integrisanog sistema ce stvarati znatne poteskoce u radu, a ceo sistem jedinstvenih bilansa nece poscdovati stepen konzistentnosti koji bi bio pozeljan. Polazeci od datili elemenata sistem jedinstvenih bilansa bi mogao da ima sledeeu stm ktuiu: 1, Racuni formiranja i raspodele drustvenog proizvoda, 2. Racuni finansijskih tokova, 3 Medusektorske tabele, 4. Materijalni bilansi, 5 Racuni stanovnistva, zaposlenosti i kadrova, 6 Dopunske tabele — racuni proizvodnje, — lacuni investicija, — racuni ekonomskih odnosa sa inostranstvom, — racuni licne, zajednicke i opste potrosnje, — racuni budzeta DPZ, — racuni sredstava SIZ, — racuni zivoinog standarda. Kao sto se moze videti struktura sistema u znacajnoj meri podsec'a na strukturu integriranog sistema ekonomskog racunovodstva, sto je i normalno jer oba sistema su podrectena istim potrebama, U nastavku se daje idejna razrada sistema jedinstvenih bilansa, odnosno prikaz sistema u njegovim osnovnim elementima.
122

-4.5,1. Racuni foim iianja i laspodele druslvenog pioizvoda Racuni torm iianja i raspodele druslvenog pioizvoda ili privledni bilansi su osnovni ili polazni elemcnL u svakom modernom sistemu evidentiranja transakcija u okviiima privredne aktivnosli. Racuni drustvenog proizvoda su zasnovani na evidcnliranju realnih (tekucih) tiansakcija privicdnih subjekaLa, a 11 njinia je prikazano formiranjc, raspodela i preraspodela drnstvenog proizvoda (bruto drustvenog p io ­ izvoda). Polazeci od drustveno-politicke i sistemom date instiLucionalne strukture naseg drustva i privredc u lacunima drustvenog pioizvoda se lazlikuje sledecih sesl globainih insLitucionalnih sektora: 1, priv­ redne radne organizacije, 2, neprivredne ladne organizacije, 3.. stanovuistvo, 4.. drustvena zajednica, 5, inostianstvo, 6. akumulacija, Svaki ovako globalno definisau sektor je u stvari skup velikog broja privrednih subjekata, koji u sebi sadrzi dovfoljan broj slicnih kaiakLeristika na osnovu kojih se i mogu grupisati u posebne sektore (sa izuzetkom akumulacije, koja mora da Figurise kao sektor uglavnom zbog uvazavanja principa racunovodstvene Lehnike). U takvim okolnostima je normalno da svaki sektoi bude zastupljen sa po jednim racunom ili bilansom u semi racuna drustvenog proizvoda. Gotovo je inepotrebno ponovo podvlaciti da racuni drustvenog proizvoda treba da cine jedan konzistentan i unutar sebe zatvoren sislem racuna, tako da se svaka (grupa) transakcija u bilo kom racunu i^ojavljuje jos jedanput u nekom clrugom racunu ali na suprotnoj strani, naravno, u odnosu na prethodni. 1„ Racun (bilans) privrednih radnih organizacija Ovaj racun je osnovni u sisteinu racuna diustvenog proizvoda U njemu je prika­ zano formiranje i upotreba (raspodela) clrusLvenog proizvoda, te je i klasifikacija (grupisanje) transakcija tome podreclena Grupisanje tra­ nsakcija na levoj i clesnoj strani racuna bi trebalo da odrzava sistemom date parametre raspodele i upotrebe drustvenog pioizvoda, a da u isto vreme odgovara potrebama planiranja (sto znaei da ono mora biti maksimalno invarijantno u odnosu na moguce izmene mehanizma poreskog sistema ili obracuna dohotka) Drktiiano tim zahtevima leva strana racuna treba da sadrzi neto licne dohotke i druga slicna davanja, sredstva za prosirenje materijalne osnove privrednih radnih organizacija, sredstava koja se izdvajaju za zajednicke i opste potrebe (doprinosi iz licnih do’hodaka, iz dohotka, direktni i indirektni porezi i druga slicna davanja drustvenoj zajednici), amortizaciju i materijalne tros leave, U agregatnom obliku ovde se iskazuje ostvaieni nacionalni dohodak, drustveni pioizvod i bruto drustveni proizvod. Desna strana racuna treba da sadrzi materijalni deo licne, zajednicke i opste potiosnje, bruto investicije u osnovne i obrtne fondove, izvoz i uvoz privred­ nih radnih organizacija (ili samo dinarski saldo iz poslovanja sa inostranstvom), te materijalne troskove. Pored navedenog, a kod stavki gde je to znacajno, mora se razlikovati drustveni i privatni selctor privrede (zbog njihove bitno razlicite funltcije, kao i zbog razlicitog tretmana u procesu planiranja).
123

2 Racun (bilans) neprivrednih radiiih organizacija, U ovom. slu caju se nalazimo piec! jcdnim od dva krupna problema (drugi je bi­ lans drustvene zajedniec, odnosno bilans opste i zajednicke poLrosnje). Ustavom i Zakonom o udruzenom rada neprivredne iadne oiganizacije su a svom radu 1 poslovanju (obiacun dohotka) sasvim izjednacene sa privrednim ladnim organizacijama U isto vreme je osnivanjem SIZ-a i reorganizacijom budzeta regulisano finansiranje zajednicke i opste potrosnje u skladu sa resenjima koja proisticu iz naseg drustveno-politickog sistema I to na ta j nacin sto je striktno razdvojeno telcuce poslovanje i tinansiranje organa DPZ, SIZ 3 fondova (njihova aktivnost kao ladnih zajcdnica u smislu isplate licnih dohodaka, doprinosa i izdvajanja za vlastite fondove) od njihovog funkcionalnog poslovanja (gde se oni javljaju kao iustitucije udruzenog rada i obavljanju funkciju organa kroz koje se vrsi slobodna lazmena rada, ili kao institucije i organi drzave i u sustini vise preraspodelu drustvenog proiz­ voda — budzetska funkcija, lcreditiranje i subvencioniranje) Na isti nacin treba postupiti i u nasem slucaju, tako da bi se u racunu nepri­ vrednih radnih organizacija obuhvatilo tekuce poslovanje celokupne nepi'ivredne sferc. U tom slucaju u ovom tacunu nece figurisati, recinio, stavka regresi i inter vencije u privredi, je r privreda ne dobija regies i subvencije od nepiivrcdnih radnih organizacija, nego od or­ gana drustvene zajednice (a neprivredne organizacije su sarno strucne sluzbe koje obavljaju neophodne administrativne funkcije). Ovako izmenjen racun (bilans) neprivrednih delatnosti podrazu­ meva da u okviru sistema racuna Eormiranja i raspodele drustvenog proizvoda postoji poseban racun drustvene zajednice.. Pored toga sto ovako resenje verno odrazava institucionalnu stru kturu nase privrede, ono je neophodno i kod povezivanja racuna drustvenog proizvoda sa racunima finansijskih tokova, Na gornji nacin tormulisan racun nepriviednih radnih organizacija na svojoj levoj strani treba da sadrzi neto licne dohotke i drugo davanje stanovnistvu koja imaju karalcter licnih primanja, sredstava za prosirenje materijalne osnove neprivrednih radnih organizacija, sredstva koja se izdvajaju za zajednicke i opste potrebe (doprinosi i porezi), te amortizacija neprivrednih radnih organizacija, Na desnoj strani racuna treba^ da Hgurisu sledece pozicije: licna potrosnja nematerijalna, te nematerijalni dco zajednickc i opste potrosnje,

3. Racun (bilans) stanovnistva. Radi se o standardnom racunu koji sadizi prim anja i izdavanja stanovnistva. Leva strana sadrzi licnu potrosnju materijalnu i nematerijalnu (izdatke za neproizvodne usluge), izdatke na porcze, takse, clanarine i slicno, transferna davanja inostranstvu, i stednju slanovnistva. Desna strana sadrzi licne dohotke i druga iicina primanja iz privrede i neprivrede, primljene transfere od drustvene zajednice i druga jednostrana prim anja (socijalno osiguranje i zastita, kamale, stipendije i slicno), te transferna prim anja iz inostranstva. Ovde je, kao sto se vidi, obuhvaceno stanovnistvo (domacinstva) iskljucivo kao potrosacke jedinice
124

4. Racun (bilansj drustvene zajednice;, (J nasim zvanicnim racunima drustvenog proizvoda (privredni bilansi) umesto ovog racuna figurisc bilans opste i zajednicke potrosnje, cija i leva i desna strana sadrze idenLicne stavkc (uglavnom zbog zahLcva racunovodstvene tehnike). U isto vreme transakcije drustvene zajednice su obuhvacene (par­ cijalno) u okviru neprivrednih delatnosti. Ovakvo icsenje ne odgovara nasim institueionalnim uslovima, a nije pogodno ni za potiebe drustvenog planiranja Zbog toga se predlaze ranije objasnjeno resenje obuhvata neprivrcc'nih radnih organizacija u posebnom racunu To nal'avno podiazumeva »pojavu« novog sektora — drustvena zajednica, sa posebnim osnovnim radunom (bilansom). Sa druge strane, racun licne, zajednicke i opste potrosnje bi se takode obradivao, ali kao dodatni racun (bilans), gde bi se detaljno dekompcnovali ovi agregati po pojedinacnim stavkama. U okviiu ovako posLavljenog racuna (biiansa) drustvene zajed­ nice bi se obuhvatala celokupna aktivnost organa i institucija nase drustvene zajednice u njihovoj funkciii nrci aspodele naeionalnog do­ hotka U racunu bi na desnoj stvani bila registrovana sva primanja drustvene zajcdniec u vidu doprinosa, poicza, earina i slicnih izvoia od privrednih radnih organizacija, neprivrednih radnih organizacija, od stanovnistva, kao i transfera prim anja iz inostranstva. Na levoj slrani racuna (biiansa) bi sc registrovala sva odlivanja sredstava kojim a se, putem drustvene zajednicc, vrsi finansiranje zajednicke i opste potrosnje, zatim transferna davanja stanovnistvu i transferna davanja inostranstvu Pored toga na ovoj strani racuna bi morala figurisati i stavka subvencije privredi, a visak drustvene zajednice bi bio rezidualna stavka (koja ce se kasnije pojaviti na racunu akumulacije i racunima finansijskih tokova). Iskaz.ivanjem subvencija privredi na levoj strani racuna zajednicc zahteva sc da se ista stavka pojavi i na levoj strani racuna privrednih radnih organizacija, ali kao odbrtna stavka. Ovakav tretman subvencija privredi je racunovodstveno i metodoloski korektan, ali ce zahtevati precizno obuhvatanje nekih drugih lcomponenti na racunu radnih organizacija Treba primetiti da su kod nas do sada subvencije registrovane samo na racunu neprivrednih radnih organizacija, a prebijale su sc sa doprinosima privrednih radnih organizacija drustveno j zajednici. 5. Racun (bilans) inostra^nstva. Ovaj 'racun je standardni sastavni deo svih sistema racuna form iranja i raspodele drustvenog pro­ izvoda On belezi ekonomske transakcije svih ostalih sektora nacionalne ekonomije sa inostranstvom, kao i saldo tog poslovanja i neto zaduzenje ili investiranje u inostranstvu. Na levoj strani ovog racuna beleze se izvoz robe i usluga priv­ rednih i neprivrednih radnih organizacija, transferna prim anja stanov­ nistva i zajednice iz inostranstva i neto zaduzenja u inostranstvu, Na desnoj strani se beleze placanja za robu i usluge koje uvoze privredne i neprivrednc radne organixacije i transferna davanja stanovnistva i zajednice inostranstvu. Sve ove transakcije beleze se i na odgovarajucim stranam a racuna radnih organizacija, stanovnistva (domacinstva), zajednice i akumulacije.
i 125

Ovaj iacun lclativno iscrpno prikazuje Lekuce Uansakcije i transfere izmcuu zemlje i inostransl.va, sto nije slucaj sa kapilalnim t! ansakcijama, odnosno finansijskim obracunom sa inostianstvom, Bruto priliv i odliv po vrsLama transakcija ne prikazuje se, vec se samo neto zaduzenje u inostranstvu vezuie sa racunom akumulacije. Bide poLrcbno da se dopunskom tabelom obezbede podaci za plani­ ranje i pracenje reaiizacije finansijskih transakcija sa inostianstvom 6 Raeun (bilans) akumulacije. Defiinisan je ovog racuna, u zatvorenom i konzistentnom sistcmu racuna, je stvar ciste racunovodstvene tehnike. Naime, u njemu se javljaju stavke koje su ranije vec pomenule u drugim racunima (bilansima) Desna strana racuna sadrzi izdvajanja pojedinih sektoia za akumulaciju (izdvajanja za prosirenje materijalnc osnove rada privrednih i neprivrednih radnih or­ ganizacija), zatim stednju stanovnisLva, visak sa racuna drustvene zajednice i neto zaduzenje u inostranstvu. Leva slrana lacuna sadrzi bruto fiksne privredne i nepriviedne investicije i povecanje zalilia, odnosno bruto investicije realizovane u toku godine, 4,5,2. Racuni finansijskih tokova Racuni finansijskih tokova su druga bitna karika u razvijanju jedinstvenog sistema bilansa za potrebe planiranja privrednog raz­ voja, Za potrebe finansijskog planiranja, kao i za analizu ostvarivanja planova, osnovno orude su racuni finansijskih tokova ili racuni novcanih tokova. Ove racune kod nas vec duze vremena iziaduje NBJ. Iste racune radi i SZS, ali n a osnovu diuge teorijske i koncepcijske osnove tako da nisu pogodni za planske poLiebe. Finansijski racuni NBJ su modeino komponovani i u sustini prilagodeni potrebam a ka­ ko finansijske analizc tako i finansijskog planiranja, U okviru je­ dinstvenog sistema bilansa bi zbog toga trebalo koristiti ove racune, uz edredena (mala) prilagodavanja klasifikaci je sektora. Klasifikacija Lransakcija, koja sc u racunima NBJ koristi, je sasvim adckvatna planskim zahtevima Osnovni problem efikasne upotrebe finansijskih racuna NET se u stvari svodi na njihovo povezivanje sa racunima dmsLvenog pioizvoda. Ovo povezivanje se relaLivno lako moze obczbediti ako se klasifikacija sektora u racunima NBJ uskladi sa sektorima racuna drusLvcnog proizvoda, tc ako se u njima nesto detaljnije razrade tekuce (reaLne) transakoije.1) 7 U poglcdu klasifikacije sekotra, u racunima NBJ, bi trebalo striktno razgraniciti privredne i neprivredne radne organizacije. Zatim, sektor satnovnistva bi trebalo svesti na njegovu potrosacku komponenlu, a svu poslovnu aktivnost stanovnistva (piivatni sektor priviede) obuhvatiti u okviru priviede. Ovako pieuredeni finansijski ra­ cuni NBJ bi se mogli koristiti kao izvanredno koristan instrum ent u planiranju,
il) Sve ovo je vec u ia d e n o u je d n o m ra n ije m r a d u : D. D im itiije v ic , Z. P o p o v : ’>Sistem [in a n sisk ih la c u n a za ju g o slo v e n sk u p ii v ie d u '‘ In s titu t e k o n o m ­ sk ih n a u k a . Beogiacl, 1972

126

Uvodcnjem neiilo raziadenije k la s ilik a c ij-j tekucih trairsakcija l i racune Finansijskih tokova NBJ omogucujemo direktno povezivanje racuna drustvenog proizvoda i ovih racuna U tekucim transakcijama bi sc obuhvatili osonvni tokovi For mil an ja, raspodele i preraspodele di'ustvcnog proizvoda, tc [iksitali izvori stednje pojedinih sektora. Preko inve.stieionih transakcija racuna finansiskih tokova se dolazi do finansiskog viSka ili m anjka pojedinih sektoia, da bi se kroz finansiske transakcije dobile informacije kako je tinansirana »proizvodnjaa drustvenog proizvoda i pnvredna aktivnost u celini. Na ovakav nacin Formulisani racuni finansiskih tokova bi imali sledecu sektorsku klasifikaciju: 1. xadnc organizaeije u privredi, a) drustveni sektor, b) individualni sektor, 2. radne organizaci je u neprivredi, 3. stanovnistvo, 4. budzeti i SIZ, a) federacije, b) osLalih DPZ, 5. fondovi za kreditiianje, a) federacije, b) ostalih DPZ, 6 banlce, a) naiodne banke, b) poslovne banke, 7 osiguranje i osLale liiiansiske ustanove, 8 inosti ansU'o. Klasifikacija transakcija Lreba da razlikuje tekuce, investicione i finansiske tiansakcije, te stanje finansiske pasive i aktive. Tekuce transakcije ce nuzno bid kondenzovanije od istih u racunima drustvenog proizvoda, ali ipalc dovoljno lazradene da se uoce osnovni tokovi formiranja, raspodele i preraspodele diustvenog pro­ izvoda Takva klasifikacija Lekucih transakcija mora sadrzavati: licne dohotke, doprinose i poreze drustvenoj zaj,ednici (izdvajanja za zajednicku i opstu potrosnju), licnu, zajednieku i opstu potrosnju, izvoz i uvoz, investicije i Stednju pojedinih sektora. U oltvim investicionih transakcija se detaljnije prikazuje stednja svih sektoia i investicija. Ovde treba iskazati i neke druge oblike direktnog investiianja ili transfernog prelivanja sredsLava za potrebe investicione aktivnosti. Narodna banka Jugoslavije vec dugo raspolaze dobro razredenora klasifikacijom finansiskih transakcija i transakcija starija finan­ siske pasive j aktive. Nema polxebe da se ova klasifikacija menja
127

4 5,3. Medusektorske tabele
Plan iran je po sam oj svojoj p riro d i Lreba celovito da obuhvali sve faze procesa diustvene reprodukcije, pa je meduselctoiska tabela nezaobilazni deo kompletnog i konzistcntnog sistema planskih bilansa, U m edusektoiskim tabelama obLdivacene su proizvodnja, razmena, raspodela i potrosnja. In fo rm acijc o ukupnoj proizvodnji d o b ijaju sc za svaki selctor kao zbirovi odgovarajueih kolona, odnosno vrsta. Reprodukciono polje tabele daje in fo im a cije o tokovima razmene, doduse na odredenom nivou agregiranosti, tj o razmeni na nivou i izmedu, a li ne i unutar, pojedinih sektora. Vektori finalne traznje odiazavaju alo kaciju drusLvenog proizvoda (i, eventualno, finalnog uvoza) na razne kategorije upotiebe, pa tako p red stavljaju a n a litick i instrum ent za obuhvatanje potiosnje N ajzad, do nji kvad iant tabele daje sliku tokova raspodele i za svaki sektor prikazuje strukturu drustvenog proizvoda prema la zlic itim lcomponenLama dohotka na k o ji se on razlaze po jednoj od svo jih d e fin icija, T r i segmenta m cdusektorske ta­ bele odgovaraju, dakle, tiim a fazama procesa drustvene reprodukcije— lazm eni, laspodeli i porosnji, dole tabela kao celina inform ise o cetvrtoj, n ajvazn ijo j fazi — p io izvo d n ji. Napoiedo sa standardnom medusektorskom tabelom doniacih tokova sistem atski bi se procenjivala i Icons Lila i uvozna mectuselctorska tabela. Usaglasenost medusektoislcih odnosa moze se postici sa­ mo ako se u obzir uzmu i uvezeni utrosci Ta Labela je neophodna i za sagledavanje Lchnoloskog nivoa u p iiv re d i, buduci da se tele na os­ novu in fo im a cija o ukupnim utio scim a mogu oclrediti tehniclci koeficijenLi„ Kako je uvoz, u celini gledano, vilo dcficiLatan utrosak i kako on to postaje sve vise i vise sa pro dubljivanjem stiulcLurnih neuskladenosLi u p riv ie d i, saznanja o a lo k a c iji uvoza k o ja daje ova ta­ bela od posebnog su znacaja za Lekucu ekonomsku politilcu. Sa razvojnog'sLanovisLa koiisni su rezulLati koji sc na osnovu nje mogu dob lLi u vezi sa identifikovanjem drustveno lacionalnih pravaca supstitucije uvoza. U ovoj tazi trebalo bi k o ristiti i dalje usavrsavaLi postojeci sis­ Lem Labela, sa peispektivom povecanja tog bro ja. Treba nastaviti sa procenom tih tabela iz godine u godinu. Saznanja i iskustva koja su s Lim u vezi sLecena od velike su k o risti upravo s obzirom na najnov iju o rijenLaciju da se bitno povecava sLepen lconzisLentnosti samouplavnog planiranja, Samo se po sebi razum c da bi se, kao i do sada, na osnovu Labela meduselctoi slcih odnosa iziacunavale sLandardne matriee tehnickih koeficijenata i m atrice lcoeficijenata k o ji mere ulcupne (selctoiske) utroske po jed in ici finalne potrosnje u svim sektoiim a. Pomocu n jih bi se na uobicajeni nacin mogla tcstirati konzistentnost la z lic itih va rija n ti plana na nivou p riviede kao celine. Racuni drustvenog proizvoda, racuni finansislcih tokova i medusektorslce tabele su tri specificna racunovodstvcna sistema evidencije lcoji se lade za zem lju u celini,. Do sada je bilo vise pokusaja da se ovi sistem i razbiju na nize te rito iija ln e jedinice, a li bez z n a ca jn ijih konlcretnih rezultata, Sa eisto teorijslcog stanovista nema nikalcvih problem a da se to uradi, M edutim , kod konkretnog rada islcrsavaju
128

mnogobrojni mcLudoloski i prakticni problem!, za cije resavanje do sada nisu nadenc piihvatljive solucije Ti se problemi mogu sazeto ovako piika/.ali Pvvi je problem informacija, jer sa regionalnim razbijanjem agregalnih tokova broj potrebnih informacija se teorijski dedano, povecava n ogromnoj srazmcri (primer: ako se prati 5 transakcija za 5 sektora onda je teorijski maksimalan broj potrebnih inlormacija 25; ako sc Is ti broj tiansakcija za is L broj sektora istovre­ i meno prati za 8 regiona onda je teorijski maksimalan broj potrebnih informacija 1.600) Ovo naravno pod uslovom da zeliino stvoriti konzistentan sistem regionalnog racunovodstva, gde bi total za svaku po~ smatranu transakciju po svim regionima bio istovetan sa istim transankcijama za zemlju u celini, Drugo, pojedine agregatne velieine, koje imaju odredcni smisao za zemlju u celini, ne mogu imati isti smisao kada se pokusaju razbiLi na nize Leritorijalne jedinice (primer, nacionalni dohodak zemlje razbijen na regione, za svalci region znaci doniaci pioizvod — ukoliko se zadrzimo na nasoj sadasnjoj terminologiji). Tiecc, neke agregatnc velicnie nije za sada nr teorijski moguce na statisticki cist nacin razbiti po regionima (razlog, izmedu regiona bilo koje zemlje za sada ne postoji sistem cvidencije koji bi registrovao sve meduregionalne transakcije) Cetvrto, kada bi svaki region radio svoje sopstvene regionalne racune, pa cak ako bi to bilo i po jedinstvenoj metodologiji, takvi racuni se ne bi smeli koristiti za bilo kakve svrhe meduregionalnog dogovaranja i sporazumevanja (razlog, procenjeni iznosi obima transakcije konkratnog regiona sa ostalim regionima zemlje i ostalog sveta, sabrani za sve regione zemlje davali bi neupotrebl jive i besmislcne velicine).
4.5.4 M a t e r i j a l n i ili n a t u r a l n i b i l a n s i

U slueaju materijainih (naturalnih) bilansa nalazimo se pred iclatrvno jednostavnom siluacijom Prvo zbog toga sto su ovi bilansi teorijski i metodoloski neutralni Dugo, u nasoj statistickoj praksi postoji bogato iskustvo u pripremi i izradi matcrrjalnih bilansa. Trece, obicno nema nekih iziazito krupnih staLislickih teskoca da se ovi bi­ lansi pvipremaju. Sama koncepcija ovih balansa, sa racuuovodstvenog stanovista, je takodc relativno jednostavna. Leva strana obicno sadrzi pioizvodnju, smanjenje zaliha i uvoza, a desna potrosnju, povecanje zaliha 3 izvoza. Odredeni modalrteti ovako datih stavki su takode moguci (ma­ terijalni bilansi se priprem aju u mnogo varijanti po raznim zemljama). Osnovni problem kod materijainih bilansa se sastoji u tome sto je njihova konkietna izrada veoma dug i mukotrpan posao, koji po pravilu zahteva veoma dobro poznavanje sLatistike i tehnologijc pro­ izvodnje pojedinih proizvoda. To narocito u slucajevirna kada su u pitanju nehomogeni proizvodi, a vecina proizvoda je po pravilu takva. Zbog toga se obicno u okviru jednog bilansa za konkretni proizvod prave podbilansi za pojedine homogene komponente tog proizvoda (primer, u okviru uglja se posebno iskazuje kameni, mild i lignit). Materijalni bilansi se takode relativno lako mogu praviti za nivoe svih tcritorijalnih jedinica (od federaeije pa do opstine), kao i za
129

sve nivoe proizvodnje (od OUR do industrijske grane, grupacije ili privredne oblasti). Naravno nije ni nuzno ni celishodno da se Lo radL Jei, sto se smanjuje teritor ijalna jcdinica malerijalni bilans gubi smi sao bilansa, a dobija sve vise smisao racuna koji evidenLira obim (kolicinu proizvodnje), U pogledu tehnolosldh nivoa proizvodnje takode se ovi bilansi u praksi svode na racune evidentiianja obima proizvod­ nje (retko koja grupacija ili OUR koristi u vecem obimu svoj vlasLiLi proizvod). Sledeci problem se svodi na to za koje proizvode materijalne bilanse treba pripremali. Medutim, na ovo piLanje nije moguce dati sasvim precizan odgovor. Ipak se mora reci da jc ove bilanse potrebno pripremati za ceo niz kljucnih proizvoda industrijske proizvodnje (energija, rude, sir ovi metali, pojedine masine, automobili, traktori, hemijski proizvodi, proizvodi siroke potrosnje), Takocte i za ceo niz proljoprivrenih proizvoda (psenica, kukuruz, razna mesa itd,.), dole za o stalt privredne oblasti, osim mozda za zanatstvo, izgleda nenia mogucnosti za izradu mater ijalnih bilansa. Jer, ako se i iskazuje fizicki obim njihove proizvodnje, to su tada pre u pitanju ekonomski indikatori nego m ated jalni bilansi 4,5,5. Racuni (bilansi) stanovnisLva, zaposlenosLi i kadrova U okviru demografskih statistika nasa zem lja raspolaze veoma dobrom populacionom stalistikom (statistikom stanja stanovnistva) i vitalnom statistikom (prirodno kretanjc stanovnistva), Migvaciona sta­ tistika fa ld ic k i ne postoji, kao i sLaListika porodice i domacinstva. Nasa statistika radne snagc je vrlo solidna, ali se uglavnom ogranicava na pracenje stanja, dok je registrovanje lokova got ovo potpuno zapostavljeno. Is to ovo vazi i za staLisLiku obiazovanja. Opsti zakljucalc je sledeci: nasc demogtal'skc sLaLisLike, kao i slalisLike radne snage i obrazovanja uglavnom se koncenti'isu na pracenje stanja pojava koje posm atraju Znaci mi raspolazemo vilo solidnim i lazradenim statistikam a 3z ovih oblasti, a li u klasicnom sm islu. Ni jedoa od ovih statistika po pravilu nc regisLruje tokove raznih pojava u populacija­ ma koje obuhvaLa. Ovo u p rincipu i na odredeni nacin ogranicava nas dalji rad na ra zvija n ju bilansa stanovnisLva, zaposlenosti i kadrova. 1. Bilansi ukupnog stanovnistva, Kod nas su se do sada pravili pregledi stanja ukupnog stanovnistva u godinama popisa ili procene za pojedine godine. Ovako dato ukupno sLanovnistvo je dalje dezagregirano po odredenini individualnim obelezjirna i kavaktevistikama (starost, pol, aktivnost, zanimanje, skolska sprema i pismenost, itd.).. Po­ sebno je iskazano i radno sposobno, kao i aktivno stanovnistvo. Ako se razmislja o promeni ovakve piakse tj. ako se ide na priprem u savremenije dokumentacione osnove za potrcbe planiranja, a izgleda da bi na to trebalo ici, onda je moguce da se priprem aju bi­ lansi ukupnog stanovnistva. Njihova priprema i izrada je komplikovanija od izrade pregleda, ali je rnoguca na osnovu raspolozivih podatalca, Bilans ukupnog sLanovnisLva, kao i svaki drugi bilans ili racun, ima levu i desnu stranu, Ako se u njemu iskazuje samo ukupno sta130

nislvo, unda leva stiana biiansa sadrzi sledecc stavlee: stanovnistvo na k ra ju prethodne godine, roctene u toku godine i em igraciju. Desna sLrana sadrzi: um ile 11 Loku godine, cm igraeiju u toku godine i slanovnistvo krajem godine Vec na prvi pogled je sasvim ocito da su analiticke mogucnosli upotrebe ovih biiansa neuporedivo vece u odnosu na standardne preglede Prvo, zbog Loga sto oni vec sami po scbi sadrzc Loleave slanovnistva., D m go, u bilanse se moze uneti pracenje svih individ ualn ih obelezja i karaleLeristika stanovnistva, koja su registrovana u pregledima stanovnistva. Trece, ovakvi b ilansi ukupnog stanovnistva su izvaniedno pogodan instrum ent da se u n jih ugrade osnovni polazni dem enti za dalje detaljno pracenje zaposlenosti, obrazovanja, kadrovskog potencijala i si. .Ter, usvajanjem adekvatnog grupisanja ukupnog stanovnistva, moguee je uvek izd vo jiti odrecteni segment ukupnog stanovnistva i dcLaljno ga pratiti (recimo izdvojim o stanovnisU o obuhvaceno form alnim obrazovanjem i pratimo tolcove ucenika iz razreda u razted, slieno moze b iti uradeno i sa zaposlenim stanovnistvom kada se prate promene obelezja ko ja posmatramo: zaposlenost po granama priviede, kvalifikacio no j ili obrazovnoj sLrukluri i slieno,18 ) Bilans ukupnog stanovnistva je moguce voditi za sve teritorijalne jedinice, od federacije do opstine Za sve ove terilo n jaln e jedinice je i neophodno raspolagati navedenim podacima (iako za nivo opstinc nije rnoguce, a ni poliebno priprem aLi posebne tabele za sva .jbelezja koja su polrebna na nivou republike i federacije). 2. Bilansi radne snage i zaposlenosti. B ilanse radne snage, u sm islu posebnog obuhvaLa radno sposobnog, aktivnog, zaposlenog i nezaposlenog stanovnisLva je neophodno raditi lealeo za Federaciju, ta­ ko i za lepublike i opstine U okviru ovog seginenta jedinstvenih bi­ iansa poLicbna paznja bi m orala btLi posvecena p iace n ju zaposlenosti, Nasa statistika raspolaze b io ju im podacima o stanju zaposlenosti u clrusLvenom sektuiu privrede, tako da ne posLoje gotovo nikalevi prol> lemi da se peimanentno izraduju racuni zaposlenosti Za potrebe po­ jed in ih tei iLorijalnih jedinica ove preglede Ireba iadi(;i polazeci od privrednih i neprivrednih oblasLi, grana i g iu p acija kao prim arne klas ilik a c ije A kao sekundarne k la sifik aci je bi se koristila sledeca obde­ zja (Sleolska sprema, strucnosL i k v a litik a c ija , pol i starost i neka druga vec uobicajena obelezja) U ovom kontekstu treba napomenuti da bi bilo vrlo interesantno vrsiLi razne k io sk la sifik a c ije posm atranih obelezja (recimo, starosL i skolska sprema ili k valifikae ija) po pojedinim p iivred nim i neprivrednim sekiorim a. Ovakve inform acije mogu biti vrlo znacajne za planiranje leadrovskih potreba 3. Bilansi (racuni) obrazovanja. Obrazovni proces je od izuzetnog znacaja kao komponenta dugorocnog procesa razvoja.. Cak i sa stano­ vista srednjot ocnili piano', a lazvo ja je od znacaja da se u lv rd i »proizvodnja« obrazovanog procesa, i to ne samo u sm islu ponude kvaliFileovane i visokokvalifikovane ladne snage
rs; Ovalcvi b ilan si su d e ta ljn o ta z ia d e n i u: Z P o p o v : -S isle m d e m o g ralsk o g u ic u n o v o d s tv a ”, E k o n o m sk e stu d ije 10. I n s titu t e k o n o m sk ih n a u k a , Beog ta d , 1979.

131

Nasa statistika obrazovanja je vrlo detaljna i voluminozna, ali se uglavnom koncentrise na praccnje stanja. Kao takva je relativno nepregledna, tj. teslca za upotrebu (nedostaju jo j vise faze obrade prikupljenih podataka). Ipak je ona vrlo dobra i korisna jer dozvoljava da se iz nje isfabrikuje mnostvo vrlo korisnih informacija, Da bi se moglo primenjivati adekvatno planiranje obrazovanja, tj. njegovo usmeravanje u pravcu sto potpunijeg zadovoljavanja pot­ reba za trazenim profilima radne snage, bice potrebno da se pripreme i odgovarajuci bilansi stanovnistva koje se nalazi u procesu obra­ zovanja. To je moguce polazeci od ranije predlozenih bilansa ukupnog stanovnistva, u olcviru kojih bi se sistematski pratili tokovi ucenilca kroz obrazovni proees. Polazeci od adekvatne klasifikacije skolskog sistema (gde bi se giupisale skole prema odredenim kai akteristikama) moguce je pratiti ucenicku populaciju u njenim tokovima iz razreda u razred i izmedu pojedinih ldasifikacionih skupina skolskog sistenia. Na ovaj nacin je moguce formiiati i matvice transformacionih koeficijenata (odnos u kome ucenici iz recimo jednog razreda »prelaze« u drugi, ili iz jedne skupine skole u diugu). Ovakve matrice su izvanledno orude za dugorocne projekcije »pioizvodnje« stracnih kadrova i kadrova uopsle i mogu se koristiti na slican nacin kao i m atiice koeficijenata medusektorskih tabela. 4,5,6, Dopunski bilansi 1, Racuni proizvodnje. Proizvodnja, xaspodela i potrosnja drustvenog proizvoda na nivou cele zemlje je detaljno piikazana u racunima (bilansima) dmstvenog pioizvoda, U okviru dodatnih lacuna proizvodenje bi trebalo prikazati proizvodnju drustvenog proizvoda (i njegovu raspodelu) po regionima i priviednim oblastima, granama i privrednim kompleksima. Da bi se na jedinstven nacin i po istoj inetodologiji iskazivao dmstveni proizvod (i biuto druslveni proizvod) za federaciju, socijalisticke republike i autonomne porkajine, te opstine, potrebno je definisati lacun koji bi dao pregled ostvarenog dohotka (drustveni pro­ izvod) i njegovu raspodelu Ovaj racun ne bi smeo biti bilans je r bi se tada moralo ici na razvijanje celog sistema konzistentnih racuna, a to za sada nije moguce. Da se istovremeno zadovolji potreba i u informacijama o obimu dohotka (drustvenog proizvoda) po priviednim oblastima, gianama ili priviednim kompleksima, to je onda najjednostavnije da se razbijanje izvrsi siniultano. Za nivo federacije, republika i pokrajina tabela bi mogla da sadrii neke bitne elemente za poredenje ostvarenog obima proizvodnje. U redovima tabela bi trebalo da sadrzi privredne oblasti, grane ili komplekse, a u skladu sa nasom posiojecom klasifikacijom delatnosti. Pored toga trebalo bi razlikovati drustveni i individualni sektor, U kolonama bi trebalo prikazati sledece komponente: licni dohoci neto, dopiinose, poreze i druga davanja SIZ-ovima, budzetima i fondovima, izdvajanja za prosirenje mateiijalne osnove rada, amortizaciju i ma­ terijalne troskove.
132

Na nivou opstina ledovi labele bi mogli ostati isti, odnosno mogli bi zadrzati samo osnovne privredne oblasti. U koloni bi trebalo prikazati neto licne dohotke, izdvajanje za prosirenjc materijalne osnove lada (sa amortizacijom) i izdvajanja na ime doprinosa i poreza drustvenoj zajednici. Primenom ovakve telmilte obracuna proizvodnje dobila bi se jednoobiazna i uporediva dokumentaciona osnova za iskazivanje pot rebnih planskih elemenata osnovnih subjekata planiranja. Predlozeni racuni bi bili striktno poredivi na nivou federacije, republika i pokrajina, i na nivou opstina. U okviru dodatnih bilansa proizvodnje bi verovatno trebalo uraditi i osnovne robne bilanse za federaciju, te lepublike i pokrajine Sustina ovih bilansa je da prikazu uskladenost raspolozivih robnih fondova, U tom cilju oni bi na levoj strani zadrzavali bruto drustveni proizvod po privrednim oblastima, granama ili privrednim grupacijama, te iznos robnog uvoza Desna strana bi sadrzavala reprodukcionu potrosnju privrede, licnu, zajednicku i opstu potrosnju materijalnu, bruto fiksne investicije, povecanje zaliha privrede i robni izvoz. Svrha ovih bilansa je da pokazu uskladenost domace proizvodnje i potrosnje robnih fondova. Sasvim je otvoreno pitanje da li na ovoni mestu ili pak u ok­ viru posebnih dodatnih bilansa tieba piipremiti posebne racune prihoda i rashoda pojedinih neprivrednih delatnosti. Ovakvi racuni se relativno lako mogu pripremiti na osnovu raspolozivih podataka za sve neprivredne delatnosti, piedvidene nasom zvanicnom klasifikacijom delatnosti. Oni bi na desnoj strani sadzavali sve prihode ovih delatnosti (od SIZ-ova, privrede, stanovnistva, DPZ, i dmgili izvora), a leva stra­ na rashode (neto licne dohotke, doprinose i poreze zajednici, izdva­ janje za prosirenje mateiijalne osnove rada, amortizaciju, i dmge ras­ hode). Ovi bilansi bi bili od znacajne koristi kod planiranja drustvenog i privrednog razvoja, a u nasoj dosadasnjoj praksi nisu korisceni. Racune neprivrednih delatnosti je moguce pripremati na nivou federa­ cije, republika i pokrajina, pa calc i opstina. 2, Bilansi investicija. Investicije predstavljaju kljucni agregat u svalcom sistemu planiranja i njima, stoga, treba posvetiti posebnu paznju. InforTnacije o investicijama treba tako da budu organizovane, da, s jedne strane, omogucuju sagledavanje ukupnih investicionih napora zemlje i njihovu regionalnu i sektorsku strukturu, a, s druge strane, mehanizam njihovog finansiranja i, narocito, relativnu vaznost nekih znacajnih stavki u globalnoj finansijskoj konstrukciji. Na nivou federacije bilo bi neophodno da se o investicijama sistematsk'i sastavlja nekoliko bilansa koji bi ovaj veliki kompleks vrlo heterogenih velicina obuhvatili na razlicitom nivou agregiranosti, i to tako da se razudeniji i detaljniji bilansi naslanjaju na ove koji su dati na visem nivou opstosti. Okosnica i oslonac celog ovog sistema bio bi racun investicija kao komponenta sistema drustvenih racuna. Leva strana racuna sadrzavala bi informacije o ukupnim inves­ ticijama prema nekoliko klasifikacionih kriterija, Dve osnovne podele jesu investicije u privredi i u neprivrednim delatnostima, te investicije
133

1

u fiksne londove i u zalihe. Bruto fiksne investicije bi trebalo da budu

date za privredu i neprivredu, i to po tv I osnovne kategorije tehnicke struklure—gradenje, oprema sa monlazom i oslalo. Investicije u za­ lihe u privredi bi trebato da budu takode razbijcne na nekoliko kategotija (prirast zaliha strovina i m aLerijala, ncdovrsene proizvodnje, gotovih proizvoda i Lrgovacke robe). Investicije u zalihe za neprivredne organizacije bile bi iskazane globalno, bez daljeg dezagriranja. Na desnoj strani racuna, mcclu izvorima, centralno mesto ima stavka sredstava udruzenog rada (i individiialnih proizvodaca) za prosirenje materijalnc osnove lada. Sledecu stavku predstavljala bi odgovarajuca izdvajanja u fondove organizacija udruzenog rada u neprivrednoj sferi. I kod privrednih i kod neprivrcdnih delatnosti sredstva udruzenog vada za prosirenje materijalnc osnove trebalo bi dezagregrrati na deo koji je naraenjen ekspanziji proizvodnih fondova, i eventualno investiranju u zalihe i deo izdvajanja u fondove zajednieke potrosnje koji ima karakter akumulacije (pivenstveno izdvajanje sredstava za stainbenu izgradnju). Amortizacija, kao sledeca vazna kategorija, bila bi data prvo agregatno, a potom bj bila dezagiegirana na deo koji se odnosi na privredu i deo koji se formira u neprivrednim delatnoslirna Dalje bi mectu iz.vorima za finansiranje investicija morao da figurise visak zajednicc kao subjekta formiranja akumulacije.. Dezagregiranje viska zajednicc treba, mectutim, da prati institucionalne specificnosti naseg drustva U njoj na prvom mestu treba da figurisu sameupiavne interesne zajednice kao posebni institucionalni oblici za finansiranje raznili kategorija finalne potrosnje,. Dalje, u ok vim agregatne stavke viska drustvene zajednice trcba da Figurisu visak drzave i visak finansijskih ustanova (bankarski sistcm, osiguranje), Stanovnistvo ce meftu izvoiima figuiisati kao standardna, dobro poznata stavka Kao zadnji globalni izvori finansiranja invcslicija bice i egist.rovano neto zaduzenje u inostranstvu. Ovako opisan raeun investicija bi se mogao kompletirati sistelTiom pracecih bilansa i tabela. Prvi i najvazniji sadrzao bi podatke o strukturi investicija i strukturi finansijskih izvora za pojedine sektoie. Sektorsko deljenje privicde i neprivrede moglo bi se ostvaiiti u vise varijanti. Ovaj bilans bi mogao sadrzavati prilicno detaljnu klasifikaciju investicija kako bi se dobili svi za izradu planova relevantni aspekti ovog agregata. Piva podela bila bi na bruto investicije u osnovne fon­ dove i na investicije u zalihe,- Deo tabele posvecen investicijama u zalihe bio bi, kao i kod racuna investicija u sistemu drustvenog racunovodstva, dezagregiran na poznate tri, odnosno cetiri kategorije. Bruto fiksne investicije bile bi u prvom nivou dezagregirane prema glavnim komponentama tehnicke strukture (grad'evinski radovi, oprema i ostalo). U sledecem ni\ou svaka od tih komponenti bila bi dalje detaljno dezagregirana, na nacin koji je potpuno usavrsen i vec dugo u prijjieni u Savcznom zavodu za .statistiku. To znaci da bi gradevinski ra­ dovi bili dekomponovani na stambenu izgradnju, ostalu visokogradnju,
1.34

visokograclnju, da bi se oprenia dezagregiiala na uvoznu i domacu, a unutar svake ou njih na masine i uredaje, transportna sredstva i ostalu opremu.. Naredna klasit'ikacija bila bi na invesLicije u drustvenom i u individualnom sektoru privrede, te ne zahteva posebna obrazlozenja, Slcdeea bi dekomponovala investicije piema lcarakteru izgradnje — novi kapaciteti na novoj lokaciji, novi kapaciteti na staioj lokaciji, lekonstrukci je, modernizacija i p roshenje postojecih kapaciteta, te zamena i odrzavanje Masa nezavrsenih investicija posebno je relevantna za planiranje KlasiCikacija posvecena tom aspektu teraeljila bi se na postojecoj dvosLv'ukoj podeli investicija — s jedne strane na one koje su zapoccte u tekucoj godini i one koje su zapocete pre tekuce godine, a s druge strane na one koje su dovrsene u tekucoj godini i one koje ce biti dovrseue posle isteka tekuce godine, Trebalo bi razmisliti i o ukljucivanju klasifikacije piem a kojoj Savezni zavod za statistiku prati a k ti vir anj e inves tiei j a Na strani izvora za Hnansiranje investicija figurisale bi neke od stavki koje figurisu i u osnovnom racunu investicija s tim sto bi one bile dalje dezagregirane. Tu bi se javili amortizacija i izdvajanja za piosirenje materijahie osnove udruzenog rada, kao i (investiciona) iz­ dvajanja u Condove zajednicke potrosnje, najpre za radne organizacije u privredi, pa zatim za one u neprivrednim delatnostima. Trebalo bi ispiiati moguenost da se zbog ocigledne vaznosti za planiranje i prace nje funkcionisanja sistema prosirene reprodukcije, iz tih stavki izuzmu i zasebno prikazu udruzena sredstva, Interesne zajednice bi mogle da budu grupisane na one koje imaju razvojne implilcacije i one koje su vise vezane za diustveni standard Budzeti bi bili podeljeni na savezni, republicki i opsLinski, a londovi na savezni lond za podsticanje razvoja nerazvijenih podrucja, republicke l'ondove za nerazvijene i sve ostale londove Unutar banaka trebalo bi kao posebnu stavku izdvojiti poslovne banke, a preostala, diuga slavka odnosila bi se na ostatak bankarskog sistema. Ovakve bilanse trebalo bi priprem ati 1 za republike i pokrajine, Na stiani investicija vee se raspolaze potrebnini statistician! materijalom i u vezi sa tim izgleda nece biti nikakvih ozbiljnijih ogranicenja.. Na strani izvora pojedine komponente trebalo bi tako organizovati da se jasno izdvoje sonstveni (republicki, odciosno pokajinski) izvori akumulacije, a koliki su (pozitivni ili negativni) dopunslci izvori (prilivanje iz drugih republika i pokrajina, odnosno iz inostranstva). To bi umnogome alaksalo uskladivanje drustvenih planova republike i po­ krajina i dalo bi u isto vreme, dragoeene elemente za vodenje polilike regionalnog p m re d n o g razvoja. Na osnovu detaljnih bilansa investi­ cija za republike i pokrajine mogla bi se saciniti tabela medurepublickih tokova akumulaeije u kojoj bi za svaku jedinicu bile date informa­ cije o sopstvenoj akumulaeiji, ukupnim investicijama i odgovarajucen? prelivanju u korist ili na racun republike. 3 Bilansi (racuni) ekonomsldh odnosa sa inostranstvom. U os­ novnom jezgiu sistema lacuna za bilansno iskazivanje i pracenje rea­ lizacije planova, okonomske odnose sa inostranstvom registruje samo racun inostranstva (u racunima raspodele drustvenog proizvoda) dok
135

su transakcije sa inostranstvom samo delimicno obuhvacene racunim a finansijsldh tokova i input-output tabelam a Potrebu daljeg rasclanjavanja racuna i>inostranstvo« u veci broj bilansa za islcazivanje i plani­ ranje ekonom skih odnosa sa inosLransLvom neophcdno je vi si ti iz vise razloga. Ocita je potreba da se ekonomski odnosi sa inostianstvom , kao veoma znacajan segment proizvodnih tokova, potpunije i detaljnije prate i planiraju kako po robnoj tako i po regionalnoj stru k tu ri, a zaLim i po socijalistickim xepublikama i pokrajinam a Jugoslavije.. Sa neophodnim prosirenjem sistem a bilansa mnogo ce se poboljsati informativna i analiticka vrednost sistema. Po najnovijim sisLemskim zakonima koji regulisu ekonomske odnose sa inostranstvom u nas se for mil a jedan specifican sistem detaljnog planiranja ekonom skih odnosa sa inostranstvom sirokog obuhvata Funkcije ovog sistem a p lan iran ja su: a) predvidanje tokova u ekonomsldm odnosim a sa inostranstvom , b) obezbedivanje potrebnih infoim acija za donosenje sam oupravnih odluka — samim tiin i koor­ dinacije odluka (koje se Lieu ekonom skih odnosa sa inostranstvom ), c) usm eravanje razvoja ekonom skih odnosa sa inostranstvom , d) utvrdivanje dogovorenih obaveza pojedinih subjekata u ekonom skim od­ nosim a sa inostranstvom , e) utvrdivanje osnova i okvira za prim enu m era spoljnotrgovinske i devizne polrtike. Sistem raeuna za bilansno iskazivanje i praeenje realizaeije pla­ nova ekonom skih odnosa sa inostranstvom m orali bi biti tako postavIjeni da om ogucuju i praeenje dejstva, odnosno efekata m era ekonom ­ ske politike kojim a se obezbeduje realizaeija planova M inimalni okvii za konzistenian sistem planiranja i pracenja izvrsavanja planova ekunom skih odnosa cini sest osnovnih bilansa: platni bilans, devizni bilans, finansijski obraeun sa inostranstvom , obraeunski bilans, plan otplate i naplate zajmova i kiedita i m aterijalni bilans spoljnotrgovinske razmene. Platni bilans Jugoslavije. Iz vise razloga postoji potreba da se dosta detaljno dezagregiian platni bilans Jugoslavije (koji registruje transakeijs a m om entu njihovog izvrsenja) i dalje sastavlja po metodologiji Narodne banke, odnosno po uobicajenom nacinu njegovog iskazivanja. Jugoslavija ima obavezu da ovaj bilans sastavlja i po metodologiji Mectunarodnog m onetarnog fonda U danasnjirn uslovima platni bilans m ora biti sastavljen tako da se lako dezagregira na platnobilansne pozicije socijalistiekih republika i autonom nih pokrajina. Platni bilans Jugoslavije i platnobilansne pozicije republika i pokrajina u tekueim transankcijam a beleie (na strani priliva) izvoz robe, nerobne prihode (transport, turizam , investieioni radovi u inostranstvu), trgovinske usluge, tran sfern a prim anja stanovnistva (devizne doznake radnika, iseljenicke doznake i socijalna prim anja), kam ate po datirn zajmovim a i kreditim a U osnovi iste transakcije jav ljaju se i na *trani odliva. Stavke koje se odnose na robnu razm enu mogu se iskazivati u lazlicitim stupnjevim a dezagregacije, U okviru samog platnog bilansa izvoz bi se nrogao iskazati po osnovnim proizvodnim kompleksima, a
136

uvoz po kategorijam a nam ene U dopunskim tabelam a uz ovaj bilans Lrebalo bi dati robnu s tru k tu m izvoza i uvoza po deiatnosdm a i granania odnosno grupaeijam a. Uvoz bi po grupacijam a trebalo prikazati ne samo po poreklu vec i po mss Lima potrosnje. Upravo ovaj podalak bi cinio vezu izmeclu plaLnog bilansa i maLrice uvoznih tokova iz sisLema input-output tabela. Platni bilans bi u principu ticbalo iskazivaLi i prem a osnovnim regionima sveta (razvijene zemlje, socijalistickc zemlje i zcinlje u l'azvoju). D etaljnija regionalna strukLura Lransakcija mogla bi se p ratiti n dopunskim tabclama, Za razliku od kapiLalnog dela plaLnobilansnih pozicija republika i pokiajina, platni bilans Jugoslavije m orao bi nesto detaljnije da piilcazuje finansijsld obiacun sa inostranstvom da bi se potpunije praLio nacin likvidacije salda tekucih Lransakcija, odnosno da bi se podrobnijc planiiale i finansijske obaveze prem a inosLranstvu, Devizni bilans Jugoslavije. Kao prikaz efektivnih p iim anja i placanja, devizni bilans je vazan izvor infc'ormacija i p la n n an ja u oblasti ekslerne likvidnosti. Sa izuzetkom razlike u m om entu registrovanja Liansakcija, stru k tu ru stavki u platnom i deviznom bilansu trebalo bi usaglasiti u vecoj m eri nego sto je to danas slucaj.. Devizni bilans, od­ nosno devizno-bilansne pozicije socijalistickih republika i autonom nih pokrajina trebalo bi da po jedinstvenoj semi (koja je u bsnovnim crtam a izlosena u slucaju platnog bilansa) registruju efektivna primanja po transakcijam a koje je u m om entu njihovog izvrsenja registrovao plaLni bilans, Po svojoj kljucnoj osobini (registiovanje priliva i odliva deviza) devizni bilans bi bio povezan sa racunim a finansijskih tokova, gde bi bio izvor podataka za sektor »inostranstvo«. U slucaju deviznog bilansa dezagiegacija po sektorim a, granam a i grupacijam a privrede ne bi bila neophodna, Naime, inform acija o to­ me koji deo izvoza je realizovan na kredit, odnosno koji deo uvoza je finansiran inostranim kreditim a, moze se direktno sagledati iz evidencije lcreditnih poslova sa inostranstvom koje ce voditi i radne organizacije i narodne banke socijalistickih republika i autonom nih p o k ia­ jina.. Devizni bilans bi, m edutim , trebalo da se vodi dezagregirano prem a regionima sveta, a i po nacinu placanja (konvertibilno i kliring). Finansijski obracun sa inostranstvom . S obzirom na cinjenicu da u vec utvrdenoj m etodolgiji iskazivanja platno i devizno-bilansnih pozicija republika i pokiajina, kapitalnim transakcijam a nije dato do­ voljno piostora, postoji potreba za razuctenijim bilansom kapitalnih transakcija, odnosno finansijskog obracuna sa inostranstvom . On treba da pokaze izvore polcriea salda tekucih tian sak cija a da istovre­ meno bude osnova za planiranje ucesca republika i p o k iajin a u koriscenju inostianih zajmova i kredita, odnosno u njihovom odobravanju inosti anstvu. RegisLrujuci b ru to priliv i odliv finansijskih sredstava, ovaj ra ­ cun treba da omoguci sagledavanje izvora bruto i neto zaduzenja u
137

inostranslvu Da bi se ulvrdilo nelo zaduienje u inostranstvu, ovaj ra ­ cun treba da regisLruje i prom ene stanja deviznih rezervi, odnosno saldo klirinskih racuna, Finansijski obracun sa inostranstvom p ratio bi se u celini za .Tugoslaviju, a u njegovim najbitnijim deiovima i po socijalistickim re­ publikam a i autonom nim pokrajinam a, Iz razloga navedenih u slucaju deviznog bilansa ovaj racun ne bi imalo smisla dezagregirati po sektorim a, granam a i grupacijam a privrede. Zajmove i kredite bi tiebalo p ratiti po vrstam a (Tinansijski i robni), po nam eni (za oprem u, reprodukciju i hranu) i po rocnosLi I ovaj racun bi trebalo voditi prcrna osnovnim regionima sveta, a i po nacinu placanja. Obracunski bilans. K um uliranje salda tekucih transakcija omogucuje da se u pogodnim vrem enskim m om entim a sagleda stanje celokupnih aktuelnih (neotplacenih) dugova zemlje prem a inostranstvu, odnosno njenih potrazivanja od inostranstva. Po svom karakteru ovaj bilans korespondirao bi sa bilansom drustvenog bogatstva, Stanje duga i potrazivanja na pocetku i predvidivo stanje njihovo na k raju svakog planskog peiioda izvam edno su znacajan pokaza­ telj u planiranju ekonomskib odnosa sa inostranstvom . Posle uvodenja obavezne evidencije o svim kreditnim poslovima sa inostranstvom kod narodnih banaka socijalistieldh republika i autonomnili pokrajina (i raspodele ranijih zajm ova i kredita na republike i pokrajine) postoje uslovi da se najvazniji elementi obracunskog biIans a utvrduju i po republikam a i autonom nim pokrajinam a, Sadrzina obracunskog bilansa cinila bi registrovanje dugova i potrazivanja po vrstam a zajm ova i k redita za oprem u, reprodukcioni m aterijal i hranu, investicione radove, ostali srednjorocni dugovi i potrazivanja, a zatim stanje la atk o io cn ih kom ercijalnih 1 bankarskih obavezi i potrazivanja. Obraeunski bilans bi Lakode trebalo voditi po osnovnim regio­ nim a u svetu i po nacinu placanja (konvertibilno i kliring). Plan otplate i napiaie zajm ova i k redita u poslovanju sa inost­ ranstvom . Obracunski bilans bi Lrebalo da omoguoi relaLivno tacno predvidanje i planiranje sredstava za izm irenje prispelih otplata inostranih zajmova i kredita Izvori podataka za obracunski bilans om ogucuju da se na osno­ vu uslova pod kojim a su pojedini zajmovi zakljuceni i korisceni predvidi i zbirna dinam ika prispelih o tplata po godinama planskih perioda, Na osnovu plana kaprtalnog dela platnog i deviznog bilansa, odnosno predvidanja finansijskog obracuna sa inostranstvom za odredeni period, potrebno je iz bruto kretanja finansijskih transakcija predvideti i sredstva za piispele otplate, Slican je p o stu p ak i u planiranju prispelih naplata po zajmovima i kreditim a datim (i koriscenim) inostranstvu. Sadrzina ovog bilansa, odnosno stru k tu ra stavld, bila bi u osnovi ista kao i kod obracunskog bilansa. U vaznijim elem entim a ovaj bilans bi se vodio po republikam a i pokrajinam a, a po evidenciji koju dostavljaju narodnim bankam a republika, odnosno pokrajina.
138

Plan otplate i naplate zajm ova i krediLa takocte Lreba sacinjavaLi prcm a pojedinim rcgionima svela a i po nacinu placanja. 4. Bilansi licne, zajednicke i opste potrosnje, U okviru ove grupe dodaLnih bilansa bi Lrebalo da se prikaze form iranje ukupnih sred­ stava za poLrosnju stanovnistva, tc za zajcdnicku i opsLu potrosnju, i naravno uLrosak tih sredstava na pojedine kom poncnte licne, zajednic­ ke i opste potrosnje Ukoliko bi se radiii posebni bilansi neprivrednih del^tnosti, o cemu je bilo govora ranije, oncla bi ovde bilo prikazano samo form iranje ukupnih sredstava stanovnistva za licnu potrosnju (maLerijalnu i nem ateiijalnu), L njihov utrosak na pojedine kom ponente e licne potrosnje.. Kako nam sc ova solucija cini adekvatnijom , na njenoj razradi ce bi L dalje insistirano, Znaci razradujem o sam o bilans potros­ i nje sLanovnistva, Ovako koncepcijski definisan bilans bi na svojoj levoj strani sadrzavao sva prim anja stanovnistva u ncto iznosu (ukljucivsi neto povecanje ili sm anjenje potrosackih kredita, a iskljucivsi davanja sLanovnistva drustvenoj zajednici), tako da bi bila sadrzana prim anja u vidu neto licnih dohodaka i drugih licnih prim anja zaposlenih u privredi i neprivredi, transferna prim nja stanovnistva od zajednice (penzije, invalidnine, naknade, decji dodaei, stipendije i drugo), transferna prim anja iz inostranstva, iznos naturalne potrosnje privatnog sektora i ostala prim a­ nja. Na desnoj strani racuna bi bila prikazana licna potrosnja m aterijalna (po uobicajenoj klasifikaciji), licna potrosnja nem ateiijalna i stednja stanovnistva. Bilans potrosnje stanovnistva je moguce priprem iti na nivou federacije i socijalistickih republika i pokra jina U slucaju republika i pokrajina u bilanse ce, sa jedne strane (ili pak sa obe), biti potrebno uvesti posebne stavkc koje bi obuhvatile utroske sredstava stanovnistva konkretne republike ili pokrajine na kupovine roba i neproizvodnih usluga u drugim republikam a i porkajinam a. Odnosno obrnuto, prodaju roba i usluga stanovnistvu iz drugih republika i pokrajina. Naravno ove medusobne transakcije izmedu republika i pokrajina bi na nivou zemlje u celini Lrebalo da se potirn (ukoliko ne bude gresaka u obracunu). 5. Racuni budzeta DPZ, Evidentiranje budzetskih transakcija je podlozno cestim izmenama, b ar kod nas, zbog takode cesLih prom ena u fiskalnom sistem u (najcesce se radi o formalnlrn izmenama naslova jednih Le istih Lransakcija). No, nezavisno od Loga do sada b ar nije uspela da se oformi neka ustaljena klasifikacija budzetskih transakcija (verovatno i zbog stalnih sm anjivanja kompeLencija budzeLskog finansiranja), M edutim, nezavisno od toga i prihodi r rashodr svih budzeta u nasoj zemlji su institucionalno dati. SDK, SZS i NBJ obraduju podatke o budzetskim prihodim a i rashodim a, te Lalco postoji vrlo bogata evidencija. Za potrebe iskazivanja planova bi trebalo budzetske prihode, na m aksim alno moguci nacin, uskladiti (term inoloski i statisticki) sa transankcijam a koje iskazuju odvajanja za drustvenu zajednicu u racunim a drusLvenog proizvoda Na taj nacin bi se dobili, za planske potrebe, adekvaLniji pregledi budzeta Na rashodnoj strani budzeta se verovatno ne mogu m enjati niti pregrupisati Lransakcije, jer- su one striktno institucionalno definisane.
139

Na nivou federacije bi trebalo pripiem iti racune budzeta federacije i republika i pokrajina, dole je diskutabilno da li je potrebno priprem ati i budzete svih opstina u zenilji. Veiovatno ovu m atcriju treba prepustiti u nadleznost republikam a r pokrajinam a, a na nivou federa­ cije dati samo zbirne racune budzeta svih opstina u pojedinim republi­ kam a i pokrajinam a 6. Racuni sredstava SIZ. SIZ-ovi su Telativno nova institucionalna tvorevina u nasem privrednom sistem u. Da stvar bude jos kompleksnija postoje SIZ-ovi i u privredi i u neprivredi. Ove prve verovatno treba iskljuciti iz naSeg posm atranja posto se u okviru njih ne vrsi preraspodela nacionalnog dohotka,. Oni na neki nacin figurisu kao organi privrede, tj. kao poslovna udruzenja privrednih radnih oiganizacija. Sa druge strane preko SIZ-ova u neprivredi se vrsi preraspodela znacajnog dela nacionalnog dohotka, ali oni ne postoje na nivou federacije, Zbog toga bi na nivou federacije trebalo pripreiniti zbirni racun prihoda i rashoda SIZ-ova u neprivredi za sve socijalisticke republike i pokrajine, kao i za svaku pojedinacno, Insistiran je da se na nivou Eedelacije pripiem aju i racuni prihoda i rashoda SIZ-ova neprivrede po svim opstinam a nema gotovo nikakvog opravdanja. Prihodna strana ovih racuna bi trebalo da sadrzi prihode iz svih izvora (doprinosi priviede, neprivrede, stanovnistva, dotacije iz budzeta, preneta sredstva i druge prihode), a rashodna stran a sve rashode (finansiranje osnovne delatnosti, davanja za tekuce poslovanje, za investicije i druge namene, troskovi zajednickih sluzbi, troskovi skupstina i skupstinskih tela, te visak ili m anjak sredstava). Ovi iacuni, kao i racuni budzeta, nem aju nelcu znacajniju ulogu u planiranju, Za planiianje su mnogo potrebniji, lan ije pom injani, racu­ ni neprivrednih delatnosti. Ipak njihova izrada bi bila vrlo korisna za razne ekonomske analize, 7. Racuni zivotnog standarda. Nije bas uvek dovoljno jasno sta se pod zivotnim standardom podrazumeva. Ovde se pod ovim terminom podrazum evaju: — izdvajanja dm stvene zajednice za zajednicku potrosnju (i to kako za m aterijalne troslcove tako i druge rashode — licne dohotke i dr,), — investicije u objekte zajednicke potrosnje, — licnu potio sn ju stanovnistva, m aterijalnu i za neproizvodne usluge, Sta ce ovako definisani rashodi sadrzavati zavisi kako definisemo delatnost zajednicke potrosnje. Ako se posebno radc bilansi licne potrosnje stanovnistva, a tako­ de i bilansi pojedinih nepr ivrednih delatnosti, na ranije opisani nacin, onda nem a potrebe da sc priprerTiaju posebni racuni zivotnog standarda. Odnosno, ovako definisane bilanse zivotnog standarda lako mozemo dobiti kom ponujuci pojedine delove bilansa licne potrosnje i bilansa pojedinih neprivrednih delatnosti,

MO

/

GLAVA V

METODI I INSTRUMENT! REALIZACIJE I ANALIZE IZVRSAVANJA PLANOVA 5 ], Uvod Izvrsavanje planova je sastavna kom ponenla procesa p laniianja jer se plan donosi da bi se realizovali ciljevi i zadaci koji su u njem u sadrzani. Ostvarivanje drustvenog plana treba stalno analizirati, s jedne strane, i traziti adekvatne metode i instrum ente za njegovu realizaciju, sa druge strane. Analiza un u tar ovog poglavlja ce nastojati da blize sagleda one m om ente koji su od znaeaja za sagledavanje ovog problem a, Analiza izvrsavanja planova je, prem a nelcim rnisljenjim a, relativno zanem areno podrucje m etodologije planiranja Plan druStveno-ekonomskog razvitka se nuzno ostvaruje u datom okruzenju koje se karakterise postojanjem segmenata, koji su van kontrole rosilaca planiranja i ekonomske politike i onih delova istog okruzenja koji se mogu, u vecoj ili m anjoj meri, kontrolisati Uspeh planiranja, odnosno realizacija planova ee biti u funkciji pravilne occne ponasanja varijabli koje su van kontrole i iznalazenja adekvatnih m etoda i instrum enata za praviln.o usm eravanje varijabli koje su pod kontrolom . K oiisno je i nesto preciznije iskazati mesto i ulogu m etoda i instrum enata za analizu i dosledno izvrsavanje plariova. Osnovna pretpostavka uspesne prim ene ovih m etoda i instrum enata u nas je da je plan donesen na bazi dogovorenih analiza i procedura. Drugim recima, pretpostavlja se postojanje usaglasenog i strueno verifikovanog plana plana drustveno-ekonom skog razvoja koji sadrzi eksplieitno izrazene ciljeve i zadatke razvoja u narednom periodu, kao i skup m era i akcija ekonomsko-politickog k araktera i nosioce istih. No posto se odredene pretpostavke m enjaju tokom vremena, neke ekonomsko-politicke mere ne daju ocekivane efekte i dolazi do m anjeg ili veceg odstupanja od planiranog .sto sa svoje strane zahteva postojanje adekvatnih m etoda i instrum enata za analizu izvrsenja planova i pospesenje ostvarenja istih,
141

V ie m en ski gledano ovc akLivnosLi pucinju odmah nakon donosenja plana i Liaju Lokoni ciLavog planskog perioda. A ktivnosti praeenja i analize izvrsavanja planova (odnosno njihove metode i instrum enli) cine vaznu pretposLavku kontinuelnog planiranja. Ocito je takocle da ove aktivn o sli vremenski prethode kontinuelnom p la n iia n ju koje u osnovi znaci ponovnn ocenu odrectenih planskih cilje va i eventualnu izraenu istih,

MeLodi i inslrurnenti lealizacijc planova im aju znacajno mesto u procesu planiranja, Ove instrum ente treba shvatiti kao podskup svih instrum enata ekonomske polilike sto znaci da ovaj instrum ental! j cine akti (mere, propisi i s i) koje donose nosioci planiranja radi ostvarivanja ciljcva i zadataka predvictenih planom. Znacaj ovih m etoda i instrum enata ne treba ni pieeenjivati ni potccnjivati. Naime, ukoliko je plan piiprem ljen sa stanovista realizacije na adekvatan nacin, tako sto je preciziian nierni mehanizam za planske kategorije (kvantitativne i kvalitativne), onda se pracenje i analiza izvrsavanja planova usmerava u piavcu davanja pravovrem enih upozorenja nosiocima planira­ nja i ekonomske politike. U cilju ostvarenja osnovnog koncepta kontinuelnog planiranja metode i instrum enti za rcalizaciju i an alizu , izvrsavanja planskih za­ dataka m oraju da budu koncipirani tako da obuhvate m erni mclianiza.m za pracenje realizacije odgovarajucih ciljeva i zadataka plana, zatim k riterijum e za ocenii uspesriosti planiranja, i najzad mehanizam' za stalno pracenje prelpostavki kbje~le2e~Tr_^osnovi konkretnog plana. Ovome treba dodati da se efekti m era ekonom skc politike sagledavaju preko pom enutog m einog mehanizma B itna kom ponenta ovog dela procesa planiranja je iznalazenje odgovarajuQeg m ernog mehanizm a za pracenje i analizu 'planiranih kretanja, Trebalo bi linap red odabrati pokazatelje (kvantitativne i kva­ litativne) k o jijji merili qstvarenje odnosnog planskog zadatka. U sliF caju pokazatelja kvantativnog k arak tera trebalo bi odrediti i prihvatljiv stepen tolerancije odsLupanja, Ukoliko se radi o pokazateljim a lcvalitativnog karaktera potiebno bi bilo precizirati subjekte koji daju ocenu o stepenu i pravcu izvrsavanja odnosnog planskog zadatka. Fozeljno bi bilo takode uakazti i n a kriterijum e koji se mogu koristiti prilikom sacinjavanja ovakvih ocena. Ako s e . realizacija planskog zadatka prati sa vise pokazatelja, kvantitativnog i kvalitativnog karaktera, merni mehanizam treba p il­ laged iti takvoj"situaciji. Ovako koncipiran i u toku donosenja plana preciziran.rucrrii meharii/.arn redovno ce ulcazivati na to da li se planski zadaci ostvaruju ili ne. Neostvarivanie zadataka predstavlia signal za prim enii korcktivnog instmmentarija koji dejstvuje u pravcu trazen ia uzorlca norem ecaia lT ^ n c ip iT ^ ia 'Ito fe k ln a ie ekonornske 75oTi>Tkc. Stepen koriscenja ovog korektivnog^instratiim tlu^iT aT e^irektna tunkcija uspesnosti osnovnog procesa planiranja, Ukoliko je plan realniji i bolje priprem ljen, utoliko je i njegova uloga m anja, i obrnuto. Drqgo znacajno-RUanje_su kiiterijumi za ocenu uspesnosti plajuranja. Sjgurno— da -je.. ova..sIofaa-.5mblem-.ler ,se ..tOTvfedni razvoj jekao mu] tidjitten;donaiari~ proems toga, javlja se i pitanje ponderacije ostvarenja planiranih ciljeva, od142

nosno ulvrdivanje lelaLivnog znacaja svakog cd pokazalelja. Ako ovome dodamo i cinjenicu da su neki cilje v i i zadaci plana kvantitativnog a drugi kvalitativnog karaktera njihovo objedin javan je postaje jos slozenije
D a lje , v a z n o je , u 5 lo _ v g c o j m e ri.._ p x c c m itx -islc a z a L L i_ p r a titL p r e t-

poslavkencdje~leze_u osnovi . cilje va .i zadataka..plana, Naimc, razvojne m ogucnosti..pojedinih delova privrede pretpostavljaju odgovarajuci skup trazenih i drugih okolnosti koje bi trebalo eksplicitno navesti kako bism o p rilik c m analizc ostvarivanja planova m ogli poci upravo od till pretpostavki i oceniti n jih o vu realisLicnost. Iako je normalno, da u procesu donosenja plana relcvantne pretpostavke budu eksplicit­ no navedene, ipak na ovo pitanje treba skrenuti paznju s obzirom na znacaj k o ji ono im a u analizi izvisavan ja planova, Nasa sadasnja saznanja o ekonomskim zakonitostim a su nedovoljna da bismo bili u stanju da potpuno ovladamo proeesom reprodukcije, Inicijalni napot koji s to j i iza priprem e samog plana m oia biti pravilno stru k tu iran i pravovrem en kako bi se planovi sto bolje ostvarili, a Lime smo ulogu korektivnog instmmentarija sveli na sto je moguce m anju m eru No im ajuci u vidu postojcci stepen nasih saznanja neophodno je stalno pracenje i analiza planiranog, a zbog toga treba traziti n ajpogodnija meiodoloska resenja koja ce pospesiti ostvaienje planskih ciljeva. 5.2. Analiza realizacije planova 5 2 1 Opsti pregled na plan i realizovane prornene I pored dosta cestih kritika na racun planiranja kao (drustvene) aktivnosti preko koje se vrsi uskladivanje i usmeravainje priw ednih i drustvenih procesa, neosporno je da njegova uloga Taste u pojedinim pieduzecim a, m ultinacionalnim kom panijam a, drzavama, regionalnim ekonomskirn zajednicam a < m edunarodnim ekonom skim organizacijai ma, Kako razvoj u pojedinim zem ljam a postaje sve vise zavisan od razvoja u drugim zem ljaina, pa, sire posm atrano, i od razvoja u svetu u celi.ni, to je razuvnljivo sLo plani'ranje sve cesce probija nacionalne okvire 'i postepeno poprim a nelce elemente internaeionalnosti Medu planskim ciljevima, pored ciljeva ekonom skog razvoja, sve znacajnije mesto zauzknaju i socijalni ciljevi, a samim tim i podela rezultata rasta na pojedine regione, drustvene grupacije i slojeve. Ranije pr'etezno usredsredivanje pa S n ia na p ro ces form ulisanja plana kao da se pos­ tepeno. aTT sve odredanije, usm erava..n a p ro ces Iz v rsavanja plana, a u ~okviru njega posebno sna_ tOogu..p o jedinih instrum .gna.ta.-i. m era,..pa i suBjeTcapT Sve cesce se iosistira i na analizi izvrsavanja poslova, sto je narm alna posledica dugog iskustva koje pojedine zemlje im aju u plani­ ranju. Smisao ove analize, pristup njoj, metode koje se u n joj mogu koristi Li, kriteriji koj-i se mogu upo treb iti za vrednovanje jednog sis­ tema planiranja ili plana razvoja, sve su to pitanja koja zaokupljaju paznju savremnih planeta, i ne samo planara.
143

U raspravam a o plank anju, skoio kao po pravilu, istice se sve one sto preko njega zeli da se ostvari, nesto m anje kako to zeli da se ostva-ri, a po najm anje sto se zaista preko njega ostvaruje, i zasto ostvarena kretan ja odstupaju od planiranih, Uzroci za takvo tretiran je ovih pitanja su m nogostruki. Nesumnjivo je da je prva pojava rezultat velikog nesklada, koji se skoro u svim zem ljam a javlja, izmedu zelja i moguenosti za brzim, sldadnijim I stabilnjiin lazvojem . Plani­ ranje se tu interpolira kao sredstvo za sm anjenje toga jaza. Zbog toga je sasviim irazumljivo sto se preko njega ukazuje n a ono sto se zeli ostvariti, kojim akcijam a, m eram a i instrum entim a? Odgovor na ova p itan ja u vecini planova je parcijalan i isuvise uopsten, i to zbog toga sto je uticaj pojedinih m era i instrum enata na ostvarivanju planiranih ciljeva i zada-taka samo delimicno izucen i poznat, a i onda kada je poznat potpunije, njihovom preciziranju se protive odredene dnistvene grupe, koje zele da uspore ili zakoee planirane piom ene, Upravo zato i dolazi do toga da je jedna od najznacajnijih k aiik a u planskom procesu — nacin ii oblik uspostavljanja neposredne veze izmedu ciljeva i zadataka razvoja sa jedne strane i instrum enata i m era ekonomske politike sa druge strane — nedovoljno razvijena, a ona nesumnjivo predstavlja jednu od sustinskih pretpostavki efikasnog planiianja. Poznato je da privrdni razvoj ne predstavlja, a verovatno je da jos dugo nece predstavljati, prostu kopiju plana i planske aktivnostL Na privredjii razvoj pored planskih odluka dcluje jos niz durgih od­ luka, Posm atran u tom svetlu, stvarni razvoj se pojavljuje kao finalni proizvod plana i planske aktivnosti i mnogih durgih aktivnosti, uslovljenih planom, ili pak potpuno nezavisnih od njega Usled svega navedenjog, veoma je tesko preoizno ustanoviti u kojoj m eri se stvam-i razvoj moze pripisati planu i planiranju, a u kojoj m eri indukovanim i spontanim odlukam a i drugiin faktorim a, i zasto se ostvarene prom ene razlikuju od planiranih No, uprkos, takvom stan ju stvari, u poslednje dve decenije, bilo je vise istrazivackih poduhvata ciji je cilj bio da se dode do sto potpunijeg odgovora na tri, upravo, postavljena pitanja, Dosadasnji rezultatj ukazuju da ti napori, iako nisu potpuno zadovoljili, nisu bili ni uzaludni, Savreinena istrazivanja Le vrste posebno su otezana, je r danas, ne postoji ni jedno nioderno drustvo a d a nem a neke elemente svesnog, planskog usm eravanja Obim tih elemenata, kao i njihov kar alder, iazlikuju se doduse od zemlje do zemlje, pa i u istoj zemlji fokom vremena. I, upravo, ova poslednja cinjenica jos vise zam agljuje uticaj konkretnog sistem a planiranja, odnosno plana razvoja na stvar­ ni lazvoj, i to zbog toga, sto se kao i kod drugih drustvvenih akcija i kod plana i plan iran ja posledice njihovog dejstva na stvarni razvoj lie iscrplju ju u vrem enu kada se usvajaju, i form alno piavno gledajuci deluju, vec se protezu i na naiedne periode, A to nas navodi na zakljucak da se u datom vrem enskom intei"valu u pxivredi preplicu dejstva plana i p lan iian ja iz tog peiioda sa planiranjem iz prethodnih pe­ rioda, odnosno sa odlukam a koje vode poreklo iz prethodnih perioda. Slozenost privrednog mehanizmn .mda„potrebu_z£L-analizoin privrednih"Tcretanja, a u okyiru n je p o sebno potrebu. za analizom realiza144

cije planova.. Diuga analiza je sastavni deo prve analize i njen osnovni /^irasao_s e ^ a sto ji u izvlacenju p'ouka za planiranje u buduonosti pola: zeci ocl iskustva p laniianja u proslosti i sadasnjosti, 5.2.2. P iislupi analizi i moguci uzroci za odstupanje realizovanih od planiram h prom ena Postoje dve vrste analize realizaciie. plana: lekuca. koia se 'obavlja a to lT r iajn b g 'o stv S rv an ia pzIana T e x posL.J.caja-se. vrsi .nalcon lsteka~ perioda na koji se plan od-nosi. U .nasoj praksi planiranja prisutne su obe vrste analize, s tim sto je fcnbiste u dosadasnjem razvoju bilo na analizi prve viste, zbog cega se, u ovoj tacki na n ju i ne osvrcemo, Kada se govori o znacaju ex p ost analize onda se obicno im a u vidu njen~znaca^ iitvrdivanje stepena realizaciie p rokTamovahih ciljeva" i zadataka razvoja,. d tako se skoro -i nesvesno zanosta?T)a njen'zn acaj z a ' u s t ^ o ^ j i v a n j e fafctora koji uslovijavaju pojavu nesklacia'lzmedu ostvarenih i pianiranih..RretaniaTJ.. ziTTasnivanje...i?ouzdamje osnove za efikasnije pianiranje u buducnosti ...Svaka ex post_ ariallza trealizacije p lan a nuzno m ora po o l_od suceljavanjir^st^arehiH Jk retan ja sa planiranim . Pri tome su moguda dva prislapa.'"Prvi je b ezu slw M j_ s^_ tO ji se u uporedenju ostvareriiH. IcreiSnja sa planTramnTi^io onakvitnTcaEva sir isltazana u planu Drugi p ris iu p 'je ' uslovan, u smislu da se..oslvarerra k re ta n ja " uporeduju sa 'plaEiranim, jali^. tfjnjko su ova 3imga ^ejEaSja modnfflcovana n a osnovu pravih’^stvarenih) ex post, vredn.osti egzogeniH vaxijabH;............" ........ Primena nslovnog p ristu p a lelativno ie novijeg d atu m a i posebno ie dosia do izra^afa p ri anatizi reai‘ zacife planova u H olandiji, Norvesi koi, Franeuskoj j JapanuT Islaistva ovih zemal'ja uRaiufe~da ovaj pristup veoma pozitivno utice n ifra z v ty ^ — roetodologa i sv3K ~oitpffijM 9ilaca planske aktivnosti, d to zbog uw nanja da ce rezultali njihovog rada biti podvrgnuti ex post evaluaciji. Osini toga on podstdce razvoj statistike d posebno utice na usklawvanje rada statisfcicke i planske sluibe. f... 7 .j^-X&lo nije neum esno postaviti pttanje kakve su mogucnos ti za primemT~us Io ^ ^ u nasoj praksi analize reallzacije plana? Za sada su te mogucnoTtT prdlicno ograanicene d to zbog toga sto "do sada nije objavljena celovita (a p itanje je da li je kao takva i razvijna) metodologija planiranja dz koje bi se mogli videti m etodoloski postupci preko kojih se doslo do pojedinih pokazatelja ili grupe pokazatelja u nasim planovim a.1 Zbog ove okolnosti, pouke koje bi se kod nas mogle ) izvuci iz planiranja u neposrednoj proslosti ostaju, u velikoj meri, neiskoriscene pri planiranju za buducnost I pored neospornih razlika koje ...pg„stQ.jfi.„izmedu^ bezuslovnog i uslovnog pristupa analizi, cinjehica ie da i jed an i .dnigi Imfljii TajM;. nicku ~tczriju da dodu..prvo, do_ ocene o tom e 11 ko joi m eri se .plan
P ri to m e n e tr e b a n ik a k o is p u s titi iz v id a d a je o p re d e lje n je za p o je d in e v red n o sti p o k a z a te lja (zad acij, u d o b ro j m e ri s tv a r p o litic k e o dluke, do k o je se i n e d o lazl p re k o o d re d e n o g m o d ela, ili pale tu m odel m oze d a slu zi sam o k ao p o m o cn o sre d stv o , s tim sto se n je g o v i re z u lta ti m o d ifik u ju .

145

iispesno izvrsava, o.dnosno u kojoj meri je uspesno lealizovan i dnujo. c ^ o t k r i j u i..sistem atizuju uzioke za odstupanje o.stvarenih Itrefanja u odno.su.n a .pjanirana, i to a formi koja' cc ih u c in iti u-^oU^BIjivim za predstojece, efikasnije planiranje, Zbog znacaja k o jrim a jx f za ' analizu, ukazacemo na 'neke moguce uzroke za diskrepancu ostvarenih .id planiranih kretanja i to za zem lju u celinr Dobro je poznato da postoji mnostvo (aktora koji dovode do pojave jaza izmedu ostvarenih i planiranth kretanja, Do sada je bilo vise polcusaja da se oni klasifikujn. Vredne paxnje su sistem atizacije ucinjene od strane .J. Tinbergena, J Benarda, T, W atanabea, A. Kacenelinbojgena, E. Fajerm ana i L Johansena. Po nobelovcu Tinbergenu" svi uzroci se mogu podeliti u tri grupe: prvo, mogu postojati odstupanja izmedu ekonom ske politike koju sledi vlada i planirane politike, kao rezultat odluka vlade; mogu pastojati odstupanja izmeclu planiiane ekonom ske politike i prave (konkretne) politike kao posledjce pogresnog predviclanja nekih prom ena u veli-cinama koje se uzim aju kao dane, ! j koje su predpostavka plana; trece, mogn postojati odstupanja zbog upotrebe pogresnog (krivog) modela. I dok se uzroci prve grupe ne mogu sm atrati nuzproduktom prim enjenih plansldh mefoda, dotle se uzroci druge i trece grupe mogu sm atrati kao takvi, Poznati francuski planer J, B enard3 ladeci na analizi izvrsavanja ) Treceg francuskog plana (1958-1961), uzrocnilce za odstupanje ostva­ renih od planiranih k retanja podelio je u dve grupe: prvo, one koji se javljaju u fazi form ulisanja plana i drugo, one koji se jav ljaju u fazi ostvarivanja plana. U prvoj fazi, do greske moze doci iz tri razloga: prvo, zbog pogresnih pretpostavki od kojih se polazi u p lan h an ju , a koje se ticu institucionalnih okvira, m edunarodnih odnosa, svetske konjukture i dem ografskih tcndenoija. Drugo, do gresckc moze doci y.bog slabosti :u m etodam a predvidanja a posebno u odnosim a i param etrim a preko kojih se u jedan sistem meduzavisnosli povezuju prom enljive na koje se direktno ili indirektno utice planom, Ovo su takozvane metodoloske greske. N jih je veoma tesko identifikovati, jer najcesce svi odnosi izmedu lelevantnili pokazatclja nisu eksplicitno formulisani,. Treca grupa gresaka tice se izbora instrum enata ekonom­ ske politike koji treba da olaksaju ostvarivanje plana. U fazi izvrsavanj£v plana, pc 3. B enardu. bolje je govoriti o faktorim a neizvrsavanja plana nego o greskama. Tu doiazi svesno modifikovanje prihvacenih ciljeva razvoja, kao 1 neadekvatna (sous-emploi) prim ena instrum enata ekonom ske politike do koje moze doci (ako se iskljuce greske u predvidanju njihove efikasnosti), zbog pritisaka interesnih grupa ih pale m edunarodnih obaveza prihvacenih posle for­ m ulisanja plana, Po shvatanju T„ W atanabea'1 nije tesko tragati za uzrocim a raz) Iika izmedu ostvarenih i planiranih k retan ja ako postoji kvantitativan
2) T in b e rg e n J , C e n tra l P la n n in g , Y ale U n iv e rsity P ress, N ew H av en , 1964 s G3 3) B e n a rd , J., ”L ' ex e c u tio n d u 111“ p la n F ra n c a is : essai d e m e s m e e t d ’ a n a ­ ly se ”, B u lle e tin d u C EFK E Ij, 2 J u ille t 19C4, s, 12 *) W a ta n a b e , T., "-N ational P la n n in g a n d E k o n o m ic D e v e lo p m e n t — A C ritic a l R ev iew of th e J a p a n e s e E x p e rie n c e s, E conom ics of P la n n in g , Vol 10, No 1 , 1970, 5 31.

146

model na osnovu koga je plan priprem an i form ulisan. Moguce grcskc, koje se pojavljuju l i projekcijam a dobijenim preko kvantitativnilr m o­ dela, mogu biti svrstane u tri grupe, Prvo, greske .koje se ticu slabosti osnovnih statistickih in.formaci.ja, kao sto su, na prim er one u statis­ tic! drustvenih tacu-na, Drugo, greske koje se ticu pogresnog utvrdivanja egzogenih varijabli Trece, greske do kojih dolazi zbog pogresne specifikacije ekonom skih odnosa u mo-r’elu ili greske koje se ticu nerazum evanja stru k tu m ih prom ena u privredi. Od tri navedena uzroka, treoi najvise zavisi od stepena razvijenoiti ekonom ske nauke. Sovjetski autori A, Kaceneliirbojgen i E. Fajerm an5 u nastoja) nju da objasne razloge za nepodudarnost procesa .funkcionisanja ekonomskog sistem a i pTana dolaze do zaldjucka da je to, pre svega, uslovljeno sa tri okolnosti Pivo, stohastickim , probabilisticldm karakterom priiodnih i proizvodnih procesa. Drugo, neprekidnoscu ^procesa naucnog, orgairizacionog i lelinoloskog usavrsavanjs. ptQizvodnje, i -tre­ ce, to je uslovljeno sum ainim (agregatnim) p rik a:o “ i statisticleih celina L. Johansen*1 u analizi polazi od ukupne diskrepunce izmedu ) lealizovanilr i planiranih prom ena, i sm atra se da se ona moze svesti na tri elementa. Prvi, onaj koji police od pogresne specifikacije koriscenog modela u planiranju, drugi, onaj do koga dolazi zbog devijaeije izmedu planirane i stvarno realizovane politike u pogledu instrum enata i mera, i treci, onaj koji im a izvorlste u greskam a pri predvidanju nekontrolisanih egzogenih prom enljivih, 0 uzrocima odstupanja ostvarenih od planiranih k retanja pisali su kod nas mnogi autori od kojih navodimo: Jakova Sirotkovica, Branka Horvata, Velimira Rajkovica, Rista Vukcevic'a, Nikolu Cobeljica i Borislava Jovdca7 Zajednicko je svim ovim autorim a da su posvecivali ), paznju ne tolilco mogucim koliko stvarnim uzrocima za pojavu jaza izmedu realizovanih i planiranih prom ena u nasoj praksi planiranja. Ovim pitanjem dosta su se bavili i zavodd za planiranje. Bez pretenzija da se pravi nova, dodatna klasifilcacija mogucih. uzroka za odslupanja ostvarenih od planiranih kretanja, moze se smatrali kao opoituna ona podela koja ih, pre svega, sv-rstava u dve grupe, Pivo, one do kojih dolazi iz nedovoljnog znanja o oblastim a koje su relevantne z.a usm eravanje piivrednih i drustvenih procesa; drugo, one cija izvorista treba trazili u distribuoiji drastvene moci. Dalje rasclanjavanje ove dve osnovne grupe moglo bi se vrsiti u zavisnosti od
K ace n e lin b o jg e n , A i F a je r m a n E., » C e n tia liz a m i h o z ja jstv e n a ja sa m o sla ja t e l’n o st v socijalisticeslcoj ek o n o m ik e« , E k o n o m ik a I M a te m a tic c sk ic m e ­ lody, T o m III 19G7, s 334 Jo h a n s e n , L , L c c tu re s on M acro eco n o m ic P la n n in g (1. G e n e ra l A spects), N o ith H o lla n d P u b lish in g C o m p an y , A m ste rd a m , 1977, s 335 S irotkovid, J., P la n ira n je u sistc in u s a in o u p ra v lja n ja , InE orm ator, Z ag reb , 19G6 ; H o rv at, B In te g ris a n o s t ju g o slo v e n sk e p riv re d e i sa m o u p ra v n o p la n iia n je - s E k o n o m ist 2/19G9; R a jk o v ic , V., » O cje n a o s tv a riv a n ja p riv ie d n e re fo rm e i alctuelni p ro b le m !" , E c o n o m ist 4/19G9 ; V u k cev ic, R.,, » S re d n jo ro c n i p lan o v i i re z u lta ti u ra z v o ju « E k o n o m sk a m isao 4/1973.; C obeljic, N,, »-0 ra s lcoiaku izm ed u ta z v o jn e p o litik e i p riv re d n o g sistem a-s E k o n o m sk a m isao 1/1974.; Jovic, B., “ O stv a riv a n je d m s tv e n o g p la n a J u g o s la v ije za p erio d od 1971 do 1975 g o d in e i o sn o v e p o litik e d ru stv e n o -e k o n o m sk o g ra z v o ja za 1974, godinu«, E k o n o m ist, v a n ie d n t b ro j, 1974,

147

stepena privredne i druStvene lazvijenosti pojedinih zemalja, karakteia njihovog sistema planiranja, upotrebe lcvantitativnih metoda u pla­ niranju i si. 5.2.3. Metode analize realizacije planova Metode analize realizacije planova, opste uzev, spadaju u manje lazvijeno podrucje metodologije planiranja, Nesto bolji rezultati pos'iigniiti su u razvoju metoda za analizu realizacije godisnjih nego srediij orocnih planova. Sudeci na osnovu raspolozive literature, na kvantitativnim metodama analize radeno je daleko vise u kapitalistickiiri nego u sooijalistickim zemljama, sto je paradolcs svoje vrste, r> ’ ■ Svesaii smo da se analiza 'ostvarivanja plana ne xnoie svesti samo < na pracenje kvantitativnih pokazatelja, odnos.no xnetoda kojima se oni obuhvata ju . No, zbog (njihovog znacaja u planiranju, ovde cemo se koncentrisati na njih. 1. Koliko je poznato, metode analize realizacije plana najvise su i azradivane i primenjivane ,u Holandiji. Pokazatelj netaonosti u prognoziranju (pa i planiranju) pojedinih planskih Telicina (ili pak skupa tih velicina) farmulisan je od sfcrane H, Theila jos 1955. godime. Njegov naziv je koeficijent nejednakosti i on se dobaja ana sledeci aiacin:3) — prvo se iziracunava greSka ,u predvidanju (planiranju) — u,-,, — varijable i u vremenu t.

gde je P j,t planirana stopa rasta posmatrane varijable, a Ri,i iealizovana stopa lasta posmatrane varijable; — zatim se greska u predvidanju (planiranju) standardizuje sa noimalnom stopom promene ( .b 'fji ) posmatrane vaxijable,

Ako na primer, zeli da se m eii kvalitet predvddanja (planiranja) m a koje varijable i u intervalu od Tiekoliko godina (t = 1 . . . . n), to se moze icalizouati preko iziaza;

Ovaj koeficijent koruscen je za analizu izvrsavanja planova Holandije, Belgije, Madarske i Jugoslavije.
8J V an d en B eld, C A„ F o re c a sts a n d R e a liz a tio n , T h e H ag u e, 1905, s 16, C e n tra l P la n n in g

Bureau,

148

2. U pralcsi analize realizacije planova susrece se d altcrnativni koefiicijent nejednakosti,5 )

Njega je Theil obilato koristio pri analizi izvrsavanja planova Holandije, Norveske, Svedske a Danske. Primenu ovog koeficijenta susrecemo i pri analiai ostvarivanja projekcija V. Britanije i Australije. 3. Jedna od metoda koja je takode koriscena za analizu tacnosti predvidanja (planiranja) je ldasicni koeficijent korelacije serija predvidenih d realizovanih promena, Njegov nedostatak je u tome sto perfektna (pozitivna) korelacija ne implici'ra perfektno predvidanje, vec samo postojanje tacne lincame relacije sa pozitivnim nagibom — iz­ medu individualnih predvidanja (Pi) i ostvarenih promena (RO, PL= a + PRi,

P> 0 ,

dok perfektno predvidanje zahteva, pored ovoga, da je a = o i P = 1. 4, Poseban problem ,u analizi realizacije plana predstavlja precenjivanje i podcenjivanje planiianih promena, odnosno njihove frekvencije tokom vremena, Ovaj aspekt se moze uspesno resavati preko tiadicionaine grafiicke analize, u kojoj se planiranje promene posmat­ rane varijable, izrazene u stopama rasta, nanose na Y osu, a ostvaxene na X osu. Teoiijski posmatrano, presecne tacke posmatranih promena mo­ gu biti irasute u sva cetiri kvadranta koordinatnog sistema. No, u praksi one su preteznim delom koncentrisane u I kvadrantu, a u daleko manjem broju u III kvadrantu. Presecne tacke u cLrugom d cetvrtoin kvadrantu su sasvim retke i u nacelu ukazuju oa lose planiranje. Tac­ ke koje se nadu u I i III kvadiantu :i to na liniji perfektnog planiranja ukazuju, po pravilu, na dobro planiranje. One tacke koje se uadu iznad simetrale u I kvadrantu i aspod sim eliale u III kvadrantu ukazu­ ju oa precenj'ivanje promena. Treba dodati da osnovna prednost grafickog nacina prikazivanja promena Iczi u njihovoj dobroj preglednosti. 5, U analizi izvrsavanja planova najcesce se op arise sa planiianim i irealizovanim stopama rasta pojedinih pokazatelja. U praksi se, medutim, susrece i upotreba planiraxtih i realizovaaiih obima (indeksa) po pojedmim pokazateljima. Tacndje receno, umesto da se uporeduju planiiane i reaiizovane stope rasta, moguce je uporedivati indekse pla­ na sa indeksom realizacije, pri cemu indeks plana predstavlja
T h eil, H , E con o m ic F o re e a s ts a n d P o licy , N o rth — H o lla n d P u b lish in g C om ­ p any, A m ste rd a m , 1901, s 32.

149

odnos planirane velioine u tekucoj (planskoj) godini prem a proceni ostvarcnja u prethodnoj godini, s tim sto je taj kolicnik pomnozen sa 100, a indeks realizacije (ostvarenja) odnos ostvarene velicine u planskoj godini i ostvarenja u prethodnoj godini, s tim sto je ovaj kolicnik takode pomnozen sa 100, Ako se indeks realizacije stavi u odnos sa indeksom plana i taj kolicnik izrazi u procentu, dobija se izvrsenje plana, Ovaj pristup moze se sresti pri analizi ostvarivanja planova SSSR-a Na njegovu prim enu nailazimo i u nasoj praksi pracenja realizacije godisnjih planova, na prim er za period 1957-1962, go­ dine, kao i u Francusokj, pri analizi izvrsenja Cetvr-tog francuskog plana za period 1962— 1965. godine. 6. Vredna paznje je cinjenica da su znatno razvijemije kvantitativne metode, od dosada bdozenih, Icoriscene pri analizi realizacije pla­ nova Svedske, Francuske i Japana. li pivom slucaju — koriscena je Cobb-Douglasova proizvodna funkcija, da bi se izracunao doprinos po­ jedinih faktora rastu, u d.rugom slucaju — prim enu je nasla m edusektorska analiza, i to na taj nacrn sto je paznja usredsredena na razliku izmedu planske m atrice tehnoloskih lcoeficijenata i realizovane m atrice tehnoloskih koeficijenata (da bi se objasnile razlike izmedu ostvarenog i planiranog obima proizvoduje po indusfcrijskim granam a), a u trecem slucaju — piim anjen je ekonom etrijski model, preko koga se doslo do ukupne planske greske i do pojedinih n jen ih kom ponenti.1 ") Nuzno je reci da kvantitativne m etode analize predstavljaju nuzan, ali ne i dovoljan osnov analize ostvairivanja plaaia. One svakako m oraju biti praccne i kvalitativnim m etodam a, jer zivot prozim aju kako kvantitativne tako i kvalitativne promene. 5-2.4. Globalni sadrzaj analize ostvarivanja plana i neki kvantitativni pokazatelji realizacije nasili plamova Analiza ostvarivanja plana treba da obuhvati sve elemente plana na koji se odnosi.. U principu, stru k tu ra analize treb a da odrazava kom poziciju izlaganja u samom planu i da svojim sadrzajem omoguci uvid u: — ostvarivanje plana u celini (u globalu), — ostvarenje pojedinih ciljeva, zadataka i proporcija plana, — izvrsavanje obaveza preuzetih sam oupravaim sporazum im a ili dogovorima o osnovama plana, — uslovc i okolnosti u kojim a se ostvaruje plan a njihovo uporedivanje sa planiranim uslovim a i okolnostim a, — pojavu raskoraka izmedu ostvarendh i planiranih kretanja, i posebno podrucje gde dolazi do dzrazitih teskoca u realizaciji plana, i raoguce posledice ta-kvih teskoca na ostvaiivanju plana,
1 ) S v en n ilso n , J . •■■Planning in a M a rk e t E c o n o m y -, Wcltwirtschaftlichcs ArchLv, 0 B an d 95, Hel£ 2, 1965; B e in a d r, J., R oux, C , G ira rd e a u , C , L ’e x e c u tio n d u 111° p la n F ra n c a is, B u lle tin d a CEPItEL, 2 J u ille t 19G4; W a ta n a b e , T.: N a ­ tio n al P la n n in g a n d E conom ic D e v e lo p m e n t — A C ritic a l R e v ie w o f th e J a p a n e s e E x p e rie n c e^ , E conom ics o t r ia n n m g , V ol. 10, N o 1 , 1910.

— faktore i uzrolcc za odstupanje ostvarenih od planiranih kre­ tanja, a nieclu nj'ima posebno da li se radi o propustim a u primeni' neadekva in - i l i modela pri izradi projekcija, o sprovoclenju nekonzistentnih ciljeva, o neusklaclenostima proporcija plana sa sredstvim a eko­ nomske politike, o egzogenun Faktorirna cije se dejstvo na ostvarivanje plana nije moglo realno sagledati, o slaboslim a u sistem u inform a­ cija i si, Nuzno je sagledali da li se radi o uzrooima koji se mogu kontrolisati m eram a ekanom ske politike i drugim m eram a dli su oni takve pnirode da je slepen u ticaja na njih vrlo neznatan, — mere i akcije koje su preduzete i njihov uticaj na ostvarivanje plana n celini i pojedinih ciljcva i zadataka plana, — ispoljcne tendencije razvoja i izgledi da se one nastave d u narednom periodu, — mere i akcije koje treba preduzeti tokom tekuceg i narednog perioda da bi se buclnca kretan ja usm erila prem a kretanj-ima koja su predvictena planom (ovi elementi su, za sada, dosta oskudno obradeni u nasim tako zvanim m ajskun analizam a ostvarivanja drustvenog plana za protekli period i miogucnostima razvoja za naredni period). Analiza ostvarivanja plana m ora biti: objektivna izasnovana na savremenini m etodama ckonom ske analize i planiranja; cel ovi ta; sacinjena na bazi azurnih statistickih i drugdh inform acija (ekspertne ocene i si); takva da sadrzi ocenu proteklog razvoja, ili i da pruza ele­ m ente za sagledavanje razvojnih m ogucnosti u narednom periodu; blagovremena, kako bi se preventdvno delovalo 'na moguce po'iemecaje i odstupaiija u odnosu na planirana kretanja. Analiza ostvarivanja plana im a vrlo siroku nam enu, Pri tom treba posebno istaci, da ona sluzi kao jedna od osnova za sastavljanje izvestaja o ostvardvanju plana i da se od nje polazi p ri odlucivanju o tom e da l:i ici na korekcije postojeceg plana. To je bio slucaj novem bra 1968. godine u nas, kada jc Savezna skupstina posebnom rezolucijom izvrsila izmenu nekih planskih polcazatelja u drustvenom planu za pe­ riod 1966-1970, godine. Znacaj analize plana je veliki i za proveru prim enjivanih i novih metodoloskili postupaka u planiranju, kao i za ukazivanje na pozeljne pravce dal j ih naucnih i stm cnih istiazivanja pojedinih privrednih i drustvenih pojava, Kod nas je 11 poslednjih 20-tak god-ina, sa kraoim ili duzim prelcidima, prilicno radeno na piadenju i analizi izvxsavanja planova lcod svih subjekata planiranja: i to kako na njihovom zakonodavnom, tako i analitickom oform ljenju. Ali i pored toga, jaz izmedu realizovanih i planiranih k ie ta n ja i dalje je vidno izrazen, sto se moze videti iz dve naredne prilozene tabele. Koeficijenti nejednakosti kod pet posm atranih m akroekonom skih pokazatelja dosta su visoki i ne pokazuju, u celini posrnatrano, tendenciju sm ajnivanja, sto je, po pravilu, znalc izrazenih slabosti u usnieravanju privrednih kretanja.

Ln

is >

-- n r ® M 2 3>S! *I eaC M » a V U r g, F i 3 ft as n 2M cr ^ a 2 J® CD C *3 T co o o B* a s 2 O < f> mo S t/i -o c t3 O > t/j< f a -? g n 4>* < &c fS n ra ■ V ™ Mw “ * » ft o c & g Mj K S to ft) g SB 3 < a C S /^ o „ i ’3 3 < -p*or T Kc ~ ? ►w i a CCQ prg. D T Sa to '5. a D3 n C i -J* > tn » OffQtT « 2 O r-t“ n. > w 3 f> t ®m < Bn t» ? < S'£ a W > O T« B2 . * 1DfP &X Ig
N

fm < 4 re *a c4- >0 0 m < ra 1 3 g S n 2. f *i * . S 2 Q 3.5 ’ O® D‘ o, ^ Oi 4 sr & K t3^ rj m 9?

3 , rs.

O

t? 3.to £2 aN 2-N N >M 1 C

o
&

C < o
N

) 1 —
N •d

I?
d "a

O f*r

O cr

?

C P

o w f-j'. N <; J rt

p

K

II

_

w r

2. < ; e T oL O C fa £ ° rf o H in 5 i 3 o > 1 £ < > o o o nL I n l u C N o > M Ln H 6 cr f D p> O O }o N M V O e
S3
TO

Koeficijenti v O L n £ o

o o
si O' •'O

o
Ln *vj

nejednakosti

< D n O O O O O 4 In n ^ 4^ lo V O £ vO On On i O

P r 2* c-o 2 o pre ; «C . ? r =-? «■ ©M »P S' T S.< <sO -1v > f

CQ oj r» 3 M

° P P p P lu M a S n K O O ro I'O

c £ w ‘ a w

p p p p -° O' Vi Nj lo "to vo ► -U o Q — \

-J

V O

Ln

Osnovni ;mdikatori irazvoja < periodu 1966-1980. u

Pokazatelji Nacionalni dohodak Indust, prodzvodnja Poljopr. proizvodnja Zaposl. u drus. priv. Produk. rada u drus. privredi Izvoz roba i usluga Uvoz roba i usluga Zivofini standard Licna potrosnja Priv. inv. u osn. sred.
x) D ru S tv en i p ro izv o d

S t o p e r a s t a Za petriod 1966-1970. Za period 1971-1975. Za period 1976-1980. Ocena ostOcena ostRezol. Ocena Plan Plan Plain izmen. ostvavarenja varenja plan. renja 7,5-8,5 9-10 4,5*5,5 2,5-3 6-7 13-15 10-12 8-9 8,7 6-7 5,5-6,5 6-7 34 0-0,5 5,9 6,4 3,4 0,7 oko
j) a Js n t> }j n if 1 1

7,5* 8 3,5 3 5 12 10 7 6,5 8

6,2X 8,1 3,7 4,3 2,5 7,6 5,8 5,8 5,5 6,2

6,8 8,0 4,0 3,5 4,0 7,0 4,0 6,5 6,0 8,5

6,1 6,9 2,8 3,5 2,8 4,1 2,3 5,9 5,6 9,1

6-7 5,6 9-11 11,7 9-11 20,9 6,4 6,7 6,2 6,6 4,5-5,5 7,6

Iz v o r: Z a p e rio d 1966-1970: SZ D P, D ru s tv e n o -e k o n o m s iu raz v o j u to k u d o sa d a s n je e re a liz a c ije re fo rm e i p ro te k lo g sre d n jo ro c n o g p e rio d a , B eo g rad , 10. o k to b ra 1971; za p e rio d 1971-1975: SZ D P, O sn o v n e k a r a k te ­ ris tik e o s tv a riv a n ja d ru stv e n o g p la n a Ju g o s la v ije za. p e rio d od 1971. do 1975. g o d in e sa o sv rto m n a razv o j re p u b lik a i a u to n o m n ih p o k ra jin a , B eo g rad , 22. j a n u a r a 197G. g o d in e ; z a p e rio d 197G-1980: SZ D P, A n aliza o m o g u c n o stim a i p ra v c im a d ru s tv e n o -e k o n o m sk o g ra z v o ja i o k v irim a z a je d n ic k e e k o n o m sk e p o litik e J u g o sla v ije za p e rio d od 1981-1985. go d in e, B eo g rad , n o v m b a r 1979. godine. Ul u<

Iz tabele, u kojoj su izneseni osnovni indikatori razvoja tokom poslednja td srednjorocna plana, moze se videti da su diskrepance iz­ m edu ostvarenih i planiranih kretan ja posebno lizrazene u oblasti izvoza i uvoza, kao i u oblasti produktivnosti, sto sigurno zahteva dublje ulazenje u razloge takvog stanja, jer se radi o oblastim a od bitnog zmacaja za nas dalji razvoj. M edutim, to je zahtev koji daleko prevazilazi pretenzije ovog rada, je r se tu radi, sire posm atrano, i o vredno'vanju uspesnosti naseg sistem a plan iran ja u celi-ru, A kada je rec o tome onda treba reci da svaki pokusaj usm eren ka evaluaciji jednog sistem a planiranja i plana razvoja pokiece pitanje k riterija n a osnovu koga se to vrednovanje vrsi. Za sada u ovoj oblastfi nem a jedinstvenog stava. Zato se ovde iznosi samo jedan od pogleda, On svoje kriterije zasniva n a ciljevima i zadacim a koje sistem planiranja, oclnosno pojedini planovi razvoja sebi ex ante postavljaju i stepenu, m eduodnosa u okviru u kome se ti ciljevi i zadaci ostvaruju. Ciljevi i zadacr se po ovom shvatanju ne tretiraju samo u njihovom uzem smislu: p o iast stope privreclnog rasta, izmena priviedne strukfcure, postiizanja privredne stabilnosti, povecanje efikasnosti investicija, uiavnotezonje bilansa placanja, smanjevanje ray.li.ka u stepenu razvoja pojedinih regiona i si., vec znatno celovitije i Asti .u sebi in k o rp o rh aju i sire zahteve koji se postavljaju pred planskom aktivnoscu kao sto su: dalji razvoj drustveno ekonom skih oanosa, unapredivan je m etoda form ulisanja politfke razvoja r ekonom ­ ske politike, poboljsanje koordinacije i kontrole, kao d sirenje Lnformacija. Ovde se prakticno podjednak znacaj daje kvantitativno r kvalitath/no prihvacenim ciljevima li zadacima. Teziste je, dalje, ne na ostvarivanju pojedinih ciljeva i zadataka vec na ostvarivanju skupa ciljeva i zadataka, Nepostovanje ovakvog p iistu p a u analizi izvrsavanja planova moze dovesti do iazlicite ocene o stepenu izvrsavanja jednog te istog plana razvoja. A to je upravo ono sto se do sada kadkada desavalo u praksi p laniianja mnogih zemalja, pa i u nasoj. Svalco drustvo pri fonnulisanuj svojih planova nastoji da obezbedi optim alan i skladan razvoj pojedinih kom ponenti privrednog i drustvenog zivota. Ako se ti zahtevi jasno ispoljavaju u vreme for­ m ulisanja i usvajanja plana nenia opravdanih razloga da se sud o efikasnosti jednog sistem a p lan iran ja i plana razvoja ne donosi na os­ novu toga u kojoj m eri se ti zahtevi i usvajaju. Pri tome, razum e se, specificna tezina pojedinih ciljeva i zadataka razvoja moze biti i n aj­ cesce i jeste razlicita. Na to se ustvari i svodi pialcsa u pojedinim planovim a da se uspostavlja h ijerarh ija ciljeva i zadataka, Ako ona postoji u planovima, onda o njoj obavezno tieb a voditi racuna i u procesu analize ostvarivanja planova, Trziste m ora biti na ostvariva­ nju prim arnih ciljeva l.o, iz analize se ne sme ispustiti i ostvarivanje posrednih ciljeva Na prvi pogled moglo bi se reci da pojava jaza izmedu ostvare­ nih i planiranih k retanja ukazuje na lose planiranje. To moze, ali ne m ora biti tacno. Pre donosenja definitivne ocene o efikasnosti plana m ora se utvrditi kod kojih se pokazatelja jaz javlja, koja je priro d a
154

i uzrok toga jaza, vrerne kada je jaz ustanovljen, a Ireba ukazati na mere koje je nosilac ekonom ske politike mogao i/ili preuzeo povoclom tog nesklada i si. 5,3, MeLodi i iaistrumenti kvalitativne i kvantitativne analize realized je planova Planovi se donose da bi bili izvrsavani cime se privredni i d ru ­ stveni razvitak usm erava u zeljenom pravcu. No na putu adekvatne lealizacije planova stoji citav niz problem a koje treba razresavati u drustveno pozeljnom pravcu. Da bi usm eravanje bilo pravovrem eno i konzisLentno potrebno je na adekvatan nacin p ratiti realizaciju pla­ nova, Planski sistem cine njegovi ciljevi i zadaci, te sistem insirum enata koji tieb a da omoguci ostvarenje najnacenih ciljeva i zadataka, Sa stan ovista analize realizacije. planova bitna. su saznanja o pretpostavkam a koje leze u osnovi plana, mogucim konfliktnim ciljevim i zadacim a i najzad ldjucno pitanje u o.vom kontekstu jc .n a c in merenja ostvarenja pojedinih ciljeva i zadataka plana. Prvi m om enat koji tieba blize.sagledati su pretpostayke.koje su podloga..3atog~pI^na,'.kako na nivou organizacije. udruzenog .rada,. tako i na niyou nacionalne privrede. Realnost oyih. .pretpostavM treb a , da bude u zizi interesa nosilaca..planiranja je r bi p lan ""Easaovaajaa-nerealistickim pretpostavkam a bio verovatno samo skup lepih zelja, odnosno" p o sto jata' b i 0I3jektivno m ala verovatnoca da. se ciljevi i zadaci plaria ostvare, a . uloga yec/'fjomm janogyjkorektiviiog instruxnentarija bi bila prenaglasena. Racionalno bi bilo zagovarati da se rebalans pla­ nova vrsi pre svega u svetlu neispunjenja osnovnih pretpostavkr plana, P retpostavke plana se mogu shvatiti kao egzogene varijable koje nisu pod kontrolom nosilaca planixanja, ali koje uticu na ponasanje variiabii (endogeriih)' koje su .u najvecoj m eri pod kontrolom nosilaca pla­ niranja. To okruzenje, taj skup.egzogenih varijabli i situacija treba dobro prouciti kako bi i sam plan bio bolje postavljen. Drugi m om enat koji je znacajan sa stanovista ostvarivanja pla­ nova je konzistentnost ciljeva i zadataka plana.Narme, ukoliko postoje .■■ciljevi i zadaci u planu, koji su konfliktni u vecoj ili m anjoj meri, 1to znaci da se oni nece moci u celini o stvaiiti cime i realizacija plaria ' -pocinje da tr p i I najzad, tre c iy a z a n , verovatno 1 kljucni m om enat u ovom kon­ tekstu je nacin m crcnja realizacije plana, njegovih ciljeva i zadataka. Naime, ako se dogovorilo (putem plana) o ostvarivanju odredenih ci­ l j e v a i zadataka onda bi bilo ncophodno da se dogovori i o tom e kako ce se p ratiti 1 cime m eriti realizacija dogovorenpg. Poznato je, da su -ciljevi i zadaci plana m nogobrojni je r i drustveno-ekonorhski lazvitak m ultidim enzionalan, Postoji citav niz k v alitad v n ih .k v a n titativnih i mesovitih. planskih. ciljeva i ja d atak a cije sagledavanje i merenje predstavlja slozert posao, P itanje je, naravno, i kako.se..ostvare­ nje p la n a . rnoze iskazati putem jednog, ili..skupa pokazatelja, pa se
155

iavlja pilanic. njihove.ponderacije, odnosno relativnog znacaja svakog od pokazatelja Trebalo.bi u principu nastojati da- se suzi mogucnost razlicitih interpretacija istog skupa podataka, U daljem lekstu ce prvo biti obracten nacin pracenja realizacije planova a /.atim p itanja m eienja ostvarenja planiranih zadataka i ciljeva 5.3.1. Nacin pracenja realizacije planova Zakon o osnovama sistem a drustvenog planiranja i Drustvenom planu Jugoslavije jc u posebnom odeljku regulisao nacin piacenja os­ tvarenja plana i izvrsavanja obaveza iz dogovora o osnovama D rustve­ nog plana zemlje. U clanu 119 pom enutog Zakona definisane su obaveze za ostvalivanje planova na nivou organizacija udruzenog ia d a i njihovih zajednica, tj. »Organi upravljanja, poslovodni i drugi organi odgovomi su za izvvsenje obaveza i zadataka koje su sam oupiavne organizacije preuzele dogovorima o osnovama Drustvenog plana Tugoslavije . .. i duzni su da utvide program izvrsavanja, rokove i nacin izvrsavanja tih obaveza i zadataka, da~redovno p rate njihovo izvrsavanje i da preduzim aju m ere za izvrsavanje tih obaveza i zadataka . . Obaveze svih drustveno-politickih zajednica su odredena u clanu 118. i to na sledeci nacin: » . , „ Savezno izvisno vece, izvrsna veca skupstine republika i autonom nih pokrajina organizuju pracenje ostvariva­ nja zajednickih interesa i ciljeva utvrdenih drustvenim planom Jugo­ slavije . .. U izvrsavanju zadataka iz (ovog) stava ovi organi ostvaruju saradnju sa organizacijam a udruzenog rada i drugim sam oupravnim organizacijam a i zajednicama, privrednim kom oram a, Sluzbom drus­ tvenog knjigovodslva, Savezom sindikata Jugoslavije i drugim druStvelio-politickim organizacijama, koje im aju posebne ustavne odgovornosti n vezi sa ostvai ivanjem drustvenog plana Jugoslavije .. Kao sto se vidi organizacije udruzenog rada im aju svoje planske obaveze i zadatke i realizacija plana se p rati odgovarajucim programom izvrsavanja plana Taj program bi trebalo da ima i odgovarajuci m erni mehanizam koji bi ukazivao na izvrsavanje ili neizvrsavanje planskih obaveza, Dalje, u clanu 116. Lo je i eksplicitno navedeno « . . . Organi federacije, republika, autonom nih pokrajina i drugih drustveno-politic­ kih zajednica odgovomi su za ostvarivanje zajednickih interesa i ci­ ljeva utvrdenih Drustvenim planom Jugoslavije, kao i za izvrsavanje obaveza i zadataka koje su federacija, republika i autonom na pokra­ jin a preuzele .. ,« Ova j clan je znacajan jer definise osnovne komponente plana koje treba p ratiti i na osnovu n jih zakljucivati da li se plan adekvEvtno realizira ili ne. Radi se o kategorijam a (prem a stepenu opstosti) zajednickih interesa, ciljeva plana, obaveza i zadataka. Na nivou sirih drustveno-politickih zajednica se znaci organizuje pracenje iealizacije zajednickih interesa i ciljeva i onih obaveza i zadataka koji
156

su eksplicitno pieuzete dogovoiim a, dok sc no .nivou organizacija udruzenog rada i n jih o vih zajednica zahteva pracenje realizacije oba­ veza i zadataka,. Da bi se mogli adekvatno p ratiti i zajcd n icki interesi, i cilje v i obavezc i zadaci, oni m oraju b iti eksplicitno navedeni. Sto je precizn ijc definisana svaka od pomenutih kategorija, to jc lakse i bolje pracenje realizacije istih.

Logicno bi se dalje moglo pretposLavljati da skup zadaLaka cini obavezu, skup oba\eza postaje cilj, a skup ciljeva konacno daje zajednicld interes ili interese.. Ovu podelu valja prihvatiti uslovno, iako je ona korisna u cilju preciznijeg izlaganja nase analize U pogledu rokova pom injani Zakon, u svom cl 121. obavezuje Savezno izvrsno vece da najkasnije do .31. m aja tekuce godine podnese Skupstini SFRJ izvestaj o ostvarivanju srednjorocnog drustvenog pla­ na Jugoslavije, Ha osnovu razm atranja ovog izvestaja Savezno izvrsno vece najkasni.je do kraja oktobra tekuce godine priprem a nacrt predloga rezolucije o poll (ici ostvarivanja sicdjorocnog plana sa predlogom mera. Pomenute analize Saveznog iz u S n jg vcca jesu najopsLiji indikalov o ostvarivanju palana cele privredc. Im ajuci u vidu princip isLovremenosti donosenja planova i zelja i potieba da se u proces pracenja oslvarivanja planova ukljucc slo vise opstina i organizacija udruzenog rada, odnosnim analizam a SIV-a bi trebalo da predhode (vremenski i sadrzajno) odgovarajuce analize na nivou republika i autonom nih pokrajina, a u odnosu na njih bi vremenski predhodile istovrsne analize u opstinam a i organizacijam a udruzenog lada, Dosadasnja piaksa tzv, m ajske analize SIV-a je ukazala na skup problem a koji zasluzuju paznju Bilo je dosta vrenrenske neuskladenosti kod podnosenja pom enutih analiza u republikam a i autonomnim pokrajinam a, a slicno se desavalo sa analizam a u opstinam a i organizacijam a udruzenog rada To je naravno dosta uticalo i na moguenosL celovite prim ene principa istovrem enosti i angazovanja u plaiiiranju sto sire drustveno-eoknom ske baze. Razlozi za ova zakasnjenja su bili razliciti i njihova analiza prevazilazi domen ovih lazmatranja. Iz tih razloga je analiza usm erena ka narednom periodu koji treba da donese i odgovarajuca poboljsanja u smislu boljeg praeenja realizacije planova. Pored pom enutih analiza, izvrsavanje planova je predm et i nekih diugih dokum enata kao sto su Rezoluc.ija o ostvarivanju srednjolocnog plana, kvaitalna analiza o tekucim kretanjim a, te vec pom enuti program realizaeije plana organizacija udruzenog rada, Ocito je da postoji znaeajan interes za izvrsavanje planova je r se to analizira vise puta godisnje od strane mnogih nosilaea planiranja i ekonomske po­ litike. 5.3 2. Sisteni_ m creuja oslvarenja plansbih zadataka i ciljeva M emi_mehanizam , njegova uloga i znaCaj su cestg_,,.pominjani. u prethoclnom tekstu. S obzirom da se radi o znacajnom p itanju kako sa
157

teorijskog, tako i sa prakLicnog stanovista, to bi na pocetku bilo korisno osvrnuti se lia neke osnovne koncepte m erenja u ekonomskim istrazivanjim a Postoji niz pojm ova koji se cesto koriste kod analiza iz'vrsavanja planova i svrsishodno je ukazati na njihovo mesto i ulogu u celom tom sisteinu. Put od najopstijeg teorijskog koncepta do konkretne merne skale ide u fazama (prema stepenu opstosti) i to: I. OSNOVNI TEORUSICI KONCEPT — NAJOPSTIJA KATEGORIJA (npr. ciljevi razvoja) se sastoji od vise IL SEGMENATA UZE KATEGORIJE — IZVEDENI KONCEPT (npi„ razlicite drmenzije ciljeva razvoja) koji se prate i analiziraju putem III. POKAZATELJA (INDIKATORA) tako sto svaki pokazatelj poseduje svoj IV. MERNI INSTRUMENTARIJ Iz ovoga sto je upiavo izlozeno proizilazi da se m erni instru­ m ental!] razlikuje od pokazatelja do pokazatelja, kao i da jedan indikator moze da daje inform acije o jednom ili vise seginenata sto dalje znaci da odredeni indikatoi daje inform acije samo o delu odredenog segmenta Lako se ocava osnovni smisao sistem a m erenja, a to je da se najopstija katcdorija, globalni cilj razlaze, dekomponuje na uze segmente koje nastojim o da proucim o prateci njihove karakteristike putem odgovaiajuceg skupa indikatora. Razume se da bi bilo pozeljno da svaki indikator poseduje svoj m erni instrum enta rij,11) U principu pokazatelje mozemo sa stanovista njihove funkcije podeliti u tri osnovne grupe i to: pokazatelje sadasnjeg stanja, pozeljnog (buduceg) stanja i instrurnentalnog tipa. Ova podela sledi opsti sistem ski p ristup gde se deo realnog sistem a posm atra iz tri ugla — sa stanovista sadasnje situacije (dostignutog nivoa), sa stanovista nekog pozeljnog buduceg nivoa i najzad sa stanovista upravljackog dela sistem a koji bi trebalo da omoguci prelaz iz sadasnjeg u to novo, pozeljno stanje. Pored ovoga, treb a im ati u vidu i podelu pokazatelja s obzirom 11a nacin m eienja 1 lcarakter inform acija, a to je vec odavno poznata podela na kvantitativne i kvalitativne, kao i podelu na m aterijalne i vrednosne pokazatelje.
11) V ideti 0 tom e J. B ajec, -D ru s tv e n i ra z v o j i m o g u cn o sti n jegovog m e re n ja « , S a v re m e n a a d m in is tra c ija , B eo g rad , 1977 pp. 22, ltao 1 M B a z le r-M a n d ^ a r, C. Ocic, S B olcic, J T o m a s-Ju risic . -J e d in s tv e n i o b je litiv iz ira n i k rite riju m i za o d ie d iv a n je ste p e n a ra z v ije n o s ti re p u b lik a i a u to n o m n ih p o k rajin a* ' IEN , B eo g rad , 1978

Iako jc koncipiianjem odiedenog pokazalelja i njegovog mernog mehanizma uraden veliki deo korisnog posla ipak preostaje da se izvrsi i adekvatan izbor pokazatelja za analizu i pracenje odr'edenog fenomcna, n p r plan razvoja bilo na nivou organizacije udmzenog rada bilo na nekorn drugom nivou. Bil.na p itanja u ovom kontekstu su broj pokazatelja i nacin njihove selekcije, U trazenju odgovora na ova pitanja treba im ati u vidu relevantna teorijska saznanja i em pirijske relacije izmedu velicina, te koriscenjem jednih , ili drugih saznanja Uaziti najcelishodnije resenje. ^ Nakon sagledavanja ovih opstih postavki sto je bilo nuzno sa sLanovista piavilnog usm eiavanja dalje analize moguce je sada pristupiti nesto konkretnijoj analizi osnovnog probleraa Da bi m erenje bilo uspesno tieba znati sta se meri, cime se m cii i na koji nacin, Zato ce u tekstu koji sledi biti obiaclene osnovne planske kategorije (ono sto se m eii), pokazatelji (cime se meri) i metodoloski postupci (kako se meri), U c ilju adekvalnog pracenja realizaci jc planova i analize situa­ cije u ko jim a se o dvija izvrsavanje planskih zadataka, potrebno je nesLo podrobnije sagledati sledcca pitanja: a) osnovne planske kate­ gorije (zadaci, obaveze, cilje vi); b) nacin m ercnja planskih kategorija i relativni znacaj pojedinih komponenti; c) metodoloske postupke; d) vremensku dim cnziju praccnja i analizc a) U svetlu ovoga sto je dosada receno prvo treba izvrsiti adekvatnu podelu, piem a sLepenu obuhvatnosti, planskih kategorija. U Zakonu o diustvenom plam an ju vec postoje osnovne indicije o ovome je r se govori o planskim zadacima, planskim obavezama, planskim ciljcvima i najzad o zajednickim intci'esirna. Vec i sam redosled navcdenih planskih kategorija sugerise i stepen obuhvatnosti: zadaci su najuze planske kategorije, a skupovi zadatka p rerastaju u obaveze, da bi skupovi obaveza cinili planske ciljcve. Kroz realizaciju planskili ciljeva dolazi sc i do ostvarivanja zajednickih interesa, Navedene planske kategoiije ce se u ovom delu rada lcoristiti na nacin kako jc izlozeno, tj od posebnog ka opstem , od planskih zadataka do planskih ciljeva, odnosno zajednickih interesa Ova distinkcija je im ala za cilj da blize razjasni kojim kategorijam a bi trebalo da se have pojedini nosioci planiranja. Naime, u donosenju naiednog srednjoiocnog plana ce ucestvovati m nogobiojni ravnopravni subjekti i uskladivanje ce se vrsiti na raznim nivoima te bi bilo korisno unapt ed znati sta ko planira i na kojem nivou. Narav-no, interes za to ko sta planira i na lcojem nivou proizilazi iz potreba za adekvatnim piacenjem ostvarenja onog sto je planirano Iz prethodtrih razm atranja sledi da rnerni mehanizam pracenja realizacije planova treba uslcladiti sa planskom kategorijom koja je u nadleznosti odnosnog nosioca planiranja, Ccli bi sistem pracenja trebalo postaviti tako da se izbegnu eventualna dupliianja, ponavljanja i nejasnoce, bilo sustinske, bilo term inoloske prirode. Inrajuci u vidu novi sislem planiranja mogla bi se izdvojiti cetiii podrucja delovanja ravnopiavnih nosilaca p laniianja i to:
159

I-O n ja n iz a d je u d ru ic n o g ra d a

p la n ira ju {na bazi sk u pa o a r’ a ^ n ih p re tp o sc Un’ki \ s a ra d n ie sa d n ig im arE an izacijam a ud ru/.enog rada)
platiiraju

i p ra le o siv arciijc (pu[cin svog p ro g ra m a za p m c e n je reaiizacijc plana)

sv ojih ?>zadnlaka« uzttm sm istu reei)

(a

II-M esnc O psiine

K ifednicc j p ra te o slv a rc n jc

sv ojih »aba\czao;

IH 'S o c ija lisltc k c re p u ­ b lik a l so d ja listiC ' kc a m o n o m n e pok ra jin c IV -F cdcracija

p ln n iraju

i pra.tc o s tv a tc n ie

sv o jih *ciljeva«

p ja n ira

i p ra ti Q slvarcnic

*zajcdni£kih ciljeva i

iniorcsaa

Iako je ova podela mozda isuviSe rigidna, ipak ona ovde vrsi spccijalnu funkciju u svetlu analize p itanja vezanih za realizaciju planova. Naime, verovatno i na nivou federacije mogu postojati planski zadaci ili obaveze ali se oni tada tretiraju u sirem sm islu te reci. Ukoliko to nije posebno naznaceno, pojam plansldh zadataka se ovde shvata kao planska kategorija vezana za osnovnu organizaciju ud ru ­ zenog rada. Navedena razgranicenja su u funkciji koncipiranja i adekvatnog pracenja realizacije planskih zadataka, obaveza i ciljeva, Na i nivou sam oupravnih organizacija govorimo o zadacima, nakon adekvatnog postupka usaglasavanja i sprovedenog postupka dogovaranja skup zadataka nosilaca p lan iran ja u opstini postaje planska obaveza opstine, dok usaglasene planske obaveze opstina p reia staju u planske ‘ ciljeve republike, adnosno autonom ne pokiajine. Ovakvo razvrstava- | nje planskih kategoiija omogucava da se za svaku od njih odabere odgovarajuci skup pokazatelja i m etodoloski postupak za analizu. b) Sada je moguce celovitije sagledati sam problem mer.enja realizacije planskih' zndaialca7 obaveza i .ciljeva. Kao opste opredeljenje treba da vaz[“sledece: priliTtom clefinisanja planske kategorije ne­ ophodno je definisati i kako ce se p ratiti izvrsenje datog zadatlca, oba­ veze ili cilja, Znacaj ovog nacelnog opredeljenja nije potrebno posebno obrazlagati Osnovna ideja je u tome, da proces planiranja bude celovit, da se planira kako cilj, tako i nacin i in s tru m e n t postizanja cilja. Vazno mesto u tom procesu im a m erenje tekuceg ostvarivanja. Pracenjc izvrsavanja planskih zadataka i ciljeva, kao sastavni deo plana bi trebalo da b lu e regulise sledeca pitanja; pokazatelje kojim se m eri telcuce ostvarivanje datog planskog zadatka, obaveze ili cilja; da li ostvarivanja iznad planiranih predsatvljaju pozitivnu ili negativnu karakteristiku; koji se interval odstupanja stvarne od planirane velicine moze sm atrati prihvatljivim bez potrebe preduzim anja posebnih mera, 0 prvom p itan ju jos ce biti reci, dok drugo p itanje predstavlja znaeajnu odrednicu svakog planskog opredeljenja, Naime, p itanje je da li realizacija odredenog planskog zadatka iznad planiranog nivoa predsatvlja pozitivnu, negativnu ili neutralnu kategoriju. Ne bi se moglo reci da tu vazi neki opsti princip, jer je ponekad rec o dragocenom doprinosu povecanju proizvodnje, dok moze predsatvljati i rasi^ panje retkih resursa.

J

160

Irccc pitanjc u osnovi zagovara racionalno ponasanje subjekata je r se definisanjem piihvatljivog obim a oscilacija stvarne oko planirane velicine onemogucava posezanje za instrum entim a i m eram a u slucajevima kada je to jos preuranjeno, U skladu s tim, treba nastojati da program i izvrsavanja plana obuhvate sva tri pitanja, kao i dodatna, zavisno od specificnosti pojedinih nosilaca planiranja, je r se time znatno olakSava i pospesuje kasnije pracenje i analiza izvrsava­ nja plana. Osnovne smernice za izbor mci nog. rnehani/.ma pruza m aterijal o minimum u obavcznih jedinstvcrifh.p.okazateljaJ3 ledan zadatak ovog ) dokum enta je i da », . . sluzi nosiocima planiranja za pracenje ostvarivanja planova « Ovi pokazatelji su i zakonom potvrdeni kao obavezni za sve nosioce planiranjaT Da bi se planirao razvoj pojedini nosioci planiianja bi po predlozenoj metodologiji m inim alnih obaveznih jedinstvenih pokazatelja m orali im ati u vidu citav skup indikatora. Itao sto to proizilazi iz ovog m aterijala razvojni proces se u njem u tretira kao visedimenzionalan fenomen. Treba dodati da je najveci broj pokazatelja zajednicki za organizacije udruzenog rada i drustvenopoliticke zajcdnice, i da je razlika uglavnom u stepenu obuhvatnosti,. Posebnu paznju sa stanovista m erenja i klasifikacije planskih kategorija zasluzuju tzv. »izvedeni pokazateIji« (cl 140. i 143. Zakona o udruzenom radu) Ideja ovih pokazatelja je da na sinteticki nacin izraze sve one m nogobrojne a znacajne relacije koje objektivno po­ stoje izmectu nosilaca privrednih i drugih aktivnosti 1.1 drustvu. Ovi pokazatelji su pocleljeni u dve grupe (obavezni i ostali) i ukupno ih ima dvadeset, od toga osam obaveznih Svaki program izvrsavanja planova ce sadrzavati ovih osam obaveznih pokazatelja, kao i skup ostalih To su: 1. dohodalc po radniku; 2) dohodak u odnosu na piosecno koriscena sredstva; 3) cist dohodak po radniku; 4) akum ulacija u odnosu na dohodak; 5) akum ula­ cija u odnosu na cist dohodak;) 6) akum ulacija u odnosu na prosecno koriscena sredstva: 7) Iicni dohodak i sredstva zajednicke potrosnje po radniku; i 8) cist licni dohodak po radniku U program u pracenja realizacije plana bi trebalo za ovih osam pokazatelja specificirati interval odstupanja koji se moze tolerisati (± od planitanog), kao i karakter tog odstupanja Treba im ati u vidu da se pokazatelji 1,3,7 i 8 m oraju iskazitvati kako u tekucim tako i u stalnim cenama Preostali pokazatelji su odnosi koji se mogu racunati bilo na bazi tekucih bilo na bazi stalnih (planskih cena), U svakom slucaju skup ovih osam pokazatelja predstavlja prvi deo mevnog instrum entarija za pracenje realizacije planova, prevashodno od strane organizacija udruzenog rada Drugu skupinu cine oni pokazatelji koji su specificirani u clanu 143. Zakona o udruzenom radu U sklopu ovih postoje dva koja direktno mere odstupanja od planiranog, tj. 9) dohodak u odnosu na planirani dohodak i 10) deo cistog dohotka za licne dohotke u odnosu
"-M inim um ob av ezn ih jedinsL venih pokazatelja-* (P iip ie m lje n m a te rija l na osnovu p rim e d a b a sa v e z n ih o rg a n a i o rg a n iz a e ija k ao i nadle?.nih p la n sk ih o ig a n a SR i SA PJ, B e o g ta d , 1970

161

na planirani iznos. Ova clva pokazaLelja, posebno onaj pod 9.., bi mog- y li biti pridruzeni prvoj grupi obaveznih poka/.atelja i da Lako cine / okosnicu mernog instrum ental ija program a za pracenje realizacije pla~ ^ 11a. i Privodeci k raju diskusiju o nacinu m erenja ostajc da se navedu / oni dodatni pokazaLeIji o kojim a jc bilo reci, tj. 11) izdvajanje iz lie- ' nog dohotka po radniku; 12) izdvajanjc po raduiku iz dohotka; 1.3) akum ulacija sa am ortizacijom u odnosu na prosecno koriscena sredstva; 14) prosecno koriscena sredstva po ladniku; 15) ukupan prihod u odnosu na utrosena sredsLva; lo) ukupan prihod u odnosu na pro-' secno koriscena obrtna sredsLva; 17) gubitak po radniku; 18) siedsLva za reprezenLaciju u odnosu na proseeno koriscena sredsLva; 19) ot-j plate po invcsticionim kreditim a u odnosu na sredsLva za i eprodukeiju. Ovim je prikazan skup onih pokazatelja koji mogu posluziti kao I m erni ins Lrumen Larij za pracenje ostvarivanja planova. Sto se Lice pokazatelja samog programa p iace n ja realizacije planova proizilazi da bi ovi m ogli bi Li nesto celishodnije grupisani i to na sledeci nacin: A, PokazaLelji koji direlcLno p rate osLvarenjc planova. B, PokazaLelji koji odiazavaju uslove privredivanja C, PokazaLelji izrazeni po radniku D, Ostali pokazatelji (kvantiLativni i kvalitativni) (9, i 10,) (2, 4, 5, o, 13 i 15) (1, 3, 7, 8, 11, 12)
(izbor prepusLen samirn nosiocim a p lan iranja zavisno od n jih o vih speeifienih uslova i poLreba)
j

j i ^ j
j

Prethodna razm atranja su bila usmerena na piLanja osnovnih '] planskih kategorija koje su u nadleznosti pojedinih nosilaca planira- / nja i m em os instrum ental ija koji bi omogucio pracenje lealizacije / plana. Navedeni nrcrni insLrumentarij je prevashodno kvanLitativnog j karaktera ali se pogodnom kom binacijorn odnosnih pokazaLelja mogu sagledati i kvalitaLivne osobine procesa reprodukeije Vec je isLaknuto da planovi drustveno-politickih zajednica obuhvataju neke segmente lcoji nisu od prevashodnog inLeresa za organi­ zacije udruzenog rada, kao npr, stanovnisLvo i piLanja zaposlenosti, zatim budzetska poLrosnja, vanprivredne delatnosLi itd. Objektivno su : drustveno-politicke zajednice u poziciji da preko svojih planova o- J buhvate celinu razvojnog procesa. OLuda se i m erni instrum entarij za ; potrebe DPZ nesto nadopunjuje kako bi se rnogla sagledati situacija po pojedinim pitanjim a koja su lanije izlozena, Sto se Lice prve gru- , pe pokazatelja (A) kod planova DPZ se prati ne samo realizacija planiranog dohotka vec se planira i p rati realizaeija drustvenog pioiz­ voda i narodnog dohotka, njihovog form iranja i raspodele. Znaci, in-'' dilcator 9 dobija nesto siri obuhvat i to;
362

9) Dohudak u odnosu na planirani dohodak 9.1. Dru.sLveni proiz\od i narodni dohodak u odnosu na planirani (osLvarcuje planirane sLopc rasLa)

9.2. Dohodak u pi ivrcdi j vanprivredi 9.3 Flaniianc i oslvarene promenc u stru k tu ri priviede (struk/ Un a druslvenog pi oizvoda) / 9 4. P la n iia n a i ostvarena raspodela drustvenog proizvoda. I Druga giupa pokazaLelja (B) 11a nivou DPZ ima dodatnu funkciju da p i a l i u s l o v e p v i v r e c t i v a n j a kako u p i i v i e d i tako i u n e p r i v r e d i . / Pored p l a n i r a n i h izdvajanja za o p s t u i zajednicku p o l r o s n j u (iz licnih/ dohodaka i dohotka) sto vrse organizacije udruzenog rada, trebalo bi' ova izdvajanja surnam e pralili na nivou DPZ, kao i njihove fiskalne prihode, Tu ne bi trebalo koncipirati neki novi indikaLor nego korisLil.i, ncsto lazradenije p o k a z a t e l j e 11, i .12., liz s p e c i f i k a c i j u odnosnih izdvajanja. Dopuna bi se sastojala samo u preciziranju pokazatelja za piaeenje budzetske poLrosnje DPZ I r e c i s k u p i n d i k a t o r a (C) se o d s t r a n e DPZ k o ri s ti Lako st o se s \ e izrazava po sLanovniku Le se u skladu sa t im k o n c i p i r a odgovara*
juci m a r n i i n s L ru m en t an j .

U svim ovim razm aLranjinra ne Lieba izgubiti iz vida da se analizira situacija kad vec posLoje planovi, usklacTeni na svim nivoim a, Le se m cin i insLi umenLarij ja v lja samo kao pogodan inform acioni me- , hanizam k o ji ukazujt: da li se planski c ilje v i i zadaci o stvaruju ili ne.-' (c) Sa sLanovisLa m erenja i pracenja realizacijc planova in te ie -1 sanLno je p ila n je da li se odiedsni skup pokazaLelja moze eelishodno I agregirali lako da sc slozcni, m ulLidim enzionalni proces razvoja prati sa sto m anje pofcazaLelja Maravno, proces agregiranja pretpostavlja odredenu »Lezinu« s\akog od pokazaLelja i ukoliko jo posLupak pondela c ije bolje proucen i spiovcden uLoIiko je naiavno kvaliLetniji i sam agregaLni pokazaLelj PosLojeci skup pokazaLelja je dovoljan za obuhvatanjc i merenje zadatih planskih cilje va i zadalaka, Ovi podaci o planiranom i sLvamom sLanju omogucavaju prim enu razlieiLih metoda za ocenu znacajnosli cventualnih odsLupanja.1- ) 1 , (d) Sto sc Lice vremenske dim enzije pracenja i analize vec je isLaknuLo da u Lorn pogledu postoji obaveza kada sc odredene analize m oraju uiadU L U prineipu vav.i o jn edcljenje da se analiza izvrsavanja plana vrsi Slo pie po islxku odabranog vreinetiskog perioda. Ovo opredeljenje je naiavno u fu n k ciji brzine priprem e pokazatelja za pomenuti \re m en ski period U koliko se podaci i in d ikato ri brie priprem e, utoliko ce analiza i odgovarajucc a k cijc biLi pravovremenije, Princip isLovsemcnosLi bi trebalo da vazi i kod pracenja realizacije planova po a s l o v o m naravno da podaci budu raspolozivi u p riblizno isto viem c Svaki od nosilaca p lan iran ja bi analizirao ostvaren j e onoga sLo je u n j e g o v o j nadleznosLi.. Mo c i n j c n i c a je da s t e p e n oP teg le d m etoda fin alize l e a l i v . a c i ie p la n o v a dal je u p o g la v lju 5 .1 3

163

buhvatnosti razvojnog proccsa nije is Li na nivou organizacija udruze­ nog rada i na uivou federacije su u situ a c iji da p la n ira ju i prate sa­ mo m ali deo ukupnog razvojnog procesa dok federacija mora da im a u vidu celokupni drustveno-ekonom ski razvoj zemlje,

Iz ovog razloga i vremensko pracenje aealizacije planova m oie da sledi put od posebnog ka opstem. Ovaj prinoip je na odredeni nacin sadrzan u Zalconu o osnovam a plana i Drustvanom planu Jugoslavije tako sto se prvo priprem a analiza o poslovanju organizacija udrozenog ■rada (na baai zavrsnih racuna), zatim sledi tzv. »majska« analiza, pa »oktobarska« analiza ,i najzad Rezolucija o drust venoekonom skim kretanjim a u narednoj godini, Ovaj ritam analiza o ostvaiivamju planova je uslovljen pre svega vremenskom raspolozivoScu podataka, s jedne strane i potrebam a da se ostvarenje planova razm otri od strane ovih nosilaca p laniianja, s druge strane Iako je potrebno da prode lizvesno vreme izrnedu vremena zbivanja ,i vram ena analize kako bi se objektiwLo ocenilo ano sto se u datom periodu zbilo ipak analiza protekle godme tek u mesecu m aju dzgleda malfo zakasnela, Ne m en ja mnogo na stvari ako se u analizu ostvarenja uldjuce i neki meseoi tekuce godine je r se onda gubi delimictno koncentaacija n a problem e iz viem enskog penioda koji je prevashodno predm et interesovanja. I sam zakon|odavac je svestan ove oinjenice jer odiednica u Zakonu »najkasnije do . . .« ukazuje na potrebu da je ista p rip iem i i ra'nije. Iinajuci or viidu osavrem enjivanje inform acionih sistem a kao u privredi tako i van nje, realno bi bilo ocekivati da se i vreme za priprem u analiza o ostvarivanju planova postpeno skracuje. Posto su krajem Februara prikupljeni podaci o poslovanju organizacija udruzenog rad a u protekloj godini (od strane SDK) mesec m art bi se mogao iskoristiti za analizu ostvarenja plana u n u ta r orga­ nizacija udruzenog rada, Skup potrcbm h pokazatelja o realizaciji plana je moguce saznati iz podataka zavrsnog racuna. Ukoliko bi krajem rnarta bili obradeni podaci o rezultatim a poslovanja organizacija udruzenog rada i podaci redovne statisticke sluzbe, to bi omogucilo da se tokom aprila meseca priprem e i odgovajuce analize drustveno-politiekih zajednica. Ovaj pom ak u viem enu bi bio celishodan. I ukoliko bi ta analiza bila bliza periodu koji se analizira utoliko bi bila m anje u obavezi da ocenjuje zbivanja koja se ocelcuju u naiednoj godini. Ova »aprilska« analiza bi bila sadrzinski usm erena na protekli period i ocene za tekuci period, Uloga »olctobarske« analize bi ostala kao i do sada stim sto bi akcenat bio stavljen na analizu ostvarenja tekucih planskih ciljeva i ocenu situacije za naredni period, Pretpostavka ovakvog vremenskog raspodela analiza realizacije planova je ne samo raspolozivost odgovarajucih pokazatelja nego i pridrzavanje lokova od stvane svih nosilaca planiranja. 5.4, Analiza tekuceg izvrsavanja planova i instrument! ekonomake politike U prethodnom tekstu je ukazano na znacaj redovnog sveobuhvatnog pracenja izvrsavanja planova i m ernog rriehanizma koji iska164

zuje stepen odstupanja ostvarenih od planiranih kretanja. Ovaj ode­ ljak ce b id posvecen analizi onog treceg skupa varijabli instrum ental- ■ nog tipa koje om ogucuju da se iz sadasnjeg prede u novo, pozeljeno stanje. Analiza tekuceg izvisavanja planova se vrsi na nacin kako je Lo vec izlozeno, pri cemu nosioci p lan iran ja putem svog m ernog melianizma perm anentno im aju uvid u stan je realizacije svojih planskih ciljeva, Odgovarajuci program i specificiraju metodologiju, param etre, vieme, pietpostavke i nosioce za analizu tekuceg izvrsavanja planova. Instrum ent! ekonom ske politike su pre svega povezani sa pretpostavkam a koje leze u osnovi planiranog. Svi planslci zadaci, obaveze i ciljevi nuzno im aju u vidu dati skup uslova, pretpostavki za svoju realizaciju, ukljucivo i instrum ente ekonomske politike., Merni mehanizam za analizu tekuceg izvrsavanja planova m ora da p rati i realizaciju ovih pretpostavki, odnosno analizom izvrsavanja plana se ocenjuje efekat prom ena odreclenih pretpostavki, To, drugim recima, potvrduje ono sto je poznato, da ^e planiranje samo funkcija u odnosu na kretanje citavog niza varijabli endogenog i egzogenog kaiaktera, Instrum entalni deo sistem a je njegov najfiniji i najslozeniji deo, to je onaj deo sistem a koji omogucava da ceo sistem radi pod planiranim (obicno optim alnim ) uslovima. No odrzavanje tog optimalnog stanja je slozen posao koji pretpostavlja poznavanje sistem a kao takvog, m eduzavisnost kom ponenti sistem a i uticaj prom ena na pojedine kom ponente sistem a i skupova njihovih m eduzavisnosti. Konkretno u dom enu izvrsavanja planova taj instrum entalni mehanizam (ekonomska politika) tieb a da svojim clejstvom omoguci stvaranje i odrzavanje onih pretpostavki koje su u osnovi planiranih kretanja. Instrum enti ekonom ske politike su propisi, akcije i radnje koje preduzim aju nosioci ekonom ske politike radi ostvarenja drustvenih ciljeva,. Za uspesno dejstvo takve politike nuzno je precizno definisati ciljeve i odgovarajuci skup instrum enata. Ciljevi su iskazani u planovim a razvdja, dok instium ente treba konstantno priprem ati, proucavati i dopunjavati. Postoji, naravno, i citava h ijerarh ija ovih instru­ m enata zavisno od toga na koji segment sistem a treba da deluje. Sa teorijske taclce gledista izbox optim alnog instrxim entarija zavisi u osnovi od tri skupa cinilaca: prvo, od stepena naseg poznavanja sistema, drugo od raspolozivih instum enata i trece od vremena, kao op^teg rcsursa koji nam stoji na raspologanju da i eksperimentalno proverim o efekat priprem a alternativnih instum enata. Ova podela ima u vidu one sistem e koji su veliki, sa velikim brojem kom po­ nenti i sa vrlo velikim brojem m eduodnosa izmedu kom ponenti, sa m nostvom endogenih varijabli tako da poznavanje sistem a nije nikad apsolutno, nego samo do odredenog stepena. Takav jedan sistem je i ekonom ski sistem ciji je zadatak da obezbedi nesm etano vrsenje procesa prosirene reprodukcije, odnosno privrednog razvoja. S obizrom da mi zelimo da usm erim o funlccionisanje tog sis­ tem a u zeljenom pravcu, to je neophodno da ga stalno proucavam o, da lazum em o ponasanje i pravce delovanja endogenih varijabli, te

reakcije isLih na dejstvo egzogenih einilaea Pored toga, m oram o da raspolazemo i takvim instrum entim a koji ce daLi sistem, njegove endogene varijable, usmeravaLi u zeljenom pravcu. Proucavanje sisLema je obavljeno tokom priprem e i donosenja plana, a sagledavanjem prelposlavki koje su subjekli planiranja uk* ljucili u svoje planove, moze se steci prvi utisak o obimu i pravcu dejslva instrum entalnog dela sisLema Naime, svaki je subjekat planila n ja definisao svoje eiljeve, obaveze, kao i pretpostavke koje oni im aju u vidu.. Ako izuzmemo skup onih pretposLavki koje se odnose na niedusobne planske ubaveze pojedinih privrednih subjekata (radnih organizacija) 1 koje su uzeg karakLeia, preostaje skup onih pretpostavki koje im aju sir 1 znacaj i ticu se svih piivrednih subjekata. Upravo skup tih opstih pietpostavld je u zizi interesa nosilaca eko­ nomske politike i za njihovu realizaciju Lreba traziti pogodne instrumente, U principu se vec i u toku plana razm islja o instrum entim a eko­ nomske politike koji se mogu prim enjivati radi ostvarenja zeljenih pretpostavki opsteg karakLera, Priprem aju se okviri i sm ernice za donosenje m era i propisa u cilju realizacije planiranog. No osnovni problem kod izbora i prim ene instrum enata ekonom ske politike sas­ toji se u tome da su objektivno nasa saxnanja o ekonom skom sistemii ogranicena zbog izuzetno velikog broja kom ponenti relacija unutar sistem a te ih je nemoguce sve sagledati u istom trenutku 1 sa svim lelacijam a koje u tom domenu postoje. Otuda je i izbor i prim ena instrum enata ekonomske politike otezan. Idealno bi bilo da je ovaj sisicm sam okontrolnog tipa, no posto on to nije, neophodno je da poseduje svoj instrum entalni deo koji naiavno treba sto bolje razraditi. Pretpostavke o instrum entim a ekonomske politike k o ji se iznalaze i p rim e n ju ju tokom tekuce analize izvrsavanja planova su trojake: prvo, pretpostavlja se da je u toku priprem a i donosenja plana ste­ pen saznanja o posLojecem sistem u dostigao potreban nivo, drugo, da su cilje v i pozeljnog buduceg stanja konzistentni i trece, da su izucene i izolovane institucicjnalne karakteristike sistema koje mogu da eventualno remete funkcionisanje sistema u naiednom periodu. Im ajuci u vidu upravo izlozene pretpostavke mogucno je sada pristupiti blizem proucavanju pi'oblemaLike analize tekuceg izvrsava­ nja planova i instrum enata ekonom ske politike Akcenat ce biti na instrum entim a ekonomske politike, Lj, skupu instrum entalnih varijabli u sistem u. Tekuce izvrsavanje planova prate nosioci putem svojih odgovarajucili program a koji sadrze i potrebne m erne mehanizme za pravoviem enu detekciju odslupanja od planiranog. Analizoni ovih odstupanja od strane konkretnih nosilaca planiranja utvrduje se da li su odstupanja rezultat dejstva endogenih varijabli koje su uglavnom pod kontrolom samih nosilaca planiranja, ili je doslo do prom ene u pretpostavkam a koje su pretezno van kontrole onih koji su prihvatili da izvrSe odgovarajuce planske zadatke U prvom slucaju se prim enjuje instium entrij koji stoji na raspoiaganju samim nosiocima planiranja Rezultat dejstva tog instrum entalnog dela sistenia je da cndogenc varijabile bivaju usm erene
166

ponovo u unoni pravcu koji je planiran,. Ukoliko sc pak radi o izmeni pretpostavld za realizaciju planskih zadataka, obaveza i ciljeva o tome se, na bazi inform acija mernog mehanizm a program a za pracenje izvrsavanja planova, odmah obveStavaju oni u cijoj se nadleznosti nalazi regulisanje istili. Sa teorijskog stanovista instrumenLalni deo sistcm a trebalo bi da je takav da za svako odstupanje funkcionisanja sistem a od predvictenog raspolaze instrum entom koji otklanja dati nedostatak, Do ove idealne situaeije je prakticki nemoguee doci kod sistem a o kojem je ovde rec ali nas to naravno nikako ne sme spreciti da se tezi sto vecem priblizavanju toj idealnoj situaciji. To bi znacilo da na bazi naseg poznavanja tog sistem a unapred priprem am o skup instrum enata ekonom ske politike koji se prim enjuje odmah nakon sto se uoce odstupanja od planiranog sistem a. Ne iskljucuje se ni m ogucnost ad hoc resenja s obzirom na kom pleksnost sistema, ali je ipak osnovno da raspolazcmo instrum entalnim delom sistem a, instium entim a ekonom ske politike koji su priprem ljeni da eliminisu nedostatke u funkcionisanju sistem a bilo da se radi o situ­ acijam a poznatim iz proslosti. bilo da su to potpuno nove situacije, Verovatno je da se uglavnom radi o novim situacijam a je r je sistem o kojem jc rec dinamickog k arak teia tako da se istovetni problemi javljaju u izm enjenim uslovim a te su i oni novi. Iz ovoga logicki sledi pitanje kako doci do saznaja o tim mogucim novim situ­ acijam a, njihovoj verovatnoci n astajan ja i karakteristilcam a, da bi se, naravno, u skldu s Lim mogli i p ripiem iti odgovrajuci instm m enti ekonomske politike. S obzirom da je stvarni sistem objektivno isuvise slozen neophodno bi bilo raspolagati njegovom uprostenom varijantom u vidu modela koji bi, pod kontrolisanim uslovima, mogao da pruza osnovne inform acije o tim novim situacijam a na koje sistem moze naici. Ekonom ska nauka danas je u tom pogledu ucinila vec mnogo, te bi lu pogodnost trebalo na vreme iskoristiti. Ako ne budemo dovoljno znali o siLuacijama koje nas ocekuju, necemo biti ni u stanju da na vreme priprem im o odgovarajuce instrum ente ekonom ske politike Nedovoljnost ili bolje receno sirom astvo instrum enata je ozbiljan nedostatak svakog sisterna pa i ovog koji bi trebalo da obezbedi realizaciju planiranih zadataka, obaveza i ciljeva. Otuda bi svi nosioci ekonomske politike trebalo da priprcm e sopstveni dovoljno bogat skup instrum enata koji bi tada omogucio pravovremenu prim enu onih koji su pr-edvideni za datu situaciju, Ne treba gajiti iluzije da je priprem a ovog instrum entalnog dela sistem a lak posao. N aprotiv, kao sto je vec receno, radi se o najfinijem i najtananijem obliku delovanja koji zahteva pravi sadrzaj, pravu m eru i pravo vreme. No bitno je da svaki nosilac ekonom ske po­ litike raspolaze metodologijom koja bi mu, na bazi tekuce analize funkcionisanja sistema, pruzala inform acije ili generirala neki vid »problem situacija« za koje bi trebalo na vreme priprem iti dovoljno diferenciran i sadrzajno bogat skup instrum enata. Raspolozivost instrumenaLa treba da bude priblizno jednaka za sve delove sistenra kako bi se sprecilo asinhrono dejtsvo. N epostojanje efikasnog in stm m en tarija i njegove prim ene je objektivna prepreka
167

, [ j \

funkcionisanja sistema. U tom sm islu kao ilustraciju porninjemo poznati fenomen raspodele u nas gde nedostatak instrum enata otezava regulisanje akum ulativnosti i repioduktivne sposobnosti privrednih subjekata, a to je objektivno jedan od najvaznijih param etara razvoj­ ne politike, Slicna razm isljanja li vezi sa nasom piivredom bi bila i u domenu sektorske alokacije investicija i koncentracije investicionih sredstava za odredene vece poduhvate koji su vrlo skupi ali od vazm sti za skoro sve privredne subjekte Verovatno da postoji jos slicnih prim era no oni su ovde pom enuti samo kao p iateca ilustracija koncepcijskih razm atian ja koja su prethodjla. Istakavsi znacaj i ulogu instrum enata ekonomske politike za izvrsavanje planova ostaje da se razm otri kako do njih doci i kako ih efikasno prim enitL Vec se iz dosadasnjih izlaganja moglo naslutiti kakav je put do iznalazenja onih instrunienata ekonomske politike koji bi omogucili realizaciju onoga sto ce biti utvrcteno u narednom srednjorocnom pianu Svaki nosilac p lan iran ja bi trebalo da u okviru planiranog.. Ova metodologija moze da bude u obliku iskustvene ocene, svog program a pracenja izvrsenja plana raspolaze m etodologijom za procenu mogucih problem a u funkcionisanju sistem a, tj, izvrsavanju pretpostavlja zadovoljavajuce poznavanje samog sistem a to bi se moniodela, lcombinovano ili mozda na neki drugi pogodan nacin. Posto se Na osnovu ovih »problem situacija« i njihovih verovatnoc'a nastanka koncipiraju se i priprem aju instrum ent! (ekonomske politike) cijom prim enom se date »problem situacije« razresavaju, Naravno skup ovih gla oceniti i verovatnoca nastanka svake od ovih »problem situacija«„ instrum enata se odnosi na one tzv. endogene varijable za kofe se pre­ tpostavlja da su pod kontrolom odnosnog subjekta, Drugim recima, ocekuje se da svi nosioci planiranja u sm islu j koncepta kontinuelnog planiranja sagledavaju ex ante odredene prob- / leme i priprem aju na vreme i odgovarajuce instrum ente ekonom ske | politike U ovom kontekstu nema osnova prigovoru da ce se problem ; pojaviti pod razlicitrm uslovim a te se priprem ljeni instrum enti nece \ moci efikasno prim eniti. Ako se sistem solidno poznaje, onda je te- / sko verovati da ce se pojaviti potpuno nepredvideni i razliciti uslovi / o kojrm a se nije razm isljalo. I drugo, najnepovoljnija je pojava ad hoc \ k reiian ja in stru m en tarija ekonom ske politike, Iz qvoga sledi da deo u program u za pracenje tekuceg izvrsenja plana treba da sadrzi deo koji specificira koje ce se mere preduzeti ako nastupa odredena situacija (za endogene varijabile naravno). U~ lcolilto dolazi do izmene pretpostavki o tome se odm ah izvestavaju oni koji su za realizaciju datih pretpostavki nadlezni. Bitno je u ovom kontekstu stalno proucavati m ogucnost nasta­ nka odredenih »problem situacija« i da se za iste priprem e odgovara­ juci instrum enti, Naravno, od strane nosilaca p lan iran ja se ocekuje racionalno ponasanje, tj, da oni ne sagledavaju i trose retke resurse na analizu nekih vilo malo verovatnih dogadaja, nego obrnuto, ana­ lizu posvetiti onim problem im a koji su realno moguci i direktno se ticu izvrsenja plana od strane datog nosioca plan iian ja Instrum enti ekonomske polrtike za realizaciju pretpostavki koje leze u osnovi planskih ciljeva, obaveza i zadataka bi trebalo da budu

J

168

u nadleznosti drustveno-politickih zajednica ili sirih asocijacija proizvodaca. Radi se o uslovima koji su sir eg znacaja, vaze za veci broj nosilaca planiranja Le je neophodno da se njihova realizacija obezbedi adekvatnim instrum entarijem , Ovo je verovatno jedan od najdelikatnijih zadataka instrum entalnog dcla sistem a koji treba da nastoji da svim kom ponentam a p ru ii priblizno jednake opste uslove, Iz tih iazloga je prip iem a instrum enata za regulisanje ovog dela sistem a vrlo vazna, Moguce je da u n u tar tih opstijih kategorija postoje konfliktni interesi ili lazliciti polozaji tako da ocuvanje planskih pretposatvki moze iniati razlicite ei;ekte na pojedine subjekte. No bez obzira na ove potencijalne problem e, postupak u pogledu piiprem e instrum enata je isti. Nadlezni nosioci ekonom ske politike (i planira­ nja) sopstvenom meLodologijom ocenjuju mogucnost n astajan ja odredenih situacija (i njihovih verovatnoca) te u tom smislu priprernaju unapred insLrumente ekonom ske politike.. Posao oko priprem e i dopune ovog instrum entarija je kontinuelan i bazira se na raziesavanju aproblem situacija« koje su sim ulirane putem odgovarajuceg metodoloskog postupka (iskustveno, modelom ili si.). N aiavno, pretpostavlja sc da su nadleznosti nosilaca ekonom ske politikc tokom procesa planiianja raspoiedene i da nem a »preklapanja«, 1 najzad, pai reci o nacinu prim ene ovako koncipiianih instru- j m enata ekonom ske politikc u procesu tekuceg izvrsavanja plana. Vec j je postalo jasno da je osnovni cilj da se u ovom domenu sto vise priblizavamo stan ju da kada sistem ne funkcionise kako Lreba, ne izvr- / sava se planirano, m crni mehanizam i prateca analiza definisu »prob- j lem situaciju« i ako je ona »pvedvidena« unutar pi ogiam a izvrsavanja I planova onda se odm ah i pi tm enjuju m ere koje su za to predvidene. j Ove m ere su koncipirane tako da i po sadizini i po kvalitetu m ogu/ odgovoriti datom problem u, a kako ih je moguce i brzo prim eniti toj je zadovoljen vazan kriterijum pravoviem enosti u resavanju odrectenih! situacija. \ An^lize tekuceg izvrsavanja planova i p iateci instruvnenti eko- \ nomske politike u proteklom pcriodu daju bogato podrucje za istra- i zivanje o m eram a i akcijam a koje su razni nosioci ekonom ske politike preduzim ali u razlicitim situacijam a. Zavisno od stepena poznavanja sistema, pravilnog odm eiavanja i pravoviem enosti pojedinih instrum enata postignuti su i 1 azliciLi efekti To je i norm alno s obzirom na j karakLer sistem a o kojem je rec i njegovom raspolozivom instrum entalnom delu. To predstavlja solidnu iskustvenu osnovu i za prim enu I u narednom periodu, /

169

GLAVA V I

ZAKLJUCNA RAZMATRANJA 6.1. Fundam enatlne karalcteristike sistem a planiranja Funkcionisainje sistem a sam oupravnog drustvenog planiranja zasnovanog na drustvenim opredeljenjim a sadrianim u Ustavu, Zakonu o 'udruzenom radu i Zakonu o osnovam a sistem a drustvenog planiranja i o Drustvenom plamu Jugoslavije fodvija se u uslovim a robne p ro ­ izvodnje. Iako su najvazniji idejnoteorijski osnovi i institucionalni okviri sistem a drustvenog plan iran ja dati u usvojenim drustvenim i zakonskim dolcumentima raziad a institucija i mehanizm a sistem a planira n ja n ije u toj m eri zaokruzena da bi omogucila jednostavnu i potpuno uspesnu prim enu novog sistem a u praksi. Stoga sistem drustvenog planiranja zaliteva dalju teorijsku i p rak ticn u dogradnju narocito ako se im a u vidu njegova komplelcsnost, kao i cinjenica da je u pitan ju jedinstvoni sistem p lan iran ja > svetu. U prilog tome govore i zna­ u caj drustvenog p lan iran ja u sadasnjoj fazi naseg drustveno-ekonomskog razvoja, kao d nuznost njegovog prilagodavanja potrebam a samoupravno udruzenog rada. Sve to piolcazuje da postoje ozbiljni zahtevi za analizu niza aspokata uspesnog izgradivanja i daljeg usavrsavanja postojeceg sistem a planiranja. Sistem plamiranja p redstavlja iznvanredno komplelcsan m ehani­ zam cije ce uspesno funkcionisanje zavisiti od dalje razrade i konkretizacije njegovih nedovoljno usavrsenih i izgradenih elemenata. Kako je u osnovi novog sistem a p lan iran ja intencija da celokupnim procesom drustvene reprodukcije ovlada udruzeni rad on je postavljen na sirokoj, dem okratslcoj osnovi i im a mesumnjivih diustvenih vrednosti. Nesporan je znacaj drustvenog dogovaianja i sam oupravnog sporazum e­ vanja kao osnovnog m etoda odlucivanja udruzenog ra d a o p itanjim a razvojne strategije p riv red e, Svesni uticaj drustva n a pravce i stru k tu ru prosirene reproduk­ cije, kao d znacajnu ulogu udruzenog ra d a u tom procesu bi trebalo da obezbede sledece k arakteristike planiranja: obaveznost planiranja, oba171

veznost u uskladivanju planova i izvrsavanju planskih zadataka, nacelo istovrem enosti priprem anja i donosenja planova, nacelo kontdnuiteta planiranja, kao i naglasak na znacajnosti srednjorocm h i dugorocnih planova u usm eravanju tokova priviednog lazvoja. Utvrdeni principi planiranja, metod donosenja odluka, kao d m nogobrojnost subje­ kata planiranja sa jedne, a robni mehanizam privredivanja sa svim ■ svojim im plikacijam a sa druge strane, uz odsustvo bilo kakvih stranih dskustava cine proces drustvenog p lan iian ja visestruko slozenim. I iafc-o se u osnovi sistem karakterise nizom pozitivnih osobina on sadrzi i odredene nedostatke koji pre svega proizilaze dz kom pleksnosti i nedovoljne izgradenosti svih njegov:h elemenata. Ako se pode od date procedure planiranja, jasno je, da su odnosi izmedu raznih subjekata u toj m eri slozerii da plandranje zahteva izuzetno viem ensko angazovanje svih ucesnilca odlucivanja. Ako se, naime, postuju sva nacela n a kojim a je sistem zasnovan moze se Iconstatovati da njegovo sprovodenje iziskuje izvanredno visok nivo angazovanosti pidvrede i drustva, i to b a r iz dva razloga Treba prvo, im ati u vddu vrem e koje je potrebno za donosenje sopstvanih planova i drugo, jos duzi period neophodan za usaglasavaujc m nogobrajndh i objek­ tivno razlicitih inteiesa putem mehanizm a sam oupravnog sporazum e­ vanja i drustvenog dogovaranja. Uz to, zbog naccla kontinuiteta namece se potreba odgovarajucih izmena, kako u p kino vim a, tako i u samoupravnim sporazumdma i drustvenim dogovorima, sto znaci da jednom prihvaceni planslci ciljevi m o raju podlegati povrem enom usldadivanju i revidiramju. U pravcu znacajnog angazovanja subjekata deluje i prim ena p iin cip a dstovremenostd.Time su u sistem u plamiranja im plicitno sadizane odredene potencijalne slabosti jer se drustveni fcroskovd nje­ govog uspesnog funkciomisanja cine veom a visokim, U pogledu dalje dogradnje sistem a planiranja dva m om enta za­ sluzuju posebnu paznju i odgovarajuce m esto u daljoj institucionalnoj izgradnji naseg sistema. Prvi m om enat se odnosi na razlikovanje subjekata planiranja s obzirom n a ndvo udruzenosti rad a d sdrdnu dry­ 'stvono-alconomskih interesa. I>rugi je vezan za mehandzam odlucivanja, tj. za utvrdivanje optim alnih drustvenih. nivoa odlucivanja d podrucja dogovaranja i sporazum evanja. Sto se pivog m om enta tice, potrebno je istaoi sledece. Sistem drustvenog plan iran ja karakterise se odsustvom hijerarhije planova. On u punoj moid respektuje realnost, razlicitih inteiesa i polazi od sam oupravnog dem okratskg sistem a odlucivanja. Stoga treba istaoi da je sa usvojenim nacelim a u suprotnosti razlikovanje dzmedu visih. i nizih nivoa odlucivanja u sm islu strik tn o definisanih h ijeiarh ijsk ih veza P otiebno je, m edutim , istaci i to. da postoje sustinske razlike izmedu razndh (nivoa odlucivanja i planiranja. Vec po prdiodi svoje aktivnosti, a i sa stanovista funkcija koje obavljaju, po­ stoje odredene, ne beznacajne, razlikc izmedu raznih nosilaca planiranja. Prem a tome, iako sistem samoupravn'og p lan iran ja ne razlikuje vise i nize nivoe odlucivamja u pogledu h ijerarh ijsk i rutvrdenih veza postoji znacajna razlika izmedu raanih 'nivoa odlucivanja s obziroxn na prirodu pitan ja i na sirinu drustvenih interesa 'koji se n a tim nivoima resavaju i sagledavaju. Bitno je p ri tom im ati u vddu da su razliciti nivoi 'odlucivanja istovrcmeno d razni stupnjevi ili obhci sam oupravno
172

udruzenog rada, Kako je u nasem sistem u osnovni inosilac planiranja udiuzeni rad, to se odLucivanje odnosi na celLnu procesa reprodukcije ili pojedinih njegovih sirih i uzih delova u zavisnosti od stepena samo­ upravnog udruzivanja rada. I u tom sm islu je diferenciranje raznih nivoa odlucivanja neophodan preduslov uspesnog Funkcionisanja siste­ m a plan iian ja d predstavlja podrucje za dalju razradu i usavrsavanje sistem a u pravcu njegove operacionalizacije,. U kontkstu razmafcranja h ijerarh ije subjekata planiranja paznju zasluzuje i utvrdivanje optim alnih nivoa donosenja pojedinih odluka. Da bi decentralizovani sistem odlucivanja mogao uspesno fiuikcionisati potrebno je da su ispunjena b ar dva uslova. Prvi se sastoji u tome da viseinivoska orgamizaciona stru k tu ra privrede m ora bazirati na racionalnom rasporedu funkcije odlucivanja, pod uslovoni da se na razlioitim nivoima odluke donose na sam oupravni nacin. Drugim recima na razIicitim nivoima udruzenosti ra d a se donose odluke od razlicitog dru­ stvenog interesa i znacaja, To, m edutim , s druge sti ane znaci, da decentralizacija odlucivanja nije jednostrano vezivanje kompletnog odluci­ vanja za inivo osnovnih privrednih jedinica, Rnkovoctoni m ikro kriterijim a i sagledavanjem sopstvenih inleiesa, na trzistu osnovne organizaoije udruzenog ra d a nisu u stan ju da na kom petentan nacrn odlucuju 0 sviin pitanjim a m akioekonom skog k arak tera i prem a tome najsirim drastvanim interesim a. Drugi uslov za efikasno funkcionisanje decentralizovaiiog odlucivanja cini iaspolaganje jedinstvenim sistem om inform acija. Da bi razni subjekti, tj. pods-istemi, mogli donositi pravihie, a 1 sa sireg drustvenog stanovista opravdane odlukc neophodno je da raspolazu svim relevantnim nform acijam a. Ako se pode od neophodnosti drustveno racionalnog rasporeda odlucivanja moze se konstatovati da dalja izgradnja sistem a planira­ n ja i celokupnog sistem a odlucivanja treba da obulrvat-i kako utvrdivanje strateski znacajnih odluka na raznim ’ ivoima odlucivanja, tako i n subjekata koji se p o javljuju u odlucivanju na raznim nivoima. Da bi se osigurale kako dem okraticnost, tako i efikasnost sistem a pplaniranja potiebno jc dalje usavrsiti i konkretizovati njegove elemonte .u slede­ cem smislu. Kao sto je vec istaknuto, potrebno je ostvariti racionalniju raspodelu funkcije odlucivanja s tim da se za razlicite kategorije odluka preciziiaju optim alni drustveni nivoi njihovog donosenja. To znaci, da bi se na razlicitim nivoima organizovanosti udruzenog rada donosile ra ­ zlicite odluke u zp u n o respektovanje sirih interesa Proces dogovaranja i sporazumevamja trebalo bi skoncentrisati n a domen najvaznijih strateskih 'Odluka, koje izrazavaju vazna druStveno-ekonomska ooredelienja dok konkretni nackii njihove realizacijc ne bi predstavljali pred­ m et siroko postavl jenih olcvira sporazum evanja. Kako se tim moze osigurati da razliciti interesi dodu do punog izrazaja u donosenju strateskih odluka, koje izrazavaju vazna drustveno-ekonom ska opredeeljelo d a 'c in e predm et daljeg dogovaiclinja. U pitanju su po pravilu operativni zadaci ciju realizaciju treb a p repustiti odgovarajuoim operativno-strucnim organ ima drzavnog i planslcog mehanizma, U prim eni se movi sistem plasniranja suocava sa razmim objektivnim i subjektivnixn tesltocama Van svake je sum nje da ovako ko<n~cipirani sistem raspolaze nizom prednosti, iako valja reci da vec I njegova komplelcsnost im plicira mogucnost javljanja odredenih teskoca u
173

sprovodenju u kom paraciji sa m anje slozenim sistemima. Na efikasnosl i uspesnosl funjcdonisanja sistem a planiranja, medutirri, uticu razni faktori. Na prvom m estu tieba istaci odsustvo dovoljne operacionalizacije sistem a kao determ inante nedovoljne uspesnosti njegovog funk­ cionisanja. Dxugi razlog egzistencije raznili problem a u prakticnom spiovodenju planiranja jeste, nedovoljna razradenost institucionalnih okvira t’unkcionisanja i trzisnog i planskog mehanizm a Pored ovih, vazan falctor uspesne im plem entacije drustvenih plasnova cirri i efilcasan ekonomsko-politicki instru m en tarij kao b itn a determ inanta realizacije planova. I na kraju treb a naglasiti i uticaj nedovoljno izgradene i naucno zasnovane metodologije p lan iian ja na neke ispoljene nedostatlce sistem a planiranja. Da bi jiovi sistem planiranja uspesno funkcionisao neophodna je prvo, dalja ali daleko preciznija razrada odjiosa u funkcijam a tizisnog mehanizma, zakonslce regulative i mehanizm a dogovaranja i spo­ razum evanja. Diugo, nuzna je dalja operacionalizacija sistem a planira­ nja u pogledu razlikovanja raznih nivoa udruzenostirada i preciznijeg definisanja subjekata ciji se planovi usaglasavaju. Trece, u domenu do­ govaranja i sporazum evanja potrebno je preduzeti odredene alccije u pravcu selekcije p itan ja i b ro ja ucesnika ciji se odnosi ureduju. Poseb­ no je vazno postici veci stepen saglasnosti o detaljnijim sadrzajim a dogovora koji se ticu regulisanja odnosa u sirim segmentim a privrede i diustva, kako bi se izbegla do sada prisu tn a uopstenost, F aktor vre­ me se m ora daleko vise uzim ati u obzir p ri uskladivanju zajednickih in­ teresa i 'odnosi pojedinih subjekata planiranja i privredivanja Pored toga, nuzno je vece uvazavanja savrem enih naucnih dostignuca i sirih ■ dugorocnih interesa privrede i drustva p ri planiranju. Jacanje akui m ulativne i reproduktivne sposobnosti privrede, kao mater ijalne osnove dogovaranja i sporazum evanja je takode neophodno intenzivirati, I na kraju ostvarivanje preuzetih obaveza u sam oupravnim sporazumim a i dogovorim a o osnovam a planova i sam im planovima, predstavlja b itan uslov uspesnog funkcionisanja i efikasnosti novog sistem a planiranja. Kao sto je vec istaknuto i sam Zakon o osnovam a sistem a dru­ stvenog planiraiija r o Drustvenorn pi arm Jugoslavije zahteva dalju razradu s obzirom da je njim e projektovani sistem u to j m eri kompleksan da jeefikasnost njegovog funkionisanja dovedena u pitanje. U Za­ konu su sadrzana sledeca dobra resenja: (1) Osnovna ideja Zaikona, k o ja je ujedno i osnowia ideja sva­ kog samoupraviiog planiranja, sastoji se u tom e da se planiranje m ora zasnivati na dogovaranju i sporazum evanju. Osim toga planiranje se ne svodi samo na m aterrjalne proporcije i stope xasta, Jedno i dm go znaci da drustveni iplan p redstavlja Drustvani dogovor (2) U pogledu tehnike rplaniranja usvojena su dva kljuona principa: kontinuiranosti i istodobnosti. Prvi princip bi trebalo protegnuti ■ na dugoiocno planiranje te bi se u tom slucaju mogao ovako formui lirati: kako pristizu nove inform acije, planove treba popunjavati i produzavati ini horizont. Svajce godine horizont petogodisnjeg plaria treba pom aknuti za godinu dana uirapred, a sa piiprem anjem novog petogo174

disnjeg plana treba hqrizont dugorocnog plana pom aknuti za pet godi­ na unapred Taj prLncip je u nasoj ekonom skoj literatu ri odavna istican P iincip istodobnosti nije precizno razraden i moze se razlicitc tum aciti. No njegovo racionabio jezgro sastoji se u tome da svi privlediii subjekti im aju obavezu fo rm iranja svojih planova, a ti se planovi onda po nekoj proceduri uskladuju. (.3) Postulat potpune inform isanosti svih privrednih subjekata takoder predstavlja neophodnu kom ponentu svakog sam oupravnog pla­ niranja. Zavodi za planiranje na svim razinam a treb a da postanu (a) institucije za prik u p ljan je i p rerad u svih raspolozivih inform acija i (b) otvoreni ceiitri za pruzanje inform acija svim zainteresovanim. M orase konstatovati da je ta ideja jos uvak daleko od svoje pune realizacije.
:~-u H

(4) Privredni subjekti treba da medusobno ugovaraju ispom ke za duze razdoblje unapred. To posebno vredi za kooperantske mreze gde jedan veliki finalist i nekoliko desetina (pa i vise) kooperanata pred­ stavljaju male Teprodukcione celine. Takvim ugovaramjem sm anjuje se neizvesnost buduceg tizista, sto 'ima stabilizacione eFekte., (5) Umesto rani jeg insistiranja na iskljucivo globalnim (agregatnomJplaniraTrju, izdvajaju se priori tctni sektori o kojim a treba prethodno postici dogovoi. I ta je ideja bila odavno isticana u nasoj eko­ nom skoj li ter a tu ri. No, pored toga Zakon sadrzi d meadekvatna resenja: (a) Planovi OUR-a ne rnogu biti izvoriste svih ostalih planova jer OUR-i samo mogu i treba da b rin u o svom dohotku.a a ne o proporcijarna d mogucriostima privrede u celini. Svaki pokusaj zidan j a pla­ nova odozdo na gore zavrsava jli potpunim neuspehom ili beskonaanim procesom uskladivanja koji onem ogucuje efikasno privredivanje. (b) Takvo planiranje niti je realino niti osigurava izvrsenjc pla­ nova, (c) Jos je Marx u kritici Gotskog podvrgnuo ironicnoj kritici ideju o celini dohotka na razini preduzeca. (d) Takvd planovi niti su realm niti se ostvaruju, pa radnik ne moze im ati odlucujucu ulogu u privredi i drustvu vec postaje predm et slucajnosti i dogadaja van njegove kontrole. O ulozi p lan iran ja u nasem drustveno-ekonomskom sistem u po­ stoje mnogi nesporazum i. U stvari, nije preterano reci da su uloga i organizacija p lan iran ja os tali u prilicnoj m eri neodredeni, nejasni i nedefinisani. U jugoslovenskim luvjetima plan treb a da .ima cetiri os­ novne funkcije, Plan je p re svega instrum ent predvidanja. Pored normativnog dela dokum ent plana m o ra sadrzavati i opsirnu analizu privredinili kretanja s isto tako podrobnim prognozam a. Plan kao in stru ­ m ent predvddanja ujedno je i instrum ent koordinacije piivrednih od­ luka, No u sam oupravnoj jugoslovenskoj privredi ova funkcija im a i svoje posebno, samostaLno znacenje, Jugoslovenski druStveni plan nije
175^

etatisticlci instrum ent direktivne adm inistrativne ikoordinacije. On je direktivan samo u onom svom delu koji se odnosi na drzavne organe i samo za te organe. Na osnovi predvidanja moguceg razvoja i koordinacije postojecih inicijativa osnovnih priviednih subjekata valja, pinmano-m savrem enih m etoda ekonomske analize i uz konsultaciju svih. relativnih drustvenih faktora, utvrditL koja bi priviedna k ie tan ja bila optim alna sa stanovista zemlje u celini. Kad je to utvrdeno, onda treba odabrati elconomske instrum ente, kvantificirati njihove efekte i dozirati njihovu prim enu da bi se postavljeni diustveni ciljevi najefikasnije ostvarili, JecLno i drugo sacinjava osnovnu funkoiju di ustvonog plana, [unkciju u kojoj se plan javlja kao instrum ent usm eravanja privrednog razvoja, Polazeci od bitnih k arakteristika naseg drustveno-ekonomskog sistem a od prvorazrednog je znacaja i interesa razm atran je m esta iuloge planiranja, kao i odnosa p lan iran ja i trzista. K ada je rec o odnosu drustvenog planiranja i trzista prvenstveno se misli na razlike u suprotnosti izmedu interesa i odlucivanja privrednih subjakata, tj. pojedm ih delova privrede, i na kooxdinaciju njihovih akoija putem orgariizovane delatnosti udruzenog rad a sa ciljem da se obezbedi osvaranje sirih drustvenih interesa. S obzirom da nase sam oupravno socijalisticko drustvo pretstavlja robnu privredu, robni m ehanizam privredivan ja i lcriteriji ekonom ske racionalnosti cine osnovu ponasanja privrednih subjekata u nas. S druge strane, ono podrazum eva i svesno drustveno usmeravanje privrednih tokova i vazan uticaj udruzenog rad a u tom domerm, koji se ostvaruje pom ocu mehanizm a sam oupravnog sporazum evanja i drustvenog dogovaranja. Prilikom iazrn atran ja veza izmedu planiranja i trzista treba naglasiti da je efikasnost delovanja oba m ehanizm a bitno uslovljena i institucionalnom izgradnjpm drustva. Institucije i mehanizmi privrednog sistem a sustinski opredeljuju kako mogucnosti ostvarenja dogovorenih planskih oiljeva, tako i efikasnosti realizacije ovih ciljeva. Stoga se daljoj institucionalinoj izgradnji i razvijanju instn im en ta rija razvojne politike m ora posvetiti adekvatna p ain ja. K ada je rec o okvirim a koje Zakon o udruzenom radu definise i njihovog uticaja na funkcionisanje sistem a drustvenog planiranja treba reci da istak n u ta dxustvenost dohotka predstavlja osnovu prvo, za razgranicenje tehnicke i drustvene kom ponente planiranja i drugo, za dodeljivanje vaznih m akroekonom skih funkcija organizacijam a ud■ruzeiiog rada,. U kontekstu problem a odluoivanja o uzim i sirim interesim a i ciljevima javlja se potreba bolje organizovanosti udruzenog rada u drustvenim raznieram a da bi uspesno ostvarivao pored tipiano m ikroekonom skih i svoje m akroekonom ske funkcije. Naime, intencije nageg drustveno-ekonom skog sistam a u pog­ ledu jacan ja uloge udruzenog ia d a u odlucivanju o buducim pravcim a razvoja su u Zakonu u udruzenom radu dvostruko naglasene. S jedne strane je rec o povecanju u ticaja osnovnih organizacija udruze­ nog rada i raznih asocijaoija udruzenog rad a u oblasti m ikroekonom s­ kog odlucivanja, U skladu s tim su detaljno razm atrane i razradene funkcije udruzenog ra d a u odlucivamju m ikroekonom skog k a T a k t e r a . S druge strane u Zakonu se znacajan akcenat stavlja na potrebu postepenog osposobljavanja udruzenog rada da upravlja procesom rep176

Ll I

-op 1 s iiEunpBt ejoui as up of oaaniiis ‘s[m:[[A'c.idn gousci[Lja AOjsnp 3 -o.id UBpoqdoau aluEpiApajd of o^ e^ usipjclmo^ qp[smouojp-au3Ai,snjp 1 rneuouisps iii:cn .rcjnun i'l ‘biuioaju iujzui tsu eluEJEAoSop Esaoojd o|L£13flApO SlSpiApSJd of 0;[;j] E.'4SLUp Ij[ OpOJAI.td BJtlSluSaS SOUBSIUIJ -ap airs jgoupaj. ejsiaoubis eg Efaosaj. ijsoupEuzasiA Soqz luiuojBdsuB.:; ou(iOAOp?u i lAipupatdou uiopp uimpai Muiut.im:|ruis ound'odau piaijif -bub 'uisjpplutoq elucoa papism totoAS fomcs od BfUiE.iEAoSop tsaoo.id ns 0]S ifiupoirdosu of o^tjoin nuaajsis ilupEJBZi [ofpp uopoAsod .lod -BN -Btuoisis ps'oupaid oii[clpuojod nfnzuop 2 x sl[odsi BpBs op o3a« A afum diod o^jojep os cp ipnSomo cp ije..iolu ‘05[ci ojsi 'ap Coazb-i i['jbq •aUBsiuiuii{a LimiAofBorqi' tupptc n t aiKJ.fuEiun ou.ijq apiq Euiajsis nfaAZBj uiaf[i3p n i au p q ztau iaouso n nsiu n[Hi.'[At3j n:j os afoj[ aooj[§aj aupn.i -uaAg ''ejpjaztjj SoAoSafu ic tj I'oao n clucjbAoSop nuiatsis n B.'jBuauiSas q u u p o f o d ( m o A is t is p n u u u o f u i | i ; s Lpostpzuop n t i i s ui ' e u i p i [ q o u.u 1131.^ 0 -o d s 3Li3l'(A0[sn ns u io p p iup[ipA 'G^cjiqop q t u o i u A i s o i j p i u p a f E z o p p o d -s B .i izc.] n t t j m j a - p j d i l p j i p A osiaiisi o A B j'o d j s o u p n i t o u i i B u t o j q o id t[iu - p j E p u E j s q p p u nfusAris-t n u j o d E U i 3 [ 'm ? .i!jd n p j s o u p n S o m ‘isoupqBisau ‘b.ioao3qp a r u 3 lu s B > [ t ntiRJApnfpo u ;js o . io d s ns 04s o B i[ *opoj[§a; a§ -rup oz'fojNj • c :[n .ip o o l'u o s o iio p n z B u c iu v :u n .!B o b jj B l' u s jE A o S o p a l i S o j o u i j a i s l u e s 2 1 n o i i s i o j d oto:j i i s o u s t j p o d s 1 B j'u B jB A o g o p B i ^ j p d s B i [ p p u n f u -B5l[nSo.[ LUOUAB..td-OU[BaUOj n OpO^SOl 'El'pi[EO}[ C|UBJIUI.IO.] I afpELlILU -op .isoupnSom eu ‘ns o j cscooad qiontEjEAoSpo a f p 2Zip2u o p n i -lfSI.lt po OUSIAB23U I TBp ol OU,Ul>pfqO Bj'uB.(BAO§Op Blxopqo OOp UBpaf ■ufuBAipnipo b 1.1 3 sis uifm.ip r Soao ofppodm oij o u piuiido BluazBpu 11 -/i uiol'iuij m opp ULiun.ip b ‘utuBApinpo EiuztUEqaux oej[ ‘eI'uejbaoSop r.LUfisouoqoso mpBp OLtAipjaCqa lup[oli cmoisis b[ubagpo§b11jd uiol'mq uiopp mtupal sp p i B(puoA.iOiui baq 'tu ru i nkretu o.is’bu npoAs i p p p lAOl[_lUt EiuBLlBAOSap CIUSISIS ofUEAO>[I[qO OU[BUOpniflSLIl 20.D[ O Bp jo d S -Bit ubaouse'/ oupo.io3np ! ij|sjcLU3’Fts nlv:Ai:pAG.rdo Bp nj'o.iq aio^ipA oa [o a op n ‘inipipju-t ‘BLur ofprifrAop oukbj b z bso^zb.i i B^B.iBisopaj^ obi -sopau iujb( puoiod osau ijsoupaad nieabsb|bbu asrA oSourn 'a a u o u au -[BLIOpnil.lSLLl £>J[B S pO^[ I 0B:[ LUlfll BS 1Z3A n O Bp llpSOUjO^O J 31 BUB/. A S " -oio Butajsis Soao Efpn[OAg moists taol; UBpo} n lu e iid n of o.i’ od oijb] s o[boi tit ofiu n ii’pii[ij iuoao ii ox ‘osoupo a^fitioda.id os i[o^[ bu bluo;sjs 0:'[I]SI.I0.1i[B.[BJ[ Op.IAln 0U0[3IU.[S0ApOU i opnoid os Bp iisouzba 'oliab.ibu ‘oi airpnsa.id po u^n.mdojc! qfucAOuscz ouonuu olaBAip.iAin b / «fuB4EAO“op SoaaAisn-ip utaistg

9

'El'uE.uiic[d ciuoisis olUBSiuop:;unj ousodsn bz, iiaouso nuiBAjppn Bt|ABisp3..id ou ofpEpitun^B sqa.nodn 1 bIue.uiu.ioj nuraiqojcl .-jEp npuj uiouozn.ipn o nuojpcz n of U'o:[ I b o b l i z i ..loiso.id Tuf[OAopou ‘ o u i i b j n t ofpjpipojdoj auoaisoad iistjjqo n csoas oad 'BAtp[sio>i ijiupE-i afnusEu
-od O l ! I [ 3 7 .0 d O L L O A -lf rnjp IT/. Bl
i.IC lL .IJ f

IJp p iU p o fB Z

B fU E l'O lS O d

I

O B J[

'o p

-a.TAi..id ’ c u i t A o p p u u s n j p n B m ijtiB p .u [ 0 BpB.i S o u a z n ip n j s o i r e s i u u o j -up ‘c fiU A ijjp s p s oi-[Bi ‘ upoA B u p o q d o o u a{ o p o - p - i cpi2..i S o u o z m p n OLI -AB.idnoiuES o fn E A p n ’ip o n 3 ]S B J ojd o u a d a is o d o fu E A p n jp o ou A B z.ip Bp UI3 f [ p BS Bp B..I S o u o r fi.lp n BflOBZIUBS 10 IpLtAOUSO I.lSOIlZO[pBLI q u iA ap o .i o a p o'[B]sod u io o u f e i b u xq a r p ^ t n i j a> [SU iouo;jao.ij[B iu au^E/V n u a u t -op Litoi n i-js o u a o A o S p o j CAB.td b [ o a s u b a i s o Bp ji 'u n p o n o f p j p t p o j

skill karakteristika procesa odlucivanja. Xo bi podrazum evalo olaksan je tereta koji proistice iz potreba da se donese jako veliki broj od­ luka, a dovelo bi do znacajnih usteda na troskovim a odlucivanja, U isto vreme, meduzavisnost dogovora na raznim nivoim a im plicira potrebu da se ono sto je predm et pogadanja na' visim [nivoima i sto na tim nivoima, dakle, predstavlja prom enljive velicine, ugradi u vidu param etra u dogovore na nizem nivou. Tedino tako moze se osigurati neophodna koordinacija i konzistentnost razlicitih dogovora. Istovremeno se izbegava nepotrebno dupliranje napora i troskova u izracunavanju istih velicina na vise m esta ako se one na jednom mestu, o jednom trosku i lcvalitetnije mogu izracunati za sve zainteresovane subjekte, Opisano stru k tu riran je dogovoia omogucava ne samo resulisanje delova velikog ekonomskog sistema, nego i sistem a kao cefine, bez cega, kako je vec istaknuto i kao sto je poznato, dogovaranje ne moze da funkcionise onalco kako je zam isljeno. Ovako skracivanje dogovaran ja doprinelo bi znatnom sm anjivanju konflikata u sistemu: umesto da se mnoge gm pe subjekata dogovaraju o svim odnosim a i proporcijam a, veliki broj tih proporcija mogao bi jednostavno da se preiizme iz dogovora koji se jedinstveno donose za sire celine. To bi doprinelo ujednacavanju mnogih alokacionih p aram etara sa svim ekonom skim, pa i sirim drustvenim prednostim a koje takvo ujednacavanje s a svim izvesno donosi. Sa usavTsavanjem stru k tu ra sistem a dogovora usko je povezano iznalazenje racionalnog rasporeda funkcija odlucivanja na pojedine subjekte. Broj mogucih nacina na koje se jedan skup funkcija moze rasporediti na odredeni slaip subjekata izvanredno je velik, a svi ti i aspoiedi nisu podjednako dobri sa stanovista efikasnosti sistem a kao celine. Isto tako, ni sistem dogovaranja nece podjednako dobro funkcionisati p ri svakom rasporedu funkcija odlucivanja, Od posebne je vaznosti precizno utvrdivamje funkcija i razgranicenja odgovom osti drustveno-politickih zajednica jer su one po prirodi stvari odgovome za funkcionisanje velikih segm enata sistem a i za efikasnost sistem a kao celine. Jasno je da razne drustveno-politicke zajednice m oraju i sam e koordinirati svoje akcije, a taj posao moze bitno da bude olaksan iznalazenjem racionalne i logione podele funkcija izmedu njih. Iz teorije ekonomske politike je poznato da je problem alokacija funkci­ ja na skup organa koji krei-raju i sprovode m ere ekonom ske politike — jedan od najsuptilnijih u savremenoj nauci On na vrlo neposredan nacin odreduje mogucnosti, dom asaj i efikasnost m era ekonomske po­ litike a u jednom sistem u koji je veom a intenzivan u pogledu politike i trazi vise upravljanja nego neki drugi, na razne autom atizm e jace oslotnjeni sistem i, ovo je m om enat od prevashodne vainosti. Tako se iznalafcnje racionalnog rasporeda funkcija na subjekte, utvrdivanje pogodne alokacije iaznih problem a i, uopste, m aterije o kojoj se od­ lucuje n a razne dogovore i, najzad, indentifikovanje pozeljnog nacina n a koji ce razne skupine subjekata biti okupljene oko raznih dogovo­ ra — sva ta tri krupna pitan ja jav ljaju se kao osnvni delovi jednog sireg problem a koji se sastoji u tra sira n ju optim alnih pravaca nase telcuce i buduce institucionakie izgradnje. Disciplina u doslednom i pravovrem enom preduzim anju svih akcija i izvrsavanju svih zadataka koji su predvideni dogovorim a pred179

- datnim i specificnim teskocam a u kom ponovanju inslrum enata i doziranju m era ekonom ske politike Problem se dalje poslozn.java jos uvek nedovoljno rasciscenim koncepcijskim pitanjim a u vezi sa tim koji .sve subjekti i pod lcojim okolnostim a mogu da m anipulisu nekini in st rum en tim a — i, opet, kojim instrum entim a — da b i Izazivali odredena ponasamja drugih subjekata cija je sam oupravna autonom ija ustavno i zakonslti zagarantovana. Moze li se, n pr. ponasanje nekog subjekta m enjati na osnovu inicijative koje poticu ne od njega nego od nekih drugih subjekata? Da li je u duliu sistem a princip da svi znacajni a nekom svesnom akcijom indukovani dogactaji m oraju proizici iskljucivo na osnovu inicijative onih koj-ih se ti dogadaji neposredno ticu ili sumoguce i druge alternative? B roj p itan ja k o ja valja resiti ocigledno je velik, a ona koja su razm atrana u prethodnoj analizi i k o ja ce b iti rezim u'aha u daljem tokstu predstavljaju, bez sum nje, samo jedan deo te velike skupine. Prvi i verovatno najvazniji zakljucak odnosi se na stru k tu riran je celine dogovora i jasno uspostavljanje njihovih m edusobnih odnosa kao dalji oblik instituoioaializacije sistema. Posve spantano odvijanje procesa dogovaranja nece moci da osigura mehanizam za efikasno u pravljanje privrednim razvojem,. Ako se svi subjekti budu 'o svemu d.ogovarali i ako inicijative b u d u u celosti-prepustene cudima jednog ogrom nog i nedovoljno predvidivog decentralizovanog mehanizma, koncentracija dogovora bice jako neravnom erna I na nekim segmentima Ce se u k rstiti odredbe veceg b ro ja dogovora, a drugi segmentl m ogu da ostanu bez dovoljne ili calc ikakve drustvene regulative. U radu je pokazano da se problem i o kojim a valja odlucivati u svakoj kompleksnoj situaciji po p riro d i stvari razvrstavaju u jednu h ijerarhijsku strukturu, pocev od onih koji se lociraju na najvisi nivo zato sto se ticu najvecegbroja subjekata pa sve do onih koji ulaze u fokus svega nekoliko subjekata, Sistem odlucivanja, da bi bio lacionalan, rnora da se saobrazi toj prirodnoj h ijerarhijskpj stru k tu ri problem a. To znaci da dogovori m oraju slojevito da se stru k tu m a ju , tako da se pocne sa izvesnim bro jem dogovora koji regulisu kljucne proporcije razvoja celog drustva, da se nastavi sa sve uzim i uzim i, stoga, m anje znacajnim dogovorima i da se, najzad, zavrsi sa dogovorima cija je sadrzina vrlo specificna, a domet relativno mali. Tako ureden sistem do­ govora omogucio bi da se svaki problefn resava na nacrn koji, mu, s obzirom na njegov znacaj, odgovara, da kod svakc odluke ao d u do izrazaja prave skupine interesa i preferencije i da se u lcrajnjem rezultatu resuisi alociraju tako da pored individualnih, budu, aproksimiia n i i neki siri, globalni optimumi. Ovo podrazum eva regulisanje b ro ja dogovora, b ro ja su b jek ata lcoji se olto njih olcupljaju i sadrzine dogovora, odrediie b io jem i karakterom pitan ja koja kroz njih treba da se resc. Ta tri elem enta piedstavljaju, zapravo, kljucne kom ponente celokupnog sistem a dogovaranja, a nelce do sada ispoljene teskoce sigur­ no su, delimicno bar, uslovljene i odsustvom jasno koncipiraine regulati­ ve u sve te tri dimenzije. Kad se racionalno uredi sistem a dogovora kao celina, treba oceldvati da ce se svi subjekti ukljuciti u one dogovoie za koje im aju interesa, inform acija i znacaja, tako da ce se broj do­ govora po jednom subjektu moci da sm anji bez sm anjenja dem okrat178

Mere I akcije preduzete u n u ta r tih mehanizam a tako da su ucestale i brojne da uopste ne dolazi u obzir m ogucnost da postanu predm et dogovaranja. Delegiranje ovlascenja javlja se u obavljanju ove nadasve vazne funkcije kao kategoricki imperativ, Naravno fundam entalni elemeinti ovog sistem a tekuceg upravljanja i osnovni principi na kojim a se tem elji mogu -i treba da budu predm et dogovora. M edutim, za njegovo efikasno tekuce funkcionisanje potrebna je puna operativna sam ostalnost. Ta sam ostalnost moze se obezbediti samo na osnovu obih nog delegiranja ovlascenja koja se odnose na m anje znacajne stvari, subjekti, u tom slucaju zadrzavaju k rupnija ovlascenja a za njim a zapravo i ulaze u procese dogovaranja. 6,3. Sistem planiranja i potreba za inform acijam a Nas sistem drustvenog planiranja je sasvim nov i za sada nem a mnogo iskustva sa njegovom prim enom u praksi. Osnove sistem a su definisane u Zakonu o planiranju, koji je donet 1976 godine, Medu­ tim, sam sistem jos nije u celosti oform ljen (nisu doneti svi republicki zakoni o planiranju; neka postojeca resenja tesko da ce poloziti ispit praktiane prim ene; finansijska dim enzija planiranja, tj, finansijsko planiranje, jos uvelc nije inkorporirano kao sastavni deo sistem a drustvenog planiranja; celokupna sfera ostvarivanja planova ni u osnovnim elementima nije sistem ski regulisana, ltd ) No, nezavisno od ovih i nekih slicnih m anjkavosti od izuzetno krupnog je znacaja vec i sama cinjenica da se ulazu veliki napori u pravcu izgradnje takvog sistem a drustvenog planiranja koji ce odgovarati nasim specificnim uslovima, Proces njegove lazrade, uhodavanja i verifikacije ce sigurno biti dugorocniji, ali je za nas u ovom slucaju bitno to ■da je sam sistem u osnovama dat i da kao takav funkcionise, Sa tog stanovista se m ogu posm arati neke njegove karakteristike, koje opredeljuju zah­ teve za statistickim inform acijam a, Sistem planiranja u nas pociva na mehanizm u drustvenog do­ govaranja i sam oupravnog sporazum evanja brojnih subjekata plani­ ranja, a sa ciljem uskladivanja objektivno razlicitih, pa i suprotnih interesa, Kako 11 njem u ne postoji h ijerarh ija planova (ili subjekata planiranja), to je onda neophodno da se, na principu isovremenosti, planovi pojedinih subjekata priprem aju i donose kroz vise sukcesivnrh faza, Istovrem enost pojedinih sukcesivnih faza priprem e i dono­ senja planova je u stvari postepeni proces usaglasavanja interesa b ro j­ nih subjekata planiranja. Pored toga sistem planiranja u sebi sadrzi i naglasenu kom ponentu kontinuiranosti, sto podrazum eva da je proces drustvenog dogovaranja i sam oupravnog sporazum evanja (usaglasavanje intieesa) takode kontinuiran. Ovakav sistem planiranja je ocigledno vrlo kompleksan, m edutim on se potpuno uklapa u nas drustvanopoliticki i privredni sistem, te kao Lakav u punoj m eri respektuje realnost razlicitih interesa i potrebu njihovog usaglasavanja u jednoj visenacionalnoj zajedniei sa razlicitim istorijskim , kulturnim i ekonomskim nasledem,

stavlja jedan od neophoclnih preduslova za nonnalno funkcionisanjc celog sistema. To znaci da m ora biti instiiucionaiizovan pouzdan sis­ tem kontrole i efilcasan ap arat za prim enu sankcija u slucaju takvih odstupanja od dogovor'cnog ponasanja koja nisn izraz objektivne nuzde nego cisto subjektivnih cinilaca uslovljcnih m tslojanjem da se sopstveni in teres ostvari na racun op 3Leg. Sankcije su ncophodne da bi se destirnulirale i ucinile falcticki neatraktivnim sve akcije koje se, po cenu zrtvovanja zajedniekog poduhvata, poduzim aju da bi se postigao neki sopstveni uzak i kratkoroean cilj, One su u isto vreme potrebne da bi ,se ucvrstilo poverenje u same dogovore, da bi im apred dogovoreiie akcije doista zadrzale atrib u te individualne i druslvene racionalnosti da bi svi zainteresovani subjekti, pouasajuci se onako kako su se dogovorili, osigurali nesm etano lunkcionisanje sistema. Postojeci ap arat — a posebno ustaljene navike i uhcdana praksa — nije ni izdaleka razvijen u m eri koja je neophodna za pimu afirm acijn novog sistem a i njegovo razvij-anje i dalje jacanje spada u vaznije zadatke u procesu institucionalne izgradnje;. Definisanje jasnih i preciznih procedura dogovaranja, a poseb­ no takvih koje ce osigurati sklapanje dogovora u razumnim. rokovim a i spreciti neracionahio odugovlacenje postupaka odlucivanja — to ocito m ora da se tretira kao jedan od prioritetnih zadataka institucional­ ne izgradnje. Neformalizovano, instiLuciouaino nenredeno dogovaranje jeste iedan od najm anje savrsenih i najneefikasnijih m ehanizama odlucivanja. Ta neefikasnost se ispoljava lcroz snazno stim uliranje asocijahiog, nckcnstruklivnog ponasanja koje ne moze a da ne produkuje velika kasnjenja u sklapanju dogovora Ovi efekLi dogovaranja mogu se ublaziti i elim inisati utvrdivanjem postupaka i pravila kolektivnog odlucivanja koji ce usloviti da se subjekti u svom sopstvenom interesu postave konstruktivno prem a projektu zajednickog program a i tako ubrzaju donosenje dogovora IzgJeda da je narocito vazno elim inisati one elemente u kolektiv.nom odlucivanju koji pojedinim subjektim a efektivno daju m ogucnost da blokiraju zajednicki poduhvat i tako elim inisu neku atraktivnu altem ativu iz skup a raspolozivih razvojnih mogucnosti,, I sam a pravila morace se vremenom razvijati i usavrsavati, pa za to m oraju biti stvorene institucionalne moguGnosti. To znaci da m oraju biti utvrclene procedure, L pravila za prom enu i saj m ih pravila dogovaranja-, U p itan ju je, jasno, jedan slozeni sistem ciji razvoj u svim dim enzijam a m ora da bude insti tucion alno omogucen. Kako su za sva ta usavrsavanja potrebne kornpletne, verodostojne i pravovrem ene inform acije, razvoj jnformaeio-nog sistem a i njegovo prirodno — s obzirom na broj subjekata koji su zainteresovani za koju kategoriju inform acija — hijerariiijsko su-ukturiranje ulazc u red najvaznijih. zadataka u razvoju sistem a Dogovori po prirodi stvari f-iksiraju samo krupnije odnose i poduhvate. Svalca ekonom ska i drustvcna aktivnost pored tih krupnih, strateskib elem enata sadrzi i m nogobrojne sitnije detalje. Egzogene kom ponente i am bijent u kome se odvijaju dogovorim a regulisane ak~ tivnosti takocte se brzo i katkad nepreclvidivo m enjaju, Stoga su neopj’odni fleksibilni i razucteni mehanizmi tckuceg upravljanja koji ce delovati korektivno i brzo rcagovati nn iznenadne eksternc solcove.

Drugo pitanje se odnosi na postojanje odgovarajuceg memog instnim entarija za pracenje i analizu realizacije planova. On se sastoji od baznih podataka koji se putcm laznih ska la uoblicavaju u skupove pokazatelja koji izrazavaju ostvarenje planskih predvidanja. Klasifikacija ovih pokazatelja je izvrsena u cetiri osnovne grupe sa ciljem da obezbedi uniform nost analize kao celine i fleksibilnost tretm ana specif icnih pitanja i problem a, Kao sto je vec i ranije pom enuto, od strane nosilaca planiranja se ocekuje da m edusobno usklade sadrzinsku i vrem ensku komponentu svojih analiza realizacije planova, U tom pogledu moze biti od koristi klasifikacija planskih kategoi'ija tako sto organizacije udruzenog rada u svojim program im a pracenja analiziraju planske zadatke, dok drustveno-politicke organizacije shodno obuhvatu lazvojnog procesa p rate realizaciju planskih obaveza, ciljeva i znjednickih interesa, Vrem enska usldadenost je neophodna i jasno je da bez nje nema ni efikasnog planiranja ni efikasnog pracenja ostvarenja planova, Pracenje i analiza ostvarivanja planova ukazuje na to da li se planski ciljevi ostvaruju ili ne, i u skladu sa tim se preduzim aju odredene mere. Ukoliko se plan ostvaruje unutar' dogovoranih okvira (nivoa tolerancije) nem a potrebe za bilo kakvim meraina. I sledstveno to­ me ako su odstupanja znacajnija to je znalc za nosioce p laniianja da m oraju nesto preduzim ati na ekbnom sko-politickom planu, Idealno bi bilo kada bi za svaki problem (odstupanje od plana) postojale unapred definisane m ere koje stupaju na scenu onog mo­ m enta kada merni instrum entarij ukaze na postojanje problem a. Ova­ kav autom atizam je poieljan ali tesko ostvarljiv, je r se ekonom ska situacija stalno m enja tako da je tesko koncipirati tako veliki skup m era koje bi mogle da pokrivaju svaki novonastali problem, u ovom slucafu znacajnije odstupanje od plana, Realna situacija je obicno nesto drugacija, ne postoji potpuni autom atizam vec se m ere odabiraju zavisno od vrste problem a i postojecih okolnosti. Vaznost piacenja ostvarivanja planova postaje ocita, jer m erni instnim entarij treba da pruzi pravovrem enu inform aciju o postojajiju problem a i delom o njegovoj sadrzim, odnosno vrsti, Znacaj institucionalnih resenja je od takvc vaznosti da ce biti i dodatoo obraden, Na k raju ovih izlaganja moze se konstatovati da postoje preduslovi da se izvrsavanje planova prati i analizira na zadovoljavajuci nacin, Postoji solidna dokum entaciona osnova .koja omogucava izbor pokazatelja u cilju pracenja izvrsenja palna i analize uzroka eventualnih odstupanja. Deo tih pokazatelja je obavezan za sve nosioce plani­ ranja, a i nosioci p lan iran ja su obavezni a i zainteresovani da pomno p rate realizaciju plana, U osnovi ove ocene lezi pretpostavka da je plan adekvatno priprem ljen tj. da postoje specificirani ciljevi, pretpostavke i institucionalni o la iri za njegovu realzaciju. ICorisno je istaci osnovne mom ente koji su relevantni za odnos analrza tekuceg izvrsavanja planova i instrum enata ekonomske poli­ tike. Problem atika tekuceg izvrsavanja planova je sadrzana u n u tar odgovarajucih program a koje p riprem aju svi nosioci planiranja. Sastavni deo ovih program a je merni mehanizam lcoji prelco skupa pokazatelja
183

Gotovo da i nije polrebno podvlaciti cinjenicu da je ovako definisan sistem p lan iran ja i izrazito »infomiaciono intenzivan«, Ter, usaglasavanje kiteresa velikog b ro ja subjekata planiranja, putem do­ govaranja i sporazum evanja, kroz vise istovrem enih i sukcesivnih faza planiranja podrazum eva postojanje bogate statisticke inform acione osnovc o gotovo svim aspelctima drustvenog i privrednog zivota. Pri tom e je posebno naglasena po tieb a za obuhvatnom , konzistenfcnom i jednoobraznom satis ticko-dokumentacionom osnovom iz dom ena ekonom ske statistilce„ Takve podatke, opet, moze da pruzi samo integrisani sistem ekonom skih racuna, koji u sebe inkorporira realne i finansijske tokove relevantne za analizu funkcionisanja privrednog me­ hanizma. ^ Moze se slobodno retfi da funkcionisanje svakog sistem a planiran ja u vrlo znacajnoj m eri zavisi od raspolozivosti adekvatne statisticko-dokumentacione osnove. Ukoliko se, naime, ne obezbedi potrebna inform aciona osnova, planiranje poprim a znacajnu dim enziju voluntarizma, konzistentnost planova po pravilu nije moguce obezbediti, p ra­ cenje realizacije planova se znacajno kom plikuje, te se shodno tome povecava verovatnoca da ce stvarna k retan ja bitnije odstupati od planiranih, Samim tim se devalvira znacaj planiranja i u znatnoj meri lim itira njegova efikasnost u svesnom usm eravanju privrednih kretanaj, Ovo posebno vazi za nase uslove zbog niza specificnosti privrednog sistem a I izrazene kom pleksnosti sistenia drustvenog planiranja. Isto­ vremeno, ovim je moguce u znacajnoj m eri obrazloziti dosadasnju nedovoljnu efikasnost naseg planskog mehanizma, kao i nedovoljno poverBnje u njegovu potencijalnu efikasnost ■ 6,4. Pracenje i analiza realizacije planova Uspesan sistem pracenja i analize realizacije planova pretpostavlja pravovrem enu raspolozivost relevantnih podataka, postojanje odgovarajuceg mernog instrum entarija za pracenje I analizu, zatim sadrzinsku I vrem ensku uskladtenost analiza razlicitih nosilaca planira­ nja, i najzad, postojanje odgovarajucih institucionalnih resenja u do­ menu privrednog sistem a i ekonomske politike. Prva pretpostavka je dovoljno jasn a i ocito da bez nje nem a moguonosti za ozbiljne analize. Davanje podataka je zakonski regulisano i tu vecih dopuna verovatno ne bi trebalo ciniti, m ozda pre svega insistirati na disciplini onih koji te podatke dostavljaju. Obrada dostavljenih podataka je stvar t elm ike i razvojem savremene elektronike omogucava velike ustede na ovom planu. Otuda je jasno da pravovrem ena raspolozivost baznih inputa predstavlja kljucno p itanje kod svih nosilaca planiranja, bilo da se radi o analitickim podacima racunovodstva kod radnih organizacija, bilo da se radi o obractenim podacima SDK ili redovne statisticke sluzbe za potrebe planskih organa drustveno-politickHi zajednica. U nas postoji vrlo solidna dokum entaciona baza o zbivainjima u privredi i van nje, te alccenat m era i instrum enata treba da bude usmeren na racionalizaciju prikupijanja podataka i pravovrem enu ras­ polozivost istih.
1S2

PR

omogucava stalan uvid u stepen realizacije planskih zadataka, obaveza i ciljeva. Istovrem eno ovi podaci p ostaju i dokum entaciona osnova za odgovarajuce analize. Sustina ovih analiza je da se istrazi da li sistem pruza ocekivane rezultate ili ne, a alto ne — koji cinioci dovode do ovih odstupanja. Posebna paznja se u ovim analizama posvecuje pretpostavkam a koje leze u osnovi planiranog, tj. istrazuje se da li su se eventualno porem etili ti opsti uslovi pod kojim a taj dati deo sistem a funkcioniSe. Program! izvrsavanja planova u principu poseduju svoj instrum entalni deo koji sluzi za usm eravaiije dejstva sistem a u zeljenom pravcu. Radi se o instrum entim a ekonom ske politike koji stoje na raspolaganju nosiocima planiranja u cilju pospesenja realizacije planira­ nog. Ovaj pomenut-i deo program a izvrsavanja planova bi trebalo da bude u stanju da generise unapred s'kup »problem situacija« koje se mogu javiti tokom izvrsenja plana i da se u tom smislu ex ante priprem e i prateci instrum enti ekonom ske politike za resavanje takvih situacija. In s tru m e n t ekonomske politike predstavljaju vrlo delikatan deo sistem a i m oraju da budu odgovarajuci po sadrzaju, pravilno odmereni i pravovrem eni kako bi u punoj m eri ostvarili svoju ulogu. ICorisno je da se unapred razm islja o nekim realno mogucim »problem situacijama« u funkcionisa-nju sistem a kako bi se mogle koncipirati i najpogodnija resenja m strum entalnog karaktera, U om smislu je mo­ guce ostvariti i optim alnu upotrebu raspolozivih resursa, pre svega vrem ena i kadrova. Ukoliko se javi situacija da se planirano ne izvrsava prim enjuju se instrum enti ekonom ske politike, Oni mogu biti unapred priprem ljeni za datu situaciju ili se mogu priprem iti nakon sto nastane odredena situacija. Za znacajnije delove sistem a odnosno problem e sirih razm era bi prvi pristup bio celishodniji. Treba uvek im ati u vidu da su instrum enti ekonomske politike znacajno sredstvo u realizaciji plamskih ciljeva, obaveza i zadataka, zato ih treba stalno pomno proucavati radi optim alnog dejstva na ceo proces drustvene reprodukcije

1S4

>zm kritike
flapoj|H« B ifin M m a

1

BIBLKDTEKA

I

B ranko H orvat (ro d je n 1928. u Pctrin ji). jc d a n od vodecih jugoslavenskih ek o n o m ista, vec je d v ad csctak godina poznal i u siroj javn o sti po svojim krilickim analizam a naseg p rivrednog sistcm a. Bio je Clan Saveznog ek o n o m sk o g savjeta . ekonom ski savjctnik p red sjed n ik a SIV -a. d ire k lo r Instilu la ckonom skih nauka u B co g rad u . a sada jo p ro feso r E konom skog lak u lteia u Z a g re h u . G ostovao je s p red av an jim a o ck onom skoj analizi i politickoj ek o n o m iji socijali/m a na p edesetak svcucilista po cijelom e svijetu . O b jav io je 23 knjige i o k o 3(H) /n a n stv e n ih rad o v a. koji su p revodjeni na dvadesetak je /ik a . N jegova n ajvaznija knjiga ■•Political E conom y o f Socialism-(N ew York 1982) d o n ijela m u je nom inaciju (n a prijcd lo g am erickih ck o n o m ista) u n a ju ii izhor za N obelovu nagradu na ck onom iju 1983. godine. U knjizi -Jugoslavenska privreda 1965-1983- (I i II) o h jav lju ju se o d ab ran i H orvatovi radovi, dosad djelom ice n eo b jav ljcn i, u kojim a au to r kriticki prali sve nase kljucne ekonom ske tem e i dilem e u p o sljed n ja dva desetljeca.

BIBLIOT LKA °

A n d rej Novak PAPA KAROI W O J h l A

B ranko H orvat
J l ! ( i O S l A V I N S k A P R I V R I DA

1965- 1983 (I i II)
P R O G N O Z K I KRI TI KI PRIJI D I O Z I I KJI SI NJA

11 priprcm i: Arsi) M ilatovic PI T DIPLOMA ISKIH MISIJA R im . S ofija. T ira n a . B ukurcst. V arsava

V ladim ir Kavcic ZAPISN1K rom an

l.o j/e KovaCiC FRAC'iM IM II rom an V ladim ir D cvidc JAPANSKA IIAIKl ogled i prijovodi POI/IIA

B orislav Pckic GODINA IWJ rom an

BIBLIOTEKA
Urednik: Slavko G oldstein

X

BRANKO HORVAT

JUGOSLAVENSKA

PRIVREDA
1965-1983
prognoze i kritike

CANKARJEVA ZALO^BA LJUBLJANA ZAGREB

/

K njigu uredio: d r M artin 2nidersic

PREDGOVOR

U ovoj knjizi objavljujem o odabrane radove prof. d ra B ranka H orvata koji su nastali u razd o b lju od 1965. do 1983. godine. Prilikom p rip re m a n ja za sta m p u urednistvo je postivalo autenticnost ranije objavljenih tekstova, p a nisu vrsene nikakve redaktorske prom jene. Cak se nije diralo ni u pravopis: tekstovi ranije objavljeni u hrvatskim casopisim a ovdje se prenose ijekavicom , a tekstovi koji su bili objavljeni u srpskim casopisim a prenose se ekavicom . U rednistvo je jedino nastojalo izbjeci neka ponavljanja, je r se ponekad ista autorova m isao razrad jiv ala u vise njegovih radova, p a su u tom sm islu izvrsena neka m anja skracivanja. Ovdje objavljeni radovi sistem atizirani su kronoloski i po tem am a. Neki su m ozda izgubili aktualnost, ali su i nadalje ostali vazni izvori za pracenje razvoja naseg psrivrednog sistem a i nase ekonom ske m isli. Neki su, m edjutim , jos uvijek aktualni i m ogu biti doprinos tekucim diskusijam a o nasoj privrednoj situaciji, o funkcioniranju naseg privrednog sistem a i o provodjenju Dugorocnog pro g ram a ekonomske stabilizacije.

Urednistvo

Ova knjiga m o ze se sm a tra ti d irektnim nastavkom m oje knjige Ekonom ska nauka i n a ro d n a priv red a koja j e u izdanju N aprijeda objavljena godine 1968, a pokrivala j e razdoblje od 1962. do 1966. Obje su knjige u toj m jeri zajednicki orijentirane da i ovaj predgovor m ogu zapoceti isto m konstatacijom kao i predgovor iz 1966: »Govori se o angaziranim um jetnicim a i angaziranoj um jetnosti. M anje se govori o angaziranoj nauci i naucnim radovim a. Ova knjiga pripada upravo toj kategoriji. Zbog toga argum entacija nije akadem ski nezainteresirana i, ponekad, nije lisena em ocionalpih elem enata.« Druga slicnost je s t i u ponavljanju ekonom skih zbivanja. Prva knjiga pokriva »razdoblje relativno velike p rivredne nestabilnosti, donosenja novog ustava, ostrih polem ika o centralizaciji i decentralizaciji i drugim pro b lem im a naseg privrednog i drustvenog razdoblja«. Ova knjiga p a k p o k riv a razdoblje 1967— 1983, u k o je m je ponovno donesen n o vi ustav sa slicnim p o p ra tn im pojavam a. U obje kiijige uvrsteni su radovi sa posve ko n kretn im privredn im prognozam a, tako da citalac m o ze provjeravati znanstvenu utefheljenost autorove analize. Iako j e ekonom ija jo s daleko od rigoroznosti je d n e p o tp u n o egzaktne znanosti, ona se ipak, od svih drustvenih nauka, najvise prib lizila tom znanstvenom idealu. Z bog toga se m o ze ocekivati da ce prognoze, iako ne sasvim precizne, ip a k u osnovi p o g o d iti b it buducih ekonom skih zb iva ­ nja. K a d god se u tekstu bude postavila neka prognoza, citalac ce u napom eni isp o d teksta naci p o d a ta k o s tv a m im privrednim kretanjim a tako da ce m o ci sam p ro su d iti tacnost prognoziranja. Jednu takvu prognozu prenosim iz predgovora 1966. s tim da je m o ze m o danas provjeriti: »Sredinom 1966. godine prognoziran j e — ukoliko se nista bitno ne p ro m je n i — novi ciklicki uspon s m a ksim u m o m u drugoj polo vin i 1968, nakon cega vjerojatno

7

slijedi novi val prom jena u re zim u privredjivanja.« U stv a m o sti zbivanja su se odigrala s jednogodisnjim zakaSnjenjem : do pocetka novog ciklickog uspona d o slo je sredinom 1967, a m a ksim u m j e p o stig n u t u 1969, nakon cega slijedi napustanje reform e i velike p ro m jen e u rezim u privredjivanja. Jednogodisnji p o m a k objasnjava se cinjenicom sto se ip a k nesto b itno prom ijenilo, i to na sasvim nevjerojatan nacin: N arodna banka zavela je takav stup a n j m o n e ta m e restrikcije ka ka v n ika d nigdje u svijetu nije bio prim ijenjen. Uslijed toga produzena j e silazna faza ciklusa, pocetkom 1967. privreda j e bacena na koljena, stopa rasta je po tisn u ta ispod nule i t e k k a d je ta nem oguca ekonom ska politika napustena doslo j e do obrtanja ciklusa na gore. Ukoliko pojedini ekonom isti, kao i au to r u ovom slucaju, m ogu p o stiza v a ti relativno tocne prognoze, onda bi dobro organizirane grupe znanstvenih radnika m orale in stitu tsk im radom b iti kadre da preciznost analize i prognoze zn a tn o poboljsaju. Upravo za takvo povezivanje zn a n o sti i p rivrede zalazu se obje knjige. M edjutim , u tom pogledu ne m o ze se ko n sta tira ti napredak. S im p to m i odredjenog raskoraka izm e d ju znanosti i privrednih reform i, uoceni u p rv o j knjizi, ra zvili su se kasnije u dosta ja ko izrazenu tendenciju. K om ercijalizacija in stitu tsk o g rada poslije godine 1968. d o v e la je do snizavanja zn a n stven e k v a lite te istrazivanja, rutinerstva, oportunizm a, zaostajanja za svjetskom ekonom skom naukom i p otrebam a jugoslavenske privrede. U tom pogledu izuzeci pojedinacnih znanstvenih radnika sam o potvrdjuju pravilo. O dredjeni p o litic k i voluntarizam dobivao j e sve vise m aha i zam jenjivao j e znanstveno fundirana ijesenja koja su rijetko nudjena ili nisu ni izradjivana. Veci broj priloga u ovoj kn jig i posvecen j e upravo tom fenom enu. U kn jig u su usli ogledi, studije i nekoliko intervjua pisanih je zik o m ra zu m ljiv im svakom obrazovanom laiku. Citaoca k o ji se zanim a za sistem a tsku zn a n stven u analizu funkcioniranja ju g o ­ slavenske privrede upucujem na svoje knjige Privredni ciklusi u Jugoslaviji i Privredni sistem i ekonom ska politika Jugoslavije (obje u izdanju In stitu ta ekonom skih nauka), a citaoca ko ji se zeli upoznati s koncepcijskim p ro b lem im a izg radnjeprivrednog sistem a upucujem na kn jig e Ekonom ska teorija planske privrede (Kultura), Ekonom ske funkcije federacije (In stitu t ekonom skih nauka), Ekonom ska p o litika stabilizacije (Naprijed) i Politicka ekonom ija socijalizm a (Globus). Vecina ovdje sabranih radova bili su objavljeni, uglavnom u strucnim casopisim a. N e k i p a k radovi ostali su dosada iz raznih razloga neobjavljeni. I radovi p isa n i u posljednjoj godini dana objavljuju se sada p o p r v i p u t. K ako se ti radovi odnose n a je d n o

8

izra zito turbulentno razdoblje n a seg p rivred n o g razvoja, koje jo s ocekuje svoju zn a n stven u ocjenu, oni m ogu p o slu ziti i kao gradja za p o vijest ekonom ske p o litike tog razdoblja. To posebno vrijedi za p o lem icke i dosad neobjavljene radove. K ritika, da bi bila konstruktivna, m ora kao svoj ko m p le m e n t im a ti i a lte m a tiv n a rjesenja. T ogprincipa uvijek sam se drzao u svojoj ja vn o j djelatnosti pa je on stoga dosao do izrazaja i u ovoj zb irci po lem ika i studija. R adovi su podijeljeni u dvije knjige od kojih se p rva odnosi na prognoze i kritike, a druga na prijedloge i ijeSenja. Prva knjiga dijeli se dalje na dva vrem enska razdoblja od kojih se p rv o odnosi na reform u iz 1965, a drugo na u m nogo cem u razlicitu reform u poslije 1971. Druga knjiga podijeljena j e p o tem atici na radove o planiranju i na one o privrednom sistem u. U nutar svake grupe radovi su razvrstani kronoloSki. N e k i od priloga ko ji su uSli u ovu zb irk u izazvali su svojevrem eno ostre p o lem ike. I z retrospektive od desetak godina b it ce m oguce m im ije i objektivnije ocijeniti koliko je au to r bio ili nije bio u pravu. Sam o se p o sebi ra zu m ije da cu zn anstvenu kritiku, kao i uvijek, bezrezervno p ozdraviti. B ranko H orvat

RAZDOBLJE 1967-1972

1. KOJA JE ClJENA USPORAVANJA PRIVREDNOG RASTA1

Cirri se da je jed a n od znacajnih a inalo zapazenih rez u lta ta reform e to §to su se sta m p a i drugi organi m asovnih kom unikacija pored svojih trad icio n aln ih veza s drzavnim a p arato m poceli ob racati znanstvenim rad n icim a i sve se vise in teresirati za rezu ltate znanstvenih istrazivanja. Toj orijentaciji trebalo bi svakako p ru ziti p u n u podrsku. Stoga sam i ja sa zadovoljstvom prim io VUS-ov poziv da n a p ristu p ac a n nacin od vrem ena do vrem ena iznesem neke od rez u lta ta svojih istrazivanja ukoliko se odnose n a aktualne problem e ekonom ike nase zem lje. S obzirom n a diskusije koje su u toku, posebno u SkupStini, kao najaktualniji problem cini m i se problem privrednog rasta . Da bi se taj problem postavio u p rav u perspektivu, potrebno je izvrsiti odredjene kvantifikacije. I to je upravo zad atak ovog clanka.

Usporavanje rasta u p ro tekle tri godine Jugoslavenska privreda, kao i svaka trzisn a privreda, inheren tn o je nestabilna. Uslijed toga n a sta ju kolebanja koja nazivam o privrednim ciklusim a. Sm isljenom i znanstveno utem eljenom anticiklicnom politikom ciklusi se m ogu u velikoj m jeri izravnati i postici visoka stopa ra sta . S druge strane, neadekvatnom politikom ciklusi se m ogu p ro d u b iti, a stopa ra s ta drasticno sm anjiti. Privredni ciklusi postojali su u citavu poslijeratnom razdoblju, sam o sto oni prije nisu bili poznati ni znanstvenim rad n icim a ni organim a ekonom ske politike. Osobito nije bio poznat m ehanizam p rivrednih ciklusa u Jugoslaviji. Danas, nakon dvogodisnjeg istrazivanja u Jugoslavenskom in stitu tu za ekonom1 V jesnik u srijedu, 8. XI 1967.

13

ska istrazivanja2 o tom e vec podosta znam o i jednom prilikom cemo vjerojatno i u VUS-u m oci objaviti neke interesantnije rezu ltate. Tako npr. znam o da se p riv red n a nestabilnost povecala osobito od 1961. nadalje. O tada, naim e, nasa p rivreda postaie u pravom sm islu trzisn a p riv re d a . M edjutim , organi ekonomske politike nisu se prip rem ili da u p rav ljaju jednom decentraliziranom privredom . Stoga se o tad a raskorak izm edju p o treb a privrede i znanja, priprem ljenosti i m ogucnosti a p a ra ta — drzavnog, kom orskog, sindikalnog —sve vise povecava. Kao konzekvencija ciklusi se p ro dubljuju a stopa ra s ta opada. Znaci li to m ozda da je decentralizaciju trebalo zadrzavati dok se a p a ra t m alo bolje ne priprem i? Ocigledno ne, je r potrebe privrede su nez’ visna a varijab la u ovoj drustvenoj jednadzbi i njoj tre b a sve ostalo, p a 1 a p a ra t, da se prilagode. P rem a tom e m ozem o govoriti o klasicnom zaostajanju teorije iza prakse i prakse iza potreba. Od godine 1960. razvio se je d a n ciklus potpuno a drugi do polovine. Prvi ciklus zapoceo je u 1960, bio je produbljen reform om iz 1961, m inim um je dosegnuo u 1962, a m aksim um u 1964. Drugi je zapoceo u 1964, bio je drasticno produbljen reform om iz 1965, i sada se u pravo nalazim o u njegovom dolu tj. n a najnizoj tacki. Kako se taj drugi ciklus krece, vidi se iz po d atak a o p rom jenam a stope ra s ta nepoljoprivredne m aterijaln e proizvodnje (industrija, sum arstvo, gradjevinarstvo). R adi potpunije inform acije navodim i podatke o k retan ju realn ih osobnih dohodaka. Z apazam o neprekinuto i drasticno sm anjivanje stope ra sta dok nije doslo do potp u n e stagnacije p a cak i apsolutnog sm anjivanja proizvodnje u toku ove godine. S tagnacija i sm anjivanje proizvodnje nije se ocekivala - da budem precizniji: organi ekonom ske politike to nisu ocekivali - tako da se priv red a nasla u vrlo teskom polozaju. Postavlja se priro d n o pitanje: Koliko nas to kosta? Prije no sto odgovorim o n a to p ita n je razm otrim o podatke o osobnim dohocim a. Proizvodnja nije sam a sebi cilj. Ono sto se zeli postici jest povisavanje zivotnog sta n d a rd a. Prom jene u zivotnom sta n d a rd u dobro se m jere kretanjem realn ih osobnih dohodaka. Ukoliko se zaposlenost ne m ijenja, realni osobni dohoci po zaposlenom - uz ostale neprom ijenjene uvjete - krecu se istim tem pom kao i proizvodnja. Ukoliko se zaposlenost povecava, sto je no rm alan slucaj, onda dohoci ra stu sporije nego proizvodnja. Iz tabele 1 vidi se da je u dvanaestogodisnjem razdoblju ostvari2 Ova istrazivanja financiraju gradske privredne kom ore B eograda, greba i Sarajeva. Podaci u ovom clanku uzeti su iz tih istrazivanja. Za-

14

Tabela 1.
Stope rasta Proizvodnja % Prosjek 1965. 1952-1964 I kvartal 13 kvartal III kvartal IV kvartal I kvartal II kvartal HI kvartal IV kvartal I kvartal 13 kvartal III kvartal 10,3 10 5 3 3 3 3 2 0 0 -1 - 2* Realni osobni dohoci % 5,4 13 9 -1 -3 1 6 19 19 14 8 4 **

1966.

1967.

* Bez septem bra ** Bez septem bra i augusta

Izvor: Indeks 1952— 1967.

van p o rast proizvodnje od 10,5% godisnje i da je tim e omogucavan p o rast realn ih osobnih dohodaka po zaposlenom od 5,5% na godinu. In au g u riran jem reform e zeljelo se ukupnu potrosnju svesti u okvire raspolozive proizvodnje. B uduci da je sto p a rasta proizvodnje pocela opadati, to se i povecavanje realn ih licnih dohodaka usporilo u toku 1965 g. M edjutim , ta d a pocinje proces preraspodjele dohotka, te je usprkos daljnjem usporavanju p roi­ zvodnje doslo do naglog povecanja tem p a ra sta licnih dohodaka. B uduci da su budzetski doprinosi vezani za licne dohotke, to su preraspodjelom z n atn a nepredvidjena sredstva otisla i budzetim a. Taj je proces zavrsen koncem prosle godine s rezu ltato m da se akum ulacija upotrijebljena za povecanje proizvodnih kapaciteta prepolovila. B uduci da proizvodnja i dalje opada, a licni dohoci (s doprinosim a, budzetim a) se vise nisu m ogli povecavati, to je u toku ove godine doslo do naglog usporavanja ra s ta realnih licnih dohodaka. Za razliku od 1965. g. ovo je usporavanje sada definitivno. U navedenom razdoblju m oguca je ova altem ativa: ili ce p rivreda o stati na nivou prepolovljene akum ulacije, sto bi znacilo upola nizu stopu ra s ta ubuduce a sam im tim e otprilike isto toliko usporeno povecavanje realn ih licnih dohodaka i zivotnog sta n d a rd a - ili ce se ici n a usaglasavanje proizvodne akum u15

lacije s apsorpcionim m ogucnostim a jugoslavenske privrede, a u tom slucaju daljnjom redukcijom licnih dohodaka tre b a p latiti preraspodjelu iz prosle godine. M a koje od ta dva ijesenja ekonom ska p o litika od ab rala, u razd o b lju koje nam neposredno predstoji p o rast dohodaka i zivotnog sta n d a rd a bit ce osjetno sporiji nego ranije. N a kraju tre b a spom enuti i zucne polem ike koje se sad a vode oko toga da li su licni dohoci ili doprinosi i budzet »pojeli« akum ulaciju. Ono sto se stv am o desilo jest to da je recesija najp rije »pojela« akum ulaciju,3 a sada su n a redu i dohoci.

K ostanje usporavanja rasta Ukoliko poduzece iz nekog razloga ne koristi svoje kapacitete, proizvodnja je m an ja no sto bi m ogla biti, a s njom je m anji i dohodak kolektiva. P rem a tom e kostanje nekoristenja k ap aciteta m oze se izm jeriti velicinom izgubljenog dohotka. Slican obracun m ozem o prim jen iti i n a p rivredu u cjelini. Kod toga treba iskljuciti poljoprivrednu proizvodnju, je r je ona velikim dijelom ovisna o vrem enskim p rilik am a. Posluzit demo se podacim a Saveznog zavoda za statistik u o drustvenom proizvodu (bez poljoprivrede) u staln im cijenam a iz 1960. g. za razdoblje 1952— 1965. Tu seriju produzujem o n a 1966. i 1967. g. pom ocu indeksa nepoljoprivredne m aterijaln e proizvodnje (industrija, sum arstvo i gradjevinarstvo) za' 1966. i p rv ih sedam m jeseci 1967. g. Na zalost SZS jos uvijek ne izracunava kv artaln e serije drustvenog proizvoda, p a se m oram o posluziti godisnjim podacim a koji onem ogucavaju tocnije vrem ensko profiliranje ciklusa. R ezultati izracunavanja prikazani su n a grafikonu, koji cemo podvrci kratkoj analizi.

3 Iz ekonomske histo rije drugih zem alja poznato je da u recesiji dolazi ne sam o do sm anjivanja akum ulacije, vec ona moze i p o tpuno iSdeznuti tako da dodje do dekum ulacije, tj. do d ezinvestiranja.

16

M ilijarde

1952

53

54

55

56

57

58

59

1960

61

62

63

64

65

66

67

G raf 1: S tv a m i i p otencijalni drustveni p ro izvo d (bez poljoprivrede, cijene 1960)
2 Jugoslavenska privreda 1965-1983.1.

Donja m asna linija prikazuje stvarno kretanje drustvenog proizvoda, gornja potencijalno kretanje, a razm ak izm edju njih p redstavlja gubitke zbog usporenog ra s ta proizvodnje. Ti se gubici sastoje od dva dijela: gubitaka uslijed neravnom jernog k reta n ja proizvodnje i gubitaka uslijed zaostajanja u rastu . Evo o cem u se radi. K ad se u toku ciklusa linija stopa ra s ta okrene p rem a dolje, p u tan ja ostvarenog drustvenog proizvoda pokazuje izbocinu u desno. Vidi se da su dolovi ciklusa postignuti u 1953, 1956, 1958, 1962. i 1967. godini. Ako sad vrhove ciklusa spojim o ravnim linijam a dobit cem o jed n u neprekinutu liniju izm edu koje i izlom ljene linije ostvarenog drustvenog proizvoda lezi srafirana povrsina A. Ta povrsina p red stav lja drustveni proizvod izgubljen uslijed neravnom jernog k retan ja proizvodnje. S am im tim e sto je uslijed sekcesivnog usporavanja izgubljen a odredjena proizvodnja, sm anjena j e i prosjecna stopa rasta. Za koliko? To, naravno, ne znam o tocno, vec m ozem o izracunati na osnovu nekih pretpostavki. P retpostavit cemo da su m oguce stope ra sta negdje n a sredini izm edju prosjecnih stopa ra s ta u toku ciklusa i stopa ra sta u fazam a ciklicnih uspona. To drugim rijecim a znaci da pretpostavljam o kako visoka stopa ra s ta u fazi ciklickog uspona sam o djelom icno odrazava dugorocne razvojne m ogucnosti privrede, dok je drugim dijelom rez u lta t neiskoriStenih k ap aciteta i ak um uliranih zaliha. Tako n a p rim jer za ciklus 1957-1960 prosjecna stopa ra sta iznosi 11,6%, a stopa rasta u fazi uspona (1958-1960) 12,5%, p a je kao m oguca stopa rasta 1 + 12,5 rrf -tr uzeto --------- ---------- = 12,1%. K onacm rez u lta ti ovih izracuna* * V ■ 1 . .1

n avanja navedeni su u tabeli 2.

Tabela 2. Izgubljeni drustveni period uslijed privrednih ciklusa (cijene 1960. g., milijarde starih dinara) 1952-60 Gubici uslijed neravnomjemog rasta Gubici uslijed zaostajanja 238 769 1960-64 570 1766 1964-67 1310 3 896 1952-67 2118 6431

18

1952-60
Ukupno izgubljen druStveni proizvod Ostvareni drustveni proizvod Gubici u % ostvarenog drustvenog proizvoda 1007 13316 7,6

1960-64
2 336 10998 21,2

1964-67
5 206 10384 50,2

1952-67
8 549 34698 24,6

Sto je priv red a razvijenija, to je slozenija i tako osjetljivija na svaki porem ecaj. Osim toga isti procentualni gubici znace sve vecu m asu izgubljene proizvodnje, a gubici uslijed zaostajanja k u m uliraju se iz razdoblja u razdoblje. U koliko se o svim tim m om entim a ne vodi dovoljno racuna, gubici m ogu postici iznenadjujuce velicine. Tako se iz grafikona vidi d a je razdoblje 1952-60 predalo narednom razdoblju u nasljedstvo razliku izm edu stvarnog i potencijalnog drustvenog proizvoda od 214 m rd din. Do k raja 1964. godine ta se razlika povecala na 659 m rd din. i sa tim deficitom je zapoceta reform a. U toku reform e deficit se m u ltiplicirao tako da za posljedne tri godine izgubljeni drustveni p ro izv o d iznosi polovinu ostvarenog drustvenog proizvoda. I to je upravo m jera usporavanja i stagnacije sto sm o je h tjeli utv rd iti. M ozemo sad uciniti jos jed a n korak dalje u analizi. Ocigledno je da se kolebanja privrede ne m ogu potpuno elim in irati. Zbog toga se u praksi jed a n dio u tvrdjenih gubitaka nije m ogao izbjeci. Koji dio? V jerojatno nije spom o da upravljanje privredom u razdoblju 1952-60 nije bilo idealno. Ako stoga proporciju gu b ita­ ka iz tog razdoblja (7,6%) uzm em o kao neizbjezivi m inim um , onda ostatak od 42,6% za posljednje tri godine sigum o nije preuvelican kao gubitak koji se m ogao izbjeci da je od 1960. godine na dalje sprovodjena adekvatna ekonom ska politika. K ada se tako dobiveni gubitak od 4420 m rd din. valorizira po cijenam a iz 1966. g. prim jenom , u nedostatku boljih podataka, indeksa cijena n a veliko sto —p rem a podacim a SGJ - 1967 daje valorizacioni faktor 1,63 - dobiva se iznos od 7200 m rd din. Kakvo je privredno znacenje te m ase sredstava vidi se iz nared n ih nekoliko ilustracija. D rustveni proizvod jugoslavenske privrede (bez poljoprivrede) iznosi u 1966. g. 7200 m rd din. Prem a tom e proizlazi da je izgubljena citava jednogodisnja proizvodnja zem lje. Ukupni rashodi za obrazovanje, nauku i k u ltu ru iznosili su u 1965. g. 453 m rd din. U poredjujuci ta sredstva s izgubljenim drustvenim proizvodom proizlazi da su se svi goruci m aterijaln i problem i u
2~

19

navedenim o blastim a m ogli rijesiti, p a da jos p reostanu znacajna sredstva za druge potrebe. Poznato je da se m i vec cetvrt vijeka borim o sa stam benim problem om . Ukupne stam bene i kom unalne investicije u 1966. g. iznosile su 444 m rd din. Znaci da je s navedenim sredstvim a i stam beno p itan je moglo da se skine s dnevnog reda. Takodjer moglo se zaposliti nekoliko sto tin a hiljad a novih rad n ik a i tako likvidirati sada reg istrira n u nezaposlenost. Ovi prim jeri, naravno, ne im p liciraju zakljucak da je bas to, a ne nesto drugo trebalo u rad iti. Oni sam o n a konkretan nacin predocuju ogrom nu potencijalnu priv red n u snagu koja se krije u visim stopam a ra sta . I o b m u to , oni pokazuju da bi, bez obzira n a subjektivne zelje, perp etu iran je niskih stopa ra sta bio najsigurn iji p u t za potkopavanje tekovina Reform e.

R eleva n tn o st dosadasnje analize K ad covjek dozivi neuspjeh onda veom a irita n tn o djeluje kvantifikacija tog neuspjeha i n a b ra jan je svih ran ijih neuspjeha. P rirodna psiholoska reakcija je d a se kaze: sto je bilo —bilo je, a sada tre b a da se nadje in telig en tan izlaz iz situacije. Iz istih razloga m oze se u ciniti da izracunavanje izgubljene proizvodnje p red stav lja nepotrebno profesorsko cjepidlacenje. Ono sto se u ovom tren u tk u trazi jesu konkretna rjesenja.4 M edjutim , upravo zbog tih konkretnih rjesenja tre b a an a lizirati ucinjene pogreske. Je r ukoliko se to ne u rad i, nova rjesenja m ogla bi da se pokazu kao - nove pogreske. Osnovna o rijen tacija ekonom ske politike u protekle tri godine b ila je orijentacija n a stabilizaciju cijena. To se pokusalo postici restriktivnom kreditno-m onetam om politikom . I cilj i in stru m en t p red stav ljaju klasicnu form ulu po zn atu iz teorije i prakse i karak teristicn u za liberalni kap italizam druge polovine proslog i p rv a dva decenija ovog stoljeca. Taj obrazac ekonomske politike dovodi do stabilizacije valute, ali izaziva zestoke deflacione efekte s opadanjem proizvodnje i povecanjem nezaposlenosti. N asa danasnja situ acija sam o je jed n a zakasnjela po tv rd a toga inade poznatog iskustva. Posljedni p u t su zem lje s trzisnom privredom opcenito prim jenjivale tu p o litiku u svom klasicnom vidu neposredno poslije Prvog svjetskog ra ta . To razdoblje zavrsilo se sa svjetskom ekonom skom krizom pocetkom tridesetih godina. K riza je porodila novu teoriju i novu praksu. Engleski
4 Uzgred receno, sto se tice n aucnih in stitu cija i takvih b i ijeSenja vec bilo kad bi m ogao da se nadje netko tko ce financirati njihovu izradu!

20

ekonom ist Keynes je 1935. godine form ulirao teen iju u kojoj I pored valutne stabilizacije kao drugi, i to m nogo vazniji cilj | ekonom ske politike figurira p u n a zaposlenost. A kao drugi in stru ­ m ent, pored m onetam o-kreditne politike, pojavljuje se fiskalna politika. Prije tog vrem ena fiskalna politika - slicno kao i kod nas danas - im ala je gotovo jedini zad atak da prik u p lja sredstva u drzavnu blagajnu za financiranje rashoda drzavne adm inistracije. Keynes je fiskalnoj politici dao aktivnu ulogu u u pravljanju privredom . I od tog vrem ena zem lje s trzisnom privredom naucile su d a spretnim kom biniranjem fiskalnih i m onetam o-kreditnih in stru m e n a ta vode anticiklicku politiku koja osigurava zadovolja-» vajuci stepen stabilnosti i pune zaposlenosti. R adi preciznostil tre b a dodati da se ovaj nau k nije lako usvojio. K eynesijanska je tera p ija u prvo vrijem e u m nogim zem ljam a — u Americi na p rim je r — bila stavljena n a indeks zajedno s m arksizm om . No privredne teskoce su d o b ar ucitelj i nekadasnja hereza nasla je svoje m jesto u sta n d a rd n im univerzitetskim udzbenicim a. Novo razdoblje jav lja se poslije Drugog svjetskog ra ta . Pod uticajem prakse Sovjetskog saveza, a i iz d rugih razloga, kao treci, i najvazniji, cilj ekonom ske politike postavlja se postizavanje visoke stope rasta . A kao treci in stru m en t jav lja se politika raspodjele narodnog dohotka zajedno s politikom naucnih istrazivanja i obrazovanja. Ukoliko nam tudje iskustvo m oze nesto koristiti, a cini se da m oze, onda je prilicno ocigledno gdje tre b a tra z iti rjesenja. Potrebno je sto h itnije preci onaj intelektualni i organizaciono-politicki p u t koji su razvijene zem lje prosle u proteklih cetrdesetak godina i pored m onetam o-kreditne politike u jed a n jedinstveni sistem in te g rirati i fiskalnu, dohodnu, naucnu i obrazovnu p oliti­ ku. M edjutim , jugoslavenska p riv red a nije sam o trzisn a privreda, ona je i socijalisticka. A to dodaje jos jed a n cilj i zahtijeva jos neki in stru m en t za postizanje tog cilja i utoliko cini zadatak slozenijim . N akon ovoga sto je upravo receno prirodno se nam ece slijedece pitanje. Ako se rjesenja znaju, ili se b a r zna gdje ih treb a tra z iti, zasto se onda ne traze, ne izgradjuju i ne prim jenjuju? To je p itan je vjerojatno n a jiritan tn ije od svih - i najozbiljnije. Bilo bi stoga veom a korisno da se n a nj pokusa dobiti odgovor. Ja odgovor n a to p itan je ne znam ; u svakom slucaju ne znam zadovoljavajuci odgovor. V jerojatno je da neznanje igra veliku ulogu. No isto je tako vjerojatno da se sav problem ne svodi sam o n a neznanje. Prilicno je jasn o da kadrovi zaduzeni za priprem anje odredjenih m jera nedovoljno poznaju funkcioniranje m ehanizm a trzisne privrede. Ali nije jasno zasto se ti kadrovi ne obrazuju? 21

Prilicno je poznato da se m noge m jere donose na brzinu, nedovoljno priprem ljene i n a osnovu im provizacija. Ostaje, m edutim , da se objasni tko i zaisto p a ra liz ira pokusaje i prijedloge d a se te m jere studijski p rip rem aju ? Prilicno je ocigledno da je danas u zem lji veom a slozena drustvena i p riv red n a situacija, da m noge pojave izm icu kontroli i da p rakticisticka rjesenja m ogu izazvati i stv am o izazivaju velike i nenadoknadive stete. I stoga je ocigledno potrebno razviti intenzivan i sistem atski naucni ra d koji ce p rip re m iti adekvatna rjesenja. No ostaje nejasno zasto sve, ili gotovo sve, inicijative u tom pravcu propadaju? Cini se da ono sto je u ovoj fazi najh itn ije nisu neka gotova rjesenja, vec stvaranje preduslova da se do rjesenja dodje i da se ona zatim prim ijene. U tom poslu ne bi trebalo vise gubiti ni trenutka. Kakve su konzekvence zakasnjavanja, pokazuju grafikon i tab ela.5

5 Ovaj je filanak izazvao jed n u od rijetk ih polem ika u jugoslavenskoj Stam pi uz mnoStvo pisam a Citalaca n ovinam a i au to ru . Polem ika se, karakteristicno, um jesto trazen ja rjeSenja za iskrsle problem e, odm ah pretv o rila u deb atu o sukobu izm edju ekonom ista i politidara: 1. 2 ark o Bozic, »Postoji li sukob izm edju ekonom ista i politifiara?«, Borba, 11. XI 1967. 2. 2ivko Milid, »Tra£i se odgovor«, Svet, br. 578, 18. XI 1967. Milic se joS jednom proslavio svojim ra z m a tran jim a u 1983. g. Vidi njegov dlanak »Branko H orvat i N obelova n agrada«, Danas, 28. X 1983., s. 39. 3. M elita Singer, »Sukob nauka-politika?«, Vjesnik, 19. XI 1967. 4. 2 a rk o Bozic, »Ipak se trazi odgovor«, B orba, 23. XI 1967. 5. M elita Singer, »Ipak se tra zi odgovor«, Borba, dec. 1967. 6. B ranko H orvat, »Kome je p o treb an sukob izm edju ekonom ista i politifiaraPo, Borba, 27. XI 1967. 7. Slavoljub Dukid, »Jedna prom aSena polem ika«, Borba, 1. XII 1967. 8. A leksander B ajt, »Da li se ignorisanjem kritifinih stavova moze ici n ap red ?« , Borba, 6. XII 1967. 9. Vjesnik u srijedu, »Borbin salto m o rtale« , 6. XII 1967. 10. Slavoljub Bukic, »Povodom odgovora profesora B ajta«, Borba, 7. XII 1967. 11. 2ivko Milic, »Malo laze, m alo m ontaze«, Svet, br. 581, 9. XII 1967. 12. R edakcija Borbe, »Polem ika - ali kakva?«, Borba, 10. XII 1967. 13. 2ivko Milid, »Posle laze i m ontaze evo sad i eskivaze«, Svet, 23. XII 1967. 14. K reSim ir Dzeba, »S talna ofenziva«, VUS, 29. XI 1967. 15. Slavoljub Bukic, »Polem ika o polem ici«, Borba, 27. XII 1967. 16. M ilan Bajec, »Nauka i politika«, Borba, 19. XI 1967. 17. A lbrecht R om an, »Sta predvidjaju pojedini ekonom isti«, istupanje na V m plenum u C K S K J, Borba, 24. XI 1967.

22

K oine j e potreban sukob izm e d ju ekonom ista i politicara?6 U Borbi od 11. novem bra novinar 2arko Bozic napisao je pom alo d ram atican clanak pod naslovom »Postoji li sukob izm e­ dju ekonom ista i politicara?« . Izuzev nespretno form uliranog naslova - koji je citaoca m orao zbunjivati isticanjem sukoba koji ne postoji i dram aticnog zavrsetka: »Tko im a pravo i u kolikom obim u, naucnici ili politician? K rajnje je vrem e da se to kaze.« — koji se m ogao o pravdati uobicajenim novinarskim pretjerivanjem u svrhu pobudjivanja paznje - i neukiisnog isticanja Z agreba kao cen tra »gde su se, kako m oze d a izgleda koncentrisale kritike koje ekonom isti upucuju politici« - sticao se dojam da je drug Bozic pokusao objektivno p rik azati neke dilem e kako ih on vidi. M edjutim , nedjelju d an a kasnije u S v e tu novinar 2ivko Milic clankom pod naslovom »Trazi se odgovor« vec trazi pogrom univerzitetskih profesora koji n a p a d vrse iz »pseudonaucnih bunkera«. Drug M ilic doduse nije ekspert za teoriju ekonomske politike, ali on ipak pouzdano zna da su rezu ltati istrazivackog rad a naucnih rad n ik a pogresni. »Zbog toga — poziva nas drug Milic —nije dovoljno d a tu kritiku sam o proglasim o opasnom , a da p ri tom e njeni autori ne b u d u javno, arg u m en tim a naucnim i naucno ubedljivim odgovorim a solidno potuceni«. Drug Milic doduse ne c itira ni jed a n od n au cn ih radova ili objavljenih knjiga ekonom ista koje navodi - ali ga to ne sprecava da objavi kako su profesori kao doktor A leksander B ajt iz Ljubljane i doktor Branko H orvat iz B eograda » ... knjiski ljudi, od prakse odvojene individ u e ... teoretski cistunci i oni koji operisu izvan vrem ena i prostora« i koje kao takve tre b a nap asti, p a cak ni to nije dovoljno. Proslo je jos nekoliko d a n a i 23. novem bra pojavila se u B orbi polem ika 2. Bozica s Vjesnikovim novinarom M elitom Singer. Polazeci od sasvim razum nog p ita n ja (»Zasto drug Bozic zeli ili b a r objektivno tom e doprinosi - izazivanju sukoba iz m e d ju ... naucnih rad n ik a i politicara? Je li svjestan m edvjedje usluge koju tim e cini i nauci i politici, i u konkretnom slucaju i privrednoj reform i?«), Bozic u zaru polem ike dolazi do konstatacija, koje, kad se uzm e u obzir sve sto je do sada receno, zahtijevaju da javno reag iraju i oni preko cijih ledja se vodi ta polem ika. Drug Bozic naim e sm a tra d a prigovor o vjestackom izazivanju sukoba tre b a u p u titi ne njem u nego prof. B ajtu i m eni; da je »jasno kakva p ita n ja i kakve posledice proizlaze iz koncepcija prof. B ajta i

6 Borba, 27. XI 1967.

23

d r H orvata«; ako naucni rad n ici po svojoj savjesti iznose rezultate svojih istrazivanja, tj. »tvrde ono sto tvrde, onda efekat moze da bude cak i porazan. To m oze da poljulja poverenje m nogih u p o litik u ... a to opet sa svoje stran e m oze d a dem obilise vrlo znacajne snage u borbi za reform u«‘; drug Bozic skrom no i sim paticno izjavljuje d a je »laik u ekonomskoj nauci«, ali ga to ne sprecava da nekoliko odlom aka dalje au to ritativ n o utvrdi: »Ali, za svakog ko je procitao prof. B ajta i d r H orvata, izgleda jasno da oni ne p lediraju za usavrsavanje, nego za likvidiranje ekonomske politike kakvu danas im am o. N aravno i to, kako kazu, u krajnjoj liniji rad i njenog usavrsavanja. N acin n a koji' to rade ne vodi, m islim , ujedinjavanju nap o ra u tom sm islu, nego totalnoj dezintegraciji«. t e m u ovo haran g iran je drugovi Bozicu i M ilieu? Kom e ono moze koristiti? Reform i? Z ar sm a tra te da se reform a moze sprovesti zm ireci n a teskoce, nojevskom taktikom ? Ne bi li to bio dobro poznati birokratski oportunizam ? Pokazuje li se politicka odgovom ost presucivanjem cinjenica? Hi otvorenim uocavanjem teskoca i angaziranjem d a se one prevladaju? Z ar tako m alo cijenite drustveno-politicko jedinstvo ove zem lje d a doista sm a­ tra te da nekoliko naucnih k ritika m oze u ciniti darm ar? Zar d oista toliko sum njate u progresivnost naseg sam oupravnog d ru stv a d a a priori pretp o stav ljate kako ce m u nauka naskoditi, a ne koristiti? Z ar nije norm alnije p retp o stav iti d a ce jav n a n aucna k ritika doprinijeti pronalazenju boljih rjesenja? N auka, naravno nije nepogresiva. A ekonom ska politika, upravo zato sto je i politika, ne moze se svesti iskljucivo n a nauku. To su banalne istine koje jedva da je potrebno ponavljati. No zar naucni socijalizam ne pretp o stav lja u p o treb u naucnih m etoda gdje god i dokle god je to m oguce, ne znaci oslanjanje n a nauku m a kako ova b ila nesavrsena? Z ar to nije i jasno p ro k lam iran a politika Saveza kom unista, p a je tako u upravo objavljenim zakljuccim a Osmog plenum a, pored tra z en ja d a zbog »sve veceg znacaja inicijativa iz sam oupravne drustvene b a z e .. . s v i. .. drustveni faktori blagovrem eno odgovaraju n a prijedloge i kritike . .. rad i nalazenja sto boljih rjesenja u sistem u i tekucoj politici«, opet jednom istaknuto: »Savez kom unista ce, kao i uvijek, svoju politiku i praksu zasnivati na rez u lta tim a progresivne drustvene m isli i naucnih istrazivanja«, boreci se, m edju ostalim , i protiv sup ro tstav ljan ja ekonom ske nauke ekonomskoj politici. Um jesto im p u tira n ja zakulisnih m otiva, z a r nije bilo jednostavnije p retp o ­ staviti d a se naucni rad n ici jav ljaju svojim prijedlozim a upravo zato sto su kao sam oupravljaci zivo tn o zainteresirani za uspjeh reform e, sto zbog toga ne m ogu b iti indiferentni p rem a pogreska24

m a koje m in iraju ciljeve reform e, posebno kad se rad i o ljudim a koji su b itku za reform u zapoceli davno prije nego sto je reform a zakonski inau g u riran a, kako se to, m edju ostalim , vidi iz bibliografije njihovih radova? Javljaju se i druga pitan ja. I prije reform e - i njenog neposrednog proizvoda, Brionskog plenum a —radjene su pogreske u ekonomskoj politici, m ozda i vece nego danas. I ta d a su se m noge stvari m ogle popraviti, m noge stete izbjeci, no naucni rad n ici nisu izlazili u javnost s kritikom . Zasto nije bilo javne naucne kritike? Je li to bilo korisno ili stetno za izgradnju socijalizm a u Jugoslaviji? 2ele li drugovi Bozic i Milic da se ponovo v ratim o u to stanje? K ada stvari ne idu najbolje, treb a li savjesni naucni rad n ici d a sute i slijezu ram enim a? Da sute to dublje, sto su devijacije od norm ale vece? Z ar nije povlacenje u p riv atn i krug m nogo jednostavnije i p rijatnije od drustvenog angaziranja? Z ar ne uvidjaju drugovi Bozic i Milic da njihovo pronalazenje sukoba tam o gdje ga nem a i haran g iran je u im e pogresno shvacenih interesa —objektivno upravo vodi u situaciju za koju sm o sm a tra li da je reform om definitivno prevladana i prep u sten a proslosti? Z ar nije ocigledno da huskanje ekonom ista na politicare ili o b m u to doista cini m edvjedju uslugu svim a? Z ar ne bi bilo konstruktivnije sug erirati rad n im organizacijam a i forum im a koji raspolazu sredstvim a da financiraju studije, naucn a istrazivanja, naucne skupove i polem ike u kojim a bi se naucnim m etodam a i sta n d a rd im a rascistila sp o m a i nejasna pitan ja? A od k ritic a ra bi se trazilo da pokazu sta znaju u pozitivnoj izgradnji privrednog sistem a i m jera ekonomske politike? Z ar takav jed a n proces ne bi veom a brzo i efikasno odijelio pljevu od psenice i javnosti pruzio elem ente za ocjenu gdje tko stoji i sta tko stv am o hoce? Z ar ne bism o m ogli im ati puno povjerenje u jugoslavenske naucne radnike da ce onem oguciti naucne i politicke diverzije i pronaci najadekvatnija rjesenja? Ili bi to bilo toliko opasno, da bi vodilo »totalnoj dezintegraciji«? Sam oupravno drustvo je deetatizirano, depolitizirano drustvo. O dum iranje drzave znaci zam jenjivanje drzavno-politickih m ehanizam a (i politicara) sam oupravnim m ehanizm im a (i sam oupravljacim a). Kod nas taj proces tra je vec vise godina. Z ar u takvoj situaciji ne izgleda, blago receno, cudno kad netko p oliticare kao profesiju su p ro tstav lja ekonom istim a ili bilo kojoj drugoj profesiji? R adi li se tu o jednom lingvistickom lapsusu, ili p ak o odrazu dubljih shvacanja po kojim a politicari je s u profesija i kao takvi tre b a d a cvrstom rukom prave red u ovoj nasoj nem im oj socijalistickoj zemlji? 25

Ili uzm im o ovaj aspekt problem a. Dodje recim o, do neke epidem ije. V lasti poduzm u odredjene m jere za sprecavanje epidem ije. Strucnjaci epidem iolozi u tv rd e da predlozene m jere nisu adekvatne i da program zastite tre b a m ijenjati. Znaci li to da je izbio sukob izm edju epidem iologa i p o liticara? Znaci li to da epidem iolozi »ne p lediraju za usavrSavanje, nego za likvidiranje« politike suzbijanja epidem ije? Znaci li to politicku neodgovom ost je r su se epidem iolozi javili onda kad je od epidem ije pocelo stra d a v ati m nogo ljudi, a bilo bi oportunije da su se javili nakon sto se epidem ija zavrsila? Dovoljno je p o staviti ta p ita n ja da bi se uvidjelo koliko su takve tv rdnje besm islene. A upravo te besm islenosti drug Bozic im p u tira prof. B ajtu, m eni i zagrebackim i beogradskim ekonom istim a okupljenim oko Ekonom skog in stitu ta u Zagrebu. N a k raju jo§ i napom ena o jednoj cinjenici koja bi trebalo da bude ocigledna. N igdje n a svijetu, p a tako ni kod nas, p o liticari — tj. vlada i p a rla m e n t — ne izm isljaju ekonom sku politiku iz svojih glava. Ekonom ska p olitika se izgradjuje na osnovu analiza i m ate rija la koje p rip rem aju strucnjaci sluzbe drzavnog a p a ra ta . Politicki sociolozi su odavno utv rd ili u kojoj m jeri a p a ra t predodredjuje form uliranje politike. Ovdje je dovolj­ no c itira ti zakljucak zagrebackog ekonom ista d r B aletica (V/esnik, 22. novem bra), koji je o tom e rekao uglavnom sve Sto je trebalo reci: »U uvjetim a druStvene podjele ra d a ne m oze se ocekivati da politicari jednako tako znaju ekonom iju kao ekonom isti. Za to postoje stru cn a tijela i sluzbe. Da li kvaliteta provedenih analiza i predlozenih rjesenja, Sto ih te sluzbe nude, sa strucne stran e zadovoljava, p itan je je na koje m ogu odgovor d ati sam o ekonom isti. Zato ako neki ekonom isti takve analize i rjesenja nap ad aju kao neadekvatna i nenaucna, onda to nije prije svega n ap ad na politicare, vec na ekonom iste i 'ekonom iste' koji iza njih stoje. Interes p o litic a ra ne sastoji se u elim iniranju diskusija o ekonomskoj politici, vec n aprotiv u njihovu poticanju, je r se sam o tako m oze poboljsati kvaliteta ra d a ekonom ista, om oguciti bolje snalazenje sam ih p o liticara u slozenim ekonomskim problem im a i poboljsati kvalitete odluka koje oni donose«. P rem a tom e sukob izm edju p o liticara i ekonom ista ne sam o sto ne postoji, vec bi po prirodi stvari takav sukob bio besm islen. To, naravno, ne znaci da p o jed in im ekonom istim a i po jed in im po liticarim a nece iz razn ih razloga sasvim odgovarati da h arangiraju jed n i n a druge kam uflirajuci te h aran g e sukobom nauke i politike. No treb a li takve sluzbe podrzavati ili ih naprotiv dem askirati? 26

Postoji, m edjutim , jed a n drugi veom a realan sukob. To je sukob izm edju naucnosti i nenaucnosti, izm edju strucnosti i nestrucnosti. Taj sukob se odvija izm edju politicara i politikanata, izm edju ekonom ista i »ekonom ista«, izm edju naucnih radnika i d ile ta n a ta - i slicno n a ostalim p odrucjim a rad a. Taj je sukob do sada bio reg istrira n uglavnom sam o u rad n im kolektivim a poduzeca. O pcenito se kod nas rad n i kolektivi u p riv red i pausalno optuzuju za sve defekte privrede pocevsi od sporog prilagodjavan ja reform i p a do niske strucnosti p rivrednih kadrova. U te stereotipne ocjene skorasnje diskusije unijele su je d a n novi mom enat. Pokazalo se da za privredne defekte nisu odgovom i jedino rad n i kolektivi; efikasnost p rivredjivanja ovisi vjerojatno u mnogo vecoj m jeri o strucnosti kadrova na svim razin am a izvan i iznad razine poduzeca (drzavni a p a ra t, savezni, republicki, lokalni; kom ore; sindikati; banke). Ako tako stoje stvari, zar ne bi jed a n od m ogucih kostruktivnih p rilaza bio taj d a se um jesto tra g a n ja za sukobim a profesija i rasp iriv an ja netrpeljivosti svi zajedno angaziram o —b a r svi oni kojim a je doista stalo do uspjeha reform e - u jednoj intenzivnoj i sistem atskoj akciji povisavanja strucnosti na svim nivoim a i zam jenjivanju im provizacija naucnim m etodam a i naucno fundira n im rjesenjim a vodeci, naravno, u punoj m jeri racu n a o politickim kom ponentam a dane situacije? Z ar je tu poruku bilo tako tesko p ro citati iz objavljenih radova? Beograd, 24. novem bra 1967.

27

2. EKONOMSKA NAUKA I PRIVREDA

A. KRATAK SPOJ IZMEDJU ZNANJA I NJEGOVE PR IM JEN E1 Predsjednik Sku p stin e opcine Rijeka D ragutin H aram ija, k o ji je u ovoj rubrici govorio p rije vas, p o stavio v a m je p ita n je sto treba uciniti da dobijem o bolje i p o tp u n ije teoretsko objaSnjenje nasih svakodnevnih dilem a. B u d u ci da ste vi naucni ra d n ik i direktor Jugoslavenskog in stitu ta za ekonom ska istrazivanja, predlozio bih da se u odgovoru za d rzim o na p o drucju ekonom ike. V jerojatno ne zelite reci kako je sve sto se kod nas dogadja u redu i sad sam o teorija tre b a da objasni zasto je to tako p a da budem o posve zadovoljni? Dapace, am biciozni sm o, a a m biciozni se tesko zadovoljavaju p o stig n u tim . Pitanje vam je postavljeno upravo za to sto se susrecem o s teskocam a koje bism o s p o m o cu teorije trebali savladati, ali p o m o ci od teorije nem a. Ocito, m nogo toga nije u redu. I buduci da ne zelim o govoriti 0 pasivnom , fatalistickom objasnjavanju, vec o objasnjavanju u m arksistickom sm islu, usm jerenom n a m ijenjanje, n a prevladavanje teskoca, vidim nekoliko aspekata nase sadasnje ekonomske problem atike. Prije svega, postoji m nogo vece znanje —i teorijsko, 1 u sm islu m oguce p rim jene - nego sto dolazi do izraZaja u ekonomskoj politici. N a osnovu znanja koja vec im am o s prilicnom sigum oscu m ozem o predvidjeti novu reform u oko 1970. godine, ako se nista bitnije n e p ro m ijen i u vodjenju nase ekonom ske politike.2 Tu sad
1 Viesnik, 25. VI 1967. Razgovor vodio T. B utorac. 2 Do reform e je zaista i aoSIo u prognozirano vrijem e: zapocela je u stavnim am an a m an im a i zavrSila novim ustavom iz 1974.

28

n a sta ju dilem e i za nas teoreticare. N ase privredne nezgode nekako se uzim aju kao p rirodne nepogode. I nem a m nogo ljudi kojim a je jasno da su to najvecim dijelom rezu ltati poteza sto su m ogli b iti i drukciji i koji su se m ogli predvidjeti. I z vaseg izlaganja p roizlazi da je raskorak izm e d ju teorije i prakse k o d nas veci nego bi objektivno m orao biti? M ozete reci zasto je tako? Jugoslavenska priv red a po svojoj je drustvenoj organizaciji jedinstvena u svijetu. Mi ne m ozem o kao nasi istocni i zapadni susjedi kupiti licence za rukovodjenje privredom . Sve m oram o sam i izm isliti. Svjesni sm o toga da u poduzecim a tre b a prevladati epohu tu d jih licenca, ali nism o svjesni potrebe da bism o to jos p rije treb ali u ciniti u naucnoj bazi, u podrucju ekonom ije, sociologije, politickih n a u k a .. . Mnoge negativne drustvene potrese izbjegli bism o ili bism o ih ublazili kad bism o razlicite alternative prije definitivne odluke raspravili naucnim m etodam a. Opseg naucnog ra d a p o tre b a n nasoj p rivredi upravo zato sto je nauka u dobrom sm islu rijeci avangarda privrede m nogostruko je veci nego sto sm o tren u tn o sposobni d ati. I to je drugi aspekt problem a 0 kom sam htio govoriti. K ad bism o sve nase ladice s gotovim i p rojektiranim naucnim radovim a otkljucali i dali ih privredi i drzavnim organim a i kad bi oni uz to bili sprem ni d a rezultate tog ra d a i prim ijene - sve bi to bio jos uvijek tek m ali dio onoga sto bi trebalo i sto nasa privreda i drustvo zahtijevaju da bi se kretali nap rijed bez grceva i p o tresa kroz koje prolaze. M edjutim , izm edju postojanja znanja i njegove prim jene im am o k ratak spoj. 1 to iz vrlo jednostavnog razloga: na kom andnim pozicijam a naseg privrednog zivota nalaze se ljudi koji su se skolovali u praksi, ljudi koji su dosli do svojih pozicija radeci i napredujuci u praksi kakva je bila. A ta nasa praksa bila je ad m inistrativna, centralisticka, itd. Zato je tim ljudim a robn a, trzisna, decentraliziran a priv red a potpuno stran a. N e bih zelio na sve gledati ruzicasto, ali m islim da nem a opravdanja za toliki p e sim iza m . P rolazim o kro z teskoce, ali ipak napredujem o. To se ne m oze zanijekati. Ni ja nisam pesim ist. N ikad n isam rekao da ne m oze b iti i drukcije. J a vidim izlaz. On je u stv aran ju klim e i drustvenog pritisk a da se rad i bolje, je r ne tre b a im ati iluzija da ce se stvari sam e od sebe poboljsati. Od n au cn ih rad n ik a i ljudi iz prakse tre b a tra z iti da se izrade dugorocna rjesenja. O ptim ist sam s obzirom n a m ogucnosti strucnjaka, je r ih im am o koji su kadri da rjesenja predloze u relativno kratkom roku. O staje nam da ta rjesenja provedem o, a to je tezi dio posla. 29

U pom o izdvajate naucne radnike i suprotstavljate ih —kako vi k a zete — ljudim a iz prakse. N e bi li trebalo p revladati to razdvajanje? Trebalo bi sh v atiti da postoji p riro d n a podjela rad a. N pr. izm edju drzavne ad m inistracije i politickih ak tivista na jednoj i naucnih rad n ik a na drugoj stran i. N a zalost; ta se podjela kod nas nepotrebno p retv a ra u nekakve sukobe. D rzavni funkcioner ne m oze izaci pred jav n o st i reci, na prim jer, reform a ide lose. Po priro d i stvari on to ne moze. Ne zato Sto stiti svoju poziciju, nego zbog toga sto bi takvom ocjenom pogorsavao situaciju. On profesionalno m ora b iti o p tim ist kako bi m obilizirao snage za rjesavanje teskoca. I to je za m ene prirodno. Tako je svagdje u svijetu i kad tako ne bi bilo, m orali bism o n a tom e in zistirati, m orali bism o zahtijevati da tako bude. Ali to je sam o jed n a stra n a stvari. Mi - s druge stra n e — m oram o im ati kriticku savjest drustva. I to u pozitivnom sm islu, ne u kritizerskom . A to moze biti nauka koja je po priro d i stv ari nepovjerljiva, je r svakom problem u unap rijed prilazi sa skepsom da to m ozda nije tako, svaku stv a r ispituje da m ozda n em a neki skriveni defekt. I ako se naviknem o na to da takvu podjelu p rih v atim o kao prav ila igre, onda drzavni forum i m ogu m nogo dobiti od naucne kritike, a i nau k a moze m nogo nau citi od prakse. No ukoliko nem a naucne kritike, nuzno se pojavljuje pragm aticki oportunizam koji opet neprim jetno odvodi u drustvenu neodgovom ost. N a zalost i s p rim jerim a iz nauke m o zem o dokazati kako neracionalno trosim o. Cesto se cuje kako ne dajem o dovoljno novaca za naucna istrazivanja. Poznato je , m e d ju tim , da im a m o p revise naucnih in stitu ta i da novae ko ji im dajem o zapravo nerazum no trosim o je r svakom e dajem o p o nesto, n ikom e dovoljno. Te su konstatacije i tacne i pogresne u isto vrijem e. Im am o previse in stitu ta u b rajam o li u to sve ustanove koje su u svoj naziv napisale im e in stitu t. A im am o ih prem alo u b rajam o li tu kadrovski izgradjene i dobro oprem ljene institucije. Im am o m o­ zda sam o dva donekle zadovoljavajuca in stitu ta u podrucju ekonom skih nauka (Zagreb i Beograd). Slicno je i s in stitu tim a u ostalim drustvenim naukam a. Isto je tako tacno da s onim novcem koji im am o za nauku m ozem o u rad iti vise. R asipanje, m edjutim , nastaje i zato sto nem am o dugorocnih aran zm an a. Ja kao direktor In stitu ta pola svog radnog vrem ena izgubim na sastancim a u raznim forum im a da nadjem novae za nase projekte. A m ogli bism o sve drukcije o rg an izirati kad bism o im ali nekoliko velikoh interesenata; da je to vlada ili njeni organi, da 30

su to kom ore ili neka velika poduzeca. S njim a bism o sklopili aranzm ane na 5 -6 godina, obavili organizacioni posao i onda prionuli na naucni rad . A m i cinim o suprotno - stalno se bavim o organizacijom , a stv a m im radom bavim o se najm anje. N aravno, tako trosim o sredstva, a rez u lta ta nem a. Da ne bi to bila neka apstraktna, generalna kritika, m olio bih vas da preciznije odredite na koga se odnose vase prim jedbe. Poznato j e da se Bnanciranjem naucnog rada bave fondovi za naucni ra d u cijim upravnim odborim a sjede i naucni radnici. Iz iskustva znam da od p redlaganja naucne tem e do tren u tk a kad je p o tpisan ugovor s Fondom za naucni ra d u prosjeku prolaza dvije godine. A to likvidira svaki sm isao takvog ugovaranja. U In stitu tu im am o jed a n drastican slucaj da je zakljucivanje ugovora tra jalo vise od cetiri godine i jos nije zakljucen definitivno, u cjelini, vec nekako parcijalno. Desava se da ugovaranje traje dvije godine, a odredi se rok za izradu naucnog ra d a od sest m jeseci. A trebalo bi b iti ob m u to , je r je ocigledno teze n apraviti ra d nego po tp isati ugovor. K a d im a te toliko prim jedaba na organizaciju i financiranje naucnog rada, vjerojatno im a te i prijedloge kako bi to trebalo da izgleda? Ne sam o kako bi to kod nas treb alo da izgleda nego svagdje je tako — naucni ra d tre b a da organiziraju naucni radnici. N aravno, drustvo tre b a da im a odredjenu ingerenciju, nekog inteligentnog predstavnika koji ce sjediti u Savjetu za naucni ra d i zastu p ati interese budzeta. S redstva tre b a da se d aju savjetu koji bi m orao b iti sastavljen od nau cn ih rad n ik a i koji bi radili iskljucivo po kriterijim a nauke. U decentraliziranoj privredi kao Sto je nasa m ogli bism o m alo decentralizirati i financiranje naucnih istrazivanja, da ne ovisi sve o jednom centralnom drzavnom fondu. I fondovi po rep u b lik am a su zapravo centraliziran i fondovi, sam o m anji i p rem a tom e neefikasniji. Zato je nekoliko nas povelo akciju da u zem lji stvorim o svojevrsne fondacije za financiranje nauke. Bilo je najlogicnije da pocnem o sa Saveznom privrednom kom orom koja bi financirala djelatnosti i istrazivanja koja im aju veze s privredom . M edjutim , ta ideja nije prosla u Saveznoj privrednoj kom ori. Za cjelokupna istrazi­ vanja dodijeljeno je 300 m ilijuna sta rih dinara, a osim toga form iran je u pravni odbor fonda iskljucivo od direktora poduzeca um jesto od naucnih radnika. Time je ideja o radikalnoj intervenciji i o stv aran ju dugorocnog pro g ram a naucnog istrazivanja iza kojeg bi sta ja la priv red a - najvecim dijelom p a la u vodu. 31

K azete: »nauka - naucnim radnicim a«. Po isto j fo rm u li m ogli bism o reci ku ltura - k u ltu m im radnicim a, zdravstvo zdra vstven im radnicim a, p o litika —p o litic k im radnicim a. Ocito je da bi nas takva parcelizacija dovela do apsurdnih situacija nespojivih s nasim sam oupravljackim drustvom . Pogresno m e in te rp re tirate . Ni u jednoj razvijenijoj naucnoj sredini ne trose se drustvena sredstva tako neodgovom o kao kod nas. I u najbogatijim zem ljam a, ako razgovarate o nekom naucnom projektu, svaki ce vam profesor reci koliko stoji jed a n rad n i dan, kolike su rezije, kako se to m oze iskalkulirati, gdje nalazi svoj in te re s . .. A kod nas naucni rad n ici jos i danas sm a tra ju da im je ispod casti da o tom e vode racu n a. I kad trazim o da dodju do izrazaja naucni radnici, im am o n a um u upravo to da se poveca odgovom ost i naucnih radnika. Dok o tom e budu vodili racu n a cinovnici, b it ce ovako kako je bilo dosad. Svi seriozni naucni radnici upravo su za to da se odgovom ije p o stu p a sa sredstvim a, da bude bolja organizacija i, p rije svega, kvalitetniji rad . A tko ce se za to bolje b rin u ti od onih koji su za naucni ra d najvise zainteresirani. U tom sm islu ja sam za to da se nauka vise prep u sti naucnim rad n icim a nego do sada. O tprilike na isti nacin n a koji sm o i tvom ice prep u stili radnicim a, a drzavnu adm inistra c iju elim inirali. D anas, zahvaljujuci jos uvijek ovoj ili onoj vezi, ovom ili onom direktoru, sve naucne organizacije nesto rade, sve zivotare; one koje su lose zive na rac u n dobrih, a one dobre ne m ogu davati dru stv u i privredi ono sto bi trebale. Vise sm o govorili o prom asajim a nego o dostignucim a. To je , cini se, postala nekako nasa osobina. S v i vodim o racuna o svem u i narocito lako p ronalazim o pogreske drugih. N ezadovoljni sm o vec i sa sam im nezadovoljstvom . J a bih to postavio o b m u to . Im am o potencijalno veom a plodan drustveni sistem , u sustini - izvanredno vitalan sistem . I zato, kad sm o nezadovoljni, nism o nezadovoljni s onim sto smo radili, vec s onim sto nije uradjeno. N ezadovoljni sm o kad shvatim o sto sm o sve objektivno m ogli u rad iti. M olim vas da na kra ju odredite sugovom ika za slijededu nedjelju i da m u p o sta v ite pitanje. Za razliku od ekonom ista naucni radnici u hum anistickim disciplinam a —filozofi, pedagozi, knjizevnici, um jetnici, cini mi se - sm a tra ju da inzistiranjem n a ekonom skim stim ulansim a m ozda m iniram o fundam entalnije vrijednosti socijalistickog sistem a. To je, m edjutim , tem a za diskusiju. N a zalost, ta diskusija 32

izm edju ekonom ista i njihovih kolega u oblasti »drustvene nadgradnje« nije se vodila u direktnom dijalogu. Zbog toga bih iskoristio ovu prilik u i postavio pitan je filozofu M ihailu Markovicu, dekanu Filozofskog fakulteta u B eogradu, da iznese svoje rezerve, eventualno kritiku i m ozda p ita n ja ekonom istim a s obzirom n a povratno djelovanje trz ista i trzisne stim ulacije na hum anisticke vrijednosti koje ocekujem o od socijalizm a kao drustvenog sistem a.

B. NAUCNIINSTITUTI DANAS3 Ja ne bih hteo da govorim o opstem principu, tj. o tom e da li je nauka p o treb n a ili nije, je r svi znam o da je potrebna, i slazem o se sa ulogom nauke u savrem enom d rustvu i ovde i van ove zgrade; ne bih hteo da govorim ni o svim naucnim in stitu tim a je r se ne sm a tra m kom petentnim . Jedino poznajem in stitu te iz oblasti d rustvenih nauka. Prva m oja konstatacija je da je situacija u oblasti nase nauke zaista kriticna. Mi danas im am o m nogo vise naucnih organizacija nego pre ra ta i za nauku se daje vise nego pre ra ta . Ali to nije kriterijum , je r m i i pored toga zaostajem o za p o treb am a privrede i drustva. Moze se naci niz k riteriju m a koji to nedvosm isleno ilu stru ju , a ja cu neke navesti. N a prim er, nasa zem lja se nalazi n a poslednjem m estu u Evropi po izdacim a za naucni rad. Od sim ptom a zaostajanja, odnosno neadekvatnih resenja nauke i njene uloge u nasem dru stv u i privredi, tre b a napom enuti da je najtezi sim ptom em igracija naucnih kadrova. Drugovi koji p u tu ju u inostranstvo poslednjih godina verovatno su kao i ja sa zaprepascenjem konstatovali kako se iz godine u godinu, gotovo bih rekao iz m eseca u mesec, povecava broj naucnih radnika Jugoslovena u Engleskoj, Francuskoj, Americi i u citavom svetu. J a ne znam zem lju gde ih nisam nalazio. K ad razgovarate s tim ljudim a i p ita te sta ih je n ateralo da odu napolje, onda su njihova obrazlozenja su p ro tn a onom e sto se obicno kaze za odlazak u inostranstvo. N aim e, nije tu rec o m aterijalnom m om entu, nego kod vecine je posredi svest da su dosli u situaciju da predvidjaju upropascavanje svoje zivotne karijere. K ad naucni rad n ik govori o karijeri on ne m isli n a m aterijaln e m ogucnosti, nego n a svoje stvaranje. Da bi se u nauci nesto stvorilo potreban je dug rad.
3 Izlaganje sa savjetovanja u S indikatu druStvenih djelatnosti B eograda. GlediSta, 5, 1967, 721-724.
3 Jugoslavenska privreda 1965-1983.1.

33

M edjutim , ako im ate seckanje »iz k v artala u kvartal«, da li ce o stati u in stitu tu ili nece, da li ce b iti p ara, da li ce doci direktor ili nece, da li ce ovaj fond rasp isati konkurs ili nece, onda se ne m oze razm isljati o stv aran ju zivotnog dela. Drugovi koji su napolju i koji sada em igriraju sm a tra ju da ce tam o nesto stvoriti. Mi sm o proklam ovali politiku ubrzanog razvoja nauke i nasa S kupstina je tu politiku donela i javnost podrzala. Jed an od dokum enata su i Teze o p lan iran ju . Citao sam te teze, i na sest razn ih m esta se istice p o treb a nauke, a slicno se ponavlja i u kasnije donetom sedm ogodisnjem planu. M edjutim , nijedna konsta ta cija od tih sest nije sprovedena sto se tice institu cija koje te teze prim jenjuju. Ili, razm otrim o zakljucak: u sedm ogodisnjem finansiranju naucnog ra d a sredstva za finansiranje tre b a da se povecavaju po stopi od 15%. To su svi pozdravili, je r je to dva p u ta brze od stope koja se predvidja za privredni ra s t u tom periodu. Ali desava se da u drugoj godini sprovodjenja tog plana, konkretno u ovoj godini, Fond za naucni ra d nece vise im ati 15% nego neki procenat m anje sredstava. Prosle nedelje citao sam u B iltenu Saveznog saveta za naucni ra d da ce se program za 1967. god. p reb aciti na 1968. godinu. M edjutim , institucije koju su znale sta se p rem a pro g ram u predvidja, je r je taj p rogram rad jen pre dve godine, m oraju da razm o tre i svoje program e je r su predvidjele da se pojave na konkursu. U pom enutom B iltenu se kaze »necete u ovoj godini, nego u sledecoj«. Kako da preskocim o tu jed n u godinu?! D ruga s tra n a m edalje su nase naucne organizacije. I tu m islim da se m oze bez ikakvog ogranicenja i ustezanja d a ti ocena da je kvalitet ra d a izvanredno nizak i da je naucni kvalitet naucnog rad n ik a u proseku vrlo nizak. Zasto je to tako m ogu da se daju raz n a obrazlozenja. O tom e je danas bilo govora. A ja m ogu reci da je zbog nesigum osti doslo do toga da su in stitu ti postali svastari i najbolji kadrovi se sele. I um esto ozbiljne naucne institucije im am o nesto izm edju b iroa i zavoda. To je nivo odnosno prosek tzv. naucne organizacije u oblasti d rustvenih nauka. Mi sm o iz etatistickog perioda nasledili situaciju da je naucne radnike, odnosno njihova ra d n a m esta, cela javnost sm a tra la za sinekuru i cesto su bila sinekura za ljude koji na norm alnim rad n im m estim a ne bi m ogli tako da prodju. Pretpostavim o da je polovina sarad n ik a d rustvenih in stitu ta nap u stila te in stitu te. Jugoslovenske drustvene nauke ne bi osetile da je to i stvam o tako. M ozda bi bio n apisan neki elab o rat m anje i m ozda 34

bi neki od skupova u p rija tn im prim orskim i planinskim m estim a bili m anji, ali se i to ne bi osetilo. Pom enim o dalje jed n u sim ptom aticnu pojavu kod naucnih institucija. To je m esto direktora i postavljanje direktora u naucnim in stitu tim a . M eni i drugovim a se cini da direktori in stitu ta m oraju b iti organizatori naucnog rad a, odnosno vrhunski naucni rad n ici. Ako pogledate konkurse za poslednju godinu d an a koji su objavljeni u beogradskim listovim a za direktore nau cn ih organizacija, onda cete naci da In stitu t u Novom Sadu raspisuje konkurs za direktora, i tra z i da direktor tog in stitu ta im a zavrsen II stepen i 5 godina prakse. Jedan drugi in stitu t u Beogradu tra z i za svog d irektora da je naucni ili strucni radnik. U jednom trecem konkursu koji nije sasvim precizno definisan ne proizlazi jasn o d a li direktor tre b a d a im a zavrsen II stepen itd. Sledeca osobina te druge stran e m edalje je p o tp u n a neorganizovanost naucn ih organizacija. Im am o stotine in stitu ta koji m edjusobno ne sa ra d ju ju i postalo je n o tom o da se iste stvari po nekoliko p u ta rade. Svaki od in stitu ta im a svoju vezu ili vezicu u organim a koji su zadrzali k arakteristiku etatizm a; i po toj vezi se dobijaju vrlo cesto projekti, odnosno sredstva, a projekti sluze kao p aravani. J a bih iz svega ovoga zakljucio, govoreci o drugoj stran i m edalje, da su in stitu ti ovakvi kakvi jesu slabi i uopste ne pom azu nasu p riv red u i drustvo. U tom sm islu i u javnosti vlada takvo uverenje, a to je, u stvari, nepoverenje p rem a nauCnom ra d u i naucnim radnicim a. M ozemo konstatovati da Ju g o s la v ia nem a uopste program n au cn ih istrazivanja. Postoji spisak tem a, ali to nije su p stitu t za program naucnog ra d a za sledecih 5— godina. 10 Ne zbog nekih reform skih p arola, nego je sustinski pogresno da naucni rad n ici cekaju da im neko resi njihove problem e. N a toj liniji, dozvolite d a iznesem nekoliko predloga koji bi m ozda m ogli, a m ozda ne bi m ogli, doprineti resavanju odredjenih problem a. Prvo, m islim da je p ita n je odnosa osnivaca i naucne organizacije rdjavo reseno, jed a n od elem enata koji bi nedvosm isleno m ogli i treb ali da resim o jeste da osnivaci naprave dugorocne aran zm ane sa naucnim in stitu tim a koje su osnivali ili kod kojih fungiraju kao osnivaci. D rustveno-politicke organizacije, ukoliko su osnivaci, da se odluce koje su to aktivnosti koje ce financirati i d a sklope dugorocne ugovore koji obavezuju, a ne d a se desi, sto je govorio drug Acimovic, d a se sa Saveznim zavodom za
3*

35

naucni ra d sklopi ugovor n a 100 m iliona dinara, a u ju lu i septem bru Savet kaze da su sad a sredstva sm anjena i nisu 100 m iliona nego 90 m il. d in ara. Svi ugovori kad su sklopljeni treb a d a im aju vaznost kao i svi ostali ugovori koji se sklapaju. Sledeci predlog odnosi se n a jed a n nesporazum koji je m ozda delim icno dosao do izrazaja danas - ocigledno dolazi do vulgarizacije u tom pogledu i to se pojavljuje u stam p i no tacno je - da je d in a r odlifian kontrolor organizacije naucnog rad a. Ako odete u zem lju u kojoj postoji ja c a tra d icija naucnog rad a, onda m ozete videti d a postoje in stitu ti koji im aju veci budzet nego sto je u nasoj zem lji predvidjeno za ceo naucni rad . U tim in stitu tim a se i ekonom ise i znate kuda tre b a da ode svaki peni. N ajrenom iraniji naucni radnici u drugim zem ljam a znaju koliko sta kosta. Neko moze kazati da je to k apitalizam . No, podjite i u Moskvu, p a cete vidjeti d a i tam o naucni radnici znaju kakvi su norm ativi. U B eogradu videcete nonsalantno odnosenje p rem a finansijskoj stra n i strucnog rad a, sto je karakteristicno za nerazvijene zem lje. N aredna tacka odnosi se na m ecenatstvo. (O tom e je govorio drug Acimovic.) J a ne m islim n a putujuce fratre koji traze da im se dodeli, nego u drugom sm islu - da onog koji im a sredstva zainteresujem o za naucni rad . Ne m oze se reci da nem a m ecenatstva. Im a ga. Poznato je m ecenatstvo u oblasti nogom eta. Privredne organizacije daju velike sum e klubovim a. To nije lose. Ali nije m i poznato da su veca preduzeca ili banke m ecene in stitu ta. To je ono sto je lose, je r m ecenatstvo postoji svuda u svetu. N a tom e bi se moglo ra d iti i kod nas, ako bi se islo sm isljenim nacinom i ako bi poreska politika bila stim u lativ n a za preduzeca. Preko politickih i drustvenih organzacija tre b a da se povede k am panja u tom sm islu. U vezi s tim im am konkretan predlog, koji je lan siran od m ale grupe naucnih rad n ik a i o kom e ce se uskoro diskutovati u N aucnom odboru Kom ore: d a se jugoslovenski fond za naucni ra d form ira u nasoj zem lji i bio bi to fond privrede za naucni rad; on ne bi raspolagao sa 2-3 m iliona novih dinara, nego sa sum am a koje su deset p u ta vece. N adalje, m islim da bism o m orali izdejstvovati da se stvore rigorozni stra n d a rd i sta je in stitu t, sta je naucni ra d i sta su naucni radnici. Prethodno tre b a da rehabilitujem o nauku i naucni rad, a za reh ab ilitaciju je potrebno da postoje sta n d a rd i. Postoje sta n d a rd i za cipelu, a ne postoje sta n d a rd i za naucni rad i za in stitute. Pretposlednji moj predlog odnosi se na jedno od kljucnih p ita n ja gde sm o do sada gotovo sasvim zatajili, a to je pitanje integracije i sam oorganizacije naucnih organizacija. U tom pogle­ du iskustva naseg in stitu ta na polju koordinacije i objedinjavanja 36

uvek su bila negativna, uvek su se pojavljivali otpori, i svako im a svoju racunicu ili vezu koju bi eksploatisao n a racu n drugog, tako da do kooperacije i koordinacije nism o m ogli doci. U tom pogledu drzavni organi m ogu pom oci ako preseku sve te veze i vezice. N a kraju, u poslednje vrem e pojavljuju se odredjeni pozitivni sim ptom i od stran e privrede. U poslednja dva-tri m eseca m i sm o im ali vrlo p rijatn o iznenadjenje u tom sm islu d a su se privredne organizacije i njihove kom ore pocele ubedjivati d a je doslo vrem e d a postaju akteri u pom aganju i aktiviranju nauke u zem lji. Tim ljudim a cesto nije bilo jasn o kako to tre b a d a ide, i sm a tra ju sebe kao prodavce cipela, ali ipak te iniciative svestrano i oberucke prihvataju.

C. EKONOMSKA NAUKA I NASA PRIVREDA4 D inam ican privredni zivot - a d a je on dinam ican u nasoj zem lji o tom e nem a nikakve sum nje — neprestano o tv ara nove problem e. Tek sto su stare teskoce nekako prebrodjene iskrsavaju nove i nepredvidljive. V jerovanje d a se priv red n a k reta n ja m ogu odvijati po u n ap rijed precizno utv rd jen im program im a zasnovanim na tacno izracu n atim o p tim alnim varijan tam a, naivna je iluzija. U tom tre n u tk u sam okritickog n ad ah n u ca jed a n je cuveni ekonom ist kon statirao d a ekonom ska nauka uspijeva d a ti egzaktn a rjesenja pojedinih problem a otprilike jed n u generaciju posto su se odigrali dogadjaji n a koje se rjesenja odnose. No, iako je sve to tacno, ipak se postavljaju odredjena p itanja: d a li je doista bilo neizbjezno d a sto p a ra s ta industrijske proizvodnje padne ove godine na svega 1,5%; da u zalihe ode vise robe no sto iznosi p rira st proizvodnje; da li je stvarno m oralo doci do otpustanj a bosanskih rudara?* da li je u istin u neophodno da naucni kadrovi em igriraju; da li je nuzno da se za isti ra d pojavljuju tako velike razlike u nagradjivanju, ovisno o tom e gdje je netko slucajno zaposlen; da li nase planske prognoze ne m ogu b iti tacnije; d a li je potrebno d a bude toliko nezaposlenih i posebno, da se poveca nezaposlenost kvalificiranih kadrova? I tako dalje.
4 Vjesnik, 15-25. IX 1967. U kljucen je i dio originalnog teksta koji je redakcija Vjesnika ispustila ili p repricala. * Pa kad je svega sest godina kasnije izbila energetska kriza, ru d ara vise nije bilo.

37

Uz rizik da se moj odgovor n a ovakva p ita n ja shvati kao p ausalni optim izam , h tio bi ipak odm ah ovdje n a pocetku sasvim odredjeno u tv rd iti da u svim tim pojavam a n em a nikakve nuzde i neophodnosti. Iako m i nism o sposobni da ekonom ske procese kontroliram o onom preciznoscu kojom kontroliram o ra d nekog stroja, ipak sm o k adri —b a r potencijalno —d a to radim o m nogo efikasnije no do sada. Zbog cega onda nism o to vec i uradili? U pravo je svrha ovog clanka da ukaze n a neke od uzroka nezadovoljavajuce kontrole p riv red n ih k reta n ja u nasoj zem lji. Zeli li se povecati efikasnost rukovodjenja privredom , 'potrebno je, ocigledno, n ajprije otk riti uzroke neefikasnosti. U tom pogledu posebne obaveze p rem a d ru stv u im aju, cini m i se, naucni radnici i ako se rad i o privredi, naucni rad n ici ekonom isti. Ako privreda ne funkcionira kako treb a, javno m nijenje ce pozvati na odgovornost ekonom iste. U u v jetim a drustvene podjele ra d a to je, nesum njivo, jed in o ispravna akcija. Pozivati se onda na to da ekonom isti ne utjecu n a form uliranje ekonom ske politike, d a ih odgovom i faktori ne slusaju i slicno prilicno je d eplasirano, je r profesija koja u svom vlastitom profesionalnom podrucju nem a u tjecaja m ora da je u necem u defektna. Ne bi bilo jako korisno kad bism o d an asn ja p riv red n a zbivan ja p ro m a tra li ap strak tn o , izvan odredjenog drustvenog konteksta. Ocigledno je da ih tre b a sm jestiti u kontekst drustvene reform e i tako an alizirati. No ocito je i to d a je takav p ristu p nem oguce konzekventno ostvariti u okviru jednog pro sto m o ogranicenog novinskog feljtona. Zbog toga je, pored onoga sto ce kasnije b iti receno, p o trebno jos nekoliko p reth o d n ih napom ena. Ekonom ski dio reform e zakasnio je, po m om m isljenju, b a r za godinu dana: trebalo je zapoceti u uzlaznoj, a ne u silaznoj fazi privrednog ciklusa. Z apocinjanje reform e u silaznoj fazi dovelo je do pro d u b ljen ja ciklusa. N adalje, reform a je i kadrovski i naucno bila nedovoljno p rip rem ljen a. A i danas se u tom pogledu n ista b itnije nije izm ijenilo. Mnoge teskoce koje se p rip isu ju decentralizaciji, trz istu ili p rosto fatum u proizlaze iz ta dva faktora. R eform a je u nasoj zem lji p rim ljen a s p unim povjerenjem i dobila je p u n u podrsku. To je golem m oralni k ap ital koji valja sacuvati. Zbog toga reform a m ora uspjeti. I zbog toga se ekonomska nauka m ora an gazirati. Da razm otrim o poblize neke m ogucnosti.

38

N eprijatni dijalozi P rivredna reform a izazvala je prilican interes m edju naucnim rad n icim a u svijetu. Sveucilisni profesori strucnjaci m edjunarodnih organizacija, doktorandi koji pisu disertacije, uce nas jezik, stu d iraju pojedine aspekte nase privrede. O staju po vise m jeseci, p a i po godinu dana, objavljuju studije o nasoj privredi. Opcenito se m oze reci da su svi ti ljudi fascinirani onim sto se desava i ujedno razocaran i nedostatkom naucnog p rilaza u rjesavanju ekonom skih problem a. Ne jednom desilo m i se d a je moj sugovom ik bio cvrsto uvjeren kako odredjene studije negdje m oraju postojati — r kako je bi se tako zam asne m jere donosile a d a ih prethodno nisu obradili citavi stabovi nau cn ih rad n ik a i in stitu ta —ali da zbog nepoveren ja p rem a njem u —je r je A m erikanac ili Rus ili nekakav drugi sum njivi stran ac — naprosto necu da kazem gdje se te studije nalaze i koji su in stitu ti prip rem ali te reform e. Razgovori sa stra n im naucnim rad n icim a u izvjesnom su sm islu veom a konstruktivni. Njihove, naim e, p rirodne reakcije dovode do svijesti odredjene pojave koje, iako poznate, ipak nekako ostaju van nase paznje. Profesor nekog poznatog stranog univerziteta in teresira se za p rip rem an je i sprovodjenje reform e. Zelio bi da se upozna sa najznacajhijim stu d ijam a iz te oblasti. On zna da nije vjerojatno d a su te studije prevedene na engleski, ali on je naucio nesto nas jezik, a vaznije p a rtije netko ce m u prevesti. Odgovor: Takvih studija nem a. Pitanje: Pa necete valjda reci da je reform a provedena bez opseznih visegodisnjih studija? Odgovor: To niposto. Nije poznato da li su bas bile visegodisnje, ali izradjeni su m nogobrojni in te m i elaborati u drzavnom a p a ra tu . Pitanje: A sta je sve publicirano? Odgovor: O bjavljena je jed n a knjizica dvojice zaista inteligentnih zagrebackih novinara. Pitanje: Je li to p o tp u n a bibliografija? Odgovor: P otpuna ukoliko ne rac u n a te i nekoliko clanaka. B uduci da je J u g o s la v ia i socijalisticka zem lja i im a trzisnu privredu, to form iranje cijena izaziva posebno velik interes. Pitanje: Vi ste nedavno izvrsili velike reform e u vasem sistem u cijena a zatim su cijene bile zam rznute. M ozete li nam navesti nekoliko vaznijih stu d ija koje obradjuju form iranje cijena, reakcije proizvodjaca i prognoze trzisn ih k retan ja i koje su, eventualno, sluzile kao baza za te reform e i kasniju politiku? 39

Odgovor: Takvih stu d ija nem a, b a r ne objavljenih. Pitanje: Ali vi im ate Zavod za cijene koji postoji vec deset godina. Ta institu cija nesum njivo m ora da zasniva svoju aktivnost na nekoj prostudiranoj m etodologiji i m ora da im a neku m ak a r ru d im e n ta m u teoriju fo rm iran ja cijena? Odgovor: M ozda im a neku teoriju i m etodologiju, ali to za sada naucnoj javnosti nije poznato. Pitanje: A da li je Zavod pokusavao an g azirati naucne organizacije n a studiji odgovarajucih problem a? Odgovor: Koliko m i je poznato nije. U vezi sa cijenam a jav lja se i veom a akutno p itan je inflacionih tendencija. To je opet vezano s p roblem im a fiskalne i moneta m e politike, kao i s problem im a raspodjele dohotka. Pitanje: Vi ste proteklih godina im ali ozbiljnih problem a s inflacijom . Govori se da i investicije i potrosnja prelaze okvire raspolozivog dohotka. D epresijacija nacionalne valute, naravno, onem ogucuje liberalizaciju vanjske trgovine sto je opet, jed a n od pro g ram iran ih ciljeva ekonom ske politike. M ozete li m i dati jed n u iscrpniju stu d iju o tim k ard in aln im problem im a vase privrede? Odgovor: Takve studije nem a. Pitanje: Pa z ar vasi naucni radnici nisu zainteresirani za rjesavanje tih problem a? Odgovor: N aprotiv, veom a su zainteresirani, ali netko treb a da financira takva istrazivanja. Pitanje: A zar vasa vlada ne sm a tra da bi joj ta istrazivanja m ogla biti korisna za fundiranje odgovarajuce politike? Odgovor: Pretpostavljam da sm a tra . Pitanje: Pa zasto vlada onda ne financira takva istrazivanja? Ne cete valjda reci da nem a sredstav.a? Odgovor: Ne znam d a li je k ad a o tom e bilo rijeci n a sjednici vlade, ali odgovom i funkcioneri, s kojim a naucni radnici dolaze u kontakt i predlazu takve i slicne studije, tvrde da nem a sredstava za takva istrazivanja. U trzisnoj privredi kljucnu ulogu igra financijski sistem . Jedan inostrani financijski strucnjak zelio bi da se obavijesti kako u tom pogledu stoje stv ari kod nas. Pitanje: Vi ste u proteklih desetak godina sproveli pola tu ceta reform i bankarskog sistem a. Im am u tisak da su neke od tih reform i bile nepotrebne, je r se vracalo na p rvobitnu organizaciju, a osim toga izgleda m i da je to bilo prilicno skupo eksperim entiranje. Z ar kod vas ne postoji neki financijski in stitu t koji bi studiozno priprem ao evoluciju vaseg financijskog sistem a? 40

Odgovor: Vasi su utisci tacni. A sto se in stitu ta tice, on ne postoji. Stavise, u m nogobrojnim ekonom skim in stitu tim a u zem lji ne postoji ni jedno odjeljenje specijalizirano za financije. Pitanje: A kako stojite s kadrovim a? F unkcioniranje decentralizirane privrede, ukljucivanje u m edjunarodnu p rivredu i uspjesno provodjenje reform e ocigledno zahtijevaju stabove prvoklasnih financijskih strucnjaka na kom andnim punktovim a financijskog sistem a. Odgovor: Prisustvovao sam jednom sastanku n a kome je utvrdjeno d a u bankarskom a p a ra tu u cijeloj zem lji postoji oko 10 (deset) suvrem eno obrazovanih financijskih strucnjaka. Pitanje: O tkud ta averzija p rem a financijam a kod vasih naucnih organizacija? Odgovor: Ne bih rekao da se ra d i o averziji. Dolazilo je do razlicitih inicijativa. No ni financije se ne m ogu stu d irati bez financiranja. A nasa N arodna banka i ostale banke do sada nisu nasle za shodno da stave na raspolaganje sredstva za obuku financijskih kadrova5 i za dugorocno financiranje naucnih istrazivanja. P rivredna reform a zahtijeva specijalisticko obrazovanje rukovodecih i analitickih kadrova u privrednim organizacijam a. N edavno je cak i Fordova fondacija u New Yorku dosla do tog zakljucka i poslala kom isiju da isp ita kako bi se program Fondacije u Jugoslaviji m ogao prilagoditi toj svrsi. M edjutim , nasa Savezna priv red n a kom ora jos ne uvidja problem i u tom pogledu razgovori lice potpuno na onaj o financijam a i bankam a. Jedan stran i d oktorand skuplja lite ra tu ru za svoju tezu. N aucio je jezik i rasp itu je se za najbolji ekonomski casopis u Jugoslaviji da se n a njega p retp lati. O dgovaraju m u da je to E konom ist. On bi zatim zelio vidjeti poslednje godiste. Ispostavlja se, m edjutim , da casopis vec duze vrem ena ne izlazi.6 Jedan od najcescih p red m eta razgovora sa stra n im naucnim rad n icim a jesu sam oupravljanje i planiranje. N a uobicajeno pitan je koja je najbolja jugoslavenska stu d ija o sam oupravljanju, slijedi odgovor da je to W orkers’ M anagem ent in Yugoslavia, m onografija M edjunarodne organizacije rada. Razgovor o planiran ju vrijedi potpunije registrirati: Pitanje: J a sam prikupio zbirku vasih planova, all nigdje ne m ogu naci analizu izvrsavanja planova? Kao sto zn ate am ericka priv red a nije planska privreda, ali Vijece ekonom skih savjetnika
5 P rijatno je ustanoviti da su stv ari u tom pogledu upravo pocele da se m ijenjaju. 6 I u ovom slucaju je doSlo do prom jene.

41

Predsjednika svake godine objavljuje stu d iju u kojoj se potanko an alizira realizacija prihvacene ekonom ske politike i prognozira buduci razvoj. Postoji li nesto slicno kod vas? Odgovor: Mi nem am o Vijece ekonom skih savjetnika, ali im am o devet zavoda za p lan iran je - jed a n savezni, sest republickih i dva pokrajinska. Ti zavodi proizvode planove ali se uglavnom ne u p u staju u sistem sku analizu izvrsavanja planova. U svakom slucaju takva analiza do sada jos nije objavljena. Pitanje: Kod vas se p lan iran je narodne privrede provodi vec dvije decenije. U zavodim a za p lan iran je nesum njivo m ora postoja ti potanko razrad jen a m etodologija p lan iran ja . Bih li je m ogao upoznati? Koje suvrem ene ekonom etrijske m etode upotrebljavate u plan iran ju ? Odgovor: Govori se vec vise godina da bi trebalo sistem atski o b rad iti m etodologiju p lan iran ja , ali to za sad nije uradjeno. Ekonom etrijske m etode se ne upotrebljavaju. U zem lji je registrovano ukupno p et ekonom etricara, a sad se n a jednom In stitu tu zavrsava poslijediplom ski kurs koji ce taj broj p o tro struciti. Inace, nedavno m i je jed a n kolega pokazao pism o iz kog proizlazi da ce prvi ekonom etrijski m odel Jugoslavije m ozda izrad iti jed an am ericki doktorand jugoslavenskog porijekla. Pitanje: Z ar nije uocena p o treb a up o treb e suvrem enih m etoda analize i tehnike p lan iran ja. Odgovor: Uocena je i cak fiksirana skupstinskom rezolucijom . Sam o zakljucci nisu provedeni. B uduci da ovaj tekst ne p rip a d a oblasti beletristike, nem a potrebe da se dalje nastav lja u obliku dijaloga. Isto tako je ocigledno da n am nisu b ili p otrebni s tra n i profesori da uoce spom enute problem e. Oni su uoceni odavno, d a n a su upozorenja, pokrenute inicijative —ali bez narocitog uspjeha. U zim am o kao ilu straciju problem iz posljednjeg dijaloga. Ocigledno je da je seriozni studij izvrsavanja planova jed a n od kljucnih preduvjeta za poboljsavanje m etodologije p lan iran ja. O dgovarajuci ekonomski in stitu t stavio je stoga taj projekt u svoj program istrazivackog ra d a i ponudio ga Saveznom zavodu za privredno p laniranje. Zavod je odgovorio negativno uz pism eno obrazlozenje da se » ...s m a tra da stu d ija ne bi m ogla da ukaze n a neke znacajne do sada nesagledane m om ente.« V alja dodati da taj odgovor nije c itira n zato sto je izuzetak, vec zato sto je karakteristican za odnose izm edju naucnih i drzavnih i privrednih organa. Proljetos je s S kupstini odrzana politicki veom a ozbiljna d eb ata o nasim nerazvijenim podrucjim a. Tom je prilikom u im e Fonda za k red itiran je razvoja nerazvijenih podrucja izjavljeno da 42

ne postoji m etoda kojom bi se razlicita obiljezja razvijenosti m ogla agreg itirati u je d a n jed in i objektivizirani pokazatelj. Medju tim , ta m etoda postoji, razvio ju je jed a n nias naucni radnik koji je o njoj objavio knjigu, a ta je knjiga vec prevedena. Moglo bi se p rim ije titi da predsjednik Fonda za nerazvijena podrucja ne m ora poznavati radove iz podrucja diskrim inacione analize. Problem je, m edjutim , u tom e sto je in stitu t u kojem odnosni naucni rad n ik rad i upozorio Fond n a postojanje te m etode i p onudio svoje usluge. Fond nije reagirao.7 R adi potpunosti valja do dati da su spom enutog naucnog rad n ik a u isto vrijem e dok je bio ignoriran u zem lji angazirali U jedinjeni narodi za ra d na ocjeni razvijenosti zem alja svijeta! T reba li da navodim jos p rim jera? Bojim se da b ih tim e navukao na svoj in stitu t vise anim oziteta no sto ga on, u ovoj eri sam ofinanciranja, m oze podnijeti. I ovo sto je spom enuto dovolj­ no je da se postavi veom a ozbiljno p itan je o interp retaciji tih fenom ena. O cem u se radi? Pretpostavljam da teorijski m ogu postojati dvije m ogucnosti: ili nas drzavni i privredni a p a ra t ra d i tako dobro da naucni radovi ne bi m ogli da ukazu na neke znacajne do sada nesagledane m om ente, a p riv re d a je toliko dobro organizirana d a nem a sto b itno da se popravlja, p a p rem a tom e ni da se istrazuje, ili postoji tako velik stupanj nerazum ijevanja d a ne sam o sto ne postoje drustveni uvjeti za efikasno rjesavanje problem a vec relevantno javno m nijenje jos uvijek ne uocava ni sam o postojanje problem a. Kao naucni rad n ik ne zelim a p rio m o tv rd iti da je tacn a bilo p rv a bilo druga, bilo neka treca — pretpostavka. N avest cu cinjenice, a citalac neka donese su d za sebe. No prije toga potrebno je, ra d i realnog prikazivanja situacije, ukazati i n a to da p ored indolentnosti, nepokretnosti i otpora, na jednoj stran i, postoje i sve se vise razv ijaju zarista aktivnosti na drugoj stran i. Ako savezna p riv red n a kom ora ne shvaca p otrebu obrazovanja rukovodecih priv red n ih kadrova, to je shvatila gradska p riv red n a kom ora B eograda i akcija je zapoceta. Osim toga SPK je nedavno d a la pohvalnu inicijativu u financiranju istrazi­ vanja iz podrucja privrednog sistem a, u cem u su zatajili drzavni organi. Ako drzavni organi nisu shvatili po treb u sistem atskog istrazivanja p riv red n ih k reta n ja i odredjenih teorijskih i sistem skih p ita n ja , to su shvatile tri gradske privredne kom ore —
7 Prijatno je u tv rd iti da je taj nesporazum nedavno elim iniran.

43

Beograda, Z agreba i S arajeva - koje su ujedinile svoja sredstva i istrazivanja su zapocela. Ako Savezni zavod za privredno p lan iran je nije nasao za shodno da obrazuje svoje kadrove na poslijediplom skim studijim a, to su u rad ili »Prva petoljetka« iz T rstenika i K om binat T repca koji financiraju izvodjenje poslijediplom ske nastave za rukovodece strucne kadrove u svojim kolektivim a.

Pouke 1961., 1964 i 1966. godine I n a m nogim drugim punktovim a brzo se razvija svijest o neophodnosti b aziran ja priv red n ih i d rustvenih odluka n a rezulta tim a rigoroznih naucnih istrazivanja. Pozitivne tendencije p ri­ licno su ocigledne. No, n a zalost ostaje cinjenica da je potraceno dragocjeno vrijem e. Intelektualno i organizaciono zaostali sm o za p o treb am a nase privrede i d ru stv a. To zaostajanje skupo placam o. Evo ilustracija. Prije tri godina napisao sam u Vjesniku feljton pod gom jim naslovom . U stvari naslov nije bio bas sasvim isti: nedostala je godina 1966. No ta godina b ila je sad rzan a u prognozi koja je b ila d a n a u tekstu. Provjeravanje prognoze je d a n je od n acin a da se procijeni ispravnost naucne analize. D anas m ozem o tad asn ju prognozu provjeriti n a cinjenicam a. Poznato je da je 1961. godine doslo do naglog usporavanja rasta , a godina 1964. bila je jed n a od najuspesnijih godina naseg poslijeratnog razdoblja. Evo sto je o tom e receno u feljtonu napisanom sredinom 1964. godine: »Godine 1960. rad je n je petogodisnji p lan privrednog razvoja za razdoblje 1961-1965. Za p rv u godinu tog p lana, 1961. bilo je predvidjeno povecanje narodnog dohotka za 12,5%. Trebalo je d a se industrijska proizvodnja poveca za 12 %, a stv am o poveca­ nje bilo je upola m anje, 7% . Za poljoprivrednu proizvodnju p lan iran a je stopa ra s ta od 15 %, a doslo je do faktickog sm anjenja od 3 %. Izvoz je bio znatno ispod planiranog, uvoz iznad planiranog, sto p a ra s ta uvoza b ila je devet p u ta veca od stope ra sta izvoza, cim e su se skare platn o g deficita znatno otvorile. Privred­ ne investicije porasle su upola sporije od p lan iran ih . Slicna k retan ja privrede - uz slican raskorak s planom - nastav ila su se i naredne godine. Zbog toga je izvrsenje petogodisnjeg p lan a bilo dovedeno u p itan je. T ada je odluceno d a se izradi nov sedm ogodisnji p lan za razdoblje 1964— 1970.« (K asnije je i taj p lan nap u sten i izradjen novi, B. H.). 44

»Za prvu godinu sedm ogodisnjeg p lan a 1964. p lanirano je povecanje industrijske proizvodnje od 11 %, a u prvih p et mjeseci ostvareno je povecanje od 18%. Predvidjao se po rast nom inalnih licnih dohodaka otprilike za 10% a dohoci u industriji porasli su 19%. U izvozu p lan iran a je stopa ekspanzije od 13 posto, a ostvareno je 17%, u uvozu plan iran o je 8,5 a ostvareno 26% . Trebalo je d a se investicije povecaju po stopi od 10,5 %, a fakticki su nom inalne investicije porasle po cetiri p u ta vecoj stopi od 50% . V rijednost izvrsenih gradjevinskih radova u tekucim cijenam a b ila je citavih 34% veca od p lan iran e (indeks plana: 112%, indeks ostvarenja 150%). U kratko, ostvarenja daleko nadm aSuju najo p tim isticn ija ocekivanja.« »Na prvi pogled 1961. i 1964. godina znatno se razlikuju, prva je veom a nep rijatn o a druga veom a p rija tn o iznenadjenje. M edjutim , pazljivije p ro m atran je pokazuje da im a rrinogo vise elem enata slicnosti nego elem enata razlike. I je d n a i druga godina pred stav ljaju iznenadjenje. Ocigledno je d a su privredna k reta n ja izm akla kontroli drustva. Ako ta p riv red n a k retan ja pokusam o n a c rta ti n a m ilim etarskom p ap iru , dobit cemo klasican privredni ciklus s m aksim um om u 1959. godini, s m inim um om u 1964. godini. A sto ce se desiti u 1965. i 1966. godini? Hoce li doci do ponovnog u sporavanja rasta? Da li je 1964. godina vracanje na stare trendove ra sta ili znaci pocetak novog ciklusa?« U m jesto direktnog odgovora n a postavljena p ita n ja d an a je b ila dijagnoza situacije u kojoj je navedeno da 1964. godina p red stav lja ciklicki bum . Bilo je ocigledno d a ce se taj bum lijeciti reform om . A kako se kod nas provode reform e, bilo je opisano u narednom odlom ku feljtona: »I najradikalnije reform e, pogotovu one m anje znacajne, provode se tako da se form iraju kom isije, kom isije form iraju potkom isije, ove potonje form iraju rad n e grupe, ad m inistrativni a p a ra t se zaduzi d a n a brzinu prikupi podatke i procijeni efekte m jera - cesto zbog uvjeta ra d a veom a sum njive vrijednosti - i za nekoliko m jeseci ili nekoliko tjedana, ako se rad i o pojedinacnim m jeram a, novi privredni sistem stavlja se u djelovanje. Prirodno, takav sistem ne m oze funkcionirati kako treb a. Javljaju se bezbrojne teskoce i onda zapocinju p ro tu p o zam e m jere. Sluzbeni list postaje sve deblji i deblji, jed n a u red b a krpi drugu, a kad se to krp an je toliko zakom plicira d a se i zakonodavci vec u njem u tesko snalaze, onda se p rip rem i novi privredni sistem . Kom isije, potkom isije, grupe, rok od tri m jeseca —i ciklus pocirije iznova.« 45

Kako ce se m alo kasnije vidjeti iz podataka, taj je ciklus zaista i zapoceo. Na k raju slijedi je d a n zakljucak, koji b ih i danas zelio istaci: »Ako sad jos tre b a izvuci i je d a n form alni zakljucak iz nasih raz m atran ja , on bi m ogao glasiti ovako: 1961. i 1964. godina indiciraju da je drustveno-ekonom ska stru k tu ra zem lje p ostala toliko slozena d a se ad hoc rjesenjim a bez ozbiljnih naucnih istrazivanja ni plan iran je ni ekonom ska politika vise ne m ogu voditi uspjesno. To ne znaci da je doveden u p itan je daljni razvoj privrede uopce, ali znaci da bi taj razvoj m ogao b iti i bez n epotrebnih zrtava.« »N erazum ijevanje javnosti i nadleznih organa i lose rijesena p ita n ja financiranja zakocila su razvoj naucnoistrazivackog ra d a u podrucju ekonom ije u nasoj zem lji i dovela do raskoraka izm edju potreb a prakse i m ogucnosti nauke d a n a njih odgovori. Zbog toga nasa privreda trp i m ilijardske stete. Da bi se situacija p op rav ila nedovoljno je provesti neke sitne organizacione prom jene. Potrebno je, naprotiv, povesti siroku i sistem atsku drustvenu akciju da se opci stav p rem a naucnom ra d u sustinski - ne deklarativno kao do sada - izm ijeni i da se sto prije ostvari adekvatniji i fleksibilniji sistem financiranja. Uspijem o li to provesti, o stv arit cem o radikalno podizanje stand a rd a u p odrucju ekonom skih istrazivanja. Ne uspijem o li, tre b a da ocekujem o jos koju 1961. godinu i tem po razvoj a koji je znatno ispod m ogucnosti naseg drustvenog ekonomskog sistem a.« U pogledu financiranja naucnog ra d a situacija se u protekle tri godine osjetno pogorsala. A kao sto ce n am statisticki podaci pokazati, godina 1961. d o ista se ponovila, i to u pogresnom izdanju.

M alo sta tistike N a ovom m jestu nem oguce je i nepotrebno izvrsiti potanku analizu svih privrednih kretan ja, a n alizirati kom ponente pro ­ izvodnje, kretanje investicija i zaposlenosti, cijena i vanjske trgovine. To je, uostalom , uradjeno u jednoj studiji Jugoslavenskog in stitu ta za ekonom ska istrazivanja (koja nije objavljena je r se nije m ogao pronaci platezno sposoban interesent koji bi je financirao).8 Mi cemo nas problem m aksim alno pojednostaviti.
8 Financiranje te studije upravo je preuzela P rivredna kom ora B eograda.

46

Istraziv an ja su pokazala da se cjelokupna nasa priv red a (s izuzetkom poljoprivrede) ponasa onako kako se ponasa in d ustrija. P rem a tom e osnovnu predodzbu o kretan jim a u privredi m ozem o dobiti ako p ro m atram o k reta n ja industrijske proizvodnje. Evo lancanih indeksa (indeksi p o rasta proizvodnje u toku godine u usporedbi s p rethodnom godinom ) k reta n ja industrijske p ro ­ izvodnje u dva p erioda koja usporedjujem o:
Lancani indeksi industrijske proizvodnje 1960. godina 115 1961. godina 107 1962. godina 107 1964. godina 116 1965. godina 108 1966. godina 104

P aralelizam je potpun. Jed n a reform a zapocela je n a pocetku 1961. godine, druga sredinom 1965. U oba slucaja doslo je do prepolovljenja stopa ra s ta u toku godine. Depresivne stope rasta odrzale su se i u idudoj godini. Povoljne 1963. i 1964. godina nisu bile iskoristene za studiozno p rip rem an je dugorocne stabilizacione politike cim e bi se izbjegla d rasticn a usporavanja u daljnje dvije godine. U stvari m ehanizam ciklickog k retan ja nase p riv re­ de ostao je nepoznat organim a ekonom ske politike kao sto se to vidi iz usporedbe p lan iran ih i ostvarenih stopa ra s ta industrijske proizvodnje:
Stopa rasta industrijske proizvodnje Plan 1961. 1962. 1963. 1964. 1965. 1966. Izvrsenje 7 7 16 16

12,0
13,0

10,0 11,0 11,0
7,0

8
4,3

Sve do 1965. Zavod z a p la n ira n je p re d v id ja o je tacno obrnuto od stv a m ih kretanja: kad je p lan iran p o rast stope ra s ta doslo je do pada, a kad je predvidjeno sm anjenje, ostvaren je izvanredan porast. Za 1961. g. Savezni zavod za privredno plan iran je uglavnom je eksploatirao ra n iju visoku stopu rasta . No kako je sredinom 1960. vec zapocelo usporavanje, koje je ostalo nezapazeno, ostvarena stopa ra s ta b ila je za 42 posto niza. To se sm atralo slucajnim 47

p a je za 1962. p lan iran a jos nesto visa sto p a ra s ta da bi se nadoknadio razm ak. M edjutim , pojacano neadekvatnim m jeram a, usporavanje se produbilo p a je ostvarena za 46 posto niza stopa. N akon kadrovskih prom jena u S avplanu je prihvaceno nacelo opreznog plan iran ja, p a je za 1963. b ila predvidjena jed n a od n ajn izih stopa privredne ekspanzije za citav decenij. No, u m edjuvrem enu je doslo do o b rata, sto je opet izm aklo organim a plan iran ja: privredni ciklus zasao je u akcelerativnu fazu tako da je p lan iran a stopa prem aSena za 60 posto. Ti prom asaji pridonijeli su tom e da su napustene dvije sukcesivne varijante petogodisnjeg p lan a izradjene u m edjuvre­ m enu, p a je u 1965. godini rad je n a treca varijan ta, a razdoblje od 1960. do 1965. ostalo je bez petogodisnjeg plana. Godine 1964. p la n ira n a stopa nesto je povecana, no konjunk tu ra se nastav lja p a je p lan opet znatno prem asen. U toku te godine doslo je do o b ra ta u ciklusu koji je ostao nezapazen, pa je za 1965. god. ek strap o liran a ista stopa. No usporavanje, kad je jednom zapocelo brzo se produzilo, p a je p lan podbacen 27 posto. Za 1966. vise nije objavljen godisnji plan . Zavod za plan iran je i resori u svojim in te m im analizam a predvidjeli su nisku stopu ra s ta od 7 posto. Ovaj p u t uoceno je da ce reform a produpsti usporavanje ali je pogresno ocijenjena drasticnost tog usporavanja. S tv a m i p ad stope ra s ta bio je za 70 posto nizi. Valja dodati da je proslogodisnji p o rast industrijske proizvodnje najnizi od vrem ena ekonom ske blokade. Nije m i poznato jesu li za ran ije godine i negdje izvan drzavnog a p a ra ta vrsene sam ostalne prognoze priv red n ih k reta ­ nja. Zbog toga, iako je ocigledno da se m oglo bolje p lan irati, ipak se to ne m oze pokazati i kvantitativno. Za 1966. godinu prognoza priv red n ih k reta n ja rad jen a je u Jugoslavenskom in stitu tu za ekonom ska istrazivanja i dobivena je stopa p o rasta ind u strije od 5,5 posto, sto je znatno blize ostvarenom rez u lta tu nego predvid jan ja u drzavnom a p a ra tu .

E konom ske dogm e Ljudi su skloni dogm am a. Vjerovanje u neSto sto je apslutno izvjesno — olaksava o rijentaciju u zivotu. A zakljucci koji se m nogo p u ta ponavljaju p o staju u brzo apsolutno izvjesni, postaju dogm e. Ni organi ekonom ske politike nisu im uni od tih psiholoskih zastranjivanja. 48

N ekad je identicnost socijalizm a i centralnog p lan iran ja bila takva jed n a dogm a. D anas stam p a, radio-televizijski intervjui, - drzavni a p a ra t, politicki forum i i poneki naucni radnici up o m im ponavljanjem odredjenih zakljucaka stv araju citav niz drugih dogm i. Za sve te dogm e, pored psiholoskog efekta da blokiraju racionalnu analizu karakteristicno je jos i to da su pogresne. A ako se m jere ekonom ske politike zasnivaju n a pogresnim zakljuccim a, onda one dovode i do pogresnih t j . neocekivanih i nezeljenih rezu ltata. U nauci, kao i u zivotu, m noge se stvari ne m ogu rigorozno dokazati. Veoma cesto predlozena rjesenja problem a ovise o g ledistim a a u to ra, ukusu i ostalim subjektivnim m om entim a koje je po priro d i stvari nem oguce elim in irati. M edjutim , u svakoj nauci im a p ro b lem a cija se ijesen ja cine isto toliko izvjesna koliko i to da su dva i dva cetiri. Za ilu straciju odabrao sam pet ekonom skih problem a za koje p retp o stav ljam da p rip a d a ju u p ra ­ vo toj kategoriji. R jesenja tih problem a tako su p o zn ata i cesto spom injana da nem a potrebe da se potkrepljuju c ita tim a pojedinih au to ra ili in stitu cija. U stvari ne bi bilo u red u da se citiranjem pojedinci ucine odgovom im za stavove koji su siroko rasprostranjeni. Valja, osim toga, dodati da odabrani stavovi nisu niposto jedini siroko rasp ro stran jen i pogresni stavovi u podrucju ekonomske politike. 1. N iska p ro d u k tiv n o st rada onem ogucuje razm jen u s inozem stvo m . Produktivnost ra d a u Jugoslaviji je niska u usporedbi, na prim jer, sa Z apadnom Evropom . Zbog toga, tvrd i se, m i im am o vanjskotrgovinski deficit. N iza ili visa produktivnost rad a drugi je term in za m an ju ili vecu priv red n u razvijenost. Prem a tom e m anje i vise privredno razvijene zem lje ne bi mogle uspjesno m edjusobno trgovati, ili u n ajm an ju ruku ne n a obostran u korist. Uzm im o, m edjutim , jed a n p rim je r iz privredne stvam osti. U Njemackoj je produktivnost ra d a upola m an ja nego u SAD. Pa ipak N jem acka im a trgovinski suficit i uz to donedavno tako sta b iln u valu tu d a ju je m orala revalorizirati, dok m nogo razvijenije Sjedinjene D rzave im aju p latn i deficit. S pom enuta postavka ilu stracija je jedn e elem entam e eko­ nom ske pogreske koju je jos prije stoljeca i po elim inirao poznati engleski ekonom ist R icardo svojom doktrinom o kom parativnim troskovim a. Sam e po sebi razlike u produktivnosti ra d a irelevantne su za vanjsku trgovinu. Do trgovine dolazi n a osnovi relativnih razlika u produktivnosti rad a, t j . n a osnovi razlika u kom pa­ rativ n im troskovim a. Ako je, n a prim jer, produktivnost ra d a i u
4 Jugoslavenska priv red a 1965-1983.1.

49

tekstilnoj i u autom obilskoj ind u striji kod nas niza - svejedno koliko p u ta niza - nego u SAD, ali u odnosu na am ericke troskovi proizvodnje autom obila kod nas su relativno veci nego troskovi proizvodnje tekstila, onda ce Ju g o s la v ia izvoziti tekstil i tim e p lacati uvoz autom obila, a obje zem lje im at ce koristi od takve razm jene. 2. S tetn o st »ekstenzivne« ip o ze ljn o s t »intenzivne« p ro izvo d ­ nje. Taj problem nije tako jednostavan kao preth o d n i i dopusta razlicite prilaze. Pozabavit cemo se pojednostavljenom verzijom . Kaze se da je p rije do p o rasta proizvodnje dolazilo vise novim zaposljavanjem , a m anje zbog p o rasta proizvodnosti rad a. To je ekstenzivno privredjivanje koje je stetn o je r sporiji p o rast proizvodnosti ra d a onem ogucuje integraciju u m edjunarodnu privredu. U razvijenim zem ljam a najveci dio p o rasta proizvodnje dolazi od p o rasta proizvodnosti ra d a i tom e tre b a teziti. Prva pogreska u toj argum entaciji sastoji se u tom e sto se zaboravlja da postoji i poljoprivreda u kojoj je zaposlena gotovo polovina naseg radnog stanovista. R elevantan p o rast produktivnosti jest onaj za p rivredu u cjelini koji se m jeri drustvenim proizvodom po zaposlenom , a .ne sam o u in dustriji ili sam o u drustvenom sektoru. U m jereni p o rast produktivnosti u industriji pracen odgovarajucim porastom produktivnosti u poljoprivredi dovest ce do veceg p o rasta ukupnog drustvenog proizvoda i stoga je pozeljniji, iako »ekstenzivniji« —nego visak p o rasta u industriji i stagnacija u poljoprivredi. D ruga pogreska sastoji se u tv rdnji da niza produktivnost ra d a po sebi onem ogucava vanjsku trgovinu, a cem u je vec bilo govora. Treca pogreska sastoji se u usporedbi s razvijenim zem ljam a koje su vec iscrple svoje rezerve radne snage p a je m oraju uvoziti, dok nasa zem lja im a n a selu jo s uvijek velike rezerve radne snage — koju izvozi. Cehoslovacka i N jem acka ne m ogu povecavati drustveni proizvod drukcije nego p orastom proizvodnosti rad a. J u g o sla v ia i B ugarska m ogu postizati m nogo vise stope ra sta vecim zaposljavanjem . N avedene tri pogreske su u rezoniranju iz kategorije dva i dva su cetiri. C etvrta je pogreska em pirijskog karak tera. P retpostavlja se d a m alo zaposljavanje podize produktivnost rad a, a ova opet podize proizvodnju dok, o b m u to , veliko zaposljavanje djeluje depresivno n a p o rast proizvodnje. E m pirijska istrazivanja, m e­ djutim , dovode do sasvim drugacije slike. Prikazuje se da u vrijem e privrednog b u m a i zaposljavanje i produktivnost ra stu 50

brzo, a u vrijem e depresije oboje raste sporo. N a prim jer, ove godine i zaposljavanje i produktivnost stagniraju. Potrebno je dodati da uocavanje ovih cetiriju pogresaka jos ni izdaleka ne im plicira o ptim alnu ekonom sku politiku. Sasvim je m oguce da se kocenje zaposljavanja u industriji pokaze efikasnom politikom . O na bi se m ogla b ra n iti m anjim troskovim a urbanizacije, vecom industrijskom disciplinom i brzim priblizavanjem stru k tu re troskova m edjunarodnim stan d ard im a, cim e se olaksava kontrola i usm jerevanje vanjske trgovine. No ta politika ne m oze se b ran iti - kao sto se to cesto rad i — tezom da ce povecana produktivnost om oguciti vece osobne dohotke, a ovi opet stim u lira ti vecu produktivnost. Je r i tu se opet zaboravlja na cinjenicu da postoje seljaci i radnici neprivrednih djelatnosti s kojim a te povecane dohotke tre b a podijeliti — ako se ne zele nepotrebni politicki problem i. A ta d a bi opet doslo do p o rasta cijena poljoprivrednim proizvodim a i uslugam a iz cega bi slijedio p o rast troskova zivota p a opci p o rast cijena i p riv red n a nestabilnost. N adalje, kocenje zaposljavanja u in dustriji znaci kocenje progresa u poljoprivredi i pojacani eksport rad n e snage. Jedno i drugo osim ekonom skih im a i odredjene politicke posljedice. U kratko, m a koliko bila velika ljudska potreb a za jednostavnoscu, op tim aln a ekonom ska politika u tom podrucju ne moze se zam ijeniti s nekoliko jednostavnih i zvucnih fraza o ekstenzivnosti i intenzivnosti. Do nje m ozem o doci sam o n a tem elju slozenih ekonom skih proracuna. Nije m i poznato da su takvi pro racu n i izvrseni. Zbog toga ne znam ni kakva bi ta politika tre b a la biti. Takodjer ne znam da li je to poznato nekom drugom ekonom istu. A ipak, politika se vodi i po prirodi stvari m ora se voditi. 3. R aspodjela prem a radu ostvaruje se k a d se dohodak raspodjeljuje na osnovi po stig n u te p ro d u k tiv n o sti rada. Ako jedno poduzece poveca produktivnost ra d a za 10%, a drugo za 20%, onda kolektiv prvog poduzeca m oze povecati licne dohotke do 10%, a drugog do 20% . To je jed a n od n ajp o p u lam ijih principa u nasoj javnosti —i jed a n od najpogresnijih. Taj bi princip bio ispravan kad bi se prim jenjivao n a dva potpuno ista poduzeca koja posluju pod podjednakim uvjetim a. K ad se prim jenjuje n a razlicita poduzeca, on direktno krsi raspodjelu p rem a rad u . S tv ar je u tom e sto su razlike u prom jen a m a produktivnosti ra d a vise rez u lta t tehnologije, velicine trzis ta i ostalih vanjskih faktora, a m anje zavise od um jesnosti i zalaganja radnog kolektiva. Evo jednostavnog prim jera koji to objasnjava.
4*

51

P rom atrajm o ra d dom acice koja zapocinje svoju k arijeru u dvoclanom dom acinstvu, a zatim se porodica postepeno povecava n a osam clanova. Ta se dom acica bavi kuhanjem i sivanjem . Na sivacem stroju za povecanje »proizvodnje« od dvije kosulje na osam kosulja tre b a gotovo cetiri p u ta vise vrem ena. P rem a tom e, proizvodnja se ovdje povecava povecanom zaposlenoscu, a produktivnost ra d a stagnira. M edjutim , u kuhinji p rip rem an je ju h e za osam osoba zahtijeva otprilike isto toliko vrem ena koliko i kuhanje za svega dvije osobe. P rem a tom e, zaposlenost ostaje ista, a proizvodnost ra d a povecava se cetiri p u ta. Sivacem stroju odgovara tekstilna in d ustrija, a kuhanju odgovara naftn a in d u strija koja u svojim visokim loncim a »raskuhava« naftu na rastav n e frakcije. Ako pogledam o statisticke podatke, vidjet cemo d a u naftnoj in d u striji produktivnost rad a raste nekoliko p u ta brze nego u tekstilnoj. M edutim , nasa dom a­ cica zna da to nije zato sto bi naftasi bili bolji radnici od tekstilaca, vec zbog tehnickih razloga koji nem aju nikakve veze sa zalaganjem . S tatisticki podaci takodjer pokazuju d a su i osobni dohoci n aftasa znatno visi nego tekstilaca. U pravo opisani fenom en ekonom isti nazivaju ekonom ijom obujm a. Fenom en sa suprotnim efektim a je st disekonom ija obujm a. Postoje zatim sta re privredne grane sa sporim tehnoloskim napretkom kao, n a p rim jer, dobivanje ugljena i nove grane koje se tehnicki brzo razvijaju kao elektronska in d u strija. I m edju njim a ce postojati velike razlike u tem p u ra sta proizvodnosti rad a . No ni te razlike nisu ni u kakvom direktnom odnosu s radom kolektiva u tim granam a. 4. Uravnotezen b u d z e tje p re d u vje t stabilnosti uopce i cijena posebno. Taj se zakljucak oslanja n a zdravorazum sko rasudjivanje: ako se trosi toliko koliko se zaradjuje, onda ne moze biti porem ecaja. M edjutim , zdrav razum nije uvijek najsigurniji vodic u rjesavanju naucnih problem a. U ovom konkretnom slucaju obrazovani ekonom ist zna da je navedena teza pogresna. Potreb­ no je odredjeno poznavanje ekonom ske teorije da bi se shvatilo zasto je tako. J a cu se ograniciti n a konstataciju da ponekad budzetski suficit, u drugim okolnostim a budzetski deficit mogu b iti preduvjeti stabilnosti, a ponekad uravnotezeni budzet moze b iti izvor inflacije. U nasem poslijeratnom razvoju nisu n astupile okolnosti kad bi budzetski deficit treb alo iskoriscivati kao elem ent stabilizacione politike. U tom sm islu tacno je opcenito prihvaceno m isljenje da je financiranje budzetskog deficita em isijom novca bilo jed a n 52

od znacajnih izvora inflacije. U tom sm islu pozitivno je inzistiranje reform e n a uklanjanju budzetskog deficita. M edjutim , cini se da je organim a ekonom ske politike ostalo nepoznato d a i uravnotezeni budzet — sto je postavljano kao cilj politike — moze biti izvor inflacije. Da bi se to pokazalo n a rigorozan nacin, valjalo bi prim ijen iti tehniku m odeliranja koja nije p rik lad n a za jed a n novinski feljton. U osnovi problem je u ovome. Uzm im o da su prethodno licna, investiciona i budzetska potrosnja p lan iran e tako da njihov razvoj odgovara raspolozivom proizvodu. Uzm im o da u toku godine dodje do p o rasta cijena. T ada ce preduzeca ostvarivati vece nom inalne licne dohotke i vece fondove, a sam im tim i u budzet ce priteci vise sredstava. Ako se sad dodatni licni dohoci i fondovi cak i ne potrose — sto nije vjerojatno — trosenje svih budzetskih prihoda, t j . politika uravnotezenog budzeta, predstavljat ce inflacioni p ritisak. D ruga m ogucnost pojavljuje se kad privreda ne povecava cijene ali drzava povecanim porezim a pokriva svoje rashode. T ada se trosenjem do d atn ih poreskih prih o d a novae v raca poduzecim a koja n astavljaju svoju licnu i investicionu potrosnju, a povrat toga tre b a proizvodno pokriti i do d atn u budzetsku potrosnju. Ako priv red a vec posluje n a granici kapaciteta, ta d o d atn a budzetska p o trosnja p redstavlja inflacionu potrosnju, iako je budzet uravnotezen. Cini se prilicno ociglednim da se nasa fiskalna politika vec odavno tre b a la o rije n tira ti n a politiku budzetskog suficita. Nije m i, m edjutim , poznato je li takav p rogram ikada bio predlozen ili raz m atran . 5. Financiranje nauke od neposrednih korisnika. To nacelo ne m isli se p rim jenjivati sasvim doslovno. N a prim jer, ne ocekuje se - p retpostavljam - da ce filoloska istrazivanja ili istrazivanja n a po'drucju ciste m atem atike financirati neki neposredni korisnik. Ali ako neko poljoprivredno dobro zeli poboljsanu sortu psenice, neka p lati odgovarajucem in stitu tu da je proizvede. A ako neki in stitu t zeli izrad iti ekonom etrijski m odel Jugoslavije onda tre b a da nadje interesenta kom e ce taj ra d koristiti. Ako interesenta nem a, onda je ra d nep o treb an — jednako kao sto cipele koje nitko ne kupuje nije treb alo proizvesti. U toj argum entaciji sadrzane su tri ekonom ske pogreske. Prvo, troskovi proizvodnje nove sorte psenice m ogu b iti veci od financijske m ogucnosti jednog dobra koje stoga nije kadro da financira istrazivanja i razvoj. No kad je sjem e proizvedeno, tim pronalaskom koristiti ce se cijela poljoprivreda i ta d a se pokazuje da je ren tab iln o st naucnog ra d a m nogostruko veca od m a kojeg 53

privrednog objekta. U svim takvim slucajevim a kad se efekti neke aktivnosti ne m ogu prodavati »na kom ad«, tj. kad su korisnici m nogobrojni i dobit se ne m oze o stv ariti direktnim naplacivanjem cijene svim a njim a, - a to je tipicno za n aucna istrazivanja — potrebno je tu aktivnost financirati iz drustvenih fondova. D rustveni fondovi, naravno, nisu isto sto i drzavni fondovi, ali su razliciti i od »neposrednog korisnika«. Drugo, ekonom etrijski m odel m oze b iti in teresan tan za neki drzavni organ koji sam n em a sredstava d a ga financira. Drugim rijecim a, »postojanje in teresen ata« , veom a je razlicito od »postoja n ja platezno sposobnih in teresen ata« . U slucajevim a kad postoji drustveni interes, a platezn a sposobnost nije adekvatna tom interesu, korekcije tre b a izvrsiti iz drustvenih fondova. N auka i obrazovanje tipicni su slucajevi. I, trece, ekonom etrijski m odel Jugoslavije tre b a izrad iti cak i ako nijedan drzavni organ nije pokazao zanim anje za njegovu u p o trebu. N auka im a specificnu, av angardnu ulogu u drustvu. Ona o tv ara nove putove i otkriva drustvene interese koji jos nisu poznati. Svesti nauku n a odnos s neposrednim korisnikom znaci zapravo likvidirati nauku, a zem lju osuditi n a vjecno zaostajanje u m edjunarodnom razvoju. Mi sm o s drzavnim financiranjem nauke (i visokog obrazovanja) im ali losih iskustava. U laganje sredstava nije dovodilo do zeljenih i m ogucih rez u lta ta. Stoga je opravdano i nuzno tra z iti druge putove da se zadovolje drustveni interesi. Ti putovi postoje, iako nije ovdje m jesto da se o njim a govori. No dok se ne nadju adekvatna nova rjesenja, dok se ne izvrse p o treb n a prilagodjavanja, dok se nalazim o u prijelaznom periodu, m islim da je ocigledno da je drzavni a p a ra t u punoj m eri odgovoran za ono sto se desava s nasom naukom i nasim naucnim kadrovim a. V jerojatno m ozem o sebi dopustiti da eksportiram o nekvalificiranu rad n u snagu —iako ni to nije posve sigum o i trazi odgovor na odredjena p ita n ja o socijalistickim d rustvenim odnosim a. No eksport postojecih kadrova blizak je nacionalnom sam oubojstvu.

Zakljucna razm atranja Proizvodnjom po stanovniku Jugoslavija se danas priblizila predratnoj Francuskoj, a slovenski p e r cap ita proizvod osjetljivo je visi od p red ratn o g francuskog. Mi jos uvijek proizvodim o znatno m anje celika nego Francuzi prije ra ta , ali zato proizvodi­ m o trecinu vise zita, dvije trecine vise elektroenergije, dvostruko vise cem enta itd. (racunam o po stanovniku). 54

N avodim tu usporedbu da bi se stekla predodzba o revolucion a rn im prom jenam a u nasoj privredi u toku protekla dva decenija i cinjenici d a je jugoslavenska priv red a postala izvanredno slozena, p a sta ri institucioni okviri p o staju kocnicom , a rutinske i prakticisticke m etode usm jeravanja i kontrole priv red n ih tokova sasvim neadekvatne. U tom kontekstu i priv red n a reform a dobiva svoj puni sm isao. U stvari zem lja je ekonomski b ila zrela za reform u jos 1961. godine kad je ona na jed an n espretan nacin i pokrenuta, p a onda usporena i gotovo obustavljena. Razloge za kolebanja tre b a vjerojatno tra z iti u cinjenici sto zem lja za reform u nije bila zrela i politicki - kako se to objasnilo n a proslogodisnjem brionskom plenum u CK SK J. D anas su politicke prepreke dobrim dijelom uklonjene. M edjutim , iz svega sto je navedeno stjece se ja k dojam da zem lja jos uvijek nije kadrovski i strucno p rip rem ljen a za refor­ m u. U tom podrucju procesi su se odvijali stihijski, dogadjaji su pretekli razvoj nase kadrovske baze. Tim e se, cini se, m ogu objasniti p ropusti i prom asaji i u onim slucajevim a kad inace postoji potpuno jedinstvo s obzirom n a cilj i rijesenost da se on ostvari. E m pirijska istraziv an ja pokazuju d a je u cijelokupnom poslijera tn o m razvoj u postojala ja k a ciklicna nestabilnost u privrednim k retan jim a u nasoj zem lji.9 Ta nestabilnost b ila je veca nego u usporedivim p riv red am a bilo istocnoevropskih bilo zapadnoevropskih zem alja. Cinjenica je, m edjutim , i to da sm o m i postigli brzi tem po razvoj a od tih zem alja. No sto p riv red a postaje slozenija, ciklicna kolebanja postaju sve opasnija i sve ih je teze kontrolirati. Za posljednjih deset godina ciklusi se stalno produbljuju. Ako izuzm em o razdoblje kom inform ske blokade, n ajniza tacka u godisnjem p o rastu industrijske proizvodnje p o stignuta je prosle godine kad taj p o rast iznosi svega 4,3 posto, dok su jugoslavenski potencijali razvoj a tri p u ta veci. S retn a je okolnost sto je prosle godine zetva b ila rekordna, p a je p o rast poljoprivredne proizvod­ nje od oko 20 posto podigao p o rast ukupne drustvene proizvodnje n a oko 9 posto. M edjutim , takvu korekciju ove godine ne m ozem o ocekivati, p a nije iskljuceno da drustveni proizvod stagnira. P latna bilanca, kao neposredna posljedica devalvacije, privrem eno se izravnala, a zatim se opet pojavio deficit. Uvoz raste brze od izvoza. Cijene i troskovi zivota se povecavaju.
9 U spored. B. H orvat: »Privredni ciklusi u Jugoslaviji«, E ko n o m ist 1— 4/1966.

55

U privredi koja je b ila a d a p tira n a n a visoke stope ra s ta takva k retan ja m orala su izazvati ozbiljne posljedice. Sporovi oko financiranja prosvjete, zdravstvene zastite i nauke odraz su te situacije. Sredstava jednostavno nem a, a preraspodjele bi narusavale nuznu disciplinu u provodjenju reform e. Problem nezaposlenosti postaje akutan. Poseban su problem nerazvijena podrucja. Moze se lako pokazati kako uz jed n u visoku stopu ra s ta jugoslavenske privrede u cjelini privreda K osm eta tre b a d a ekspandira otprilike dvaput brze nego priv red a Slovenije da bi se u toku jedne generacije elim inirale razlike u proizvodnji po stanovniku. No ako je opca stopa ra s ta niska, kosm etska priv red a m ora se povecavati 36 p u ta brze od slovenske da .bi se postigao isti cilj. To je, naravno, nem oguce. P rem a tom e um jesto jedne generacije bilo bi potrebno jedno stoljece i vise da se elim iniraju razlike u privrednoj razvijenosti. No moze li se to politicki tolerirati? Cini se priliCno ocito da je visoka sto p a privrednog razvoja kljuc drustvene stabilnosti nase zem lje. Moze li se nesto reci o nasim neposrednim izgledim a? Za a u to rita tiv a n odgovor n a to p itan je bila bi, naravno, potreb n a stu d ija Stab a kvalificiranih eksperata. Moje vlastite studije omogucavaju sam o jed a n grub uvjetan odgovor. R adeci prije nesto vise od godinu d an a n a prognozi priv red n ih kretan ja za 1966. godinu, dosao sam do zakljucka da ce se m inim um sadasnjeg ciklusa dostici u drugom k v artalu prosle godine s porastom industrijske proizvodnje od 4 posto. Taj je procent doista i ostvaren, ali ne u drugom , vec u cetvrtom k v artalu 1966. g. Na zalost sm anjivanje stope ra s ta nastavilo se i u ovoj godini p a nije sigum o da li je vec dostignuta donja o b rtn a tacka ciklusa. N a osnovi svih tih po d atak a m ozem o reci da je sadasnji ciklus, p rem a prethodnom koji je zapoceo potkraj 1960. godine, prosiren b a r za jed n u godinu i, m jeren godisnjim efektim a, produbljen b a r za 3 posto. To prosirivanje i produbljavanje m oze se djelom icno objasniti vecom dosljednoscu kojom se provodi sadasnja reform a u usporedbi s prethodnom . U daljnjem k retanju m oguce su, vjerojatno, ove alternative: — ako se provodjenje reform e nastavi istom dosljednoscu, uz neizm ijenjene druge uvjete, vjerojatno ce se depresivni dio ciklusa jos vise p rosiriti i oporavak ce biti spor, sto p a ra s ta niska; - ako, m edjutim , organi ekonom ske politike b u d u m orali po p u stati p red p ritiscim a i teskocam a, sto m i se cini vjerojatnijim , ici ce se n a kom prom ise, oporavak ce biti brzi, stopa ra sta b it ce veca, analogija sadasnjeg ciklusa p rem a prethodnom 56

n astav it ce se i u njegovoj akcelerativnoj fazi i 1970. godine im at demo novu reform u. No postoji, cini se, i ova a lte m a tiv a : da se ucini radikalan p rijelo m 1 s dosadasnjim prakticistickim nacinom m odeliranja 0 privrednog sistem a i da se u taj posao u punoj m jeri ukljuci nauka. Pri tom e ne tre b a im ati iluzije da je takav prijelom sam o stv a r dobre volje i da naucne organizacije i kvalificirani kadrovi sam o cekaju potpuno sprem ni da se odm ah efikasno ukljuce u posao. Broj kvalificiranih kadrova je m inim alan, a naucne orga­ nizacije sam o su ru d im e n ta m o razvijene. Posljedice dugogodisnjeg zanem arivanja ne m ogu se elim in irati preko noci, a izgubljeno vrijem e ne m oze se nicim nadoknaditi. Pa ipak, cini se da je to jedini p rav ilan put. To sto se nije zapocelo ran ije nije razlog da ne zapocnem o sada. Period rad a nove Skupstine i novog Izvrsnog vijeca prikladno je vrijem e za otpocinjanje inicijative. Uvjeren sam da se pravilnom anticiklicnom politikom m oze izbjeci nova reform a u 1970. godini, a da uvjeti razvoja budu ipak osjetljivo povoljniji nego sto su sada. Neka istrazivanja koja se sad dovrsavaju vec pokazuju prve obrise jedne adekvatne ekonomske politike. No valja im ati na u m u da ce n am zbog dosadasnjih p ro p u sta b iti p o treb n a jos koja godina upom og i sistem atskog rad a.

1 Do prijelom a nije doslo. R eform a je b ila disk red itiran a kao liberalisticka de0 vijacija, presutno je n ap u sten a i nakon 1970. godine prip rem ljen a je u mnogocem u supro tna reform a. Ta je dovela do krize 1980-81. tako da se za 1982. godinu moze prognozirati nova reform a. Prim jedba iz 1983. g.: Kao sto je poznato tu reform u p rip rem ila je K raigherova kom isija.

57

3. DVIJE POLEMIKE

A. ILUSTRATIVNI DIJALOG1 Povodom m ojih feljtona u Vjesniku o odnosu ekonomske nauke i narodne privrede (15-23. DC 1967.) javio se drug Sim e D odan sa serijom napisa na tem u »Novi privredni sistem i koncepcije d r B ranka H orvata« (24— 28. X 1967.). Dr Dodan predlaze dijalog o privrednom sistem u i objavljuje kako nas dvojica »pripadam o razlicitim teoretskim skolam a«. M oram konsta tira ti da m i nije poznato kojoj teoretskoj skoli p rip a d a dr Dodan, no za sebe sam prilicno siguran d a se oslanjam na svoja vlastita istrazivanja. Sto se tice dijaloga, ja sam na nj uvijek sprem an. Nezgodno je jedino to sto niti u Vjesniku niti drugdje je nisam ranije pisao o svojim koncepcijam a novog privrednog sistem a p a nije jasno kako je drug Dodan o tim koncepcijam a m ogao povesti dijalog. U stvari, m ene je uvijek cudila h rab ro st ljudi koji pokusavaju c ita ti tudje m isli, a narocito onih koji takvom telepatskom m etodom utvrdjene m isli javno kritiziraju . No m ozda se prosto rad i o bujnoj m asti? Sto takvi dijalozi nisu narocito uspjesni i plodni ne bi trebalo d a iznenadjuje. B uduci da m oja koncepcija novog privrednog sistem a nije b ila p ristu p ac n a javnosti a neke pojedinosti svoje koncepcije d r Dodan je upravo izlozio, jedino sto se u ovom m om entu u pogledu dijaloga m oze u rad iti jest to
1 »PRIMJEDBA REDAKCIJE 'VJESN IK ' — Odgovor prof. d r B ranka H orvata redakcija 'Vjesnika' p rim ila je 1. studenoga 1967. N ije ga dosad Stam pala, je r je u m edjuvrem enu pokusala uvjeriti a u to ra da odgovor ne publicira, sm atraju ci da je ton, a ponegdje i rje£nik H orvatova n ap isa bio uvredljiv za sugovom ika. N a posebno inzistiranje prof. H orvata njegov odgovor ipak objavliujemo.« ( Vjesnik, 23. i 24. n 1968.)

58

da se p ro d isk u tira koncepcija druga D odana onako kako je napisana. Uz to i po koja rijec o nacinu rezoniranja. Moji feljtoni bili su pisani jednostavnim razum ljivim hrvatskosrpskim jezikom . Tako sam b a r m islio do sada - ocigledno neopravdano. Da ne bi opet doslo do nesporazum a htio bih ukratko rez im ira ti poruku sadrzanu u tim feljtonim a. Ekonom ija je, uz ranije navedene specificnosti danas nauka jednako kao i tehnika ili m edicina. M nogim a to jos nije poznato.2 Organi ekonom ske politike o tom e vode sasvim nedovoljno racuna. Zato se cesto desavaju iznenadjenja i p rim jen ju ju pogreSne m jere. Kao re z u lta t p riv red a trp i ogrom ne stete. Ideolosko-politicki stavovi m ogu biti progresivni ili konzervativni, ali u jed n o m dem okratskom d rustvu svatko im a pravo n a svoje vlastito stanoviste. Zbog toga sam ja u svojim feljtonim a nam jem o izbjegao svako politiziranje i ideologiziranje i ogranicio sa iskljucivo na sam o one problem e koji su danas u dom eni egzaktne nauke. I to zato je r u okviru nauke p restaju m ogucnosti neodgovom og isticanja bilo v lastitih bilo direktnih stavova vec se svaka teza m ora zasnivati n a naucnim arg u m en tim a izvedenim na opce prihvacenim principim a. (M edjutim , sav taj oprez bio je n a zalost uzaludan, ved prva diskusija zaglavila se p otpuno u politiziranju.)

Teze i - ko m e n ta r U tom sm islu feljtoni se odnose jednako na tekucu reform u, kao i n a sve ran ije reform e, a im ali sm o ih p et u protekla dva decenija. N auka ne moze reci - ili b a r ne m oze u potpunosti odrediti —kakav drustveni sistem , p a cak ni kakvu ekonomsku politiku tre b a o d ab rati. Ali kad je politika jednom fiksirana, nauka moze pokazati koji je najefikasniji p u t za njeno provodjenje. Bilo bi nesm isleno i neodgovom o zahtijevati da se prvi petogodisnji plan radio po svim kanonim a ekonom ske nauke. No m islim da je nedopustivo da se dva decenija nakon revolucije n ap u sta jed an p lan za drugim zato sto su radjeni n a nedovoljno ozbiljno teorijskoj i m etodoloskoj osnovici, je r se ne poznaju elem enti funkcioniranja trzisne privrede i stoga prave nedopustive pogreske u provodjenju usvojene politike. Ovo sto je upravo receno jedini je politicki stav u m ojim napisim a, pretpostavljao sam da ga dijele i ostali naucni radnici.
2 Neki dnevni i tjedni Iistovi su u m edjuvrem enu jo5 jed n o m usp jein o javno dokazali tu tezu.

59

Drug D odan je navedenu poruku shvatio na nacin kako je nize navedeno, kod cega, rad i dijaloga, svakoj tezi dodajem svoj kom entar. 1. N e sam o p olitika nego n i biologija n ije uvijek bila zainteresirana za gole znanstvene istine. Primjer: S ta ljin i M icurin. Tesko da nekom e tre b a dokazivati da politika nije nuzno zain teresiran a za naucne istine. Iz toga, m edjutim , ne slijedi da naucni radnici ne tre b a da vode politiku naucne istine. Posebno kad se rad i o m arksistim a i kom unistim a. A sto se tice p rim jera, nije m i jasn o kakve veze Staljinova p a ro d ija s Lisjenkom (Dodan pogresno navodi M icurina) im a sa suvrem enom jugoslavenskom situacijom ?

M onopol na ekonom sku teoriju 2. »K od nas su dugo m onopol u ekonom skoj teoriji im ali p ristase centralistickog nacina privredjivanja, a da brojni ekonom is ti tu nisu m ogli nista p o p ra viti dok se progresivna grupa po litickih lju d i n ije zauzela za decentralisticki p rivred n i m odel«. Proizlazi, ako tacno shvacam taj stav, da su dbina nase zem lje ovisi o tom e kakva se grupa p o liticara slucajno nalazi na vlasti. Da se slucajno ona progresivna grupa nije zauzela, nista ne bi bilo od svih nasih ekonom skih i drustvenih teorija, akcija, nastoj a n j a . .. Da li zaista stoji tako rdjavo sa socijalizm om u Jugoslaviji? Nije li logicnije p retp o stav iti da je do reform e doslo upravo pod pritiskom progresivnih rad n ih ljudi, a m edju njim a i ekono­ m ista? Z ar je drug D odan zaboravio n a savjetovanje ekonom ista u sijecnju 1963. g. o kom e je i sam pisao i na kom se odigrala teorijsko-ekonom ska b itk a za reform u iz 1965. g.? Politicki rukovodioci su, naravno, im ali znacajnu ulogu. Ali oni bi m alo ili n ista u rad ili bez teorijskog rad a, p ritisk a i podrske koja je dolazila iz svih profesija i slojeva ove zem lje, kod cega progresivni ekonom isti sigum o nisu igrali nevaznu ulogu. 3. »Cini m i se d a je p ristu p prof. H orvata reform i nedovoljno dubok, d a j e kenzijanski je r on sm atra da se sp retn im ubacivan jem u z uzlaznu fazu ciklusa m oglo relativno glatko p r o v e s ti... r e fo r m u ...« . P retpostavit cu da a trib u t »kenzijanski« nije m isljen kao politicko etiketiranje, nego da su nam jere serioznije. Ostaje, m edjutim , nejasno odakle drugu D odanu p o d atak da ja sm a tra m kako je puka sinhronizacija s odredjenom fazom ciklusa dovoljna za glatko i uspjesno provodjenje reform e? Ne znam da li covjek 60

tre b a da im a bas m atem aticko obrazovanje da shvati ogrom nu razliku izm edju dovoljnog i nuznog uvjeta? V jerojatno tre b a dati slijedece objasnjenje. O rganim a ekonom ske politike bio je, i jos je to uvijek dobrim dijelom , nepoznat m ehanizam ciJdickog k reta n ja nase privrede. Uslijed toga desilo se da je ova, kao i sve ran ije reform e, zapoceta u silaznoj fazi ciklusa, iako je notom o da se tim e ciklus opasno produbljuje, nastaju ogrom ne privredne stete i ozbiljno dovodi u p itan je ekonom ski uspjeh reform e. Za ekonomski obrazovanog covjeka to je isto tako n o to m o kao sto je za m edicinski obrazovanog covjeka to da p rije operacije tre b a o p rati ruke. M edjutim , sam o p ran je ruku jos uvijek ne jam ci za uspjeh operacije, a niti onoga koji se tako p rip rem a za operaciju ne zovu sljedbenikom P asteura (ili vec p rem a tom e tko je bio prvi lijecnik koji je shvatio vaznost p ra n ja ruku).

N eobrazovani bankari 4. »Pitanje j e ko liko prof. H orvat im a uvida u radove drugih autora, ali je cinjenica da j e o reform i vec dosta pisano i govoreno«. Kao dokaz o m om neim anju uvida u te radove navode se onda dvije knjige, od kojih je je d n a p isan a pod m ojom redakcijom , i nekoliko savjetovanja ekonom ista, na kojim a sam i sam ucestvovao. U ovom slucaju m oje lingvisticke teskoce da ispravno razum ijem d ra D odana postaju tako velike da mogu reag irati jos jedino interpunkcijom ??? 5. »Kad se govori o bankam a, prof. H orvat p rela zi preko cinjenice da su one, a narocito bivse drzavne banke: Jugoslavenska banka za vanjsku trgovinu, sada, sam o u drugoj form i, p redstavnici stare prakse bivsih investicionih fondova. Pa se zalaze da se ko m pletiraju skolovanim kadrovim a um jesto da se ukinu i da privreda slobodno form ira svoje b a n k e ...« A ltem ativa neobrazovanim bankarskim sluzbenicim a nije reorganizacija bankarskog a p a ra ta - sto se kod nas i tako vrsi b a r jednom svake dvije godine — vec obrazovani bankarski sluzbenici. U tom pogledu tesko je reci tko stoji gore, drzavne ili p rivredne banke. Od svih jugoslavenskih banaka, i drzavnih i privrednih, jedino je N arodna banka osjetila potrebu da suvrem eno obrazuje —cetiri svoja sluzbenika. A i to nakon sto je prosle godine slicna inicijativa p ro p ala — na savjetu ra d n e zajednice. D r D odan je vjerojatno h tio reci da je akcent trebalo staviti na reorganizaciju, a ne na obrazovanje, buduci d a se polem izira s tekstom koji jednostavno govori o obrazovanju bez obzira na 61

akcente i bez preju d iciran ja drugih rjesenja u drugim sferam a takva polem ika jednostavno nije relevantna. A sam stav je uz to i veom a problem atican. Mogu se navesti niz trzisn ih p rivreda francuska npr. - u kojim a je drzavni sektor u bankarstvu znatno jaci nego kod nas, a privredne organizacije ipak im aju m nogo vecu i financijsku i opceprivrednu autonom iju nego kod nas. A i birokratske sm etnje su relativno m ale. Kako to?

»Pogresna tehnika« 6. »Takodjer nije ja sn o ko ji racionalni razlozi navode prof. H orvata da se zalaze za borbu a d m in istra tivn im sredstvim a p ro tiv adm inistrativnih ciklusa. Zna se da se nasa privreda kretala ciklicki, ali to su ciklusi koje je pruzrokovao plan i drzavna intervencija«. Ono sto ovdje nije jasn o je st n a osnovi cega drug D odan m eni im p u tira zalaganje za a d m in istra tiv n a sredstva? A sto se tice ciklusa, u Jugoslavenskom in stitu tu za ekonom ska istrazivanja utvrdjeno je da su ti ciklusi u Jugoslaviji veci nego bilo n a Istoku bilo n a Zapadu, bilo u planskim bilo u neplanskim privredam a. Cemu onda ideologiziranje tam o gdje se stvari m ogu objasniti m nogo jednostavnije: nepoznavanjem funkcioniranja jugoslavenske privredne m asine. Osim toga tesko da je spom o da u posljednjih nekoliko godina im a m anje adm inistrativnog u p letan ja u poslove privrede. A upravo u to vrijem e, kako pokazuju statisticki podaci, ciklicka nestabilnost privrede znatno se povecala. 7. »Zbog toga se borba i za reform u ne m o ze sh v a titi kao reform a tehnike privredjivanja. Zbog toga j e i kom pleksnost borbe za reform u i cini veom a teskom p a j e ispravna konstatacija da j e posrijedi odsudna faza revolucije, a za h tje v da se ona svede sam o na tehniku i »dezideologizira«, stv a m a j e ideologizacija i pokusaj da se spasi birokratska struktura koja iz p o dzem lja koordinira obranu birokratsko-centralistickih o d n o s a ... Treba zn a ti da birokratske stru ktu re na sv im nivoim a vise interesiraju njih o vi p rivilegiji i obrana stecenih pozicija nego uspjeh reform e ko ji ih elim inira«. R eform a se ocigledno ne svodi n a prom jenu tehnike. Ali iz toga ne slijedi da tehnika nije vazna i da se pogresnom tehnikom mo2e uspjesno provesti reform a. U stvari, pogresna »tehnika« mo2e up ro p astiti reform u - kao sto se to desilo i 1961. godine, a ono sto »politicko podzem lje« moze najvise pozeljeti jest da se pogresnom ekonom skom politikom ciljevi reform e diskreditiraju. 62

R eform a je ocigledno ideoloski duboko angazirana. Ali iz toga ne slijedi da se tehnicki problem i m ogu rjesavati ideoloskim stavovim a. U davna vrem ena lijecili su bolesnike —je r bolje nisu um jeli — ideolosko-politickim stavovim a. Suvrem eni lijecnici te m etode nazivaju vracanjem . Cini m i se da je krajnje vrijem e da suvrem eni ekonom isti u tvrde slicne distinkcije. A sto se tice »birokratskih stru k tu ra n a svim nivoim a«, trebali bi biti i m alo precizniji u takvim form ulacijam a. Sagledavsi konzekvencije takvih pau saln ih ocjena, drug D odan bi, pretpostavljam , i sam pozelio da se od njih ogradi.

Zasto skripi reform a Da li se tu m isli n a p rim jer n a saveznu vladu? Koliko ja m ogu ocijeniti, clanovi SIV-a i kao pojedinci i kao cjelina stoje na pozicijam a reform e. Isto, po svem u izgleda poslije Brionskog plenum a i novih izbora vrijedi i za vodece licnosti u Skupstini, u PredsjedniStvu i Izvrsnom kom itetu SK J. A ipak reform a skripi n a svim stran am a. Znaci li onda da antireform ske orijentacije i aktivnosti tre b a tra z iti u nizim esalonim a adm inistracije? N esum njivo je d a postoje i birokratske strukture, i birokratski otpori, i birokratske deform acije. N esum njivo je i to da sam o subjektivno opredjeljenje za reform u nije dovoljno i d a uslijed nerazum ijevanja objektivni efekti m ogu biti antireform ski. Ne­ sum njivo je, n a kraju, d a grupni interesi uvjetuju odredjeno asocijalno ponasanje i da u tom slucaju treb a intervenirati politickim sredstvim a. Ali nakon sto su sve te ocigledne istine recene, m oguce je jos uvijek ovakvo hipoteticko pitanje: Pretpostavim o da svi drzavni kom orski i drugi sluzbenici i politicki rukovodioci daju iskrenu i punu podrsku reform i. Da li bi u tom slucaju p riv red n a k reta n ja bila b itno drugacija nego do sada? Za nekoga tko je upoznat s praktickim radom u zavodim a za p laniranje, drzavnim sek retarijatim a, bankam a, kom oram a, kom isijam a CK i tako dalje, prilicno je ocigledno da ekonom ska p olitika ne bi bila bitno efikasnija. Onaj tko nikada nije cuo za teoriju k om parativnih troskova, ne bi o njoj ni sada nista vise znao i zadrzao bi svoje pogresne predodzbe o vanjskoj trgovini. Onaj koji ne poznaje teoriju ekonom ske politike i razvoj ekonomske m isli i dalje bi sm atrao da je laisser faire politika posljednje otkrice drustveno-ekonom skog razvoja, onaj tko ne poznaje teori­ ju priv red n ih ciklusa sm atrao bi i dalje da ce ciklusi sam i po sebi nestati cim se ukloni drzavna intervencija, a onih p et dogm i iz 63

m ojih feljtona ostale bi i dalje tacno takve kakve su i danas sa svim raz o m im konzekvencam a koje pogresni stavovi u vodjenju privredne politike m ogu im ati. I n a koncu um jesto d a jed a n drugog plasim o m racnim silam a politicke reakcije, zar nije m nogo realisticnije p retp o stav iti d a se u vecini slucajeva rad i o necem m nogo jednostavnijem . Nedovoljno obrazovani politicki i strucni kadrovi u drzavnoj ad m in istraciji, b ankam a itd. (a) prave pogreske m nogo vise iz neznanja nego iz politickog uvjerenja; (b) plase se naucnih rjesenja je r ih ne razu m iju i (c) o d u piru se suvrem enim m etodam a analize i u p rav ljan ja privredqm je r nisu u stan ju d a ih p rim enjuju sto onda nem inovno dovodi u pitanje i njihov prestiz i njihova ra d n a m jesta. 8. Zbog toga prof. H orvat naivno d rzi da je sve lako ako se sam o naucno objasni. N ik a d se uvjeravanjem nije m oglo u p o v ije sti p o stic i nesto takvo je r su svakoj vladajucoj gru p i uvijek bili preci interesi od n a u k e ...« . Iz mog in zistiranja n a naucnom fu n d iran ju ekonom ske poli­ tike nikakvom norm alnom logikom ne slijedi da je dovoljno dati naucno ijesenje pa da se onda ono autom atski p rihvati - kako m i to drug D odan im p u tira . N aprotiv, ja sam takodjer izricito inzistirao da su ekonom isti odgovom i za ekonom ske prom asaje je r tre b a da se bore za stru cn a ijesen ja - ukoliko ih znaju: a upravo d r Dodan sm a tra takvu b orbu beznadnom , kako sm o to utvrd ili u t. 2. N adalje o kojoj se to konkretno vladajucoj grupi u Jugoslaviji radi?

Intenzifikacija privredivanja 9. »N ikako se ne bih m ogao slo ziti s prof. H orvatom da je za h tjev za in te n ziv n im razvojem na sadasnjem stu p n ju naseg ekonom skog razvoja p u k a ekonom ska dogm a je r j e veom apoznata uloga koju u ekonom skom razvoju igra sm jena ekstenzivnog vala razvoja«. »Jugoslavija j e u ekstenzivnom razvoju isla dalje od S S S R -a i Poljske. A te dvije ze m lje prim ijen ile su napredniju tehniku p a im a ju visu p ro d u k tiv n o st rada«. Ovo je nakon dosadasnjeg politiziran ja prvi strucni m om ent u diskusiji. M oram p riz n a ti da to djeluje kao osvjezenje. M edju­ tim , strucne teze zahtijevaju odgovarajucu argum entaciju —inace su proizvoljne - a d r D odan je iz nekih razloga propustio da tu argum entaciju navede. J a sam nesto m alo stu d irao teoriju eko­ nom skog ra sta , o tom e sam ponesto pisao, a i predavao u zemlji 64

i inozem stvu. Nije m i, m edjutim , p o znata »uloga koju u ekonomskom razvoju igra sm jena ekstenzivnog i intenzivnog vala razvoja« . M ozda sam j a nedovoljno obrazovan, a m ozda je d r Dodan pogresno p rotum acio Schum peterovu teoriju inovacija, koja s nasom reform om nem a nikakve veze. Iz p odataka d a je u Poljskoj i SSSR-u tran sfer poljoprivrednog stanovnistva bio m anji nego kod nas - ne bi slijedilo nista, a najm anje to d a te zem lje provode efikasniju ekonom sku politiku. U stvari u posljednjih petnaest godina jugoslavenska priv red a se razvija znatno brze nego privrede tih dviju zem alja, p a je onda valjda i efikasnije organizirana. A sto se tice vise produktivnosti ra d a u Poljskoj i SSSR-u, ekonom ist bi m orao znati da je produktivnost ra d a funkcija, prije svega nivoa privrednog razvoj a, a ne razlika u izboru tehnike. Produktivnost ra d a u Jugoslaviji je znatno visa nego u Indiji, a znatno niza nego u Njem ackoj; u Njem ackoj je opet znatno niza nego u SAD. A tom e je tako, ne zato sto Indijci ne bi htjeli da im aju am ericku tehniku, vec stoga je r je to upravo redoslijed razvijenosti navedenih tehnika. P rim jena neke ap strak tn e bolje tehnike u tom redoslijedu ne m oze n ista izm ijeniti, ali to m ogu stope rasta , koje onda om ogucuju i pronalazenje i p rim jenu bolje tehnike. U ostalom , cijela ova diskusija o intenzifikaciji privredjiv anja kao cilju reform e im a sam o akadem ski karakter. Kako se vidi iz upravo p riprem ljenih m ate rija la savezne adm inistracije, po svim pokazateljim a intenzivnosti privredjivanja sada stojim o losije nego prije reform e.

E kstenzivno i in ten zivn o 10. »Navest cu ovdje osnovne koncepcije ekonom skih m odela . zasnovanih na ekstenzivnoj m e to d i razvoja i drugog zasnovanog na in ten zivn o j m e to d i razvoja «: ,1. E ksten zivn i m odel: m aksim alizacija rasta b e z obzira na dobit, voluntaristicke investicije donesene p o centralnom planu; planirane ad m in istra tivn e cijene; inflaciono financiranje izgradnje; visok ka p ita ln i koeficijent; autarkija u vanjskoj trgovini itd. 11. In te n ziv n i m odel: optim alizacije rasta ovisno o dobiti na investicije; in d u ktiv n e investicije donesene p o poduzecim a; trzne cijene: deflaciona politika, n isk i ka p ita ln i koeBcijenti; uklapanje u svjetsku po d jelu rada itd . Sa zaljenjem m oram k o n sta tira ti da se ovdje ne ra d i o ekstenzivnom i intenzivnom m odelu vec o ekstenzivno-intenzivnoj zbrci pojm ova. Prije svega m aksim iranje ra s ta neke zemlje
5 Jugoslavenska privreda 1965-1983. I.

65

nem oguce je a da se ne vodi rac u n a o efikasnosti investiranja, m edjutim dobit individualnih poduzeca nije jed in i kriterij efika­ snosti. »Induktivne investicije donesene po poduzecim a« dovele su do svjetske ekonomske krize, a »voluntaristicke investicije donesene po centralnom planu« dovele su, npr., Cehoslovacku do stagnacije. Nije jasn o zasto bi m i bas m orali da b iram o jedino izm edju te dvije jednako nep rijatn e alternative. A dm inistrativne cijene im a SSSR, za koji d r B odan tvrd i da se intenzivnije razvija nego J u g o sla v ia gdje je polovica cijena form irana n a trzistu . Znaci, tacno ob m u to od predlozene shem e. Inflaciono financiranje stv a ra nestabilnost, deflaciona politika nezaposlenost i stagnaciju. I opet nije jasn o sto je od toga dvoga gore i zasto bism o bili prisiljeni da biram o sam o te alternative. K apitalni koeficijent se u Jugoslaviji sm anjuje vec vise od decenija. O tkad je pocela reform a, poceo je da se povecava. Za obrazovanog ekonom istu to je prilicno razum ljivo: u odredjenim okvirim a kapitalni koeficijent je pad aju ca funkcija rasta . Potreb­ no objasnjenje tog fenom ena d r D odan bi m ogao naci u odlicnoj studiji Pavla Sicherla. U pogledu vanjske trgovine Am erika je m nogo au tark icn ija nego, npr. B ugarska. Znaci li to da se B ugarska razvija intenzivno, a Am erika ekstenzivno? I tako dalje za ostale elem ente D odanovih m odela, o cem u, zbog stednje p rostora, necu dalje govoriti.

N agradjivanje p rem a radu 11. »Pored toga Sto ne uvidja tehnolosku opasnost od pretjeranog ekstenzivnog vala razvoja, prof. H orvat zaboravlja da se za eksten zivn i val razvoja trazi i centralisticka m etoda prikupljanja sredstava radi izgradnje krupnih radno-intenzivnih objekata«. Jed an objekt se zove radno-intenzivnim upravo zato sto zahtijeva m nogo ra d a i m alo k apitala. P rem a tom e tacno ob m u to od zakljucka d r D odana: ako se zeli izbjeci centralisticko prikupljanje sredstava, onda tre b a forsirati radno-intenzivne objekte. Sto se m ene tice, ja se a p rio ri ne opredjeljujem ni za »ekstenzivnu« ni za »intenzivnu« varijan tu , vec za ekonom sku analizu koja tre b a u tv rd iti sto je u konkretnom slucaju najsvrsishodnije, kako je istaknuto i u m ojim feljtonim a. 12. »Kad prof. H orvat pledira za nagradjivanje prem a radu, on nije nista m anje u za b lu d i od onih koje k r itiz ir a . .. Z a b lu d a ... vuce svoje podrijetlo iz onih stavova ko ji su proricali da ce socijalisticka privreda obligatno biti naturalna, a da ce se razm je66

na izm e d ju drustva i pojedinaca odvijati izravno p o principu: za jed n a k u kolicinu utrosenog r a d a . .. u je d n o m obliku jednaka kolicina r a d a . .. u drugom o b lik u .. . Robno-novcani o d n o si... diktiraju posrednu raspodjelu izm e d ju razlicitih proizvodjaca razlicitih roba i usluga. I tu j e sada p re d n ji p rin cip nagradjivanja prem a radu, za ko ji se zalaze prof. H orvat, nem oguce izv e sti je r bi on u n is tio ... svaki sm isao k o n k u re n c ije ___Tasno se vidi da n i prof. H orvat nije bag sasvim im u n od neadekvatne aplikacije starih nacela na neadekvatne nove prilike«. U m jesto da se uh v ati u kostac s problem om ili da polem izira s m ojim stv a m im stavovim a - o kojim a je s m alo tru d a m ogao da se obavijesti u mojoj knjizi »Teorija planske privrede« gdje je citavo poglavlje posveceno raspodjeli u socijalistickom d r u s tv u d r D odan opet jednom podm ece prim itivisticka shvacanja o n aturalnoj raspodjeli i si. M edjutim , nakon ovoga slijedi jed an m nogo ozbiljniji pothvat: »Zbog toga p rin cip nagradjivanja prem a radu u uvjetim a robno-novcanih odnosa treba sh v a titi kao p rin cip nagradjivanja prem a financijskim efektim a rada ko ji se p o stize na trzistu. Naravno, u z obligatno oporezivanje m onopolskog ekstradohotka«. To je vec sasvim odredjena koncepcija. I k ap italisti su nagradjeni p rem a »financijskim efektim a rada«, a u svim razvijenim kapitalistickim zem ljam a postoji »obligatno oporezivanje m ono­ polskog ekstra-dohotka«. P rem a tom e u cem u bi se jugoslavenski socijalizam razlikovao od suvrem enog kapitalizm a? Socijalizam stoji i p a d a s raspodjelom p rem a rad u . D r D odan m oze b iti za ili protiv raspodjele p rem a ra d u i p rem a tom e za ili protiv socijalisticke organizacije ra d a u ovoj fazi naseg ekonomskog razvoja. U dem okratskoj zem lji se o svakom stavu m oze diskutira ti, p a i o tom e da li sm o zreli za socijalizam . No cem u jasne dilem e u v ijati u »naturalno-financijske« m istifikacije? Pretpostavljam , ipak, d a bi se drug D odan i sam ogradio od ovakvih konzekvencija svog vlastitog rezoniranja.

Privredni dirizizam 13. »Prof. H orvat pledira za suRcitaran b u d ze t radi brzeg ekonom skog rasta. Ocito m isli na injekcije koje bi adm inistracija davala p r iv r e d i... Tako i taj a rgum ent prof. H orvata m ozem o sm a tra ti nep rih va tljivim za nase prilike.« Zna se da je n am jena budzetskog suficita tacno o b m u ta od toga sto pretp o stav lja d r Dodan. Budzetski suficit ne sluzi za
5*

67

injekcije, nego, o b m uto, za povlacenje suvisnog novca; on nije in stru m e n t u b rza n ja rasta , vec in stru m e n t suzbijanja inflacije. 14. »U svom radu 'K ibem etika i privredno plan ira n je' prof. H orvat jo s j e ja sn ije istakao za h tje v za p riv re d n im d irizizm o m iz jed n o g centra u z p rim je n u m a te m a tic k ih m etoda«. Ja, naravno, nikakav zahtjev za p rivrednim dirizizm om nisam istakao n iti u ovom n iti u m a kom drugom rad u , p a se opet ra d i o m asti ili im p u tira n jim a d r D odana. K ad bi bio nesto vise upucen u stv ar o kojoj pise, drug D odan bi znao da se kibem etika jednako dobro m oze prim ijen iti i u decentraliziranoj .kao i u centraliziranoj privredi. U stvari, d ecentralizirana priv red a b it ce utoliko efikasnija, h u m an iziran ija, socijalistickija, sto vise uspijem o oteretiti drustveno odlucivanje od ru tin sk ih radova i ovo potonje povjeriti m asinam a. U ostalom , i u zakljucku citiranog ra d a drug D odan je s m alo paznje m ogao naci ovu ocjenu: »Taj sistem ne uklanja covjeka i njegova vrednovanja. Ali on sve rutinske elem ente p lan iran ja p rep u sta m asinam a i ostavlja covjeku ono podrucje gdje je on nezam jeriljiv. Oslobodjen rutinskog b alasta, covjek ce onda m oci da se posveti m nogo vise hum anizira n ju svojih proizvodnih odnosa«.

K akav m odel? 15. Trzisne p rivrede pokazale su se kao veom a efikasne, a pla n ske p riv re d e p o ka za le su stagnaciju. K ao dokaz slijedi uporedjenje Cehoslovacke, Finske, M adjarske, A ustrije, Z. N jem acke, SSSR -a, Poljske, Japana i Egipta. Te tv rdnje su jednostavno cinjenicno netacne. U Jugoslavenskom in stitu tu za ekonom ska istrazivanja svake se godine analizira razvoj desetak ekspanzivnih p riv red a n a svijetu, tj. onih cije privrede ekspandiraju po stopi vecoj od 5 % godisnje po stanovni­ ku. Posljednja analiza izaci ce uskoro u prvom bro ju casopisa »Ekonom ska analiza«. U razdoblju 1952-1960. n a prvom m jestu nalazila se Ju g o sla v ia; poslije neuspjele reform e iz 1961. g. J u g o sla v ia se pocela p o m icati p rem a donjem dijelu ljestvice. Posljednji razpolozivi podaci d aju slijedeci redoslijed stopa ra sta drustvenog proizvoda po stanovniku n ajd inam icnijih priv red a na svijetu za razdoblje 1952— 1965. (na ovim p odacim a zahvaljujem se kolegi Z. Popovu): 68

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Japan Jugoslavia Bugarska Rumunjska SSSR Grcka Izrael DR Njemacka Poljska Madjarska SR Njemacka Austrija

7.9 posto 7.7 posto 7.7 posto 7,6 posto 6.9 posto 6.4 posto 6.1 posto 5.8 posto 5.4 posto 5.1 posto 5.1 posto 5,0 posto

Vidi se da su uz izuzetak Cehoslovacke zastupljene sve istocnoevropske planske privrede. P rem a tom e, u odnosu na ostale te su privrede sasvim efikasne. Iz navedenih pod atak a bilo bi nedozvoljeno izvuci zakljucak —kao sto to cini drug B odan za trzisne, a nasi konzervativci za centralno-planske privrede - da bi J u g o s la v ia m orala m odelirati svoju p rivredu bilo prem a jednoj bilo p rem a drugoj grupi. Moglo bi se postaviti pitanje: kakav bi nas m odel trebalo da bude? Odgovor je: jednostavno takav da ponovo izbijem o na prvo m jesto po tem p u privredne ekspanzije i povecavanja zivotnog sta n d a rd a. A za izgradnju takvog m odela p o tre b n a je nauka!

Slobodna razm jena m isljenja Stigosm o tako i do k raja naseg dijaloga. Mogli bism o sad zajedno s K orajcevim gradonacelnikom Auvergne - alias Slav. Pozege, gdje je au to r ovog napisa, jednako kao i K orajac dobio svoje prvo obrazovanje — zapitati: sto sm o an d a sad cineci? G radonacelnik je, doduse, tim p ita n je m zapocinjao svoje sjednice, ali sto sm eta da ga m i postavim o n a kraju? M ozda, ovaj dijalog i ne sp ad a sasvim u K orajcevu zbirku - ukoliko bi ga uvrstio, a s obzirom n a to da se rad i o p rilicno rasiren im shvacanjim a, a u to r »Auvergnanskih senatora« produzio bi vjerojatno d a govori o »auvergnanskim ekonom istim a« —m ozda ga u njegovim nehum oristickim aspektim a tre b a sh v atiti i sasvim ozbiljno, p a od toga bude i neke odredjene drustvene koristi. No m a kakvi bili neposredni rez u lta ti, ocigledno je d a je i ovaj novinski dijalog odraz nove i osvjezavajuce atm osfere slobodne razm jene m islje­ nja do cega je doslo pod utjecajem reform e i njenog produkta, 69

Brionskog plenum a. A slobodna razm jen a m isljenja je kljucni pred u v jet za p rodor nauke u vodjenju d rustvenih poslova. B. RAZGOVOR U REDAKCIJI PITAN JA3 STANKO POSAVEC: H tio bill vas zam oliti da razgovaram o i o slijedecim p retpostavkam a i p roblem im a ekonomskog razvoja nase zem lje. Prije svega o odnosu izm edju politike i ekonom ije kao jednom p re tp ita n ju za citav daljnji nas razgovor, i to prvenstveno o situaciji koja se, recim o, m oze vrem enski odrediti u n a tra g pet godina ili m ozda ne vise od deset godina, je r su odnosi ekonom ije i politike koji su bili u onom e sto sm o nazvali etatizm om vec dovoljno apsolvirani. Z atim da porazgovorim o o osnovnim p retpostavkam a kako d a stv am o dovedem o proizvodjaca u poziciju nosioca proizvodnje i reprodukcije. Trece, o nasoj ekonomskoj politici, i to s obzirom n a one aspekte u kojim a se pokazuje da ta ekonom ska politika zapravo jed v a da i egzistira, preciznije: u onom e gdje egzistira izuzetno je problem aticna, sto se ocituje i po inflato m im tendencijam a i po ciklicnom k retan ju p rivrede i po izrazitoj tendenciji sm anjenja stope ra s ta drustvenog proizvoda, proizvodnje, nezaposlenosti, i da ne n ab rajam sve one fenom ene koji ocituju rez u lta t izvjesne ekonom ske politike. U vezi s tim e, bilo bi neophodno naglasiti i precizirati m ogucnost odgovom osti nosilaca ekonomske politike. Sto je s tom odgovom oscu, i kako to da u n ato c nizu p rom asaja ekonom ­ ske politike, njezini nosioci nisu te iste prom asaje m orali odgovorno preuzeti n a sebe? Cetvrto, a u vezi upravo s ekonom skom politikom , m olio bih vas d a nesto kazem o i o ulozi znanosti u nasoj drustvenoj »situaciji«, je r sm a tra m d a je uloga znanosti, s jed n e strane, u nasem dosadasnjem razvoju bila potpuno zanem arena, a s druge stra n e da ni u sadasnjim prijedlozim a ono sto je trebalo da bude znanstveni udio n iti izdaleka, d a ne kazem uopce nije bio prisutan . Tako d a je tek sada, cini se, n a znanosti d a ona eventuelno pokusa obrazloziti nesto sto je vec politicki in augurirano i sto se vec politicki im perativno nalaze kao jed n a a lte m a tiv a , i kao kriterij politicke diferencijacije. Znanost je, dakle, na neki nacin ukljucena u politicku diferencijaciju.
3 Pitanja, 24, 1971. R azgovor je vodjen 15. V 1971.

70

Dr BRANKO HORVAT: Sva p ita n ja su vrlo in teresan tn a i m islim da su dobro o d ab ran a i zaista k arak teriziraju ovu nasu dan asn ju situaciju. S druge strane, in teresan tan je i raskorak izm edju nacina kako ste Vi postavili ova Vasa p ita n ja i nacina kako ih nasa stam p a postavlja. U stam pi se ova p ita n ja koja su gotovo kljucna jednostavno ne obradjuju, kao da ne postoje. Prvo je odnos izm edju politike i privrede. Tu cete, ako pogledate poslijeratni h isto rijat Jugoslavije, vidjeti da je taj odnos uvijek bio naopako postavljen: da je u politici vladao jed an voluntarizam , koji nas je n ajprije odveo u staljinizam , u centralno plansku privredu, a koji nas sada vodi u 19. stoljece. Ni u prvom p eriodu a ni u drugom , m islim sadasnjem periodu, nije postojala jed n a seriozna analiza procesa privredjivanja i odgovarajuci prilaz u politickoj nadgradnji. U tom pogledu m islim da su beogradski stu d en ti dobro uocili u svojoj nedavnoj rezoluciji, a to je u stvari abeceda m arksizm a, da ne moze priv red a b iti privjesak politike. Ono sto je novo m arksizam dao u form uliranju drustvene politike i politike drustvenog razvoja, to je upravo bilo to da p riv red a na neki nacin odredjuje m ogucnosti razvoja drustva. I konsekvenca takvog jednog stava je da ona politicka stru k tu ra, ona politicka organizacija koja om ogucava najpuniji razvoj proizvodnih snaga, ta je eo ipso po m arksistickom stanovistu najprogresivnija, a ona je najprogresivnija ne zbog nekih etickih stanovista, nego zato sto ce se ona citavom svijetu n am etn u ti snagom p rivrednih cinjenica. Prem a tom e ona privreda, onih zem alja koje se najbrze razvijaju, p o sta t ce m odel za ostale zem lje i ostali dio svijeta m o ra t ce da ih slijedi. I obratno. Tam o gdje politika postaje kocnica privrednog razvoja to je ocigledni znak njene nazadnosti ili u n ajm an ju ruku znak da tu nesto nije u redu. Im ali smo, u stvari, tri perioda u naSem razvoju. Prvi je bio taj etatisticki gdje smo, nakon sto je iscrpljen onaj poslijeratni revolucionam i elan u izgradnji, im ali prilicno velikih teskoca u privrednom razvoju, cak i stagnacije. Ona je bila velikim dijelom uvjetovana kom inform ovskom blokadom . D anas je tesko dijeliti sto je bilo blokada, a sto je rez u lta t centralizm a iz tog perioda, ali proucavanja koja sam ja vrsio pokazala su da sm o m i u to vrijem e im ali Cak negativan tehnoloski progres sto upravo ukazuje da je, nezavisno od kom inform ovske blokade, to bio jed a n jako neefikasan nacin privredjivanja. Z atim je dosao period uspostavljanja sam oupravljanja i decentralizacije. To je period 1952/1960. koji pred stav lja zlatni 71

period razvoja i jugoslavenske privrede i jugoslavenskog drustva. Zlatni period ne u tom sm islu sto je idealan, je r nitko od nas ne bi htio da se vrati, narocito u politickom sm islu, vec u tom pogledu sto je znacio jedno stalno oslobadjanje laten tn ih energija koje su u n arodu postojale i uslijed toga doveo do jedne dosta dobre sinhronizacije izm edju politickog razvoja i ekonomskog razvoja, tako da sm o m i u to vrijem e im ali najbrzi razvoj na svijetu. U ostalom , dovoljno je da se to spom ene p a da se istakne sto se desilo. M edjutim , taj razvoj sam po sebi sada je stvorio nove problem e. Mi sm o iskocili iz jedne seljacke privrede, balkanske privrede, u jed n u p rivredu koja je blizu suvrem ene privrede. Malo ljudi zna da je danasnji p er cap ita dohodak u Jugoslaviji iznad francuskog 1939, a u H rvatskoj cak znatno iznad. Prem a tom e danasnja privreda je vec po svim karak teristik am a jed n a razvijena privreda. Taj glavni skok je urad jen u tih osim godina. U tih osam godina povecali sm o proizvodnju vise nego, recim o, Francuzi u toku jednog stoljeca. I tim e su se naravno stvorili potpuno novi i drustveni i privredni problem i, a politicka su p e rstru k tu ra je bila jednostavno n epriprem ljena za to. Mi sm o doduse donijeli P rogram P artije 1958. koji je znacio jed a n ogrom an korak naprijed, narocito s onom tezom da n ista nije toliko sveto da se ne bi m oglo m ijenjati, znaci elim inacija dogm atizm a i s onom tezom iz K om unistickog m anifesta gdje je sloboda svakog pojedinca preduvjet slobode za sve, dakle o b rtan jem staljinizm a na glavu, gdje je kolektiv bio pocetak a individuum je bio jed a n kotacic bez ikakve svoje licne vrijednosti. To je sigum o bio jed a n korak naprijed. Ali, onaj veliki organizacioni ra d i u oblasti ekonom ije i u oblasti politike, koji je trebalo da p rip rem i ovu n asu nadgradnju za novo razdoblje jedne potpunije decentralizacije, potpunog sam oupravljanja itd. izostao je. Izostao je, po m om m isljenju, zbog toga sto ljudi n a rukovodecim polozajim a jednostavno nisu bili svjesni slozenosti dru stv a i privrede, d ru stv a u cjelini, ja bih rekao u koje sm o ta d a ulazili, te od onda im am o stalne krize. Prva kriza je b ila reform a 1961. koja je p ropala. 1962. sm o im ali drasticno sm anjenje ra sta , p a zatim novu krizu 1965, sa reform om u 1965. i sada im am o opet trecu krizu s ustavnim am an d m an im a. U m edjuvrem enu n asa stopa ra sta od najbrze na svijetu svela se ispod svjetskog prosjeka. N estabilnost jugoslaven­ ske privrede veca je nego m a koje druge evropske privrede, izuzev Ceske. N ezaposlenost u Jugoslaviji je m aksim alna, tako da tu im am o apsolutni rekord u Evropi (u H rvatskoj je opet m aksim um 72

Jugoslavije, iz H rvatske je opet najveca ekonom ska em igracija itd.). Tako se desilo da su u toku od deset godina, od 1960. do 1970. tri srednjorocna p ro g ram a koja su bila napravljena ostala neizvrsena, a cetvrti nije m ogao vise cak ni da se napravi. Znaci drustvo —u stvari, to je los term in, ne drustvo nego tijela od kojih se ocekuje da rjesavaju problem e koji se u drustvu pojavljuju —pokazala su se kao nem ocna, kao nesposobna ili kao n edorasla i um jesto da dodje do pouke iz proslosti, ucenja na progreskam a, ta politicka tijela n astavljaju dalje s voluntarickim prilazom koji sm o im ali i do sada, a buduci da ne postoji u politickoj sferi, dobrim dijelom ni u ekonomskoj sferi, odgovornost za one koji donose odluke, to se onda p e rp e tu ira bez nekih vidljivih znakova da ce se brzo zavrsiti. Mi im am o situ aciju da ljudi koji su in augurirali reform e i koji su ih doveli do neuspjeha danas provode novu reform u. I to po treci p u ta. I buduci da su dvije re form e doveli do neuspjeha nem a nikakve garancije da ce trecu reform u provesti bolje, u sm islu te politicke garancije. A u sm islu stru cn ih garancija pogotovo nem a.4 Tu se vracam na jedno od vasih kasnijih p ita n ja . Ni u jednoj od te tri reform e naucni radnici nisu sudjelovali. N iti su cak bili konzultirani. M ozda je narocito parad o k salan slucaj reform e iz 1965. godine, koja je prvenstveno b ila ekonom ska. K ada se takve reform e provode u drugim zem ljam a onda vlada obicno angazira cjelokupni naucni potencijal dvije— godine u n ap rijed da se tri priprem e analize, izracunaju efekti itd., da bi onda m ogla n a osnovu raz n ih a lte m a tiv a da se odluci za n ajoptim alniju. To cak rad i i Sovjetska vlada. Cak i oni daju svojoj akadem iji nauka i svojim in stitu tim a da u n ap rijed rasprave neke stvari, prije nego sto to dodje n a CK. M edjutim , nasa vlada - ne sam o vlada nego i CK i Skupstina, dakle politicki forum i - ponasali su se otprilike onako kako bi se ponasale africke zem lje ili balkanske zemlje, ja drugo jedno uporedjenje ne znam , gdje su n a svoju ruku, po intuiciji provodili stvari koje su vrlo cesto bile u kontradikciji s idejam a. Ciljevi sam i po sebi nisu losi, ali nacin n a koji su provodjeni bio je takav da su oni m orali biti vrlo brzo likvidirani. N a prim jer, jed n a jed in a ilu stracija koja je dovoljna da pokaze totalno nepoznavanje suvrem ene privrede. U reform i od 1965. nem a ni jedne rijeci o zaposljavanju. A u suvrem enoj privredi svaki program pocinje p rije svega zaposljavanjem , pa tek onda ide dalje.
4 Izbijanje krize u 1981. g. je tu ocjenu, na zalost, potvrdilo.

73

K ad je reform a koncipirana kao da problem zaposljavanja ne postoji onda su se naravno ti isti ljudi jako zacudili kada je odjedanput doslo do nezaposlenosti, do m asovne em igracije. I onda je cak uradjeno nesto sto nije sam o stv a r neznanja, nego i stv a r nepostenja, kad je doslo do m asovnog o tp u sta n ja bosanskih ru d ara . Onda je to obrazlagano ne kao odgovom ost aktera ekonom ske politike nego kao cijena koju tre b a p la titi da bi reform a uspjela. I n a k raju cijena je placena, a 1970. kada je trebalo da im am o izravnanu p la tn u bilansu, konvertibilni d in ar i devizne rezerve i u n u trasn je trziste potpuno slobodno itd., ispalo je tocno o bm uto: zam rznute su cijene, zam rznuti dohoci, o konvertibilnosti d in a ra ni govora, nego devalvacija, a platni deficit takav kakav nikada nije bio. Evo, danas novine donose da je prvi p u ta od kada postoji J u g o sla v ia deficit veci nego ukupni izvoz. I nitko nije ponio za to konzekvence. K ad se danas analizira ta situacija onda se m oze bez ikakvog ustezanja reci da to nije bilo nuzno, da se moglo izbjeci. To se m oze vrlo prosto i dokazati. Naim e, vec 1965. vlada je upozorena da ce 1969. doci do likvidacije reform e, dakle cetiri godine u n aprijed. A to je in te m o bilo receno. Javno je to bilo receno n a savjetovanju ekonom ista u Ljubljani 1967. godine gdje je to predvidjanje bilo sasvim precizirano. Ne za 1969. nego za 1970. godinu, do cega je stv am o i doslo. To je jed n a stra n a problem a, taj voluntariziram kod nas, koji je kao sto sam rekao jed a n potpuno antim arksisticki prilaz rjesavanju osnovnih problem a. M edjutim , nazalost, taj v oluntarizam postoji ne sam o u toj politickoj superstru k tu ri, i ja ne znam da li je on odraz jednog prim itivizm a, p a trija rh a ln e sredine, ili neceg treceg, ali upravo putujuci ovam o u avionu sam p rocitao izvjestaj sa ovog sastanka n a studentskom v rhu u L jubljani, gdje je upravo zagrebacko studentsko rukovodstvo izaslo s jed n im to talno voluntaristickim stavom u pogledu ekonom ske organizacije zem lje. To je stav, koji bi ukoliko bi bio proveden bio katastro falan za H rvatsku, je r bi doveo do daljnjeg snizavanja stope ra sta negdje n a 3— posto. 4 Takva priv red n a organizacija daje otprilike takve stope rasta , sto bi onda naravno dovelo do jos vece nezaposlenosti, do jos vece em igracije H rvata, jos veceg politickog nezadovoljstva, politickih napetosti i slicno. Evo, to bi bio odgovor n a prvo pitanje. STANKO POSAVEC: U vezi s tim prvim p itan jem ja bih napom enuo sam o neke elem ente u odnosu n a ono sto ste rekli. 74

N aim e, ocito je da u tom odnosu izm edju politike i privrede nije postojalo nesto sto je vjerojatno trebalo b iti racionalni m edij. Nije postojala politicka ekonom ija, koja je m ogla i m orala teorijski u tem eljiti osnovne proizvodne odnose. I upravo rad i toga se u tim osnovnim proizvodnim odnosim a i teoretski, p a naravno i prakticki, vrludalo od casa do casa. M islim da su tu nastale konfuzije koje se dakako sada razrjesavaju ili su se razrjesavale n a voluntaristicki nacin. S druge stran e im a jed n a tendencija koja rez u ltira iz ovakvog dosadasnjeg razvoja, koja se upravo sada ocituje: buduci da politicka »nadgradnja«, politicka stru k tu ra nije racionalno prilazila problem im a privrede, nije ih obuhvatila s tog posebnog aspekta i rjesavala na nacin koji bi u sebi m aksim alno ukljucio strucnost, doslo se do toga da je politicka stru k tu ra sada zapravo nem ocna; ona je iz svoje modi dosla u poziciju nem oci zbog toga je r se sam im kretanjem privrede naprosto k oncentrirala m oc na drugim m jestim a, izvan te politicke strukture. Ona m oze form alno jos uvijek dirig irati. (Horvat: Moze sam o stetu jos napraviti.) M edjutim , fakticna drustvena mod se sve vise k oncentrira van nje. I tu dolazi do postojece kolizije, do k arakteristicnih razlika izm edju »rijeci i djela«, do toga da se unatoc m nogim dogovorim a tih politickih stru k tu ra , unatoc uzastopnim plenum im a ovakvim ili onakvim , situ acija netom poslije njih opet nekako pogorsava je r su fakticki oni koji dik tiraju razvoj zapravo na neki nacin ipak van plenum skih ili nekakvih drugih sluzbenih politickih stru k tu ­ ra, i to unatoc dobroj volji jednog znacajnog dijela ljudi koji su u politickim stru k tu ra m a i unatoc dobrim idejnim program im a. D r BRANKO HORVAT: Ja bih to sveo na dva ili tri m om enta. Jedan je nedostatak znanja u politickim forum im a. Politicka ekonom ija postoji, ali je politicki forum i ne znaju. A narocito ne znaju one strucne aspekte ekonom ije. Vi ste i sam i napom enuli da ekonom ska politika prakticki nije postojala i to je tocno. Mi sm o im ali jedino m o n eta m u politiku, a vlada nije znala da u m odem oj privredi postoji fiskalna politika i da sam o kom binacija fiskalne i m o n etam e politike m oze dovesti do ravnoteze uz rast. Ako se upotrijebi sam o m o n eta m a onda im am o stagnaciju, nem am o ra st, itd. Dakle, to je jed a n m om enat da ti ljudi jednostavno ne znaju kako m odem a priv red a funkcionira, a nisu cesto svjesni toga da ne znaju. Drugi je, m edjutim , m om enat taj d a to znanje danas u zemlji vec postoji. Prije deset godina m i ga nism o im ali, onda su tek prvi teorijski radovi iz takvog jednog trzisnog sistem a kod nas pisani. Danas tu vec im am o ekonom etrijska m jerenja, im am o 75

prognoze. Pa m olim vas, ako se 1967. godine moglo prognozirati sto ce b iti 1970. onda se tocno znalo kako ona privreda funkcionira. Ali danas ne postoji m ogucnost da se to znanje kom unicira onim a koji donose odluke. Oni koji su donijeli odluke 1965. nisu h tjeli da razgovaraju s naucnim radnicim a. STANKO POSAVEC: Dakle, ne ra d i se o neinform iranosti. Oni su inform irani o tom e sto znanost predlaze. Dr BRANKO HORVAT: Oni nisu inform irani o strucnoj pozadini toga. Oni znaju da postoje negdje ljudi koji im aju druga shvacanja, ali njihov citav horizont je na tom e da ti ljudi im aju druga shvacanja, a ne da oni im aju drugacija shvacanja s razlogom , naim e je r vise od njih znaju. To nikako nisu sprem ni p rih v atiti. Evo, sada n a B rionim a opet nije bilo nau cn ih ra d nika. Tako da se kljucni potezi u organizaciji ovog drustva, kao sto je reform a 1965, kao sto su ustavni am an d m an i itd, rad e bez ljudi koji su najkvalificiraniji da te stvari strucno p riprem e. Kod toga, naravno, ne tre b a m ijesati n aucnu p rip re m u od politicke odluke. N a politickim je predstavnicim a da od tih strucno priprem ljenih a lte m a tiv a odaberu onu koja je prih v atljiv ijap o litick i, to je jasno. M edjutim , ako oni sam i p rip re m a ju altern ativ e onda jednostavno nem aju m ogucnost da dodju do jedne dobre alternative. Dovoljno je pro citati recim o sto je R om an A lbreht pisao u »Kom unistu« u poslijednje vrijem e u vise nastavka p a da se vidi koliko je veliko nepoznavanje jugoslavenske privrede. On polazi od krivih prem isa i dolazi do krivih zakljucka. A on je, recim o, jed a n od ljudi koji je tu vrlo aktivno sudjelovao. M edjutim , vidim iz ovog ranijeg razgovora da je Sm ailagic postavio pitan je gdje su bili pravnici n a B rionim a. I onda se sjetio da je ipak bio jed an pravnik. J a m ogu da postavim p itan je gdje su bili ekonom isti? J a ne znam da je bio i je d a n m edju njim a. Izuzev ako se clanovi CK, sam im tim sto su clanovi CK, ne s m a tra ju ekonom istim a. Tako da danas problem vise nije kao sto je bio prije deset godina da im am o jed a n novi privredni i drustveni sistem a nem am o jos zn anja i iskustva kako d a njim e u pravljam o. Danas m i to znanje im am o, ali im am o jed a n izrazito politicki problem : da ne postoji m ogucnost kom uniciranja tog znanja. Ili evo jos jed n a ilustracija. Cak kad postoji u nekoj od tih stru k tu ra dobra volja, recim o u Saveznom izvrsnom vijecu izvjestan broj ljudi je trazio da se prije brionskih razgovora dade naucnim rad n icim a da obrade ekonom ske funkcije federacije. I tad a je stv a r bila m alo neozbiljno postavljena je r se to trazilo u roku od dvije — tri nedjelje, ali cijenili sm o dobru volju i dobru n am jeru i cak smo 76

u roku od dvije nedjelje napravili tu »Bijelu knjigu« koja se trazila. To je »Bijela knjiga« u bijelim koricam a. To je bila grupa au to ra, iz svih republika po jedan. Nezgoda je u tom e sto taj m aterijal u javnosti uopce nije ocijenjen. N ijedne novine nisu donijele nikakvu ocjenu. Mogu ljudi da se slazu i ne slazu, u dem okratskom d rustvu toga uvijek im a, ali kad postoji jed n a zavjera sutnje onda se zna sto to znaci. To je jed a n m om enat. Drugi m om enat je da niti taj m aterijal, n iti autori tog m aterijala, uopce nisu konzultirani kad su se odluke fakticki donosile. Tako d a m i im am o i dalje tu tendenciju jednog potpunog igno riran ja sto nau k a m isli o drustvenim i privrednim p roblem im a ovog drustva. Dr VLADIMIR VESELICA: Ja bih rekao da upravo Drustvo ekonom ista u Zagrebu p rip re m a n a jesen jed a n sim pozij pod naslovom »Ekonom ija i politika«, gdje bism o pozvali jed a n broj n ajem inentnijih drustveno-politickih rad n ik a i ekonom ista, gdje sm o m islili upravo i n a prisustvo druga B ranka H orvata, je r ovdje u H rvatskoj postoje —iskreno govoreci —razlicite ocjene o njegovim istupim a, uglavnom negativne. J a m islim da je danas jugoslavensko drustvo u toj fazi da su m ozda rjesenja problem a u sferi ekonom ije pretezno u sferi gospodarske politike. Tako, da m a kakva genijalna rjesenja ili m a kako priprem ljene odluke n a strucnom nivou ne m ogu d ati efekte ukoliko politicke stru k tu re, koje su danas nosioci tih odluka, ne respektiraju bitne interese radnicke klase i nacije i osnovne odluke ne donose n a sam oupravnom principu. J a m islim d a je jugoslavenska priv red a jed n a slozena stru k tu ra , m nogonacionalna, gdje se danas form iraju m odem e nacionalne ekonom ije i da taj tro k u t - da sm o sam oupravna, dohodovna i trzisn a privreda - im plicira u svem u jed a n sasvim drugi p ristu p tim slozenim problem im a, a posebice jed a n drugi p ristu p oko ove kom ponente da je J u g o sla v ia m nogonacionalna zajednica. Dr BRANKO HORVAT: Ja se s tim e ne bih slozio. I to iz jednog vrlo prostog razloga. K ada m i republika ne bi im ali, kada n acija ne bi im ali, m i bism o ih m orali izm isliti, je r socijalizam je takvo drustveno uredjenje, koje nije i ne m oze b iti centralizirano i koje se svodi d irektno na pojedinca. Prem a tom e m i pojedincu m oram o d ati m ogucnost da se on regionalno organizira, da sve svoje regionalne tradicije do m aksim um a iskoristiti i ako se to slucajno historijski poklopilo i s nacionalnim m om entim a onda je p riro d n a konzekvenca da ce takva jed n a regionalna jedinica b iti nacionalna jedinica. A ja ne b ih zbog toga upravo sto sm a tra m da je to b itno za socijalizam , da covjek im a pravo da 77

se afirm ira kao licnost u svakom pogledu, p a p rem a tom e i u nacionalnom pogledu, upravo zato sto je to tako nem a nikakvog sm isla govoriti da je m nogonacionalnost jed n a specificnost nase situacije. Specificnost nase situacije je da gradim o ili b a r sm o proklam irali d a gradim o, a ja se p ita m da li to zaista radim o, jedno sam oupravno socijalisticko drustvo. D r VLADIMIR VESELICA: Ja se ne b ih upravo s tim slozio. Ja m islim da je J u g o s la v ia slozenija stru k tu ra nego sto je Francuska, nego sto je Italija ili neke druge zem lje i da u ovoj etapi u kojoj se m i nalazim o, nacija se u okviru svoje radnicke klase pojavljuje kao p rv a pokretacka kategorija razvoja. M islim da se m o d em a organizacija federacije kao jedne interesne zajednice, gdje se dom inantne odluke ne m ogu donositi vise na jednom u nitaristickom konceptu, koji h tjeli ili ne htjeli p riz n a ti ipak preferira neka odredjena podrucja, jav lja u ovom svjetlu. K oncept u n itaristicke Jugoslavije razdrobio je jugoslavensku stru k tu ru , iako su —gledajuci teoretski —postojale idealne pretpostavke da se ona tehnoekonom ski optim alizira. To drugim rijecim a nam ace jed n u po treb u d a se republike odnosno radne organizacije —uz afirm aciju radnog covjeka kao osnovnog subjekta drustveno-ekonom skog i politickog sistem a pojavljuju u jednoj drugoj ulozi nego sto su do sada bile kada je njihova uloga bila skoro bi m ogli reci kom pletno negirana, je r je u n itaristicka koncepcija u Jugoslaviji bila d om inantno p risu tn a. I ideoloski pogled bio je u stvari dom inantno etatisticki, koji je svoju ideolosku platform u gradio na vrlo visokoj stopi rasta , n a tom e da prednost im a ... (Horvat: To nije lose — visoka stopa rasta.) Znam , sam o kakva je cijena b ila visoke stope ra sta u konkretnim jugoslavenskim prilikam a, koja je dovela do jed n e stru k tu m e porem ecenosti, do deficitam osti trgovinske i platn e bilance, dovela j e . .. (Horvat: Do toga je dovela niska stopa rasta.) Bila je prije visoka p a je takodjer bio deficit. (H orvat: B eznacajan u uporedjenju s danasnjim .) Tako da se taj odnos izm edju ekonom ije i politike m ora izm ijeniti. N aim e, ne m oze se m ehanicki vise odvajati ni ekonom ija ni politika, ni pravo, p a cak ni tehnika ni tehnologija. Jedan m oderan koncept zahtijeva kibem etski p ristu p problem im a gospodarstva i jed an slozeni m odel kako da efikasno funkcioniraju ti dijelovi koji u Jugoslaviji postoje na nivou rad n ih organizacija a i na nivou opcina i republika, gdje se federacija —koja u stvari n orm ira osnovne elem ente drustveno-ekonom skog i politickog sistem a - pojavljuje ne u funkciji d irektnih ulaganja, je r ce ova 78

investicijska funkcija federacije osjetno oslabiti, ona naprosto nestaje. Tako da ce ona vise b iti p risu tn a u reg uliranju nekih elem enata drustveno-ekonom skog i politickog sestem a, koristeci p ri tom e elem ente budzeta, gdje bi, ukoliko se p rih v a ti pricip kotizacije kao nacelo n a kojem bi se financirali rashodi federacije, m ozda i drugi in stru m en ti ekonomske politike, kao posebice fiskalne politike poprim ili jed an elasticniji karakter. Tako da se u stvari nam ece ona p o treb a deetatizacije naseg drustvenoekonomskog i politickog sistem a i politika poprim a jed a n drugi k a ra k ter s obzirom n a jed a n proces podrustvovljenja politike. To znaci, politika u ovom konceptu razvoja socijalizm a vise ne moze b iti djelatnost jednog tankog sloja, koji se uglavnom autonom no p onasa i donosi odluke izvan ponekad cak i vitaln ih interesa pojedinih podrucja. Nego, otvara se jed a n proces podrustvovlje­ nja i u stvari svi pom alo postajem o p o liticari i to je jed a n proces koji je za m ene b ita n i nosi jed n u kvalitetnu oznaku da politika p restaje kao djelatnost i to otvara jed a n proces deprofesionalizacije politike i p o liticari u klasicnom sm islu rijeci vise ne m ogu da se pojavljuju. N ajbolji je dokaz d a se m nogi funkcioneri bilo u republici bilo u federaciji ne m ogu vise uklopiti na bilo koje druge funkcije osim n a one profesionalne funkcije koje vec m ijenjaju svoju fizionom iju. Tu je jedno spom o pitanje koje je p risutno i koje jos u znanosti nije dovoljno rasvijetljeno, a postoje razlicita m isljenja: da li ce se veci stupanj drustvene ekonom ije ra d a osigurati na ovom konceptu koji znaci potp u n u deetatizaciju i - govoreci uvjetno - decentralizaciju, gdje odluke o alokaciji k ap itala donosi sam oupravljacka priv red a ili bi se veci stupanj drustvene ekono­ m ije ra d a postigao u jednom kontekstu drustveno-ekonom skog, politickog sistem a gdje odluke donosi centrum . K oristeci cak i ove strucne poluge, o kojim a je govorio H orvat. Jer, m i sm o svjedoci — n ad am se d a se drug H orvat s tim slaze — d a u Jugoslaviji postoji jedno p ro stitu ira n je i znanosti, gdje je jed an veliki broj nasih n ajem inentnijih ekonom ista sluzio cesto p u ta nekim in teresim a i nije im ao jed a n rigorozan znanstveni p ristu p da bi se eksplicirala slozena stru k tu ra i da bi se pojavio jedan m odel koji bi bio konzisentan i poboljsao efikasnost privredjiva­ nja i n a toj osnovi ubrzao razvoj jugoslavenske privrede i pojedi­ nih njenih segm enata. Tako d a je pom alo vec politika p risu tn a u znanosti. Kao sto i o b m uto, znanost sve vise postaje p risu tn a u politici. Moglo b i se cak postaviti i jedno nacelno pitanje etike ponasanja pojedinih ljudi u sm islu da p ro stitu ira ju svoju svijest i savjest ra d i nekih m ozda sitn ih bilo osobnih kalkulantskih interesa, bilo ra d i nekih obracunskih interesa svoje regije itd. 79

Odnos izm edju ekonom ije i politike m ogao bi u Jugoslaviji biti u red u ukoliko bi se rijesila neka sp o m a p ita n ja naseg drustveno-ekonom skog i politickog sistem a i m islim da ustavni am andm ani neke elem ente tu daju. Prvo d aju elem ente sto polaze od toga da se republike fo rm iraju kao drzavne zajednice, m oderne, sto je za m ene vrlo vazan elem ent, skoro p resudan je r je ovaj sistem ukocen u Jugoslaviji i pom alo svi prozivljavam o taj politicki grc zbog o dredjenih razm im oilazenja i nejednake pozicije, m ozem o reci neravnopravne pozicije, pojedinih republika u ovom sistem u. Dr BRANKO HORVAT: Zasto vi stalno zaboravljate na covjeka i gradjanina. On je bio u neravnopravnom polozaju. Ova sitn a prelijevanja ovam o ili onam o, iz jedne republike jedne godine ovamo, druge onam o, to je savrseno irelevantno za poziciju covjeka i gradjanina. Ova zem lja je sam o u jednoj jedinoj godini zbog pogresne ekonomske politike, za koju apsolutno niko nije odgovarao, izgubila h iljad u m ilijard i s ta rih d inara. Je li v am a jasn o sto bism o m i sa tih h iljad u m ilijardi u svim republikam a m ogli da uradim o? Ona svake godine gubi - to je vrlo p ro sta racunica, im am o 5 posto ra s ta a im ali sm o 10 posto m ogli sm o d a im am o dalje 10 posto i citav niz zem alja u svijetu im a stope ra sta u toj visini. Da bism o m i s tim stopam a rasta m ogli da rijesim o sve nase k u ltu m e, prosvjetne, m edicinske i kakve god hocete problem e i da kod tog rjesavanja d a li bi ove godine dobio netko m alo vise, iduce godine netko m alo m anje, to bi bilo sasvim irelevantno je r bism o im ali znatno vise nego sada. A u isto vrijem e i ranije i sada, a ja se bojim i u doglednoj buducnosti, taj covjek zbog koga taj socijalizam i gradim o, ostaje potpuno u pozadini. Zbog cega, kad se u B eogradu zab ran i list »Student« ili neopravdano zatvore studenti, to nije dogadjaj za sve univerzitete u Jugoslaviji? Zasto to nije prvenstveni dogadjaj gdje tre b a taj socijalizam da se afirm ira, nego je prvenstvena p aznja skrenuta n a odnose drzavnih h ijerarh ija, da li rukovodstvo jed n e repub like u odnosu n a rukovodstvo druge republike im a ovakvu ili onakvu m oc u donosenju odluka, sto je sa stanovista socijalistickoga covjeka ne sam o irelevantno, nego znaci p eipetuiran je jedne etatisticke strukture. Prilicno je svejedno da li je ta stru k tu ra n a nivou Jugoslavije ili n a nivou republike ili n a nivou opcine. S ada se u tim prijedlozim a sve vise cuje o posrednim izborim a, o likvidiranju .direktnih izbora od izb o m ih tijela na dalje, a prijedlozi su upravo usm jereni u tom sm islu d a se p e ip e tu ira ju birokratske stru k tu re koje ce tom covjeku zbog koga 80

se taj socijalizam i gradi, i dalje onem oguciti da up rav lja svojom sudbinom . P rem a tom e m i bism o se m orali osloboditi tih sablona. U ovom m om entu nacija je jed a n od tih sablona. Prije sm o im ali P artiju kao taj sablon, ili sm o im ali neku p aro lu o m edjunarodnom p ro le ta ry a tu , uvijek je u ovoj zem lji bio neki sablon koji je onda sakrio one stv am e i vitalne interese svakog naseg covjeka, nezavisno od toga koje je nacije. Ako je netko bio eksploatiran u ovom dru stv u onda to nije bila ova ili ona nacija, onda su to bili gradjani ove zem lje i to u svim rep u b lik am a podjednako. K ad nisu dobivali pasose, kad nisu sm jeli k oristiti nacionalne am blem e, kad su stu d en ti bili zatvarani, kad su bili eksploatirani u pogledu nedopustivih socijalnih razlika, kad oni radnici u tvom ici d u h an a im aju dva ili tri p u ta nize osobne dohotke nego radnici u nekom vanjskotrgovinskom poduzecu itd., to su nasi sustinski problem i koji se sada iza ovih p a ra v a n a m edjudrzavnih odnosa jednostavno sakrivaju i ne rjesavaju i dalje se p e ip e tu ira ju . I onda im ate situaciju d a na B eogradskom sajm u autom obila nem a tako skupog autom obila kojeg ne bi odm ah deset ljudi htjelo d a kupi. Kod toga ne m islim da je sada gore nego ranije. Razlika je sam o u tom e sto su ranije skupi autom obili kupovani za politicke i drzavne funkcionere, a sad ih kupuju novopeceni bogatasi. No, u oba slucaja kupovani su novcem koje se »prelio« iz tudjeg rad a. To je n asa situacija. Dr VLADIMIR VESELICA: Sam o m islim da je to isto jed an shem atizam , je r ja bih m ogao reci zasto stopa nije m ogla biti 15 posto, kao sto danas im a Jap an . (H orvat: Nije m ogla biti.) M islim da ne sm ijem o robovati m ehanicki stopi ra s ta ukoliko ne vidim o cijenu te stope ra s ta i kakve nam daje efekte sa stajalista optim alizacije drustveno-ekonom ske strukture. Dr BRANKO HORVAT: Vi polazite od jedne potpuno ne sam o nedokazane, nego a priori pogresne pretpostavke. N aim e, d a je centralizam bio uvjet i uzrok visoke stope ra sta . A ja vam tv rd im d a m i nism o im ali centralisticko ustrojstvo zem lje u to vrijem e, m i bism o im ali visu stopu ra s ta i to tv rdim ne n apam et je r sam to racunao n a osnovu po n asan ja n asih priv red n ih organi zacija. Negdje oko 13 posto ra s ta godisnje je sam oupravni potencijal jugoslavenske privrede, a sve ispod toga je ste ta koju nanosi jed n a neadekvatna politicka n adgradnja. Dr VLADIMIR VESELICA: Ne b ih se slozio da su ta prelijevanja sitna, je r upravo ovi problem i koji su p risu tn i i odnosi koji su danas u Jugoslaviji uspostavljeni n a bazi starog sistem a i ovoga koji je jos uvijek n a snazi, dovode do velikih prelijevanja. Uzm im o sam o prelijevanje na osnovi deviznog rezim a i nerealnog
6 Jugoslavenska privreda 1965-1983.1.

81

k u rsa koji je p risu tan u Jugoslaviji. Ako H rvatska ostvaruje 40 posto deviznih sredstava i otudjuje ih danas po kursu od 15 din ara, a on je realno u p raksi 20 din ara, onda su to velika prelijevanja. Dr BRANKO HORVAT: Svaki ekonom ist ce vam odm ah reci, da finalisti ne stv araju jedini devize. Dr VLADIMIR VESELICA: To znam , ali im am o neke segmente koji su cisti. Mi znam o da doznake iz inozem stva nisu nicije nego onoga radnika, one rad n e snage koja rad i u inozem stvu, a znam o koliko je po prilici prisu tn o iz kojih republika. D r BRANKO HORVAT: I to je jed n a od najzalosnijih stran ica ekonom ske politike ove zem lje, d a fakticki favorizira izvoz vlastite rad n e snage, suvrem enu verziju prodaje roblja i n a taj nacin rjesava problem p latn e bilance. Dr VLADIMIR VESELICA: Ali im a nejednake reflekse n a pojedine republike. Dr BRANKO HORVAT: Opet je to irelevantno, je r je politika kao takva duboko pogresna. Mi tu p o litiku kao takvu m oram o likvidirati. N ijedan nas g radjanin ne sm ije em ig rirati zato sto on ne m oze da nadje posla ili sto m ora ra d iti pod nem ogucim uslovim a (sto je narocito karakteristicno za znanstvene radnike, irelevantno da li iz H rvatske ili iz koje druge republike). A kada to jednom postignem o, onda problem a »nejednakih refleksa na pojedine republike« jednostavno vise nece b iti u ovom kao i u vecini drugih slucajeva. Dr VLADIMIR VESELICA: G radjanin nije izvan vrem ena i prostora. Dr BRANKO HORVAT: G radjanin je covjek. Dok sm o m i u jednoj socijalistickoj zajednici, to je uostalom elem en tam i princip socijalizm a, covjek vrijedi jednako. Dr VLADIMIR VESELICA: Ali p rak sa je socijalizm a vise-manje negativna u svim zem ljam a po k riterijim a pune nacionalne rav n o p rav n o sti. Dr BRANKO HORVAT: Gdje su te zem lje gdje je socijalizam ? Dr VLADIMIR VESELICA: Vi sve negirate, to je druga stvar, ja m islim d a socijalizam postoji. J a se slazem d a rad n i covjek m ora biti subjekt drustveno-politickog i ekonomskog sustava, to je, m oja pretpostavka. (H orvat: Tako je i odatle tre b a da podjemo). Ali ne robovati m ehanicki tom e, je r pod tom firm om afirm acije sam o te klasne kom ponente, nazovim o je tako, m i ne sm ijem o zan em ariti nacionalnu kom ponentu, koja je vidim o u jugoslavenskoj praksi d ala prilicno ne sam o pozitivne nego i negativne rezultate. 82

Dr BRANKO HORVAT: Ne sam o nacionalnu, nego i regionaln u kom ponentu. Zasto sam o nacionalnu? Sve sto covjek osjeca da im a za njega neku vrijednost on m ora im ati m ogucnost da to afirm ira. D r VLADIMIR VESELICA: Dobro, u redu, sam o je nacionalna du b lja i slozenija kategorija nego sto je regionalna pripadnost, je r druga je stv a r b iti p rip ad n ik Slavonije a druga p ripadnik h rvatske nacije. M islim da se slazete. S ada vi m eni ovako odgovorite, kako vi gledate recim o na ovaj problem tih c e n ta ra financijske moci? Sto vi m islite, da li je ista pozicija Z agreba i B eograda i da li to sada im plicira odredjene problem e n a liniji svih odnosa koji nisu n a sta li zato sto se H rv ati i Srbi m edjusobno m rze? D r BRANKO HORVAT: Bez daljnjega. H ocu vam reci to da je vjerojatno i zagrebacko politicko rukovodstvo dobrim dijelom krivo sto je do toga doslo. Je r se odm ah znalo kad se ide na razbijanje saveznih b anaka da ce to o stati u B eogradu. I nije trebalo neke velike m udrosti da se predvidi citav ovaj danasnji d aljnji slijed dogadjanja. Ja m ogu da vam dam citav niz drugih p rim jera. U B eogradu je bio lociran izvjestan broj saveznih in stitu ta. To nije bilo ispravno, je r je trebalo te in stitu te isto m alo dislocira ti, odnosno neke od tih republickih in stitu ta trebalo je po kvalitetu pretv o riti u in stitu te koji bi recim o sluzili federaciji i si. M edjutim , um jesto da se ide tim p u tem i d a se ispravi jedna greska koja je u radjena, toboze su likvidirani savezni institu ti. N isu likvidirani, nego su sada ostali u Beogradu. Beograd je danas najjaci c e n ta r u oblasti drustvenih nauka. I su tra d a n ce se netko naci u H rvatskoj i prsto m n a to u p ira ti, a sam i su to svrsili. U m jesto da dislociram o te in stitu te m i sm o ih tam o koncentrirali. J a m ogu i ovo da vam kazem . K ad su svojevrem eno Rankovic i njegovi ljudi p ritisli nas In stitu t, m i sm o se bili dogovorili da ga pokusam o preseliti u Zagreb. No, ta inicijativa nije m ogla da se sprovede u djelo. M ene su u Zagrebu prim ili objerucke - ali bez In stitu ta. D anas je taj In stitu t — jedini opcejugoslavenski ekonomski in stitu t, kom e nikad nitko nije prigovorio republicku ili nacionalnu p ristra n o st —n a p u tu d a postane srpski republicki in stitu t. Ironicno je d a je posljednji u d a ra c nozem u ledja dosao od predstavnika Izvsnog vijeca H rvatske u Saveznom savjetu za naucni rad , nakon cega sam ja podnio ostavku n a direktorsko m jesto. Dr VLADIMIR VESELICA: Kako onda vi objasnjavate, zasto uzm im o taj ra d n i covjek u Srbiji, zasto rad n i covjek iz »Crvene
6*

83

zastave«, ako bi vi negirali da je taj interes zajednicki, p rem a tom e rad n i covjek je b itn a kom ponenta i sve drugo je m anje vazno; zasto on ne reag ira uzm im o sa sta ja lista neravnopravne pozicije radnika, ra d n ih ljudi, d a se izvrsi dislokacija saveznih banaka, d a se izm ijeni carinska politika, je r ti interesi su p risutni. Vi necete reci da ce ra d n i ljudi Srbije n egirati da savezne banke postoje u B eogradu iako je po logici stvari opci investicioni fond nastao n a bazi alim enacije njem u cjelokupne jugoslavenske p ri­ vrede i ne bi se ni jed n a savezna institu cija po logici stvari sm jela onda tran sfo rm irati u bilo ciju instituciju, bilo koje republike. Kako nem a onda reakcije tog covjeka kao progresivne kom ponente. Recimo, m i sm o p ravili analizu i Zagreb koristi 40 posto m anje kred ita nego sto je jugoslavenski prosjek n a jedinicu ukupnog prihoda. Im a m arginalni k ap italn i koeficijent jedan; sto znaci da se kapital u svom u sm jeravanju ne rukovodi logikom i ne postoje prav ila igre. To je jed a n fenom en. Recimo, za Am eriku nije problem sto je kapital u W allstreetu u New Yorku, on cirkulira po Americi i po citavom svijetu (a za Jugoslaviju je to problem sto je kapital pretezno u Beogradu). Dr BRANKO HORVAT: To su dva problem a sto ste vi naveli. Jedan je reakcija grad jan in a na to sto se desava, a drugo je to sto se stv a m o desava, u jednoj situaciji, kada vrhunski naucni radnici nisu u stan ju da dostave javnosti svoje stavove, a to je ono s cim e sm o poceli. K ada ste vi na beogradski televiziji —ne znam ali p retpostavljam da nije d rugaciji slucaj ni n a zagrebackoj televiziji — vidjeli neku diskusiju koja je inace no rm aln a u zapadnom svijetu, da se pozove recim o predsjednik vlade ili m in ista r financija ili m a koji od tih rukovodilaca koji je za nesto zaduzen, i da onda s naucnim rad n icim a rasp rav i tu svoju politiku. N ikada. Prem a tom e kada vrhunski ljudi, intelektualno m islim , nisu u stan ju da p ro d ru u jav n o st sa svojim stavovim a, kada stam p a suti o njim a, i to nerealno suti, cim je nesto m alo van te linije odm ah dolazi telefonski poziv iz odredjenog u red a i stam p a ne sm ije da objavljuje - to je jednako u Z agrebu kao i u Beogradu, kao i u svim nasim ce n trim a —je li m i m ozem o onda ocekivati od rad n ik a da on tu nesto b itno m ijenja? Prem a tom e tre b a d a budem o svjesni d a je ova nasa politicka realnost veom a daleko od jedne sam oupravne politicke organizacije i tu tre b a da pritisnem o. I kad god nekoga zatvore, kad god neki list zabrane, onda tre b a d a se bunim o. Nezavisno u kojoj republici i s kojom nacijom . To je jed a n m om ent. (Veselica: na kojoj platform i.) N a socijalistickoj platform i. 84

Dr VLADIMIR VESELICA: Ja se ne m ogu sloziti s beogradskim studentskim pokretom koji nem a jedne jasne platform e oko b itn ih elem enata m nogonacionalne i sam oupravne Jugoslavije. Dr BRANKO HORVAT: N a socijalistickoj platform i. To je nasa platform a. A sad a se vracam n a ovo sto se stv am o desava. U ovoj z e m lji... Dr VLADIMIR VESELICA: O prostite, zasto taj studentski pokret nije nikada istakao problem polozaja albanske nacionalnosti u Srbiji, dok u H rvatskoj nem a politicke rasprave u kojoj se ne govori o polozaju drugih nacija u H rvatskoj. Dr BRANKO HORVAT: Ja se ne sjecam da su to istakli negdje na lican nacin kao sada ovi am andm ani, ali se sjecam da sam slusao u razgovorim a jedno ostro negodovanje i narocito u vrijem e kad je Rankovic bio sm ijenjen 1966. godine, onda je to p itan je bilo dosta aktualno. I citav se niz nekorektnosti prem a A lbancim a bio pokazao u to vrijem e. Dr VLADIMIR VESELICA: To m oze biti rad ik alan studentski pokret, ali on je dosta nekorektan p rem a interesim a drugih nacija. Dr BRANKO HORVAT: M olim vas, o A lbancim a vam ja m ogu isto nesto iz iskustva kazati. (Veselica: J a sam ovo istakao kao prim jer.) Bas kao prim jer. Mi sm o u In stitu tu stali na stanoviste, da ako hocem o da im am o jed a n opcejugoslavenski in stitu t m oram o da im am o i kadrove iz svih republika. Iz K osm eta nije nikoga bilo, bilo nam je jasn o da iz K osm eta nitko ne m oze da dodje, je r je to u toj m jeri nerazvijeno podrucje, da m i m oram o nesto da uradim o. Ja sam licno sukcesivno bo m b ard irao saveznu vladu i odgovom e clanove k abineta zaduzene za naucni ra d i visoko skolstvo, da n a m d aju neka m ala sredstva da sam i odaberem o u Pristini te m ladice i djevojke koji su perspektivni, d a koju godinu budu kod nas i da odgojim o K osm etu ekonom ske kadrove. Ne da ostanu kod nas u In stitu tu , nego da oni n a tra g dobiju te svoje kadrove, je r jedino sa svojim kadrovim a jed n a regija m oze nesto uciniti. Ako se ocekuje da jed n a druga regija m oze to uciniti onda je to pro p ala stvar. N ijedna vlada za to nije im ala nikakvog interesa. I j a nikada ni jed a n d in ar nisam dobio. O tisao sam n a Kosovo, dogovorio sam se tam o s lju d im a s F akulteta, cak sm o nasli neke studente ali nism o m ogli d a istjeram o stipendije da ih dovedem o u Beograd. P rem a tom e to je jed n a ne sam o srpska sram ota, sigum o da je srpska sram ota, ali nije sam o srpska sram o ta vec i jugoslaven85

ska. S ram ota je svih nasih saveznih vlada. To je jed a n m en talitet, protiv kojega se m i m oram o b oriti. D r VLADIMIR VESELICA: Za m ene je sada b itno konstituiran je m odem e hrvatske nacije i ravnopravne pozicije drugih koji zive u H rvatskoj, S rbiji i drugdje. Dr BRANKO HORVAT: Ne nacije, covjeka. Ja, vi i on. Pa ako sm o vi, ja i on H rvati da im am o pravo d a budem o H rv ati i da to svoje hrvatstvo isticem o kako god hocem o. Ali to zato je r smo prije svega g radjani ove zem lje. D r VLADIMIR VESELICA: SlaZem se, ali m i se ne potvrdjujem o sam o kao gradjani. Mi se potvrdjujem o i kao H rvati, kao Srbi, Albanci itd. Dr BRANKO HORVAT: Mi se potvrdjujem o kao H rvati zato je r sm o slobodni ljudi, a nism o slobodni ljudi zato je r sm o H rvati. Tu uzrocnu vezu tre b a uociti. Socijalizam ukljucuje i pretpostavlja nacionalnost, nacionalizam je m oguc —a najcesce je i realizira n —bez socijalizm a. STANKO POSAVEC: Ja bih sam o na casak intervenirao. Meni se cini da se zeli doci n a isto sam o se upo treb ljav aju ona m edjusredstva, dosta drugacija. J a im am osjecaj ne sam o u ovoj diskusiji nego je to k arakteristicno uopce za razgovore ovakve vrste, da je jed n a tendencija u njim a p risu tn a koja u njim a ide n a to da polazi od subjekata, neposrednog proizvodjaca, gradjan in a ili covjeka kao prvog suverena i slobodnog covjeka i iz njega izvodi sve ovo ostalo. Postoji druga tendencija koja ide n a to — izm edju ostalog m islim da je tu je d a n od sudionika i onaj u »Gledistim a«, ne znam tko je to govorio, kada se govorilo o funkcijam a federacije p a se onda isto rasp rav ljalo o tim polaznim postavkam a - dakle, druga ukljucuje u sebi jed a n terito rijaln i aspekt. O na kao m e d ia ­ to r upotrebljava naciju i preko nacije — m islim da je to sada k arakteristicno — ta bi nacija treb ala da bude onaj m edij do neposrednog proizvodjaca, do grad jan in a, do covjeka. Tu postoje dvije stru je. Prva s tru ja upozorava n a opasnost svega toga nacionalnog apriorizm a ili drugog apriorizm a. D ruga stru ja upozorava na situaciju koja je p rethodila. I koliko god zagovara zapravo neposrednog proizvodjaca i klasu toliko ipak n a neki nacin u prvi plan sad kao, ja b ih m ozda cak kao prijelazno razdoblje rekao, nam ece p o treb u tog nacionalnog k onstituiranja, ono sto je Vlado govorio o m odem oj hrvatskoj naciji ili m odem im drugim nacijam a. V jerojatno se ne radi toliko o necem u sto bism o m ogli nazvati strateskim razlikam a koliko se ra d i o necem u sto u sebi ukljucuje po m om sudu ipak n a neki nacin neko taktiziranje, koje 86

opet proizlazi iz necega sto sm o im ali prije, a sto je bio etatizam . Ja m islim da ova s tru ja koja, n a neki nacin, zanem aruje ovo republicko k o n stituiranje ide radikalnije u onom sm islu socijalizm u s ljudskim licem , dok je ova druga vise takticka i m ozda je vise real— politicka. Dr VLADIMIR VESELICA: N a koji nacin se m oze ostvariti direktnije i cak i brze interes, nego ako se ne k o n stitu ira nacija. Uzm im o ovo p itan je ekonomskog hegem onizm a koji u Jugoslaviji postoji, cije postojanje postaje politicki hegem onizam . J a sam H rv at i n ista nem am protiv bilo koje nacije u Jugoslaviji, ali sam za njihovu sam oupravnu poziciju. Dr BRANKO HORVAT: 0 tom e sam bas htio govoriti. K ad je reform a 1965. donesena i kad su bile one velike parole kako ce sada rad n i kolektivi vrsiti reprodukciju, onda je bilo jasn o svakom ekonom istu, ali ponovno nije bilo jasno onim a koji su donosili te odluke, da je sam o pitan je vrem ena k ad a ce se taj kap ital iz drzavnih fondova preseliti u banke. Je r m i m oram o prije svega im ati jed a n konzistentno form iran privredni sistem , koji dobro funkcionira, da bi taj rad n i kolektiv uopce m ogao da se ponasa kao autonom ni kolektiv. Tako dugo dok taj nas sistem ne funkcio­ nira, a on nije m ogao funkcionirati je r je bio naopako postavljen, onda ti kolektivi dolaze u tako nem oguce situacije da on prosto d a bi prezivio m ora poduzim ati kakve god uvjete m oze da nadje, m ora da ide i kod reeksportera i kod banke i kod drzave i u inozem stvo i d a pravi cak i nelegalne aranzm ane sam o da bi prezivio. Sve to oni m oraju da rad e a sve to proizlazi iz nesposobnosti ili neodgovom osti organa koji su zaduzeni da odrzavaju red u privredi. To je bio jed a n m om enat. Drugi m om enat, nesto sto se jos dalje provodi i u cem u sam ja pokusao da interveniram u ovim p rip rem am a za kongres sam oupravljaca, ali bez ikakvih upjeha, to je ova p a ro la integriran ja . Svim a su probijene usi kako je sam o to p u t organiziranja naseg privrednog sistem a. M edjutim , o pet svaki brucos ekonom ije zna da kad ta integracija predje odredjeni m inim alni nivo, naim e kad dodje do koncentracije u jednoj grupaciji, ili grani nekog odredjenog nivoa dobivam o m onopol. Sa svim konzekvencam a koje iz m onopola proizlaze. Jos prije nekoliko godina kada sm o vrsili ekonom etrijska m jerenja nism o m ogli u tv rd iti nikakve efekte m onopola u Jugo­ slaviji. D anas te efekte vec utvrdjujem o. A integracija najlakse ide u financijskoj sferi i danas je B eogradska ban k a jed n a od 87

svjetskih banaka. Velika ban k a u sredini gladnoj k a p ita la nuzno p ostaje m onopolist. To je koncentracija m oci. Iduca sfera gdje ona najlakse ide to je p ro m etn a sfera, vanjskotrgovinska. I zato sm o i dobili ove centre m oci. I am andm ani su sada tako form irani da se ti centri m oci i ti m onopoli, ne sam o m ogu, nego m o raju u stvari m u ltip lic ira ti, je r m i nem am o nikakvih drugih m ehanizam a koji bi inace koordinirali tokove u privredi. Onog m om enta kada ste vi stali na stajaliste da -jedan D erdap ili skopsku zeljezaru ili autoputove, itd. m ora financirati sam a privreda, onog m om enta ste vi tu privredu n atjerali n a financijske koncentracije. A buduci da se privredna poduzeca po priro d i stvari ne m ogu b aviti financijam a, ona m oraju proizvoditi strojeve, tekstil itd. onda se tim e bavi onaj koji je za to specijaliziran. A to je banka. Prem a tom e, onim m om entom kada sm o m i rekli d a necem o interventne fondove u federaciji i republici, m i sm o rekli da hodemo m onopolisticke banke. A to lju d im a nije bilo jasno i ni danas im nije jasno. Prem a tom e nas p u t nije p u t n iti republickog zatvaranja, niti istjerivanja nekakve sam oorganizacijske privrede na toj bazi recim o financijske i druge koncentracije, nego nas p u t je ostvarivanje onog vaseg kibem etskog sistem a, koji ce dobro funkcionirati i n a taj nacin om oguciti svakom elem entu da im a zaista svoju autonom iju. Ali da bi sistem m ogao dobro da funkcionira, m i m oram o im ati citav niz in stru m e n a ta koji vaze za sistem u cjelini, a cega sm o se m i sada odrekli. Kod toga financiranja i troskova federacije to je jed n a od tih naivnih ideja koje ja jednostavno nisam u sta n ju da razum ijem . Ako odbijete vojsku za koju se, p retp o stav ljam , svi slazem o d a je potrebna, ono ostalo sto p red stav lja federacija u troskovim a tako je m inim alno i sitno da m ozem o sasvim zaboraviti. To je dva ili tri posto narodnog dohodka. (Veselica: S ada po ovim instrum entim a federacija im a 25 posto nacionalnog dohotka.) D ruga je stv ar po kojim in stru m en tim a. D ruga je stv a r sto im a ovaj m onstruozni sistem poreza. Dr VLADIMIR VESELICA: Po ovom konceptu koji se nudi, ako se p rih v ati, da im a sam o A rm ija i vanjski poslovi i nesto za sigum ost, onda bi bilo negdje izm edju 8 i 10 posto nacionalnog dohodka. Dr BRANKO HORVAT: A od toga je cetiri petine arm ija. Dr VLADIMIR VESELICA: A rm ija oko 6 posto sudjeluje u nacionalnim dohotku, priblizno. 88

1

i

t

Dr BRANKO HORVAT: Prem a tom e ovaj resto sto ostaje taj je u pogledu te re ta sasvim , sasvim beznacajan. Da li je to 4, ili 4,5 posto ili 3,5 posto od toga jugoslavenska priv red a ne ovisi. Ali sad a im am o jed a n drugi efekt. Ako idem o n a ono sto am andm ani predvidjaju, naim e n a kotizaciju, onda sm o se m i lisili m ogucnosti fiskalne politike. N em a te uspjesne fiskalne politike koju vodi svaka republika za sebe. D r VLADIMIR VESELICA: Ne svaka republika. Neki ljudi ne razu m iju tu koncepciju kotizacije kao najcisceg ekonomskog odnosa. Jer, m i u Jugoslaviji im am o svi osjecaj —da sm o u ovom sistem u tu i tam o izigrani i da oko tih saveznih financija, izvanbudzetske bilance federacije postoje neke stavke koje nisu ciste i jasne, a koje m islim da stv a m o postoje. Z astupnici nem aju tu cistu izvanbudzetsku bilansu federacije. Prem a tom e Sto se desava? Ne moze, uzm im o, svaka republi­ ka voditi svoju carinsku politiku, da carinskim stopam a opterecuje uvoz oprem e ili bilo kojeg drugog artikla, nego federacija n o rm ira zastitu privrede kao takve, ali je carin a ne izvom i prihod federacije, nego se ona pojavljuje kao izvom i p rihod republike odnosno opcine. (H orvat: Cem u to?) Evo cem u, je r je onda pozicija ravnopravnija. Evo iznijet cu vam jed a n prim jer. H rvatska n em a autom obilske industrije. S rb ija je im a, im a je Slovenija, im a je nesto BiH. K roz ovaj sistem uvijek je interes Srbije da carin a bude sto veca. Vidjeli ste cak da je bio otpor Izvrsnog vijeca S rbije nakon ovog sm anjenja carine od 50 na 40 posto. Dr BRANKO HORVAT: Ma cekajte, interes m ene i vas kao p otrosaca tih autom obila je da c arin a bude sto m anja. Dr VLADIMIR VESELICA: M edjutim , kada ja kupim autom obil ja p lacam carin u koja je direktni p rihod saveznog budzeta. No, druga je stvar, ako je vec in d u strija tako zastupljena, ako je c arin a p rihod one republike gdje se autom obil kupuje, onda je pozicija H rvatske ista kao Srbije. Dr BRANKO HORVAT: Ali m ene ne in teresira pozicija H rvat­ ske i Srbije, m ene in teresira moj dzep, ja necu da p lacam taj autom obil skuplje. I u tom pogledu im am isti interes kao i svaki S rbin. Svaki S rbin im a interes d a dobije jeftin autom obil. Briga njega za ono sto im a tam o 1000 rad n ik a u K ragujevcu. (Veselica: im a 120.000 koji su kooperanti.) Dobro, im a ih vise. D r VLADIMIR VESELICA: J a vam govorim d a vi necete dobiti radnika da on glasa za ovo, m islim rad n ik a »Crvene zastave«. 89

Dr BRANKO HORVAT: Pa i ne tre b a m i, ja hocu jugoslavenskog grad jan in a da glasa. U tom e je osnovna razlika izm edju nasih stavova. Dr VLADIMIR VESELICA: Sasvim je jasno da svaki gradjanin hoce da kupi autom obil po nizoj cijeni, da c a rin a bude 10— 12 posto kao sto je uobicajena u svijetu. Ali ja sam u drugoj poziciji, ako je carin a p rihod republike i opcine, je r onda i grad Zagreb im a koristi od te carine. Dr BRANKO HORVAT: Ali ne in teresira m ene grad Zagreb. Dr VLADIMIR VESELICA: Ali kao g rad jan in ja tu ostvarujem svoj interes. D ruga je stv a r pozicija Z agreba kad on od bru to nap late p rih o d a b u dzeta i fondova daje dru g im a preko 20 posto. D r BRANKO HORVAT: To isto tvrd i B eograd. Tu b rigu neka b rin u g rad Beograd i grad Zagreb, a ja kao potrosac brinem brigu da im am sto jeftinije snabdijevanje i kao potrosac hocu da im am m ogucnost direktnog politickog p redstavnistva na onim punktovim a, gdje se te odluke donose. To danas nem am i s forsiranjem ovih nacionalnih m om enata ni u buduce to necu im ati, je r ce uvijek netko um jesto m ene donositi odluke. A ja sam taj koji hoce da donosi odluke, a ne neko m oje rukovodstvo. To je osnovni sm isao sam oupravljanja. Bez toga sam oupravljanje se svodi na dem agosku frazu. Sam o dajte da se v ratim o n a tra g . Mi sm o u »Bijeloj knjizi« predlozili jed a n m nogo efikasniji m ehanizam . D r VLADIMIR VESELICA: J a se ne slazem s osnovnim konceptom kako ste vi zam islili taj m ehanizam . Dr BRANKO HORVAT: Taj m ehanizam se sastoji u ovome, da onaj koji je ostecen tre b a da dobije kom penzaciju. I ako su ostecene radne organizacije u H rvatskoj ... D r VLADIMIR VESELICA: Kako m islite, da li terito rijaln o ili granski? D r BRANKO HORVAT: Ni terito rijaln o ni granski, nego rad n e organizacije. Ako je ta ra d n a organizacija locirana u H rvatskoj p a je obestecena onda je autom atski i H rvatska obestecena. A principe obestecivanja nece ni jugoslavensko rukovodstvo da nam diktira, je r onda oni sve svoje politikantske m otive u to ubace i izadje van sasvim deseta stvar. Nego, to tre b a da rad i a rb itra z a, jed n a d rustvena arb itra z a, koja tre b a da im a statu s ustavnog suda za ekonom ska pitan ja. D r VLADIMIR VESELICA: Mi sm o stvorili m asu a rb itra m ih organa u federaciji, koji nisu dali nikakvih efekata, oko bilo kojeg p ita n ja . (Horvat: N ism o stvorili ni jed an , koji sm o stvorili?) Evo, sada sm o stvorili jed a n oko isp itiv an ja anonim nog k a p ita la u 90

saveznim bankam a. (H orvat: Kakav je to a rb itra m i organ?) To je p a r eksperata. Dr BRANKO HORVAT: To su eksponenti politikantskih stru k tu ra , to nije nikakav arb itra z n i organ. M olim vas, kada je u stavni sud donio je d n u odluku koju je republika prom ijenila? D r VLADIMIR VESELICA: Ja sam o m islim d a kom penzacija nem a svog re z o n a .. . n a konceptu m odem ih trzisnih odnosa i odnosa s inozem stvom i respektirajuci ovaj kriterij jednog dijela sredstava za u b rzan i razvoj republika. Im am o m i i sad a kom penzaciju. Ja sam citao onaj stav Sto je pisao N ikola Mincev u »Novoj M akedoniji« »Za ciste racune«, gdje se obicno pod kom penzacijom m isli sam o n a dom icilne cijene i dom icilne m ehanizm e, ali ako se govori o kom penzaciji onda ona m ora ukljuciti u sebe sve segm ente privrednog sistem a. To znaci za m ene je kom penzacija i devizni kurs. Ali m islim da je za nas povoljnija situacija da jed a n m ehanizam dobro funkcionira ako priznam o devizam a trzn i k arakter. Meni onda ne tre b a kom penzacija. D r BRANKO HORVAT: Ne m ozem o m i to p riz n a ti u jednom ovakvom kaosu kakvog im am o. To ne m oze funkcionirati. Pa takva jugoslavenska priv red a bi se su tra rasp ala sa slobodnim trzistem deviza. (Veselica: N ije tocno.) S u tra ce se raspasti. P rocitajte sam o jedno pism o u posljednjoj »Ekonomskoj politici«. Lijepo je citalac pokazao da bi to znacilo jed a n takav inflacioni p ritisa k u ovoj zem lji, da bi ona eksplodirala. Mi m oram o stvoriti konvertibilni dinar. D r VLADIMIR VESELICA: Kako cemo ga stvoriti? Jedno su parolaski ciljevi, a od toga n ista. Mi sada ponovno im am o razvojnu koncepciju Jugoslavije do 1975. i treb a postici konvertib ilnost d inara. M edjutim , znam da se konvertibilnost din ara ne postize paro lam a, n iti nekim ne znam kako su p tiln im m ehanizm om , ukoliko se devizi ne p riz n a onaj valer kojega daje trziste. To je najdem okratskije. D r BRANKO HORVAT: Mi n ajprije m oram o zavesti red u nasoj privredi, da bi se ona m ogla svojim v lastitim m ehanizm om ukljuciti u vanjsku privredu, a ne da joj stalno tre b a ju nekakve postapalice. Bez toga n em a konvertibilnog d inara, a bez konvertibilnog d in ara n em a slobodnog raspolaganja devizam a. To je elem entam o. A m i taj red nism o zaveli zato je r je reform om bila in au g u rira n a naopaka ekonom ska politika, poreska politika je b ila gotovo im becilna. Ovakav porez na dohodak ne postoji nigdje u svijetu s ovom inflacijom budzeta i svim onim sto je dalje bilo. Fiskalne politike nije bilo, m o n eta m a politika dovela je do stagnacije, p a u takvoj situaciji sto je i m oglo da se desi? 91

I ja ne vidim ni jed a n elem enat poboljsanja te situacije. A Savezno izvrsno vijece, izaslo je sa zam rzavanjem cijena, sa zam rzavanjem dohotka, sve nekim ad m in istrativ n im m jeram a. To je jedino sto oni znaju. P rem a tom e nikakva podjela carin a ili skupljanje carina, kvote, to ne sam o da ne ijesav a stv a r nego jos vise kom plicira stv a r i jos vise ce po ten cirati inflaciju. D r VLADIMIR VESELICA: Ja m islim d a se decentralizacija N arodne banke m ora izvrsiti i am an d m an i su dosta blizu toga. D r BRANKO HORVAT: I to je isto pogresno. D r VLADIMIR VESELICA: Meni nije jasno n a kojem ste vi konceptu. D r BRANKO HORVAT: J a sam na konceptu potpune autonom ije radnog kolektiva i covjeka g radjanina. I sve ono sto pom aze tu autonom iju to je u redu, a sve ono sto krsi, m ak ar i pod nacionalnom parolom , to je pogresno. J a sam o naciji i nacionalizm u napisao jed an ra d koji je u stvari trebalo d a izadje u H rvatskoj, p a su m i ga onda uzeli u B eogradu p a ce sad a izaci u »Gledistim a«, tako da sam tam o rekao Sto sam im ao da kazem . STANKO POSAVEC: Iako sm o m i vec u toku naseg razgovora u velikoj m jeri apsolvirali ono drugo p itan je koje sam je naznacio n a pocetku, m islim d a bism o m ogli nesto preciznije, m ak ar u nekim kracim form ulacijam a, reci o p ita n ju koje su osnovne pretpostavke stvam og dovodjenja proizvodjaca u poziciju nosioca proizvodnje i reprodukcije? Dr VLADIMIR VESELICA: M oja je ocjena ovakva, (Posavec: taksativno koje su pretpostavke): Za m ene je prva pretpostavka da se vrSi integracija uvjeta ra d a i viSka rad a. To znaci deetatizacija i kao sto je kod nas poznato pod term inom rasterecenja jugoslavenske privrede. Dr BRANKO HORVAT: Mi sm o je rasteretili, p a su opet sve pare otisle iz privrede. Dr VLADIMIR VESELICA: M islim da bi proizvodjac bio subjekt i nosilac sistem a reprodukcije m ora se izvrsiti integracija u vjeta ra d a i viska rad a, je r ta dezintegracija koja je kod nas fakticki dovodi do polarizacije drustva, je r se radnicka klasa pojavljuje kao jed n a proizvodna sila, a b iro k ra c ija .. .(Horvat: A kako?) M islim ovaj koncept dom inantne pozicije proizvodjaca u sistem u reprodukcije znaci ujedno slabljenje uloge ili m ozda na neki nacin negaciju uloge drustveno-politickih zajednica i drugih s tru k tu ra u m ehanizm u. Po jednoj mojoj kalkulaciji koju sam pravio jugoslavensku p rivredu trebalo bi ra ste re titi za 1200 m ilijard i akum ulacije. 92

Dakle, nije sp o m a cak stavka nekih elem enata budzetske potrosnje, koja je vezana za elem ente zdravstva, obrazovanja, Armije i policije, nego je to najvaznije p ita n je u cijim ru k am a treb a da bude najprogresivnija ekonom ska funkcija drustva, a to je funkcija akum ulacije. I upravo se rad i o tom e rasterecenju jugoslavenske privrede. Moj stav nije antibankarsk i, je r banke ne mogu im ati vlast n ad drustvenim sredstvim a reprodukcije, je r njihova je uloga sek u n d am a i n a zapadu. Uzm im o u am erickoj privredi 70 posto k a p ita la nalazi se u am erickoj privredi. D r BRANKO HORVAT: Am erika je dosta specificna. Jap an je sasvim o b m u t prim jer. Ali u Americi je nesto provedeno i to jos p red pola stoljeca, sto kod nas jos nitko nije n iti pom islio. N aim e, banka ne m oze im ati filijale van svoje republike. I najveca volstritska banka ne ide van svoje republike, odnosno S ta te of New York. Dr VLADIMIR VESELICA: Dakle, banka ne moze im ati vlasnicki odnos p rem a kapitalu, a danas je ucesce bankovnog k a p ita la oko 50 posto u financiranju investicija u osnovna sredstva u Jugoslaviji. Ucesce privrede je po p rilici 30-32 posto, a to je m anje nego sto je cak am ortizacija koju priv red a p laca koristeci m ogucnost da placa am ortizaciju iznad ovih pro p isan ih zakonskih stopa. Mene m alo cudi sto ovaj in stru m en t k am ate na poslovni fond jos uvijek funkcionira, to bi trebalo h itno ukinuti. Dr BRANKO HORVAT: To je d o b ar in stru m en at, sam o ga tre b a ostaviti radnoj organizaciji. Dr VLADIMIR VESELICA: J a m islim da ga tre b a ukinuti, apsolutno. Dr BRANKO HORVAT: Sam o se onda d ira jed an pricip trzisne privrede u kojoj kap ital m ora da im a svoju cijenu. K apital je drustveni. Dr VLADIMIR VESELICA: To je drustvena cijena, je r kod nas poduzeca p lacaju dva p u ta kam atu . Jed an p u t p laca kada dize kredit, a drugi p u ta p laca kada ulaze u poslovni fond. D r BRANKO HORVAT: Ne, on p laca k am atu n a ono sto ostaje u poslovnom fondu, a ne n a kredit. N a k red it posebno placa. D r VLADIMIR VESELICA: On p laca kada dize kredit. On gradi tvom icu. K ad o tp la ti k redit ostaje dalje obaveza d a placa n a poslovni fond. (H orvat: To je poslije otplate kredita.) Ja m islim d a on ne bi sm io dva p u ta p lacati. Dr BRANKO HORVAT: To su drustvena sredstva. 93

D r VLADIMIR VESELICA: Ni u jednoj zem lji svijeta ne postoji obaveza kao sto je ova. D r BRANKO HORVAT: Ne postoji, je r nem a socijalizm a u svijetu. A tam o gdje im a socijalizm a tam o ti za u p o treb u sredstava koja nisu tvoja tre b a da p latis odgovarajucu cijenu. Dr VLADIMIR VESELICA: Dobro, ja govorim o instum entim a koji bi m ogli raste re titi jugoslavensku p riv red u i dovesti je u jed n u poziciju da bude dom in an tan faktor u sistem u reprodukcije. Dr BRANKO HORVAT: Veselica, zar vam nije jasno, da onog m om enta cim ste ukinuli kam atu , kao ranije kad su ukidarii ostali elem enti poreza da ce se p a re ponovo p reseliti iz privrede. D r VLADIMIR VESELICA: Nece! Koji je to m odel koji moze b iti konzistentan? Prvo m oram o b iti nacisto s tim , da li m i hocem o da sredstva privrede, vlastita sredstva privrede tre b a da b u d u dom in an tn a u sistem u reprodukcije, u financiranju osnovnih i o b rtnih p o treba. (Horvat: Dobro bi bilo.) N a toj osnovi m ogli bi rijesiti, jedino, prezaduzenost jugoslavenske privrede. Je r ova transform acija na bazi odluka N arodne banke, kratkorocni i dugorocni kapital, to je lakrdija koja isto n ista ne rjesava je r i dalje ra stu blokade, troskovi spora, sudskih k a m a ta itd. Prem a tom e se jed a n m odel ne m oze n a p ra v iti ukoliko bude ovakva pozicija odnosa u raspodjeli. M ehanizm i koji bi po mojoj ocjeni bili, tu m oze biti razlike u gledanjim a, tu p rije svega m islim na kam atu na poslovni fond. D ruga najveca stavka, koju jugoslavenska p riv red a placa, a koja je direktno vezana n a sm anjenje akum ulacije, p redstavlja kam ate n a kredite, koji iznose p rem a podacim a zavrsnih racu n a za 1970. godinu preko 650 m ilijardi sta rih din ara. I k a m a ta na poslovni fond preko 400 m ilijardi, p rem a tom e to je vec oko tisucu m ilijardi. M islim d a se ovi stavovi am an d m an a ustava koji regulira drugaciju poziciju b anaka prilicno prib lizav aju ovom konceptu gdje ce jed a n veliki dio tog k ap itala o stati u integraciji privrede, a m anji dio ce ici u kreditne fondove banaka, odnosno gdje ce se razb iti taj vlasnicki odnos. M islim d a u svim ovim segm entim a tre b a slabiti te odnose. Drugo, m islim da je velika greska i da je to u stvari m ozda jed n a diverzija, da se porez n a p ro m et ne rac u n a kao elem ent novoostvarene vrijednosti nakon prelask a sistem a o b racuna sa naplacene n a fak tu riran u realizaciju, je r je porez n a p rom et u Jugoslaviji danas preko 1.400-1.500 m ilijardi. Tu je spom o cak p itan je carine, m ad a m eni osebno nije p oznata neka ozbiljnija 94

rasp ra v a oko toga, kako i n a koji nacin, kad se govori o nacionalnoj raspodjeli, da li bi i ove elem ente trebalo uzeti u obzir. Obicno se do sada to nikada nije uzim alo u obzir, ali po mojoj vlastitoj ocjeni porez n a p rom et je elem ent nacionalnog dohotka i kad se govori o odnosim a u raspodjeli tre b a ukljuciti i tu stavku. Ukoliko ce slab iti uloga drustveno-politickih zajednica, m i­ slim tu n a opcinu, republiku i federaciju - posebice n a federaciju koja im a najnaglaseniju svoju poziciju, onda od tih sredstava m oze jed a n dio b iti nam ijenjen rasterecenju, ili da se ostavi privredi. Bilo je cak kom binacija, gledajuci ovako cisto operativno, da bi sredstva ovih bivsih saveznih banaka, kao sredstva ostala federaciji kako bi ona pokrivala svoje rashode, a izvrsila bi se n a taj nacin in d irek tn a decentralizacija odnosa u ukupnoj raspodjeli. Ukoliko se to ne napravi, m islim da je odnos 7 0 :3 0 jos uvijek jako a k tu a lan i b ita n , d a on nije sam o statisticke prirode, je r je to upravo taj odnos koji daje privredi d om inantnu poziciju, ekonom ski govoreci su p erio m u i onda ce b iti drugacija pozicija b an ak a p a i drugih financijskih institucija itd. To je ovako moj prijedlog koji sam dao taksativno. I naravno u vezi s tim tre b a rijesiti problem e deviznog sustava, vanjskotrgovinskog sustava, je r je devizni rezim danas kod nas tako postavljen da on takodjer znaci veliko opterecenje privrede i ovi odnosi u raspodjeli, s obzirom n a m alu retencionu kvotu i m ora da kupuje slobodna devizna sredstva da bi nabavila oprem u ili da bi cak o tp la tila svoje anuitete koje m ora o tp la titi u iznosu valutnom , m islim konvertibilnom a ne u dinarskom . To su problem i koji su p risu tn i i ukoliko se to ne rijesi onda ce to b iti jed n a paro la kao sto je b ila 1965. godine. Iako je u 1966. godini nastalo izvjesno rasterecenje, ali je kasnije zbog stagnacije i zbog drugih odnosa doslo do daljnjih pogorsanja odnosa u praksi. To je moj grub prijedlog, a kasnije cu to raz ra d iti. Dr BRANKO HORVAT: M oja je reakcija da ce cim se provedu sva ta rasterecenja p a re odm ah otici iz privrede. Prem a tom e n ista necem o u ra d iti. To je b ila ona ista naiv na ideja 1965. godine k ada sm o sm anjili poreze. Prva je reakcija bila da su poduzeca iskoristila te poreze d a nesto m alo n apune fondove i povecaju osobne dohotke i onda je poceo m ehanizam ra d iti i za tri godine se sve preselilo u banke. Te banke bile ovako ili onako organiziran e ostaju banke. Pare kad su u banci nisu kod tebe, a m i m oram o stvoriti takve uvjete d a p a re ne odu u banku, da ostanu kod tebe. A to m oze da se stvori kad m i im am o jed a n dobar privredni sistem koji dobro funkcionira, koji im a interventne fondove koji im a p am etne ljudi i odgovom e politicare i koje, ako 95

naprave neki kiks kao sto su i rad ili ovih godina, Skupstina sm ijeni. A m i to nem am o. Ovi a m an d m an i idu cak u suprotnom sm islu, je r sm anjuju ulogu S kupstine i povecavaju ulogu politickog pogadjanja. Ako im ate m in istra za p riv red u neke republike i on napravi nekakav kiks, onda ce predsjednistvo delegacije te republike n astojati da taj kiks zabasuri. I opet nece b iti nitko odgovoran. Tako da m i nem am o ni ekonom sko-sistem ske ni politicko-sistem atske pretpostavke danas, n iti u doglednoj buducnosti, da ostvarim o parole koje se stalno izbacuju u pogledu kontrole i reprodukcije na nivou rad n e organizacije. Da to bude potpuno jasn o i da ne bude onda nikakvog razocarenja za godinu ili za dvije godine kada bude situ acija jos m nogo teza nego sada. Mi sm o sad a u jednoj inflacionoj situaciji i vi znate k ad a je inflacija onda svatko im a p a ra i to nekako ide, ali onog m om enta kada m i predjem o na deflaciju, a to je sada p itan je nedjelja, je r se ovaj p latn i deficit ne m oze vise izdrzati, onog m om enta doci ce do jedne takve lancane reakcije, do jed n e takve vriske i povike u cijeloj jugoslavenskoj privredi, gdje ce onda s tra d a ti svi redom . Ne sam o nesposobni, vec i drugi, je r nesposoban ne m oze da p lati onom sposobnijem i taj lanac ce se vrlo brzo p ro siriti po cijeloj privredi i onda ce se iz ban ak a uzim ati k rediti po kakvoj god hoces kam ati, uz kakve god hoces uvjete sam o da se prezivi. I sve sto bi m i prethodno u rad ili na nekakvom rasterecivanju ne bi ostavilo ni tra g a vec poslije sest m jeseci. Prem a tom e to nije p u t. Put je nesto sasvim drugo. J a opet ne bih o tom e govorio je r nem am vrem ena, upozorio bih na »Bijelu knjigu« gdje sm o skicirali taj p u t. U publikacijam a In stitu ta izvrsili sm o neka m jerenja i pokazali sm o neke instrum ente ekonom ske politike. Ja sam referirao o jednom cjelovitijem konceptu te ekonom ske politike na konferenciji jugoslavenskih ekonom ista u Sarajevu, m edjutim to je ostalo van svake sluzbene diskusije, tako da —kao sto sm o ran ije govorili - nem a m ogucnosti da se stvari kom uniciraju i sve sto ekonom istim a danas preostaje jeste da prave ovako n ep rijatn a prorocanstva. Kao sto sam 1967. upozoravao vladu da cem o 1970. im a ti fijasko, i kao sto je receno 1968. u K ragujevcu n a sastanku ekonom ista. Bag u to vrijem e kada je poceo sastanak ekonom ista - M ika Spiljak, koji je ta d a bio predsjednik vlade dao je in terv ju o sm jem icam a ekonomske politike. N a sastanku u K ragujevcu je ta d a receno da ako se to provede do 1975. im a t cem o m ilijun nezaposlenih. Fakticki vec danas im am o m ilijun i nesto ako i em igrante racunam o. Tako da nam a prostaje sam o da prorokujem o jed a n neuspjeh za drugim . Tako dugo dok jednom ili p ritisa k tih g rad jan a za 96

koje se je zalazem ili uvidjavnost tih politickih stru k tu ra , superstru k tu ra koje ne znam da li ce sam e biti u stan ju da dodju do toga, ne om oguce jed n u norm alnu kom unikaciju izm edju nauke i politickog odlucivanja, tako dugo se nece prijeci n a izgradnju jednog m odem og privrednog sistem a. Pocev od 1962. godine k ad a je bila p rv a kriza, redovno m i se desava d a predstavnici M edjunarodne banke ili M edjunarodnog m o netam og fonda, nakon sto obidju sluzbene organe, svrate i kod m ene n a razgovor. Tom prilikom nas razgovor se obicno odvija stereotipno. Oni p o stavljaju pitanje: d a li im a netko u Jugoslaviji tko bi bio u sta n ju da ovoj vasoj vladi objasni neke elem entam e stvari iz ekonom ije? Sasvim ne vjeruju da se takve greske rade. O nda ja objasnim d a ofiigledno im a, itd . Iz nasih publikacija vide da m i to isto tako dobro znam o kao i oni, te se cude i postavljaju pitanje: dobro k ad vi to znate, sto ne savjetujete vladi da to ne radi? I onda je m eni sasvim nem oguce d a m u objasnim d a mi savjetujem o a vlada to ne prihvaca. J e r to jed a n A m erikanac ili jed a n N ijem ac nije u stan ju da shvati. Da ti savjetujes vladi elem entam e ekonom ske stvari, recim o nap u stan je ovog tzv. doprinosa iz dohotka koji nem a nikakve veze ni sa regionalnom raspodjelom n iti sa politidkim sistem om ni u s ta ne zadire, jednostavno porez koji ne vrijedi i vec se on vuce jed n o deset godina. I to je taj nas problem . K ad bi lju d im a nekako postalo to jasn o da nam je tu problem , d a m oram o p risiliti politicko rukovodstvo da bude odgovom o i d a k ad izadje s jednim program om p a ga ne izvrsi, d a onda povuce konzekvence. Dr VLADIMIR VESELICA: M islim da je to jed n a velika naivnost. Politicko rukovodstvo se ne m oze n a tje ra ti. Politicki odnosi su velikim dijelom takodjer objektivizirani i ja m islim da ta kom unikacija ocito ne funkcionira. Ne sam o na nivou federacije, nego te stru k tu re nisu bas korespondirajuce ni n a nivou republike. Ona im a svoje odredjene uzroke zasto je to tako i mi necem o rijesiti nista na toj form uli p ritisa k a - ne-pritisaka. I pitanje na bazi kojeg pritiska? N e sam o n a bazi p ritisk a znanstven ih institucija. Nikako, je r spoznajni problem i nikada u svim d etaljim a ne korespondiraju sa stv a rim a koje jesu, ili cisti odnosi u znanosti nikada ne m ogu biti tako cisti u politici. To je stv a r koja je ja sn a . M edjutim , ja m islim d a m i m oram o razviti drugu kom unikaciju koja je d o m in an tn a, a to je da m ehanizam donasan ja odluka bude drugaciji i d a b itn e odluke za drustvo, bilo u globalu bilo u segm entim a, donosi sam oupravljacka privreda kroz svoje m ehanizm e i instru m en tarije.
7 Jugoslavenska privreda J 965— 9 8 3 .1. 1

97

Dr BRANKO HORVAT: Ne m oze. Tako dugo dok im am o drzavu, drzava igra odredjenu ulogu i m i m oram o tu drzavu u ciniti odgovom om . D r VLADIMIR VESELICA: Tu se razlikujem o. O nda tu divergira vas stav prije. Znaci, za vas je drzava osnovni subjekt u politici, izvom i. Dr BRANKO HORVAT: N aprotiv, ona je izvedeni. Upravo ovako. Ona bi tre b a la d a bude izvedeni, a u nasem sistem u je izvom i. M olim vas, savezna vlada je n ajav ila stabilizacionu politiku, najavila je faze, u decem bru, m artu , m aju. I naravno, odm ah je bilo upozoreno da je to neozbiljno, da se faze jedne stabilizacione politike ne m jere na nedjelje. Dobro, da ne govorimo o tom e. N ijedna od tih stvari nije b ila izvrsena. I sto? Nikome nista. S ad a predsjednik vlade izjavljuje u Skupstini »da su se p rera c u n ali« . D r VLADIMIR VESELICA: Zato m islim d a su to razlicite pretpostavke kako jed a n sistem m ora da funkcionira. D r BRANKO HORVAT: Ali gledajte, da je to vlada ucinila m a gdje drugdje u Evropi, ukljucujuci i Poljsku i Cehoslovacku, ta vlada bi m orala da ode. To sam o u jednom balkanskom am bijentu, grcko-bugarsko-tursko-jugoslavenskom am b ijen tu ta vlada m oze da se odrzi. Dr VLADIMIR VESELICA: Ali uzm ite problem fenom ena da p a d a stopa ra s ta u Sovjetskom Savezu i im aju strasn ih strukturnih problem a. Cak se to vidi u B reznjevljevom referatu. Dobro, taj sistem ne funkcionira. A drugo, Sik je dokazivao sve defekte n a p rim je ru Cehoslovacke. Dr BRANKO HORVAT: U Ceskoj je p ritisak javnosti funkcionirao, sam o je to gruba sila izvana slom ila. Ali oni su bili u stanju. D r VLADIMIR VESELICA: P rem a tom e ja m islim da se nas sistem m oze n a ovoj kom unikaciji d ati, sam o je pitan je tko donosi odluke, je r onda je tu sistem deetatizacije. A ovo sto vi govorite, to je jed a n etatisticki koncept. STANKO POSAVEC: Ako sam ja dobro razum io, drug H orvat je vec n a pocetku kada je govorio o tom e da je prva pretpostavka za norm alno i dobro funkcioniranje citave privrede rekao da su osnovna globalna sistem ska rjesenja, od kojih sistem skih rjesenja zavisi i politika svake rad n e organizacije. Dr BRANKO HORVAT: M islim da je to u redu. Dr VLADIMIR VESELICA: Ali koji je to m ehanizam . Ja govorim o sam oupravnom m ehanizm u u koji vi ne vjerujete. D r BRANKO HORVAT: Savezna vlada tre b a da bude jed an visoko strucni organ koji provodi utv rd jen iju politiku. Ona to 98

m oze b iti ako im am o dobro razradjeni sistem . I onda se njoj kaze i ona izadje sa program om , taj se p rogram prih v ati i n a koncu godine ona podnosi rac u n S kupstini sto je u rad ila. U m jesto toga m i im am o totalno nerazradjeni sistem , koji ne moze funkcionirati bez dnevnih intervencija, svih onih cirkulara N arodne banke, m in istarstv a financija i ne znam koga sve ne. Pa nasi sefovi racunovodstva drugo i ne rad e nego citaju Sluzbene listove i te cirkulare. U takvoj situaciji m i n atu ru jem o u stvari vladi vlast i om ogucavam o odredjenim nesavjesnim elem entim a da rade prakticki sto hoce. I nem a nikakve m ogucnosti da se to sprijeci. Prem a tom e sve ovo sto m i sada tre b a d a urad im o jeste, prvo d a postavim o taj sistem na zdrave naucne tem elje. On to danas nije i am an d m an i u tom pogledu m alo sto dobra obecavaju. On postaje jed a n sistem koji odgovara sredini 19. stoljeca i kao takav ne m oze danas funkcionirati. Dr VLADIMIR VESELICA: U kojoj poziciji je onda u tom konceptu republika kao drzava. Znaci to se negira. Dr BRANKO HORVAT: Ne, n aprotiv. R epublika je odgovom a za regionalni razvoj, za terito rijaln i razvoj. K akav god m i sistem n apravili on m oze d a funkcionira u tom granskom sm islu, u sm islu proporcija. M edjutim , proporcije postoje ne sam o u sm islu jed n e m edjusektorske tablice, proporcije postoje i u sm islu jedne regionalne rasporedjenosti proizvodnje. Tu je osnovni zadatak republike. I to ne sam o regionalne rasporedjenosti u sm islu razvijenih, nerazvijenih regiona, sam o po sebi to bi bilo vec m nogo, vec i u sm islu jed n e lokacione rasporedjenosti, tako da ti tokovi b u d u racionalno locirani, d a im am o sto m anje till gubitaka, d a se nekako uklapaju kom plem entam e industrije. Dr VLADIMIR VESELICA: J a ne znam , uzm im o d a H rvatska donosi sve b itn e strateske odluke za svoj razvoj. Dr BRANKO HORVAT: Ne m oze. Kolika je stopa rasta H rvatske? Dr VLADIMIR VESELICA: Nije za m ene b itn a stopa rasta. D r BRANKO HORVAT: Kako ne. Od toga ljudi zive. D r VLADIMIR VESELICA: J e r ova stopa ra sta ne nastaje na bazi odluka H rvatske, u tom e i jeste stvar. (Horvat: i nikada nece nastajati.) Kako ne? Za H rvatsku je pom orstvo drugi p a ra m eta r nego sto je za Jugoslaviju. Dr BRANKO HORVAT: Sa ekonomskog stanovista to je isti p a ra m eta r. D r VLADIMIR VESELICA: Nije. Zasto onda o stala Jugoslavija nece to da prihvati?
7*

99

Dr BRANKO HORVAT: Nije J u g o s la v ia ta koja nece prihvatiti. To je ono gdje se m i stalno razilazim o. Nije Rankovic bio Ju g o s la v ia i nije policija J u g o sla v ia . Dr VLADIMIR VESELICA: Pa ne m ozem o polaziti od toga da ce 8 m ilijuna u S rbiji, 4,5 m ilijuna u H rvatskoj ili ne znam koliko u BiH donositi sada odluke. Ne m ozem o tako postavljati jed a n sistem . On ce uvijek b iti institu cio n aliziran u nekim svojim elem entim a. Dr BRANKO HORVAT: Da i zato n a m je p o treb n a jak a Skupstina, zato su nam po treb n i neposredni izbori. Dr VLADIMIR VESELICA: Ali odluke donose republike. Dr BRANKO HORVAT: Ne, ja hocu d a pozovem m og poslanika n a odgovom ost, a ne republiku. K ada sam predavao nedavno u Americi im ao sam tam o adresu kao i svi ti profesori u Americi, i jed a n poslanik, ne znajuci jesam li ja A m erikanac ili nisam , u p u ti m i jednog d an a pism o, koje je on i svim a o stalim a uputio, o tom e sto on m isli d a govori u kongresu, koje stavove m isli da zastu p a i koje je m oje m isljenje o tom e. Nikakvo takvo pism o ja u socijalistickoj Jugoslaviji jos dobio nisam . A to tre b a provesti. On tre b a m oje i vase m isljenje da odrazava, a ne m isljenje republickog ili opcinskog ili m a kog drugog rukovodstva. To rukovodstvo isto tako tre b a odrazavati m oje i vase m isljenje. A m i im am o cijelu stv a r postavljenu n a glavu. Politicari odu na Brione, tam o se dogovore i onda se kaze vi to p rih v a tite u slobodnoj diskusiji. To su ostaci e tatizm a koje m i m oram o likvidirati. I dok to ne u rad im o ne m oze funkcionirati ni politicki sistem , n iti m oze ekonom ski sistem , n iti m oze sam oupravni sistem kao takav funkcionirati. Dr VLADIMIR VESELICA: Uzm im o S abor H rvatske kao legitim ni predstavnik n aro d a koji tu zivi. On u izvjesnom sm islu su b lim ira te interese, ukoliko on kao institu cija funkcionira. J e r taj izbor zastupnika S abora H rvatske, taj m ehanizam je teoretski u gradjen i on postaje izvjesna b aza iako im perativni m an d a t nije p risu tan , on je im plicite p risu tan i svatko m oze da pozove svog zastupnika ukoliko sm a tra da on ne p rezen tira m isljenje b iraca u stru k tu ra m a u kojim a je on p risu tan . Dr BRANKO HORVAT: J a cak i ne znam tko je moj zastupnik u S kupstini je r je stv a r toliko iskom plicirana. Dr VLADIMIR VESELICA: Recite iskreno, koliko p u ta ste bili n a zboru b iraca gdje zivite, gdje stanujete? Dr BRANKO HORVAT: Bio sam , cak su i m ene k andidirali za Saveznu skupstinu p a sam propao. I propao sam znate zasto? Od cetiri k a n d id a ta dogurao sam do drugog m jesta. A propao 100

sam zato sto je onaj n a prvom m jestu bio k an d id at beogradske skupstine, ja sam bio k a n d id a t univerziteta, izbori nisu bili neposredni, a b ira la je opcina. I kad se te dvije institucije sukobe onda se tu zna tko dobiva. To su te nase stru k tu re koje sprecavaju sam oupravlj anj e . D r VLADIMIR VESELICA: One se tre b a ju lom iti, no m islim da se one nece m oci lom iti sam o n a bazi p ritisk a znanosti, je r je to jed a n politicki odnos koji je m nogo dublji.

101

4. INTERNA MEMORANDA

A. TEZE O PRIVREDNOJ SITUACIJI1 D ugorocniji aspekti 1. N aucni socijalizam p retpostavlja vodjenje drustvenih poslova zasnovano na nauci. U tom podrucju kod nas nauke im a m alo ili nim alo. 2. Razvoj nauke pretp o stav lja obrazovanje naucnih radnika i razvoj naucnih istrazivanja. Po u laganjim a u nauku stojim o na jednom od posljednjih m jesta u E vropi. Program naucnih istrazi­ vanja ne postoji. N aucni radnici odlaze u inostranstvo. Organizaciono-financijska osnova za razvoj nauke nije izgradjena. 3. M edjutim , cak i u ovakvoj situaciji nerazvijene nauke priv red a i drzavni a p a ra t nisu u sta n ju da apso rb iraju rjesenja koja jugoslavenska nauka daje ili je u sta n ju dati. Ne postoji p rogram obrazovanja sluzbenika u drzavnom a p a ra tu i oni najvecim dijelom nisu osposobljeni za prim jen u suvrem enih m etoda analize u svom poslu. Od p rivrednih organizacija, koje cesto vode polupism eni direktori, ocekuje se da se uspjesno ukljuce u m edjunarodnu konkurenciju. Ne postoje program i sistem atskog obrazovanja rukovodecih kadrova u privredi. U decentraliziranom p lan iran ju kljucnim in stru m en to m ekonomske politike postaje financijski m ehanizam . M edjutim , po ocjeni najm jerodavnijih licnosti u zem lji n em a vise od deset (10) suvrem eno obrazovanih financijskih strucnjaka.
1 »Teze« su radjene u In stitu tu ekonom skih nauka ap rila 1967. godine za potrebe drzavne uprave. Im ale su tri dijela, od kojih je drugi (»Ocjena sadaSnje situacije«) izostavljen je r m u ja nisam autor.

102

4. B uduci da nem a svjesne i sistem atske akcije (koja, ocigled­ no, tre b a da bude daleko kom pleksnija no sto je form alno skolsko obrazovanje), naslijedjeni prim itivizam se p e rp etu ira. Taj prim itivizam kom biniran s posljedicam a etatistickog odgoja izvrsnog a p a ra ta m in ira ciljeve reform e. A parat je sprem an da preuzm e odgovom ost jedino ukoliko im a vlast da naredjuje. B uduci da s likvidacijom centralistickog p lan iran ja ta vlast u privredi ne postoji i buduci d a je s reform om u n u ta r SK J takva vlast i u politickoj sferi reducirana, drzavni a p a ra t i politicki forum i iskreno sm a tra ju da nisu odgovom i za ono sto se desava. Svi u ovoj zem lji k ritiziraju nekoga, a taj netko nikako da se identificira i da onda povuce konzekvence. 5. Proizlazi da je jed a n od n ajb itn ijih zad atak a drustvene organizacije precizno utvrdjivanje nadleznosti i odgovom osti svakog forum a i organa uz prim jenu sankcija. Ocigledno je na pr. da su za inflaciju, nezaposlenost, nisku stopu rasta , kaoticnost i neefikasnost naucnih istrazivanja i druge m akroekonom ske fenom ene odgovorni organi ekonom ske politike, a to je u prvom red u vlada. 6. Bez preciznog lociranja odgovom osti i sankcija, odnosno u slucaju uspjeha drustvenog p rizn an ja, nem oguce je sprovesti kljucni princip kadrovske politike: »svaki covjek na svoje m jesto«. A bez jednog i drugog d ecen traliziran a privreda po priro d i stvari ne m oze dobro funkcionisati. 7. N eophodno je da vlada i zavod za p lan iran je svake godine izradjuju detaljn u prognozu p rivrednih k retan ja koja se objavljuje. K rajem godine isti organ tre b a da ja vn o izvrsi analizu postavljenih pro g ram a i prodje kroz procedural drustvene kritike. Uko­ liko se i dalje bude desavalo da pojedini pravci ekonomske politike b u d u napuSteni kao losi a osobe odgovom e za njihovo inauguriranje nakon toga politicki avanziraju, onda se ni u buduce ne m oze ocekivati poboljsanje nase ekonom ske politike i plan iran ja. 8. Privredni sistem ostao je nedogradjen na nekoliko kljucnih tacaka. Spom injem sljedecih cetiri. 9. Proklam irana je raspodjela p rem a rad u , a fakticka situacija negira svaku raspodjelu p rem a rad u . Razlozi su navedeni u clanku. Uopce, problem raspodjele je osnovni nerijeseni problem , koji izaziva lancanu reakciju negativnih pojava u privredi. 10. Financijski m ehanizam je rig id an i neoperativan. Posebno nedostaje razvijeno novcano trziste. 11. F inanciranje i sam oupravnost neprivrednih djelatnosti jos uvijek su u kaoticnom stanju. 103

12. O rganizaciona rjesenja u sam oupravljanju (upravni odbor, radnicki savjet itd) nisu m nogo odm akla od 1950. godine, kad su uvedene u jednoj prim itivnoj i nerazvijenoj privredi. K lasicna organizacija poduzeca - koja se razvila iz hijerarhije u p rav ljan ja baziranog na priv atn o m vlasnistvu - nespojiva je sa sam oupravnim m ehanizm om drustvenog vlasnistva. A zatim , izoliranost autonom ne ekonom ske jedinice nespojiva je s neophodnoscu in teg riran ja u suvrem enoj privredi. Ove ugradjene p rotivuijecnosti u nasim poduzecim a ra d ja ju beskonacne sukobe. Do rjesenja je m oguce doci na dva nacina: prakticisticki, tj. d u g otrajnijim eksperim entiranjem m etodom pokusaja i pogresaka, ili kom pleksnim naucnim istrazivanjem drustvene situacije u poduzecu u njenom to talitetu .

M oguci zakljucci 1. N em a sum nje da je osnovni cilj nase ekonomske politike dugorocno brzo povecavanje zivotnog sta n d a rd a. Tem po p o rasta zivotnog sta n d a rd a ovisi, naravno, o (1) stopi ra s ta proizvodnje koju stoga tre b a m aksim irati. E kspanzija proizvodnje ovisi o p unom koristenju svih raspolozivih resursa, a prije svega o (2) punoj zaposlenosti, n arocito kvalificiranih kadrova. Puna zaposlenost je, osim toga, i potpuno nezavisni cilj u jednoj socijalistickoj privredi, a kod nas i ustav n a garancija. Da bi zadaci 1— bili 3 rijeseni ne sam o privrem eno vec i na drugi rok, potrebno je o stvariti (3) ekspanzivnu i sredjenu vanjsku trgovinu (ne nuzno i uravnotezenu p la tn u bilancu). A za d ata k (3) m oguc je jedino (4) pod uslovom relativno stab iln ih cijena (koje ne ra s tu brze nego na svjetskom trzistu). Iz osnovnog cilja proizlaze n a taj nacin 4 osnovna ekonom ska zadatka. N ijedan od tih zadataka, nije do sada uspjesno rjesavan, a n iti postoje garancije da ce to b iti u skoroj buducnosti. 2. D ecentralizirana priv red a je p retpostavka dem okratizacije cjelokupnog drustvenog zivota. No i bez obzira n a taj sine qua non, d ecen traliziran a priv red a je potencijalno m nogo efikasnija od centralizirane, efikasnija u sm islu potencijalno brzeg dugorocnog povisavanja zivotnog sta n d a rd a. M edjutim , decentralizi­ ran a priv red a je i znatno slozenija od ad m in istrativ n o rukovodjene privrede i zahtijeva visi nivo ekonom ske k ulture od svih aktera, a posebno od organa ekonom ske politike, da bi se potencijali stv am o i realizirali. Zbog toga je uporedo s procesom decentralizacije trebalo sprovoditi jed a n opsezan i kom pleksan 104

pro g ram osposobljavanja institu cija i kadrova za rjesavanje novih zadataka. Takav pro g ram n iti je izgradjen, n iti sprovodjen, a niti se danas izgradjuje ili sprovodi. U odsustvu svjesne akcije, uskladjivanja se vrse stihijski uz dobro poznate posljedice kao sto su nestabilnost, privredni ciklusi, niske stope ra sta , nezaposlenost, p o rast cijena itd. 3. U sporavanje tem p a ra s ta s produbljavanjem privrednih ciklusa i pojacanjem in flato m ih tendencija zapocinje od 1960. godine. To razdoblje poklapa se s razdobljem pojacanih napora na decentralizaciji i dem okratizaciji nase privrede i drustva. Nije stoga daleko do zakljucka: decentralizacija je u sporila rast. A odatle autom atski slijedi zahtjev za cvrstom rukom koja ce stvari srediti. Sticajem okolnosti taj se zahtjev periodicki i realizira, je r kad se p riv red n a k reta n ja ozbiljno porem ete, jed in i se izlaz vidi u drzavnoj intervenciji (fiksiranje cijena, blokiranje fondova, tu to riziran je kod raspodjele, fizicka kontrola, bujanje Sluzbenog lista itd.) 4. Za rjesavanje sadasnje situacije ne postoji nikakav univerzalan lijek. P rivreda nalici na jed a n veliki m ozaik: istim kam encicim a m ogu se o stvariti i lijepe i ruzne figure. Zbog toga um jesto jedne jedine akcije ili jednog jedinog p aketa m jera koji ne m ogu nista bitnije izm ijen iti, tre b a p rip re m iti uskladjeni p rogram po kom ce se onda u jednoj sukcesiji etap a izgradjivati privredni m ozaik. Kao gradjevni m aterijal za taj m ozaik trebalo bi vjerojatno u p o tre b iti —budzetski suficit (uz efikasnije o rganiziran bankarski m ehanizam i razvijeno novcano trziste isti efekti m ogu se postici i budzetskim deficitom kom biniranim s drasticnim sm anjenjem saveznih poreza), ekspanzija i stabiliziranje stam bene izgradnje, znacajno kred itiran je izvoza i posebno izvoza oprem e, slobodno trziste klirinskih deviza uz odredjenu kontrolu konvertib iln ih deviza, dugorocno kred itiran je naseg izvoza u nerazvijene zem lje, progresivni porez n a licne dohotke (na nivou radne organizacije), uspostavljanje novcanog trzista, deblokiranje cije­ n a i m arzi, eventualni porez n a povecanje cijena, povisenje strucnog nivoa p la n ira n ja i ekonomskog obrazovanja kadrova u drzavnom a p a ra tu , apsorbiranje svih raspolozivih stru cn ih ka­ drova, (um jesto sadasnje nezaposlenosti i em igracije), sluzba organizaciono-kadrovske pom oci poduzecim a i terito rijam a koje zaostaju, azu m ije inform acije i suvrem enija analiza i prognoza tekucih kretanja; integriranje p rivatnog sektora proizvodnje u cjelovit sistem drustvene proizvodnje, korigiranje stru k tu re investiran ja n a bazi dugorocnog p ro g ram a razvoj a (koji sad ne postoji), a u cilju elim in iran ja stru k tu m ih disproporcija (koje postoje) i tako dalje. U gradjivanje ovih elem enata privredne 105

politike u jed a n efikasan program zahtijeva slozena m atem atickostatistick a istrazivanja po n asan ja priv red n ih subjekata, suvrem ene m etode ekonomskog prognoziranja, izracunavanja efekata a lte m a tiv n ih m jera p u tem ekonom etrijskih m odela, utvrdjivanje optim aln ih v arijan ti razn im tehnikam a m atem atickog program ira n ja i sprovodjenje odluka od stran e a p a ra ta koji razum ije funkcioniranje m ehanizm a trzisne privrede jugoslavenskog tip a. 5. Proci ce jos izvjesno vrijem e p rije no §to se nas dru§tveni sistem razvije do tog stepena da proizvodi kvalificiranu samou p rav n u inicijativu n a nivou zakonodavstva i sistem skih rje§enja. U m edjuvrem enu se pasivno ceka da a p a ra t ili ad hoc politicke kom isije daju prijedloge, koji se onda n a p a d aju s razn ih stanovista. To je ocigledno destruktivno i destim u lira svjesnu i odgovornu akciju. S ituacija bi se vjerojatno m ogla p opraviti jednim instrum entom koji je uobicajen u anglosaksonskim zem ljam a; p a rla m e n tam im kom isijam a. Iz red a ren o m iran ih naucnih i jav n ih rad n ik a S kupstina im enuje predsjednika i, u dogovoru s njim , clanove kom isije. S tav ljaju se n a raspolaganje 2-3 godine vrem ena i p o treb n a sredstva da iskoriste sav raspolozivi intelektu aln i k apacitet zem lje. Za serioznost ra d a jam ci predsjednik kom isije svojim naucnim i drustvenim ugledom ; ona se uostalom po njem u i zove. Izvjestaj se p rezen tira S kupstini (na pr. Robbinsov izvjestaj o visokom obrazovanju u Engleskoj) i n a osnovu njega se poduzim a zakonodavna akcija. Kod nas kan d id ati za ovakvo rjesavanje jesu vjerojatno ovi problem i; raspodjela dohotka, naucni rad , drustvena organizacija neprivredne sfere, sam oup rav ljan ja u rad n im organizacijam a i odlazak visokokvalificiranih kadrova u inostranstvo. 6. B uduci da je drzavni a p a ra t po priro d i stvari vezan cinovnickom disciplinom , to se neke revolucionam e prom jene u rjesavanju ekonom skih problem a u doglednoj buducnosti ne m ogu ocekivati. N a inicijativu van a p a ra ta takodjer se u dogledno vrijem e ne m oze ozbiljno rac u n a ti (jer zahtijevaju sredstva, vrijem e i svijest, a sve troje nedostaje). Nesto bi se vjerojatno moglo uciniti dovodjenjem nezavisnih strucnjaka na polozaje sa kojih m ogu utjecati n a izgradnju sistem skih rjesenja. Vijece ekonom skih savjetnika predsjednika izvrsnog vijeca - da navedem jed n u od m ogucnosti — sastavljeno od ekonom ista van drzavnog a p a ra ta s m an d ato m od 2-4 godine (za koje vrijem e odsustvuju sa svog redovnog radnog m jesta) i oslobodjeno od operativnih poslova moglo bi se posvetiti kreiran ju prijedloga za ekonom sku politiku i sistem ska rjesenja oslanjajuci se i na rad a p a ra ta i n a ra d naucnih organizacija. 106

7. Ne izgleda m i vjerojatnim da ce tacke 4, 5 i 6 biti ubrzo realizirane. Zbog toga bi prognoza o daljem toku reform e m ogla izgledati ovako. Ako se restrik tiv n a k red itn a politika i dalje nastavi kako je zam isljena, bez neke b itnije izm jene drugih elem enata situacije, nelikvidnosti privrede i dalje ce se povecavati. Da ne bi doslo do potpunog p a ra liz ira n ja privrede m o rat ce se, slicno kao i 1962. god. poduzeti jed n a akcija preb ijan ja dugova i liberalizacije kred ita. Tim e ce u toku godine doci i do o b rata u privrednom ciklusu p rem a gore. M edjutim , nije vjerojatno da ce ekspanzija industrije b iti veca od prosle godine. S druge strane, s obzirom na to da je prosla godina b ila izuzetno rodna, vjerojatno je da ce poljoprivredna proizvodnja ove godine biti apsolutno m anja. Kao rez u lta n ta till dvaju k retan ja ukupna p e r cap ita proizvodnja, a s njom i stan d ard , b it ce stag n an tn i. M edjutim , p ritisak nezaposlenosti i nerazvijenih krajeva, inzistiranje na korekcijam a u raspodjeli licnih dohodaka, potreb a da se reform a ne disk red itira stagniranjem proizvodnje i sta n d a rd a - dovest ce do povecanja platn o g deficita i nastav ljan ja liberalnije kreditne politike. Tim e ce ciklus uci u fazu poleta. Ukoliko ni do ta d a ne bude izgradjena anticiklicka politika, u 1969. god. doci ce do o b rta n ja ciklusa n a dolje, a u 1970. godini im at cem o novu reform u.

B. NEK I PROBLEMI EKONOM SKE SITUACIJE I EKONOM SKE POLITIKE2 1. Iako je u provodjenju privredne reform e ulozen ogrom an tru d , a reform a prihvacena od n aro d a s velikim povjerenjem i n ad am a, intencije p rivredne reform e se ne ispunjavaju. U vezi s tim izjave sa zvanicnih m jesta i obavjestenja javnosti ne odgovara ju stv am o sti. Izuzev k retan ja cijena prizvodjaca, nijedan od priv red n ih ciljeva reform e, koji se m oze m jeriti, nije ispunjen. Ono sto posebno zabrinjava je st da nem a izgleda da se ti ciljevi ispune u skoroj buducnosti, je r su neki sadasnji privredni trendovi upravo suprotni ciljevim a reform e: u 1969. godini pod kontrolom je upola vise industrijskih cijena nego prije deset godina, inflacioni pritisci se opet pojacavaju, raskorak izm edju predvidjanja i realizacije je veci nego prije 1960. godine, regionalne razlike se povecavaju, um jesto liberalizacije u vanjskoj trgovini zavodi se sve vi§e restrikcija, izvoz zaostaje, a ponovno je zapocela depre2 BiljeSka za Predsjednika R epublike, 11. februara 1969.

107

sijacija valute. Valja dodati da poduzece nije dobilo onu ulogu koju je reform a p retpostavljala, a raspodjela dohotka odvija se tako da je direktno negiran socijalisticki princip raspodjele p rem a rez u lta tim a rad a. 2. Zvanicne izjave o postignutoj stabilnosti trz ista takodjer ne odgovaraju stvam osti. N ikada od 1952. godine dalje nije trziste bilo toliko nestabilno, stru k tu ra ponude i traznje toliko neuskladjena, a nezaposlenost toliko velika. U kljucujuci i one koji su se m orali zaposliti u inostranstvu, uk u p an broj nezaposlenih iznosi oko 700.000 ljudi, tj. toliko koliko je prije r a ta iznosio ukupan broj radnika. N ezaposlenost je procentualno znatno veca nego u zapadnim kapitalistickim zem ljam a. Pored toga brzo raste procenat kvalificiranih rad n ik a i stru cn jak a m edju nezaposlenim . 3. Suprotno optim istickim ocjenam a saopcavanim javnosti kako sadasnje ubrzavanje ra s ta predstavlja definitivnu afirm aciju privredne reform e i znaci pocetak trajnog uspona privrede, treb a upozoriti da se rad i o ciklickom usponu, poslije koga ubrzo najkasnije iduce godine - slijedi recesija.3 Ta treca recesija u posljednih osam godina m oze dovesti ne sam o do velikih ekonom ­ skih gubitaka, vec —upravo zbog toga kao i zbog razo caran ja u ocekivanjim a —do veom a ozbiljnih politickih kom plikacija, nezadovoljstava i obustava ra d a u zem lji i disk red itiran ja naseg privrednog sistem a u inostranstvu. 4. Uzroci ovih negativnih pojava ne m ogu se tra z iti u pogresnim ideolosko-politickim stavovim a, p a se i problem i ne m ogu rjesavati uobicajenim politickim m jeram a kao sto su rezolucije i kadrovske rotacije. B it ce p o treb n a m nogo slozenija akcija. Osnovni uzroci navedenim pojavam a leze u nedovoljnom poznavanju funkcioniranja privrednog m ehanizm a jed n e decentraliziran e trzisne i sam oupravne privrede. Uslijed toga nije razrad jen a adekvatna ekonom ska politika, vec se cesto donose pogresne m jere, ili se intervenira u pogresno vrijem e i n a pogresan nacin. Jugoslavenska privreda znatno se razvila i po stala je veom a slo2ena, a organi ekonom ske politike vise nisu u stan ju da je efikasno usm jeravaju. O datle stalne im provizacije i staln i porem ecaji. Dugorocno rjesenje tre b a tra z iti u sistem atskoj kadrovskoj izgradnji i intenzivnom naucnom radu; i jedno i drugo je do
3 S topa ra s ta drustvenog proizvoda u cijen am a 1972. godine k retala se oko 1969. godine ovako (SG J — 1980, s. 158): 1967 —2% , 1968 - 4% , 1969 — 10%, 1 9 7 0 - 6 % , 1 9 7 1 - 8 % , 1972 - 4 % .

108

sada gotovo u potpunosti nedostajalo, a n iti u skoroj buducnosti im a izgleda za neku rad ik aln iju prom jenu n a bolje ukoliko se sadasnje stanje stvari nastavi. Treba im ati u vidu da je ekonomski naucni ra d nerazvijen i daleko zaostaje za p o treb am a privrede. Ista ocjena vrijedi i za obrazovanje vrhunskih ekonom sko-analitickih kadrova. 5. In stitu t vec nekoliko godina upozorava n a ove problem e, upoznaje nadlezne organe s prognozam a recesionih i kriznih k reta n ja (koje su se n a zalost i ostvarile), zalaze se za sistem atski ra d n a elim iniranju priv red n ih ciklusa i predlaze odredjena rjesenja - do sada bez rezu ltata. Pojedini ekonom isti iz drugih republika predlagali su d a se In stitu t i jav n o angazira. Tako je u feb ru aru prosle godine odrzano zatvoreno savjetovanje ekonom ­ skih, priv red n ih i politickih kadrova iz svih republika n a bazi m ate rija la koje je p rip rem io In stitu t. Ucesnici savjetovanja postigli su iznenadjujuce visok stepen saglasnosti; no nekih efekata u sm islu poboljsanja ekonomske politike nije bilo. 6. B uduci da odgovarajuce priprem e nisu izvrsene, recesija se u iducoj godini vjerojatno nece m oci izbjeci. Ali bi se b a r m ogla znatno u b laziti. Zbog toga bi odm ah trebalo zapoceti sa sistem atskim radom . Jedna od m ogucih pocetnih m jera m ogla bi biti da se kod predsjednika SIV-a ili m ozda kod Predsjednika Republike — form ira stab n ajsprem nijih ekonom ista iz zem lje koji bi na izvjesno vrijem e nap u stili fakultete i in stitu te i zajedno s kadrovim a iz uprave i privrede p rip rem ili osnove za jed n u dugorocnu stabilizacionu ekonom sku politiku koja b i odgovarala jugoslavenskim uslovim a. Taj ra d m orao bi se osloniti n a organizirana intenzivna naucna istraziv an ja osnovnih p roblem a funkcioniranja naseg privrednog Sistema. U isto vrijem e zapocelo bi se sa sistem atskim suvrem enim ekonom skim obrazovanjem kadrova za organe ekonom ske politike u drzavnom a p a ra tu i privredi. Valja dodati d a istrazivanja pokazuju kako u nasoj sam oupravnoj privredi postoje ogrom ni razvojni potencijali koji om ogucuju brzo povecanje zivotnog sta n d a rd a i b rzu izgradnju socijalistickog drustva. Ti potencijali o staju neiskoristeni zbog neadekvatne ekonom ske politike i kronicnih im provizacija u izgradnji institucionalnog sistem a. N erealno bi bilo ocekivati da se to stanje stvari popravi odm ah i odjednom . M edjutim , nase je cvrsto uvjerenje da se organiziranom akcijom m oze u rad iti znatno vise no sto je to bio slucaj do sada.

109

C. PRIM JEDBE U VEZI S PREDNACRTOM PLANA 1971-1975. GODINE4 Za sastavljanje ovog teksta stajalo m i je n a raspolaganju ukupno nekoliko sati p a ga stoga tre b a in te ip re tira ti im ajuci to u vidu. R adi stednje u vrem enu ogranicavam se sam o n a ona m jesta u m aterijalu gdje su m oji stavovi razliciti od onih u m aterijalu.

Osnove sistem a cijena 1. Predlozeni p rincipi form iranja cijena ne razlikuju se bitnije od p rin cip a p roklam iranih reform om , i, osim u pojedinostim a 0 kojim a ovom prilikom nem a potrebe rasp ra v ljati i u jednom slucaju koji cu navesti, sm a tra m ih u osnovi ispravnim . M edju­ tim , cinjenica je da u proteklih §est godina kontrola cijena nije nikad sm anjena ispod 40% , a danas je opet isto tako velika kao 1 n a pocetku reform e. Prem a tom e ocigledno je d a ti principi nisu bili sprovedeni, a predlozeni tekst ne pokazuje kako bi se oni m ogli sprovesti u buduce. S m a tra m da bi u ovom tren u tk u akcenat trebalo stav iti na sprovodjenje, a ne n a proklam iranje, je r ce se inace ponoviti h isto rijat reform e. O tom e cu neSto vise reci prilikom razm atran j a problem atike stabilizacije. 2. N eprecizno je - a striktno govoreci i pogresno - isticati svjetske cijene kao jed a n od dva k rite rija politike cijena. Osnovna funkcija cijena je da om oguce racio n aln u alokaciju resursa sto znaci (a) izjednacavanje ponude i p o trazn je na trz istu uz (b) druStveno p rihvatljivu odnosno pozeljnu raspodjelu dohotka. Prva potfunkcija im a dva aspekta, kratkorocni i dugorocni. K ratkorocno se cijenam a izjednacuje tekuca ponuda i p o traznja, a dugorocno se u cijene ugradjuje razvojni elem ent. I u jednom i u drugom slucaju svjetske cijene se autom atski ukljucuju posredstvom deviznog i vanjskotrgovinskog rezim a. Prem a tom e svjet­ ske cijene nisu kriterij vec jed a n od uslova form iranja dom acih cijena. Potfunkcija raspodjele ukljucuje i p rim a m u (raspodjela p rem a radu) i sek u n d am u (financiranje opcedrustvenih potreba) raspodjelu. 3. K ad su sam oupravni sporazum i o cijenam a p riprem ani kao nova m jera ekonom ske politike 1965. godine, jed n a grupa ekonom ista, u Ekonom skom savjetu SFR J upozorila je da ce to
4 G eneralnom ju n a 1971. direktoru Saveznog zavoda za p rivredno p lan iran je,

110

po p rav ilu im ati lose posljedice. To se zaista i desilo, to je ko n stantirano i u ovom m ate rija lu S avplana i ne bi trebalo i dalje na istoj osnovi pred lag ati rjesenja za buducnost je r ce se ista razocarenja ponoviti. U oblasti cijena i trz ista osnovna orijentacija tre b a da bude na konkurenciju i n a sto vecu sam ostalnost osnovnih p rivrednih subjekata - poduzeca. 4. Visoka carinska z a stita nije nuzno losa. D obar p rim jer je Jap an , gdje je carinska z a stita visa nego u Jugoslaviji uz prilicno restriktivni rezim uvoza, a privredni razvoj je dvap u t brzi uz takvu ekspanziju izvoza kakvoj nem a prem ca u svijetu. 5. U m jesto kontrole cijena za najvaznije prehram bene proizvode, bilo bi m nogo efikasnije uspostaviti sto vecu konkurenciju u proizvodnji i p ro m etu u toj oblasti. To bi osim toga bilo i vise u skladu s opcim in tencijam a sistem a. 6. D osadasnji sistem kontrole cijena m oze se ocijeniti kao neuspio: kontrolirane cijene rasle su isto tako brzo kao i nekontroliran e sam o po drugoj vrem enskoj p u tan ji. N ekontrolirane cijene rasle su ravnom jem o, a kontrolirane u skokovim a. B uduci da skokovite prom jene izazivaju u p rivredi vece porem ecaje nego kontinuirane, im a osnova za pretpostavku da je kontrola cijena u krajnjoj liniji doprinosila p o rastu cijena. 7. Zavod za cijene je tipicno ad m in istrativ n i organ i kao takav pred stav lja tudj elem enat u nasem sistem u. Ta ocjena vazi sasvim nezavisno od ocjene o kontraefikasnosti Zavoda iz t. 6. S itu acija se n ista ne m ijenja drustvenim dogovaranjem koje um jesto efikasne ekonom ske politike m oze po p riro d i stvari dovesti jedino ili do etatistickih intervencija ili do diskusionih sastanaka. Trzisnoj privredi odgovara autonom ija svih aktera uz preciznu podjelu rad a. U toj podjeli ra d a organi ekonomske politike zaduzeni su za izjednacavanje uslova privredjivanja a privredni subjekti za m aksim iranje dohotka u dan im uslovim a. I jed n i i drugi m ogu zloupotrebiti svoj polozaj - p raksa pokazuje da to cine kadgod to odgovara njihovim interesim a —p a se zbog toga drustvo m ora n a neki nacin osigurati. U tom cilju ja sam svojevrem eno predlozio form iranje jednog arb itrazn o g tijela sa statu so m i nacinom form iranja slicnom onom U stavnog suda, cije odluke bi bile definitivne i obavezne jednako za vladu kao i za poduzeca. Zavod za cijene trebalo bi zam ijeniti Zavodom za cijene i dohotke koji bi bio iskljucivo stru cn a sluzba, a odluke bi donosila A rbitraza za cijene i dohotke cije clanove bi n a odredjeno vrijem e im enovala S kupstina n a prijedlog udruzene privrede, nauka, sindikata vlade i, eventualno, organiziranih potrosaca.
I ll

E konom ska stabilizacija i razvoj trzista 1. M islim da ovaj dio m ate rija la im a veom a ozbiljne nedostatke i da bi ga trebalo iznova n ap isati. U m jesto da se kritiziraju iznijeti stavovi - ili odsustvo stavova - b it ce vjerojatno korisnije da se izloze neke pozitivne alternative. 2. Ukoliko se zeli form ulirati politika stabilizacije, potrebno je prvo u tv rd iti osnovne uzroke nestabilnosti. N a osnovu visegodisnjih istrazivanja izvrsenih u In stitu tu ekonom skih nauka u B eogradu i Ekonom skom in stitu tu Pravnog fakulteta u L jubljani danas vec dosta znam o o funkcioniranju nase privrede p a stoga m ozem o i s dosta izvjesnosti id entificirati i uzroke nestabilnosti. Oni su navedeni u n a red n ih 6 tacak a otprilike redoslijedom njihove vaznosti. 3. Osnovni uzrok nestabilnosti jugoslovenske privrede je negiranje nacela raspodjele p rem a radu. Iz negiranja tog nacela proizlaze sve glavne deform acije sistem a privredjivanja. Ako se licni dohoci korigiraju za razlike u kvalifikacionoj stru k tu ri, onda se oni u p rivilegiranim i eksploatiranim g ran am a odnose kao 1 :2 (na bazi grupacija 1 :3 ). Za iste rezu ltate ra d a rad n ik ili inzenjer u elektroprivredi ili ban k am a dobivaju dvap u t veci dohodak nego u duhanskoj ili drvnoj industriji. Te razlike i njihovo (apsolutno) povecavanje stv araju nezadrzive inflacione pritiske. U In stitu tu ekonom skih nauka upravo se zavrsava k v an titativ n a stu d ija koja nam daje jasn u sliku o povezanostim a izm edju cijena i dohodaka kao i o sirenju im pulsa iz privilegiranih g ran a kroz citav sistem . N astojeci d a sustignu privilegirane, eksploatirani povecavaju svoje licne dohotke. Tim e iscrpljuju rezerve i dolaze u sve vecu zavisnost od banaka. K ad su rezerve i k redit iscrpljeni, pokusavaju povecati cijene. Ako to zbog kontrakcije trazn je ili kontrole cijena nije m oguce, onda in v estiraju bez pokrica, u p a d a ju u dugove i p resta ju p lacati obaveze. To ubrzo izaziva lancanu reakciju koja dovodi do sim ultane inflacije uz nelikvidnost sto je specificno jugoslovenski fenom en u svjetskoj privredi. Povecava­ nje novcane em isije ub rzav a inflaciju, a da ne lijeci nelikvidnost. M onetarna restrikcija m oze zaustaviti inflaciju, ali uz skokovito obaranje stope rasta . Ovo potonje sm o isprobali 1966/67. Ovo prvo se desava u posljednje dvije godine. Ocigledno je da trajnog i efikasnog rjesenja n em a dok se ne ukloni fu n d a m e n ta ls uzrok porem ecaja. 4. N epostojanje privrednih planova odnosno nesprovodjenje planova koji postoje. U posljednoj deceniji tri srednjorocna p lan a dozivjela su neuspjeh, a cetvrti se nije m ogao donijeti n a vrijem e.
112

Ako se jos doda stalno m ijenjanje p ro p isa i rezim a privredjivanja, onda je jasno da privredni subjekti djeluju u situaciji ogrom ne neizvjesnosti. Oni su stoga krajnje kratkorocno o rijentirani, bave se svastarenjem , izvrdavanjem m jera i svakojakim spekulacijam a. U m jesto industrijskog form ira se orijentalni tip privrede; z a ra d a se ne stv ara u proizvodnji vec u p rom etu i financijskim spekulacijam a. 5. S talno isticanj e volum ena investicij a kao osnovnog uzroka nestabilnosti jednostavno je pogresno. Mi sm o ranije im ali vece investicije uz vecu stabilnost i brzi rast. M edjutim , investicije je su jed a n od znacajnih uzroka nestabilnosti i to u sm islu t. 4. tj. u sm islu pogresne granske i teritorijalne alokacije. N eplaniranje kapacitetne stru k tu re dovodi do disproporcija u proizvodnji koje izazivaju p retjera n uvoz, nekoristenje kapaciteta, nerentabilnost proizvodnje, nestasicu pojedinih ro b a i inflaciju. Vec godinam a nem a dovoljno cem enta, u posljednje vrijem e cak ni cigle. O rijentiram o se n a brodogradnju kao vaznu izvoznu in d u striju a u cm oj m etalurgiji im am o ogrom ni m aterijaln i deficit. Proizvodnja rep ro m aterijala kronicno zaostaje i stoga uvoz reprom aterijala p red stav lja nesavladiv teret. U isto vrijem e im am o previse pivarskih k ap aciteta, rafinerije nafte im aju vec danas kapacitet koji ce nam tre b a ti tek n a k raju petogodisnjeg p lan a, a niz poduzeca ne zna sta bi trebalo proizvoditi, ili proizvode za nepostojece trziste. N ajapsurdnije su situacije u kojim a postoje i kapaciteti i trziste, a do proizvodnje ne dolazi zbog financijskih razloga (slucaj zeljeznickih vagona). Sva tri tip a situacija se i dalje p e rp e tu ira ju s tendencijom povecavanja disproporcija. 6. U uskoj vezi s neizvrsavanjem pianova i pogresnom ekonom skom politikom jest nepostojanje organiziranog naucnog rada n a ekonom skim prognozam a, i kvantificiranju ponasanja p rivrednih subjekata i m odeliranju m jera ekonomske politike. S am oupravna priv red a zahtijeva autonom iju. A utonom ija znaci sam ostalno donosenje odluka. M edjutim , m ak ar sam ostalno i autonom no, ponasanje je ipak predvidivo — ako se savladaju ekonom etrijske m etode i suvrem ena ekonom ska teorija i ako se organizira odgovarajuci istrazivacki rad . U akciji organa ekonom ­ ske politike postoje slijedece faze: (1) pojava, (2) uocavanje pojave, (3) p rip rem an je m jera, (4) prihvacanje m jera od nadleznog politickog organa, (5) sprovodjenje m jera i (6) reagiranje privrede. Izm edju (1) i (6) moze proci m nogo m jeseci, a u m edjuvrem enu se p riv red n a situacija m oze bitno izm ijeniti. Kod nas se stoga po p ravilu desava d a se vodi pogresna ekonom ska politika, je r su m jere skrojene za situacije koje su se davno
8 Jugoslavenska privreda 1965-1983.1.

113

izm ijenile. Uslijed toga propisi se m nogo p u ta m ijenjaju i dopunjuju, sto stv ara vec spom enutu situaciju ekstrem ne neizvjesnosti. Sve ovo moze se radikalno izm ijeniti jedino ako se faza (5) pom akne ispred faze (1), tj. ukoliko se pojave dovoljno precizno i dovoljno ran o predvidjaju. A neophodan (iako niposto i jedini) uslov za to je znatno organiziraniji i znatno kvalitetniji istrazivacki ra d no sto je dosad u zem lji postojao. 7. N epostojanje trzisne discipline je izvanredno razo ran fakto r u rusenju stabilnosti, ali ja ga stavljam tek na peto m jesto, je r je izveden a ne autonom an. Uslijed toga ilu zo m a su ocekivanja, p risu tn a u politickoj javnosti, da ce se direktnim insistiranjem n a disciplini —bez stv aran ja potreb n ih preduslova —p ro ­ blem rijesiti. Prvi neophodan uslov je savrsena novcana disciplina drustveno-politickih zajednica. Sa stanovista priv red n ih subjekata p rije svega federacija se veom a neodgovorno odnosi prem a svojim financijskim obavezam a. A za federacijom se povode republike, pokrajine i opcine. Ne m ogu se sm anjivati porezi i u isto vrijem e ostavljati neizvrsenim ranije prim ljene obaveze. Republike ne m ogu p rih v acati savezne obaveze koje ne m ogu ili ne zele ispuniti. Je r ako se tako radi, onda se s jedne stran e inicira lanac neplacanja i nelikvidnosti, a s druge stran e stv araju presedani u ponasanju koji dovode u p ita n je norm alno funkcioniranje trzisne privrede uopce. U lijecenju nediscipline pravi p u t nije ni p rim jen a stecaja. Sa ekonomskog stanoviSta pa ro la o likvidaciji slabih je i pogresna i besm islena. M ogu se likvidirati seoski ducani, ali ne H ena, Cajavec ili tvom ica celuloze. A upravo velika poduzeca stv araju najveci dio gubitaka. R jesenje nije ni u prelijevanju sredstava iz fondova solidam osti. Rjesenje je u poboljsanju poslovanja slabih i neren tab iln ih poduzeca, a to zahtijeva institucionalizaciju kadrovsko-organizacione pom oci, o cem u sam svojevrem eno pisao, a ovdje m ogu sam o spom eniti. 8. Vazan uzrok nestabilnosti su odredjene rigidnosti ugradjene u sistem , uslijed cega je sm anjena m ogucnost adaptacije. Ovdje spom injem dva takva rigidna elem enta o kojim a je dosta pisano: proporcionalni porez (i to, sto je jos gore, n a licne dohotke) i odsustvo trz ista k ap itala. R jesenje prvog problem a lezi u progresivnom porezu n a posebno definiranu osnovicu (v. moj sarajevski referat). Rjesenje drugog problem a zahtijeva: (a) uspostavljanje trz ista vrijednosnih p a p ira ali uz uslov d a p rihodi od transakcija ostaju u investicionoj sferi i ne m ogu se upo treb iti za raspodjelu licnih dohodaka; (b) p retv aran je osnivackih uloga b anaka u dionice koje se m ogu p lasira ti n a trz istu k ap itala uz 114

odredjeni rezim i (c.) tzv. politiku otvorenog trz ista N arodne banke (plasiranje i povlacenje kratkorocnih drzavnih papira). 9. D ijagnoza iz tacaka 3-8 zahtijeva odredjenu terapiju da bi se jugoslavenska priv red a izlijecila od p retjeran e nestabilnosti. Ta tera p ija sastoji se od razlicitih ekonom skih politika. Sto i kako bi treb alo u rad iti prevazilazi okvire ovih kom entara. D odat cu jedino d a m edju najefikasnija sredstva anticiklicne politike spada fiskalna p o litika (koja ukljucuje poresku politiku i m anevrisanje s budzetskim suficitom i deficitom ). Ukoliko poreska politika, kako to predvidja odgovarajuci ustavni am andm an, ostane rasp arceliran a m edju republikam a, n em a izgleda za stabilizaciju jugoslovenske privrede, a to znaci ni privreda republika.

D. PISMO PREDSJEDNIKU SAVEZNOG IZVRSNOG VIJECA DRUGU M ITJI RIBlClCU5 S obzirom na to da je Savezno izvr§no vijece osnivac In stitu ta ekonom skih nauka, sm a tra m svojom obavezom da Vas obavijestim o situaciji u In stitu tu . Prem a pozitivnim pro p isim a SIV takodjer ucestvuje u postavljanju i razrjesavanju d irektora Insti­ tu ta , te je stoga ovaj dokum ent relev an tan i u tom pogledu. N akon sto je sredinom 1962. g. Savezno izvrsno vijece, nezadovoljno analizom sluzbenih organa, povjerilo tadasnjem O djeljenju za ekonom ska istraziv an ja Savplana zad atak da priprem i serioznu naucnu ocjenu situacije, a Odjeljenje je po jednoglasnoj oceni clanova O dbora za p lan SIV-a zadatak dobro izvrsilo okupivsi ekonom iste iz drugih republika, Odjeljenje je posebnom u redbom pretvoreno u sam ostalan Jugoslavenski institu t za ekonom ska istrazivanja. In stitu t je trebalo da nastavi sa slicnim radom i ubuduce. Pri In stitu tu osnovana je i poslijediplom ska skola. Meni je bila povjerena organizacija In stitu ta, a za prvog dekana Skole postavljen je prof. B ranislav Ivanovic In stitu tu je bila obecana i p u n a podrgka Vijeca. U prvoj godini ra d a In stitu t je tu podrsku zaista i im ao i sa m nogo entuzijazm a prislo se stv aran ju jedne vrhunske naucnoobrazovne organizacije. M edjutim , vec u 1964. g. zapocelo je om etanje rad a , koje se uskoro pretvorilo u b ru ta ln e adm inistrativne pritiske, koji su se zavrSili tek poslije Brionskog plenum a. Kako su m etodi i ciljevi tih p ritisa k a dobro poznati, nepotrebno je daljnje opisivanje te epizode razv itk a In stitu ta. Dovoljno je
5 31. oktobra 1969.
8*

115

napom enuti da je kolektiv In stitu ta i pod najtezim okolnostim a pruzio jedinstven otpor, da In stitu t nitko nije napustio i da je b o rb a zavrsena povecanim i kadrovski ojacanim Institu to m . N azalost, bojkot In stitu ta nastavio se od stran e odredjenih krugova i poslije Brionskog plenum a, a jed a n od c e n ta ra bojkota bio je u saveznoj upravi. Ovaj potonji bojkot obustavljen je tek izborom novog SIV-a. Kako su se stv ari odvijale, vidi se iz ovih nekoliko ilustracija. U prkos m nogobrojnih po n u d a i prijedloga od stran e In stitu ta, ni In stitu t u cijelini ni m a tko od njegovih su radnika nije bio a n gaziran n a p rip re m i i sprovodjenju privredne reform e. Iako uredbom o osnivanju obavezan da se bavi istrazivanjim a iz o blasti p lan iran ja, In stitu t godinam a nije dobivao nijedan projek at iz te oblasti, uslijed cega je i financijski bio doveden n a ru b p ropasti. K ad je prof. Ivanovic izgubio sta n u kom e je s porodicom stanovao sedam godina, ja sam obisao sve nadlezne drzavne i politicke forum e da se taj problem rijesi, ali bez uspjeha. Ivanovic je dobio sudski nalog uz p rije tn ju iseljenja m ilicijom i otisao u inostranstvo, te je danas direktor statistik e UNCTAD-a u £enevi. Ivanovic je najem inentniji jugoslavenski m atem atski s ta tis tic a l Bez m atem atske statistik e n em a ekonom etrijskog m odeliranja, a bez toga nem a efikasne ekonom ske politike u jednoj decentralizovanoj trzisnoj privredi. U poslijeratnoj Jugoslaviji pojavila su se tri v rsna m atem atsk a statisticara; sva trojica su danas u inostranstvu. G ubitkom Ivanovica, Skola je ostala bez dekana, a poslijediplom ska nastava iz m atem atske statistike i ekonom etrije obustavljena je —sto znaci d a je obustavljena u cijeloj Jugoslaviji, je r je In stitu t bio jedino m jesto gdje se odrzavala. N a slican nacin stvari su se razvijale i dalje. Poznato je u kojoj m jeri nasa zem lja zaostaje u suvrem enoj organizaciji proizvodnje. In stitu t je, uz punu obavijestenost nadleznih organa, pokrenuo i priprem io form iranje C entra za organizaciju i razvoj uz m aterijaln u i kadrovsku podrsku U jedinjenih nacija. C entar je posebno trebalo da pom aze slabim poduzecim a, onim a koji rade s gubitkom i koji su uzrocnici porem ecaja i opceprivredne nelikvidnosti. K ad je stv a r b ila gotova, u saveznoj u pravi je razn im m anevrim a sprijeceno d a In stitu t taj cen tar i organizira. Od svih ekonom skih in stitu ta u zem lji IEN im a najvise kadrova s doktorskim i m agistarskim diplom am a — ali nem a nijednog predstavnika u Saveznom ili republickom savjetu za naucni rad . Takodjer nijedan su radnik In stitu ta nije clan Privrednog savjeta federacije ili republike. R epublickim in stitu tim a u Zagrebu i B eogradu sm jestajni p ro sto r je odlicno rijesen: po jed a n ili dva
116

su radnika u sobi; u nasem In stitu tu sjede po 5— suradnika u 6 sobi, a neki nem aju ni pisaceg stola. U zgradi In stitu ta jed an s p ra t zauzim ao je jed a n ured S ek retarijata za financije. K ad je taj u red prosle godine napustio zgradu, suradnici In stitu ta pokusali su da se sm jeste u te prostorije, no sek retar za budzet i opce poslove SIV-a zaprijetio je d a ce b iti m ilicijom istjerani. Useljeno je U druzenje banaka! S ekretar SIV-a dao je cvrsta obecanja da ce se sm jestajni problem rijesiti —ali nije rijeseno nista. Prosle godine N aucno vijece In stitu ta up u tilo je SIV-u i Saveznoj skupstini p ism a s prijedlozim a za ra d i1angaziranje; n a ta pism a nisu ni odgovori dobijeni. Uz znanje i dogovor s nadleznim organim a In stitu t je p riprem io jed a n a ra nzm an s Fordovom fondacijom o deviznom financiranju Poslijediplom ske skole. Fondacija je poslala m isiju od dva profesora, koji su obisli Beogradski, Zagrebacki i L jubljanski univerzitet i ustanovili d a je Poslijediplom ska skola In stitu ta najbolja u zem lji u o blastim a svoje orijentacije. M edjutim , aran zm an se godinu d a n a nije m ogao zakljuciti je r In stitu t nije republicki, federacija ga se odrice i nije se m ogla u tv rd iti pro ced u ra za zakljucivanje tog aran zm an a. A u m edjuvrem enu su prosirene glasine kako In stitu t n em a politicku podrsku i kako SIV s negodovanjem gleda n a tu akciju. N edavno je Savjet za koordinaciju naucnog ra d a pokrenuo konkurs za financiranje poslijediplom ske nastave. K onkurs je povjeren Z ajednici univerziteta, Z ajednica je pozvala univerzitete, a In stitu t je tako opet zaobidjen. A kada je ran ije In stitu t pokrenuo inicijativu da se uclani u Zajednicu, Z ajednica je to odbila je r da ne postoje s ta tu ta m e m ogucnosti. Ove jeseni n a In stitu tu nije zapocet nijedan od p lan iran ih poslijediplom skih p ro g ra m a ... N adalje, prilikom sastavljanja uredbe o osnivanju In stitu ta iz 1963. g. zaboravljeno je taksativno navesti d a In stitu t im a pravo davanja doktorata. U m edjuvrem enu m nogi od zavrsenih m ag istara zeljeli su da nastave i s rad o m n a doktoratu na In stitu tu . To je pravno nem oguce, a Skola je u apsurdnoj situaciji d a v lastitim asisten tim a ne m oze dav ati doktorate, vec ih upucuje n a fakultete koji nem aju nikakve veze s njihovim radom . Prije vise od dvije godine trazeno je od Savezne skupstine da se izvrsi odgovarajuca d opuna uredbe. Savezni sek retarijat za obrazovanje dao je povoljno m isljenje o tom zahtjevu, ali on se u Skupstini neprestano gubi po referentskim k ancelarijam a i nikako ne izlazi na m jerodavna tijela. Ove godine izvrsena je i direktna financijska diskrim inacija In stitu ta u odnosu na ostale in stitu te koje je osnovala Federacija. N aim e, dok su ostalim in stitu tim a osigurana sta ln a sredstva 117

financiranja u visini od 75% proslogodisnjih, nas In stitu t nije dobio n ista uz obrazlozenje da se tako dobro uklopio u reform u da m u, za razliku od ostalih koji slabo rade, n ista ni ne treba! U isto vrijem e Zagrebackom ekonom skom in stitu tu , koji je priblizno iste velicine kao i IEN, osigurala je njegova republika vise od 150 m ilijuna din ara. K ad se sad ova dva in stitu ta pojave na nekom konkursu, Zagrebacki in stitu t m oze uvijek p'onuditi jeftinije projekte i tako je u priviligiranom polozaju koji onda i koristi. Isto vrijedi i za ostale republicke in stitu te. Dodajm o jos da u takvim uslovim a trz ista In stitu t m ora predloziti 10 razlicitih projekata da bi jed a n bio prihvacen, d a su naucne diskusije u In stitu tu sasvim zam rle i glavna briga se vodi o tom e kako da se pokriju oni saradnici koji tren u tn o nem aju projekta, da takva situacija im a razo m e psiholoske efekte i nem inovno degradira naucni ra d i naucne radnike, i d a se desava da specijalist za ekonom iku tra n sp o rta m ora preu zim ati projekat iz oblasti penzija ili p lan iran ja, je r inace ostaje nepokriven i bez licnog dohotka, a da suradnik o rijen tiran n a ekonomsko m odeliranje sukcesivrio zavrsava projekte iz oblasti financiranja kulture i u tvrdjivanja rezim a zaliha u jednom poduzecu. Pa, i u takvim uslovim a In stitu t se razvijao i cuvao sta n d a rd e naucnog i obrazovnog rad a. No kad je u proljece ove godine proslavljena desetogodisnjica naucnog rad a , um jesto p riz n a n ja doSlo je do jos jednog razocarenja. Od svih pozvanih gostiju od SIV-a je dosao sam o inz. M arko Bulc, a iz politickih forum a republike nitko. Kolektiv je ovaj dogadjaj prim io kao odraz potpune indiferentnosti dru stv a prem a ra d u In stitu ta. Mi sm o godinam a upozoravali da svaki entuzijazam im a svoje granice i da jednog d an a m ora doci do dem oralizacije. Izgleda da je do toga sada konacno i doSlo. In stitu t je bio o rijen tiran na sam ostalno razvijanje izvora financiranja, n a jak oslonac n a privredu i n a b rzu ekspanziju integracijam a i prikupljenjem najboljih kadrova iz cijele zem lje. U kupan p rihod porastao je prosle godine za 30% , ove tre b a da p oraste za 50% , iduce bi trebalo da dostigne m ilijard u sta rih d in ara. Tim e se zeljelo p reb ro d iti sadasnje nerijeseno financiranje naucnog i nastavnog ra d a u zem lji. O pisana orijentacija jos u feb ru aru o. g. im ala je jednoglasnu podrsku kolektiva. M edjutim , kum ulativno djelovanje opisanih dogadjaja podrovalo je povjerenje i ubrzo dovelo do dem oralizacije. U referendum u p rije nekoliko d an a dosadasnja orijentacija vise nije dobila ap solutnu podrsku. U vezi s tim ja sam postavio i p itan je povjerenja direktoru; ono je izglasano s veom a m alom vecinom , u odnosu n a nekadasnju skoro stoprocentnu podrsku. U proteklih m jesec d an a osam suradnika napustilo
118

je ili n a p u sta In stitu t. M edju njim a tri n aucna rad n ik a i dva direktora (istrazivanja i Elektronskog racunskog centra) od ukupno cetiri d irektora sektora. N ekolicina ostalih sprem aju se da odu. Odlazi se na univerzitet, u inostranstvo i zavicajnu republiku. M alaksalost, ozlojedjenost, razocaranost uzeli su m aha. U m edjuvrem enu odredjeni krugovi zapoceli su m iniranje In stitu ta izn u tra. R anije savrseno jedinstven in stitu t, u uslovim a dem oralizacije poceo je p o p u stati. Pustene su u opticaj ove glasine: drustvo ne daje in stitu tu podrsku; tre b a prekinuti orijentaciju n a p riv red u i rasp u stiti konzultantski sektor; tre b a elim inira ti trziste; republika je svojim in stitu tim a rijesila prostorije pa bi se to moglo u rad iti i za ovaj In stitu t ukoliko se dovede odgovarajuci direktor; republicki in stitu ti im aju osigurana sredstva, sadasnji direktor n em a politicku podrsku i zato In stitu t ne dobiva sredstva, vec se m ora o rije n tira ti n a trziSte. A vec od ran ije postojala je zelja da se kao p ro tu teza republickom in stitu tu u Z agrebu organizira jed a n jaki republicki in stitu t u Beogradu. IEN, kao najkvalitetniji ekonomski in stitu t u B eogradu, bio je vazna kom ponenta te kom binacije. Sto se o tom e otvorenije govorilo, to vise su se suradnici, koji su dosli iz drugih republika, sprem ali da se v rate u svoje republike. Valja ukazati jos i n a zabrinjavajucu cinjenicu da kod pojedinih gradskih organa u B eogradu In stitu t um jesto n a gostoprim stvo nailazi n a sikaniranje. Ovih d an a desio se i jed a n d rastican slucaj prijevare, sto je vidljivo u prilogu. S ituacija, u kojoj se In stitu t nasao, im a ove tri kom ponente. 1) N erijeseno financiranje naucnog rad a , uslijed cega se broj naucnih rad n ik a od 1965. sm anjuje u cijeloj zem lji, a in stitu ti se osipaju i rasp ad aju , u istom sm islu djeluje i n a IEN. 2) Bojkot i diskrim inacija odredjenih u ticajn ih krugova. 3) Specifican polozaj In stitu ta zbog toga sto ga je osnovala Federacija. Problem 1) zajednicki je za sve institu te, dobro je poznat, od kapitalne je vaznosti, ali ja ga ovdje ipak zaobilazim kao sekundam i. Bojkot je u posljednje vrijem e dobrim dijelom prestao, a kako su se stavovi i ocjene koje je In stitu t proteklih godina iznosio pokazali kao objektivni i tacni, In stitu t je stekao izuzetnu po p u lam o st i ugled u naucnoj i siroj druStvenoj javnosti u zem lji. Ostaje 3); In stitu t p redstavlja stran o tijelo u postojecem sistem u i to uslijed ovih razloga: 1. IEN je jedini opcejugoslavenski ekonomski in stitu t. Ma kakve bile intencije propisa, cinjenica je da su svi ostali in stitu ti republicki. To znaci da uzivaju najd irek tn iju podrSku republickih forum a u financiranju, p rihvacanju naucnih projekata n a konkur119

sim a, delegiranju u savezne naucne i druge forum e, rjesavanju sm estajn ih problem a i dr. Da izbjegne republicka iritira n ja , In stitu t je bio prisiljen d a prom jeni im e i izbaci a trib u t »jugoslavenski«, ali to upravo navedene faktore nije uklonilo. O tkad su se republicki antagonizm i jace razvili, pokazalo se d a je apsolutno nem oguce dovesti naucne kadrove iz zapadnih republika: iz Zagreba i Ljubljane nitko ne zeli doci u Beograd. Jedini slovenski ekonom ist u In stitu tu , koji je sada d irektor istrazivanja, vraca se uskoro u L jubljanu. N agrade za naucni ra d su republicke i za jednog H rv ata ili Slovenca u B eogradu prakticki je nem oguce dobiti Adzijinu ili K raigherovu nagradu; u svakom slucaju dosad nisu dobili, a osim toga ni sedm ojulske. Iz nerazvijenih krajeva In stitu t tesko reg ru tira kadrove iz drugih razloga. Bilo bi potrebno o d ab irati i voditi potencijalne naucne kadrove od prve godine stu d ija p a do doktorske disertacije, sto je razdoblje od 9 godina za sto su potreb n a z n a tn a financijska sredstva, koja In stitu t uz sva dosadasnja obrazlaganja p roblem a nije uspio osigurati. Postavlja se stoga pitanje: Da li j e Jugoslaviji potreban jedan kadrovski i program ski opcejugoslavenski ekonom ski in stitu t? Ako je potreban, onda se m oraju poduzeti veom a ozbiljne m jere d a se on ostvari. A o tim m jeram a im a sm isla govoriti tek nakon sto se d a pozitivan odgovar na postavljeno pitanje. 2. IEN je jedini in stitu t u zem lji koji izvodi poslijediplom sku nastavu van univerziteta. On je jed in i i po nizu p ro g ram a koji se u Jugoslaviji m ogu specijalizirati sam o n a IEN-u. Za univerzitet s njegovim m onopolistickim p reten zijam a to je irita n tn o , a sam a Poslijediplom ska skola institucionalno je nedovoljno rijesena da bi m ogla nesm etano funkcionirati. R adi se p rije svega o davanju d ok to rata i o stabilnom financiranju. Postavlja se pitanje: Da li j e ovakvo poslijediplom sko obrazovanje Jugoslaviji p o trebno ili ne? S obzirom na to da vrhunsko obrazovanje p retpostavlja vrhunske stan d ard e istraziv an ja i o b m u to , eventualni negativni odgovoriTia postavljeno p itan je znacili bi ne sam o elim inisanje m ogucnosti specijalizacije u prv im frontovim a ekonom ske nauke, vec i likvidaciju postojeceg In stitu ta ekonom skih nauka. 3. In stitu t je do sad a bio Slobodan od m a kakvih republickih ili drugih p arcijaln ih interesa. N aucna istrazivanja su vrsena i rezu ltati p rezentirani na osnovu naucne savjesti i serioznog naucnog rad a. Ponekad je to bilo iritan tn o za politicke forum e. Nije iskljuceno da ponekad javne ocjene nisu davane s dovoljno tak ta . Ukoliko je toga bilo, boljom suradnjom se u buduce m oze izbjeci. D osljedna principijelnost In stitu ta ucinila ga je veom a ranjivim ; ostao je bez politickog p a tro n a i tako je izlozen napadim a a bez zastite. Postavlja se pitanje: Da li j e Jugoslaviji
120

potrebna jed n a takva nezavisna naucna institucija i da lip o sto jeci p o litic k i sistem , a p rije svega S IV i njegovi organi, m ogu ra zviti plodnu suradnju s tako orijentiranom institu cijo m i da li m ogu apsorbirati objektivnu naucnu kritiku? Ova tri otvorena p ita n ja zahtijevaju nedvosm islen odgovor. O njem u ovisi daljnja egzistencija In stitu ta ekonom skih nauka. Kolektiv je do sada jasn o pokazao da m u ne m anjka inicijative i da se ne plasi n apora, ali ijesavanje navedenih problem a daleko prevazilazi njegove m ogucnosti. Ako se In stitu t zeli sacuvati, b it ce p o treb n a znadajna i bezrezervna m aterijalna i p rije svega, m oralna podrska SIV-a. B uduci da su stvari vec otisle predaleko, ta podrska m o rat ce b iti i veca i energicnija no sto bi bilo u slucaju da se ranije reagiralo. J a ne znam d a li SIV zeli osigurati p o treb n u podrsku i ne znam da li je u m ogucnosti d a je pruzi. Ukoliko zelja ili m ogucnost ne postoji, In stitu t je osudjen na agoniju i raspadanje. Uz dem oralizaciju izn u tra, a bez podrske izvana, nem inovnost daljeg toka dogadjaja ne m oze se sprijeciti. U tom slucaju m olim da se ovaj izvjestaj shvati kao obrazlozenje moje ostavke i povlacenje. U tom slucaju, naim e ne vidim vise nikakve perspektive za seriozan naucni i obrazovni rad .

Predsjedniku SIV-a drugu M itji R ibicicu Beograd Povodom situacije u In stitu tu i oko In stitu ta up utio sam Vam u oktobru prosle godine pism o s obzirom n a to da je Savezno izvrsno vijece osnivac In stitu ta. N akon sto su bili navedeni relevantni podaci, u pism u su b ila postavljena ova tri p itan ja: 1) Da li je Jugoslaviji potreban jed a n kadrovski i program ski opcejugoslovenski ekonom ski institu t? 2) Da l i j e poslijediplom sko obrazovanje, kakvo sprovodi In stitu t, Jugoslaviji po treb n o ili ne? 3) Da li j e Jugoslaviji potrebna jed n a takva nezavisna naucna institucija i da li postojeci politicki forum i, a p rije svega S IV i njegovi organi, m ogu ra zviti plo d n u suradnju s tako orijentiranom in stitu cijo m i da li m ogu apsorbi­ ra ti objektivnu kritiku ? Pismo se zavrsava konstatacijom da ova tri otvorena p ita n ja zahtijevaju nedvosm islen odgovor. Ako se In stitu t zeli sacuvati, b it ce p o treb n a znacajna i bezrezervna m ate rija ln a i p rije svega, m o raln a podrska SIV-a. Ukoliko zelja ili m ogucnost ne postoji, upozorio sam , In stitu t je osudjen na agoniju i raspadanje. U tom slucaju, zam olio sam , da se pism o shvati kao obrazlozenje ostavke i povlacenja.
121

N a pism o do danas nisam dobio odgovor. Da izbjegnem eventualni nesporazum , u ju n u o. g. zam olio sam Vas za razgovor preko Vaseg Sefa K abineta, druga K onfina, koji m e je obavijestio da do sada nije uspio organizirati taj razgovor. Kako je vec prosla godina dana, neodgovaranje na poslano pism o m oze se p ro tu m aciti jedino kao negativni odgovor. U takvim uslovim a sm a tra m da ne m ogu dalje snositi odgovom ost za ra d In stitu ta, p a se stoga povlacim sa duznosti direktora. 0 tom e je vec obavijesten i Savjet In stitu ta.
20. X 1970. g.

E. PISMO PREDSJEDNIKU SAVEZNOG IZVRSNOG VIJECA O PERSPEKTIVAMA ZA 1972. N a vaS zahtjev da d am m isljenje o ekonomskoj perspektivi za nared n u godinu odazivam se bez im alo odusevljenja. A evo zasto. U 1965. godini in iciran a je reform a sa zadacim a stabilizacije privrede, izm jene privredne stru k tu re i elim iniranjem vanjskotrgovinskog deficita. U pogledu tih osnovnih ciljeva reform a je p retrp je la p otpuni neuspjeh —kao sto su ekonom isti prognozirali jos 1967. godine - priv red a je nestab iln ija nego ikada ranije, stru k tu m e disproporcije vece nego p rije 1965, vanjskotrgovinski deficit je rekordan, a osim toga postigli sm o i evropski rekord u pogledu nezaposlenosti. U posljednje dvije godine posljednje dvije vlade stalno obecavaju stabilizacione program e koji se nikako ne pojavljuju —osim kao sve veca a d m in istrativ n a ogranicenja. Nije izvrsena javna, stru cn a i politicka analiza svih tih neuspjeha - kao ni neizvrSavanja petogodisnjeg p lan a — i nitko zbog njih nije ponio odgovom ost. M edjutim , neuspjesi su se m ogli izbjeci; zna se kakva tre b a da bude ekonom ska politika, predlagani su na vrijem e stabilizacioni program i - ali vlade savjete naucnih rad n ik a nisu uvazavale. Vec nekoliko godina predlaze se osnivanje Vijeca ekonom skih savjetnika, sastavljenog od nekolicine najistak n u tijih ekonom ista nase zem lje —a da taj prijedlog nije uzet cak ni u raz m atran je . Prem a tom e treb a zakljufiiti da ce se n astav iti na dosadaSnji nacin, da se stoga m ogu ocekivati i slifini rezu ltati. S ta oni m ogu znaciti na politifikom planu, pokazali su dogadjaji u H rvatskoj. A sto se tice ekonomske perspektive, ja je vidim ovako. Povecanje proizvodnje i zaposlenosti u ovoj godini kupljeni su inflacijom . D aljnje povecanje m ogli bism o k upiti sam o jos
122

vecom inflacijom - sto se politicki (socijalna diferencijacija) i ekonom ski (platni deficit) vise ne bi m oglo izdrzati. S tabilizacija a la reform a iz 1965, tj. m o n etam o m restrikcijom , dovela bi do ponavljanja 1967. g. tj. do an u liran ja ra s ta i m asovne nezaposlenosti. To je danas politicki nezam islivo. Stabilizacija n a osnovu naucno zasnovane ekonom ske politike m ogla bi nas spasiti najgorih ekscesa i nakon jednog prijelaznog razdoblja od 1— godine 2 dovesti u m im ije vode brzog rasta , punog zapoSljavanja i norm alnijih ekonom skih odnosa s inostranstvom . No kako nije stvorena - niti se stv ara - osnovica za takvu ekonom sku politiku, nem a nikakvog izgleda da ce do nje doci u narednoj godini. Preostaje cetv rta alte m a tiv a : adm inistrativno-birokratsko krpanje. Izvrsit ce se devalvacija i eventualno prijeci na kvartalne devalvacije. Provest ce se - viSe n a osnovu politickih pogadjanja nego na osnovu seriozne strucne analize —sitnije izm jene u propisim a, ali u nedostatku opce koncepcije o funkcioniranju sistem a, goruci politicko-ekonom ski problem i (raspodjela deviza, financijski i drugi m onopoli i si.) o sta t ce i dalje nerijeSeni. M onetam a politika bit ce dovoljno blago restrik tiv n a d a ne upropasti sasvim stopu ra sta , ali i da stopa inflacije ne prijedje m nogo 15%. Stopa ra sta ce se sm anjiti, a s njom , naravno, i zaposljavanje.6 U koliko bi iduce godine zbog recesije u Z apadnoj Evropi doslo do masovnijeg v racan ja na§ih radnika, m ogli bism o im ati neopisivu guzvu. B uduci d a zam rzavanje cijena slabo funkcionira, vjerojatno ce se eksperim entirati i sa zam rzavanjem dohotka. Tzv. druStveni dogovori o raspodjeli dohotka bili su toliko slabo strucno pripravljeni da su izazvali opcu kritiku iz privrede p a ili ne funkcioniraju ili - osim nekoliko opcih k rite rija - nece ni biti inaugurirani. Opcenito ce se povecati obim adm in istrativ n ih intervencija. Mozemo ocekivati trajn ije stanje odredjivanih cijena, blokiranih racu n a, ad m in istrativ n o reguliranog uvoza i k ontroliranih dohodaka. Kako za ad m in istrativ n e intervencije ne postoje seriozno razradjeni program i, one se im proviziraju i tim e se stv araju novi porem ecaji. B uduci da je obim sam oupravljanja inverzno proporcionalan privrednoj nestabilnosti i ad m in istrativ n im intervencija m a , realno je ocekivati daljnje ogranicavanje sam oupravljanja razn im a rb itra m im m jeram a. Ukratko, ja u narednoj godini ocekujem nastavljanje dosadaSnjeg tre n d a tj. daljnje zaostravanje druStvenih i ekonom skih
6 Cijene na m alo porasle su u 1972. g. za 16%, a stopa ra s ta druStvenog proizvoda sm anjila se od 8% u 1971. n a 4 % u 1972. g.

123

protivurjecnosti i to u m jeri koja postaje krajnje opasna za egzistenciju sam oupravnog socijalizm a u nasoj zem lji. Da odm ah dodam i kvalifikaciju: ne sm a tra m da je takav razvoj objektivno nuzan i apsolutno neizbjezan. N aprotiv, n a ekonom skom p lan u s profesionalnog stanovista nije tako tesko predloziti jed n u m nogo pozeljniju a ltem ativ u . No, n a zalost, svi su izgledi da ce politicke stru k tu re svojim ponasanjem zem lju dovesti u situaciju kako je opisana. Bilo bi m i vise nego drago kad bih se prevario. 20. decem bra 1971.

124

5. O PRIVREDNOJ REFORMI

A. PRIVREDNA KRETANJA I EKONOMSKA POLITIKA U NAREDNE DVIJE GODINE (1969-1970)1 Predvidjanje privrednih kretanja u godinam a 1969. i 1970. U 1965. godini p riv red n a reform a zapoceta je usred retard acione faze jednog privrednog ciklusa. Koncem te godine u Jugoslavenskem in stitu tu za ekonom ska istrazivanja vrsena je prognoza priv red n ih k reta n ja za n ared n u godinu i tom je prilikom analizom funkcioniranja privrednog m ehanizm a, utvrdjeno da ce do o b rta n ja ciklusa nagore doci vjerojatno sredinom 1966. godi­ ne.2 Prognoza se nije ostvarila, no veom a je instruktivno analizira ti razloge tog n a prvi pogled netacnog predvidjanja. Osnovne podatke za analizu daju n am tri grafikona u kojim a su kljucna p riv red n a k retan ja reg istrira n a p u tem prom jena u stopam a ra sta pojedinih ekonom skih agregata. Kako nas Savezni zavod za sta tistik u ne p ra ti k v artaln a k reta n ja ukupnog drustvenog proizvoda, to sm o dinam iku drustvenog proizvoda m orali p redstaviti ciklusim a fizickog obim a industrijske i prosirene (koja pored ind u strije obuhvaca i sum arstvo i gradjevinarstvo) proizvodnje. Iz grafa 1. vidi se da prosirena proizvodnja uglavnom slijedi industrijsku (koja je njen daleko najveci dio), p a ce
1 Dio studije prip rem ljen e u In stitu tu ekonom skih nauka na zahtjev IzvrSnog kom iteta CK SK J u ja n u a ru 1969. O bjavljeno u B. H orvat, ur., Ocjena ekonom ske situacije ip red vid ja n ja daljnjegrazvoja, IEN , R ad 12, B eograd, 1969, str. 22-29, 37-5.1. 2 Up. B. H orvat, »P rivredni ciklusi u Jugoslaviji«, S ep arat 40, JIE I, str. 83.

125

Graf. 1. Lancani indeksi industrije, proizvodnje, ukupnih investicija i gradjevinarstva (kvartal prethodn e godine = 100)
126

u kasnijim grafikonim a b iti dovoljno da se an alizira jedino industrijska proizvodnja. Ono sto u grafu I. odm ah u p a d a u oci je st da je u prvoj polovini 1966. godine zaista doSlo do zaustavljanja usporavanja i industrijske i proSirene proizvodnje. Od stope ra s ta od 19% pofietkom 1964. godine industrijska ekspanzija se usp orila n a 5% krajem 1965. godine. I ta d a se priv red a citavih cetiri k v a rta la bori da udje u ponovni uspon. Poduzeca su izvrsila prve adaptacije svoje poslovne politike n a m jere reform e i kolek­ tivi s m nogo energije i snalazljivosti pokusavaju d a vrate proizvodnju na ranije trendove. Prem a tom e u tom pogledu prognoza In stitu ta pokazala se tocnom . Zbog cega onda nije doSlo do o b rta n ja ciklusa? Odgovor je - n eprim jerena ekonom ska politika, prije svega m onetam o-kreditna i vanjskotrgovinska. U toku retard acije u 1964. i 1965. godini znatno je usporeno davanje o b rtn ih k redita, cim e je usporavanje proizvodnje sam o produbljeno (graf 2). Zapravo kretanje nom inalne vrijednosti o b rtn ih kred ita ne prikazuje korektno svu tezinu situacije, je r je u m edjuvrem enu doSlo do znatnog povisenja cijena. Ako se krediti deflacioniraju indeksom cijena, onda se zapaza takva d rasticn a restrikcija kred ita da u 1965. godini s negativnim sto p am a dolazi do apsolutne kontrakcije.3 Kao rez u lta t zaduzenost poduzeca povecava se po stopam a od 50-60 %. U isto vrijem e vrseno je sputavanje investicija p a je do sredine 1965. godine doSlo do apsolutne kontrakcije nom inalnih investicionih ulaganja i gradjevinarstva za nekih m inus 5-15% . Tim e je, naravno, usporavanje proizvodnje i dalje pojacano. Kolektivi se brane proizvodnjom za zalihe (to su zalihe kurentne robe!) i daljnjim naglim povecavanjem m edjusobnog zaduzivanja, koje ekspandira po enorm nim stopam a od 40-50% . Da porem ecaji nisu bili znatno veci sprijecila su povoljna k reta n ja u vanjskoj trgovini (i poljoprivredi). Jos prije reform e, vezano s recesionom fazom ciklusa, dolazi do naglog usporavanja p a cak i apsolutnog sm anjen ja uvoza i postepenog ub rzav an ja izvoza sto se pod uticajem devalvacije nastav lja i m aksim um izvoza postizava se krajem 1965. godine sa stopom od blizu 30% . N egativni efekti m o n etam e restrikcije i kontrakcije investicione traznje i pozitivni efekti vanjskotrgovinske razm jene, obram benih akcija i a d a p tira n ja rad n ih kolektiva doveli su do nestabilne ravnoteze pocetkom 1966. godine. T ada utrosak za investicije pocinje rasti, gradjevinski ciklus obrce se nagore (graf
3 Raziskovalno porofiilo, St. 11. Ekonom ski inStitut Pravne fakultete v Ljubljani, 1968, graf IE.

127

«t
w .n

■O

E

« e

Graf 2. Industrija: lancani indeksi proizvodnje, obrtnih kredita, zaliha gotove robe i zaduzenja dobavljacim a (kvartal prethodne godine = 100)
128

1), kred itn a ekspanzija se nesto ubrzava, p o rast zaliha se blago usporava, likvidnost se poboljsava, a p o rast zaduzenosti usporava (graf 2) i na taj nacin stvorena je tip icn a situacija za novi privredni uspon. T rebalo je spontane akcije kolektiva pom oci adekvatnom ekonom skom politikom i do uspona bi nesum njivo doslo. U m jesto toga - usprkos evidentne prezaduzenosti privrede organi ekonom ske politike pojacavaju kreditnu restrikciju (graf 2). Zvuce nevjerojatno slijedeci odlom ci iz Godisnjeg izvjeStaja N arodne banke za 1966. godinu: »Novcana m asa p orasla je u 1966. godini za 5% , a ukupna likvidna sredstva za 6% . K ratkorocni krediti banaka povecani su za 3% . Im ajuci u vidu da je istovrem eno drustveni proizvod po tekucim cijenam a povedan za blizu 24% , ocigledno je da je u punoj m jeri ostvaren cilj novcano-kreditne politike da novcana m asa raste sporije od po rasta drustvenog proizvoda. Za ostvarenje ovakvog kretan ja novcane m ase i k redita prim jenjivane su tokom 1966. godine ostre restriktivne m jere, narocito u drugom polugodju 1966. godine« (podvukao Institut). »O padajuca stopa p o rasta industrijske proizvodnje, sm anjenje proizvodnje gradjevinarstva i niska stopa privredne aktivn o sti uopce predstavljali su jed n u od najznacajnijih kom ponenata k o jim je novcano-kreditna politika doprinosila ostvarenju stabilizacionih ciljeva« (podvukao autor). Zvuci jos nevjerovatnije zakljucak »da tre b a nastaviti s restriktivnim m je ram a « . M edjutim , da bi se ovi stavovi objektivno ocijenili, tre b a im ati u vidu da je N arodna ban k a drzavni organ te stoga ne moze sam ostalno voditi m onetam o-kreditnu politiku. Prirodno je da kad se cen traln a m o n eta m a in stitucija zem lje o rijen tira na to da ukoci proizvodnju, onda nikakva snalazljivost i poduzetnost rad n ih kolektiva ne m oze pom oci. N akon sto su sve m ogucnosti m edjusobnog zaduzivanja bile iscrpljene, krhka p ri­ vredna stru k tu ra - koja se sam o krajnjim naporim a odrzavala u nestabilnoj ravnotezi kroz cetiri k v artala - slom ila se i um jesto do uspona doslo je do nove retard acije koja je recesiju pretvorila u krizu. N egativni efekti m o n etam e politike bili su potencirani neadekvatnom vanjskotrgovinskom politikom . N epostojanje izvoznih kredita (narocito za oprem u), nerijeseha p ita n ja deviznog rezim a, poskupljenje proizvodnje uslijed recesije, depresijacija d in ara doveli su do naglog usporavanja izvozne dinam ike. U isto vrijem e nekriticka liberalizacija uvoza dovodi do nekontrolirane eksplozi9 Jugoslavenska privreda 1965-1983.1.

129

Graf 3. Lancani indeksi industrijske proizvodnje, ukupnog uvoza i izvoza (kvartal prethodne godine = 100)
130

je uvoza (graf 3). M ale devizne rezerve i produbljavanje platnog deficita sm anjuju m anevarski p ro sto r i izlaz se pronalazi u uvodjenju a d m in istra tiv n ih restrikcija. M onetam i i vanjskotrgovinski p ritisa k bio je toliko ja k da se o bram beni m ehanizam slom io, doslo je do naglog usporavanja ra s ta koje se nakon daljn ja tri k v artala, sredinom 1967. godine,4 zaustavilo na stopi od m inus 1 % - najnizjoj stopi industrijske proizvodnje od vrem ena kom inform ske blokade. N a taj nacin in d u strija, a s njom i privreda, tek su sredinom 1968. godine postigli onu stopu ra s ta od koje se moglo sta rta ti sredinom 1966. godine. R azlika u stopi ra s ta od 6 procentnih poena kroz dvije godine uz drustveni proizvod od oko 80 m ilijardi novih d in ara (bez poljoprivrede) pred stav lja gubitak neto p roi­ zvodnje od oko 10 m rd. n. d. M edjutim , ne sam o da je izgubljena m ate rija ln a proizvodnja koja se m ogla iskoristiti za otvaranje novih rad n ih m jesta i rjesavanje gorucih p ro b lem a u skolstvu, zdravstvu, naucnoistrazivackom ra d u itd., vec je prouzrokovana i krajn ja nestabilnost privrede. Iz grafa 1 vidi se kako se financiranje investicija kretalo u ciklusim a s ogrom nim a m p litu d am a. Isto vrijedi i za gradjevinarstvo. A ciklusi u investicijam a danas znace cikluse u proizvodnji sutra. Osim toga naglo sm anjivanje investicione traznje dovodi do teskih disproporcija u stru k tu ri traznje i stavlja proizvodjace investicionih d o b ara u nem oguc polozaj. U tom sm islu sm anjenje investicija znaci direktno sm anjenje proizvodnje. Ogrom ne oscilacije u ukupnom izvozu (od + 3 0 % krajem 1965. godine do - 5 % pocetkom 1968. godine) i uvozu (od —10% pocetkom 1965. god. do + 3 5 % pocetkom 1966. godine) uvode takvu nestabilnost u nasu vanjskotrgovinsku razm jenu da ona od faktora propulzivnosti postaje faktor kocenja privrednog rasta. Korekcije koje su ove godine izvrsene u ekonomskoj politici dovode do porem ecaja slicnog red a velicina. Ukupne investicije u osnovna sredstva povecale su se od treceg k v artala 1967. godine na treci kvartal 1968. godine za 33% . Potrosacki krediti od 1966. godine na dalje stalno se sm anjuju te su pocetkom 1968. godine iznosili sam o 60% vrijednosti iz 1965. godine. A ta d a se za svega 7 m jeseci od m a rta do oktobra volum en potrosackih kredita povecao za 52% . Ovakve nagle prom jene u investicionoj i potrosnoj trazn ji m ogu se u prvo vrijem e apso rb irati zaliham a, ali
4 Od interesa je napom enuti da je ob rtan je ciklusa sredinom 1967. godine bilo tacno prognozirano u Jugoslavenskom in stitu tu za ekonomska istrazivanja (v. Privredni ciklusi u Jugoslaviji, tab ela 5.1, JIE I, B eograd 1958).

131

ubrzo se jav ljaju uska grla i porem ecaji. N a taj nacin ekonom skom p o litik o m nestabilnost se um jetn o ugradjuje u privredna kretanja. T reba jos istaci da tako visok stepen nestabilnosti, kakav proizlazi iz vrtoglavih oscilacija privrednih agregata prikazanih na grafikonim a, p ra k tic ki likvidira sam oupravnu autonom iju radnih kolektiva. Cijela dosadasnja analiza izvrsena je sa zadatkom da bism o dobili osnovicu za predvidjanje p rivrednih k retan ja u naredne dvije godine. Vidi se jasno da kljucnu ulogu ig ra ekonom ska politika. Zbog toga se predvidjanje m oze vrsiti sam o uslovno, s obzirom n a neku prosjecno p rim jerenu ekonom sku politiku. Istrazivanje ciklickog m ehanizm a jugoslavenske privrede, koje je posljednjih godina izvrseno u Jugoslavenskom in stitu tu za ekonom ska istrazivanja, dozvoljava nam slijedece zakljucivanje. Pocetkom 1969. godine m oze se ocekivati daljnje ubrzavanje proizvodnje, sm anjenje zaduzenosti i povecanje likvidnosti, smanjenje p ritisk a troskova i stabilne cijene, relativno a m ozda i apsolutno sm anjivanje zaliha (u odnosu n a prethoH nu godinu), brzi ili b a r podjednak po rast izvoza u odnosu n a uvoz. U drugoj polovini godine industrijska ekspanzija ce postici stopu od 15% ili vise, zalihe ce se apsolutno sm anjivati (u odnosu n a p rethodnu godinu), izvozna ekspanzija ce se relativno usporiti, pojavit ce se odn. pojacat ce se p ritisak n a cijene. Povecanje vanjskotrgovinskog deficita i inflacioni p ritisci dovest ce do m o n etam e restrikcije, a s njom i do o b rta n ja ciklusa nadolje krajem 1969. godine ili u prvoj polovini 1970. godine. Zbog in stitucionalnih neuskladjenosti zbog neistrazenosti k arakteristika po n asan ja nase decentralizirane privrede i zbog nepoznavanja suvrem ene teorije i tehnike ekonom ske politike — novo ciklicko usporavanje ne m oze se izbjeci. P itanje je jedino da li ce ono poceti vec 1969. ili tek 1970. godine, da li ce biti blago ili drasticno kao u 1961. g. i 1965. g., da li cemo se na nj p rip re m iti ili cemo uci u im provizirane reform e kao u navedene dvije godine. Mnogo vrem ena nije preostalo, ali se ipak m ogu izvrsiti znacajne priprem e. Ukoliko se to propusti, treca reform a m ogla bi im ati nedogledne politicke posljedice. Treba, na kraju, istaci i ovu cinjenicu. Izgradjivanje adekvatne ekonom ske politike im a svoju politicku i svoju stru cn u stranu. Za ocjenu politickog aspekta au to ri ovog teksta ne sm a tra ju se kom petentnim . Sto se tice strucne stran e m ozem o tv rd iti da u zem lji postoje kadrovi koji su u stan ju da savladaju zad atak koji se postavlja. Sam a cinjenica da su naucni radnici u stan ju da postavljaju prilicno tacne prognoze ukazuje n a to da su vec otkrivene neke kljucne karakteristike funkcioniranja nase privre132

de. No ocigledno je i to da sadasnji istrazivacki ra d veom a zaostaja za p o treb am a privrede i drustva, te se stoga postavljeni zad atak nece m oci savladati n iti lako n iti u nekom kratkom roku.

N eki p ro b lem i ekonom ske p o litike U pogledu ekonom ske politike i dalje je aktuelan n acrt za ekonom sku politiku u 1968. godini objavljen u rad u In stitu ta Sum arna analiza p rivrednih kretanja i p rijed lo zi za ekonom sku p o litik u , str. 51— pa te stavove necem o ponavljati. Moze se, 56, m edjutim , upozoriti na ovu kljucnu ekonom sku uslovljenost. U recesiji, depresiji i ozivljavanju - dakle u najvecem dijelu privrednog ciklusa — kretanje cijena ovisi o kretan ju licnih dohodaka u privredi. P rem a tom e stabilizaciju cijena treb a izvesti kontrolom dohodaka, a ova se postize suvrem enom fiskalnom politikom . K ontrola dohodaka m oze se ostvariti i adm inistra tiv n im m jeram a kao i tzv. dogovaranjem (koje je u ovoj oblasti ili neefikasno ili se takodjer svodi n a ad m in istrativ n u prinudu); jedno i drugo je ocigledno suprotno sistem u. M onetarno-kreditna restrikcija je pogresan in stru m en t je r dovodi do nelikvidnosti, kocenja proizvodnje i nezaposlenosti. A dm inistrativna kontrola cijena je u suprotnosti sa sistem om trzisne privre­ de i dovodi do razn ih deform acija. Z adatak m onetam o-kreditne politike jest da p rivredu u odredjeno vrijem e i na odredjenim m jestim a n a p a ja dovoljnim kolicina m a novca, slicno kao sto p u m p a za ulje treb a da podm azuje dovoljnim kolicinam a ulja odredjene dijelove m ehanizm a. B udu­ ci da m o n etm a restrikcija dovodi do usporavanja proizvodnje, nju tre b a u p o trijeb iti upravo onda kad se taj efekat zeli postici a to je u vrijem e pretjeranog poleta kad p o trazn ja prem asuje ponudu. Ali cak i u ovom slucaju korisno je u p o trijeb iti instrum ente fiskalne politike kojim a se direktno sm anjuje p retjeran a potrosna i investiciona trazn ja. Budzetski suficit ili deficit federacije in stru m en ti su ekonom ­ ske politike - a ne saldo pokrivanja troskova adm inistracije - i njim a se moze efikasno regulirati globalna trazn ja. Politika budzetskog suficita/deficita kao i suvrem ena fiskalna politika prakticki ne postoje u nasoj zem lji. Zbog velike otvorenosti nase privrede kljucnu ulogu igra vanjskotrgovinska razm jena. Ekonom ska politika u toj oblasti obradjena je u posebnom poglavlju ranije. 133

Znacajan in stru m en t ekonom ske politike p red stav lja tacno i dovoljno razradjeno p lan iran je privrednog razvoja. R azradjeni drustveni p lan p red stav lja dragocjenu inform aciju privrednim subjektim a za form uliranje njihove vlastite poslovne politike i program e razvoja. M edjutim , kako sad a stvari stoje, dugorocnog p ro g ram a razvoja nem a, petogodisnji p lan se ne izvrsava, a godisnje rezolucije o privrednoj politici nem aju gotovo nikakve inform ativne vrijednosti za privredne subjekte. Jugoslavenska privreda, kao i sve ostale privrede na svijetu, inherentno je nestabilna. To znaci da se stab ilan ra s t m oze postici jedino veom a aktivnom ekspanzivnom anticiklicnom politikom . Takva politika zahtijeva ispravno doziranje p rav ih in stru m en ata u pravo vrijem e. To tro struko uskladjivanje nem oguce je postici ad hoc im provizacijam a. U suvrem enoj decentraliziranoj privredi reakcije priv red n ih subjekata u tv rd ju ju se ekonom etrijskim mjerenjim a, a optim alni in stru m en ti ekonom etrijskim m odelim a. Do sada takvi ekonom etrijski m odeli jos nisu izradjeni n iti se m ogao naci forum koji ce fin an cirati p o treb n a istrazivanja.

N eki goruci p ro b lem i koje bi odm ah trebalo p o ceti rjesavati 1. U 1958. godini poceo se ra d iti dugorocni p rogram p riv red ­ nog razvoja koji nikad nije bio zavrsen. Tako Ju g o s la v ia ni danas n em a dugorocnog razvojnog pro g ram a. A bez toga nem a ispravnog srednjerocnog p lan iran ja . Bez jednog i drugog privredne organizacije nisu u stan ju izgraditi svoje v lastite razvojne pro g ra­ m e p a ih zato vecina i nem a. U m jesto planske trzisne privrede pojavljuje se stihijska trzisn a p riv red a.5 P rem a tom e forsiranim radom tre b a prici izradi dugorocnog razvojnog program a. Kod
5 U jednom rad u Ekonom skog in stitu ta u Z agrebu k o n statira se slijedece: »U 50% anketiranih p o d u z ec a . . . sm a tra ju d a je osnovni razlog za nekvalitetne planove poslovanja poduzeca nestabilnost privrednog sistem a i u vjeta privredjivanja; sadasnja p riv red n a situ acija - istice se u jed no m odgovoru —i n epotpuna i nedovoljno konkretna ekonom ska p o litika ne p ru zaju dovoljno garancije poduzecim a u pogledu k retan ja poslovanja. D obijam o u tisak d a nitko u Jugosla­ viji ne zna u kom p ravcu ce se razv ijati p riv red n a situ acija, d a li ce se nastav iti stagnacija ili ce doci do ra sta . Koliko ce dugo p o tra ja ti ovakvo stanje? Mi za kvalitetno plan iran je m o ram o znati odgovore n a ova p it a n ja ... O d ru itv en im p lanovim a an k etiran a poduzeca kazu: d ru itv e n i planovi su preopceniti i zbog toga za poduzece n e u p o tre b iv i...« (Z. M edvedovic, S tanje planiranja poslova u industrijskim p od u zecim a SFRJ, Zagreb, 1968, str. 40).

134

toga ocigledno, nije dovoljno da se sam o izradi takav program , vec tre b a stvoriti uvjete i da se pred v id jan ja ostvaniju. 2. Ne postoji adekvatna m etodologija p lan iran ja, donosenje zakona o p lan u odlaze se godinam a, ekonom ska politika zasniva se n a im provizacijam a. Funkcioniranje jugoslavenske privrede slabo se i nesistem atski istrazuje, a za citav niz kljucnih podrucja - kao sto su m o netam o-kreditna problem atika, javne financije i fiskalna politika, zivotni stan d ard , prognoziranje p u tem m odela itd. —ne postoji ni jed n a n aucna jedinica u zem lji koja se njim a bavi p a to onda znaci da se ti problem i fakticki i ne istrazuju. R ezultat svega toga su p riv red n a nestabilnost, usporavanje rasta, nezaposlenost, nepotrebno nizak zivotni stan d ard , sve vece odstupanje realizacije od predvidjanja, nap u stan je jednog petogodisnjeg p lan a za drugim . M oguca su tri p u ta rjesavanju ovog problem a: (a) R azviti sistem atski istrazivacki ra d u oblasti privrede adekvatnim financiranjem nau cn ih istrazivanja i obrazovanja nau cn ih kadrova. (b) O m oguciti kadrovim a koji rad e u drzavnim resorim a i na rukovodecim m jestim a u bankam a, kom oram a i drugim institucijam a da u odredjenim vrem enskim intervalim a dobiju studijski dopust (npr. po tri m jeseca svake trece godine ili po sest m jeseci svake pete godine i si.) za prisustvovanje poslijediplom skim kursevim a i upoznavanje s najnovijim dostignucim a iz njihove struke. Oni koji te program e ne bi m ogli savladati prirodno bi otpali. (c) Uvesti nau k u u form uliranje ekonom ske politike p u tem Vijeca ekonom skih savjetnika, direktnog oslanjanja n a naucne organizacije i n a druge efikasne nacine. Posebno tre b a ukazati n a nedovoljnu razvijenost ekonomske statistik e (nem a serija realn ih investicija, ne postoje kvartalne serije drustvenog proizvoda, nem a p o d a ta k a o raspodjeli dohotka po drustvenim g ru p am a itd.). Desava se da se u Skupstini vode ogorcene debate o alokaciji jedne m ilijarde n a ovu ili onu svrhu, a ostaje nepoznato da u Zavodu za p lan iran je prilikom sklapanja bilan sa ponekad nedostaje i nekoliko stotina m ilijard i je r SZS, B anka i Savplan na razlicit nacin reg istriraju podatke i ne postoji jed a n jedinstveni sistem ekonom ske statistike (a povrh svega toga i m etodologije p lan iran ja i statistik e su m anjkave). Bilo bi neophodno da se Savezni zavod za statistik u zaduzi da uz pom oc naucnih in stitu ta sto prije izgradi in teg riran i sistem drustvenog racunovodstva za jugoslavensku privredu, a isto tako da se odm ah p ridje jednom kom pleksnom projektu izgradnje inform a135

tivnog sistem a zem lje, za sto je po treb an visegodisnji rad . Treba dodati da Savezni zavod za statistik u nece m oci uspjesno izvrsiti svoje zadatke ako od drustva ne dobije vecu pom oc i ako se znatno veca paznja ne pokloni obrazovanju statistick ih kadrova. 3. F orsiranim radom doci do dugorocnog program a naucnih istraziv an ja im ajuci u vidu da su u suvrem enoj privredi naucna istrazivanja pretpostavka privrednog razvoja. U vezi s tim dati prvi p rio rite t rjesavanju citavog kom pleksa naucnog ra d a u Jugoslaviji u sm islu analize u glavi 3. 4. Ocjenjuje se d a danas u inozem stvu rad i oko 400.000 Jugoslavena. Vecina od n jih zele da se vrate, i ako se stvam o vrate, iskustva koja su stekli u visokorazvijenim p riv red am a b it ce korisna. No ako covjek ostaje u inostranstvu dulje od dvije do tri godine, sanse za povratak naglo se sm anjuju. M edju jugoslavenskim grad jan im a u inostranstvu im a m nogo strucnjaka i naucnih radnika. Njihovi pokusaji da se v rate n a odgovarajuce m jesto u zem lji cesto p ropadaju. A em igracija se i dalje nastavlja. Sam o u jednoj svicarskoj firm i danas rad i nekoliko stotina jugoslavenskih inzenjera. Prem a tom e, u koliko se situacija brzo radikalno ne prom ijeni, pojavljuje se opasnost m asovnog gubitka strucnjaka i naucnih radnika, sto bi im alo nedogledne posljedice po nas buduci razvoj. Kako je ocigledno paradoksalno da u socijalistickoj planskoj privredi nem a m jesta za rad n u snagu najvisih kvalifikacija, to bi organi zajednice, a prije svega vlada, m orali poduzeti hitne m jere za om ogucavanje povratka strucnim kadrovim a. U brzavanje privrednog ra s ta om ogucit ce autom atski povratak i svim a ostalim a. 5. M asovna nezaposlenost takodjer je nespojiva sa socijalistickim drustvom , a objektivno je nepotrebna. R anija an aliza je pokazala da je nezaposlenost kod nas re z u lta t neiskoriStenih p rivrednih potencijala zem lje, a ne nekih objektivnih okolnosti. Prem a tom e kao jed a n od n a jp rio rite tn ijih zad atak a ekonomske politike tre b a postaviti otvaranje novih rad n ih m jesta. 6. Parola »slabi tre b a da pro p ad n u u im e progresa« neracion aln a je i besm islena. Parola planske privrede tre b a da glasi »slabim a tre b a pom oci da sustignu«, i to ne sam o zato sto to vise odgovara socijalistickom dru stv u vec i zato sto se tim e ubrzava privredni razvoj. N aravno, pom oc ne tre b a vrsiti adm inistrativnim prelijevanjem sredstava u n erentabilne fabrike u kojim a se od nesposobnog rukovodstva nadolje nista ne m ijenja, a politicki p ritisak je jedini razlog za dotacije. P ut kojim tre b a poci odavno su pokazale U jedinjene nacije organiziranjem tehnicke pom oci za nerazvijene zem lje. K ad jed a n kolektiv dodje u poteskoce zato sto je njegova fabrika - bez njegovog sudjelovanja - bila pogresno
136

koncipirana, ili m u je n am etn u to nesposobno rukovodstvo koga se ne moze rijeSiti ili se rad i o m a kakvim drugim razlozim a van m ogucnosti njegove kontrole —taj kolektiv m ora b iti u stanju ne sam o da trazi p rin u d n u upravu, vec i d a se o b rati nekoj instituciji u zem lju koja ce m u poslati kvalificiranu rukovodecu ekipu Sto ce kroz godinu - dvije - tri poslovanje dovesti u red. T reba im ati u vidu da nem a n e ren tab iln ih fabrika; postoje n eren tab iln i proizvodni program i, neefikasna organizacija rad a, nesposobno ruko­ vodstvo. In stitu cija o kojoj je rijec - »banka strucnjaka« kako ju je svojevrem eno u svom prijedlogu nazvao Jugoslavenski in stitu t za ekonom ska istraziv an ja - m ogla bi se form irati uz Saveznu privrednu kom oru ili uz neku ozbiljnu konzultantsku organizaciju . »Banka« bi m orala im ati odredjeni pravni statu s, a strucne ekipe koje bi davale »tehnicku pomoc« odredjene beneficije u pogledu licnih dohodaka. »Banka« bi vodila reg istar h a b ilitira n ih strucnjaka iz cijele zem lje, oni bi uglavnom rad ili u svojim poduzecim a, a ekipe bi se stvarale po potrebi i za odredjeni period.

R azvoj ne p ersp ektive Postoji je d n a klasifikacija privredne razvijenosti koja im a m nogo ekonomskog sm isla i koja p rem a dohotku po stanovniku godisnje razv rstav a privrede u pet grupa. Te grupe se m edjusobno razlikuju ne sam o k vantitativno vec i kvalitativno, sto znaci da p rivredna razvijenost daje odredjeni pecat citavoj druStvenoj organizaciji. Evo tih grupa:
Dohodak po stanovniku godiSnje u dolarima Nerazvijena privreda (predindustrijsko druStvo) Privreda u razvoj u (dru§tvo u procesu industrijskog razvoj a) Razvijena privreda (industry sko drustvo) Visoko razvijena privreda (napredno industrijsko drustvo) Postindustrijska privreda (postindustrijsko druStvo) 50-200 200-600 600-1500 1500-4000 4000-20000

137

J u g o sla v ia se p red r a t n alazila u prvoj grupi. U 20-godisnjem razdoblju od Revolucije do Reform e p resla je citav interval druge grupe. Danas se n alazi u trecoj grupi, koja, kako izgleda, p redstav­ lja m in im aln u razvijenost za funkcioniranje socijalistickog drustva. Proizlazi da je u toku svega jedne generacije zem lja prosla kroz tri »drustva«, kroz tri etape ekonom skog razvoja, za koje su inace bile potrebne decenije. Dobro je im ati u vidu tu cinjenicu je r ona u m nogom e objasnjava nase sadasnje drustvene i ekonom ­ ske problem e i ukazuje na p u t njihovog rjesavanja. U d rustvenim n aukam a —uz izuzetak ekonom ije —veom a je n ep opulam o prognoziranje buducnosti. Taj je stav vjerojatno uvjetovan cinjenicom sto su te nauke - i opet uz izuzetak ekonom ije —veom a m alo egzaktne. M edjutim , sagledavanje evolutivnih perspektiva od kljucne je vaznosti za racionalno vodjenje druStvenih poslova. Izgleda da postoje elem enti za sagledavanje tih perspektiva. Nije iskljuceno da su pri tom m ogucnosti nase uze naucne oblasti, ekonom ije, nedovoljno kriticno projicirane na ostale drustvene nauke i na fenom en drustvenog u njegovom to ta litetu . M edjutim , dok se ne dokaze suprotno, moze se poci od toga da je m oguce p ro g ra m irati ne sam o industrijsku proizvodnju, vec m u ta tis m u tan d is i drustveni razvoj. N a kraju bez takve m ogucnosti naucni socijalizam gubi svaki sm isao. Zapocnim o s onim sto je najizvesnije, s privredom . Vise od jedne decenije d rustvena proizvodnja Jugoslavije povecavala se po stopi od preko 8% godisnje po stanovniku. Takav p o rast znaci podvostrucenje p er c a p ita proizvodnje - a s njom i privredne razvijenosti i zivotnog sta n d a rd a —svakih deset godina. U 1965. godini p er cap ita drustveni proizvod Jugoslavije iznosio je 4.070, a SAD 18.700 novih d in ara.6 To znaci da bi uz neprom ijenjenu ekspanziju u buducnosti jugoslavenska privreda nakon nekih 19 godina postigla nivo razvijenosti danas najrazvijenije zem lje na svijetu. To znaci da bi danasnja generacija Jugoslavena m ogla ocekivati da ce postici sadasnji am ericki zivotni sta n d a rd . N a prvi pogled m oglo b i se pom isliti da je to sam o je d a n proizvoljan aritm eticki prim jer. No taj obracun je m nogo vise od toga: on je rea ln a m ogucnost. N ekad se opcenito vjerovalo —a m nogi nedovoljno obrazovani ekonom isti vjeruju u to jos danas —da s povisenjem stu p n ja razvijenosti dolazi nuzno do sm anjivanja stope rasta . Ta je teza oborena i em pirijski i
6 Jugoslavenske cijene iz 1965. god. i druStveni proizvod po definiciji Saveznog zavoda za statistik u . O bracun je u Jugoslavenskom in stitu tu za ekonom ska istrazivanja izvrSio S. S tajic.

138

teorijski. Teorijska argum entacija neodrzivosti retardacione teze prilicno je slozena i zahtijeva usko specijalizirano predznanje te tako izlazi van okvira ovog ogleda.7 No em pirijska verifikacija vrlo je prosta. Dovoljno je da se uporede stope ra sta svih razvijenih zem alja u poslijeratnom periodu s odgovarajucim p erio d am a u preth o d n ih sto tin u godina, p a da se ustanovi da su danasnje stope - iako se rad i o znatno razvijenijim p riv red am a - osjetno vise. N adalje, ako napravim o listu od 13 najekspanzivnijih priv red a n a svijetu, u tv rd it demo da su sve to razvijene privrede s donjom granicom razvijenosti predstavljenom Jugoslavijom , B ugarskom i R um unijom .8 P rem a tom e postoji m ogucnost da se p riv red n a ekspanzija od jedne decenije produzi i n a naredne dvije decenije. No m ogucnost nije i nuznost; o toj distinkciji tre b a brizljivo voditi rac u n a kad se isp itu ju evolutivne perspektive. Brz privredni razvoj pozeljan je sam po sebi je r om ogucuje povisenje zivotnog sta n d a rd a. No p riv red n a ekspanzija je ujedno kljucni preduslov za rjesavanje drugih drustvenih problem a. Jed an od njih je i nacionalno pitanje. Velike razlike u razvijenosti izm edju pojedinih republika i pokrajina pred stav ljaju perm anenta n izvor drustvenih napetosti. E kstrem ne razlike, izm edju Kosm eta i Slovenije, toliko su velike kao razlike izm edju N igerije i Grcke. Ukoliko bism o te razlike zeljeli elim inirati u toku zivota jed n e generacije, onda bi uz visoku stopu opce ekspanzije, kosovska p riv red a m orala da se razvija po stopi dvaput vecoj od slovenske. To je tezak, ali ne i nem oguc zadatak. No ukoliko bi se jugoslavenska priv red a razvijala po niskoj stopi, K osm et bi m orao postici stopu ra s ta tridesetak p u ta vecu od slovenske.9 To je naravno, sasvim nem oguce. P rem a tom e posljedica sporog razvoja b ila bi produzavanje u k lanjanja razlika u privrednoj razvijenosti n a nekoliko generacija. Nije potrebno im ati m aste d a se zam isli u kojoj bi m jeri nacionalne osjetljivosti bile stavljene na kusnju takvim beskonacnim produzivanjem procesa ekonom skog - a s njim i opce drustvenog - ujednacavanja polozaja n asih n aro d a i narodnosti.
7 Z ainteresirani citalac naci ce ijesenje p ro b lem a u knjizi B. H orvat, Ekonom ska teorija pla n ske privrede, K u ltu ra, Beograd, 1961, gl. 9. 8 Z. Popov, »Zemlje s n ajb rzim p riv red n im razvojem sa p osebnim osvrtom na razvoj socijalistickih zem alja«, E konom ska analiza, 1-2/1967, 112-122, S eparat 63, Jugoslovenski in stitu t za ekonom ska istrazivanja. 9 M. B azler, »Analiza stupena razvijenosti jugoslovenskih podrlicja«, E konom ska analiza, 1— 2/1967.

139

N aredno p itan je odnosi se n a prom jene u stratifikacionoj stru k tu ri drustva. Moze se po k azati1 kako p rivredni razvoj pre0 tv ara p iram id aln u stru k tu ru u lo p ta stu i tako sm anjenu drustve­ n a odstojanja. Taj je proces direktna funkcija privrednog razvoja i moze b iti u b rzan ili usporen zavisno od toga da li je privredni razvoj u b rza n ili usporen. U uskoj vezi s tim e je i problem obrazovanja. U nasem dru stv u hijerarh icn o st d rustvenih stratum a u bitnoj m jeri ovisi o stu p n ju obrazovanja. Sto viSe obrazova­ nja neki pojedinac dobiva, to su vece njegove sanse da ce se p robiti u vise drustvene stra tu m e . Ocigledno je stoga- da je univerzalizacija obrazovanja kljucan preduslov za povecanje d ru ­ stvene m obilnosti i sm anjenje d rustvenih razlika. No da bi se svi stupnjevi obrazovanja ucinili jednako p ristu p acn im svim clanovim a drustva, po treb n a su daleko veca sredstva nego sto su ona kojim a raspolaze nase drustvo. P rem a tom e u krajnjoj liniji p rivredna ekspanzija p redstavlja kljucni — iako ne i jedini — preduslov univerzalizacije obrazovanja i n a taj nacin stv aran ja pretpostavki za besklasno drustvo. Znacenje obrazovanja za razvoj socijalistickog d ru stv a toliko je veliko d a zahtijeva da m u posvetim o b a r jos nekoliko kom entara. U vezi sa stratifikacijom iz M ilicevih1 indeksa asocijacije 1 proizlazi da radnicka djeca im aju 9 p u ta m an ju sansu, a seljacka djeca 20 p u ta m an ju sansu d a stignu do vodece kategorije stru cn jak a i rukovodilaca u poredjenju s licim a rodjenim u toj druStvenoj grupi. U kojoj m jeri ce se te drustvene nejednakosti sm anjivati u buducnosti zavisi o tom e kakve su sanse za obrazovanje djece razlicitih d rustvenih slojeva danas. P rem a podacim a V. T om anovica1 u 1961/62. skolskoj godini od djece srednjeskol2 skog u z ra sta ukljuceno je u skole drugog stu p n ja gotovo svako dijete iz sluzbenickih porodica, a svako trece iz radnickih i svako sedm o iz seljackih porodica. Ako se iskljuce skole za kvalificirane radnike, tako da ostanu sam o srednje skole koje p rip rem aju djecu za n em anuelna i in telek tu aln a zanim anja, i ako se pom ocni i nizi sluzbenici izdvoje iz kategorije sluzbenika, onda proizlazi da radnicka djeca, u odnosu na sluzbenicku, im aju pet p u ta m anju sansu da steknu srednjeskolsko obrazovanje. N a univerzitetskom nivou razlike se, prirodno, i dalje povecavaju. O m ladina radnic1 B. H orvat, O gled o ju goslavenskom druStvu, M ladost, Zagreb, 1968. 0 1 V. Milic, »Osvrt na dru5tvenu pokretljivost u jugoslaviji«, S tatisticka revija, 1 3-4/1960. 1 V. Tom anovic, »Socijalne nejednakosti uslova za obrazovanje«, GlediSta, 2 5/1967, str. 678.

140

kog porijekla im a 8 p u ta m anju sansu, a seljackog porijekla 13 p u ta m anju sansu d a se upise na visu ili visoku skolu u poredjenju s om ladinom sluzbenickog1 porijekla. Vidi se da su ovi probabi3 litetni indeksi veom a slicni onim a n a bazi M ilicevih indeksa asocijacije. K ad se tom e doda i Tom anoviceva konstatacija da poslije 1959. godine socijalna stru k tu ra srednjeskolske om ladine vise ne pokazuje pozitivnih prom jena, a da se na univerzitetu nejednakosti u zastupljenosti d rustvenih slojeva najverojatnije povecavaju.1 onda to zahtijeva da se zvoni na uzbunu. Um jesto 4 a p stra k tn ih paro la o rukovodecoj ulozi radnicke klase i afirm iranju p rav a rad n ih ljudi potrebno je rad n icim a i drugim rad n im lju d im a d ati realne m ogucnosti d a podignu svoj drustveni statu s i da tako em ancipirajuci sebe em ancipiraju i drustvo u cjelini. V alja dodati da se period u kome Tom anovic zapaza stagnaciju u pozitivnim pro m jen am a socijalne stru k tu re djaka i studenata, poklapa s periodom usporavanja privrednog ra s ta i izvjesnim a narhoidnim tendencijam a u oblasti neprivrednih djelatnosti, ukljucujuci i obrazovanje. Ako nesto kao refren tre b a ponavljati kroz ovu analizu, onda je to nesum njivo teza da kljucni princip organizacije naseg dru stv a p redstavlja sam oupravljanje. U stvari jugoslavenski socijalizam stoji i p ad a sa sam oupravljanjem . Ukoliko se radi o sam oupravljanju n a pocetnoj razini, u fabrici, m ozem o, u tv rd iti d a je prevaljen veliki p u t od autokratskog jedinonacalija kapitalisticke i sovjetske fabrike. No preostaje jos uvijek veliki p u t do realizacije stvarnog sam oupravljanja. D aljnji razvoj sam oupravljanja u velikoj m jeri ovisi o tem pu privrednog ra sta . U vezi s tim m ogu se uociti cetiri preduslova punog ostvarenja sam o­ up rav ljan ja, kako ih je form ulirao M. M arkovic.1 To su: 1. 5 Tehnicki - au to m atizacija udruzuje individualne radove ciji se pojedinacni efekti vise ne m ogu m jeriti. T reba jos dodati i ono klasi£no zapazanje da m ehanizacija i au to m atizacija prljavih i teskih fizickih radova sve vise elim iniraju kategorije nekvalificiranog fizickog rad a , p a stoga i radnike koji objektivno nisu u stan ju da uspjesno p a rticip ira ju u sam oupravljanju. 2. Ekonomski — »sam oupravljanje se m oze uspesno razviti sam o u relativno bogatom d rustvu u kome su elem entam e zivotne potrebe ljudi
1 Razlike u odnosu na porodice strudnjaka i rukovodilaca bile bi vece je r Tom a­ 3 novic u sluzbenike ukljuduje i rutin sk e i pom ocne sluzbenike. 1 Op. cit. str. 679. 4 1 Sm isao i perspektive socijalizm a. Z bom ik radova drugog zasjedanja K orculan5 ske Ijetne Skole, Zagreb, 1965.

141

vec zadovoljene, i u kom e je svaki pojedinac dostigao takav stepen ekonomske sigum osti d a ne m ora stre p iti zbog m ogucih ekonom skih represalija u slucaju svog drustvenog angazovanja«. Moze se jos dodati da se s ekonom skim razvojem povecava i slobodno vrijem e neophodno za d rustvena angaziranja. Takodjer, ekonomski razvoj sm anjuje raspone licnih dohodaka i tako ujednacava drustveno-ekonom ske pozicije sam oupravljaca. 3. K u ltu m i - »samo obrazovani, kultivisani radnici, svesni svoje istorijske uloge, m ogu uspesno ucestvovati u rukovodjenju drustvenim procesim a«. A za k u ltu ru su, pored ostalog, p o tre b n a i sredstva. 4. Politicki - p retpostavka je odum iranje drzave. Ovaj preduslov zahtijeva dodatno razm atran je. M a kako nesavrseno, sam oupravljanje vec funkcionira na pocetnim razinam a. Da bism o m ogli govoriti o sam oupravnom drustvu, potrebno je da se sam oupravljanje razvije i na svim visim razin am a drustvene organizacije. Prilicno je ocigledno da je to jed a n od osnovnih zad atak a naredne etape naseg drustvenog razvoja. Takodjer je prilicno ocigledno da izgradnja sam oupravljan ja p rem a gore nije neki neposredni efekat privrednog rasta. U stvari direktna funkcionalna veza izinedju tem p a privrednog ra s ta i nekih strateski vaznih drustvenih prom jena ovdje se prekida. Tacno je, doduse, da p rivredni ra s t ucvrscuje sam ouprav­ ljanje u fabrici, a odatle se onda pojacavaju drustveni pritisci na stvaranje sam oupravnog drustva u cjelini. No ukoliko taj proces nije stim u lira n i kontroliran jos i na neki drugi nacin, on moze da p o traje m nogo duze i d a se odvija m nogo neefikasnije nego sto je to objektivno m ogucno. Taj drugi nacin nije ekonomski, vec politicki, i odatle kljucna vaznost politickog preduslova. A taj preduslov svodi se u nasem d rustvu u osnovnom na efikasno funkcioniranje Saveza kom unista. Da bi SK J m ogao efektivno rukovoditi procesom izgradnje sam oupravnog drustva, potrebno je ne sam o da svoju u n u tra sn ju stru k tu ru saobrazi tom drustvu, vec i d a u pogledu dem okraticnosti bude uvijek b a r jed a n korak ispred. Zaostajanje bi im alo kobne posljedice. Ukoliko b i u n u ta rp a rtijsk a dem okratizacija zaostajala za sam oupravnim tokovim a u drustvu, jav ila bi se tendencija da se ti tokovi koce. U stvari m i sm o takve tendencije vec realno dozivljavali u periodu neposredno p rije privredne reform e. To znaci da bi interesi hijerarh ije SK J - i drzavnog a p a ra ta kao egzekutivnog organa - dosli u sukob s interesim a dru stv a u cjelini. Taj sukob m ogao bi se onda rijesiti na dva nacina. Ili b i se a p a ra t nam etnuo dru stv u p u tem drzavne vlasti, ili bi se javili pritisci za osnivanje nove p a rtije ili novih p a rtija .
142

U prvom slucaju im ali bism o svojevrsnu restau raciju drzavnog kapitalizm a, u drugom svojevrsnu restau raciju burzoaske form alne dem okracije, u oba b itn u reviziju dosadasnjeg jugoslavenskog p u ta u socijalizam i b itno usporavanje socijalisticke izgradnje. U tvrdjujuci ovdje n a konkretnom jugoslavenskom prim jeru d a je razvoj proizvodnih snaga osnovni nosilac drustvenog progresa, kojeg politicki faktor moze u b rzati ili usporiti, nism o naravno otkrili n ista novo. To saznanje p rip a d a abecedi m arksizm a. T akodjer je poznato da uslovljenost nije sam o jednosm jem a, vec je obostrana. U niverzalniji i efikasniji obrazovni sistem ,1 6 brzi i sm isljeniji razvoj sam oupravljanja, odsustvo nacionalnih sukoba, d rustvena stabilnost i progresivni politicki sistem omoguduju i b rzu p rivrednu ekspanziju. U jednadzbi privrednog ra sta raspolozivi m aterijaln i resursi pred stav ljaju sam o jed n u od nezavisnih varijabli, ostale varijable su ove upravo nabrojane. Navedena p o v ratn a sprega izm edju nadgradnje i baze postaje m nogo znacajnija u drustvenom sistem u u kom postoji odredjena mogucnost p ro g ra m iran ja nadgradnje, sto bi trebalo d a bude karakteristicno za socijalizam . Ovo raz m atran je dovodi nas odm ah do zakljucka d a po stig n u ta stopa ra s ta od oko 8% po stanovniku nije m aksim um koji se moze postici. O bjektivno su m oguce i vise stope rasta , sto se m oze sasvim egzaktno dokazati cak i n a bazi analize cisto ekonom skih fenom ena. Kao sto sm o vidjeli ekonom ­ ska su istrazivanja o tkrila d a jugoslavenska priv red a prolazi kroz prilicno pravilne cikluse. Ti privredni ciklusi i njihov m ehanizam ostali su nepoznati tvorcim a ekonom ske politike. Uslijed toga donosene su pogresne m jere ili se interveniralo u pogresno vrijem e i n a pogresan nacin sto je sve um anjivalo objektivno m ogucu stopu rasta. M edjutim , nas problem ne iscrpljuje se opservacijom d a je stopa ra s ta m ogla biti visa. On je u stvari m nogo ozbiljniji. N asuprot m ogucnosti ubrzane ekspanzije stoji stv a m o st usporav anja privrednog rasta . To je usporavanje zapoceto u 1961. godini, a drasticne razm jere je postiglo u 1967. godini. U nasoj,
1 D anas u g rad u gotovo svako dijete zavrsava osmogodiSnju skolu, a na selu niti 6 polovina upisane djece. Velike nejednakosti u Skolovanju p rem a socijalnom porijeklu navedene su ranije. M edjutim , ta len ti i m ediokriteti rad jaju se podjednako i u grad u i n a selu, i u radnickim i sluzbenickim porodicam a. O cigledno je stoga do kakvog rasip an ja nacionalnog talen ta dovodi neselektivno obrazovanje. D anas postoje m etode d a se ti gubici u tale n tim a i precizno izm jere, sam o nijedan nadlezni forum nije dosad pokazao in teresa da financira takvo istrazivanje.

143

kao i u svakoj drugoj privredi, in d u strija je nosilac privrednog ra sta . Dugorocna sto p a ra s ta jugoslavenske in dustrije iznosi negdje oko 13% godisnje. Ta je stopa u 1966. godini p a la na 41/2% , a 1967. godine se spustila ispod nule, sto se nije desilo od 1952. godine. S ta se to dogadja s jugoslavenskom privredom ? Jesu li im pulsi ra sta presahnuli? R adi li se o nepredvidjenim i nepredvidivim iznenadjenjim a? Je li to usporavanje bilo objektivno nuzno? Odgovor je d a ono nije bilo nuzno, da se moglo izbjeci, d a nije bilo neocekivano i da se, fakticno, predvidjalo. Od 1952. godine ujugoslavenskoj privredi odvija se sta la n proces decentralizacije, form iranja trzisn ih odnosa, povecavanja nezavisnosti priv red n ih subjekata. Taj proces bio je pracen odredjenim adaptacijam a drzavnog a p a ra ta . M edjutim , prom jene u a p aratu , strufino izgradjivanje kadrova, m odifikacije u m etodam planiran ja i kontrole priv red n ih procesa, izucavanja funkcioniranja sam oupravnog privrednog m ehanizm a i, kao rezu ltat, m ogucnost pred v id jan ja i u sm jeravanja priv red n ih k retan ja —zaostajali su za p o treb am a privrede. To zaostajanje bilo je potencirano b u m im privrednim rasto m - rezu ltato m oslobodjene inicijative sam ouprav n ih proizvodjaca —koji je u toku osam godina podvostrucio ukupnu i gotovo p o trostrucio in d ustrijsku proizvodnju. R askorak izm edju m ogucnosti organa ekonomske politike i p o treb a p riv re­ de povecavao se i do prvog lom a doslo je 1961. godine prilikom in au g u rira n ja novog privrednog sistem a koji je rdjavo funkcionirao i dem an tirao tri verzije srednjerocnog p lan a. N aucni radnici upozoravaju n a opasnost p roduzavanja takvog sta n ja i predlazu odredjene m jere,1 ali odgovom i organi i forum i nem aju dovoljno 7 razvijen sluh za ova upozorenja. N astavlja se s prakticistickim prilazom izgradnji privrednog sistem a i vodjenju ekonom ske politike, p rivredna k reta n ja izm icu svjesnoj kontroli drustva, ciklusi konjukture se produbljuju, nezaposlenost se povecava, ra st se usporuje. S tagnacija industrijske proizvodnje iz 1967. godine nece se naravno zadrzati. Doci ce do ponovnog ciklickog
1 Tako je npr. u 1962. god. tadasnje Odelenje za ekonom ska istrazivanja 7 i m etodologiju p lan iran ja Saveznog zavoda za p rivredno p lan iran je um nozilo jed an m em orandum u kom je upozoravalo: »S porastom proizvodnih snaga privreda postaje sve slozenija, inicijativa je decen traliziran a, konaCna rezultanta slobodno donesenih odluka h iljad a priv red n ih subjekata nije u naprijed ofiigledna, priv red n a p olitika zahtijeva citav arsenal izdiferenciranih instrum en ata, a m etode usm jeravanja postaju indirektne i k riteriji za donoSenje odluka izvanredno slozeni. Slozenost privrednog m ehanizm a i delikatnost njegovog funkcioniranja bez p orem ecaja zahtijeva in tenzivan naucnoistrazivafiki i analitifiki rad na svim nivoim a i u n a jra z liiitijim p riv red n im in stitucijam a. A za to je potrebno Skolovanje posebno specijaliziranih k a d ro v a ...«

144

uspona, no prosjecna stopa ra s ta b it ce niza nego ranije i znatno niza no sto je to objektivno m oguce — ukoliko se p lan iran ju i vodjenju ekonomske politike ne p ristu p i n a jed a n naucni nacin. A to sto znam o u osnovi objasniti m ehanizam k retanja, sto smo neke m om ente u tim k retan jim a bili u stan ju predvidjeti i sto znam o prognozirati daljn a k retan ja — pokazuje da vladam o osnovnim pretp o stav k am a za jedno efikasnije vodjenje privrede u buducnosti. M edjutim , m ogucnosti jos ne znace i ostvarenje. Iz ranije analize proizlazi da cem o se sukobiti s velikim potegkocam a u naSem druStvenom razvoj u ukoliko ne uspijem o ponovo u b rzati ra st. Ukoliko pak postignem o raniji, ili cak i visi tem po ra sta , to jos uvijek ne m ora znaciti da cemo svoje drustvene problem e rjesavati n a zadovoljavajuci nacin. Veza izm edju privrednog ra s ta i dobro organiziranog dru stv a nije sasvim jednoznacna. Im a u svijetu zem alja koje su privredno znatno razvijenije od nase a cije drustvene profile ne bism o zeljeli kopirati. Zbog toga nije jedino vazno da se ostvari privredni ra st, vec je isto tako vazno kako se on ostvaruje. Veom a dugorocno gledano izm edju ta dva cilja ne m oze biti sukoba: najprogresivnije drustvo ostv arit ce i najveci privredni progres. I ob m u to , ona zem lja koja privredno zaostaje, m o ra t ce m ijenjati svoj drustveni sistem . To je jed a n od zakona drustveno-ekonom skog razvoja. No u svakodnevnom zivotu lako se gubi perspektiva i Cesto neposredni efekti zam agljuju dugorocne stete, koje je kasnije tesko popraviti. Trziste im a i negativnih efekata. Ono stalno rad ja tendencije da se kom ercijalizira ne sam o ro b n a proizvodnja, vec i stvaranje svih vrijednosti u drustvu. Zbog toga tre b a budno paziti da se strogo definira ekonom ska stim ulacija. Srecom nem a nikakve nuzde d a se kom ercijalizam uzdigne n a nivo vrhovnog principa drustvene organizacije. Srecom m oguce je ekonom ske ciljeve postici uz davanje kom ercijalnim odnosim a onog m jesta koje im p rip a d a u organizaciji trz ista . A trziste, naravno, ne sam o sto nije identicno s drustvom , ve6 pred stav lja svega jed n u od m nogobrojnih institu cija kojim a se drustvo sluzi u organiziranju svog zivota. No iz toga sto ne postoji nuzda kom ercijaliziranja m orala naseg dru stv a ne slijedi da ne postoje tendencije da se to desi. U stvari kao sto je upravo napom enuto, te su tendencije veom a izrazene —kod cega prim itivizam u prilazenju drustveno-ekonom skim fenom enim a i nepoznavanje funkcioniranja m ehanizam a drustvenog i privrednog zivota i opet igraju znacajnu ulogu. Valja im ati n a um u da se socijalizam ne sastoji ni u zivotnom stan d ard u , ni u nekoj drzavnoj velicini, ni u nacionaliziranju sredstava za proizvodnju. Socijalizam je prije svega drustvo slobodnih, razvijenih, autonom nih licnosti koje su u stan ju da
10 Jugoslavenska priv red a 1 9 65-1983.1.

145

k o n troliraju svoje drustvene odnose. I zbog toga sve sto dovodi do otudjenja licnosti, znaci direktno razbijanje socijalisticke izgradnje. R azm otrili sm o strateske faktore buduce izgradnje naseg drustva. Preostaje da zakljucim o. Ocigledno je da n ista nije predodredjeno. Postoje, naravno, drustvene zakonitosti koje djeluju autonom no i koje se ne m ogu ignorirati. Mi o njim a vec podosta znam o. Ali postoje i najrazlicitije otvorene m ogucnosti. N a n a m a je da te m ogucnosti iskoristim o na inteligentan nacin. U tom pogledu zad atak danasnje generacije nije n ista m anji od zad atk a generacije koja je izvela revoluciju i dovela zem lju pred v ra ta socijalizm a. Z adatak je vjerojatno slozeniji, je r je i drustvo slozenije. No i nase znanje je vece. I tako predstoji fascinirajuca b o rb a za pretv aran je m ogucnosti u stv am o st, za svjesnu izgradnju socijalistickog drustva.

B. ANALIZA PRTVREDNIH KRETANJA I PRIJEDLOZI ZA EKONOMSKU POLITIKU1 8 R ad »S um am a an aliza priv red n ih k retan ja i prijedlozi za ekonom sku politiku«19 pred stav lja radove koji su n apisani prije tacno godinu dana. Zbog toga bi ocigledno trebalo novelirati tu studiju. Naslov naseg savjetovanja je ubrzavanje ra sta u uslovim a stabilizacije. Ako pogledam o, m edjutim , statisticke podatke za posljednjih osam godina, vidim o da im am o usporavanje ra sta . I sad se postavlja p itan je n a kojoj osnovi m ozem o ubuduce oceki­ vati ubrzanje rasta , kad sm o u proteklih osam godina im ali usporavanje rasta . To je razlog koji m e navodi n a to da najveci dio izlaganja posvetim dijagnozi onoga sto se desilo. Ocigledno je, i to ne vazi sam o za lijecnike, da n ajprije treb a postaviti dijagnozu d a b i se o d ab rala najpodesnija tera p ija i ubrzalo ozdravljenje bolesnika. Ako pogledam o n a tra g u till osam godina, vidim o d a sm o izveli dvije privredne reform e, jednu 1961. drugu 1965. One su se, doduse, nom inalno razlicito zvale, ona iz 1961. zvala se »novi p rivredni sistem «, a ova iz 1965. »privredna reform a«. M edjutim , sustinski ekonom ski ciljevi obiju reform i su
1 R ad predstavlja uvodno izlaganje i zakljucnu rijec na savjetovanju »Ubrzanje 8 ra sta jugoslovenske p rivrede u uslovim a stabilnosti« koje je odrzano u Kragujevcu, 27. i 28. feb ru ara 1969. 1 Jugoslovenski in stitu t za ekonom ska istrazivanja, B eograd, 1968. 9

146

bili isti. I isto tako, i sustinski rez u lta ti obiju reform i su bili isti. A ti su rezu ltati razocarali. Iz stam pe i p olitickih zbivanja u nasoj zem lji m ogao sam ustanoviti da je sluzbena ocjena nase danasnje situacije definirana s ove dvije tacke: prvo, da je priv red a stab iliziran a i drugo, da se ciljevi privredne reform e izvrsavaju. K asnije su dodani kvalifikativi, »osnovni ciljevi« ili »strateski ciljevi«. Prije nego sto b ih m ogao da m a sta kazem o toj ocjeni, a ocigledno je kljucno da se zna je li ta ocjena tacn a za nas buduci razvoj i za akciju koju tre b a da poduzm em o ili ne, htio b ih vam navesti nespom e faktore. O in terp retaciji fakata m ozem o diskutira ti ali da b i diskusija im ala sm isla, m islim da je apsolutno nuzno d a se najp rije navedu fakti koji su za tu diskusiju relevantni. Sto se tice prve ocjene, da je priv red a stabilizirana, cinjenica je da nikad od ekonom ske blokade 1948-1952. nasa priv red a nije b ila tako n estab iln a kao sto je posljednjih nekoliko godina i danas. Dovoljno je pogledati grafikone profesora B ajta i Mencingera i iz nase knjige, dovoljno je da uzm em o statisticke podatke i d a n a grafickom p a p iru nacrtam o k retan ja osnovnih privrednih serija, kao sto su proizvodnja, dohodak, izvoz, krediti, m edjusobn a dugovanja i slicno, p a d a vidim o d a am p litu d e oscilacija tih serija, razlike od m in im u m a do m aksim um a nikada nisu bile vece od 1952. godine. Jednim istrazivanjem u In stitu tu , s nam jerom d a se vidi kako stojim o p rem a ostalim a zem ljam a izabrano je 10 zem alja za kom paraciju, 5 istocnoevropskih i 5 zapadnih. Pokazalo se d a je p riv red n a nestabilnost u Jugoslaviji veca nego u m a kojoj od tih 10 zem alja, a jed n a od n jih bile su i SAD, koje su poznate po p rivrednim ciklusim a. P rem a tom e, to su fakti. O staje d a se in te rp re tira zbog cega je to tako i sto m ozem o ubuduce ocekivati. Sto se tice druge ocjene o ciljevim a koji se izvrsavaju, p rethodno je p o trebno definirati koji su to ciljevi. Tu ne postoji suglasnost i ne postoji, koliko sam licno inform iran, ni jedan sluzbeni dokum ent gdje su ti ciljevi tacno, nedvosm isleno nabrojeni. Ali unatoc tom e m islim da postoji prilicno opca suglasnost o ciljevim a akcija kojim a se ulazilo u reform u. M islim da bi se m ogli klasificirati u slijedecih p et ciljeva ili zadataka. I oni su, opet ponavljam , im plicirani, ako nisu bili eksplicitno izrazeni i u reform i iz 1961. godine. Prvi je bio stabilizacija cijena. Podaci pokazuju da su cijene proizvodjaca industrijskih proizvoda stabilizirane uglavnom na ran ijem tren d u . Kao uporedjenje uzim am sam o posljednje dvije
10 *

147

godine, je r m islim da m ozem o p retp o stav iti da su 1965. i 1966. predstavljale prelazno razdoblje, gdje je nuzno dolazilo do adaptacije i ne bi bilo u red u da porem ecaje iz te dvije godine m ijesam o s kasnijim rezu ltatim a. Dakle, ako uzm em o posljednje dvije godine kao relevantne za ocjenu, ta d a proizlazi da su cijene proizvodjaca u te dvije godine rasle otprilike istim tem pom kao sto su rasle u jed an aest godina od 1952. do 1963. godine, otprilike 1 % godisnje. S tim e da su u 1968. cijene usporenije rasle i s tim e da sada, pocetkom 1969. im am o ponovno inflacione pritiske. U cijenam a na m a lo o d 1952-1963. p o rast je bio 3,5% , a u posljednje dvije godine po rast je 5,2 %. Znaci, cijene n a m alo ra s tu brze nego sto su rasle u jedanaestogodisnjem razdoblju prije reform e, pri cem u 1964. iskljucujem zbog istih razloga zbog kojih iskljucujem 1965. i 1966, buduci da je to b ila patoloska godina. Jedino cijene proizvodjaca poljoprivrednih proizvoda ra stu slabije, naim e, padaju. I zbog toga, kao sto znate, nasi su poljoprivrednici veom a nezadovoljni. Drugi zadatak je bio jacanje izvoza i sm anjivanje vanjskotrgovinskog deficita. I zaista, u 1965. je doslo do eksplozije izvoza, zbog razloga, m edjutim , koji nisu jako vezani s reform om , ali od 1966. nadalje izvoz ro b a znatno sporije ekspandira od uvoza roba. Tako je prosle godine izvoz ro b a spao n a nulu, pri cem u je za daljnji razvoj narocito opasno to sto se izvoz kretao sporije od proizvodnje. Treci zad atak je bio u vezi s intenzificiranjem proizvodnje, s onom parolom prelaska od ekstenzivne n a intenzivnu proizvodnju i u vezi s tim e se zahtijevalo da produktivnost ra d a raste brze. Ako sada ponovo usporedim o citav period 1952-1964. sa cijelim periodom 1964— 68. vidi se da produktivnost ra d a u posljednje cetiri godine raste sporije, nego u preth o d n ih 12 godina (cak i ako se izvrse korekcije za skracenje radnog tjedna). Ako pogledam o sto se desava s efikasnoscu investiranja vidim o da i efikasnost koristenja osnovnih sredstava pada. I recim o, za 1967. godinu, za koju postoje posljednji podaci koji m i dozvoljavaju preciznu analizu, m oze se reci da je koristenje osnovnih sredstava bilo za 15% slabije nego 1964, posljednje godine prije reform e. C etvrti zad atak koji vidim u obje reform e iz 1961. i 1965. bio je razvoj slobodnog trzista. Ocigledno je da je nas privredni sistem orijen tiran razvijanju sto slobodnijih trzisn ih odnosa. Postoje razlicite m ogucnosti da m jerim o trzisnost ili konkurentn o st nase privrede. Jed n a je m ogucnost da vidim o kako se cijene form iraju i u kojoj m jeri se slobodno form iraju. P rem a podacim a Saveznog zavoda za cijene, 1958. je bilo pod kontrolom 31%
148

industrijskih cijena, 1968. godine 46% . Dakle, prosle sm o godine bili u tom pogledu ispod onog n a nivou od prije 10 godina. Jedan drugi pokazatelj slobodnog razvoja trz ista u nas je vanjskotrgovinska razm jena. Vi znate da je p ro k lam iran cilj da se ide na konvertibilnost dinara, sto slobodniju razm jenu itd. M edjutim , ako se pogledaju m jere u prosloj godini u toj oblasti, vidi se da se sve vise ro b a prebacuje s liberalnog rezim a vanjske trgovine na restriktivne rezim e, tako da um jesto da se priblizavam o konvertibilnosti d in ara m i se od toga cilja udaljavam o. Ova su cetiri zad atk a m jerljiva, oni se m ogu kvantificirati i stoga tu , ukoliko su podaci tacn i a ja vjerujem d a jesu, ne m oze b iti razlicitih m isljenja. Peti je cilj, m edjutim , nem jerljiv; rad i se o razvoju p o d u ze t­ nickog m en ta liteta u nasim poduzecim a. Svi znam o da je bio p o treb an jed a n prelazni period, od ad m in istrativ n o uvjetovanog m en ta lite ta n a m en ta lite t koji odgovara sam oupravnoj trzisnoj privredi, i u tom je pogledu nesum njivo doslo do znacajnog n a p re tk a u posljednje cetiri godine. Nasi privredni subjekti se danas sigum o ponasaju m nogo vise trzisno i s m nogo vise poduzetnickog m en taliteta, nego ranije. M edjutim , postavlja se pitanje: nism o li uz neku drugu ekonom sku politiku tu m ogli i vise postici, ili, da budem sasvim precizan, nism o li uz jed n u b rzu stopu ra s ta m ogli postici i jos brzi razvoj tog poduzetnickog m en taliteta. Cesto sam cuo odgovor m nogih ljudi da je p rivreda tre b a la da prodje »kroz sibe«, p a da se nauci privredjivati; dok su kolektivi dobro zivjeli, dok je ban k a pokrivala dugove itd. nitko nije m nogo m islio na efikasnost privredjivanja. To je m oguca teorija. H tio bih vas podsjetiti da ta »teorija sibe« nije nova, da je ona nekad vladala u pedagogiji, p a su, u n atrag otprilike pola stoljeca, pedagozi ustanovili da se m nogo bolji rez u lta ti postizu bez sibe. Ista je teorija v ladala otprilike 1920. godine u privredi, u organizaciji industrijskih poduzeca, to je tejlorizam . R adnika m oras disciplinirati, das m u zadatak, on nem a sto da m isli i ta d a se postize m aksim alna produktivnost. Ali su i na Z apadu dosli do toga da to nije m aksim alna nego m in im aln a produktivnost i da tre b a upotrijeb iti sasvim druge stim ulanse, koji su potpuno razliciti od stim ulansa sibe. Sto se m ene tice, duboko sam uvjeren da sm o jednom drugom ekonomskom politikom , koja bi b ila stim u lira la razvoj, rast, ekspanziju, m ogli postici i u tom pogledu vece rez u lta te nego sto sm o postigli. M edjutim , n a tom e ne inzistiram , buduci da se ra d i o nem jerljivim kategorijam a, p rem a tom e razni ljudi m ogu im ati raz n a m isljenja. Iz ove kratke analize koja je nesum njivo defektna i koja bi zahtijevala m nogo precizniji a p a ra t, moj bi zakljucak bio, a 149

m islim da bi i tu m ogli ekonom isti opcenito d a se sloze, d a su ciljevi reform e bili dobro postavljeni, i one 1961. i ove 1965, ali da naprosto nisu bili izvrseni, tako da —ako je ta ocjena tacn a — nas problem nije u tom e da analiziram o ciljeve, kao Sto to obicno radim o (mi nekako po nacionalnom tem p eram en tu uvijek rasp ravljam o o principim a). Nas je problem da sada vidim o zasto ne ostvarujem o ono sto sm o se dogovorili. I tu m islim nije problem iskljucivo ili prvenstveno politickog karak tera, kao sto se to vrlo cesto u jav n o sti istice. Cvrsto sam uvjeren da i u slucaju da svi m isle n a isti nacin, da je p o stojala p o tp u n a politicka suglasnost - sto sigum o nije u p raksi bio slucaj, ali da sm o i to im ali, ne bism o im ali b itn o razlicite rezu ltate u privredi. Prem a tom e, nas problem nije ni u toj sferi. On je u jednoj drugoj sferi i zato bih pokusao jednom analizom identificirati tu sferu u koju m i m oram o uci, ukoliko zelim o d a ubuduce rad im o efikasnije nego do sada. Prethodno jos da navedem dodatne efekte kretan ja koje sam analizirao. Jedan od n jih je da se zivotni stan d ard , ako se p ro m a tra cjelokupno stanovnistvo Jugoslavije, a to je jed in a relevantna m jera, b a r u jednoj socijalistickoj zem lji, znatno sporije kretao posljednje cetiri godine nego ran ijih dvanaest godina. N adalje da je nezaposlenost enorm no porasla. Ako registriranoj nezaposlenosti vi§e od 300.000, dodate onih 400.000 sto su otisli u inozem stvo i od kojih bi m nogi zeljeli d a se vrate ali nem aju n a sto da se vrate, ta d a nasa fakticna nezaposlenost iznosi vise od 700.000 ljudi, a to je vise od ukupne brojnosti radnicke klase Jugoslavije prije ra ta . Dakle, to je jed a n podatak koji zahtijeva da se veom a ozbiljno zam islim o u kakvoj sm o situaciji. D odajm o tom e ovaj efekt, koji opcenito ostaje nezapazen, naim e, da je tehnicki progres dobrim dijelom funkcija vrem ena. M a sta rad ili on ide svojim tokom , a to znaci slijedece: ukoliko se proizvodnja ne razvija, rad n ik a je autom atski previse. N asa istrazivanja su pokazala da je u 1967. trebalo otpustiti, pored onih koji su vec bili otpusteni, jos 70.000 ljudi iz industrije, ili 150.000 ljudi iz nepoljoprivrednih djelatnosti, d a bi se postiglo isto koristenje radne snage kao u 1964. godini, za koje znam o da je bilo daleko od optim alnog. P rem a tom e, m i sm o 1967, prven­ stveno zbog u sporavanja proizvodnje, uza sve napore da se rijesim o suvisne rad n e snage, im ali vecu prekobrojnost radne snage nego 1964. godine, posljednje godine p rije reform e. N adalje, kao sto se vidi iz knjizice koju je p riprem io Savezni zavod za statistik u , najbrze raste broj nezaposlenih s kvalifikacijam a. Posljednje cetiri godine kvalificirani kadrovi m edju nezaposlenim a povecavaju se po zastrasujucoj stopi od 31 %.
150

C etvrti nuz-efekt tih k retan ja je stagnacija u nasoj nauci, naucnim istrazivanjim a. Jedna prilicno kaoticna situacija, dezintegracija nau cn ih organizacija i em igracija naucnih kadrova. Sta to znaci u jednoj privredi koja m ora da se bori s m edjunarodnom konkurencijom i koja je pro k lam irala cilj in teg riran ja u m edjunarodnu podjelu rad a, nije potrebno posebno isticati. Peti nuz-efekt je veom a nezgodan zbog svoje politicke delikatnosti, a rad i se o nerazvijenim podrucjim a. P roklam irali sm o i zeljeli politiku sustizanja; ono sto se fakticki desilo je povecanje raskoraka izm edju razvijenih i nerazvijenih. O dm ah bih dodao da je to nesto sto je trebalo ocekivati. N asa su istrazivanja pokazala, naim e, da privredni m ehanizam Jugoslavije funkcionira n a slijedeci nacin. K ad im ate ciklicka kretanja, kad im ate porem ecaje, ti porem ecaji se u nerazvijenim podrucjim a uvijek znatno jace reflektiraju nego u razvijenim zbog intuitivno ociglednih razloga. P rem a tom e, kad sm o im ali usporavanje u privredi u cjelini, to usporavanje je m oralo u nerazvijenim p odrucjim a da bude vece nego u razvijenim . I sve proklam acije o suprotnom nisu tu m ogle b itno pom oci. I n a kraju, posljednji nuz-efekt je taj da sm anjenje, cak apsolutno sm anjenje investicija, onem ogucuje m odem izaciju proizvodnje i n a taj nacin onem ogucuje ubrzavanje tehnickog progresa. U posljednoj godini za koju im am o podatke i za koju sm o, p rem a tom e, m ogli izvrsiti istrazivanja, u 1967. godini, tehnicki progres je poceo da pada, stopa tehnickog progresa bila je niza nego u ran ijih deset godina i ako se to nastavi m ozem o takodjer lako zam isliti kakva ce to biti situacija za privredu ubuduce. T reba upozoriti na dvije ocjene koje se u vezi s tim podacim a obicno daju, b a r ocjene koje su najcesce do m ene stizale. Prva je slijedeca: Kaze se: »Privredna reform a je dovela do drustvene reform e, do Brionskog plenum a, do dem okratizacije naseg drustvenog zivota, p rem a tom e, ni jed n a cijena koju bism o platili za taj drustveni razvoj nije previsoka«. I kad bi to bilo tako, m islim d a bism o svi m ogli d a se slozim o. Zaista, za ono sto se desilo u evoluciji nase drustvene stru k tu re od 1964— 1965. naovam o, m alo je p rim jera u suvrem enim politickim zbivanjim a. I m islim da na tom e dalje uopce ne tre b a insistirati. M edjutim , stv a r je u tom e da je to rezoniranje pogresno, upravo ta dilem a. Po m om m isljenju, stvari stoje tacno ob m u to , naim e, neuspjesi na privrednom p lan u p redstavljali su veliku kocnicu brzem razvoju drustvene reform e; d a sm o im ali visu stopu rasta, vecu zaposlenost itd. ne bism o im ali nacionalistickih ekscesa, ili b a r
151

ne u toj m jeri; ne bism o im ali obustave rad a, im ali bism o m nogo sm ireniju situaciju koja bi n am dozvolila d a s m nogo vise energije pridjem o razvoju drustvene reform e. Prem a tom e, veom a je vjerojatno, u to sam uvjeren, da je uzrocna veza ob m u ta, naim e, da su stabilnost u privredi i p rivredni razvoj kljucna pretpostavka da b i se drustvena reform a m ogla uspjesno odvijati i da nam se ne desavaju ponovo ekscesi, takvi ekscesi koje sam upravo naveo. Drugi razlog koji se sad, u posljednje vrijem e sve cesce navodi —isprva je to bilo u p riv a tn im razgovorim a, kasnije se to pocelo nekako kriom ice uvlaciti u stam pu, u novine, a nedavno, prilikom jednog televizijskog intervjua cak je to p itan je sasvim direktno postavljeno —naim e, da li je tacno da je sam oupravljanje dovelo do kaoticnosti u jugoslavenskoj privredi? Po m om m isljenju opet je veza tacno o b m u ta . Nije prevelik stepen sam oupravljanja doveo do tog gubitka kontrole i recesionih k retan ja itd. nego je onem ogucavanje sam oupravljanja razlog nase sve m anje i m anje privredne efikasnosti. Evo vrlo jasne ilustracije. N eka nasa istraziv an ja pokazuju da se raskorak izm e­ dju predvidjanja drustvenog p lan a i kasnije realizacije od 1960. sve vise povecava. P rem a tom e, privredni subjekti se orijen tiraju p rem a jednoj perspektivi, a fakticki se desi nesto drugo. U situaciji kad je privrednoj organizaciji blokiran tekuci racun, kad nem a investicionih fondova za m odem izaciju, kad se za isti ra d u dva susjedna poduzeca dobiva i cetverostruko razlicita nagrada, ta d a je sam oupravljanje dobrim dijelom svedeno na fikciju. P rem a tom e, ne m oze b iti ni govora o tom e da postoji preveliki obim sam oupravljanja, nego tacno ob m u to , onem ogucavanje sam oupravljanja fakticki onem ogucava da se potencijali realiziraju. N eka naSa fra g m en ta m a istrazivanja, pokazuju da su sam oupravne stru k tu re unijele, ugradile u nasu p rivredu golem e potencijale, ali ti potencijali ne dolaze do izrazaja zbog neadekvatnog okvira u kojem te stru k tu re tre b a da funkcioniraju, m edju ostalim , zbog elem enata koje sam upravo naveo. K akav lijek se trazi tim problem im a? Ponovo, u posljednje vrijem e dobiva se u tisak da se m anje-vise sva rjesenja tih proble­ m a ocekuju od jednog in stru m en ta, da ga tako nazovem , koji se naziva sam oupravni dogovor. M islim da se opet ra d i o p ritisk an ju n a potpuno pogresno dugm e. Ocigledno je da u jednoj sam oupravnoj privredi etatisticke intervencije treb a zam ijeniti sam oupravnim dogovaranjem ; to nikad nije b ilo spom o. Ocigledno je da nas drustveni p lan tre b a donositi n a taj nacin da p redstavlja u krajnjoj konsekvenci dogovor onih kojih se taj p lan tice. Ali to je
152

jed n a stvar, druga je stv a r rjesavanje svakog problem a u privredi dogovaranjem . U praksi se to svodi n a to da je dogovaranje - postalo in stru m en t za oslobadjanje od svake odgovom osti. K ad se pojavi nezgodan problem u p rivredi, bilo politicki bilo strucno delikatan, ili se naprosto ne zna kako bi trebalo reag irati, tad a drzavni a p a ra t sve cesce kaze »dogovorite se«. A kako da se oni dogovaraju kad ih je opca p riv red n a situacija dovela u takav polozaj iz kojega sam i ne m ogu da nad ju izlaz? H ocu naprosto da kazem da je ta pozitivna ideja dogovaranja, kao sto se to vrlo cesto desava ne sam o u nasoj sredini nego uopce, vrlo brzo p o stala nesto sto je krajnije negativno. D rugi m om enat je ovaj. P rivreda je jed a n sistem . Svaki sistem m ora na neki nacin da funkcionira sam po sebi, ako se zeli da to bude efikasan sistem . Sistem u kojem u bism o stalno nesto m orali narav n av ati, bio bi jed an vrlo neefikasan sistem . Sistem u kojem u bi se svi problem i rjesavali na taj nacin da bi se uvijek m orao netko s nekim dogovarati bio bi jos neefikasniji nego jed a n ad m in istrativ n i sistem . Tako da ova deform acija originalno ispravne ideje drustvenog dogovaranja dovodi fakticki do jednog aorskog m en ta lite ta koji zahtijeva da se ni jed n a odluka ne donosi sam oupravno i autonom no, nego uvijek m oras nekoga p ita ti za dozvolu. P rem a tom e, taj sistem doveden do svoje krajnje konsekvence je a n titeza sam oupravljanju i kao takav ne m oze pridonijeti rjesavanju naSih problem a, je r sve ono sto koci sam oupravljanje koci u krajnjoj liniji i efikasnost privredjivanja u nasoj zem lji. K akva je, p rem a tom e, nasa stv am a situacija? Prvo, naglasavam konstataciju da su sam oupravne stru k tu re ugr&dile u nasu p riv red u ogrom ne razvojne potencijale i da je nas osnovni problem da se ti potencijali iskoriste. Drugo, da u naSoj privredi postoje veom a izrazeni privredni ciklusi koji su donedavna bili nepoznati organim a ekonomske politike i zbog toga anticiklicke politike naprosto nije bilo. Desavalo se zbog toga da su prim jenjivani pogresni instrum enti ili u pogresno vrijem e i n a pogresan nacin. Da to ne ostane p razn a ilu stracija evo slucaja koji je m ozda najdrasticniji od svih, a to je koristenje m o n etam e politike u usm jeravanju p rivrednih kreta­ nja, i to narocito m o n etam e restrikcije. M onetam u restrikciju treb a koristiti u situaciji vrha privrednog ciklusa kad dolazi do takozvane po trazn e inflacije, a i onda sam o ako im am o priblizno uskladjenu priv red n u stru k tu ru . To je njena dom ena. Ako se ona koristi izvan te dom ene, m oze da donese p rivredi sam o stete. M edjutim ona se u nas koristila u situaciji kad su privredni
153

resursi bili neiskoristeni - s jed n e strane, nezaposlenost rad n e snage, s druge stran e neiskoristavanje k ap aciteta - i u situaciji veom a izrazenih stru k tu m ih disproporcija. I kad je taj in stru m en t tu iskoriSten rez u lta t je m ogao d a bude jedino redukcija proizvodnje i stagnacija do koje je, kao Sto znate, doslo 1967. Treci elem ent nase stv am e situacije sad je ono sto zapravo trebam o. J a b ih to veom a kratko, svjestan da stenografski stil m oze uzrokovati i m nogo nerazum ijevanja, definirao ovako: N am a je potreban privredni sistem i priv red n a politika koja 6e u suStini rijeSiti slijedeca dva problem a, odnosno, na slijedeca dva nacina. Prvo d a organi ekonom ske politike b u d u iskljucivo odgovom i za provodjenje ekonom ske politike. Ne d a dijele odgovom ost, nikakvo sam oupravno dogovaranje u pogledu odgovom osti. Od­ govom ost je uvijek definirana za nekoga vrlo precizno, inace im am o neodgovom ost. P rem a tom e, organi ekonom ske politike treb a da budu iskljucivo odgovom i: - prvo, za stabilnost privrednih kretanja, sto m ogu postici pravilnom anticiklickom politikom , i — drugo, za ujednacivanje uslova privredjivanja. Pri tom e ne m islim ni n a kakve kom penzacije ili prelivanja itd. nego d a za sve privredne subjekte tre b a da budu stvoreni isti sta rtn i uslovi, p a onaj koji je bolji taj ce vise i zarad iti. Ocigledno je da sm o danas veom a daleko od te situacije. D rugi elem ent tog privrednog sistem a te privredne politike odnosi se sada na privredne subjekte. J a m islim da njim a tre b a ostaviti onaj dom en gdje su iskljucivo nadlezni, a to je da m aksim iraju svoje dohotke. Ako priv red a ne funkcionira kako tre b a to nikada - to je aksiom ekonom ske politike - ne m oze da bude rez u lta t ponasanja poduzeca, odnosno privrednih subjekata. Oni se uvijek pravilno ponasaju, je r se uvijek a d a p tira ju uslovim a sistem a i politike. P rem a tom e, ako zelim o im a ti efikasan sistem , ta d a privrednim subjektim a u to m sistem u m oram o ostaviti potpunu autonom iju u ponasanju a to je identicno sa zahtijevom potpunog sam oupravljanja. Da rad n i kolektiv i radnicki savjet, odnosno u p rav a poduzeca, donose svoje odluke ne pitajuci nikoga za savjet i dozvolu. N aravno, im a g ranicnih podrucja gdje se interesi sukobljavaju, tu ce b iti potrebno dogovaranje itd., ali to su izuzeci. Pravilo u jednom dobro organiziranom ekonom skom sistem u je da autom atski funkcionira. Moze li se to postici? Ocigledno je to lakse reci nego izvesti. Moj je odgovor da suvrem ena ekonom ska nauka daje rjesenje za te problem e tacno ovako kako sam iznio. K akva su to rjesenja, stv ar je ekonomske
154

teorije. Ali ne sam o ekonom ske teorije; m i m oram o tu teoriju p rim ijeniti n a nase konkretne uslove, znaci, p o treb n a su istraziva­ nja, izracunavanja, m jerenja itd., pri cem u nazalost m oram k o n sta n tira ti da je prilicno poznato Sto i kako tre b a rad iti, je r je to stvar, kao sto sam rekao, suvrem ene ekonomske teorije, i to znam o. M edjutim kako to p rim ijeniti, kako dozirati pojedine stvari itd., to ne znam o je r to m ozem o saznati jedino n a osnovi vlastitih istraziv an ja koja, uglavnom , ne provodim o. Mogli bism o d isk utirati, odnosno, m ogao sam da se orijentira m tom e da an aliziram m oguce m jere ekonom ske politike, da se ozivljavanje proizvodnje do kojega je doslo u posljednjoj godini d an a nastavi, i ta d a bism o vrlo brzo dosli do zakljucka da m o n eta m u politiku ne m ozem o u p otrijebiti, da m oram o razviti fiskalnu politiku, da je dosadasnja koncepcija budzetskog suficita i deficita kam eralisticka koncepcija koja odgovara vrem enu kneza M ilosa, a da u m odem oj privredi suficit i deficit federacije nisu ad m in istrativ n i saldi nego kljucni elem enti ekonom ske politike itd. M edjutim , m islim da takvo raspravljanje ne bi bilo kljucno. N asa danasnja situacija m ogla bi se fundam entalno sazeti u slijedece cetiri tacke: Prvo, n a m a je po treb n a izgradnja jednog m odela funkcioniranja jugoslavenske privrede. Mi jednostavno ne znam o kako nasa privreda funkcionira. Ne znam o zato sto to nism o istrazivali i zato Sto je ta priv red a takva privreda koja se veom a m nogo razlikuje od svih ostalih p o znatih tipova privrede. Ona fragm enta m a istrazivanja koja sm o do danas izvrsili pokazuju da se nasa privreda u nekim stv arim a ponasa d ijam etralno suprotno nego, recim o, privreda sovjetskog tip a ili privreda am erickog tipa. Prem a tom e, nikakav udzbenik i nikakva a priori rezoniranja nece nam reci kako se ta nasa privreda ponasa: m i m oram o izgraditi taj m odel, m oram o ga te stira ti i ta d a ce m noge, danas pogresne predodzbe o tom e kako se nasa privreda ponasa otpasti. Drugo, da bism o m ogli izgraditi taj m odel, a i nezavisno od toga, m oram o prici m jerenju ponasanja i reakcija nasih privred­ nih subjekata i to m odem im , ekonom etrijskim m etodam a. Ne vise po osjecaju, ne vise sam o n a osnovi zdravog razum a, nego statistickim m jerenjim a, da ustanovim o te p aram etre. I to nam je potrebno zbog dva ocigledna razloga: 1) da bism o m ogli dozirati in stru m en te ekonom ske politike - cak i ako kazem o: m o n eta m a se politika sada ne m oze upotrijebiti, tre b a fiskalnu politiku ili nesto drugo - i jos uvijek nism o rekli fakticki nista je r tre b a reci koji in stru m e n t ekonom ske politike, u kojem intenzitetu, u kojem vrem enu itd., a to naprosto ne znam o je r nism o
155

izm jerili reakcije nasih p rivrednih organizacija i nase privrede u cjelini. Za ilu straciju naveo bih dva p rim je ra takve pogresne pretpostavke koja je onda dovela do pogresne ekonom ske politike. Vladalo je m isljenje da kao nacija trosim o vise nego sto proizvodim o, i zbog toga se odm ah, kako sm o usli u reform u, nastojalo n a neki nacin, a to je cak i eksplicitno bilo receno, da se u n u tra sn ja tra z n ja reducira, kako bi se n a taj nacin privredne organizacije prisilile na izvoz. To je bila vladajuca koncepcija godinu ili dvije. I m i sm o zaista reducirali u n u tra sn ju tra z n ju a zajedno s njom i izvoz! Zasto? Zato sto se zdravorazum sko rezoniranje - naim e, d a ako m anje trosis vise ti ostaje za izvoz - pokazalo nekonzistentnim s funkcioniranjem nase privrede; je r n a sa p riv red a funkcionira n a slijedeci nacin: kad je tra z n ja velika i proizvodnja je velika, i izvoz je velik. Ako se pogleda koeficijent korelacije, sto ga je O skar Kovac izracunao u svom rad u , vidjet ce se da je korelacija izvoza i proizvodnje velika, izuzev, m islim , u jednom jedinom slucaju. D ruga ilustracija, a takvih ilu stracija pogresnih pretpostavki m oze se navesti m nogo, odnosi se na zaposljavanje. N aim e, m islilo se da u nas postoji prekom jem o zaposljavanje i da se zbog toga p roduktivnost ra d a ne krece onim tem pom kojim bi m orala. Prem a tom e, sto tre b a u rad iti? Nekako zakociti zaposljavanje p a ce se ta d a povecati produktivnost rad a . I m i sm o zaista kocili zaposljavanje, kao sto znate cak sm o apsolutno sm anjivali broj zaposlenih i sm anjili sm o proizvodnju. O pet se pokazalo da rezoniranje ne odgovara fakticnom ponasanju privrede, a fakticno ponasanje je ovo: velika proizvodnja, veliko zaposljavanje, velika produktivnost ra d a i veliki tehnicki progres. Treci elem ent toga sto bi treb alo u ra d iti, jest obrazovati kadrove koji 6e b iti u stan ju d a izgrade m odel o kojem u je govoreno, i koji ce m oci da m jere te reakcije i da ih n a odredjeni nacin, u skladu s tim saznanjim a, form uliraju u ekonom sku politiku. To je z ad atak koji je, ako se sjecate, k o n statiran i u partijskom kongresnom dokum entu. Mi strahovito zaostajem o u suvrem enom ekonom skom obrazovanju kadrova koji rad e u organ im a ekonom ske politike. I posljednji zadatak, koji p rirodno proizlazi iz ova tri, jest: uvesti nauku u izgradnju privrednog sistem a i izgradnju ekonom ­ ske politike. Postavlja se p itan je sto m ozem o ocekivati u neposrednoj buducnosti? U stvari sve sto sam do sad a govorio im a jedino sm isla da bism o se n a neki nacin pravilno orijen tirali u buduc156

nosti, inace to izgleda kao k ritika ili kritizerstvo. I kad bism o m ogli k o n sta tira ti da je dosadasnje usporavanje i ekonomski gubici sto ih je zem lja p retrp ila, d a su oni stvorili solidnu bazu za dalji razvoj, vjerojatno bism o m ogli d a kazem o da se ta zrtva isplatila. I opet jedno dosta rasireno m isljenje koje se cesto cuje u posljednjih, recim o sest m jeseci otkako je zapocelo ozivljanje privrede, je ovo: K onacno je reform a dala efekte. Evo, sada je pocelo ozivljavanje i sada idem o u dugorocno ubrzavanje rasta. Ono n a sto bih posebno upozorio jest, d a ne tre b a im ati nikakvih iluzija s tim e u vezi. Sadasnji privredni polet, uskoro ce se p retvoriti u novu recesiju s povecavanjem nezaposlenosti, sve vecim adm inistrativnim intervencijam a i razn im ekscesim a.20 Da ne bih ostavio u tisak jednog pesim istickog gledanja n a nase problem e duzan sam da dam i jed n u zakljucnu prim jedbu.
20 Ovaj zakljucak preciziran je n a slijedeci nadin nekoliko dana kasnije prilikom usm enog obrazlozenja studije In s titu ta ekonom skih nauka (vidi p rethodni rad u ovoj knjizi) u d eb ati koja je 6. m a rta 1969. vodjena u CK SK J povodom prijedloga kongresne rezolucije »Socijalisticki razvoj Jugoslavije n a osnovam a sam oupravljanja i zadaci SKJ«: »Prem a tom e, ne p erm an en tn i uspon nego naprotiv zavrSavanje tog uspona negdje u toku ove godine ili pocetkom iduce godine (zavrSen je u drugoj polovini godine), sa novom recesijom , koja nuzno m ora da dovede do povecanja nezaposlenosti, do centrifugalnih tendencija, do razdrobljavanja privrede, ad m in istrativ n ih intervencija, do politickih komplikacija kao Sto su Strajkovi, nacionalistidki ekscesi i slidno i do izvjesnog diskreditiranja naSeg sam oupravnog sistem a. Ukoliko se ne poduzm u odgovaraju ce m jere, to ce se desiti. I ocigledno je da ne bi sm jelo da se desi i zbog toga izgleda n am ociglednim da bi treb alo sve poduzeti da se to sprijeci.« Tekst ovog izlaganja neovlaSteno je objavila Borba (»Osnovni ciljevi reform e se ne ostvaruju«, 9. m a rt 1969, s. 2) odakle su ga preuzeli (ne bas dobronam jem o) L iteratum aja gazeta i Sovjetskaja Rossija. Na istoj stran i Borba je objavila i polem icki n ap ad saveznog sekretara za priv red u Bore Jelica, koji je m oju analizu nazvao »poluistinam a« (»Cemu poluistine«): »0no Sto m ene uvek pom alo sokira i pom alo iznenadjuje, to je kada se n a osnovu jed n e odredjene a p a ra tu re izvlace zakljucci koji s u . . . poluistine.« Jelic zatim navodi da je doSlo do definitivnog poboljsanja: »Posebno ne b ih mogao da b udem sklon onom fatalizm u o buducoj fazi naSeg razvitka, da vec 1969. i 1970. treb a da se h v atam o za glavu sta cem o r a d i ti. . . D anas im am o potpuno izm enjenu situaciju . Porast p ro izv o d n je . . . je sad a vec na tren d u 10-11 % u in d u s triji. . . P orast izvoza n ije ... 1 % koliko je bio prosek za godinu dana, nego u cetvrtom kv artalu 1 0 % ... Sam o u feb ru aru izvoz na konvertibilno podrudje povecan je za preko 1 4 % ... Ocigledno je da su to preokrenute tendencije.« Pored Jelica moje izlaganje nap ali su i Nikola M iljanic, gu v em er N arodne banke, i profesor M iladin K orac (»Im provizacije u im e nauke«, Borba, 10. m a rta 1969., s. 2). G odinu i po dana kasnije, 25. oktobra 1970. pisao je u D nevniku (s. 9) M iodrag Rakic: »Tezina i ozbiljnost privredne situacije u naSoj zem lji treb alo b i . . . da usm ere glavnu paznju i sve druStvene snage n a trazenje odgovarajucih reSen j a ... Z natno lakse bilo bi d a se tom e priSlo ranije, kada su problem i nastajali, kada su pocela od stu p an ja od utvrd jen ih p rin cip a privredne reform e, dok nije

157

Cini m i se da m i m oram o znati kakva je nasa realn a situacija, svidjala se ona nam a ili ne. Ako je zaista zelim o popraviti, m oram o potpuno otvoreno gledati poteSkocam a u lice. D obrim zeljam a tu situ aciju p opraviti necem o. I sasvim sigum o, nije politicki pozitivno izrazavati veliki optim izam u situaciji koja d iktira potpuno drugacije raspolozenje. P rem a tom e, m oram o zn ati sto nije valjalo i zasto nije valjalo, da bism o ubuduce izbjegli pogreSne poteze. I to je bio razlog citavoj ovoj listi razn ih problem a i neuspjeha do kojih je doSlo u proteklo vrijem e. Ali uza sve to, vracam se na konst'ataciju koju sam vec ponovio: m i u osnovi im am o bazu za rjesenje tih problem a, dugorocnu b azu za rjesenje tih problem a. I ako se ispravno orijentiram o n a tu bazu, a to su sam oupravne stru k tu re sto su ugradjene u naSu privredu, m i cem o te problem e rijeSiti i nece nam se ponavljati ran ije pogreSke. Ne vjerujem da m ozem o izbjeci recesiju Sto nam predstoji. N ism o ni organizaciono sprem ni, ni psiholoski, a vecina ljudi joS uvijek ne zna d a postoje privredni ciklusi, ili ne vjeruje da oni u nas postoje itd.; istraziva­ nja nism o izvrsili, p rem a tom e, m islim da bi bilo iluzom o iScekivati da se to m oze izbjeci. Ali nije iluzom o ocekivati da se jed n im koncentriranim , sistem atskim , smiSljenim naporom elim in iraju najteze posljedice te recesije. Da nam se ne desi potp u n a stagnacija kao 1967. N a koji nacin tre b a to u rad iti, stv a r je, naravno, daljnje diskusije i neke sam elem ente ovdje iznio. Jedan od prijedloga sto ga naS In stitu t vec dulje ponavlja je taj da se pri vladi ili skupStini form ira Stab najsprem nijih ekonom ista, da to naprosto bude m obilizacija nau cn ih rad n ik a i da se ubrzanim radom pokusa izgraditi osnova za dugorocnu akciju u tom sm jeru.
kucnuo dvanaesti c a s . . . Jed n o stran a slika o stan ju u priv red i p aralisala je, razum e se, odredjene reform ske i sam oupravne a k c ije ... T reba se, ilustracije radi, setiti kako je uoci IX K ongresa SK J stv aran a ’p sihoza’ naglog ozivljavanja privrede, pozitivnih trendova u gotovo svim ob lastim a i g ra n a m a . . . Propusti u ovome, a posebno im provizacije ili n esprem nost da se istini pogleda u o c i. . . moze da im a dalekosezne teske posledice.« Rakic zatim rep ro d u cira gore navedenu m oju ocjenu i Jelicevu kritiku i zakljucuje: »Sticao se, tad a, utisak da su stvari u privredi krenule b rzim koracim a na bolje, a d a je opovrgnuta nau£na osnova elab o rata (kojeg je sacinio In s titu t ekonom skih nauka u Beog ra d u ) ... Vreme je ipak donelo drukCiji s u d . . . N eophodno je reci da tren u tn im politickim interesim a ne valja p o dredjivati objektivnost. Jo5 m anje je p otrebno stv am e podatke, a i tacne zakljucke sum njiciti i p re tv a ra ti u 'poluistine' i 'zloupotrebe'. J e r tim e se stv a m a slika zam agljuje, paznja i aktivn ost se usm eravaju u pogresnom pravcu, a to zaista moze da 'Sokira i 'iznen a d i‘« .

158

Dosad je vi§e p u ta isticana teza da je sam oupravnim struktura m a u nasu p rivredu ugradjen ogrom an razvoj ni potencijal koji se, m edjutim , ne koristi. Nije, m edjutim , dano nikakvo, ni kvantitativ n o , ni nekvantitativno obrazlozenje. D uzan sam , dakle, to objasniti. Osnovna tem a naseg savjetovanja zapravo je analiza m oguce i potrebne stope rasta . J a bih te dvije stvari u ovom izlaganju povezao, pokusao bih d ati indikaciju koja je m oguca i koja je stopa ra sta potreb n a u periodu koji nam predstoji. Da n ajprije prijedjem o na problem m oguce i po treb n e stope ra sta jugoslavenske p rivrede u vrijem e u kojem u zivim o. U svom novogodiSnjem bro ju »Politika« je objavila intervju predsjednika Mike Spiljaka iz kojega citiram slijedeci odlom ak: »Savezno izvrsno vijece je nedavno, na osnovi raznih analiza, nastojalo da utv rd i koja je to stopa ra sta industrijske proizvodnje koja osigurav a priv red n u stabilnost i ne donosi in flato m a k retan ja. R acuni su nam pokazali da se ta granicna stopa krece negdje do 10%. Do te se granice ra st naSe in dustrije m oze da odvija bez porem ecaja na trzistu . Za slijedecu godinu, (to je sad ova godina - B. H.) predvidjen je ra st od 7 do 8 %, znaci, ispod granice izdrzljivosti.« Ako dobro razum ijem tu izjavu, u njoj se kaze da je dugorocna m oguca stopa ra s ta jugoslavenske ind u strije 10%, ali da zbog konkretnih faktora i Uslova u kojim a se nalazim o, u 1969. ne m ozem o ici n a taj nivo nego idem o nize na 7 do 8 %. N isam vidio da je igdje objavljen obracun i m etodologija koji bi dali osnovu ovih podataka. B uduci da je opce poznato da privredni ra st u nasoj zem lji ovisi o ra stu in d u strije - poljoprivreda je prilicno autonom na, a sve ostale oblasti slijede in d u striju - nas problem buduce stope ra s ta m ozem o pojednostaviti tako da analiziram o kolika je m oguca i p o tre b n a stopa ra s ta industrije. Takvo pojednostavljenje m ozem o bez daljnjega izvrsiti, s tim da kasnije m ozem o uvijek izvesti m odifikaciju. B uduci da m etodolo­ gija i obracun nisu objavljeni, ne m ogu s njim a d iskutirati, ali m ogu disk u tirati s rezultatom . B uduci da je to izjava Saveznog izvrsnog vijeca, to je u stvari sluzbeni prijedlog na§e buduce politike. To je jed n a izvanredno kru p n a stv a r i stv a r koja direktno p rip a d a savjetovanju koje sm o organizirali. Problem im a dva aspekta. Jed an je politicko-ekonom ski, drugi je strucno-ekonom ski. Poceo b ih s politicko-ekonom skim . Prvi elem ent u politicko-ekonom skom problem u jest: kakve konsekvence ta stopa od 10% im a na nasu p rivredu i to p rije svega n a zaposljavanje. U m aterijalu druga M edenice na kraju su 159

navedene tri vrlo in teresan tn e altern ativ e m oguceg rasta , naim e, altern ativ e o tom e sto se desava sa zaposljavanjem i proizvodnjom i tako dalje, ukoliko in d u strija raste po trim a stopam a, od 7% , 9% i 10,5%. K oristit cu se nekim rez u lta tim a M edenicinog obracuna da bih izveo konsekvence koje nas zanim aju. K ljucni problem za analiziranje, uz pretpostavku da su ostali elem enti M edenicnog ob racu n a tacni, dem ografske je prirode i rad i se o rad n im kontingentim a. Prije svega, ra d i se o transferu radne snage iz nepoljoprivrednih u poljoprivredna zanim anja. Taj tran sfer radne snage odvijao se u nas po stopi viSe od 1 % godisnje. Iz ra d a d ra D usana B reznika vidi se, sto m i izgleda prilicno ociglednim , da i u buducih nekoliko godina, im ajuci u vidu sve dem ografske m om ente, ne m ozem o ocekivati da ce taj tran sfer biti m anji od 1 %; vjerojatno ce biti veci a sasvim sigum o da m anji nece biti. P rem a tom e, u korekciji tog obracuna uzeo sam da ce tran sfer biti 1 %. B uduci da je 1968. godine bilo 47% u nepoljoprivrednim zanim anjim a, m orao bi 1975. b iti 8% visi, to jest 55 %. M aksim alna a lte m a tiv a druga M edenice uzim a 51,5; razlika je tri i po procenta. Ako se to p rim ijeni n a ukupan obim rad n e snage dobiva se tristo h iljad a rad n ik a koje ce tre b a ti zaposliti, a u taj obracun nisu usli. Doda li se tom e 400.000 rad n ik a koji su sada u inozem stvu, doda li se zatim 150.000 onih koji su jos 1967. bili prekobrojni, ne p rem a nekom apsolutnom stan d ard u , nego prekobrojni p rem a sta n d a rd im a koje sm o vec postigli 1964. godine, p rije reform e, dakle, nesto sto predstavlja jed a n strahoviti in te m i p ritisak u poduzecim a, a taj se broj prekobrojnih i dalje povecao. On se povecava zato sto se uz ko n stan tn u zaposlenost i nastavljanje tehnickog progresa, a on je funkcija vrem ena, autom atski dobivaju prekobrojno zaposleni u ind u striji. Dakle, ako se uzm e broj prekobrojnih iz 1967. ta d a sam sasvim sigum o potcijenijo situaciju, p rem a tom e, tre b a dodati i tih 150.000 i tre b a dodati 90.000 nezaposlenih sto ih je i drug M edenica obracunao, i kad to sve skupa zbrojite dobijete za 1975. godinu, uz stopu ra s ta industrije od 10,5%, 950.000 nezaposlenih. Ovaj se racu n m oze provjeriti. Svojevrem eno je u tzv. Z utoj k n jizi ustanovljeno da godisnje tre b a zaposljavati vise od 200.000 ljudi da bi se izbjeglo povecavanje nezaposlenosti.2 O bracun 1 druga M edenice predvidja zaposljavanje od 163.000 godisnje. To znaci da ce se u petogodisnjem razdoblju sadasnji broj nezaposle2 O djeljenje za ekonom ska istraziv an ja S avplana. Uzroci i karakteristike p rivred ­ 1 nih kretanja u 1961. i 1962. godini, DAM b r. 7, Beograd, 1962, str. 12-13.

160

nih povecati za jos 200.000 ili vise (zbog povecanja rad n ih kontingenata s obzirom n a period prije 1962.) ukoliko in dustrijska ekspanzija bude 10,5% godisnje. Uz nizu stopu i povecanje nezaposlenosti b it ce vece. B uduci da se u in tervjuu koji sam upravo spom enuo predvidja stopa ra sta , ne od 10,5 % vec od 10 %, to u slucaju da se takav p ro g ram ostvari., m ozem o 1975. godine ocekivati oko m ilijun nazaposlenih.22 M nogi od nezaposlenih b it ce na ra d u u inozem stvu, a m nogi od potonjih, nece se nikada vise v ra titi u zem lju. No to ne m ijenja ukupni efekt. Osim toga, svaka ozbiljnija depresija u Zapadnoj E vropi m oze nam vecinu ekonom skih em ig ran ata odjednom v ra titi u zem lju. Postavlja se pitanje: Kako jed n a vlada moze ozbiljno pom isljati n a p rogram s takvim posljedicam a? Drugi elem ent politicko-ekonom skog p ristu p a je slijedeci. Dva nasa susjeda postizu stope ra s ta koje su tridesetak pro cen ata vece od te, toboze, m aksim alne industryske stope koja n am a predstoji. Jap an , je u razdoblju 1952— 1966. postizao prosjecnu stopu ra s ta koja je trid eset i p et posto veca. U jednom rad u Z orana Popova23 navedeno je deset zem alja s najbrzim industrijskim rasto m u svijetu. Neke im aju stopu ra s ta iznad deset, neke ispod deset posto, ali prosjek za tih deset zem alja je visi od 10,5%. Dakle i taj je prosjek veci od propisanog za nasu zem lju. I sada se postavlja pitanje: kojim nam se pravom nudi kom pleks inferiom osti, koji tre b a da znaci da je sam oupravni sistem u ovoj zem lji inferiom iji od etatistickih sistem a ili kapitalistickog sistem a kao sto je japanski? N a kojoj n am se osnovi moze tako nesto ozbiljno danas predloziti? M islim da bism o se m i ekonom isti m orali kao profesija ograditi od toga p ristu p a, od p ristu p a koji se, ne bih htio da up o treb im suvise tesku rijec ali ne vidim druge, ne moze oznaciti drugacije nego kao politicki defetizam .
22 Od vrem ena intervju ja predsjednika SIV-a, tj. od 1969. godine p a do 1975. godine, broj nezaposlenih povecao se od 316.000 n a 584.000 (SGJ-1980, s. 135) ili za 85% u Sest godina. Doda li se broj od oko 700.000 n a ra d u u inozem stvu, dobiva se ukupan broj uporediv s onim u tekstu od 1.300.000. IzveStavajuci sa savjetovanja ekonom ista u K ragujevcu, Jovanka Brkic n ap isala je u .B o rb i (1. m a rt 1969., s. 17): »Ocigledno je d a i drug H orvat k rajnje statistifiki p ro m atra razvoj privrede upucujuci oci u in d u striju i previdjajuci ono Sto reform a vec donosi, a to je izm ena stru k tu re p rivrede u kojoj zaposlenje ne donosi sam o in d u strija, nego m o d e m a poljoprivreda, tercijalne delatnosti, izvoz usluga itd.« 23 »Osvrt n a kretanje privrednog razvoja u svetu«, E konom ska analiza 3— 4/1968, str. 363.
]] Jugoslavenska priv red a 1965-1983.1.

161

M edjutim , ono sto je sad za nas kao naucne rad n ik e interesantno, buduci d a je ovo do sad a bio politicko-ekonom ski aspekt koji bi vise odgovarao jednom sastanku politickih rad n ik a i funkcionara, je st stru cn i aspekt. N aim e, ta an aliza da je 10% gom ja granica izdrzljivosti nase privrede, naprosto ne odgovara stvam osti. O na je izm isljena. B uduci d a nem am obracuna, ne m ogu da pokazem gdje je obracun pogresan. P rem a tom e, ostaje m i m ogucnost da dam jed a n a lte m a tiv n i obracun, je r su u In stitu tu , ne za ovu vec za druge svrhe, radjene frag m en tam e analize. Naveo bih nekoliko dokaza koji, po m om m isljenju, nedvosm isleno pokazuju da su potencijali jugoslavenske privrede znatno veci nego sto se cesto m isli. Prvo, i najociglednije je to da, ako uzm ete stope ra s ta sto ih je jugoslavenska in d u strija postizala u posljednjih petnaestak godina od recim o 1952. do 1964. godine, da ne uplicem reform u u tu analizu, stopa ra s ta je bila 12,7 %, dakle, 2,7 % vise nego sto se sada predlaze kao m oguci dom et, a to je u isto vrijem e razdoblje veom a izrazenih priv red n ih ciklusa. Znaci tih 12,7%, to je prosjek kroz te privredne cikluse. Ocigledno je da bism o u slucaju da sm o im ali sta b iln iju i efikasniju ekonom sku politiku, koja bi odrezala te najizrazitije dolove priv red n ih ciklusa, ta prosjecna sto p a ra s ta m orala d a bude veca. P rem a tom e, vlastito nam iskustvo pokazuje da je sasvim nem oguce tv rd iti da je 10% m aksim um izdrzljivosti sam oupravne jugoslavenske privrede. N adalje, jos p rije nekoliko godina dva su ekonom ista racunala korelaciju izm edju izvozne i uvozne ekspanzije i ra s ta industrije. N aim e, poznato je da kako se ub rzav a ra st industrijske proizvodnje, stopa ra s ta izvoza ten d ira usporavanju, a stopa ra s ta uvoza ten d ira ubrzavanju. Tako pocinje da se otvara vanjskotrgovinski deficit. S pom enuti su ekonom isti pronasli da se negdje n a stopi od 13 ili nesto vise od 13 % susrecu stope izvoznog i uvoznog ra s ta sa stopom ra s ta industrijske proizvodnje. Prem a tom e do 13% ra sta industrijske proizvodnje n em a o tv aran ja vanjskotrgovinskog deficita, a to je nase osnovno usko grlo i to je osnovni faktor, kao sto je O skar Kovac iznio, o b rta n ja ciklusa nanize. N adalje, n asa su istrazivanja pokazala da se tek n a stopi od 13% ra s ta industrijske proizvodnje p o rast zaliha izjednacava s p orastom proizvodnje. Ispod te stope im am o akum uliranje zaliha sa svim konsekvencam a koje su vam poznate. Ako uzm ete ta dva em pirijska rezu ltata, do kojih su dosli sasvim nezavisni istrazivaci, i ako to povezete s konstatacijom , da sm o im ali izrazite privredne cikluse gdje bi odredjivanje tih dolova autom atski m oralo da poveca stopu ra s ta iznad 12,7 %, sto smo
162

postigli, ta d a je ocigledno da je m oguca stopa industrijskog rasta u jednoj stabilnoj p rivredi visa od 13%. Koliko visa, ne znam . N ase m aksim alne stope su bile i do 20 %, sto ocigledno ne dolazi u obzir. Potrebno je dalje rac u n a ti da se vidi gdje je, ali ako u poredite tih 13% sa 13,5% Bugarske, sa oko 14% Ja p a n a itd., tu smo. Tako sam stigao do posljednje tacke ovog dijela priloga, naim e, do tog prividnog paradoksa izm edju tvrdnje da su m oguce ne sam o iste stope ra s ta nego i brze stope ra s ta od onih koje sm o im ali, i fakticne situacije da od 1960. godine im am o usporavanje u sto p am a ra sta . Sjetio sam se jednog M arxovog c ita ta —iako, izgleda, nije vise m odem o da se M arx c itira —ali m islim da je ovdje dobro da se istakne, naim e, da naucni rad n ici m oraju uvijek da razlikuju pojavu od sustine. U ovom slucaju pojava je zaista usporavanje, statisticki izm jereno usporavanje ra sta od 1960. godine. M edjutim to ne znaci da su nasi potencijali ra sta postali m anji. N a osnovi te povrsinske pojave jos n ista ne znam o 0 fakticnim potencijalim a ra sta i sada dolazim o do teze o tom e da su sam oupravne stru k tu re te potencijale povecale. Postavlja se, naravno, p itan je n a koji cem o nacin te potencijale izm jeriti, a d a to ne bude voluntaristicki, da to ne bude takva kvalitativna ocjena koju ce svatko m oci p obijati sa svog stanovista. Ocigledno im a vise p ristu p a. Predlozio b ih p ristu p koji m i izgleda intuitivno najocigledniji i nekako najjednostavniji, a to je slijedeci: B uduci d a se nasa p riv red a krece po tim nezgodnim ciklusim a, uzm im o nekoliko k o n statacija iz teorije ciklusa. Tako dol ciklusa p red stav lja razdoblje uskladjivanja stru k tu m e ponude i traznje. I buduci da je ta stru k tu ra uskladjena, i ne sam o ponude 1 trazn je nego i in stru m e n a ta ekonom ske politike i drugih uslova itd., i buduci da se ta uskladjenost tu sad postigla, ta d a se u privredi jav ljaju snage koje je dizu u novu fazu poleta. Prem a tom e, m ozem o pretp o stav iti da izm edju dola i vrha jednog ciklusa im am o onu situ aciju u p rivredi kada, zato sto su egzogeni faktori uskladjeni, rad n i kolektivi m ogu u punoj m jeri razviti svoju sam oupravljacku inicijativu i postici one rezu ltate koje bi norm alno postizali u stabiliziranoj p rivredi koja koristi raspolozive resurse. Prem a tom e, stope ra s ta do kojih dolazi u akcelerativnoj fazi prije v rh a jednog ciklusa, od jednog dola do jednog vrha, to je situacija u kojoj n em a egzogenih restrikcija n a akcije rad n ih kolektiva ili b a r one n isu toliko znacajne i sam oupravni subjekti m ogu u punoj m jeri da razviju svoju inicijativu i da pokazu puni razvojni potencijal nase privrede. Da ne bih suvise idealizirao tu
li *

163

situaciju, zna se da u dolu jednog ciklusa postoje neiskoristeni kapaciteti, nagom ilane zalihe i nezaposlena ra d n a snaga, sto se sve polako iscrpljuje kako se priv red a krece p rem a vrhu. Mogli bism o doduse da kazem o da nas u jednom dobrom sistem u p lan iran ja nitko ne sprecava da u svakom m om entu im am o bas tu situaciju, dovoljno zaliha, dovoljno k ap aciteta i dovoljno priprem ljene kvalificirane radne snage, je r radne snage im am o opcenito m nogo vise nego nam treba. P rem a tom e, m ogli bism o da stanem o i n a to stanoviste, da bi nam p lan iran je koje je usuglaseno s p o treb am a privrednog razvoja, m oralo u svakom m om entu stv a ra ti situaciju koja se inace stihijski stvara, ciklusim a, usporavanjem , recesijom i uskladjivanjem u dolu. M edjutim , da ne bih p retjerao, da ne bi bilo prigovora, o nekom ekstrem nom optim izm u u pogledu efikasnosti naseg sam oupravnog sistem a, posao sam od pretpostavke da je realno m oguca efikasnost m an ja od one u akcelerativnoj fazi ciklusa. U zim am stoga neku sredinu, kao sto se obicno u ekonom iji rad i kada se zeli izbjeci ekstrem ; uzim am srednju stopu ra sta izm edju prosjecne u cijelom ciklusu i ove pom alo idealne, od dola do vrha. Ako se to u rad i ta d a se za industrijsku proizvodnju prem a privrednim ciklusim a, a dosad sm o im ali cetiri p riv red n a ciklusa i sad sm o usli u peti, dobivaju slijedece stope rasta: od 1952— 1955 — 11 %, od 1955— 1957 —12%, od 1957-1960 - 12,1%, od 1960-1964 - 13,7%. Za m ene je to, doduse, grubi ali sasvim nedvosm isleni dokaz da razvojni potencijali privrede ra stu i da sve sto tre b a da u rad im o nije sad neko bilanciranje niti oni elem enti koji se obicn'o sluzbeno isticu, nego je to problem jedne adekvatne ekonom ske politike, da se stvori okvir u kojem u ce se ti razvojni potencijali m oci i realizirati. N a k raju k ratak odgovor n a p rim jedbe druga Vacica. Prvo, njegova sum nja u pogledu tvrdnje da je danas nestabilnost veca nego ikad od 1952. godine. To se pokusalo izvesti iz godisnjih p o dataka u Godisnjaku, koji nisu bili konkluzivni. Mogao bih sugerirati slijedece. Prvo, kada m jerim o nestabilnost godisnji podaci nisu prikladni, je r uprosjecuju stvari. P rem a tom e m oram o ici barem n a kvartalne podatke, ako ne i na m jesecne. M edjutim , i godis­ nji indeksi nestabilnosti, iako ublazeni, pokazuju p o rast nestabilnosti. Drugo, u referatu O skara K ovaca n a c rtan i su privredni ciklusi: industrijska proizvodnja, izvoz i uvoz. Dovoljno je uzeti ravnalo i izm jeriti oscilacije da se vidi da je nestabilnost danas m nogo veca nego ranije. Trece, u rad u d ra B ajta i M encingera takodjer je n a c rtan ciklus, cija se a m p litu d a m oze izm jeriti na isti nacin.
164

Cetvrto, u Surnam e> analizi In stitu ta, takodjer su nacrtan i j ciklusi. P rem a tom e, nisu p o trebni nikakvi dodatni podaci, jednostavno vizuelno pogledajte, uzm ite olovku ili ravnalo i m jerite razm ak izm edju v rh a i dola, i odm ah se vidi da taj razm ak iz ciklusa u ciklus sve vise raste. Uskoro izlazi iz stam pe nasa knjiga 0 p rivrednim ciklusim a24 i m eni ce b iti jako drago ako se ta knjiga podvrgne kritickoj recenziji, je r se n a tom e zasniva vecina onoga sto sam iznio.* D ruga je p rim jed b a bila u vezi sa ciljevim a privredne refor­ m e. N aglasio sam d a ti ciljevi nisu bili nigdje tacno definirani. U naprijed sam se ogradio od toga da se m oja interp retacija sm a tra jedino m ogucom . H tio bih, m edjutim podsjetiti da je p riv red n a reform a pocela kao p riv red n a i da se tek kasnije p retvorila u drustvenu.25 To se vrlo cesto zaboravlja. Prem a tom e, tek kasnije su ti drustveni elem enti prevagnuli p a je dosao Brionski plenum itd. Osim toga, priv red n a reform a je zapocela kao k ratk a p a se pretv o rila u veom a dugotrajnu. A sto se tice elem enta da priv red n i subjekti tre b a da p o stanu nosioci odlucivan ja itd., to je taj elem enat bio p risu ta n vrlo snazno vec i u reform i 1961. i u tom e se te dvije reform e ne razlikuju. M ogu podsjetiti n a to, kako su nezgodno tekle diskusije o opceinvesticionom fondu. Kako su politicki forum i zakljucili da se sredstva prebace poduzecim a, investicioni fond likvidira, a planeri se nasli u cudu kako ce financirati investicije. Tacno to sto se desilo i u drugoj reform i. Upozorio bih takodjer, nezavisno od te verbalne i kvalitativne ocjene, kako su privredne organizacije 1961. naglo povecale v lastitu stednju n a otprilike 47 %, p a je to pod pritiskom neadekvatnog sistem a palo 1963. n a 35% , a 1964. se vratilo na 41 %; zatim je dosla reform a koja je to digla na 65 %, p a je opet pod utjecajem neadekvatnosti sistem a to pocelo da p ad a. Dakle, 1 u tom pogledu im am o gotovo identicno ponasanje. M edjutim , ne insistiram na tom e, kako god m i definirali reform u, bilo da kao osnovni z ad atak reform e uzm em o to sto drugi predlazu, bilo da i onda kazem o da su elem enti koje sam navodio sam o pretpostavke, doci cete opet do istog zakljucka, je r ako se p retp o ­ stavke nisu izvrsile tad a, naravno, ni osnovni zadatak ne moze da se izvrsi. I to je zapravo ono n a cem u sam insistirao. Osnovni
24 B. H orvat, Privredni ciklusi u Jugoslaviji, In stitu t ekonom skih nauka, Beograd, 1969. 25 V. B akaric konstatira: » ...d a prvi n a c rt reform e u nas nije im ao nikakvu n am jeru d a dublje ulazi u d rustvenu reform u, staviSe ako hocem o kvalificirati taj odnos, onda je on po svojoj tendenciji bio n a liniji poboljsanja starog sistem ao. (Socijalizam , 1— 2/1968, str. 62.) * K ad je knjiga izaSla, kritike nije bilo.

165

zad atak reform e je, ako hocete, povecanje rad iju sa sam oupravnosti poduzeca. M edjutim , u uslovim a neizvrsavanja planova, blokira n ih racu n a, raspodjele koja nije raspodjela prem a rad u , sm anjen ja autofinanciranja investicija26 itd., ne sam o da se radijus sam oupravnosti nije prosirio, on se suzio. I to se lijepo vidi iz onih pod atak a koji su izneseni, naim e d a poduzeca pocinju o du stajati od form iranja svojih planova razvoja. Plan razvoja jednog radnog kolektiva je osnovni odraz njegove sam oupravno­ sti. Ako taj kolektiv dolazi do zakljucka da ne vrijedi nista odlucivati, je r stogod odluci netko drugi tu odluku sprecava, i pocinje da red u cira te svoje planove kao sto sm o ju c e r vidjeli, to onda znaci da taj osnovni zad atak reform e, ako hocem o da na njem u insistiram o, naim e, na povecanju sam oupravnosti, ne sam o da nije izvrsen nego je red u ciran p rem a pocetnom nivou 1963. godine. I n a k raju treca napom ena. Vrlo cesto cujem o da sm o ranije im ali akum ulaciju n a rac u n sadasnje generacije, d a zbog toga druge generacije zive bolje a da bi to sada tre b a lo okrenuti. To je stav koji je dijam etraln o su p ro tan stvam oj situaciji. U zm ite period k ad a sm o m i im ali najvisu akum ulaciju 19571960. ili do 1964., tih sedam godina. To je sigum o u poslijeratnom periodu, m a koji drugi sedm ogodisnji period uzeli, period s najvecom akum ulacijom i to je ujedno period sa najb rzim povecavanjem zivotnog sta n d a rd a. P rem a tom e, akum ulacija i zivotni sta n d a rd ne sam o da nisu suprotni, nego u nasoj privredi idu zajedno. H tio b ih da upozorim n a zakljucak koji nam je svim a bio u podsvijesti, m eni donedavna. N aim e, svi sm o ostali pod im presijom prvog petogodisnjeg p lan a koji je prakticki zavrsen negdje 1954— 1955. godine. Taj je p lan treb alo d a osigura razvoj Jugoslavije iducim generacijam a, a m i znam o da je u to vrijem e p o trosnja b ila niska, nizak stan d ard , i o tu d m i, barem m i stariji, vucem o tu predodzbu o tom e kako visoka akum ulacija znaci niski zivotni stan d ard . M edjutim , statisticki podaci i istrazivanja, koja u pravo sada provodim o u In stitu tu , pokazuju slijedece: Porast investicija i relativ n a velicina akum ulacije za vrijem e prvog petogodisnjeg p lana, dakle p rije 1955. nisu bili veci od onih u periodu koji sam spom enuo. S topa ra s ta investicija je bila m anja, a to sto sm o im ali tako nisku potrosnju, pored blokade koja je naravno tom e doprinijela, uzrok niskoj potrosnji bio je
26 U 1967. g. privredne o