Mr @ivko Jokovi}, dipl ing

ZAVARIVANJE, LEMLJENJE I METALIZACIJA

Novi Sad, 2003

Jokovi}

ZAVARIVANJE

I

PREDGOVOR
Knjiga pod nazivom Zavarivanje prvenstveno je namenjena studentima Visoke tehni~ke {kole strukovnih studijau Novom Sadu kao osnovna literatura za predmete Zavarivanje, Livenje i zavarivanje, Obrada oblikovanjem i Obrada metala. U knjizi su obra|eni konvencionalni kao i ređe korišćeni postupci zavarivanja, zavarivački materijali, metalurgija zavarivanja, proračun zavarenih spojeva i kontrola zavarenih spojeva. Takođe su obrađeni postupci termičkog sečenja metala. U delu knjige posvećenoj lemljenju obrađeni su teoriski principi spajanja materijala lemljenjem, postupci lemljenja, oprema za lemljenja i tehnologija lemljenja. U poglavlju o metalizaciji obrađeni su postupci metalizacije, uređaji i materijali za metalizaciju. Zbog obima materije koja se obra|uje nije bilo mogu}nosti da se u knjizi detaljnije obrade pojedine teme interesantne za praksu. Bez obzira na to knjiga ipak sadr`i relativno veliki broj podataka koji su provereni u praksi i verovatno }e koristiti i in`enjerima u praksi proizvodnje zavarenih i zalemljenih konstrukcija. In`enjerima i stru~njacima iz prakse bi}u veoma zahvalan na sugestije i predloge koji mogu dovesti do pobolj{anja kvaliteta ove knige u slede}im izdanjima. Izvinjavam se ~itaocima zbog eventualnih tehni~kih i {tamparskih gre{aka.

U Novom Sadu, novembar 1999

Autor

Jokovi}

ZAVARIVANJE

I

SADR@AJ _________________________________________ 1. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA _________________________________________ 1
1.1 1.2 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 3.1 3.2 3.3 3.4 4.1 4.2 4.3 4.4 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 6.1 6.2 6.3 ________________________________________________ Fizi~ki osnovi i klasifikacija ________________________________________________ 1 ____________________________________________ Toplotni procesi pri zavarivanju ____________________________________________ 3 ________________________________________________________________ ___________________________________ Uvod ___________________________________________________________________ 5 ________________________________________________________ Osnovni materijali ________________________________________________________ 5 ________________________________________________________ Dodatni materijali ________________________________________________________ 6 Netopive elektrode za zavarivanje u za{titnom gasu ___________________________ 9 Netopive elektrode za elektrootporno zavarivanje _____________________________ 9 _______________________________________________ Pra{kovi za EPP zavarivanje _______________________________________________ 9 ______________________________________________ Gasovi za gasno zavarivanje______________________________________________ 10 _______________________________________________________________ Kiseonik _______________________________________________________________ 10 __________________________________________________________ Za{titni gasovi __________________________________________________________ 10 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 11 Prenos energije kroz luk i zagrevanje katode i anode _________________________ 11 _________________________________ Uspostavljanje i gorenje zavariva~kog luka _________________________________ 12 _______________________________________ Prenos metala u zavariva~kom luku _______________________________________ 14 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 15 __________________________________________________ Re`imi REL zavarivanja __________________________________________________ 15 ________________________________________ Izvo|enje spojeva REL postupkom ________________________________________ 18 REL _____________________________________ Modifikovani postupci REL zavarivanja _____________________________________ 19 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 22 Ure|aji za EPP zavarivanje _______________________________________________ 22 _______________________________________________ Re`imi elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom ______________________________ 24 ______________________________________________ Izvo|enje zavarenih spojeva ______________________________________________ 26 ________________________________________________________ Monta`a spojeva________________________________________________________ 28 __________________________________ Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom __________________________________ 28 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 29 argonaZavarivanje topivom elektrodom u za{titi argona- MIG postupak _______________ 29 ugljendioksida dioksidaZavarivanje topivom elektrodom u za{titi ugljendioksida- MAG postupak ________ 31

_____________________________________________ 2. ZAVARIVA^KI MATERIJALI _____________________________________________ 5

___________________________________________________ 3. ZAVARIVA^KI LUK ___________________________________________________ 11

4. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE - REL __________________________ 15

5. ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE POD PRA[KOM - EPP __________________ 22

6. ZAVARIVANJE U ATMOSFERI ZA[TITNIH GASOVA ______________________ 29

WIG _____________ 35 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 37 plamen________________________________ ______________________________________________________ Zavariva~ki plamen______________________________________________________ 37 zavarivanja________________________________ ___________________________________ Oprema za izvo|enje gasnog zavarivanja___________________________________ 38 _____________________________________ Problemi u tehnici gasnog zavarivanja _____________________________________ 40 ______________________________________ Parametri re`ima gasnog zavarivanja ______________________________________ 40 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 43 _________________________________ Ure|aji za zavarivanje elektri~nim otporom _________________________________ 44 __________________________________ Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom __________________________________ 44 _________________________________ Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom _________________________________ 46 _________________________________________________ Zavarivanje pod troskom _________________________________________________ 50 _____________________________________________ Aluminotermijsko zavarivanje _____________________________________________ 51 _____________________________________________________ Liva~ko zavarivanje _____________________________________________________ 51 _________________________________________ Zavarivanje elektronskim snopom _________________________________________ 52 ____________________________________________________ Zavarivanje plazmom ____________________________________________________ 52 _____________________________________________________ Zavarivanje laserom _____________________________________________________ 53 _____________________________________________________ Kova~ko zavarivanje_____________________________________________________ 53 ________________________________________ Zavarivanje elektri~nom indukcijom ________________________________________ 53 _____________________________________________________ Zavarivanje trenjem _____________________________________________________ 53 ____________________________________________________ Hladno zavarivanje ____________________________________________________ 54 _______________________________________________ Zavarivanje ultrazvukom _______________________________________________ 55 Zavarivanje difuzijom __________________________________________________ 55 __________________________________________________ ________________________________________________________ Struktura {ava ________________________________________________________ 56 ___________________________________________ Struktura zone uticaja toplote ___________________________________________ 57 __________________________________________ Apsorpcija gasova u {avovima __________________________________________ 58 __________________________________________ Prsline u zavarenim spojevima __________________________________________ 59 _______________________________________ Predgrevanje osnovnog materijala _______________________________________ 61 ___________________________________________________________ Zavarljivost ___________________________________________________________ 62 _____________________________________________________ Probe zavarljivosti _____________________________________________________ 62 Uvod ________________________________________________________________ 64 ________________________________________________________________ _______________________________________________ 7.5 8.10 9.8 9. GASNO ZAVARIVANJE _______________________________________________ 37 ____________________________________ 8.Jokovi} ZAVARIVANJE II 6.5 10.12 10.7 9.2 7.3 10.7 10.1 10.3 7. METALURGIJA ZAVARIVANJA ^ELIKA__________________________________ 56 ____________________________________ 11.1 gasaZavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnog gasa. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE ____________________________________ 43 RE\ 9.7 11. RE\E KORI[]ENI POSTUPCI ZAVARIVANJA ____________________________ 50 __________________________________ 10.4 7.3 8.1 7.6 10.4 9.4 7.2 8.6 9.1 8.2 10.5 9.1 9.4 9.11 9. PRORA^UN ZAVARENIH SPOJEVA ____________________________________ 64 .3 9.9 9.4 10.2 9.

TERMI^KO REZANJE ________________________________________________ 85 ________________________________________________________ 14.Jokovi} ZAVARIVANJE III 11. LEMLJENJE ________________________________________________________ 90 ______________________________________ 15. PRILOG B: TEHNI^KI USLOVI ZA ZAVARENE SPOJEVE IZVEDENE ZAVARENE _______________________________________________ TOPLJENJEM NA ^ELIKU _______________________________________________ 118 _______________________________________________________ 18. LITERATURA _______________________________________________________ 121 .1 12.5 16.2 11.6 16.1 15.1 16.4 14.7 16.1 13.5 14.2 13.3 13.2 16.3 16.4 14.8 ____________________________________ Prora~un stati~ki optere}enih {avova ____________________________________ 65 Prora~usn Prora~usn dinami~ki optere}enih ugaonih {avova__________________________ 69 ______________________________________________ Kvalitet zavarenih spojeva ______________________________________________ 71 __________________________________________ Gre{ke u zavarenim spojevima __________________________________________ 78 Kontrola zavarenih spojeva posle zavarivanja _____________________________ 80 Oksiacetilensko rezanje ________________________________________________ 85 ________________________________________________ _____________________________________________________ Rezanje plazmom _____________________________________________________ 88 ___________________________________________________ Elektrolu~no rezanje ___________________________________________________ 88 ___________________________________________ Termi~ko rezanje pod vodom ___________________________________________ 89 ________________________________________________________________ Uvod ________________________________________________________________ 90 lemom______________________________ Kva{enje osnovnog materijala te~nim lemom______________________________ 91 _____________________________________________________ Postupci lemljenja _____________________________________________________ 92 ______________________________________________________________ Lemovi ______________________________________________________________ 99 _____________________________________________________________ Topitelji _____________________________________________________________ 100 _________________________________________________ Tehnologija lemljenja _________________________________________________ 101 _______________________________________________________________ Uvod _______________________________________________________________ 103 ___________________________________________________ Navarivanje metala ___________________________________________________ 103 _________________________________________________________ Metalizacija _________________________________________________________ 104 ____________________________________________________________ I″ {avovi ____________________________________________________________ 109 _________________________________________________ Spojevi sa ″V″ {avom _________________________________________________ 109 _______________________________________________ Spojevi sa ″θ V″ {avom _______________________________________________ 110 _________________________________________________ Spojevi sa ″X″ {avom _________________________________________________ 111 _________________________________________________ Spojevi sa ″K″ {avom _________________________________________________ 111 Spojevi sa ″U″ {avom _________________________________________________ 112 _________________________________________________ _________________________________________________ Spojevi sa ″J″ {avom _________________________________________________ 113 Pribli`ne povr{ine popre~nih preseka nekih {avova _______________________ 115 12. KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA __________________________ 71 ________________________________________________ 13.3 12.3 14.2 15.2 14. NAVARIVANJE I METALIZACIJA ______________________________________ 103 16.3 13. PRILOG A: ZAVARENI SPOJEVI OSTVARENI TOPLJENJEM NA ^ELIKU _ 109 17.2 12.4 16.3 16.6 15.1 14.

Zavarivanje pritiskom se mo`e izvoditi na sobnoj temperaturi ili na povi{enim temperaturama da bi se pove}ala plasti~nost tj. Zavarivanje topljenjem mo`e da bude sa dodavanjem ili bez dodavanja drugog dodatnog materijala. i atoma obradaka. Ovo se mo`e ostvariti na dva na~ina: • Dejstvom pritiska koji izaziva lokalnu deformaciju neravnina na ~eonim povr{inama. Sl.1. osnovna karakteristika spojeva koji su ostvareni zavarivanjem i lemljenjem je kontinuitet (neprekidnost) kristalne strukture izme|u elemenata koji su spojeni. koji pripadaju razli~itim obratcima dovedu na me|usobno rastojanje koje je jednako parametru re{etke tj. Srednje rastojanje izme|u dva susedna atoma u kristalnoj re{etki naziva se parametar re{etke. Pri lemljenju se me|uatomske veze uspostavljaju izme|u atoma lema. Za svaki metalni materijal se mo`e konstruisati dijagram zavisnosti izme|u pritiska i temperature neophodnih za zavarivanje bez topljenja. lemljenjem i lepljenjem. Sl.2. Metali i legure u ~vrstom stanju imaju kristalnu strukturu koja se karakteri{e periodi~nim rasporedom atoma u ~vornim mestima prostorne kristalne re{etke. c-spoj posle rekristalizacije. • Lokalnim topljenjem u okolini spoja i kristalizacijom rastopa.elektrode. Veze ostvarene zavrtnjevima. Pri razdvajanju elemenata koji su spojeni razdvojivim vezama ne dolazi do njihovog o{te}enja a pri razdvajanju elemenata koji su spojeni zavarivanjem oni se o{te}uju. lemljenjem i lepljenjem su razdvojive veze a veze ostvarene zavarivanjem su nerazdvojive. smanjila sila neophodna za ostvarivanje zavarenog spoja. Sl. Amplituda ovih oscilacija se pove}ava sa porastom temperature a u~estalost zavisi od me|uatomskih sila /1/. 1. Sl.1 Fizi~ki osnovi i klasifikacija Spajanje elemenata konstrukcija se mo`e ostvariti zavrtnjevima. b-zavareni spoj posle kristalizacije. zakovicama. koji se nalazi izme|u spojenih obradaka. b-spoj posle dejstva pritiska. Njegova vrednost za ve}inu tehni~ki zna~ajnih metala i legura je (3÷5)x10-8 cm i predstavlja rezultat ravnote`e odbojnih sila pozitivno naelektrisanih jona i privla~nih sila izme|u masa . 1. a-lokalno topljenje osnovnog materijala u zoni spoja. linijske. Da bi se izme|u dva obratka ostvario zavareni spoj neophodno je da se grupa atoma. na rastojanje na kome deluju me|uatomske sile. S obzirom na na~in zavarivanja postupci zavarivanja se dele na /2/: Postupci zavarivanja pritiskom.2 [ema obrazovanja zavarenog spoja topljenjem.3. ravanske i zapreminske gre{ke i oscilacije atoma oko ravnote`nih polo`aja. 1.1.1 Sl. a-obratci pre spajanja. koji u zavisnosti od toplotnog izvora mogu biti: . [ema zavarivanja metala pritiskom. Sl.1. U realnim metalima i legurama kristalna struktura nije idealna ve} se javljaju ta~kaste.1. Prema tome. zavarivanjem.1. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA 1. zakovicama.

kompleksnim fizi~ko-hemijskim pojavama koje su specifi~ne za pojedine postupke zavarivanja. Sl. * gasno.za-zavarivanje polo`enom elektrodom. nje pritiskom na niskim temperaturama. Postupci zavarivanja topljenjem u funkciji od na~ina zagrevanja su: * gasno. top-ljenje osnovnog i dodatnog materijala. * indukciono. 1. 3. bradavi~asto i {avno). * liva~ko zavarivanje. toplotne dilatacije. * zavarivanje plazmom i * zavarivanje laserom. strukturne promene * kova~ko. kristalizacija rastopljenog metala i {ljake. 4. * hladno. * elektrolu~no: a-elektrolu~no zavarivanje u atmosferi vazduha: Sl. * zavarivanje pod troskom. .1. turama. varivanje pritiskom na povi{enim tempera-gravitaciono elektrolu~no zavarivanje. 2. * zavarivanje eksplozijom. * difuziono.4 Brzine zavarivanja pojedinim postupcima. * elektrootporno: su~eono zavarivanje (zbijanjem i varni~enjem). d-elektrolu~no zavarivanje atomizovanjem u mlazu vodonika.zavarivanje topljenjem.3.Jokovi} ZAVARIVANJE 2 * aluminotermijsko. 1. preklopno zavarivanje (ta~kasto. b-elektrolu~no zavarivanje u za{titnom ili aktivnom gasu: -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi inertnih gasova-MIG -zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnih gasova-TIG (WIG). c-elektrolu~no zavarivanje pod za{titnim prahom-EPP. Proces zavarivanja je pra}en Sl. Zavisnost izme|u pritiska i temperature -zavarivanje golom elektrodom. * ultrazvu~no. -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi vodene pare. * aluminotermijsko zavarivanje.zavarivaelektrodom -REL. Kod postupaka zavarivanja topljenjem zajedni~ke pojave su: toplotni procesi (zagrevanje i hla|enje). Kod postupaka zavarivanja pritiskom nema te~nih faza ali se javljaju znatna pritisna naprezanja. e-elektrolu~no zavarivanje ugljenim elektrodama. strukturne promene u osnovnom materijalu i u {avu. odvijanje hemijskih reakcija u te~nim fazama (metal i {ljaka). deformacije. odvijanje hemijskih reakcija na grani~nim povr{inama u sistemu metal-{ljaka-atmosfera. * zavarivanje elektronskim snopom. -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi CO2-MAG (CO2). potrebnih za zavarivanje `eljeza tehni~ke ~is-ru~no elektrolu~no zavarivanje oblo`enom to}e.nije mogu}e zavarivanje.

Karakteristike toplotnih procesa. 1. velika brzina.5 Promena temperature pri zavarivanju u ta~kama A. Osobina toplotnog izvora. B i C. 1. koeficijent provo|enja toplote λ [W/m K]. a mogu da budu: prema vrsti raspodele. rekristalizaciju. Izvori toplote imaju snagu q. izaziva strukturne promene u zoni uticaja toplote. mo`e se dobiti ve}i broj raspodela toplote u zagrevanim telima koje se mogu matemati~ki definisati. [m2/s].1. prema du`ini delovanja. koeficijent temperaturne provodljivosti a=λ/cv. zapreminski toplotni kapacitet cv [J/m3K].koncentrisani u ta~ku ili sa nekom zakonitom raspodelom. Sl. pokretni i brzopokretni. deformacije i pojavu sopstvenih napona. kao {to su /3/: beskona~no telo koje nema ni jednu grani~nu povr{inu koja uti~e na prostiranje toplote u telu.6 Termi~ki ciklus zavarivanja. odvijanje u relativno maloj zapremini ili odvijanje u specifi~noj atmosferi. [ W]. srednje debljine ima dve grani~ne paralelne povr{-ine na relativno malom rastojanju. polubeskona~no telo ima samo jednu grani~nu povr{inu na kojoj deluje toplotni izvor. plo~a Toplota koja se dovodi za topljenje dela osnovnog materijala i dodatnog materijala ili za zagrevanje osnovnog materijala do temperature maksimalne plasti~nosti. prostiranje toplote u zavarenom spoju zavisi od: Oblika i mera zavarene konstrukcije. koeficijent povr{inskog odavanja toplote zra~enjem i konvekcijom α. strukturne promene. toplotno-fizi~kim osobinama i izvora toplote. Kombinacijom navedenih ra~unskih {ema sa ra-zli~itim Sl. u razmatranjima toplotnih procesa koriste se Sl. tanka plo~a ima dve grani~ne povr{ine na malom rastojanju tako da je temperatura po debljini izjedna~ena i {tap sa cilindri~nom grani~nom povr{inom kod koga je raspodela temperature po preseku ujedna~ena. Sl.trenutni i sa neprekidnim dejstvom.nepokretni. Da bi se mogle predvideti ove promene neophodno je poznavati temperaturu i njenu promenu u toku vremena u datoj ta~ki osnovnog materijala. [W/m2 K]. sa navedenim osobinama. Toplotno-fizi~ke osobine metala koje uti~u na raspodelu toplote su /4/: specifi~na toplota c [J/kg C]. prema polo`aju u odnosu na neku ta~ku. Me|u velikim brojem mogu}ih raspodela toplote mogu se na}i one raspodele koje u najve}em stepenu odgovaraju raspodeli toplote pri pojedinim procesima zavarivanja: . hemijskih reakcija u te~noj fazi i strukturnih promena u ~vrstoj fazi su: relativno visoka temperatura. S obzirom da su oblici i mere zavarenih konstrukcija veoma raznoliki.2 Toplotni procesi pri zavarivanju ra~unske {eme zagrevanog tela. Ovo zagrevanje i hla|enje izazivaju: topljenje. Kod ve}ine postupaka zavarivanja osnovni materijal se zagreva do temperature tople plasti~ne deformacije ili iznad temperature topljenja i ponovo se hladi do sobne temperature. Toplotno-fizi~kih osobina osnovnog materijala.Jokovi} ZAVARIVANJE 3 u osnovnom materijalu i u {avu i toplotne dilatacije. Raspodela temperature tj.

• Brzina zagrevanja.dozvoljeno vreme. Ovi parametri termi~kog ciklusa zavarivanja bitno uti~u na promenu struktu-re i osobina u ZUT.redosled slojeva. Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom za-varivanju zavisi i od toga da li se zavari-vanje izvodi sa du-ga~kim (zavarivanje po ~itavoj du`ini 0. II.1. Sl. blizini korena.5÷1 m) ili kratkim slojevima.u ta~ki 1 koja se nalazi u . • Vreme zadr`avanja iznad odre|ene temperature.1.temperatura β→γ transformacije (β.temperatura po~etka austenitno→martenzitne transformacije. Ova zavisnost se naziva termi~ki ciklus zavarivanja.7 Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom zavarivanju sa duga~kim slojevima. τD.nemagneti~ni ferit).6. Sl. Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 4 • elektrolu~nom navarivanju na povr{inu masivnog tela ili debele plo~e odgovara ra~unska {ema za pokretni ta~kasti izvor toplote na povr{ini polubeskona~nog tela. • su~eonom elektrolu~nom zavarivanju dve tanke plo~e u jednom prolazu odgovara ra~unska {ema za pokretni linijski izvor toplote u tankoj plo~i. • Brzina hla|enja. III i IV. 1. TD-dozvoljena temperatura.8 Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom zavarivanju sa kratkim slojevima. Termi~ki ciklus zavarivanja daje zna~ajne informacije o promeni temperature u datoj ta~ki u toku procesa zavarivanja kao {to su: • Temperatura predgrevanja To.10.u ta~ki 2 koja se nalazi u blizini povr{ine {ava.5. Sl.1 Sl. TMs. 4. TAc3.1. I. • Maksimalna temperatura na koju se ta~ka zagreva. Sl. τz. Re{avanjem matemati~kih izraza ovih raspodela mogu se dobiti vrednosti temperature u pojedinim ta~kama u funkciji od vremena Sl. a. • su~eonom elektrootpornom zavarivanju odgovara ra~unska {ema za pokretni povr{inski izvor toplote. b.

05 0. Cu i Cu-legure.04 0. Ovo ne zna~i da se i ~elici drugih kvaliteta ne mogu koristiti kao osnovni zavariva~ki materijal. elemenata u %. 2.05 0. Tab.20 1.05 50÷70 50÷70 daN/mm2 nije potrebno pre0. Od najve}eg zna~aja su: legure `eleza (~elik i sivi liv).22%. 2.50 0.1 Uvod Pod zavariva~kim materijalima podrazumevaju se materijali koji su neophodni za formiranje zavarenog spoja.55 0. daN/mm2 37÷52 50÷70 @ilavost.22 1.22 1. jer se one najvi{e koriste kao konstrukcioni materijali i najve}i broj zavarenih spojeva se upravo izvodi na ovim legurama. 0.24 1. Mg-legure.40 0. nosti pri zavarivanju ako je C≤0.04 0.04 0. Od navedenih materijala najve}i zna~aj imaju legure `eleza.50 0. netopive elektrode.13 daN⋅m/cm2. dodatni materijal. Al i Al-legure.B0. izra~u0. Tab.60 0. ~elika daN/mm2 C Mn Si S P Cekv≤0.55 0. hidrotehnici.60 0. 39 (-20oC) 27 (-50oC) ^elici izuzetno velike otpornosti prema E 27 (-40oC) 39 (-40oC) krtom lomu 1.22 1. .05 0. Ispitivanje `ilavosti se vr{i na [arpi-V epruveti dubine `ljeba 2 mm.20%.04 50÷70 va osnovnog materijala po izrazu: ( 2 .1 ^elici za zavarene konstrukcije prema dokumentu IIS/IIW-367-71 Kvalitet ~elika B C Zatezna ~vrsto}a. Me|unarodni institut za zavarivanje (IIW) dao je preporuke za izbor ~elika za izradu zavarenih konstrukcija u visokogradnji. 0.24 1.40 0.50 0. Osnovni kriterijum za izbor ~elika za navedene svrhe je `ilavost. Za ~elike sa zateznom ~vrsto}om 37÷52 daN/mm2 nije potrebno preTab. 2.2 Osnovni materijali Osnovni zavariva~ki materijali su materijali koji se spajaju zavarivanjem i to mogu biti svi metali i legure koji su na{li primenu u tehnici i industriji. ρ2V.1 ) Cekv=C+Mn/6+(Cr+Mo+V)/5+(Ni+Cu)/15 Op{ti konstrukcioni ~elici za izradu zavarenih konstrukcija dati su u standardu JUS C. D Ekvivalentni sadr`aj ugljenika. transportnih sredstava i sli~no. ZAVARIVA^KI MATERIJALI 2. Tab.50 0.55 0. Ni-legure.41 i debljina d≤37 mm. To su: osnovni materijal. 29 (0oC) o 27 (-30 C) D 27 (-25oC) ^elici otporni prema efektu zareza.Jokovi} ZAVARIVANJE 5 2.04 50÷70 tako|e prema preporuci IIW. dok hemijski sastav uti~e na mere predostro`nosti koje treba primeniti pri zavarivanju.04 37÷52 E nava se na osnovu hemijskog sasta0.500.55 0.04 0.05 0. gradnji rezervoara.06 37÷52 Za ~elike sa zateznom ~vrsto}om B 0.20 1.05 37÷52 Cekv≤0. 2. mostogradnji. J 27 (0oC) Primedba Za konstrukcije od srednje debelih materijala podvrgnute normalnim optere}enjima.60 0.60 0. 1J≈0.50 0. 27 (-10oC) ^elici otporni prema efektu zareza.04 50÷70 nosti pri zavarivanju ako je C≤0.2 Hemijski sastav ~elika za zavarene konstrukcije. Ne preporu~uje se ispitivanje `ilavosti.05 37÷52 duzimati posebne mere predostro`C 0.45 i debljina d≤25 mm. pomo}ni materijali.24 1. duzimati posebne mere predostro`Kvalitet Rm Maksimalni sadr`aj leg. 0. energetski materijali i materijali za li~nu i op{tu za{titu.

0562 ^.0461 ^.045 0.20 0. Jezgro elektrode od ~elika se izra|uje od ugljeni~nog. JUS C.05 0. fosfor) i nemetalnih uklju~aka iz {ava.05 0.10. Al-Si-Mg i dr. Da bi obloga elektrode mogla da obrazuje {ljaku. sumpor.20 0.045 0.0361 ^.05 0. Tab.06 0.0563 Max. J 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 Temeratura.22 0. 9.17 0. Oblogu elektroda za REL zavarivanje sa~injavaju organske i mineralne materije i vezivno sredstvo. ulaza u njegov sastav.17 0.045 0. Oksidi osnovnog metala i legiraju}ih elemenata.0261 ^. a iz {ava se mogu ukloniti dodavanjem u oblogu elemenata koji imaju ve}i afinitet prema kiseoniku. To su: elektrode i elektrodne `ice. Zbog toga je ona pri zavarivanju te~na.5 Rm daN/mm2 34÷42 37÷45 37÷45 37÷45 42÷50 42÷50 42÷50 44÷54 44÷54 44÷54 52÷62 52÷62 52÷62 @ilavost ρ2V. azot.045 0.0482 ^. aluminijuma i njegovih legura su definisani u odgovaraju}im standardima /5.05 0.045 0.045 0. legiranog i visokolegiranog ~elika ~iji je hemijski sastav propisan odgovaraju}im standardima /8. granit.55 1.20 0.55 1. % C P S Si Mn 0.3. fluorit i druge minerale. manganovu rudu. Gole elektrode se skoro i ne upotrebljavaju za REL zavarivanje zbog problema odr`avanja stabilnog luka i nedovoljnog kvaliteta zavarenog spoja.1 Elektrode za REL zavarivanje Elektrode za REL postupak zavarivanja mogu da budu gole i oblo`ene.0362 ^. Jezgra za elektrode koje se koriste za zavarivanje bakra i njegovih legura izra|uju se od niskolegiranog bakra i bronzi /13/. tako da smanjuje brzinu hla|enja {ava. Al-Si. kvarc.045 0.0363 ^. Tab. proizvodi se od legura na bazi `eleza. legura bakra.17 0.0462 ^.15 0.045 0. oC +20 +20 0 -20 +20 0 -20 +20 0 -20 +20 0 -20 2.045 0. Novoobrazovani oksidi isplivavaju na povr{inu {ava i vezuju se u {ljaku. /14/. 12/.B0.5 0.045 0. jezgro se proizvodi livenjem.045 0. Oznaka ^.20 0. 6/ . Jezgra elektroda za REL zavarivanje aluminijuma i njegovih legura izra|uju se od niskolegiranog Al i legura Al-Mn. raspodeljuju se izme|u troske i {ava. 2. Al-Mg.045 0.0561 ^. bakra i aluminijuma hladnim izvla~enjem.22 0.05 0. Dezoksidacija i legiranje rastopa.0481 ^.20 0.05 0. nalazi se na povr{ini te~nog metala u {avu i {titi ga od {tetnog uticaja gasova iz vazduha.3 Konstrukcioni ~elici za zavarene konstrukcije.05 0.0483 ^. Elementi koji vr{e . sadr`aj legiraju}ih elemenata. mramor. 11.20 0.045 0. uz istovremeno izvla~enje oksida iz {ava i njihovo vezivanje.045 0. Oblo`ene elektrode se sastoje od metalnog jezgra kru`nog popre~nog preseka i nemetalne obloge. Uloga obloge elektrode je vi{estruka: Obrazovanje {ljake.55 1. 2. mora da sadr`i: hematit.05 0. [ljaka predstavlja sme{u oksida metala koja ima ni`u ta~ku topljenja od metala {ava (kod elektroda za zavarivanje ~elika {ljaka se topi na 1100÷1200oC) i manju specifi~nu masu.05 0.500 /7/.045 0. rutil. [ljaka ima relativno malu toplotnu provodnost.3 Dodatni materijali Dodatni materijali u~estvuju u formiranju zavarenog spoja tj.045 0. Metalno jezgro oblo`enih elektroda je pre~nika 2÷6 mm.20 0.Jokovi} ZAVARIVANJE 6 Osnovni zavariva~ki materijali na bazi bakra.5 0. Kod legura koje nemaju sposobnost deformisanja u hladnom stanju. Ovim se produ`ava vreme za metalur{ke i hemijske reakcije izdvajanja nepo`eljnih legiraju}ih elemenata i gasova (kiseonik. koji se obrazuju u toku topljenja elektrode i osnovnog materijala.0463 ^.

Obloga elektroda celuloznog tipa sadr`i znatnu koli~inu organskih materija (drvnu celulozu. velika dubina uvara. relativno gusta u te~nom stanju a lako se skida posle o~vr{}avanja. * Elektrode sa baznim karakterom obloge. sa ili bez mangan-oksida. 4.oznaka R i RR. Povr{ina {ava je neravna i naborana. Jonizacija vazdu{nog prostora u zavariva~kom luku. Osetljvost na tople prsline je izra`ena naro~ito kod ugaonih spojeva. celulozu iz pamuka). na bazi oksida `eleza. * Elektrode sa rutilnim karakterom obloge. 3. Primena: Za rad sa jednosmernom i naizmeni~nom strujom. mramor i magnezit. rad sa reletivno velikim ja~inama struje zavarivanja. manganoksid.05% za umirene.oznaka A. koji {tite zonu zavarivanja. Zavariva~ki luk je nestabilan u vazduhu jer se u njemu nalaze gasovi sa relativno velikim potencijalom jonizacije (≈15 V) i pare metala koji tako|e imaju relativno veliki napon jonizacije (≈8V). u cilju pobolj{anja mehani~kih osobina.oznaka C. Uglavnom se koriste za izvo|enje unutra{njih ugaonih {avova ~ije mehani~ke osobine nisu va`ne. zatim sadr`i i fero-mangan i fero-silicijum. i Ti i dodaju se u oblogu u obliku ferolegura.oznaka B Obloga ovih elektroda sadr`i znatnu koli~inu kalcijum-karbonata ili magnezijum-karbonata i kalcijum fluorita. Obloga kod ovih elektroda je uglavnom debela. Za obavljanje ove funkcije. K. [avovi . Pored `elezo-oksida.oznaka AR. * Elektrode sa oksidnim karakterom obloge. [avovi izvedeni bazi~nim elektrodama imaju mali sadr`aj vodonika (ako su elektrode bile suve tj. u oblogu se dodaju: skrob. * Elektrode sa celuloznim karakterom obloge. tako da je povr{ina o~vrslog {ava neravna. Mn. zatim silikate i fero-legure. Ca) sa manjim naponom jonizacije (≈2÷3V). Prema hemijsko-metalur{kom karakteru obloge vr{i se i podela eletroda na /15/: * Elektrode sa kiselim karakterom obloge na bazi oksida gvo`|a. Elektrode sa baznom {ljakom imaju srednju dubinu uvara i pogodne su za zavarivanje u svim polo`ajiama u prostoru. Zbog toga se u oblogu dodaju minerali koji sadr`e alkalne i zemnoalkalne elemente (Na. Koriste se za zavarivanje niskougljeni~nih nelegiranih ~elika relativno velike debljine. Ovaj tip elektroda se koristi za zavarivanje u svim polo`ajima u prostoru. Oblogu ovih elektroda sa~injavaju oksidi `eleza. sa peko 95% TiO2. dekstrin. odnosno od 0. naro~ito u polo`enom polo`aju.Jokovi} ZAVARIVANJE 7 dezoksidaciju su Si.06% za neumirene ~elike. pri horizontalno-vertikalnom i vertikalnom polo`aju zavarivanja i pove}ava se ako je sadr`aj ugljenika ve}I 0. Legiranje {ava. niskolegiranih ~elika i ~elika sa pove}anim sadr`ajem ugljenika i sumpora u odnosu na niskougljeni~ne nelegirane ~elike koji imaju dobru zavarljivost. mo`e se izvesti preko obloge u koju se dodaju odgovaraju}e ferolegure ili ~isti metali za legiranje. /16/. Ovi elementi pove}avaju koncentraciju jona u stubu luka i pove}avaju stabilnost njegovog gorenja. u sastav obloge kod ovih elektroda ulazi i titan-oksid u koli~ini do 35%.6% vlage) tako da su otporne na pojavu vru}ih i hladnih prslina. celuloza. Op{te karakteristike ovih elektroda su: relativno velika brzina topljenja. mada se mogu koristiti i za ostale polo`aje zavarivanja. Obloga je relativno debela.24% a sadr`aj sumpora ve}i od 0. Ostale osobine ovih elektroda su sli~ne osobinama elektroda sa kiselom oblogom na bazi `elezooksida. Predvi|ene su za rad sa jednosmernom strujom na + polu a za rad sa naizmeni~nom strujom sastav obloge se mora posebno podesiti. u oblogu se dodaju materije koje se na temperaturi zavarivanja razla`u uz obrazovanje znatne koli~ine gasova. nisu sadr`ale vi{e od 0. Obrazuje se relativno mala koli~ina {ljake koja se lako skida. Al. tako da je {ljaka baznog karaktera. Dubina uvara je mala. Obrazovanje za{titne atmosfere oko zone zavarivanja. Da bi se spre~ilo prodiranje azota i kiseonika u {av. silicijumdioksid i feromangan kao dezoksidaciona sredstva. * Elektrode sa kiselim karakterom obloge rutilnog tipa. [ljaka je izrazito kiselog karaktera. te~an metal u {avu je relativno hladan. {ljaka se lako skida. kompaktna i veoma se lako skida. Obloga rutilnih elektroda sad`i mineral rutil. {ljaka je te~ljivija nego kod kiselih elektroda na bazi `elezo-oksida i lako se skida posle o~vr{}avanja. imaju relativno veliku brzinu topljenja i veliku dubinu uvara. mangan-oksida i fero-mangana. prirodne silikate i fero-legure kao dezoksidaciona sredstva.

jer sadr`e relativno veliku koli~inu vode.Na2SiO3. Pomo}u ovih elektroda je mogu}e su~eono zavarivanje i zavarivanje T-spojeva na osnovnom materijalu debljine 14÷16 mm pez izrade `ljeba. Obloge manje debljine se nanose umakanjem jezgra u pripremljenu pastu. Zavarivanje se izvodi sa po jednim zavarom sa svake strane.80÷0. . 2.5 @ica za zavarivanje gasnim plamenom @ice za zavarivanje gasnim plamenom se proizvode od ~elika /20/. * Elektrode sa posebnim vrstama obloge. visok nivo mehani~kih osobina i imaju ve}u otpornost na pojavu hladnih i vru}ih prslina nego {avovi izvedeni elektrodama sa oksidnim karakterom obloge. Oblo`ene elektrode se upotrebljavaju isklju~ivo i suvom stanju i ako do|e do njihovog vla`enja treba ih pre upotrebe su{iti na na 200÷300oC u trajanju ≈60 minuta.Elektrode sa visokim stepenom iskori{}enja. Ni i Mn /18/.Jokovi} ZAVARIVANJE 8 izvedeni ovim elektrodama imaju lep izgled. a obloge srednje i ve}e debljine se nanose ekstruzijom sme{e oko jezgra.2÷2. zavarivanje 2. da bi se nadoknadio njihov gubitak usled oksidacije. Elektrode ~ija je obloga naneta umakanjem prvo se podvrgavaju niskotemperaturnom su{enju na 40÷50oC.obloge srednje debljine sadr`e do 15% celuloznih materijala (oznaka R) i posebno su pogodne za zavarivanje u vertikalnom polo`aju i polo`aju iznad glave. 2. a zatim visokotemperaturnom su{enju na 300÷400oC. Preporu~uje se naizmeni~na struja zavarivanja (zbog manjeg skretanja) ~ija je ja~ina za 20÷40% ve}a od struje zavarivanja kod "normalnih" elektroda. mlevenjem i prosejavanjem komponenti i njihovim me{anjem. @ica se proizvodi u {irokom spektru pre~nika i du`ina. koja je pobakarisana. Elektrode rutilnog tipa se proizvode sa dve debljine obloge: .0 i koeficijent topljenja od 12÷20 g/A h zahvaljuju}i `eleznom prahu koji se stavlja u oblogu.2 Proizvodnja oblo`enih elektroda za REL zavarivanje Jezgro elektrode za REL zavarivanje se proizvodi postupcima plasti~ne prerade a kod neplasti~nih materijala livenjem. 2. pre~nika 0. Stepen iskori{}enja elektrode predstavlja odnos te`ine dodatnog materijala koji je u{ao u sastav {ava prema istopljenoj te`ini metalnog jezgra elektrode /17/. Visokotemperaturno su{enje elektroda koje u oblozi sadr`e organske materije izvodi se na 150÷180oC.3.98 a koeficijent topljenja 8÷10 g/A h. Sme{a za oblogu se izra|uje drobljenjem.oznaka S.3 Elektrodna `ica za EPP postupak zavarivanja Elektrodna `ica za EPP zavarivanje ~elika je hladno vu~ena ~eli~na `ica pre~nika 0.8÷12 mm /18/. prvo na suvo a zatim sa vezivnim sredstvom. Kod klasi~nih elektroda za REL zavarivanje stepen iskori{}enja je 0. od legura na bazi bakra /13/ i od legura na bazi aluminijuma /14/ i po svom hemijskom sastavu mora odgovarati hemijskom sastavu osnovnog materijala.3. Hemijski sastav `ice je niskougljeni~ni ~elik ili legiran sa Mo. ali se ipak moraju preduzimati posebne mere predostro`nosti.3.obloge velike debljine sadr`e do 5% celuloznih materija (oznaka RR).6÷2. U ovu grupu elektroda spadaju elektrode koje se ne mogu svrstati ni u jednu od prethodnih vrsta a to su: . odnosno 2÷10 mm /19/. @ica je bakarisana. .3. Elektrode sa oblogom koja je naneta ekstruzijom su{e se samo na 300÷400oC.Elektrode sa dubokim prodiranjem.4 Elektrodna `ica za zavarivanje u atmosferi CO2 Elektrodna `ica za zavarivanje u atmosferi CO2 je od niskougljeni~nog ~elika sa pove}anim sadr`ajem Si i Mn. . Kao vezivno sredstvo koristi se vodeno staklo. bez popre~nog kla}enja vrha eletrode. Elektrode sa visokim stepenom iskori{}enja imaju koeficijent iskori{}enja 1.4 mm.

5÷10 mm i du`ine 50÷175 mm /21/. melju u klasiraju po krupno}i prosejavanjem. koji ne vr{e legiranje {ava i aktivne. /23/. 2.3 ) MnO+Fe=FeO+Mn SiO2+2Fe=2FeO+Si Topljeni pra{kovi Dezoksidacija rastopa. jonizaciju gasnog prostora u mehuru i obrazovanje za{titne atmosfere u gasnom mehuru u uslovima velike brzine zavrivanja. a naj~e{}e se rade u obliku pravih i krivih {ipki ili diskova. gde dolazi do njene granulacije. mehani~ke osobine ~istog {ava u kombinaciji sa `icom odre|enog kvaliteta. . Dodatak ovih oksida olak{ava uspostavljanje zavariva~kog luka i pove}ava stabilnost njegovog gorenja. Granule se su{e.4 Netopive elektrode za zavarivanje u za{titnom gasu Elektrode od volframa se proizvode u obliku {ipki pre~nika 0. zbog ~ega se ove elektrode koriste isklju~ivo za{titnoj atmosferi inertnih gasova. Mogu da budu od nelegiranog volframa. ali se ~e{}e izra|uju od volframa koji je legiran sa nekim od oksida. ~vrsto}u i elektroprovodnost na povi{enim temperatura (500÷600oC). {to je ve}ina kerami~kih pra{kova.5÷1. CuCr1. U zavisnosti od karaktera {ljake pra{kovi mogu biti kiseli i bazni. odnosno uklanjanje FeO se vr{i njegovim prevo|enjem u {ljaku i vezivanjem u stabilne silikate. helijum i vodonik ili njihova sme{a. 2. napon praznog hoda pri zavarivanju sa naizmeni~nom strujom. za zavarivanje obojenih metala i za navarivanje. CuCrZr. Prema na~inu izrade. kao {to su: CuCd1. Aktivni pra{kovi mogu da budu slabo legiraju}i (ve}ina topljenih pra{kova) i jako legiraju}i. Da bi se smanjila koli~ina vodonika u {avu moraju se koristiti suvi pra{kovi. Prema nameni. kao {to su argon. `elezo-oksid. pri ~emu se legiranje rastopa vr{i samo preko pra{ka i to manganom i silicijumom po reakcijama: ( 2 . CuNi2Si. Klasifikacija i ozna~avanje pra{kova vr{i se po vi{e osnova /24/: na~in proizvodnje.35÷4. a prema sadr`aju mangan-oksida pra{kovi mogu biti: niskomanganski sa manje od 15% MnO.5÷3 mm. melju.5 Netopive elektrode za elektrootporno zavarivanje Elektrode za elektrootporno zavarivanje proizvode se od legura na bazi bakra. CuNiBe. CuBe2 i CuAl10Fe5Ni5 /22/.20%. karbonati alkalnih i zemnoalkalnih metala i ferolegure za dezoksidaciju i legiranje.Jokovi} ZAVARIVANJE 9 2. legiranje {ava se vr{i preko elektrodne `ice. pra{kovi mogu biti namenjeni za zavarivanje niskougljeni~nih. srednjemanganski sa15÷30% MnO i visokomanganski koji sadr`e iznad 30% MnO.6 Pra{kovi za EPP zavarivanje Pra{ak za EPP zavarivanje treba da obezbedi: obrazovanje {ljake u koju prelaze metalni oksidi. mangan-oksid. jer pove}ava emisionu sposobnost volframa. titandioksid. CuCoBe. dezoksidaciju i legiranje metala {ava. vrsta struje za zavarivanje. U prisustvu kiseonika zagrejan volfram brzo oksidi{e i sagoreva. LaO2 i CeO2 u koli~ini 0. kao {to su: ThO2. Pra{ak u te~nom stanju treba da je viskozan. Prema stepenu legiranja pra{kovi se dele na pasivne. niskolegiranih i visokolegiranih ~elika. koji vr{e legiranje {ava. Topljenje se vr{i na 1400oC a istopljena masa se u tankom mlazu izliva u proto~nu vodu. maksimalna brzina zavarivanja. gustina 1. Ove elektrode treba da imaju {to ve}u tvrdo}u. a sa druge strane sni`ava temperaturu vrha elektrode i omogu}ava znatno pove}anje gustine struje.8 kg/dm3 a pre~nik zrna 0. Oblici ovih elektroda su raznovrsni i prilago|eni su obliku zavarenog spoja.2 ) ( 2 . Temperatura topljenja pra{ka treba da je ni`a od 1200oC. a su{enje se izvodi na 200oC u toku 1 sata. U sastav pra{kova ulaze: kvarc. Obrazovana {ljaka posle hla|enja treba da se lako skida. ZrO2. Topljeni pra{kovi (srednjemanganski i visokomanganski) se proizvode slede}im postupkom: Komponente pra{ka se drobe. Pri zavarivanju drugih materijala. maksimalna struja zavarivanja. izme{aju u potrebnom odnosu i stave u pe} za topljenje. razlikuju se topljeni i netopljeni (kerami~ki) pra{kovi. Topljeni pra{kovi se primenjuju za zavarivanje niskougljeni~nih i niskolegiranih ~elika. granulacija.

je nezasi}eni ugljovodonik koji se naj~e{}e dobija reakcijom kalcijum karbida i vode: ( 2 .3÷93% acetilena) je eksplozivna na temperaturi do 300oC pri atmosferskom pritisku. /28. lemljenje ili rezanje su vodonik /27/ i sme{a propana i butana. Za{titni gasovi mogu da budu inerti ili aktivni. Po{to nema topljenja.7 Gorivi gasovi Acetilen gasno Gasovi za gasno zavarivanje Za gasno zavarivanje i rezanje koriste se gorivi gasovi i kiseonik. karbonata. 2. srednje. koristi se elektrodna `ica od nisko ugljeni~nog ~elika.5 bar. zatim se izme{aju u odre|enom odnosu uz dodatak vodenog stakla kao veziva. Pri zavarivanju sa kerami~kim pra{kovima. kao i za zavarivanje bakra.7% acetilena) pri atmosferskom pritisku eksplodira na 305oC. potro{nja acetilena na sat ne sme biti ve}a od 20% njegovog sadr`aja u boci. Ostali gorivi gasovi.9 Za{titni gasovi Za{tita zavariva~kog luka i te~nog metala u {avu od negativnog uticaja komponenti vazduha se mo`e ostvariti za{titnim gasovima. Sklonost acetilena ka eksplozivnom razlaganju se smanjuje ako se on rastvori u acetonu ili ako se molekuli acetilena me|usobno razdvoje u manje grupe pomo}u porozne kerami}ke mase. Kerami~ki pra{kovi 2. Gasoviti kiseonik za zavarivanje se. Gasovi se pakuju u ~eli~ne boce u te~nom ili gasovitom stanju.4 ) CaC2+2H2O→C2H2+Ca(OH)2+Q Acetilen je nestabilan. naj~e{}e. Od gorivih gasova za gasno zavarivanje i rezanje koriste se : acetilen. Boce za actilen imaju zapreminu do 160dm3 ali su u upotrebi naj~e{}e boce sa zapreminom 40 dm3 u koje mo`e stati oko 6. 29/. sagorevanje gorivih gasova se izvodi u atmosferi kiseonika. sigurnosni prostor 8%. Raspodela prostora u bocama za acetilen je slede}a: porozna masa 25%. se~enju i lemljenju koristi se gasoviti ili te~ni kiseonik. oksida.5÷2 bar. Ve}i potro{a~i koriste cisterne za lagerovanje te~nog kiseonika i centralizovano snabdevanje. se prvo usitne. Pritisak acetilena u bocama je 15÷20 bar i zavisi od spoljne temperature.8 Kiseonik Da bi se pove}ala brzina sagorevanja gorivih gasova i pove}ala toplotna mo} zavariva~kog plamena. Ostali gorivi gasovi 2. a legiranje i modifikacija rastopa se vr{i preko komponenti pra{ka. koja se zatim su{e na 300÷400oC u trajanju od 2 sata.3÷80. na 19oC. nikla i njihovih legura.i visokolegiranih ~elika. Za gasno zavarivanje i rezanje se koristi acetilen koji sad`i minimum 99% C2H2 koji se pakuje u ~eli~ne boce sa poroznom masom i acetonom kao rastvara~em /25/. Pri zavarivanju. Granulacijom iz nepe~ene paste dobijaju se zrna pre~nika 1÷3 mm. Acetilen. a minimalni zaostali pritisak u boci. za navarivanje ~elika. ne sme biti manji od 1÷1. koje su obliku fero-legura. koji se koriste za dobijanje toplote za zavarivanje. Brzina pra`njenja boce tj. C2H2. aceton 38%. u kerami~ke pra{kove se mogu staviti materijali koji se razla`u na visokim temperaturama. dok sme{a vazduha i acetilena (2. Boce za kiseonik se obele`avaju plavom bojom. i dr. prostor za {irenje acetona pri apsorpciji acetilena 29%. Proizvodnja kerami~kih pra{kova se obavlja na slede}i na~in: Komponente pra{ka. Zaostali pritisak kiseonika u praznim bocama ne sme da bude manji od 1.5 kg kiseonika pri pritisku od 150 bar na 20oC.5 kg acetilena /26/. Inertni gasovi su azot i argon a aktivni ugljendioksid i vodonik.Jokovi} ZAVARIVANJE 10 Kerami~ki pra{kovi se koriste za zavarivanje nisko-. vodonik i sme{a propana i butana. Sme{a acetilena i kiseonika (2. tako da se pod odre|enim pritiskom i temperaturom razla`e burno uz eksploziju. isporu~uje u ~eli~nim bocama zapremine 40 dm3 u koje stane oko 8. .

3. su: Du`ina luka l je rastojanje izme|u vrha elektrode i povr{ine osnovnog materijala (pri zavarivanju sa relativno malim ja~inama struje).tzv.1-c. b-nezavisni zavariva~ki luk. zbog odvo|enja toplote u okolinu sa periferije stuba. nezavisan luk. ili izme|u dve elektrode i osnovnog zavariva~kog luka. Sl. odnosno rastojanje izme|u vrha elektrode i povr{ine rastopa na osnovnom materijalu (pri zavarivanju sa relativno velikim ja~inama struje). 3. Elektroda mo`e da bude topiva. Joni i elektroni nastaju jonizacijom molekula gasa koji sa~injavaju vazduh.jona i elektrona kroz vazdu{ni prostor izme|u provodnika /3/. ili netopiva u kom slu~aju se dodatni materijal mora posebno unositi u zavariva~ki luk. * Autoelektronska emisija nastaje pod dejstvom spolja{njeg elekti~nog polja koje stvara izvor . atoma metala i komponenti obloge elektrode ili pra{ka.2 Prenos energije kroz luk i zagrevanje katode i anode Elementi zavariva~kog luka.1-a . mre`ne ili pove}ane u~estanosti. Sl. c-trofazni zavariva~ki luk. Anodna i katodna mrlja su u`areni delovi anode i katode. Katodna oblast je deo oko katodne mrlje ~ija debljina odgovara du`ini slobodnog puta elektrona u gasu oko katode tj. Kod jednosmerne struje elektroda Sl. 3. 3. relativno velike gustine struje i relativno visoke temperature. kada igra i ulogu dodatnog materijala. Zavariva~ki luk predstavlja stabilni eletri~ni luk tj.mo`e da bude vezade i osnovnog materijala. pozitivni joni i neutralni atomi sa najve}om temperaturom u osi stuba. Stub luka je prostor izme|u katodne i anodne oblasti u kome se nalaze elektroni. Op{te karakteristike zavariva~kog luka su: relativno male vrednosti napona. Izvori naizmeni~ne struje su transformatori a izvori jednosmerne struje su generatori jednosmerne struje ili ispravlja~i. polaritet elektrode se menja u skladu sa u~estalo{}u naizmeni~ne struje. Kod luka koji se napaja naizmeni~nom strujom. Zavariva~ki luk mo`e da bude uspostavljen izme|u elektrode i osnovnog matrijala. grafit) termoelektronska emisija ima va`nu ulogu. a-zavariva~ki luk uspostavljen izme|u elektro. oko 10-4÷10-5 cm. Anodna oblast je podru~je oko anode debljine 10-3÷10-4 cm u kojoj preovladava struja elektrona. 15÷80 V. 2000÷4000oC. Za uspostavljanje i napajanje zavariva~kog luka koristi se jednosmerna ili naizmeni~na struja. Sl. kombinovani luk.2. prema Sl.1 Uvod Zavariva~ki luk je osnovni izvor toplote za sve postupke elektrolu~nog zavarivanja. Naizmeni~na struja za napajanje luka mo`e da bude jednofazna ili fi{efazna. 3.tzv. ili izme|u dve elektrode. stabilni prenos elektriciteta izme|u dva provodnika razli~itog polariteta.1 [eme zavariva~kog luka. Provo|enje elektriciteta kroz zavariva~ki luk se vr{i kretanjem naelektrisanih ~estica.obrnuta polarnost. Sl. jer se sa nje emituju elektroni koji vr{e po~etnu jonizaciju atoma gasa u stubu luka. Emisija elektrona sa katodne mrlje se vr{i pod dejstvom slede}ih faktora: * Termoelektronska emisija nastaje usled sposobnosti u`arene katodne mrlje da emituje elektrone usled visoke temperature.1-b. ZAVARIVA^KI LUK 3. na na minus pol prava polarnost ili na plus pol izvora struje . koji se nalaze na relativno malom me|usobnom rastojanju. 3. Kod te{kotopivih materijala (volfram.Jokovi} ZAVARIVANJE 11 3. Da bi se uspostavio i odr`avao zavariva~ki luk neophodno je postojanje katodne mrlje. a kod metala sa ni`om ta~kom topljenja termoelektronska emisija je manje zastupljena.

Us. 3. Tab.22 13. broja jonizovanih atoma prema polaznom broju neutralnih ~estica.5 13. ebrzi . osnovni nosioci elektriciteta u stu4.2 [ema zavariva~kog luka. 3.usporeni elektroni. gasova i u manjoj meri jonizacijom metala u stubu luka. Na taj na~in se UK.3 Zavisnost stepena jonizacije od Stepen jonizacije predstavlja odnos izme|u temperature u stubu luka i vrste atoma. Pri udaru pozitivnih jona na povr{inu katode oni joj predaju svoju kineti~ku energiju. Stepen jonizacije zavisi od temperature u stubu luka i vrste atoma tj.anodna mrlja. koji nastaju jonizacijom luka. A. Ul.napon luka. l. Elemenat Potencijal K 4.katodna oblast.1 Potencijali jonizacije metala i gasova u stubu luka u V. 1. 5. 3.du`ina bu luka su joni i eletroni. a pod dejstvom elektri~nog polja se ubrzavaju.brzi elektroni (emitovani sa katode i ubrzani elektri~nim poljem).3 do 1. [to je ni`i potencijal jonizacije nekog elementa.11 6. potrebno im je dovesti energiju koja je ve}a od potencijala jonizacije. Jonizacija zra~enjem ili foto jonizacija je izazvana ultraljubi~astim zracima i zbog male energije ovih zraka javlja se kod gasova sa relativno malim potencijalom jonizacije. Prema tome.3 Na Ca Fe C H2 O2 N2 5. 2. Sl. Dopunska jonizacija gasova u stubu luka vr{i se usled termi~ke jonizacije i jonizacije zra~enjem.11 7. UA.3 Uspostavljanje i gorenje zavariva~kog luka Pri zavarivanju topivom elektrodom.6 14. * Emisija elektrona usled bombardovanja katodne mrlje pozitivnim jonima koji se kre}u prema katodi pod dejstvom elektri~nog polja.pad napona u stubu luka.katodna im se daljim kretanjem vr{i prenos struje kroz luk. Odnos broja izba~enih elektrona prema broju pozitivnih jona koji udare u katodu kre}e se od 0.katoda.stub luka.3. 3. Da bi do{lo do jonizacije neutralnih atoma gasa. Tab. zavariva~ki luk se uspostavlja tako {to se osnovni materijal kratkotrajno dodirne vrhom elektrode. tako da imaju dovoljnu kineti~ku energiju da izvr{e jonizaciju gasova i metala sa Sl. potencijala jonizacije.1.pove}ava koncentracija naelektrisanih ~estica. Elektroni koji su emitovani sa katodne mrlje kre}u se prema anodi. espori .katodni pad napona. prema reakciji: gde je: Ao i A+-neutralni atom gasa i pozitivni jon.anoda.K. 3. ~ijna.1 ) Po~etna jonizacija gasova je rezultat neelasti~nih sudara atoma gasa i elektrona koji su emitovani sa katodne mrlje. a zatim ubrzani Ao+ebrzi↔A++2espori elektri~nim poljem.0.83 11.anodna oblast. kojima se sudare u stubu luka. iznad 1750oC.5 ( 3 . 3. Sl. Struja kratkog spoja trenutno rastapa vrh elektrode i osnovni . Sa porastom temperature smanjuje se broj elektrona koji se sa katodne mrlje emituje pod dejstvom spolja{njeg elektri~nog polja.anodni pad napo. to je njegov uticaj na stabilnost gorenja luka povoljniji.Jokovi} ZAVARIVANJE 12 struje za zavarivanje. Termi~ka jonizacija gasa nastaje usled sudaranja elektrona sa atomima i molekulima usled termi~kih kretanja i zbog toga je zna~ajna tek na relativno vi{im temperaturama. mrlja. 3. Tab. {to izaziva porast temperature katodne mrlje (pove}anje brzine njenog topljenja) i emisiju elektrona.

ni`u temperaturu i manji u~inak jer. saglasno frekvenciji struje. Ul.stati~ka karakteristika luka. 3. c. Pri konstantnim ostalim uslovima. Sl. odnosno 30÷40 V pri EPP zavarivanju. Uo. dolazi do periodi~nog ga{enja i ponovnog uspostavljanja luka sa promenjenom polarno{}u elektrode i osnovnog materijala. Sl.napon luka. Uspostavljanje zavariva~kog luka mo`e se izvesti i bez dodirivanja osnovnog materujala vrhom elektrode. Ik. Za zavarivanje se koriste izvori strije koji imaju tri razli~ite spoljne karakteristike: * Izvori struje sa strmo padaju}om spoljnom karakteristikom (kriva 4 na Sl. a ovi vr{e jonizaciju gasova u stubu luka. koji predstavlja pomo}ni izvor naizmeni~ne struje sa naponom 2000÷3000 V i frekvencijom 100÷300 kHz. sastav i svojstva atmosfere luka (stepen jonizacije atmosfere luka).spoljna karakteristika izvora struje. 3. a. tako da ne bi mogao da se uspostavi luk na po~etku zavarivanja. B i E. Radni naponi su: do 30 V pri ru~nom zavarivanju.napon praznog hoda. karakter prenosa metala sa elektrode na osnovni materijal i spoljna karakteristika izvora struje. Struja i napon zavariva~kog luka se nazivaju i struja i napon zavarivanja.struja kratkog spoja. Napon praznog hoda izvora struja kod horizontalne i rastu}e karakteristike bio bi jednak.sistem luk-izvor struje. 3. automatsko zavarivanje pod pra{kom sa regulacijom brzine dodavanja `ice prema naponu luka. Obrazovani joni i elektroni provode struju. U tom slu~aju. prednosti upotrebe naizmeni~ne struje su jednostavnost i niska cena ure|aja za zavarivanje i zanemarljiv uticaj magnetnog polja i feromagnetnih masa na skretanje luka. Na Sl. Naizmeni~na struja daje manje stabilan zavariva~ki luk. Zavariva~ki luk i izvor struje su me|usobno povezani tako da imaju istu struju i napon koji su definisani ta~kama A. pa se zavarivanje izvodi u radnim ta~kama B i E. odnosno 60÷80 V za EPP postupak. * Izvori struje sa horizontalnom spoljnom karakteristikom (kriva 5 na Sl. 3. Naponi praznog hoda Uo su: 55÷75 V za ru~no zavarivanje. S druge strane.4. koja se naziva spolja{nja karakteristika izvora struje. za automatski MIG postupak i MAG postupak zavarivanja. D. 3.4) se koriste za: automatsko zavarivanje pod pra{kom sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne `ice. Stabilno gorenje zavariva~kog luka je osnovni uslov da se dobije kvalitetan zavareni spoj. javlja se po~etna emisija elektrona sa katodne mrlje. 3. C i D ja~ine struja su relativno male i ne obezbe|uju stabilno gorenje luka. C. ru~no WIG zavarivanje. . b. vrsta struje.struja luka. Zbog toga su naponi praznog hoda Vo kod horizontalne i rastu}e katakteristike struje ve}i od radnog napona i naglo se smanjuju na radni napon. Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 13 materijal na mestu dodira. Sl. po~etna jonizacija gasnog prostora izme|u vrha elektrode i osnovnog materijala se vr{i pomo}u oscilatora. Oni se nalaze u me|usobnoj zavisnosti koja se zove stati~ka karakteristika luka. ali se sada te~na mrlja obrazuje samo na osnovnom materijalu.4) se koriste za: ru~no zavarivanje oblo`enom elektrodom. Pri zavarivanju netopivom elektrodom odvijaju se isti procesi. Faktori koji uti~u na gorenje zavariva~kog luka su: struja i napon zavarivanja. U ta~kama A. Il. 3. Elektroda se zatim odmi~e od osnovnog materijala na rastojanje koje je pribli`no jednako pre~niku elektrode.4 je data zavisnost izme|u struje i napona izvora struje za zavariva~ki luk. odnosno manji od radnog napona.4 Stati~ka karakteristika zavariva~kog luka i spoljna karakteristika izvora struje. pove}anje du`ine luka izaziva pove}anje napona luka. ~ime se uspostavlja zavariva~ki luk. Pri tome se te~ni sloj metala raste`e i isparava.4.4) ili sa rastu}om spoljnom karakteristikom (kriva 6 na Sl.

70÷0. Sl. a luk se ponovo uspostavlja.struja zavarivanja. Sl.EPP automatski postupak. Kona~no.7 Toplotni bilans zavariva~kog luka. jer su sile povr{inskog napona najve}e.zavarivanje debelo oblo`enim elektrodama. vr{i se pri zavarivanju MAG i MIG postupkom sa relativno malim gustinama struje. Tab.REL zavarivanje. . Ul.napon luka. V.72 MIG 0.5 Prenos metala u krupnim kapima pri MIG i MAG se prekida.5÷0. η.efektivna toplotna mo}. pod dejstvom sila povr{inskog napona kap se odvaja od elektrode i prelazi na osnovni materijal. Sa porastom veli~ine kapi. a.3 ) Q=Ul Iz q=η Ul Iz a efektivna toplotna mo} je: gde je: Q. Prenos metala u vidu sitnih kapi se vr{i i pri MAG i MIG zavarivanju sa gustinama struje iznad 100 A/mm2.6-b. η WIG 0. zavarivanju sa gustinama struje ispod 100 A/mm2.85 Pod troskom 0. 3.koeficijent korisnog dejstva luka.Jokovi} ZAVARIVANJE 14 3.4 Prenos metala u zavariva~kom luku Prenos metala sa topive elektrode na osnovni materijal obavlja se po slede}im modelima /4/: * Prenos metala u krupnim kapi-ma. * Prenos metala u obliku mlaza sitnih kapi vr{i se pri zavarivanju debelo oblo`enim elektrodama i pri zavarivanju pod pra{kom. 3. Sl.6 Prenos metala u obliku sitnih kapi. pozicija V. Iz. obl 0.2 Koeficijenti korisnog dejstva zavariva~kog luka η Postupak zav. Tab.7÷0.8 REL.58÷0. pod utica-jem toplote obrazuje se kap. Sl. 3. Sl. Tab. pri ~emu je ve}ina kapi oblo`ena slojem rastopljene obloge ili pra{ka. Zavariva~ki luk je koncentrisani toplotni izvor ~ija je ukupna toplotna mo}: ( 3 . tako da se ona spaja sa osnovnim materijalom i uspostavlja kratki spoj. deb.ukupna toplotna mo} luka. pozi-cija I i II. 3. Sl. do 100 A/mm2.5. pozicija III i IV. b.95 Sl. Na vrhu elektrode . W/s.6 MAG 0. q. 3.80÷0.MAG i MIG pri gustinama struje iznad 100 A/mm2.2. b. 3. 3. W/s. koja se ne odvaja od elektrode. sile elektromagnetnog polja i sile te`e izdu`uju kap. a. 3. odnosno luk Sl.6-a.2 ) ( 3 . A.

Ure|aji za naizmeni~nu struju su transormatori a ure|aji za jednosmernu struju su: generatori. a ako se pre toga vr{i izrada `ljeba onda se prvi (koreni) zavar izvodi sa elektrodom De=3÷4 mm a ostali Tab. kablova za povezivanje. * Vreme obrazovanja zavariva~a je relativno dugo. * Koristi se za zavarivanje u svim polo`ajima u prostoru i za zavarivanje obradaka svih konsrukcija. 4. koji se mogu pokretati elektromotorom ili motorom SUS. vrsta i polo`aj {ava u prostoru. Su~eoni spojevi na osnovnom materijalu debljine iznad 4 mm se izvode iz vi{e zavara. 4.zona uticaja toplote (ZUT). trode.1 Pre~nik elektrode Pre~nik elektrode za su~eone spojeve se odre|uje na osnovu debljine osnovnog materijala d. Sl. brzina zavarivanja Vz. polaritet (kod jednosmerne struje) i ja~ina struje zavarivanja Iz U {irem smislu kao parametri re`ima REL zavarivanja se mogu smatrati i: broj zavara u {avu n.rastopljeni metal.te~* Mogu}nost izvo|enja radova na terenu. 4. Tab. mm 2 2 3 4÷5 3 3÷4 6÷8 4 9÷12 4÷5 13÷15 5 16÷20 5÷6 >20 6 4. Tab.1 a za ugaone spojeve na osnovu katete {ava k. Tab. naro~ito transformatora.Jokovi} ZAVARIVANJE 15 4.2 Re`imi REL zavarivanja Re`im REL zavarivanja se odre|uje na osnovu vi{e kriterijuma. koja se pomera (vodi) ru~no. 2. 4. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE . Parametri re`ima REL zavarivanja u u`em smislu su: pre~nik elektrode De. 4. Tab. va~ki) luk. Primena REL zavarivanja je kod zavarivanja: nelegiranih i legiranih ~elika svih kvaliteta. sivog liva (na hladno i toplo).osnovni * Rukovanje ure|ajima je jednostavno. 4. 10. tehni~ki zna~ajnih legura. prskanja i gubitaka sa {ljakom je relativno veliki. i ispravlja~i. Struja za napajanje luka mo`e da bude naizmeni~na ili jednosmerna. priklju~ka ″mase″ i za{titne opreme.o~vrsla {ljaka. materijal.1.2 Pre~nik elektrode za ugaone spojeve k.metalno jezgro elek* Niska cena ure|aja. lo`enom elektrodom. oblo`enim ili sa punjenjem.2.elektri~ni (zavarii niska cena njihovog odr`avanja. 4. kretanje vrha elektrode i ugao nagiba elektrode prema osnovnom materijalu. Tab.obloga elektrode. vrsta i debljina osnovnog materijala. 7.REL 4.2.1 Pre~nik elektrode za su~eone spojeve. 3. mm De. va. 9. gde na {ljaka. * Kvalitet zavarenog spoja u velikoj meri zavisi od zavariva~a.krater. 2÷3 godine obuke posle srednje {kole. Karakteristike REL zavarivanja su: * Mo`e se koristiti za zavarivanje prakti~no Sl. 8. mm 2 2 3 3 4 4÷4 5 4 6÷8 3÷5 . * Otpadak elektrode usled ostatka u dr`a~u. 1.o~vrsli metal {anema dovoda elektri~ne struje. aluminijuma i legura aluminijuma. bakra i legura bakra. i osnovnog materijala. pri ~emu je izvor toplote zavariva~ki luk koji se uspostavlja izme|u vrha elektrode. mm De. 5. d. Ure|aji za REL zavarivanje imaju najni`u cenu u pore|enju sa ure|ajima za druge postupke zavarivanja a sastoje se od: izvora struje. 4. vrsta.1 Uvod Ru~no elektrolu~no zavarivanje se izvodi topivim elektrodama.1 [ema REL postupka zavarivanja obsvih. dr`a~a elektrode. a najva`niji su: eksploatacioni uslovi konstrukcije. 6. * Postupak je relativno spor i neproduktivan. Sl. sa 1÷2 kg/h rastopljenog metala.

struja zavarivanja se smanjuje za 20÷25% u odnosu na struju zavarivanja potrebnu za zavarivanje u polo`enom polo`aju. A/mm2 3 14÷20 4 11. odnosno sa De=4 mm za d>6 mm. Za rutilne elektrode va`i izraz: ( 4 .2 Zavisnost struje zavarivanja od Iz=m De gde je: Iz.4. Ae. . prilog A. An.5 Struja zavarivanja se pribli`no mo`e odrediti po izrazu: ( 4 .ukupna povr{ina popre~nog preseka materijala unetog elektrodom.pre~nik elektrode.2 Struja zavarivanja Ja~ina struje zavarivanja se odre|uje na osnovu pre~nika elektrode i dozvoljene gustine struje za datu vrstu elektrode. mm. De=3 mm. na struju zavarivanja uti~u i tip obloge.struja zavarivanja . Orijentacione vrednosti struje zavarivanja se mogu odrediti sa Sl.3 Broj zavara Broj zavara (slojeva) u jednom {avu odre|uje se na osnovu ukupne povr{ine popre~nog preseka unetog materijala Au i povr{ina popre~nih preseka prvog (korenog) zavara A1 i ostalih zavara An: ( 4 .broj zavara.povr{ina popre~nog preseka ostalih zavara. za De=4÷6 mm.povr{ina popre~nog preseka jezgra elektrode. 4. Pri zavarivanju u polo`aju iznad glave.struja zavarivanja. Tab. mm j. Pri zavarivanju u vertikalnom polo`aju struja zavarivanja se smanjuje za 15÷20% u odnosu na struju zavarivanja u polo`enom polo`aju. 4. Vertikalan gde je : Au.4.2.3 ) n=[(Au-A1)/An]+1 1 Tab.4 Grani~ne vrednosti povr{ina popre~nog Polo`aj {ava u prostoru Polo`eni Debljina osn. mm2. A.5÷16 5 10÷13. Posle izvo|enja svih zavara. De. n. mm2. Proizvo|a~ elektroda daje preporuke za ja~inu struje za dati tip i pre~nik elektrode i polo`aj zavarivanja. Tab.Izanad glave povr{ina popre~nog preseka prvog (korenog) zavara. koreni zavar se iz`ljebi i izvede se pokrivni koreni zavar sa elektrodom De=3 mm za d<5 mm. A. 4.5÷12.pre~nik elektrode. A/mm2.2. j. /30/. gde je De. 4. mm2. mm2. mm 6÷10 ≥12 6÷10 ≥12 4÷8 ≥10 Ostali zavari 30÷60 20÷30 40÷60 40÷60 20÷40 40÷70 20÷40 20÷30 30÷40 Prvi zavar preseka zavara u su~eonom i ugaonom spoju. 1 Prema /4 / pri zavarivanju su~eonih spojeva u polo`enom polo`aju va`e relacije: A1=(6÷8)De i An=(8÷12)De.4. Sl. a pre~nik elektrode ne treba da bude ve}i od 4÷5 mm. A1. Ukupna povr{ina popre~nog preseka materijala unetog elektrodom zavisi od oblika `ljeba i debljine osnovnog materijala i mo`e se izra~unati prema izrazima datim u Prilogu A ili pribli`no odrediti prema ve}em broju drugih izraza ili iz dijagrama.1 ) Iz=jAe gde je: Iz.5 6 9.2. materijala. a pre~nik elektrode treba da je manji od 4 mm. Tab. m=30.3 Gustina struje za rutilne elektrode De. 4. oblik zavarenog spoja i njegov polo`aj u prostoru. mm2. .Jokovi} ZAVARIVANJE 16 zavari sa debljim elektrodama.koeficijent koji zavisi od pre~nika elektrode: za pre~nika elektrode. Pored ovih faktora. m. Tab. m=40÷50.2 ) Sl.dozvoljena gustina struje.

Sa pove}anjem du`ine luka smanjuje se dubina uvara. iznad glave Ugaoni. A. vertikalni polo`aj Su~eoni. g/cm3. Iz. Izbor ugla nagiba i kretanja vrha elektrode vr{i se prema Tab. Zavarivanje tankih limova. vrste {ava i njegovog polo`aja u prostoru. Az.4 Brzina zavarivanja Brzina zavarivanja zavisi od pre~nika elektrode. Pojava svetlih mrlja.drugi i ostali zavari.8÷1.5 Kretanje (vo|enje) vrha eketrode Kretanje vrha elektrode pri REL zavarivanju zavisi od polo`aja {ava u prostoru.povr{ina popre~nog preseka zavara. je: ( 4 . debljine do 3 mm. oksidacija metala u luku i apsorpcija gasova. zidu Su~eoni.4 ) Vz=(αz Iz)/(Az ρ) gde je: αz. ρ.Jokovi} ZAVARIVANJE 17 4.2. nagibom elektrode od oko 15% i bez popre~nog kla}enja vrha elektrode kako bi se smanjila dubina uvara i spre~ilo "progorevanje".2. 4. mm2. izvodi se "uglom napred". pove}ava oksidacija metala i gubici usled rasprskavanja i pogor{ava se izgled {ava. na vert.5. . a maksimalna je 15 m/h. Kretanje 4. Brzina zavarivanja REL postupkom. {irine (0. g/A h.gustina metala zavara. nepokrivenih {ljakom. kod zavarivanja tankih limova i prilikom pripajanja.5 Vo|enje elektrode kod REL zavarivanja /30/ Su~eoni.6 Nagib elektrode Nagib elektrode zavisi od debljine osnovnog materijala. Uobi~ajene brzine zavarivanja REL postupkom su do 10 m/h.1)De.5)De i koristi se pri polaganju korenog zavara. Pri izvo|enju {avova u vertikalnom polo`aju i polo`aju iznad glave. polo`eni polo`aj "u koritu" Ugaoni spoj Polo`eni polo`aj Vertikalni polo`aj Iznad glave Vo|enje vrha elektrode: P. horizont.5.5÷1.7 Du`ina zavariva~kog luka Du`ina luka zavarivanja zavisi od vrste i pre~nika elektrode. Sa smanjenjem ugla nagiba pove}ava se du`ina luka i gubici usled rasprskavanja. 4. cm/h. polo`eni polo`aj Su~eoni. Du`ina luka se kre}e u granicama (0. 4. ja~ine struje zavarivanja i polo`aja zavarivanja u prostoru. Brzina zavarivanja treba da obozbedi da je te~an metal u {avu stalno prekriven slojem te~ne {ljake. Tab. Tab.struja zavarivanja. debljine osnovnog materijala i razmaka u korenu `ljeba.koeficijent topljenja. radi se sa {to kra}im lukom.2. 4. polo`aja {ava u prostoru i razmaka u korenu `ljeba.2. ukazuje na preveliku brzinu zavarivanja.prvi zavar: O. 4. Zavarivanje bez bo~nog kretanja vrha elektrode daje uske zavare. Tab.

razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm a visina zatupljenja u korenu h=1÷3 mm. Koreni zavar se obavezno `ljebi pre nano{enja pokrivnog korenog zavara.3. Za promenljiva ili udarna optere}enja neprovareni koren se iz`ljebi i nanese se drugi zavar. Ovi spojevi se mogu stati~ki opteretiti.3 postupkom Izvo|enje spojeva REL postupkom 4. polo`aja zavarivanja i vrste elektrode i iznosi s=0÷2 mm.{avom Su~eoni spojevi sa X-{avom se izvode na obratcima debljine 15÷30 mm. Sl.5 Redosled zavara kod su~eonog spoja sa X-{avom 4.osnovni materijal ili od nom trakom.4 Su~eoni spoj sa V.dvostrani sa `ljebljenjem neprovarenog korena. 4.3 XSu~eoni spoj sa X.5. Sl. 4. Sl. Sl. b. Koren {ava se `ljebi na dubinu 2÷3 mm i nanosi se pokrovni zavar. 4.1. visina zatupljenja korena `ljeba h=1÷3 mm. 32. 4.1. Pre izvo|enja pokrivnog korenog zavara p koreni zavar 1 se obavezno `ljebi.{avom. 31. 4.1. 4.Jokovi} ZAVARIVANJE 18 4.3. [av se izvodi sa vi{e zavara.1 Izvo|enje su~eonih spojeva Su~eoni spojevi mogu biti izvedeni sa razli~itim vrstama {avova tj.2 Su~eoni spoj sa V. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm a polupre~nik zatupljenja r=3÷5 mm.jednostrani.3-a.3.4 USu~eoni spoj sa dvostrukim U-{avom. b. 30. pri ~emu je ugao otvora `ljeba α≈60o. Razmak izme|u obradaka zavisi od debljine osnovnog materijala. Obradci debljine 3÷8 mm tako|e se zavariju sa jednim zavarom a sa druge strane se postavlja podlo`na traka od istog materijala kao i Sl. Sl. Sl.3-b. a.3.1 ISu~eoni spoj sa I-{avom Na obradcima debljine 1÷4 mm i sa elektrodama normalne dubine prodiranja I-{avovi se izvode sa jednim zavarom sa jedne strane.sa vi{e slojeva 4.3 Su~eoni spoj sa I. 33/. ~iji izbor najvi{e zavisi od debljine osnovnog materijala /4.{avom. Pri kori{}enju podlo`ne trake razmak izme|u obradaka je s=2÷8 mm. Sl. c. a. Dvostruki U-{av se izvodi kod su~eonih spojeva obradaka debljine 30÷60 mm na dvostrukom U-`ljebu slede}ih mera: Ugao otvora `ljeba α=10o. bakra. [av mo`e da bude izveden sa vi{e zavara ili vi{e slojeva.{avom Su~eoni spojevi sa V-{avom se izvode na materijalima debljine 5÷15 mm. 4.3-c. . sa razli~itim vrstama `ljebova. 4.1.jednostrani sa podlo`. @ljebljenje je obavezno kod spojeva optere}enih na zamor. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm i zatupljenje korena `ljeba h=0÷3 mm. Ugao otvora X-`ljeba je α=30o.3. Sl.sa vi{e zavara. 4.

ili povratnim korakom na preskok. du`ine preko 1000 mm. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm. 4. istovremeno. izvode se ili bez prekida od sredine prema krajevima. 5 i 9) ne smeju preklapati a svaki slede}i zavar po vertikali pomeran je (smaknut) u odnosu na zavar ispod njega. Sl. ~ija je razlika u debljinama ve}a od 3 mm izvodi se sa V ili X {avom. 1/2V-{av se primenjuje kod obradaka debljine 5÷15 1/2V mm. slede}i sloj se izvodi {to pre tj. Vremenski razmak izme|u izvo|enja pojedinih slojeva treba da bude {to manji. 4.8. .4 Modifikovani postupci REL zavarivanja Da bi se pove}ala produktivnost i smanjio uticaj zavariva~a na kvalitet zavarenih spojeva i da bi se izvr{ilo zavarivanje u specifi~nim sredinama. Sl. visina zatupljenja u korenu `ljeba h=0÷3 mm. 4. Sl. Karakteristi~ne mere `ljeba su: Ugao otvora `ljeba α=50o. Sl. * Duga~ki {avovi.9-c. 300÷1000 mm. 4.9-a. Sl.5 Su~eono zavarivanje obradaka razli~ite debljine Su~eono zavarivanje obradaka. 4.10-b. ali se na debljem obratku izvede zako{enje na du`ini (3÷5)(d2-d1).10-c. {av se formira iz vi{e slojeva da bi se smanjila mogu}nost pojave prslina u prvom sloju (zavaru) zbog njegovog malog preseka i da bi se smanjile deformacije pri neprekidnom popunjavanju `ljeba. pre nego {to se prethodni sloj ohladi.8 Preklopni spoj 4. Sl. Karakteristi~ne mere `ljeba su: ugao otvo-ra `ljeba α=50o.6. razli~ite debljine.1. Sl. Ovaj {av je naro~ito pogodan za zavarivanje su~eonih i Tspojeva u horizontalno-vertikalnom polo`aju. Pri zavarivanju obradaka relativno velike debljine. Sl.9-b. Sl.3.2 Postupci izvo|enja spojeva Da bi se smanjili zaostali naponi. 4. a. od krajeva prema sredini. Pri zavarivanju u blokovima.3. 4. Sl. 4. Sl. naj~e{}e na 1/2V-{avu ili na K-{avu. K-{av se primenjuje za zavarivanje T. treba maksimalno smanjiti mogu{nosti pojave gre{aka na po~etku i kraju zavara. se izvode povratnim korakom od sredine prema krajevima. 4.Jokovi} ZAVARIVANJE 19 4.3. 4.2. 4. b. 4. razvijeni su postupci poluatomatskog zavarivanja oblo`enom elektrodom i postupci REL zavarivanja pod vodom. Radi toga se susedni zavari po horizontali (zavari 1. ve}e od 20÷25 mm. upotreba preklopnih spojeva se izbegava. naj~e{}e sa dva zavariva~a istovremeno. * [avovi srednje du`ine. smanjile deformacije i smanjila mogu}nost nastanka prslina pri REL zavarivanju {avovi se izvode slede}im postupcima: * Kratki {avovi.7 Ugaoni spojevi. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm. Sl.2.3. ili povratnim korakom. Uglavnom se koriste za spajanje limova debljine manje od 12 mm sa ugaonicima.7. 4.6 Su~eono zavarivanje obradaka T-spojevi se izvode REL postupkom zavarivanja. du`ine manje od 250÷300 mm izvode se bez prekida. Zavarivanje u piramidi se izvodi sa dva zavariva~a. 4. Sl.spojeva na obradcima debljine 12÷60 mm.1 Izvo|enje preklopnih spojeva Zbog pove}anja koncentracije naprezanja u odnosu na su~eone spojeve i pove}anog utro{ka materijala. Pri kaskadnom zavarivanju (u sekcijama) Sl. visina zatupljenja u korenu `ljeba h=0÷3 mm.10-d.2 Izvo|enje T-spojeva TSl.9-d. 4.na 1/2 V-{avu. 4. Sl.9-e.na K-{avu 4.

4.popre~ni presek {avova prikazanih pod b.10 Izvo|enje spojeva ({avova) na debelim obratcima.{avovi srednje du`ine.12.zavarivanje u sekcijama (kaskadno).zavarivanje u blokovima.2 Zavarivanje Poluatomatsko zavarivanje su~eonih i T. Zavariva~ki luk se uspostavlja posebnim elektronskim upalja~em. 4.kratki {avovi. e. 4. a. Za vreme procesa vrh elektrode klizi po osnovnom materijalu oslanjaju}i se ivicom obloge na njega. Na jednom kraju se ovaj niz elektroda spoji sa strujom a na drugom se uspostavi luk pomo}u grafitne elektrode. Mo`e se izvoditi sa konstantnim uglom nagiba ili sa promenljivim uglom nagiba. 4. Sl.4.zavarivanje u piramidi polo`enom elektrodom 4. Sl.1 Gravitaciono zavarivanje Gravitaciono zavarivanje je poluautomatski postupak zavarivanja su~eonih i Tspojeva sa debelo oblo`enom elektrodom du`ine 700 mm.11.duga~ki {avovi. posle uklju~ivanja struje. Elektrode se postave u horizontalni `ljeb ili korito tako da se me|usobno dodiruju. a. d. Sl. 4.Jokovi} ZAVARIVANJE 20 Sl. Bakarna {ina koja je postavljena iznad elektroda spre~ava . c i d. c i d.9 Postupci izvo|enja {avova. b. c. Sl. Sl.5÷2 m. b. 4.spojeva relativno velike du`ine mo`e se izvoditi debelo oblo`enom elektrodom du`ine 1.

dubinama do 40 m) se naj~e{}e izvodi jednosmernom strujom 3. a.stub.grani~nik.gasni mehur. a. Sl. Sl. 4.sa promenljivim uglom nagiba elektrode. prave polarnosti sa elektrodama pre~nika 4÷5 mm ~ija je obloga 5.obloga.debelo oblo`ena elektroda.3 REL zavarivanje pod vodom Sl. zona uticaja toplote je manja. Sl.jezgro elektrode.osnovni materijal.T. . 5.zglobni mehanizam.rastop.bakarna {ina. 6.luk. a istovremeno spre~ava zra~enje luka i toplote u okolinu. a pojava zakaljenih struktura je verovatnija. Luk gori u gasnom mehuru koji obrazuju komponente elektrode i vodena para. 6.spoj. 4.1. Zbog ve}e toplotne provodnosti i specifi~ne toplote vode u odnosu na vazduh.{ljaka.dr`a~ elektrode. b. 2. 4.su~eoni spoj. 4. vodonepropusna.sa konstantnim uglom nagiba elektrode. 4. 3. Sl. Zbog toga se pove}ava sadr`aj vodonika u rastopu {ava.12 Zavarivanje polo`enom elektrodom. 1.osnovni materijal. 4. {to dovodi do pada plasti~nosti i obrazovanja gasne poroznosti.13 Elektrolu~no zavarivanje Ru~no zavarivanje oblo`enom elektrodom pod vodom (na pod vodom.oblo`ena elektroda. 2. 2. 1. 3. Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 21 krivljenje elektrode usled zagrevanja. b.11 Gravitaciono zavarivanje.4.

pra{ak. zavarivanje osnovnog materijala debljine 2÷100 mm. • Po{to luk gori u mehuru.1 [ema elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom. neoblo`ene topive elektrode i pra{ka ostvaruje se u elektri~nom luku koji se obrazuje izme|u elektrode i osnovnog materijala. 5.1.sa zajedni~kim mehurom. aluminijuma i za navarivanje. naponom luka Sl.EPP. nema zra~enja u okolinu. gubici usled pra{tanja su ispod 2%. 4. Debljina sloja pra{ka je 50÷60 mm. • Osnovni materijal u~estvuje u metalu {ava sa 2/3 a elektroda sa 1/3.gasni mehur. Sl. postupak je ekonomi~an za zavarivanje relativno debljih materijala. srednje i visoko legiranih ~elika.4. Brzina kretanja je uniformna. 5. 8. 31. 33/: • Postupak se izvodi automatski i poluautomatski sa jednosmernom ili naizmeni~nom strujom ja~ine 1000÷2000 A. Sl. • Produktivnost postupka je oko 10 puta ve}a od produktivnosti REL postupka. jednaka je brzini zavarivanja vz i mo`e se kontinualno pode{avati. u polo`aju koji odstupa od horizontalnog do 8o. pri ~emu se elektrode mogu nalaziti u zajedni~kom mehuru ili posebnim mehurovima. nisko. te~ni metal {ava je za{ti}en od uticaja atmosfere. Pokretni ure|aj se pokre}e preko elektromotora i reduktora. 5.2 Ure|aji za EPP zavarivanje Postoje pokretni i fiksni ure|aji za zavrivanje pod pra{kom. legura na bazi bakra.Jokovi} ZAVARIVANJE 22 5. od 25÷45 V i koeficijentom topljenja α=14÷18 g/Ah • Volumen rastopa od 10÷20 mm3 i dubina uvara od 15÷20 mm omogu}avaju zavarivanje osnovnog materijala debljine 15÷20 mm bez prethodne izrade `ljeba.o~vrsli {av pra{kom su /4.te~na troska.a.1 Uvod Toplota za topljenje osnovnog materijala. koji su sme{teni u postolju 3. 1.zavariva~ki luk. Sl.≈20% nasutog pra{ka a ostatak se elektrodna `ica. 2. 3. Karakteristike zavarivanja pod 5.2. U toku zavarivanja se istopi Sl. relativno velike tro{kove pripreme `ljeba i mogu}nost pouzdanog izvo|enja spojeva sa zadatim merama {ava. 6. Sl. a proces se ne mo`e vizuelno pratiti. 30.2 EPP zavarivanje sa dve elektrode. 5. S obzirom na relativno visoku cenu pra{ka.rastop.3. ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE POD PRA[KOM . relativno visoku cenu ure|aja. Sl. 7. . 5.1. Zavariva~ki luk gori u gasnom mehuru koji se obrazuje izme|u istopljenog sloja pra{ka i istopljenog metala. Sl.sa posebnim mehurovima. ponovo koristi posle prosejavanja. b. odnosno. ve}ih du`ina spojeva u serijskoj i masovnoj proizvodnji.EPP 5. • Zavarivanje EPP postupkom se mo`e izvoditi samo u polo`enom polo`aju tj. Zavariva~ki luk se mo`e obrazovati izme|u dve elektrode i osnovnog materijala.o~vrsla troska. 5. EPP postupak zavarivanja se koristi za zavarivanje niskougljeni~nih ~elika.

6. elektrodna `ica se pomo}u mehanizma 4 sa kalema 3 kroz fleksibilnu cev dovodi u kontaktnu vo|icu koja se nalazi u dr`a~u 1.4.fleksibilna cev. Dr`a~ elektrode za EPP poluautomatski ure|aj.dr`a~ elektrode sa rezervoarom za pra{ak. se ru~no pomera po `ljebu odgovaraju}om brzinom zavarivanja-vz. 2. Sl. za izvo|enje kratkih pravolinijskih. Ure|aji za poluautomatsko zavarivanje. na kome se nalazi i rezervoar sa pra{kom. Samoregulacijom pri konstantnoj brzini Sl.kalem elektrodne `ice.5 V.osnovni materijal (zbog pojave ispup~enja na osnovnom materijalu) dovodi do smanjenja Ul. ak za vo|enje. zadatoj vrednosti sa ta~no{}u od ±0. 5. Drugi tip automata je nepokretan a pokre}e se osnovni materijal brzinom zavarivanja vz. Regulacijom brzine dodavanja elektrodne `ice.zasun. konstantan napon Ul.1. Srazmerno smanjenju Ul smanjuje se brzina elektromotora 4. Pri normalnom radu elektromotor 4 dodaje elektrodnu `icu brzinom koja je pribli`no jednaka brzini njenog topljenja. 7.Jokovi} ZAVARIVANJE 23 Elektrodna `ica se dovodi pomo}u valjaka 6 u kontaktnu vo|icu brzinom ve koja obezbe|uje konstantnu du`inu luka. Dr`a~ elektrode. Kod automata sa regulacijom brzine doda5. [ema pokretnog automata za EPP zavarivanje. Sl. 2. ve tako da se uspostavlja zadata du`ina luka.4 [ema ure|aja za poluautomatsko EPP Sl. Pra{ak iz rezervoara 8 zasipa zonu zavarivanja oko elektrodne `ice. 4.rezervoar sa pra{kom. 5.rezerodnosno. ve. 4.elektromotor.reduktor.to~uspostavlja prvobitna du`ina luka. Smanjenje du`ine luka Sl. {to odgovara . 5. 2. meri se napon luka Ul i na elektrodne `ice. 4. 3. odnosno.pokretno postolje. 1. 2.3.izvor struje. Kod poluautomata.elektrodna Na ovaj na~in se napon zavarivanja u toku procesa odr`ava na `ica. na osnovu promene napona luka Ul. uje brzina elektromotora 4 za dodavanje elektrodne `ice. U slu~aju da do|e do pove}anja du`ine luka (zbog pojave udubljenja na osnovnom materijalu) srazmerno se pove}ava i Ul a Sl. 5. zavarivanje 1. osnovu njegove promene pove}ava se i smanj8. Dovod struje se vr{i na osnovni materijal i kontaktnu vo|icu koja je od luka udaljena do 30 mm.5. brzina dodavanja elektrodne `ice ve tako da se voar za pra{ak.kotur elektrodne `ice. Odr`avanje du`ine luka na zadatoj vrednosti kod automata se ostvaruje na dva na~ina /4 /: 1. Sl. se koriste za izvo|enje zavarenih spojeva koji se ne mogu ostvariti automatima: pri zavarivanju na nepristupa~nim mestima. krivolinijskih i isprekidanih {avova. Sl.elektrodna `ica.komandna dodavanja elektrodne `ice. 3. 3.mehanizam za dodavanje elektrodne `ice. tabla. ve. tako da se odr`ava konstantna du`ina luka.5. 6.osnovni materijal. 5. 5. 9.mehanizam za dodavanje vanja elektrodne `ice. na osnovu njegove promene pove}ava se brzina elektromotora 4. odnosno.

Sl.dubina uvara. 5.3 5. Na taj na~in. Optimalna vrenost koeficijenta oblika uvara je Ψu=1.5÷1 m/min.debljina lakotopive eutektikume na granici su~eljavanja.2 ) Ψu=b/hu Ψc=b/c Koeficijent oblika uvara uti~e na pravac rasta kristala u {avu. Sl. Parametri re`ima zavarivanja imaju slede}i uticaj na oblik i mere popre~nog preseka . izazvana pojavom neravnina na osnovnom materijalu. Sl. Ovo pogoduje osnovnog materijala pojavi vru}ih prs-lina ako se {av optereti na iste-zanje u tempera-turnom intervalu krtosti. d. odr`ava se zahvaljuju}i samoregulaciji. zadata vrednost du`ine luka. Sl. Va`na karakteristika elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom je mogu}nost uspostavljanja veze izme|u parametara re`ima zavarivanja i oblika tj. a opada kod horizontalne i padaju}e.7-c. • Pri j=30÷50 A/mm2 i ve=1÷2 m/min mogu se koristiti oba tipa automata.3÷2. 5.6. Sl. kristali rastu paralelno osi {ava. • Pri relativno malim gustinama struje zavarivanja. Kod korektno obrazovanih {avova.3 mm. 5. 5. a samim tim i na mogu}nost pojave toplih prslina.Jokovi} ZAVARIVANJE 24 odr`avanju du`ine luka sa ta~no{}u od ±0. svaka promena du`ine luka.6 Karakteristi~ne mere {ava toga ovi {avovi imaju najmanju sklonost ka obrazovanju vru}ih prslina. kristali se su~eljavaju pod uglom od pribli`no 180o i zarobljavaju c. b. • Pri j>50 A/mm2 i ve=2÷6 m/min efikasnija je upotreba automata sa konstantnom ve tj. pa je neophodna upotreba automata sa regulacijom brzine dodavanja elektrodne `ice. Pri relativno velikim vrednostima koeficijenta Sl. 5. 5. Intenzitet samoregulacije je najve}i kod rastu}e spoljne karakteristike izvora struje. odnosno napona. Naime.7 Uticaj Ψc i Ψu na pravac rasta kristala u {avu.1 Re`imi elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom Uticaj re`ima zavarivanja na mere i oblik popre~nog preseka {ava Na osnovu karakteristi~nih mera {ava ostvarenog EPP zavarivanjem.1 ) ( 5 .3. kristali se su~eljavaju pod uglom od oko 90o {to omogu}ava da lakotopivi eutektikumi i nemetalni uklju~ci iza|u na povr{inu {ava. j=15÷25 A/mm2. Zbog Sl. mera popre~nog preseka {ava.nadvi{enje {ava. koja uspostavlja prvobitnu tj.7-b. izaziva promenu brzine topljenja. mogu}e je izabrati parametre re`ima zavarivanja koji }e obezbediti `eljeni oblik i mere popre~nog preseka {ava. 5. Drugim re~ima.7.7-a. pove}ava se sa smanjenjem napona (du`ine) luka. sa samoregulacijom. lako topivi etektikumi izlaze na povr{inu i nema preduslova za pojavu vru}ih prslina ali ovakva orijentacija zrna daje {av sa relativno malom `ilavo{}u. samoregulacija se odvija tako sporo da ne mo`e dovoljno brzo da prati promenu du`ine luka.2÷0.{irina {ava. Efikasnot samoregulacije se pove}ava sa pove}anjem gustine struje zavarivanja i zavisi od spoljne karakteristike izvora struje. ve=0. zadatu du`inu luka. i relativno malim brzinama dodavanja elektrodne `ice. mogu se definisati koeficijent oblika uvara Ψu i koeficijent oblika nadvi{enja {ava Ψc: ( 5 . Kod automata sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne `ice. 5. oblika uvara i ko-eficijenta nadvi-{enja. hu. brzina topljenja elektrodne `ice se smanjuje sa pove}anjem napona (du`ine) luka tj. izvedenog EPP posupkom: Pri malim vrednostima koeficijenta oblika uvara. Sl.

Ovakav uticaj pove}anja struje zavarivanja ima za posledicu i pove}anje udela osnovnog materijala u metalu {ava."uglom napred".brzine zavarivanja vz ( De=4 mm. neznatnog pove}anja {irine i znatnijeg pove}anja nadvi{enja {ava i smanjenja koeficijenta oblika uvara Ψu. Sl. Ul=35÷36 V). vz=30 m/h).8-IV. {to izaziva pove}anje dubine uvara hu i nadvi{enja {ava c i smanjenja {irine {ava b. IV.8 Promena dimenzija {ava u zavisnosti od promene parametara 4. Napon luka Sl. Ul=35÷36 V). Pove}anje brzine zavarivanja smanjuje vreme 1. 5. Sl. b. 5. Sl. Gustina struje Pri istoj struji zavarivanja. Iz=800 A.9 Uticaj ugla nagiba elektrodne `ice na re~nog preseka {ava od: a.brzine zavarivanja Sl. vz=30 m/h. Usled pove}anog pritiska gasova pove}ava se istiskivanje te~nog metala ispod luka. oblik i mere popre~nog preseka {ava pri zavarivanju: a. II. 3. Iz=800 A.10 Zavisnost mera i oblika pop- . 5.gustine struje j (vz=30 m/h. 5. du`ine luka pove}ava se koli~ina toplote koja se tro{i na topljenje pra{ka i elektrodne `ice.struje zavarivanja Iz ( De=4 mm. 5.Jokovi} ZAVARIVANJE 25 {ava: Pove}anje struje zavarivanja izaziva pove}anje koli~ine toplote. {to izaziva pove}anje dubine uvara. vz=30 m/h). Sl. Pove}anjem napona luka tj."uglom natrag" Sl.ja~ine struje zavarivanja. Struja zavarivanja. c. III. {to ima za posledicu pove}anje koli~ine rastopljenog metala i pove}anje pritiska gasova u gasnom mehuru.8-I.8-II. b. {to dovodi do pove}anja {irine {ava i neznatnog smanjenja dubine i nadvi{enja. 2. smanjenje pre~nika elektrode dovodi do pove}anja gustine struje. Brzina zavarivanja re`ima zavarivanja pri promeni: I.napona luka Ul pri: De=4 mm. 5.napona luka.

11-c.bakarnom podU slu~aju kada nije mogu}e okretati konstrukciju i kada je lo`nom trakom sa `ljebom. 5.12 EPP zavarivanje su~eonih spsu~eoni spojevi 5. {to dovodi do pove}anja dubine uvara i 5. {to izaziva smanjenje dubine uvara i pove}anje {irine. posta-vljena vertikalno. 5. Sl. d. c. b. Pra{kovi koji su te~ljiviji u rastopljenom stanju i koji imaju manju brzinu o~vr{}avanja daju glatkiju povr{inu {ava i omogu}avaju lak{e izdvajanje gasova. Nagib proizvoda na popre~nu osu. u odnosu 7. 5.10. Vrsta struje i pra{ka 5. 5. Pri zavarivanju "uglom napred" dolazi do pove}anja {irine i smanjenja dubine i nadvi{enja {ava.bakarnom podlo`nom trakom. Popre~ni nagib proizvoda.~eli~osnovni materijal tanji od 20 mm su~eoni spoj se izvodi sa nom podlo`nom trakom. 5.nastavjedne strane.11 Uticaj nagiba proizvoda."na usponu" nadvi{enja i do smanjenja {irine {ava. {to dovodi do pove}anja dubine uvara i nadvi{enja. "uglom napred" i "uglom natrag".1 Zavarivanje su~eoni spojevi sa jedne strane ojeva sa jedne strane sa: a.9-b. Za debljine iznad 14 mm neophodno je postokom u obliku podlo`ne trake. Sl. {to ima za posledicu smanjenje: {irine {ava. e. uz istovremeno smanjenje {irine. 5. jer je smanjeno istiskivanje te~nog metala ispod luka.4 Izvo|enje zavarenih spojeva Sl. dubine uvara i nadvi{enja1.ru~no janje razmaka od 5÷6 mm ili se mora uraditi `ljeb da bi se izvedenim korenim zavarom 1. Pra{kovi koji vr{e manji pritisak na podlogu i na gasni mehur daju {av sa manjom dubinom uvara i ve}om {irinom nego pra{kovi koji vr{e ve}i pritisak.9-a. c. Pri tome luk te`i da zadr`i pravac elektrodne `ice. Zavarivanje se mo`e izvoditi sa elektrodnom `icom koja je. Prikaz uticaja parametara re`ima zavarivanja na oblik popre~nog preseka {ava dat je na Sl. zavarivanje se mo`e izvoditi u horizontalnoj ravni. Sl."na padini". u odnosu na horizontalu ne sme biti ve}i od 20o. 5. ″na usponu″ i ″na padini″ 2. Sl. . Sl. na mere i oblik popre~nog preseka {ava pri zavarivanju na: a. 5. b.11-a. Sl. Pri zavarivanju "na usponu" rastop oti~e ispod luka.u horizontalnoj ravni. u odnosu na podu`nu osu {ava.8-III. Maksimalni ugao nagiba podu`ne ose {ava je 8o. Pri zavarivanju ″na padini″ rastop se sliva ispod luka. Nagib elektrodne `ice 6. 1 2 Pri brzinama zavarivanja iznad 80 m/h na ivicama {ava se obrazuju zarezi. Zavarivanje pod pra{kom se naj~e{}e izvodi jednosmernom strujom pri obrnutoj polarnosti (plus pol na elektrodi) jer je tada brzina topljenja elektrodne `ice manja od brzine topljenja osnovnog materijala.Jokovi} ZAVARIVANJE 26 toplotnog dejstva luka na osnovni materijal.4. Prema nagibu podu`ne ose {ava u odnosu na horizontalu i prema smeru zavarivanja. Pri zavarivanju "uglom natrag" te~an metal se usled duvanja luka stalno istiskuje ispod luka.

12-e. sa donje strane spoja se postavlja podlo`na traka od bakra ili od ~elika.redosled zavara.sa bakarnom podlo`nom trakom i pra{kom.pra{ak. 3. Ako je razmak izme|u krakova T-spo-ja ve}i od 1÷1. b i c.14.5 mm.Y-{av: De=4÷6 mm.1. 2. Sl. 5. sebne mere radi spre-~avanja isticanja rasto-pa i troske. d. 1.13 Zavarivanje su~eonih spojeva sa obe strane. Da bi se obez-bedilo ujedna~eno uvarivanje korena {ava i spre~ila pojava prokapljina. 5. Sl.azbestni pritiskiva~. ^eli~na podlo`na traka mora biti istog sastava kao i osnovni materijal i trajno ostaje na spoju.I-{av: De=3÷6 mm.2 Zavarivanje su~eoni spojeva sa obe strane Ovi spojevi se izvode na konstrukcijama koje omogu}avaju okretanje i na relativno debljim osno-vnim materijalima.dvostruki Y-{av: De=5÷6 mm. 2.15. 5.4. 5. Zavarivanje sa bakarnom podlo`nom trakom se koristi pri zavarivanju cevi i cilindri~nih posuda relativno malog pre~nika.sa podlo- gom od pra{ka i azbestnim pritiskiva~em. 5.4. . d i e.sa ru~no izvedenim zavarom kao podlogom. a. 4. 5. Sl. 5.Jokovi} ZAVARIVANJE 27 obezbedilo provarivanje po celoj debljini. pri zavarivanju u ″kori-tu″ treba primeniti po- Sl.sa podlogom od pra{ka.3 Zavarivanje preklopnih i T-spojeva Preklopni i T-spojevi se izvode u horizontalnom polo`aju "u koritu" ili sa nagnutom el-ektrodnom `icom.ru~no izveden zavar. c. a. Sl. Su~eono zavarivanje sa ~eli~nom podlo`nom trakom ne treba primenjivati kod dinami~ki optere}enih spojeva. 3 i 4. Preklapanje zavara mora da bude 3÷4 mm. b.14 [eme zavarivanja {ava na uglu i ugaonih {avova. ili se koreni zavar prethodno izvodi ru~no u polo`aju iznad glave.bakarna podlo`na traka.

5.Jokovi} ZAVARIVANJE 28 5.15 Zavarivanje preklopnih i T-spojeva. Pri monta`i se kratkim {avovima pri~vr{}uju ulazne i izlazne plo~ice na kojima se vr{i zapo~injanje. . i dr`a~a elektrode.5. 5. a kre}e se od 20÷80 mm sa me|usobnim razmakom koji nije ve}i od 500 mm.4.2÷2 mm i gustinama struje do 150÷200 A/mm2. Monta`a se izvodi zavarivanjem kratkim {avovima.6 Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom Poluatomatsko zavarivanje pod pra{kom se izvodi Sl. Obratci debljine 3÷20 mm zavaruju se sa dve strane. sa elektrodnom `icom pre~nika 1. Sl. Du`ina monta`nih spojeva zavisi od debljine osnovnog materijala. 5. Sl. Brzine zavarivanja su manje od 30÷40 m/h. Ulazne i izlazne plo~ice se posle zavarivanja odre`u. 5.16. Sl. pomo}u ure|aja prikazanog na Sl. 5. Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom se izvodi jednosmernom i naizmeni~nom strujom. odnosno zavr{avanje zavarivanja. oni se pre zavarivanja montiraju. 5. Poluatomatskim zavarivanjem pod pra{kom zavaruju se sa jedne strane obratci debljine 3÷6 mm uz obaveznu upotrebu podlo`ne trake ili podloge od pra{ka.5 Monta`a spojeva Da bi se u toku pr-ocesa zavarivanja ob-ezbedio stalan razmak izme|u obradaka koji se spajaju.16 Orijentacione mere ulaznih i izlaznih plo~ica.

[ema zavarivanja netopivom struji zavarivanja ispod 300 A.5÷3 mm. 3 MAG je skra}enica od Metal Activ Gas. 6.6-b.za{titni gas (inertni ili aktivni). Zavarivanje u atmosferi inertnog gasa sa netopivom elektrodomTIG ili WIG postupak. ZAVARIVANJE U ATMOSFERI ZA[TITNIH GASOVA 6. Zavarivanje u atmosferi inertnog gasa sa topivom elektrodomMIG postupak.2 3. 6.MIG i MAG postupak. Sl. kada se posti`e ve}a dubina uvara.ne rastvaraju se u rastopljenom metalu niti reaguju sa komponentama rastopa. Sl. MIG je skra}enica od Metal Inert Gas. vodonik). MIG postupak zavarivanja se izvodi sa jednosmernom 1 2 TIG je skra}enica od Tungsten Inert Gas a WIG od Wolfram Inert Gas. 1. 5. a pri gustinama struje iznad 100 A/mm2 u vidu mlaza sitnih kapi. 6. ili vodom. za{titni gasovi mogu da budu: • Inertni. .5. • Aktivni. zbog cene.za{titni (inertni gas). Tako|e se mogu koristiti i sme{e inertnih i aktivnih gasova. koja se kontinuirano dodaje brzinom ve kroz dr`a~ elektrode 3. razlikuju se slede}i postupci zavarivanja u za{titnom gasu: 1. Sl. Elektrodna `ica treba da ima hemijski sastav koji je {to 3. 6.osnovni materijal.dr`a~ elekpribli`niji hemijskom sastavu osnovnog materijala.osnovelektrodne `ice su do 2.netopiva elektroda. koristi argon. Sl. onda se takav postupak naziva elektrolu~no zavarivanje u za{titnom gasu. 4.2 Zavarivanje topivom elektrodom u za{titi argonaargona.rastvaraju se u rastopu ili stupaju u hemijsku reakciju sa osnovnim metalom ili legiraju}im elementima (ugljendioksid.1 Uvod Ako se pri elektrolu~nom zavarivanju u zonu zavarivanja dovodi neki gas sa ciljem da se spre~i prodor kiseonika i azota iz vazduha. koji se pomera ru~no (poluatomatski postupak) ili mehanizovano (automatski postupak). Prenos metala zavisi od gustine struje: pri gustinama struje ispod 100 A/mm2 prenos metala se vr{i u vidu krupnih kapi. koji obrazuje za{titnu atmosferu oko luka 3. Dr`a~i elektrode su hla|eni samim za{titnim gasom.1 2. Elektrode koje slu`e za obrazovanje nezavisnog ili zavisnog zavariva~kog luka mogu da budu netopive i topive.3 6.MIG postupak Zavariva~ki luk se uspostavlja izme|u osnovnog materijala i vrha eletrodne `ice. Zavarivanje u atmosferi aktivnog gasa sa topivom elektrodomMAG postupak. a brzina njenog dodavanja ni materijal.dr`a~ elektrode. U zavisnosti od kombinacije vrste gasa i vrste elektrode.zavariva~ki luk. 2.zavariva~ki luk.Jokovi} ZAVARIVANJE 29 6. 3. pri Sl.dodatni materijal. 5. pri struji zavarivanja elektrodom u atmosferi inertnog gasa. 4. Sl. 3. 2. 1. kao {to su argon i helijum.1. kroz dr`a~ elektrode struji inertni gas 2.elektrodna `ica. azot. je 8÷1000 m/h. 3. Pre~nici trode.[ematski prikaz zavarivanja topivom elektrodom u atmosferi inertnog ili aktivnog gasa. Oko elektrodne `ice.1. iznad 300 A. Kao za{titni gas naj~e{}e se. relativno malo pra{tanje metala i pravilan oblik povr{ine {ava /4/.2. Sl. Prema karakteru dejstva za{titnog gasa i rastopljenog metala.

manometar pokre}e elektromotor 3 visokog pritiska. Zbog e. 6.promena struje zavarivanja pri rastu}oj spoljnoj karakteristici izvora struje.mera~ protoka gasa. 5.3 [ema ure|aja za poluatomatsko MIG zavarivanje.elektrodna `ica. ner|aju}ih i vatrostalnih ~elika. Cu i Cu-legura.kalem sa elektrodnom `icom. valjaka 5 dovodi elektrodnu `icu. MIG postupak je visokoproduktivan i koristi se za zavarivanje obradaka debljine 2÷8 mm od: Al i Al-legura.dr`a~ rashladnu vodu. odgovaraju}om brzinom. Ti i Tilegura. b. Sl. Polaritet struje je obratan (plus pol na elektrodi) jer je tada pove}ana stabilnost luka i pove}an je koeficijent topljenja za oko 30% u odnosu na pravu polarnost. napona luka nije efikasna. a. 2. pomera po `ljebu. 12. Posle izelektrode. 7. 8.promena struje zavarivanja pri horizontalnoj spoljnoj karakteristici izvora struje. aktivira se izvor struje. Zavarivanje ugljeni~nih i niskolegiranih ~elika MIG postupkom je neekonomi~no u pore|enju sa MAG postupkom.4 Princip samoregulacije zavariva~kog luka.3.izvor jednosmerne struje.smanjenje du`ine luka zbog pojave izbo~ine. 1 . 11. 10.Jokovi} ZAVARIVANJE 30 strujom iz generatora ili ispravlja~a sa horizontalnom ili rastu}om spoljnom karakteristikom izvora struje.1 Poluautomatski ure|aj za MIG zavarivanje funkcioni{e na slede}i na~in. Dr`a~ elektrode se ru~no. otvara se ventil 8 i ventil za Sl.sistem luk-izvor struje sa dve cija brzine dodavanja elektrodne du`ine luka. 6. 6. 3. koji preko reduktora 4 i 13. Sl. S obzirom na relativno velike gustine struje. 1. male du`ine luka i neznatnu promenu napona luka sa promenom njegove du`ine. 6.komandni sekundi) automatski se orman. zadatom.3: Preko prekida~a na dr`a~u elektrode 1.ventil za za{titni gas.elektromotor. odgovaraju}om. 6.reduktor.osnovni materijal. Sl. `ice na osnovu c. 1 i 2. regulaSl. Dodirom vrha elektrodne `ice sa osnovnim materijalom uspostavlja se zavariva~ki luk i zapo~inje zavarivanje. 9.promena struje zavarivanja pri padaju}oj spoljnoj karakteristici izvora struje. 4.valjci za vesnog vremena (nekoliko dodavanje elktrodne `ice. Sl. Mg i Mg-legura. d.boca sa za{titnim gasom (Ar). brzinom na vrh dr`a~a elektrode.

sa vodenim luka 2.1 Uvod MAG postupak zavarivanja. b. a pri debljinama iznad 4 mm vr{i se izrada `ljeba ~iji je ugao otvora α=30÷50o. debljine osnovnog materijala do 20 mm. zadati re`im zavarivanja.1 Obratci debljine do 4 mm zavaruju se bez pripreme `ljeba.2 Hemizam pri MAG zavarivanju Pri zavarivanju u atmosferi CO2 istovremeno se odvijaju procesi oksidacije. izaziva porast struje zavarivanja ∆Iz koji dovodi do pove}anja brzine topljenja elektrodne `ice i do skra}ivanja du`ine `ice tj. • zra~enje otkrivenog luka je zna~ajno. videti Poglavlje 2. kod njih se najbr`e uspostavlja zadata du`ina luka tj. auto-mati i poluautomati sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne `ice kod kojih se konstantna du`ina luka obezbe|uje samoregulacijom. 6. dezoksidacije i legirnja rastopa.Jokovi} ZAVARIVANJE 31 toga su u upotrebi. kojoj odgovara stati~ka karakteristika 1. Sl. je na{ao najve}u primenu u zavarivanju ugljeni~nih i niskolegiranih ~elika. S obzirom da je ∆Iz najve}e kod rastu}ih karakteristika izvora struje. 6. naj~e{}e. do uspostavljanja zadate du`ine luka l1.1.Sl. O2≈20%. U slu~aju ispup~enja na osnovnom materijalu dolazi do smanjenja zadate du`ine luka l1. teristike luka. Brzina tj. 6. efikasnost samoregulacije zavisi od spoljne karakteristike izvora struje.4. Sl. kojoj odgovara stati~ka karakteristika Sl.prekida~. 3 Osim CO2 u reakcijama oksidacije u~estvuje i O2 iz H2O koja prethodno disocira. /34/.1 ) ( 6 . Sl. usled pojave udubljenja.3 ) ( 6 . • zona uticaja toplote je relativno mala. na l2. 2 Na 3400oC pribli`an sastav atmosfere u luku je: CO2≈25%.2 ) ( 6 . • lako se vizuelno prati.sa gasnim. • prskanje metala je izra`eno naro~ito pri gustinama struje iznad 500 A/mm2. CO≈55%.5 Dr`a~ elektrode.MAG postupak ugljendioksida6. a.4. • relativno visoko produktivan proces u pore|enju sa drugim procesima.4 ) 2CO2↔2CO+O2 CO↔C+O O2↔2O Fe+CO2↔FeO+CO Oksidacija rastopa niskougljeni~nog ~elika se odvija po reakcijama3: 1 Analogna analiza pri pove}anju du`ine luka. Karakteristike MAG postupka zavarivanja su: • ekonomi~niji je od REL i automatskog EPP zavarivanja. Dobra za{tita je obezbe|ena ako je rastojanje mlaznice od osnovnog materijala 7÷25 mm.1. tako|e pokazuje da je najefikasnija samoregulacija kod izvora struje sa rastu}om spoljnom karakteristikom.3. Za MIG postupak se zbog toga uglavnom koriste izvori struje sa rastu}om i horizontalnom spoljnom karakteristikom. 6. Na temperaturama koje vladaju u zavariva~kom luku dolazi do disocijacije CO2 po reakcijama2: ( 6 . 6. koji se nalazi u boca-ma u te~nom stanju iz kojih ispa-rava tako da se u zonu zvarivanja dovodi u gasovi-tom stanju. iz 1 u 2.3. Sl. 6. Kao za{titni gas koristi se ug-ljendioksid.4. 1. • povr{ina {ava je neravna. . Ova promena stati~ke karakhla|enjem.3 Zavarivanje topivom elektrodom u za{titi ugljendioksida.

8 2.3. 6. ve} se izdvaja u obliku gasnih mehurova. Dezoksidacija se vr{i pomo}u Si i Mn koji se unose u rastop preko elektrodne `ice.5 0.1 i Tab. {to dovodi do pada mehani~kih osobina.2÷1. kretanje vrha elektrodne `ice u odnosu na {av.0 0./4.14) nije rastvorljiv u te~nom metalu. polo`aja spoja u prostoru pri zavarivanju i polo`aja zavara u {avu. 6.9).2 4. Tab.8 ) ( 6 . Tab.8÷1.3 Re`imi zavarivanja MAG postupkom Re`im MAG postupka zavarivanja zavisi od : vrste i debljine osnovnog materijala.5 0. De. • smanjenje sadr`aja Mn i Si.13) 2FeO+Si↔SiO2+Fe FeO+Mn↔MnO+Fe Obrazovani SiO2 i MnO su nerastvorljivi u te~nom ~eliku.0 1.6 2.7 ) ( 6 . Uz. • smanjenje sadr`aja C u {avu. oblika spoja.1 Pre~nik elektrode za zavarivanje preklopnih i T-spojeva d (mm) De (mm) 1.3.13).10) 11) ( 6. a obrazovani CO izaziva pojavu gasnih uklju~aka jer nije rastvorljiv u te~nom ~eliku. ( 6.12) i ( 6.Jokovi} ZAVARIVANJE 32 ( 6 .5 ) ( 6 .3. Ugljenik ima ve}i afinitet prema O2 nego {to je afinitet Fe prema O2 pa dolazi do reakcije: 14) ( 6.5 1.10).0 1. napon zavarivanja. Tab.1 Pre~nik elektrodne `ice Pre~nik elektrodne `ice se odre|uje u funkciji od : debljine osnovnog materijala d.5 . ( 6. polaritet i ja~ina Iz).0 mm koriste se pri poluautomatskom zavarivanju.0 2. oblika `ljeba.0 mm pri automatskom zavarivanju.12) 13) ( 6.6 6.6 ) ( 6 . zbog ~ega je potrebno spre~iti njeno odvijanje favorizovanjem reakcija ( 6. 6.0 1.0 1.2÷1. Ovo se posti`e dodavanjem ve}e koli~ine Si i Mn kroz elektrodnu `icu.2. 33.0÷1.13) i da izvr{i dopunsko legiranje {ava.11) Si+2CO2↔SiO2+2CO Mn+CO2↔MnO+CO C+CO2↔2CO Fe+O↔FeO Si+2O↔SiO2 Mn+O↔MnO C+O↔CO Nepo`eljni efekti oksidacije su: • pove}anje sadr`aja FeO u {avu. a zbog njihovog ve}eg afiniteta prema O2 nego {to je afinitet Fe prema O2 dolazi do reakcija: 12) ( 6. vo|enje dr`a~a elektrode (rastojanje mlaznice od osnovnog materijala. 6.0 0.0 8.0 3.0 10. 6. pa isplivavaju na povr{inu {ava.0÷5.6÷2. protok ugljendioksida.9 ) 10) ( 6. brzina zavarivanja. Koli~ina Si i Mn u elektrodnoj `ici treba da bude tolika da nadoknadi njihove gubitke po reakcijama ( 6.0÷2.14) FeO+C↔Fe+CO Obrazovani CO po rekciji ( 6. Pre~nici elektrodnih `ica 0. vz.6÷2. oblika spoja i oblika `ljeba. a 2.6 5. du`ina slobodne `ice. {to izaziva pad mehani~kih osobina. du`ina luka. 31/. nagib prema osnovnom materijalu i smer kretanja). Parametri re`ima MAG postupka zavarivanja su: pre~nik elektrodne `ice.0 1.5÷2.12) i ( 6. struja zavarivanja (vrsta.

0 Bez `ljeba 3..7 12.2 5.6 2.6 2.5÷15. cm2. 6.0 1.0 3.3 Ja~ina struje zavarivanja u funkciji pre~nika elektrode Tab.4 Iz (A) 60÷150 80÷210 100÷230 120÷300 220÷400 320÷650 αz (g/Ah) 16.6 0. 6.0 2. odre|uje se na osnovu : pre~nika elektrode De.0 1. De (mm) 0.ja~ina struje zavarivanja.0 4. A.0 8. prema Sl.5 16 2.5 8 1. Tab.5 i polo`aja zavarivanja.0 1.0÷15.0÷21. 6. i ja~ine struje Iz.0÷14. ρ . 6.0 2. Ja~ina struje zavarivanja Iz.4 14.6 2.3 14.6 0. Tab. 30/: 15) ( 6.3.0 6. od ja~ine struje i brzine zavarivanja.gustina metala zavara. premaTab.Jokovi} ZAVARIVANJE 33 Tab.0 0.6 2.0 1.5 0.8 1.2 Pre~nik elektrode za zavarivanje su~eonih spojeva d (mm) De (mm) 1.3 Brzina zavarivanja Brzina zavarivanja vz zavisi od debljine osnovnog materijala kod su~eonih spojeva. polo`aja spoja pri zavarivanju i oblika `ljeba.8 2. Zavisnost povr{ine popre~nog preseka jednog zavara. 6.0 0.2 Struja zavarivanja Za MAG postupak zavarivanja koristi se uglavnom jednosmerna struja obrnute polarnosti.spojeva od debljine osnovnog materijala i ra~unske debljine {ava.5 0. cm/h. na gore na dole zidu 60÷120 60÷110 60÷120 100÷180 100÷180 100÷200 - iznad glave 60÷110 100÷170 - 6.5 1.2 1.3.6. pri poluautomatskom MAG zavarivanju.6.0 Sa `ljebom 10 12 14 1. 6.8 1.6 6. a re|e prave polarnosti.0 2.2 1.2 1.0 1.5÷17. katete {ava /4.4.5 0. Sl.3. Az.0 2. αz .15) vz= αzñIz/(Azñρ) gde je : vz .5 13. De.3. Tab.0÷17.0 1. Sl. tj. Tab. .6 2.4 Koeficijent topljenja αz u funkciji od pre~nika elektrodne `ice. g/cm3.koeficijent topljenja. Iz . De (mm) 0. g/Añh.2 1. a kod T.6 2. prema Tab. 6.4 polo`en 40÷100 60÷150 80÷180 100÷250 120÷320 200÷420 250÷650 Polo`aj zavarivanja vertikalan vertikalan horizontalan odozdo odozgo na vertikal.0 12.6 2.brzina zavarivanja. u amperima.6 0.8 1.0 10 2./4 /.3. a ve}e vrednosti pri zavarivanju sa podlo`nom trakom i bez razmaka u korenu `ljeba. Manje vrednosti se biraju pri zavarivanju spojeva bez podlo`ne trake i sa razmakom u korenu `ljeba.0 1.0 2. Azpovr{ina popre~nog preseka zavara.

mlaznice.2 7 ÷12 10 ÷20 1÷2 4 ÷9 7 ÷17 1. De h h1 a • 0.3. tj. Napon zavarivanja Uz u funkciji De i polo`aja zavarivanja. prema Prilogu A. Sl.7. 6.8 1.5 Napon zavarivanja Da bi se smanjilo prekomerno prskanje metala. Az.5. napona zavarivanja.7 Polo`aj mlaznice i elektrodne `ice. Sl.8 1.3.0 mm.7 Vo|enje dr`a~a elektrode Vo|enje dr`a~a elektrode definisano je slede}im elementima: • Rastojanjem mlaznice od osnovnog materijala.0 mm.5÷3.3.) QCO2 ≈ 10 De gde je: QCO2 . De-pre~nik elektrodne `ice. n. brzine zavarivanja. 6.3. Tab.4 17 ÷ 21 20 ÷ 26 22 ÷ 30 23 ÷ 34 25 ÷ 36 Polo`aj zavarivanja Verti.4 20 ÷30 3÷4 17 ÷27 6. oblika spoja.0 2.7.3. Tab. prema Sl. brzine strujanja vazduha. a kre}e se u granicama 5÷25 dm3/min za pre~nike elektrodne `ice 0. sa malim naponima zavarivanja Uz.) ( 6. 6.protok gasa.6. • Kretanjem vrha elektrodne `ice. 6.16) 16) Broj zavara n=Au/Az Broj zavara.5÷3. Sl. 6.7 Zavisnost izme|u struje zavarivanja i napona luka pri MAG zavarivanju elektrodom pre~nika 0.5÷ 21 140 20÷23 160 20÷25 200 21÷27 250 26÷30 300 28÷34 400 Tab.povr{ina popre~nog preseka jednog zavara. 6. .ukupna povr{ina popre~nog preseka unetog materijala u {av. Tab. Protok CO2 se pribli`no odre|uje izrazom: 17.6. 6. Potro{nja CO2 zavisi od : debljine osnovnog materijala. Uz (V) Iz (A) 17÷19 60 18÷19 80 18÷20 100 19÷20 120 19. zavarivanje MAG postupkom se izvodi sa kratkim lukom. Preporu~uju se vrednosti napona luka Ul.6 2. date u Tab. 6. Sl. /4. Optimalne vrednosti Uz i Iz pri zavarivanju u polo`enom polo`aju.5.0 15 ÷25 20 ÷25 2÷3 12 ÷23 17 ÷23 2. Tab.3. mm.Horizontalno Iznad kalan -vertikalan glave 17 ÷ 20 17 ÷ 19 17 ÷ 20 19 ÷ 23 - 6. 30/. u funkciji od De i polo`aja zavarivanja ili u funkciji ja~ine struje zavarivanja.Jokovi} ZAVARIVANJE 34 6. De Polo`en 0. Tab. konstrukcije dr`a~a elektrodne `ice tj. dm3/min.9 Smerom kretanja i nagibom dr`a~a elektrode prema osnovnom materijalu.8 i Tab.4 (6. tj. 6. se odre|uje iz odnosa: dge je: Au. V. 6. pre~nika elektrodne `ice. du`inom slobodne `ice i du`inom luka.17.6 Protok ugljendioksida Sl.2 1.3.6 2.3. 6.

• Za{titni gasovi su skupi.legura. WIG postupak se koristi za zavarivanje Al. • Gorenje luka je stabilno.2.izvor struje.mera~ protoka. pri Iz<200 A. Mg. 4. 6. • Brzina zavarivanja je relativno mala. 1. Ti i Ti1. mehanizovano) i automatski (dr`a~ elektrode se vodi mehanizovano i dodatni materijal se dodaje mehanizovano). 9. dodatni materijal se dodaje ru~no). ~elika.mlaznica. 3. 1. Sl. 2. 6. 6. • S obzirom na mogu}nosti. 3kretanje vrha elektrodne `ice za prvi. Polo`aj mlaznice i prema Sl.osnovni materijal.dodatni materijal.ugljendioksid.Kretanje vrha elektrodne `ice pri poluautomatskom MAG zavarivanju su~eonih spojeva. Cu i Cu-legura. poluatomatski (dr`a~ 3.11. osnovni materijal. 8. 4. za{titni gas. se izvodi sa elektrodom od volframa. 6.kontaktna naj~e{}e sa desna na levo. Struja koja se koristi za napajanje zavariva~kog luka je jednosmerna ili naizmeni~na. 5.1. 2. .10 je data {ema ure|aja za ru~no WIG zavarivanje.4÷6 mm.boca sa inertnim gasom. a inertni gas elektrodne `ice u odnosu na je naj~e{~e argon. Al-legura. 6.10 [ema ure|aja za ru~no zavarivanje WIG postupkom. {to daje kvalitetnu povr{inu {ava koja ne zahteva naknadnu doradu.6.ma. 6.komandni orman. ner|aju}ih i vatrostalnih Sl. 2. ili vodom. Op{te karakteristike WIG postupka zavarivanja su: • Mogu se zavarivati svi materijali.ventil za 0. drugi i tre}i zavar. cena ure|aja je relativno niska a potro{nja volframove elektrode mala. Sl. (dr`a~ elektrode se vodi ru~no i vo|ica. Sl.dr`a~ elektrode. Sl.osnovni elektrode se vodi ru~no a pomo}ni materijal se dodaje materijal. Ni i Ni-legura debljine nometar visokog pritiska.WIG Zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnog gasa.8.Jokovi} ZAVARIVANJE 35 Sl.elektrodna `ica. • Zona uticaja toplote je relativno mala. 6. a izvori struje treba da imaju strmo padaju}u spoljnu karakteristiku. Na Sl. Sl. 5. • Kvalitet spoja u velikoj meri zavisi od pravilnog izbora re`ima zavarivanja i uve`banosti zavariva~a.4 Zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi gasainertnog gasa. Dr`a~ elektrode se hladi inertnim gasom. Postupak zavarivanja mo`e da se izvodi ru~no. pri Iz>200 A. Sl.4. 7. Mglegura.9. svih oblika obradaka i u svim polo`ajima u prostoru ru~nim i poluautomatskim postupkom.

a. . 2.prekida~.za ru~no rivanja su date u Tab. 6. 3. 6.6. Polaritet struje Pre~nik De. Al-legura.Jokovi} ZAVARIVANJE 36 Pri zavarivanju Al. Razbijanje oksidne kore se zasniva na njenom bombardovanju te{kim pozitivnim jonima u poluperiodi kada se elektroda pona{a kao anoda. s obzirom da su ovi materijali skloni oksidaciji. Re`imi WIG postupka zavarivanja se odre|uju eksperimentalno za svaki slu~aj spajanja.8. mm Ja~ina struje. /4 /. b. Jednosmerna struja obratne polarnosti se ne preporu~uje zbog male stabilnosti luka i pove}anog zagrevanja volframove elektrode. Pri zavarivanju ner|aju}ih i vatrostalnih ~elika treba koristiti jednosmernu struju prave polarnosti.elektrodna `ica Tab.volframova lektroda. A prava polarnost obratna polarnost 3 4 3 4 1÷2 1÷2 65÷150 140÷180 250÷340 10÷30 20÷40 30÷50 1 Naizmeni~na struja omogu}ava razbijanje te{kotopive oksidne kore na povr{ini {ava. a neke preporuke za izbor struje zavaSl. zavarivanje. Sl.za poluautomatsko zavarivanje.8 Ja~ina jednosmerne struje zavarivanja WIG postupkom.11 Izgled dr`a~a volframove elektrode. 1. Mg i Mg-legura koristi se naizmeni~na struja1.

mada je mogu}e zavarivanje obradaka debljine do 40 mm. i nije ekonomi~an za debljine osnovnog materijala iznad 8÷10 mm. Sl.levi na~in. 7. a. bio zavariva~ki moraju biti ispunjeni slede}i uslovi: • Zapremine kiseonika.5 mm od Al i Al-legura u industriji metalnog name{aja.gorionik. Postupak gasnog zavarivanja se relativno malo koristi i to uglavnom u pojedina~nom zavarivanju1: • ~eli~nih cevi pre~nika do 100 mm i debljine Sl. 5. • Kvalitet {ava zavisi od regulacije plamena i uve`banosti zavariva~a. limova debljine do 1. Sl. 2 2 2 moraju se nalaziti u odre|enom odnosu koji se naziva odnos potro{nje β : 1 Razvoj produktivnijih. i acetilena. koji se neposredno pre sagorevanja me{aju u gorioniku. . Sl. zida do 5 mm. koji nastaje sagorevanjem acetilena. ~ija je obuka najdu`a u pore|enju sa drugim postupcima i traje 4÷5 godina. pouzadanijih i ekonomi~nijih postupaka elektrolu~nog zavarivanja potisnuo je gasno zavarivanje tako da je ono danas zastupljeno sa 3÷5% u ukupno izvedenim zavarenim spojevima sa tendencijom daljeg opadanja. Da bi plamen. profila i limova debljine do 1.1 [ema gasnog zavarivanja. • Cu i Cu-legura debljine do 15 mm a naro~ito za popravku odlivaka od mesinga i bronze. Kao gorivi gas naj~e{}e se koristi acetilen (C2H2) a re|e vodonik (H2).4.5 mm i sivog liva na toplo.2 [ema oksiacetilenskog zavariva~kog plamena. 2 Ukupna {irina ZUT je oko 27 mm. • Velika koli~ina toplote izaziva relativno veliku ZUT2 velike deformacije i zaostale napone /4/.zavariva~ki plamen.Jokovi} ZAVARIVANJE 37 7. • u remontnim radovima i navarivanju ~elika. 2. b.2 Zavariva~ki Zavariva~ki plamen Sl.1. 4. 7. 7.{av. • cevi. • Rad sa zapaljivim i eksplozivnim gasovima.1. VO . Sl. • Ure|aji su relativno jeftini a njihovo odr`avanje je jednostavno.1. GASNO ZAVARIVANJE 7. propan (C3H8) i butan (C4H10). Op{te karakteristike gasnog zavarivanja su: • Mogu se zavrivati svi oblici konstrukcija u svim polo`ajima u prostoru. • Postupak je najsporiji u pore|enju sa drugim postupcima. VC H .dodatni materijal.1 Uvod Toplota potrebna za topljenje osnovnog i dodatnog mterijala razvija se sagorevanjem gorivog gasa u atmosferi kiseonika. 3. 7.osnovni materijal. Oksiacetilenski zavariva~ki plamen nastaje sagorevanjem acetilena u sme{i sa kiseonikom.desni na~in.

5O2=2CO2+H2O Sagorevanje acetilena se odvija postupno u pojedinim zonama zavariva~kog plamena. creva za sprovo|enje gasova (crvene boje za acetilen i plave boje za kiseonik). a postepenim zatvaranjem ventila za finu regulaciju koli~ina acetilena se svodi na potrebnu za `eljenu vrstu plamena. Creva za sprovo|enje gasova od boce tj.oksidacioni.5O2→2CO2+H2O plamena.Jokovi} ZAVARIVANJE 38 ( 7 .2 -oksidacioni plamen 7. osigura~a protiv povratnog udara na crevu za acetilen i na crevu za kiseonik i gorionika sa odgovaraju}im plamenicima. tako da se acetilen dovodi u vi{ku. Sl.4÷0.mlaznica. koji vlada u boci.5 ) 2CO+H2+1. {to ima za posledicu neravnomernu raspodelu temperature du` ose plamena. 7. Razvod acetilena do radnih mesta se vr{i metalnim cevima. Osigura~i se postavljaju na ulazu u gorionik. redukcionih ventila za acetilen i kiseonik sa manometrima visokog i niskog pritiska.redukcioni. Osigura~i protiv povratnog udara spre~avaju povratni udar plamena i povratnu struju gasa iz gorionika prema bocama/ 37/. 2 Veliki potro{a~i koriste centralizovano snabdevanje kiseonikom iz rezervoara pomo}u metalnih cevi. a. U zoni 1 se odvija termi~ka disocijacija acetilena: ( 7 . 2. skladi{tenje i pra`njenje) saglasno odgovaraju}im propisima. Zatim se na gorioniku otvori ventil za finu regulaciju kiseonika a nakon toga ventil za finu regulaciju acetilena.3 Oprema za izvo|enje gasnog zavarivanja Osnovna oprema za gasno zavarivanje sastoji se od: boce sa kiseonikom2 (plave boje). 7.3: β=1.8 bar /35/.3 ) C2H2+O2→2C+H2+O2 U zoni 2 ili zoni zavarivanja se vr{i primarno sagorevanje C2H2 sa kiseonikom koji dolazi iz boce: ( 7 . Sl. c. boce sa acetilenom3 (bele boje). 1. 1 .2 bar i za propan-butan 0. reducir ventila do gorionika su izra|ena od vi{eslojne armirane gume /36/.jezgro plamena. na radni pritisak i snabdeveni su sa dva manometra za kontrolu visokog i radnog (niskog) pritiska. 7.4 ) 2C+H2+O2→2CO+H2 U zoni 3 se vr{i sekundarno sagorevanje C2H2 pri ~emu se kiseonik za ovo sagorevanje tro{i iz okolnog vazduha: ( 7 . i za obrazovanje zavariPo~etno uspostavljanje zavariva~kog plamena vr{i se tako {to se prvo otvore ventili visokog pritiska na bocama za kiseonik i acetilen i izvr{i pode{avanje radnog pritiska na manometrima.2 -normalan plamen β<1. koji se posebno dovode u gorionik. Ova gasna sme{a se zapali.2. 3 Alternativa bocama sa acetilenom je centralizovano snabdevanje iz sopstvenih razvija~a acetilena. Sl.normalan . Boce moraju imati odgovaraju}e natpise i/ili oznake bojom i sa njima se mora postupati (transport. Gorionici slu`e za me{anje gasova. u zavisnosti od gasa kojim su napunjene. za acetilen 0.1 ) β=VO /VC 2 H 2 2 • Brzina isticanja oksiacetilenske sme{e iz plamenika mora biti u granicama 70÷160 m/sec.1 -redukcioni plamen β>1. Boce za acetilen i kiseonik su izra|ene prema odgovaraju}im standardima (Poglavlje 2) i mogu da budu razli~itog kapaciteta.3÷1.2 ) C2H2+2.1÷1. Zbirna reakcija potpunog sagorevanja acetilena je: ( 7 . 3. b. Redukcini ventili se postavljaju na boce sa gasovima i slu`e za redukciju visokog pritiska. Sl.3 Vrste oksiacetilenskog zavariva~kog U zavisnosti od vrednosti koeficijenta potro{nje razlikuju se slede}e vrste oksiacetilenskog zavariva~kog plamena1. Radni pritisci su: za kiseonik 1÷8 bar.omota~ plamena.

0. Kod injekcionog gorionika kiseonik se dovodi u centralnu cev injektora pod pritiskom1 0.1 MPa. Sme{a kroz sprovodnu cev 7 odlazi u mlaznicu 8 a na izlazu iz nje se pali.injektor.ventili protiv povratnog udara. Sl. 3. 31/.25 MPa.7. . a iskori{}enje karbida je oko 87%. 8.gorionik bez usisavanja.plivaju}e zvono. kom. iskori{}enje karbida je najve}e. Sl. 6. 5. oko 95%.ventil za finu regulaciju protoka acetilena. 1.0005 MPa. U upotrebi su dva tipa gorionika: sa usisavanjem (vi{e su u upotrebi) ili injekcioni i bez usisavanja. 7. 7. a. /38.5. 7. 2.5 bar. 7. a acetilen se dovodi u spolja{nju komoru injektora 6 pod pritiskom2 0.re{etka. koji mogu biti konstrukciono objedinjeni ili razdvojeni.mlaznica (brizgaljka). Sl.komora za zavisnosti od na~ina na koji me{anje.8÷80 m3 acetilena/h s tim {to su kapaciteti pokretnih razvija~a do 3 m3 acetilena/h. Razvija~i acetilena koji se baziraju na "kontaktnom" sistemu su uglavnom pokretni.4 MPa.001÷0.5 [ema razvija~a acetilena sistema "voda na karbid".Jokovi} ZAVARIVANJE 39 va~kog plamena.voda. 7.05÷0.kalcijum karbid. 7. 3. Razvijanje acetilena se 1 i 2. 2. 7. kalcijum-karbid i voda stupaju u reakciju (kontakt) postoje tri tipa razvija~a acetilena. 1 2 Radni pritisak kiseonika je naj~e{}e 0. do 0.6 ) CaC2+2H2O= C2H2+Ca(OH)2 Sl.sprovodna cev.4. na vodu" i sakuplja~a acetilena. razvija~i mogu da budu sa niskim pritiskom.6) odvija potpuno. Sl.1 MPa.voda. 4. 7. Sl. Kod bezinjekcionog gorionika kiseonik i acetilen se dovode u komoru za me{anje pod pribli`no istim pritiskom 0.karbid u posudi koja se vadi radi punjenja.01÷0. Razvija~i acetilena sistema "voda na karbid" se rade kao pokretni i nepokretni. i sa visokim pritisSl. Usled toga se u spolja{njem kanalu injektora stvara podpritisak koji uvla~i acetilen u komoru za me{anje 5 gde se me{a sa kiseonikom. Sl.3÷1. 4. Sl. Minimalni radni pritisak acetilena je 0. Kapaciteti razvija~a acetilena su 0. Razvija~i acetilena se u principu sastoje od dva funkconalna dela: deo za razvijanje acetilena i deo za sakupljanje acetilena.gorionik sa usisavanjem.6) a u kiseonika. 1. Prema pritisku. Sl. ( 7 .3 bar.ventil za finu regulaciju protoka odvija po reakciji ( 7. b.6.6 [ema razvija~a acetilena sistema "karbid Kod razvija~a acetilena tipa ″karbid na vodu″ relativno mala koli~ina karbida se uvodi u veliku ko-li~inu vode pa se reakcija ( 7.4[ema gorionika za gasno zavarivanje i lemljenje.

dm3/mm debljine osnovnog materijala. a slu`e za zavarivanje osnovnog materijala debljine 0. Veli~ina plamenika Gorionici za zavarivanje i lemljenje se izra|uju sa serijom plamenika (8÷10) razli~itih veli~ina. Sl.0÷ 4. tako da je kod ″tvrdog plamena″ kapacitet gorionika maksimalno iskori{}en a kod ″mekog plamena″ kapacitet je iskori{}en minimalno. Pri tome treba imati u vidu 2 2 2 da potro{nja gasova kod jednog plamenika nije fiksna. odnosno potro{nja acetilena.5 1. acetilena po "kontaktnom" * vrsta plamena. nedovoljno predgrevanje ivica osnovnog materijala na mestu spoja. 7. va|enje dodatnog materijala iz za{titne atmosfere plamena. prevelika brzina zavarivanja.koeficijent 2 2 odre|en eksperimentalno i ima slede}e vrednosti: k=100 za niskougljeni~ni ~elik. Veli~ina plamenika se izra`ava pre~nikom izlazne mlaznice ili rednim brojem u seriji.0 0.4 Problemi u tehnici gasnog zavarivanja Osnovni problemi u tehnici gasnog zavarivanja su: suvi{e mala ili suvi{e velika udaljenost mlaznice od osnovnog materijala. Debljina osnovnog 9. ~esto se defini{e preko potro{nje jednog od gasova u funkciji debljine osnovnog materijala.5÷ 1. dm3/h Radni pritisak kiseonika je 0. Potro{nja drugog gasa se tada mo`e odrediti preko odnosa potro{nje β=VO /VC H . 1. razli~ite toplotne mo}i. 1 . neujedna~ena brzina dodavanja dodatnog materijala. tj.0 Broj plamenika 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Srednja potro{nja 35 75 150 300 500 750 1150 1700 2500 kiseonika.0 20.0 4. k=75 za ner|aju}e Cr-Ni ~elike.0 14.5 bar) a minimalni pritisak acetilena je 0.1. promenljivo dr`anje odstojanja plamenika od osnovnog materijala. 3. neodgovaraju}i plamen. ″Tvrdi plamen″ se dobija sa maksimalnim protokom gasova a ″meki plamen″ sa minimalnim protokom gasova za dati gorionik. 1. Veli~ina plamenika.0 2.245 MPa (2. * pre~nik dodatnog materijala i * oblik zavarenog spoja. neispravno vo|enje plamenika ili dodatnog materijala u odnosu na na~in zavarivanja.0 9.0 ÷20.0÷ 2. Odnos potro{nje pri neutralnom plamenu je β=1.karbid. * vo|enje plamenika. tj.0÷ materijala. neujedna~ena brzina zavarivanja. Tab.2÷ 0. k . nepravilno izabrana veli~ina plamenika (preslab ili prejak plamenik). k=140 za bakar i legure bakra. Tab.0 ÷30. nepravilan nagib plamenika. Osnovni kriterijum za izbor veli~ine plamenika je debljina i vrsta osnovnog materijala. Veli~ina plamenika koji treba koristiti pri zavarivanju. 2. mo`e biti pribli`no odre|ena prema izrazu: ( 7 . kao i oblik i mere `ljeba.7 ) VC H = k d 2 2 gde je: VC H -potro{nja acetilena u dm3/h.0005 MPa (50 mm H2O stuba). sistemu. Tab.0 6. 34 above/.voda. /4 /. zavisno od toga da li se radi sa "tvrdim" ili "mekim" plamenom1 /30.1 Veli~ina plamenika i potro{nja gasova u funkciji debljine osnovnog materijala kod gasnog zavarivanja ~elika.5÷30 mm.Jokovi} ZAVARIVANJE 40 7.0 0.7 [ema razvija~a Parametri re`ima gasnog zavarivanja Re`im gasnog zavarivanja definisan je slede}im parametrima: * veli~ina plamenika. * na~in zavarivanja. aluminijum i legure aluminijuma. 7. ve} se kre}e u {irokim granicama.5 Sl. mm ÷14.0÷ 6. sivi liv.re{etka. 7. 7. d -debljina osnovnog materijala u mm.

Izbor na~ina zavarivanja zavisi od vrste i debljine osnovnog materijala i polo`aja spoja u prostoru.8 Putanje kretanja vrha plamenika pri gasnom zavarivanju osnovnog materijala ili te~nog metala u {avu. njegove debljine.2) koristi se naj~e{}e. bakra i legura bakra. cinka i olova. Zavarivanje u polo`enom polo`aju se vr{i desnim na~inom. Izbor na~ina kretanja vrha plamenika zavisi od vrste osnovnog materijala. pove}anja ZUT. α.1) definisana je zahtevom da dodatni materijal i osa plamena zaklapaju ugao od oko 900 i ve} definisanim uglom izme|u ose plamena i osnovnog materijala. Ugao koji osa dodatnog materijala zaklapa sa osnovnim materijalom (ugao β na Sl. naj~e{}e pravod. Sl. Redukcioni plamen (β<1. i to kod zavarivanja materijala. 7. plamena. α. slabe za{tite rastopa. Tab. kao {to je slu~aj zavarivanja tankih limova ili zavarivanje sivog liva. bakra i legura bakra. Na~in zavarivanja . zbog oksidacije metala. Oksidacioni plamen (β>1. a ve}e rastojanje dovodi do velikog rasipanja toplote. 7. Sl.1÷1. mada se kod 20 30 40 50 60 70 80 α. Zavarivanje "u koritu" izvodi se ili levim ili desnim na~inom. Vo|enje plamenika i dodatnog materijala Sl. nikla. Desni na~in zavarivanja obezbe|uje maksimalno kori{}enje toplote zavariva~kog plamena i dobru za{titu rastopljenog metala od uticaja atmosfere. 7. Koristi se za zavarivanje debelih ~eli~nih limova. zbog spre~avanja isticanja te~nog metala. jer tada pritisak plamena spre~ava isticanje te~nog metala.8. kod navarivanja tvrdog sloja i zavarivanja sivog liva. Vrsta plamena 3. 7. zavisno od debljine i vrste osnovnog materijala. na ~ije bi osobine vi{ak kiseonika ili acetilena {tetno delovao : svih kvaliteta ~elika. Ugao nagiba ose plamenika (plamena). step. hladnog nalivanja i uklju~aka oksida.1 prema osnovnom materijalu (pri istoj veli~ini plamenika) je u funkciji od vrste osnovnog materijala. a potro{nja gasova za 15÷25% manja nego kod levog na~ina zavarivanja. Normalni plamen (β= 1. Time se posti`e najbolje kori{}enje toplote i najbolja za{tita te~nog metala od uticaja atmosfere. Vrh jezgra plamena treba da je udaljen od osnovnog materijala tj. Koristi se kod zavarivanja mesinga sa ve}im sadr`ajem cinka. Dodatni materijal se drugom rukom vodi ispred Tab. aluminijuma i legura aluminijuma. od debljine materijala d. 10 "desnog" na~ina zavarivanja mo`e kretati i cik-cak putanjom. Spojevi u polo`aju iznad glave tako|e se izvode desnim na~inom. Levi na~in zavarivanja se koristi ako je potrebno smanjiti koli~inu dovedene toplote.1) koristi se kada treba pove}ati sadr`aj ugljenika u materijalu {ava.Jokovi} ZAVARIVANJE 41 Izbor vrste plamena isklju~ivo je uslovljen prirodom osnovnog materijala. Sl. produktivnost je za 20% ve}a. metala u {avu 2÷5 mm. Sl. ~eli~nih cevi u kotlogradnji itd. 7.2 Zavisnost ugla nagiba plamenika. zaklapa odre|eni ugao sa osnovnim materijalom i vrh jezgra plamena se nalazi na odre|enom rastojanju od 2. tako da se plamen kre}e po odre|enoj putanji. 7. 7.2) u principu se uvek izbegava. Pri zavarivanju nastoji se da se dodatni materijal {to kra}e vreme zadr`ava izvan za{titne atmosfere plamena. 4.1. mm do 1 1÷3 3÷5 5÷7 7÷10 10÷12 12÷15 >15 linijski. ili levi i desni na~in zavarivanja. a u manjoj meri i od polo`aja zavarivanja u prostoru /34/. Tab. polo`aja spoja (zavarivanja) u prostoru i na~ina zavarivanja. Vrlo je {tetan kod zavarivanja legiranih Cr-Ni ~elika.2. Kod gasnog zavarivanja razlikuju se levi i desni zavar. Manje rastojanje dovodi do poroznosti u {avu zbog uno{enja gasova u rastop. Kod desnog na~ina zavarivanja. Pri zavarivanju plamenik se ru~no pomera. oblika zavarenog spoja.

9 ) De= 0. zbog manjih debljina osnovnog materijala i znatnih deformacija usled velikih koli~ina toplote. 31/. Pri desnom na~inu. Pre~nik dodatnog materijala mere 6. 7. prema ( 7. va`i: ( 7 .8 ) a levim na~inom: ( 7 .Jokovi} ZAVARIVANJE 42 Spojevi u vertikalnom polo`aju se izvode odozdo na gore. Naj~e{}e kori{}eni oblici zavarenih spojeva izvedeni gasnim zavarivanjem dati su na Sl. aluminijuma i aluminijumskih legura De≈ d. o~vr{}ava i obrazuje {av sa dva lica. Kod zavarivanja sivog liva De= 0.0 mm. 7.5 d + 1 (mm) Pri zavarivanju legiranih ~elika De=1. vr{i se zavarivanje "dvojnim zalivanjem"1. De= 0. 34. Izbor oblika zavarenog spoja. Postupak se izvodi tako {to se prvo na najni`oj ta~ki spoja plamenom izvr{i topljenje ivica tako da se formira otvor. oblik i mere `ljeba Sl. koja se dovodi na mesto spoja i njene nepovoljne raspodele. a kod koroziono postojanih ~elika je De ≈ d. Rastop curi na donju ivicu otvora. 1 . 30.9).75 d. kod gasnog zavarivanja je dosta ograni~en.9. kao i oblika i mera `ljeba.6÷4.5 d (mm) 5. Pri zavarivanju bakra. Pre~nik dodatnog materijala De pribli`no se odre|uje na osnovu debljine d i vrste osnovnog materijala /4. Za zavarivanje mesinga De se odre|uje kao kod ugljeni~nih ~elika.8) i ( 7.9 Naj~e{}e kori{}eni oblici spojeva izvedeni gasnim zavarivanjem. Plamen se zatim pomera na gore tope}i gornju ivicu otvora i dodatni materijal. bronze. Pri zavarivanju ugljeni~nih ~elika desnim na~inom. levim ili desnim na~inom. Sl. Oblik zavarenog spoja.

0. Rk. i materijala. pove}anje sile pritiska pove}ava deformaciju metala izazivaju}i porast ρk tj. ρkspecifi~ni otpor kontakta.otpor kontakta osnovni materijalelektroda . Sl. 8. Rm. Rk. Uticaj temperature je dvojak2: sa jedne strane porast temperature smanjuje otpor deformaciji i porast kontaktne povr{ine tj. dominantno. 8.koeficijent. Rk. Fk. Fzsila zavarivanja.sila pritiska. 2.sila zavarivanja. sve dok se materijal na kontaktnim povr{inama ne zagreje do temperature maksimalne plasti~nosti. J. Koli~ina toplote koja se razvija pri elektrootpornom zavarivanju je: ( 8 .5÷1.struja zavarivanja. • S druge strane. Prema me|usobnom polo`aju obradaka razlikuje se su~eono elektrootporno zavarivanje. Sl. 2 Ukupna promena otpora sa promenom temperature je neznatna. e+Rk. Fp.1-b.otpor kontakta osnovni materijalosnovni materijal. Fz.elektrode.2) zavarivačkog kontakta. Rk.1 Uvod Za obrazovanje zavarenog spoja koristi se elektri~na i mehani~ka energija. Prema tome. posle ~ega se struja isklju~uje a obratci se silom me|usobno pritiskaju.Jokovi} ZAVARIVANJE 43 8. s.otpor kontakta osnovni materijaltemperatura i stanje osnovni materijal. α. e. 8. Reomski otpor elektrode. smanjenje Rk pri istoj sili 1 Da bi se spre~ilo rasipanje toplote i prekomerno zagrevanje elektroda. osnovni materijal-elektroda.koli~ina toplote. 1. R=2Rm+2Re+2Rk. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE 8.kontaktni otpor.sila pritiska. 2elektrode. Ω. Rk.1-a i preklopno Sl.1 [ema elektrootpornog zavarivanja. neposredno ispod kontaktne povr{ine.sila Faktori koji uti~u pritiska. α=0. e.omski otpor kontakta osnovni materijalosnovni materijal. Rm.vreme Sl. zahvaljuju}i omskim otporima kontakta. jer se pove}ava kontaktna povr{ina usled deformacije neravnina i usled razaranja oksida: ( 8 . potrebno je maksimalno smanjiti sve otpore izuzev Rk i Rm koji treba da su {to ve}i. A. τz. koji se zavaruju i koji su u me|usobnom kontaktu. Fp. Elektri~na struja se propu{ta kroz obratke. Sila pritiska uti~e dvo-jako: • Sa pove}anjem sile pritiska smanjuje se otpor kontakta. e-sila za obezbe-|enje kontakta elektroda-materijal. Rk.1 ) Q=Iz2 R τz gde je: Q. Rk ali je smanjenje Sl. Fp. e-sila za na ot-por kontakta obezbe-|enje kontakta elektroda-materijal. e. Rk.osnovni materijal. 8. 1osnovni materijal.omski otpor kontakta elektroda-materijal. Iz. zavari-vanja.otpor kontakta povr{ine.omski otpor materijala. Fk.2 Šema elektrootpornog preklopnog zavarivanja.3 Uvećan šematski prikaz Rk prema ( 8.2 ) Rk=ρk/Fpα gde je: Rk.ukupan omski otpor strujnog kola1. su: sila pri-tiska. zagrevanje obradaka do temperature maksimalne plasti~nosti se vr{i samo u delu zapremine. 8.

Vreme proticanja struje zavarivanja (moment uklju~ivanja i isklju~ivanja) se reguli{e pomo}u mehani~kih ili elektronskih vremenskih prekida~a. 3 Sekundarno kolo sa~injavaju: sekundarni namotaj transformatora. Sekundarni namotaj je ura|en od bakarnih traka ili je liven ili kovan od bakra. od jednog namotaja1. su~eono zavarivanje zbijanjem izvodi se stezanjem osnovnog materijala 1 u ~eljusti elektrode 2 i njihovim dovo|enjem u me|usobni kontakt dejstvom aksijalne sile Fp. . a sa druge strane porast temperature izaziva relativno manji porast ρk i pove}anu oksidaciju povr{ine.k.broj namotaja primarnog i Sl.4. bude i ve}i od omskog otpora /4.2 Ure|aji za zavarivanje elektri~nim otporom Bez obzira na relativno veliki broj konstruktivnih re{enja. silu za stezanje osnovnog materijala i obezbe|ivanje kontakta osnovni materijal.4[ema elektri~nog dela uresekundarnog kola transformatora.5 Izgled zavarenog spoja izvedenog su~eonim elektrootpornim zavarivanjem zbijanjem.naponi primarnog i sekundarnog kola transformatora. {to tako|e pove}ava Rk. Propu{tanjem struje zavarivanja zagrevaju se kontaktne povr{ine i deo materijala ispod njih do temperature maksimalne plasti~nosti. koji ~esto mo`e da materijal. koji slu`i da obezbedi silu prethodnog pritiska i silu zavarivanja. ve}. 8. provodnici od sekundarnog namotaja do elektroda. |aja za elektrootporno zavarivanje.3). 8. se napaja sa naizmeni~nom strujom 220 V ili 380 V i radi na principu transformatora. Neravnine i oksidi na povr{ini tako|e pove}avaju Rk. Za N2=1 je U2=U1/N1. ( 8 .1-a. Primarni deo transformatora je izveden u sekcijama. 2. koji slu`i da obezbedi struju zavarivanja i mehani~ki deo. Fe.3 ) U2N1=U1N2⇒U2= U1N2/N1 gde je: U1 i U2. Struja zavarivanja ili struja u sekundarnom kolu je ja~ine do 100000 A. Sl. Sekundarno kolo transformatora se sastoji.regulator struje zavarivanja. . 8. izraz. ( 8. Ovo je razlog {to 4. 8. osnov-nog materijala. a napon sekundarnog kola je 1÷12 V {to se obezbe|uje malim brojem namotaja sekundara. elektrode i deo konstrukcije koja se zavaruje. Struja zavarivanja je odre|ena ne samo omskim otporom 1. Fp. N2=1.3 Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom elektri~nim Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom se mo`e izvoditi po dva postupka: zbijanjem i varni~enjem. i silu zavarivanja Fz. Mehani~ki deo ure|aja za elektrootporno zavarivanje ostvaruje silu prethodnog pritiska.Jokovi} ZAVARIVANJE 44 pritiska. ure|aji za elektrootporno zavarivanje imaju strmo padaju}u ili blago padaju}u spoljnu karakteristiku izvora struje. bronze ili aluminijuma.elektroda.osnovni i induktivnim otporom sekundarnog kola. Posle toga se isklju~i struja i dejstvom aksijalne sile Fz izvr{i se 1 2 Su~eono zavarivanje zbijanjem zavarivanje Sl. 8. svi ure|aji za elektrootporno zavarivanje se satoje iz dva funkcionalno razli~ita dela: elektri~ni deo. hidraulikom ili pneumatikom. 3. i izborom odgovaraju}eg broja namotaja primarnog kola N1. a njegovi izvodi su preko elasti~nog provodnika2 povezani sa elektrodama za zavarivanje3. a nalazi se izme|u elektroda. naj~e}e. Prema Sl. Elektri~ni deo. 39/.zavariva~kitransformator. 8. Veza izme|u sekundrnog namotaja i pokretne elektroda mora da bude elasti~na i mora da izdr`i velike struje. Ove sile se obezbe|uju na ve}i broj na~ina: mehani~ki (ru~no ili mehanizovano). N1 i N2.elektrode (~eljusti) za stezanje osnovnog materijala i sekundarnog kola. u znatnoj meri. pri istim ostalim uslovima. sa ve}im brojem priklju~aka (4÷20) {to omogu}ava da se menja broj namotaja primarnog kola. Sl.

Sl.3÷0. Popre~ni preseci osnovnog materijala su jednostavnog oblika. vreme proticanja struje τz. 8. Zatim se uklju~i struja zavarivanja i mehanizam za pokretanje pokretne elektrode. Posle zbijanja oko spoja se obrazuje venac od oksida i pregrejanog metala.Jokovi} ZAVARIVANJE 45 zavarivanje uz lokalnu deformaciju. k=27 za bakar. • Mogu se zavarivati obratci slo`enog popre~nog preseka. Obratci 1 se stegnu u ~eljust elektrode 2 tako da postoji zazor izme|u ~eonih povr{ina od nekoliko milimetara. Sabijanje zapo~inje sa uklju~enom strujom zavarivanja. naj~e{}e kru`ni.6 Zavareni spoj izve- den su~eonim elektrotrootpornim zavarivanjem varni~enjem. • Mogu se me|usobno zavarivati raznorodni metali. ^eone povr{ine se dodirnu samo na pojedinim ispup~enjima na kojima se. istopljeni metal se izbacuje u obliku sitnih usijanih ~estica koje li~e na varnice. Op{te karakteristike su~eonog zavarivanja varni~enjem su: • Ovim postupkom se mogu zavarivati svi metali. 8. 8. gde je: j. deformaciju. Su~eono zavarivanje varni~enjem ima dve podvarijante: su~eono Su~eono zavarivanje varni~enjem Sl. sila pritiska Fp. Su~eono zavarivanje neprekidnim varni~enjem zavarivanje Sl. S obzirom na me-|usobnu zavisnost parametara re`ima zavarivanja. mesing. I2=Iz+I{ 1 Eksperimentalno je utvr|ena zavisnost: jτ0. Parametri re`ima zavarivanja su: struja zavarivanja. s.7Su~eono zavarivanja Su~eono zavarivanje varni~enjem sa predgrevanjem zatvorenih kontura varni~enjem. i sila zavarivanja Fz. Sl. pre~nika do 12 mm. gde je dm.6. kao {to su: niskougljeni~ni ~elici.5=k103. Izabrani parametri treba da obezbede zagrevanje osnovnog materijala na temperaturu maksimalne plasti~nosti na izvesnoj udaljenosti od kontaktne povr{ine. .pre~nik osnovnog materijala2. 8. Obratci koji se zavaruju stegnu se u ~eljusti elektrode tako da izme|u ~eonih povr{ina postoji zazor. a odvija se brzinom koja je znatno ve}a od brzine pribli`avanja ~eonih povr{ina u fazi varni~enja. • Javlja se izvestan gubitak metala. Udaljenost "zone nulte deformacije" od kontaktne povr{ine za ~elike iznosi (0. 2 "Zona nulte deformacije" je popre~ni presek najbli`i kontaktnoj povr{ini u kome je deformacija pri zavarivanju jednaka nuli. Izgled zavarenog spoja prikazan je na Sl. osloba|a toplota koja izaziva njihovo topljenje.gustina struje. k=8 za ~elike pre~nika iznad 10 mm. A/cm2. deluje se silom Fz koja izvr{ava sabijanje tj. koji se naknadno uklanja.5. to~kovi i dr.) ali se zbog pojave {antiranja struje struja zavarivanja mora pove}ati za 20÷50%.5)dm. Su~eono elektrootporno zavarivanje sabijanjem se primenjuje za zavarivanje metala i legura koji poseduju zadovoljavaju}u plasti~nost na povi{enim temperaturama. proces lokalnog topljenja neravnina i izbacivanja te~ne faze se nastavlja uz prostiranje toplote u dubinu obratka i njegovo zagrevanje. k=10 za ~elike pre~nika do 10 mm. usled velike gustine struje. Pod dejstvom relativno visokih temperatura i elektromagnetnih sila. zavr{ava se sa isklju~enom strujom. k=20 za mesing. Kod obojenih metala zagrevanje se vr{i do po~etka topljenja kontaktne povr{ine. 8. oni se odre|uju eksperimentalno za konkretne uslove zavarivanja1. Zatim se uklju~i struja zavarivanja i zavarivanje neprekidnim varni~enjem i su~eono varni~enjem sa predgrevanjem. τ-vreme zavarivanja. Sl. k=12÷20 za aluminijum.1. Sl. Po{to se pokretna ~eona povr{ina stalno pribli`ava nepokretnoj. a ne samo oni koji imaju relativno dobru plasti~nost. • Priprema ~eonih povr{ina pre zavarivanja ne mora biti detaljna kao kod su~eonog zavarivanja zbijanjem. aluminijum. Kada se osnovni materijal zagreje na odre|enu dubinu i kada se na celoj kontaktnoj povr{ini obrazuje te~na faza. Elektrootporno zavarivanje neprekidnim varni~enjem se uglavnom koristi za zavarivanje zatvorenih kontura (karike lanaca. bakar.

mora da savlada krutost konstrukcije i obezbedi potrebnu kontaktnu povr{inu.1÷6. Cu.5÷3 s. manja je od 100A/mm2 a pri forsiranim re`imima je 120÷300 A/mm2. Sl. Sl.dvota~Sl. u jezgru zavarene ta~ke ne daje spojeve sa zadovoljavaju}om ~vrsto}om. Kretanje natrag se vr{i sve do potpunog prekida struje u sekundarnom kolu. 8. 3 Pre~nik jezgra zavarene ta~ke se kre}e od 3÷15 mm. 4 Sila zavarivanja Fz obi~no izaziva pritisak od 30÷80 N/mm2.6. Pri zavarivanju Al i Mg i njihovih legura.8. dejstvom sile Fz izvr{i se zbijanje tj.jednota~kasto sa jalovom elektrodom. Vreme zadr`avanja ~eonih povr{ina u kontaktu je 0. sile prethodnog pritiska Fp. zbog ve}e toplotne provodnosti a kod Al i zbog ve}e specifi~ne toplote topljenja. a sila zavarivanja4 Fz.1. debljine 0. b. Pri kretanju napred. a. Sl. Pri kretanju natrag. 2 Gustina struje zavarivanja ~elika. koji se naknadno uklanja.9 [ema jednostranog ta~kastog zavarivanja: a i b. sile zavarivanja Fz. zbog otpora Rk i Rm zagreje do ta~ke topljenja. struje2 i kasto. Obratci 1 se me|uizveden ta~kastim elektrootpornim sobno priljube dejstvom sile Fp preko eketroda 2. Zbijanje zapo~inje sa uklju~enom strujom koja se u toku zbijanja isklju~i. 8. pri ~emu dolazi do topljenja neravnina na ~eonim povr{inama. Broj ciklusa zavisi od veli~ine popre~nog preseka obradaka koji se spajaju i kre}e se od 5÷30. 8. Sl. Na mestu spoja obrazuje se venac.istopljeno jezgro. kroz elektrode propu{ta struja zavarivanja. gustine struje zavarivanja su.sa bakarnom podlogom. 8. U trenutku kada se ~eone povr{ine obradaka ravnomerno rastope i kada se obratci zagreju po dubini na odgovaraju}u temperaturu. do 600 zavarenih ta~aka u minutu. Al i njihovih legura. 1 . zavarivanje. Sl. 8. preko elektroda se deluje silom Fz>Fp sve dok se ne izvr{i kristalizacija te~ne faze u jezgru zavarene ta~ke1. kada se osnovni materijal na kontaktnoj povr{ini u zoni spajanja. ~eone povr{ine se razmi~u. a zatim se zavarivanjem. Koristi se za zavarivanje relativno tankih limova i `ica. Va`na osobina zavarivanja elektri~nim otporom varni~enjem sa predgrevanjem je spre~avanje pojave kaljenja u zoni uticaja toplote kod ~elika koji su skloni kaljenju. Postupak naizmeni~nog primicanja i odmicanja ~eonih povr{ina se ponavlja uz stalno uklju~enu struju. Fp. 1000÷1500 N/mm2.4 Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom se mo`e izvoditi po dva postupka: ta~kasto zavarivanje i {avno zavarivanje. naro~ito kod materijala koji imaju malu plasti~nost.bez bakarne podloge. od ~elika. Sl. 8.zona uticaja toplote. Sila prethodnog pritiska elektrode.1-b.Jokovi} ZAVARIVANJE 46 mehanizam za aksijalno pokretanje pokretne ~eljusti napred-natrag. pri normalnim re`imima zavarivanja. Pri istim ostalim uslovima. te~an metal se raste`e i pod dejstvom elektromagnetnih sila izbacuje u obliku usijanih ~estica koje li~e na varnice. debljine obradaka. c. koji se zbog velike gustine strruje trenutno zagrevaju do topljenja. ~eone povr{ine se dodiruju samo vrhovima ispup~enja. Posle 2. treba da obezbedi odgovaraju}u plasti~nu deformaciju osnovnog materijala na mestu Ta~kasto zavarivanje bez rastapanja metala na kontaktnoj povr{ini tj. Smanjenje du`ine usled gubitaka u fazi varni~enja se mora predvideti. Ta~kasto zavarivanje je najrasprostranjeniji postupak elektrootpornog zavarivanja. izbacivanja te~nog metala i zagrevanja obradaka ispod kontaktne povr{ine.0 mm.8 Presek kroz zavareni spoj Ta~kasto elektrootporno zavarivanje . vremena zavarivanja3. izvesnog vremena. a vreme zadr`avanja u razdvojenom stanju je 2÷6 s. pre~nik jezgra zavisi od pre~nika vrha elektrode. ^vrsto}a zavarenog spoja zavisi od vrste osnovnog materijala i pre~nika jezgra Dj. Postupak ima relativno veliku produktivnost.

a. 8. ili jednota~kasto zavarivanje sa jalovom elektrodom. Kod konstrukcija koje nije mogu}e obuhvatiti elektrodama. a zatim kroz slede}i i tako redom. struja zavarivanja i posle kristalizacije jezgra elektrode se razmaknu. Kod ure|aja sa uzastopnim dejstvom sile sa jednim parom Sl. 8. Naj~e{}e se izvodi kao dvota~kasto jednostrano zavarivanje. na isti na~in.oblik bradavica za d> 2mm. na ure|ajima koji imaju nekoliko desetina elektroda (do 100) a mogu raditi na dva na~ina: sa uzastopnim dejstvom sile i sa istovremenim dejstvom sile. 8. izvr{i zavarivanje slede}e dve ta~ke. a pri zavarivanju bez bakarne podloge Idl je znatna i mo`e izazvati zagrevanje i deformaciju donjeg lima. pri zavarivanju sa bakarnom podlogom je znatno manja od Ip. zavarivanje je postupak ta~kastog elektro-otpornog zavarivanja pri kome se zavarene ta~ke obrazuju na mestima bradavica. 8. Pojava prslina ili poroznosti usled skupljanja pri kristalizaciji te~ne faze se spre~avaju odgovaraju}om Fz koja se na kraju procesa mo`e i pove}ati. Pri ta~kastom zavarivanju dolazi do gubitka dela struje kroz prethodno zavarene ta~ke. koji zavisi od pre~nika vrha elektrode Sl. b.oblik bradavica za t=(3. 1 .5÷4.5)de /4 /. de: t>3de. Bradavi~asto Bradavi~asto zavarivanje. {to je poznato kao {antiranje struje. izvodi se jednostrano ta~kasto zavarivanje koje se mo`e izvoditi kao dvota~kasto zavarivanje. Idl. jer je radna povr{ina elektrode relativno velika.Jokovi} ZAVARIVANJE 47 spoja1.11 [ema {antiranja struje pri jednostranom dvota~kastom zavarivanju2: I2=Iz+I{=Ip+Idl. povr{ine spajanja se pre zavarivanja moraju potpuno odmastiti i o~istiti od oksida mehani~kim ili hemijskim putem ili njihovom kombinacijom. Trajnost elektroda je ve}a zbog manje gustine struje kroz njih. izra|ene na jednom obratku. 8. i njenim delovanjem do potpune kristalizacije i hla|enja jezgra ispod temperature krtosti 2 Struja kroz donji lim. Struja zavarivanja. obratci se istovremeno pritegnu sa svim elektrodama.12 [ema bradavi~astog zavarivanja. uz istovremeno dejstvo sile Fz. d. Zatim se sa slede}im parom elektroda.12. Potrebna sila za jednu bradavicu je 2÷6 kN a snaga ure|aja 15÷30 kVA. 8. Kod ure|aja sa istovremenim dejstvom sile. Sl. Sl. d<2 mm. Kod niskougljeni~nih ~elika je zavarivanja. Sl. 8.11. Kontaktne povr{ine tj. se propu{ta istovremeno kroz sve bradavice3. Struja {antiranja se smanjuje sa pove}anjem koraka t.zavareni spoj. c. utiskivanjem na presi. Sl. Jednostrano ta~kasto zavarivanje se izvodi na konstrukcijama koje nije mogu}e obuhvatiti elektrodama. Sl. Sl. koje su prethodno. zbog ~ega je ona ograni~ena na oko 6 mm.10 i Sl.9-a i b. 8.9-c. 3 Broj ta~aka koje se mogu zavariti istovremeno. vrste i debljine osnovnog materijala i kre}e se do 20 kod tanjih ~eli~nih limova. tako da je proces produktivan.10 [ema {antiranja struje elektroda istovremeno se zavaruju dve ta~ke tako {to se obratci pri jednota~kastom pritegnu sa jednim parom elektroda. Sl. Struja zavarivanja se odre|eno vreme propu{ta prvo kroz jedan par elektroda. zavisi od snage ma{ine.proces Sl. odre|eno vreme se propu{ta zavarivanju: I2=Iz+I{. Obe ove sile rastu sa pove}anjem debljine osnovnog materijala.

i na razli~itim spojevima.sa zako{enim ivicama.Jokovi} ZAVARIVANJE 48 Bradavi~asto zavarivanje se koristi za zavarivanje limova od niskougljeni~nog ~elika. Pri tome se obrazuje kontinuirani zavareni spoj. d.14.preklopni2. 8. 8. aluminijum. c. Preklop p je 10 ÷20 mm za debljinu osnovnog mareijala 0. 8. Sl. b. izme|u ta~kastog i {avnog zavarivanja nema su{tinske razlike.sa `icom. f. Oblici spojeva pri {avnom zavarivanju. Drugim re~ima. 8.uzdu`ni presek {ava.3÷0. ner|aju}i ~elici.5 mm. 14. Zavarivanje se izvodi po vi{e postupaka.1. Zavareni spoj se obrazuje propu{tanjem struje zavarivanja kroz obratke koji se zavaruju preko elektroda u obliku diskova.dvostrano {avno zavarivanje. c.1 Postupci elektrootprnog {avnog zavarivanja. izuzev {to se kod {avnog zavarivanja zavarene ta~ke me|usbno delimi~no preklapaju za 20÷25%. Koristi se za tanke limove. Tab.13. Sl. Sl. Sl.14. a.izgled elektrode. . b. [avno elektrootporno zavarivanje Sl. 1 2 3 Trake su od istog materijala kao i osnovni materijal {irine 4÷5 mm i debljine 0. debljine 0. 8. [avnim zavarivanjem se zavaruju niskougljeni~ni ~elici. Tab.13 [ema {avnog elektrootpornog zavarivanja. a koje se kre}u i vr{e pritisak na obratke. d. Tab. e. a.sa podlo`nim trakama1.jednostrano {avno zavarivanje. titan i njihove legure.najpovoljniji oblik.sa presavijenim ivicama3.5÷5 mm. bakar. 8.5÷3 mm. Preklop je (2÷3)d.

Iz. Pregrevanje elektroda najmanje.Jokovi} ZAVARIVANJE 49 Prikaz procesa Su{tina procesa Karakteristika i primena Najrasprostranjeniji postupak {avnog zavarivanja. Koristi se za zavarivanje niskougljeni~nih ~elika debljine do 1 mm. Struja zavarivanja se uklju~uje pri nepokretnim elektrodama.vreme. Prekidno (impulsno) uklju~ivanje i isklju~ivanje struje pri stalnom kretanju elektroda. l. Neprekidno uklju~ena struja zavarivanja pri neprekidnom kretanju elektroda.sila zavarivanja. τ. .du`ina puta elektrode ili lima. Koristi se za zavarivanje Al i Al-legura debljine do 3 mm. Pregrevanje i pove}ana potro{nja elektroda i nedovoljan kvalitet {ava.struja zavarivanja. Koristi se za zavarivanje niskougljeni~nih i ner|aju}ih ~elika debljine do 3 mm. a kada se elektrode kre}u struja zavarivanja se isklju~uje. Periodi~no isklju~ivanje struje smanjuje potro{nju elektroda. F.

izlazne plo~ice.3.{ema zavarivanja. uz upotrebu ulaznih i izlaznih plo~ica.osnovni materijal. a. Kada se pra{ak rastopi. rastopljena troska.grani~nici tura rastopljene troske je vi{a od temperastopa.9.grani~nici rastopa.9.2.2. Sl.rastop. Pri zavarivanju sa jednom elektrodnom Sl. 2. rastop se hladi obrazuju}i {av. Zatim se uspostavlja elektri~ni luk izme|u elektrodne `ice i dna ulazne plo~ice. a ako se vrh elektrode popre~no kre}e i do 150÷200 5. 1. 4. /4/. pa se ispod nje tope elektroda i osnovni materijal.Jokovi} ZAVARIVANJE 50 9.elektrodne `ice. [av se obrazuje uglavnom od rastopljenog metala Sl.prolazi kroz rastopljenu trosku (dubine 25÷70 mm) izme|u elektrode i rastopa. pa proces prelazi u zavarivanje pod troskom. Sl. me|usobno razmaknuti za 20÷40 mm. 3. Proces zavarivanja se izvodi u vertikalnom polo`aju odozdo prema gore. 2`icom mogu se zavariti elementi do 60 mm debljine. Sl. 6. Na kraju se ulazna i izlazne plo~ice odseku do nivoa ivica zavarenih obradaka. struja Sl. Zavarivani elementi postavljeni su vertikalno.elektrodna `ica. Sl.9. Pra{ak za zavarivanje pod troskom naspe se u najni`i deo ulazne plo~ice. obrazu-ju}i rastop. koji se hlade vodom.9. 1. 4. Tempera2. U toku zavarivanja. mogu se zavariti obratci i do 2000 mm debljine.3. Po{to zavarivanje napreduje prema gore. rature topljenja metala. Grani~nici rastopa se postepeno pomeraju prema gore. Zavarivanje pod troskom istovreme-no sa vi{e elektrodnih `ica.Sl.{av.ulazna plo~ica.1. 5. Primeri pripreme ivica limova pri zavarivanju pod troskom. U toku daljeg procesa. mada proces zapo~inje kao elektrolu~no zavarivanje pod pra{kom. slu`e bakarni grani~nici.1 Zavarivanje pod troskom Pri zavarivanju pod troskom.rastopljena troska.{av. razvijaju}i toplotu usled otpora. Kod ovog postupka zavarivanja utro{ak pra{ka je 15÷30 puta manji nego pri zavarivanju pod pra{kom. 1.1 Zavarivanje pod troskom. bez zako{enja njihovih ivica. . Za oblikovanje {ava i spre~avanje isticanja rastopa i rastopljene troske. b. oblici zavarenih spojeva. toplota se stvara prolaskom elektri~ne struje kroz rastopljenu trosku. Ako se istovremeno zavaruje sa vi{e elektrodnih `ica. 6.9. obrazuju}i {av. 3. RE\E KORI[]ENI POSTUPCI ZAVARIVANJA RE\ 9.osnovni materijal mm. obrazovana rastopljena troska plavi i gasi luk.rastop.9 elektrode. pra{ak se stalno dodaje u rastopljenu trosku.9. Sl.

Aluminotermijsko zavarivanje pritiskom Aluminotermijsko zavarivanje topljenjem 9. pri ~emu je koeficijent topljenja 25÷35 g/A h. tada nije potrebno popre~no kretanje vrha elektrode.5. predgreje se i zaliva prethodno pripremljenim rastopljenim metalom.vi{ak metala Liva~ko zavarivanje je sli~no livenju. Sl. kao i za popravku krupnih odlivaka od livenog gvo`|a. radni napon 30÷50 V.9 Sl. zavarivanje krupnih komada od sivog liva i b. 6. Zavarivanje pod troskom je ekonomi~no pri spajanju obradaka debljine iznad 30 mm.Jokovi} ZAVARIVANJE 51 Zbog usporenog zagrevanja i hla|enja. 2. zapo~inje njeno gorenje u trajanju 20÷30 s. Te~ni dodatni materijal slu`i samo za zagrevanje mesta spoja i odstranjuje se posle zavarivanja. Pri zavarivanju livenog gvo`|a koristi se specijalna sme{a sa velikim sadr`ajem ferosilicijuma. Kada se mesto spoja zagreje do plasti~nog stanja. koji spre~ava spajanje dodatnog i osnovnog materijala.9 Sl. titana i njihovih legura. Produktivnost rada je 5÷15 puta ve}a nego kod vi{eslojnog automatskog zavarivanja pod pra{kom. Za pove}anje produktivnosti rada.aluminotermijsko zavarivanje topljenjem.kalup.odlivak (nedoliven).2 Aluminotermijsko zavarivanje Izvor toplote zavarivanja je egzotermna reakcija izme|u krupnozrnog praha aluminijuma i oksida `eleza iste veli~ine zrna (oko 1 mm). bakra.5 ili 3 mm.te~ni liv.4 [ema aluminotermijskog zavarivanja. Ovde se na mesto spoja prvo sipa tanak sloj te~ne troske. kao {to su `elezni~ke {ine.lonac. bakra i bronze. 1. zavarivanje se izvede pritiskom pomo}u prese. Zavarivanje se izvodi u jednom prolazu zavarivanja. Obi~no se koristi elektrodna `ica pre~nika 2.aluminotermijsko zavarivanje pritiskom. 3. naizmeni~na struja 600÷900 A po jednoj elektrodi. Zagrejani dodatni materijal topi osnovni materijal na mestu spoja i sa njim obrazuje {av.4-a) koristi se vrlo retko. aluminijuma. koriste se elektrode pre~nika 5÷6 mm. dok je {irina zone uticaja toplote nekoliko puta ve}a nego kod elektrolu~nog zavarivanja.4-b) ima ograni~enu primenu. Liva~ko zavarivanje. Zagrevanjem ove sme{e u jednoj ta~ki do temperature oko 10000C. Ako se koriste elektrode u obliku trake debljine 10÷12 mm i {irine do 120 mm. . Mesto spoja obuhvati se kalupom.9. prema reakciji: (9 . za a. dok se rastopljena sme{a ispu{ta kroz dno lonca. livenog gvo`|a. 1 ) 3Fe3O4 + 8Al = 4Al2O3 + 9Fe + Q (Sl. 9. onemogu}ena je pojava kaljenja.kalupnik. Ovaj postupak se koristi za zavarivanje plemenitih metala.9. 5. 4. Koristi se za zavarivanje ~elika. Te~na troska iz lonca slu`i samo kao dopunski izvor toplote i omogu}ava sporije hla|enje {ava. (Sl. Izvodi se sa razmakom izme|u zavarivanih elemenata 10÷12 mm.9.3 Liva~ko zavarivanje Sl. ~elika. dugi boravak metala na temperaturama iznad 10000C dovodi do rasta zrna. Me|utim. ali su zato potrebni vrlo sna`ni izvori struje.9. Zato se posle zavarivanja vr{i normalizacija zavarenog spoja.

Sl. 4. Mogu se zavarivati i konstrukcije od ner|aju}ih ~elika i lakih legura.katoda.6. Navo|enje elektronskog snopa po liniji spoja vr{i se pomo}u sistema elektromagneta. 8. 6. 4. [ema zavarivanja .33 .mlaznica od bakra.volframova elektroda (katoda).6.6.9.ubrzavaju}a anoda. 5. a struja je do 1A. u kojoj se pomo}u vakuum pumpi odr`ava vakuum od 1.izolator. tj.osnovni materijal Kod ovog postupka osnovni materijal se zagreva plazmom. Jedan gas slu`i za obrazovanje plazme (naj~e{}e argon).5 Zavarivanje plazmom Sl.elektronski snop.upravlja~ko so~ivo. ~ija se kineti~ka energija pretvara u toplotu.fokusiraju}e elektromagnetno so~ivo. Mo. visoko jonizovanim gasom.{av. tj. Temperatura na mestu udaranja elektrona dosti`e 5000÷60000C. kao i zbog obezbe|enja ~isto}e rastopa (bez kiseonika i azota).33 10-4 do 1. 7.4 Zavarivanje elektronskim snopom Kod ovog postupka zavarivanja. [ema zavarivanja plazmom. Plazmom se mogu zavarivati tanki limovi od niskougljeni~nih i ner|aju}ih ~elika. Zagrevana povr{ina na osnovnom materijalu iznosi 0. a koncentracija elektrona pomo}u fokusiraju}eg elektromagnetnog so~iva. kao i te{kotopivih metala.1÷20 mm2 i mo`e se menjati.plazma. koji se naj~e{}e odr`ava izme|u volframove elektrode i osnovnog materijala. dolazi do termoelektronske emisije sa povr{ine katode. Zr. Za{titni gas spre~ava prodor vazduha u rastop i ste`e mlaz plazme. Sl.9. 3. Velika gustina energije u elektronskom snopu omogu}ava postizanje velike dubine uvara.7.10-6 mbar. dobijanje uskih {avova. Sl. Za potrebe zavarivanja.9.9. Vakuum je neophodan zbog slobodnog kretanja elektrona. Zavarivanje se izvodi u hermeti~ki zatvorenoj komori. Ta. 9. Sl. temperature 20000÷300000C. Nb. plazma se obrazuje na taj na~in {to se radni gas (argon ili sme{a argona sa vodonikom) propu{ta kroz elektri~ni luk. kao {to su: W. 3. Zavarivanje elektronskim snopom koristi se za spajanje elemenata od te{ko topivih i hemijski aktivnih metala. 7. daju}i mu cilindri~ni ili konusni oblik. zagrevanje osnovnog materijala do topljenja na mestu spoja izvodi se bombardovanjem snopom elektrona u vakuumu. Zagrevanjem katode od lantan-heksa-borida (LaB6) do visokih temperatura. 2. V i njihove legure. elektronskim snopom. Pove}anje brzine kretanja elektrona vr{i se pomo}u ubrzavaju}e anode.osnovni materijal.prikatodna elektroda.Jokovi} ZAVARIVANJE 52 9. 1.dr`a~ elektrode. 6.dodatni materijal. 5. Ovim postupkom se mogu zavariti limovi do 50 mm debljine u jednom prolazu zavarivanja i bez zako{enja ivica. a ovaj postupak je posebno interesantan za spajanje elemenata u kosmosu. 2. 1. Radni napon ure|aja iznosi 20÷30 kV. [irenje gasa sa porastom temperature dovodi do pove}anja brzine njegovog isticanja iz mlaznice na 300÷1000 m/s. Sl. a drugi se dovodi oko plazme kao za{titni gas (naj~e{}e sme{a argona sa vodonikom). ^esto se u plazmatron dovode istovremeno (ali odvojeno) dva gasa.

indukcijom. Najzad se izvr{i zavarivanje kovanjem (ru~no ili ma{inski).opti~ki fokusiraju}i zavaruju legirani ~elici i obojeni metali. Pod dejstvom svetlosnih zraka. a zatim pritiskom izvr{i njihovo spajanje. Sl. 4.8. povr{ina spoja treba da je {to ve}a. Trajanje impulsa zra~enja lasera je nekoliko milisekundi.9. 2. dok donje ~elo sa tankim slojem srebra odbija zrake samo iznad odre|enog intenziteta. 3. mo`e zavariti pritiskom u plasti~nom stanju. liniju.induktor. Pogodno je za primenu u radio tehnici i srodnim granama industrije tj. Gornje ~elo sa debljim slojem srebra odbija zrake. Rubinova {ipka izra|ena je od sinteti~kog rubina ( Al2O3 sa malim dodatkom Cr2O3 ) i ima oba ~ela posrebrena.7 Kova~ko zavarivanje Sl. Da bi se pove}ala sigurnost {ava. Zavarivanje laserom izvodi se bez dodatnog materijala.jezgro. Zavarljivost pritiskom u plasti~nom stanju je razli~ita za razne laserom.9 Zavarivanje trenjem Zavarivanje trenjem izvodi se na taj na~in {to se zavarivani elementi. [ema zavarivanja pritiskom. Zagrejana cev zavaruje se pritiskom.1. indukuje struju u zavarivanoj cevi i zagreva je. Osnovni nedostatak kova~kog zavarivanja je sporo zagrevanje metala i niska produktivnost rada. Kova~ko zavarivanje je najstariji postupak zavarivanja metala Sl.rubinova {ipka. 5. prolaskom kroz valjke konstantnom brzinom. Ovaj postupak se naj~e{}e koristi za zavarivanje ~eli~nih cevi. 4. usled uzajamnog trenja. a pri sadr`aju C>0. Zavarivani obratci se prvo stegnu u ~eljusti ma{ine. za zavarivanje bakra. Kova~ko zavarivanje dovodi do znatne deformacije na mestu spoja i rasta zrna. 1. grupu ta~aka itd.9. lo{e se zrak. 6. a mo`e se koristiti za spajanje elemenata do 0. 9.pobu|iva~ lampe zagrevati u raznim vrstama pe}i (kod ~elika na 1100÷13000C).impulsna lampa. kao i zavarivanje raznorodnih metala. aluminijuma. zlata itd. zaustavlja se obrtno kretanje i .9.5 mm debljine.9. ~ime se reguli{e ja~ina impulsa lasera. nikla. zavarivanje aluminijumskih cevi i zavarivanje te{ko presuju}ih obojenih metala.9.8 Zavarivanje elektri~nom indukcijom Sl. Sl. koji ih prevede u lako topljive spojeve (te~ne pri temperaturi zavarivanja).osnovni materijal. pre~nika 12÷60 mm sa brzinom zavarivanja do 50 m/min. Zatim se vr{i uklanjanje oksida sa mesta spoja pomo}u topitelja. Pri tome se taru}e ~eone povr{ine i materijal ispod njih zagreju do plasti~nog stanja. koji emituje svetlosne zrake koncentrisane na malu povr{inu. zraci lasera mogu biti fokusirani u ta~ku.valjci za pritiskivanje. Mesto zavarivanja mo`e se 7. Sl. Struja koja se dovodi u induktor. pa se ovaj postupak zavarivanja sve manje koristi. a ta~ka u koju su fokusirani zraci lasera mo`e biti pre~nika od nekoliko mikrometara.6 Zavarivanje laserom Zagrevanje osnovnog materijala vr{i se pomo}u opti~kog kvantnog generatora (lasera). ta~ka na povr{ini osnovnog materijala zagreje se do temperature topljenja i na tom mestu obrazuje zavarenu ta~ku.cev. Sl. dok se liveno gvo`|e uop{te ne sistem.reflektor.10.8.7% vrlo je lo{a). U zavisnosti od vrste fokusiraju}eg so~iva. 3.9. Po dostizanju odre|ene temperature i na odre|enom rastojanju od ~eone povr{ine.Jokovi} ZAVARIVANJE 53 9.svetlosni metale. 2. a zatim se jedan obradak okre}e brzinom od 500÷1500 o/min uz istovremeni pritisak silom F1 na drugi obradak. 9. 9. zagreju do plasti~nog stanja. Odli~no se zavaruju niskougljeni~ni ~elici (sa porastom sadr`aja ugljenika zavarljivost opada.9 [ema zavarivanja cevi elektri~nom Zagrevanje osnovnog materijala kod ovog postupka vr{i se propu{tanjem kroz njega struje visoke u~estanosti.

Eksplozija se odvija u pravcu strelice. Hladno zavarivanje se mo`e izvoditi po vi{e postupaka: ta~kasto i {avno zavarivanje. Potrebna plasti~na deformacija se izra`ava preostalom debljinom {ava posle zavarivanja i ona je za: aluminijum. bakar.12 Zavarivanje bimetalne trake nje eksplozijom se eksplozijom. bakar sa ~elikom). pri~vrsti na masivno postolje 3. Ta~kasto i {avno zavarivanje se izvode na preklopnim spojevima prema Sl. aluminijum.osnovna plo~a. 1 i 2. Neophodni uslovi za dobijanje kvalitetnog zavarenog spoja su: odgovaraju}a plasti~nost osnovnog materijala1.13. pritisak ve}i od kriti~nog i odgovaraju}a priprema povr{ine2.detonator. Tako|e se dobro zavaruju rezni alati od ugljeni~nih i brzoreznih ~elika. Priprema se mora izvr{iti neposredno pre zavarivanja.10 [ema zavarivanja trenjem 9. tako {to se dejstvom sile. Pre~nik zavarene ta~ke iznosi 4÷8 mm.armirano postolje. b. hemijskom ili/i elektrohemijskom uklanjanju oksida i masno}e i pove}anju hrapavosti. u nekim slu~ajevima do 10 sec pre zavarivanja. 3. 2 Priprema povr{ine se sastoji u mehani~kom. 3. Ovaj postupak zavarivanja odlikuje se visokom produktivno{}u rada i mogu}no{}u mehanizacije automatske regulacije parametara procesa. [ema ta~kastog Hladno zavarivanje izvodi se na sobnoj temperaturi (bez zagrevanja osnovnog materijala). povr{inski atomi koji pripadaju razli~itim obratcima dovedu na me|uatomsko rastojanje.lim. Sl. Sl.9. koristi za zavarivanje 2. osnovna plo~a 1 se. bakar-14%. Hladno zavarivanje "sendvi~" i bimetalnih traka valjanjem. Sl. ka i traka ili za nastavljanje cevi /31/. nikal i dr. 5. a u odnosu na nju pod uglom od 3÷10o postavlja se druga plo~a (lim) 2. Sl. koji dovodi do zavarivanja. zahvaljuju}i ~emu se ona zavaruje sa plo~om 1 po~ev{i od donjeg kraja.11. Sl.eksploziv.20%.9. Popre~ni preseci obradaka moraju biti kru`ni. Pri zavarivanju bimetalnih traka.13. Sl.postupak.11.1÷15 mm.9.Jokovi} ZAVARIVANJE 54 izvr{i dodatni pritisak silom F2.9. 11. . a udarni talas ubrza plo~u 2 do nekoliko stotina metara u sekundi. bimetalnih provodni4.9. Trenjem se mogu zavariti raznorodni metali (na pr.10 Hladno zavarivanje Sl.9. aluminijum sa bakrom. 13.trake. radi pove}anja mase. zavarivanje valjanjem i zavarivanje eksplozijom. koja izaziva znatnu plasti~nu deformaciju.30%. 5. a mogu se zavarivati limovi debljine 0.valja~ki stan za zavarivanje. Hladno zavarivanje valjanjem Hladno zavarivaSl. 4. duraluminijum. a. naj~e{}e na kombinovanim linijama. aluminijum sa ~elikom. neki kvaliteti bronze i mesinga.ure|aj za pripremu. hladnog zavarivanja. Sa gornje strane plo~e 2 ravnomerno se rasporedi eksploziv 4 koji se aktivira detonatorom 5 koji je postavljen na donji kraj plo~e 2. Sl. se koristi pri proizvodnji bimetalnih i ″sendvi~″ traka. 1 Mogu se zavarivati materijali koji imaju dobru plasti~nost: niskougljeni~ni ~elici. 1.zavarena ″sendvi~″ traka.zavareni spoj (ta~ka).

koje se ostvaruju na mestu spoja. sve dok se ne izvr{i zavarivanje. {to omogu}uje obrazovanje zavarenog spoja. 2. prevo|enjem elektri~ne energije u mehani~ku ultrazvu~nu. a sam postupak zavarivanja a. bakra i titana.10-3 ÷ 1. zatim titan sa bakrom. Zavarivanje se mo`e izvoditi ta~kasto i {avno. da bi se ostvarilo njihovo dobro naleganje. uz istovremeno vr{enje pritiska. temperature rekristalizacije. Sl. 14. .10-5 mbar) i u njoj se zagreva elektri~nom indukcijom (~elik do 8000C). Prethodno. 15.33.11 Zavarivanje ultrazvukom Ovaj postupak zavarivanja se zasniva na kori{}enju mehani~kih ultrazvu~nih vibracija.9. Sl.5 mm (gornji lim. bakar sa aluminijumom itd.14. rivanje.osnovni materijal.Jokovi} ZAVARIVANJE 55 9.9.9. odvija se difuzija u toku 5÷20 minuta. Zatim dovode do pojave smi~u}ih deformacija i lokalnog zagrevanja na kontaktu izme|u zavarivanih elemenata. materijal se unese u vakuum komoru (u kojoj se odr`ava vakuum od 1. u~estanosti oko 20 kHz. volframom. 1.ta~kasto zavarivanje.se zasniva na kori{}enju procesa difuzije metala. u magnetostrikcionom transformatoru.magnetostrikcioni transformOsnovni ator.12 Zavarivanje difuzijom Zavarivanje difuzijom se izvodi zagrevanjem obradaka u vakuumu strujom visoke u~estanosti. titanom i molibdenom.9. 3. 3. Mehani~ke ultrazvu~ne vibracije ~iste povr{inu osnovnog materijala i razaraju oksidni sloj na njemu. Sl. Uz stalni pritisak na osnovni materijal. Ultrazvukom se mogu zavariti limovi do 1. povr{ine spoja moraju biti precizno mehani~ki obra|ene. 2.vakuum komora. Temperatura zavarivanja je iznad Sl. 9. Ovim postupkom mo`e se zavariti ~elik sa aluminijumom.talasovod. b.induktor visokofrekventnog ure|aja.33.{avno zava.15 [ema zavarivanja difuzijom. Koristi se za zavarivanje aluminijuma.14 [ema zavarivanja ultrazvukom. Sl. 1. dok donji lim mo`e imati ve}u debljinu).osnovni materijal. Sl.15.

10. pri ~emu se toplota drugog i ostalih slojeva koristi za prekristalizaciju i usitnjavanje zrna prethodno izvedenog sloja. Segregacija dovodi do neravnomernosti i pada mehani~kih osobina {ava i potpoma`e nastanku vru}ih prslina. Stepen segregacije se mo`e smanjiti usitnjavanjem strukture. usmereno odvo|enje najve}eg dela toplote preko ZUT u ostatak konstrukcije. Sl. segregacija mo`e da bude: unutarkristalna1. Zbog toga je potrebno izvoditi {avove sa odgovaraju}im koeficijentom oblika uvara i raditi sa osnovnim i dodattnim materijalom odgovaraju}eg hemijskog sastava. kako u {avu tako i u ZUT. Sloj koji je poslednji izveden (pokrovni) ima dentritnu strukturu i on se obi~no uklanja bru{enjem.smer odvo|enja toplote. 3. 4 Parametri koji pogoduju obrazovanju Vidman{tetenove strukture su: a) hemijski sastav tj. Opisana primarna struktura {ava mo`e se promeniti termi~kom obradom. 10. Kristalizacija {ava se odvija u slede}im uslovima: relativno visoka tremperatura te~nog metala.dendriti. Vidman{tetenovu strukturu sa~injavaju krupni kristali koji imaju 2÷4 pravca orijentacije i koja zbog toga daje izrazito malu udarnu `ilavost. v.granica topljenja. u toku primarne kristalizacije ili u toku prekristalizacije. koja se izvodi vi{eslojnim zavarivanjem.1 Struktura {ava Formiranje strukture zavarenog spoja obuhvata primarnu kristalizaciju materijala u {avu i strukturne promene u o~vrslom {avu i zoni uticaja toplote pri njihovom hla|enju do sobne temperature.Jokovi} ZAVARIVANJE 56 10. ve} kristalizacija {ava zapo~inje na kristalima osnovnog materijala koji se nalaze na granici topljenja. Ako pri kraju kristalizacije do|e do uvla~enja lakotopivih eutektikuma i primesa u me|udendritni prostor na po~etak kristalizacije nastaje obrnuta segregacija. brzina rasta kristala se periodi~no menja od maksimalne do nule.ZUT. Sl. Pri zavarivanju ~elika.2÷0. pri odre|enim uslovima4 mo`e do}i do obrazovanja Vidman{tetenove strukture. 1 Unutarkristalna segregacija nastaje zbog kristalizacije legure u temperaturnom intervalu izme|u temperature likvidusa i solidusa. pove}anja koncentracije legiraju}ih elemenata u rastopu koji poslednji o~vr{}ava. Q. c) pove}ana brzina hla|enja sa temperature pregrevanja iz γ oblasti. b) visoka temperatura pregrevanja u γ oblasti i krupno zrno austenita. ljenja formiraju se usmereni stubi~asti kristali.smer grane koje su krupnije {to su vi{e udaljene od rasta kristala. me|ukristalna2 i lokalna3. Sl. 10. kojoj su kod ~elika naro~ito skloni ugljenik.1. Zbog dejstva latentne toplote topljenja. Zbog toga ne postoje uslovi da se centri kristalizacije formiraju u unutra{njosti rastopa. velika brzina hla|enja ( oko 350oC/min kod gasnog zavarivanja i oko 1500÷1600oC kod elektrolu~nog zavarivanja). sadr`aj ugljenika od 0. a samo manjeg dela preko lica i nali~ja {ava u atmosferu i odvijanje kristalizacije u uslovima istovremenog zagrevanja pokretnim izvorom toplote i hla|enja. 3 Lokalna segregacija je posledica neistovremene kristalizacije svih delova kristala tj. korena kristala.1 Obrazovanje i rast kristala u {avu. a po{to je brzina njihovog rasta najve}a normalno na granicu topSl. Prema uzrocima nastanka. 2. koja se osloba|a pri kristalizaciji. fosfor i sumpor. {to dovodi do obrazovanja slojeva. Rast kristala je pra}en segregacijom legiraju}ih elemenata. METALURGIJA ZAVARIVANJA ^ELIKA 10.4% i prisustvo mangana. 2 Lakotopivi eutektikumi i nerastvorljive primese se skupljaju na ganicama zrna. hroma i molibdena. 1. 10. Ovi kristali se nazivaju dendriti jer imaju bo~ne 4. .2. pove}anjem broja centara kristalizacije uno{enjem modifikatora u rastop ili lomljenjem dentrita mehani~kim ili ultrazvu~nim vibracijama.rastop.

vremena zadr`avanja na maksimalnoj temperaturi i brzine zagrevanja i hla|enja.zona normalizacije ili kaljenja. smanjenu ~vrsto}u i plasti~nost.3÷3.2 [ema slojevite i stubaste strukture {ava.zona pregrevanja. naro~ito ako se javi Vidman{tetenova struktura. 10.zona pregrevanja. N. Zbog ovoga zrna austenita su relativno sitna a prekristalizacijom pri hla|enju se jo{ usitnjavaju tako da materijal ima visoke vrednosti plasti~nosti.2 0. 4.zona nepotpune normalizacije ili kaljenja. se sitna zrna sekundarnog 1.2 6 ~vrsta faza. 10. ~vrsto}e i `ilavosti. Gasno 21 4 2 27 Zona pregrevanja se nalazi izme|u P. Struktura u ovoj zoni sastoji se od krupnih zrna primarnog ferita koja nisu uspela da se transformi{u pri zagrevanju i hla|enju. Kod niskougljeni~nih ~elika koji su hladno deformisani. od maksimalne temperature zagrevanja. 10. 10. tako da su zrna krupna i srasla su EPP 0.8 2.zona rekristalizacije. 2. temperature solidusa i 1100oC.7÷0.zona plave krtosti. . 10. ~ija je {irina pri Tab. a pri Ukupna elektrolu~nom zavarivanju 0. Zona nepotpune normalizacije zagreva se na temperature izme|u Ac1 i Ac3 temperature. 10. Veli~ina zone uticaja toplote i njenih delova zavisi od postupka i re`ima zavarivanja. 6.1[irina delova i ukupna {irina ZUT.2 mm. Sl. e 2.6 2.7 sa osnovom. Oko ovih zrna nalaze Sl.zona nepotpunog rastapanja. Zona nepotpunog rastapanja predSl. ferita i perlita. Osobine u ovoj zoni su lo{ije nego u zoni normalizacije.1.Jokovi} ZAVARIVANJE 57 10.08÷0. U Postupak P N NN {irina ZUT ovoj zoni istovremeno egzistiraju te~na i REL obl.zona nepotpune normalizacije zrna tj.8÷1. u intervalu izme|u 500oC i Ac1 temperature nalazi se zona rekristalizacije. Sl.15÷0.zona normalizacije.3 Struktura ZUT pri zavarivanju niskougljeni~nog ~elika.7 0. U zoni zoni normalizacije ili kaljenja materijal se relativno kratko vreme nalazi na temperaturama izme|u Ac3 temperature i 1100oC. 10.2 1.2 Struktura zone uticaja toplote Struktura i osobine u nekoj ta~ki koja se nalazi u ZUT zavise od vrste materijala i termi~kog cilusa zavarivanja tj. gasnom zavarivanju 0. ima krupna NN. nastao iz dela primarnog ferita pri njegovom zagrevanju. Tab. Struktura zone uticaja toplote pri zavarivanju niskougljeni~nih ~elika data je na Sl. /4/.3.1 mm. Izme|u 200oC i 500oC nalazi se zona plave krtosti u kojoj se javlja pad plasti~nosti usled izdvajanja submikroskopskih ~estica karbida iz ferita. stavlja usko podru~je izme|u {ava i osnovnog materijala. mm.8÷1. koja su nastala razlaganjem austenita koji je 5. 3. Tab. 10.

do0.01% na sobnoj temperaturi.001%. Rastvorljivost FeO u `eljezu se smanjuje sa 0. Sl. tako da je brzina celog procesa ograni~ena brzinom ove faze po{to se prve dve faze odvijaju skoro trenutno.1 Apsorpcija kiseonika Kiseonik sa `eljezom obrazuje tri oksida: FeO. i nekim legiraju}im elementima (Si i Ti) obrazuje nitride koji pove}avaju mehani~ke osobine a smanjuju plasti~nost i `ilavost ~elika.do 0. rutilni.do 0.20%. Sl.03%.do 0.5 Rastvorljivost azota i vodonika u `eljezu.do0.Jokovi} ZAVARIVANJE 58 10.018%. Fe2O3 i Fe3O4 pri ~emu su Fe2O3 i Fe3O4 nerastvorljivi u `eljezu a FeO je rastvorljiv.) i smanjenje njihovog sadr`aja u {avu.05%. Maksimalna rastvorljivost od 0.3. Mn i dr. apsorpcija gasova u kapljicama je znatno intenzivnija.3. Na 527oC FeO koji nije u obliku ~vrstog rastvora razla`e se po reakciji: 4FeO→ Fe3O4+Fe a Fe3O4 ostaje u {avu kao uklju~ak.4.do 0. Azot sa `eljezom Sl.16% na temperaturi topljenja na oko 0. Prodiranje produkata hemisorpcije u dubinu metala se odvija difuzijom i mehani~kim me{anjem. 10.do 0.10%. elktroda baznog tipa. Prisustvo kiseonika u obliku FeO izaziva oksidaciju legiraju}ih elemenata (C. Apsorpcija gasova se odvija u tri faze: 1. Hemisorpcija ili obrazovanje hemijskih spojeva izme|u gasa i komponenti legure {ava. 10. Adsorpcija ili prijanjanje molekula gasa na povr{inu metala. 10.13% je na 590oC a na sobnoj temperaturi rastvorljivost je 0. 10. azota 10. bazni. Promena mehani~kih osobina niskougljeni~nog ~elika u funkciji sadr`aja kiseonika. 3.4. Uticaj kiseonika1 na mehani~ke osobine prikazan je na Sl.do 0. 2 Oksidni tip obloge. Si. usled ~ega se pogor{avaju mehani~ke osobine {ava. Pri REL zavarivanju tip obloge uti~e na sadr`aj azota u {avu. kiseli.6. 10.02%. elektroda oksidnog tipa. Prodiranje produkata hemisorpcije u dubinu {ava. Za vreme prenosa metala sa elektrode u {av i za vreme o~vr{}avanja metala u {avu dolazi do apsorpcije gasova. Sl.2 Apsorpcija azota Rastvorljivost azota u `eljezu zavisi od temperature i kristalne strukture.5.3 Apsorpcija vodonika Vodonik se u {avu nalazi u molekularnom (H2) obliku kao gasni uklju~ak. celulozni. 10.25%.2 10.do 0. ~esto pod visokim pritiskom. da je njihova temperatura vi{a nego temperatura metala u {avu i da kapljice imaju ve}i odnos reakcione povr{ine. Sl. S obzirom da se prenos metala sa elektrode na {av uglavnom odvija u obliku kapljica. elektroda kiselog i rutilnog tipa.3 Apsorpcija gasova u {avovima Sl.30%. ili u atomarnom obliku (H) kao intersticijski rastvoreni atomi koji imaju relativno veliku Sadr`aj kiseonika u {avu pri REL zavarivanju zavisi od vrste obloge elektrode: gola elektroda. 2.04% N2. 1 . 10. 10.3.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

59

brzinu difuzije tako da difunduju i u osnovni materijal tj. u ZUT. Koncentracija vodonika u {avu zavisi od vrste obloge elektrode.1 Prisustvo vodonika izaziva slede}e pojave: 1. Pra{tanje i pove}an gubitak metala usled burnog izdvajanja gasa zbog smanjenja rastvorljivosti pri hla|enju; 2. Pojava gasnih uklju~aka pri relativno velikoj brzini hla|enja. Gasni mehurovi se obrazuju na uklju~cima, dislokacijama i prazninama a sastoje se od H2O, H2S i CH4 koji nastaju reakcijom vodonika sa FeO, S i Fe3C; 3. Pove}ana osetljivost osnovnog materijala na obrazovanje prslina. Atomarni vodonik difunduje u ZUT gde se na gre{kama u re{etki rekombinuje u Sl. 10. Sl. 10.6 Zavisnost mehani~kih osobina molekularni vodonik, koji izaziva lokalno pove}anje niskougljeni~nog ~elika od sadr`aja azota. pritiska i napona; 4. Smanjenje plasti~nosti i pad udarne `ilavosti za 20÷25%; Da bi se smanjio negativni uticaj vodonika, zavarivanje treba izvoditi pod slede}im uslovima: 1. Zavarivanje sa elektrodama koje imaju mali sadr`aj vodonika tj. sa baznom oblogom i koje su suve; 2. Zavarivanje sa elektrodom maksimalnog pre~nika i sa maksimalnom ja~inom struje za date uslove; 3. Zavarivanje bez prekida tj. bez me|uhla|enja; 4. Termi~ka obrada zavarenih spojeva na 600÷650oC.

10.4

Prsline u zavarenim spojevima

Prsline u zavarenim spojevima mogu da se jave u {avu i u ZUT, a prema veli~ini mogu da budu mikroprsline, makroprsline i pukotine. U odnosu na {av mogu imati razli~ite polo`aje /40/ a prema karakteru nastanka mogu da budu vru}e i hladne. Vru}e prsline su me|ukristalnog tipa, nastaju u toku o~vr{}avanja tj. kristalizacije a mogu se dalje {iriti pri hla|enju. U temperaturnom intervalu kristalizacije tj. izme|u likvidus i solidus temperature materijal {ava se nalazi u stanju pove}ane krtosti, tako da nije u stanju da se deformi{e pod dejstvom zate`u}ih napona, koji nastaju usled termi~kog skupljanja {ava i termi~kog skupljanja2 ili uklje{tenja delova konstrukcije. Drugim re~ima, materijal {ava se skuplja usled sopstvenog hla|enja i ukoliko okolni osnovni materijal usled sopstvenog skupljanja ili uklje{tenja ne dozvoljava da se ovo skupljanje obavi slobodno u {avu se javljaju zate`u}i naponi. Ako je u {avu prisutna faza3 koja ne mo`e da se deformi{e tj. izdu`i jer je te~na ovi zate`u}i naponi izazivaju vru}e prsline. Ukoliko se u {avu jave deformacije sa`imanja tj. pritisni naponi ne dolazi do pojave vru}ih prslina. Pojava zate`u}ih napona u {avu se ne mo`e izbe}i. Oni }e se javiti na po~etku kristalizacije, Sl. 10.7-b ili na kraju, Sl. 10.7-a. Ovo ne zna~i da }e se vru}e prsline uvek pojaviti jer Sl. 10. Sl. 10.7 Deformacije {ava u toku kristalizacije i je za njihovu pojavu, osim zate`u}ih napona, hla|enja.1- deformacija {ava na sa`imanje koju neophodno istovremeno i prisustvo krtih ili te~izaziva okolni osnovni materijal; 2- deformacija {ava nih faza u {avu, koje u toku kristalizacije ne na sa`imanje usled sopstvenog hla|enja. mogu da iza|u na povr{inu {ava, ve} ostaju
1 2 3

Elektrode sa celuloznom oblogom- do 27 cm3/100 g; oksidna i rutilna- do 15 cm3/100 g; bazna- do 8 cm3/100 g Promena mere usled skupljanja je ∆l=loα∆T Kao te~na faza kod ~elika se naj~e{}e javlja eutektikum Fe+FeS sa ta~kom topljenja 985oC.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

60

10. Sl. 10.8 Zavisnost temperature

predgrevanja od sadr`aja ugljenika u {avu pri ψu=4.

zarobljene na granicama zrna. Prema tome, da bi se spre~ila pojava vru}ih prslina, u {avu ne treba da deluju zate`u}i naponi dok su prisutne maloplasti~ne i te~ne faze. Konkretne mere i postupci za spre~avanje nastanka vru}ih prslina su: 1. Predgrevanje osnovnog materijala na 150÷500oC u funkciji od hemijskog sastava {ava i debljine osnovnog materijala, Sl. 10.8; 2. Izbegavanje uklje{tenja, smanjenje broja i koncentracije {avova i izbegavanje ~vorova dovodi do smanjenja zate`u}ih napona; 3. Izbor hemijskog sastava osnovnog materijala i tipa elektrode koji ne daju lakotopive faze. Da bi se spre~ila pojava lakotopivog eutektikuma Fe+FeS u {av se uvodi Mn koji vezuje S u te{ko topivi MnS koji se izdvaja u obliku globula. Koli~ina mangana koju treba dodati zavisi od koncentracije S i C; 4. Izbor postupka zavarivanja i parametara re`ima zavarivanja koji obezbe|uju oblik {ava kod koga lakotopive faze izlaze na povr{inu tj. koji obezbe|uju ψu≈5, Sl. 10.11. 5. Usitnjavanje zrna u {avu uno{enjem modifikatora, naprimer titana, preko obloge elektrode ili pra{ka, ~ime se pove}ava grani~na povr{ina i smanjuje koncentracija lakotopivih faza po jedinici grani~ne povr{ine. 6. Pojava prslina u zavr{nom krateru kod REL zavarivanja najefikasnije se spre~ava smanjenjem razmaka u korenu `ljeba na manje od 3 mm i popunjavanjem zavr{nog kratera dodatnim materijalom vra}anjem elektrode, Sl. 10.10.

10. Sl. 10.9 Uticaj sumpora na pojavu vru}ih prsli-

na u zavisnosti sadr`aja mangana i ugljenika.

Sl. 10. Sl. 10.10 [ema obrazovanja prslina u

zavr{nom krateru pri REL zavarivanju

koeficijenta oblika uvara ψu na pojavu vru}ih prslina.

Sl. 10.11 Uticaj sadr`aja ugljenika i Sl. 10.

relativno velikim brzinama hla|enja, obrazuje se martenzit u ZUT koji je tvrd i krt. Po{to je

vodonika i unutra{nji naponi. Zakaljivanje zone uticaja toplote. U zakaljivim ~elicima, pri

Hladne prsline se obrazuju u zavarenim spojevima na temperaturama ispod 200oC a njihovo {irenje se mo`e nastaviti dugo posle zavarivanja. Hladne prsline se naj~e{}e javljaju u ZUT ali se mogu javiti i u {avu. Obrazuju se na granicama zrna ali se dalje mogu {iriti i kroz zrna. Hladne prsline izazivaju slede}i faktori: zakaljivanje ZUT, prisustvo

Jokovi}

ZAVARIVANJE

61

rastvorljivost vodonika u martenzitu mala, vodonik se rekombinuje u molekularni i ostaje zarobljen u martenzitu i pove}ava njegovu krtost. S druge strane, preobra`aj austenita u martenzit je pra}en pove}anjem zapremine zrna, {to izaziva pojavu dopunskih lokalnih naprezanja. Prisustvo vodonika. Vodonik iz {ava, gde je dospeo u toku zavarivanja, u toku hla|enja difunduje u ZUT. Usled smanjenja rastvorljivosti sa padom temperature, atomarni vodonik se na gre{kama kristalne re{etke rekombinuje u molekularni, koji izaziva lokalno pove}anje pritiska tj. napona. Unutra{nji naponi. Usled neravnomernog hla|enja {ava i ZUT, u ZUT se javljaju zate`u}i naponi normalni na osu {ava σ2 i uzdu`ni pritisni naponi σ1 paralelni osi {ava. Ovi naponi izazivaju maksimalne smi~u}e napone τ pod uglom od 45o prema uzdu`noj osi {ava. Ovo naponsko stanje iza-ziva inicijalnu pukotinu na 10. Sl. 10.12 [ema napona u ZUT granicama krupnih zrna, koje su orijentisane pod uglom od 45o u usled neravnomernog hla|enja odnosu na uzdu`nu osu {ava, Sl. 10.12. koji izazivaju prsline. Prema tome, zakaljivanje ZUT i prisustvo vodonika pove}avaju krtost ZUT, a sva tri navedena faktora izazivaju lokalno pove}anje napona u ZUT i ako su ovi naponi ve}i od ~vrsto}e osnovnog materijala izazivaju hladne prsline. Postupci za spre~avanje obrazovanja hladnih prslina: • Zavarivanje sa elektrodama koje sadr`e malo vodonika, kao {to su bazne elektrode i su{enje elektroda pre upotrebe na 300÷400oC; • Upotreba austeni-tnih elektroda koje sadr`e 18%Cr i 8%Ni i obezbe-|uju austenitnu strukturu {ava na sobnoj tempera-turi koja ima ve}u rastvorljivost vodonika; • Predgrevanje osnovnog materijala je najefikasniji na~in za spre~avanje nastanka hladnih prslina, jer se smanjuje brzina hla|enja i strukturne transformacije se pomeraju ka ravnote`nim; smanjuju se lokalna naprezanja i olak{ava se difuzija tj. izlazak vodonika iz {ava i ZUT.

10.5

Predgrevanje Predgrevanje osnovnog materijala

Kao {to je ve} izneto, sa pove}anjem temperature predgrevanja smanjuje se brzina hla|enja, verovatno}a nastanka zakaljenih struktura u {avu i ZUT kao i veli~ina zate`u}ih napona dok {av prolazi kroz zonu krtosti, olak{ava se izlazak vodonika iz {ava i ZUT i dr. Drugim re~ima, sa pove}anjem temperature predgrevanja smanjuje se verovatno}a nastanka vru}ih i hladnih prslina. Pored temperature predgrevanja, na 10. Sl. 10.14 Zavisnost brzine hla|enja {ava brzinu hla|enja vh uti~e i 10. od temperature predgrevanja i debljine debljina osnovnog materi- Sl. 10.13 Pravci odvo|enja toplote. a- dva pravca; osnovnog materijala pri izotermi 705oC. jala, Sl. 10.14. Prema metodi BWRA1 b- tri pravca; c- ~etiri 1- d=12,5 mm, predgrevanje 3oC; temperatura predgrevanja se pravca odvo|enja. 2- d=12,5 mm, predgrevanje 205oC; odre|uje iz Tab. 10.2 na 1a- d=25 mm, predgrevanje 3 oC, osnovu pokazatelja zavarljivosti, broja termi~ke strogosti 2a- d=25 mm, predgrevanje 205oC. BTS i pre~nika elektrode.
1

Metodu je razvilo British Welding Researsh Assotiation.

2 4 5 6 8 0 50 125 25 0 75 100 25 150 100 25 50 100 25 125 75 175 125 75 50 100 25 150 100 25 175 150 75 225 175 125 25 25 75 25 125 75 25 175 125 75 200 175 125 50 25 225 200 175 125 50 75 25 125 75 25 175 125 75 200 175 125 75 225 200 175 100 25 250 225 200 150 125 75 25 125 75 50 175 125 125 50 25 200 175 175 125 50 225 200 200 175 100 250 225 225 200 150 75 25 125 75 50 25 175 125 125 50 25 200 175 175 125 100 225 200 200 175 150 250 225 225 200 200 2 10.25 0.33÷0. ( 10. Ako je Ce<0. datim postupkom i tehnikom i sa datim dodatnim materijalom.45 iznad 0.2 do 0.1). Ako zavarljivost nije dob24 ra.13. Sl. Pri izvo|enju proba zavar- . 10. 10.31÷0.50 iznad 0.3 na osnovu hemijskog sastava osnovnog materijala koji se izra`ava ekvivalentnim sadr`ajem ugljenika Ce i vrste elektrode: 10.50 Pokazatelj A B C D E F G Me|unarodni institut za zavarivanje IIW defini{e zavarljivost na slede}i na~in: Materijal se smatra zavarljivim kada se odre|enim postupkom i odgovaraju}om tehnikom zavarivanja 12 posti`e homogen zavareni spoj. i srednje debljine osnovnog materijala dsr: 10.45% ~elik nema zadovoljavaju}u zavarljivost i potrebno je preduzeti mere predostro`nosti.2) BTS=p⋅dsr/6 10.Jokovi} ZAVARIVANJE 62 Pokazatelj zavarljivosti se odre|uje iz Tab. %. Pre~nik elektrode. Zavarljivost ~elika se mo`e orijentaciono oceniti na osnovu hemijskog sastava. da bi se spre~ila pojava prslina.21÷0. rutilna elbazna elektroda ektroda do 0.45% smatra se da ~elik ima zadovoljavaju}u zavarljivost.35 0.30 0.32 0. Ce. a ako je Ce>0. ( 10.39÷0.23 0. moraju se preduzeti odgovaraju}e mere predostro`nosti koje obezbe|uju zadovoljavaju}i zavareni spoj.41÷0.27 0.38 0. prema izrazu ( 10. kao {to je predgrevanje. Prema tome.2 Minimalne temperature predgrevanja ~elika BTS Pokazatelj zavarljivosti D E F C D E F C D E F B C D E F A B C D E F A B C D E F A B C D E F A B C D E F Minimalna temperatura predgrevanja.45 0.45 0.28÷0.6 Zavarljivost 10. tra`enih osobina zavarenog spoja i njegove funkcije u celoj konstrukciji. ve} i od postupka i tehnike zavarivanja. zavarljivost ne zavisi 16 samo od vrste i osobina osnovnog materijala.40 0.1) Ce=C+Mn/20+Ni/15+(Cr+Mo+V)/10 Broj termi~ke strogosti BTS se odre|uje na osnovu broja pravaca odvo|enja toplote p.46÷0.3 Pokazatelj zavarljivosti za ~elike 3 4 6 Ekvivalentni ugljenik. Tab. sa odgovaraju}im mehani~kim osobinama za odre|enu namenu a tako|e zadovoljava kao sastavni deo ~itave konstrukcije. mm 3. ~iji se uticaj na sklonost ka pojavi prslina odre|uje na osnovu ekvivalentnog sadr`aja ugljenika.36÷0. Tab. 10.7 Probe zavarljivosti Cilj proba zavarljivosti je odre|ivanje osetljivosti {ava i ZUT na pojavu prslina pri zavarivanju datog materijala.26÷0. 8 10. 10.24÷0. oC.

kotina na oba {ava. na 10. Pregle-dom preloma utvr|uje se prisustvo prslina. Sl.7. Zavarljivost je dobra ako na uzorcima uop{te nema pukotina. Zatim se {av 1 1 i 2.monta`ni {avovi.15 CTS proba. Sl. se dr`i na sobnoj temperaturi najmanje 24 sata. Posle hla|enja na sobnu tempe-raturu vizuelnim pregledom se utrv|uje prisustvo pu10.probni {avovi.16. 12 i 25 mm. Proba se izvodi tako {to se uzorci prvo ve`u pomo}u zavrtnja a zatim se izvedu anker {avovi 1.2 Ispitivanje zavarenih spojeva na pojavu vru}ih prslina Na donji lim. Sl. po{to je njihov broj relativno veliki.1 Ispitivanje zavarenih spojeva na pojavu hladnih prslina Odre|ivanje sklonosti ka pojavi hladnih prslina kod niskougljeni~nih i niskolegiranih ~elika vr{i se pomo}u CTS probe (Controled Thermal Severity). Uzorak se hladi do sobne temperature a zatim se u pozicioneru. 10. 10.16 Proba sa dvostrukim ugaonim {avom.5 cm elektrode po 1 cm {ava. Probni {avovi se izvode sa elektrodom pre~nika 4 mm uz topljenje 10.probni {avovi. Zatim se u ″koritu″ izvode ugaoni {avovi 1 i 2. koji je toplotno izolovan od uzorka. Zavarljivost je dobra ako se ne utvrdi prisusvo prslina. koja se zasniva na pretpostavci da pojava hladnih prslina zavisi od brzine hla|enja kada se osnovni materijal u blizini linije topljenja nalazi na 300oC /41/. Po-{to se izvede {av 1 pre isteka 5 sekundi po~inje se sa izvo-|enjem {ava 2 u suprotnom smeru od smera izvo|enja {ava 1. Nakon zavarivanja uzorak 2 i 3. bez njihanja vrha elektrode. 10. Ugaoni {avovi 1 i 2 se izvode u ″koritu″ u jednom prolazu. .15. odstrani mehani~kom obra-dom i izvr{i lomljenje {ava 2. pomo}u monta-`nih {avova 3 se pri~vrsti gornji lim.7. 1. koji je oja~an sa popre~nim rebrima. Sl. 10.anker {avovi. Zbog toga i postiji veliki broj proba zavarljivosti.Jokovi} ZAVARIVANJE 63 ljivosti nije mogu}e obuhvatiti sve faktore koji uti~u na pojavu prslina. 3. u ″koritu″ izvedu probni s{avovi 2 i 3. konstan-tnom brzinom i maksimalnom ja~inom struje zavarivanja koju preporu~uje pro-izvo|a~ za upotrebljenu elektrodu. 10. d=6. 0. Posle toga se se~enjem normalno na {avove 2 i 3 uzimaju tri uzorka koja se ispituju na mikroskopu.

2. t⊥. sila toplotnih dilatacija i sl.5 140 zavarenog spoja. vrste spolja{njeg Smicanje II 105 155 naprezanja i osnovnog materijala. ravan spoja i naponi u ugaonom spoju. dozvoljeni napon σdoz.0361 ^. mera {ava i vrste napona koji se javljaju u {avu. τ -tangencijalni napon koji deluje u ravni {ava u pravcu du`ine {ava. n. Ra~unska debljina ugaonih {avova jednaka je visini ravnokrakog pravouglog trougla upisanog u popre~ni presek {ava. iz odgovaraju}ih tabela za dati materijal. a.1 Uvod Prora~un zavarenih spojeva se vr{i u cilju provere njihove izdr`ljivosti na predvi|ena naprezanja pri eksploataciji.Jokovi} ZAVARIVANJE 64 11.naponi u ravni spoja.0362.1) Zatezanje I 160 240 gde je k.0363 ^.0463 11. σu≤ kσdoz ( 11. u II 180 270 Savijanje zavisnosti od klase kvaliteta I 92. Sl.normalni napon koji deluje u pravcu du`ine {ava. sila ko~enja. a ako su debljine razli~ite.^. t -tangencijalni napon koji deluje u ravni spoja u pravcu du`ine {ava. τ⊥.1.stepen sigurnosti koji se Pritisak odre|uje iz odgovaraju}ih tabela. N/mm2. 11. σ . Kod su~eonih i ugaonih spojeva ra~unska du`ina {ava je du`ina na kojoj Sl. uporedni napon mora da su u slede}em odnosu: Vrsta Karakter ^.normalni napon koji deluje normalno na merodavnu ravan {ava. 11. PRORA^UN ZAVARENIH SPOJEVA 11. Me|unarodni institut za zavarivanje je propisao na~in prora~una zavarenih spojeva u dokumentu IIW/IIS-139-64 na osnovu koga je ura|en ″Pravilnik o tehni~kim propisima za zavarene ~eli~ne konstrukcije kod nose}ih ~eli~nih konstrukcija″ ~ija primena je obavezna u SRJ /4/. izra~unava se uporedni ili merodavni napon σu. • na osnovu vrste spoja.merodavna ravan {ava. b. 1.^.1 Merodavna ravan. 11. ravni {ava.0461 naprezanja optere}enja ^. Optere}enje I: sopstvena te`ina konstrukcije+stalno Dozvoljeni naponi pri stati~kom optere}enje na konstrukciji optere}enju optere}enju za neke kvalitete ~elika Optere}enje II: optere}enje I+povremeno optere}enje kao dati su u Tab.ravan spoja.tangencijalni napon koji deluje u merodavnoj ravni {ava upravno na du`inu {ava. 11. Tab. • dozvoljeno naprezanje i Tab. jednaka je debljini tanjeg dela.normalni napon koji deluje normalno na ravan spoja. Na osnovu ovih dokumenata prora~un zavarenih spojeva se sastoji u slede}em: • na osnovu vrste naprezanja i vrste optere}enja odre|uje se.1 Dozvoljeni naponi za osnovni materijal. {to je sila vetra.tangencijalni napon koji deluje u ravni spoja upravno na du`inu {ava. Ra~unska debljina {ava su~eonih spojeva jednaka je debljini osnovnog materijala. σ⊥. 11. Ra~unska du`ina {ava l.0462. Izdr`ljivost zavarenih spojeva zavisi od vrste optere}enja i osobina spoja.naponi u merodavnoj .

11.0 1.4) 11. ^. Debljina nose}eg ugaonog {ava treba da bude ve}a od 3 mm.707n=τ⊥ τ⊥=0.5.2. ( 11. Ako na kraju i po~etku ugaonog {ava nije postignuta puna debljina a.5 Veza izme|u napona u ravni spoja i napona u merodavnoj ravni je selede}a: 11. ^. 11. Ako se. 11.5) σu=[σ⊥2+σ2-σ⊥σ+3(τ⊥2+τ2)]0.0 0.1 11. tada se od ukupne du`ine {ava oduzima vrednost 2a.0362. . Merodavna ravan {ava je prvougaonik ~ije su stranice a i l tj.2. 11. ( 11.0363 ^. σ⊥=0.2 Prora~un ugaonih {avova Uporedni napon za ugaone {avove se odre|uje prema izrazima1: 11. Sl.707 t⊥=σ⊥.1 Su~eoni spojevi Kvalitetno izveden {av u su~eonom spoju se u principu ne prora~unava jer ima istu ~vrsto}u kao i osnovni materijal. vr{i prora~un. Izrazi za prora~un karakteristi~nih spojeva sa ugaonim {avovima pri razli~itim optere}enjima dati su u Tab.0 1.6 0.Jokovi} ZAVARIVANJE 65 je ostvarena puna debljina {ava a.0 1.1. 11. 1 Ta~an prora~un ugaonih {avova je ote`an zbog neravnomerne raspodele napona po preseku i po du`ini.5.0 0. (11.3) 11. Tab. σdoz.8τ⊥2) 0. Tab. prvougaonik ABCD na Sl.8 0. τ= t 11. Ako se merodavna ravan rotira u ravan AEFD dobija se ravan spoja. ^. njegova du`ina treba da bude ve}a od 50 mm.0463 1.2 Prora~un stati~ki optere}enih {avova 11. onda za slu~aj dvoosnog napregnurog stanja uporedni napon σu treba da zadovolji odnos: 11. Tab. odnosno σu=[σ2+1.6 0.dozvoljeni napon za osnovni materijal.0361.11.8(τ⊥2+τ2)]0.2) (11.6) σu=(σ⊥2+1.65 1. 11.koeficijent redukcije dozvoljenog napona osnovnog materijala.0 1.0 0.0462.3.8 1. ^.2.8(τ⊥2+τ2)]0.72 0.1. najvi{e 0. ( 11. Ova raspodela napona se menja u raznim stadijumima optere}enja. me|utim .6 0.2 Koeficijenti redukcije dozvoljenog napona Kvalitet {ava Specijalni kvalitet Kvalitet I Kvalitet II Vrsta normalnog naprezanja Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Koeficijent k ^.6 0.0461.55 0.8 0.5 Da bi se ugaoni {av smatrao nose}im.5≤ kσdoz gde je: k. odnosno σu=[σ⊥2+1.7dmin a izuzetno mo`e biti dmin. Tab.

34 τ=F/(0.5 l3<l2≤1.5l 2+0.75 l2/3)+0.5F/(2 a l) σu=(σ⊥2+1.8 τ2)0.3 Prora~un stati~ki optere}enih zavarenih spojeva Vrsta optere}enja i izgled spoja 1 Izrazi za napone A t=τ=F/(2 a l) σu=(1.11.5 l1 ~eoni {av nije optere}en i va`e izrazi za slu~aj 2.11.Jokovi} ZAVARIVANJE 66 Tab.85 l3)] A .75*2 a l) 2 A n=F/(2 a l σ⊥=τ⊥=n cos45o=(1/2)0.85 l1/3)σdoz σu=F/[a(1.8 τ⊥2)0.75 l2/3)+0.85 l3)] 4 5 Po{to prednji ~eoni {av nije napregnut va`e odnosi kao pod 4 tj. Ako je 0.75 l2+0.5=1.75 l2/3)+0. Ako je 0.5 l1 tada je F=Fbo~ni+(1/3)F~eoni F=a(2*0.5 l3 tada je F=(1/3)Fbo~ni+F~eoni F=a(2 0.5 l3 tada je F=(1/3)Fbo~ni+F~eoni F=a(2 0.85 l3)σdoz σu=F/[a(2 0.5 l3<l2≤1.75 l2/3)+0. Tab.5=1.18F/(2 a l)=(1/0.67 σ⊥= =1.5 l1<l2<1.28 l1)] 3 A Ako je 0.85)F/(2 a l) A Ako je l2>1.85 l3)σdoz σu=F/[a(2*0.

max2+τ.5 10 P L=F(l+a1).5=nmax1.50.5 Ako je L>l. τ=F Sx/(2 a x) Ako postoji i napon σ⊥ .5=1. F=P L/(h+a2). Smi~u}i naponi su ravnomerno raspore|. p)2]0.3 6 nmax=M/W{=FL/[(2 a l2)/6]=3 F L/(a l2) σ⊥. F=P L/(a1+l). max=(1/2)0.5 Odnosno: σu=M/(0. M+τ.11.34(τ. P L=F(h+a2).5 t⊥=20.max2+1.6l3a3) σu=[l3/(h1+a1)] σ⊥. p=P/(2 a1 l1) σu=[1. Smi~u}i napon od sile F je: τ.max2. M+τ.40.max1. srednje=F/(2 a3 l3) B U ta~ki 2 deluju smi~u}i i normalni naponi: σu=(σ⊥. srednje=F/(2 a l) σu=[σ⊥.8(τ⊥2+τ2)]0.Jokovi} ZAVARIVANJE 67 Nastavak Tab.8 τ 2)0. Smi~u}i napon od sile P je: τ. σ=M h/(2 x).5.50.8(τ⊥.5M/W{ t.5= =[l3/(h1+a1)]n.5. max2) 0. p)/0.max=τ⊥.5l32a3)/(0. σu=(σ2+1. p) Tako|e mora biti zadovoljen uslov: (τ. srednje=τ. Odnosno: σu=M y2/(0.75≤σdoz C C .8(τ. tada je: σu=[σ2+1. na primer pritisak to~kova na kranskoj stazi.85 W{) M/F=(2L2h2a2+0.max2+1.5a l) t. srednje=τ. σ⊥=τ⊥=0. τ=F/(a2 l2) t⊥=P/(2a2 l2).85 W{) B 7 Merodavna ravan se okrene u ravan spoja.5nmax=0.40.85 {) 8 B Uzdu`ni {avovi na I-nosa~u su izlo`eni dejstvu normalnog napona σ i smi~u}eg naponaτ.5 9 Merodavne ravni {avova su okrenute u ravan spoja. max=0.80.5nmax=3 F L/(20.max=τ⊥. sred2)]0. odnosno ako je moment savijanja veliki u pore|enju sa silom smicanja tada je: σu=M/(0. U ta~ki 1 deluje samo moment savijanja: σ⊥. M=F/(a1 l1).50.8(τ⊥2+τ2)]0.8τ⊥.5 P/(4a2 l2) σu=[σ⊥2+1. M+τ.

M. Moment torzije bo~nih {avova je: Mb=Mt-M~. ne protivi ispup~enju pri optere}enju. C 14 Ovi nosa~i mogu da prime manje momente torzije nego njihovi ugaoni {avovi pa se zbog toga i ne vr{i prora~un ovih {avova na torziju.Jokovi} ZAVARIVANJE 68 Nastavak Tab. p)2]0.8(τ. F{2=Mb/(h+a2).{1= F{1/(2 a1 l1). gde je Apovr{ina koju zatvaraju simetrale svih ugaonih {avova.max). M+τ.11. za koju je nosa~ zavaren. max=0.max/(Mb. . C A.povr{ina popre~nog preseka koji se zavaruje.p.8(τp +τM )] 12 Merodavna ravan {ava je okrenuta u ravan spoja a merodavni napon je: τ=Mt/(2A a).1. B. τ Za ~eone spojeve je: σu=[1.aksijalno napregnuti spojevi.M.zavareni spojevi izlo`eni normalnim i smi~u}im naponima. Za debele nosa~e koji su zavareni tankim {avovima za plo~u va`i: τ=3 Mt a/Σl a3. Ako se plo~a. max+F{2. merodavni napon je: τ=Mt/(2A a).3 11 C Moment torzije se deli na bo~ne i ~eone {avove:Za [1: Mb. max+ M1. σ⊥.spojevi napregnuti smi~u}im naponima usled torzije. Mt=P L.{2=F{2/a2 l2. τ. max=0.75σdoz a2 l2(h+a2).najmanja debljina ugaonog {ava. Naponi od popre~ne sile: τ. Moment torzije za ~eone {avove je: M~=Mt M~.5(F{2/a2 l2). max/3+F2. max)]=F2(h+a2). F{1[ (F1.5÷2 ukupni moment torzije se deli prema mo}i no{enja {avova: M2. max/( M2. Naponi su: za {avove 1: τM=F1/(a1 l1) za {avove 2: τM=F2/(a2 l2). Za bo~ne spojeve je: σu=[σ⊥ p +1.max+ M~. F{2. a. M1.34(τ. τ. M1=Mt-M2=F1(l+a1). max=Fmax-F{. max/3)/( F1. p. max=0. C. Za [2 je:M~.p. max. 2 2 0.5=1. Uporedni naponi se dobijaju dodavanjem ovih napona naponima koji nastaju usled aksijalnih sila i momenata savijanja.75σdoz a2 l2(h+a2). M+τ. max).5 τ 2 p).75 σdoz a1 l1(h+a1). gde je A. {2=2-0. M2=Mt[ M2. F{1= =M~//(l+a1). Popre~na sila se deli na {avove: Fmax=F1.max= =0.75σdoz a1 l1(h+a1). C 13 Ako je l/h=0.{2=τ⊥ .{1=F{1/a1 l1.

merodavno naprezanje se izra`ava preko uporednog napona. doz. τmax≤τD. doz. doz). Ako je zavareni spoj izlo`en vi{eosnom napregnutom stanju. doz. doz. 11. vrste i kvaliteta zavarenog spoja i vrste naprezanja i odre|uje se iz odgovaraji}ih tabela ili dijagrama. σu. koji se odre|uje po postupku koji je predvi|en za stati~ki opere}ene zavarene spojeve. max) napona sa dozvoljenim naponom na zamor (σD. 11. Dozvoljeni napon. Sl. max≤σD.Jokovi} ZAVARIVANJE 69 11.2 Vrste optere}enja za odre|ivanje σD. Sl.3 Prora~us Prora~usn dinami~ki optere}enih ugaonih {avova Kod dinami~ki optere}enih zavarenih spojeva upore|uju se ra~unske vrednosti maksimalnih normalnih (σmax). σD. smi~u}ih (τmax) i uprednih ((σu. Pri tome moraju biti zadovoljeni slede}i odnosi: σmax≤σD. zavisi od vrste osnovnog materijala. doz. .

0362.0361.0461. ^. Sl. Sl. doz u zavisnosti od odnosa r=σmin/σmax i vrste optere}enja za ^.0463 . ^.0363 Sl. 11. 11.3 Vrednosti σD. ^. doz u zavisnosti od odnosa r=σmin/σmax i vrste optere}enja za ^. ^.4. 11. Vrednosti σD.0462.Jokovi} ZAVARIVANJE 70 Sl. 11.

Drugim re~ima. Nivo kvaliteta mora biti utvr|en pre po~etka proizvodnje. Standardi JUS ISO 3834-1. dogovorom konstruktora sa proizvo|a~em. Ovi nivoi kvaliteta odgovaraju klasama I. C i D respektivno odgovaraju kvaliteti S.) mogu se utvrditi druga~iji nivoi kvaliteta za druge gre{ke za istu vrstu zavarenog spoja ili da se utvrde dodatni zahtevi. Zbog ovoga i zbog zna~aja zavarenih konstrukcija u proizvodnji i eksploataciji1 neophodno je osigurati kontrolu u fazi pripreme proizvodnje. Za svaki konkretan slu~aj tj. ispitivanja i popravke. 46. 12. naknadna obrada. Pri izboru nivoa kvaliteta moraju se uzeti u obzir: konstrukcione karakteristike. Uputstva su namenjena za ostvarivanje slede}ih ciljeva2: 1. izvode se u tri nivoa kvaliteta A. izuzev nose}ih ~eli~nih konstrukcija.Jokovi} ZAVARIVANJE 71 12. Ovo omogu}ava primenu dosada va`e}ih pravilnika o tehni~kim normativima i standarda koji se pozivaju na JUS C.1 42 Kvalitet zavarenih spojeva Prema JUS C. d. Pri tome unutar serije standarda ISO 9000 zavarivanje treba tretirati kao ″specijalni proces″ jer se zavareni spojevi ne mogu u potpunosti ispitati kako to standardi o kvalitetu zahtevaju radi njihove kompletne verifikacije. Prilog B. Tab. u fazi proizvodnje i posle proizvodnje.1 Nivoi kvaliteta JUS ISO 5817:1995 i JUS ISO 10042:1995 date su grani~ne zavarenih spojeva vrednosti 25 pojedinih gre{aka. II i III koje su definisane u ovom standardu iz 1984 godine. 2. C i D) u navedenim standardima 12. 2. po mogu}stvu u fazi ugovaranja. ckod subjekata koji pripremajustrukturna pravila ili primenu drugih standarda: specifikacija zahteva kvaliteta pri zavarivanju. Interpretacija zahteva iz serije standarda ISO 9000.T3. u delu koji nije obuhva}en sistemom kvaliteta prema ISO 9001 i ISO 9002.u ugovornim situacijama: specifikacija zahteva za sistem kvaliteta pri zavarivanju. tro{kovi izvo|enja zavarenog spoja. kontrole. 1 .kvalitet jedan i II. I. Za svaki nivo kvaliteta (B. kranovi. odnosno aluminijumu i njegovim legurama. 2 Tipi~na primena ovih zahteva je u slede}im slu~ajevima: a. dugotrajno dinami~ko optere}enje.150:1987 /43/ pri ~emu nivoima kvaliteta B. b. Zavarivanjem se proizvode konstrukcije ~ije otkazivanje realno mo`e imati nepovoljne posledice kao {to su: ure|aji za doma}instvo.kod zainteresovanih strana kao {to je rukovodstva kupca ili proizvo|a~a: pri oceni zahteva kvaliteta pri zavarivanju. Tako|e je omogu}ena i direktna primena standarda JUS U. mostovi. posledice loma. 45. Zavareni spoj se mora posebno oceniti sa aspekta svake od navedenih gre{aka. Uputstva za izbor zahteva kvaliteta. brane.010:1995 .specijalni kvalitet.E7. uslovi eksploatacije. 12. 47/ su identi~ni sa standardom EN 729 i defini{u sve zahteve kvaliteta pri zavarivanju koji su usagla{eni sa principima kvaliteta datim u seriji ISO 9000. sudovi pod pritiskom. Tab. mogu se koristiti za proizvodnju bilo kog tipa zavarene konstrukcije u radionici ili na terenu i odnose se samo na one aspekte kvaliteta konstrukcije na koje mo`e uticati zavarivanje i naknadna obrada uslovljena zavarivanjem. Me|utim.kod proizvo|a~a: utvr|ivanje i odr`avanje zahteva kvaliteta pri zavarivanju. kvalitet zavarenih spojeva se ne mo`e ispitati na proizvodu ve} kvalitet mora biti ugra|en u proizvod.010.T3. B i C. transportna sredstva.1 za elektrolu~no zavarene spojeve na ~eliku. KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA 12. U slu~aju da se od konstrukcije u eksploataciji zahtevaju posebne osobine (nepropustljivost. odnose se za debljine materijala 3÷63 mm i elektrolu~ne C Srednji postupke zavarivanja. kao uputstva za specifikaciju i uvo|enje dela sistema kvaliteta koji se odnosi na kontrolu zavarivanja kao ″specijalnog procesa″. Oznaka Nivo kvaliteta Navedene grani~ne vrednosti gre{aka za pojedine nivoe D Niski kvaliteta. definisana u JUS ISO 3834.kvalitet dva Standardi JUS ISO 5817:1995 i JUS ISO 10042:1995 utvr|uju tri nivoa kvaliteta zavarenih spojeva. ustave itd. 3 i 4:1995 /44. zavareni spojevi na konstrukcijama i proizvodima. zavareni spoj nivo kvaliteta mora biti utvr|en standardom. vrsta naprezanja. korisnikom i/ili drugim zainteresovanim stranama. Obezbe|enje uputstava za utvr|ivanje specifikacije i zahteva kvaliteta pri zavarivanju. ovaj standard se mo`e primeniti i za B Visoki druge debljine osnovnog materijala i za druge postupke zavarivanja kada se uzmu u obzir faktori koji su od uticaja u datom slu~aju. pojedine vrste ~elika i dr.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

72

3. Procena zahteva kvaliteta pri zavarivanju datih pod 1 i 2. Zahtevi kvaliteta se biraju tako da zadovolje vrstu zavarene konstrukcije, Tab. 12.2. 12. Tab. 12.2 Izbor zahteva kvaliteta za zavarene spojeve Zahtevi kvaliteta Kada se zahteva sistem kvaliteta1) u Kada se ne zahteva sistem Ugovoreni zahtevi pri skladu sa ISO 9001 ili ISO 9002 kvaliteta u skladu sa ISO 9001 ili zavarivanju ISO 9002 Koristiti Koristiti Op{ti zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-2 Standarni zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-3 Osnovni zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-4 1) U okviru ISO 9001 i ISO 9002, zahtevi iz ISO 3834-2 mogu se smanjiti do nivoa prihvatljivog za vrstu zavarene konstrukcije.

12. Sl. 12.1 Dijagram toka izbora zahteva kvaliteta pri zavarivanju

Jokovi}

ZAVARIVANJE

73

12. Tab. 12.3 Upore|enje zahteva kvaliteta pri zavarivanju u odnosu na ISO 3834-2; ISO 3834-3 i

ISO 3834-4.

Elementi Preispitivanje ugovora Preispitivanje konstrukcije Podugovara~ Zavariva~i-operatori Koordinacija u zavarivanju Osoblje za kontrolu Proizvodna oprema Odr`avanje ure|aja Plan proizvodnje Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) Kvalifikacija tehnologije zavarivanja Radna uputstva Dokumentacija Ispitivanje potro{nog materijala Skladi{tenje i rukovanje potro{nim materijalom Skladi{tenje osnovnog materijala Termi~ka obrada posle zavarivanja Kontrola pre, u toku i posle zavarivanja Neusagla{enosti

ISO 3834-2 (op{ti zahtevi kvalitta) Preispitivanje kompletne dokumentacije

ISO 3834-3 (standardni zahtevi kvalitta) Manje detaljna preispitivanja

ISO 3834-4 (elementarni zahtevi kvalitta) Utvrditi da postoje sposobnost i informacije

Tehnologija zavarivanja potvr|ena Posmatrati isto kao i glavnog proizvo|a~a

Moraju se zadovoljiti svi zahtevi Provereni prema ISO 9606 tj. JUS EN 287 Rukovode}e osoblje sa odgovaraju}im znanjem Ne zahteva se ali proizvoprema EN 719 ili osobe sa istim znanjem |a~ raspola`e osobljem Dovoljan i kompetentan Mora biti na raspolaganju dovoljno osoblja i prilaz za tre}u stranu ako kompetetno osoblje je potrebno Potrebna za pripremu, rezanje, zavarivanje, preno{enje, dizanje, zajedno sa bezbednosnim Zahtevi nisu utvr|eni ure|ajima i za{titnom ode}om Mora se vr{iti. Potreban Zahtevi nisu utvr|eni, Nema zahteva plan odr`avanja moraju biti adekvatni Potreban Neophodan Nema zahteva orijentacioni plan Zavariva~ mora imati instrukcije (ISO 9956-2) U skladu sa odgovaraju}im delom standarda ISO 9956 potvrditi primenu standarda ili zahteve ugovora Mora postojati specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) ili odgovaraju}e radno uputstvo Neophodna Nije utvr|eno Samo ako je utvr|eno Nije utvr|eno ugovorom Nema zahteva Zahtevi nisu utvr|eni Nema zahteva Nema zahteva Nema zahteva

Minimalno prema preporuci dobavlja~a Za{tita zavisi od uticaja okoline. Mora se definisati Neophodna specifikacija i kompletan zapis Neophodna potvrda specifikacije Nema zahteva Nema zahteva Obavezno kada je utvr|eno ugovorom

Kada se zahteva za odre|enu operaciju

Mora postojati procedura Mora postojati Ba`darenje Nije utvr|eno procedura Identifikacija Potrebno, kada je Potrebno, kada je Nije utvr|eno izvodljivo izvodljivo Sledljivost Nije utvr|eno Mora postojati radi utvr|ivanja odgovornosti za Kada se tra`i ugovorom proizvodnju Zapisi o kvalitetu Mora se ~uvati najmanje pet godina Op{ti zahtevi kvaliteta, definisani u JUS ISO 3834-2, su najstro`iji i obuhvataju:

Jokovi}

ZAVARIVANJE

74

1. Preispitivanje ugovora. Proizvo|a~ mora da izvr{i preispitivanje zahteva iz ugovora kao i

dobijenih projektnih podataka od kupca ili sopstvenih podataka za konstrukciju projektovanu od strane proizvo|a~a da bi se pre po~etka proizvodnje obezbedile sve informacije neophodne za otpo~injajne proizvodnje. Preispitivanje ugovora treba da potvrdi da je dokumentacija jasna i nedvosmislena i da proizvo|a~ svojim resursima mo`e da zadovolji sve zahteve iz ugovora. Zahtevi iz ugovora moraju obuhvatiti: a- standarde i sve dodatne propise koji }e se primenjivati; b- specifikaciju tehnologije zavarivanja, procedure ispitivanja bez razaranja i procedure termi~ke obrade; c- postupak koji treba koristiti za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja; d- proveru stru~ne osposobljenosti kadrova; e- termi~ku obradu posle zavarivanja; f- kontrolu i ispitivanje; g- izbor, indentifikaciju i/ili sledljivost, npr. za materijale, zavariva~e, zavarene spojeve i dr. h- na~in kontrole kvaliteta uklju~uju}i i nezavisni inspekcijski nadzor; i- druge zahteve pri zavarivanju, npr. ispitivanje potro{nog i dodatnog materijala, sadr`aj ferita u metalu {ava, starenje, sadr`aj vodonika i dr. j- uslove okoline bitne pri zavarivanju na terenu kao {to su: niska temperatura sadr`aj vlage u vazduhu, potrebna za{tita od nepovoljnih vremenskih uslova i dr. k- podugovaranje; l- postupak u slu~aju neusagla{enosti. 2. Preispitivanje projekta (konstrukcije). Zahtevi za konstrukciju moraju obuhvatiti: Preispitivanje a- polo`aj, pristupa~nost i redosled izvo|enja zavarivanja; b- stanje povr{ine i profila {ava; c- specifikaciju osnovnih materijala i karakteristike zavarenih spojeva; d- stalnu podlo{ku; e- zavarene spojeve koji treba da budu izvedeni na terenu ili radionici; f- mere i detalje pripreme spoja i kompletnog spoja; g- upotrebu specijalnih metoda, npr. obezbe|enje potpune provarenosti pri jednostranom zavarivanju bez upotrebe podlo{ke; h- kvalitet i nivoe prihvatljivosti za zavarene spojeve; i- druge specijalne zahteve, npr. prihvatljivost iskivanja (~eki}anja), termi~ka obrada. 3. Podugovaranje. Kada proizvo|a~ treba da koristi usluge podizvo|a~a u bilo kojoj fazi proizvodnje, npr. zavarivanje, kontrola, ispitivanje bez razaranja, termi~ka obrada i dr. podizvo|a~ treba u potpinosti da ispuni sve zahteve ovog standarda. Proizvo|a~ mora da obezbedi uslove da podizvo|a~ mo`e da ispuni sve zahteve kvaliteta iz ugovora. 4. Osoblje za zavarivanje. Proizvo|a~ mora da raspola`e dovoljnim brojem i kompetentnim osobljem za planiranje, izvo|enje, nadzor i kontrolu zavariva~ke proizvodnje prema utvr|enim zahtevima. Zavariva~i koji u~estvuju u izvo|enjeu zavarenih spojeva moraju imati va`e}a uverenja o proveri stru~ne osposobljenosti prema ISO 9606 odnosno prema /48, 49/ JUS EN 287. Osoblje za koordinaciju proizvodnje mora da bude osposobljeno prema EN 719 tako da osoblju za zavarivanje obezbedi potrebnu specifikaciju postupka ili potrebna radna uputstva. Osoblje za koordinaciju mora da bude odgovorno za aktivnosti vezane za kvalitet i da ima autoritet da preduzme i sprovede odgovaraju}e aktivnosti. Obaveze, me|usobni odnosi i granice odgovornosti svake osobe moraju biti jasno definisane. Osoblje za planiranje, vr{enje kontrole i ispitivanje zavarenih spojeva prema utvr|enim zahtevima mora da bude na raspolaganju u dovoljnom broju i da je kompetentno. 5. Oprema. Proizvo|a~ mora raspolagati slede}om proizvodnom i ispitnom opremom: • ure|aji za zavarivanje i druge ma{ine; • oprema za pripremu spoja i rezanje uklju~uju}i i termi~ko rezanje; • oprema za predgrevanje i oprema za zagrevanje posle zavarivanja uklju~uju}i i pokaziva~e temperature; • alati za pode{avanje i pri~vr{}ivanje;

me|uslojna temperatura. Da bi se realno ocenio kapacitet i mogu}nosti zavariva~kog pogona proizvo|a~ mota da odr`ava listu osnovne opreme koja uklju~uje: kapacitet najve}ih kranova. postupak zavarivanja. Specifikacija tehnologije zavarivanja1. veli~inu komponenti kojima se mo`e rukovati u radionici. vrsta i mere osnovnog materijala. • cilji i vreme u kojem pojedina~ni postupci treba da budu izvedeni. 7. za odre|ene re`ime zavarivanja. nosa~i. • pozivanje na primenljive specifikacije tehnologije zavarivanja i srodnih postupaka. termi~ka obrada i dr. • li~na za{titna sredstva i druga bezbednosna oprema koja je direktno vezana za zavarivanje. Proizvo|a~ mora da ima utvr|ene planove za odr`avanje opreme. 6. 51/. • identifikaciju pojedina~nih postupaka koji se primenjuju u proizvodnji konstrukcije. ampermetri. maksimalnu temperaturu i mere pe}i za termi~ku obradu posle zavaravivanja. voltmetri. vo|ice `ice. saglasno odgovaraju}im standardima. Zapis o svakom ispitivanju se ~uva. Posle remontovanja stare opreme ili nabavke i instaliranja nove opreme vr{i se njeno ispitivanje. koja radi na atestiranju kadrova. 53/ JUS EN 288. stezni alati pri mehanizovanom zavrivanju. Proizvo|a~ mora imati odgovaraju}e planove proizvodnje koji uklju~uju: • specifikaciju redosleda operacija potrebnih da konstrukcija bude proizvedena. • ograni~enja vezana za uslove sredine koji mogu nepovoljno da uti~u na kvalitet spoja. Oprema mora da bude odgovaraju}a za primenu koja se `eli a njena provera se vr{i samo ako je to predvi|eno ugovorom. • ure|aji za ispitivanje sa i bez razaranja. `ljebljenje. kablovi. on mo`e koristiti namenska radna uputstva koja mogu biti preuzeta iz neke kvalifikovane tehnologije zavarivanja tako da se ne zahteva posebna kvalifikacija.Jokovi} ZAVARIVANJE 75 • kranovi i pomo}na oprema koja se koristi u zavariva~koj proizvodnji. Plan proizvodnje. Tehnologija zavarivanja mora da bude kvalifikovana pre po~etka proizvodnje u skladu sa serijom standarda ISO 9956 odnosno serijom standarda /52. • specifikaciju za kontrolu iispitivanje uklju~uju}i i potrebu za anga`ovanjem nezavisnog ispitnog organa. izve{taj o kvalifikaciji Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) se izra|uje pre kvalifikacije tehnologije zavarivanja odnosno pre otpo~injanja proizvodnje i mora da sadr`i sve podatke koji se odnose na uslove izvo|enja zavarivanja kao {to su: podaci o proizvo|a~u. elektri~ni parametri zavarivanja. da bi se prakti~no utvrdilo njeno korektno funkcionisanje. za odre|ene temperature predgrevanja i odre|ene postupke termi~ke obrada. tobolci i druga oprema koja se koristi za tretman dodatnih i pomo}nih materijala za zavarivanje. izdaje izve{taj (uverenje) o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja WPAR. 10. 1 . To su npr: vo|ica na opremi za termi~ko rezanje. predgrevanje. mogu}nosti opreme za valjaje. komponenata ili delova ako se zahteva. za odrene polo`aje zavarivanja. 2 Na osnovu prethodno ura|ene specifikacije tehnologije zavarivanja (pWPS) vr{i se prakti~na izrada i ispitivanje uzoraka koji predstavljaju vrstu zavarivanja u proizvodnji. • pe}i. • redosled izvo|enja zavarenih spojeva ako je to od zna~aja. instrumenti za merenje temperature. Radna uputstva. 8. za odre|ene postupke zavarivanja. Nadle`na organizacija. konektori. podlo{ka. Dokumentacija. Planom mora biti obezbe|ena provera onih elemenata na opremi koji kontroli{u parametre re`ima zavarivanja koji su navedeni u odgovaraju}oj specifikaciji tehnologije zavarivanja. Proizvo|a~ mo`e koristiti specifikaciju tehnologoje zavarivanja direktno u radionici sa ciljem davanja uputstava zavariva~u. priprema `ljeba. ukupan broj ure|aja za zavarivanje za razli~ite postupke zavarivanja. Alternativno. za odre|ene dodatne materijale. polo`aj zavarivanja. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja2. • sredstva za ~i{}enje. • identifikaciju preko serija. protoka za{titnog gasa i dr. Proizvo|a~ mora da pripremi specifikaciju tehnologije zavarivanja u skladu sa ISO 9956 odnosno sa JUS EN 288 /50. priprema spoja. Druga oprema treba da bude specificirana ukupnim brojem za svaki tip opreme. dodatni materijal. 9. Proizvo|a~ mora da formira i odr`ava procedure za kontrolu relevantnih dokumenata kvaliteta kao {to su specifikacija tehnologije zavarivanja. Ako rezultati ispitivanja zadovolje dogovoreni nivo kvaliteta prema JUS ISO 5817 smatra se da proizvo|a~ ima kvalifikovanu tehnologiju zavarivanja za odre|enu vrstu i debljinu osnovnog materijala. savijanje i rezanje. mogu}nosti mehanizovane ili automatizovane opreme. npr.

Termi~ka obrada posle zavarivanja. rukovanje i upotrebu potro{nih materijala kako bi se spre~ila degradica njihovih svojstava. skela. Pripajanje elemenata konstrukcije vr{i se kratkim {avovima ~ija du`ina zavisi od debljine osnovnog materijala i kre}e se 20÷80 mm a me|usobni razmak je na 200÷250 mm. uverenje o proveri stru~ne osposobljenosti zvariva~a i dr. Procedure moraju da budu u skladu sa preporukom isporu~ioca materijala. hidroenergetski objekti. Mesto i u~estalost svake kontrole i/ili ispitivanja zavise od ugovora i /ili primenjenog standarda. 13. Zapis (dijagram) o termi~koj obradi mora da bude napravljen u toku samog procesa. • pogodnost radnih uslova za zavarivanje uklju~uju}i i meteorolo{ke uslove. ^i{}enje se izvodi mehani~ki (~etkama. i u skladu sa primenjenim standardom i/ili utvr|enim zahtevima. Skladi{tenje i rukovanje potro{nim materijalom. brzina zavarivanja. 15. • redosled zavarivanja. 12. Sl. Osnovni materijal svojim sastavom i osobinama mora zadovoljiti ugovorene zahteve. • neki posebni zahtevi iz specifikacije tehnologije zavarivanja. • pode{avanje. 3 Monta`a elemenata ili delova konstrukcije vr{i se pomo}u odgovaraju}ih dizalica. JUS C. centrira~a. konstrukcijom itd. Zapis mora da potvrdi da je po{tovana procedura i da je sledljiva svaka pojedina~na operacija termi~ke obrade.Jokovi} ZAVARIVANJE 76 tehnologije zavarivanja.025:1987.T3.022:1984. spre~avanje krivljenja. zavarenim spojem. zgrade.3. Pre zavarivanja. • identitet osnovnog materijala1. Ispitivanje potro{nog i pomo{nog materijala se materijala izvodi samo ako je to ugovorom predvi|eno. U toku zavarivanja kontroli{e se sprovo|enje propisane tehnologije zavarivanja preko in`enjera specijalista za zavarivanje i/ili nadzornog organa. • priprema spoja za zavarivanje (oblik i mere `ljebova treba da odgovaraju standardu2 JUS ISO 9692:1995 /54/). S obzirom na ta~nost izrade zavarene konstrukcije su podeljene u dva razreda. • `ljebljenje korena (podlo{ke). 12. transportna postrojenja. farbe i drugih premaza. • upotrebljivost kvalifikacije tehnologije zavarivanja. postupka zavarivanja i tipa konstrukcije. 2 Stranice `ljeba i okolina pre zavarivanja se moraju o~istiti od oksida. JUS ISO 9013:1998). masno}e. ta~nost mera i dodaci za obradu posle termi~kog se~enja (JUS C. Tab. kada je potrebno. putem dnevnika zavarivanja u koji se unose svi relevantni podaci. Drgi razred su ostale konstrukcije. kao {to su: • osnovni parametri zavarivanja kao {to su struja zavarivanja. Proizvo|a~ mo`e vr{iti dodatna ispitivanja bez ograni~enja a zapisi o takvim ispitivanjima se ne zahtevaju. napon luka.T3. 12. u toku i nakon zavarivanjab. 12. Kontrola pre. Osnovni materijal mora biti tako skladi{ten da se spre~i bilo kakav {tetan uticaj na njega. 14. 11. npr. pritezanje i pripajanje3. Ispitivanje potro{nog i pomo}nog materijala. Indentifikacija materijala u toku skladi{tenja mora biti obezbe|ena. Skladi{tenje osnovnog materijala. Iz ovoga proizilazi i na~in njihog se~enja (na makazama ili termi~ko se~enje). peskiranjem ili ~eli~nom sa~mom) ili hemijskim putem u rastvorima kiselina. dalekovodi i dr. antenski stubovi. • pravilna upotreba i rukovanje potro{nim materijalima. Prvi razrad su visoko napregnute i dinami~ki optere}ene konstrukcije (~eli~ni mostovi. Procedura mora da je kompatibilna sa osnovnim materijalom. Proizvo|a~ mora da utvrdi i uvede procedure za skladi{tenje. Proizvo|a~ je potpuno odgovoran za proceduru i sprovo|enje bilo kakve termi~ke obrade posle zavarivanja.4. proverava se: • upotrebljivost i va`nost uverenja o stru~noj osposobljenosti zavariva~a. • identitet potro{nih materijala. • kontola krivljenja. Mere elemenata koji se spajaju zavarivanjem moraju odgovarati tra`enoj ta~nosti konstrukcije.2 i Sl. U zavisnosti od nivoa kvaliteta zavarenog spoja pripoji mogu biti uklju~eni u {av ili se pre zavarivanja odstranjuju bru{enjem. platformi. • ~i{}enje i oblik zavara i prolaza u metalu {ava. Kontrola i ispitivanje moraju da budu ugra|eni u odgovaraju}im ta~kama proizvodnog procesa da bi se obezbedila saglasnost sa zahtevima iz ugovora. rezervoari. 1 . • temperatura predgrevanja i me|uslojna temperatura.

5 ±3. Neusagla{enost i korektivne mere. termi~ka obrada posle zavarivanja. • ispitivanja bez razaranja. starenje i dr. `igove. Kada se popravka i/ili pobolj{anje preduzimaju od strane proizvo|a~a potrebno je da postoji odgovaraju}a procedura na svim radnim mestima gde se vr{i popravka i pobolj{anje. Ba`darenje.0 Zavarivanje se mo`e izvoditi bez naro~ite predostro`nosti ako je temperatura okoline vi{a od 0oC i ako nema padavina. • atest materijala.5 ±1.3 Dozvoljena zako{enja i kontroli{u neophodno je predvideti korektivne mere u konkavnost ivica elemenata slu~aju da elementi ne odgovaraju specificiranim konstrukcije. M.5 ±1.0 ±1. npr. Sistem za obezbe|enje identifikacije i sledljivosti pri zavariva~kim operacijama treba da sadr`i: • planove proizvodnje. Posle izvr{ene popravke ili pobolj{anja moraju se izvr{iti ponovna kontrola i ispitivanje u skladu sa prvobitnim zahtevima 17. npr. provera mera.0 ±1. 16.0 ±1.5 ±2.5 konstrukcije. ako je temperatura okoline ispod -5oC zavarivanje treba obustaviti. ispitivanje. Tab. partija ili broj {ar`e. • potro{ni materijal. 19.0 ±4. • obele`avanje zavaenih spojeva. • kontrole oblika.0 ±1. • bilo koja me|ufazna ispitivanja. tip. 18. • ispitivanja razaranjem. tip.0 ±1.5 ±2. ±3. Nazivna mera elementa.5 ±2.Jokovi} ZAVARIVANJE 77 • meteorolo{ki uslovi1. nalepnice i dr. • podatke o polo`aju zavarenih spojeva u konstrukciji.5 Posle zavarivanja proverava se usagla{enost sa ugovorenim kriterijumima prihvatljivosti putem: • vizuelne kontrole.2Mera elementa ±2. mm. Identifikacija i sledljivost moraju se odr`avati kroz ceo proces proizvodnje.0 ±2. Za elemente koji se Neusagla{enost 12. 1 . Proizvo|a~ je du`an da obezbedi odgovaraju}e ba`darenje opreme za kontrolu i Ba`darenje. 12.0 ±2. partija. 12. Sl. ako je temperatura okoline izme|u -5 i 0oC zavarivanje se izvodi sa predgrevanjem osnovnog materijala. izgleda i mera zavarene konstrukcije. Sva oprema koja se koristi za obezbe|enje kvakiteta zavarene konstrukcije mora se na odgovaraju}i na~in kontrolisati i ba`dariti u utvr|enim vremenskim intervalima. • sledljivost. • analize rezultata i zapisa o operacijama posle zavarivanja kao {to su bru{enje. • mesta popravke. 12. Zapisi o kvalitetu.0 12. • prate}e kartice. Prema zahtevima iz ugovora zapisi o kvalitetu moraju da sdr`e: • zapis o preispitivanju ugovora/projekta. • uverenje o sposobnosti zavariva~a i kvalifikaciji tehnologije zavarivanja. 1 Kontrola raspona i du`ina konstrukcije i kontrola linearnosti ravnih povr{ina vr{i se i u toku pripreme elemenata i u toku monta`e. ±0.4 Dozvoljena odstupanja mera i zako{enja pri se~enju elemenata na makazama. • procedure ispitivanja bez razaranja i osoblje. • osnovni materijal. zahtevima kako bi se spre~ila njihova nepravilna upotreba. 250 do 1000 1000 do 2500 2500 do 5000 Debljina do 3 3÷6 6÷10 10÷18 do 250 Zako{enje S ±2. npr. Sl. Identifikacija i sledljivost. 12.

Welding and allied processes.gasa. b. • uverenje o stru~noj osposobljenosti zavariva~a. nepostojanje veze izme|u dodatnog i osnovnog materijala ili izme|u dva susedna sloja u {avu.4. e. Sl. • uverenje o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja.6 Uklju~ci: 1. ISO 6520-2:2001.nalepljivanje. d. Sl. daje detaljniju klasifikaciju gre{aka u zavarenim spojevima.Classification of geometric imperfections in metallic materials.{upljina usled skupljanja. • zapis o specifikaciji postupka termi~ke obrade. • zapis o ispitivanju bez razaranja i sa razaranjem. Izgled nekih gre{aka iz grupe 1. 3.5 Gre{ke oblika. Sl. 4.zajed (zarez). 12. 1 ISO 6520-1:1998.T3.preveliko nadvi{enje. c. Grupa 1 su prsline ili diskontinuitet usled lokalnog loma. 12. Zapisi o kvalitetu ~uvaju se najmanje 5 godina ukoliko druga~ije ugovorom nije utvr|eno. Izgled nekih gre{aka dat je na Sl. 12. .utonulost. 2.Classification of geometric imperfections in metallic materials.5. Welding with pressure. 12. 12. • zapis o popravkama i drugim nedostacima. Grupu 6 ~ine sve ostale gre{ke koje se ne mogu svrstati u prethodne grupe.2 Gre{ke u zavarenim spojevima Prema JUS C. koji mo`e nastati kao posledica hla|enja ili naprezanja. Welding and allied processes. Grupa 4 su nalepljivanje ili nedostatak provara tj. Tab. Grupu 5 sa~injavaju gre{ke oblika {ava i spoja. • specifikaciju tehnologije zavarivanja. 12. daje klasifikaciju gre{aka u zavarenim spojevima ostvarenim pritiskom. Sl.nesimetri~nost. Grupa 3 su gre{ke usled uklju~aka u ~vrstom stanju. Grupa 2 su uklju~ci gasa i {upljine usled skupljanja. 12. Sl.4 do Sl.nalepljivanje. • zapis o kontroli mera. • uverenje o osposobljenosti kadrova za ispitivanje bez razaranja.5.troske. 12. f.Jokovi} ZAVARIVANJE 78 • atest potro{nih materijala. a. 12. 12.020:1982 gre{ke u zavarenim spojevima su razvrstane u {est grupa i vi{e podgrupa koje imaju broj~ane oznake1.prokapljina.

1011 -u {avu.5 Gre{ke u zavarenim spojevima Uporedna oznaka po IIW Up. 1031.u nizu. Gr.4 Grupa 3 Grupa 2 . [upljina usled skupljanja u korenu Sun|erast {av u korenu. 2014.na granici rastapanja. 1062.u nizu.zvezdaste Ggrupa odvojenih prslina. 1052. 1023.podu`na. Preveliko nadvi{enje.ostali. Grupa 5. 1014. Nedostatak provara.radiBroj ogram 100 Grupa 1 101 102 103 104 105 106 201 202 301 302 303 304 400 402 500 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 601 602 603 604 605 606 D E Ea Eb E Ec E E A. 2024. 2021. 5041.u osnovnom materijalu Prslina u zavr{nom krateru. 3013-ostali. 1051. 5092. 2011. 3021. 1053. 5094. Aa. 1012.prokapljina Gre{ka prelaza Prelivanje Smaknu}e Odstupanje od pravca Utonulost. 4012. 3031.izdu`eni gasni mehur. Uklju~ak oksida.u {avu. 5091.u ZUT. Tab. Uklju~ak metala. 1063.zajed. Lo{ nastavak {ava Trag uspostavljanja zavariva~kog luka Raspr{ene kapljice te~nog metala.{upljine u zavr{nom krateru Uklju~ak troske. 3043.u ZUT. 4011.u osnovnom materijalu Podu`na prslina.me|udendritne.utonulost horizontalnog {ava u vert. 2012. 3012.utonulost ivice {ava. paralelno osi {ava.u {avu. Uklju~ak praha.Jokovi} ZAVARIVANJE 79 Tab. Nalepljivanje. 3023. 3042.pojedina~an (izolovan).utonulost polo`enog ili nadglavnog {ava. 1013. 3022. 12.nalepljivanje u korenu {ava. 2022.u ZUT. Gre{ke oblika. 12.u ZUT.grupa gasnih mehurova.skrama ili film oksida kod Al. Prevelika ispup~enost. 1041. Grupa 6.prslina sa mikroskopskim merama Podu`na prslina. Smanjena debljina usled preteranog bru{enja.utonulost ugaonog {ava. 1022.ravnomerno raspore|eni loptasti gasni mehurovi.izolovan (pojedina~an).nalepljivanje na stranici `ljeba.nalepljivanje izme|u slojeva. Prevelik provar. 1043.u ZUT. 2023me|udendritne mikro {upljine. 2016izdu`eni gasni mehurovi.legura. Radiogram F.raspr{ene kapljice volframa. 3041. 2013. O{te}enje od seka~a.volfram. [upljine usled skupljanja. 1042.drugi metali. 5013. O{te}enje usled neodgovaraju}eg bru{enja.mikro {upljine. Ab K Ba G J H Grupa Podgrupa i primedba Diskontinuitet usled lokalnog loma zbog hla|enja ili napona 1001-mikroprslina tj.u osnovnom materijalu Razgranate prsline. 1061. 1021. 2015.bakar.gasni mehurovi u nizu. ravni. 6021.u {avu.popre~ne. 5011 i 5012. 5093.loptasti gasni mehur. 4013.u osnovnom materijalu Zrakaste prsline.u {avu.u osnovnom materijalu Gasni mehur obrazovan prisustvom zarobljenog gasa. O{te}enje osnovnog materijala usled uklanjanja pomo}nih zavarenih elemenata.brazda. 3011. 1032. 1033. Rupa Nedovoljna debljina Gre{ka simetri~nosti ugaonog {ava Neravnomerna {irina Neravnomerno lice {ava.

Jokovi} ZAVARIVANJE 80 12. max 16 1 mm/1m.5 mm/1m. 1 mm/1m za h>1 m nosa~a h.8 mm/1m. Tab. Dozvoljena odstupanja nadvi{enja od teorijskih vrednosti u pojedinim ta~kama konstrukcije su:∆y=±2 mm za y<50 mm. max 15 mm savijanja mm Nosa~i u ravni ⊥ 0.teoretska kriva. zarezi. prsline. Dozvoljeno odstupanje ravnih delova od prave linije jednako je proizodu du`ine dela i dozvoljenog odstupanja na 1 m du`ine. jer dozvoljeno odstupanje va`i za ukupnu du`inu konstrukcije koja je sastavljena iz vi{e delova. Kontrola nadvi{enja konstrukcije.stvarna kriva nadvi{enja. 1 .6 mm/1m. :∆y=±1 mm za svako dalje celo ili zapo~eto pove}anje mere y za 25 mm. 3. max 8 mm 1 mm/1 m. Posle zavarivanja. 12.5 mm/1m. a za svakih narednih 10 m ili zapo~etih 10 m dozvoljeno odstupanje je ±1 mm. primarna uloga kontrole zavarenih spojeva je kontrola pre i u toku zavarivanja. 12. 1. Vizuelna kontrola se vr{i golim okom ili lupom sa pove}anjem 10 puta. Postupci kontrole bez razaranja su /55/: 1. prelivanje. prema Tab. 0.5 mm na ravan savijanja Rebra limenih 1 mm za h≤1000 mm. Ova kontrola obuhvata sve zavarene spojeve sa obe strane i pomo}u nje se mogu otkriti gre{ke kao {to su: nedostatak provara u korenu. Kontrola linearnosti ravnih povr{ina.7Odstupanje nadvi{enja konstrukcije. Dozvoljena odstupanja pojedinih du`ina ili raspona konstrukcije ne sabiraju se. Naziv Oblik I razred II razred i Ι u glavnoj ravni nosa~a 0. Du`ine pojedinih delova konstrukcije ili rasponi konstrukcije manji od 10 m ne smeju odstupati od nazivne vi{e od ±3 mm.6. 4. 12. Du`ine delova konstrukcije koji su sa obe strane ~eono spojeni mogu da odstupaju u minusu do max 2 mm.6 Dozvoljena odstupanja ravnih elemenata po 1 m du`ine za konstrukcije I i II razreda.Ugaonici i neuklje{teni {ta~a. veza~i. 12. Sl.3 Kontrola zavarenih spojeva posle zavarivanja Kontrola zavarenih spojeva ima dve specifi~nosti: • iz zavarene konstrukcije se ne mogu uzimati uzorci za fizi~ko-mehani~ka i hemijska ispitivanja metodama sa razaranjem. • s obzirom na neponovljivost proizvodnog procesa i vrednost konstrukcije. max 6 mm 0. max 10 mm [tapovi glavnih re{etkastih nosa. prokapljine. malnoj na glavnu ravan Nosa~i u ravni 0.7.visina rebra (izbo~ine) Glavna ukru}enja 1 mm/1m Dozvoljeno odstupanje ravnih delova u obliku slova ″S″ je polovina navedenih vrednosti. utonulost itd. 2. Kontrola raspona i du`ina konstrukcije1. max 7. 2. 12. max 8 mm povi oblika Ι u ravni norpodvlake. Kontrola raspona i du`ina konstrukcije i kontrola linearnosti ravnih povr{ina vr{i se i u toku pripreme elemenata i u toku monta`e. na konstrukciji i zavarenim spojevima vr{i se kontrola postupcima koji se mogu podeliti u dve grupe: kontrola bez razaranja i kontrola sa razaranjem. 12. Sl.8 mm/1m. Vizuelna kontrola. Za du`ine konstrukcije i raspone iznad 10 m dozvoljeno odstupanje je ±3 mm za prvih 10 m.

a. koja ima razli~itu zvu~nu propustljivost od osnove.5÷2 puta u odnosu na radni pritisak. odnosno u oba slu~aja mora biti manje od 2 mm.za kontrolu debljine zavareni spoj i prima odbijene talase ugaonog {ava. Ultrazvu~na glava 12. pretvaraju}i ih u elektri~ni impuls. 12. Sl. 12. preklopnim i T-spojevima koristi se impulsni eho metod ultrazvu~nog ispitivanja.8 i Sl.merenje nadvi{enja {ava. d.merenje debljine su~eonog {ava. uklju~ci gasa i troske) u su~eonim. a merenjem intenziteta odbijenog ili prelomljenog zraka odre|uje se prisustvo gre{ke u materijalu. d. Zona oko {ava. 2 Ultrazvu~ni talasi predstavljaju elasti~ne vibracije materijalnih ~estica frekvencijom iznad 20kHz.za emituje impulse ultrazvu~nih talasa2 kroz kontrolu {irine i nadvi{enja.debljina osnovnog materijala. Sl. Ispitivana konstrukcija se napuni vodom. c. nedostatak provara. se lako udara ~eki}em ~ije je ~elo zaobljeno.9.Jokovi} ZAVARIVANJE 81 5. osobini nekih kristala. 12. Nailaskom na gre{ku pove}ava se intenzitet odbijenih talasa koji se primaju u istoj glavi i registruju na ekranu defektoskopa kao pikovi (maksimumi). posle poja~avanja. a. posle ~ega se spu{ta na radni pritisak. parovodi. gasovodi) ispituju se na nepropustljivost po vi{e postupaka. dr`i se 5÷6 minuta. kao {to su kvarc ili barijum titanat. Kontrola zavarenih Kontrola Zavareni spojevi koji treba da su nepropustljivi za fluide pod normalnim ili povi{enim pritiskom (kotlovi. Konstrukcije koje ne rade pod povi{enim pritiskom ispituju se spojeva na nepropustljivost.merenje debljine ugaonog {ava. Nailaskom na granicu gre{ke. 1 . vodovodi. pa se pritisak pove}a 1.8 Odre|ivanje mera {ava univerzalnim {ablonima. Na ispitivanoj konstrukciji nigde se ne smeju pojaviti tragovi vode. Za kontrolu zavarenih spojeva koriste se transverzalni talasi (vibracije su normalne na pravac prostiranja talasa) koji se upu{taju u materijal pod odre|enim uglom. 12. a jedan od njih je i kontrola hidrauli~nim pritiskom. Mere {avova na crte`ima smatraju se minimalnim i nije dozvoljeno njihovo negativno odstupanje. Ovde je a. nalivanjem vode u njih pod pritiskom od 2 bara. Dozvoljeno nadvi{enje kod su~eonih spojeva je 0. 12. Dobijanje ultrazvu~nih talasa zasniva se na pijezoelektri~nom efektu tj.ra~unska debljina {ava.9 [abloni za merenje grani~nih mera {ava.1a. koji ukazuju na postojanje gre{ke u spoju.5)-5. Kontrola oblika i mera {ava. 6. da vibriraju u skladu sa promenom polarnosti naizmeni~nog napona koji se dovodi na krajeve kristala. 7. ultrazvu~ni talas se prelama i odbija.1d a kod ugaonih 0. {irine 15÷20 mm. Ove vibracije predstavljaju ultrazvuk ako im je frekvencija iznad 20 kHz. Mere i oblik {avova1 se kon-troli{u pomo}u {ablona. da ne bi do{lo do o{te}enja konstrukcije. Sl. mo`e pratiti na ekranu defektoskopa. Odstupanje debljine ugaonih {avova u plusu je ∆a≤(50-a0. Kontrola zavarenih spojeva ultrazvukom. Za otkrivanje skrivenih gre{aka (prsline. b.merenje nadvi{enja {ava. b. Pijezoelektri~ni efekat se koristi i za prijem odbijenih ultrazvu~nih talasa i njihovo pretvaranje u elektri~ni signal ~iji se intenzitet.

12. 1. Rentgenski zraci se dobijaju u rentgenskoj cevi u kojoj je visoki vakuum. Sl. dvostruko ili vi{estruko odbijeni talasi.zraci su elektromagne-tni talasi relativno malih talasnih du`ina. Prolaskom struje kroz katodu od volframove `ice(1) koja je vezana za negativan pol generatora. tako da mogu prolaziti kroz metale relativno velikih debljina1. Sl. mo`e otkriti gre{ka u materijalu i napraviti njen snimak. b. ona se zagreva na 2000÷2400oC.11 Kontrola zavarenog spoja ultrazvukom. Zbog toga dolazi do termoelektronske emisije elektrona.11. a.12. Pri udaru u anodu elektroni svoju kineti~ku energiju tro{e na zagrevanje anode i osloba|anje rentgenskih zraka.direktnim impulsom za d>20 mm. tako da se njegovim merenjem. Inten-zitet zraka koji su pro{li kroz ispitivani materijal smanjuje se ako zraci nai|u na gre{ku.sa dvostruko odbijenim impulsom za d<20 mm. (0. Sl. d.odre|ivanje visine gre{ke 2. Rentgenski ili X. 2. zavarent 8.12. naprimer osvetljavanjem fotografske folije. kao dokaz njenog postojanja. Sl. 12. 12.006÷3.ekran defektoskopa. pri ~emu se mogu koristiti direktni ili jednostruko. 12. c.1)x10-8 cm. Pre po~etka kontrole.10. Sl. mora se o~istiti i premazati slojem kontaktnog ulja. ultrazvu~na glava.Jokovi} ZAVARIVANJE 82 12.sa vi{estruko odbijenim impulsom za d<8 mm.Kontrola ultrazvukom. {irine 50÷80 mm.kosa za gama ili rentgensku radiografiju.13. Kontrola zava-renih spojeva rentgenskim zracima. koje obezbe|uje kvalitetan zvu~ni kontakt izme-|u ultrazvu~ne glave i osnovnog materi-jala.10 Kontrola su~eonih spojeva ultrazvu~nim talasima.odre|ivanje du`ine gre{ke 2. Ultrazvu~na glava se pomera sa obe strane {ava. povr{ina oko {ava. Odre|ivanje mere gre{ke vr{i se prema Sl. 12. 12. 12. Sl. Anoda (3) od volframove plo~ice vezana je za pozitivan pol generatora tako da ubrzava i privla~i elektrone emitovane sa katode. zbog ~ega se ovaj postupak koristi kao prethodni postupak 12.{av. 1.10. a. 1 . 12. Ultrazvu~nim ispitivanjem ne mo`e se dobiti snimak otkrivene gre{ke. b.sa jednostruko odbijenim impulsom za d<20 mm.

minimalna veli~ina gre{ke koja je registrovana na snimku. mogu}e je panoramsko snimanje. pri ~emu se ja~ina zra~enja pode{ava izborom vrste radioaktivnog izotopa /56.14. debljine i vrste materijala koji se ispituje. Tab. postavljaju se sa obe strane filma. ure|aji nisu opasni kada se ne koriste. 12. tro{kovi ispitivanja su relativno mali.rentgenski debljine sa rupama razli~itog pre~nika /59/. vreme ekspozicije kra}e nego kog ispitivanja γ−zracima. Cs132. 12. Napon 9. potvr|uje se pomo}u indikatora kvaliteta snimka koji se postavlja preko {ava na mestu snimanja.radioaktivni izvor. Sl.folija. ~esto su u otkazu i odr`avanje je skupo. mogu}e je snimanje na terenu jer nije potreban izvor struje. tako da imaju mo} prodiranja u metale na veliku dubinu.14 Kontrola zavarenih spojeva γ-zracima. 57. 12. 7.kaseta. oni se naj~e{}e odre|uju eksperimentalno za date uslove ispitivanja ili iz odgovaraju}ih dijagrama /4/. intenzitet zra~enja i pravac i smer zra~enja. Sl. 12. mm legura.003÷1. radioaktivni izotop stalno zra~i. vrste i osetljivosti filma. 12.Jokovi} ZAVARIVANJE 83 Pri ispitivanju zavarenih spojeva rentgenskim zracima potrebno je odrediti parametre ispitivanja kao {to su /56.snop razli~ite debljine ili od perforiranog lima razli~ite ili iste elektrona. Pravac zra~enja uglavnom treba da je normalan na lice {ava a fokusno rastojanje treba da obezbedi dobijanje jasnog snimka. (0.film.ekspona`ni ure|aj. vrste folije1. U zavisnosti od vrste osnovnog materijala i njegove debljine.anoda. 1. 7. 57.kaseta. 2. 6. 58.7. Tm170 i dr. 1 . S obzirom da su parametri ispitivanja me|usobno zavisni i uslovljeni. Tab.film.14)x10-8 cm. mm do 30 do 30 60÷150kV do 100 do 150 200÷400 kV do 200 1÷2 MV do 500 10÷30 MV Op{te karakteristike ispitivanja rentgenskim zracima su: jasni i kontrastni snimci. obrazovanje slike i da spre~e uticaj sekundarnog zra~enja. Kontrola zavarenihb spojeva γ-zracima 12.14. fokusnog rastojanja. ure|aji su te{ki za rukovanje.izotop. 3. kao izvori zra~enja koriste se radioaktivni izotopi: Co60. 5. γ-zrake. 4. Sl.7. 12.folije od Pb. pa je potrebna konstantna i Folije su naj~e{}e od olova. odnosno od napona izme|u katode i anode. Vreme ekspozicije zavisi od: ja~ine zra~enja. Kvalitet dobijene slike tj. Ir192. ~ija je talasna du`ina relativno mala. 59/ Karakteristike γ-radiografije su: ure|aj je malih mera pa je mogu}e snimanje te{ko pristupa~nih mesta. 6. ispitivanja su isti kao i kod ispitivanja rentgenskim zracima.katoda. 3. 1.15.poklopac. 2 Jezgra radioaktivnih elemenata se raspadaju i emituju α i β ~estice i elektromagnetne talase. 58/: vreme prozra~ivanja ili vreme ekspozicije. fokusno rastojanje. 5. a slu`e da ubrzaju razlaganje srebro nitrata tj. 4. Naponi na rendgenskoj cevi Debljina Debljina lakih ~elika. 12.13 Princip rentgenske kontrole Indikatori kvaliteta snimka su izra|eni od serije `ica zavarenih spojeva.γ-zraci. Parametri snimanja tj. zraci. 2. Principijelna {ema ispitivanja zavarenih spojeva γ-zracima2 data je na Sl. Intenzitet zra~enja zavisi od vrste i debljine materijala koji se ispituje. 12.

. snimci manje kontrastni i jasni nego pri ispitivanju rentgenom. Sl. 62. 2. 12. 1. Kontrola zavarenih spojeva penetrantima.`i~ani indikator.broj snimka. 12.magnetna traka. linije magnetnog polja skre}u. Po isteku vremena razvijanja na povr{ini zavarenog spoja }e se pojaviti vizuelni prikaz gre{ke. Posle toga se odstrani vi{ak penetranta i na ispitivanu povr{inu nanese razvija~ u obliku te~nosti ili praha.pokretni magnet. 63/.15 Polo`aj indikatora kvaliteta snimka i broja snimka. 12. Na povr{inu zavarenog spoja nanese se sloj penetranta koji mo`e biti obojen ili fluorescentan. 3. 61.16 [ema magnetografi~ke kontrole 12.to~Ovim ispitivanjima se odre|uju mehani~ke osobine i kovi. istim materijalom i sa istim zavariva~em kao i konstrukcija kojoj pripadaju tj.Jokovi} ZAVARIVANJE 84 12. slo`ena za{tita i ~uvanje. 10.15. 12. a zatim se sa magnetne trake na ekranu defektoskopa mo`e dobiti vidljiv prikaz magnetnog polja. mikrostruktura. Zbog kapilarnog dejstva penetrant prodire u gre{ke (prsline ili poroznost). Postupci ispitivanja zavarenih spojeva definisani su u odgovaraju}im standardima /60. Pri nailasku na gre{ke u zavarenom spoju. Postupak se koristi za otkrivanje gre{aka koje izlaze na povr{inu zavarenog spoja. Sl. Kontrola zavarenih spojeva magnetnim poljem. Ovo skretanje toka magnetnih linija se snima na magnetnu traku. Uzorci za ova ispitivanja se ne odsecaju iz konstrukcije ve} se posebno izra|uju na privarenim nastavcima ili posebnim komadima od istog materijala koji se zavaruju istovremeno. 4-gre{ka u {avu. 1. vreme ekspozicije je du`e nego kod rentgenografije. istim postupkom. koju reprezentuju. Sl. Ovim postupkom se vr{i kontrola zavarenih spojeva debljine osnovnog materijala 1÷16 mm. 2.16. 11. Ispitivanje zavarenih spojeva razaranjem zavarenih spojeva.

Jokovi} ZAVARIVANJE 85 13. koji pada na zagrejani metal. Na taj na~in je .2. predgreva-nje.ventil zakiseonik.1) 13. koji se naj~e{}e koristi u industriji. U toku rezanja. dok se 15% dobija od plamena za predgrevanje. tako da povr{ine reza postaju ravne i ~iste. a pove}ava se sa porastom sadr`aja ugljenika u metalu. Me|utim. Visok kvalitet reza posti`e se samo ako metal sagori u ~vrstom stanju. • Temperatura topljenja oksida metala (koji se obrazuju pri rezanju). Temperatura predgrevanja za `elezo i ~elik iznosi 1300÷15000C. mora da ispunjava slede}e uslove /4/: • Temperatura po~etka sagorevanja metala mora biti ni`a od njegove temperature topljenja. 13.13. zajedno sa toplotom od plamena za predgrevanje. 3. mlaz kiseonika za rezanje izbacuje iz reza sagoreli metal (trosku).13. zagreva donje slojeve metala. {to dovodi do stvaranja reza. 2-injektor. dobija se {irok i hrapav rez zbog isticanja metala sa njegove povr{ine.plamen za ona pove}ava brzinu hla|enja i ote`ava predgrevanje metala. Otvaranjem ventila za kiseonik i ventila za acetilen dobija se sme{a.13. tj.kiseonik za Navedene uslove ispunjavaju samo niskougljeni~ni i rezanje.3) 13.13.13. 1.5 O2 = FeO+Q1 2Fe + 1. To omogu}ava da se proces sagorevanja metala postepeno pro{iri na ~itavu debljinu osnovnog materijala koji se re`e. 5.rez. koja na izlazu iz mlaznice daje plamen za predgrevanje. Fe + 0.2) 13. potrebnom brzinom rezanja. Predgrevanje je neophodno za po~etak odvijanja reakcija sagorevanja. Oslobo|ena koli~ina toplote (Q1+Q2+Q3) ~ini 85% potrebne toplote za rezanje. Zatim se gorionik za rezanje kre}e. 1. ako metal sagoreva pri topljenju. pa kiseonik za rezanje mo`e da do|e u dodir sa donjim slojevima metala. otvaranjem ventila 5 dovodi se u mlaznicu kiseonik za rezanje. prikazana je {ema gorionika za oksiacetilensko rezanje na principu injektora. Sl.13. Na kraju. To omogu}ava da se oksidi u te~nom stanju lako izduvaju iz reza. koja.sagoreli metal (troska) Oksidacija `eleza pri oksiacetilenskom rezanju ~elika odvija se po reakcijama: (13. metal mora sagoreti pre nego {to se rastopi. (13. ako sagori pre nego {to se rastopi.ventil zaacetilen. 3.1 TERMI^KO REZANJE Oksiacetilensko rezanje Osnovni metal prvo se predgreje plamenom do temperature po~etka sagorevanja. Tada po~inje sagorevanje metala uz izdvajanje toplote. (13. stvaraju}i u njemu otvor. Oksidi u ~vrstom stanju (na pr.1.1 Gorionici za oksiacetilensko rezanje Na Sl. 5.1 [ema oksiacetilen-skog metalom. 4.13. 4. mlaz kiseonika za rezanje probija metal. 13. 2.2. po{to rezanja. • Metal ne treba da ima veliku toplotnu provodnost. mora biti ni`a od temperature topljenja samog metala. [ema gorionika za oksi13 acetilensko rezanje. re`e. Da bi se neki metal mogao oksiacetilenski rezati. a zatim se kroz sredi{nji kanal pusti kiseonik za rezanje.2.1.mlaznica (dizna). pravolinijski ili krivolinijski.5 O2= Fe2O3+Q2 3Fe + 2O2= Fe3O4+Q3 Sl. Kada se metal predgreje na potrebnu temperaturu. Sl. Sl.ventil za kiseonik za rezanje. tj. Sl. kod aluminijuma) prekrivaju povr{inu metala i onemogu}avaju dodir kiseonika za rezanje sa Sl.metal koji se niskolegirani ~elici.

Sloj metala pored ivice reza {irine 2÷5 mm zagreva se iznad AC3. povr{ina metala na liniji reza treba da bude o~i{}ena od boje i korozije. odakle Debljina lima. Ovde je deo za predgrevanje i deo za rezanje sme{ten u jedan gorionik.3 Izgled mlaznica za rezanje. mm. Ovi naponi se mogu poni{titi samo otpu{tanjem. Rezanje se naj~e{}e po~inje od ivice a ako je debljina osnovnog materijala od 50÷80 mm mogu}e je probiti poTab. Izbor dizni (mlaznica) za oksiacetilensko rezanje Tab.4) odre|uje {irinu reza na ulaznoj strani. Ovakve mlaznice se naj~e{}e koriste kod ru~nog i ma{inskog oksiacetilenskog rezanja. Sni`enje ~isto}e kiseonika za 1% pove}ava vreme rezanja za 10÷15% i potro{nju kiseonika za 20÷30%. mm 3÷30 30÷100 100÷200 200÷300 toku procesa rezanja. Produktivnost rezanja u velikoj meri zavisi od ~isto}e kiseonika. a i k . Najpodesnije su mlaznice sa isticanjem sme{e za predgrevanje oko kiseonika za rezanje. dok je mogu}e rezanje u svim pravcima.Jokovi} ZAVARIVANJE 86 omogu}eno da se sa istim gorionikom vr{i predgrevanje i rezanje metala. mm 3÷10 10÷30 30÷60 60÷100 100÷200 200÷300 se nastavlja rezaBroj spolja{nje dizne 1 2 3 4 nje po liniji reza. dok se u sloju metala oko ivice reza pojavljuju zate`u}i naponi.02 mm). Ru~no rezanje mo`e se vr{iti u svim polo`ajima. U toku ~itavog procesa rezanja. 2.13. [irina reza zavisi od debljine oanovnog mareijala koji se re`e i iznosi: (13. odr`ava se plamen za predgrevanje.1. otvara ventil kiseonika za rezanje. kako bi se izbeglo odbijanje i vrtlo`enje mlaza kiseonika za rezanje.13. koje zavise od konstrukcije gorionika za rezanje (srednje vrednosti su: a=2 mm. na telo gorionika za rezanje stavlja se mlaznica (sa unutra{njom i spolja{njom diznom za rezanje) odgovaraju}eg pre~nika. ~etni otvor na ma kom mestu njegoBroj unutra{nje dizne 1 2 3 4 5 6 ve povr{ine.kiseonik za debljinu metala. vreme po~etnog predgrevanja iznosi 5÷40 sekundi.4) 13. Zbog neravnomernog zagrevanja u toku procesa rezanja. mo`e se posti}i mehani~kim skidanjem sloja metala oko ivica reza. Rezanje po~inje predgrevanjem metala u po~etnoj ta~ki do temperature po~etka sagorevanja. k= 0. Zato se ivica reza posle hla|enja skra}uje.1. stvaraju}i otvor. ravnomerno pomera po liniji reza. Smanjivanje napona i deformacija osnovnog materijala. Deo gorionika za predgrevanje je isti kao kod gorionika za gasno zavarivanje sa usisavanjem. Gorionik za rezanje se. dolazi do obrazovanja sopstvenih napona. dok se na izlaznoj strani rez pro{iruje za 10÷15%. mm. ~iji mlaz probija ~itavu 1. vrh gorionika za rezanje mora zadr`ati isto odstojanje od povr{ine osnovnog materijala. dok se ma{insko rezanje izvodi naj~e{}e u horizontalnom polo`aju. Sa zadnje strane osnovnog materijala koji se re`e mora biti slobodan prostor. Suvi{e velika brzina rezanja daje grubo izbrazdanu povr{inu reza.konstante.debljina osnovnog materijala. a zatim brzo hladi zbog . dok suvi{e mala brzina dovodi do rastapanja ivice reza na ulaznoj strani i pove}anje {irine reza.2 Tehnologija rezanja Pre po~etka rezanja. Brzina kretanja gorionika bitno uti~e na kvalitet reza. Tada se Sl.sme{a za predgrevanje. {to mo`e dovesti do ometanja procesa rezanja i znatnog pro{irenja reza. Na Sl. U zavisnosti od debljine lima koji se `eli rezati. odnosno broja: 13. Sl. Formula (13.13. d .3 prikazan je izgled mlaznica za rezanje /31/. koja treba da je 99%. U zavisnosti od debljine metala i stanja njegove povr{ine.{irina reza. rezanje zatim.13. δ= a+ k d mm gde je: δ . U Debljina lima.13.

Za rezanje materijala ve}e debljine (do 2000 mm) upotrebljavaju se gorionici specijalne konstrukcije. dok kod debljine 150÷200 mm iznosi oko 3 mm. Ovi poluautomati su samohodni ure|aji.13. Mogu da re`u pravolinijski i kru`no. Na drugom kraju grede (2) nalazi se glava za navo|enje (3) i gorionik za rezanje (4). Sl. [ine (3) su Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 87 odvo|enja toplote u hladan metal oko reza. Pri rezanju niskougljeni~nog ~elika debljine 10 mm. Skidanje sloja metala oko ivice reza pre zavarivanja nije potrebno kod niskougljeni~nog ~elika. prolaze}i kroz kolica. odnosno mogu biti prenosni i stacionarni.13.5-a prikazana je principijelna kinematska {ema stacionarnih ure|aja. Na Sl. Greda poluautomata.13. Ugljeni~ni ~elici sa sadr`ajem ugljenika do 0. a drugim za gredu (2) preko zgloba. Sl. Imaju jedan.13. mo`e se dobiti samo upotrebom ure|aja za oksiacetilensko rezanje. ve} se pojavljuje samo sorbit. Elektromagnetna osovinica vodi glavu za navo|enje po otvoru {ablona (5). koji se u praksi naj~e{}e i koriste. Me|utim. mogu}e je smanjiti promenu strukture oko ivica reza. Na taj na~in. koji mogu da re`u istovremeno. pa je naj~e{}e potrebna njena naknadna mehani~ka obrada. {to zna~i da postoje uslovi za kaljenje metala. (7) je normalna na {ine i mo`e da se kre}e u pravcu svoje ose. Ukoliko se kod takvih ~elika neposredno pre rezanja izvr{i predgrevanje.3 Ure|aji za oksiacetilensko rezanje Pri ru~nom oksiacetilenskom rezanju dobija se neravna povr{ina reza. ~ija se brzina kretanja mo`e kontinualno menjati. Greda (1) jednim krajem vezana je za nepokretni oslonac. mali su i lako se prenose.4. Rez visokog kvaliteta. Sa gorionicima za rezanje normalne konstrukcije mogu se rezati materijali debljine do 300 mm. pri ~emu uvek ostaje normalna na {ine. [irina zone uticaja toplote zavisi od hemijskog sastava i debljine metala koji se re`e. Sl. Oni mogu biti op{te i specijalne namene.5-b prikazana je principijelna kinematska {ema za polarni koordinatni sistem. ~elici sa pove}anim sadr`ajem ugljenika debljine 100 mm imaju zonu uticaja toplote {irine do 6 mm. Na gredi se nalazi glava za navo|enje (4) i gorionik za rezanje (1). dva ili tri gorionika za rezanje.3%. 13. . To nastaje kao posledica vibracija ruke radnika i neravnomerne brzine kretanja gorionika. {irina zone uticaja toplote iznosi 1 mm. ~ije povr{ine nije potrebno naknadno mehani~ki obra|ivati.13. su poluautomati. sa kojima mogu da re`u istovremeno. pri ~emu gorionik za rezanje re`e lim (6) po konturi identi~noj sa konturom otvora na {ablonu. gorionik }e na limu (2) izrezati obradak identi~an konturi.13.4 Polo`aj gorionika za rezanje kod nepokretne. dok se po njima kre}u kolica (6). Prenosni ure|aji Sl. Kre}u se po povr{ini metala koji se re`e.1. za pravougli koordinatni sistem.5 Kinematske {eme stacionarnih ure|aja za oksiacetilensko rezanje Na Sl. U tu svrhu mo`e se na gorionik za rezanje montirati vi{eplameni gorionik za predgrevanje. ali je neophodno kod ~elika sklonih kaljenju. pri oksiacetilenskom rezanju prakti~no se ne zakaljuju. Stacionarni ure|aji mogu biti automatski i poluautomatski. greda mo`e da se kre}e u svim pravcima. Kada se glava za navo|enje vodi po ozna~enoj konturi (5). Mogu imati 1÷20 gorionika.13.

13. Prolaze}i kroz elektri~ni luk. Temperatura plazme iznosi do 20 000÷30 0000C. koji se kre}e po konturi u obliku rebra postavljenog na metalnu traku.13. Luk se uspostavlja izme|u netopive elektrode i metala koji se re`e. 64/.1÷0. Kod mehani~kog sistema. Kod elektromagnetnog sistema. Pre~nik kanala mlaznice iznosi 3÷5 mm. Ovim postupkom se mogu rezati niskougljeni~ni.15 mm. obrazuju}i mlaz plazme. Oksiacetilensko rezanje prema crte`u ili {ablonu mo`e biti izvedeno sa ta~no{}u od 0. aluminijum. 13.Jokovi} ZAVARIVANJE 88 Kod stacionarnih ure|aja za oksiacetilensko rezanje.13. Obe se hlade vodom. crte` i izrezani obradak mogu biti u razli~itoj razmeri (na pr. a mlaznica od bakra. livenog gvo`|a i obojenih metala. . treba omogu}iti da rastopljeni metal slobodno oti~e iz reza. Na Sl. Stacionarni ure|aji za oksiacetilensko rezanje koriste se prvenstveno kod serijske proizvodnje i to naro~ito ure|aji sa vi{e gorionika za rezanje. za istu struju mo`e se koristiti elektroda manjeg pre~nika a {irina reza je tako|e manja. Kod rezanja ovim elektrodama. Za{titni gas {titi elektrodu od oksidacije. U plazmatron se neprekidno dodaje radni gas. 31. koristi se nekoliko sistema za navo|enje po konturi. dok odstupanje pravog ugla izme|u povr{ine lima i povr{ine reza nije ve}e od 10÷15′. Kod ru~nog sistema. 1:5 ili 1:10). b. Zato se preporu~uje da se vodonik koristi u sme{i sa argonom ili azotom. Rezanje plazmom se mo`e vr{iti ru~no ili sa ure|ajima za rezanje. Pri kori{}enju vodonika kao radnog gasa. Netopljiva elektroda izra|ena je od volframa ili cirkonijuma. oksiacetilensko rezanje je ekonomi~nije od mehani~kog rezanja. disocira i jonizuje. zbog vrlo visokih temperatura njegove plazme pove}ava se tro{enje otvora mlaznice vi{e nego kod drugih gasova.13. Sl.plazmatron sa jednim koji koristi dva nezavisna gasa i to : gasom. Na Sl. 13.3 Elektrolu~no rezanje Ovaj postupak se koristi za rezanje ugljeni~nih i ner|aju}ih ~elika.6-a data je {ema gorionika (plazmatrona) za rezanje plazmom. radni gas se ubrzava. niskolegirani i ner|aju}i ~elici. oksiacetilensko rezanje ima ve}u produktivnost nego elektrolu~no rezanje ugljenom elektrodom. Pri elektrolu~nom rezanju ugljenom elektrodom. Kod foto sistema. tehni~kog azota kao radnog gasa i argona kao za{titnog gasa. a zavisi od vrste radnog gasa. a od tela gorionika izolovane su elektri~nim izolatorom. igla glave za navo|enje se rukom vodi po konturi crte`a.6-b prikazan je plazmatron Sl. Pri rezanju limova debljine 5 mm i vi{e. glava za navo|enje se uz pomo} elektromagnetne osovinice vodi po ~eli~nom {ablonu. koji se zatim oduva iz reza /4.2 Rezanje plazmom Rezanje plazmom sastoji se u topljenju metala mlazom plazme. koristi se jednosmerna struja prave polarnosti. a.plazmatron sa dva gasa. glava za navo|enje je snabdevena to~ki}em sa zupcima. glava za navo|enje se pomo}u fotoelementa vodi po liniji crte`a. Pri rezanju sa grafitnom elektrodom. Plazma izlazi iz mlaznice velikom brzinom i udara u povr{inu metala koji se re`e. bakar i njihove legure. Pri tome. Pri debljinama metala koji se re`e iznad 15 mm.6 [ema rezanja plazmom. Koristi se jednosmerna struja prave polarnosti. Kao radni gas mo`e se koristiti i samo argon ili azot. Produktivnost rezanja sa argonom ili azotom je ni`a nego kod rezanja sa vodonikom.

Kao izvori struje koriste se standardni ure|aji za zavarivanje.13. 1. koristi se jednosmerna ili naizmeni~na struja. 13. Kod ovog postupka rezanja.13.metalna cev. Nedostaci ovog postupka su: potreba za sna`nim izvorom struje i nagli pad brzine rezanja sa porastom debljine metala koji se re`e. dok kiseonik slu`i za rezanje metala. Izvodi se metalnom oblo`enom elektrodom. koje imaju tanku metalnu oblogu i vodonepropusni premaz. Zbog mogu}eg ga{enja plamena za predgrevanje pri njegovom spu{tanju u vodu do mesta rezanja. Tako|e se mogu koristiti ugljene i grafitne elektrode. elektrolu~no rezanje nema {iroku primenu.7-b. pa je ote`ano njegovo rezanje. pre~nika 6÷7 mm. zbog intenzivnog hla|enja.4 rezanje Termi~ko rezanje pod vodom Pri rezanju pod vodom. .13. ve} se naj~e{}e koristi pri rezanju konstrukcija za otpad. koristi se podvodno paljenje plamena pomo}u specijalnog upalja~a.7. Preporu~uje se za rezanje materijala debljine do 10÷15 mm. odnosu na oksiacetilensko rezanje pod vodom. kiseonika iznosi 6÷10 m3/h. Koristi se jednosmerna struja prave polarnosti. Proces oksiacetilenskog rezanja pod vodom izvodi se na isti na~in kao na vazduhu. [ema elektrolu~no-kiseoni~nog struja prave polarnosti. Koristi se jednosmerna Sl. Potro{nja rezanja. {to je 4÷5 puta manje u 3-kanal za dovod kiseonika za rezanje. ali sa 10÷15 puta ja~im plamenom.Jokovi} ZAVARIVANJE 89 Kod elektrolu~nog rezanja metalnom oblo`enom elektrodom. pri uno{enju elektrode u rez. koja je za 20÷30% ve}a od struje potrebne za zavarivanje. Naj~e{}e se koriste elektrode ~iji je presek prikazan na Sl. koga obrazuju produkti sagorevanja. ja~ine 500÷1000 A. Sl. Sl. Kvalitet i ~isto}a ivica reza kod elektrolu~nog rezanja su znatno lo{iji nego kod oksiacetilenskog rezanja. Mogu se rezati materijali debljine 100÷120 mm. Mogu se rezati materijali debljine do 80 mm.za{titni sloj. Oksiacetilensko rezanje pod vodom ima veliku produktivnost. elektrolu~no rezanje se koristi za rezanje materijala debljine 20÷30 mm. Oksiacetilenski plamen gori u gasnom mehuru. Bolji kvalitet reza posti`e se ako se iz zone reza udaljava pomo}u mlaza vazduha pod pritiskom. 2. Obloga elektrode je specijalnog sastava. predgrevanje vr{i elektri~ni luk. Oksiacetilensko rezanje. ja~ine 250÷350 A. a luk se uspostavlja izme|u elektrode i metala koji se re`e. usporava topljenje elektrode i izolacije jezgra elektrode od osnovnog materijala. Zato gorionici imaju deo za predgrevanje pove}ane snage.7-a. I ovde se mora obezbediti slobodno oticanje rastopljenog metala iz reza. Specijalna obloga ovih elektroda pove}ava stabilnost luka. a glavni problem predstavlja paljenje i regulisanje plamena za predgrevanje. Zbog toga. Za ovaj postupak mo`e se koristiti i ugljena ili grafitna elektroda.13. metal koji se re`e u toku procesa rezanja intenzivno se hladi vodom. Pod vodom se naj~e{}e koriste slede}i postupci rezanja: Elektrolu~no rezanje. a prevu~ena je vodonepropusnim premazom. Taj postupak rezanja metala zove se vazdu{no-elektrolu~no rezanje. Elektrolu~no-kiseoni~no rezanje. Elektroda je u obliku cevi. Kiseonik za rezanje se dovodi kroz elektrodu. Kada se ne zahteva kvalitetan rez.

kako me|usobno tako i sa metalima 2 U avioindustriji pouzdanost je ve}a 4 puta. . Zalemni spoj se mo`e rasturiti bez o{te}enja obradaka. unosi se u toku lemljenja u te~nom stanju ili se formira odgovaraju}im fizi~ko-hemijskim reakcijama u toku lemljenja.Jokovi} ZAVARIVANJE 90 14.difuziona zavarenih spojeva2 /66 /. Pri hla|enju nezasi}enog rastopa on kristali{e i popunjava zazor.1 [ematski prikaz mogu}e strukture zalemlemljenju. 14. koja predstavlja hemijsko jedinjenje atoma osnove i atoma lema ili do izotermi~ke kristalizacije ~vrstog rastvora. ~ija {irina zavisi od temperature. uslova i re`ima lemljenja (temperatura. lema i topitelja. Atomi lema i osnove uspostavljaju me|uatomske veze tako {to se atomi osnove i lema pomeraju iz ~vornih mesta sopstvenih kristalnih re{etki obrazuju}i prelaznu dvoatomsku zonu. istovremeno na ve}em broju obradaka. 2. hla|enje i kristalizacija lema u zazoru. Osnovni faktori koji utu~u na prirodu uzajamnog dejstva osnovnih materijala i lema su: elektronska struktura atoma. Veza izme|u atoma osnovnog metala i atoma lema se uspostavlja na grani~noj povr{ini izme|u osnovnog materijala i {ava koja se naziva lemni spoj kao rezultat slede}ih procesa: 1. grafit i poluprovodnici. potencijal jonizacije i elektronegativnost. zazora. 1 Mogu se lemiti keramika. tvrdi metal. Obrazovanje zalemnog spoja se sastoji iz nekoliko stadijuma: zagrevanje osnovnog materijala do temperature koja je blizu temperature topljenja lema. vreme. jer se lemljenje izvodi na relativno niskim temperaturama. Lemljenje se vr{i na povi{enim temperaturama ali ispod temperature topljenja osnovnog materijala tako da se.). Komponente tj. Osnovne karakteristike lemljenja su: • Lemljenjem se mogu spajati istorodni metali. Pri dostizanju zasi}enja mo`e do}i do obrazovanja ~vrste faze. fizi~ko-hemijski procesi koji se odvijaju pri lemljenju. a u gradnji kosmi~kih aparata ~ak 25 puta. pouzdanost spojeva je znatno ve}a nego pouzdanost ljenog spoja. atomi te~nog lema difunduju u ~vrsti osnovni materijal obrazuju}i zonu ~vrstog rastvora (difuzionu zonu). 4.sekundarno po vi{e osnova. 1. odvijaju se istovremeno i pra}ene su sporednim procesima. porcelan. 14. Sl. Lem se mo`e unositi u zazor na razli~ite na~ine: prethodno se umetne u ~vrstom stanju. spojevi. osobine. 3. Atomi lema i osnove me|usobno reaguju obrazuju}i intermetalna jedinjenja na lemnom spoju. Me|uatomska veza izme|u atoma razli~itih obradaka ne uspostavlja se direktno ve} preko atoma lema koji se nalazi u zazoru izme|u obradaka. Atomi osnovnog metala se rastvaraju u te~nom lemu obrazuju}i te~ni rastvor. veli~ina atoma. 2. i zavisi od: postupka lemljenja. • Lemljenje se mo`e izvoditi u masovnoj proizvodnji tj. • Pri korektnom projektovanju obradaka i korektno izvedenom Sl. za razliku od zavarivanja. valentnost. topljenje ili formiranje lema. zazor i dr.primarno kristaliPostoji vi{e desetina postupaka lemljenja koji se me|usobno razlikuju sala faza. 14. Razli~ite faze obrazovanja lemnog {ava (lemljenja) se me|usobno preklapaju tj. oblik i mere obradaka se ne menjaju. 4. vremena trajanja i hemijskog sastava osnove i lema. staklo. 3. kristalisala faza. • Prema na~inu popunjavanja `ljeba tj.1. LEMLJENJE 14. • Struktura.lemni • Prema temperaturi lemljenja. zona. raznorodni metali. vrsta osnovnih materijala. razlivanje te~nog lema po povr{ini osnovnog materijala i popunjavanje zazora.1 Uvod Lemljenje je postupak spajanja pri kome se osnovni materijal ne topi. osnovni materijal ne rastapa. Me|uatomsko dejstvo ima istu prirodu kao i veza izme|u susednih kristala u polikristalu Struktura spoja ostvarenog lemljenjem je nehomogena. nemetali i metali sa nemetalima1.

2 Pona{anje te~nog lema na povr{ini i u kapilarnom zazoru sa minimalnom grani~nom osnovnog materijala u funkciji od me|ufaznih povr{inskih napona. Prema temperaturi na kojoj se odvija. oblik koji zavisi od me|ufaznih povr{inskih napona. povr{inom tj.7 mm a mo`e biti i promenjljiv. ultrazvu~no. lemljenje infracrvenim zracima. u aktivnom gasu.14. elektrolu~no lemljenje i dr. Uslov ravnote`e povr{inskih napona je definisan jedna~inom: 1 2 Zazor se u toku lemljenja smanjuje usled kristalizacije. lemljenje elektronskim snopom. kontaktno-reakcionom lemljenju. Sl. Prema na~inu dobijanja lema razlikuju se postupci lemljenja (ve}ina postupaka) kod kojih se lem proizvodi u posebnom postupku i unosi se u ~vrstom ili te~nom stanju i postupci kod kojih lem nastaje u toku lemljenja2. u neutralnom gasu i u vakuumu. Zazor treba da bude manji od 0. reakciono lemljenje sa topiteljem. lemljenje talasom lema. reakcionom lemljenju topiteljem. 3 Osobina te~nosti da zauzme oblik koji ima minimalnu grani~nu povr{inu prema drugoj gasovitoj.Jokovi} ZAVARIVANJE 91 • Prema na~inu dobijanja lema. • Prema na~inu ukljanjanja oksidnog sloja. • Prema fizi~ko-hemijskim procesima koji se odvijaju pri lemljenju. zazora lemljenje mo`e da bude kapilarno i nekapilarno.2. Povr{inski napon predstalja rad ∆W potreban da se grani~na povr{ina te~nosti pove}a za jedinicu ∆A=1. lemljenje se deli na meko i tvrdo lemljenje. 14. indukciono lemljenje. Meko lemljenje se odvija na temperaturama ispod 4500C. Prema fizi~ko-hemijskim procesima koji se odvijaju pri lemljenju odnosno prema vrsti lemnog spoja. mora da ima osobinu kapilarne atrakcije. Prema na~inu popunjavanja `ljeba tj. Ovde je γ koeficijent povr{inskog napona u J/m2 ili u N/m . Odnosno ∆W=γñ∆A. mora da se razliva po njemu i mora da popunjava kapilar-ne zazore izme|u ob-radaka koji se leme tj. Kva{ljivost. lemljenje mo`e biti: bezdifuziono. rastvorno difuziono. kontaktno reakciono.14. elektrootporno lemljenje. a tvrdo na temperaturama vi{im od 4500C. Prema na~inu zagrevanja razlikuju se slede}i postupci lemljenja: lemljenje u pe}ima. • Prema na~inu (postupku) zagrevanja.2 Kva{enje osnovnog materijala te~nim lemom Da bi do{lo do uspostavljanja me|uatomskih athezionih veza izme|u atoma lema i atoma osnovnog materijala lem mo-ra da kvasi osnovni materijal.14. Lem se formira u toku lemljenja pri: lemljenju kompozitnim lemovima. lemljenje radijacijom.3 Kap te~nog lema na ~vrstom osnovnom materijalu }e zauzeti oblik Sl. plameno lemljenje. disperziono. Prema na~inu uklanjanja oksidnog sloja ili spre~avanja njegovog nastanka lemljenje mo`e da bude: sa topiteljima. razlivanje i kapilrna atrakcija zavi-se od velikog broja fak-tora a jedan od najuti-cajnijih je povr{inski napon. Kod kapilarnog leljenja lem popunjava zazor i zadr`ava se u njemu zahvaljuju}i dejstvu kapilarnih sila. lemljenje potapanjem. Sl. lemljenje laserom. kontaktno sa sublimacijom. lemljenje lemilicama. kontaktno-sublimacionom lemljenju.1 Nekapilarno lemljenje se odlikuje popunjavanjem `ljeba pod dejstvom gravitacione sile. @ljeb se izra|uje kao kod postupaka zavarivanja toplenjem. te~noj ili ~vrstoj sredini naziva se povr{inski napon.

zapreminska masa gasovite faze iznad lema. Veli~ina kapilarne atrakcije tj. 1 . γSL. viskozitet i kapilarnost. Kva{ljivost osnovnog materijala te~nim lemom nije individualna osobina lema ili osnovnog materijala ve} je to zajedni~ka osobina konkretnog sistema koji sa~injavaju: osnovni materijal. γLG. pogor{ava kva{ljivost.povr{inski napon na granici ~vrsto-te~no.2) 14. Kod bezdifuzionog lemljenja ne menjaju se fizi~ko-hemijska svojstva osnovnog materijala. 66.3.grani~ni ugao kva{enja ~vrste faze te~nom. {to mu i omogu}ava naj{iru primenu pri spajanju poluprovodnika sa metalima.grani~ni ugao kva{enja. na celokupan proces obrazovanja {ava i dobijanje kvalitetnog spoja.ubrzanje zemljine te`e. pove}anje θ u granicama 90o÷180o tj.zapreminska masa te~nog lema. cosθ=(γSG-γSL)/γLG Ako je povr{ina hrapave podloge n puta ve}a od povr{ine glatke podloge jedna~ina (14.povr{inski napon na granici te~nog lema i gasovite faze.Jokovi} ZAVARIVANJE 92 (14. kao i na osobine {ava tj. Za obrazovanje bezdifuzionog lemnog spoja neophodno je da na temperaturi lemljenja te~ni lem kvasi osnovne materijale.pri γSG-γSL>0 smanjenje γLG izaziva pove}anje cosθ i smanjenje θ u granicama 90o÷0o tj. cosθ′=nñ(γSG-γSL)/γLG h=2ñγLGñcosθ/[gñr(ρL-ρG)]. c) Smanjenje γSL izaziva pove}anje cosθ (smanjenje θ) odnosno pobolj{ava kva{enje.povr{inski napon na granici ~vrsto-gas. Analiza izraza (14. karakteristika bezdifuzionog lemnog spoja je odsustvo prenosa mase kroz me|ufaznu granicu i odsustvo pojave intermetalnih faza. γLGpovr{inski napon na granici te~nost-gas. Ako te~ni lem ne kvasi osnovni materijal tj. 4 Ovaj postupak lemljenja se ~esto naziva i kapilarno lemljenje. a uzajamno delovanje ~vrste i te~ne faze da se zavr{i pre po~etka difuzionih procesa kroz grani~nu povr{inu4. visina penjanja lema u vertikalnom kapilarnom zazoru je : gde je: h. Pode{avanjem odre|enih osobina elemenata ovog trojnog sistema prakti~no je mogu}e izvr{iti lemljenje svih metala i velikog broja nemetala3 /65.3) 14.visina penjanja u kapilarnoj cevi polupre~nika r ili izme|u plo~a na rastojanju r. 2 Iz ovog izraza proizilazi dvojako destvo pove}anja hrapavosti na kva{ljivost. g. 68/. te~ni lem i topitelj. pogor{ava kva{ljivost. ako je cosθ′<0 pove}anje hrapavosti dovodi do smanjenja cosθ′ odnosno pove}anja θ′ u granicama 90÷180o i pogor{anja kva{ljivosti. a po{to su kapilarne pojave prisutne i kod drugih postupaka lemljenja ovaj naziv nije korektan. kva{ljivost.3 14.1) ima oblik nñγSG-nñγSL-γLGñcosθ′=0 pa se dobija2: (14.1) dobija se1: (14. Ako lem kvasi osnovni materijal tj. ρG. Iz (14. odnosno. Prema tome. ako je cosθ′>0 pove}anje hrapavosti dovodi do pove}anja cosθ′ odnosno do smanjenja ugla kva{enja u granicama 90÷0o i pobolj{anja kva{ljivosti. γSG-γSL-γLGñcosθ=0 gde je: γSG. pobolj{ava kva{enje. izborom odgovaraju}eg topitelja. d) Promena γLG deluje dvojako: I.1) 14. b) Smanjenje γSG izaziva smanjenje cosθ (pove}anje θ) tj. 14.pri γSG-γSL<0 smanjenje γSL izaziva smanjenje cosθ.4) 14. 67. izborom i odgovaraju}om pripremom povr{ine `ljeba (zazora) i izborom odgovaraju}eg postupka lemljenja mo`e se u {irokim granicama uticati na povr{inski napon.2) daje slede}e zaklju~ke: a) Ako je γSG>γSL ugao kva{enja je o{tar (θ<90o) odnosno te~ni lem kvasi osnovni materijal a ako je γSG<γSL ugao kva{enja je tup (θ>90o) i te~ni lem ne kvasi osnovni materijal. θ. ^vrsto}a veze pri ovome nastaje na ra~un hemijskih veza u dvoatomskom sloju koji se obrazuje u zoni spoja. (14. ρL. 3 Legiranjem lema sa odgovaraju}im legiraju}im elementima.1 Bezdifuziono lemljenje Postupci lemljenja Bezdifuzioni lemni spoj nastaje kada je uzajamno delovanje osnovnog metala i lema vremenski ograni~eno na stadijum hemisorbcije i obrazovanja hemijskih veza i kada se proces heterogene difuzije kroz granicu izme|u lema i osnovnog materijala ne odvija. razlivanje. θ. II.

14. izme|u metala koji se nalaze u razli~itim agregatnim stanjima. Sl. zbog kratkog vremena. ako nije postignuta granica rastvorljivosti. ~vrsti rastvor β uz kontaktnu povr{inu ravnote`ni sastav definisan ta~kom D. ta~ka C na Sl. Usled toga na povr{ini difuzione zone sastava D kristali{e ~v.rastop (uslovno: te~ni lem) reakcije odvijaju u heterogenoj sredini.zasi}eni ~vrsti rijala u te~nom lemu. Sl. Po{to je brzina rastvaranja osnovnog materijala u te~nom lemu znatno ve}a od brzine difuzije atoma lema u osnovni materijal. koje su naj~e{}e tvrde.3[ema obrazovanja difuziola. te~na faza. krte i te{kotopive. Proces se nastanja.. a vreme delovanja ~vrste i te~ne faze je dovoljno dugo. a tako|e i odvo|enjem produkata reakcije iz zone odvijanja reakcije. Istovremeno se vr{i i difuzija atoma lema u osnovni materijal. te~na faza }e posti}i ravnote`ni sastav.temperatura lemljel rsti rastvor ~iji sastav tako|e odgovara ta~ki D. ta~ka C. te~na faza postaje presi}ena atomima osnovnog metaSl.difuziona zona.3. ~ija se koncentracija menja od A do C. odnosno odvija se bez hla|enja iz te~ne faze. za datu temperaturu. istopi se lem koji se sa obradcima dr`i na temperaturi lemljenja Tl koja je ni`a od temperature topljenja osnovnog materijala. 1. O. za odvijanje difuzionih procesa1. kristali{e lem koji je oboga}en atomima osnovnog materijala. a difuziona zona tj. koncentracija atoma osnovnog materijala u te~nom lemu se pove}ava iznad C tj. pove}ava ~vrsto}u spoja na povi{enim temperaturama. Sl. Sa pribli`avanjem hemijskog sastava te~ne faze ravnote`nom. o~vr{}avanje rastopa u zazoru se odvija na temperaturi koja je vi{a od temperature topljenja lema.14.Jokovi} ZAVARIVANJE 93 14.14. tj. sastav te~ne faze ne dostigne ta~ku C a ~vrste ta~ku D. ne obrazuje se difuziona zona (~vrsti rastvor β) u povr{inskom sloju osnovnog materijala. noj zoni. Difuziono-rastvornim lemljenjem dobijaju se zalemljeni spojevi ~ija je struktura najhomogenija u pore|enju sa drugim postupcima lemljenja.nezaizme|u rastopa sastava C i ~vrstog rastvora satava D koji stalno si}eni ~vrsti rastvor u difuziokristali{e sve dok se ne utro{i sav lem tj.poPrema tome. Obrazovanje ~vrstih rastvora pove}ava plasti~nost i ~vrsto}u spoja a obrazovanje intermetalnih faza. ve} i prenosom materije iz dubine faza ka povr{ini.4. Kristalizacija tj. Sl. rastvor nastao difuzijom lema • U drugom stadijumu se uspostavlja dinami~ka ravnote`a u osnovni materijal. Osnovni materijal i lem (ili neka komponenta lema) poseduju uzajamnu rastvorljivost ili sposobnost obrazovanja intermetalnih faza. 3. pri hla|enju. 2.m.zasi}eni ~vrsti mo`e podeliti na tri stadijuma: rastvor nastao kristalizacijom iz • U prvom stadijumu je dominantno rastvaranje osnovnog materastopa. ~vrstim fazama izme|u osnovnog materijala i difuzione zone tj. Daljom difuzijom atoma lema u osnovni materijal. obrazovanje difuzionog lemnog spoja uslovno se ~etni zazor.nog spoja. Rastvorno difuzioni lemni spoj 1 U istom spoju se mogu obrazovati i ~vrsti rastvori i intermetalna jedinjenja. .osnovni materijal vlja sve dok se potpuno ne utro{i te~na faza izotermi~kom klristalizacijom.14 14. ili stalan. Po{to se u kontaktu osnovni materijal . (ne uspostavlja se ravnote`a) tada se u osnovnom materijalu javlja difuziona zona a u zazoru. 4.4 [ema strukture difuatoma lema u osnovnom materijalu.14. brzina rastvaranja osnovnog materijala se smanjuje a brzina difuzije atoma lema u osnovni materijal se pove}ava i po~inje obrazovanje difuzione zone. zbog ~ega oni imaju dobru plasti~nost i korozionu postojanost i povi{enu temperaturnu postojanost. ako je postignuta granica rastvorljivosti Sl. Usled toga se sastav te~ne faze menja od ta~ke A ka ravnote`nom sastavu.3.4. to je njihovo odvijanje uslovljeno ne samo hemijskim reakcijama.14. • U tre}em stadijumu ne postoji te~na faza a difuzija se odvija u 6-osnovni materijal. ziono-rastvornog spoja. ~vrstog rastvora sastava D. Odmah posle kva{enja osnovnog materijala te~nim lemom po~inje njegovo rastvaranje u lemu.T . U zazoru 1 izme|u obradaka koji se leme. 5.14. Ukoliko. Sastav difuzione zone je promenljiv. Ako je vreme zadr`avanja na temperaturi lemljenja dovoljno dugo.2 Difuziono lemljenje.lem. L.

~elika i te{kotopivih metala /66/. Osnovni parametri prcesa difuzionog lemljenja su: veli~ina zazora.β-~vrsti topljenja metala koji se spajaju.m.α-~vrsti • lemljenje se odvija na temperaturi koja je ni`a od temperature rastvor sastava A.Jokovi} ZAVARIVANJE 94 mogu obrazovati metali sa neograni~enom rastvorljivo{}u u ~vrstom stanju. Proces kontaktnog topljenja osnovnih materijala na me|ufaznim granicama sa te~nom fazom se nastavlja sve dok se ne prekine ili dok se ne utro{i jedan od osnovnih materijala. 3 Istovetan proces se odvija i na drugoj me|ufaznoj granici tj. Sl. metali koji su u neposrednom dejstvu su zasi}eni atomima drugog osnovnog metala koji su u njih difundovali. metali koji su u kontaktu moraju da obrazuju eutektikum ili neprekidan niz ~vrstih rastvora sa minimumom na liniji likvidusa2. 6. vi{e ne postoji kontakt izme|u osnovnih materijala ve} se prenos materije izme|u njih vr{i kroz te~nu fazu. na granici te~ne faze i drugog osnovnog materijala O.3 Kontaktno-reakciono lemljenje Izme|u razli~itih ~vrstih metala koji se spajaju dolazi do kontaktnog obrazovanja te~ne legure koja popunjava zazor i pri kristalizaciji obrazuje {av izme|u dva lemna spoja.2 u Sl. onda spoj ima homogeni sastav (eutekti~ki). Postoje i drugi mehanizmi: isparavanjem ili njenim vezivanjem u te{kotopiva jedinjenja. Spoj u ovom slu~aju ima difuzionu zonu na koju kristali{e zona legiranja. sa ograni~enom rastvorljivo{}u i oni koji grade intermetalna jedinjenja1. Pri odre|enoj.m. 7. Difuziono lemljenje se koristi za lemljenje aluminijuma. Kontaktno reakciono lemljenje se odvija u tri faze na temperaturi koja je ni`a od temperature topljenja i lema i osnovnog metala.β ~vrsti rastvor. 2 Difuziono-reakciono lemljenje obradaka od istog materijala ili od materijala koji ne grade neprekidan niz ~vrstih rastvora i ne obrazuju eutektikum mo`e se ostvariti umetanjem izme|u obradaka me|usloja od materijala koji sa osnovnim materijalima gradi eutektikum ili neprekidan niz ~vrstih rastvora. difunduju u te~nu fazu. Zbog toga koncentracija atoma O.m.1 i povr{inskom sloju O. posle obrazovanja te~ne faze. spajaju se i obrazuju tanak film te~nosti na kontaktnoj povr{ini. 1 i 2.temperatura lemljenja. 4.1 raste dok se ne dostigne ravnote`na konO. ravnote`noj. karakteristike: 5. 14.m. ili sastav ~vrstog rastvora koji kristali{e pri konstantnoj temperaturi.5 [ema kontaktno-reakcionog lemljenja.m. Sl. Da bi do{lo do kontaktnog topljenja. 14.α-~vrsti rastvor. Sl.2. Iz te~ne faze u osnovni materijal (O. Ako temperatura lemljenja odgovara eutekti~koj ili temperaturi minimuma na krivoj likvidusa (u sistemima sa neograni~enom rastvorljivo{}u).m. Me|usloj se mo`e umetnuti i obliku plo~ice ili se galvanski nanosi na osnovni materijal. • u trenutku obrazovanja te~ne faze. koncentraciji legiraju}ih elementa A i D javljaju se klice te~ne faze koje difuziono rastu. Ako je temperatura lemljenja vi{a od eutekti~ke. Tl.m. magnezijuma. 14. 3.m.osnovni rastvora stalnog sastava.zona legiranja Prema tome. rastvor sastava D.3.2 u koji difunduju atomi O.6 [ematski prikaz izdvajanjem "suvi{ne" faze (α ili β) stalnog ili promenljivog sastava a strukture kontaktno-reakciozavr{ava se izotermi~kom kristalizacijom eutektikuma ili ~vrstog nog spoja.2) a njegovi atomi (O. U drugoj fazi.1) 14.osnovni materijali. kontaktno-reakciono lemljenje ima slede}e ({av).5. 14. temperatura i vreme. materijali. centacija presi}enog ~vrstog rastvora definisana ta~kom A.1 obrazuju}i ~vrsti rastvor sastava D koji se odmah po obrazovanju topi. Po{to je ovaj ~vrsti rastvor termodinami~ki nestabilan dolazi do 3 njegovog topljenja . U tre}oj fazi se vr{i hla|enje i kristalizacija rastopa pri ~emu se obrazuju dva lemna spoja koji se me|usobno razlikuju po strukturi.5 U prvoj fazi se vr{i difuzija atoma u ~vrstom stanju i obrazovanje ~vrstih rastvora α i β. • proces obrazovanja spoja na temperaturi lemljenja zapo~inje bez prisustva te~ne faze.1) difunduju atomi drugog osnovnog materijala (O. O.m. ili temperature minimuma na krivoj likvidusa. Izlo`eni mehanizam difuzionog lemljenja sa odvo|enjem lakotopive faze (lema) u osnovni materijal difuzijom je najvi{e izu~en. onda kristalizacija ({ava) zone legiranja po~inje sa 14. Kontaktno14. 1 .

[av se sastoji od dve difuzione zone. SnCl2. Struktura {ava je heterogena. titana i volframa /66 /.4 Reakciono lemljenje sa topiteljem Kod reakcionog lemljenja sa topiteljem lem se obrazuje kao rezultat redukcije metala iz lako redukuju}ih jedinjenja prema reakciji (14. Reakciono lemljenje sa topiteljem relativno je malo prou~eno zbog slo`enosti tehnologije i velike potro{nje topitelja. Lemljenje relativno velikih obradaka se izvodi u komornim pe}ima.redukovani metal iz topitelja. mangana. magnezijuma i natrijuma.osnovni materijal. 1 Pri lemljenju aluminijuma koristi se topitelj sastavljen od: ZnCl2. primenjuju se pe}i sa mre`astim konvejerom ili valjkastim podom (transporterom). krekovani amonijak. zavisno od tipa kristalizacije. • • 14.6). Difuziono i kontaktno-reakciono lemljenje su nedovoljno izu~eni. bez znatne deformacije. NH4Cl i NaF.halogenid metala u topitelju. pa zbog toga nije na{lo {iru primenu. indukcione i plamene pe}i. NH4Br. mangana. X. M. sila kojom se ostvaruje kontakt. Sl. cinka. (14.5) ili kao rezultatat termi~ke disocijacije komponente topitelja prema reakciji (14. a za meko lemljenje mogu se koristiti i pe}i zagrevane infracrvenim zracima ili toplim gasovima. Za serijsko lemljenje relativno malih obradaka. MiXmhalogenid osnovnog materijala koji je naj~e{}e gasovit. Izdvojeni metal A ne mora biti komponenta lema. barijuma. debljina i vrsta umetnute plo~ice ili prevlake. ili vakuum. 14. Postupak je produktivan i mo`e se mehanizovati. Njihova primena je celishodna u slu~ajevima kada je u procesu lemljenja mogu}e obezbediti minimalni zazor izme|u delova koji se spajaju. kristalizacija te~ne faze. Izdvojeni metali A obrazuju te~ni lem a gasoviti halogenidi MiXm i halogeni gasovi X obrazuju za{titnu atmosferu ili olak{avaju uklanjanje oksida sa osnovnog materijala. bakra.3. Sastav ove zone je tako|e heterogen. aluminijuma. u zavisnosti od sastava topitelja. ali obezbe|uju visoki kvalitet lemnog spoja. (14. 2 Reakcioni topitelj sadr`i okside bakra. Za zagrevanje se koriste: elektrootporne. srebra i nikla koji se redukuju hidridima bakra. litijuma.3. Najve}u primenu u proizvodnji lemljenih konstrukcija danas ima bezdifuziono lemljenje. zavisno od njenog sastava. Komponente lema se tako|e mogu dobiti iz topitelja redukcijom oksida osnovnog materijala i oksida iz topitelja vodonikom i fluorom koji nastaju razlaganjem hidrida i fluorida iz topitelja. Parametri procesa su: temperatura lemljenja. AnXm+iñM↔nñA+MiXm↑ AnXm↔nñA+mñX↑ gde je: AnXm. U ovim pe}ima se za za{titu od oksidacije i pove}anje kvaliteta lemnog spoja koristi za{titna atmosfera3 (neutralna ili redukciona). Lemljenje 14. promenljivog sastava. 3 Za{titne atmosfere su: vodonik. Reakciono lemljenje sa topiteljem je na{lo najve}u primenu pri lemljenju legura aluminijuma1 i legura na bazi `eleza2 i tvrdog metala /66/. Iz njega se na 320÷420oC. helijum.6) 14. 14. vreme.halogeni elemenat. A.5) 14.6.5. vodonik +azot. argon. ~iji sastavi odgovaraju ta~kama A i D na Sl. . ve} mo`e obrazovati prevlaku na osnovnom materijalu koja olak{ava lemljenje posebnim lemom koji se naknadno unosi.Jokovi} ZAVARIVANJE 95 dalje odvijanje procesa ide u smeru pove}avanja koli~ine te~ne faze u {avu. Kontaktno-reaktivno lemljenje se koristi za lemljenje aluminijuma. a izme|u njih se nalazi zona legiranja 3 nastala kristalizacijom iz te~ne faze. bez obzira na njihove gabarite i konfiguraciju.5 Lemljenje u pe}ima Lemljenje u pe}ima obezbe|uje ravnomerno zagrevanje obradaka koji se leme. se odvija po poznatom mehanizmu za eutekti~ke sisteme ili sisteme sa minimumom na krivoj neograni~ene rastvorljivosti. dva lemna spoja 6 i 7. azot. generatorski gas i dr. izdvajaju Zn i Sn koji imaju ulogu lema. α i β.

14. kao i kod spajanja tanko1 Zbog ovoga je oksidacija mala a difuzioni procesi su ograni~eni. b. na kvalitet spoja Sl. 14.3.14 14. a zatim se postavljaju izme|u elektroda i pritiskaju jedan uz drugog. kratko vreme zagrevanja1. Sl. pri ~emu toplota nastaje usled indukovanih struja u obratcima (direktno zagrevanje). mogu}e u kontejnerima sa za{titnom ili neutralnom atmosferom ili u vakuumu.7 Elektrootporno lemljenje Obratci koji se spajaju zagrevaju se toplotom koja nastaje prola`enjem elektri~ne struje kroz njih. lako se posti`e i odr`ava temperatura lemljenja.3. Sl. pri ~emu se propu{ta struja odre|ene. uti~e i rastojanje izme|u induktora i obratka. mogu}nost automatizacije. Po isteku odre|enog vremena prekida se proticanje struje.14. Za pojedina~no lemljenje koriste se generatori snage do 40 kW a za grupno i mehanizovano lemljenje generatori snage 25÷60 kW.sa jednim. a re|e se toplota razvija u specijalnim dr`a~ima od grafita ili ~elika (indirektno zagrevanje). higijenskotehni~ki uslovi rada su relativno dobri. Za indukciono lemljenje koriste se struje niske. izme|u njih se ume}e lem. Na obratke koji se leme nanosi se topitelj. Indukciono se mogu lemiti svi materijali koji provode struju.9.6 Indukciono lemljenje Obratci koji se leme zagrevaju se elektri~nom energijom. a. Sl. Generatori snage 100÷160 kW koriste se za visokotemperaturno i mehanizovano lemljenje. ukoliko je prekrivena slojem metala.Jokovi} ZAVARIVANJE 96 14.14. Osim snage generatora i u~estalosti struje. Elektrootporno lemljenje ima veliku primenu kod spajanja tankih limova. koje se kre}e od 2 mm (za obratke sa tanjim zidom) do 20 mm (za obratke sa debljim zidom). 14. a pritisak se produ`ava do potpunog o~vr{}avanja lema /65/. Izbor snage generatora za lemljenje feromagnetnih materijala vr{i se na osnovu pravila da je za zagrevanje 1 cm2 povr{ine potrebna snaga od 1 kW. Nedostaci indukcionog lemljenja su skupa oprema i te{ko}e kod lemljenja obradaka slo`enog oblika. Veoma retko koristi se i zagrevanje propu{tanjem struje kroz elektrolit. koja se mo`e lako i pouzdano regulisati. kao i keramika. srednje i visoke u~estalosti (od 60÷450 kHz).8. relativno velike gustine. lemljenje je 14. 14.7 i Sl. Karakteristike indukcionog lemljenja su: relativno velika produktivnost. Sl. .sa vi{e namotaja.7 Induktori.8 Primeri postavljanja induktora pri lemljenju. pri ~emu su obratci koji se leme vezani kao katoda.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

97

Sl.14 14. Sl.14.9 [eme elektrootpornog lemljenja. a- elektrodama ma{ine za elektroptporno zavarivanje; b- valjkastom elektrodom; c- sa dve elektrode sa iste strane; d- sa jednom elektrodom; e- ra~nim kle{tima. zidnih i debelozidnih elemenata. Koristi se kod lemljenja elektro pribora, alata od tvrdog metala itd.

14.3.8 Lemljenje potapanjem
Lemljenje potapanjem ostvaruje se zagrevanjem obradaka istopljenim lemom, topiteljem ili uljem a odlikuje se: velikom produktivno{}u, velikom brzinom zagrevanja i visokom ta~no{}u regulacije i odr`avanja temperature lemljenja. U ovaj postupak lemljenja spadaju: lemljenje u te~nom lemu, lemljenje u kupatilu soli, u kupatilu pregrejanog ulja i talasom lema. • Lemljenje potapanjem u rastopljeni lem na{lo je primenu kod lemljenja obradaka sa ve}om du`inom {ava ili ve}im brojem {avova. Obratci koji su pripremljeni za lemljenje (o~i{}eni od oksida i prljav{tine, me|usobno povezani i namazani topiteljem na mestu `ljeba), potpuno ili delimi~no se potapaju u rastopljeni lem, koji je pokriven odgovaraju}im topiteljem. Delovi obradaka koji se ne `ele lemiti prekrivaju se odgovaraju}im za{titnim premazima. Ovaj postupak se {iroko koristi u automobilskoj industriji za izradu hladnjaka, pribora, u elektrotehnici i elektronici za lemljenje {tampanih kola. • Pri lemljenju potapanjem u rastopljenu so, pripremljeni obratci za lemljenje, sa umetnutim lemom, potapaju se u rastvor soli, koja slu`i kao izvor toplote za zagrevanje obradaka i {titi ih od Sl.14.10 Lemljenje potapanjem u l.14 14. oksidacije. Ovaj postupak obezbe|uje: visoki kvalitet i veliku rastopljeni lem. brzinu lemljenja, ravnomerno progrevanje obradaka, mali rashod lema, mogu}nost istovremenog lemljenja vi{e obradaka tj. sklopova, istovremeno izvo|enje procesa lemljenja i termi~ke obrade, pouzdano odr`avanje zadate temperature. U rastopljenim solima leme se naj~e{}e vatrostalne legure, ugljeni~ni i konstrukcioni ~elici, bakar nikal, aluminijum i njihove legure. Kao sono kupatilo tj. rastopljena so, naj~e{}e se koriste rastopljeni topitelji ili specijalne sme{e soli. Posle lemljenja i hla|enja do 200÷2500C sklopovi se ispiraju u vru}oj vodi do uklanjanja ostataka soli i su{e u struji vazduha ili u pe}i na 100÷1200C. • Lemljenje u kupki pregrejanog ulja izvodi se lakotopivim lemovima (meko lemljenje sitnih sklopova u proizvodnji aparata). Izvodi se u zagrejanom glicerinu ili ricinusovom ulju. Pre potapanja sklopovi se prekrivaju topiteljem, umetne se lem, a posle lemljenja obradci se ~iste u benzinu, {piritusu ili alkoholu.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

98

• Lemljenje talasom lema sastoji se u istovremenom lemljenju vi{e spojeva talasom, koji se obrazuje iznad nivoa te~nog lema. Talasi lema se obrazuju na vi{e na~ina: pumpom se te~ni lem ubacuje u cevi iz kojih on isti~e na odre|enu visinu, Sl.14.11-a; u kadu sa te~nim lemom postavlja se pumpa koja tera lem kroz usku mlaznicu, usled ~ega se nad povr{iSl.14 14. Sl.14.11 Lemljenje talasom lema. a- kroz cevi; b- kroz mlaznicu; c- kroz nom te~nog lema javlja talas, Sl.14.11-b; te~ni lem perforiranu plo~u. se iz rastopa pomo}u klipa dovodi do svake ta~ke za lemljenje, kroz odgovaraju}e otvore na perforiranoj plo~i, Sl.14.11-c. Ovaj postupak lemljenja ima veliku primenu u elektronskoj industriji, kod monta`e {tampanih kola mekim lemovima.

14.3.9 Lemljenje lemilicama
Lemljenje lemilicama ima {iroku primenu zbog jednostavnosti konstrukcije i op{te dostupnosti lemilica. Toplota za zagrevanje osnovnog metala i za topljenje lema dobija se iz akumulirane toplote u metalu lemilice, koja se pred lemljenje zagreje a u toku procesa lemljenja povremeno se dogreva.

Sl.14. Sl.14.12 Benzinska lemilica. 1- rezervoar za benzin; 2- nepovratni ventil; 3- klip i cilindar; 4- cev 14

za punjenje; 5- ventil za regulaciju ja~ine plamena; 6- plamenik; 7- lemilo.

Lemilice se mogu svrstati u ~etiri grupe: sa periodi~nim zagrevanjem, sa neprekidnim zagrevanjem, ultrazvu~ne i abrazivne. Lemilice sa neprekidnim i periodi~nim zagrevanjem naj~e{}e se koriste za lemljenje crnih i obojenih metala uz primenu topitelja. Temperatura lemljenja je ni`a od 3500C. Zagrevanje lemilica se vr{i sagorevanjem benzina, butana, propana ili elektrootpornim greja~ima. Sl.14 14. Sl.14.13 Lemilica zagrevana elektri~nim otporom. Kod ultrazvu~nih lemilica, oscilacije 1- kabel; 2- rukohvat; 3- kerami~ki elektroizolator; ultrazvu~ne u~estalosti koriste se za 4- elektrootporni namotaj; 5- lemilo. razbijanje oksidne kore na povr{ini osnovnog metala ispod te~nog lema. Ultrazvu~ne lemilice mogu imati i pomo}ni izvor toplote. Ultrazvu~ne lemilice se uglavnom koriste za niskotemperaturno lemljenje u atmosferi vazduha, bez primene topitelja. Najve}u primenu su na{le kod mekog lemljenja aluminijuma.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

99

Abrazivne lemilice, kao i ultrazvu~ne, koriste se za uklanjanje oksidne kore sa aluminijuma i aluminijumovih legura, bez primene topitelja.

Sl.14 14. Sl.14.14 Gasne lemilice. a- sa zatvorenim; b- sa otvorenim plamenom. 1- priklju~ak; 2- rukohvat; 3- ventil; 4- komora za me{anje i sagorevanje; 5- lemilo; 6- cev za me{anje.

14.3.10

plameno lamenom Lemljenje plamenom

Toplota potrebna za zagrevanje obradaka i lema ostvaruje se na ra~un sagorevanja benzina, kerozina, butana, propana i acetilena u struji vazduha i/ili kiseonika. Sagorevanje se vr{i u univerzalnim ili specijalnim gorionicima, Sl. 7.4, Sl.14.15, /65/. Postupak je univerzalan i koristiti se kod pojedina~nog i serijskog lemljenja, omogu}ava lokalno zagrevanje u ograni~enim zonama, koristi se za lemljenje obradaka svih mera i oblika, ne zahteva skupocenu i slo`enu opremu, a mogu}a je mehanizacija i automatizacija procesa i primena u masovnoj proizvodnji.

Sl.14 14. Sl.14.15 Gorionik za plameno lemljenje zemnim gasom ili propan-butanom. 1- priklju~ak; 2- rukohvata~; 3- ventil; 4- sprovodna cev; 5- komora za me{anje i mlaznica.

14.3.11

Ostali postupci lemljenja

Kod lemljenja radijacijom zagrevanje se izvodi infracrvenim zracima, elektronskim snopom ili laserom, koje omogu}ava znatno skra}ivanje procesa lemljenja i preciznu regulaciju temperature i vremena lemljenja. Lemljenje plazmom. Plazmeni gorionici daju relativno visoku temperaturu i imaju perspektivu ve}e primene kod lemljenja te{ko topivih metala (volfram, tantal, molibden, niobium). Elektrolu~no lemljenje. Elektri~ni luk indirektnog dejstva, izme|u grafitnih elektroda je na{ao malu primenu u procesu lemljenja zbog nemogu}nosti i slo`enosti regulacije temperature i nemogu}nosti lemljenja slabo pristupa~nih mesta zbog relativno velikog pre~nika elektroda tj. velikog izvora toplote.

14.4

Lemovi

Lemovi su metali i legure koji se unose ili obrazuju u zazoru izme|u obradaka koji se leme, slu`e za popunjavanje {ava i obrazovanje spoja i imaju ni`u temperaturu topljenja od temperature topljenja osnovnog materijala. Da bi spoj izveden lemljenjem bio kvalitetan, primenjeni lem treba da zadovolji slede}e zahteve:

• da ima relativno jednostavnu tehnologiju proizvodnje i primene. platinske. koroziona postojanost u odre|enim sredinama. 1 Ovo su takozvani samoza{titni lemovi. najve}u primenu u industriji na{li su lemovi na bazi bakra. `elezne. da prodire u uske zazore tj da ima osobinu kapilarne atrakcije. stearina i fluorborata. olovno-kalajne. • Prema agregatnom stanju topitelji su: tvrdi. u obliku trake. te~ni i u obliku paste. koji u svom sastavu sadr`e legiraju}e elemente koji vr{e dezoksidaciju i za{titu od oksidacije u procesu lemljenja tj. . cevi sa jednim ili vi{e kanala koji su punjeni topiteljem. halogenida. sa temperaturom topljenja iznad 4500C. • da smanjuje povr{inski napon te~nog lema. • da ne izaziva koroziju osnovnog materijala i lema. Niskotemperaturni topitelji su na bazi kalafonijuma. sa temperaturom topljenja ni`om od 4500C i tvrdi lemovi. da uklone ve} prisutne okside.Jokovi} ZAVARIVANJE 100 • temperatura topljenja lema mora biti ni`a od temperature topljenja metala koji se spajaju. Od svih ovih lemova. indijumove. • da kvasi osnovni materijal. sposobnost za toplu ili hladnu deformaciju. paladijumove. sa temperaturom topljenja vi{om od 18500C. Topitelj treba da ima slede}e osobine: • da stupa u reakciju sa oksidima pre topljenja lema. ~ija je osnovna uloga da spre~e obrazovanje oksida. mada se prave i u`e podele. • da ne menja svoju aktivnost u temperaturnom intervalu lemljenja. elektrokorozije. • da omogu}ava dobijanje ~vrstih spojeva. Prema geometrijskom obliku preseka i obliku isporuke lemovi mogu da budu u obliku `ice. cinkove. olova i kalaja. Topitelji se me|usobno razlikuju po vi{e osnova: • Prema radnoj temperaturi topitelji su visokotemperaturni (radne temperature iznad 450oC) i niskotemperaturni (radne temperature ispod 450oC). srebrne. • Prema prirodi rastvara~a topitelji su: vodeni i nevodeni. • da ne sadr`i skupe. da smanje povr{inski napon na granici te~ni lem-osnovni materijal i da pove}aju kva{ljivost osnovnog materijala te~nim lemom. manganove. sa temperaturom topljenja ni`om od 1450C • lakotopivi lemovi. ~vrsto}a spoja u odre|enim uslovima itd. da kvasi povr{ine obradaka koji se leme i da se razliva po njima. nikla. pra{kasti. galijumove. • Pored ovih op{tih zahteva. {ava i osnovnog materijala treba da bude pribli`no ista. • koroziona postojanost lema. u zavisnosti od mesta njegove primene. • da ima koeficijent termi~kog {irenja blizak koeficijentu termi~kog {irenja osnovnog materijala. anilina. da pove}ava kva{ljivost osnovnog materijala lemom i da pove}ava kapilarnu atrakciju. tj. • na temperaturi lemljenja lem treba da ima dobru te~ljivost. 14. • po`eljno je da u svom sastavu nema skupih i deficitarnih metala. kao {to je: • naro~ito lakotopivi lemovi. Prema tehnolo{kim osobinama lemovi se dele na: lemove koji se mogu koristiti bez topitelja1 i lemove koji se moraju koristiti sa topiteljima. {ipke. sa temperaturom topljenja 450÷11000C • visokotopivi lemovi. toplotna provodnost. deficitarne i ekolo{ki neprihvatljive komponente. praha ili me{avine praha i topitelja u obliku paste. zbog spre~avanja pojave mikrogalvanskih spregova. magnezijumove. kao {to su: elektroprovodnost. sa temperaturom topljenja 1100÷18500C • te{kotopivi lemovi. Gotovi lemovi se mogu podeliti po vi{e osnova: Prema hemijskom sastavu. cirkonijumove. odre|ena boja. Prema temperaturi topljenja lemovi mogu biti: meki lemovi. sa temperaturom topljenja 145÷4500C • srednjetopivi lemovi. na bazi hidrazina. imaju ulogu topitelja. Visokotemperaturni topitelji su na bazi halogenida alkalnih i zemnoalkalnih metala. od lema se zahtevaju i neke druge specifi~ne osobine. niklove. borata i borida. zlatne. srebra.5 Topitelji Topitelji su pomo}ni materijali u procesu lemljenja. Lemovi se mogu svrstati u dve grupe: gotovi lemovi i lemovi koji se obrazuju pri lemljenju. itd. dele se na: bakarne.

Sl. imaju}i u vidu postupak lemljenja. Mehani~ko ~i{}enje se izvodi brusnim papirima. nije potrebno ~i{}enje posle lemljenja i dr.18÷20. ZnCl28÷12. NaF.65÷67. Radna temperatura 180÷300oC. ZnCl2.5. a koristi se za sagorevanje organskih prevlaka.82.14÷16.5. Sastav topitelja zavisi od osnovnog materijala. u te`inskim %: trietanolamin. Sl.54÷56. Izgled `ljeba tj. Topitelj za lemljenje ner|aju}ih i konstrukcionih ~elika. 67. ^i{}enje . 70/.16 Neki oblici zalemljenih spojeva. Hemijsko ~i{}enje se izvodi u rastvorima baza ili kiselina na sobnoj temperaturi ili na povi{enim temperaturama do 80oC sa ciljem rastvaranja oksida1.16. sa sastavom u te`. kadmijumfluorborat. veli~ina zazora odre|uje se jo{ u fazi projektovanja. Sastav topitelja u te`.4. a izra|uje se u fazi izrade obratka.1 Ulogu topitelja imaju i redukcioni gasovi i gasne sme{e2 od kojih se naj~e{}e koriste vodonik.14. na~ina lemljenja i dr. Priprema `ljeba→3. Topitelj za lemljenje ner|aju}ih. disocirani amonijak koji sadr`i 25% vodonika i 75% azota. mogu}nost mehanizacije i automatizacije.4. HCl. upotrebljenog lema. Topitelj za lemljenje aluminijuma i legura Al-Mn sa bakrom i ~elikom lemovima na bazi Sn-Zn i Zn-Cd imaju slede}i hemijski sastav. KBF4.30.67/. 14.5. Izrada `ljeba→2. Lemljenje se vr{i u pe}ima ili gasno izuzev oksiacetilenskog.29÷35. amonijumfluorborat. Monta`a→4. B2O3.41÷43. LiCl. Priprema se sastoji iz ~i{}enja.14. Pri tome treba te`iti da se lemljenje izvede po {to ve}oj kontaktnoj povr{ini /65. 69. %: KCl. 66. konstrukcionih i vatrostalnih ~elika visoko temperaturnim lemovima.Jokovi} ZAVARIVANJE 101 Postoji nekoliko stotina topitelja od kojih su neki standardizovani /65. kalafonijum. prevlaka na povr{ine koje se spajaju.2. hemijskim i elektrohemijskim postupcima /66/. Topitelj za lemljenje aluminijuma i legura aluminijuma koje ne sadr`e vi{e od 1. glicerin. parafin.45. naj~e{}e pri lemljenju u pe}ima. mehani~kim. ZnCl2-6. 2 Upotreba gasnih sme{a i gasova umesto topitelja.15. cinkfluorborat. bakra i legura bakra visokotemperaturnim lemovima. metalnim ~etkama i bombardovanjem peskom i metalnom sa~mom u struji komprimovanog vazduha. generatorski gas.22÷24. H2O-85%. ugljovodonici. 1 Tehnolo{ki postupak lemljenja se sastoji od slede}ih operacija: 1. Lemljenje→5. Njihov sastav u te`.5% Mg. %: Na2B2O7.14. prevlaka i drugih ne~isto}a izvodi se termi~kim. sme{a vodonika i azota.5.9÷11.6 Tehnologija lemljenja Izrada `ljeba za lemljenje se sastoji iz njegove izrade i pripreme povr{ine `ljeba i okoline. ima niz prednosti: bolji kvalitet spoja. odma{}ivanja i eventualnog nano{enja Sl. ^i{}enje povr{ine spajanja i okoline od oksida. Termi~ki postupak ~i{}enja se izvodi gorionicima. ugljenmonoksid. ve}a produktivnost. Topitelj u obliku paste za meko lemljenje bakra u elektrotehnici ima slede}i sastav u te`. halogenidi vodonika i amonijaka i dr /66/.6.34÷36. Radna temperatura 420÷620oC Za niskotemperaturno lemljenje legura na bazi `eljeza i bakra koriste se topitelji ~iji je sastav u te`. Cilj mehani~ke pripreme nije samo uklanjanje oksida ve} i dobijanje hrapave povr{ine sa minimalnom visinom neravnina 10÷15 µm.10. CaF2. B2O3. %: CaF2. %: NH4Cl. ultrazvu~nim. %: vazelin.

lepljenjem. Hemijsko odma{}ivanje se izvodi u rastvorima baza i nekih soli2. H2SO4. Uklanjanje izreagovalog topitelja se vr{i njegovim rastvaranjem u toploj ili hladnoj vodi. vezivanjem. da se postavi odgovaraju}a koli~ina topitelja i lema. Na3PO4=10÷35. ako je to mogu}e. 2 Za odma{}ivanje ~elika i sivog liva koristi se rastvor sastava (g/dm3): NaOH=15÷30. potrebna je njihova za{tita lakovima na bazi topitelja ili polimernim prevlakama. koje se pri lemljenju razla`u bez ostatka. aceton i dr. Monta`a. Na3PO4=10÷20. Na2SiO3 =10÷25. da se ne deformi{u ili lome na temperaturi lemljenja. Monta`a i fiksiranje se izvode specijalnim dr`a~ima4. 6 Manja koli~ina ne obezbe|uje popunjavanje zazora a ve}a koli~ina je neekonomi~na i poskupljuje kasniju doradu. spre~avanja ne`eljenog dejstva lema i osnovnog materijala i radi omogu}avanja lemljenja nemetalnih materijala. Za odma{}ivanje bakra i njegovih legura koristi se rastvor (g/dm3): NaOH=5÷10. Hemijsko ~i{}enje se izvodi u rastvorima HCL. sa lemom. 66. emulgator=0. i dr. Elektrohemijsko odma{}ivanje se izvodi u rastvorima baza anodnim. Pri~vr{}ivanje prethodno unetog lema se izvodi njegovim postavljanjem u odgovaraju}a udubljenja. emulgator=0. u obliku presovanih tableta i dr. Uneta koli~ina topitelja mora da odgovara tehnolo{ki predvi|enoj koli~ini6. U toku projektovanja obradaka vodi se ra~una o na~inu monta`e tako da se. Posle tretiranja kiselinama ili bazama vr{i se njihova neutralizacija. lokalnim raskivanjem. 5 Nano{enje topitelja se vr{i mazanjem. 71/ Topitelj se nanosi na prethodno o~i{}eno i odma{}eno mesto spajanja a na~in nano{enja topitelja zavisi od postupka zagrevanja i vrste tj. Posle lemljenja mesto spoja se ~isti od eventualnog vi{ka lema i od topitelja. tetrahloretilen. vatrostalnim masama. Na3PO4=30÷60. 1 . Povr{ine obradaka koje ne treba da reaguju sa lemom premazuju se premazima koji su nekva{ljivi lemom. 71/. prskanjem. Ultrazvu~no odma{}ivanje se izvodi na relativno manjim obratcima u kadama u rastvorima koji se koriste za hemijsko odma{}ivanje. male mase. da ne reaguju sa topiteljem. Ciljevi monta`e su: da se obratci koji se leme dovedu u potreban me|usobni polo`aj sa formiranjem odgovaraju}eg zazora izme|u povr{ina spajanja i da se fiksiraju u tom polo`aju.5. obratci se ispiraju i za{ti}uju od korozije /71/. 4 Dr`a~i treba da su jednostavne konstrukcije. ~etkama i peskarenjem. benzin. pomo}u opruga. naj~e{}e su to oksidni premazi /65.Jokovi} ZAVARIVANJE 102 Odma{}ivanje se izvodi hemijskim. trihloretilen. Proces se mo`e ubrzati primenom ultrazvuka. Na2SiO3=20÷30. potapanjem. HNO3 ili u carskoj vodi. Za odma{}ivanje aluminijuma i njegovih legura koristi se rastvor (g/dm3): Na2CO3=40÷70. elektrohemijskim ili ultrazvu~nim postupkom. Na2CO3=10÷25. ta~kastim elektrootpornim zavarivanjem i dr. 3 Alkohol. katodnim ili me{anim postupkom /66/. Ako je vreme ~ekanja na lemljenje relativno duga~ko. 67. agregatnog stanja topitelja5.5. u posebnim rastvara~ima ili mehani~ki. Nano{enje metalnih prevlaka na povr{ine spajanja se izvodi sa ciljem: olak{avanja procesa lemljenja kod materijala koji se te{ko leme. lemom ili gasnom sredinom. emulgator=0. funkcionalni. predvi|aju odgovaraju}i tehnolo{ki dodaci za monta`u. /65. Na2CO3=15÷30. ili u organskim rastvara~ima3 /66/. Posle ~i{}enja i odma{}ivanja obratci se montiraju i leme pre nego {to se ponovo oksidi{u ili zamaste.5.

prah Platiranje i reparatura R P. R. Fe i Ni. Fe. Ni. Ni. Fe Ner|aju}i ~elik. A A P. otpornosti na udar.1 Uvod U mnogim oblastima tehnike i industrije postoji potreba za pobolj{anjem osobina osnovnog konstrukcionog materijala ili potreba za u{tedom skupog materijala. A R R A P.poluatomatski. kapilara. traka ili gola cev Gola `ica. Cu. Pobolj{anje osobina. Izborom odgovaraju}eg materijala i njegovim navarivanjem na osnovni materijal pobolj{avaju se osobine konstrukcije kao {to je pove}anje: tvrdo}e na sobnoj ili povi{enim temperaturama2. Ni. Fe i W-C kompoziti Ner|aju}i ~elik. Au i njihove legure Prevla~enje (metalizacija) Prskanje plamenom P. Ovi efekti su ~esto puta pra}eni i u{tedom u skupocenom materijalu pri istim osobinama konstrukcije. A Ner|aju}i ~elik. Fe Ner|aju}i ~elik. 15. Cu i Fe Ner|aju}i ~elik. Ni.Jokovi} ZAVARIVANJE 103 15.ru~no. Prah @ica. Ni. delovima gra|evinskih i poljoprivrednih ma{ina Pored ovih postupaka koriste se i postupci hladnog zavarivanja valjanjem i eksplozijom pri proizvodnji bimetelnih traka. A. NAVARIVANJE I METALIZACIJA 15. prah * Postupak mo`e da se izvodi sa jednom `i~anom elektrodom. A A Dodatni materijal Nano{enje tvrdog metala Na osnovi Co. lu~no zavarivanje REL TIG postupak EPP* Plazma El. Fe Ner|aju}i ~elik. `ica ili cev. A Co. `ica ili cev Gola livena {ipka ili kapilarna cev Gola livena {ipka. Fe Oblik dodatnog materijala Gola livena {ipka. Ni. 15. na osnovi Co. traka ili gola cev Prah.1. Reparatura. Fe.2 Navarivanje metala Navarivanje tvrdog metala preko postoje}e povr{ine vr{i se iz slede}ih razloga: pobolj{anje osobina. Zn Ag. Ni. Ni. Ni. Ve}i broj postupaka nano{enja metalnih i nemetalnih prevlaka na metale je na{ao industrijsku primenu. Fe Austenitni manganski ~elik Na osnovi Fe Na osnovi Co. keramika Prah Tvrdo lemljenje Na osnovi Fe.1 Postupci nano{enja metala i materijali za nano{enje Postupak Oksigasni El. Ni. Tab. cev ili prah Traka ili `ica Oblo`ena `ica Punjena `ica Livena {ipka ili `ica Gola `ica. Ni. W-C kompoziti. 15. P. Fe i W-C kompoziti Na osnovi Fe Na osnovi Co. trakastom elektrodom i pomo}nom trakom. 15. Navarivanjem sloja od istog materijala ili materijala sa boljim osobinama na pohabanim i polomljenim delovima vratila. Al. U tu svrhu se osnovni materijal prevla~i slojem drugog materijala. i elektrodom sa pomo}nim prahom. lim. A Na osnovi Co. prah Detonaciono prskanje A W-C sa oksidima i posebnom osnovom Prah Plazma P.1 Tab. Fe Ner|aju}i ~elik. reparatura i nano{enje me|usloja. otpornosti na abraziju. Fe W-C kompoziti na osnovi Co. pri ~emu se izme|u njih uspostavljaju me|uatomske veze. lim. Tab. Fe. W-C kompoziti @ica. {to postupke prevla~enja svrstava u postupke zavarivanja. sa vi{e elektroda. cev i prah Gola `ica. punjena kapilara Punjena elektroda Oblo`ena livena {ipka. na osnovi Co. lu~no pod troskom REL El. Ni. 2 Pove}anje tvrdo}e se mo`e ostvariti samim navarivanjem a nekada je potrebna i naknadna termi~ka obrada. W-C kompoziti Na osnovi Co. otpornosti na oksidaciju i dr. na osnovi Cu. W-C kompoziti Na osnovi Co.automatski. na osnovi Ni. zup~anika. 1 . lu~no zavarivanje TIG postupak EPP* Plazma Prskanje plamenom Tvrdo lemljenje Na~in R ili A R R ili P P. Cu. sendvi~ traka i bimetalnih provodnika. Co @ica. na osnovi Ni. na osnovi Ni. A R P. na osnovi Co. `ica ili cev Gola `ica @ica. korozione postojanosti. Ni.

ima relativno veliku ~vrsto}u i malu plasti~nost. {ine i dr.Debljina premaksimalnu debljinu prevlake. Najzna~ajnije osobine metalnih prevlaka su: • Osobine prevlake nisu homogene po debljini. ne javljaju se naponi na istezanje. jer se ne mogu metalizirati otvori i udubljenja malog pre~nika i zakrivljeni otvori i udubljenja. 3 Prevlake od Al i Zn se nanose na trupove brodova.4 pove}ana elektri~na i toplotna provodnost i dekorativnost.25 se zahteva naleganje pod pritiskom. mo`e se izvr{iti reparatura ovih delova sa znatno boljim finansijskim efektima nego pri nabavci novih delova. 6 Odgovaraju}a hrapavost povr{ine se ostvaruje: obradom (bombardovanjem) abrazivnim sredstvom.1 15. • Prevlake su porozne {to omogu}ava zadr`avanje podmaznog sredstva i pove}anje podmaznih svojstava.4÷50. Metalizacijom se mogu prevla~iti obratci svih veli~ina u pogonu ili na terenu ru~nim ili mehanizovanim postupcima. ulja.76 debljine kod martenzitnih ner|aju}ih ~elika do 0. 2 Tvrde legure se nanose na rudarsku i gra|evinsku opremu kao {to su no`evi. Povr{ina za metalizaciju mora da ispuni dva zahteva: • da bude ~ista. Osobine prevlaka. Minimalna debljina prevlake kod ovine. radi dorade obradaka koji su ma{inski pogre{no obra|eni ili radi postizanja posebnih svojstava povr{inskog sloja.3 15. 1 . 4 Prevlake od bronze i belog metala. bez oksida. o{te}ena mesta se obra|uju skidanjem strugotine da bi se ujedna~ila debljina nanetog sloja i odstranila defektna povr{ina. Priprema povr{ine. Kod obradaka koji se repariraju.3 pove}ana sposobnost podmazivanja. na prevlake na osovinama Debljina prevlake.01 mm/ mm debljine 102÷127 kod kalajne bronze i cinka /64/. mm vlake.0 Pri zavarivanju ner|aju}eg ~elika sa ugljeni~nim ~elikom dolazi do razbla`ivanja ner|aju}eg ~elika i degradacije njegovih osobina. mostova. Za preseke kod kojih do 25.1 Osnovne karakteristike Metalizacija Metalizacija je postupak nano{enja sloja metala na pripremljenu povr{inu obratka radi popravke pohabanih delova. • Ve}ina metalnih prevlaka. ustave. 5 Ulja. tako da se ne mogu naknadno obra|ivati plasti~nom deformacijom. Primena postupka je ograni~ena oblikom obratka.64 76. 0. maziva i druge organske ne~isto}e se uklanjaju pogodnim rastvara~ima. Posebna svojstva povr{inskog sloja su: pove}ana tvrdo}a. 15. Kod preko 152 1. Prakti~no se mogu nanositi svi metali i njihove legure kao i oksidi i to samostalno ili u kombinaciji u okviru jednog sloja ili u vi{e raznorodnih slojeva. Materijali za metalizaciju. mm osovina zavisi od pre~nika osovine.2 Minimalna debljiodgovaraju}e veze izme|u obratka i prevlake6. 15. Zavarivanje dva materijala koji su me|usobno nezavarljivi mo`e se izvr{iti navarivanjem me|usloja od materijala koji je zavarljiv sa njima. Obratci od poroznih materijala. • da ima odre|enu hrapavost koja omogu}ava ostvarivanje Tab. koji mogu izazvati pojavu prslina u njima7.38 25. 7 Ako osnova ima relativno veliki koeficijent skupljanja i bila je predgrejana. Pri hla|enju nanetog sloja dolazi do njegovog 0. cisterne. rezervoare i dr. Tab.8 0.8÷76.2 Skupljanje prevlake. narezivanjem navoja i `ljebova i nano{enjem me|usloja od Mo ili nikal-aluminida koji ima dobra vezivna svojstva.0018 mm/mm 0. maziva ili drugih prevlaka5.Jokovi} ZAVARIVANJE 104 i dr. postupka metalizacije i naknadne obrade. Usled ovoga se u prevlakama javljaju 0.3. 15.2÷102 skupljanja koje zavisi od vrste materijala i kre}e se od 0. Osobine metalnih prevlaka zavise od materijala prevlake.13 mm za sve pre~nike. Tab. Za metalizaciju su najpogodniji obratci cilindri~nog oblika naro~ito ako se mogu rotirati oko ose u toku procesa.2. Prihvatljiva cena i uslovi eksploatacije defini{u Pre~nik os.89 127÷152 naponi na istezanje. Zbog toga se na ugljeni~ni ~elik navaruje sloj legure sa visokim procentom Ni i Cr. izuzev prevlaka na bazi Zn i Al. kao {to je sivi liv.2 pove}ana otpornost prema koroziji. minimalna debljina prevlake je 0.51 50.4 0. pre odma{}ivanja se predgrevaju na 260÷430oC radi izbacivanja upijenog ulja. gusenice. Nano{enje me|usloja. Nano{enjem metalnih prevlaka mogu se posti}i osobine koje se ne mogu posti}i navarivanjem.

10.{ine na koju se nabacuje.konus plamena. 2.2 Postupci metalizacije Industrijsku primenu su na{la ~etiri postupka metalizacije: prskanje oksigasnim plamenom sa naknadnim stapanjem.13÷0.0 mm pri ~emu se u jednom prolazu nanese sloj debljine 0. Usled velike kineti~ke energije i povi{ene temperature ~estice prevlake pri udaru u osnovni materijal obrazuju me|uatomske veze sa osnovom i me|usobno. dok je upotreba propana. 15.naneti sloj. zagreje se na temperaturu topljenja ili temperaturu neposredno ispod temperature topljenja. Priprema povr{ine za metalizaciju se sastoji iz slede}ih operacija: ma{inska obrada. prskanje oksigasnim plamenom sa istovremenim stapanjem. Sl.mlaz atomiziranih se vr{i njegov transport do povr~estica metala. 1zagre-vanje do rastapanja i kako pripre-mljena povr{ina obratka. 15.75 mm. kao {to su legure aluminijuma i cinka.1 sme{a kiseonika i gorivog gasa. Ovim postupkom se mogu nanositi legurae sa niskom ta~kom topljenja. 2. ali se naj~e{}e nanose legure na bazi kobal-ta i nikla u koje su dodate ~estice karbida volframa. {ipke ili praha.5 kg/h. Postoji ve}i broj varijanti pi{tolja za prskanje u zavis-nosti od toga u kom obliku se koristi materijal za nano-{enje. U drugoj fazi se prevlaka stapa zagrevnim gorionikom ili u pe}i. Ciljevi ma{inske obrade su: 1 Materijal za metalizaciju mo`e da bude u obliku `ice. [ema prskanja pi{toljem sa gorivim gasom data je na Sl. 8Kao gorivi gas naj~e{}e se mlaznica za gas.5÷5. Tehnolo{ki proces metalizacije se sastoji iz slede}ih faza: Priprema povr{ine→Maskiranje→Prskanje→Stapanje→Zavr{na obrada Priprema povr{ine.Prah se uvodi u struju gorivog gasa ispred mlaznice koji ga uvla~i u plamen.komprimovani vazduh. . 5.Jokovi} ZAVARIVANJE 105 relativno debelih prevlaka na unutra{njim povr{inama ovi naponi mogu izazvati odvajanje prevlake od osnove ako je veza slaba. 15. a ostvaruje dobru vezu sa osnovom ili/i predgrevanjem osnove.1[ema prskanja pi{toljem sa gorivim gasom iz `ice. Produkti sagorevanja ili komprimovani vazduh vr{e ubrzavanje rastopljenih ~estica praha ili `ice i njihov transport na osnovu. Prah se mo`e unositi na tri na~ina: 1-komprimovanim vazduhom prah se injektira u plamen kroz sredi{nji otvor mlaznice pi{tolja ili kroz mlaznicu gorionika. butana i njhove sme{e ograni~ena na materijale sa niskom ta~kom topljenja. 4. odma{}ivanje. 9. prskanje plazmom i prskanje detonacionim pi{toljem.`ica. oksigasnim Metalizacija oksigasnim plamenom sa naknadnim stapanjem. obrada abrazivnim sredstvom. ubrza i usmeri na povr{inu osnove.3.1. u kome se u prvoj fazi pra{kasti metal za metalizaciju nanese na osnovu pomo}u pi{tolja sa gorivim gasom ili pi{tolja sa plazmom. korist acetilen. Su{tina svih postupaka je ista: materijal koji se nanosi pretvara se u prah. Prose~na brzina metalizacije je 3.5÷2.mlaznica za vazduh. Osetljivost na pojavu prslina i pojavu odvajanja mo`e se smanjiti nano{enjem me|usloja koji ima mali koeficijent skupljanja. Metalizacija prskanjem sa naknadnim stapanjem je dvofazni postupak. 3. Ako ja~ina veze obrazovane pri prskanju nije dovoljna osnovni materijal se prethodno predgreva ili/i se spoj naknadno zagreva do stapanja prevlake pri ~emu se usled difuzionih procesa pove}ava ~vrsto}a veze. 6. kako se vr{i njegovo uno{enje u plamen i 15. Debljina prevlake se kre-}e od 0. 3.prah se gravitaciono ubacuje neposredno u plamen. 7.vazdu{ni omota~.

• pove}anje kontaktne povr{ine urezivanjem brazdi koksijalnih sa osom. gorionika odgovaraju}om brzinom. ali da je ne dodiruje. Prskanje. Stapanje se vr{i tako da se prvo zagreje osnovni materijal.3 [ema prskanja keramike iz {tapa pi{toljem sa gorivim gasom. Delovi povr{ine koji ne treba da se prevuku premazuju se za{titnom prevlakom koja spre~ava stvaranje ~vrste veze izme|u nanetog sloja i osnove.15.Jokovi} ZAVARIVANJE 106 • da se obezbedi ravnomerna debljina nanetog sloja na pohabani deo. a tek onda se pre|e na oblogu.15.6÷0.25 mm. Najbolji rezultati se posti`u ako pi{tolj stoji a obradak rotira konstantnom brzinom. Zagrevanje do temparature stapanja vr{i se oksiacetilenskim gorionikom Sl. a njena minimalna dubina je 0. Kod prskanja delova velikog preseka. Odma{}ivanje se vr{i u odgovaraju}im rastvara~ima. Pri tome obloga ne sme da promeni oblik ili izgubu neprekidnost. Sl. Vrsta i granulacija materijala za bombardovanje zavise od vrste i tvrdo}e osnove. Plamen treba usmeriti na povr{inu pod uglom od 90o tako da spolja{nji konus plamena bude blizu povr{ine. jer se smatra da je to najmanja debljina obloge bez gre{ke. Prskanje1 se izvodi sa rastojanjem vrha pi{tolja od radne povr{ine od 180÷300 mm i relativnoj brzini pomeranja pi{tolja2 od 9÷15 m/min.2 mm. sa uglom na dnu od 120o ili narezivanjem navoja sa korakom 0. Stapanje. da ne bi stvarali ″senku″ pri prskanju. 50 mm od kraja obloge. Pri tome se bolji rezultati dobijaju ako se koriste vakuum pe}i ili pe}i sa kontrolisanom ili 1 2 Prskanje treba izvoditi neposredno posle pripreme povr{ine da ne bi do{lo do njene oksidacije i one~i{}avanja. Stapanje se izvodi odmah posle prskanja sa ciljem da se obloga i osnova dovedu na temperaturu na kojoj }e obloga izvr{iti kva{enje osnove i formiranje hemijsko-metalur{kih veza. ili u pe}i.8 mm. • da se na spolja{njem uglu formira radijus od najmanje 0. Obrada abrazijom se izvodi bombardovanjem povr{ine zdrobljenim uglastim ~esticama odbeljenog gvo`|a ili ~esticama silicijum-karbida ili aluminijum-oksida.15 15. Za{titne prevlake se lako uklanjaju ~eli~nom ~etkom. obradak se predgreva na 200÷260oC. .76 mm. prskanja na unutra{ne povr{ine i prskanja debelih slojeva na spolja{njoj povr{ini. do tamno-crvenog usijanja (najmanje 700oC). Maskiranje. zagrevaju}i je do stapanja uz pomeranje du` obloge Sl.8 mm i maksimalnom dubinom od 0.12÷0. Stapanje u pe}ima je pogodno za masovnu proizvodnju obradaka koji imaju nepravilnu spolja{nju povr{inu. Debljina pojedinih slojeva pri vi{eslojnom prskanju je 0. Temperatura stapanja zavisi od materijala prevlake i kre}e se od 1010÷1120oC. Pri stapanju gorionikom treba koristiti vi{eplamenu mlaznicu sa neutralnim plamenom `bunastog oblika. Sl.15 15.2 [ema pi{tolja sa gorivim gasom za prskanje praha.Otvori se zatvaraju ~epovima od grafita ili drveta koji su u nivou povr{ine.

15. Metalizacija detonacionim pi{toljem. Metalizacija oksigasnim plamenom sa istovremenim stapanjem. 3. Tako|e se mo`e koristiti indukciono zagrevanje. koristi se postupak sa detonacionim pi{toljem. a zatim se vr{i prskanje praha pomo}u pi{tolja sa gorivim gasom.elektri~ni luk. Gasnom strujom plazme ~estice praha se zagrevaju do topljenja. Sl. ali bez operacije naknadnog stapanja. Zbog izuzetno velike brzine ~estica praha. 15. sa kojim ostvaruju mehani~ku vezu pri udaru. Pri tome se dobija prevlaka ~ija je ~vrsto}a veze do 6900 kPa i ve}a je nego kod obloga dobijenih prskanjem gorivim gasom bez naknadnog stapanja. Prskane i stopljene prevlake. Zavr{na obrada. 5. 15.8 µm rms. mada se mogu nanositi i znatno deblje prevlake.05 µm rms. 2. debljina prevlake od 0.plazma gas.voda za hla|enje.3. Povr{ina osnovnog materijala se predgreva na 950÷1100oC u zavisnosti od vrste praha. Prevlake nanete plazmom se ~esto koriste bez naknadne obrade. postupak se koristi za nano{enje metala.netopiva kod oksigasnog postupka. Hrapavost povr{ine mo`e da bude manja nego kod oksigasne metalizacije. I ili J ili dijamantskim tocilom.4. pri kome se toplota koncentri{e u povr{inske slojeve. Maskiranje se vr{i visokotemperaturnim trakama oja~anim staklenim vlaknima. a po potrebi mogu se brusiti silicijum-karbidnim i dijamantskim tocilima ili lepovati pri ~emu se dobija hrapavost povr{ine od 0. gde su ure|aj za obazovanje plazme i obradak sme{teni u vakuum komoru /64/.Jokovi} ZAVARIVANJE 107 redukcionom atmosferom. Oprema. Sl. Oprema za 4. Tehnolo{ki postupak je isti kao kod prskanja sa naknadnim stapanjem. U ve}ini slu~ajeva. 7. Materijal za prskanje. ~ija je tvrdo}a ispod 55 HRC. nego pe}i sa oksidacionom atmosferom. odma{}ivanjem i abrazijom. stakla i vatrostalnih materijala na relativno hladne obratke. Naprskani sloj se topi i mehani~ki i difuzijom vezuje za osnovni materijal. nije potrebno naknadno stapanje. koji se eventualno zagrevaju do 150oC. Sl. 1. Maskiranje.prah suspendovan u nose}em gasu.4.telo plazmatrona. od plazmatrona za obrazovanje plazme u koju se uvodi prah za nabacivanje.izvor jednosmerne metalizaciju plazmom sastoji se struje. na bazi oksida i karbida.13÷0. Zbog relativno velike ~vrsto}e obloge sa osnovom postupak je naj~e{}e jednofazan tj. Postupci maskiranja koji se koriste kod oksigasne metalizacije nisu efikasni kod plazma metalizacije. koje su otporne na habanje. vodom hla|ena elektroda. Priprema povr{ine. ali treba da je ve}a od 3. obra|uju se struganjem alatom sa karbidnom o{tricom. Za prskanje plazmom koristi se prah veli~ine zrna 10÷44 µm. Zavr{na obrada. Metalizacija plazmom. Za prskanje keramike iz {tapa koriste se pi{tolji sa gorivim gasom ~ija je {ema data na Sl. Postoji i varijanta vakuumskog prskanja u vakuumu. Osnovni nedostatak plazma postupka je skuplja oprema nego 15.15. 8. kao i kod oksigasnog postupka metalizacije. 6. Deformacija obratka i zaostali naponi su relativno mali. Prevlaka je porozna ali ve}e gustine nego kod prskanja gorivim gasom bez naknadnog stapanja. Sl. Zbog relativno visoke temperature plazme1 i velike brzine praha2. Povr{ina se priprema ma{inskom obradom.plazma. keramike. do 730 m/sec. 15.4 [ematski prikaz metalizacije pomo}u plazme.38 mm je zadovoljavaju}a. Gas za obrazovanje plazme je argon ili me{avina argona i azota. ubrzavaju i potiskuju na osnovni materijal.2. samolepljivim ~eli~nim i aluminijumskim folijama ili tankim limovima. prevlake su kompaktne sa gustinom koja je ve}a nego kod 1 2 20000÷30000oC Brzina praha pri sudaru sa osnovom je 122÷305 m/sec . Naj~e{}e se izvodi bombardovanjem zakaljenom ~eli~nom sa~mom. Za nano{enje vrlo tvrdih prevlaka. a prevlake tvrdo}e iznad 55 HRC obra|uju se bru{enjem silicijum-karbidnim tocilom tvrdo}e H.

u cev se uvodi odre|ena koli~ina azota pod pritiskom.osnovni materijal. Sl. Prskanje elektri~nim lukom. Materijali za metalizaciju su na bazi ~istih metala. 15. Sme{a gasova se zapali na. Postupak se koristi za na{pricavanje te{kotopivih metala (molibden. Du`ina cevi je oko 1000 mm a unutra{nji pre~nik je oko 25 mm.04 mm a za mnoge potrebe manja od 0.4 µm rms i ~esto nije potrebna zavr{na obrada. U cev se uvodi odre|ena koli~ina praha (punjenje) i 15. 15. Uobi~ajena debljina prevlake je manja od 0. odma{}ivanja i abrazije.dovod acetile.6 [ema mlaznice za prskanje metala iz `ice plamena. nisu efikasni. Prema zahtevima kvaliteta povr{ine i tvrdo}e obloge. . zbog velike kineti~ke energije ~estica praha. Sl. 2. volfram. Ciklus se ponavlja vi{e puta u sekundi. a detonacioni talas ubrzava prah u cevi i ispaljuje ga prema osnovnom materijalu.5 [ematski prikaz metalizacije pomo}u detonacionog pi{tolja. Oprema.prah suspendovan u azotu.008 mm posle zavr{ne obrade. Materijal mora biti u obliku praha. ona se mo`e obra|ivati abrazijom radi pove}anja hrapavosti. brusiti ili lepovati. Posle ispaljivanja punjenja praha.dovod kiseonika. 5. vezivanje naprskanih ~estica elektri~nim lukom je bolje i posti`e se ~vrsto}a vezivanja od oko 80 N/mm2.varnica.lena. koji o~isti cev i pripremi je za slede}e punjenje. pri ~emu se posti`e hrapavost od 0. Osnovni deo ure|aja za metalizaciju ili detonacionog pi{tolja je vodom hla|ena cev za ispaljivanje praha. kompozita ili mehani~ka sme{a dve ili vi{e komponenti. Zavr{na obrada.2÷6. Priprema povr{ine.Jokovi} ZAVARIVANJE 108 drugih postupaka. oksida. legura. Maskiranje se vr{i tankim limom. Maskiranje.5. Povr{inska hrapavost detonacionih prevlaka je u granicama 3. te{ko}e pri rukovanju pi{toljem za prskanje zbog relativno velike buke.6. titan) a izvodi se pi{toljem prema Sl. 3. Osnovni nedostaci postupka su veliko zra~enje luka.15. karbida. Istovremeno se prah zagreva do temperature koja je blizu ta~ke topljenja. pove}ana oksidacija i gubici metala zbog visoke temperature i njene nepouzdane regulacije. me{avina kiseonika i aceti1. Ma{inska obrada i abrazija nisu uvek neophodne. 4. Zbog vi{e temperature elektri~nog luka (oko 5200oC) u odnosu na temperaturu oksiacetilenskog Sl. Materijal za metalizaciju. Kapacitet postupka je 20 kg/h.prevlaka. 6.15. Sl. Priprema povr{ine se sastoji iz ma{inske obrade. po{to drugi postupci.15.05 µm rms. veza sa osnovom je mehani~ka i vrlo ~vrsta.

16.16. Sl.2. koren se posle .1 Su~eoni i ugaoni spoj sa ″I″ {avom Su~eoni spoj sa ″I″ {avom se izvodi elektrolu~nim i gasnim zavarivanjem.ugaoni spojevi.a. h=1÷3 mm.1) 16. s=2÷4 mm. h=1÷3 mm. e i f. Elektrolu~no zavarivanje se izvodi na obratcima debljine do 16 mm na `ljebu ~ije su mere: • za simetri~ne `ljebove α=50÷70o. e i f. a. Elektrolu~no zavarivanje: Obratci debljine d=1÷4 mm zavaruju se sa jedne strane. Sl.2 Spojevi sa ″V″ {avom ″V″ {avovi se izvode na prethodno pripremljenim ″V″ `ljebovima za zavarivanje obradaka u su~eonom spoju. Gasno zavarivanje se izvodi na obratcima debljine do 12 mm sa merama `ljeba: α=50÷70o. PRILOG A: ZAVARENI SPOJEVI OSTVARENI TOPLJENJEM NA ^ELIKU 16.1-c. Sl. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala u spoj sa ″I″ {avom.5d.nesimetri~an `ljeb za horizontalno-vertikalni mm. h=0÷3 mm.2 Spojevi izvedeni na ″V″ `ljebu. β 1=10÷15o.1-a. sa jednim zavarom pri s=0÷0. ili ugaonom spoju. b. vanje korena {ava. zavaruju se kori{}enjem podlo`ne trake od istog materijala ili od bakra. Obratci debljine 3÷8 mm kod kojih je nali~je {ava nepristupa~no za `ljebljenje i izvo|enje pokrivnog korenog zavara. s=2÷4 mm.16. Sl.075 s d pri ~emu je: b ≈ s. a zahtevaju dobro provarivanje. Kada se zahteva potpuno provarispoj. Izuzetno se mogu zavarivati obratci debljine do 8 mm ako se zavarivanje izvodi u vertikalnom polo`aju istovremeno sa obe strane. Sl. 16.16.16. c. b i c.16.su~eoni spoj sa podlo`nom trakom.op{ti slu~aj su~eonog spoja.d. • za zavarivanje iznad glave Sl.1 Su~eoni i ugaoni spojevi sa ″I″ {avom. s=2÷4 mm. Sl. s=0÷4 Sl. c ≤ 0.1.1-b.16. Spojevi izlo`eni dinami~kim optere}enjima posle izvo|enja se `ljebe i izvodi se pokrovni koreni zavar. α=60÷70o.16. Sl. Gasno zavarivanje: Obratci debljine do 6 mm pri s=0÷0. h=1÷3 mm.1d. • za nesimetri~ne `ljebove α=50÷55o.75b c ≈1.Jokovi} ZAVARIVANJE 109 16. d. bez pokrivnog korenog zavara je: (16.2.16.5d.1 ″I″ {avovi {avovi 16. Au= s d+0. pri ~emu je s=2÷8 mm.

1d kod su~eonih i c ≤ 0.16.75c[s+(d-h)(tgβ 1+tgβ2) a za {avove prema Sl.75[(d-h)tgα+s]c+s d a za spojeve prema Sl. b.2-c i sa slede}im merama `ljebova: • zavarivanje u polo`enom polo`aju: α=40o i s ≥ 5 mm. α=20o i s ≥12 mm.3.5c[s+2(d-h)tg(0.su~eoni spoj u horizontalno-vertikalnom polo`aju. Mere `ljeba su: α=50÷55o. e i f je: . • zavarivanje u vertikalnom. Kod visoko optere}enih spojeva koren se `ljebi i izvodi se pokrivni koreni zavar. h=1÷2 mm.16. c. c i g je: (16.16. ″θ V″ {av je naro~ito je pogodan za izvo|enje su~eonih i ″T″ spojeva u horizontalno-vertikalnom polo`aju. Au=0. Sl. b.2 -b i d: pri ~emu je c ≤ 2 mm tj. sa dva korena varka α=40o i s ≈7 mm. Sl. • za vi{eprolazne zavare: α=45o.3) 16. Sl. s ≥ 5 mm. a. g. • zavarivanje u horizontalno-vertikalnom polo`aju: sa jednim korenim varkom α=40÷50o i s=3÷5 mm. α=30o i s ≥ 9 mm. pa se izvede koreni pokrivni zavar sa nali~ja.2. Ako nali~je {ava nije pristupa~no za `ljebljenje i izvo|enje korenog pokrivnog zavara. spoj se izvodi sa podlo`nom trakom.a.4) 16. c ≤ 0. iznad glave i horizontalno-vertikalnom polo`aju: α=45o.16. • zavarivanje u vertikalnom polo`aju: α=50o i s ≥ 5 mm. b ≈ s+d(tgβ 1+tgβ 2) 16. na~ina zavarivanja i ugla zako{enja γ.16. Sl.″T″ spoj.5(d-h)2(tgβ 1+tgβ 2)+d s+0. s=0÷3 mm u zavisnosti od debljine..3 Spojevi sa ″θ V″ {avom Spojevi sa ″θ V″ {avom se izvode na prethodno pripremljenom ″θ V″ `ljebu elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine do 15 mm.16. bez pokrivnog korenog zavara je: 3. d. Au=(d-h)2tg(0.3.16.ugaoni spoj. e i f. s≥7 mm. ( 3.1a kod ugaonih spojeva. izvodi se {av sa podlo`nom trakom na `ljebu ~ije su mere. c.3-g: • zavarivanje u polo`enom polo`aju: α=35o. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za ″V″ {avove prema Sl. Sl.16. • zavarivanje iznad glave: α=40÷50o i s=3÷5 mm.3-d.16. e i f. Ukoliko nali~je {ava nije pristupa~no.su~eoni spoj sa podlo`nom trakom. s=5 mm.5α)] Au=0.16.2) (16.a.5(d-h)2tgα+0.3 Spojevi sa ″θV″ {avom.5α)+d s+1.Jokovi} ZAVARIVANJE 110 zavarivanja sa lica iz`ljebi do dela koji nema gre{aka.16 16. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za spojeve prema Sl.

Sl.4-c: α=50÷55o.5c[(d-h)tg(0.16. 16.nepravilan simetri~an. s=2÷4 mm. odnosno elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine preko 40 mm na specijalnom `ljebu sa dva varka.16. da bi se postigla ve}a dubina uvarivanja i da bi se zavarivanjem sa obe strane smanjile ugaone deformacije. c.16. Uobi~ajeno je da se koristi pravilan simetri~an `ljeb. Preporu~ene mere `ljeba za ″X″ {av za elektrolu~no zavarivanje su: gasno zavarivanje u vertikalnom polo`aju sa dva zavariva~a: α=50÷70o.5α)+s]+d s Au=(h12+h22)tg(0. Sl.4-d.16. Sl. (16. Pri tome `ljeb mo`e da bude pravilan.16. Sl. ″K″ {av se naj~e{}e upotrebljava u ugaonim i ″T″ spojevima za obratke debljine preko 15 mm jer omogu}ava ostvarivanje potpunog uvara i smanjivanje ugaonih deformacija. (16.25(d-h)2[tg(α-β)+tgβ]+1.1d ≤ 2 mm. Sl.16.Jokovi} ZAVARIVANJE 111 (16. Au≈ d2tg(0.4-c je: pri ~emu je c ≤ 0.5α)+d s+1. dok se nepravilan simetri~an `ljeb koristi u slede}im slu~ajevima: • kada se zavarivanje sa jedne strane mora izvr{iti u polo`aju iznad glave i u tom slu~aju se pli}a strana zavaruje u polo`aju iznad glave.5c (d-h)[tg(α-β)+tgβ+s]+s d za simetri~an nepravilan `ljeb. s=2÷4 mm pravilan simetri~an `ljeb.5α)]+1. β1=10÷15o. Spojevi se izvode na ″X″ `ljebu ga000snim zavarivanjem na obratcima debljine preko 10 mm i elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine 15÷40 mm. Sl.5α)+0. Sl. • kada je potrebno olak{ati `ljebljenje korenog zavara i tada se prvo zavaruje dublja strana `ljeba.4-b: α=50÷70o.16.5α) gde je c ≤ 0.8) 16.16. s=2÷4 mm.75c[2(h1+h2)tg(0. a.1d ≤ 2 mm. h i v. Sl. Sl. Sl.1a ≤ 2 mm.sa dva varka. h=0÷3 mm.pravilan simetri~an.16.6) 16. U su~eonim spojevima se upotrebljava za obratke debljine iznad 15 mm pri zavarivanju u horizontalno-vertikalnom polo`aju. s=2÷4 mm.4-a: α=50÷70o. h=0÷3 mm.5α)+2s]+s d Au= 0.5c d tg(0. • kada se `eli uno{enje iste koli~ine metala u toku zavarivanja sa obe strane `ljeba u slu~aju kada se vr{i `ljebljenje korenog zavara.16. Uobi~ajeno je da se koristi pravilan ″K″ `ljeb.4-a je: • • • • • (16.5α)+s d/[cos(0. b. `ljeb sa varcima za obratke deblje od 40 mm.4 Spojevi sa ″X″ {avom ″X″ {av se primenjuje umesto ″V″ {ava u su~eonim spojevima.u funkciji od debljine d.5) 16. asimetri~an `ljeb. Au=(d-h)2tg(0. ugaonim i ″T″ spojevima elektrolu~nim zavarivanjem. 16. nepravilan i plitak. h=0÷3mm. odnosno c ≤ 0. a nepravilan `ljeb se koristi u slu~aju: . Sl.16.7) 16. h=1÷3 mm.asimetri~an. d. nepravilan simetri~an `ljeb za el.5.lu~no zavarivanje.4 Su~eoni spoj sa ″X ″ {avom. Povr{ina popre~nog preseka unetog matrijala za simetri~an `ljeb.4-b je: a za asimetri~an `ljeb.5 Spojevi sa ″K″ {avom ″K″ {av se izvodi na ″K″ `ljebu u su~eonim.4-d: α=0÷15o.

9) Au=0. • za plitki `ljeb: α=45÷55o.6÷0. h ≈3 mm.6: α=10÷15o. Sl.16.Jokovi} ZAVARIVANJE 112 kada se zavarivanje sa jedne strane mora izvr{iti u polo`aju iznad glave i u tom slu~aju se pli}a strana zavaruje u polo`aju iznad glave.5α)/180+r2tg(0.16.16.16.5α)] . Nadvi{enje {ava c ≤ 0.u su~eonom. d. b.6 Jednostruki ″U″ {avovi. Sl.5α)+ +s d+0.5d2 tgα+d s+1.5(d-h)2tgα+(d-h)s+1.1d ≤ 2 mm. h. 16.a i c je: • (16.u ugaonom spoju. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan `ljeb. Plitki ″K″ `ljeb se ne preporu~uje za op{tu upotrebu zbog ote`anog zavarivanja. • kada se `eli uno{enje iste koli~ine metala u toku zavarivanja sa obe strane `ljeba u slu~aju kada se vr{i `ljebljenje korenog zavara. • kada je potrebno olak{ati `ljebljenje korenog zavara i tada se prvo zavaruje dublja strana `ljeba.1a ≤ 2 mm. deformacije konstrukcije.pravilan `ljeb u ″T″ spoju.5-d. Sl. s=0÷3 mm.plitak pravilan `ljeb u ″T″ spoju. h=0 mm. Sl.5d tgα) 16.5c[s+0. Sl. c. je: (16.5c(s+0. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16.75c(2s+h1 tgα+h2 tgα)+s d 16.pravilan `ljeb u su~eonom spoju.16.10) Au=h12 tgα+h22 tgα+0. • za nepravilan `ljeb: α=50÷55o. Mere `ljeba.16.12) Jednostruki ″U″ {av se koristi u su~eonim i ugaonim spojevima umesto ″V″ {ava za obratke debljine iznad 16 mm u slu~ajevima kada je te{ko zavarivati sa obe strane.11) Nadvi{enje {ava je: c ≤ 0.75)d.5(d-h)tgα] 16. je: (16.nepravilan `ljeb u ugaonom spoju. a. Sl. nemogu}nosti da se utvrdi stepen uvarivanja i zbog pove}ane mogu}nosti pojave pukotina u korenom zavaru.5α)+2(d-h-r)tg(0.12) 16.1d ≤ 2 mm.6 16.5 Spojevi sa ″K″ {avom.10) a za pravilan plitki `ljeb. s=2÷4 mm. s=2÷4 mm.75c[s+2r/cos(0.5α)+2r(d-h-r)/cos(0.16. odnosno c ≤ 0. R=3÷5 mm. a.u funkciji od namene {ava. Sl.5α)+(d-h-r)2tg(0.6. Preporu~ene mere ″K″ `ljebova su: • za pravilan `ljeb: α=50÷55o. b i c. h=0 mm. za nepravilan `ljeb. h1=(0.11) Au=0.5-b.5.1 Jednostruki ″U″ {av Spojevi sa ″U″ {avom Sl. kada se `eli u{teda na dodatnom materijalu i kada se `ele smanjiti Au=r2 π(90-0.16.

5(d-h-2r)( tgβ 1+tgβ 2)] Za pravilan asimetri~an `ljeb. je: (16.5α)+ +1. r=3÷5 mm. se koristi pri zavarivanju u horizontalno-vertikalnom polo`aju.75c[s+2r/cos(0.16.5α)+0.14) 16.5α)+2r(d-h-r)/cos(0. Njegova primena smanjuje ugaone deformacije i obezbe|uje dobar provar.6. • nepravilan simetri~an: α=10÷15o.5α)+tg(0.5α)] 16. Sl.15) Za nepravilan simetri~an `ljeb.16. Mere `ljebova su: • pravilan simetri~an: α=10÷15o.16.5α)]+(d-h-2r)tg(0.su~eoni spoj na pravilnom simetri~nom dvostrukom ″U″ `ljebu. Sl.5α)/90+2r2tg(0. Pravilan asimetri~an `ljeb.5α)+1.5α)/90+2r2tg(0. povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16.5c[s+r/cosβ 1+r/cosβ2+0.5α)+(d-h-2r)tg(0.7-d.5α)/90]+2r2tg(0.5(d-h-2r)2tg(0.5α)+s d+2r(d-h-2r)/cos(0. h ≈ 3 mm.5α)+ +1. • nesimetri~an pravilan: α=10÷15o.17) 16.5α)(h1+h2-2r)] Za dvostruki plitki `ljeb.16) +2r(h2-2r)/cos(0.5α)+s(d-h)+2r(d-h-2r)/cos(0. 16.16. s=0÷3 mm.2 Dvostruki ″U″ {av Dvostruki ″U″ {av se koristi za elektrolu~no izvo|enje su~eonih spojeva na obratcima debljine iznad 40 mm.5α)+s d+2r(h1-2r)/cos(0.5c[s+2r/cos(0.su~eoni spoj na dvostrukom plitkom ″U″ `ljebu.7-c se koristi ako se jedna strana (pli}a) zavaruje iznad glave.su~eoni spoj na nepravilnom simetri~nom `ljebu. Pravilan simetri~an `ljeb.16.5α)] pri ~emu je: c ≤ 0. Au=r2 π(90-0.7-a.7 16.16) Au= r2π(90-0. r=3÷5 mm. s=0÷3 mm.5α)+(h1-r)2tg(0.7-c je: (16.14) Au=r2π(90-0. h ≈ 3 mm. h1 ≈ 0.5α) + +s(d-h)+0.7-b. Sl.5α)+2(d-h-r)tg(0.25(d-h-2r)2(tgβ1+tgβ 2)+d s+ +r(d-h-2r)(1/cosβ 1+1/cos/β2)+1. Sl.5α)+0. Sl.5α)] Au=r2π(180-β 1-β 2)/180+r2(tgβ 1+tgβ 2)+0. je: (16. Nepravilan simetri~an `ljeb.5α)+(h2-r)2tg(0.5α)/180+r2tg(0.13 16. Sl.16. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan simetri~an `ljeb. Sl. β 1=5÷10o.17) Au=r2π[(90-0.7. c.16. Sl.5c[s+2r/cos(0.1d odnosno c ≤ 2 mm. b. s=0÷3 mm. r=3÷5 mm.66d.5α) 16. pri ~emu se manji ugao β 1 nalazi na donjoj strani.7-a se koristi ako se obe strane zavaruju u vertikalnom ili polo`enom polo`aju.7-b.1 Jednostrani ″J″ {avovi Spojevi sa ″J″ {avom Jednostrani ″J″ {av se primenjuje za zavarivanje obradaka debljine 20÷40 mm kada je nemogu}e .15) 16.5(d-h-2r)2tg(0. d. Sl. a.5α)+(d-h-r)2tg(0.16.Jokovi} ZAVARIVANJE 113 a kod plitkog `ljeba je: (16.su~eoni spoj na pravilnom asimetri~nom ″U″ `ljebu.7 Spojevi sa dvostrukim ″U″ {avom.5c{s+[2r/cos(0.16.

19) Au=r2π(90-α)/360+0. Sl.5c[s+r/cosα+0.9 Dvostruki ″J″ {avovi.2 Dvostruki ″J″ {avovi Dvostruki ″J″ {avovi se koriste za elektrolu~no zavarivanje elektrodama normalne prodornosti su~eonih. a potrebno je da visina {ava bude jednaka debljini obratka.8 ″J″ {av.5(d-h-2r)tgα] Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za dvostruki nepravilan ″J″ {av. u polo`aju iznad glave.16.plitki ″J″ {av. Sl.75c[s+r/cosα+(d-h-r)tgα] Plitki `ljeb za jednostruki ″J″ {av se koristi kada je dozvoljeno da visina {ava bude manja od debljine obratka.9-b. s=0÷3 mm.spoju i udvojenom spoju. c. pli}a.8.pravilan.1d ≤ 2 mm.75c[s+r/cosα+(d-h-r)tgα] U oba slu~aja je c ≤ 0. vertikalnom ili horizontalno-vertikalnom polo`aju.16.16. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16. r=6÷10 mm.spojeva na obratcima debljim od 40 mm. Preporu~ene mere `ljeba su: α=20o. T. Preporu~ene mere `ljeba su: α=15÷25o.plitak.8-d.25(d-h-2r)2tgα+r(d-h-2r)/cosα+d s+ +1. spojevima ovaj {av se koristi uglavnom za zavarivanje u horizontalno-vertikalnom polo`aju. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan dvostruki {av.u ugaonom spoju.9-b. odnosno c ≤ 0. b. Sl. 16.5(d-h-r)2tgα+r(d-h-r)/cosα+d s+ +0. h ≈3 mm. Pravilan dvostruki ″J″ {av.5r2tgα+0.Jokovi} ZAVARIVANJE 114 zavarivanje sa obe strane1 i to prvenstveno za su~eone. Sl. h ≈ 3 mm. preporu~uje se ako se jedna strana zavaruje u polo`enom polo`aju a druga.20) Au=r2π(90-α)/180+r2tgα+0.9-a. Sl. a povr{ina preseka unetog materijala je: (16.16. 16. s=0÷3 mm. d. Sl.9-a. 16.18) Au=r2π(90-α)/360+0.u su~eonom spoju. r=6÷10 mm.18) 16. 16. r=6÷10 mm.20) 16.nepravilan. preporu~uje se za zavarivanje sa obe strane u polo`enom. Nepravilan dvostruki ″J″ {av. a.5r2tgα+0. 16.1a ≤ 2 mm. 16. Sl.u T. c. Preporu~ene mere `ljeba za dvostrani ″J″ {av su: α=15÷25o. U su~eonim Sl. je: 1 Pri zavarivanju sa dve strane koreni zavar iz`ljebiti i zavariti sa druge strane.spoju.spojeve koji se izvode u horizontalno-vertikalnom polo`aju. ugaone i T. a. 16. je: (16. Sl. dok je za ostale polo`aje zavarivanja pogodniji dvostruki ″U″ {av.7.19) 16. ugaonih i T.5(d-h-r)2tgα+r(d-h-r)/cosα+(d-h) s+ +0. Primenjuje se u ugaonom. Sl. b. .

15÷0. Ovde je Au. 6.10.u funkciji od debljine obratka.5(d-h-2r)tgα] pri ~emu je c ≤ 0. p=(0. 16. Ak.3÷0. s=0÷3 mm.Jokovi} ZAVARIVANJE 115 (16. primenjuje se u T.1 i Tab. 16. p=(0.25(d-h-2r)2tgα+r(d-h-2r)/cosα+(d-h) s+ +1. Preporu~ene mere `ljeba su: α=15÷25o. koji se izvodi posle `ljebljenja korenog zavara. zavisi od na~ina i dubine `ljebljenja i mo`e znatno varirati. kada visina {ava mo`e biti manja od debljine obratka.1a ≤ 2 mm. odnosno c ≤ 0. namene {ava i na~ina zavarivanja. 16. p=(0.10÷0. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za dvostruki plitki ″J″ {av. Sl. R=6÷10 mm.9-c. 16.5tgα[(h2-r)2+(h1-r)2]+r(h1+h2-2r)/cosα+d s+ +1. Za obratke debljine 6÷12 mm je : Ak.spojevima kada nije neophodno potpuno provarivanje tj. 16. Za približan i brz proračun potrošnje elektroda pri REL zavarivanju koriste se podaci iz Tab.1d ≤ 2 mm.5c[s+r/cosα+0.10. a za obratke debljine 16÷18 mm je: Ak.15)Au. 6. Komentar: Povr{ina popre~nog preseka pokrivnog korenog zavara. Sl. je: 16. Sl. Za obratke debljine 14÷16 mm je: Ak.21) 16.8 Pribli`ne povr{ine popre~nih preseka nekih {avova 16. h. .25)Au.9-c.21) Au=r2π(90-α)/180+r2tgα+0. Sl.11.22) Au=r2π(90-α)/180+r2tgα+0.22) ( 16.4)Au. Dvostruki plitki ″J″ {av.2. Zavisnost ukupne povr{ine popre~nog preseka {ava (navarenog metala) kod T.povr{ina popre~nog preseka {ava.1a ≤ 2 mm. katete {ava k i vrste {ava. Zavisnost ukupne povr{ine popre~nog preseka navarenog materijala u funkciji od debljine osnovnog materijala d i vrste {ava 16.spojeva u funkciji debljine osnovnog materijala d. p.5c[2s+2r/cosα+tgα(h1+h2-2r)] pri ~emu je c ≤ 0. Za izvo|enje ovog {ava koriste se elektrode normalne ili povi{ene prodornosti.

0 1.4 1.0 1.5 1.1 Težina zavara izvedenog REL postupkom na V.0 2. mm 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Razmak u korenu `ljeba.0 2.1 1.2 1. mm2.2 11.2 1.5 1.0 1. Tab.0 4. 16.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.0 1.0 8.25 Ostali zavari: 4 Koreni zavar: 3. Primedba 2.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Povr{ina popre~nog preseka `ljeba. mm.7 1.žljebu.5 77.25 Ostali zavari: 4 Koreni zavar: 3.5 92 108 123 142 161 180 201 223 246 271 Te`ina zavara.0 1.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3. . 1 1.5 1.Jokovi} ZAVARIVANJE 116 16. Minimalna te`ina naknadno izvedenog korenog zavara (posle `ljebljenja) jednaka je te`ini korenog zavara. Koreni zavar: 3.2 20.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.1 1.0 3.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3. N/m. .25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.0 10.2 13. Ugao otvora `ljeba je 60o.0 1.2 17.0 6.1 Primedba 1.0 1. 1.2 14. mm. Debljina osnovnog materijala.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 Pre~nik elektrode. 27 39 49 60.0 7.2 18. Te`ina zavara izvedenih na X-`ljebu jednaka je dvostrukoj te`ini zavara na V-`ljebu na polovini debljine osnovnog materijala za X-`ljeb.2 1.

7 53.6 2.4 40.8 24.4 32.3 8.3 7.0 52.2 1.3 3.2 2.2 34.3 107 160 214 267 320 374 427 480 534 4.7 14.6 72.6 1.9 81. mm 3.5 71.3 20.2 12.3 16.0 102 113 123 133 143 153 164 174 184 194 204 409 613 818 1020 1230 1430 1640 1840 2040 2.8 35.5 83.0 18.5 10.3 18.1 19.3 0.5 18.0 98.4 46.1 13.9 1.4 1.9 9.5 0.3 107 119 450 0.3 5.2 0.8 5.2 30.9 90.7 13.0 450 0.5 4.8 3.8 92.7 21.7 3.2 14.6 9.9 9.7 81.6 15.7 3.9 53.4 95.0 13.0 6.6 0.4 10.5 2.1 9.9 1.2 1.8 20.3 36.0 10.4 6.8 72.0 42.2 59.1 9.0 2.3 67.8 1.2 0.5 0.8 16.9 13.2 49.3 14.5 11.4 10.3 1.1 65.4 3.1 1.1 61.7 37.1 22.3 22.8 5.3 58.0 70.3 71.3 11.0 8.3 8.0 100. Tab.9 51.1 1.7 0.0 5.8 80.8 85.4 0.6 19.7 4.5 5.5 350 0. mm 350 0.5 8.6 26.9 1.7 0.3 16.4 1.7 45.0 90.2 8.3 17.2 70.8 17.4 16.4 5.2 32.6 26.2 Potrošnja (broj) elektroda u funkciji te`ine zavara i veli~ine elektrode pri iskori{}enju elektrode od 90%.5 10.2 16.6 0.1 10.0 20.4 106 141 176 211 246 282 317 352 .4 18.0 6.2 78.2 0.4 40.1 1.2 34.2 3.4 6.0 3.6 4.5 35.6 12.1 0.0 8.5 0.0 34.8 85.4 28.5 30.4 85.1 22. 16.8 2.2 12.7 33.5 250 1.3 6.0 3.8 1.2 7.0 6.4 0.5 1.4 2.7 108 134 161 188 215 242 269 5.6 7.1 6.4 26.9 2.8 39.6 3.4 4.4 0.5 22.7 4.4 20.7 4.6 27.5 68.0 80.5 9.9 3.3 7. 16.8 13.2 25.2 10.1 8.0 26.9 24.3 11.6 59.0 50.0 31.7 54.8 0.6 40.0 1.0 1. Prema 2 250 2 4.1 0.4 181 271 362 452 543 633 723 814 904 Pre~nik elektrode.0 9.3 14.5 6.1 6.1 31.8 2.9 1.3 2.1 12.0 50.8 2.5 2.0 450 0.0 1.4 28.1 1.1 10.8 12.2 3.4 92.6 2.1 0.7 11. N/mm2.7 40.7 47.7 103 120 137 154 172 6.3 51.7 8.4 48.1 15.1 2.0 450 0.5 105 112 118 125 131 262 394 460 525 788 920 1050 1180 1310 2.9 5.6 3.2 6.2 1.2 21.7 8.3 4.0 40.2 4.3 122 162 203 244 285 325 366 407 350 0.0 Te`ina zavara.1 17.0 12.0 7.7 8.0 5.0 2.4 24.5 3.2 10.7 1.4 30.1 8.5 35.5 7.25 Dužina elektrode.9 7.6 38.5 1.Jokovi} ZAVARIVANJE 117 16.4 21.4 24.9 23.6 4.0 4.4 26.7 0.5 7.7 29.0 60.5 5.3 0.4 2.0 30.5 18.3 0.4 6.5 81.6 36.7 2. Tab.7 54.4 0.5 0.8 10.1 2.8 63.2 76.4 14.

1 Tehni~ki uslovi za zavarene spojeve zavisno od nivoa kvaliteta Uslovi Vrste zavarenih spojeva Osnovni. • Povr{ine u blizini {ava ne smeju se o{tetiti elektri~nim lukom ili na drugi na~in. TEHNI^KI PRILOG B: TEHNI^KI USLOVI ZA ZAVARENE SPOJEVE IZVEDENE TOPLJENJEM NA ^ELIKU Nivo kvaliteta zavarenih spojeva B C D Sve vrste zavarenih spojeva sa provarom korena i sa provarom Sve vrste zavarenih spojeva preseka • Zavareni spojevi moraju biti izvedeni sa ispitanim osnovnim.2 Mora biti proverena prema JUS EN 288-1. vetra. -sa povr{ine reza uklanjaju sve gre{ke koje uti~u na kvalitet spoja. 17. 17. bru{enjem i sl. • Po~etak i zavr{etak {ava moraju biti bez gre{aka. dodatni i pomo}ni materijali Priprema elemenata za zavarivanje Tehnologija zavarivanja Stru~na osposobljenost zavariva~a Radni uslovi i polo`aji za izvo|enje zavarenog spoja Uslovi za izradu Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva Obrada lica i korena {ava . dodatnim i pomo}nim materijalom i sa dokazima o njihovom kvalitetu • Dodatni materijal mora biti pogodan za one polo`je zavarivanja za koje se primenjuje • Rezanje makazama osnovnog • Rezanje i obrada stranica `ljeba se materijala samo do 25 mm. postupcima glodanjem. 17. 17. Metalne za{titne prevlake i za{titni premazi (boje) moraju se pre zavarivanja ukloniti ako uti~u na kvalitet spoja. • @ljebovi moraju biti izvedeni tako da zadovolje uslove iz Tab. Zavareni spojevi se mogu izvoditi samo u radnom prostoru koji je za{ti}en od padavina. • Pripojni zavari smeju se uklju~iti u {av ako su ispunjeni uslovi iz Tab. • Postavljanje elemenata u polo`aj za zavarivanje obavlja se u alatima i ure|ajima bez pripojnih zavara ili sa pripojnim zavarima koji se u toku zavarivanja moraju odstraniti mehani~kim postupcima `ljebljenja. • Postupci kontrole kvaliteta moraju pojedina~no i/ili u kombinaciji da omogu}e potpuni uvid u kvalitet zavarenog spoja. • Koren zavara mora biti izveden tako da budu zadovoljeni kriterijumi prihvatljivosti utvr|eni u JUS ISO 5817. Zavareni spojevi se moraju izvoditi u najpovoljnijem polo`aju zavarivanja.3. Prema zahtevima konstrukcione dokumentacije. postupkom a za one polo`aje i postupke koji se zavarivanja i podru~jem debljine javljaju u konstrukciji. 2 i 3. • Ru~no rezanje i obrada stranica gorionikom uz dodatnu obradu povr{ine • Povr{ine elemenata u zoni spajanja moraju biti suve i ~iste (metalno svetle). Provera stru~ne osposobljenosti zavari. 17. prema standardu JUS EN 287-1. • Vrste i obim kontrole bez razaranja za zavarene spojeve svih vrsta date su u Tab. • Termi~o rezanje i obrada stranica su dozvoljeni samo ako se: -vo|enje gorionika vr{i mehanizovano.Provera stru~ne osposobljenosti va~a prema standardu JUS EN 287-1 zavariva~a za zavarivanje osnovnog mora biti izvr{ena sa odre|enim materijala iste grupe kvaliteta i debljine osnovnim i dodatnim materijalom. obavljaju se mehani~kim ili termi~kim • Obrada stranica `ljeba struganjem. sa odgovaraju}im dodatnim materijalom.4 • Kriterijumi prihvatljivosti gre{aka u zavarenim spojevima prema JUS ISO 5817. niske temperature itd.Jokovi} ZAVARIVANJE 118 17. Provera se obavlja osnovnog materijala. Tab. polo`ajem zavarivanja.

T.15T emax=5 mm e≤0.15T emax=4 mm e≤0. 17. 17. Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva Pripoje su izveli zavariva~i proverene stru~ne sposobnosti za odre|eni nivo kvaliteta Postupak i parametri za zavarivanje pripoja odgovaraju tehnolo{kom postupku Proveren dodatni i pomo}ni materijal Predgrevanje. MK. mm VK.5 T emax=3 mm T/8 max 3 mm D (II) su~eoni su~eoni ukrsni ostali - MK ili PK izuzev za niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 25 mm e≤0. Tab. ukoliko se zahteva za zavarivanje {ava Ostali tehnolo{ki uslovi kao za zavarivanje {ava Krajevi pripoja su obra|eni radi izvo|enja nastavka {ava Kontrola pripoja su~eoni B (S) ugaoni iukrsni C (I) ugaoni su~eoni ukrsni ostali Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Preporu~eno Preporu~eno Preporu~eno D (II) ugaoni su~eoni ukrsni ostali Preporu~eno Preporu~eno .1T emax=2 mm e≤0.5T emax=4 mm T/5 max 3 mm - Zazori izme|u elemenata u ugaonim i ukrsnim spojevima Zazor izme|u elemenata u max 1 0÷3 0.magnetna kontrola.2÷0.2T emax=5 mm e≤0.3 Uslovi za uklju~ivanje pripojnih zavara u {av.5T emax=2 mm T/10 max 1 mm - VK e≤0. 17.2 Uslovi u odnosu na `ljebove za zavarivanje Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva Minimalni zahtevi za kontrolu kvaliteta stranica `ljeba dobijenih termi~kim postupcima rezanja Smaknu}e elemenata iste debljine Obostrani zavar Jednostrani zavar Zavar na cevima B (S) su~eoni ugaoni iukrsni C (I) su~eoni su~eoni ukrsni ostali MK ili PK izuzev za niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 25 mm i nelegirane niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 50 mm e≤0.1T emax=2 mm e≤0.35 preklopnim spojevima. Tab.debljina obratka.vizuelna kontrola.penetrantska kontrola. PK.1T emax=3 mm e≤0.Jokovi} ZAVARIVANJE 119 17.

ili penetrantska kontrola (PK) 100% 50% 30% zavarenih spojeva od neferomagnetnih materijala. Uslovi u Tab. uklju~uju}i 20 mm sa svake strane.3. i to sve do 100%. . Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva B (S) su~eoni ugaoni ukrsni C (I) su~eoni ugaoni ukrsni D (II) su~eoni ugaoni ukrsni ostali Vizuelna i merna kontrola sa strane lica i 100% 100% 100% 100% 100% 100% nali~ja. ili glatka T≥6 mm T≥6 mm radiografska kontrola (RK) povr{ina 1) Procenat pregleda se udvostru~uje kod svih parcijalnih pregleda ako se otkriju nedozvoljene gre{ke. 4) Metode kontrole bez razaranja moraju da imaju takvu osetljivost da se mogu identifikovati grani~ne veli~ine gre{aka. 2) Merodavni su rezultati kontrole posle termi~ke obrade ukoloko je ona predvi|ena. 17. 17. Posle otklanjanja gre{aka kontrola tih mesta se ponavlja.4 Zahtevi za vrstu i obim1) kontrole2) bez razaranja4). a 50%3) 10%3) T≥6 mm 70% 50% najmanje 20 mm sa svake strane. uklju~uju}i 20 mm sa svake strane Ultrazvu~na kontrola (UK) zavarenih spojeva u 70% pojasu {irine jednake debljini materijala T. ako je pristupa~no. Tab. Magnetna kontrola (MK) zavarenih spojeva od feromagnetnih materijala. 3) 100% ukrsna mesta.Jokovi} ZAVARIVANJE 120 17.

33 . 34.H3. legure aluminijuma i proizvodi na njihovoj osnovi: serija standarda JUS C.061:1965 @ica i {ipke za zavarivanje Al i Al-legura.D0. Fizi~ka metalurgija.H3. M os k va.B0. Aluminijum. JUS C. Su d o str oe ni e.H3.016:1984 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje livenog gvo`|a 11.C2. Su d ostr o eni e. Mo s kva .015:1981 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje ~elika otpornih na puzanje. JUS C.010:1995. Tehnika zavarivanja metala.051:1991 @ica za zavarivanje gasnim plamenom niskougljeni~nih. 14. Zagreb 1976. 29. 23. 26. S pr av o~ ni k sv ar w i ka s ud o str o ite l q. JUS C. JUS C.306:1994 @ica i {ipke za zavarivanje od bakra i legura bakra. 25.074:1982 Elektrode za elektrootporno zavarivanje. 13. 35.060:1974 Postupak zavarivanja pod pra{kom-ozna~avanje pra{kova. V. Dopune 1972.H3. JUS K. Zavarivanje. 40. JUS C. Zavarivanje-tehnolo{ke podloge.H3. nelegiranih i niskolegiranih ~elika.C.010 Kiseonik. A. Definicije pojmova i naziva. Drobnjak. nelegiranih i niskolegiranih ~elika 9. R . Preporuka ISO/R 544-67 20. 1 9 7 0. 2.F1. K. 7. JUS C. 21.Jokovi} ZAVARIVANJE 121 18. JUS B1.011 Kiseonik. Dr e jz en{ to k. Reitze. Sigurnosni ure|aji protiv povratnog udara plamena.***. K o~er g in. 1 9 87 .H3. Dokument XIV-196-64 42.020:1982.C6. Klasifikacija gre{aka u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem metala.***. 32 . Ma {i nos tr o en ie. nelegiranih i niskolegiranih ~elika-ozna~avanje.F1. JUS H. A br a m ovi ~ i d r . 22. JUS K. Sva r ka v su d o str oe nii. M. Le ning r ad . 1987.M6. 19. Beograd. M a{i no str oe nie . K. K. 1 9 81 .D1. TMF Univerziteta u Beogradu. FTN. 36. 1992. Ma {in ostr o eni e.H3. K ont a kt na q s var k a. 8. Teni~ki uslovi za zavarene spojeve topljenjem na ~eliku. 39 .500:1970. LITERATURA 1. Fr ol ov a i d r . JUS C. 16. 5. JUS H. @iv~i}. V}s {a q { ko l a. 12. JUS C. C. JUS C. Mili}evi}. 38.001:1971.022:1984. Gumena creva za zavarivanje.017:1982 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje ner|aju}ih i visokolegiranih ~elika. 6. JUS C. Dru{tvo zavariva~a Hrvatske.F1. K oni w ev i d r . JUS C. Bakar. JUS C.***.D2. i JUS. JUS C. JUS C. Remenar. Op{ti konstrukcioni ~elici. B. 24. V. Zavarivanje. Pali}.H3. 41. R. L eni ng r a d . 1 9 8 3. IIW. Hase.011:1982 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje niskougljeni~nih. te~ni. 28.T3.H3.020:1970. Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje niskougljeni~nih.H3. 3.*** i JUS C. Sv ar ka. Sv ar o~n }e mat er i al } d l q d u g ov oj sv ar k i. 4.011:1982.M6. L enj ing r ad . V.F1. 10. W.C. legure bakra i proizvodi na njihovoj bazi: serija standarda JUS C. A. JUS C. JUS K. 30. Tehni~ka knjiga. 1981. B . JUS C. M. A. P. V. 18. 17. 31. M os k va.010:1982 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje ~elika.CO. .H3. Z.019:1985 Oblo`ene elektrode za REL navarivanje ~elika.H3. JUS C.052:1974 @ica za zavarivanje pod za{titom pra{ka.030:1986 Volframove elektrode za elektrolu~no zavarivanje u za{titi inertnih gasova i za zavarivanje i rezanje plazmom. \.C3. Baggerud.T3. . Essen. Hr e n ov. JUS.020:1987. gasoviti. Metalurgija zavarivanja. .020:1986 Acetilen. JUS H. Gorionici za ru~no gasno zavarivanje. r e zk a i p aj k a m eta l l o v. 15. JUS C.020:1982 Oblo`ena elektrode za REL zavarivanje-odre|ivanje koeficijenta iskori{}enja i konstanti topljenja.030:1986 Boce sa rastvorenim acetilenom pod pritiskom. 37. JUS G. 1 9 7 3.M6. JUS H.***.T3. 1 9 8 9.H3. Univerzitet u Novom Sadu. gasoviti.D2. Proizvodi od gume. T e o r eti ~es k ie o sn ov} sv ar k i.018:1986 Vodonik. Lehruch des Lichtogenschweissens. 27.***. t o m 1 . 1976. JUS C. Nivoi kvaliteta.

55. T3. E .035. Aluminijum i legure aluminijuma. Standardni zahtevi kvaliteta.Jokovi} ZAVARIVANJE 122 43. V. Radiografsko ispitivanje su~eonih spojeva ~eli~nih cevi debljine zida ispod 50 mm 57.Me|unarodno savetovanje. JUS C. JUS C. T3. E . ^elici. Radiografsko ispitivanje ~eli~nih su~eonih spojeva. F. Ma {in os tr o en ie. Ispitivanje stru~ne osposobljenosti zavariva~a. A . 055. JUS U. JUS EN 288-2:1995. McGraw-HillI International Editions. 040. Zavarivanje topljenjem. G r ` i mal |s k ij i d r . Zavarivanje. 44 . Zavarivanje pod pra{kom. Topitelji za lemljenje. Smith. 1 9 73 . V. JUS ISO 9592:1995. 46. Oblici i mere `ljebova za elektrolu~no zavarivanje oblo`enim elektrodama. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. M eta l l ur g iq. Elementarni zahtevi kvaliteta. 041. L o c ma no v. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. Dodatni materijali. Tehni~ki uslovi. Ni ko l a ev. Specifikacija tehnologije zavarivanja za elektrolu~no zavarivanje. 60. Flussmittel zum Loten metallischer Werkstoffe 71 I. New York. 66. Welding Skills and Technology. 68. 054. Op{ta pravila za zavarivanje topljenjem. L. N. L a{ k o. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. 49. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. Jokovi}. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. Mos k va. 65. 47. Mo sk va. . 70. JUS EN 287-2:1998. JUS C. 010:1985. 61. JUS C. JUS ISO 3834-3:1995. Ispitivanje razaranjem ~eli~nih spojeva zavarenih elektrolu~no ili gasno. 59. 45. JUS ISO 3834:1995-1. JUS C. M os k va. @. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. Kvalifikacija tehnologije elektrolu~nog zavarivanja aluminijuma i legura aluminijuma.051. 51. Op{ti zahtevi kvaliteta. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. P etr un in. Zavarene nose}e ~eli~ne konstrukcije. S pr a vo ~ni k p o pa j ke . S. S. 53. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. JUS ISO 3834-4:1995. Stanje razvoja i proizvodnje tvrdih lemova i `ica za zavarivanje na bazi bakra. 62. 048. 1 9 81 . JUS EN 288-4:1995. Sarajevo. P a jk a m eta l l o v. Zavarivanje topljenjem. Mo s kva 1 9 8 3. Indikatori kvaliteta snimka pri radiografskom ispitivanju zavarenih spojeva. Ispitivanje stru~ne osposobljenosti zavariva~a. Pr oe k tir ova ni e t eh no l og ii p aj ki m et al l i ~es ki h izd el ij. . T3. T3. 042. JUS C. JUS EN 287-1:1998. Uputstva za izbor i upotrebu. Radiografsko ispitivanje su~eonih spojeva ~eli~nih limova debljine do 50 mm. JUS C. T3. JUS H. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. JUS ISO 3834-2:1995. JUS C. Z9. T3. 1 9 8 4. T3. JUS EN 288-1:1995. Ispitivanje savijanjem lica i korena {ava. DIN 8511. T3. Kvalifikacija tehnologije elektrolu~nog zavarivanja ~elika. L. zavarivanje u za{titnom gasu i gasno zavarivanje ~elika. 54.priprema uzoraka za ispitivanje mehani~kih osobina ~istog vara. 48.E7. 1986. M a{i no str o eni e. JUS EN 288-3:1995. G . . N. T3. 63. Hr qp in. S pr av o~n i k pa q l | wi k a.052. Ispitivanje popre~nim bo~nim savijanjem. JUS C. 67. 52. 64. 1983. 69. 58.150. 50. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. Postupci kontrole kvaliteta 56. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. Me tal l ur g i q. D. L a{ k o i d r .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful