Mr @ivko Jokovi}, dipl ing

ZAVARIVANJE, LEMLJENJE I METALIZACIJA

Novi Sad, 2003

Jokovi}

ZAVARIVANJE

I

PREDGOVOR
Knjiga pod nazivom Zavarivanje prvenstveno je namenjena studentima Visoke tehni~ke {kole strukovnih studijau Novom Sadu kao osnovna literatura za predmete Zavarivanje, Livenje i zavarivanje, Obrada oblikovanjem i Obrada metala. U knjizi su obra|eni konvencionalni kao i ređe korišćeni postupci zavarivanja, zavarivački materijali, metalurgija zavarivanja, proračun zavarenih spojeva i kontrola zavarenih spojeva. Takođe su obrađeni postupci termičkog sečenja metala. U delu knjige posvećenoj lemljenju obrađeni su teoriski principi spajanja materijala lemljenjem, postupci lemljenja, oprema za lemljenja i tehnologija lemljenja. U poglavlju o metalizaciji obrađeni su postupci metalizacije, uređaji i materijali za metalizaciju. Zbog obima materije koja se obra|uje nije bilo mogu}nosti da se u knjizi detaljnije obrade pojedine teme interesantne za praksu. Bez obzira na to knjiga ipak sadr`i relativno veliki broj podataka koji su provereni u praksi i verovatno }e koristiti i in`enjerima u praksi proizvodnje zavarenih i zalemljenih konstrukcija. In`enjerima i stru~njacima iz prakse bi}u veoma zahvalan na sugestije i predloge koji mogu dovesti do pobolj{anja kvaliteta ove knige u slede}im izdanjima. Izvinjavam se ~itaocima zbog eventualnih tehni~kih i {tamparskih gre{aka.

U Novom Sadu, novembar 1999

Autor

Jokovi}

ZAVARIVANJE

I

SADR@AJ _________________________________________ 1. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA _________________________________________ 1
1.1 1.2 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 3.1 3.2 3.3 3.4 4.1 4.2 4.3 4.4 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 6.1 6.2 6.3 ________________________________________________ Fizi~ki osnovi i klasifikacija ________________________________________________ 1 ____________________________________________ Toplotni procesi pri zavarivanju ____________________________________________ 3 ________________________________________________________________ ___________________________________ Uvod ___________________________________________________________________ 5 ________________________________________________________ Osnovni materijali ________________________________________________________ 5 ________________________________________________________ Dodatni materijali ________________________________________________________ 6 Netopive elektrode za zavarivanje u za{titnom gasu ___________________________ 9 Netopive elektrode za elektrootporno zavarivanje _____________________________ 9 _______________________________________________ Pra{kovi za EPP zavarivanje _______________________________________________ 9 ______________________________________________ Gasovi za gasno zavarivanje______________________________________________ 10 _______________________________________________________________ Kiseonik _______________________________________________________________ 10 __________________________________________________________ Za{titni gasovi __________________________________________________________ 10 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 11 Prenos energije kroz luk i zagrevanje katode i anode _________________________ 11 _________________________________ Uspostavljanje i gorenje zavariva~kog luka _________________________________ 12 _______________________________________ Prenos metala u zavariva~kom luku _______________________________________ 14 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 15 __________________________________________________ Re`imi REL zavarivanja __________________________________________________ 15 ________________________________________ Izvo|enje spojeva REL postupkom ________________________________________ 18 REL _____________________________________ Modifikovani postupci REL zavarivanja _____________________________________ 19 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 22 Ure|aji za EPP zavarivanje _______________________________________________ 22 _______________________________________________ Re`imi elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom ______________________________ 24 ______________________________________________ Izvo|enje zavarenih spojeva ______________________________________________ 26 ________________________________________________________ Monta`a spojeva________________________________________________________ 28 __________________________________ Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom __________________________________ 28 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 29 argonaZavarivanje topivom elektrodom u za{titi argona- MIG postupak _______________ 29 ugljendioksida dioksidaZavarivanje topivom elektrodom u za{titi ugljendioksida- MAG postupak ________ 31

_____________________________________________ 2. ZAVARIVA^KI MATERIJALI _____________________________________________ 5

___________________________________________________ 3. ZAVARIVA^KI LUK ___________________________________________________ 11

4. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE - REL __________________________ 15

5. ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE POD PRA[KOM - EPP __________________ 22

6. ZAVARIVANJE U ATMOSFERI ZA[TITNIH GASOVA ______________________ 29

11 9.Jokovi} ZAVARIVANJE II 6.1 7.1 9.10 9.7 9.4 7.3 8.9 9.1 gasaZavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnog gasa.2 8.WIG _____________ 35 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 37 plamen________________________________ ______________________________________________________ Zavariva~ki plamen______________________________________________________ 37 zavarivanja________________________________ ___________________________________ Oprema za izvo|enje gasnog zavarivanja___________________________________ 38 _____________________________________ Problemi u tehnici gasnog zavarivanja _____________________________________ 40 ______________________________________ Parametri re`ima gasnog zavarivanja ______________________________________ 40 ________________________________________________________________ __________________________________ Uvod __________________________________________________________________ 43 _________________________________ Ure|aji za zavarivanje elektri~nim otporom _________________________________ 44 __________________________________ Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom __________________________________ 44 _________________________________ Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom _________________________________ 46 _________________________________________________ Zavarivanje pod troskom _________________________________________________ 50 _____________________________________________ Aluminotermijsko zavarivanje _____________________________________________ 51 _____________________________________________________ Liva~ko zavarivanje _____________________________________________________ 51 _________________________________________ Zavarivanje elektronskim snopom _________________________________________ 52 ____________________________________________________ Zavarivanje plazmom ____________________________________________________ 52 _____________________________________________________ Zavarivanje laserom _____________________________________________________ 53 _____________________________________________________ Kova~ko zavarivanje_____________________________________________________ 53 ________________________________________ Zavarivanje elektri~nom indukcijom ________________________________________ 53 _____________________________________________________ Zavarivanje trenjem _____________________________________________________ 53 ____________________________________________________ Hladno zavarivanje ____________________________________________________ 54 _______________________________________________ Zavarivanje ultrazvukom _______________________________________________ 55 Zavarivanje difuzijom __________________________________________________ 55 __________________________________________________ ________________________________________________________ Struktura {ava ________________________________________________________ 56 ___________________________________________ Struktura zone uticaja toplote ___________________________________________ 57 __________________________________________ Apsorpcija gasova u {avovima __________________________________________ 58 __________________________________________ Prsline u zavarenim spojevima __________________________________________ 59 _______________________________________ Predgrevanje osnovnog materijala _______________________________________ 61 ___________________________________________________________ Zavarljivost ___________________________________________________________ 62 _____________________________________________________ Probe zavarljivosti _____________________________________________________ 62 Uvod ________________________________________________________________ 64 ________________________________________________________________ _______________________________________________ 7.2 7.2 9.6 9. RE\E KORI[]ENI POSTUPCI ZAVARIVANJA ____________________________ 50 __________________________________ 10.7 10.4 9.3 7.5 10.8 9.3 10.1 8. PRORA^UN ZAVARENIH SPOJEVA ____________________________________ 64 .4 9.6 10.12 10.4 7.4 10. GASNO ZAVARIVANJE _______________________________________________ 37 ____________________________________ 8.2 10.1 10. METALURGIJA ZAVARIVANJA ^ELIKA__________________________________ 56 ____________________________________ 11.7 11.5 9.5 8.3 9. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE ____________________________________ 43 RE\ 9.

1 14.3 13.2 14. LEMLJENJE ________________________________________________________ 90 ______________________________________ 15.3 16.1 12.4 14.5 16.1 16.1 15. NAVARIVANJE I METALIZACIJA ______________________________________ 103 16.3 13.1 13.2 11.4 16. KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA __________________________ 71 ________________________________________________ 13. PRILOG B: TEHNI^KI USLOVI ZA ZAVARENE SPOJEVE IZVEDENE ZAVARENE _______________________________________________ TOPLJENJEM NA ^ELIKU _______________________________________________ 118 _______________________________________________________ 18. TERMI^KO REZANJE ________________________________________________ 85 ________________________________________________________ 14.2 15.2 12.6 15.4 14.2 13.3 16.3 12.7 16.2 16. PRILOG A: ZAVARENI SPOJEVI OSTVARENI TOPLJENJEM NA ^ELIKU _ 109 17.3 14. LITERATURA _______________________________________________________ 121 .5 14.8 ____________________________________ Prora~un stati~ki optere}enih {avova ____________________________________ 65 Prora~usn Prora~usn dinami~ki optere}enih ugaonih {avova__________________________ 69 ______________________________________________ Kvalitet zavarenih spojeva ______________________________________________ 71 __________________________________________ Gre{ke u zavarenim spojevima __________________________________________ 78 Kontrola zavarenih spojeva posle zavarivanja _____________________________ 80 Oksiacetilensko rezanje ________________________________________________ 85 ________________________________________________ _____________________________________________________ Rezanje plazmom _____________________________________________________ 88 ___________________________________________________ Elektrolu~no rezanje ___________________________________________________ 88 ___________________________________________ Termi~ko rezanje pod vodom ___________________________________________ 89 ________________________________________________________________ Uvod ________________________________________________________________ 90 lemom______________________________ Kva{enje osnovnog materijala te~nim lemom______________________________ 91 _____________________________________________________ Postupci lemljenja _____________________________________________________ 92 ______________________________________________________________ Lemovi ______________________________________________________________ 99 _____________________________________________________________ Topitelji _____________________________________________________________ 100 _________________________________________________ Tehnologija lemljenja _________________________________________________ 101 _______________________________________________________________ Uvod _______________________________________________________________ 103 ___________________________________________________ Navarivanje metala ___________________________________________________ 103 _________________________________________________________ Metalizacija _________________________________________________________ 104 ____________________________________________________________ I″ {avovi ____________________________________________________________ 109 _________________________________________________ Spojevi sa ″V″ {avom _________________________________________________ 109 _______________________________________________ Spojevi sa ″θ V″ {avom _______________________________________________ 110 _________________________________________________ Spojevi sa ″X″ {avom _________________________________________________ 111 _________________________________________________ Spojevi sa ″K″ {avom _________________________________________________ 111 Spojevi sa ″U″ {avom _________________________________________________ 112 _________________________________________________ _________________________________________________ Spojevi sa ″J″ {avom _________________________________________________ 113 Pribli`ne povr{ine popre~nih preseka nekih {avova _______________________ 115 12.Jokovi} ZAVARIVANJE III 11.6 16.

elektrode. Amplituda ovih oscilacija se pove}ava sa porastom temperature a u~estalost zavisi od me|uatomskih sila /1/. Zavarivanje pritiskom se mo`e izvoditi na sobnoj temperaturi ili na povi{enim temperaturama da bi se pove}ala plasti~nost tj. osnovna karakteristika spojeva koji su ostvareni zavarivanjem i lemljenjem je kontinuitet (neprekidnost) kristalne strukture izme|u elemenata koji su spojeni. Zavarivanje topljenjem mo`e da bude sa dodavanjem ili bez dodavanja drugog dodatnog materijala. a-obratci pre spajanja. 1. Srednje rastojanje izme|u dva susedna atoma u kristalnoj re{etki naziva se parametar re{etke. Pri lemljenju se me|uatomske veze uspostavljaju izme|u atoma lema. S obzirom na na~in zavarivanja postupci zavarivanja se dele na /2/: Postupci zavarivanja pritiskom.1. lemljenjem i lepljenjem. b-zavareni spoj posle kristalizacije. Ovo se mo`e ostvariti na dva na~ina: • Dejstvom pritiska koji izaziva lokalnu deformaciju neravnina na ~eonim povr{inama. koji u zavisnosti od toplotnog izvora mogu biti: . 1.1 Fizi~ki osnovi i klasifikacija Spajanje elemenata konstrukcija se mo`e ostvariti zavrtnjevima. Za svaki metalni materijal se mo`e konstruisati dijagram zavisnosti izme|u pritiska i temperature neophodnih za zavarivanje bez topljenja. i atoma obradaka.2. smanjila sila neophodna za ostvarivanje zavarenog spoja.3.1. Sl. ravanske i zapreminske gre{ke i oscilacije atoma oko ravnote`nih polo`aja. koji pripadaju razli~itim obratcima dovedu na me|usobno rastojanje koje je jednako parametru re{etke tj. Sl. Veze ostvarene zavrtnjevima. Prema tome. na rastojanje na kome deluju me|uatomske sile. FIZI^KI OSNOVI ZAVARIVANJA 1. Sl. 1. b-spoj posle dejstva pritiska. Pri razdvajanju elemenata koji su spojeni razdvojivim vezama ne dolazi do njihovog o{te}enja a pri razdvajanju elemenata koji su spojeni zavarivanjem oni se o{te}uju. U realnim metalima i legurama kristalna struktura nije idealna ve} se javljaju ta~kaste. zakovicama.2 [ema obrazovanja zavarenog spoja topljenjem. a-lokalno topljenje osnovnog materijala u zoni spoja. Metali i legure u ~vrstom stanju imaju kristalnu strukturu koja se karakteri{e periodi~nim rasporedom atoma u ~vornim mestima prostorne kristalne re{etke. Sl. Da bi se izme|u dva obratka ostvario zavareni spoj neophodno je da se grupa atoma. [ema zavarivanja metala pritiskom.1.1. c-spoj posle rekristalizacije.1.1 Sl. lemljenjem i lepljenjem su razdvojive veze a veze ostvarene zavarivanjem su nerazdvojive. zakovicama. zavarivanjem. linijske. koji se nalazi izme|u spojenih obradaka. Njegova vrednost za ve}inu tehni~ki zna~ajnih metala i legura je (3÷5)x10-8 cm i predstavlja rezultat ravnote`e odbojnih sila pozitivno naelektrisanih jona i privla~nih sila izme|u masa . • Lokalnim topljenjem u okolini spoja i kristalizacijom rastopa. Sl.

preklopno zavarivanje (ta~kasto. nje pritiskom na niskim temperaturama. * liva~ko zavarivanje. Postupci zavarivanja topljenjem u funkciji od na~ina zagrevanja su: * gasno. -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi CO2-MAG (CO2). b-elektrolu~no zavarivanje u za{titnom ili aktivnom gasu: -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi inertnih gasova-MIG -zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnih gasova-TIG (WIG).nije mogu}e zavarivanje. Kod postupaka zavarivanja topljenjem zajedni~ke pojave su: toplotni procesi (zagrevanje i hla|enje). 4. Kod postupaka zavarivanja pritiskom nema te~nih faza ali se javljaju znatna pritisna naprezanja. * hladno. strukturne promene * kova~ko. strukturne promene u osnovnom materijalu i u {avu. * indukciono. odvijanje hemijskih reakcija na grani~nim povr{inama u sistemu metal-{ljaka-atmosfera.4 Brzine zavarivanja pojedinim postupcima. e-elektrolu~no zavarivanje ugljenim elektrodama. . 1. top-ljenje osnovnog i dodatnog materijala.3. * zavarivanje pod troskom. * zavarivanje elektronskim snopom. 2. kristalizacija rastopljenog metala i {ljake. * elektrolu~no: a-elektrolu~no zavarivanje u atmosferi vazduha: Sl. d-elektrolu~no zavarivanje atomizovanjem u mlazu vodonika.Jokovi} ZAVARIVANJE 2 * aluminotermijsko. turama. * difuziono. * gasno. * elektrootporno: su~eono zavarivanje (zbijanjem i varni~enjem). * ultrazvu~no. Zavisnost izme|u pritiska i temperature -zavarivanje golom elektrodom. Sl. * zavarivanje plazmom i * zavarivanje laserom. -zavarivanje topivom elektrodom u atmosferi vodene pare.zavarivaelektrodom -REL. kompleksnim fizi~ko-hemijskim pojavama koje su specifi~ne za pojedine postupke zavarivanja. varivanje pritiskom na povi{enim tempera-gravitaciono elektrolu~no zavarivanje. deformacije. 3. * zavarivanje eksplozijom. Proces zavarivanja je pra}en Sl.za-zavarivanje polo`enom elektrodom. bradavi~asto i {avno). toplotne dilatacije. 1.zavarivanje topljenjem.1. potrebnih za zavarivanje `eljeza tehni~ke ~is-ru~no elektrolu~no zavarivanje oblo`enom to}e. * aluminotermijsko zavarivanje. c-elektrolu~no zavarivanje pod za{titnim prahom-EPP. odvijanje hemijskih reakcija u te~nim fazama (metal i {ljaka).

srednje debljine ima dve grani~ne paralelne povr{-ine na relativno malom rastojanju. prema du`ini delovanja. Raspodela temperature tj. [ W].trenutni i sa neprekidnim dejstvom.Jokovi} ZAVARIVANJE 3 u osnovnom materijalu i u {avu i toplotne dilatacije. pokretni i brzopokretni. koeficijent temperaturne provodljivosti a=λ/cv. Karakteristike toplotnih procesa. toplotno-fizi~kim osobinama i izvora toplote. plo~a Toplota koja se dovodi za topljenje dela osnovnog materijala i dodatnog materijala ili za zagrevanje osnovnog materijala do temperature maksimalne plasti~nosti.6 Termi~ki ciklus zavarivanja. odvijanje u relativno maloj zapremini ili odvijanje u specifi~noj atmosferi. 1. Me|u velikim brojem mogu}ih raspodela toplote mogu se na}i one raspodele koje u najve}em stepenu odgovaraju raspodeli toplote pri pojedinim procesima zavarivanja: . prema polo`aju u odnosu na neku ta~ku. Sl. mo`e se dobiti ve}i broj raspodela toplote u zagrevanim telima koje se mogu matemati~ki definisati. velika brzina. Da bi se mogle predvideti ove promene neophodno je poznavati temperaturu i njenu promenu u toku vremena u datoj ta~ki osnovnog materijala. polubeskona~no telo ima samo jednu grani~nu povr{inu na kojoj deluje toplotni izvor. tanka plo~a ima dve grani~ne povr{ine na malom rastojanju tako da je temperatura po debljini izjedna~ena i {tap sa cilindri~nom grani~nom povr{inom kod koga je raspodela temperature po preseku ujedna~ena. deformacije i pojavu sopstvenih napona. prostiranje toplote u zavarenom spoju zavisi od: Oblika i mera zavarene konstrukcije. Toplotno-fizi~ke osobine metala koje uti~u na raspodelu toplote su /4/: specifi~na toplota c [J/kg C]. izaziva strukturne promene u zoni uticaja toplote. u razmatranjima toplotnih procesa koriste se Sl. a mogu da budu: prema vrsti raspodele. Toplotno-fizi~kih osobina osnovnog materijala. Kombinacijom navedenih ra~unskih {ema sa ra-zli~itim Sl. zapreminski toplotni kapacitet cv [J/m3K]. 1. B i C.koncentrisani u ta~ku ili sa nekom zakonitom raspodelom. koeficijent provo|enja toplote λ [W/m K]. Izvori toplote imaju snagu q.1. Sl. strukturne promene.5 Promena temperature pri zavarivanju u ta~kama A. Ovo zagrevanje i hla|enje izazivaju: topljenje. sa navedenim osobinama. rekristalizaciju.nepokretni. koeficijent povr{inskog odavanja toplote zra~enjem i konvekcijom α.2 Toplotni procesi pri zavarivanju ra~unske {eme zagrevanog tela. S obzirom da su oblici i mere zavarenih konstrukcija veoma raznoliki. Kod ve}ine postupaka zavarivanja osnovni materijal se zagreva do temperature tople plasti~ne deformacije ili iznad temperature topljenja i ponovo se hladi do sobne temperature. Osobina toplotnog izvora. hemijskih reakcija u te~noj fazi i strukturnih promena u ~vrstoj fazi su: relativno visoka temperatura. kao {to su /3/: beskona~no telo koje nema ni jednu grani~nu povr{inu koja uti~e na prostiranje toplote u telu. [W/m2 K]. [m2/s].

1. Ova zavisnost se naziva termi~ki ciklus zavarivanja. • Maksimalna temperatura na koju se ta~ka zagreva.5÷1 m) ili kratkim slojevima. TD-dozvoljena temperatura.1.u ta~ki 1 koja se nalazi u . • Vreme zadr`avanja iznad odre|ene temperature. III i IV. TMs.7 Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom zavarivanju sa duga~kim slojevima.redosled slojeva. Re{avanjem matemati~kih izraza ovih raspodela mogu se dobiti vrednosti temperature u pojedinim ta~kama u funkciji od vremena Sl. I. Termi~ki ciklus zavarivanja daje zna~ajne informacije o promeni temperature u datoj ta~ki u toku procesa zavarivanja kao {to su: • Temperatura predgrevanja To.dozvoljeno vreme. Sl.u ta~ki 2 koja se nalazi u blizini povr{ine {ava. Sl. • su~eonom elektrootpornom zavarivanju odgovara ra~unska {ema za pokretni povr{inski izvor toplote. Ovi parametri termi~kog ciklusa zavarivanja bitno uti~u na promenu struktu-re i osobina u ZUT.6. 1. b. τz.10.5.temperatura β→γ transformacije (β. II.temperatura po~etka austenitno→martenzitne transformacije.1. • su~eonom elektrolu~nom zavarivanju dve tanke plo~e u jednom prolazu odgovara ra~unska {ema za pokretni linijski izvor toplote u tankoj plo~i. Sl.8 Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom zavarivanju sa kratkim slojevima. Sl.nemagneti~ni ferit). Sl. 4. Termi~ki ciklus pri vi{eslojnom za-varivanju zavisi i od toga da li se zavari-vanje izvodi sa du-ga~kim (zavarivanje po ~itavoj du`ini 0. a. • Brzina hla|enja.1 Sl. τD. • Brzina zagrevanja.Jokovi} ZAVARIVANJE 4 • elektrolu~nom navarivanju na povr{inu masivnog tela ili debele plo~e odgovara ra~unska {ema za pokretni ta~kasti izvor toplote na povr{ini polubeskona~nog tela. blizini korena. TAc3.

04 37÷52 E nava se na osnovu hemijskog sasta0. 2.55 0. pomo}ni materijali.05 37÷52 duzimati posebne mere predostro`C 0.1 ^elici za zavarene konstrukcije prema dokumentu IIS/IIW-367-71 Kvalitet ~elika B C Zatezna ~vrsto}a.50 0. Ni-legure. Mg-legure. Tab. nosti pri zavarivanju ako je C≤0.60 0.05 0. mostogradnji. 0. Tab. Tab.2 Hemijski sastav ~elika za zavarene konstrukcije.20 1. 27 (-10oC) ^elici otporni prema efektu zareza.50 0. 29 (0oC) o 27 (-30 C) D 27 (-25oC) ^elici otporni prema efektu zareza.55 0.04 0.2 Osnovni materijali Osnovni zavariva~ki materijali su materijali koji se spajaju zavarivanjem i to mogu biti svi metali i legure koji su na{li primenu u tehnici i industriji. 0.50 0.60 0. J 27 (0oC) Primedba Za konstrukcije od srednje debelih materijala podvrgnute normalnim optere}enjima.60 0.41 i debljina d≤37 mm.22%. D Ekvivalentni sadr`aj ugljenika.1 ) Cekv=C+Mn/6+(Cr+Mo+V)/5+(Ni+Cu)/15 Op{ti konstrukcioni ~elici za izradu zavarenih konstrukcija dati su u standardu JUS C.40 0.45 i debljina d≤25 mm. transportnih sredstava i sli~no.05 0. netopive elektrode. duzimati posebne mere predostro`Kvalitet Rm Maksimalni sadr`aj leg. Osnovni kriterijum za izbor ~elika za navedene svrhe je `ilavost.05 37÷52 Cekv≤0.05 0.24 1.60 0. Za ~elike sa zateznom ~vrsto}om 37÷52 daN/mm2 nije potrebno preTab.55 0.22 1.1 Uvod Pod zavariva~kim materijalima podrazumevaju se materijali koji su neophodni za formiranje zavarenog spoja. 1J≈0.04 50÷70 nosti pri zavarivanju ako je C≤0. Cu i Cu-legure. Od najve}eg zna~aja su: legure `eleza (~elik i sivi liv).24 1.B0.50 0. 2.04 50÷70 va osnovnog materijala po izrazu: ( 2 .22 1.24 1. dodatni materijal.04 0.04 50÷70 tako|e prema preporuci IIW. Ovo ne zna~i da se i ~elici drugih kvaliteta ne mogu koristiti kao osnovni zavariva~ki materijal. daN/mm2 37÷52 50÷70 @ilavost. ZAVARIVA^KI MATERIJALI 2. Ne preporu~uje se ispitivanje `ilavosti. 2.500. energetski materijali i materijali za li~nu i op{tu za{titu. dok hemijski sastav uti~e na mere predostro`nosti koje treba primeniti pri zavarivanju. izra~u0.50 0.55 0.22 1. hidrotehnici.13 daN⋅m/cm2.40 0.20%. . Me|unarodni institut za zavarivanje (IIW) dao je preporuke za izbor ~elika za izradu zavarenih konstrukcija u visokogradnji.04 0.05 50÷70 50÷70 daN/mm2 nije potrebno pre0. jer se one najvi{e koriste kao konstrukcioni materijali i najve}i broj zavarenih spojeva se upravo izvodi na ovim legurama. To su: osnovni materijal. 2.20 1. 0.05 0.06 37÷52 Za ~elike sa zateznom ~vrsto}om B 0. gradnji rezervoara. ρ2V. Od navedenih materijala najve}i zna~aj imaju legure `eleza.Jokovi} ZAVARIVANJE 5 2. Ispitivanje `ilavosti se vr{i na [arpi-V epruveti dubine `ljeba 2 mm. Al i Al-legure. 39 (-20oC) 27 (-50oC) ^elici izuzetno velike otpornosti prema E 27 (-40oC) 39 (-40oC) krtom lomu 1. ~elika daN/mm2 C Mn Si S P Cekv≤0. elemenata u %.04 0.

[ljaka predstavlja sme{u oksida metala koja ima ni`u ta~ku topljenja od metala {ava (kod elektroda za zavarivanje ~elika {ljaka se topi na 1100÷1200oC) i manju specifi~nu masu.0261 ^.05 0.05 0.0363 ^.045 0. Al-Mg. Jezgro elektrode od ~elika se izra|uje od ugljeni~nog. oC +20 +20 0 -20 +20 0 -20 +20 0 -20 +20 0 -20 2.05 0.0481 ^. 9.55 1. sadr`aj legiraju}ih elemenata. legura bakra.045 0.045 0.3 Dodatni materijali Dodatni materijali u~estvuju u formiranju zavarenog spoja tj.20 0. nalazi se na povr{ini te~nog metala u {avu i {titi ga od {tetnog uticaja gasova iz vazduha. aluminijuma i njegovih legura su definisani u odgovaraju}im standardima /5.22 0. granit. J 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 Temeratura. ulaza u njegov sastav. mora da sadr`i: hematit. Tab.0362 ^.0483 ^.0482 ^.05 0. kvarc.55 1.045 0. jezgro se proizvodi livenjem.17 0.045 0. Al-Si-Mg i dr. 2.045 0. Metalno jezgro oblo`enih elektroda je pre~nika 2÷6 mm.20 0. uz istovremeno izvla~enje oksida iz {ava i njihovo vezivanje.5 Rm daN/mm2 34÷42 37÷45 37÷45 37÷45 42÷50 42÷50 42÷50 44÷54 44÷54 44÷54 52÷62 52÷62 52÷62 @ilavost ρ2V. Kod legura koje nemaju sposobnost deformisanja u hladnom stanju. 12/. Da bi obloga elektrode mogla da obrazuje {ljaku. Jezgra elektroda za REL zavarivanje aluminijuma i njegovih legura izra|uju se od niskolegiranog Al i legura Al-Mn.3 Konstrukcioni ~elici za zavarene konstrukcije. fluorit i druge minerale.0361 ^. Oksidi osnovnog metala i legiraju}ih elemenata.10. Novoobrazovani oksidi isplivavaju na povr{inu {ava i vezuju se u {ljaku. legiranog i visokolegiranog ~elika ~iji je hemijski sastav propisan odgovaraju}im standardima /8. manganovu rudu.045 0.1 Elektrode za REL zavarivanje Elektrode za REL postupak zavarivanja mogu da budu gole i oblo`ene. 2. tako da smanjuje brzinu hla|enja {ava.15 0. /14/.05 0. sumpor. azot.05 0.06 0. Ovim se produ`ava vreme za metalur{ke i hemijske reakcije izdvajanja nepo`eljnih legiraju}ih elemenata i gasova (kiseonik. proizvodi se od legura na bazi `eleza. rutil. Gole elektrode se skoro i ne upotrebljavaju za REL zavarivanje zbog problema odr`avanja stabilnog luka i nedovoljnog kvaliteta zavarenog spoja.045 0.0461 ^. [ljaka ima relativno malu toplotnu provodnost.55 1. % C P S Si Mn 0.20 0.B0.05 0. Oblogu elektroda za REL zavarivanje sa~injavaju organske i mineralne materije i vezivno sredstvo.5 0.20 0.045 0.045 0. Oznaka ^.0563 Max.05 0.500 /7/.045 0. Oblo`ene elektrode se sastoje od metalnog jezgra kru`nog popre~nog preseka i nemetalne obloge. Jezgra za elektrode koje se koriste za zavarivanje bakra i njegovih legura izra|uju se od niskolegiranog bakra i bronzi /13/. fosfor) i nemetalnih uklju~aka iz {ava. mramor.17 0.045 0. raspodeljuju se izme|u troske i {ava.0561 ^.045 0.5 0. To su: elektrode i elektrodne `ice. Zbog toga je ona pri zavarivanju te~na.22 0. Elementi koji vr{e .3.20 0.045 0. Dezoksidacija i legiranje rastopa.045 0.0562 ^.Jokovi} ZAVARIVANJE 6 Osnovni zavariva~ki materijali na bazi bakra. 11. bakra i aluminijuma hladnim izvla~enjem. Tab. Uloga obloge elektrode je vi{estruka: Obrazovanje {ljake.17 0.0462 ^.05 0. JUS C. koji se obrazuju u toku topljenja elektrode i osnovnog materijala.20 0.0463 ^. 6/ . Al-Si.20 0.045 0. a iz {ava se mogu ukloniti dodavanjem u oblogu elemenata koji imaju ve}i afinitet prema kiseoniku.

Za obavljanje ove funkcije. Ostale osobine ovih elektroda su sli~ne osobinama elektroda sa kiselom oblogom na bazi `elezooksida. rad sa reletivno velikim ja~inama struje zavarivanja. naro~ito u polo`enom polo`aju. manganoksid.oznaka C. Primena: Za rad sa jednosmernom i naizmeni~nom strujom. zatim silikate i fero-legure. Legiranje {ava. u oblogu se dodaju: skrob. * Elektrode sa baznim karakterom obloge. Zavariva~ki luk je nestabilan u vazduhu jer se u njemu nalaze gasovi sa relativno velikim potencijalom jonizacije (≈15 V) i pare metala koji tako|e imaju relativno veliki napon jonizacije (≈8V). Zbog toga se u oblogu dodaju minerali koji sadr`e alkalne i zemnoalkalne elemente (Na. Op{te karakteristike ovih elektroda su: relativno velika brzina topljenja. zatim sadr`i i fero-mangan i fero-silicijum. u sastav obloge kod ovih elektroda ulazi i titan-oksid u koli~ini do 35%. Pored `elezo-oksida. Da bi se spre~ilo prodiranje azota i kiseonika u {av. [avovi izvedeni bazi~nim elektrodama imaju mali sadr`aj vodonika (ako su elektrode bile suve tj. K.05% za umirene. Ca) sa manjim naponom jonizacije (≈2÷3V).6% vlage) tako da su otporne na pojavu vru}ih i hladnih prslina. celuloza. sa ili bez mangan-oksida. * Elektrode sa oksidnim karakterom obloge. Al. Dubina uvara je mala. imaju relativno veliku brzinu topljenja i veliku dubinu uvara. u oblogu se dodaju materije koje se na temperaturi zavarivanja razla`u uz obrazovanje znatne koli~ine gasova. mada se mogu koristiti i za ostale polo`aje zavarivanja. Povr{ina {ava je neravna i naborana. Uglavnom se koriste za izvo|enje unutra{njih ugaonih {avova ~ije mehani~ke osobine nisu va`ne. {ljaka je te~ljivija nego kod kiselih elektroda na bazi `elezo-oksida i lako se skida posle o~vr{}avanja. na bazi oksida `eleza. te~an metal u {avu je relativno hladan. dekstrin. Elektrode sa baznom {ljakom imaju srednju dubinu uvara i pogodne su za zavarivanje u svim polo`ajiama u prostoru. mangan-oksida i fero-mangana. /16/. odnosno od 0. celulozu iz pamuka). Obloga rutilnih elektroda sad`i mineral rutil. 3. Obrazovanje za{titne atmosfere oko zone zavarivanja. Osetljvost na tople prsline je izra`ena naro~ito kod ugaonih spojeva.06% za neumirene ~elike. relativno gusta u te~nom stanju a lako se skida posle o~vr{}avanja. Obloga je relativno debela.oznaka AR. kompaktna i veoma se lako skida. velika dubina uvara. Obloga kod ovih elektroda je uglavnom debela. Obrazuje se relativno mala koli~ina {ljake koja se lako skida. Ovaj tip elektroda se koristi za zavarivanje u svim polo`ajima u prostoru. i Ti i dodaju se u oblogu u obliku ferolegura.oznaka A. tako da je {ljaka baznog karaktera. Mn. Ovi elementi pove}avaju koncentraciju jona u stubu luka i pove}avaju stabilnost njegovog gorenja.Jokovi} ZAVARIVANJE 7 dezoksidaciju su Si. mo`e se izvesti preko obloge u koju se dodaju odgovaraju}e ferolegure ili ~isti metali za legiranje. silicijumdioksid i feromangan kao dezoksidaciona sredstva. [ljaka je izrazito kiselog karaktera. [avovi . 4. {ljaka se lako skida. * Elektrode sa rutilnim karakterom obloge. niskolegiranih ~elika i ~elika sa pove}anim sadr`ajem ugljenika i sumpora u odnosu na niskougljeni~ne nelegirane ~elike koji imaju dobru zavarljivost.oznaka B Obloga ovih elektroda sadr`i znatnu koli~inu kalcijum-karbonata ili magnezijum-karbonata i kalcijum fluorita. Jonizacija vazdu{nog prostora u zavariva~kom luku. sa peko 95% TiO2. * Elektrode sa celuloznim karakterom obloge. prirodne silikate i fero-legure kao dezoksidaciona sredstva. nisu sadr`ale vi{e od 0.24% a sadr`aj sumpora ve}i od 0. pri horizontalno-vertikalnom i vertikalnom polo`aju zavarivanja i pove}ava se ako je sadr`aj ugljenika ve}I 0. * Elektrode sa kiselim karakterom obloge rutilnog tipa. tako da je povr{ina o~vrslog {ava neravna. mramor i magnezit. Oblogu ovih elektroda sa~injavaju oksidi `eleza. koji {tite zonu zavarivanja. Prema hemijsko-metalur{kom karakteru obloge vr{i se i podela eletroda na /15/: * Elektrode sa kiselim karakterom obloge na bazi oksida gvo`|a. Predvi|ene su za rad sa jednosmernom strujom na + polu a za rad sa naizmeni~nom strujom sastav obloge se mora posebno podesiti. Obloga elektroda celuloznog tipa sadr`i znatnu koli~inu organskih materija (drvnu celulozu.oznaka R i RR. u cilju pobolj{anja mehani~kih osobina. Koriste se za zavarivanje niskougljeni~nih nelegiranih ~elika relativno velike debljine.

* Elektrode sa posebnim vrstama obloge. 2.Elektrode sa dubokim prodiranjem. jer sadr`e relativno veliku koli~inu vode. Kao vezivno sredstvo koristi se vodeno staklo. Kod klasi~nih elektroda za REL zavarivanje stepen iskori{}enja je 0.oznaka S. Stepen iskori{}enja elektrode predstavlja odnos te`ine dodatnog materijala koji je u{ao u sastav {ava prema istopljenoj te`ini metalnog jezgra elektrode /17/. koja je pobakarisana. .3.0 i koeficijent topljenja od 12÷20 g/A h zahvaljuju}i `eleznom prahu koji se stavlja u oblogu.2 Proizvodnja oblo`enih elektroda za REL zavarivanje Jezgro elektrode za REL zavarivanje se proizvodi postupcima plasti~ne prerade a kod neplasti~nih materijala livenjem.Elektrode sa visokim stepenom iskori{}enja.obloge srednje debljine sadr`e do 15% celuloznih materijala (oznaka R) i posebno su pogodne za zavarivanje u vertikalnom polo`aju i polo`aju iznad glave.80÷0.4 Elektrodna `ica za zavarivanje u atmosferi CO2 Elektrodna `ica za zavarivanje u atmosferi CO2 je od niskougljeni~nog ~elika sa pove}anim sadr`ajem Si i Mn.Jokovi} ZAVARIVANJE 8 izvedeni ovim elektrodama imaju lep izgled.3.3. . bez popre~nog kla}enja vrha eletrode. Elektrode sa visokim stepenom iskori{}enja imaju koeficijent iskori{}enja 1. U ovu grupu elektroda spadaju elektrode koje se ne mogu svrstati ni u jednu od prethodnih vrsta a to su: . a obloge srednje i ve}e debljine se nanose ekstruzijom sme{e oko jezgra. Elektrode ~ija je obloga naneta umakanjem prvo se podvrgavaju niskotemperaturnom su{enju na 40÷50oC. odnosno 2÷10 mm /19/. Oblo`ene elektrode se upotrebljavaju isklju~ivo i suvom stanju i ako do|e do njihovog vla`enja treba ih pre upotrebe su{iti na na 200÷300oC u trajanju ≈60 minuta.obloge velike debljine sadr`e do 5% celuloznih materija (oznaka RR). mlevenjem i prosejavanjem komponenti i njihovim me{anjem. zavarivanje 2. @ica je bakarisana. Elektrode rutilnog tipa se proizvode sa dve debljine obloge: .5 @ica za zavarivanje gasnim plamenom @ice za zavarivanje gasnim plamenom se proizvode od ~elika /20/. 2. Zavarivanje se izvodi sa po jednim zavarom sa svake strane. prvo na suvo a zatim sa vezivnim sredstvom. Elektrode sa oblogom koja je naneta ekstruzijom su{e se samo na 300÷400oC. Sme{a za oblogu se izra|uje drobljenjem.98 a koeficijent topljenja 8÷10 g/A h.8÷12 mm /18/. ali se ipak moraju preduzimati posebne mere predostro`nosti. pre~nika 0.Na2SiO3. Pomo}u ovih elektroda je mogu}e su~eono zavarivanje i zavarivanje T-spojeva na osnovnom materijalu debljine 14÷16 mm pez izrade `ljeba. 2. a zatim visokotemperaturnom su{enju na 300÷400oC. Obloge manje debljine se nanose umakanjem jezgra u pripremljenu pastu. od legura na bazi bakra /13/ i od legura na bazi aluminijuma /14/ i po svom hemijskom sastavu mora odgovarati hemijskom sastavu osnovnog materijala. @ica se proizvodi u {irokom spektru pre~nika i du`ina.2÷2.6÷2. Preporu~uje se naizmeni~na struja zavarivanja (zbog manjeg skretanja) ~ija je ja~ina za 20÷40% ve}a od struje zavarivanja kod "normalnih" elektroda.3 Elektrodna `ica za EPP postupak zavarivanja Elektrodna `ica za EPP zavarivanje ~elika je hladno vu~ena ~eli~na `ica pre~nika 0. Ni i Mn /18/. Hemijski sastav `ice je niskougljeni~ni ~elik ili legiran sa Mo. Visokotemperaturno su{enje elektroda koje u oblozi sadr`e organske materije izvodi se na 150÷180oC.3. visok nivo mehani~kih osobina i imaju ve}u otpornost na pojavu hladnih i vru}ih prslina nego {avovi izvedeni elektrodama sa oksidnim karakterom obloge.4 mm. da bi se nadoknadio njihov gubitak usled oksidacije. .

za zavarivanje obojenih metala i za navarivanje. pri ~emu se legiranje rastopa vr{i samo preko pra{ka i to manganom i silicijumom po reakcijama: ( 2 . napon praznog hoda pri zavarivanju sa naizmeni~nom strujom. mehani~ke osobine ~istog {ava u kombinaciji sa `icom odre|enog kvaliteta. melju. a su{enje se izvodi na 200oC u toku 1 sata. CuCrZr. dezoksidaciju i legiranje metala {ava.5÷10 mm i du`ine 50÷175 mm /21/. ~vrsto}u i elektroprovodnost na povi{enim temperatura (500÷600oC). melju u klasiraju po krupno}i prosejavanjem. Pri zavarivanju drugih materijala. Pra{ak u te~nom stanju treba da je viskozan. Topljeni pra{kovi (srednjemanganski i visokomanganski) se proizvode slede}im postupkom: Komponente pra{ka se drobe. Prema stepenu legiranja pra{kovi se dele na pasivne.6 Pra{kovi za EPP zavarivanje Pra{ak za EPP zavarivanje treba da obezbedi: obrazovanje {ljake u koju prelaze metalni oksidi. kao {to su argon. Granule se su{e. 2. Obrazovana {ljaka posle hla|enja treba da se lako skida. niskolegiranih i visokolegiranih ~elika. titandioksid. Topljeni pra{kovi se primenjuju za zavarivanje niskougljeni~nih i niskolegiranih ~elika. LaO2 i CeO2 u koli~ini 0. {to je ve}ina kerami~kih pra{kova. Prema nameni. koji vr{e legiranje {ava. a sa druge strane sni`ava temperaturu vrha elektrode i omogu}ava znatno pove}anje gustine struje. CuBe2 i CuAl10Fe5Ni5 /22/. granulacija.3 ) MnO+Fe=FeO+Mn SiO2+2Fe=2FeO+Si Topljeni pra{kovi Dezoksidacija rastopa. srednjemanganski sa15÷30% MnO i visokomanganski koji sadr`e iznad 30% MnO.35÷4. ZrO2.4 Netopive elektrode za zavarivanje u za{titnom gasu Elektrode od volframa se proizvode u obliku {ipki pre~nika 0.Jokovi} ZAVARIVANJE 9 2. karbonati alkalnih i zemnoalkalnih metala i ferolegure za dezoksidaciju i legiranje. Topljenje se vr{i na 1400oC a istopljena masa se u tankom mlazu izliva u proto~nu vodu. Mogu da budu od nelegiranog volframa. mangan-oksid. maksimalna struja zavarivanja. izme{aju u potrebnom odnosu i stave u pe} za topljenje. Ove elektrode treba da imaju {to ve}u tvrdo}u. CuNiBe. vrsta struje za zavarivanje. a prema sadr`aju mangan-oksida pra{kovi mogu biti: niskomanganski sa manje od 15% MnO. Oblici ovih elektroda su raznovrsni i prilago|eni su obliku zavarenog spoja. Prema na~inu izrade. legiranje {ava se vr{i preko elektrodne `ice. kao {to su: ThO2. koji ne vr{e legiranje {ava i aktivne. . a naj~e{}e se rade u obliku pravih i krivih {ipki ili diskova. maksimalna brzina zavarivanja. /23/. Aktivni pra{kovi mogu da budu slabo legiraju}i (ve}ina topljenih pra{kova) i jako legiraju}i. ali se ~e{}e izra|uju od volframa koji je legiran sa nekim od oksida. jonizaciju gasnog prostora u mehuru i obrazovanje za{titne atmosfere u gasnom mehuru u uslovima velike brzine zavrivanja.5 Netopive elektrode za elektrootporno zavarivanje Elektrode za elektrootporno zavarivanje proizvode se od legura na bazi bakra. U sastav pra{kova ulaze: kvarc.2 ) ( 2 . CuCoBe. U zavisnosti od karaktera {ljake pra{kovi mogu biti kiseli i bazni.5÷1.20%. CuCr1.8 kg/dm3 a pre~nik zrna 0. gustina 1. zbog ~ega se ove elektrode koriste isklju~ivo za{titnoj atmosferi inertnih gasova. gde dolazi do njene granulacije. Klasifikacija i ozna~avanje pra{kova vr{i se po vi{e osnova /24/: na~in proizvodnje. kao {to su: CuCd1. 2. jer pove}ava emisionu sposobnost volframa. odnosno uklanjanje FeO se vr{i njegovim prevo|enjem u {ljaku i vezivanjem u stabilne silikate. CuNi2Si. Da bi se smanjila koli~ina vodonika u {avu moraju se koristiti suvi pra{kovi. helijum i vodonik ili njihova sme{a. Dodatak ovih oksida olak{ava uspostavljanje zavariva~kog luka i pove}ava stabilnost njegovog gorenja. U prisustvu kiseonika zagrejan volfram brzo oksidi{e i sagoreva. razlikuju se topljeni i netopljeni (kerami~ki) pra{kovi. Temperatura topljenja pra{ka treba da je ni`a od 1200oC. `elezo-oksid.5÷3 mm. pra{kovi mogu biti namenjeni za zavarivanje niskougljeni~nih.

Gasoviti kiseonik za zavarivanje se. a legiranje i modifikacija rastopa se vr{i preko komponenti pra{ka. na 19oC. /28. ne sme biti manji od 1÷1. Za gasno zavarivanje i rezanje se koristi acetilen koji sad`i minimum 99% C2H2 koji se pakuje u ~eli~ne boce sa poroznom masom i acetonom kao rastvara~em /25/. 2. oksida.7 Gorivi gasovi Acetilen gasno Gasovi za gasno zavarivanje Za gasno zavarivanje i rezanje koriste se gorivi gasovi i kiseonik.3÷93% acetilena) je eksplozivna na temperaturi do 300oC pri atmosferskom pritisku. lemljenje ili rezanje su vodonik /27/ i sme{a propana i butana. Boce za kiseonik se obele`avaju plavom bojom. Zaostali pritisak kiseonika u praznim bocama ne sme da bude manji od 1.5÷2 bar. naj~e{}e.4 ) CaC2+2H2O→C2H2+Ca(OH)2+Q Acetilen je nestabilan. koristi se elektrodna `ica od nisko ugljeni~nog ~elika.5 kg kiseonika pri pritisku od 150 bar na 20oC. C2H2.Jokovi} ZAVARIVANJE 10 Kerami~ki pra{kovi se koriste za zavarivanje nisko-. Boce za actilen imaju zapreminu do 160dm3 ali su u upotrebi naj~e{}e boce sa zapreminom 40 dm3 u koje mo`e stati oko 6. . srednje. vodonik i sme{a propana i butana. Gasovi se pakuju u ~eli~ne boce u te~nom ili gasovitom stanju. se prvo usitne. zatim se izme{aju u odre|enom odnosu uz dodatak vodenog stakla kao veziva. Kerami~ki pra{kovi 2. koje su obliku fero-legura. isporu~uje u ~eli~nim bocama zapremine 40 dm3 u koje stane oko 8. sagorevanje gorivih gasova se izvodi u atmosferi kiseonika. Acetilen. Brzina pra`njenja boce tj. prostor za {irenje acetona pri apsorpciji acetilena 29%. Od gorivih gasova za gasno zavarivanje i rezanje koriste se : acetilen.7% acetilena) pri atmosferskom pritisku eksplodira na 305oC. Proizvodnja kerami~kih pra{kova se obavlja na slede}i na~in: Komponente pra{ka. Pritisak acetilena u bocama je 15÷20 bar i zavisi od spoljne temperature.5 bar.9 Za{titni gasovi Za{tita zavariva~kog luka i te~nog metala u {avu od negativnog uticaja komponenti vazduha se mo`e ostvariti za{titnim gasovima. koja se zatim su{e na 300÷400oC u trajanju od 2 sata. nikla i njihovih legura. a minimalni zaostali pritisak u boci. Pri zavarivanju. Po{to nema topljenja. za navarivanje ~elika. Sme{a acetilena i kiseonika (2. u kerami~ke pra{kove se mogu staviti materijali koji se razla`u na visokim temperaturama. Ostali gorivi gasovi. Ve}i potro{a~i koriste cisterne za lagerovanje te~nog kiseonika i centralizovano snabdevanje. koji se koriste za dobijanje toplote za zavarivanje.5 kg acetilena /26/.8 Kiseonik Da bi se pove}ala brzina sagorevanja gorivih gasova i pove}ala toplotna mo} zavariva~kog plamena. se~enju i lemljenju koristi se gasoviti ili te~ni kiseonik. potro{nja acetilena na sat ne sme biti ve}a od 20% njegovog sadr`aja u boci. Inertni gasovi su azot i argon a aktivni ugljendioksid i vodonik.3÷80. tako da se pod odre|enim pritiskom i temperaturom razla`e burno uz eksploziju. i dr. Sklonost acetilena ka eksplozivnom razlaganju se smanjuje ako se on rastvori u acetonu ili ako se molekuli acetilena me|usobno razdvoje u manje grupe pomo}u porozne kerami}ke mase. aceton 38%. je nezasi}eni ugljovodonik koji se naj~e{}e dobija reakcijom kalcijum karbida i vode: ( 2 . 29/. Za{titni gasovi mogu da budu inerti ili aktivni. dok sme{a vazduha i acetilena (2. kao i za zavarivanje bakra. sigurnosni prostor 8%. Raspodela prostora u bocama za acetilen je slede}a: porozna masa 25%. Pri zavarivanju sa kerami~kim pra{kovima. Ostali gorivi gasovi 2. Granulacijom iz nepe~ene paste dobijaju se zrna pre~nika 1÷3 mm.i visokolegiranih ~elika. karbonata.

Anodna i katodna mrlja su u`areni delovi anode i katode. zbog odvo|enja toplote u okolinu sa periferije stuba. polaritet elektrode se menja u skladu sa u~estalo{}u naizmeni~ne struje. ili izme|u dve elektrode i osnovnog zavariva~kog luka. 3. Katodna oblast je deo oko katodne mrlje ~ija debljina odgovara du`ini slobodnog puta elektrona u gasu oko katode tj. 2000÷4000oC. Provo|enje elektriciteta kroz zavariva~ki luk se vr{i kretanjem naelektrisanih ~estica. 3. Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 11 3. Joni i elektroni nastaju jonizacijom molekula gasa koji sa~injavaju vazduh. Sl. su: Du`ina luka l je rastojanje izme|u vrha elektrode i povr{ine osnovnog materijala (pri zavarivanju sa relativno malim ja~inama struje). kombinovani luk. relativno velike gustine struje i relativno visoke temperature. mre`ne ili pove}ane u~estanosti. jer se sa nje emituju elektroni koji vr{e po~etnu jonizaciju atoma gasa u stubu luka. 15÷80 V. koji se nalaze na relativno malom me|usobnom rastojanju. Kod luka koji se napaja naizmeni~nom strujom. Stub luka je prostor izme|u katodne i anodne oblasti u kome se nalaze elektroni.tzv.2. stabilni prenos elektriciteta izme|u dva provodnika razli~itog polariteta. grafit) termoelektronska emisija ima va`nu ulogu. atoma metala i komponenti obloge elektrode ili pra{ka. a kod metala sa ni`om ta~kom topljenja termoelektronska emisija je manje zastupljena. ili izme|u dve elektrode. * Autoelektronska emisija nastaje pod dejstvom spolja{njeg elekti~nog polja koje stvara izvor . 3. Da bi se uspostavio i odr`avao zavariva~ki luk neophodno je postojanje katodne mrlje. Elektroda mo`e da bude topiva. ili netopiva u kom slu~aju se dodatni materijal mora posebno unositi u zavariva~ki luk. kada igra i ulogu dodatnog materijala. Op{te karakteristike zavariva~kog luka su: relativno male vrednosti napona. b-nezavisni zavariva~ki luk. pozitivni joni i neutralni atomi sa najve}om temperaturom u osi stuba. 3. Naizmeni~na struja za napajanje luka mo`e da bude jednofazna ili fi{efazna. Sl. Zavariva~ki luk mo`e da bude uspostavljen izme|u elektrode i osnovnog matrijala. prema Sl. 3.1-c. na na minus pol prava polarnost ili na plus pol izvora struje .1 [eme zavariva~kog luka.2 Prenos energije kroz luk i zagrevanje katode i anode Elementi zavariva~kog luka. ZAVARIVA^KI LUK 3. Za uspostavljanje i napajanje zavariva~kog luka koristi se jednosmerna ili naizmeni~na struja. Anodna oblast je podru~je oko anode debljine 10-3÷10-4 cm u kojoj preovladava struja elektrona.1-b. oko 10-4÷10-5 cm. Zavariva~ki luk predstavlja stabilni eletri~ni luk tj.1 Uvod Zavariva~ki luk je osnovni izvor toplote za sve postupke elektrolu~nog zavarivanja. Emisija elektrona sa katodne mrlje se vr{i pod dejstvom slede}ih faktora: * Termoelektronska emisija nastaje usled sposobnosti u`arene katodne mrlje da emituje elektrone usled visoke temperature.jona i elektrona kroz vazdu{ni prostor izme|u provodnika /3/. a-zavariva~ki luk uspostavljen izme|u elektro.mo`e da bude vezade i osnovnog materijala.1-a . Izvori naizmeni~ne struje su transformatori a izvori jednosmerne struje su generatori jednosmerne struje ili ispravlja~i. Sl.tzv. nezavisan luk. Kod jednosmerne struje elektroda Sl. c-trofazni zavariva~ki luk. Kod te{kotopivih materijala (volfram. odnosno rastojanje izme|u vrha elektrode i povr{ine rastopa na osnovnom materijalu (pri zavarivanju sa relativno velikim ja~inama struje).obrnuta polarnost. 3.

Sa porastom temperature smanjuje se broj elektrona koji se sa katodne mrlje emituje pod dejstvom spolja{njeg elektri~nog polja.22 13. Termi~ka jonizacija gasa nastaje usled sudaranja elektrona sa atomima i molekulima usled termi~kih kretanja i zbog toga je zna~ajna tek na relativno vi{im temperaturama.anodna mrlja.stub luka. Stepen jonizacije zavisi od temperature u stubu luka i vrste atoma tj. Tab. Ul.2 [ema zavariva~kog luka. 3. 3. broja jonizovanih atoma prema polaznom broju neutralnih ~estica. ~ijna.anodna oblast.katodni pad napona.usporeni elektroni. 3. l. Prema tome.1 ) Po~etna jonizacija gasova je rezultat neelasti~nih sudara atoma gasa i elektrona koji su emitovani sa katodne mrlje. Elemenat Potencijal K 4. Da bi do{lo do jonizacije neutralnih atoma gasa.anoda. Us.du`ina bu luka su joni i eletroni.3.3 Uspostavljanje i gorenje zavariva~kog luka Pri zavarivanju topivom elektrodom. {to izaziva porast temperature katodne mrlje (pove}anje brzine njenog topljenja) i emisiju elektrona.katodna oblast. Struja kratkog spoja trenutno rastapa vrh elektrode i osnovni . iznad 1750oC.5 ( 3 .Jokovi} ZAVARIVANJE 12 struje za zavarivanje. Tab.katoda. Pri udaru pozitivnih jona na povr{inu katode oni joj predaju svoju kineti~ku energiju.napon luka.1. [to je ni`i potencijal jonizacije nekog elementa. ebrzi . Elektroni koji su emitovani sa katodne mrlje kre}u se prema anodi.5 13. a pod dejstvom elektri~nog polja se ubrzavaju.3 Zavisnost stepena jonizacije od Stepen jonizacije predstavlja odnos izme|u temperature u stubu luka i vrste atoma. A.11 7.83 11. 3. 2. * Emisija elektrona usled bombardovanja katodne mrlje pozitivnim jonima koji se kre}u prema katodi pod dejstvom elektri~nog polja. 3. potencijala jonizacije.pove}ava koncentracija naelektrisanih ~estica. Odnos broja izba~enih elektrona prema broju pozitivnih jona koji udare u katodu kre}e se od 0. osnovni nosioci elektriciteta u stu4. 5. potrebno im je dovesti energiju koja je ve}a od potencijala jonizacije.3 Na Ca Fe C H2 O2 N2 5. koji nastaju jonizacijom luka. Sl. Tab. mrlja. Dopunska jonizacija gasova u stubu luka vr{i se usled termi~ke jonizacije i jonizacije zra~enjem.0.11 6.anodni pad napo. UA. tako da imaju dovoljnu kineti~ku energiju da izvr{e jonizaciju gasova i metala sa Sl.6 14.K. Na taj na~in se UK. a zatim ubrzani Ao+ebrzi↔A++2espori elektri~nim poljem.katodna im se daljim kretanjem vr{i prenos struje kroz luk. to je njegov uticaj na stabilnost gorenja luka povoljniji.pad napona u stubu luka. espori . gasova i u manjoj meri jonizacijom metala u stubu luka. Sl.brzi elektroni (emitovani sa katode i ubrzani elektri~nim poljem). kojima se sudare u stubu luka. prema reakciji: gde je: Ao i A+-neutralni atom gasa i pozitivni jon. Jonizacija zra~enjem ili foto jonizacija je izazvana ultraljubi~astim zracima i zbog male energije ovih zraka javlja se kod gasova sa relativno malim potencijalom jonizacije. zavariva~ki luk se uspostavlja tako {to se osnovni materijal kratkotrajno dodirne vrhom elektrode.1 Potencijali jonizacije metala i gasova u stubu luka u V. 3. 1. 3.3 do 1.

b. Sl. 3. D. Radni naponi su: do 30 V pri ru~nom zavarivanju.napon luka. * Izvori struje sa horizontalnom spoljnom karakteristikom (kriva 5 na Sl. Ul. Sl. C. za automatski MIG postupak i MAG postupak zavarivanja. 3. Pri zavarivanju netopivom elektrodom odvijaju se isti procesi. pa se zavarivanje izvodi u radnim ta~kama B i E. ~ime se uspostavlja zavariva~ki luk. Napon praznog hoda izvora struja kod horizontalne i rastu}e karakteristike bio bi jednak. Za zavarivanje se koriste izvori strije koji imaju tri razli~ite spoljne karakteristike: * Izvori struje sa strmo padaju}om spoljnom karakteristikom (kriva 4 na Sl. ali se sada te~na mrlja obrazuje samo na osnovnom materijalu.4 Stati~ka karakteristika zavariva~kog luka i spoljna karakteristika izvora struje. . sastav i svojstva atmosfere luka (stepen jonizacije atmosfere luka).4) se koriste za: ru~no zavarivanje oblo`enom elektrodom. Il. C i D ja~ine struja su relativno male i ne obezbe|uju stabilno gorenje luka. 3. Pri tome se te~ni sloj metala raste`e i isparava. B i E. po~etna jonizacija gasnog prostora izme|u vrha elektrode i osnovnog materijala se vr{i pomo}u oscilatora. Naponi praznog hoda Uo su: 55÷75 V za ru~no zavarivanje. Naizmeni~na struja daje manje stabilan zavariva~ki luk. Uo.4) ili sa rastu}om spoljnom karakteristikom (kriva 6 na Sl. tako da ne bi mogao da se uspostavi luk na po~etku zavarivanja. Zbog toga su naponi praznog hoda Vo kod horizontalne i rastu}e katakteristike struje ve}i od radnog napona i naglo se smanjuju na radni napon. U ta~kama A. Uspostavljanje zavariva~kog luka mo`e se izvesti i bez dodirivanja osnovnog materujala vrhom elektrode. ni`u temperaturu i manji u~inak jer. automatsko zavarivanje pod pra{kom sa regulacijom brzine dodavanja `ice prema naponu luka.napon praznog hoda. 3. saglasno frekvenciji struje.struja luka.Jokovi} ZAVARIVANJE 13 materijal na mestu dodira. S druge strane. dolazi do periodi~nog ga{enja i ponovnog uspostavljanja luka sa promenjenom polarno{}u elektrode i osnovnog materijala.struja kratkog spoja. c. Oni se nalaze u me|usobnoj zavisnosti koja se zove stati~ka karakteristika luka. Struja i napon zavariva~kog luka se nazivaju i struja i napon zavarivanja. a ovi vr{e jonizaciju gasova u stubu luka. odnosno manji od radnog napona. Sl. a. vrsta struje. Faktori koji uti~u na gorenje zavariva~kog luka su: struja i napon zavarivanja. koja se naziva spolja{nja karakteristika izvora struje.4 je data zavisnost izme|u struje i napona izvora struje za zavariva~ki luk. Ik. Sl. prednosti upotrebe naizmeni~ne struje su jednostavnost i niska cena ure|aja za zavarivanje i zanemarljiv uticaj magnetnog polja i feromagnetnih masa na skretanje luka. Na Sl. Obrazovani joni i elektroni provode struju.4) se koriste za: automatsko zavarivanje pod pra{kom sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne `ice.stati~ka karakteristika luka. odnosno 60÷80 V za EPP postupak. 3. karakter prenosa metala sa elektrode na osnovni materijal i spoljna karakteristika izvora struje.spoljna karakteristika izvora struje. 3. odnosno 30÷40 V pri EPP zavarivanju. javlja se po~etna emisija elektrona sa katodne mrlje.4. U tom slu~aju. koji predstavlja pomo}ni izvor naizmeni~ne struje sa naponom 2000÷3000 V i frekvencijom 100÷300 kHz.sistem luk-izvor struje. Stabilno gorenje zavariva~kog luka je osnovni uslov da se dobije kvalitetan zavareni spoj. 3. Elektroda se zatim odmi~e od osnovnog materijala na rastojanje koje je pribli`no jednako pre~niku elektrode.4. pove}anje du`ine luka izaziva pove}anje napona luka. Zavariva~ki luk i izvor struje su me|usobno povezani tako da imaju istu struju i napon koji su definisani ta~kama A. ru~no WIG zavarivanje. Pri konstantnim ostalim uslovima.

6-b.8 REL.95 Sl.struja zavarivanja. Zavariva~ki luk je koncentrisani toplotni izvor ~ija je ukupna toplotna mo}: ( 3 . Sl. pri ~emu je ve}ina kapi oblo`ena slojem rastopljene obloge ili pra{ka.efektivna toplotna mo}. 3.6-a. q. * Prenos metala u obliku mlaza sitnih kapi vr{i se pri zavarivanju debelo oblo`enim elektrodama i pri zavarivanju pod pra{kom. 3. koja se ne odvaja od elektrode. η. 3.2 Koeficijenti korisnog dejstva zavariva~kog luka η Postupak zav. b.2 ) ( 3 .6 Prenos metala u obliku sitnih kapi.5÷0.6 MAG 0. a luk se ponovo uspostavlja. 3. W/s. Tab.napon luka. W/s. zavarivanju sa gustinama struje ispod 100 A/mm2. 3.2.58÷0. pod utica-jem toplote obrazuje se kap.5. Tab.72 MIG 0. pozicija III i IV. do 100 A/mm2. b. Prenos metala u vidu sitnih kapi se vr{i i pri MAG i MIG zavarivanju sa gustinama struje iznad 100 A/mm2.Jokovi} ZAVARIVANJE 14 3. Na vrhu elektrode . 3. Sl.3 ) Q=Ul Iz q=η Ul Iz a efektivna toplotna mo} je: gde je: Q. pod dejstvom sila povr{inskog napona kap se odvaja od elektrode i prelazi na osnovni materijal. a.EPP automatski postupak. 3.70÷0. Sl. a. odnosno luk Sl. A. Sl. η WIG 0. pozi-cija I i II.koeficijent korisnog dejstva luka. Tab. V. Kona~no. jer su sile povr{inskog napona najve}e. vr{i se pri zavarivanju MAG i MIG postupkom sa relativno malim gustinama struje. pozicija V. Sa porastom veli~ine kapi.zavarivanje debelo oblo`enim elektrodama.5 Prenos metala u krupnim kapima pri MIG i MAG se prekida.80÷0.REL zavarivanje. Sl. deb.85 Pod troskom 0.MAG i MIG pri gustinama struje iznad 100 A/mm2. Sl.7 Toplotni bilans zavariva~kog luka. Iz. obl 0. . tako da se ona spaja sa osnovnim materijalom i uspostavlja kratki spoj. Ul. sile elektromagnetnog polja i sile te`e izdu`uju kap.4 Prenos metala u zavariva~kom luku Prenos metala sa topive elektrode na osnovni materijal obavlja se po slede}im modelima /4/: * Prenos metala u krupnim kapi-ma.ukupna toplotna mo} luka. 3.7÷0.

trode. 4. Parametri re`ima REL zavarivanja u u`em smislu su: pre~nik elektrode De. Tab. koji se mogu pokretati elektromotorom ili motorom SUS.zona uticaja toplote (ZUT). bakra i legura bakra. 4.o~vrsla {ljaka.metalno jezgro elek* Niska cena ure|aja. dr`a~a elektrode. Karakteristike REL zavarivanja su: * Mo`e se koristiti za zavarivanje prakti~no Sl.1 [ema REL postupka zavarivanja obsvih. lo`enom elektrodom. Sl.rastopljeni metal. 10. Primena REL zavarivanja je kod zavarivanja: nelegiranih i legiranih ~elika svih kvaliteta. 4. vrsta i debljina osnovnog materijala. * Koristi se za zavarivanje u svim polo`ajima u prostoru i za zavarivanje obradaka svih konsrukcija. 4.2 Pre~nik elektrode za ugaone spojeve k. Ure|aji za REL zavarivanje imaju najni`u cenu u pore|enju sa ure|ajima za druge postupke zavarivanja a sastoje se od: izvora struje. Sl. i osnovnog materijala. oblo`enim ili sa punjenjem.elektri~ni (zavarii niska cena njihovog odr`avanja. vrsta i polo`aj {ava u prostoru. brzina zavarivanja Vz. 5. 4.obloga elektrode. mm De. sivog liva (na hladno i toplo). materijal. i ispravlja~i. 6. 8.Jokovi} ZAVARIVANJE 15 4. 3. vrsta. Tab.REL 4. a najva`niji su: eksploatacioni uslovi konstrukcije. pri ~emu je izvor toplote zavariva~ki luk koji se uspostavlja izme|u vrha elektrode. tehni~ki zna~ajnih legura. va~ki) luk. koja se pomera (vodi) ru~no. Su~eoni spojevi na osnovnom materijalu debljine iznad 4 mm se izvode iz vi{e zavara. prskanja i gubitaka sa {ljakom je relativno veliki. aluminijuma i legura aluminijuma. sa 1÷2 kg/h rastopljenog metala. gde na {ljaka. Ure|aji za naizmeni~nu struju su transormatori a ure|aji za jednosmernu struju su: generatori.2. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE .osnovni * Rukovanje ure|ajima je jednostavno. d. Struja za napajanje luka mo`e da bude naizmeni~na ili jednosmerna. Tab. 4.2 Re`imi REL zavarivanja Re`im REL zavarivanja se odre|uje na osnovu vi{e kriterijuma. * Postupak je relativno spor i neproduktivan. Tab.krater. mm 2 2 3 4÷5 3 3÷4 6÷8 4 9÷12 4÷5 13÷15 5 16÷20 5÷6 >20 6 4. polaritet (kod jednosmerne struje) i ja~ina struje zavarivanja Iz U {irem smislu kao parametri re`ima REL zavarivanja se mogu smatrati i: broj zavara u {avu n. Tab. 1. va. naro~ito transformatora.2.1 Pre~nik elektrode Pre~nik elektrode za su~eone spojeve se odre|uje na osnovu debljine osnovnog materijala d. mm 2 2 3 3 4 4÷4 5 4 6÷8 3÷5 .1 Uvod Ru~no elektrolu~no zavarivanje se izvodi topivim elektrodama.o~vrsli metal {anema dovoda elektri~ne struje.te~* Mogu}nost izvo|enja radova na terenu. 7. a ako se pre toga vr{i izrada `ljeba onda se prvi (koreni) zavar izvodi sa elektrodom De=3÷4 mm a ostali Tab.1 a za ugaone spojeve na osnovu katete {ava k. kablova za povezivanje. * Kvalitet zavarenog spoja u velikoj meri zavisi od zavariva~a. 4. * Vreme obrazovanja zavariva~a je relativno dugo. mm De.1. 2. 9. priklju~ka ″mase″ i za{titne opreme. 4. * Otpadak elektrode usled ostatka u dr`a~u. kretanje vrha elektrode i ugao nagiba elektrode prema osnovnom materijalu. 2÷3 godine obuke posle srednje {kole.1 Pre~nik elektrode za su~eone spojeve.

5 Struja zavarivanja se pribli`no mo`e odrediti po izrazu: ( 4 .ukupna povr{ina popre~nog preseka materijala unetog elektrodom. a pre~nik elektrode treba da je manji od 4 mm. De. A/mm2. mm. A. mm 6÷10 ≥12 6÷10 ≥12 4÷8 ≥10 Ostali zavari 30÷60 20÷30 40÷60 40÷60 20÷40 40÷70 20÷40 20÷30 30÷40 Prvi zavar preseka zavara u su~eonom i ugaonom spoju. mm j.2.povr{ina popre~nog preseka ostalih zavara. Posle izvo|enja svih zavara.pre~nik elektrode. Tab. mm2.3 ) n=[(Au-A1)/An]+1 1 Tab. A. 4.4.Izanad glave povr{ina popre~nog preseka prvog (korenog) zavara. j.koeficijent koji zavisi od pre~nika elektrode: za pre~nika elektrode.pre~nik elektrode. A/mm2 3 14÷20 4 11.2 Zavisnost struje zavarivanja od Iz=m De gde je: Iz. koreni zavar se iz`ljebi i izvede se pokrivni koreni zavar sa elektrodom De=3 mm za d<5 mm. Tab.povr{ina popre~nog preseka jezgra elektrode. mm2. An. A1. materijala. Tab. /30/. mm2. Sl. a pre~nik elektrode ne treba da bude ve}i od 4÷5 mm. De=3 mm.4 Grani~ne vrednosti povr{ina popre~nog Polo`aj {ava u prostoru Polo`eni Debljina osn.1 ) Iz=jAe gde je: Iz. za De=4÷6 mm. Tab. m.dozvoljena gustina struje.4. .2 ) Sl.5÷16 5 10÷13. 4. Orijentacione vrednosti struje zavarivanja se mogu odrediti sa Sl.2. Za rutilne elektrode va`i izraz: ( 4 . na struju zavarivanja uti~u i tip obloge. oblik zavarenog spoja i njegov polo`aj u prostoru.4. 4. mm2.3 Broj zavara Broj zavara (slojeva) u jednom {avu odre|uje se na osnovu ukupne povr{ine popre~nog preseka unetog materijala Au i povr{ina popre~nih preseka prvog (korenog) zavara A1 i ostalih zavara An: ( 4 . n. 4. gde je De. Pored ovih faktora. 4. m=40÷50. odnosno sa De=4 mm za d>6 mm.5÷12. prilog A.Jokovi} ZAVARIVANJE 16 zavari sa debljim elektrodama. 1 Prema /4 / pri zavarivanju su~eonih spojeva u polo`enom polo`aju va`e relacije: A1=(6÷8)De i An=(8÷12)De. Pri zavarivanju u vertikalnom polo`aju struja zavarivanja se smanjuje za 15÷20% u odnosu na struju zavarivanja u polo`enom polo`aju.5 6 9. Pri zavarivanju u polo`aju iznad glave. Proizvo|a~ elektroda daje preporuke za ja~inu struje za dati tip i pre~nik elektrode i polo`aj zavarivanja.2. Vertikalan gde je : Au. Ae.struja zavarivanja .2 Struja zavarivanja Ja~ina struje zavarivanja se odre|uje na osnovu pre~nika elektrode i dozvoljene gustine struje za datu vrstu elektrode.broj zavara. mm2. .3 Gustina struje za rutilne elektrode De.struja zavarivanja. struja zavarivanja se smanjuje za 20÷25% u odnosu na struju zavarivanja potrebnu za zavarivanje u polo`enom polo`aju. m=30. Ukupna povr{ina popre~nog preseka materijala unetog elektrodom zavisi od oblika `ljeba i debljine osnovnog materijala i mo`e se izra~unati prema izrazima datim u Prilogu A ili pribli`no odrediti prema ve}em broju drugih izraza ili iz dijagrama.

5)De i koristi se pri polaganju korenog zavara. debljine osnovnog materijala i razmaka u korenu `ljeba. Tab.4 Brzina zavarivanja Brzina zavarivanja zavisi od pre~nika elektrode. g/A h. debljine do 3 mm. nagibom elektrode od oko 15% i bez popre~nog kla}enja vrha elektrode kako bi se smanjila dubina uvara i spre~ilo "progorevanje".5÷1. kod zavarivanja tankih limova i prilikom pripajanja.7 Du`ina zavariva~kog luka Du`ina luka zavarivanja zavisi od vrste i pre~nika elektrode.Jokovi} ZAVARIVANJE 17 4.6 Nagib elektrode Nagib elektrode zavisi od debljine osnovnog materijala. a maksimalna je 15 m/h.5 Vo|enje elektrode kod REL zavarivanja /30/ Su~eoni. Uobi~ajene brzine zavarivanja REL postupkom su do 10 m/h.5 Kretanje (vo|enje) vrha eketrode Kretanje vrha elektrode pri REL zavarivanju zavisi od polo`aja {ava u prostoru. Brzina zavarivanja treba da obozbedi da je te~an metal u {avu stalno prekriven slojem te~ne {ljake. Pojava svetlih mrlja. 4.2. ja~ine struje zavarivanja i polo`aja zavarivanja u prostoru. cm/h. Az. na vert.povr{ina popre~nog preseka zavara.drugi i ostali zavari. pove}ava oksidacija metala i gubici usled rasprskavanja i pogor{ava se izgled {ava.1)De.2. oksidacija metala u luku i apsorpcija gasova. 4. Sa pove}anjem du`ine luka smanjuje se dubina uvara. A. vrste {ava i njegovog polo`aja u prostoru. Pri izvo|enju {avova u vertikalnom polo`aju i polo`aju iznad glave. Tab.prvi zavar: O. ukazuje na preveliku brzinu zavarivanja.5. Izbor ugla nagiba i kretanja vrha elektrode vr{i se prema Tab. je: ( 4 . g/cm3. .8÷1.2. zidu Su~eoni. Zavarivanje bez bo~nog kretanja vrha elektrode daje uske zavare. {irine (0. Brzina zavarivanja REL postupkom. Kretanje 4. radi se sa {to kra}im lukom. Tab. 4. Du`ina luka se kre}e u granicama (0. vertikalni polo`aj Su~eoni. iznad glave Ugaoni. Zavarivanje tankih limova.koeficijent topljenja. polo`aja {ava u prostoru i razmaka u korenu `ljeba. izvodi se "uglom napred". nepokrivenih {ljakom. Sa smanjenjem ugla nagiba pove}ava se du`ina luka i gubici usled rasprskavanja.4 ) Vz=(αz Iz)/(Az ρ) gde je: αz. polo`eni polo`aj Su~eoni. horizont.2. mm2. ρ.struja zavarivanja.5. 4.gustina metala zavara. polo`eni polo`aj "u koritu" Ugaoni spoj Polo`eni polo`aj Vertikalni polo`aj Iznad glave Vo|enje vrha elektrode: P. 4. Iz.

Ovi spojevi se mogu stati~ki opteretiti.1 ISu~eoni spoj sa I-{avom Na obradcima debljine 1÷4 mm i sa elektrodama normalne dubine prodiranja I-{avovi se izvode sa jednim zavarom sa jedne strane. 4.3. c. pri ~emu je ugao otvora `ljeba α≈60o.osnovni materijal ili od nom trakom. Sl. Sl.3-c. 31.3.4 USu~eoni spoj sa dvostrukim U-{avom. [av se izvodi sa vi{e zavara.3. Sl.3 XSu~eoni spoj sa X. sa razli~itim vrstama `ljebova. b. 4. 30. 4. 4. visina zatupljenja korena `ljeba h=1÷3 mm. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm i zatupljenje korena `ljeba h=0÷3 mm.2 Su~eoni spoj sa V.sa vi{e slojeva 4.1. b.jednostrani.3-b. Sl. Za promenljiva ili udarna optere}enja neprovareni koren se iz`ljebi i nanese se drugi zavar. a.3 Su~eoni spoj sa I. Dvostruki U-{av se izvodi kod su~eonih spojeva obradaka debljine 30÷60 mm na dvostrukom U-`ljebu slede}ih mera: Ugao otvora `ljeba α=10o. Sl. 4. 4. bakra. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm a visina zatupljenja u korenu h=1÷3 mm. 33/.Jokovi} ZAVARIVANJE 18 4.{avom.3.1. [av mo`e da bude izveden sa vi{e zavara ili vi{e slojeva. Ugao otvora X-`ljeba je α=30o. a.1 Izvo|enje su~eonih spojeva Su~eoni spojevi mogu biti izvedeni sa razli~itim vrstama {avova tj. Sl.sa vi{e zavara. ~iji izbor najvi{e zavisi od debljine osnovnog materijala /4. Pre izvo|enja pokrivnog korenog zavara p koreni zavar 1 se obavezno `ljebi. Pri kori{}enju podlo`ne trake razmak izme|u obradaka je s=2÷8 mm. polo`aja zavarivanja i vrste elektrode i iznosi s=0÷2 mm. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm a polupre~nik zatupljenja r=3÷5 mm.{avom Su~eoni spojevi sa X-{avom se izvode na obratcima debljine 15÷30 mm. Sl.3. Razmak izme|u obradaka zavisi od debljine osnovnog materijala. 4.dvostrani sa `ljebljenjem neprovarenog korena. . 4.1. 4. Obradci debljine 3÷8 mm tako|e se zavariju sa jednim zavarom a sa druge strane se postavlja podlo`na traka od istog materijala kao i Sl.jednostrani sa podlo`. Sl.{avom.1.3-a.{avom Su~eoni spojevi sa V-{avom se izvode na materijalima debljine 5÷15 mm. Koren {ava se `ljebi na dubinu 2÷3 mm i nanosi se pokrovni zavar.5 Redosled zavara kod su~eonog spoja sa X-{avom 4. 32.5. @ljebljenje je obavezno kod spojeva optere}enih na zamor.3 postupkom Izvo|enje spojeva REL postupkom 4. Koreni zavar se obavezno `ljebi pre nano{enja pokrivnog korenog zavara.4 Su~eoni spoj sa V.

* Duga~ki {avovi. Sl.9-e. 4.3. Sl. 4. 4. 4. Radi toga se susedni zavari po horizontali (zavari 1. du`ine preko 1000 mm.10-d. ili povratnim korakom na preskok.9-c. pre nego {to se prethodni sloj ohladi. Vremenski razmak izme|u izvo|enja pojedinih slojeva treba da bude {to manji. 4. Sl.6. razvijeni su postupci poluatomatskog zavarivanja oblo`enom elektrodom i postupci REL zavarivanja pod vodom. razli~ite debljine. Pri zavarivanju obradaka relativno velike debljine.Jokovi} ZAVARIVANJE 19 4. 4.2 Postupci izvo|enja spojeva Da bi se smanjili zaostali naponi. 4.na 1/2 V-{avu. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm.7 Ugaoni spojevi. treba maksimalno smanjiti mogu{nosti pojave gre{aka na po~etku i kraju zavara. 4. izvode se ili bez prekida od sredine prema krajevima. 4. 4. Karakteristi~ne mere `ljeba su: Ugao otvora `ljeba α=50o.9-b.7. Sl. Sl. naj~e{}e sa dva zavariva~a istovremeno. 300÷1000 mm. 4.na K-{avu 4. .8 Preklopni spoj 4.2.2. a. Pri kaskadnom zavarivanju (u sekcijama) Sl.3. se izvode povratnim korakom od sredine prema krajevima. b. Sl. razmak u korenu `ljeba s=0÷4 mm. Uglavnom se koriste za spajanje limova debljine manje od 12 mm sa ugaonicima. 4. Sl. 4. K-{av se primenjuje za zavarivanje T. Pri zavarivanju u blokovima.6 Su~eono zavarivanje obradaka T-spojevi se izvode REL postupkom zavarivanja.5 Su~eono zavarivanje obradaka razli~ite debljine Su~eono zavarivanje obradaka. Karakteristi~ne mere `ljeba su: ugao otvo-ra `ljeba α=50o. 1/2V-{av se primenjuje kod obradaka debljine 5÷15 1/2V mm. 4. slede}i sloj se izvodi {to pre tj. Sl. naj~e{}e na 1/2V-{avu ili na K-{avu.9-a. 4. ili povratnim korakom. visina zatupljenja u korenu `ljeba h=0÷3 mm. od krajeva prema sredini. * [avovi srednje du`ine.10-c. 5 i 9) ne smeju preklapati a svaki slede}i zavar po vertikali pomeran je (smaknut) u odnosu na zavar ispod njega. istovremeno.3. 4.8. Sl. ali se na debljem obratku izvede zako{enje na du`ini (3÷5)(d2-d1). du`ine manje od 250÷300 mm izvode se bez prekida. smanjile deformacije i smanjila mogu}nost nastanka prslina pri REL zavarivanju {avovi se izvode slede}im postupcima: * Kratki {avovi.9-d. Sl.3. Ovaj {av je naro~ito pogodan za zavarivanje su~eonih i Tspojeva u horizontalno-vertikalnom polo`aju. visina zatupljenja u korenu `ljeba h=0÷3 mm. Sl. ~ija je razlika u debljinama ve}a od 3 mm izvodi se sa V ili X {avom.2 Izvo|enje T-spojeva TSl.1 Izvo|enje preklopnih spojeva Zbog pove}anja koncentracije naprezanja u odnosu na su~eone spojeve i pove}anog utro{ka materijala. ve}e od 20÷25 mm. upotreba preklopnih spojeva se izbegava. Sl. Zavarivanje u piramidi se izvodi sa dva zavariva~a.1.4 Modifikovani postupci REL zavarivanja Da bi se pove}ala produktivnost i smanjio uticaj zavariva~a na kvalitet zavarenih spojeva i da bi se izvr{ilo zavarivanje u specifi~nim sredinama. {av se formira iz vi{e slojeva da bi se smanjila mogu}nost pojave prslina u prvom sloju (zavaru) zbog njegovog malog preseka i da bi se smanjile deformacije pri neprekidnom popunjavanju `ljeba.10-b.spojeva na obradcima debljine 12÷60 mm. Sl. Sl.

Sl. Na jednom kraju se ovaj niz elektroda spoji sa strujom a na drugom se uspostavi luk pomo}u grafitne elektrode. a. 4.zavarivanje u piramidi polo`enom elektrodom 4.zavarivanje u blokovima. 4. posle uklju~ivanja struje. 4.4. c i d.5÷2 m. c.2 Zavarivanje Poluatomatsko zavarivanje su~eonih i T. Bakarna {ina koja je postavljena iznad elektroda spre~ava . Sl.12. b. Sl. 4. b. Mo`e se izvoditi sa konstantnim uglom nagiba ili sa promenljivim uglom nagiba.kratki {avovi.Jokovi} ZAVARIVANJE 20 Sl. 4. Zavariva~ki luk se uspostavlja posebnim elektronskim upalja~em.4. Sl.1 Gravitaciono zavarivanje Gravitaciono zavarivanje je poluautomatski postupak zavarivanja su~eonih i Tspojeva sa debelo oblo`enom elektrodom du`ine 700 mm.9 Postupci izvo|enja {avova. Sl. c i d.{avovi srednje du`ine.duga~ki {avovi.popre~ni presek {avova prikazanih pod b. Za vreme procesa vrh elektrode klizi po osnovnom materijalu oslanjaju}i se ivicom obloge na njega.10 Izvo|enje spojeva ({avova) na debelim obratcima. e.zavarivanje u sekcijama (kaskadno). a. Elektrode se postave u horizontalni `ljeb ili korito tako da se me|usobno dodiruju. d.spojeva relativno velike du`ine mo`e se izvoditi debelo oblo`enom elektrodom du`ine 1.11.

prave polarnosti sa elektrodama pre~nika 4÷5 mm ~ija je obloga 5. 6. b.grani~nik.obloga. Zbog ve}e toplotne provodnosti i specifi~ne toplote vode u odnosu na vazduh. 2.oblo`ena elektroda.zglobni mehanizam. Zbog toga se pove}ava sadr`aj vodonika u rastopu {ava.4. Sl.luk. dubinama do 40 m) se naj~e{}e izvodi jednosmernom strujom 3. 2. a. a. Sl. a pojava zakaljenih struktura je verovatnija. Sl. 4.3 REL zavarivanje pod vodom Sl. 4. 1.debelo oblo`ena elektroda.T. {to dovodi do pada plasti~nosti i obrazovanja gasne poroznosti. 3.jezgro elektrode.sa konstantnim uglom nagiba elektrode.{ljaka.osnovni materijal.rastop. 4.12 Zavarivanje polo`enom elektrodom.Jokovi} ZAVARIVANJE 21 krivljenje elektrode usled zagrevanja.stub. a istovremeno spre~ava zra~enje luka i toplote u okolinu. Sl. Luk gori u gasnom mehuru koji obrazuju komponente elektrode i vodena para. vodonepropusna.sa promenljivim uglom nagiba elektrode.spoj.13 Elektrolu~no zavarivanje Ru~no zavarivanje oblo`enom elektrodom pod vodom (na pod vodom.dr`a~ elektrode. 3. Sl. 4. zona uticaja toplote je manja. 2. b.11 Gravitaciono zavarivanje. 1. 4.bakarna {ina. 4.su~eoni spoj. .1.gasni mehur.osnovni materijal. 5. 6.

U toku zavarivanja se istopi Sl. Karakteristike zavarivanja pod 5. 1.Jokovi} ZAVARIVANJE 22 5. naponom luka Sl. • Po{to luk gori u mehuru. legura na bazi bakra. 6. postupak je ekonomi~an za zavarivanje relativno debljih materijala. .pra{ak. od 25÷45 V i koeficijentom topljenja α=14÷18 g/Ah • Volumen rastopa od 10÷20 mm3 i dubina uvara od 15÷20 mm omogu}avaju zavarivanje osnovnog materijala debljine 15÷20 mm bez prethodne izrade `ljeba. Sl. Sl. Pokretni ure|aj se pokre}e preko elektromotora i reduktora. gubici usled pra{tanja su ispod 2%.o~vrsli {av pra{kom su /4. koji su sme{teni u postolju 3. ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE POD PRA[KOM .2 Ure|aji za EPP zavarivanje Postoje pokretni i fiksni ure|aji za zavrivanje pod pra{kom.3. Sl. 5. Zavariva~ki luk gori u gasnom mehuru koji se obrazuje izme|u istopljenog sloja pra{ka i istopljenog metala. b. jednaka je brzini zavarivanja vz i mo`e se kontinualno pode{avati. • Zavarivanje EPP postupkom se mo`e izvoditi samo u polo`enom polo`aju tj.zavariva~ki luk. a proces se ne mo`e vizuelno pratiti. Zavariva~ki luk se mo`e obrazovati izme|u dve elektrode i osnovnog materijala. pri ~emu se elektrode mogu nalaziti u zajedni~kom mehuru ili posebnim mehurovima.1 Uvod Toplota za topljenje osnovnog materijala. • Osnovni materijal u~estvuje u metalu {ava sa 2/3 a elektroda sa 1/3. 4. relativno velike tro{kove pripreme `ljeba i mogu}nost pouzdanog izvo|enja spojeva sa zadatim merama {ava. 2. 33/: • Postupak se izvodi automatski i poluautomatski sa jednosmernom ili naizmeni~nom strujom ja~ine 1000÷2000 A.EPP 5. Sl.o~vrsla troska. 5. Brzina kretanja je uniformna. odnosno. relativno visoku cenu ure|aja. 5.a. u polo`aju koji odstupa od horizontalnog do 8o. S obzirom na relativno visoku cenu pra{ka. Sl. 5. te~ni metal {ava je za{ti}en od uticaja atmosfere.1 [ema elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom. 31.1. ponovo koristi posle prosejavanja. zavarivanje osnovnog materijala debljine 2÷100 mm.te~na troska. 30.EPP.≈20% nasutog pra{ka a ostatak se elektrodna `ica. 7. • Produktivnost postupka je oko 10 puta ve}a od produktivnosti REL postupka.sa posebnim mehurovima.rastop. 3. nema zra~enja u okolinu.2. Sl. EPP postupak zavarivanja se koristi za zavarivanje niskougljeni~nih ~elika. neoblo`ene topive elektrode i pra{ka ostvaruje se u elektri~nom luku koji se obrazuje izme|u elektrode i osnovnog materijala. ve}ih du`ina spojeva u serijskoj i masovnoj proizvodnji. aluminijuma i za navarivanje. Debljina sloja pra{ka je 50÷60 mm.1. 5.4. 5. 8. nisko.2 EPP zavarivanje sa dve elektrode.gasni mehur.sa zajedni~kim mehurom. srednje i visoko legiranih ~elika.

3. Sl. brzina dodavanja elektrodne `ice ve tako da se voar za pra{ak. 3.elektromotor.rezerodnosno.osnovni materijal. odnosno. 9. Dr`a~ elektrode za EPP poluautomatski ure|aj. 2.komandna dodavanja elektrodne `ice. 1.5. 7. se ru~no pomera po `ljebu odgovaraju}om brzinom zavarivanja-vz. 5. Dr`a~ elektrode. na osnovu njegove promene pove}ava se brzina elektromotora 4.fleksibilna cev. uje brzina elektromotora 4 za dodavanje elektrodne `ice. tabla. 5.elektrodna `ica.1. 5.mehanizam za dodavanje vanja elektrodne `ice. 4. Dovod struje se vr{i na osnovni materijal i kontaktnu vo|icu koja je od luka udaljena do 30 mm. 4. ve. Kod automata sa regulacijom brzine doda5.dr`a~ elektrode sa rezervoarom za pra{ak. ve. 5. Samoregulacijom pri konstantnoj brzini Sl. Srazmerno smanjenju Ul smanjuje se brzina elektromotora 4. 6.Jokovi} ZAVARIVANJE 23 Elektrodna `ica se dovodi pomo}u valjaka 6 u kontaktnu vo|icu brzinom ve koja obezbe|uje konstantnu du`inu luka. zavarivanje 1. odnosno.5. Odr`avanje du`ine luka na zadatoj vrednosti kod automata se ostvaruje na dva na~ina /4 /: 1. Drugi tip automata je nepokretan a pokre}e se osnovni materijal brzinom zavarivanja vz. 5. 5. konstantan napon Ul.4.elektrodna Na ovaj na~in se napon zavarivanja u toku procesa odr`ava na `ica.izvor struje.3. Sl. osnovu njegove promene pove}ava se i smanj8. na kome se nalazi i rezervoar sa pra{kom. za izvo|enje kratkih pravolinijskih. se koriste za izvo|enje zavarenih spojeva koji se ne mogu ostvariti automatima: pri zavarivanju na nepristupa~nim mestima.rezervoar sa pra{kom.kalem elektrodne `ice. ve tako da se uspostavlja zadata du`ina luka. {to odgovara . U slu~aju da do|e do pove}anja du`ine luka (zbog pojave udubljenja na osnovnom materijalu) srazmerno se pove}ava i Ul a Sl.kotur elektrodne `ice. krivolinijskih i isprekidanih {avova.pokretno postolje. Sl.4 [ema ure|aja za poluautomatsko EPP Sl.mehanizam za dodavanje elektrodne `ice. 2. Ure|aji za poluautomatsko zavarivanje.reduktor. elektrodna `ica se pomo}u mehanizma 4 sa kalema 3 kroz fleksibilnu cev dovodi u kontaktnu vo|icu koja se nalazi u dr`a~u 1. 4.zasun. [ema pokretnog automata za EPP zavarivanje. Pra{ak iz rezervoara 8 zasipa zonu zavarivanja oko elektrodne `ice.5 V. ak za vo|enje. Sl. 2. meri se napon luka Ul i na elektrodne `ice.osnovni materijal (zbog pojave ispup~enja na osnovnom materijalu) dovodi do smanjenja Ul. 3. Regulacijom brzine dodavanja elektrodne `ice. zadatoj vrednosti sa ta~no{}u od ±0. 2. na osnovu promene napona luka Ul. tako da se odr`ava konstantna du`ina luka. Kod poluautomata. Pri normalnom radu elektromotor 4 dodaje elektrodnu `icu brzinom koja je pribli`no jednaka brzini njenog topljenja.to~uspostavlja prvobitna du`ina luka. Smanjenje du`ine luka Sl. 6.

odnosno napona.7. • Pri relativno malim gustinama struje zavarivanja.7-a.5÷1 m/min.7-c. hu. Sl. koja uspostavlja prvobitnu tj. a samim tim i na mogu}nost pojave toplih prslina. izaziva promenu brzine topljenja. zadatu du`inu luka.1 ) ( 5 . Ovo pogoduje osnovnog materijala pojavi vru}ih prs-lina ako se {av optereti na iste-zanje u tempera-turnom intervalu krtosti. kristali rastu paralelno osi {ava. 5.6. kristali se su~eljavaju pod uglom od oko 90o {to omogu}ava da lakotopivi eutektikumi i nemetalni uklju~ci iza|u na povr{inu {ava. Drugim re~ima. Optimalna vrenost koeficijenta oblika uvara je Ψu=1.7 Uticaj Ψc i Ψu na pravac rasta kristala u {avu. ve=0. kristali se su~eljavaju pod uglom od pribli`no 180o i zarobljavaju c. odr`ava se zahvaljuju}i samoregulaciji. Sl. Zbog Sl.3. Naime.3÷2.2÷0. Va`na karakteristika elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom je mogu}nost uspostavljanja veze izme|u parametara re`ima zavarivanja i oblika tj. oblika uvara i ko-eficijenta nadvi-{enja. Sl. mera popre~nog preseka {ava.{irina {ava. 5. • Pri j>50 A/mm2 i ve=2÷6 m/min efikasnija je upotreba automata sa konstantnom ve tj.2 ) Ψu=b/hu Ψc=b/c Koeficijent oblika uvara uti~e na pravac rasta kristala u {avu.Jokovi} ZAVARIVANJE 24 odr`avanju du`ine luka sa ta~no{}u od ±0. Na taj na~in.nadvi{enje {ava. mogu}e je izabrati parametre re`ima zavarivanja koji }e obezbediti `eljeni oblik i mere popre~nog preseka {ava. Pri relativno velikim vrednostima koeficijenta Sl. Sl. 5. pa je neophodna upotreba automata sa regulacijom brzine dodavanja elektrodne `ice. Intenzitet samoregulacije je najve}i kod rastu}e spoljne karakteristike izvora struje. 5. brzina topljenja elektrodne `ice se smanjuje sa pove}anjem napona (du`ine) luka tj. zadata vrednost du`ine luka. • Pri j=30÷50 A/mm2 i ve=1÷2 m/min mogu se koristiti oba tipa automata. 5.debljina lakotopive eutektikume na granici su~eljavanja. i relativno malim brzinama dodavanja elektrodne `ice. Efikasnot samoregulacije se pove}ava sa pove}anjem gustine struje zavarivanja i zavisi od spoljne karakteristike izvora struje. 5. svaka promena du`ine luka. mogu se definisati koeficijent oblika uvara Ψu i koeficijent oblika nadvi{enja {ava Ψc: ( 5 . Kod automata sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne `ice. j=15÷25 A/mm2. sa samoregulacijom. izazvana pojavom neravnina na osnovnom materijalu. a opada kod horizontalne i padaju}e. pove}ava se sa smanjenjem napona (du`ine) luka. Sl.6 Karakteristi~ne mere {ava toga ovi {avovi imaju najmanju sklonost ka obrazovanju vru}ih prslina. 5. lako topivi etektikumi izlaze na povr{inu i nema preduslova za pojavu vru}ih prslina ali ovakva orijentacija zrna daje {av sa relativno malom `ilavo{}u. 5. Sl.3 5.7-b. izvedenog EPP posupkom: Pri malim vrednostima koeficijenta oblika uvara.3 mm. Kod korektno obrazovanih {avova. samoregulacija se odvija tako sporo da ne mo`e dovoljno brzo da prati promenu du`ine luka. Parametri re`ima zavarivanja imaju slede}i uticaj na oblik i mere popre~nog preseka . b. d.1 Re`imi elektrolu~nog zavarivanja pod pra{kom Uticaj re`ima zavarivanja na mere i oblik popre~nog preseka {ava Na osnovu karakteristi~nih mera {ava ostvarenog EPP zavarivanjem.dubina uvara.

{to dovodi do pove}anja {irine {ava i neznatnog smanjenja dubine i nadvi{enja.8-II. b. 5. III. Sl.napona luka. II.brzine zavarivanja vz ( De=4 mm. 5.8 Promena dimenzija {ava u zavisnosti od promene parametara 4. du`ine luka pove}ava se koli~ina toplote koja se tro{i na topljenje pra{ka i elektrodne `ice. 2. 5."uglom natrag" Sl. c. {to ima za posledicu pove}anje koli~ine rastopljenog metala i pove}anje pritiska gasova u gasnom mehuru. Ul=35÷36 V). {to izaziva pove}anje dubine uvara hu i nadvi{enja {ava c i smanjenja {irine {ava b.10 Zavisnost mera i oblika pop- .ja~ine struje zavarivanja. Brzina zavarivanja re`ima zavarivanja pri promeni: I.brzine zavarivanja Sl. Usled pove}anog pritiska gasova pove}ava se istiskivanje te~nog metala ispod luka. 3. 5. Struja zavarivanja. Pove}anje brzine zavarivanja smanjuje vreme 1. b.gustine struje j (vz=30 m/h.napona luka Ul pri: De=4 mm. vz=30 m/h). Sl. 5. Iz=800 A. {to izaziva pove}anje dubine uvara. vz=30 m/h. neznatnog pove}anja {irine i znatnijeg pove}anja nadvi{enja {ava i smanjenja koeficijenta oblika uvara Ψu. Napon luka Sl.8-IV. smanjenje pre~nika elektrode dovodi do pove}anja gustine struje. vz=30 m/h).9 Uticaj ugla nagiba elektrodne `ice na re~nog preseka {ava od: a. Gustina struje Pri istoj struji zavarivanja."uglom napred". Sl. oblik i mere popre~nog preseka {ava pri zavarivanju: a. Ovakav uticaj pove}anja struje zavarivanja ima za posledicu i pove}anje udela osnovnog materijala u metalu {ava. Sl.8-I.struje zavarivanja Iz ( De=4 mm. Ul=35÷36 V). Pove}anjem napona luka tj. Iz=800 A.Jokovi} ZAVARIVANJE 25 {ava: Pove}anje struje zavarivanja izaziva pove}anje koli~ine toplote. IV. 5.

Pri zavarivanju ″na padini″ rastop se sliva ispod luka. 5. na mere i oblik popre~nog preseka {ava pri zavarivanju na: a. Zavarivanje se mo`e izvoditi sa elektrodnom `icom koja je. c. 5. Sl.ru~no janje razmaka od 5÷6 mm ili se mora uraditi `ljeb da bi se izvedenim korenim zavarom 1.11-c. 5.bakarnom podU slu~aju kada nije mogu}e okretati konstrukciju i kada je lo`nom trakom sa `ljebom. 5.~eli~osnovni materijal tanji od 20 mm su~eoni spoj se izvodi sa nom podlo`nom trakom. 1 2 Pri brzinama zavarivanja iznad 80 m/h na ivicama {ava se obrazuju zarezi. dubine uvara i nadvi{enja1. 5. 5.4. Pra{kovi koji vr{e manji pritisak na podlogu i na gasni mehur daju {av sa manjom dubinom uvara i ve}om {irinom nego pra{kovi koji vr{e ve}i pritisak. {to izaziva smanjenje dubine uvara i pove}anje {irine. Pri zavarivanju "na usponu" rastop oti~e ispod luka.11 Uticaj nagiba proizvoda.8-III. Nagib proizvoda na popre~nu osu. {to dovodi do pove}anja dubine uvara i nadvi{enja. ″na usponu″ i ″na padini″ 2.11-a. zavarivanje se mo`e izvoditi u horizontalnoj ravni.Jokovi} ZAVARIVANJE 26 toplotnog dejstva luka na osnovni materijal. {to ima za posledicu smanjenje: {irine {ava. 5. {to dovodi do pove}anja dubine uvara i 5. posta-vljena vertikalno. Za debljine iznad 14 mm neophodno je postokom u obliku podlo`ne trake. b. Pri zavarivanju "uglom napred" dolazi do pove}anja {irine i smanjenja dubine i nadvi{enja {ava. b. Nagib elektrodne `ice 6."na padini". 5. . Sl. u odnosu 7. e. Pri tome luk te`i da zadr`i pravac elektrodne `ice.1 Zavarivanje su~eoni spojevi sa jedne strane ojeva sa jedne strane sa: a. Vrsta struje i pra{ka 5.12 EPP zavarivanje su~eonih spsu~eoni spojevi 5.9-a. Sl. Sl. u odnosu na horizontalu ne sme biti ve}i od 20o. Popre~ni nagib proizvoda. Zavarivanje pod pra{kom se naj~e{}e izvodi jednosmernom strujom pri obrnutoj polarnosti (plus pol na elektrodi) jer je tada brzina topljenja elektrodne `ice manja od brzine topljenja osnovnog materijala. Sl. jer je smanjeno istiskivanje te~nog metala ispod luka.10.4 Izvo|enje zavarenih spojeva Sl."na usponu" nadvi{enja i do smanjenja {irine {ava.u horizontalnoj ravni. "uglom napred" i "uglom natrag". Sl. Prema nagibu podu`ne ose {ava u odnosu na horizontalu i prema smeru zavarivanja.bakarnom podlo`nom trakom. d.nastavjedne strane. uz istovremeno smanjenje {irine. c. Pri zavarivanju "uglom natrag" te~an metal se usled duvanja luka stalno istiskuje ispod luka. Pra{kovi koji su te~ljiviji u rastopljenom stanju i koji imaju manju brzinu o~vr{}avanja daju glatkiju povr{inu {ava i omogu}avaju lak{e izdvajanje gasova. Maksimalni ugao nagiba podu`ne ose {ava je 8o. u odnosu na podu`nu osu {ava. Prikaz uticaja parametara re`ima zavarivanja na oblik popre~nog preseka {ava dat je na Sl.9-b.

4. a. Preklapanje zavara mora da bude 3÷4 mm.15. Ako je razmak izme|u krakova T-spo-ja ve}i od 1÷1. Sl. c. Da bi se obez-bedilo ujedna~eno uvarivanje korena {ava i spre~ila pojava prokapljina. b. d.3 Zavarivanje preklopnih i T-spojeva Preklopni i T-spojevi se izvode u horizontalnom polo`aju "u koritu" ili sa nagnutom el-ektrodnom `icom. 3.1. Sl. 1. sa donje strane spoja se postavlja podlo`na traka od bakra ili od ~elika.azbestni pritiskiva~.14 [eme zavarivanja {ava na uglu i ugaonih {avova. Sl.sa podlo- gom od pra{ka i azbestnim pritiskiva~em. 5.Y-{av: De=4÷6 mm.bakarna podlo`na traka. 5. 5.dvostruki Y-{av: De=5÷6 mm. 5.sa ru~no izvedenim zavarom kao podlogom. ^eli~na podlo`na traka mora biti istog sastava kao i osnovni materijal i trajno ostaje na spoju. 5.Jokovi} ZAVARIVANJE 27 obezbedilo provarivanje po celoj debljini. 5.redosled zavara.2 Zavarivanje su~eoni spojeva sa obe strane Ovi spojevi se izvode na konstrukcijama koje omogu}avaju okretanje i na relativno debljim osno-vnim materijalima.pra{ak. 2. sebne mere radi spre-~avanja isticanja rasto-pa i troske. Zavarivanje sa bakarnom podlo`nom trakom se koristi pri zavarivanju cevi i cilindri~nih posuda relativno malog pre~nika.ru~no izveden zavar. b i c. 3 i 4.5 mm.sa podlogom od pra{ka. a. 2.14.13 Zavarivanje su~eonih spojeva sa obe strane. d i e. 4. pri zavarivanju u ″kori-tu″ treba primeniti po- Sl. ili se koreni zavar prethodno izvodi ru~no u polo`aju iznad glave.12-e. Su~eono zavarivanje sa ~eli~nom podlo`nom trakom ne treba primenjivati kod dinami~ki optere}enih spojeva.sa bakarnom podlo`nom trakom i pra{kom. 5. .4. Sl.I-{av: De=3÷6 mm.

15 Zavarivanje preklopnih i T-spojeva. 5. sa elektrodnom `icom pre~nika 1. odnosno zavr{avanje zavarivanja. 5. Du`ina monta`nih spojeva zavisi od debljine osnovnog materijala.5 Monta`a spojeva Da bi se u toku pr-ocesa zavarivanja ob-ezbedio stalan razmak izme|u obradaka koji se spajaju. Pri monta`i se kratkim {avovima pri~vr{}uju ulazne i izlazne plo~ice na kojima se vr{i zapo~injanje. Monta`a se izvodi zavarivanjem kratkim {avovima. 5. Sl. a kre}e se od 20÷80 mm sa me|usobnim razmakom koji nije ve}i od 500 mm.Jokovi} ZAVARIVANJE 28 5. Sl. Sl.16.5. .6 Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom Poluatomatsko zavarivanje pod pra{kom se izvodi Sl. Brzine zavarivanja su manje od 30÷40 m/h. pomo}u ure|aja prikazanog na Sl. Obratci debljine 3÷20 mm zavaruju se sa dve strane. oni se pre zavarivanja montiraju. Poluautomatsko zavarivanje pod pra{kom se izvodi jednosmernom i naizmeni~nom strujom. 5. 5.4. Ulazne i izlazne plo~ice se posle zavarivanja odre`u. 5.2÷2 mm i gustinama struje do 150÷200 A/mm2.16 Orijentacione mere ulaznih i izlaznih plo~ica. i dr`a~a elektrode. Poluatomatskim zavarivanjem pod pra{kom zavaruju se sa jedne strane obratci debljine 3÷6 mm uz obaveznu upotrebu podlo`ne trake ili podloge od pra{ka.

Tako|e se mogu koristiti i sme{e inertnih i aktivnih gasova.osnovni materijal. Prenos metala zavisi od gustine struje: pri gustinama struje ispod 100 A/mm2 prenos metala se vr{i u vidu krupnih kapi. 4.1 2. vodonik). . Zavarivanje u atmosferi inertnog gasa sa topivom elektrodomMIG postupak. Sl. Pre~nici trode. Zavarivanje u atmosferi inertnog gasa sa netopivom elektrodomTIG ili WIG postupak.1.2. zbog cene. 5.dr`a~ elekpribli`niji hemijskom sastavu osnovnog materijala. Sl. MIG postupak zavarivanja se izvodi sa jednosmernom 1 2 TIG je skra}enica od Tungsten Inert Gas a WIG od Wolfram Inert Gas. Elektrodna `ica treba da ima hemijski sastav koji je {to 3.ne rastvaraju se u rastopljenom metalu niti reaguju sa komponentama rastopa. 5. Sl. Dr`a~i elektrode su hla|eni samim za{titnim gasom.osnovelektrodne `ice su do 2. Elektrode koje slu`e za obrazovanje nezavisnog ili zavisnog zavariva~kog luka mogu da budu netopive i topive. onda se takav postupak naziva elektrolu~no zavarivanje u za{titnom gasu. Sl. 3. Kao za{titni gas naj~e{}e se.Jokovi} ZAVARIVANJE 29 6.6-b. koji se pomera ru~no (poluatomatski postupak) ili mehanizovano (automatski postupak). [ema zavarivanja netopivom struji zavarivanja ispod 300 A. razlikuju se slede}i postupci zavarivanja u za{titnom gasu: 1. 1. Sl. je 8÷1000 m/h. 6.zavariva~ki luk.5.2 Zavarivanje topivom elektrodom u za{titi argonaargona. 1. 6. 3. koristi argon. 3.rastvaraju se u rastopu ili stupaju u hemijsku reakciju sa osnovnim metalom ili legiraju}im elementima (ugljendioksid. U zavisnosti od kombinacije vrste gasa i vrste elektrode. koja se kontinuirano dodaje brzinom ve kroz dr`a~ elektrode 3. a pri gustinama struje iznad 100 A/mm2 u vidu mlaza sitnih kapi. 3 MAG je skra}enica od Metal Activ Gas. za{titni gasovi mogu da budu: • Inertni. Oko elektrodne `ice. Zavarivanje u atmosferi aktivnog gasa sa topivom elektrodomMAG postupak.1 Uvod Ako se pri elektrolu~nom zavarivanju u zonu zavarivanja dovodi neki gas sa ciljem da se spre~i prodor kiseonika i azota iz vazduha.dodatni materijal.2 3. Prema karakteru dejstva za{titnog gasa i rastopljenog metala.3 6.netopiva elektroda. ili vodom.5÷3 mm. koji obrazuje za{titnu atmosferu oko luka 3.elektrodna `ica. Sl. kao {to su argon i helijum.zavariva~ki luk. iznad 300 A.za{titni gas (inertni ili aktivni).[ematski prikaz zavarivanja topivom elektrodom u atmosferi inertnog ili aktivnog gasa. kroz dr`a~ elektrode struji inertni gas 2. 2.1. relativno malo pra{tanje metala i pravilan oblik povr{ine {ava /4/.MIG i MAG postupak. • Aktivni.za{titni (inertni gas). azot. 6. MIG je skra}enica od Metal Inert Gas. pri struji zavarivanja elektrodom u atmosferi inertnog gasa. 2. kada se posti`e ve}a dubina uvara.MIG postupak Zavariva~ki luk se uspostavlja izme|u osnovnog materijala i vrha eletrodne `ice. pri Sl.dr`a~ elektrode. ZAVARIVANJE U ATMOSFERI ZA[TITNIH GASOVA 6. 6. 4. a brzina njenog dodavanja ni materijal.

Sl.komandni sekundi) automatski se orman. brzinom na vrh dr`a~a elektrode. S obzirom na relativno velike gustine struje. Ti i Tilegura. 10. 4. regulaSl. 1 .4 Princip samoregulacije zavariva~kog luka. Posle izelektrode. 6.3 [ema ure|aja za poluatomatsko MIG zavarivanje. ner|aju}ih i vatrostalnih ~elika.smanjenje du`ine luka zbog pojave izbo~ine. a.Jokovi} ZAVARIVANJE 30 strujom iz generatora ili ispravlja~a sa horizontalnom ili rastu}om spoljnom karakteristikom izvora struje. 12.elektromotor. 1 i 2. otvara se ventil 8 i ventil za Sl.kalem sa elektrodnom `icom. Sl.elektrodna `ica. 6. zadatom.promena struje zavarivanja pri horizontalnoj spoljnoj karakteristici izvora struje. b.osnovni materijal. MIG postupak je visokoproduktivan i koristi se za zavarivanje obradaka debljine 2÷8 mm od: Al i Al-legura.izvor jednosmerne struje. 6.1 Poluautomatski ure|aj za MIG zavarivanje funkcioni{e na slede}i na~in.3.reduktor. Zavarivanje ugljeni~nih i niskolegiranih ~elika MIG postupkom je neekonomi~no u pore|enju sa MAG postupkom.ventil za za{titni gas. 1.promena struje zavarivanja pri rastu}oj spoljnoj karakteristici izvora struje. Cu i Cu-legura. napona luka nije efikasna. Polaritet struje je obratan (plus pol na elektrodi) jer je tada pove}ana stabilnost luka i pove}an je koeficijent topljenja za oko 30% u odnosu na pravu polarnost.3: Preko prekida~a na dr`a~u elektrode 1.mera~ protoka gasa.dr`a~ rashladnu vodu. Dodirom vrha elektrodne `ice sa osnovnim materijalom uspostavlja se zavariva~ki luk i zapo~inje zavarivanje. Dr`a~ elektrode se ru~no. odgovaraju}om brzinom.valjci za vesnog vremena (nekoliko dodavanje elktrodne `ice. Mg i Mg-legura. male du`ine luka i neznatnu promenu napona luka sa promenom njegove du`ine. 3. 6. 2. 11. 5. Sl.sistem luk-izvor struje sa dve cija brzine dodavanja elektrodne du`ine luka. Sl.boca sa za{titnim gasom (Ar). Zbog e. pomera po `ljebu. 8. 9. `ice na osnovu c. odgovaraju}om. 7.promena struje zavarivanja pri padaju}oj spoljnoj karakteristici izvora struje. aktivira se izvor struje. 6. d. valjaka 5 dovodi elektrodnu `icu.manometar pokre}e elektromotor 3 visokog pritiska. koji preko reduktora 4 i 13.

Ova promena stati~ke karakhla|enjem.1 Uvod MAG postupak zavarivanja. 2 Na 3400oC pribli`an sastav atmosfere u luku je: CO2≈25%. koji se nalazi u boca-ma u te~nom stanju iz kojih ispa-rava tako da se u zonu zvarivanja dovodi u gasovi-tom stanju. videti Poglavlje 2. 3 Osim CO2 u reakcijama oksidacije u~estvuje i O2 iz H2O koja prethodno disocira.MAG postupak ugljendioksida6. 1. Brzina tj.5 Dr`a~ elektrode. kojoj odgovara stati~ka karakteristika Sl. kojoj odgovara stati~ka karakteristika 1. debljine osnovnog materijala do 20 mm. Dobra za{tita je obezbe|ena ako je rastojanje mlaznice od osnovnog materijala 7÷25 mm. Karakteristike MAG postupka zavarivanja su: • ekonomi~niji je od REL i automatskog EPP zavarivanja. Sl.2 Hemizam pri MAG zavarivanju Pri zavarivanju u atmosferi CO2 istovremeno se odvijaju procesi oksidacije. • lako se vizuelno prati.3 ) ( 6 . b. Kao za{titni gas koristi se ug-ljendioksid. 6. a. 6. kod njih se najbr`e uspostavlja zadata du`ina luka tj. Sl. U slu~aju ispup~enja na osnovnom materijalu dolazi do smanjenja zadate du`ine luka l1. tako|e pokazuje da je najefikasnija samoregulacija kod izvora struje sa rastu}om spoljnom karakteristikom. 6. Za MIG postupak se zbog toga uglavnom koriste izvori struje sa rastu}om i horizontalnom spoljnom karakteristikom.sa vodenim luka 2.4. iz 1 u 2. . teristike luka. usled pojave udubljenja.1. dezoksidacije i legirnja rastopa.1. • zra~enje otkrivenog luka je zna~ajno. 6.prekida~. • zona uticaja toplote je relativno mala.Sl. S obzirom da je ∆Iz najve}e kod rastu}ih karakteristika izvora struje.1 Obratci debljine do 4 mm zavaruju se bez pripreme `ljeba.Jokovi} ZAVARIVANJE 31 toga su u upotrebi. zadati re`im zavarivanja. naj~e{}e.3 Zavarivanje topivom elektrodom u za{titi ugljendioksida. efikasnost samoregulacije zavisi od spoljne karakteristike izvora struje. /34/. a pri debljinama iznad 4 mm vr{i se izrada `ljeba ~iji je ugao otvora α=30÷50o.sa gasnim.3. na l2. O2≈20%. Sl. 6.3.4.1 ) ( 6 . auto-mati i poluautomati sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne `ice kod kojih se konstantna du`ina luka obezbe|uje samoregulacijom. • povr{ina {ava je neravna.4. • relativno visoko produktivan proces u pore|enju sa drugim procesima. • prskanje metala je izra`eno naro~ito pri gustinama struje iznad 500 A/mm2. do uspostavljanja zadate du`ine luka l1. Sl.2 ) ( 6 . Na temperaturama koje vladaju u zavariva~kom luku dolazi do disocijacije CO2 po reakcijama2: ( 6 . je na{ao najve}u primenu u zavarivanju ugljeni~nih i niskolegiranih ~elika. izaziva porast struje zavarivanja ∆Iz koji dovodi do pove}anja brzine topljenja elektrodne `ice i do skra}ivanja du`ine `ice tj. 6. CO≈55%.4 ) 2CO2↔2CO+O2 CO↔C+O O2↔2O Fe+CO2↔FeO+CO Oksidacija rastopa niskougljeni~nog ~elika se odvija po reakcijama3: 1 Analogna analiza pri pove}anju du`ine luka.

Jokovi} ZAVARIVANJE 32 ( 6 .0 0. Ugljenik ima ve}i afinitet prema O2 nego {to je afinitet Fe prema O2 pa dolazi do reakcije: 14) ( 6. Tab.2 4./4.0÷5.13) 2FeO+Si↔SiO2+Fe FeO+Mn↔MnO+Fe Obrazovani SiO2 i MnO su nerastvorljivi u te~nom ~eliku.14) FeO+C↔Fe+CO Obrazovani CO po rekciji ( 6.0÷1.0 1. Koli~ina Si i Mn u elektrodnoj `ici treba da bude tolika da nadoknadi njihove gubitke po reakcijama ( 6.8 2.5÷2.1 i Tab.5 1.1 Pre~nik elektrodne `ice Pre~nik elektrodne `ice se odre|uje u funkciji od : debljine osnovnog materijala d.0 mm pri automatskom zavarivanju. polo`aja spoja u prostoru pri zavarivanju i polo`aja zavara u {avu. 31/.9 ) 10) ( 6. • smanjenje sadr`aja C u {avu.0 1. struja zavarivanja (vrsta.2÷1. Uz. {to izaziva pad mehani~kih osobina. protok ugljendioksida. du`ina slobodne `ice. a 2.0 10.8÷1.3.10) 11) ( 6.5 .0 1. ( 6.12) i ( 6. {to dovodi do pada mehani~kih osobina. Parametri re`ima MAG postupka zavarivanja su: pre~nik elektrodne `ice. zbog ~ega je potrebno spre~iti njeno odvijanje favorizovanjem reakcija ( 6. De.9). vo|enje dr`a~a elektrode (rastojanje mlaznice od osnovnog materijala.0 1. 6.0 1.6 ) ( 6 .0 3. brzina zavarivanja.1 Pre~nik elektrode za zavarivanje preklopnih i T-spojeva d (mm) De (mm) 1.10).6 5.3.0 2. vz.3 Re`imi zavarivanja MAG postupkom Re`im MAG postupka zavarivanja zavisi od : vrste i debljine osnovnog materijala. kretanje vrha elektrodne `ice u odnosu na {av.5 ) ( 6 . Tab. oblika spoja. napon zavarivanja.7 ) ( 6 .11) Si+2CO2↔SiO2+2CO Mn+CO2↔MnO+CO C+CO2↔2CO Fe+O↔FeO Si+2O↔SiO2 Mn+O↔MnO C+O↔CO Nepo`eljni efekti oksidacije su: • pove}anje sadr`aja FeO u {avu. ve} se izdvaja u obliku gasnih mehurova.8 ) ( 6 .0÷2. 6.3. • smanjenje sadr`aja Mn i Si.6÷2.5 0. polaritet i ja~ina Iz).5 0. Dezoksidacija se vr{i pomo}u Si i Mn koji se unose u rastop preko elektrodne `ice.0 mm koriste se pri poluautomatskom zavarivanju.12) 13) ( 6. 33. Ovo se posti`e dodavanjem ve}e koli~ine Si i Mn kroz elektrodnu `icu.6 6. Pre~nici elektrodnih `ica 0.12) i ( 6. nagib prema osnovnom materijalu i smer kretanja).6 2.0 8. a zbog njihovog ve}eg afiniteta prema O2 nego {to je afinitet Fe prema O2 dolazi do reakcija: 12) ( 6.14) nije rastvorljiv u te~nom metalu.6÷2. 6.13) i da izvr{i dopunsko legiranje {ava. 6.2÷1. 6. pa isplivavaju na povr{inu {ava. Tab. du`ina luka. ( 6. oblika spoja i oblika `ljeba. oblika `ljeba.13).0 0. a obrazovani CO izaziva pojavu gasnih uklju~aka jer nije rastvorljiv u te~nom ~eliku.2.

6.2 1.8 2.0 8.3.6 2.6 0. g/Añh.3 14.6 0.8 1.0 Sa `ljebom 10 12 14 1.0 10 2.0 1.4 polo`en 40÷100 60÷150 80÷180 100÷250 120÷320 200÷420 250÷650 Polo`aj zavarivanja vertikalan vertikalan horizontalan odozdo odozgo na vertikal.0÷15.brzina zavarivanja.8 1. Sl. a re|e prave polarnosti. Azpovr{ina popre~nog preseka zavara.3 Brzina zavarivanja Brzina zavarivanja vz zavisi od debljine osnovnog materijala kod su~eonih spojeva. Az. 6.5÷17.4. a ve}e vrednosti pri zavarivanju sa podlo`nom trakom i bez razmaka u korenu `ljeba.5 1.6 2.gustina metala zavara. tj.3. Tab.0 1.spojeva od debljine osnovnog materijala i ra~unske debljine {ava.0 1. 6.4 14. Ja~ina struje zavarivanja Iz.. i ja~ine struje Iz.6 6.5÷15.0 2.5 0.Jokovi} ZAVARIVANJE 33 Tab.2 1. De. Tab. prema Tab. .0 1.0 2.6 2. Tab.0 4.5 8 1.8 1.4 Koeficijent topljenja αz u funkciji od pre~nika elektrodne `ice.0 2.5 0.ja~ina struje zavarivanja.3 Ja~ina struje zavarivanja u funkciji pre~nika elektrode Tab.5 16 2. De (mm) 0.0 Bez `ljeba 3. 6. prema Sl. Manje vrednosti se biraju pri zavarivanju spojeva bez podlo`ne trake i sa razmakom u korenu `ljeba.3. cm2.6. premaTab.2 1.0 6.15) vz= αzñIz/(Azñρ) gde je : vz .0 2. u amperima. polo`aja spoja pri zavarivanju i oblika `ljeba.koeficijent topljenja.5 0.3.6 2. na gore na dole zidu 60÷120 60÷110 60÷120 100÷180 100÷180 100÷200 - iznad glave 60÷110 100÷170 - 6. cm/h.0 3.0÷14.5 13. katete {ava /4.0÷17.7 12.4 Iz (A) 60÷150 80÷210 100÷230 120÷300 220÷400 320÷650 αz (g/Ah) 16.2 1. Sl. ρ . g/cm3. A.6 0. a kod T. 6.2 Pre~nik elektrode za zavarivanje su~eonih spojeva d (mm) De (mm) 1. 6. αz . pri poluautomatskom MAG zavarivanju.0 1.6 2. od ja~ine struje i brzine zavarivanja.3.0 1. Zavisnost povr{ine popre~nog preseka jednog zavara. 6. De (mm) 0./4 /.0÷21. Tab. 30/: 15) ( 6.0 2.0 0.5 i polo`aja zavarivanja.6 2. 6. odre|uje se na osnovu : pre~nika elektrode De.2 5.6 2.0 12.0 0.2 Struja zavarivanja Za MAG postupak zavarivanja koristi se uglavnom jednosmerna struja obrnute polarnosti. Iz .0 1.

6 2. Protok CO2 se pribli`no odre|uje izrazom: 17.4 17 ÷ 21 20 ÷ 26 22 ÷ 30 23 ÷ 34 25 ÷ 36 Polo`aj zavarivanja Verti.5 Napon zavarivanja Da bi se smanjilo prekomerno prskanje metala. a kre}e se u granicama 5÷25 dm3/min za pre~nike elektrodne `ice 0.) QCO2 ≈ 10 De gde je: QCO2 .5÷3.3. 6. prema Prilogu A. mlaznice.protok gasa. Tab.3.7 Vo|enje dr`a~a elektrode Vo|enje dr`a~a elektrode definisano je slede}im elementima: • Rastojanjem mlaznice od osnovnog materijala. De-pre~nik elektrodne `ice.0 15 ÷25 20 ÷25 2÷3 12 ÷23 17 ÷23 2. Sl. 6.7 Polo`aj mlaznice i elektrodne `ice. 6. Az. De h h1 a • 0.2 7 ÷12 10 ÷20 1÷2 4 ÷9 7 ÷17 1. se odre|uje iz odnosa: dge je: Au.7. du`inom slobodne `ice i du`inom luka.7.17.8 i Tab.9 Smerom kretanja i nagibom dr`a~a elektrode prema osnovnom materijalu. V. Sl. Tab.ukupna povr{ina popre~nog preseka unetog materijala u {av. brzine zavarivanja. mm.8 1.5.5÷3. 6.6.3. 6.3. 6. Preporu~uju se vrednosti napona luka Ul. 6. Tab. De Polo`en 0. pre~nika elektrodne `ice. Tab.5÷ 21 140 20÷23 160 20÷25 200 21÷27 250 26÷30 300 28÷34 400 Tab. 6. prema Sl. sa malim naponima zavarivanja Uz.3.3.6 Protok ugljendioksida Sl. zavarivanje MAG postupkom se izvodi sa kratkim lukom. 6. Potro{nja CO2 zavisi od : debljine osnovnog materijala.4 (6. Optimalne vrednosti Uz i Iz pri zavarivanju u polo`enom polo`aju. konstrukcije dr`a~a elektrodne `ice tj. 6. Uz (V) Iz (A) 17÷19 60 18÷19 80 18÷20 100 19÷20 120 19. napona zavarivanja. /4.5.3. date u Tab. n. • Kretanjem vrha elektrodne `ice. Tab. 6.0 mm. 30/.Jokovi} ZAVARIVANJE 34 6. Sl. dm3/min. oblika spoja. u funkciji od De i polo`aja zavarivanja ili u funkciji ja~ine struje zavarivanja. Napon zavarivanja Uz u funkciji De i polo`aja zavarivanja.2 1. tj.6 2.3.6. Sl.8 1.4 20 ÷30 3÷4 17 ÷27 6. tj.0 2.) ( 6.7 Zavisnost izme|u struje zavarivanja i napona luka pri MAG zavarivanju elektrodom pre~nika 0. brzine strujanja vazduha.povr{ina popre~nog preseka jednog zavara.0 mm. .Horizontalno Iznad kalan -vertikalan glave 17 ÷ 20 17 ÷ 19 17 ÷ 20 19 ÷ 23 - 6.16) 16) Broj zavara n=Au/Az Broj zavara.

Mg.Jokovi} ZAVARIVANJE 35 Sl.ma. • Kvalitet spoja u velikoj meri zavisi od pravilnog izbora re`ima zavarivanja i uve`banosti zavariva~a. a izvori struje treba da imaju strmo padaju}u spoljnu karakteristiku. 6. 6.10 je data {ema ure|aja za ru~no WIG zavarivanje. Postupak zavarivanja mo`e da se izvodi ru~no. Na Sl.dr`a~ elektrode. • Gorenje luka je stabilno. poluatomatski (dr`a~ 3. za{titni gas. WIG postupak se koristi za zavarivanje Al.dodatni materijal.11.WIG Zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi inertnog gasa.4 Zavarivanje netopivom elektrodom u atmosferi gasainertnog gasa. svih oblika obradaka i u svim polo`ajima u prostoru ru~nim i poluautomatskim postupkom.Kretanje vrha elektrodne `ice pri poluautomatskom MAG zavarivanju su~eonih spojeva. 8. Sl.8. 7. 4. 9. • Zona uticaja toplote je relativno mala. Cu i Cu-legura. 6.ugljendioksid.elektrodna `ica. ner|aju}ih i vatrostalnih Sl.izvor struje. 2.4÷6 mm. 6. Ni i Ni-legura debljine nometar visokog pritiska. drugi i tre}i zavar.ventil za 0. 1. 3kretanje vrha elektrodne `ice za prvi. . pri Iz>200 A. Sl.9.mlaznica. (dr`a~ elektrode se vodi ru~no i vo|ica. se izvodi sa elektrodom od volframa. 6. 6.komandni orman. 2. pri Iz<200 A.osnovni elektrode se vodi ru~no a pomo}ni materijal se dodaje materijal. Al-legura.osnovni materijal. 5. • Brzina zavarivanja je relativno mala. 6. Sl. a inertni gas elektrodne `ice u odnosu na je naj~e{~e argon. ~elika.4. ili vodom. Sl. 5. Sl. dodatni materijal se dodaje ru~no). Ti i Ti1. 4. mehanizovano) i automatski (dr`a~ elektrode se vodi mehanizovano i dodatni materijal se dodaje mehanizovano).mera~ protoka. cena ure|aja je relativno niska a potro{nja volframove elektrode mala. 2. • S obzirom na mogu}nosti. {to daje kvalitetnu povr{inu {ava koja ne zahteva naknadnu doradu. Mglegura.legura. 3. 1.1. Dr`a~ elektrode se hladi inertnim gasom. Polo`aj mlaznice i prema Sl.kontaktna naj~e{}e sa desna na levo. Op{te karakteristike WIG postupka zavarivanja su: • Mogu se zavarivati svi materijali. osnovni materijal.10 [ema ure|aja za ru~no zavarivanje WIG postupkom.boca sa inertnim gasom.6. Struja koja se koristi za napajanje zavariva~kog luka je jednosmerna ili naizmeni~na.2. • Za{titni gasovi su skupi. Sl.

Jokovi} ZAVARIVANJE 36 Pri zavarivanju Al. a. 6. Polaritet struje Pre~nik De. 2.elektrodna `ica Tab. Sl. s obzirom da su ovi materijali skloni oksidaciji. Razbijanje oksidne kore se zasniva na njenom bombardovanju te{kim pozitivnim jonima u poluperiodi kada se elektroda pona{a kao anoda. a neke preporuke za izbor struje zavaSl. Pri zavarivanju ner|aju}ih i vatrostalnih ~elika treba koristiti jednosmernu struju prave polarnosti. mm Ja~ina struje. A prava polarnost obratna polarnost 3 4 3 4 1÷2 1÷2 65÷150 140÷180 250÷340 10÷30 20÷40 30÷50 1 Naizmeni~na struja omogu}ava razbijanje te{kotopive oksidne kore na povr{ini {ava. /4 /.8.8 Ja~ina jednosmerne struje zavarivanja WIG postupkom.11 Izgled dr`a~a volframove elektrode. Mg i Mg-legura koristi se naizmeni~na struja1. b. Jednosmerna struja obratne polarnosti se ne preporu~uje zbog male stabilnosti luka i pove}anog zagrevanja volframove elektrode.za ru~no rivanja su date u Tab. zavarivanje. 1. Al-legura.prekida~.volframova lektroda. .za poluautomatsko zavarivanje.6. 6. 3. Re`imi WIG postupka zavarivanja se odre|uju eksperimentalno za svaki slu~aj spajanja.

• Rad sa zapaljivim i eksplozivnim gasovima. VO . VC H .5 mm od Al i Al-legura u industriji metalnog name{aja. bio zavariva~ki moraju biti ispunjeni slede}i uslovi: • Zapremine kiseonika. 2 2 2 moraju se nalaziti u odre|enom odnosu koji se naziva odnos potro{nje β : 1 Razvoj produktivnijih. pouzadanijih i ekonomi~nijih postupaka elektrolu~nog zavarivanja potisnuo je gasno zavarivanje tako da je ono danas zastupljeno sa 3÷5% u ukupno izvedenim zavarenim spojevima sa tendencijom daljeg opadanja. Postupak gasnog zavarivanja se relativno malo koristi i to uglavnom u pojedina~nom zavarivanju1: • ~eli~nih cevi pre~nika do 100 mm i debljine Sl. 2. Sl. Oksiacetilenski zavariva~ki plamen nastaje sagorevanjem acetilena u sme{i sa kiseonikom. i nije ekonomi~an za debljine osnovnog materijala iznad 8÷10 mm. 7. 2 Ukupna {irina ZUT je oko 27 mm. 5. 7. • Cu i Cu-legura debljine do 15 mm a naro~ito za popravku odlivaka od mesinga i bronze. b.{av.desni na~in. • Postupak je najsporiji u pore|enju sa drugim postupcima. zida do 5 mm. • u remontnim radovima i navarivanju ~elika.2 [ema oksiacetilenskog zavariva~kog plamena. Sl.2 Zavariva~ki Zavariva~ki plamen Sl. ~ija je obuka najdu`a u pore|enju sa drugim postupcima i traje 4÷5 godina. limova debljine do 1. koji nastaje sagorevanjem acetilena.1 Uvod Toplota potrebna za topljenje osnovnog i dodatnog mterijala razvija se sagorevanjem gorivog gasa u atmosferi kiseonika. mada je mogu}e zavarivanje obradaka debljine do 40 mm. a. GASNO ZAVARIVANJE 7.1 [ema gasnog zavarivanja. Sl. koji se neposredno pre sagorevanja me{aju u gorioniku. Da bi plamen. i acetilena. 7. • Kvalitet {ava zavisi od regulacije plamena i uve`banosti zavariva~a. Op{te karakteristike gasnog zavarivanja su: • Mogu se zavrivati svi oblici konstrukcija u svim polo`ajima u prostoru.levi na~in. Sl.1.dodatni materijal.1.4. propan (C3H8) i butan (C4H10).Jokovi} ZAVARIVANJE 37 7. • Velika koli~ina toplote izaziva relativno veliku ZUT2 velike deformacije i zaostale napone /4/. • cevi. 3.gorionik. profila i limova debljine do 1.1.5 mm i sivog liva na toplo.osnovni materijal. Kao gorivi gas naj~e{}e se koristi acetilen (C2H2) a re|e vodonik (H2). . • Ure|aji su relativno jeftini a njihovo odr`avanje je jednostavno. 4. 7.zavariva~ki plamen.

Creva za sprovo|enje gasova od boce tj. koji se posebno dovode u gorionik. 7. koji vlada u boci.omota~ plamena. Sl. Boce moraju imati odgovaraju}e natpise i/ili oznake bojom i sa njima se mora postupati (transport. reducir ventila do gorionika su izra|ena od vi{eslojne armirane gume /36/.jezgro plamena. i za obrazovanje zavariPo~etno uspostavljanje zavariva~kog plamena vr{i se tako {to se prvo otvore ventili visokog pritiska na bocama za kiseonik i acetilen i izvr{i pode{avanje radnog pritiska na manometrima. Redukcini ventili se postavljaju na boce sa gasovima i slu`e za redukciju visokog pritiska.1 ) β=VO /VC 2 H 2 2 • Brzina isticanja oksiacetilenske sme{e iz plamenika mora biti u granicama 70÷160 m/sec.3 Vrste oksiacetilenskog zavariva~kog U zavisnosti od vrednosti koeficijenta potro{nje razlikuju se slede}e vrste oksiacetilenskog zavariva~kog plamena1. Sl.redukcioni. a postepenim zatvaranjem ventila za finu regulaciju koli~ina acetilena se svodi na potrebnu za `eljenu vrstu plamena. Boce za acetilen i kiseonik su izra|ene prema odgovaraju}im standardima (Poglavlje 2) i mogu da budu razli~itog kapaciteta. Zbirna reakcija potpunog sagorevanja acetilena je: ( 7 . c.5 ) 2CO+H2+1. u zavisnosti od gasa kojim su napunjene.4÷0.2 ) C2H2+2. U zoni 1 se odvija termi~ka disocijacija acetilena: ( 7 . Sl. osigura~a protiv povratnog udara na crevu za acetilen i na crevu za kiseonik i gorionika sa odgovaraju}im plamenicima. 3 Alternativa bocama sa acetilenom je centralizovano snabdevanje iz sopstvenih razvija~a acetilena.1 -redukcioni plamen β>1. 2. Osigura~i protiv povratnog udara spre~avaju povratni udar plamena i povratnu struju gasa iz gorionika prema bocama/ 37/. na radni pritisak i snabdeveni su sa dva manometra za kontrolu visokog i radnog (niskog) pritiska.mlaznica.5O2=2CO2+H2O Sagorevanje acetilena se odvija postupno u pojedinim zonama zavariva~kog plamena. tako da se acetilen dovodi u vi{ku.3÷1. Radni pritisci su: za kiseonik 1÷8 bar.4 ) 2C+H2+O2→2CO+H2 U zoni 3 se vr{i sekundarno sagorevanje C2H2 pri ~emu se kiseonik za ovo sagorevanje tro{i iz okolnog vazduha: ( 7 . Zatim se na gorioniku otvori ventil za finu regulaciju kiseonika a nakon toga ventil za finu regulaciju acetilena.3: β=1.2 bar i za propan-butan 0. Sl. Gorionici slu`e za me{anje gasova. za acetilen 0. 7. Razvod acetilena do radnih mesta se vr{i metalnim cevima.8 bar /35/.3 Oprema za izvo|enje gasnog zavarivanja Osnovna oprema za gasno zavarivanje sastoji se od: boce sa kiseonikom2 (plave boje). boce sa acetilenom3 (bele boje). 7.1÷1. skladi{tenje i pra`njenje) saglasno odgovaraju}im propisima. 3.2 -normalan plamen β<1. 1.5O2→2CO2+H2O plamena. 2 Veliki potro{a~i koriste centralizovano snabdevanje kiseonikom iz rezervoara pomo}u metalnih cevi.normalan .2 -oksidacioni plamen 7.oksidacioni. Ova gasna sme{a se zapali. b. 1 . {to ima za posledicu neravnomernu raspodelu temperature du` ose plamena. creva za sprovo|enje gasova (crvene boje za acetilen i plave boje za kiseonik).3 ) C2H2+O2→2C+H2+O2 U zoni 2 ili zoni zavarivanja se vr{i primarno sagorevanje C2H2 sa kiseonikom koji dolazi iz boce: ( 7 .Jokovi} ZAVARIVANJE 38 ( 7 . Osigura~i se postavljaju na ulazu u gorionik. redukcionih ventila za acetilen i kiseonik sa manometrima visokog i niskog pritiska. a.2.

7.4. 7. 6.komora za zavisnosti od na~ina na koji me{anje. 1. 4.001÷0. 7. Sl.gorionik sa usisavanjem.1 MPa. Sl.0005 MPa. a iskori{}enje karbida je oko 87%. Razvija~i acetilena sistema "voda na karbid" se rade kao pokretni i nepokretni. oko 95%. Kod bezinjekcionog gorionika kiseonik i acetilen se dovode u komoru za me{anje pod pribli`no istim pritiskom 0.ventili protiv povratnog udara.6) a u kiseonika. 5. Sl.4[ema gorionika za gasno zavarivanje i lemljenje. 7. iskori{}enje karbida je najve}e. Sl. U upotrebi su dva tipa gorionika: sa usisavanjem (vi{e su u upotrebi) ili injekcioni i bez usisavanja.05÷0.8÷80 m3 acetilena/h s tim {to su kapaciteti pokretnih razvija~a do 3 m3 acetilena/h. kom.1 MPa. /38. na vodu" i sakuplja~a acetilena. 0.karbid u posudi koja se vadi radi punjenja.25 MPa. 7. ( 7 .voda.kalcijum karbid.3 bar. 4.6. 3.4 MPa. 1 2 Radni pritisak kiseonika je naj~e{}e 0.01÷0.6 ) CaC2+2H2O= C2H2+Ca(OH)2 Sl. Sl. Sme{a kroz sprovodnu cev 7 odlazi u mlaznicu 8 a na izlazu iz nje se pali. b. a acetilen se dovodi u spolja{nju komoru injektora 6 pod pritiskom2 0. do 0. 8. 7.ventil za finu regulaciju protoka odvija po reakciji ( 7.mlaznica (brizgaljka). Razvijanje acetilena se 1 i 2.7.ventil za finu regulaciju protoka acetilena. 7. Razvija~i acetilena koji se baziraju na "kontaktnom" sistemu su uglavnom pokretni.gorionik bez usisavanja. a. 31/.6 [ema razvija~a acetilena sistema "karbid Kod razvija~a acetilena tipa ″karbid na vodu″ relativno mala koli~ina karbida se uvodi u veliku ko-li~inu vode pa se reakcija ( 7. 7.injektor.voda.sprovodna cev.Jokovi} ZAVARIVANJE 39 va~kog plamena. . Sl.5 [ema razvija~a acetilena sistema "voda na karbid". Kod injekcionog gorionika kiseonik se dovodi u centralnu cev injektora pod pritiskom1 0. razvija~i mogu da budu sa niskim pritiskom. 1.5.re{etka. 2.plivaju}e zvono. 2. koji mogu biti konstrukciono objedinjeni ili razdvojeni. Prema pritisku.6) odvija potpuno. 3. i sa visokim pritisSl. kalcijum-karbid i voda stupaju u reakciju (kontakt) postoje tri tipa razvija~a acetilena. Razvija~i acetilena se u principu sastoje od dva funkconalna dela: deo za razvijanje acetilena i deo za sakupljanje acetilena. Usled toga se u spolja{njem kanalu injektora stvara podpritisak koji uvla~i acetilen u komoru za me{anje 5 gde se me{a sa kiseonikom.5 bar. Sl. Kapaciteti razvija~a acetilena su 0. Minimalni radni pritisak acetilena je 0.3÷1. Sl.

0 20. razli~ite toplotne mo}i. Veli~ina plamenika.245 MPa (2. acetilena po "kontaktnom" * vrsta plamena.0 2.5 Sl. 7. Pri tome treba imati u vidu 2 2 2 da potro{nja gasova kod jednog plamenika nije fiksna. tj.5÷ 1. 34 above/. neujedna~ena brzina zavarivanja. ″Tvrdi plamen″ se dobija sa maksimalnim protokom gasova a ″meki plamen″ sa minimalnim protokom gasova za dati gorionik. aluminijum i legure aluminijuma.0÷ materijala. va|enje dodatnog materijala iz za{titne atmosfere plamena. d -debljina osnovnog materijala u mm.1 Veli~ina plamenika i potro{nja gasova u funkciji debljine osnovnog materijala kod gasnog zavarivanja ~elika. Tab.voda. * na~in zavarivanja. ve} se kre}e u {irokim granicama. Odnos potro{nje pri neutralnom plamenu je β=1. nepravilno izabrana veli~ina plamenika (preslab ili prejak plamenik). 7. odnosno potro{nja acetilena.0 6. Osnovni kriterijum za izbor veli~ine plamenika je debljina i vrsta osnovnog materijala. * vo|enje plamenika.0 4. 1.0 ÷20.7 ) VC H = k d 2 2 gde je: VC H -potro{nja acetilena u dm3/h.0005 MPa (50 mm H2O stuba).re{etka. 7. Tab. Tab. k=75 za ner|aju}e Cr-Ni ~elike.0÷ 6. 7.Jokovi} ZAVARIVANJE 40 7. Veli~ina plamenika koji treba koristiti pri zavarivanju. a slu`e za zavarivanje osnovnog materijala debljine 0.1. sivi liv. Sl. Veli~ina plamenika Gorionici za zavarivanje i lemljenje se izra|uju sa serijom plamenika (8÷10) razli~itih veli~ina. dm3/h Radni pritisak kiseonika je 0.0÷ 4.0 9.koeficijent 2 2 odre|en eksperimentalno i ima slede}e vrednosti: k=100 za niskougljeni~ni ~elik. /4 /. neispravno vo|enje plamenika ili dodatnog materijala u odnosu na na~in zavarivanja. neodgovaraju}i plamen. Veli~ina plamenika se izra`ava pre~nikom izlazne mlaznice ili rednim brojem u seriji. sistemu.0 14. mm ÷14.0 ÷30. 1 . kao i oblik i mere `ljeba.0 0. neujedna~ena brzina dodavanja dodatnog materijala.7 [ema razvija~a Parametri re`ima gasnog zavarivanja Re`im gasnog zavarivanja definisan je slede}im parametrima: * veli~ina plamenika.5 1. zavisno od toga da li se radi sa "tvrdim" ili "mekim" plamenom1 /30.0 Broj plamenika 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Srednja potro{nja 35 75 150 300 500 750 1150 1700 2500 kiseonika. 1.5÷30 mm.0÷ 2. promenljivo dr`anje odstojanja plamenika od osnovnog materijala.karbid. nedovoljno predgrevanje ivica osnovnog materijala na mestu spoja. tj. k . prevelika brzina zavarivanja.2÷ 0.4 Problemi u tehnici gasnog zavarivanja Osnovni problemi u tehnici gasnog zavarivanja su: suvi{e mala ili suvi{e velika udaljenost mlaznice od osnovnog materijala.5 bar) a minimalni pritisak acetilena je 0. dm3/mm debljine osnovnog materijala. * pre~nik dodatnog materijala i * oblik zavarenog spoja. ~esto se defini{e preko potro{nje jednog od gasova u funkciji debljine osnovnog materijala.0 0. nepravilan nagib plamenika. Debljina osnovnog 9. tako da je kod ″tvrdog plamena″ kapacitet gorionika maksimalno iskori{}en a kod ″mekog plamena″ kapacitet je iskori{}en minimalno. mo`e biti pribli`no odre|ena prema izrazu: ( 7 . 3. k=140 za bakar i legure bakra. Potro{nja drugog gasa se tada mo`e odrediti preko odnosa potro{nje β=VO /VC H . 2.

zaklapa odre|eni ugao sa osnovnim materijalom i vrh jezgra plamena se nalazi na odre|enom rastojanju od 2.1) koristi se kada treba pove}ati sadr`aj ugljenika u materijalu {ava. Sl. jer tada pritisak plamena spre~ava isticanje te~nog metala. Koristi se kod zavarivanja mesinga sa ve}im sadr`ajem cinka. Vrh jezgra plamena treba da je udaljen od osnovnog materijala tj. Izbor na~ina zavarivanja zavisi od vrste i debljine osnovnog materijala i polo`aja spoja u prostoru. zbog spre~avanja isticanja te~nog metala. 4.8 Putanje kretanja vrha plamenika pri gasnom zavarivanju osnovnog materijala ili te~nog metala u {avu. bakra i legura bakra. Zavarivanje "u koritu" izvodi se ili levim ili desnim na~inom.1) definisana je zahtevom da dodatni materijal i osa plamena zaklapaju ugao od oko 900 i ve} definisanim uglom izme|u ose plamena i osnovnog materijala. Kod gasnog zavarivanja razlikuju se levi i desni zavar. Tab. Na~in zavarivanja . Ugao koji osa dodatnog materijala zaklapa sa osnovnim materijalom (ugao β na Sl. a ve}e rastojanje dovodi do velikog rasipanja toplote. 7.1. polo`aja spoja (zavarivanja) u prostoru i na~ina zavarivanja. 7. Manje rastojanje dovodi do poroznosti u {avu zbog uno{enja gasova u rastop. kod navarivanja tvrdog sloja i zavarivanja sivog liva. 7. Vrlo je {tetan kod zavarivanja legiranih Cr-Ni ~elika. od debljine materijala d. Redukcioni plamen (β<1. tako da se plamen kre}e po odre|enoj putanji.2 Zavisnost ugla nagiba plamenika. slabe za{tite rastopa. njegove debljine. 7. ili levi i desni na~in zavarivanja. i to kod zavarivanja materijala. α. cinka i olova. Ugao nagiba ose plamenika (plamena). Koristi se za zavarivanje debelih ~eli~nih limova. metala u {avu 2÷5 mm. 7. na ~ije bi osobine vi{ak kiseonika ili acetilena {tetno delovao : svih kvaliteta ~elika. Normalni plamen (β= 1. Pri zavarivanju plamenik se ru~no pomera. 7. 10 "desnog" na~ina zavarivanja mo`e kretati i cik-cak putanjom. aluminijuma i legura aluminijuma.2. hladnog nalivanja i uklju~aka oksida. 7. oblika zavarenog spoja. naj~e{}e pravod. Sl. Izbor na~ina kretanja vrha plamenika zavisi od vrste osnovnog materijala. Oksidacioni plamen (β>1.2) koristi se naj~e{}e. zbog oksidacije metala. Pri zavarivanju nastoji se da se dodatni materijal {to kra}e vreme zadr`ava izvan za{titne atmosfere plamena.2) u principu se uvek izbegava.Jokovi} ZAVARIVANJE 41 Izbor vrste plamena isklju~ivo je uslovljen prirodom osnovnog materijala. Vo|enje plamenika i dodatnog materijala Sl. Zavarivanje u polo`enom polo`aju se vr{i desnim na~inom. a potro{nja gasova za 15÷25% manja nego kod levog na~ina zavarivanja. kao {to je slu~aj zavarivanja tankih limova ili zavarivanje sivog liva. Spojevi u polo`aju iznad glave tako|e se izvode desnim na~inom.8. Levi na~in zavarivanja se koristi ako je potrebno smanjiti koli~inu dovedene toplote. Time se posti`e najbolje kori{}enje toplote i najbolja za{tita te~nog metala od uticaja atmosfere. step.1 prema osnovnom materijalu (pri istoj veli~ini plamenika) je u funkciji od vrste osnovnog materijala. Dodatni materijal se drugom rukom vodi ispred Tab. ~eli~nih cevi u kotlogradnji itd. mada se kod 20 30 40 50 60 70 80 α. a u manjoj meri i od polo`aja zavarivanja u prostoru /34/. zavisno od debljine i vrste osnovnog materijala. Kod desnog na~ina zavarivanja. produktivnost je za 20% ve}a. pove}anja ZUT. plamena. Sl. Sl. mm do 1 1÷3 3÷5 5÷7 7÷10 10÷12 12÷15 >15 linijski.1÷1. Tab. α. Desni na~in zavarivanja obezbe|uje maksimalno kori{}enje toplote zavariva~kog plamena i dobru za{titu rastopljenog metala od uticaja atmosfere. bakra i legura bakra. nikla. Vrsta plamena 3.

31/. 7. oblik i mere `ljeba Sl. Plamen se zatim pomera na gore tope}i gornju ivicu otvora i dodatni materijal.8 ) a levim na~inom: ( 7 . Pre~nik dodatnog materijala mere 6. 1 .0 mm. Pre~nik dodatnog materijala De pribli`no se odre|uje na osnovu debljine d i vrste osnovnog materijala /4. va`i: ( 7 .5 d (mm) 5. kod gasnog zavarivanja je dosta ograni~en. Pri zavarivanju bakra.9). Rastop curi na donju ivicu otvora.5 d + 1 (mm) Pri zavarivanju legiranih ~elika De=1. 7. levim ili desnim na~inom. bronze.9 ) De= 0. a kod koroziono postojanih ~elika je De ≈ d. Za zavarivanje mesinga De se odre|uje kao kod ugljeni~nih ~elika.8) i ( 7. zbog manjih debljina osnovnog materijala i znatnih deformacija usled velikih koli~ina toplote. 34.9 Naj~e{}e kori{}eni oblici spojeva izvedeni gasnim zavarivanjem. De= 0. koja se dovodi na mesto spoja i njene nepovoljne raspodele.9. prema ( 7. Kod zavarivanja sivog liva De= 0. Pri desnom na~inu. kao i oblika i mera `ljeba.75 d.6÷4. Naj~e{}e kori{}eni oblici zavarenih spojeva izvedeni gasnim zavarivanjem dati su na Sl. vr{i se zavarivanje "dvojnim zalivanjem"1. o~vr{}ava i obrazuje {av sa dva lica. Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 42 Spojevi u vertikalnom polo`aju se izvode odozdo na gore. 30. Oblik zavarenog spoja. aluminijuma i aluminijumskih legura De≈ d. Izbor oblika zavarenog spoja. Pri zavarivanju ugljeni~nih ~elika desnim na~inom. Postupak se izvodi tako {to se prvo na najni`oj ta~ki spoja plamenom izvr{i topljenje ivica tako da se formira otvor.

sve dok se materijal na kontaktnim povr{inama ne zagreje do temperature maksimalne plasti~nosti.3 Uvećan šematski prikaz Rk prema ( 8. 8. 8. Rk.otpor kontakta povr{ine. s.sila pritiska.omski otpor kontakta elektroda-materijal. jer se pove}ava kontaktna povr{ina usled deformacije neravnina i usled razaranja oksida: ( 8 . zahvaljuju}i omskim otporima kontakta.5÷1. 1. Prema tome.omski otpor kontakta osnovni materijalosnovni materijal. potrebno je maksimalno smanjiti sve otpore izuzev Rk i Rm koji treba da su {to ve}i. koji se zavaruju i koji su u me|usobnom kontaktu. pove}anje sile pritiska pove}ava deformaciju metala izazivaju}i porast ρk tj.2) zavarivačkog kontakta.1-a i preklopno Sl. Reomski otpor elektrode. Fp.1 [ema elektrootpornog zavarivanja.1-b.otpor kontakta osnovni materijalelektroda . e. 2. Rk ali je smanjenje Sl. zavari-vanja. Rm. dominantno. e-sila za na ot-por kontakta obezbe-|enje kontakta elektroda-materijal.ukupan omski otpor strujnog kola1.sila Faktori koji uti~u pritiska.Jokovi} ZAVARIVANJE 43 8. ρkspecifi~ni otpor kontakta. e. 2 Ukupna promena otpora sa promenom temperature je neznatna. posle ~ega se struja isklju~uje a obratci se silom me|usobno pritiskaju. 8. Rk. • S druge strane. Fk.0. α. Fzsila zavarivanja.1 ) Q=Iz2 R τz gde je: Q. Fk. Fp.koeficijent. R=2Rm+2Re+2Rk.otpor kontakta osnovni materijalosnovni materijal. su: sila pri-tiska. Iz. 8. e. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE 8. Fp. τz. α=0.1 Uvod Za obrazovanje zavarenog spoja koristi se elektri~na i mehani~ka energija.omski otpor materijala. Rk. i materijala. J. zagrevanje obradaka do temperature maksimalne plasti~nosti se vr{i samo u delu zapremine. smanjenje Rk pri istoj sili 1 Da bi se spre~ilo rasipanje toplote i prekomerno zagrevanje elektroda. 2elektrode. osnovni materijal-elektroda.sila pritiska. Rk. Prema me|usobnom polo`aju obradaka razlikuje se su~eono elektrootporno zavarivanje. A.2 Šema elektrootpornog preklopnog zavarivanja. Koli~ina toplote koja se razvija pri elektrootpornom zavarivanju je: ( 8 . Rm.sila zavarivanja.elektrode.osnovni materijal. e-sila za obezbe-|enje kontakta elektroda-materijal.koli~ina toplote.kontaktni otpor. Rk. Sila pritiska uti~e dvo-jako: • Sa pove}anjem sile pritiska smanjuje se otpor kontakta. 1osnovni materijal.otpor kontakta osnovni materijaltemperatura i stanje osnovni materijal. Fz. Elektri~na struja se propu{ta kroz obratke. Sl.vreme Sl. Rk. 8. neposredno ispod kontaktne povr{ine. e+Rk. Rk. Sl. Ω.2 ) Rk=ρk/Fpα gde je: Rk.struja zavarivanja. Uticaj temperature je dvojak2: sa jedne strane porast temperature smanjuje otpor deformaciji i porast kontaktne povr{ine tj.

silu za stezanje osnovnog materijala i obezbe|ivanje kontakta osnovni materijal. 8.3 ) U2N1=U1N2⇒U2= U1N2/N1 gde je: U1 i U2. 3 Sekundarno kolo sa~injavaju: sekundarni namotaj transformatora.5 Izgled zavarenog spoja izvedenog su~eonim elektrootpornim zavarivanjem zbijanjem. i izborom odgovaraju}eg broja namotaja primarnog kola N1. sa ve}im brojem priklju~aka (4÷20) {to omogu}ava da se menja broj namotaja primarnog kola. od jednog namotaja1.zavariva~kitransformator. bronze ili aluminijuma.osnovni i induktivnim otporom sekundarnog kola. {to tako|e pove}ava Rk. naj~e}e. elektrode i deo konstrukcije koja se zavaruje. a napon sekundarnog kola je 1÷12 V {to se obezbe|uje malim brojem namotaja sekundara. koji ~esto mo`e da materijal. Neravnine i oksidi na povr{ini tako|e pove}avaju Rk. u znatnoj meri. su~eono zavarivanje zbijanjem izvodi se stezanjem osnovnog materijala 1 u ~eljusti elektrode 2 i njihovim dovo|enjem u me|usobni kontakt dejstvom aksijalne sile Fp. Propu{tanjem struje zavarivanja zagrevaju se kontaktne povr{ine i deo materijala ispod njih do temperature maksimalne plasti~nosti. 39/.broj namotaja primarnog i Sl. Fe. Ove sile se obezbe|uju na ve}i broj na~ina: mehani~ki (ru~no ili mehanizovano).3 Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom elektri~nim Su~eono zavarivanje elektri~nim otporom se mo`e izvoditi po dva postupka: zbijanjem i varni~enjem. a sa druge strane porast temperature izaziva relativno manji porast ρk i pove}anu oksidaciju povr{ine. ( 8.Jokovi} ZAVARIVANJE 44 pritiska.elektrode (~eljusti) za stezanje osnovnog materijala i sekundarnog kola. Struja zavarivanja ili struja u sekundarnom kolu je ja~ine do 100000 A. ve}. Sl.3). se napaja sa naizmeni~nom strujom 220 V ili 380 V i radi na principu transformatora. Ovo je razlog {to 4. 8. Vreme proticanja struje zavarivanja (moment uklju~ivanja i isklju~ivanja) se reguli{e pomo}u mehani~kih ili elektronskih vremenskih prekida~a. Za N2=1 je U2=U1/N1. N2=1. Elektri~ni deo. 8.1-a. Sl. Veza izme|u sekundrnog namotaja i pokretne elektroda mora da bude elasti~na i mora da izdr`i velike struje. izraz. koji slu`i da obezbedi silu prethodnog pritiska i silu zavarivanja. Sekundarno kolo transformatora se sastoji.elektroda. N1 i N2. bude i ve}i od omskog otpora /4.regulator struje zavarivanja. |aja za elektrootporno zavarivanje. 8. svi ure|aji za elektrootporno zavarivanje se satoje iz dva funkcionalno razli~ita dela: elektri~ni deo. Struja zavarivanja je odre|ena ne samo omskim otporom 1.k. osnov-nog materijala. 8. Sekundarni namotaj je ura|en od bakarnih traka ili je liven ili kovan od bakra. pri istim ostalim uslovima.naponi primarnog i sekundarnog kola transformatora. Fp. 8. 3. . 2. .4. provodnici od sekundarnog namotaja do elektroda. Posle toga se isklju~i struja i dejstvom aksijalne sile Fz izvr{i se 1 2 Su~eono zavarivanje zbijanjem zavarivanje Sl. ure|aji za elektrootporno zavarivanje imaju strmo padaju}u ili blago padaju}u spoljnu karakteristiku izvora struje. a nalazi se izme|u elektroda. koji slu`i da obezbedi struju zavarivanja i mehani~ki deo. Prema Sl.4[ema elektri~nog dela uresekundarnog kola transformatora. ( 8 . i silu zavarivanja Fz. hidraulikom ili pneumatikom. a njegovi izvodi su preko elasti~nog provodnika2 povezani sa elektrodama za zavarivanje3.2 Ure|aji za zavarivanje elektri~nim otporom Bez obzira na relativno veliki broj konstruktivnih re{enja. Mehani~ki deo ure|aja za elektrootporno zavarivanje ostvaruje silu prethodnog pritiska. Primarni deo transformatora je izveden u sekcijama.

Izabrani parametri treba da obezbede zagrevanje osnovnog materijala na temperaturu maksimalne plasti~nosti na izvesnoj udaljenosti od kontaktne povr{ine. Izgled zavarenog spoja prikazan je na Sl. gde je dm. Sl. zavr{ava se sa isklju~enom strujom.6. Po{to se pokretna ~eona povr{ina stalno pribli`ava nepokretnoj.7Su~eono zavarivanja Su~eono zavarivanje varni~enjem sa predgrevanjem zatvorenih kontura varni~enjem. mesing. • Priprema ~eonih povr{ina pre zavarivanja ne mora biti detaljna kao kod su~eonog zavarivanja zbijanjem. Pod dejstvom relativno visokih temperatura i elektromagnetnih sila. Sl. Posle zbijanja oko spoja se obrazuje venac od oksida i pregrejanog metala. Kod obojenih metala zagrevanje se vr{i do po~etka topljenja kontaktne povr{ine.) ali se zbog pojave {antiranja struje struja zavarivanja mora pove}ati za 20÷50%. k=8 za ~elike pre~nika iznad 10 mm. • Mogu se me|usobno zavarivati raznorodni metali. usled velike gustine struje.6 Zavareni spoj izve- den su~eonim elektrotrootpornim zavarivanjem varni~enjem. 8. I2=Iz+I{ 1 Eksperimentalno je utvr|ena zavisnost: jτ0. 8. koji se naknadno uklanja. a ne samo oni koji imaju relativno dobru plasti~nost. naj~e{}e kru`ni. k=27 za bakar. Sabijanje zapo~inje sa uklju~enom strujom zavarivanja. i sila zavarivanja Fz. k=12÷20 za aluminijum. ^eone povr{ine se dodirnu samo na pojedinim ispup~enjima na kojima se. Obratci koji se zavaruju stegnu se u ~eljusti elektrode tako da izme|u ~eonih povr{ina postoji zazor.5=k103.Jokovi} ZAVARIVANJE 45 zavarivanje uz lokalnu deformaciju. • Javlja se izvestan gubitak metala. deformaciju. Zatim se uklju~i struja zavarivanja i mehanizam za pokretanje pokretne elektrode. 2 "Zona nulte deformacije" je popre~ni presek najbli`i kontaktnoj povr{ini u kome je deformacija pri zavarivanju jednaka nuli. k=20 za mesing.gustina struje. . Elektrootporno zavarivanje neprekidnim varni~enjem se uglavnom koristi za zavarivanje zatvorenih kontura (karike lanaca. proces lokalnog topljenja neravnina i izbacivanja te~ne faze se nastavlja uz prostiranje toplote u dubinu obratka i njegovo zagrevanje. Su~eono elektrootporno zavarivanje sabijanjem se primenjuje za zavarivanje metala i legura koji poseduju zadovoljavaju}u plasti~nost na povi{enim temperaturama. deluje se silom Fz koja izvr{ava sabijanje tj.5)dm. τ-vreme zavarivanja.5. bakar. pre~nika do 12 mm. vreme proticanja struje τz. 8. Su~eono zavarivanje neprekidnim varni~enjem zavarivanje Sl. istopljeni metal se izbacuje u obliku sitnih usijanih ~estica koje li~e na varnice. gde je: j. Obratci 1 se stegnu u ~eljust elektrode 2 tako da postoji zazor izme|u ~eonih povr{ina od nekoliko milimetara. Zatim se uklju~i struja zavarivanja i zavarivanje neprekidnim varni~enjem i su~eono varni~enjem sa predgrevanjem.3÷0. a odvija se brzinom koja je znatno ve}a od brzine pribli`avanja ~eonih povr{ina u fazi varni~enja. Op{te karakteristike su~eonog zavarivanja varni~enjem su: • Ovim postupkom se mogu zavarivati svi metali. S obzirom na me-|usobnu zavisnost parametara re`ima zavarivanja. to~kovi i dr. 8. Udaljenost "zone nulte deformacije" od kontaktne povr{ine za ~elike iznosi (0.1. kao {to su: niskougljeni~ni ~elici. Su~eono zavarivanje varni~enjem ima dve podvarijante: su~eono Su~eono zavarivanje varni~enjem Sl. • Mogu se zavarivati obratci slo`enog popre~nog preseka. Sl. A/cm2. k=10 za ~elike pre~nika do 10 mm. oni se odre|uju eksperimentalno za konkretne uslove zavarivanja1. osloba|a toplota koja izaziva njihovo topljenje. aluminijum. Kada se osnovni materijal zagreje na odre|enu dubinu i kada se na celoj kontaktnoj povr{ini obrazuje te~na faza. Parametri re`ima zavarivanja su: struja zavarivanja. Sl. sila pritiska Fp. 8.pre~nik osnovnog materijala2. s. Popre~ni preseci osnovnog materijala su jednostavnog oblika.

4 Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom Preklopno zavarivanje elektri~nim otporom se mo`e izvoditi po dva postupka: ta~kasto zavarivanje i {avno zavarivanje. gustine struje zavarivanja su. Postupak ima relativno veliku produktivnost. Kretanje natrag se vr{i sve do potpunog prekida struje u sekundarnom kolu. Sl.9 [ema jednostranog ta~kastog zavarivanja: a i b. U trenutku kada se ~eone povr{ine obradaka ravnomerno rastope i kada se obratci zagreju po dubini na odgovaraju}u temperaturu. izbacivanja te~nog metala i zagrevanja obradaka ispod kontaktne povr{ine.jednota~kasto sa jalovom elektrodom. Sl. zbog otpora Rk i Rm zagreje do ta~ke topljenja. Pri kretanju napred. manja je od 100A/mm2 a pri forsiranim re`imima je 120÷300 A/mm2. 8.1-b. Ta~kasto zavarivanje je najrasprostranjeniji postupak elektrootpornog zavarivanja. mora da savlada krutost konstrukcije i obezbedi potrebnu kontaktnu povr{inu. Pri zavarivanju Al i Mg i njihovih legura. Sila prethodnog pritiska elektrode. pri ~emu dolazi do topljenja neravnina na ~eonim povr{inama. kada se osnovni materijal na kontaktnoj povr{ini u zoni spajanja. 8. zavarivanje. Al i njihovih legura. ~eone povr{ine se razmi~u.sa bakarnom podlogom. dejstvom sile Fz izvr{i se zbijanje tj. izvesnog vremena. Zbijanje zapo~inje sa uklju~enom strujom koja se u toku zbijanja isklju~i.8 Presek kroz zavareni spoj Ta~kasto elektrootporno zavarivanje .1÷6. Fp. koji se naknadno uklanja. Cu.dvota~Sl. 8. Pri istim ostalim uslovima. Sl. 3 Pre~nik jezgra zavarene ta~ke se kre}e od 3÷15 mm. pre~nik jezgra zavisi od pre~nika vrha elektrode. naro~ito kod materijala koji imaju malu plasti~nost. 8. a zatim se zavarivanjem. sile zavarivanja Fz. vremena zavarivanja3. a. debljine 0.6. 8. ~eone povr{ine se dodiruju samo vrhovima ispup~enja. do 600 zavarenih ta~aka u minutu. te~an metal se raste`e i pod dejstvom elektromagnetnih sila izbacuje u obliku usijanih ~estica koje li~e na varnice.Jokovi} ZAVARIVANJE 46 mehanizam za aksijalno pokretanje pokretne ~eljusti napred-natrag. Obratci 1 se me|uizveden ta~kastim elektrootpornim sobno priljube dejstvom sile Fp preko eketroda 2. 1 . ^vrsto}a zavarenog spoja zavisi od vrste osnovnog materijala i pre~nika jezgra Dj. a vreme zadr`avanja u razdvojenom stanju je 2÷6 s. kroz elektrode propu{ta struja zavarivanja. c. 8. Smanjenje du`ine usled gubitaka u fazi varni~enja se mora predvideti. Vreme zadr`avanja ~eonih povr{ina u kontaktu je 0. Va`na osobina zavarivanja elektri~nim otporom varni~enjem sa predgrevanjem je spre~avanje pojave kaljenja u zoni uticaja toplote kod ~elika koji su skloni kaljenju.1. Broj ciklusa zavisi od veli~ine popre~nog preseka obradaka koji se spajaju i kre}e se od 5÷30. Sl. od ~elika.bez bakarne podloge. b.0 mm. Posle 2. Sl. treba da obezbedi odgovaraju}u plasti~nu deformaciju osnovnog materijala na mestu Ta~kasto zavarivanje bez rastapanja metala na kontaktnoj povr{ini tj. 1000÷1500 N/mm2. Koristi se za zavarivanje relativno tankih limova i `ica. u jezgru zavarene ta~ke ne daje spojeve sa zadovoljavaju}om ~vrsto}om. 4 Sila zavarivanja Fz obi~no izaziva pritisak od 30÷80 N/mm2. debljine obradaka. struje2 i kasto. Sl. koji se zbog velike gustine strruje trenutno zagrevaju do topljenja. zbog ve}e toplotne provodnosti a kod Al i zbog ve}e specifi~ne toplote topljenja. Pri kretanju natrag. Postupak naizmeni~nog primicanja i odmicanja ~eonih povr{ina se ponavlja uz stalno uklju~enu struju. sile prethodnog pritiska Fp.zona uticaja toplote. pri normalnim re`imima zavarivanja.istopljeno jezgro. Na mestu spoja obrazuje se venac. 2 Gustina struje zavarivanja ~elika.5÷3 s. preko elektroda se deluje silom Fz>Fp sve dok se ne izvr{i kristalizacija te~ne faze u jezgru zavarene ta~ke1.8. a sila zavarivanja4 Fz.

5÷4. uz istovremeno dejstvo sile Fz. Pri ta~kastom zavarivanju dolazi do gubitka dela struje kroz prethodno zavarene ta~ke. Zatim se sa slede}im parom elektroda. de: t>3de. utiskivanjem na presi. Kod ure|aja sa istovremenim dejstvom sile. d<2 mm. koje su prethodno. i njenim delovanjem do potpune kristalizacije i hla|enja jezgra ispod temperature krtosti 2 Struja kroz donji lim.12 [ema bradavi~astog zavarivanja. Trajnost elektroda je ve}a zbog manje gustine struje kroz njih. a pri zavarivanju bez bakarne podloge Idl je znatna i mo`e izazvati zagrevanje i deformaciju donjeg lima. Jednostrano ta~kasto zavarivanje se izvodi na konstrukcijama koje nije mogu}e obuhvatiti elektrodama. 8. 8. 3 Broj ta~aka koje se mogu zavariti istovremeno.10 [ema {antiranja struje elektroda istovremeno se zavaruju dve ta~ke tako {to se obratci pri jednota~kastom pritegnu sa jednim parom elektroda. Potrebna sila za jednu bradavicu je 2÷6 kN a snaga ure|aja 15÷30 kVA. se propu{ta istovremeno kroz sve bradavice3. 8.10 i Sl. Kod ure|aja sa uzastopnim dejstvom sile sa jednim parom Sl. na ure|ajima koji imaju nekoliko desetina elektroda (do 100) a mogu raditi na dva na~ina: sa uzastopnim dejstvom sile i sa istovremenim dejstvom sile. Obe ove sile rastu sa pove}anjem debljine osnovnog materijala. Bradavi~asto Bradavi~asto zavarivanje.11 [ema {antiranja struje pri jednostranom dvota~kastom zavarivanju2: I2=Iz+I{=Ip+Idl. Sl. Sl. izvr{i zavarivanje slede}e dve ta~ke. 1 .9-c. Sl. izvodi se jednostrano ta~kasto zavarivanje koje se mo`e izvoditi kao dvota~kasto zavarivanje. jer je radna povr{ina elektrode relativno velika. c.9-a i b. 8. b. Kod niskougljeni~nih ~elika je zavarivanja.oblik bradavica za t=(3. obratci se istovremeno pritegnu sa svim elektrodama. Sl.zavareni spoj. Struja {antiranja se smanjuje sa pove}anjem koraka t. pri zavarivanju sa bakarnom podlogom je znatno manja od Ip. odre|eno vreme se propu{ta zavarivanju: I2=Iz+I{.11.oblik bradavica za d> 2mm. povr{ine spajanja se pre zavarivanja moraju potpuno odmastiti i o~istiti od oksida mehani~kim ili hemijskim putem ili njihovom kombinacijom. zbog ~ega je ona ograni~ena na oko 6 mm. zavisi od snage ma{ine. Sl. struja zavarivanja i posle kristalizacije jezgra elektrode se razmaknu. Kontaktne povr{ine tj. d.5)de /4 /. Idl. Struja zavarivanja se odre|eno vreme propu{ta prvo kroz jedan par elektroda. 8. koji zavisi od pre~nika vrha elektrode Sl. {to je poznato kao {antiranje struje. Pojava prslina ili poroznosti usled skupljanja pri kristalizaciji te~ne faze se spre~avaju odgovaraju}om Fz koja se na kraju procesa mo`e i pove}ati. Sl. izra|ene na jednom obratku. Naj~e{}e se izvodi kao dvota~kasto jednostrano zavarivanje. Kod konstrukcija koje nije mogu}e obuhvatiti elektrodama. vrste i debljine osnovnog materijala i kre}e se do 20 kod tanjih ~eli~nih limova.proces Sl. zavarivanje je postupak ta~kastog elektro-otpornog zavarivanja pri kome se zavarene ta~ke obrazuju na mestima bradavica. Sl. ili jednota~kasto zavarivanje sa jalovom elektrodom. 8. Struja zavarivanja. a. 8. a zatim kroz slede}i i tako redom. na isti na~in. 8.Jokovi} ZAVARIVANJE 47 spoja1.12. tako da je proces produktivan.

14. d. Tab. izme|u ta~kastog i {avnog zavarivanja nema su{tinske razlike. a. Tab.5÷5 mm.13 [ema {avnog elektrootpornog zavarivanja. aluminijum. Tab. a koje se kre}u i vr{e pritisak na obratke. Zavareni spoj se obrazuje propu{tanjem struje zavarivanja kroz obratke koji se zavaruju preko elektroda u obliku diskova. d. 14. e.sa `icom.Jokovi} ZAVARIVANJE 48 Bradavi~asto zavarivanje se koristi za zavarivanje limova od niskougljeni~nog ~elika. [avnim zavarivanjem se zavaruju niskougljeni~ni ~elici. f. Drugim re~ima.1. 1 2 3 Trake su od istog materijala kao i osnovni materijal {irine 4÷5 mm i debljine 0. izuzev {to se kod {avnog zavarivanja zavarene ta~ke me|usbno delimi~no preklapaju za 20÷25%.preklopni2.sa podlo`nim trakama1. 8. b.uzdu`ni presek {ava. ner|aju}i ~elici.1 Postupci elektrootprnog {avnog zavarivanja.dvostrano {avno zavarivanje. 8. . Preklop je (2÷3)d.13. c. Sl. Pri tome se obrazuje kontinuirani zavareni spoj. [avno elektrootporno zavarivanje Sl. Preklop p je 10 ÷20 mm za debljinu osnovnog mareijala 0.najpovoljniji oblik. 8.sa presavijenim ivicama3. bakar. Sl. b. Sl. Zavarivanje se izvodi po vi{e postupaka.sa zako{enim ivicama. a. Sl. c.5÷3 mm. Koristi se za tanke limove. 8.14.3÷0. 8.5 mm.jednostrano {avno zavarivanje.izgled elektrode. i na razli~itim spojevima. 8. Oblici spojeva pri {avnom zavarivanju. debljine 0. titan i njihove legure.

du`ina puta elektrode ili lima. Koristi se za zavarivanje niskougljeni~nih i ner|aju}ih ~elika debljine do 3 mm. a kada se elektrode kre}u struja zavarivanja se isklju~uje. Struja zavarivanja se uklju~uje pri nepokretnim elektrodama.vreme.sila zavarivanja. Pregrevanje i pove}ana potro{nja elektroda i nedovoljan kvalitet {ava. Iz.Jokovi} ZAVARIVANJE 49 Prikaz procesa Su{tina procesa Karakteristika i primena Najrasprostranjeniji postupak {avnog zavarivanja. . Neprekidno uklju~ena struja zavarivanja pri neprekidnom kretanju elektroda. Koristi se za zavarivanje niskougljeni~nih ~elika debljine do 1 mm. Prekidno (impulsno) uklju~ivanje i isklju~ivanje struje pri stalnom kretanju elektroda. Periodi~no isklju~ivanje struje smanjuje potro{nju elektroda. F. Pregrevanje elektroda najmanje.struja zavarivanja. Koristi se za zavarivanje Al i Al-legura debljine do 3 mm. l. τ.

9. struja Sl. Zavarivanje pod troskom istovreme-no sa vi{e elektrodnih `ica. me|usobno razmaknuti za 20÷40 mm. U toku zavarivanja. koji se hlade vodom.1 Zavarivanje pod troskom.9. razvijaju}i toplotu usled otpora. 6. 1.2. 3. toplota se stvara prolaskom elektri~ne struje kroz rastopljenu trosku.rastop. Kod ovog postupka zavarivanja utro{ak pra{ka je 15÷30 puta manji nego pri zavarivanju pod pra{kom.1 Zavarivanje pod troskom Pri zavarivanju pod troskom.Jokovi} ZAVARIVANJE 50 9.{ema zavarivanja. /4/. mogu se zavariti obratci i do 2000 mm debljine. Po{to zavarivanje napreduje prema gore. [av se obrazuje uglavnom od rastopljenog metala Sl. .rastopljena troska.3. bez zako{enja njihovih ivica. 2.1. RE\E KORI[]ENI POSTUPCI ZAVARIVANJA RE\ 9. 6. 4. b. Tempera2.{av.osnovni materijal.9. Za oblikovanje {ava i spre~avanje isticanja rastopa i rastopljene troske. Zatim se uspostavlja elektri~ni luk izme|u elektrodne `ice i dna ulazne plo~ice. obrazu-ju}i rastop. Zavarivani elementi postavljeni su vertikalno.osnovni materijal mm.prolazi kroz rastopljenu trosku (dubine 25÷70 mm) izme|u elektrode i rastopa. rature topljenja metala. pa proces prelazi u zavarivanje pod troskom. Kada se pra{ak rastopi.Sl. oblici zavarenih spojeva.9. slu`e bakarni grani~nici.ulazna plo~ica. Sl. obrazovana rastopljena troska plavi i gasi luk. 1. Sl. Na kraju se ulazna i izlazne plo~ice odseku do nivoa ivica zavarenih obradaka. Pra{ak za zavarivanje pod troskom naspe se u najni`i deo ulazne plo~ice. mada proces zapo~inje kao elektrolu~no zavarivanje pod pra{kom. 1. 3.elektrodne `ice. Ako se istovremeno zavaruje sa vi{e elektrodnih `ica. Proces zavarivanja se izvodi u vertikalnom polo`aju odozdo prema gore. uz upotrebu ulaznih i izlaznih plo~ica. a.rastop. Pri zavarivanju sa jednom elektrodnom Sl.{av.3. Grani~nici rastopa se postepeno pomeraju prema gore.izlazne plo~ice. a ako se vrh elektrode popre~no kre}e i do 150÷200 5.9 elektrode. obrazuju}i {av.9.9. pra{ak se stalno dodaje u rastopljenu trosku. 2`icom mogu se zavariti elementi do 60 mm debljine. rastopljena troska.grani~nici tura rastopljene troske je vi{a od temperastopa. 4. Sl. pa se ispod nje tope elektroda i osnovni materijal. Primeri pripreme ivica limova pri zavarivanju pod troskom.2.elektrodna `ica. U toku daljeg procesa. Sl. Sl. rastop se hladi obrazuju}i {av. 5.grani~nici rastopa.

Produktivnost rada je 5÷15 puta ve}a nego kod vi{eslojnog automatskog zavarivanja pod pra{kom. Izvodi se sa razmakom izme|u zavarivanih elemenata 10÷12 mm. Liva~ko zavarivanje. Ako se koriste elektrode u obliku trake debljine 10÷12 mm i {irine do 120 mm.9. 3. Pri zavarivanju livenog gvo`|a koristi se specijalna sme{a sa velikim sadr`ajem ferosilicijuma. zavarivanje krupnih komada od sivog liva i b.kalupnik. 1 ) 3Fe3O4 + 8Al = 4Al2O3 + 9Fe + Q (Sl. tada nije potrebno popre~no kretanje vrha elektrode. dok se rastopljena sme{a ispu{ta kroz dno lonca. Zavarivanje pod troskom je ekonomi~no pri spajanju obradaka debljine iznad 30 mm. Te~na troska iz lonca slu`i samo kao dopunski izvor toplote i omogu}ava sporije hla|enje {ava. Sl. dok je {irina zone uticaja toplote nekoliko puta ve}a nego kod elektrolu~nog zavarivanja.te~ni liv. Zagrevanjem ove sme{e u jednoj ta~ki do temperature oko 10000C. Ovaj postupak se koristi za zavarivanje plemenitih metala. kao {to su `elezni~ke {ine.4-a) koristi se vrlo retko. 9. predgreje se i zaliva prethodno pripremljenim rastopljenim metalom. (Sl. Koristi se za zavarivanje ~elika.9.odlivak (nedoliven). . zavarivanje se izvede pritiskom pomo}u prese. livenog gvo`|a. Me|utim. aluminijuma. 2. Obi~no se koristi elektrodna `ica pre~nika 2. Zato se posle zavarivanja vr{i normalizacija zavarenog spoja. Zagrejani dodatni materijal topi osnovni materijal na mestu spoja i sa njim obrazuje {av. Ovde se na mesto spoja prvo sipa tanak sloj te~ne troske.5. 4. 6. titana i njihovih legura. onemogu}ena je pojava kaljenja. ~elika.9.Jokovi} ZAVARIVANJE 51 Zbog usporenog zagrevanja i hla|enja.9 Sl.3 Liva~ko zavarivanje Sl.9.aluminotermijsko zavarivanje pritiskom. ali su zato potrebni vrlo sna`ni izvori struje.vi{ak metala Liva~ko zavarivanje je sli~no livenju. pri ~emu je koeficijent topljenja 25÷35 g/A h. Zavarivanje se izvodi u jednom prolazu zavarivanja. kao i za popravku krupnih odlivaka od livenog gvo`|a. bakra i bronze. koriste se elektrode pre~nika 5÷6 mm.2 Aluminotermijsko zavarivanje Izvor toplote zavarivanja je egzotermna reakcija izme|u krupnozrnog praha aluminijuma i oksida `eleza iste veli~ine zrna (oko 1 mm). Te~ni dodatni materijal slu`i samo za zagrevanje mesta spoja i odstranjuje se posle zavarivanja. Za pove}anje produktivnosti rada.lonac.4-b) ima ograni~enu primenu. zapo~inje njeno gorenje u trajanju 20÷30 s. dugi boravak metala na temperaturama iznad 10000C dovodi do rasta zrna. prema reakciji: (9 . Kada se mesto spoja zagreje do plasti~nog stanja. naizmeni~na struja 600÷900 A po jednoj elektrodi. Aluminotermijsko zavarivanje pritiskom Aluminotermijsko zavarivanje topljenjem 9. koji spre~ava spajanje dodatnog i osnovnog materijala.5 ili 3 mm. Mesto spoja obuhvati se kalupom. 5.kalup. za a.9 Sl. 1.aluminotermijsko zavarivanje topljenjem. bakra. radni napon 30÷50 V.4 [ema aluminotermijskog zavarivanja.

Radni napon ure|aja iznosi 20÷30 kV. Za potrebe zavarivanja. ~ija se kineti~ka energija pretvara u toplotu. Zavarivanje elektronskim snopom koristi se za spajanje elemenata od te{ko topivih i hemijski aktivnih metala. Mogu se zavarivati i konstrukcije od ner|aju}ih ~elika i lakih legura. kao i te{kotopivih metala.6. V i njihove legure. 2.osnovni materijal Kod ovog postupka osnovni materijal se zagreva plazmom. Mo.upravlja~ko so~ivo.prikatodna elektroda. ^esto se u plazmatron dovode istovremeno (ali odvojeno) dva gasa. Zagrevana povr{ina na osnovnom materijalu iznosi 0. Vakuum je neophodan zbog slobodnog kretanja elektrona. koji se naj~e{}e odr`ava izme|u volframove elektrode i osnovnog materijala. elektronskim snopom.plazma. tj.izolator. 3.katoda.6. [ema zavarivanja . Zr.9. zagrevanje osnovnog materijala do topljenja na mestu spoja izvodi se bombardovanjem snopom elektrona u vakuumu. [ema zavarivanja plazmom. Jedan gas slu`i za obrazovanje plazme (naj~e{}e argon). 9. dolazi do termoelektronske emisije sa povr{ine katode. daju}i mu cilindri~ni ili konusni oblik. Navo|enje elektronskog snopa po liniji spoja vr{i se pomo}u sistema elektromagneta.osnovni materijal.9. a ovaj postupak je posebno interesantan za spajanje elemenata u kosmosu.9. temperature 20000÷300000C. dobijanje uskih {avova.dr`a~ elektrode. a koncentracija elektrona pomo}u fokusiraju}eg elektromagnetnog so~iva. Ovim postupkom se mogu zavariti limovi do 50 mm debljine u jednom prolazu zavarivanja i bez zako{enja ivica. plazma se obrazuje na taj na~in {to se radni gas (argon ili sme{a argona sa vodonikom) propu{ta kroz elektri~ni luk. Sl.5 Zavarivanje plazmom Sl.33 10-4 do 1. 7. Ta. 4. 5. Sl.1÷20 mm2 i mo`e se menjati. [irenje gasa sa porastom temperature dovodi do pove}anja brzine njegovog isticanja iz mlaznice na 300÷1000 m/s.9.10-6 mbar. Zavarivanje se izvodi u hermeti~ki zatvorenoj komori. Plazmom se mogu zavarivati tanki limovi od niskougljeni~nih i ner|aju}ih ~elika.6. a drugi se dovodi oko plazme kao za{titni gas (naj~e{}e sme{a argona sa vodonikom). kao i zbog obezbe|enja ~isto}e rastopa (bez kiseonika i azota).{av.fokusiraju}e elektromagnetno so~ivo.33 . Nb. Sl. 1. 2.elektronski snop. Sl. 6. 5.7. 8. 3. Velika gustina energije u elektronskom snopu omogu}ava postizanje velike dubine uvara. 1. Zagrevanjem katode od lantan-heksa-borida (LaB6) do visokih temperatura.4 Zavarivanje elektronskim snopom Kod ovog postupka zavarivanja. Sl.ubrzavaju}a anoda. kao {to su: W.volframova elektroda (katoda). 4.dodatni materijal. Pove}anje brzine kretanja elektrona vr{i se pomo}u ubrzavaju}e anode.mlaznica od bakra. a struja je do 1A. 7. visoko jonizovanim gasom. Temperatura na mestu udaranja elektrona dosti`e 5000÷60000C. Za{titni gas spre~ava prodor vazduha u rastop i ste`e mlaz plazme. 6. u kojoj se pomo}u vakuum pumpi odr`ava vakuum od 1. tj.Jokovi} ZAVARIVANJE 52 9.

8. usled uzajamnog trenja. Najzad se izvr{i zavarivanje kovanjem (ru~no ili ma{inski). 2.8 Zavarivanje elektri~nom indukcijom Sl. povr{ina spoja treba da je {to ve}a.7 Kova~ko zavarivanje Sl. Mesto zavarivanja mo`e se 7. Pod dejstvom svetlosnih zraka. Pogodno je za primenu u radio tehnici i srodnim granama industrije tj.5 mm debljine. Sl. 4. grupu ta~aka itd. Sl.valjci za pritiskivanje. Zavarivani obratci se prvo stegnu u ~eljusti ma{ine. Osnovni nedostatak kova~kog zavarivanja je sporo zagrevanje metala i niska produktivnost rada. a zatim pritiskom izvr{i njihovo spajanje. Da bi se pove}ala sigurnost {ava.pobu|iva~ lampe zagrevati u raznim vrstama pe}i (kod ~elika na 1100÷13000C). 3. 9. mo`e zavariti pritiskom u plasti~nom stanju. ta~ka na povr{ini osnovnog materijala zagreje se do temperature topljenja i na tom mestu obrazuje zavarenu ta~ku. koji ih prevede u lako topljive spojeve (te~ne pri temperaturi zavarivanja). Gornje ~elo sa debljim slojem srebra odbija zrake. indukuje struju u zavarivanoj cevi i zagreva je.Jokovi} ZAVARIVANJE 53 9. zlata itd. lo{e se zrak. dok se liveno gvo`|e uop{te ne sistem.9.8.opti~ki fokusiraju}i zavaruju legirani ~elici i obojeni metali.9.6 Zavarivanje laserom Zagrevanje osnovnog materijala vr{i se pomo}u opti~kog kvantnog generatora (lasera).jezgro. Rubinova {ipka izra|ena je od sinteti~kog rubina ( Al2O3 sa malim dodatkom Cr2O3 ) i ima oba ~ela posrebrena. dok donje ~elo sa tankim slojem srebra odbija zrake samo iznad odre|enog intenziteta.induktor. 6. Pri tome se taru}e ~eone povr{ine i materijal ispod njih zagreju do plasti~nog stanja. U zavisnosti od vrste fokusiraju}eg so~iva.7% vrlo je lo{a).9.impulsna lampa. Zavarivanje laserom izvodi se bez dodatnog materijala.svetlosni metale.cev. Kova~ko zavarivanje je najstariji postupak zavarivanja metala Sl. Sl. zaustavlja se obrtno kretanje i . pre~nika 12÷60 mm sa brzinom zavarivanja do 50 m/min. Odli~no se zavaruju niskougljeni~ni ~elici (sa porastom sadr`aja ugljenika zavarljivost opada. 1. Po dostizanju odre|ene temperature i na odre|enom rastojanju od ~eone povr{ine. Zatim se vr{i uklanjanje oksida sa mesta spoja pomo}u topitelja. 5. Sl. prolaskom kroz valjke konstantnom brzinom. pa se ovaj postupak zavarivanja sve manje koristi. aluminijuma.9. [ema zavarivanja pritiskom. zraci lasera mogu biti fokusirani u ta~ku. 4.10. ~ime se reguli{e ja~ina impulsa lasera. Kova~ko zavarivanje dovodi do znatne deformacije na mestu spoja i rasta zrna. a pri sadr`aju C>0. a mo`e se koristiti za spajanje elemenata do 0. za zavarivanje bakra.1. 9. 3. kao i zavarivanje raznorodnih metala.9. liniju. indukcijom. Trajanje impulsa zra~enja lasera je nekoliko milisekundi. zagreju do plasti~nog stanja.osnovni materijal. Zavarljivost pritiskom u plasti~nom stanju je razli~ita za razne laserom. a zatim se jedan obradak okre}e brzinom od 500÷1500 o/min uz istovremeni pritisak silom F1 na drugi obradak.9 [ema zavarivanja cevi elektri~nom Zagrevanje osnovnog materijala kod ovog postupka vr{i se propu{tanjem kroz njega struje visoke u~estanosti.9. nikla.9 Zavarivanje trenjem Zavarivanje trenjem izvodi se na taj na~in {to se zavarivani elementi. 2. Struja koja se dovodi u induktor. a ta~ka u koju su fokusirani zraci lasera mo`e biti pre~nika od nekoliko mikrometara. zavarivanje aluminijumskih cevi i zavarivanje te{ko presuju}ih obojenih metala. 9. Zagrejana cev zavaruje se pritiskom. Ovaj postupak se naj~e{}e koristi za zavarivanje ~eli~nih cevi.reflektor. koji emituje svetlosne zrake koncentrisane na malu povr{inu.rubinova {ipka.

a. radi pove}anja mase.postupak. tako {to se dejstvom sile. 5. 1. bakar. 13. Ta~kasto i {avno zavarivanje se izvode na preklopnim spojevima prema Sl. Pri zavarivanju bimetalnih traka. 2 Priprema povr{ine se sastoji u mehani~kom. Potrebna plasti~na deformacija se izra`ava preostalom debljinom {ava posle zavarivanja i ona je za: aluminijum.13.zavareni spoj (ta~ka). Eksplozija se odvija u pravcu strelice. ka i traka ili za nastavljanje cevi /31/.Jokovi} ZAVARIVANJE 54 izvr{i dodatni pritisak silom F2. Popre~ni preseci obradaka moraju biti kru`ni.armirano postolje.9.ure|aj za pripremu. koja izaziva znatnu plasti~nu deformaciju. 3. aluminijum sa bakrom. bakar-14%.valja~ki stan za zavarivanje.osnovna plo~a. Sl.20%.10 [ema zavarivanja trenjem 9. pritisak ve}i od kriti~nog i odgovaraju}a priprema povr{ine2. bakar sa ~elikom).lim. Pre~nik zavarene ta~ke iznosi 4÷8 mm. duraluminijum. Sl.12 Zavarivanje bimetalne trake nje eksplozijom se eksplozijom. . aluminijum sa ~elikom. bimetalnih provodni4.11. zahvaljuju}i ~emu se ona zavaruje sa plo~om 1 po~ev{i od donjeg kraja. [ema ta~kastog Hladno zavarivanje izvodi se na sobnoj temperaturi (bez zagrevanja osnovnog materijala).10 Hladno zavarivanje Sl.9. Sl. Trenjem se mogu zavariti raznorodni metali (na pr. Sl. 11. Neophodni uslovi za dobijanje kvalitetnog zavarenog spoja su: odgovaraju}a plasti~nost osnovnog materijala1. a udarni talas ubrza plo~u 2 do nekoliko stotina metara u sekundi.11. 4. 1 Mogu se zavarivati materijali koji imaju dobru plasti~nost: niskougljeni~ni ~elici. Sl.1÷15 mm. pri~vrsti na masivno postolje 3. nikal i dr. 1 i 2. Ovaj postupak zavarivanja odlikuje se visokom produktivno{}u rada i mogu}no{}u mehanizacije automatske regulacije parametara procesa. zavarivanje valjanjem i zavarivanje eksplozijom. Sa gornje strane plo~e 2 ravnomerno se rasporedi eksploziv 4 koji se aktivira detonatorom 5 koji je postavljen na donji kraj plo~e 2. koristi za zavarivanje 2.9.30%. a u odnosu na nju pod uglom od 3÷10o postavlja se druga plo~a (lim) 2.detonator.eksploziv. Sl. aluminijum. 5.zavarena ″sendvi~″ traka. Sl. koji dovodi do zavarivanja. naj~e{}e na kombinovanim linijama. hladnog zavarivanja. neki kvaliteti bronze i mesinga. povr{inski atomi koji pripadaju razli~itim obratcima dovedu na me|uatomsko rastojanje. Hladno zavarivanje valjanjem Hladno zavarivaSl. Priprema se mora izvr{iti neposredno pre zavarivanja. osnovna plo~a 1 se. Tako|e se dobro zavaruju rezni alati od ugljeni~nih i brzoreznih ~elika. 3.9.13.9. se koristi pri proizvodnji bimetalnih i ″sendvi~″ traka. a mogu se zavarivati limovi debljine 0.9. Hladno zavarivanje "sendvi~" i bimetalnih traka valjanjem. hemijskom ili/i elektrohemijskom uklanjanju oksida i masno}e i pove}anju hrapavosti. u nekim slu~ajevima do 10 sec pre zavarivanja. b. Hladno zavarivanje se mo`e izvoditi po vi{e postupaka: ta~kasto i {avno zavarivanje.trake.

14. volframom.9. Sl. zatim titan sa bakrom.{avno zava. Ovim postupkom mo`e se zavariti ~elik sa aluminijumom. Sl.magnetostrikcioni transformOsnovni ator.10-5 mbar) i u njoj se zagreva elektri~nom indukcijom (~elik do 8000C).osnovni materijal. bakra i titana.vakuum komora. Sl.9.10-3 ÷ 1. da bi se ostvarilo njihovo dobro naleganje. rivanje. titanom i molibdenom.33.11 Zavarivanje ultrazvukom Ovaj postupak zavarivanja se zasniva na kori{}enju mehani~kih ultrazvu~nih vibracija. 9. Temperatura zavarivanja je iznad Sl.induktor visokofrekventnog ure|aja.5 mm (gornji lim. bakar sa aluminijumom itd. sve dok se ne izvr{i zavarivanje. Ultrazvukom se mogu zavariti limovi do 1. . 1.15 [ema zavarivanja difuzijom. u~estanosti oko 20 kHz.Jokovi} ZAVARIVANJE 55 9. koje se ostvaruju na mestu spoja.14.ta~kasto zavarivanje. b.9. Uz stalni pritisak na osnovni materijal. {to omogu}uje obrazovanje zavarenog spoja.15. Koristi se za zavarivanje aluminijuma. 3.se zasniva na kori{}enju procesa difuzije metala. 1. materijal se unese u vakuum komoru (u kojoj se odr`ava vakuum od 1. temperature rekristalizacije. prevo|enjem elektri~ne energije u mehani~ku ultrazvu~nu. u magnetostrikcionom transformatoru.talasovod. uz istovremeno vr{enje pritiska. Zavarivanje se mo`e izvoditi ta~kasto i {avno. a sam postupak zavarivanja a. odvija se difuzija u toku 5÷20 minuta. Zatim dovode do pojave smi~u}ih deformacija i lokalnog zagrevanja na kontaktu izme|u zavarivanih elemenata. 15. Mehani~ke ultrazvu~ne vibracije ~iste povr{inu osnovnog materijala i razaraju oksidni sloj na njemu.9. povr{ine spoja moraju biti precizno mehani~ki obra|ene.12 Zavarivanje difuzijom Zavarivanje difuzijom se izvodi zagrevanjem obradaka u vakuumu strujom visoke u~estanosti. Sl.14 [ema zavarivanja ultrazvukom. 2.33. dok donji lim mo`e imati ve}u debljinu). Prethodno. Sl.osnovni materijal. 2. 3.

4 Parametri koji pogoduju obrazovanju Vidman{tetenove strukture su: a) hemijski sastav tj. 3 Lokalna segregacija je posledica neistovremene kristalizacije svih delova kristala tj. Ovi kristali se nazivaju dendriti jer imaju bo~ne 4. Zbog dejstva latentne toplote topljenja. 2 Lakotopivi eutektikumi i nerastvorljive primese se skupljaju na ganicama zrna. korena kristala. Prema uzrocima nastanka. me|ukristalna2 i lokalna3.ZUT. 1 Unutarkristalna segregacija nastaje zbog kristalizacije legure u temperaturnom intervalu izme|u temperature likvidusa i solidusa. c) pove}ana brzina hla|enja sa temperature pregrevanja iz γ oblasti. Stepen segregacije se mo`e smanjiti usitnjavanjem strukture. 10. Q. Vidman{tetenovu strukturu sa~injavaju krupni kristali koji imaju 2÷4 pravca orijentacije i koja zbog toga daje izrazito malu udarnu `ilavost. METALURGIJA ZAVARIVANJA ^ELIKA 10. a samo manjeg dela preko lica i nali~ja {ava u atmosferu i odvijanje kristalizacije u uslovima istovremenog zagrevanja pokretnim izvorom toplote i hla|enja. pri odre|enim uslovima4 mo`e do}i do obrazovanja Vidman{tetenove strukture. Sl.smer grane koje su krupnije {to su vi{e udaljene od rasta kristala. pri ~emu se toplota drugog i ostalih slojeva koristi za prekristalizaciju i usitnjavanje zrna prethodno izvedenog sloja. Zbog toga ne postoje uslovi da se centri kristalizacije formiraju u unutra{njosti rastopa.granica topljenja. velika brzina hla|enja ( oko 350oC/min kod gasnog zavarivanja i oko 1500÷1600oC kod elektrolu~nog zavarivanja). usmereno odvo|enje najve}eg dela toplote preko ZUT u ostatak konstrukcije. Sl. Rast kristala je pra}en segregacijom legiraju}ih elemenata.rastop. ve} kristalizacija {ava zapo~inje na kristalima osnovnog materijala koji se nalaze na granici topljenja. kojoj su kod ~elika naro~ito skloni ugljenik. 10.1. v. 2.1 Obrazovanje i rast kristala u {avu.dendriti. hroma i molibdena.2÷0.smer odvo|enja toplote. Kristalizacija {ava se odvija u slede}im uslovima: relativno visoka tremperatura te~nog metala.1 Struktura {ava Formiranje strukture zavarenog spoja obuhvata primarnu kristalizaciju materijala u {avu i strukturne promene u o~vrslom {avu i zoni uticaja toplote pri njihovom hla|enju do sobne temperature.2. Zbog toga je potrebno izvoditi {avove sa odgovaraju}im koeficijentom oblika uvara i raditi sa osnovnim i dodattnim materijalom odgovaraju}eg hemijskog sastava. u toku primarne kristalizacije ili u toku prekristalizacije. kako u {avu tako i u ZUT. Pri zavarivanju ~elika. 3. . a po{to je brzina njihovog rasta najve}a normalno na granicu topSl. Segregacija dovodi do neravnomernosti i pada mehani~kih osobina {ava i potpoma`e nastanku vru}ih prslina. Opisana primarna struktura {ava mo`e se promeniti termi~kom obradom. segregacija mo`e da bude: unutarkristalna1. b) visoka temperatura pregrevanja u γ oblasti i krupno zrno austenita. Ako pri kraju kristalizacije do|e do uvla~enja lakotopivih eutektikuma i primesa u me|udendritni prostor na po~etak kristalizacije nastaje obrnuta segregacija.4% i prisustvo mangana. 10. Sl. {to dovodi do obrazovanja slojeva. pove}anjem broja centara kristalizacije uno{enjem modifikatora u rastop ili lomljenjem dentrita mehani~kim ili ultrazvu~nim vibracijama. brzina rasta kristala se periodi~no menja od maksimalne do nule. 1. sadr`aj ugljenika od 0. fosfor i sumpor. 10.Jokovi} ZAVARIVANJE 56 10. Sloj koji je poslednji izveden (pokrovni) ima dentritnu strukturu i on se obi~no uklanja bru{enjem. pove}anja koncentracije legiraju}ih elemenata u rastopu koji poslednji o~vr{}ava. koja se izvodi vi{eslojnim zavarivanjem. ljenja formiraju se usmereni stubi~asti kristali. koja se osloba|a pri kristalizaciji.

mm. e 2. 10. se sitna zrna sekundarnog 1. a pri Ukupna elektrolu~nom zavarivanju 0. ~vrsto}e i `ilavosti.zona normalizacije.2 0.8 2. U Postupak P N NN {irina ZUT ovoj zoni istovremeno egzistiraju te~na i REL obl.1[irina delova i ukupna {irina ZUT.2 Struktura zone uticaja toplote Struktura i osobine u nekoj ta~ki koja se nalazi u ZUT zavise od vrste materijala i termi~kog cilusa zavarivanja tj. vremena zadr`avanja na maksimalnoj temperaturi i brzine zagrevanja i hla|enja. Kod niskougljeni~nih ~elika koji su hladno deformisani. Sl.7÷0. 10. tako da su zrna krupna i srasla su EPP 0. N. Veli~ina zone uticaja toplote i njenih delova zavisi od postupka i re`ima zavarivanja.3÷3. koja su nastala razlaganjem austenita koji je 5. . 10. 10.1. 10.zona nepotpune normalizacije ili kaljenja.08÷0.zona plave krtosti. 6. ima krupna NN.zona nepotpunog rastapanja. od maksimalne temperature zagrevanja. 2. 10. temperature solidusa i 1100oC.3 Struktura ZUT pri zavarivanju niskougljeni~nog ~elika. Izme|u 200oC i 500oC nalazi se zona plave krtosti u kojoj se javlja pad plasti~nosti usled izdvajanja submikroskopskih ~estica karbida iz ferita.2 6 ~vrsta faza.zona nepotpune normalizacije zrna tj.7 sa osnovom. Sl.zona rekristalizacije.15÷0. Tab.1 mm. Tab. 4.8÷1. Struktura zone uticaja toplote pri zavarivanju niskougljeni~nih ~elika data je na Sl. gasnom zavarivanju 0. stavlja usko podru~je izme|u {ava i osnovnog materijala.Jokovi} ZAVARIVANJE 57 10.8÷1. ferita i perlita. smanjenu ~vrsto}u i plasti~nost. Oko ovih zrna nalaze Sl. u intervalu izme|u 500oC i Ac1 temperature nalazi se zona rekristalizacije.zona normalizacije ili kaljenja. U zoni zoni normalizacije ili kaljenja materijal se relativno kratko vreme nalazi na temperaturama izme|u Ac3 temperature i 1100oC.2 1.2 mm. Gasno 21 4 2 27 Zona pregrevanja se nalazi izme|u P. Zona nepotpune normalizacije zagreva se na temperature izme|u Ac1 i Ac3 temperature. Struktura u ovoj zoni sastoji se od krupnih zrna primarnog ferita koja nisu uspela da se transformi{u pri zagrevanju i hla|enju.7 0. ~ija je {irina pri Tab.3. Zona nepotpunog rastapanja predSl. 10.2 [ema slojevite i stubaste strukture {ava. 10. Zbog ovoga zrna austenita su relativno sitna a prekristalizacijom pri hla|enju se jo{ usitnjavaju tako da materijal ima visoke vrednosti plasti~nosti. nastao iz dela primarnog ferita pri njegovom zagrevanju. 3.zona pregrevanja. Osobine u ovoj zoni su lo{ije nego u zoni normalizacije.zona pregrevanja. /4/.6 2. naro~ito ako se javi Vidman{tetenova struktura.

Promena mehani~kih osobina niskougljeni~nog ~elika u funkciji sadr`aja kiseonika.3. 10. 10.do 0. Na 527oC FeO koji nije u obliku ~vrstog rastvora razla`e se po reakciji: 4FeO→ Fe3O4+Fe a Fe3O4 ostaje u {avu kao uklju~ak.do 0. Adsorpcija ili prijanjanje molekula gasa na povr{inu metala. Sl.03%. celulozni. Pri REL zavarivanju tip obloge uti~e na sadr`aj azota u {avu. azota 10. bazni. ~esto pod visokim pritiskom.04% N2.do 0.Jokovi} ZAVARIVANJE 58 10. tako da je brzina celog procesa ograni~ena brzinom ove faze po{to se prve dve faze odvijaju skoro trenutno.3 Apsorpcija gasova u {avovima Sl. S obzirom da se prenos metala sa elektrode na {av uglavnom odvija u obliku kapljica. Sl. Azot sa `eljezom Sl.) i smanjenje njihovog sadr`aja u {avu.001%. 10. usled ~ega se pogor{avaju mehani~ke osobine {ava. 3.25%. i nekim legiraju}im elementima (Si i Ti) obrazuje nitride koji pove}avaju mehani~ke osobine a smanjuju plasti~nost i `ilavost ~elika.do 0. Prodiranje produkata hemisorpcije u dubinu {ava.10%. elktroda baznog tipa.do0. 2. 10.do0. 10. 2 Oksidni tip obloge. Sl. rutilni.do 0.3 Apsorpcija vodonika Vodonik se u {avu nalazi u molekularnom (H2) obliku kao gasni uklju~ak. Hemisorpcija ili obrazovanje hemijskih spojeva izme|u gasa i komponenti legure {ava. 1 .2 10.02%.30%. 10. Sl.01% na sobnoj temperaturi. Prisustvo kiseonika u obliku FeO izaziva oksidaciju legiraju}ih elemenata (C. Prodiranje produkata hemisorpcije u dubinu metala se odvija difuzijom i mehani~kim me{anjem.018%.do 0. Za vreme prenosa metala sa elektrode u {av i za vreme o~vr{}avanja metala u {avu dolazi do apsorpcije gasova.3. Rastvorljivost FeO u `eljezu se smanjuje sa 0. ili u atomarnom obliku (H) kao intersticijski rastvoreni atomi koji imaju relativno veliku Sadr`aj kiseonika u {avu pri REL zavarivanju zavisi od vrste obloge elektrode: gola elektroda. 10.1 Apsorpcija kiseonika Kiseonik sa `eljezom obrazuje tri oksida: FeO.do 0. Apsorpcija gasova se odvija u tri faze: 1. Si. apsorpcija gasova u kapljicama je znatno intenzivnija.4.2 Apsorpcija azota Rastvorljivost azota u `eljezu zavisi od temperature i kristalne strukture. 10. Maksimalna rastvorljivost od 0.3. Uticaj kiseonika1 na mehani~ke osobine prikazan je na Sl. elektroda kiselog i rutilnog tipa. elektroda oksidnog tipa. Fe2O3 i Fe3O4 pri ~emu su Fe2O3 i Fe3O4 nerastvorljivi u `eljezu a FeO je rastvorljiv.13% je na 590oC a na sobnoj temperaturi rastvorljivost je 0.4.5 Rastvorljivost azota i vodonika u `eljezu. da je njihova temperatura vi{a nego temperatura metala u {avu i da kapljice imaju ve}i odnos reakcione povr{ine. Mn i dr.5.16% na temperaturi topljenja na oko 0.6.05%.20%. kiseli.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

59

brzinu difuzije tako da difunduju i u osnovni materijal tj. u ZUT. Koncentracija vodonika u {avu zavisi od vrste obloge elektrode.1 Prisustvo vodonika izaziva slede}e pojave: 1. Pra{tanje i pove}an gubitak metala usled burnog izdvajanja gasa zbog smanjenja rastvorljivosti pri hla|enju; 2. Pojava gasnih uklju~aka pri relativno velikoj brzini hla|enja. Gasni mehurovi se obrazuju na uklju~cima, dislokacijama i prazninama a sastoje se od H2O, H2S i CH4 koji nastaju reakcijom vodonika sa FeO, S i Fe3C; 3. Pove}ana osetljivost osnovnog materijala na obrazovanje prslina. Atomarni vodonik difunduje u ZUT gde se na gre{kama u re{etki rekombinuje u Sl. 10. Sl. 10.6 Zavisnost mehani~kih osobina molekularni vodonik, koji izaziva lokalno pove}anje niskougljeni~nog ~elika od sadr`aja azota. pritiska i napona; 4. Smanjenje plasti~nosti i pad udarne `ilavosti za 20÷25%; Da bi se smanjio negativni uticaj vodonika, zavarivanje treba izvoditi pod slede}im uslovima: 1. Zavarivanje sa elektrodama koje imaju mali sadr`aj vodonika tj. sa baznom oblogom i koje su suve; 2. Zavarivanje sa elektrodom maksimalnog pre~nika i sa maksimalnom ja~inom struje za date uslove; 3. Zavarivanje bez prekida tj. bez me|uhla|enja; 4. Termi~ka obrada zavarenih spojeva na 600÷650oC.

10.4

Prsline u zavarenim spojevima

Prsline u zavarenim spojevima mogu da se jave u {avu i u ZUT, a prema veli~ini mogu da budu mikroprsline, makroprsline i pukotine. U odnosu na {av mogu imati razli~ite polo`aje /40/ a prema karakteru nastanka mogu da budu vru}e i hladne. Vru}e prsline su me|ukristalnog tipa, nastaju u toku o~vr{}avanja tj. kristalizacije a mogu se dalje {iriti pri hla|enju. U temperaturnom intervalu kristalizacije tj. izme|u likvidus i solidus temperature materijal {ava se nalazi u stanju pove}ane krtosti, tako da nije u stanju da se deformi{e pod dejstvom zate`u}ih napona, koji nastaju usled termi~kog skupljanja {ava i termi~kog skupljanja2 ili uklje{tenja delova konstrukcije. Drugim re~ima, materijal {ava se skuplja usled sopstvenog hla|enja i ukoliko okolni osnovni materijal usled sopstvenog skupljanja ili uklje{tenja ne dozvoljava da se ovo skupljanje obavi slobodno u {avu se javljaju zate`u}i naponi. Ako je u {avu prisutna faza3 koja ne mo`e da se deformi{e tj. izdu`i jer je te~na ovi zate`u}i naponi izazivaju vru}e prsline. Ukoliko se u {avu jave deformacije sa`imanja tj. pritisni naponi ne dolazi do pojave vru}ih prslina. Pojava zate`u}ih napona u {avu se ne mo`e izbe}i. Oni }e se javiti na po~etku kristalizacije, Sl. 10.7-b ili na kraju, Sl. 10.7-a. Ovo ne zna~i da }e se vru}e prsline uvek pojaviti jer Sl. 10. Sl. 10.7 Deformacije {ava u toku kristalizacije i je za njihovu pojavu, osim zate`u}ih napona, hla|enja.1- deformacija {ava na sa`imanje koju neophodno istovremeno i prisustvo krtih ili te~izaziva okolni osnovni materijal; 2- deformacija {ava nih faza u {avu, koje u toku kristalizacije ne na sa`imanje usled sopstvenog hla|enja. mogu da iza|u na povr{inu {ava, ve} ostaju
1 2 3

Elektrode sa celuloznom oblogom- do 27 cm3/100 g; oksidna i rutilna- do 15 cm3/100 g; bazna- do 8 cm3/100 g Promena mere usled skupljanja je ∆l=loα∆T Kao te~na faza kod ~elika se naj~e{}e javlja eutektikum Fe+FeS sa ta~kom topljenja 985oC.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

60

10. Sl. 10.8 Zavisnost temperature

predgrevanja od sadr`aja ugljenika u {avu pri ψu=4.

zarobljene na granicama zrna. Prema tome, da bi se spre~ila pojava vru}ih prslina, u {avu ne treba da deluju zate`u}i naponi dok su prisutne maloplasti~ne i te~ne faze. Konkretne mere i postupci za spre~avanje nastanka vru}ih prslina su: 1. Predgrevanje osnovnog materijala na 150÷500oC u funkciji od hemijskog sastava {ava i debljine osnovnog materijala, Sl. 10.8; 2. Izbegavanje uklje{tenja, smanjenje broja i koncentracije {avova i izbegavanje ~vorova dovodi do smanjenja zate`u}ih napona; 3. Izbor hemijskog sastava osnovnog materijala i tipa elektrode koji ne daju lakotopive faze. Da bi se spre~ila pojava lakotopivog eutektikuma Fe+FeS u {av se uvodi Mn koji vezuje S u te{ko topivi MnS koji se izdvaja u obliku globula. Koli~ina mangana koju treba dodati zavisi od koncentracije S i C; 4. Izbor postupka zavarivanja i parametara re`ima zavarivanja koji obezbe|uju oblik {ava kod koga lakotopive faze izlaze na povr{inu tj. koji obezbe|uju ψu≈5, Sl. 10.11. 5. Usitnjavanje zrna u {avu uno{enjem modifikatora, naprimer titana, preko obloge elektrode ili pra{ka, ~ime se pove}ava grani~na povr{ina i smanjuje koncentracija lakotopivih faza po jedinici grani~ne povr{ine. 6. Pojava prslina u zavr{nom krateru kod REL zavarivanja najefikasnije se spre~ava smanjenjem razmaka u korenu `ljeba na manje od 3 mm i popunjavanjem zavr{nog kratera dodatnim materijalom vra}anjem elektrode, Sl. 10.10.

10. Sl. 10.9 Uticaj sumpora na pojavu vru}ih prsli-

na u zavisnosti sadr`aja mangana i ugljenika.

Sl. 10. Sl. 10.10 [ema obrazovanja prslina u

zavr{nom krateru pri REL zavarivanju

koeficijenta oblika uvara ψu na pojavu vru}ih prslina.

Sl. 10.11 Uticaj sadr`aja ugljenika i Sl. 10.

relativno velikim brzinama hla|enja, obrazuje se martenzit u ZUT koji je tvrd i krt. Po{to je

vodonika i unutra{nji naponi. Zakaljivanje zone uticaja toplote. U zakaljivim ~elicima, pri

Hladne prsline se obrazuju u zavarenim spojevima na temperaturama ispod 200oC a njihovo {irenje se mo`e nastaviti dugo posle zavarivanja. Hladne prsline se naj~e{}e javljaju u ZUT ali se mogu javiti i u {avu. Obrazuju se na granicama zrna ali se dalje mogu {iriti i kroz zrna. Hladne prsline izazivaju slede}i faktori: zakaljivanje ZUT, prisustvo

Jokovi}

ZAVARIVANJE

61

rastvorljivost vodonika u martenzitu mala, vodonik se rekombinuje u molekularni i ostaje zarobljen u martenzitu i pove}ava njegovu krtost. S druge strane, preobra`aj austenita u martenzit je pra}en pove}anjem zapremine zrna, {to izaziva pojavu dopunskih lokalnih naprezanja. Prisustvo vodonika. Vodonik iz {ava, gde je dospeo u toku zavarivanja, u toku hla|enja difunduje u ZUT. Usled smanjenja rastvorljivosti sa padom temperature, atomarni vodonik se na gre{kama kristalne re{etke rekombinuje u molekularni, koji izaziva lokalno pove}anje pritiska tj. napona. Unutra{nji naponi. Usled neravnomernog hla|enja {ava i ZUT, u ZUT se javljaju zate`u}i naponi normalni na osu {ava σ2 i uzdu`ni pritisni naponi σ1 paralelni osi {ava. Ovi naponi izazivaju maksimalne smi~u}e napone τ pod uglom od 45o prema uzdu`noj osi {ava. Ovo naponsko stanje iza-ziva inicijalnu pukotinu na 10. Sl. 10.12 [ema napona u ZUT granicama krupnih zrna, koje su orijentisane pod uglom od 45o u usled neravnomernog hla|enja odnosu na uzdu`nu osu {ava, Sl. 10.12. koji izazivaju prsline. Prema tome, zakaljivanje ZUT i prisustvo vodonika pove}avaju krtost ZUT, a sva tri navedena faktora izazivaju lokalno pove}anje napona u ZUT i ako su ovi naponi ve}i od ~vrsto}e osnovnog materijala izazivaju hladne prsline. Postupci za spre~avanje obrazovanja hladnih prslina: • Zavarivanje sa elektrodama koje sadr`e malo vodonika, kao {to su bazne elektrode i su{enje elektroda pre upotrebe na 300÷400oC; • Upotreba austeni-tnih elektroda koje sadr`e 18%Cr i 8%Ni i obezbe-|uju austenitnu strukturu {ava na sobnoj tempera-turi koja ima ve}u rastvorljivost vodonika; • Predgrevanje osnovnog materijala je najefikasniji na~in za spre~avanje nastanka hladnih prslina, jer se smanjuje brzina hla|enja i strukturne transformacije se pomeraju ka ravnote`nim; smanjuju se lokalna naprezanja i olak{ava se difuzija tj. izlazak vodonika iz {ava i ZUT.

10.5

Predgrevanje Predgrevanje osnovnog materijala

Kao {to je ve} izneto, sa pove}anjem temperature predgrevanja smanjuje se brzina hla|enja, verovatno}a nastanka zakaljenih struktura u {avu i ZUT kao i veli~ina zate`u}ih napona dok {av prolazi kroz zonu krtosti, olak{ava se izlazak vodonika iz {ava i ZUT i dr. Drugim re~ima, sa pove}anjem temperature predgrevanja smanjuje se verovatno}a nastanka vru}ih i hladnih prslina. Pored temperature predgrevanja, na 10. Sl. 10.14 Zavisnost brzine hla|enja {ava brzinu hla|enja vh uti~e i 10. od temperature predgrevanja i debljine debljina osnovnog materi- Sl. 10.13 Pravci odvo|enja toplote. a- dva pravca; osnovnog materijala pri izotermi 705oC. jala, Sl. 10.14. Prema metodi BWRA1 b- tri pravca; c- ~etiri 1- d=12,5 mm, predgrevanje 3oC; temperatura predgrevanja se pravca odvo|enja. 2- d=12,5 mm, predgrevanje 205oC; odre|uje iz Tab. 10.2 na 1a- d=25 mm, predgrevanje 3 oC, osnovu pokazatelja zavarljivosti, broja termi~ke strogosti 2a- d=25 mm, predgrevanje 205oC. BTS i pre~nika elektrode.
1

Metodu je razvilo British Welding Researsh Assotiation.

datim postupkom i tehnikom i sa datim dodatnim materijalom. Tab. Prema tome.40 0.1) Ce=C+Mn/20+Ni/15+(Cr+Mo+V)/10 Broj termi~ke strogosti BTS se odre|uje na osnovu broja pravaca odvo|enja toplote p. rutilna elbazna elektroda ektroda do 0. ve} i od postupka i tehnike zavarivanja.13.41÷0. Ako zavarljivost nije dob24 ra. moraju se preduzeti odgovaraju}e mere predostro`nosti koje obezbe|uju zadovoljavaju}i zavareni spoj.30 0. %.31÷0. da bi se spre~ila pojava prslina.32 0.6 Zavarljivost 10. Pre~nik elektrode.2 4 5 6 8 0 50 125 25 0 75 100 25 150 100 25 50 100 25 125 75 175 125 75 50 100 25 150 100 25 175 150 75 225 175 125 25 25 75 25 125 75 25 175 125 75 200 175 125 50 25 225 200 175 125 50 75 25 125 75 25 175 125 75 200 175 125 75 225 200 175 100 25 250 225 200 150 125 75 25 125 75 50 175 125 125 50 25 200 175 175 125 50 225 200 200 175 100 250 225 225 200 150 75 25 125 75 50 25 175 125 125 50 25 200 175 175 125 100 225 200 200 175 150 250 225 225 200 200 2 10. zavarljivost ne zavisi 16 samo od vrste i osobina osnovnog materijala.45 iznad 0. 10. Tab. oC. 10.23 0.39÷0. tra`enih osobina zavarenog spoja i njegove funkcije u celoj konstrukciji. ( 10. Pri izvo|enju proba zavar- .24÷0. mm 3. 8 10.25 0.2) BTS=p⋅dsr/6 10.27 0. prema izrazu ( 10.46÷0.35 0.38 0.45% ~elik nema zadovoljavaju}u zavarljivost i potrebno je preduzeti mere predostro`nosti.2 Minimalne temperature predgrevanja ~elika BTS Pokazatelj zavarljivosti D E F C D E F C D E F B C D E F A B C D E F A B C D E F A B C D E F A B C D E F Minimalna temperatura predgrevanja.36÷0.7 Probe zavarljivosti Cilj proba zavarljivosti je odre|ivanje osetljivosti {ava i ZUT na pojavu prslina pri zavarivanju datog materijala. ( 10. i srednje debljine osnovnog materijala dsr: 10. 10. a ako je Ce>0.2 do 0.33÷0. Zavarljivost ~elika se mo`e orijentaciono oceniti na osnovu hemijskog sastava. ~iji se uticaj na sklonost ka pojavi prslina odre|uje na osnovu ekvivalentnog sadr`aja ugljenika.3 Pokazatelj zavarljivosti za ~elike 3 4 6 Ekvivalentni ugljenik. 10.50 iznad 0.3 na osnovu hemijskog sastava osnovnog materijala koji se izra`ava ekvivalentnim sadr`ajem ugljenika Ce i vrste elektrode: 10.28÷0. kao {to je predgrevanje.45% smatra se da ~elik ima zadovoljavaju}u zavarljivost. sa odgovaraju}im mehani~kim osobinama za odre|enu namenu a tako|e zadovoljava kao sastavni deo ~itave konstrukcije. Ako je Ce<0.45 0.1). Sl. Ce.26÷0.45 0.21÷0.50 Pokazatelj A B C D E F G Me|unarodni institut za zavarivanje IIW defini{e zavarljivost na slede}i na~in: Materijal se smatra zavarljivim kada se odre|enim postupkom i odgovaraju}om tehnikom zavarivanja 12 posti`e homogen zavareni spoj.Jokovi} ZAVARIVANJE 62 Pokazatelj zavarljivosti se odre|uje iz Tab.

d=6. Sl.16 Proba sa dvostrukim ugaonim {avom. koji je oja~an sa popre~nim rebrima. Posle toga se se~enjem normalno na {avove 2 i 3 uzimaju tri uzorka koja se ispituju na mikroskopu. Zavarljivost je dobra ako na uzorcima uop{te nema pukotina. koji je toplotno izolovan od uzorka. Sl. 12 i 25 mm. 10. Zavarljivost je dobra ako se ne utvrdi prisusvo prslina.5 cm elektrode po 1 cm {ava. u ″koritu″ izvedu probni s{avovi 2 i 3. Ugaoni {avovi 1 i 2 se izvode u ″koritu″ u jednom prolazu. konstan-tnom brzinom i maksimalnom ja~inom struje zavarivanja koju preporu~uje pro-izvo|a~ za upotrebljenu elektrodu. po{to je njihov broj relativno veliki. Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 63 ljivosti nije mogu}e obuhvatiti sve faktore koji uti~u na pojavu prslina. 10. 10.7.probni {avovi. Zatim se u ″koritu″ izvode ugaoni {avovi 1 i 2. . 10. Pregle-dom preloma utvr|uje se prisustvo prslina.anker {avovi.7. Po-{to se izvede {av 1 pre isteka 5 sekundi po~inje se sa izvo-|enjem {ava 2 u suprotnom smeru od smera izvo|enja {ava 1. Sl. 10. bez njihanja vrha elektrode. na 10. Proba se izvodi tako {to se uzorci prvo ve`u pomo}u zavrtnja a zatim se izvedu anker {avovi 1. koja se zasniva na pretpostavci da pojava hladnih prslina zavisi od brzine hla|enja kada se osnovni materijal u blizini linije topljenja nalazi na 300oC /41/. Nakon zavarivanja uzorak 2 i 3.probni {avovi.1 Ispitivanje zavarenih spojeva na pojavu hladnih prslina Odre|ivanje sklonosti ka pojavi hladnih prslina kod niskougljeni~nih i niskolegiranih ~elika vr{i se pomo}u CTS probe (Controled Thermal Severity). Zbog toga i postiji veliki broj proba zavarljivosti. Uzorak se hladi do sobne temperature a zatim se u pozicioneru. Zatim se {av 1 1 i 2.15 CTS proba. 1.2 Ispitivanje zavarenih spojeva na pojavu vru}ih prslina Na donji lim. 0. Posle hla|enja na sobnu tempe-raturu vizuelnim pregledom se utrv|uje prisustvo pu10. se dr`i na sobnoj temperaturi najmanje 24 sata. pomo}u monta-`nih {avova 3 se pri~vrsti gornji lim.15. 3.monta`ni {avovi. kotina na oba {ava.16. Probni {avovi se izvode sa elektrodom pre~nika 4 mm uz topljenje 10. odstrani mehani~kom obra-dom i izvr{i lomljenje {ava 2.

a ako su debljine razli~ite. Optere}enje I: sopstvena te`ina konstrukcije+stalno Dozvoljeni naponi pri stati~kom optere}enje na konstrukciji optere}enju optere}enju za neke kvalitete ~elika Optere}enje II: optere}enje I+povremeno optere}enje kao dati su u Tab. 11.1 Dozvoljeni naponi za osnovni materijal.normalni napon koji deluje normalno na merodavnu ravan {ava. iz odgovaraju}ih tabela za dati materijal. τ⊥.0363 ^. n. Me|unarodni institut za zavarivanje je propisao na~in prora~una zavarenih spojeva u dokumentu IIW/IIS-139-64 na osnovu koga je ura|en ″Pravilnik o tehni~kim propisima za zavarene ~eli~ne konstrukcije kod nose}ih ~eli~nih konstrukcija″ ~ija primena je obavezna u SRJ /4/.tangencijalni napon koji deluje u merodavnoj ravni {ava upravno na du`inu {ava.naponi u merodavnoj . Ra~unska debljina ugaonih {avova jednaka je visini ravnokrakog pravouglog trougla upisanog u popre~ni presek {ava. sila toplotnih dilatacija i sl. t⊥. 11.1. sila ko~enja.tangencijalni napon koji deluje u ravni spoja upravno na du`inu {ava. Tab. jednaka je debljini tanjeg dela. vrste spolja{njeg Smicanje II 105 155 naprezanja i osnovnog materijala.normalni napon koji deluje normalno na ravan spoja. 11.stepen sigurnosti koji se Pritisak odre|uje iz odgovaraju}ih tabela. Ra~unska du`ina {ava l. {to je sila vetra. σ . Kod su~eonih i ugaonih spojeva ra~unska du`ina {ava je du`ina na kojoj Sl. • dozvoljeno naprezanje i Tab.normalni napon koji deluje u pravcu du`ine {ava.0361 ^. 1. τ -tangencijalni napon koji deluje u ravni {ava u pravcu du`ine {ava.0461 naprezanja optere}enja ^. mera {ava i vrste napona koji se javljaju u {avu. Na osnovu ovih dokumenata prora~un zavarenih spojeva se sastoji u slede}em: • na osnovu vrste naprezanja i vrste optere}enja odre|uje se. a.^. σu≤ kσdoz ( 11.0463 11.1 Merodavna ravan. N/mm2. σ⊥. b.naponi u ravni spoja.merodavna ravan {ava. • na osnovu vrste spoja. 2.1 Uvod Prora~un zavarenih spojeva se vr{i u cilju provere njihove izdr`ljivosti na predvi|ena naprezanja pri eksploataciji.0362. ravan spoja i naponi u ugaonom spoju.Jokovi} ZAVARIVANJE 64 11.1) Zatezanje I 160 240 gde je k.^.ravan spoja. ravni {ava. 11. u II 180 270 Savijanje zavisnosti od klase kvaliteta I 92. dozvoljeni napon σdoz.5 140 zavarenog spoja. uporedni napon mora da su u slede}em odnosu: Vrsta Karakter ^. t -tangencijalni napon koji deluje u ravni spoja u pravcu du`ine {ava. Izdr`ljivost zavarenih spojeva zavisi od vrste optere}enja i osobina spoja. Ra~unska debljina {ava su~eonih spojeva jednaka je debljini osnovnog materijala. 11. PRORA^UN ZAVARENIH SPOJEVA 11. izra~unava se uporedni ili merodavni napon σu.0462. Sl.

1.5.5. prvougaonik ABCD na Sl.2.6 0.5 Veza izme|u napona u ravni spoja i napona u merodavnoj ravni je selede}a: 11.1 11.8(τ⊥2+τ2)]0. Tab.0462. ^. odnosno σu=[σ⊥2+1. ^.2 Koeficijenti redukcije dozvoljenog napona Kvalitet {ava Specijalni kvalitet Kvalitet I Kvalitet II Vrsta normalnog naprezanja Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Zatezanje ili savijanje Pritisak Smicanje Koeficijent k ^. najvi{e 0. Ako se merodavna ravan rotira u ravan AEFD dobija se ravan spoja.0 1.0 1. Izrazi za prora~un karakteristi~nih spojeva sa ugaonim {avovima pri razli~itim optere}enjima dati su u Tab. odnosno σu=[σ2+1. Tab.2 Prora~un ugaonih {avova Uporedni napon za ugaone {avove se odre|uje prema izrazima1: 11. ^.8 0. Tab. ( 11.2. 11.11.0363 ^. Merodavna ravan {ava je prvougaonik ~ije su stranice a i l tj.7dmin a izuzetno mo`e biti dmin. me|utim .2.Jokovi} ZAVARIVANJE 65 je ostvarena puna debljina {ava a.2) (11. Ova raspodela napona se menja u raznim stadijumima optere}enja.koeficijent redukcije dozvoljenog napona osnovnog materijala.1 Su~eoni spojevi Kvalitetno izveden {av u su~eonom spoju se u principu ne prora~unava jer ima istu ~vrsto}u kao i osnovni materijal. njegova du`ina treba da bude ve}a od 50 mm.8τ⊥2) 0.6) σu=(σ⊥2+1. Sl.5 Da bi se ugaoni {av smatrao nose}im.dozvoljeni napon za osnovni materijal. σdoz.4) 11. 11.3. Ako se. 11.3) 11.0 0.6 0.55 0.8 0. Tab. Debljina nose}eg ugaonog {ava treba da bude ve}a od 3 mm.707n=τ⊥ τ⊥=0. 11. tada se od ukupne du`ine {ava oduzima vrednost 2a. 11.0362.0361.707 t⊥=σ⊥.8 1. . onda za slu~aj dvoosnog napregnurog stanja uporedni napon σu treba da zadovolji odnos: 11. σ⊥=0.2 Prora~un stati~ki optere}enih {avova 11.8(τ⊥2+τ2)]0. Ako na kraju i po~etku ugaonog {ava nije postignuta puna debljina a.0 1. 11.72 0.0 1. ( 11.0461.0463 1.5) σu=[σ⊥2+σ2-σ⊥σ+3(τ⊥2+τ2)]0. τ= t 11. 1 Ta~an prora~un ugaonih {avova je ote`an zbog neravnomerne raspodele napona po preseku i po du`ini. ^. vr{i prora~un.0 0.65 1. (11.5≤ kσdoz gde je: k.1.0 0.6 0.6 0. ( 11.

11.Jokovi} ZAVARIVANJE 66 Tab.11.85 l3)σdoz σu=F/[a(2*0.67 σ⊥= =1.75 l2/3)+0.8 τ⊥2)0.18F/(2 a l)=(1/0.85 l3)σdoz σu=F/[a(2 0.28 l1)] 3 A Ako je 0.75 l2+0.8 τ2)0.75*2 a l) 2 A n=F/(2 a l σ⊥=τ⊥=n cos45o=(1/2)0.85 l1/3)σdoz σu=F/[a(1.75 l2/3)+0.34 τ=F/(0.85)F/(2 a l) A Ako je l2>1.5=1.75 l2/3)+0.75 l2/3)+0.5 l1 ~eoni {av nije optere}en i va`e izrazi za slu~aj 2.5=1.5 l1<l2<1.85 l3)] A .3 Prora~un stati~ki optere}enih zavarenih spojeva Vrsta optere}enja i izgled spoja 1 Izrazi za napone A t=τ=F/(2 a l) σu=(1. Ako je 0.5 l3 tada je F=(1/3)Fbo~ni+F~eoni F=a(2 0. Tab.5F/(2 a l) σu=(σ⊥2+1.5 l1 tada je F=Fbo~ni+(1/3)F~eoni F=a(2*0.5 l3 tada je F=(1/3)Fbo~ni+F~eoni F=a(2 0.85 l3)] 4 5 Po{to prednji ~eoni {av nije napregnut va`e odnosi kao pod 4 tj.5 l3<l2≤1.5 l3<l2≤1. Ako je 0.5l 2+0.

sred2)]0. τ=F Sx/(2 a x) Ako postoji i napon σ⊥ .max=τ⊥.85 W{) B 7 Merodavna ravan se okrene u ravan spoja. P L=F(h+a2).50.5 t⊥=20.34(τ.5. p) Tako|e mora biti zadovoljen uslov: (τ.75≤σdoz C C .max2.11.50.5 Ako je L>l. Odnosno: σu=M y2/(0.5=nmax1. max2) 0.max2+1.40. p=P/(2 a1 l1) σu=[1.8τ⊥. na primer pritisak to~kova na kranskoj stazi. Smi~u}i napon od sile F je: τ.5M/W{ t. p)/0.5l32a3)/(0.8(τ⊥. M+τ.5nmax=0.85 W{) M/F=(2L2h2a2+0.max2+1. M=F/(a1 l1). τ=F/(a2 l2) t⊥=P/(2a2 l2).5= =[l3/(h1+a1)]n.3 6 nmax=M/W{=FL/[(2 a l2)/6]=3 F L/(a l2) σ⊥.5 9 Merodavne ravni {avova su okrenute u ravan spoja. srednje=τ.8 τ 2)0.Jokovi} ZAVARIVANJE 67 Nastavak Tab. Smi~u}i naponi su ravnomerno raspore|.5 10 P L=F(l+a1).80. max=(1/2)0.85 {) 8 B Uzdu`ni {avovi na I-nosa~u su izlo`eni dejstvu normalnog napona σ i smi~u}eg naponaτ.8(τ.40. max=0.8(τ⊥2+τ2)]0. p)2]0.50. srednje=F/(2 a l) σu=[σ⊥.5 Odnosno: σu=M/(0. σu=(σ2+1.8(τ⊥2+τ2)]0.6l3a3) σu=[l3/(h1+a1)] σ⊥. σ⊥=τ⊥=0. srednje=F/(2 a3 l3) B U ta~ki 2 deluju smi~u}i i normalni naponi: σu=(σ⊥.5a l) t. F=P L/(h+a2). Smi~u}i napon od sile P je: τ.max1. srednje=τ. F=P L/(a1+l). U ta~ki 1 deluje samo moment savijanja: σ⊥. σ=M h/(2 x). max2+τ.5. M+τ. M+τ.5=1. odnosno ako je moment savijanja veliki u pore|enju sa silom smicanja tada je: σu=M/(0.5nmax=3 F L/(20.max=τ⊥.5 P/(4a2 l2) σu=[σ⊥2+1. tada je: σu=[σ2+1.

max/( M2.{2=F{2/a2 l2. .5÷2 ukupni moment torzije se deli prema mo}i no{enja {avova: M2. max=0. p. Za bo~ne spojeve je: σu=[σ⊥ p +1.8(τ. p)2]0. Mt=P L. C 13 Ako je l/h=0.{1=F{1/a1 l1. max/3)/( F1. Uporedni naponi se dobijaju dodavanjem ovih napona naponima koji nastaju usled aksijalnih sila i momenata savijanja. max). Moment torzije za ~eone {avove je: M~=Mt M~. max/3+F2. τ.M.aksijalno napregnuti spojevi.5=1. merodavni napon je: τ=Mt/(2A a).max). Za debele nosa~e koji su zavareni tankim {avovima za plo~u va`i: τ=3 Mt a/Σl a3. C A.max= =0. max=0. Ako se plo~a. Moment torzije bo~nih {avova je: Mb=Mt-M~.75σdoz a1 l1(h+a1).p. Popre~na sila se deli na {avove: Fmax=F1. M+τ.{2=τ⊥ . C. gde je A. M1. C 14 Ovi nosa~i mogu da prime manje momente torzije nego njihovi ugaoni {avovi pa se zbog toga i ne vr{i prora~un ovih {avova na torziju. max=0.75 σdoz a1 l1(h+a1). max+F{2. max.spojevi napregnuti smi~u}im naponima usled torzije. ne protivi ispup~enju pri optere}enju. 2 2 0.povr{ina popre~nog preseka koji se zavaruje. F{2.M.3 11 C Moment torzije se deli na bo~ne i ~eone {avove:Za [1: Mb.max/(Mb.75σdoz a2 l2(h+a2).1.max+ M~.5 τ 2 p). F{1[ (F1. σ⊥.{1= F{1/(2 a1 l1). Naponi su: za {avove 1: τM=F1/(a1 l1) za {avove 2: τM=F2/(a2 l2). τ. max=Fmax-F{. M1=Mt-M2=F1(l+a1). F{2=Mb/(h+a2). Naponi od popre~ne sile: τ. za koju je nosa~ zavaren. B.Jokovi} ZAVARIVANJE 68 Nastavak Tab. M+τ.34(τ. a.11.p.5(F{2/a2 l2). F{1= =M~//(l+a1).75σdoz a2 l2(h+a2). {2=2-0. max+ M1. M2=Mt[ M2. gde je Apovr{ina koju zatvaraju simetrale svih ugaonih {avova. max)]=F2(h+a2). τ Za ~eone spojeve je: σu=[1.najmanja debljina ugaonog {ava.8(τp +τM )] 12 Merodavna ravan {ava je okrenuta u ravan spoja a merodavni napon je: τ=Mt/(2A a). Za [2 je:M~.zavareni spojevi izlo`eni normalnim i smi~u}im naponima.

vrste i kvaliteta zavarenog spoja i vrste naprezanja i odre|uje se iz odgovaraji}ih tabela ili dijagrama. doz. zavisi od vrste osnovnog materijala. Sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 69 11. koji se odre|uje po postupku koji je predvi|en za stati~ki opere}ene zavarene spojeve. Dozvoljeni napon. τmax≤τD.3 Prora~us Prora~usn dinami~ki optere}enih ugaonih {avova Kod dinami~ki optere}enih zavarenih spojeva upore|uju se ra~unske vrednosti maksimalnih normalnih (σmax). . Sl. Ako je zavareni spoj izlo`en vi{eosnom napregnutom stanju. 11.2 Vrste optere}enja za odre|ivanje σD. doz. 11. σu. doz. Pri tome moraju biti zadovoljeni slede}i odnosi: σmax≤σD. doz. smi~u}ih (τmax) i uprednih ((σu. σD. max) napona sa dozvoljenim naponom na zamor (σD. merodavno naprezanje se izra`ava preko uporednog napona. doz. doz). max≤σD.

11.0463 . ^.0462.3 Vrednosti σD.0361. Sl.0461. ^. 11. ^. Vrednosti σD. 11.Jokovi} ZAVARIVANJE 70 Sl.4.0362. doz u zavisnosti od odnosa r=σmin/σmax i vrste optere}enja za ^. ^. doz u zavisnosti od odnosa r=σmin/σmax i vrste optere}enja za ^.0363 Sl. Sl. 11.

naknadna obrada. Interpretacija zahteva iz serije standarda ISO 9000. Uputstva za izbor zahteva kvaliteta. uslovi eksploatacije. posledice loma. ckod subjekata koji pripremajustrukturna pravila ili primenu drugih standarda: specifikacija zahteva kvaliteta pri zavarivanju. b. Tab. Prilog B. po mogu}stvu u fazi ugovaranja. Zavarivanjem se proizvode konstrukcije ~ije otkazivanje realno mo`e imati nepovoljne posledice kao {to su: ure|aji za doma}instvo. Drugim re~ima. mostovi.T3. zavareni spoj nivo kvaliteta mora biti utvr|en standardom. Obezbe|enje uputstava za utvr|ivanje specifikacije i zahteva kvaliteta pri zavarivanju.010. 2. Uputstva su namenjena za ostvarivanje slede}ih ciljeva2: 1.E7.Jokovi} ZAVARIVANJE 71 12. odnose se za debljine materijala 3÷63 mm i elektrolu~ne C Srednji postupke zavarivanja.T3. Ovo omogu}ava primenu dosada va`e}ih pravilnika o tehni~kim normativima i standarda koji se pozivaju na JUS C. brane.kod proizvo|a~a: utvr|ivanje i odr`avanje zahteva kvaliteta pri zavarivanju. U slu~aju da se od konstrukcije u eksploataciji zahtevaju posebne osobine (nepropustljivost. 47/ su identi~ni sa standardom EN 729 i defini{u sve zahteve kvaliteta pri zavarivanju koji su usagla{eni sa principima kvaliteta datim u seriji ISO 9000. odnosno aluminijumu i njegovim legurama. Oznaka Nivo kvaliteta Navedene grani~ne vrednosti gre{aka za pojedine nivoe D Niski kvaliteta. KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA 12. sudovi pod pritiskom. Pri izboru nivoa kvaliteta moraju se uzeti u obzir: konstrukcione karakteristike. kvalitet zavarenih spojeva se ne mo`e ispitati na proizvodu ve} kvalitet mora biti ugra|en u proizvod. B i C. korisnikom i/ili drugim zainteresovanim stranama. Nivo kvaliteta mora biti utvr|en pre po~etka proizvodnje.specijalni kvalitet. dogovorom konstruktora sa proizvo|a~em.010:1995 . Pri tome unutar serije standarda ISO 9000 zavarivanje treba tretirati kao ″specijalni proces″ jer se zavareni spojevi ne mogu u potpunosti ispitati kako to standardi o kvalitetu zahtevaju radi njihove kompletne verifikacije. ovaj standard se mo`e primeniti i za B Visoki druge debljine osnovnog materijala i za druge postupke zavarivanja kada se uzmu u obzir faktori koji su od uticaja u datom slu~aju. 2 Tipi~na primena ovih zahteva je u slede}im slu~ajevima: a. 46. kontrole. Za svaki konkretan slu~aj tj. 1 . Standardi JUS ISO 3834-1.1 42 Kvalitet zavarenih spojeva Prema JUS C. Zbog ovoga i zbog zna~aja zavarenih konstrukcija u proizvodnji i eksploataciji1 neophodno je osigurati kontrolu u fazi pripreme proizvodnje.1 za elektrolu~no zavarene spojeve na ~eliku. C i D) u navedenim standardima 12. 12. u delu koji nije obuhva}en sistemom kvaliteta prema ISO 9001 i ISO 9002. Tako|e je omogu}ena i direktna primena standarda JUS U. 3 i 4:1995 /44. 45. kao uputstva za specifikaciju i uvo|enje dela sistema kvaliteta koji se odnosi na kontrolu zavarivanja kao ″specijalnog procesa″. kranovi. vrsta naprezanja. pojedine vrste ~elika i dr. ispitivanja i popravke. Ovi nivoi kvaliteta odgovaraju klasama I.) mogu se utvrditi druga~iji nivoi kvaliteta za druge gre{ke za istu vrstu zavarenog spoja ili da se utvrde dodatni zahtevi. transportna sredstva. Tab. 12.150:1987 /43/ pri ~emu nivoima kvaliteta B. Me|utim.1 Nivoi kvaliteta JUS ISO 5817:1995 i JUS ISO 10042:1995 date su grani~ne zavarenih spojeva vrednosti 25 pojedinih gre{aka. izvode se u tri nivoa kvaliteta A.kod zainteresovanih strana kao {to je rukovodstva kupca ili proizvo|a~a: pri oceni zahteva kvaliteta pri zavarivanju. d. Za svaki nivo kvaliteta (B. izuzev nose}ih ~eli~nih konstrukcija. tro{kovi izvo|enja zavarenog spoja. 2. zavareni spojevi na konstrukcijama i proizvodima.kvalitet dva Standardi JUS ISO 5817:1995 i JUS ISO 10042:1995 utvr|uju tri nivoa kvaliteta zavarenih spojeva. Zavareni spoj se mora posebno oceniti sa aspekta svake od navedenih gre{aka. ustave itd. mogu se koristiti za proizvodnju bilo kog tipa zavarene konstrukcije u radionici ili na terenu i odnose se samo na one aspekte kvaliteta konstrukcije na koje mo`e uticati zavarivanje i naknadna obrada uslovljena zavarivanjem. u fazi proizvodnje i posle proizvodnje. I.u ugovornim situacijama: specifikacija zahteva za sistem kvaliteta pri zavarivanju.kvalitet jedan i II. II i III koje su definisane u ovom standardu iz 1984 godine. definisana u JUS ISO 3834. dugotrajno dinami~ko optere}enje. C i D respektivno odgovaraju kvaliteti S.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

72

3. Procena zahteva kvaliteta pri zavarivanju datih pod 1 i 2. Zahtevi kvaliteta se biraju tako da zadovolje vrstu zavarene konstrukcije, Tab. 12.2. 12. Tab. 12.2 Izbor zahteva kvaliteta za zavarene spojeve Zahtevi kvaliteta Kada se zahteva sistem kvaliteta1) u Kada se ne zahteva sistem Ugovoreni zahtevi pri skladu sa ISO 9001 ili ISO 9002 kvaliteta u skladu sa ISO 9001 ili zavarivanju ISO 9002 Koristiti Koristiti Op{ti zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-2 Standarni zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-3 Osnovni zahtevi kvaliteta ISO 3834-21) ISO 3834-4 1) U okviru ISO 9001 i ISO 9002, zahtevi iz ISO 3834-2 mogu se smanjiti do nivoa prihvatljivog za vrstu zavarene konstrukcije.

12. Sl. 12.1 Dijagram toka izbora zahteva kvaliteta pri zavarivanju

Jokovi}

ZAVARIVANJE

73

12. Tab. 12.3 Upore|enje zahteva kvaliteta pri zavarivanju u odnosu na ISO 3834-2; ISO 3834-3 i

ISO 3834-4.

Elementi Preispitivanje ugovora Preispitivanje konstrukcije Podugovara~ Zavariva~i-operatori Koordinacija u zavarivanju Osoblje za kontrolu Proizvodna oprema Odr`avanje ure|aja Plan proizvodnje Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) Kvalifikacija tehnologije zavarivanja Radna uputstva Dokumentacija Ispitivanje potro{nog materijala Skladi{tenje i rukovanje potro{nim materijalom Skladi{tenje osnovnog materijala Termi~ka obrada posle zavarivanja Kontrola pre, u toku i posle zavarivanja Neusagla{enosti

ISO 3834-2 (op{ti zahtevi kvalitta) Preispitivanje kompletne dokumentacije

ISO 3834-3 (standardni zahtevi kvalitta) Manje detaljna preispitivanja

ISO 3834-4 (elementarni zahtevi kvalitta) Utvrditi da postoje sposobnost i informacije

Tehnologija zavarivanja potvr|ena Posmatrati isto kao i glavnog proizvo|a~a

Moraju se zadovoljiti svi zahtevi Provereni prema ISO 9606 tj. JUS EN 287 Rukovode}e osoblje sa odgovaraju}im znanjem Ne zahteva se ali proizvoprema EN 719 ili osobe sa istim znanjem |a~ raspola`e osobljem Dovoljan i kompetentan Mora biti na raspolaganju dovoljno osoblja i prilaz za tre}u stranu ako kompetetno osoblje je potrebno Potrebna za pripremu, rezanje, zavarivanje, preno{enje, dizanje, zajedno sa bezbednosnim Zahtevi nisu utvr|eni ure|ajima i za{titnom ode}om Mora se vr{iti. Potreban Zahtevi nisu utvr|eni, Nema zahteva plan odr`avanja moraju biti adekvatni Potreban Neophodan Nema zahteva orijentacioni plan Zavariva~ mora imati instrukcije (ISO 9956-2) U skladu sa odgovaraju}im delom standarda ISO 9956 potvrditi primenu standarda ili zahteve ugovora Mora postojati specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) ili odgovaraju}e radno uputstvo Neophodna Nije utvr|eno Samo ako je utvr|eno Nije utvr|eno ugovorom Nema zahteva Zahtevi nisu utvr|eni Nema zahteva Nema zahteva Nema zahteva

Minimalno prema preporuci dobavlja~a Za{tita zavisi od uticaja okoline. Mora se definisati Neophodna specifikacija i kompletan zapis Neophodna potvrda specifikacije Nema zahteva Nema zahteva Obavezno kada je utvr|eno ugovorom

Kada se zahteva za odre|enu operaciju

Mora postojati procedura Mora postojati Ba`darenje Nije utvr|eno procedura Identifikacija Potrebno, kada je Potrebno, kada je Nije utvr|eno izvodljivo izvodljivo Sledljivost Nije utvr|eno Mora postojati radi utvr|ivanja odgovornosti za Kada se tra`i ugovorom proizvodnju Zapisi o kvalitetu Mora se ~uvati najmanje pet godina Op{ti zahtevi kvaliteta, definisani u JUS ISO 3834-2, su najstro`iji i obuhvataju:

Jokovi}

ZAVARIVANJE

74

1. Preispitivanje ugovora. Proizvo|a~ mora da izvr{i preispitivanje zahteva iz ugovora kao i

dobijenih projektnih podataka od kupca ili sopstvenih podataka za konstrukciju projektovanu od strane proizvo|a~a da bi se pre po~etka proizvodnje obezbedile sve informacije neophodne za otpo~injajne proizvodnje. Preispitivanje ugovora treba da potvrdi da je dokumentacija jasna i nedvosmislena i da proizvo|a~ svojim resursima mo`e da zadovolji sve zahteve iz ugovora. Zahtevi iz ugovora moraju obuhvatiti: a- standarde i sve dodatne propise koji }e se primenjivati; b- specifikaciju tehnologije zavarivanja, procedure ispitivanja bez razaranja i procedure termi~ke obrade; c- postupak koji treba koristiti za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja; d- proveru stru~ne osposobljenosti kadrova; e- termi~ku obradu posle zavarivanja; f- kontrolu i ispitivanje; g- izbor, indentifikaciju i/ili sledljivost, npr. za materijale, zavariva~e, zavarene spojeve i dr. h- na~in kontrole kvaliteta uklju~uju}i i nezavisni inspekcijski nadzor; i- druge zahteve pri zavarivanju, npr. ispitivanje potro{nog i dodatnog materijala, sadr`aj ferita u metalu {ava, starenje, sadr`aj vodonika i dr. j- uslove okoline bitne pri zavarivanju na terenu kao {to su: niska temperatura sadr`aj vlage u vazduhu, potrebna za{tita od nepovoljnih vremenskih uslova i dr. k- podugovaranje; l- postupak u slu~aju neusagla{enosti. 2. Preispitivanje projekta (konstrukcije). Zahtevi za konstrukciju moraju obuhvatiti: Preispitivanje a- polo`aj, pristupa~nost i redosled izvo|enja zavarivanja; b- stanje povr{ine i profila {ava; c- specifikaciju osnovnih materijala i karakteristike zavarenih spojeva; d- stalnu podlo{ku; e- zavarene spojeve koji treba da budu izvedeni na terenu ili radionici; f- mere i detalje pripreme spoja i kompletnog spoja; g- upotrebu specijalnih metoda, npr. obezbe|enje potpune provarenosti pri jednostranom zavarivanju bez upotrebe podlo{ke; h- kvalitet i nivoe prihvatljivosti za zavarene spojeve; i- druge specijalne zahteve, npr. prihvatljivost iskivanja (~eki}anja), termi~ka obrada. 3. Podugovaranje. Kada proizvo|a~ treba da koristi usluge podizvo|a~a u bilo kojoj fazi proizvodnje, npr. zavarivanje, kontrola, ispitivanje bez razaranja, termi~ka obrada i dr. podizvo|a~ treba u potpinosti da ispuni sve zahteve ovog standarda. Proizvo|a~ mora da obezbedi uslove da podizvo|a~ mo`e da ispuni sve zahteve kvaliteta iz ugovora. 4. Osoblje za zavarivanje. Proizvo|a~ mora da raspola`e dovoljnim brojem i kompetentnim osobljem za planiranje, izvo|enje, nadzor i kontrolu zavariva~ke proizvodnje prema utvr|enim zahtevima. Zavariva~i koji u~estvuju u izvo|enjeu zavarenih spojeva moraju imati va`e}a uverenja o proveri stru~ne osposobljenosti prema ISO 9606 odnosno prema /48, 49/ JUS EN 287. Osoblje za koordinaciju proizvodnje mora da bude osposobljeno prema EN 719 tako da osoblju za zavarivanje obezbedi potrebnu specifikaciju postupka ili potrebna radna uputstva. Osoblje za koordinaciju mora da bude odgovorno za aktivnosti vezane za kvalitet i da ima autoritet da preduzme i sprovede odgovaraju}e aktivnosti. Obaveze, me|usobni odnosi i granice odgovornosti svake osobe moraju biti jasno definisane. Osoblje za planiranje, vr{enje kontrole i ispitivanje zavarenih spojeva prema utvr|enim zahtevima mora da bude na raspolaganju u dovoljnom broju i da je kompetentno. 5. Oprema. Proizvo|a~ mora raspolagati slede}om proizvodnom i ispitnom opremom: • ure|aji za zavarivanje i druge ma{ine; • oprema za pripremu spoja i rezanje uklju~uju}i i termi~ko rezanje; • oprema za predgrevanje i oprema za zagrevanje posle zavarivanja uklju~uju}i i pokaziva~e temperature; • alati za pode{avanje i pri~vr{}ivanje;

• identifikaciju preko serija. Proizvo|a~ mora imati odgovaraju}e planove proizvodnje koji uklju~uju: • specifikaciju redosleda operacija potrebnih da konstrukcija bude proizvedena. Druga oprema treba da bude specificirana ukupnim brojem za svaki tip opreme. stezni alati pri mehanizovanom zavrivanju. vo|ice `ice. • ograni~enja vezana za uslove sredine koji mogu nepovoljno da uti~u na kvalitet spoja. • specifikaciju za kontrolu iispitivanje uklju~uju}i i potrebu za anga`ovanjem nezavisnog ispitnog organa. konektori. Posle remontovanja stare opreme ili nabavke i instaliranja nove opreme vr{i se njeno ispitivanje. postupak zavarivanja. Proizvo|a~ mora da pripremi specifikaciju tehnologije zavarivanja u skladu sa ISO 9956 odnosno sa JUS EN 288 /50. da bi se prakti~no utvrdilo njeno korektno funkcionisanje. protoka za{titnog gasa i dr. To su npr: vo|ica na opremi za termi~ko rezanje. Planom mora biti obezbe|ena provera onih elemenata na opremi koji kontroli{u parametre re`ima zavarivanja koji su navedeni u odgovaraju}oj specifikaciji tehnologije zavarivanja. Zapis o svakom ispitivanju se ~uva. 2 Na osnovu prethodno ura|ene specifikacije tehnologije zavarivanja (pWPS) vr{i se prakti~na izrada i ispitivanje uzoraka koji predstavljaju vrstu zavarivanja u proizvodnji. savijanje i rezanje. Alternativno. Proizvo|a~ mo`e koristiti specifikaciju tehnologoje zavarivanja direktno u radionici sa ciljem davanja uputstava zavariva~u. dodatni materijal. Dokumentacija. • pozivanje na primenljive specifikacije tehnologije zavarivanja i srodnih postupaka. 10. • sredstva za ~i{}enje. ukupan broj ure|aja za zavarivanje za razli~ite postupke zavarivanja. za odre|ene temperature predgrevanja i odre|ene postupke termi~ke obrada. Oprema mora da bude odgovaraju}a za primenu koja se `eli a njena provera se vr{i samo ako je to predvi|eno ugovorom. 6. izdaje izve{taj (uverenje) o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja WPAR. koja radi na atestiranju kadrova. veli~inu komponenti kojima se mo`e rukovati u radionici. vrsta i mere osnovnog materijala. • ure|aji za ispitivanje sa i bez razaranja. • redosled izvo|enja zavarenih spojeva ako je to od zna~aja. nosa~i. voltmetri. Specifikacija tehnologije zavarivanja1. Nadle`na organizacija. tobolci i druga oprema koja se koristi za tretman dodatnih i pomo}nih materijala za zavarivanje. on mo`e koristiti namenska radna uputstva koja mogu biti preuzeta iz neke kvalifikovane tehnologije zavarivanja tako da se ne zahteva posebna kvalifikacija. podlo{ka. za odre|ene postupke zavarivanja. kablovi. izve{taj o kvalifikaciji Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) se izra|uje pre kvalifikacije tehnologije zavarivanja odnosno pre otpo~injanja proizvodnje i mora da sadr`i sve podatke koji se odnose na uslove izvo|enja zavarivanja kao {to su: podaci o proizvo|a~u. 1 . 9. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja2. priprema `ljeba. Proizvo|a~ mora da formira i odr`ava procedure za kontrolu relevantnih dokumenata kvaliteta kao {to su specifikacija tehnologije zavarivanja. Ako rezultati ispitivanja zadovolje dogovoreni nivo kvaliteta prema JUS ISO 5817 smatra se da proizvo|a~ ima kvalifikovanu tehnologiju zavarivanja za odre|enu vrstu i debljinu osnovnog materijala. npr. 53/ JUS EN 288. priprema spoja. `ljebljenje. Tehnologija zavarivanja mora da bude kvalifikovana pre po~etka proizvodnje u skladu sa serijom standarda ISO 9956 odnosno serijom standarda /52. za odre|ene dodatne materijale. termi~ka obrada i dr. komponenata ili delova ako se zahteva. me|uslojna temperatura. ampermetri. mogu}nosti opreme za valjaje.Jokovi} ZAVARIVANJE 75 • kranovi i pomo}na oprema koja se koristi u zavariva~koj proizvodnji. saglasno odgovaraju}im standardima. maksimalnu temperaturu i mere pe}i za termi~ku obradu posle zavaravivanja. instrumenti za merenje temperature. 8. • li~na za{titna sredstva i druga bezbednosna oprema koja je direktno vezana za zavarivanje. za odre|ene re`ime zavarivanja. 51/. polo`aj zavarivanja. • identifikaciju pojedina~nih postupaka koji se primenjuju u proizvodnji konstrukcije. elektri~ni parametri zavarivanja. Da bi se realno ocenio kapacitet i mogu}nosti zavariva~kog pogona proizvo|a~ mota da odr`ava listu osnovne opreme koja uklju~uje: kapacitet najve}ih kranova. • cilji i vreme u kojem pojedina~ni postupci treba da budu izvedeni. predgrevanje. mogu}nosti mehanizovane ili automatizovane opreme. za odrene polo`aje zavarivanja. • pe}i. Plan proizvodnje. Radna uputstva. 7. Proizvo|a~ mora da ima utvr|ene planove za odr`avanje opreme.

proverava se: • upotrebljivost i va`nost uverenja o stru~noj osposobljenosti zavariva~a. Pre zavarivanja. zavarenim spojem. platformi.025:1987. dalekovodi i dr. Procedure moraju da budu u skladu sa preporukom isporu~ioca materijala. farbe i drugih premaza.T3. 3 Monta`a elemenata ili delova konstrukcije vr{i se pomo}u odgovaraju}ih dizalica. skela. Proizvo|a~ je potpuno odgovoran za proceduru i sprovo|enje bilo kakve termi~ke obrade posle zavarivanja. Kontrola i ispitivanje moraju da budu ugra|eni u odgovaraju}im ta~kama proizvodnog procesa da bi se obezbedila saglasnost sa zahtevima iz ugovora. putem dnevnika zavarivanja u koji se unose svi relevantni podaci. 15. Drgi razred su ostale konstrukcije. 12. Skladi{tenje i rukovanje potro{nim materijalom. masno}e. konstrukcijom itd. • identitet osnovnog materijala1. 12. u toku i nakon zavarivanjab. 11. • pogodnost radnih uslova za zavarivanje uklju~uju}i i meteorolo{ke uslove. spre~avanje krivljenja. kada je potrebno. Osnovni materijal svojim sastavom i osobinama mora zadovoljiti ugovorene zahteve. Indentifikacija materijala u toku skladi{tenja mora biti obezbe|ena. Kontrola pre.T3. • temperatura predgrevanja i me|uslojna temperatura. • priprema spoja za zavarivanje (oblik i mere `ljebova treba da odgovaraju standardu2 JUS ISO 9692:1995 /54/). uverenje o proveri stru~ne osposobljenosti zvariva~a i dr. • pravilna upotreba i rukovanje potro{nim materijalima. napon luka. Zapis (dijagram) o termi~koj obradi mora da bude napravljen u toku samog procesa. U toku zavarivanja kontroli{e se sprovo|enje propisane tehnologije zavarivanja preko in`enjera specijalista za zavarivanje i/ili nadzornog organa.Jokovi} ZAVARIVANJE 76 tehnologije zavarivanja. i u skladu sa primenjenim standardom i/ili utvr|enim zahtevima. U zavisnosti od nivoa kvaliteta zavarenog spoja pripoji mogu biti uklju~eni u {av ili se pre zavarivanja odstranjuju bru{enjem. Ispitivanje potro{nog i pomo{nog materijala se materijala izvodi samo ako je to ugovorom predvi|eno. • neki posebni zahtevi iz specifikacije tehnologije zavarivanja. pritezanje i pripajanje3.022:1984. • ~i{}enje i oblik zavara i prolaza u metalu {ava. Zapis mora da potvrdi da je po{tovana procedura i da je sledljiva svaka pojedina~na operacija termi~ke obrade. Ispitivanje potro{nog i pomo}nog materijala. transportna postrojenja. peskiranjem ili ~eli~nom sa~mom) ili hemijskim putem u rastvorima kiselina. rezervoari. ^i{}enje se izvodi mehani~ki (~etkama. 12. Mere elemenata koji se spajaju zavarivanjem moraju odgovarati tra`enoj ta~nosti konstrukcije. • kontola krivljenja. • identitet potro{nih materijala. ta~nost mera i dodaci za obradu posle termi~kog se~enja (JUS C. Tab. • upotrebljivost kvalifikacije tehnologije zavarivanja. 14. • pode{avanje.3. Proizvo|a~ mora da utvrdi i uvede procedure za skladi{tenje. S obzirom na ta~nost izrade zavarene konstrukcije su podeljene u dva razreda. Procedura mora da je kompatibilna sa osnovnim materijalom. zgrade. JUS C. centrira~a. brzina zavarivanja. Mesto i u~estalost svake kontrole i/ili ispitivanja zavise od ugovora i /ili primenjenog standarda. Prvi razrad su visoko napregnute i dinami~ki optere}ene konstrukcije (~eli~ni mostovi. Skladi{tenje osnovnog materijala. 2 Stranice `ljeba i okolina pre zavarivanja se moraju o~istiti od oksida. 1 . antenski stubovi. Proizvo|a~ mo`e vr{iti dodatna ispitivanja bez ograni~enja a zapisi o takvim ispitivanjima se ne zahtevaju. JUS ISO 9013:1998). 13. Iz ovoga proizilazi i na~in njihog se~enja (na makazama ili termi~ko se~enje). • `ljebljenje korena (podlo{ke).2 i Sl. 12. rukovanje i upotrebu potro{nih materijala kako bi se spre~ila degradica njihovih svojstava. Sl. postupka zavarivanja i tipa konstrukcije. kao {to su: • osnovni parametri zavarivanja kao {to su struja zavarivanja. npr.4. • redosled zavarivanja. Osnovni materijal mora biti tako skladi{ten da se spre~i bilo kakav {tetan uticaj na njega. Pripajanje elemenata konstrukcije vr{i se kratkim {avovima ~ija du`ina zavisi od debljine osnovnog materijala i kre}e se 20÷80 mm a me|usobni razmak je na 200÷250 mm. hidroenergetski objekti. Termi~ka obrada posle zavarivanja.

12. • bilo koja me|ufazna ispitivanja. Sva oprema koja se koristi za obezbe|enje kvakiteta zavarene konstrukcije mora se na odgovaraju}i na~in kontrolisati i ba`dariti u utvr|enim vremenskim intervalima. Neusagla{enost i korektivne mere. Proizvo|a~ je du`an da obezbedi odgovaraju}e ba`darenje opreme za kontrolu i Ba`darenje.0 ±1.5 ±2. partija ili broj {ar`e. `igove.0 ±1.0 ±1. Za elemente koji se Neusagla{enost 12. • obele`avanje zavaenih spojeva. 16. 1 Kontrola raspona i du`ina konstrukcije i kontrola linearnosti ravnih povr{ina vr{i se i u toku pripreme elemenata i u toku monta`e. mm. ako je temperatura okoline izme|u -5 i 0oC zavarivanje se izvodi sa predgrevanjem osnovnog materijala. Tab.3 Dozvoljena zako{enja i kontroli{u neophodno je predvideti korektivne mere u konkavnost ivica elemenata slu~aju da elementi ne odgovaraju specificiranim konstrukcije. 1 .0 Zavarivanje se mo`e izvoditi bez naro~ite predostro`nosti ako je temperatura okoline vi{a od 0oC i ako nema padavina. • osnovni materijal. 18. ako je temperatura okoline ispod -5oC zavarivanje treba obustaviti.5 ±1. Identifikacija i sledljivost. Identifikacija i sledljivost moraju se odr`avati kroz ceo proces proizvodnje.Jokovi} ZAVARIVANJE 77 • meteorolo{ki uslovi1. • ispitivanja bez razaranja.4 Dozvoljena odstupanja mera i zako{enja pri se~enju elemenata na makazama. Sl. npr. • sledljivost. izgleda i mera zavarene konstrukcije. termi~ka obrada posle zavarivanja. Zapisi o kvalitetu. tip. starenje i dr. npr. • potro{ni materijal. Kada se popravka i/ili pobolj{anje preduzimaju od strane proizvo|a~a potrebno je da postoji odgovaraju}a procedura na svim radnim mestima gde se vr{i popravka i pobolj{anje.5 Posle zavarivanja proverava se usagla{enost sa ugovorenim kriterijumima prihvatljivosti putem: • vizuelne kontrole. tip. Nazivna mera elementa. Prema zahtevima iz ugovora zapisi o kvalitetu moraju da sdr`e: • zapis o preispitivanju ugovora/projekta. Sistem za obezbe|enje identifikacije i sledljivosti pri zavariva~kim operacijama treba da sadr`i: • planove proizvodnje. 12. 19.0 ±1. • uverenje o sposobnosti zavariva~a i kvalifikaciji tehnologije zavarivanja.0 ±1. 12. M. • mesta popravke. • analize rezultata i zapisa o operacijama posle zavarivanja kao {to su bru{enje. • prate}e kartice.5 ±3. zahtevima kako bi se spre~ila njihova nepravilna upotreba. ispitivanje. • ispitivanja razaranjem. nalepnice i dr.0 ±2. Sl.5 ±2.5 konstrukcije. Ba`darenje. ±3. 12. • atest materijala.0 12. npr. • procedure ispitivanja bez razaranja i osoblje.5 ±2. Posle izvr{ene popravke ili pobolj{anja moraju se izvr{iti ponovna kontrola i ispitivanje u skladu sa prvobitnim zahtevima 17. • kontrole oblika. 250 do 1000 1000 do 2500 2500 do 5000 Debljina do 3 3÷6 6÷10 10÷18 do 250 Zako{enje S ±2.5 ±1. • podatke o polo`aju zavarenih spojeva u konstrukciji.0 ±2.2Mera elementa ±2. provera mera.0 ±4. ±0. partija.

2. d. Grupa 1 su prsline ili diskontinuitet usled lokalnog loma. 12. b.utonulost. Izgled nekih gre{aka dat je na Sl.Classification of geometric imperfections in metallic materials. Sl. 12. nepostojanje veze izme|u dodatnog i osnovnog materijala ili izme|u dva susedna sloja u {avu.troske. • uverenje o stru~noj osposobljenosti zavariva~a.{upljina usled skupljanja.prokapljina. Sl.nesimetri~nost. • uverenje o osposobljenosti kadrova za ispitivanje bez razaranja. • zapis o kontroli mera. Grupa 2 su uklju~ci gasa i {upljine usled skupljanja. ISO 6520-2:2001. 12.6 Uklju~ci: 1. Zapisi o kvalitetu ~uvaju se najmanje 5 godina ukoliko druga~ije ugovorom nije utvr|eno.5 Gre{ke oblika. 4. e. • specifikaciju tehnologije zavarivanja. Welding and allied processes. Welding and allied processes. 12. Grupu 6 ~ine sve ostale gre{ke koje se ne mogu svrstati u prethodne grupe. Grupa 3 su gre{ke usled uklju~aka u ~vrstom stanju.5.2 Gre{ke u zavarenim spojevima Prema JUS C. 12. . Grupa 4 su nalepljivanje ili nedostatak provara tj. • zapis o specifikaciji postupka termi~ke obrade.020:1982 gre{ke u zavarenim spojevima su razvrstane u {est grupa i vi{e podgrupa koje imaju broj~ane oznake1. 12. • zapis o popravkama i drugim nedostacima. a.nalepljivanje. daje klasifikaciju gre{aka u zavarenim spojevima ostvarenim pritiskom. 3.5.nalepljivanje. 12. 12. Sl. 1 ISO 6520-1:1998. Sl. koji mo`e nastati kao posledica hla|enja ili naprezanja. c. f. • uverenje o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja. Izgled nekih gre{aka iz grupe 1. Welding with pressure.4. 12.Classification of geometric imperfections in metallic materials. • zapis o ispitivanju bez razaranja i sa razaranjem.preveliko nadvi{enje. daje detaljniju klasifikaciju gre{aka u zavarenim spojevima. Sl.4 do Sl. Tab.gasa. Grupu 5 sa~injavaju gre{ke oblika {ava i spoja.Jokovi} ZAVARIVANJE 78 • atest potro{nih materijala.T3.zajed (zarez). 12.

loptasti gasni mehur.u osnovnom materijalu Gasni mehur obrazovan prisustvom zarobljenog gasa.u ZUT. 6021. 1012. Uklju~ak metala. paralelno osi {ava.Jokovi} ZAVARIVANJE 79 Tab.ostali.utonulost horizontalnog {ava u vert. 1022.nalepljivanje u korenu {ava. ravni. 4011.grupa gasnih mehurova. 1051.izdu`eni gasni mehur.u {avu. Radiogram F.drugi metali. Gr. 4012.u {avu. 2022. Prevelik provar. Uklju~ak praha. 2012.u {avu. 1011 -u {avu. Rupa Nedovoljna debljina Gre{ka simetri~nosti ugaonog {ava Neravnomerna {irina Neravnomerno lice {ava. 5094. 5091. 1041. 5011 i 5012.popre~ne. O{te}enje osnovnog materijala usled uklanjanja pomo}nih zavarenih elemenata.me|udendritne. 1023. 1033.u ZUT.u ZUT. 3031. Ab K Ba G J H Grupa Podgrupa i primedba Diskontinuitet usled lokalnog loma zbog hla|enja ili napona 1001-mikroprslina tj.4 Grupa 3 Grupa 2 .radiBroj ogram 100 Grupa 1 101 102 103 104 105 106 201 202 301 302 303 304 400 402 500 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 601 602 603 604 605 606 D E Ea Eb E Ec E E A. [upljine usled skupljanja. Gre{ke oblika. 5093. 2013. 1032. 1063. 3013-ostali. 2014. 12. 3021. 3041. O{te}enje od seka~a. 2011. Aa.nalepljivanje izme|u slojeva.gasni mehurovi u nizu.{upljine u zavr{nom krateru Uklju~ak troske. Tab. 2016izdu`eni gasni mehurovi.prokapljina Gre{ka prelaza Prelivanje Smaknu}e Odstupanje od pravca Utonulost. 1031.5 Gre{ke u zavarenim spojevima Uporedna oznaka po IIW Up.prslina sa mikroskopskim merama Podu`na prslina.u osnovnom materijalu Razgranate prsline. 1043.skrama ili film oksida kod Al. 3023.zvezdaste Ggrupa odvojenih prslina. 1021.izolovan (pojedina~an). 5092.raspr{ene kapljice volframa.ravnomerno raspore|eni loptasti gasni mehurovi. Lo{ nastavak {ava Trag uspostavljanja zavariva~kog luka Raspr{ene kapljice te~nog metala. 3012. 1014.u nizu. Nalepljivanje.nalepljivanje na stranici `ljeba.u nizu.mikro {upljine. Uklju~ak oksida. Grupa 5.pojedina~an (izolovan). 5013. 1013.legura.utonulost polo`enog ili nadglavnog {ava. Smanjena debljina usled preteranog bru{enja. 12.u ZUT. O{te}enje usled neodgovaraju}eg bru{enja.zajed. 1061. 3043.brazda. 2015.u ZUT. 1062. [upljina usled skupljanja u korenu Sun|erast {av u korenu. 1052.podu`na. 4013. 2021.u osnovnom materijalu Zrakaste prsline. 2024. 1042. 3022. 1053. Grupa 6.utonulost ivice {ava. 3042.u osnovnom materijalu Prslina u zavr{nom krateru. Nedostatak provara. 3011.utonulost ugaonog {ava.u {avu.volfram.bakar. 2023me|udendritne mikro {upljine.u osnovnom materijalu Podu`na prslina. Prevelika ispup~enost. Preveliko nadvi{enje. 5041.na granici rastapanja.

a za svakih narednih 10 m ili zapo~etih 10 m dozvoljeno odstupanje je ±1 mm. :∆y=±1 mm za svako dalje celo ili zapo~eto pove}anje mere y za 25 mm. 2. max 10 mm [tapovi glavnih re{etkastih nosa. prokapljine.5 mm/1m. 1. 1 mm/1m za h>1 m nosa~a h. Sl. Sl. 12. Dozvoljena odstupanja nadvi{enja od teorijskih vrednosti u pojedinim ta~kama konstrukcije su:∆y=±2 mm za y<50 mm. max 8 mm povi oblika Ι u ravni norpodvlake. primarna uloga kontrole zavarenih spojeva je kontrola pre i u toku zavarivanja. prema Tab. Ova kontrola obuhvata sve zavarene spojeve sa obe strane i pomo}u nje se mogu otkriti gre{ke kao {to su: nedostatak provara u korenu.3 Kontrola zavarenih spojeva posle zavarivanja Kontrola zavarenih spojeva ima dve specifi~nosti: • iz zavarene konstrukcije se ne mogu uzimati uzorci za fizi~ko-mehani~ka i hemijska ispitivanja metodama sa razaranjem. 12. Kontrola raspona i du`ina konstrukcije i kontrola linearnosti ravnih povr{ina vr{i se i u toku pripreme elemenata i u toku monta`e.Ugaonici i neuklje{teni {ta~a. zarezi.8 mm/1m.Jokovi} ZAVARIVANJE 80 12. 2. 3.7. Kontrola nadvi{enja konstrukcije. 12. 12. max 16 1 mm/1m. Postupci kontrole bez razaranja su /55/: 1.visina rebra (izbo~ine) Glavna ukru}enja 1 mm/1m Dozvoljeno odstupanje ravnih delova u obliku slova ″S″ je polovina navedenih vrednosti.teoretska kriva. malnoj na glavnu ravan Nosa~i u ravni 0. Za du`ine konstrukcije i raspone iznad 10 m dozvoljeno odstupanje je ±3 mm za prvih 10 m. Vizuelna kontrola se vr{i golim okom ili lupom sa pove}anjem 10 puta.stvarna kriva nadvi{enja. Du`ine pojedinih delova konstrukcije ili rasponi konstrukcije manji od 10 m ne smeju odstupati od nazivne vi{e od ±3 mm. prsline.5 mm na ravan savijanja Rebra limenih 1 mm za h≤1000 mm. utonulost itd. jer dozvoljeno odstupanje va`i za ukupnu du`inu konstrukcije koja je sastavljena iz vi{e delova.7Odstupanje nadvi{enja konstrukcije.8 mm/1m. • s obzirom na neponovljivost proizvodnog procesa i vrednost konstrukcije. 1 . Posle zavarivanja. max 8 mm 1 mm/1 m. 12. Vizuelna kontrola. Kontrola raspona i du`ina konstrukcije1. max 15 mm savijanja mm Nosa~i u ravni ⊥ 0. max 7. Tab. 12. prelivanje. Naziv Oblik I razred II razred i Ι u glavnoj ravni nosa~a 0. Dozvoljena odstupanja pojedinih du`ina ili raspona konstrukcije ne sabiraju se. na konstrukciji i zavarenim spojevima vr{i se kontrola postupcima koji se mogu podeliti u dve grupe: kontrola bez razaranja i kontrola sa razaranjem. Dozvoljeno odstupanje ravnih delova od prave linije jednako je proizodu du`ine dela i dozvoljenog odstupanja na 1 m du`ine.6 Dozvoljena odstupanja ravnih elemenata po 1 m du`ine za konstrukcije I i II razreda.6. veza~i. Du`ine delova konstrukcije koji su sa obe strane ~eono spojeni mogu da odstupaju u minusu do max 2 mm. max 6 mm 0. Kontrola linearnosti ravnih povr{ina.5 mm/1m.6 mm/1m. 4. 0.

5)-5. nalivanjem vode u njih pod pritiskom od 2 bara.ra~unska debljina {ava. c. Sl. Konstrukcije koje ne rade pod povi{enim pritiskom ispituju se spojeva na nepropustljivost. 12. b. Zona oko {ava.merenje nadvi{enja {ava. Nailaskom na granicu gre{ke. da ne bi do{lo do o{te}enja konstrukcije. dr`i se 5÷6 minuta. 6. Za kontrolu zavarenih spojeva koriste se transverzalni talasi (vibracije su normalne na pravac prostiranja talasa) koji se upu{taju u materijal pod odre|enim uglom.Jokovi} ZAVARIVANJE 81 5.merenje nadvi{enja {ava. posle poja~avanja. Ultrazvu~na glava 12. a jedan od njih je i kontrola hidrauli~nim pritiskom. Na ispitivanoj konstrukciji nigde se ne smeju pojaviti tragovi vode. osobini nekih kristala. d. d.9 [abloni za merenje grani~nih mera {ava. koja ima razli~itu zvu~nu propustljivost od osnove. Dozvoljeno nadvi{enje kod su~eonih spojeva je 0. preklopnim i T-spojevima koristi se impulsni eho metod ultrazvu~nog ispitivanja. uklju~ci gasa i troske) u su~eonim. {irine 15÷20 mm. Kontrola zavarenih Kontrola Zavareni spojevi koji treba da su nepropustljivi za fluide pod normalnim ili povi{enim pritiskom (kotlovi. vodovodi. kao {to su kvarc ili barijum titanat.1a. Pijezoelektri~ni efekat se koristi i za prijem odbijenih ultrazvu~nih talasa i njihovo pretvaranje u elektri~ni signal ~iji se intenzitet. Nailaskom na gre{ku pove}ava se intenzitet odbijenih talasa koji se primaju u istoj glavi i registruju na ekranu defektoskopa kao pikovi (maksimumi).1d a kod ugaonih 0. Ispitivana konstrukcija se napuni vodom. mo`e pratiti na ekranu defektoskopa.merenje debljine su~eonog {ava. posle ~ega se spu{ta na radni pritisak. se lako udara ~eki}em ~ije je ~elo zaobljeno. pretvaraju}i ih u elektri~ni impuls. 12. Ovde je a. a. Kontrola zavarenih spojeva ultrazvukom. Ove vibracije predstavljaju ultrazvuk ako im je frekvencija iznad 20 kHz. 2 Ultrazvu~ni talasi predstavljaju elasti~ne vibracije materijalnih ~estica frekvencijom iznad 20kHz. Mere i oblik {avova1 se kon-troli{u pomo}u {ablona.za kontrolu debljine zavareni spoj i prima odbijene talase ugaonog {ava. 7. Dobijanje ultrazvu~nih talasa zasniva se na pijezoelektri~nom efektu tj. da vibriraju u skladu sa promenom polarnosti naizmeni~nog napona koji se dovodi na krajeve kristala. pa se pritisak pove}a 1.debljina osnovnog materijala.8 Odre|ivanje mera {ava univerzalnim {ablonima. 12. gasovodi) ispituju se na nepropustljivost po vi{e postupaka. Sl.8 i Sl. Sl.merenje debljine ugaonog {ava. Mere {avova na crte`ima smatraju se minimalnim i nije dozvoljeno njihovo negativno odstupanje.9. nedostatak provara.za emituje impulse ultrazvu~nih talasa2 kroz kontrolu {irine i nadvi{enja. b. 12. Odstupanje debljine ugaonih {avova u plusu je ∆a≤(50-a0. parovodi. koji ukazuju na postojanje gre{ke u spoju. 1 . Kontrola oblika i mera {ava.5÷2 puta u odnosu na radni pritisak. 12. a merenjem intenziteta odbijenog ili prelomljenog zraka odre|uje se prisustvo gre{ke u materijalu. Za otkrivanje skrivenih gre{aka (prsline. odnosno u oba slu~aja mora biti manje od 2 mm. ultrazvu~ni talas se prelama i odbija. a.

10. 1 . Anoda (3) od volframove plo~ice vezana je za pozitivan pol generatora tako da ubrzava i privla~i elektrone emitovane sa katode.10. Rentgenski ili X. b. a.sa vi{estruko odbijenim impulsom za d<8 mm. Odre|ivanje mere gre{ke vr{i se prema Sl. Prolaskom struje kroz katodu od volframove `ice(1) koja je vezana za negativan pol generatora.Jokovi} ZAVARIVANJE 82 12. Zbog toga dolazi do termoelektronske emisije elektrona. ultrazvu~na glava. Rentgenski zraci se dobijaju u rentgenskoj cevi u kojoj je visoki vakuum. tako da se njegovim merenjem. b.ekran defektoskopa.006÷3. 12. Kontrola zava-renih spojeva rentgenskim zracima. Sl. 12.odre|ivanje visine gre{ke 2. Sl. {irine 50÷80 mm. dvostruko ili vi{estruko odbijeni talasi. Sl. Sl. ona se zagreva na 2000÷2400oC. 2. a. koje obezbe|uje kvalitetan zvu~ni kontakt izme-|u ultrazvu~ne glave i osnovnog materi-jala.zraci su elektromagne-tni talasi relativno malih talasnih du`ina. Sl. 12. kao dokaz njenog postojanja. 12. 12. Pre po~etka kontrole. d. Ultrazvu~nim ispitivanjem ne mo`e se dobiti snimak otkrivene gre{ke.12.direktnim impulsom za d>20 mm.sa dvostruko odbijenim impulsom za d<20 mm.odre|ivanje du`ine gre{ke 2. naprimer osvetljavanjem fotografske folije. (0.12. 12. Inten-zitet zraka koji su pro{li kroz ispitivani materijal smanjuje se ako zraci nai|u na gre{ku. zavarent 8.11 Kontrola zavarenog spoja ultrazvukom.10 Kontrola su~eonih spojeva ultrazvu~nim talasima.{av. 12. Sl.1)x10-8 cm. 1. 12. zbog ~ega se ovaj postupak koristi kao prethodni postupak 12. mora se o~istiti i premazati slojem kontaktnog ulja. Ultrazvu~na glava se pomera sa obe strane {ava.sa jednostruko odbijenim impulsom za d<20 mm. mo`e otkriti gre{ka u materijalu i napraviti njen snimak.kosa za gama ili rentgensku radiografiju.13. povr{ina oko {ava. tako da mogu prolaziti kroz metale relativno velikih debljina1. 1.Kontrola ultrazvukom. pri ~emu se mogu koristiti direktni ili jednostruko. Pri udaru u anodu elektroni svoju kineti~ku energiju tro{e na zagrevanje anode i osloba|anje rentgenskih zraka. c.11.

S obzirom da su parametri ispitivanja me|usobno zavisni i uslovljeni.snop razli~ite debljine ili od perforiranog lima razli~ite ili iste elektrona. (0. minimalna veli~ina gre{ke koja je registrovana na snimku. radioaktivni izotop stalno zra~i. ure|aji nisu opasni kada se ne koriste. 2 Jezgra radioaktivnih elemenata se raspadaju i emituju α i β ~estice i elektromagnetne talase. 5. Sl.γ-zraci. mogu}e je snimanje na terenu jer nije potreban izvor struje. Naponi na rendgenskoj cevi Debljina Debljina lakih ~elika. Sl.13 Princip rentgenske kontrole Indikatori kvaliteta snimka su izra|eni od serije `ica zavarenih spojeva. mm do 30 do 30 60÷150kV do 100 do 150 200÷400 kV do 200 1÷2 MV do 500 10÷30 MV Op{te karakteristike ispitivanja rentgenskim zracima su: jasni i kontrastni snimci.Jokovi} ZAVARIVANJE 83 Pri ispitivanju zavarenih spojeva rentgenskim zracima potrebno je odrediti parametre ispitivanja kao {to su /56. 1. pri ~emu se ja~ina zra~enja pode{ava izborom vrste radioaktivnog izotopa /56.radioaktivni izvor. 12. Intenzitet zra~enja zavisi od vrste i debljine materijala koji se ispituje. Parametri snimanja tj. 7. odnosno od napona izme|u katode i anode. pa je potrebna konstantna i Folije su naj~e{}e od olova.poklopac.folija.film. Sl. Tm170 i dr.kaseta. debljine i vrste materijala koji se ispituje.rentgenski debljine sa rupama razli~itog pre~nika /59/. 59/ Karakteristike γ-radiografije su: ure|aj je malih mera pa je mogu}e snimanje te{ko pristupa~nih mesta. 12. zraci. 57. 57. Kvalitet dobijene slike tj.izotop. Tab.14)x10-8 cm. oni se naj~e{}e odre|uju eksperimentalno za date uslove ispitivanja ili iz odgovaraju}ih dijagrama /4/. vrste folije1.folije od Pb.kaseta. kao izvori zra~enja koriste se radioaktivni izotopi: Co60. ispitivanja su isti kao i kod ispitivanja rentgenskim zracima. 2.ekspona`ni ure|aj. potvr|uje se pomo}u indikatora kvaliteta snimka koji se postavlja preko {ava na mestu snimanja. 1 . 5. 3. γ-zrake. 58/: vreme prozra~ivanja ili vreme ekspozicije. a slu`e da ubrzaju razlaganje srebro nitrata tj.anoda. Pravac zra~enja uglavnom treba da je normalan na lice {ava a fokusno rastojanje treba da obezbedi dobijanje jasnog snimka.7. ure|aji su te{ki za rukovanje. 12. Principijelna {ema ispitivanja zavarenih spojeva γ-zracima2 data je na Sl. tro{kovi ispitivanja su relativno mali. 12. 3. Vreme ekspozicije zavisi od: ja~ine zra~enja. 12. 12. ~ija je talasna du`ina relativno mala. fokusno rastojanje.film.katoda. vreme ekspozicije kra}e nego kog ispitivanja γ−zracima.7. ~esto su u otkazu i odr`avanje je skupo. 58.14. 4. 7.14. fokusnog rastojanja. obrazovanje slike i da spre~e uticaj sekundarnog zra~enja. vrste i osetljivosti filma. postavljaju se sa obe strane filma.003÷1. 6. Napon 9. 2. 6. Cs132. Ir192.14 Kontrola zavarenih spojeva γ-zracima. intenzitet zra~enja i pravac i smer zra~enja. mm legura. 4. 1. tako da imaju mo} prodiranja u metale na veliku dubinu.15. U zavisnosti od vrste osnovnog materijala i njegove debljine. Tab. Kontrola zavarenihb spojeva γ-zracima 12. 12. mogu}e je panoramsko snimanje. 12.

slo`ena za{tita i ~uvanje. Postupci ispitivanja zavarenih spojeva definisani su u odgovaraju}im standardima /60. 62. Sl. . Ispitivanje zavarenih spojeva razaranjem zavarenih spojeva.Jokovi} ZAVARIVANJE 84 12. 2. Sl. Na povr{inu zavarenog spoja nanese se sloj penetranta koji mo`e biti obojen ili fluorescentan.15 Polo`aj indikatora kvaliteta snimka i broja snimka. 11. Zbog kapilarnog dejstva penetrant prodire u gre{ke (prsline ili poroznost). istim postupkom. Pri nailasku na gre{ke u zavarenom spoju. 4-gre{ka u {avu. a zatim se sa magnetne trake na ekranu defektoskopa mo`e dobiti vidljiv prikaz magnetnog polja. 1. vreme ekspozicije je du`e nego kod rentgenografije.to~Ovim ispitivanjima se odre|uju mehani~ke osobine i kovi.pokretni magnet.16. 2.15. 61.16 [ema magnetografi~ke kontrole 12. istim materijalom i sa istim zavariva~em kao i konstrukcija kojoj pripadaju tj. Uzorci za ova ispitivanja se ne odsecaju iz konstrukcije ve} se posebno izra|uju na privarenim nastavcima ili posebnim komadima od istog materijala koji se zavaruju istovremeno. 63/. snimci manje kontrastni i jasni nego pri ispitivanju rentgenom.magnetna traka. Kontrola zavarenih spojeva magnetnim poljem. koju reprezentuju. 12. 12. Postupak se koristi za otkrivanje gre{aka koje izlaze na povr{inu zavarenog spoja. Posle toga se odstrani vi{ak penetranta i na ispitivanu povr{inu nanese razvija~ u obliku te~nosti ili praha. Ovim postupkom se vr{i kontrola zavarenih spojeva debljine osnovnog materijala 1÷16 mm. linije magnetnog polja skre}u. 12.broj snimka.`i~ani indikator. Kontrola zavarenih spojeva penetrantima. 1. 3. mikrostruktura. 12. Sl. Ovo skretanje toka magnetnih linija se snima na magnetnu traku. 10. Po isteku vremena razvijanja na povr{ini zavarenog spoja }e se pojaviti vizuelni prikaz gre{ke.

Sl. 5. • Temperatura topljenja oksida metala (koji se obrazuju pri rezanju).1 [ema oksiacetilen-skog metalom. {to dovodi do stvaranja reza.1) 13. tako da povr{ine reza postaju ravne i ~iste. Sl. 4. Temperatura predgrevanja za `elezo i ~elik iznosi 1300÷15000C.2. Fe + 0. kod aluminijuma) prekrivaju povr{inu metala i onemogu}avaju dodir kiseonika za rezanje sa Sl.1 TERMI^KO REZANJE Oksiacetilensko rezanje Osnovni metal prvo se predgreje plamenom do temperature po~etka sagorevanja. Me|utim. To omogu}ava da se oksidi u te~nom stanju lako izduvaju iz reza. (13.2. 1.Jokovi} ZAVARIVANJE 85 13. prikazana je {ema gorionika za oksiacetilensko rezanje na principu injektora. koji se naj~e{}e koristi u industriji. pravolinijski ili krivolinijski. Kada se metal predgreje na potrebnu temperaturu. ako sagori pre nego {to se rastopi. tj.sagoreli metal (troska) Oksidacija `eleza pri oksiacetilenskom rezanju ~elika odvija se po reakcijama: (13. Da bi se neki metal mogao oksiacetilenski rezati.5 O2 = FeO+Q1 2Fe + 1. Sl.5 O2= Fe2O3+Q2 3Fe + 2O2= Fe3O4+Q3 Sl. mora biti ni`a od temperature topljenja samog metala. Sl. potrebnom brzinom rezanja.13. Oksidi u ~vrstom stanju (na pr. U toku rezanja.ventil za kiseonik za rezanje. Na taj na~in je .2) 13. 2. tj. stvaraju}i u njemu otvor. koji pada na zagrejani metal. koja na izlazu iz mlaznice daje plamen za predgrevanje.1. Predgrevanje je neophodno za po~etak odvijanja reakcija sagorevanja. koja. 2-injektor.1 Gorionici za oksiacetilensko rezanje Na Sl.metal koji se niskolegirani ~elici. 13. dobija se {irok i hrapav rez zbog isticanja metala sa njegove povr{ine.13. Visok kvalitet reza posti`e se samo ako metal sagori u ~vrstom stanju. mlaz kiseonika za rezanje probija metal.13. 1.plamen za ona pove}ava brzinu hla|enja i ote`ava predgrevanje metala. 4.3) 13.ventil zaacetilen.kiseonik za Navedene uslove ispunjavaju samo niskougljeni~ni i rezanje. To omogu}ava da se proces sagorevanja metala postepeno pro{iri na ~itavu debljinu osnovnog materijala koji se re`e. 3. otvaranjem ventila 5 dovodi se u mlaznicu kiseonik za rezanje. 3. Zatim se gorionik za rezanje kre}e.13. pa kiseonik za rezanje mo`e da do|e u dodir sa donjim slojevima metala. 5. metal mora sagoreti pre nego {to se rastopi. zagreva donje slojeve metala.ventil zakiseonik.13. a zatim se kroz sredi{nji kanal pusti kiseonik za rezanje. ako metal sagoreva pri topljenju. Otvaranjem ventila za kiseonik i ventila za acetilen dobija se sme{a.13. dok se 15% dobija od plamena za predgrevanje. (13. mora da ispunjava slede}e uslove /4/: • Temperatura po~etka sagorevanja metala mora biti ni`a od njegove temperature topljenja.1.mlaznica (dizna). zajedno sa toplotom od plamena za predgrevanje. Na kraju. • Metal ne treba da ima veliku toplotnu provodnost.2. mlaz kiseonika za rezanje izbacuje iz reza sagoreli metal (trosku).13. a pove}ava se sa porastom sadr`aja ugljenika u metalu. po{to rezanja. Tada po~inje sagorevanje metala uz izdvajanje toplote. [ema gorionika za oksi13 acetilensko rezanje. predgreva-nje. re`e. Oslobo|ena koli~ina toplote (Q1+Q2+Q3) ~ini 85% potrebne toplote za rezanje. 13.rez.

odnosno broja: 13. U Debljina lima. koja treba da je 99%. dok suvi{e mala brzina dovodi do rastapanja ivice reza na ulaznoj strani i pove}anje {irine reza. k= 0.1. a i k . Ovde je deo za predgrevanje i deo za rezanje sme{ten u jedan gorionik. vrh gorionika za rezanje mora zadr`ati isto odstojanje od povr{ine osnovnog materijala.13. dok se ma{insko rezanje izvodi naj~e{}e u horizontalnom polo`aju. Sloj metala pored ivice reza {irine 2÷5 mm zagreva se iznad AC3. Sl. ~iji mlaz probija ~itavu 1. [irina reza zavisi od debljine oanovnog mareijala koji se re`e i iznosi: (13.3 prikazan je izgled mlaznica za rezanje /31/. Najpodesnije su mlaznice sa isticanjem sme{e za predgrevanje oko kiseonika za rezanje. vreme po~etnog predgrevanja iznosi 5÷40 sekundi. odakle Debljina lima. mm 3÷30 30÷100 100÷200 200÷300 toku procesa rezanja. Ovi naponi se mogu poni{titi samo otpu{tanjem.13. kako bi se izbeglo odbijanje i vrtlo`enje mlaza kiseonika za rezanje. Ru~no rezanje mo`e se vr{iti u svim polo`ajima. Zato se ivica reza posle hla|enja skra}uje.2 Tehnologija rezanja Pre po~etka rezanja. mo`e se posti}i mehani~kim skidanjem sloja metala oko ivica reza. Zbog neravnomernog zagrevanja u toku procesa rezanja. mm 3÷10 10÷30 30÷60 60÷100 100÷200 200÷300 se nastavlja rezaBroj spolja{nje dizne 1 2 3 4 nje po liniji reza. dok se na izlaznoj strani rez pro{iruje za 10÷15%. U zavisnosti od debljine lima koji se `eli rezati. povr{ina metala na liniji reza treba da bude o~i{}ena od boje i korozije. Brzina kretanja gorionika bitno uti~e na kvalitet reza. Rezanje po~inje predgrevanjem metala u po~etnoj ta~ki do temperature po~etka sagorevanja.13. Rezanje se naj~e{}e po~inje od ivice a ako je debljina osnovnog materijala od 50÷80 mm mogu}e je probiti poTab. 2. odr`ava se plamen za predgrevanje. {to mo`e dovesti do ometanja procesa rezanja i znatnog pro{irenja reza. Tada se Sl. Formula (13. Deo gorionika za predgrevanje je isti kao kod gorionika za gasno zavarivanje sa usisavanjem.konstante. na telo gorionika za rezanje stavlja se mlaznica (sa unutra{njom i spolja{njom diznom za rezanje) odgovaraju}eg pre~nika.13. d . Smanjivanje napona i deformacija osnovnog materijala. ~etni otvor na ma kom mestu njegoBroj unutra{nje dizne 1 2 3 4 5 6 ve povr{ine. Na Sl. Gorionik za rezanje se.kiseonik za debljinu metala.debljina osnovnog materijala. mm. Sa zadnje strane osnovnog materijala koji se re`e mora biti slobodan prostor. Sni`enje ~isto}e kiseonika za 1% pove}ava vreme rezanja za 10÷15% i potro{nju kiseonika za 20÷30%. U zavisnosti od debljine metala i stanja njegove povr{ine. Ovakve mlaznice se naj~e{}e koriste kod ru~nog i ma{inskog oksiacetilenskog rezanja. otvara ventil kiseonika za rezanje. Produktivnost rezanja u velikoj meri zavisi od ~isto}e kiseonika. U toku ~itavog procesa rezanja. δ= a+ k d mm gde je: δ . stvaraju}i otvor. a zatim brzo hladi zbog . dolazi do obrazovanja sopstvenih napona.4) 13.1. ravnomerno pomera po liniji reza.{irina reza.4) odre|uje {irinu reza na ulaznoj strani.13.sme{a za predgrevanje. mm. dok se u sloju metala oko ivice reza pojavljuju zate`u}i naponi.3 Izgled mlaznica za rezanje. rezanje zatim.02 mm).Jokovi} ZAVARIVANJE 86 omogu}eno da se sa istim gorionikom vr{i predgrevanje i rezanje metala. koje zavise od konstrukcije gorionika za rezanje (srednje vrednosti su: a=2 mm. Izbor dizni (mlaznica) za oksiacetilensko rezanje Tab. dok je mogu}e rezanje u svim pravcima. Suvi{e velika brzina rezanja daje grubo izbrazdanu povr{inu reza.

13. Oni mogu biti op{te i specijalne namene.4 Polo`aj gorionika za rezanje kod nepokretne. Kada se glava za navo|enje vodi po ozna~enoj konturi (5). Me|utim.Jokovi} ZAVARIVANJE 87 odvo|enja toplote u hladan metal oko reza. ~ije povr{ine nije potrebno naknadno mehani~ki obra|ivati. greda mo`e da se kre}e u svim pravcima. pri ~emu uvek ostaje normalna na {ine. To nastaje kao posledica vibracija ruke radnika i neravnomerne brzine kretanja gorionika. . Rez visokog kvaliteta. Greda poluautomata. Pri rezanju niskougljeni~nog ~elika debljine 10 mm. Kre}u se po povr{ini metala koji se re`e.13. sa kojima mogu da re`u istovremeno. [ine (3) su Sl. mogu}e je smanjiti promenu strukture oko ivica reza.3 Ure|aji za oksiacetilensko rezanje Pri ru~nom oksiacetilenskom rezanju dobija se neravna povr{ina reza. pri ~emu gorionik za rezanje re`e lim (6) po konturi identi~noj sa konturom otvora na {ablonu. Na gredi se nalazi glava za navo|enje (4) i gorionik za rezanje (1).13.3%. su poluautomati. Skidanje sloja metala oko ivice reza pre zavarivanja nije potrebno kod niskougljeni~nog ~elika.13. Stacionarni ure|aji mogu biti automatski i poluautomatski. Sa gorionicima za rezanje normalne konstrukcije mogu se rezati materijali debljine do 300 mm. odnosno mogu biti prenosni i stacionarni. ~elici sa pove}anim sadr`ajem ugljenika debljine 100 mm imaju zonu uticaja toplote {irine do 6 mm.5-b prikazana je principijelna kinematska {ema za polarni koordinatni sistem. mo`e se dobiti samo upotrebom ure|aja za oksiacetilensko rezanje. ali je neophodno kod ~elika sklonih kaljenju.4. Imaju jedan. pa je naj~e{}e potrebna njena naknadna mehani~ka obrada. gorionik }e na limu (2) izrezati obradak identi~an konturi. mali su i lako se prenose. Ukoliko se kod takvih ~elika neposredno pre rezanja izvr{i predgrevanje. Mogu da re`u pravolinijski i kru`no. Elektromagnetna osovinica vodi glavu za navo|enje po otvoru {ablona (5). Na drugom kraju grede (2) nalazi se glava za navo|enje (3) i gorionik za rezanje (4). ve} se pojavljuje samo sorbit.13.1.5 Kinematske {eme stacionarnih ure|aja za oksiacetilensko rezanje Na Sl. koji mogu da re`u istovremeno. Greda (1) jednim krajem vezana je za nepokretni oslonac. Mogu imati 1÷20 gorionika. Sl. Sl. dva ili tri gorionika za rezanje. [irina zone uticaja toplote zavisi od hemijskog sastava i debljine metala koji se re`e.5-a prikazana je principijelna kinematska {ema stacionarnih ure|aja. za pravougli koordinatni sistem. ~ija se brzina kretanja mo`e kontinualno menjati. {irina zone uticaja toplote iznosi 1 mm.13.13. Na taj na~in. prolaze}i kroz kolica. koji se u praksi naj~e{}e i koriste. (7) je normalna na {ine i mo`e da se kre}e u pravcu svoje ose. Ugljeni~ni ~elici sa sadr`ajem ugljenika do 0. Sl. a drugim za gredu (2) preko zgloba. Prenosni ure|aji Sl. Na Sl. Ovi poluautomati su samohodni ure|aji. {to zna~i da postoje uslovi za kaljenje metala. Za rezanje materijala ve}e debljine (do 2000 mm) upotrebljavaju se gorionici specijalne konstrukcije. pri oksiacetilenskom rezanju prakti~no se ne zakaljuju. 13. U tu svrhu mo`e se na gorionik za rezanje montirati vi{eplameni gorionik za predgrevanje. dok kod debljine 150÷200 mm iznosi oko 3 mm. dok se po njima kre}u kolica (6).

koji se zatim oduva iz reza /4. . Kod foto sistema. Na Sl.13. a zavisi od vrste radnog gasa. Pre~nik kanala mlaznice iznosi 3÷5 mm.13. Pri kori{}enju vodonika kao radnog gasa. Pri elektrolu~nom rezanju ugljenom elektrodom. treba omogu}iti da rastopljeni metal slobodno oti~e iz reza. glava za navo|enje se pomo}u fotoelementa vodi po liniji crte`a. a od tela gorionika izolovane su elektri~nim izolatorom. a mlaznica od bakra.2 Rezanje plazmom Rezanje plazmom sastoji se u topljenju metala mlazom plazme. Kao radni gas mo`e se koristiti i samo argon ili azot. Kod rezanja ovim elektrodama. disocira i jonizuje. livenog gvo`|a i obojenih metala. dok odstupanje pravog ugla izme|u povr{ine lima i povr{ine reza nije ve}e od 10÷15′.13. Produktivnost rezanja sa argonom ili azotom je ni`a nego kod rezanja sa vodonikom. 13. koristi se nekoliko sistema za navo|enje po konturi. oksiacetilensko rezanje ima ve}u produktivnost nego elektrolu~no rezanje ugljenom elektrodom. Stacionarni ure|aji za oksiacetilensko rezanje koriste se prvenstveno kod serijske proizvodnje i to naro~ito ure|aji sa vi{e gorionika za rezanje. Obe se hlade vodom. crte` i izrezani obradak mogu biti u razli~itoj razmeri (na pr. 13. Kod ru~nog sistema. oksiacetilensko rezanje je ekonomi~nije od mehani~kog rezanja.6 [ema rezanja plazmom. Plazma izlazi iz mlaznice velikom brzinom i udara u povr{inu metala koji se re`e.15 mm. radni gas se ubrzava.plazmatron sa jednim koji koristi dva nezavisna gasa i to : gasom. koji se kre}e po konturi u obliku rebra postavljenog na metalnu traku. Kod mehani~kog sistema. Pri rezanju limova debljine 5 mm i vi{e. Pri debljinama metala koji se re`e iznad 15 mm.plazmatron sa dva gasa. zbog vrlo visokih temperatura njegove plazme pove}ava se tro{enje otvora mlaznice vi{e nego kod drugih gasova. obrazuju}i mlaz plazme. Pri tome. U plazmatron se neprekidno dodaje radni gas. Rezanje plazmom se mo`e vr{iti ru~no ili sa ure|ajima za rezanje. b. glava za navo|enje je snabdevena to~ki}em sa zupcima. za istu struju mo`e se koristiti elektroda manjeg pre~nika a {irina reza je tako|e manja. Ovim postupkom se mogu rezati niskougljeni~ni. Luk se uspostavlja izme|u netopive elektrode i metala koji se re`e. Za{titni gas {titi elektrodu od oksidacije. koristi se jednosmerna struja prave polarnosti.6-b prikazan je plazmatron Sl. Na Sl. glava za navo|enje se uz pomo} elektromagnetne osovinice vodi po ~eli~nom {ablonu. Netopljiva elektroda izra|ena je od volframa ili cirkonijuma. 64/. Oksiacetilensko rezanje prema crte`u ili {ablonu mo`e biti izvedeno sa ta~no{}u od 0.1÷0. Temperatura plazme iznosi do 20 000÷30 0000C. igla glave za navo|enje se rukom vodi po konturi crte`a. niskolegirani i ner|aju}i ~elici.13.6-a data je {ema gorionika (plazmatrona) za rezanje plazmom. Kod elektromagnetnog sistema. tehni~kog azota kao radnog gasa i argona kao za{titnog gasa. a. 31. Pri rezanju sa grafitnom elektrodom. aluminijum. bakar i njihove legure. Zato se preporu~uje da se vodonik koristi u sme{i sa argonom ili azotom. Prolaze}i kroz elektri~ni luk.Jokovi} ZAVARIVANJE 88 Kod stacionarnih ure|aja za oksiacetilensko rezanje. Koristi se jednosmerna struja prave polarnosti.3 Elektrolu~no rezanje Ovaj postupak se koristi za rezanje ugljeni~nih i ner|aju}ih ~elika. 1:5 ili 1:10). Sl.

koja je za 20÷30% ve}a od struje potrebne za zavarivanje. Preporu~uje se za rezanje materijala debljine do 10÷15 mm.13. metal koji se re`e u toku procesa rezanja intenzivno se hladi vodom. Proces oksiacetilenskog rezanja pod vodom izvodi se na isti na~in kao na vazduhu.Jokovi} ZAVARIVANJE 89 Kod elektrolu~nog rezanja metalnom oblo`enom elektrodom. Potro{nja rezanja. koristi se podvodno paljenje plamena pomo}u specijalnog upalja~a. Specijalna obloga ovih elektroda pove}ava stabilnost luka. Oksiacetilensko rezanje pod vodom ima veliku produktivnost. Sl.13. Obloga elektrode je specijalnog sastava. pre~nika 6÷7 mm. koristi se jednosmerna ili naizmeni~na struja.7. 1. elektrolu~no rezanje se koristi za rezanje materijala debljine 20÷30 mm. predgrevanje vr{i elektri~ni luk. I ovde se mora obezbediti slobodno oticanje rastopljenog metala iz reza. koje imaju tanku metalnu oblogu i vodonepropusni premaz. ali sa 10÷15 puta ja~im plamenom.4 rezanje Termi~ko rezanje pod vodom Pri rezanju pod vodom. Sl. 2. Mogu se rezati materijali debljine 100÷120 mm. Nedostaci ovog postupka su: potreba za sna`nim izvorom struje i nagli pad brzine rezanja sa porastom debljine metala koji se re`e. Oksiacetilenski plamen gori u gasnom mehuru. ja~ine 500÷1000 A. Koristi se jednosmerna struja prave polarnosti. odnosu na oksiacetilensko rezanje pod vodom. kiseonika iznosi 6÷10 m3/h. Elektrolu~no-kiseoni~no rezanje. a prevu~ena je vodonepropusnim premazom. {to je 4÷5 puta manje u 3-kanal za dovod kiseonika za rezanje. Kvalitet i ~isto}a ivica reza kod elektrolu~nog rezanja su znatno lo{iji nego kod oksiacetilenskog rezanja. Pod vodom se naj~e{}e koriste slede}i postupci rezanja: Elektrolu~no rezanje. a glavni problem predstavlja paljenje i regulisanje plamena za predgrevanje. Zbog toga. usporava topljenje elektrode i izolacije jezgra elektrode od osnovnog materijala.7-b. elektrolu~no rezanje nema {iroku primenu. .13. ve} se naj~e{}e koristi pri rezanju konstrukcija za otpad. Kao izvori struje koriste se standardni ure|aji za zavarivanje. pa je ote`ano njegovo rezanje. pri uno{enju elektrode u rez. a luk se uspostavlja izme|u elektrode i metala koji se re`e. Taj postupak rezanja metala zove se vazdu{no-elektrolu~no rezanje.metalna cev. Zato gorionici imaju deo za predgrevanje pove}ane snage. 13. dok kiseonik slu`i za rezanje metala. ja~ine 250÷350 A. Elektroda je u obliku cevi. Tako|e se mogu koristiti ugljene i grafitne elektrode. [ema elektrolu~no-kiseoni~nog struja prave polarnosti.7-a. Kod ovog postupka rezanja. Kada se ne zahteva kvalitetan rez. Naj~e{}e se koriste elektrode ~iji je presek prikazan na Sl. Mogu se rezati materijali debljine do 80 mm. Oksiacetilensko rezanje. Izvodi se metalnom oblo`enom elektrodom.13. Za ovaj postupak mo`e se koristiti i ugljena ili grafitna elektroda. koga obrazuju produkti sagorevanja. Zbog mogu}eg ga{enja plamena za predgrevanje pri njegovom spu{tanju u vodu do mesta rezanja. zbog intenzivnog hla|enja. Koristi se jednosmerna Sl. Kiseonik za rezanje se dovodi kroz elektrodu. Bolji kvalitet reza posti`e se ako se iz zone reza udaljava pomo}u mlaza vazduha pod pritiskom.za{titni sloj.

Pri dostizanju zasi}enja mo`e do}i do obrazovanja ~vrste faze. i zavisi od: postupka lemljenja. grafit i poluprovodnici. Me|uatomsko dejstvo ima istu prirodu kao i veza izme|u susednih kristala u polikristalu Struktura spoja ostvarenog lemljenjem je nehomogena. 3. koja predstavlja hemijsko jedinjenje atoma osnove i atoma lema ili do izotermi~ke kristalizacije ~vrstog rastvora. 4. razlivanje te~nog lema po povr{ini osnovnog materijala i popunjavanje zazora. Razli~ite faze obrazovanja lemnog {ava (lemljenja) se me|usobno preklapaju tj. spojevi. hla|enje i kristalizacija lema u zazoru. .primarno kristaliPostoji vi{e desetina postupaka lemljenja koji se me|usobno razlikuju sala faza. • Pri korektnom projektovanju obradaka i korektno izvedenom Sl.). unosi se u toku lemljenja u te~nom stanju ili se formira odgovaraju}im fizi~ko-hemijskim reakcijama u toku lemljenja. fizi~ko-hemijski procesi koji se odvijaju pri lemljenju. veli~ina atoma. ~ija {irina zavisi od temperature. topljenje ili formiranje lema. atomi te~nog lema difunduju u ~vrsti osnovni materijal obrazuju}i zonu ~vrstog rastvora (difuzionu zonu). LEMLJENJE 14. zazor i dr.lemni • Prema temperaturi lemljenja. vreme. 2. Atomi osnovnog metala se rastvaraju u te~nom lemu obrazuju}i te~ni rastvor. vrsta osnovnih materijala. porcelan. 1 Mogu se lemiti keramika. nemetali i metali sa nemetalima1.1 [ematski prikaz mogu}e strukture zalemlemljenju. Me|uatomska veza izme|u atoma razli~itih obradaka ne uspostavlja se direktno ve} preko atoma lema koji se nalazi u zazoru izme|u obradaka. 14. pouzdanost spojeva je znatno ve}a nego pouzdanost ljenog spoja. Atomi lema i osnove uspostavljaju me|uatomske veze tako {to se atomi osnove i lema pomeraju iz ~vornih mesta sopstvenih kristalnih re{etki obrazuju}i prelaznu dvoatomsku zonu. Obrazovanje zalemnog spoja se sastoji iz nekoliko stadijuma: zagrevanje osnovnog materijala do temperature koja je blizu temperature topljenja lema.sekundarno po vi{e osnova. potencijal jonizacije i elektronegativnost. valentnost.difuziona zavarenih spojeva2 /66 /. • Struktura. • Prema na~inu popunjavanja `ljeba tj. staklo. oblik i mere obradaka se ne menjaju. raznorodni metali. 2. a u gradnji kosmi~kih aparata ~ak 25 puta. Osnovni faktori koji utu~u na prirodu uzajamnog dejstva osnovnih materijala i lema su: elektronska struktura atoma. Sl. odvijaju se istovremeno i pra}ene su sporednim procesima. osobine. jer se lemljenje izvodi na relativno niskim temperaturama. vremena trajanja i hemijskog sastava osnove i lema.Jokovi} ZAVARIVANJE 90 14. • Lemljenje se mo`e izvoditi u masovnoj proizvodnji tj. kako me|usobno tako i sa metalima 2 U avioindustriji pouzdanost je ve}a 4 puta. uslova i re`ima lemljenja (temperatura.1 Uvod Lemljenje je postupak spajanja pri kome se osnovni materijal ne topi. Osnovne karakteristike lemljenja su: • Lemljenjem se mogu spajati istorodni metali. lema i topitelja. Komponente tj. 14. 1. osnovni materijal ne rastapa. 3. 14. Zalemni spoj se mo`e rasturiti bez o{te}enja obradaka. Pri hla|enju nezasi}enog rastopa on kristali{e i popunjava zazor. kristalisala faza. istovremeno na ve}em broju obradaka. zazora.1. Lemljenje se vr{i na povi{enim temperaturama ali ispod temperature topljenja osnovnog materijala tako da se. za razliku od zavarivanja. Atomi lema i osnove me|usobno reaguju obrazuju}i intermetalna jedinjenja na lemnom spoju. Lem se mo`e unositi u zazor na razli~ite na~ine: prethodno se umetne u ~vrstom stanju. Veza izme|u atoma osnovnog metala i atoma lema se uspostavlja na grani~noj povr{ini izme|u osnovnog materijala i {ava koja se naziva lemni spoj kao rezultat slede}ih procesa: 1. 4. zona. tvrdi metal.

Sl. lemljenje mo`e biti: bezdifuziono. Prema temperaturi na kojoj se odvija. 14. lemljenje radijacijom. kontaktno sa sublimacijom.3 Kap te~nog lema na ~vrstom osnovnom materijalu }e zauzeti oblik Sl. a tvrdo na temperaturama vi{im od 4500C. lemljenje laserom. te~noj ili ~vrstoj sredini naziva se povr{inski napon. Prema na~inu zagrevanja razlikuju se slede}i postupci lemljenja: lemljenje u pe}ima. kontaktno-sublimacionom lemljenju. @ljeb se izra|uje kao kod postupaka zavarivanja toplenjem. • Prema fizi~ko-hemijskim procesima koji se odvijaju pri lemljenju. lemljenje elektronskim snopom. kontaktno-reakcionom lemljenju. rastvorno difuziono.2 Pona{anje te~nog lema na povr{ini i u kapilarnom zazoru sa minimalnom grani~nom osnovnog materijala u funkciji od me|ufaznih povr{inskih napona. reakcionom lemljenju topiteljem. oblik koji zavisi od me|ufaznih povr{inskih napona. elektrolu~no lemljenje i dr. Zazor treba da bude manji od 0. 3 Osobina te~nosti da zauzme oblik koji ima minimalnu grani~nu povr{inu prema drugoj gasovitoj. Sl. kontaktno reakciono. Prema na~inu dobijanja lema razlikuju se postupci lemljenja (ve}ina postupaka) kod kojih se lem proizvodi u posebnom postupku i unosi se u ~vrstom ili te~nom stanju i postupci kod kojih lem nastaje u toku lemljenja2. zazora lemljenje mo`e da bude kapilarno i nekapilarno.2 Kva{enje osnovnog materijala te~nim lemom Da bi do{lo do uspostavljanja me|uatomskih athezionih veza izme|u atoma lema i atoma osnovnog materijala lem mo-ra da kvasi osnovni materijal. Odnosno ∆W=γñ∆A. Prema fizi~ko-hemijskim procesima koji se odvijaju pri lemljenju odnosno prema vrsti lemnog spoja. u aktivnom gasu. plameno lemljenje. lemljenje talasom lema. lemljenje infracrvenim zracima. Kva{ljivost. Povr{inski napon predstalja rad ∆W potreban da se grani~na povr{ina te~nosti pove}a za jedinicu ∆A=1.2. reakciono lemljenje sa topiteljem. • Prema na~inu ukljanjanja oksidnog sloja. disperziono. Uslov ravnote`e povr{inskih napona je definisan jedna~inom: 1 2 Zazor se u toku lemljenja smanjuje usled kristalizacije. elektrootporno lemljenje. indukciono lemljenje. Prema na~inu uklanjanja oksidnog sloja ili spre~avanja njegovog nastanka lemljenje mo`e da bude: sa topiteljima. lemljenje lemilicama.Jokovi} ZAVARIVANJE 91 • Prema na~inu dobijanja lema. lemljenje se deli na meko i tvrdo lemljenje. ultrazvu~no. mora da se razliva po njemu i mora da popunjava kapilar-ne zazore izme|u ob-radaka koji se leme tj.7 mm a mo`e biti i promenjljiv. Lem se formira u toku lemljenja pri: lemljenju kompozitnim lemovima.14. Meko lemljenje se odvija na temperaturama ispod 4500C. lemljenje potapanjem. • Prema na~inu (postupku) zagrevanja. povr{inom tj. Ovde je γ koeficijent povr{inskog napona u J/m2 ili u N/m . razlivanje i kapilrna atrakcija zavi-se od velikog broja fak-tora a jedan od najuti-cajnijih je povr{inski napon. u neutralnom gasu i u vakuumu.14. Prema na~inu popunjavanja `ljeba tj. Kod kapilarnog leljenja lem popunjava zazor i zadr`ava se u njemu zahvaljuju}i dejstvu kapilarnih sila.14.1 Nekapilarno lemljenje se odlikuje popunjavanjem `ljeba pod dejstvom gravitacione sile. mora da ima osobinu kapilarne atrakcije.

Iz (14. izborom odgovaraju}eg topitelja.zapreminska masa te~nog lema. θ. 67. II. pogor{ava kva{ljivost. visina penjanja lema u vertikalnom kapilarnom zazoru je : gde je: h. ρL. na celokupan proces obrazovanja {ava i dobijanje kvalitetnog spoja. 68/. b) Smanjenje γSG izaziva smanjenje cosθ (pove}anje θ) tj. 4 Ovaj postupak lemljenja se ~esto naziva i kapilarno lemljenje.1) dobija se1: (14. Kod bezdifuzionog lemljenja ne menjaju se fizi~ko-hemijska svojstva osnovnog materijala. ako je cosθ′<0 pove}anje hrapavosti dovodi do smanjenja cosθ′ odnosno pove}anja θ′ u granicama 90÷180o i pogor{anja kva{ljivosti.visina penjanja u kapilarnoj cevi polupre~nika r ili izme|u plo~a na rastojanju r. c) Smanjenje γSL izaziva pove}anje cosθ (smanjenje θ) odnosno pobolj{ava kva{enje. {to mu i omogu}ava naj{iru primenu pri spajanju poluprovodnika sa metalima. Kva{ljivost osnovnog materijala te~nim lemom nije individualna osobina lema ili osnovnog materijala ve} je to zajedni~ka osobina konkretnog sistema koji sa~injavaju: osnovni materijal.1 Bezdifuziono lemljenje Postupci lemljenja Bezdifuzioni lemni spoj nastaje kada je uzajamno delovanje osnovnog metala i lema vremenski ograni~eno na stadijum hemisorbcije i obrazovanja hemijskih veza i kada se proces heterogene difuzije kroz granicu izme|u lema i osnovnog materijala ne odvija. Ako te~ni lem ne kvasi osnovni materijal tj.grani~ni ugao kva{enja. cosθ=(γSG-γSL)/γLG Ako je povr{ina hrapave podloge n puta ve}a od povr{ine glatke podloge jedna~ina (14. pove}anje θ u granicama 90o÷180o tj.1) ima oblik nñγSG-nñγSL-γLGñcosθ′=0 pa se dobija2: (14. 3 Legiranjem lema sa odgovaraju}im legiraju}im elementima. (14.2) 14.zapreminska masa gasovite faze iznad lema.povr{inski napon na granici te~nog lema i gasovite faze. 2 Iz ovog izraza proizilazi dvojako destvo pove}anja hrapavosti na kva{ljivost. pogor{ava kva{ljivost. kva{ljivost.pri γSG-γSL>0 smanjenje γLG izaziva pove}anje cosθ i smanjenje θ u granicama 90o÷0o tj. Ako lem kvasi osnovni materijal tj. ρG. razlivanje. cosθ′=nñ(γSG-γSL)/γLG h=2ñγLGñcosθ/[gñr(ρL-ρG)]. Prema tome. d) Promena γLG deluje dvojako: I. ako je cosθ′>0 pove}anje hrapavosti dovodi do pove}anja cosθ′ odnosno do smanjenja ugla kva{enja u granicama 90÷0o i pobolj{anja kva{ljivosti. γLGpovr{inski napon na granici te~nost-gas.4) 14. pobolj{ava kva{enje. ^vrsto}a veze pri ovome nastaje na ra~un hemijskih veza u dvoatomskom sloju koji se obrazuje u zoni spoja. viskozitet i kapilarnost. Veli~ina kapilarne atrakcije tj. γLG.povr{inski napon na granici ~vrsto-gas.Jokovi} ZAVARIVANJE 92 (14. γSL. izborom i odgovaraju}om pripremom povr{ine `ljeba (zazora) i izborom odgovaraju}eg postupka lemljenja mo`e se u {irokim granicama uticati na povr{inski napon.3) 14. 66.grani~ni ugao kva{enja ~vrste faze te~nom. kao i na osobine {ava tj. a po{to su kapilarne pojave prisutne i kod drugih postupaka lemljenja ovaj naziv nije korektan.pri γSG-γSL<0 smanjenje γSL izaziva smanjenje cosθ. Pode{avanjem odre|enih osobina elemenata ovog trojnog sistema prakti~no je mogu}e izvr{iti lemljenje svih metala i velikog broja nemetala3 /65. odnosno. Za obrazovanje bezdifuzionog lemnog spoja neophodno je da na temperaturi lemljenja te~ni lem kvasi osnovne materijale.2) daje slede}e zaklju~ke: a) Ako je γSG>γSL ugao kva{enja je o{tar (θ<90o) odnosno te~ni lem kvasi osnovni materijal a ako je γSG<γSL ugao kva{enja je tup (θ>90o) i te~ni lem ne kvasi osnovni materijal. γSG-γSL-γLGñcosθ=0 gde je: γSG. g.3.3 14. θ. 14.povr{inski napon na granici ~vrsto-te~no.ubrzanje zemljine te`e.1) 14. Analiza izraza (14. karakteristika bezdifuzionog lemnog spoja je odsustvo prenosa mase kroz me|ufaznu granicu i odsustvo pojave intermetalnih faza. 1 . a uzajamno delovanje ~vrste i te~ne faze da se zavr{i pre po~etka difuzionih procesa kroz grani~nu povr{inu4. te~ni lem i topitelj.

4. ta~ka C na Sl.14. L. ~vrsti rastvor β uz kontaktnu povr{inu ravnote`ni sastav definisan ta~kom D. brzina rastvaranja osnovnog materijala se smanjuje a brzina difuzije atoma lema u osnovni materijal se pove}ava i po~inje obrazovanje difuzione zone. te~na faza }e posti}i ravnote`ni sastav. Sa pribli`avanjem hemijskog sastava te~ne faze ravnote`nom. o~vr{}avanje rastopa u zazoru se odvija na temperaturi koja je vi{a od temperature topljenja lema. za datu temperaturu.14. obrazovanje difuzionog lemnog spoja uslovno se ~etni zazor. • U tre}em stadijumu ne postoji te~na faza a difuzija se odvija u 6-osnovni materijal. ili stalan.nog spoja.T . Sastav difuzione zone je promenljiv.temperatura lemljel rsti rastvor ~iji sastav tako|e odgovara ta~ki D.m. ako nije postignuta granica rastvorljivosti.14. (ne uspostavlja se ravnote`a) tada se u osnovnom materijalu javlja difuziona zona a u zazoru. zbog ~ega oni imaju dobru plasti~nost i korozionu postojanost i povi{enu temperaturnu postojanost. Proces se nastanja. 2.14. Sl. zbog kratkog vremena. U zazoru 1 izme|u obradaka koji se leme.rastop (uslovno: te~ni lem) reakcije odvijaju u heterogenoj sredini. ziono-rastvornog spoja.poPrema tome. odnosno odvija se bez hla|enja iz te~ne faze..4. Obrazovanje ~vrstih rastvora pove}ava plasti~nost i ~vrsto}u spoja a obrazovanje intermetalnih faza. a vreme delovanja ~vrste i te~ne faze je dovoljno dugo. 5. 3.lem. Kristalizacija tj. . Po{to se u kontaktu osnovni materijal .difuziona zona. kristali{e lem koji je oboga}en atomima osnovnog materijala. O. Sl. Difuziono-rastvornim lemljenjem dobijaju se zalemljeni spojevi ~ija je struktura najhomogenija u pore|enju sa drugim postupcima lemljenja.3.2 Difuziono lemljenje. koje su naj~e{}e tvrde.3[ema obrazovanja difuziola.Jokovi} ZAVARIVANJE 93 14.14. krte i te{kotopive. koncentracija atoma osnovnog materijala u te~nom lemu se pove}ava iznad C tj. Sl. ~vrstim fazama izme|u osnovnog materijala i difuzione zone tj. noj zoni. Usled toga se sastav te~ne faze menja od ta~ke A ka ravnote`nom sastavu. te~na faza. ve} i prenosom materije iz dubine faza ka povr{ini. rastvor nastao difuzijom lema • U drugom stadijumu se uspostavlja dinami~ka ravnote`a u osnovni materijal. pri hla|enju. a difuziona zona tj. za odvijanje difuzionih procesa1. Po{to je brzina rastvaranja osnovnog materijala u te~nom lemu znatno ve}a od brzine difuzije atoma lema u osnovni materijal.3. sastav te~ne faze ne dostigne ta~ku C a ~vrste ta~ku D. pove}ava ~vrsto}u spoja na povi{enim temperaturama.osnovni materijal vlja sve dok se potpuno ne utro{i te~na faza izotermi~kom klristalizacijom.14 14. to je njihovo odvijanje uslovljeno ne samo hemijskim reakcijama.zasi}eni ~vrsti rijala u te~nom lemu. ako je postignuta granica rastvorljivosti Sl.nezaizme|u rastopa sastava C i ~vrstog rastvora satava D koji stalno si}eni ~vrsti rastvor u difuziokristali{e sve dok se ne utro{i sav lem tj.zasi}eni ~vrsti mo`e podeliti na tri stadijuma: rastvor nastao kristalizacijom iz • U prvom stadijumu je dominantno rastvaranje osnovnog materastopa.14. Sl. izme|u metala koji se nalaze u razli~itim agregatnim stanjima. ~vrstog rastvora sastava D. Daljom difuzijom atoma lema u osnovni materijal. Istovremeno se vr{i i difuzija atoma lema u osnovni materijal. a tako|e i odvo|enjem produkata reakcije iz zone odvijanja reakcije. Osnovni materijal i lem (ili neka komponenta lema) poseduju uzajamnu rastvorljivost ili sposobnost obrazovanja intermetalnih faza. Ukoliko.4. te~na faza postaje presi}ena atomima osnovnog metaSl. tj. 1. Usled toga na povr{ini difuzione zone sastava D kristali{e ~v. Rastvorno difuzioni lemni spoj 1 U istom spoju se mogu obrazovati i ~vrsti rastvori i intermetalna jedinjenja. Odmah posle kva{enja osnovnog materijala te~nim lemom po~inje njegovo rastvaranje u lemu. istopi se lem koji se sa obradcima dr`i na temperaturi lemljenja Tl koja je ni`a od temperature topljenja osnovnog materijala. ne obrazuje se difuziona zona (~vrsti rastvor β) u povr{inskom sloju osnovnog materijala.4 [ema strukture difuatoma lema u osnovnom materijalu. ta~ka C. ~ija se koncentracija menja od A do C. Ako je vreme zadr`avanja na temperaturi lemljenja dovoljno dugo.

Kontaktno14. Izlo`eni mehanizam difuzionog lemljenja sa odvo|enjem lakotopive faze (lema) u osnovni materijal difuzijom je najvi{e izu~en.temperatura lemljenja.m. temperatura i vreme. kontaktno-reakciono lemljenje ima slede}e ({av). difunduju u te~nu fazu.α-~vrsti rastvor.m.α-~vrsti • lemljenje se odvija na temperaturi koja je ni`a od temperature rastvor sastava A.zona legiranja Prema tome.1 obrazuju}i ~vrsti rastvor sastava D koji se odmah po obrazovanju topi. O. Difuziono lemljenje se koristi za lemljenje aluminijuma. 3 Istovetan proces se odvija i na drugoj me|ufaznoj granici tj.m. materijali. Pri odre|enoj.5 U prvoj fazi se vr{i difuzija atoma u ~vrstom stanju i obrazovanje ~vrstih rastvora α i β.osnovni materijali. Da bi do{lo do kontaktnog topljenja. ravnote`noj.2. 1 . Spoj u ovom slu~aju ima difuzionu zonu na koju kristali{e zona legiranja. vi{e ne postoji kontakt izme|u osnovnih materijala ve} se prenos materije izme|u njih vr{i kroz te~nu fazu.Jokovi} ZAVARIVANJE 94 mogu obrazovati metali sa neograni~enom rastvorljivo{}u u ~vrstom stanju.m. 3. spajaju se i obrazuju tanak film te~nosti na kontaktnoj povr{ini.2 u koji difunduju atomi O. 6. U drugoj fazi. Ako je temperatura lemljenja vi{a od eutekti~ke. rastvor sastava D. U tre}oj fazi se vr{i hla|enje i kristalizacija rastopa pri ~emu se obrazuju dva lemna spoja koji se me|usobno razlikuju po strukturi. metali koji su u neposrednom dejstvu su zasi}eni atomima drugog osnovnog metala koji su u njih difundovali. Me|usloj se mo`e umetnuti i obliku plo~ice ili se galvanski nanosi na osnovni materijal. 14.1 raste dok se ne dostigne ravnote`na konO. na granici te~ne faze i drugog osnovnog materijala O. karakteristike: 5. magnezijuma. Sl. posle obrazovanja te~ne faze. sa ograni~enom rastvorljivo{}u i oni koji grade intermetalna jedinjenja1. ili temperature minimuma na krivoj likvidusa. Proces kontaktnog topljenja osnovnih materijala na me|ufaznim granicama sa te~nom fazom se nastavlja sve dok se ne prekine ili dok se ne utro{i jedan od osnovnih materijala. ~elika i te{kotopivih metala /66/. Sl. Po{to je ovaj ~vrsti rastvor termodinami~ki nestabilan dolazi do 3 njegovog topljenja . Iz te~ne faze u osnovni materijal (O.3 Kontaktno-reakciono lemljenje Izme|u razli~itih ~vrstih metala koji se spajaju dolazi do kontaktnog obrazovanja te~ne legure koja popunjava zazor i pri kristalizaciji obrazuje {av izme|u dva lemna spoja.2) a njegovi atomi (O.m.β ~vrsti rastvor. koncentraciji legiraju}ih elementa A i D javljaju se klice te~ne faze koje difuziono rastu. Osnovni parametri prcesa difuzionog lemljenja su: veli~ina zazora.β-~vrsti topljenja metala koji se spajaju. metali koji su u kontaktu moraju da obrazuju eutektikum ili neprekidan niz ~vrstih rastvora sa minimumom na liniji likvidusa2.3. Postoje i drugi mehanizmi: isparavanjem ili njenim vezivanjem u te{kotopiva jedinjenja. 4. Tl.m.1) difunduju atomi drugog osnovnog materijala (O.m. 14. 14.5 [ema kontaktno-reakcionog lemljenja. centacija presi}enog ~vrstog rastvora definisana ta~kom A.2 u Sl. ili sastav ~vrstog rastvora koji kristali{e pri konstantnoj temperaturi. Ako temperatura lemljenja odgovara eutekti~koj ili temperaturi minimuma na krivoj likvidusa (u sistemima sa neograni~enom rastvorljivo{}u). onda kristalizacija ({ava) zone legiranja po~inje sa 14.1 i povr{inskom sloju O.m. 2 Difuziono-reakciono lemljenje obradaka od istog materijala ili od materijala koji ne grade neprekidan niz ~vrstih rastvora i ne obrazuju eutektikum mo`e se ostvariti umetanjem izme|u obradaka me|usloja od materijala koji sa osnovnim materijalima gradi eutektikum ili neprekidan niz ~vrstih rastvora. Zbog toga koncentracija atoma O. Kontaktno reakciono lemljenje se odvija u tri faze na temperaturi koja je ni`a od temperature topljenja i lema i osnovnog metala. 1 i 2. onda spoj ima homogeni sastav (eutekti~ki). • u trenutku obrazovanja te~ne faze. 14.osnovni rastvora stalnog sastava. 7. Sl.6 [ematski prikaz izdvajanjem "suvi{ne" faze (α ili β) stalnog ili promenljivog sastava a strukture kontaktno-reakciozavr{ava se izotermi~kom kristalizacijom eutektikuma ili ~vrstog nog spoja.m. • proces obrazovanja spoja na temperaturi lemljenja zapo~inje bez prisustva te~ne faze.5.1) 14.

krekovani amonijak. primenjuju se pe}i sa mre`astim konvejerom ili valjkastim podom (transporterom). AnXm+iñM↔nñA+MiXm↑ AnXm↔nñA+mñX↑ gde je: AnXm. MiXmhalogenid osnovnog materijala koji je naj~e{}e gasovit. barijuma. Sl.6) 14. vodonik +azot. (14. argon. 1 Pri lemljenju aluminijuma koristi se topitelj sastavljen od: ZnCl2. Kontaktno-reaktivno lemljenje se koristi za lemljenje aluminijuma. helijum.4 Reakciono lemljenje sa topiteljem Kod reakcionog lemljenja sa topiteljem lem se obrazuje kao rezultat redukcije metala iz lako redukuju}ih jedinjenja prema reakciji (14. 14. M. azot. Najve}u primenu u proizvodnji lemljenih konstrukcija danas ima bezdifuziono lemljenje. 2 Reakcioni topitelj sadr`i okside bakra. bez obzira na njihove gabarite i konfiguraciju. Izdvojeni metal A ne mora biti komponenta lema.3.6). NH4Br. debljina i vrsta umetnute plo~ice ili prevlake. zavisno od tipa kristalizacije. Lemljenje 14. SnCl2.halogeni elemenat. se odvija po poznatom mehanizmu za eutekti~ke sisteme ili sisteme sa minimumom na krivoj neograni~ene rastvorljivosti. sila kojom se ostvaruje kontakt. generatorski gas i dr. Iz njega se na 320÷420oC. Za serijsko lemljenje relativno malih obradaka. Izdvojeni metali A obrazuju te~ni lem a gasoviti halogenidi MiXm i halogeni gasovi X obrazuju za{titnu atmosferu ili olak{avaju uklanjanje oksida sa osnovnog materijala. dva lemna spoja 6 i 7. Postupak je produktivan i mo`e se mehanizovati. Parametri procesa su: temperatura lemljenja.5 Lemljenje u pe}ima Lemljenje u pe}ima obezbe|uje ravnomerno zagrevanje obradaka koji se leme. mangana.5. cinka. Reakciono lemljenje sa topiteljem relativno je malo prou~eno zbog slo`enosti tehnologije i velike potro{nje topitelja. ~iji sastavi odgovaraju ta~kama A i D na Sl. zavisno od njenog sastava. ve} mo`e obrazovati prevlaku na osnovnom materijalu koja olak{ava lemljenje posebnim lemom koji se naknadno unosi. Reakciono lemljenje sa topiteljem je na{lo najve}u primenu pri lemljenju legura aluminijuma1 i legura na bazi `eleza2 i tvrdog metala /66/. promenljivog sastava.osnovni materijal. a za meko lemljenje mogu se koristiti i pe}i zagrevane infracrvenim zracima ili toplim gasovima. [av se sastoji od dve difuzione zone. NH4Cl i NaF. α i β. a izme|u njih se nalazi zona legiranja 3 nastala kristalizacijom iz te~ne faze. Lemljenje relativno velikih obradaka se izvodi u komornim pe}ima. magnezijuma i natrijuma. U ovim pe}ima se za za{titu od oksidacije i pove}anje kvaliteta lemnog spoja koristi za{titna atmosfera3 (neutralna ili redukciona). u zavisnosti od sastava topitelja. litijuma. bakra. . kristalizacija te~ne faze. aluminijuma. • • 14. Sastav ove zone je tako|e heterogen. Difuziono i kontaktno-reakciono lemljenje su nedovoljno izu~eni. ali obezbe|uju visoki kvalitet lemnog spoja. indukcione i plamene pe}i.Jokovi} ZAVARIVANJE 95 dalje odvijanje procesa ide u smeru pove}avanja koli~ine te~ne faze u {avu. ili vakuum. Struktura {ava je heterogena. (14. titana i volframa /66 /. mangana.redukovani metal iz topitelja. Komponente lema se tako|e mogu dobiti iz topitelja redukcijom oksida osnovnog materijala i oksida iz topitelja vodonikom i fluorom koji nastaju razlaganjem hidrida i fluorida iz topitelja.3. izdvajaju Zn i Sn koji imaju ulogu lema.5) ili kao rezultatat termi~ke disocijacije komponente topitelja prema reakciji (14.halogenid metala u topitelju. 3 Za{titne atmosfere su: vodonik. Za zagrevanje se koriste: elektrootporne. 14. srebra i nikla koji se redukuju hidridima bakra. A. vreme. pa zbog toga nije na{lo {iru primenu.6. Njihova primena je celishodna u slu~ajevima kada je u procesu lemljenja mogu}e obezbediti minimalni zazor izme|u delova koji se spajaju.5) 14. bez znatne deformacije. X.

pri ~emu se propu{ta struja odre|ene.14.14. mogu}e u kontejnerima sa za{titnom ili neutralnom atmosferom ili u vakuumu. mogu}nost automatizacije. higijenskotehni~ki uslovi rada su relativno dobri. kratko vreme zagrevanja1. Generatori snage 100÷160 kW koriste se za visokotemperaturno i mehanizovano lemljenje. Po isteku odre|enog vremena prekida se proticanje struje.7 Induktori.8 Primeri postavljanja induktora pri lemljenju. Sl. ukoliko je prekrivena slojem metala.14. . izme|u njih se ume}e lem. kao i kod spajanja tanko1 Zbog ovoga je oksidacija mala a difuzioni procesi su ograni~eni. a zatim se postavljaju izme|u elektroda i pritiskaju jedan uz drugog.sa jednim.8. Sl. kao i keramika. Sl. srednje i visoke u~estalosti (od 60÷450 kHz). lemljenje je 14.Jokovi} ZAVARIVANJE 96 14. Izbor snage generatora za lemljenje feromagnetnih materijala vr{i se na osnovu pravila da je za zagrevanje 1 cm2 povr{ine potrebna snaga od 1 kW. Za pojedina~no lemljenje koriste se generatori snage do 40 kW a za grupno i mehanizovano lemljenje generatori snage 25÷60 kW. uti~e i rastojanje izme|u induktora i obratka.7 Elektrootporno lemljenje Obratci koji se spajaju zagrevaju se toplotom koja nastaje prola`enjem elektri~ne struje kroz njih. a pritisak se produ`ava do potpunog o~vr{}avanja lema /65/. koje se kre}e od 2 mm (za obratke sa tanjim zidom) do 20 mm (za obratke sa debljim zidom). a re|e se toplota razvija u specijalnim dr`a~ima od grafita ili ~elika (indirektno zagrevanje). a. koja se mo`e lako i pouzdano regulisati. b. relativno velike gustine. pri ~emu su obratci koji se leme vezani kao katoda. Na obratke koji se leme nanosi se topitelj. Osim snage generatora i u~estalosti struje. lako se posti`e i odr`ava temperatura lemljenja.14 14.3.9. Za indukciono lemljenje koriste se struje niske. Karakteristike indukcionog lemljenja su: relativno velika produktivnost. 14. na kvalitet spoja Sl.6 Indukciono lemljenje Obratci koji se leme zagrevaju se elektri~nom energijom. Indukciono se mogu lemiti svi materijali koji provode struju. 14. Elektrootporno lemljenje ima veliku primenu kod spajanja tankih limova. pri ~emu toplota nastaje usled indukovanih struja u obratcima (direktno zagrevanje).sa vi{e namotaja.3.7 i Sl. Sl. Nedostaci indukcionog lemljenja su skupa oprema i te{ko}e kod lemljenja obradaka slo`enog oblika. 14. Veoma retko koristi se i zagrevanje propu{tanjem struje kroz elektrolit.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

97

Sl.14 14. Sl.14.9 [eme elektrootpornog lemljenja. a- elektrodama ma{ine za elektroptporno zavarivanje; b- valjkastom elektrodom; c- sa dve elektrode sa iste strane; d- sa jednom elektrodom; e- ra~nim kle{tima. zidnih i debelozidnih elemenata. Koristi se kod lemljenja elektro pribora, alata od tvrdog metala itd.

14.3.8 Lemljenje potapanjem
Lemljenje potapanjem ostvaruje se zagrevanjem obradaka istopljenim lemom, topiteljem ili uljem a odlikuje se: velikom produktivno{}u, velikom brzinom zagrevanja i visokom ta~no{}u regulacije i odr`avanja temperature lemljenja. U ovaj postupak lemljenja spadaju: lemljenje u te~nom lemu, lemljenje u kupatilu soli, u kupatilu pregrejanog ulja i talasom lema. • Lemljenje potapanjem u rastopljeni lem na{lo je primenu kod lemljenja obradaka sa ve}om du`inom {ava ili ve}im brojem {avova. Obratci koji su pripremljeni za lemljenje (o~i{}eni od oksida i prljav{tine, me|usobno povezani i namazani topiteljem na mestu `ljeba), potpuno ili delimi~no se potapaju u rastopljeni lem, koji je pokriven odgovaraju}im topiteljem. Delovi obradaka koji se ne `ele lemiti prekrivaju se odgovaraju}im za{titnim premazima. Ovaj postupak se {iroko koristi u automobilskoj industriji za izradu hladnjaka, pribora, u elektrotehnici i elektronici za lemljenje {tampanih kola. • Pri lemljenju potapanjem u rastopljenu so, pripremljeni obratci za lemljenje, sa umetnutim lemom, potapaju se u rastvor soli, koja slu`i kao izvor toplote za zagrevanje obradaka i {titi ih od Sl.14.10 Lemljenje potapanjem u l.14 14. oksidacije. Ovaj postupak obezbe|uje: visoki kvalitet i veliku rastopljeni lem. brzinu lemljenja, ravnomerno progrevanje obradaka, mali rashod lema, mogu}nost istovremenog lemljenja vi{e obradaka tj. sklopova, istovremeno izvo|enje procesa lemljenja i termi~ke obrade, pouzdano odr`avanje zadate temperature. U rastopljenim solima leme se naj~e{}e vatrostalne legure, ugljeni~ni i konstrukcioni ~elici, bakar nikal, aluminijum i njihove legure. Kao sono kupatilo tj. rastopljena so, naj~e{}e se koriste rastopljeni topitelji ili specijalne sme{e soli. Posle lemljenja i hla|enja do 200÷2500C sklopovi se ispiraju u vru}oj vodi do uklanjanja ostataka soli i su{e u struji vazduha ili u pe}i na 100÷1200C. • Lemljenje u kupki pregrejanog ulja izvodi se lakotopivim lemovima (meko lemljenje sitnih sklopova u proizvodnji aparata). Izvodi se u zagrejanom glicerinu ili ricinusovom ulju. Pre potapanja sklopovi se prekrivaju topiteljem, umetne se lem, a posle lemljenja obradci se ~iste u benzinu, {piritusu ili alkoholu.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

98

• Lemljenje talasom lema sastoji se u istovremenom lemljenju vi{e spojeva talasom, koji se obrazuje iznad nivoa te~nog lema. Talasi lema se obrazuju na vi{e na~ina: pumpom se te~ni lem ubacuje u cevi iz kojih on isti~e na odre|enu visinu, Sl.14.11-a; u kadu sa te~nim lemom postavlja se pumpa koja tera lem kroz usku mlaznicu, usled ~ega se nad povr{iSl.14 14. Sl.14.11 Lemljenje talasom lema. a- kroz cevi; b- kroz mlaznicu; c- kroz nom te~nog lema javlja talas, Sl.14.11-b; te~ni lem perforiranu plo~u. se iz rastopa pomo}u klipa dovodi do svake ta~ke za lemljenje, kroz odgovaraju}e otvore na perforiranoj plo~i, Sl.14.11-c. Ovaj postupak lemljenja ima veliku primenu u elektronskoj industriji, kod monta`e {tampanih kola mekim lemovima.

14.3.9 Lemljenje lemilicama
Lemljenje lemilicama ima {iroku primenu zbog jednostavnosti konstrukcije i op{te dostupnosti lemilica. Toplota za zagrevanje osnovnog metala i za topljenje lema dobija se iz akumulirane toplote u metalu lemilice, koja se pred lemljenje zagreje a u toku procesa lemljenja povremeno se dogreva.

Sl.14. Sl.14.12 Benzinska lemilica. 1- rezervoar za benzin; 2- nepovratni ventil; 3- klip i cilindar; 4- cev 14

za punjenje; 5- ventil za regulaciju ja~ine plamena; 6- plamenik; 7- lemilo.

Lemilice se mogu svrstati u ~etiri grupe: sa periodi~nim zagrevanjem, sa neprekidnim zagrevanjem, ultrazvu~ne i abrazivne. Lemilice sa neprekidnim i periodi~nim zagrevanjem naj~e{}e se koriste za lemljenje crnih i obojenih metala uz primenu topitelja. Temperatura lemljenja je ni`a od 3500C. Zagrevanje lemilica se vr{i sagorevanjem benzina, butana, propana ili elektrootpornim greja~ima. Sl.14 14. Sl.14.13 Lemilica zagrevana elektri~nim otporom. Kod ultrazvu~nih lemilica, oscilacije 1- kabel; 2- rukohvat; 3- kerami~ki elektroizolator; ultrazvu~ne u~estalosti koriste se za 4- elektrootporni namotaj; 5- lemilo. razbijanje oksidne kore na povr{ini osnovnog metala ispod te~nog lema. Ultrazvu~ne lemilice mogu imati i pomo}ni izvor toplote. Ultrazvu~ne lemilice se uglavnom koriste za niskotemperaturno lemljenje u atmosferi vazduha, bez primene topitelja. Najve}u primenu su na{le kod mekog lemljenja aluminijuma.

Jokovi}

ZAVARIVANJE

99

Abrazivne lemilice, kao i ultrazvu~ne, koriste se za uklanjanje oksidne kore sa aluminijuma i aluminijumovih legura, bez primene topitelja.

Sl.14 14. Sl.14.14 Gasne lemilice. a- sa zatvorenim; b- sa otvorenim plamenom. 1- priklju~ak; 2- rukohvat; 3- ventil; 4- komora za me{anje i sagorevanje; 5- lemilo; 6- cev za me{anje.

14.3.10

plameno lamenom Lemljenje plamenom

Toplota potrebna za zagrevanje obradaka i lema ostvaruje se na ra~un sagorevanja benzina, kerozina, butana, propana i acetilena u struji vazduha i/ili kiseonika. Sagorevanje se vr{i u univerzalnim ili specijalnim gorionicima, Sl. 7.4, Sl.14.15, /65/. Postupak je univerzalan i koristiti se kod pojedina~nog i serijskog lemljenja, omogu}ava lokalno zagrevanje u ograni~enim zonama, koristi se za lemljenje obradaka svih mera i oblika, ne zahteva skupocenu i slo`enu opremu, a mogu}a je mehanizacija i automatizacija procesa i primena u masovnoj proizvodnji.

Sl.14 14. Sl.14.15 Gorionik za plameno lemljenje zemnim gasom ili propan-butanom. 1- priklju~ak; 2- rukohvata~; 3- ventil; 4- sprovodna cev; 5- komora za me{anje i mlaznica.

14.3.11

Ostali postupci lemljenja

Kod lemljenja radijacijom zagrevanje se izvodi infracrvenim zracima, elektronskim snopom ili laserom, koje omogu}ava znatno skra}ivanje procesa lemljenja i preciznu regulaciju temperature i vremena lemljenja. Lemljenje plazmom. Plazmeni gorionici daju relativno visoku temperaturu i imaju perspektivu ve}e primene kod lemljenja te{ko topivih metala (volfram, tantal, molibden, niobium). Elektrolu~no lemljenje. Elektri~ni luk indirektnog dejstva, izme|u grafitnih elektroda je na{ao malu primenu u procesu lemljenja zbog nemogu}nosti i slo`enosti regulacije temperature i nemogu}nosti lemljenja slabo pristupa~nih mesta zbog relativno velikog pre~nika elektroda tj. velikog izvora toplote.

14.4

Lemovi

Lemovi su metali i legure koji se unose ili obrazuju u zazoru izme|u obradaka koji se leme, slu`e za popunjavanje {ava i obrazovanje spoja i imaju ni`u temperaturu topljenja od temperature topljenja osnovnog materijala. Da bi spoj izveden lemljenjem bio kvalitetan, primenjeni lem treba da zadovolji slede}e zahteve:

Topitelj treba da ima slede}e osobine: • da stupa u reakciju sa oksidima pre topljenja lema. Topitelji se me|usobno razlikuju po vi{e osnova: • Prema radnoj temperaturi topitelji su visokotemperaturni (radne temperature iznad 450oC) i niskotemperaturni (radne temperature ispod 450oC). {ipke. Niskotemperaturni topitelji su na bazi kalafonijuma. sa temperaturom topljenja 145÷4500C • srednjetopivi lemovi. kao {to su: elektroprovodnost. sa temperaturom topljenja 1100÷18500C • te{kotopivi lemovi. itd. kao {to je: • naro~ito lakotopivi lemovi. sa temperaturom topljenja ni`om od 1450C • lakotopivi lemovi. borata i borida. pra{kasti. da smanje povr{inski napon na granici te~ni lem-osnovni materijal i da pove}aju kva{ljivost osnovnog materijala te~nim lemom. • da ne sadr`i skupe. da uklone ve} prisutne okside. sposobnost za toplu ili hladnu deformaciju. magnezijumove. imaju ulogu topitelja. od lema se zahtevaju i neke druge specifi~ne osobine. mada se prave i u`e podele. Prema tehnolo{kim osobinama lemovi se dele na: lemove koji se mogu koristiti bez topitelja1 i lemove koji se moraju koristiti sa topiteljima. 1 Ovo su takozvani samoza{titni lemovi. sa temperaturom topljenja ni`om od 4500C i tvrdi lemovi. te~ni i u obliku paste. dele se na: bakarne. da prodire u uske zazore tj da ima osobinu kapilarne atrakcije.5 Topitelji Topitelji su pomo}ni materijali u procesu lemljenja. u obliku trake. niklove. cevi sa jednim ili vi{e kanala koji su punjeni topiteljem. • da ima relativno jednostavnu tehnologiju proizvodnje i primene. Visokotemperaturni topitelji su na bazi halogenida alkalnih i zemnoalkalnih metala. cinkove. Gotovi lemovi se mogu podeliti po vi{e osnova: Prema hemijskom sastavu.Jokovi} ZAVARIVANJE 100 • temperatura topljenja lema mora biti ni`a od temperature topljenja metala koji se spajaju. • Prema agregatnom stanju topitelji su: tvrdi. {ava i osnovnog materijala treba da bude pribli`no ista. Prema temperaturi topljenja lemovi mogu biti: meki lemovi. halogenida. stearina i fluorborata. ~ija je osnovna uloga da spre~e obrazovanje oksida. u zavisnosti od mesta njegove primene. cirkonijumove. elektrokorozije. • da kvasi osnovni materijal. odre|ena boja. ~vrsto}a spoja u odre|enim uslovima itd. . indijumove. tj. najve}u primenu u industriji na{li su lemovi na bazi bakra. deficitarne i ekolo{ki neprihvatljive komponente. • da ima koeficijent termi~kog {irenja blizak koeficijentu termi~kog {irenja osnovnog materijala. nikla. da kvasi povr{ine obradaka koji se leme i da se razliva po njima. • da ne menja svoju aktivnost u temperaturnom intervalu lemljenja. koroziona postojanost u odre|enim sredinama. sa temperaturom topljenja 450÷11000C • visokotopivi lemovi. • da omogu}ava dobijanje ~vrstih spojeva. • Prema prirodi rastvara~a topitelji su: vodeni i nevodeni. srebrne. • da smanjuje povr{inski napon te~nog lema. sa temperaturom topljenja iznad 4500C. koji u svom sastavu sadr`e legiraju}e elemente koji vr{e dezoksidaciju i za{titu od oksidacije u procesu lemljenja tj. Od svih ovih lemova. Prema geometrijskom obliku preseka i obliku isporuke lemovi mogu da budu u obliku `ice. toplotna provodnost. olova i kalaja. • koroziona postojanost lema. `elezne. zlatne. olovno-kalajne. • na temperaturi lemljenja lem treba da ima dobru te~ljivost. • po`eljno je da u svom sastavu nema skupih i deficitarnih metala. 14. manganove. praha ili me{avine praha i topitelja u obliku paste. sa temperaturom topljenja vi{om od 18500C. • da ne izaziva koroziju osnovnog materijala i lema. paladijumove. galijumove. platinske. da pove}ava kva{ljivost osnovnog materijala lemom i da pove}ava kapilarnu atrakciju. zbog spre~avanja pojave mikrogalvanskih spregova. srebra. Lemovi se mogu svrstati u dve grupe: gotovi lemovi i lemovi koji se obrazuju pri lemljenju. • Pored ovih op{tih zahteva. anilina. na bazi hidrazina.

a koristi se za sagorevanje organskih prevlaka. prevlaka i drugih ne~isto}a izvodi se termi~kim. ZnCl2-6. prevlaka na povr{ine koje se spajaju. Mehani~ko ~i{}enje se izvodi brusnim papirima. LiCl.Jokovi} ZAVARIVANJE 101 Postoji nekoliko stotina topitelja od kojih su neki standardizovani /65. mogu}nost mehanizacije i automatizacije. a izra|uje se u fazi izrade obratka. ZnCl2. halogenidi vodonika i amonijaka i dr /66/.6 Tehnologija lemljenja Izrada `ljeba za lemljenje se sastoji iz njegove izrade i pripreme povr{ine `ljeba i okoline.18÷20. kadmijumfluorborat. 66.82.41÷43.16 Neki oblici zalemljenih spojeva.29÷35. veli~ina zazora odre|uje se jo{ u fazi projektovanja. cinkfluorborat.45. ultrazvu~nim.5% Mg.67/. disocirani amonijak koji sadr`i 25% vodonika i 75% azota. Izgled `ljeba tj. Sl.14. Radna temperatura 180÷300oC. imaju}i u vidu postupak lemljenja. Topitelj za lemljenje aluminijuma i legura Al-Mn sa bakrom i ~elikom lemovima na bazi Sn-Zn i Zn-Cd imaju slede}i hemijski sastav. 67. 69. ima niz prednosti: bolji kvalitet spoja. odma{}ivanja i eventualnog nano{enja Sl. Cilj mehani~ke pripreme nije samo uklanjanje oksida ve} i dobijanje hrapave povr{ine sa minimalnom visinom neravnina 10÷15 µm.14. glicerin. Njihov sastav u te`. HCl. naj~e{}e pri lemljenju u pe}ima. Lemljenje→5. generatorski gas. ^i{}enje .34÷36. NaF. ugljenmonoksid.4. Priprema se sastoji iz ~i{}enja.30. Priprema `ljeba→3. na~ina lemljenja i dr. B2O3. amonijumfluorborat.14÷16. ugljovodonici. Hemijsko ~i{}enje se izvodi u rastvorima baza ili kiselina na sobnoj temperaturi ili na povi{enim temperaturama do 80oC sa ciljem rastvaranja oksida1. %: CaF2.54÷56. konstrukcionih i vatrostalnih ~elika visoko temperaturnim lemovima. %: vazelin. Lemljenje se vr{i u pe}ima ili gasno izuzev oksiacetilenskog. H2O-85%. Sastav topitelja zavisi od osnovnog materijala. nije potrebno ~i{}enje posle lemljenja i dr. Termi~ki postupak ~i{}enja se izvodi gorionicima. 70/. Monta`a→4. 2 Upotreba gasnih sme{a i gasova umesto topitelja.65÷67. ZnCl28÷12.1 Ulogu topitelja imaju i redukcioni gasovi i gasne sme{e2 od kojih se naj~e{}e koriste vodonik. Topitelj za lemljenje ner|aju}ih i konstrukcionih ~elika. Izrada `ljeba→2. ^i{}enje povr{ine spajanja i okoline od oksida. CaF2.2. sa sastavom u te`. %: KCl.4. ve}a produktivnost. mehani~kim. 14. Topitelj za lemljenje ner|aju}ih.6. parafin. bakra i legura bakra visokotemperaturnim lemovima. KBF4. u te`inskim %: trietanolamin. %: Na2B2O7.9÷11. %: NH4Cl. Sastav topitelja u te`. sme{a vodonika i azota. metalnim ~etkama i bombardovanjem peskom i metalnom sa~mom u struji komprimovanog vazduha. Topitelj u obliku paste za meko lemljenje bakra u elektrotehnici ima slede}i sastav u te`. kalafonijum.5.5.22÷24. hemijskim i elektrohemijskim postupcima /66/. Radna temperatura 420÷620oC Za niskotemperaturno lemljenje legura na bazi `eljeza i bakra koriste se topitelji ~iji je sastav u te`. Pri tome treba te`iti da se lemljenje izvede po {to ve}oj kontaktnoj povr{ini /65. Sl.5.5.16. B2O3.10. 1 Tehnolo{ki postupak lemljenja se sastoji od slede}ih operacija: 1.15. upotrebljenog lema.14. Topitelj za lemljenje aluminijuma i legura aluminijuma koje ne sadr`e vi{e od 1.

trihloretilen. Ako je vreme ~ekanja na lemljenje relativno duga~ko. koje se pri lemljenju razla`u bez ostatka.5. Ciljevi monta`e su: da se obratci koji se leme dovedu u potreban me|usobni polo`aj sa formiranjem odgovaraju}eg zazora izme|u povr{ina spajanja i da se fiksiraju u tom polo`aju. elektrohemijskim ili ultrazvu~nim postupkom. 66. Hemijsko ~i{}enje se izvodi u rastvorima HCL. potrebna je njihova za{tita lakovima na bazi topitelja ili polimernim prevlakama. Monta`a. U toku projektovanja obradaka vodi se ra~una o na~inu monta`e tako da se. H2SO4. benzin. Na3PO4=10÷35. ~etkama i peskarenjem. male mase. Posle lemljenja mesto spoja se ~isti od eventualnog vi{ka lema i od topitelja.5. Hemijsko odma{}ivanje se izvodi u rastvorima baza i nekih soli2. Nano{enje metalnih prevlaka na povr{ine spajanja se izvodi sa ciljem: olak{avanja procesa lemljenja kod materijala koji se te{ko leme. Proces se mo`e ubrzati primenom ultrazvuka. potapanjem. 6 Manja koli~ina ne obezbe|uje popunjavanje zazora a ve}a koli~ina je neekonomi~na i poskupljuje kasniju doradu. prskanjem. Povr{ine obradaka koje ne treba da reaguju sa lemom premazuju se premazima koji su nekva{ljivi lemom. Za odma{}ivanje aluminijuma i njegovih legura koristi se rastvor (g/dm3): Na2CO3=40÷70. 5 Nano{enje topitelja se vr{i mazanjem.Jokovi} ZAVARIVANJE 102 Odma{}ivanje se izvodi hemijskim. Za odma{}ivanje bakra i njegovih legura koristi se rastvor (g/dm3): NaOH=5÷10. Na2CO3=10÷25. u posebnim rastvara~ima ili mehani~ki. ili u organskim rastvara~ima3 /66/. da ne reaguju sa topiteljem. Na2SiO3 =10÷25. agregatnog stanja topitelja5. Na2CO3=15÷30. Ultrazvu~no odma{}ivanje se izvodi na relativno manjim obratcima u kadama u rastvorima koji se koriste za hemijsko odma{}ivanje. Posle ~i{}enja i odma{}ivanja obratci se montiraju i leme pre nego {to se ponovo oksidi{u ili zamaste. predvi|aju odgovaraju}i tehnolo{ki dodaci za monta`u. obratci se ispiraju i za{ti}uju od korozije /71/. 3 Alkohol. i dr. 2 Za odma{}ivanje ~elika i sivog liva koristi se rastvor sastava (g/dm3): NaOH=15÷30. emulgator=0. Na3PO4=30÷60. vatrostalnim masama. funkcionalni. Monta`a i fiksiranje se izvode specijalnim dr`a~ima4. 4 Dr`a~i treba da su jednostavne konstrukcije. Na3PO4=10÷20. u obliku presovanih tableta i dr. lokalnim raskivanjem. vezivanjem. 67. emulgator=0. pomo}u opruga. ako je to mogu}e. sa lemom. emulgator=0. Posle tretiranja kiselinama ili bazama vr{i se njihova neutralizacija. lepljenjem. da se ne deformi{u ili lome na temperaturi lemljenja. 1 . tetrahloretilen. 71/ Topitelj se nanosi na prethodno o~i{}eno i odma{}eno mesto spajanja a na~in nano{enja topitelja zavisi od postupka zagrevanja i vrste tj. katodnim ili me{anim postupkom /66/. Uneta koli~ina topitelja mora da odgovara tehnolo{ki predvi|enoj koli~ini6. 71/. Na2SiO3=20÷30. HNO3 ili u carskoj vodi. lemom ili gasnom sredinom. spre~avanja ne`eljenog dejstva lema i osnovnog materijala i radi omogu}avanja lemljenja nemetalnih materijala. Pri~vr{}ivanje prethodno unetog lema se izvodi njegovim postavljanjem u odgovaraju}a udubljenja. da se postavi odgovaraju}a koli~ina topitelja i lema. /65. aceton i dr.5. ta~kastim elektrootpornim zavarivanjem i dr. Uklanjanje izreagovalog topitelja se vr{i njegovim rastvaranjem u toploj ili hladnoj vodi. naj~e{}e su to oksidni premazi /65. Elektrohemijsko odma{}ivanje se izvodi u rastvorima baza anodnim.

Fe Austenitni manganski ~elik Na osnovi Fe Na osnovi Co. Reparatura. Navarivanjem sloja od istog materijala ili materijala sa boljim osobinama na pohabanim i polomljenim delovima vratila. Co @ica. A. trakastom elektrodom i pomo}nom trakom. Pobolj{anje osobina. lim.ru~no. Ni. prah * Postupak mo`e da se izvodi sa jednom `i~anom elektrodom. punjena kapilara Punjena elektroda Oblo`ena livena {ipka. R. zup~anika. Ni. Tab.automatski. lu~no zavarivanje REL TIG postupak EPP* Plazma El. Ni. Cu i Fe Ner|aju}i ~elik. A R R A P. W-C kompoziti @ica. Ni.2 Navarivanje metala Navarivanje tvrdog metala preko postoje}e povr{ine vr{i se iz slede}ih razloga: pobolj{anje osobina. Ve}i broj postupaka nano{enja metalnih i nemetalnih prevlaka na metale je na{ao industrijsku primenu. Ni. Prah @ica. prah Platiranje i reparatura R P. na osnovi Co. Fe Ner|aju}i ~elik. Cu. na osnovi Ni. Cu. 15.Jokovi} ZAVARIVANJE 103 15. lu~no zavarivanje TIG postupak EPP* Plazma Prskanje plamenom Tvrdo lemljenje Na~in R ili A R R ili P P. 15. Izborom odgovaraju}eg materijala i njegovim navarivanjem na osnovni materijal pobolj{avaju se osobine konstrukcije kao {to je pove}anje: tvrdo}e na sobnoj ili povi{enim temperaturama2. Ni. Ni. Ni. {to postupke prevla~enja svrstava u postupke zavarivanja. pri ~emu se izme|u njih uspostavljaju me|uatomske veze. i elektrodom sa pomo}nim prahom. Ni. Fe i W-C kompoziti Na osnovi Fe Na osnovi Co. na osnovi Co. kapilara. na osnovi Ni. Fe W-C kompoziti na osnovi Co. P. `ica ili cev. lu~no pod troskom REL El.1.poluatomatski. sendvi~ traka i bimetalnih provodnika. Fe Ner|aju}i ~elik. Fe. 15. Fe Oblik dodatnog materijala Gola livena {ipka. prah Detonaciono prskanje A W-C sa oksidima i posebnom osnovom Prah Plazma P. U tu svrhu se osnovni materijal prevla~i slojem drugog materijala. Zn Ag. Ni. W-C kompoziti Na osnovi Co. Fe. sa vi{e elektroda. cev i prah Gola `ica. otpornosti na oksidaciju i dr. Fe i Ni. `ica ili cev Gola `ica @ica. `ica ili cev Gola livena {ipka ili kapilarna cev Gola livena {ipka. traka ili gola cev Prah. 15. na osnovi Cu. A Na osnovi Co. Ni. Fe Ner|aju}i ~elik. korozione postojanosti. Al.1 Postupci nano{enja metala i materijali za nano{enje Postupak Oksigasni El. Ovi efekti su ~esto puta pra}eni i u{tedom u skupocenom materijalu pri istim osobinama konstrukcije. 2 Pove}anje tvrdo}e se mo`e ostvariti samim navarivanjem a nekada je potrebna i naknadna termi~ka obrada. A Ner|aju}i ~elik. Ni. cev ili prah Traka ili `ica Oblo`ena `ica Punjena `ica Livena {ipka ili `ica Gola `ica. A A Dodatni materijal Nano{enje tvrdog metala Na osnovi Co. A R P. na osnovi Ni. Au i njihove legure Prevla~enje (metalizacija) Prskanje plamenom P. A A P. Ni. delovima gra|evinskih i poljoprivrednih ma{ina Pored ovih postupaka koriste se i postupci hladnog zavarivanja valjanjem i eksplozijom pri proizvodnji bimetelnih traka. traka ili gola cev Gola `ica. reparatura i nano{enje me|usloja. 1 . NAVARIVANJE I METALIZACIJA 15. otpornosti na udar.1 Uvod U mnogim oblastima tehnike i industrije postoji potreba za pobolj{anjem osobina osnovnog konstrukcionog materijala ili potreba za u{tedom skupog materijala. na osnovi Co. Fe. keramika Prah Tvrdo lemljenje Na osnovi Fe. Fe i W-C kompoziti Ner|aju}i ~elik.1 Tab. A Co. W-C kompoziti Na osnovi Co. Tab. W-C kompoziti. Fe Ner|aju}i ~elik. lim. otpornosti na abraziju.

15. o{te}ena mesta se obra|uju skidanjem strugotine da bi se ujedna~ila debljina nanetog sloja i odstranila defektna povr{ina. mostova. izuzev prevlaka na bazi Zn i Al.3 15. 2 Tvrde legure se nanose na rudarsku i gra|evinsku opremu kao {to su no`evi.4÷50. na prevlake na osovinama Debljina prevlake.3 pove}ana sposobnost podmazivanja. mm vlake. maziva ili drugih prevlaka5. Metalizacijom se mogu prevla~iti obratci svih veli~ina u pogonu ili na terenu ru~nim ili mehanizovanim postupcima.1 Osnovne karakteristike Metalizacija Metalizacija je postupak nano{enja sloja metala na pripremljenu povr{inu obratka radi popravke pohabanih delova. Za preseke kod kojih do 25.2 Skupljanje prevlake. maziva i druge organske ne~isto}e se uklanjaju pogodnim rastvara~ima. mm osovina zavisi od pre~nika osovine. bez oksida.0018 mm/mm 0.64 76. rezervoare i dr.2.Debljina premaksimalnu debljinu prevlake. 7 Ako osnova ima relativno veliki koeficijent skupljanja i bila je predgrejana.38 25. pre odma{}ivanja se predgrevaju na 260÷430oC radi izbacivanja upijenog ulja. minimalna debljina prevlake je 0. 6 Odgovaraju}a hrapavost povr{ine se ostvaruje: obradom (bombardovanjem) abrazivnim sredstvom. Tab. koji mogu izazvati pojavu prslina u njima7. 4 Prevlake od bronze i belog metala. Posebna svojstva povr{inskog sloja su: pove}ana tvrdo}a. cisterne. Kod obradaka koji se repariraju. Pri hla|enju nanetog sloja dolazi do njegovog 0. Najzna~ajnije osobine metalnih prevlaka su: • Osobine prevlake nisu homogene po debljini.76 debljine kod martenzitnih ner|aju}ih ~elika do 0. Osobine metalnih prevlaka zavise od materijala prevlake. 5 Ulja. 0.2 Minimalna debljiodgovaraju}e veze izme|u obratka i prevlake6. ulja. Prihvatljiva cena i uslovi eksploatacije defini{u Pre~nik os. gusenice. Usled ovoga se u prevlakama javljaju 0. Obratci od poroznih materijala.01 mm/ mm debljine 102÷127 kod kalajne bronze i cinka /64/. Primena postupka je ograni~ena oblikom obratka. tako da se ne mogu naknadno obra|ivati plasti~nom deformacijom. Prakti~no se mogu nanositi svi metali i njihove legure kao i oksidi i to samostalno ili u kombinaciji u okviru jednog sloja ili u vi{e raznorodnih slojeva. kao {to je sivi liv. ne javljaju se naponi na istezanje. 3 Prevlake od Al i Zn se nanose na trupove brodova. narezivanjem navoja i `ljebova i nano{enjem me|usloja od Mo ili nikal-aluminida koji ima dobra vezivna svojstva.51 50. • Prevlake su porozne {to omogu}ava zadr`avanje podmaznog sredstva i pove}anje podmaznih svojstava.8 0. Kod preko 152 1. 1 .13 mm za sve pre~nike. ustave. Za metalizaciju su najpogodniji obratci cilindri~nog oblika naro~ito ako se mogu rotirati oko ose u toku procesa. Priprema povr{ine. Nano{enje me|usloja.3.8÷76. Zbog toga se na ugljeni~ni ~elik navaruje sloj legure sa visokim procentom Ni i Cr. Minimalna debljina prevlake kod ovine. ima relativno veliku ~vrsto}u i malu plasti~nost. 15. Osobine prevlaka.4 0.4 pove}ana elektri~na i toplotna provodnost i dekorativnost.25 se zahteva naleganje pod pritiskom. {ine i dr.Jokovi} ZAVARIVANJE 104 i dr. • Ve}ina metalnih prevlaka. Nano{enjem metalnih prevlaka mogu se posti}i osobine koje se ne mogu posti}i navarivanjem.0 Pri zavarivanju ner|aju}eg ~elika sa ugljeni~nim ~elikom dolazi do razbla`ivanja ner|aju}eg ~elika i degradacije njegovih osobina.2 pove}ana otpornost prema koroziji.2÷102 skupljanja koje zavisi od vrste materijala i kre}e se od 0.89 127÷152 naponi na istezanje. 15.1 15. postupka metalizacije i naknadne obrade. Materijali za metalizaciju. mo`e se izvr{iti reparatura ovih delova sa znatno boljim finansijskim efektima nego pri nabavci novih delova. radi dorade obradaka koji su ma{inski pogre{no obra|eni ili radi postizanja posebnih svojstava povr{inskog sloja. jer se ne mogu metalizirati otvori i udubljenja malog pre~nika i zakrivljeni otvori i udubljenja. Tab. • da ima odre|enu hrapavost koja omogu}ava ostvarivanje Tab. Povr{ina za metalizaciju mora da ispuni dva zahteva: • da bude ~ista. Zavarivanje dva materijala koji su me|usobno nezavarljivi mo`e se izvr{iti navarivanjem me|usloja od materijala koji je zavarljiv sa njima.

2. 15.13÷0.prah se gravitaciono ubacuje neposredno u plamen.5 kg/h. zagreje se na temperaturu topljenja ili temperaturu neposredno ispod temperature topljenja. oksigasnim Metalizacija oksigasnim plamenom sa naknadnim stapanjem. Ako ja~ina veze obrazovane pri prskanju nije dovoljna osnovni materijal se prethodno predgreva ili/i se spoj naknadno zagreva do stapanja prevlake pri ~emu se usled difuzionih procesa pove}ava ~vrsto}a veze. Debljina prevlake se kre-}e od 0. 1zagre-vanje do rastapanja i kako pripre-mljena povr{ina obratka. 3. 10. ubrza i usmeri na povr{inu osnove. 8Kao gorivi gas naj~e{}e se mlaznica za gas. Ovim postupkom se mogu nanositi legurae sa niskom ta~kom topljenja. u kome se u prvoj fazi pra{kasti metal za metalizaciju nanese na osnovu pomo}u pi{tolja sa gorivim gasom ili pi{tolja sa plazmom.naneti sloj. 15. ali se naj~e{}e nanose legure na bazi kobal-ta i nikla u koje su dodate ~estice karbida volframa. 2. Priprema povr{ine za metalizaciju se sastoji iz slede}ih operacija: ma{inska obrada. 3. Postoji ve}i broj varijanti pi{tolja za prskanje u zavis-nosti od toga u kom obliku se koristi materijal za nano-{enje. 5.mlaz atomiziranih se vr{i njegov transport do povr~estica metala. Sl.{ine na koju se nabacuje. dok je upotreba propana.Jokovi} ZAVARIVANJE 105 relativno debelih prevlaka na unutra{njim povr{inama ovi naponi mogu izazvati odvajanje prevlake od osnove ako je veza slaba. 9.5÷2. kako se vr{i njegovo uno{enje u plamen i 15. prskanje plazmom i prskanje detonacionim pi{toljem. korist acetilen. prskanje oksigasnim plamenom sa istovremenim stapanjem. butana i njhove sme{e ograni~ena na materijale sa niskom ta~kom topljenja.1.2 Postupci metalizacije Industrijsku primenu su na{la ~etiri postupka metalizacije: prskanje oksigasnim plamenom sa naknadnim stapanjem. Ciljevi ma{inske obrade su: 1 Materijal za metalizaciju mo`e da bude u obliku `ice. a ostvaruje dobru vezu sa osnovom ili/i predgrevanjem osnove. 6. Produkti sagorevanja ili komprimovani vazduh vr{e ubrzavanje rastopljenih ~estica praha ili `ice i njihov transport na osnovu.Prah se uvodi u struju gorivog gasa ispred mlaznice koji ga uvla~i u plamen.mlaznica za vazduh.3. Metalizacija prskanjem sa naknadnim stapanjem je dvofazni postupak.1[ema prskanja pi{toljem sa gorivim gasom iz `ice. Usled velike kineti~ke energije i povi{ene temperature ~estice prevlake pri udaru u osnovni materijal obrazuju me|uatomske veze sa osnovom i me|usobno.0 mm pri ~emu se u jednom prolazu nanese sloj debljine 0. Prah se mo`e unositi na tri na~ina: 1-komprimovanim vazduhom prah se injektira u plamen kroz sredi{nji otvor mlaznice pi{tolja ili kroz mlaznicu gorionika. 15. obrada abrazivnim sredstvom. Su{tina svih postupaka je ista: materijal koji se nanosi pretvara se u prah.vazdu{ni omota~. odma{}ivanje. Prose~na brzina metalizacije je 3. U drugoj fazi se prevlaka stapa zagrevnim gorionikom ili u pe}i. 4.konus plamena. kao {to su legure aluminijuma i cinka. Osetljivost na pojavu prslina i pojavu odvajanja mo`e se smanjiti nano{enjem me|usloja koji ima mali koeficijent skupljanja.komprimovani vazduh. {ipke ili praha.5÷5. 7.1 sme{a kiseonika i gorivog gasa. .75 mm. Tehnolo{ki proces metalizacije se sastoji iz slede}ih faza: Priprema povr{ine→Maskiranje→Prskanje→Stapanje→Zavr{na obrada Priprema povr{ine.`ica. [ema prskanja pi{toljem sa gorivim gasom data je na Sl.

zagrevaju}i je do stapanja uz pomeranje du` obloge Sl. Vrsta i granulacija materijala za bombardovanje zavise od vrste i tvrdo}e osnove. 50 mm od kraja obloge.12÷0. Stapanje se vr{i tako da se prvo zagreje osnovni materijal. gorionika odgovaraju}om brzinom. Stapanje u pe}ima je pogodno za masovnu proizvodnju obradaka koji imaju nepravilnu spolja{nju povr{inu. prskanja na unutra{ne povr{ine i prskanja debelih slojeva na spolja{njoj povr{ini. Sl.15 15. Stapanje. Maskiranje. Odma{}ivanje se vr{i u odgovaraju}im rastvara~ima.Otvori se zatvaraju ~epovima od grafita ili drveta koji su u nivou povr{ine. a njena minimalna dubina je 0. Temperatura stapanja zavisi od materijala prevlake i kre}e se od 1010÷1120oC.15. Prskanje.2 mm. Pri tome obloga ne sme da promeni oblik ili izgubu neprekidnost. Kod prskanja delova velikog preseka. Stapanje se izvodi odmah posle prskanja sa ciljem da se obloga i osnova dovedu na temperaturu na kojoj }e obloga izvr{iti kva{enje osnove i formiranje hemijsko-metalur{kih veza.15 15. Pri tome se bolji rezultati dobijaju ako se koriste vakuum pe}i ili pe}i sa kontrolisanom ili 1 2 Prskanje treba izvoditi neposredno posle pripreme povr{ine da ne bi do{lo do njene oksidacije i one~i{}avanja. Plamen treba usmeriti na povr{inu pod uglom od 90o tako da spolja{nji konus plamena bude blizu povr{ine.8 mm. jer se smatra da je to najmanja debljina obloge bez gre{ke. Za{titne prevlake se lako uklanjaju ~eli~nom ~etkom. .Jokovi} ZAVARIVANJE 106 • da se obezbedi ravnomerna debljina nanetog sloja na pohabani deo. • da se na spolja{njem uglu formira radijus od najmanje 0. • pove}anje kontaktne povr{ine urezivanjem brazdi koksijalnih sa osom. ali da je ne dodiruje.6÷0. Obrada abrazijom se izvodi bombardovanjem povr{ine zdrobljenim uglastim ~esticama odbeljenog gvo`|a ili ~esticama silicijum-karbida ili aluminijum-oksida. Sl. Prskanje1 se izvodi sa rastojanjem vrha pi{tolja od radne povr{ine od 180÷300 mm i relativnoj brzini pomeranja pi{tolja2 od 9÷15 m/min. ili u pe}i. Najbolji rezultati se posti`u ako pi{tolj stoji a obradak rotira konstantnom brzinom.2 [ema pi{tolja sa gorivim gasom za prskanje praha. Pri stapanju gorionikom treba koristiti vi{eplamenu mlaznicu sa neutralnim plamenom `bunastog oblika. do tamno-crvenog usijanja (najmanje 700oC). sa uglom na dnu od 120o ili narezivanjem navoja sa korakom 0. Zagrevanje do temparature stapanja vr{i se oksiacetilenskim gorionikom Sl. a tek onda se pre|e na oblogu. obradak se predgreva na 200÷260oC.3 [ema prskanja keramike iz {tapa pi{toljem sa gorivim gasom.15. da ne bi stvarali ″senku″ pri prskanju. Delovi povr{ine koji ne treba da se prevuku premazuju se za{titnom prevlakom koja spre~ava stvaranje ~vrste veze izme|u nanetog sloja i osnove.25 mm.8 mm i maksimalnom dubinom od 0. Debljina pojedinih slojeva pri vi{eslojnom prskanju je 0.76 mm.

8.plazma gas. Sl. Metalizacija plazmom.plazma. 6. Za nano{enje vrlo tvrdih prevlaka. Sl. 15. Oprema za 4. Osnovni nedostatak plazma postupka je skuplja oprema nego 15. prevlake su kompaktne sa gustinom koja je ve}a nego kod 1 2 20000÷30000oC Brzina praha pri sudaru sa osnovom je 122÷305 m/sec . Priprema povr{ine. Sl. Prskane i stopljene prevlake. a po potrebi mogu se brusiti silicijum-karbidnim i dijamantskim tocilima ili lepovati pri ~emu se dobija hrapavost povr{ine od 0. Za prskanje plazmom koristi se prah veli~ine zrna 10÷44 µm. Zavr{na obrada. a prevlake tvrdo}e iznad 55 HRC obra|uju se bru{enjem silicijum-karbidnim tocilom tvrdo}e H. Naj~e{}e se izvodi bombardovanjem zakaljenom ~eli~nom sa~mom. Gas za obrazovanje plazme je argon ili me{avina argona i azota. kao i kod oksigasnog postupka metalizacije. I ili J ili dijamantskim tocilom. Zbog relativno velike ~vrsto}e obloge sa osnovom postupak je naj~e{}e jednofazan tj.Jokovi} ZAVARIVANJE 107 redukcionom atmosferom.4. na bazi oksida i karbida. Zbog izuzetno velike brzine ~estica praha. koristi se postupak sa detonacionim pi{toljem. Postupci maskiranja koji se koriste kod oksigasne metalizacije nisu efikasni kod plazma metalizacije. sa kojim ostvaruju mehani~ku vezu pri udaru. Deformacija obratka i zaostali naponi su relativno mali. od plazmatrona za obrazovanje plazme u koju se uvodi prah za nabacivanje. ali bez operacije naknadnog stapanja. 7. Povr{ina osnovnog materijala se predgreva na 950÷1100oC u zavisnosti od vrste praha.voda za hla|enje. samolepljivim ~eli~nim i aluminijumskim folijama ili tankim limovima.38 mm je zadovoljavaju}a. 15. do 730 m/sec. stakla i vatrostalnih materijala na relativno hladne obratke.netopiva kod oksigasnog postupka. ubrzavaju i potiskuju na osnovni materijal. debljina prevlake od 0. pri kome se toplota koncentri{e u povr{inske slojeve. obra|uju se struganjem alatom sa karbidnom o{tricom. Metalizacija detonacionim pi{toljem.15. Gasnom strujom plazme ~estice praha se zagrevaju do topljenja. 5. mada se mogu nanositi i znatno deblje prevlake. Hrapavost povr{ine mo`e da bude manja nego kod oksigasne metalizacije. Tako|e se mo`e koristiti indukciono zagrevanje. a zatim se vr{i prskanje praha pomo}u pi{tolja sa gorivim gasom.izvor jednosmerne metalizaciju plazmom sastoji se struje. Maskiranje se vr{i visokotemperaturnim trakama oja~anim staklenim vlaknima. 1. Zbog relativno visoke temperature plazme1 i velike brzine praha2.prah suspendovan u nose}em gasu. koji se eventualno zagrevaju do 150oC. Tehnolo{ki postupak je isti kao kod prskanja sa naknadnim stapanjem. U ve}ini slu~ajeva. Postoji i varijanta vakuumskog prskanja u vakuumu. Prevlake nanete plazmom se ~esto koriste bez naknadne obrade. Povr{ina se priprema ma{inskom obradom. 15. Prevlaka je porozna ali ve}e gustine nego kod prskanja gorivim gasom bez naknadnog stapanja.3. Sl. odma{}ivanjem i abrazijom. Za prskanje keramike iz {tapa koriste se pi{tolji sa gorivim gasom ~ija je {ema data na Sl. koje su otporne na habanje.13÷0. Oprema. nego pe}i sa oksidacionom atmosferom. keramike.05 µm rms. Naprskani sloj se topi i mehani~ki i difuzijom vezuje za osnovni materijal. nije potrebno naknadno stapanje. Metalizacija oksigasnim plamenom sa istovremenim stapanjem. postupak se koristi za nano{enje metala.elektri~ni luk.8 µm rms. ~ija je tvrdo}a ispod 55 HRC. vodom hla|ena elektroda.4. Pri tome se dobija prevlaka ~ija je ~vrsto}a veze do 6900 kPa i ve}a je nego kod obloga dobijenih prskanjem gorivim gasom bez naknadnog stapanja. 3. gde su ure|aj za obazovanje plazme i obradak sme{teni u vakuum komoru /64/.2.telo plazmatrona.15.4 [ematski prikaz metalizacije pomo}u plazme. Zavr{na obrada. Materijal za prskanje. ali treba da je ve}a od 3. 2. Maskiranje.

008 mm posle zavr{ne obrade. veza sa osnovom je mehani~ka i vrlo ~vrsta.6 [ema mlaznice za prskanje metala iz `ice plamena. Sl.5. ona se mo`e obra|ivati abrazijom radi pove}anja hrapavosti.dovod kiseonika. Sl. Istovremeno se prah zagreva do temperature koja je blizu ta~ke topljenja. Postupak se koristi za na{pricavanje te{kotopivih metala (molibden. brusiti ili lepovati. te{ko}e pri rukovanju pi{toljem za prskanje zbog relativno velike buke.15. 15.Jokovi} ZAVARIVANJE 108 drugih postupaka.4 µm rms i ~esto nije potrebna zavr{na obrada.varnica. Zbog vi{e temperature elektri~nog luka (oko 5200oC) u odnosu na temperaturu oksiacetilenskog Sl. Materijali za metalizaciju su na bazi ~istih metala. Uobi~ajena debljina prevlake je manja od 0. Zavr{na obrada. 5.dovod acetile. Du`ina cevi je oko 1000 mm a unutra{nji pre~nik je oko 25 mm. titan) a izvodi se pi{toljem prema Sl. koji o~isti cev i pripremi je za slede}e punjenje. nisu efikasni.04 mm a za mnoge potrebe manja od 0. u cev se uvodi odre|ena koli~ina azota pod pritiskom. Prema zahtevima kvaliteta povr{ine i tvrdo}e obloge. 3.prevlaka. oksida. 2. 4. Maskiranje se vr{i tankim limom.05 µm rms. Materijal mora biti u obliku praha. pri ~emu se posti`e hrapavost od 0. Ma{inska obrada i abrazija nisu uvek neophodne. Sl. Priprema povr{ine se sastoji iz ma{inske obrade.prah suspendovan u azotu. 15. Osnovni nedostaci postupka su veliko zra~enje luka.5 [ematski prikaz metalizacije pomo}u detonacionog pi{tolja. vezivanje naprskanih ~estica elektri~nim lukom je bolje i posti`e se ~vrsto}a vezivanja od oko 80 N/mm2. Kapacitet postupka je 20 kg/h. Priprema povr{ine. me{avina kiseonika i aceti1.15. karbida. Osnovni deo ure|aja za metalizaciju ili detonacionog pi{tolja je vodom hla|ena cev za ispaljivanje praha.6. Maskiranje. . zbog velike kineti~ke energije ~estica praha. Prskanje elektri~nim lukom. Oprema.osnovni materijal. Ciklus se ponavlja vi{e puta u sekundi. Sme{a gasova se zapali na. U cev se uvodi odre|ena koli~ina praha (punjenje) i 15. kompozita ili mehani~ka sme{a dve ili vi{e komponenti.2÷6. po{to drugi postupci. Materijal za metalizaciju. volfram. a detonacioni talas ubrzava prah u cevi i ispaljuje ga prema osnovnom materijalu. Povr{inska hrapavost detonacionih prevlaka je u granicama 3. pove}ana oksidacija i gubici metala zbog visoke temperature i njene nepouzdane regulacije.lena. odma{}ivanja i abrazije. legura. Posle ispaljivanja punjenja praha. 6.15.

s=2÷4 mm.16.2. α=60÷70o.1 ″I″ {avovi {avovi 16.16. Sl.2. b. Sl. pri ~emu je s=2÷8 mm.op{ti slu~aj su~eonog spoja. Sl. Au= s d+0. vanje korena {ava. β 1=10÷15o. a. c. Sl. sa jednim zavarom pri s=0÷0.a.75b c ≈1.1 Su~eoni i ugaoni spojevi sa ″I″ {avom. Gasno zavarivanje: Obratci debljine do 6 mm pri s=0÷0. h=1÷3 mm.5d. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala u spoj sa ″I″ {avom.16.ugaoni spojevi. h=1÷3 mm.1.5d. e i f.1-a.16. Obratci debljine 3÷8 mm kod kojih je nali~je {ava nepristupa~no za `ljebljenje i izvo|enje pokrivnog korenog zavara. • za nesimetri~ne `ljebove α=50÷55o. Sl. h=0÷3 mm.16. • za zavarivanje iznad glave Sl.1d. 16. Elektrolu~no zavarivanje se izvodi na obratcima debljine do 16 mm na `ljebu ~ije su mere: • za simetri~ne `ljebove α=50÷70o. ili ugaonom spoju.075 s d pri ~emu je: b ≈ s. d. Kada se zahteva potpuno provarispoj. b i c. e i f.Jokovi} ZAVARIVANJE 109 16. PRILOG A: ZAVARENI SPOJEVI OSTVARENI TOPLJENJEM NA ^ELIKU 16. Sl.2 Spojevi sa ″V″ {avom ″V″ {avovi se izvode na prethodno pripremljenim ″V″ `ljebovima za zavarivanje obradaka u su~eonom spoju.1 Su~eoni i ugaoni spoj sa ″I″ {avom Su~eoni spoj sa ″I″ {avom se izvodi elektrolu~nim i gasnim zavarivanjem. Izuzetno se mogu zavarivati obratci debljine do 8 mm ako se zavarivanje izvodi u vertikalnom polo`aju istovremeno sa obe strane. bez pokrivnog korenog zavara je: (16. Gasno zavarivanje se izvodi na obratcima debljine do 12 mm sa merama `ljeba: α=50÷70o. Spojevi izlo`eni dinami~kim optere}enjima posle izvo|enja se `ljebe i izvodi se pokrovni koreni zavar.16. Sl.16. s=2÷4 mm. s=0÷4 Sl.16.1-c.1) 16. Elektrolu~no zavarivanje: Obratci debljine d=1÷4 mm zavaruju se sa jedne strane. a zahtevaju dobro provarivanje.nesimetri~an `ljeb za horizontalno-vertikalni mm.16. koren se posle .2 Spojevi izvedeni na ″V″ `ljebu. c ≤ 0.1-b. s=2÷4 mm.d.su~eoni spoj sa podlo`nom trakom. zavaruju se kori{}enjem podlo`ne trake od istog materijala ili od bakra. h=1÷3 mm.

c ≤ 0.1a kod ugaonih spojeva. bez pokrivnog korenog zavara je: 3.1d kod su~eonih i c ≤ 0. iznad glave i horizontalno-vertikalnom polo`aju: α=45o. s≥7 mm.16. s=5 mm.16.3 Spojevi sa ″θV″ {avom.16.2 -b i d: pri ~emu je c ≤ 2 mm tj. izvodi se {av sa podlo`nom trakom na `ljebu ~ije su mere.5α)] Au=0.16.ugaoni spoj.16.5(d-h)2tgα+0.a. α=20o i s ≥12 mm.4) 16.3 Spojevi sa ″θ V″ {avom Spojevi sa ″θ V″ {avom se izvode na prethodno pripremljenom ″θ V″ `ljebu elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine do 15 mm. α=30o i s ≥ 9 mm. Au=(d-h)2tg(0.3-d. Mere `ljeba su: α=50÷55o.16.75c[s+(d-h)(tgβ 1+tgβ2) a za {avove prema Sl. Sl. Sl.5α)+d s+1. • zavarivanje u vertikalnom polo`aju: α=50o i s ≥ 5 mm. • zavarivanje u vertikalnom. na~ina zavarivanja i ugla zako{enja γ.2) (16.2. Sl. c. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za spojeve prema Sl.su~eoni spoj u horizontalno-vertikalnom polo`aju. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za ″V″ {avove prema Sl. g.16.5c[s+2(d-h)tg(0. Kod visoko optere}enih spojeva koren se `ljebi i izvodi se pokrivni koreni zavar.″T″ spoj. e i f je: . ( 3.5(d-h)2(tgβ 1+tgβ 2)+d s+0.2-c i sa slede}im merama `ljebova: • zavarivanje u polo`enom polo`aju: α=40o i s ≥ 5 mm. Au=0.75[(d-h)tgα+s]c+s d a za spojeve prema Sl.3. • zavarivanje iznad glave: α=40÷50o i s=3÷5 mm. spoj se izvodi sa podlo`nom trakom. ″θ V″ {av je naro~ito je pogodan za izvo|enje su~eonih i ″T″ spojeva u horizontalno-vertikalnom polo`aju. • zavarivanje u horizontalno-vertikalnom polo`aju: sa jednim korenim varkom α=40÷50o i s=3÷5 mm. b ≈ s+d(tgβ 1+tgβ 2) 16. s=0÷3 mm u zavisnosti od debljine.16. sa dva korena varka α=40o i s ≈7 mm. e i f.16 16. d.a. b. Ako nali~je {ava nije pristupa~no za `ljebljenje i izvo|enje korenog pokrivnog zavara. Ukoliko nali~je {ava nije pristupa~no. c.su~eoni spoj sa podlo`nom trakom. s ≥ 5 mm.3.3-g: • zavarivanje u polo`enom polo`aju: α=35o. b. h=1÷2 mm.16. • za vi{eprolazne zavare: α=45o. e i f. Sl.3) 16. pa se izvede koreni pokrivni zavar sa nali~ja.Jokovi} ZAVARIVANJE 110 zavarivanja sa lica iz`ljebi do dela koji nema gre{aka. a. c i g je: (16. Sl..16.

β1=10÷15o. dok se nepravilan simetri~an `ljeb koristi u slede}im slu~ajevima: • kada se zavarivanje sa jedne strane mora izvr{iti u polo`aju iznad glave i u tom slu~aju se pli}a strana zavaruje u polo`aju iznad glave. odnosno elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine preko 40 mm na specijalnom `ljebu sa dva varka. (16.25(d-h)2[tg(α-β)+tgβ]+1. Sl.16.16. h=0÷3 mm.5) 16.Jokovi} ZAVARIVANJE 111 (16. Sl.5. Sl.5c (d-h)[tg(α-β)+tgβ+s]+s d za simetri~an nepravilan `ljeb. Uobi~ajeno je da se koristi pravilan ″K″ `ljeb.4-c: α=50÷55o. d. s=2÷4 mm pravilan simetri~an `ljeb. Au=(d-h)2tg(0.4-d: α=0÷15o.16.4-a je: • • • • • (16.16.nepravilan simetri~an.5α)+s]+d s Au=(h12+h22)tg(0.5c d tg(0.5c[(d-h)tg(0. Sl. a nepravilan `ljeb se koristi u slu~aju: . Sl. ugaonim i ″T″ spojevima elektrolu~nim zavarivanjem.5α)+2s]+s d Au= 0. 16. nepravilan simetri~an `ljeb za el. • kada je potrebno olak{ati `ljebljenje korenog zavara i tada se prvo zavaruje dublja strana `ljeba. • kada se `eli uno{enje iste koli~ine metala u toku zavarivanja sa obe strane `ljeba u slu~aju kada se vr{i `ljebljenje korenog zavara. da bi se postigla ve}a dubina uvarivanja i da bi se zavarivanjem sa obe strane smanjile ugaone deformacije.16. odnosno c ≤ 0. asimetri~an `ljeb.4-c je: pri ~emu je c ≤ 0.16.75c[2(h1+h2)tg(0.16.1d ≤ 2 mm.16.4-a: α=50÷70o.6) 16. nepravilan i plitak.5α)]+1. Sl.asimetri~an. Povr{ina popre~nog preseka unetog matrijala za simetri~an `ljeb.5α)+d s+1. ″K″ {av se naj~e{}e upotrebljava u ugaonim i ″T″ spojevima za obratke debljine preko 15 mm jer omogu}ava ostvarivanje potpunog uvara i smanjivanje ugaonih deformacija.4 Spojevi sa ″X″ {avom ″X″ {av se primenjuje umesto ″V″ {ava u su~eonim spojevima. Sl.5α)+s d/[cos(0. Spojevi se izvode na ″X″ `ljebu ga000snim zavarivanjem na obratcima debljine preko 10 mm i elektrolu~nim zavarivanjem na obratcima debljine 15÷40 mm.16. Uobi~ajeno je da se koristi pravilan simetri~an `ljeb. Sl.5α) gde je c ≤ 0. (16. h=1÷3 mm.4-b: α=50÷70o. s=2÷4 mm.4-b je: a za asimetri~an `ljeb.1a ≤ 2 mm.4-d. s=2÷4 mm. h=0÷3 mm. s=2÷4 mm.16. Sl. h=0÷3mm. Au≈ d2tg(0.1d ≤ 2 mm. Sl.pravilan simetri~an. 16. Sl. h i v.8) 16. a.4 Su~eoni spoj sa ″X ″ {avom.7) 16. b.16. Preporu~ene mere `ljeba za ″X″ {av za elektrolu~no zavarivanje su: gasno zavarivanje u vertikalnom polo`aju sa dva zavariva~a: α=50÷70o. c. Pri tome `ljeb mo`e da bude pravilan.lu~no zavarivanje.sa dva varka. U su~eonim spojevima se upotrebljava za obratke debljine iznad 15 mm pri zavarivanju u horizontalno-vertikalnom polo`aju.5 Spojevi sa ″K″ {avom ″K″ {av se izvodi na ″K″ `ljebu u su~eonim.5α)+0. `ljeb sa varcima za obratke deblje od 40 mm.u funkciji od debljine d.

h ≈3 mm.u funkciji od namene {ava.16.pravilan `ljeb u ″T″ spoju. s=0÷3 mm. Preporu~ene mere ″K″ `ljebova su: • za pravilan `ljeb: α=50÷55o.5α)/180+r2tg(0.16. 16. • kada je potrebno olak{ati `ljebljenje korenog zavara i tada se prvo zavaruje dublja strana `ljeba. Plitki ″K″ `ljeb se ne preporu~uje za op{tu upotrebu zbog ote`anog zavarivanja. • kada se `eli uno{enje iste koli~ine metala u toku zavarivanja sa obe strane `ljeba u slu~aju kada se vr{i `ljebljenje korenog zavara.5d tgα) 16. odnosno c ≤ 0. za nepravilan `ljeb.5(d-h)tgα] 16.16. deformacije konstrukcije.5α)+(d-h-r)2tg(0. Sl.5α)] .5-b.1d ≤ 2 mm. Sl.5.u ugaonom spoju.1d ≤ 2 mm.16.6÷0.12) Jednostruki ″U″ {av se koristi u su~eonim i ugaonim spojevima umesto ″V″ {ava za obratke debljine iznad 16 mm u slu~ajevima kada je te{ko zavarivati sa obe strane. je: (16.5-d.nepravilan `ljeb u ugaonom spoju. h=0 mm. s=2÷4 mm. h. Sl.5d2 tgα+d s+1.Jokovi} ZAVARIVANJE 112 kada se zavarivanje sa jedne strane mora izvr{iti u polo`aju iznad glave i u tom slu~aju se pli}a strana zavaruje u polo`aju iznad glave.16. a. s=2÷4 mm.6 Jednostruki ″U″ {avovi.16.11) Nadvi{enje {ava je: c ≤ 0.6 16.5α)+ +s d+0.5α)+2(d-h-r)tg(0. c. Sl.12) 16. R=3÷5 mm.16. Sl.6. nemogu}nosti da se utvrdi stepen uvarivanja i zbog pove}ane mogu}nosti pojave pukotina u korenom zavaru. • za nepravilan `ljeb: α=50÷55o. Sl.a i c je: • (16.5 Spojevi sa ″K″ {avom.16.10) Au=h12 tgα+h22 tgα+0.10) a za pravilan plitki `ljeb. b. b i c. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan `ljeb. h=0 mm.1 Jednostruki ″U″ {av Spojevi sa ″U″ {avom Sl.pravilan `ljeb u su~eonom spoju.6: α=10÷15o.11) Au=0. Nadvi{enje {ava c ≤ 0.75c(2s+h1 tgα+h2 tgα)+s d 16.5(d-h)2tgα+(d-h)s+1.5c[s+0.75)d.u su~eonom. d. kada se `eli u{teda na dodatnom materijalu i kada se `ele smanjiti Au=r2 π(90-0. h1=(0.75c[s+2r/cos(0.5α)+2r(d-h-r)/cos(0.plitak pravilan `ljeb u ″T″ spoju.5c(s+0.1a ≤ 2 mm. je: (16.9) Au=0. Sl. Mere `ljeba. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16. • za plitki `ljeb: α=45÷55o. a.

5(d-h-2r)( tgβ 1+tgβ 2)] Za pravilan asimetri~an `ljeb.5α) 16.5α)+tg(0.16) Au= r2π(90-0. • nesimetri~an pravilan: α=10÷15o.su~eoni spoj na dvostrukom plitkom ″U″ `ljebu.14) 16. Sl.5α)] pri ~emu je: c ≤ 0.5α)+(d-h-r)2tg(0.16.17) Au=r2π[(90-0. povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16.su~eoni spoj na pravilnom simetri~nom dvostrukom ″U″ `ljebu.7-c je: (16.5α)/180+r2tg(0.7. Nepravilan simetri~an `ljeb. pri ~emu se manji ugao β 1 nalazi na donjoj strani. Njegova primena smanjuje ugaone deformacije i obezbe|uje dobar provar.5α)/90+2r2tg(0.5c[s+2r/cos(0.7-a se koristi ako se obe strane zavaruju u vertikalnom ili polo`enom polo`aju. Sl.5α)+2(d-h-r)tg(0.1d odnosno c ≤ 2 mm.25(d-h-2r)2(tgβ1+tgβ 2)+d s+ +r(d-h-2r)(1/cosβ 1+1/cos/β2)+1.16.5α)] 16.5c[s+2r/cos(0. r=3÷5 mm.7-b.16.su~eoni spoj na pravilnom asimetri~nom ″U″ `ljebu.1 Jednostrani ″J″ {avovi Spojevi sa ″J″ {avom Jednostrani ″J″ {av se primenjuje za zavarivanje obradaka debljine 20÷40 mm kada je nemogu}e . • nepravilan simetri~an: α=10÷15o. s=0÷3 mm. Au=r2 π(90-0.6. Sl. r=3÷5 mm.5α)/90]+2r2tg(0.5α)+0. s=0÷3 mm. β 1=5÷10o.5α)/90+2r2tg(0.13 16. Pravilan asimetri~an `ljeb. a.5α)+(d-h-2r)tg(0.5α)+ +1.16.16.15) Za nepravilan simetri~an `ljeb.2 Dvostruki ″U″ {av Dvostruki ″U″ {av se koristi za elektrolu~no izvo|enje su~eonih spojeva na obratcima debljine iznad 40 mm.16) +2r(h2-2r)/cos(0.7 16.7-d.su~eoni spoj na nepravilnom simetri~nom `ljebu. s=0÷3 mm. Pravilan simetri~an `ljeb. d.7-a.5α) + +s(d-h)+0.5α)+s d+2r(d-h-2r)/cos(0. h ≈ 3 mm. Sl.7 Spojevi sa dvostrukim ″U″ {avom. Sl. h1 ≈ 0. Mere `ljebova su: • pravilan simetri~an: α=10÷15o.16.5(d-h-2r)2tg(0.5α)+s d+2r(h1-2r)/cos(0. r=3÷5 mm.5α)+(h1-r)2tg(0.5α)] Au=r2π(180-β 1-β 2)/180+r2(tgβ 1+tgβ 2)+0.5α)+0. b. je: (16.5α)+s(d-h)+2r(d-h-2r)/cos(0.15) 16.5c{s+[2r/cos(0. Sl.5α)+ +1.17) 16.5c[s+r/cosβ 1+r/cosβ2+0. 16.7-c se koristi ako se jedna strana (pli}a) zavaruje iznad glave. se koristi pri zavarivanju u horizontalno-vertikalnom polo`aju. h ≈ 3 mm.66d.7-b. Sl.75c[s+2r/cos(0.5(d-h-2r)2tg(0.Jokovi} ZAVARIVANJE 113 a kod plitkog `ljeba je: (16.5α)+(h2-r)2tg(0.5α)(h1+h2-2r)] Za dvostruki plitki `ljeb. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan simetri~an `ljeb.14) Au=r2π(90-0. Sl. Sl. c.5α)+2r(d-h-r)/cos(0.5α)+1.16.16. je: (16.5α)]+(d-h-2r)tg(0.16.

Sl. ugaonih i T.5(d-h-2r)tgα] Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za dvostruki nepravilan ″J″ {av. Sl.7.16. 16. 16.spojeva na obratcima debljim od 40 mm.20) 16. 16.8 ″J″ {av.pravilan.5(d-h-r)2tgα+r(d-h-r)/cosα+(d-h) s+ +0. a. 16.1a ≤ 2 mm.plitak. Sl. d. Sl.16. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za pravilan dvostruki {av. je: 1 Pri zavarivanju sa dve strane koreni zavar iz`ljebiti i zavariti sa druge strane.19) 16. a povr{ina preseka unetog materijala je: (16. b. c.20) Au=r2π(90-α)/180+r2tgα+0. 16.75c[s+r/cosα+(d-h-r)tgα] Plitki `ljeb za jednostruki ″J″ {av se koristi kada je dozvoljeno da visina {ava bude manja od debljine obratka.2 Dvostruki ″J″ {avovi Dvostruki ″J″ {avovi se koriste za elektrolu~no zavarivanje elektrodama normalne prodornosti su~eonih. c. h ≈3 mm. je: (16.nepravilan. 16.9 Dvostruki ″J″ {avovi.19) Au=r2π(90-α)/360+0. . a potrebno je da visina {ava bude jednaka debljini obratka. odnosno c ≤ 0. Preporu~ene mere `ljeba su: α=15÷25o. Nepravilan dvostruki ″J″ {av.9-a.5r2tgα+0. r=6÷10 mm.5c[s+r/cosα+0. s=0÷3 mm. Preporu~ene mere `ljeba su: α=20o.Jokovi} ZAVARIVANJE 114 zavarivanje sa obe strane1 i to prvenstveno za su~eone.9-b. Sl.8. dok je za ostale polo`aje zavarivanja pogodniji dvostruki ″U″ {av.18) 16. preporu~uje se za zavarivanje sa obe strane u polo`enom.u T. preporu~uje se ako se jedna strana zavaruje u polo`enom polo`aju a druga. ugaone i T.spojeve koji se izvode u horizontalno-vertikalnom polo`aju.u ugaonom spoju. h ≈ 3 mm. u polo`aju iznad glave.25(d-h-2r)2tgα+r(d-h-2r)/cosα+d s+ +1.plitki ″J″ {av.u su~eonom spoju. r=6÷10 mm. spojevima ovaj {av se koristi uglavnom za zavarivanje u horizontalno-vertikalnom polo`aju. pli}a.18) Au=r2π(90-α)/360+0. Sl. Sl.5r2tgα+0. U su~eonim Sl.9-b.5(d-h-r)2tgα+r(d-h-r)/cosα+d s+ +0.1d ≤ 2 mm.16.16. Pravilan dvostruki ″J″ {av. Preporu~ene mere `ljeba za dvostrani ″J″ {av su: α=15÷25o. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala je: (16.spoju i udvojenom spoju. Primenjuje se u ugaonom.spoju. r=6÷10 mm.8-d.9-a.75c[s+r/cosα+(d-h-r)tgα] U oba slu~aja je c ≤ 0. Sl. a. vertikalnom ili horizontalno-vertikalnom polo`aju. Sl. 16. T. s=0÷3 mm. b.

primenjuje se u T. Za obratke debljine 6÷12 mm je : Ak.9-c.9-c.5c[2s+2r/cosα+tgα(h1+h2-2r)] pri ~emu je c ≤ 0. 16.25(d-h-2r)2tgα+r(d-h-2r)/cosα+(d-h) s+ +1. R=6÷10 mm.5tgα[(h2-r)2+(h1-r)2]+r(h1+h2-2r)/cosα+d s+ +1.u funkciji od debljine obratka. Ak.1d ≤ 2 mm. s=0÷3 mm. kada visina {ava mo`e biti manja od debljine obratka. 6.10. je: 16. Zavisnost ukupne povr{ine popre~nog preseka {ava (navarenog metala) kod T. odnosno c ≤ 0. p=(0. p=(0.Jokovi} ZAVARIVANJE 115 (16. Sl. Sl.11. 16. katete {ava k i vrste {ava.10÷0.4)Au.22) ( 16. 6. p=(0. Sl. namene {ava i na~ina zavarivanja.5c[s+r/cosα+0. Sl.21) Au=r2π(90-α)/180+r2tgα+0. Povr{ina popre~nog preseka unetog materijala za dvostruki plitki ″J″ {av.10. .25)Au.1a ≤ 2 mm. Ovde je Au. p. koji se izvodi posle `ljebljenja korenog zavara. Komentar: Povr{ina popre~nog preseka pokrivnog korenog zavara.1 i Tab. Preporu~ene mere `ljeba su: α=15÷25o.22) Au=r2π(90-α)/180+r2tgα+0.spojeva u funkciji debljine osnovnog materijala d. 16.spojevima kada nije neophodno potpuno provarivanje tj.1a ≤ 2 mm. Dvostruki plitki ″J″ {av.8 Pribli`ne povr{ine popre~nih preseka nekih {avova 16. Za izvo|enje ovog {ava koriste se elektrode normalne ili povi{ene prodornosti.21) 16.15÷0. h. Za obratke debljine 14÷16 mm je: Ak.povr{ina popre~nog preseka {ava. 16.5(d-h-2r)tgα] pri ~emu je c ≤ 0. Za približan i brz proračun potrošnje elektroda pri REL zavarivanju koriste se podaci iz Tab.15)Au. Zavisnost ukupne povr{ine popre~nog preseka navarenog materijala u funkciji od debljine osnovnog materijala d i vrste {ava 16. 16.2.3÷0. zavisi od na~ina i dubine `ljebljenja i mo`e znatno varirati. a za obratke debljine 16÷18 mm je: Ak.

Ugao otvora `ljeba je 60o.5 77.25 Ostali zavari: 4 Koreni zavar: 3.Jokovi} ZAVARIVANJE 116 16. Tab.1 Primedba 1.5 1.1 1.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Koreni zavar: 4 Ostali zavari: 5 ili 6 Povr{ina popre~nog preseka `ljeba. Debljina osnovnog materijala.1 Težina zavara izvedenog REL postupkom na V.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.5 1.0 1.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3. Minimalna te`ina naknadno izvedenog korenog zavara (posle `ljebljenja) jednaka je te`ini korenog zavara.žljebu. Te`ina zavara izvedenih na X-`ljebu jednaka je dvostrukoj te`ini zavara na V-`ljebu na polovini debljine osnovnog materijala za X-`ljeb.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.0 7.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.0 10.2 14.5 1.5 92 108 123 142 161 180 201 223 246 271 Te`ina zavara. Primedba 2. .2 11.0 1.2 1.2 13. .4 1. 27 39 49 60. mm. mm2.25 Ostali zavari: 4 Koreni zavar: 3.0 8. N/m.2 20. mm 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Razmak u korenu `ljeba.0 1.0 4. 1 1.5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 Pre~nik elektrode.25 Ostali zavari: 4 ili 5 Koreni zavar: 3.2 1.2 1. mm. 16. 1.0 1.0 1.2 17.0 1.0 2.0 2.0 1.0 3.1 1.0 6.7 1.2 18. Koreni zavar: 3.

2 34.2 1.1 2.6 3.4 3.8 13.6 27.4 32.6 12.4 26.3 3.0 450 0.6 26.7 4.8 12.4 0.0 40.0 52.3 107 160 214 267 320 374 427 480 534 4.8 72.7 45.6 0.5 105 112 118 125 131 262 394 460 525 788 920 1050 1180 1310 2.0 3.4 6.0 60.2 6.6 19.0 42.7 33.3 2.0 1.8 5.2 70.0 98.1 61.5 7.2 1.3 7.8 2.3 11.7 14.2 21.5 0.5 10.6 4.5 5.7 11. 16.1 9.7 2.6 26.7 0.9 1.6 4.5 0.9 1.9 1.4 18.4 40.4 6.5 250 1.0 13.5 11.6 2.3 51.8 2.6 0.8 20.4 95.0 30.6 3.0 102 113 123 133 143 153 164 174 184 194 204 409 613 818 1020 1230 1430 1640 1840 2040 2.4 28.8 5.7 108 134 161 188 215 242 269 5.5 2.0 100.1 8.7 3. N/mm2.1 10.7 0.6 36.2 59.7 21.5 1.0 3.3 0.5 35.9 81.9 24. Tab.0 4.3 7.2 14.3 58. mm 350 0.Jokovi} ZAVARIVANJE 117 16.6 15.2 32.5 81.5 10.0 70.8 24.2 10.2 7.9 9.0 450 0.6 59.4 48.0 450 0.8 1.3 16.3 107 119 450 0.5 18.8 92.7 53.8 63.1 17.8 2.5 7.4 1.3 17.8 1.0 1.8 80.9 90.1 1.2 2.1 12.9 9.8 0.0 2.4 181 271 362 452 543 633 723 814 904 Pre~nik elektrode.1 15.8 85.9 1.5 30.0 6.2 Potrošnja (broj) elektroda u funkciji te`ine zavara i veli~ine elektrode pri iskori{}enju elektrode od 90%.2 25.25 Dužina elektrode.7 13.2 30.4 0.5 83.8 35.1 10.1 6.7 8.6 1.5 22.0 20.0 31.0 12.6 38.9 13.3 67.8 85.7 103 120 137 154 172 6.5 8.4 0.7 8.4 14.1 9.5 9.0 8.5 2.1 1.2 0.3 6.5 0.0 10.9 5.6 2.2 0.0 80.2 12.7 8.5 1.3 0.6 40.2 49.3 16.4 26.7 0.9 2.5 0.6 72.8 16. Prema 2 250 2 4.3 11.2 4.7 40.7 37.2 78.0 Te`ina zavara.1 0.4 40.2 16.7 54.0 9.1 0.5 71.4 1.0 7.8 3.3 14.7 3.2 8.3 0.0 6.4 10.4 4.4 30.4 6.7 47.7 4. Tab.1 65.1 22.4 10.7 4.4 85.4 2.0 50.4 2. 16.5 350 0.6 9.5 4.9 53.8 10.9 3.0 18.1 1.0 8.4 92.1 22.2 3.3 18.1 19.4 20.4 106 141 176 211 246 282 317 352 .5 5.1 31.7 81.5 35.4 16.4 24.0 50.5 68.1 2.2 0.1 0.5 3.3 8.3 122 162 203 244 285 325 366 407 350 0.3 5.4 28.5 6.0 1.3 22.0 90.2 10.4 5.0 5.1 8.3 1.4 0.0 34.2 1.2 34.3 8.0 26.3 71.0 6.8 39.2 12.9 7.3 20.7 29.5 18.4 24.3 36.3 4.2 3.9 23. mm 3.1 1.6 7.0 2.2 76.4 46.3 14.8 17.9 51.4 21.1 13.0 5.1 6.7 1.7 54.

4 • Kriterijumi prihvatljivosti gre{aka u zavarenim spojevima prema JUS ISO 5817. 17. Provera se obavlja osnovnog materijala. dodatni i pomo}ni materijali Priprema elemenata za zavarivanje Tehnologija zavarivanja Stru~na osposobljenost zavariva~a Radni uslovi i polo`aji za izvo|enje zavarenog spoja Uslovi za izradu Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva Obrada lica i korena {ava . postupkom a za one polo`aje i postupke koji se zavarivanja i podru~jem debljine javljaju u konstrukciji. Zavareni spojevi se mogu izvoditi samo u radnom prostoru koji je za{ti}en od padavina. -sa povr{ine reza uklanjaju sve gre{ke koje uti~u na kvalitet spoja. postupcima glodanjem. • Koren zavara mora biti izveden tako da budu zadovoljeni kriterijumi prihvatljivosti utvr|eni u JUS ISO 5817. niske temperature itd. Zavareni spojevi se moraju izvoditi u najpovoljnijem polo`aju zavarivanja. vetra. Provera stru~ne osposobljenosti zavari. 17. • Postupci kontrole kvaliteta moraju pojedina~no i/ili u kombinaciji da omogu}e potpuni uvid u kvalitet zavarenog spoja.Provera stru~ne osposobljenosti va~a prema standardu JUS EN 287-1 zavariva~a za zavarivanje osnovnog mora biti izvr{ena sa odre|enim materijala iste grupe kvaliteta i debljine osnovnim i dodatnim materijalom. TEHNI^KI PRILOG B: TEHNI^KI USLOVI ZA ZAVARENE SPOJEVE IZVEDENE TOPLJENJEM NA ^ELIKU Nivo kvaliteta zavarenih spojeva B C D Sve vrste zavarenih spojeva sa provarom korena i sa provarom Sve vrste zavarenih spojeva preseka • Zavareni spojevi moraju biti izvedeni sa ispitanim osnovnim. prema standardu JUS EN 287-1. Metalne za{titne prevlake i za{titni premazi (boje) moraju se pre zavarivanja ukloniti ako uti~u na kvalitet spoja. dodatnim i pomo}nim materijalom i sa dokazima o njihovom kvalitetu • Dodatni materijal mora biti pogodan za one polo`je zavarivanja za koje se primenjuje • Rezanje makazama osnovnog • Rezanje i obrada stranica `ljeba se materijala samo do 25 mm. • Pripojni zavari smeju se uklju~iti u {av ako su ispunjeni uslovi iz Tab. obavljaju se mehani~kim ili termi~kim • Obrada stranica `ljeba struganjem. 17. 2 i 3. • Postavljanje elemenata u polo`aj za zavarivanje obavlja se u alatima i ure|ajima bez pripojnih zavara ili sa pripojnim zavarima koji se u toku zavarivanja moraju odstraniti mehani~kim postupcima `ljebljenja. • Po~etak i zavr{etak {ava moraju biti bez gre{aka. Tab. 17. 17. • Termi~o rezanje i obrada stranica su dozvoljeni samo ako se: -vo|enje gorionika vr{i mehanizovano.3. • Ru~no rezanje i obrada stranica gorionikom uz dodatnu obradu povr{ine • Povr{ine elemenata u zoni spajanja moraju biti suve i ~iste (metalno svetle). sa odgovaraju}im dodatnim materijalom. polo`ajem zavarivanja.2 Mora biti proverena prema JUS EN 288-1. • @ljebovi moraju biti izvedeni tako da zadovolje uslove iz Tab. • Povr{ine u blizini {ava ne smeju se o{tetiti elektri~nim lukom ili na drugi na~in.1 Tehni~ki uslovi za zavarene spojeve zavisno od nivoa kvaliteta Uslovi Vrste zavarenih spojeva Osnovni. Prema zahtevima konstrukcione dokumentacije. bru{enjem i sl.Jokovi} ZAVARIVANJE 118 17. • Vrste i obim kontrole bez razaranja za zavarene spojeve svih vrsta date su u Tab.

1T emax=2 mm e≤0. 17.3 Uslovi za uklju~ivanje pripojnih zavara u {av.magnetna kontrola.5T emax=2 mm T/10 max 1 mm - VK e≤0.35 preklopnim spojevima.1T emax=2 mm e≤0.15T emax=5 mm e≤0.2÷0. Tab. 17.penetrantska kontrola. PK.2T emax=5 mm e≤0.debljina obratka.5T emax=4 mm T/5 max 3 mm - Zazori izme|u elemenata u ugaonim i ukrsnim spojevima Zazor izme|u elemenata u max 1 0÷3 0.2 Uslovi u odnosu na `ljebove za zavarivanje Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva Minimalni zahtevi za kontrolu kvaliteta stranica `ljeba dobijenih termi~kim postupcima rezanja Smaknu}e elemenata iste debljine Obostrani zavar Jednostrani zavar Zavar na cevima B (S) su~eoni ugaoni iukrsni C (I) su~eoni su~eoni ukrsni ostali MK ili PK izuzev za niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 25 mm i nelegirane niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 50 mm e≤0. mm VK.1T emax=3 mm e≤0. Tab. MK. Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva Pripoje su izveli zavariva~i proverene stru~ne sposobnosti za odre|eni nivo kvaliteta Postupak i parametri za zavarivanje pripoja odgovaraju tehnolo{kom postupku Proveren dodatni i pomo}ni materijal Predgrevanje. ukoliko se zahteva za zavarivanje {ava Ostali tehnolo{ki uslovi kao za zavarivanje {ava Krajevi pripoja su obra|eni radi izvo|enja nastavka {ava Kontrola pripoja su~eoni B (S) ugaoni iukrsni C (I) ugaoni su~eoni ukrsni ostali Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Obavezno Preporu~eno Preporu~eno Preporu~eno D (II) ugaoni su~eoni ukrsni ostali Preporu~eno Preporu~eno .Jokovi} ZAVARIVANJE 119 17.15T emax=4 mm e≤0.vizuelna kontrola. T.5 T emax=3 mm T/8 max 3 mm D (II) su~eoni su~eoni ukrsni ostali - MK ili PK izuzev za niskougljeni~ne ~elike debljine manje od 25 mm e≤0. 17.

uklju~uju}i 20 mm sa svake strane Ultrazvu~na kontrola (UK) zavarenih spojeva u 70% pojasu {irine jednake debljini materijala T. ili glatka T≥6 mm T≥6 mm radiografska kontrola (RK) povr{ina 1) Procenat pregleda se udvostru~uje kod svih parcijalnih pregleda ako se otkriju nedozvoljene gre{ke. Posle otklanjanja gre{aka kontrola tih mesta se ponavlja. i to sve do 100%. .3. 17.Jokovi} ZAVARIVANJE 120 17. Magnetna kontrola (MK) zavarenih spojeva od feromagnetnih materijala. 4) Metode kontrole bez razaranja moraju da imaju takvu osetljivost da se mogu identifikovati grani~ne veli~ine gre{aka. 17. 2) Merodavni su rezultati kontrole posle termi~ke obrade ukoloko je ona predvi|ena. Nivo kvaliteta zavarenih spojeva Tipovi zavarenih spojeva B (S) su~eoni ugaoni ukrsni C (I) su~eoni ugaoni ukrsni D (II) su~eoni ugaoni ukrsni ostali Vizuelna i merna kontrola sa strane lica i 100% 100% 100% 100% 100% 100% nali~ja.4 Zahtevi za vrstu i obim1) kontrole2) bez razaranja4). Uslovi u Tab. ako je pristupa~no. Tab. a 50%3) 10%3) T≥6 mm 70% 50% najmanje 20 mm sa svake strane. uklju~uju}i 20 mm sa svake strane. 3) 100% ukrsna mesta. ili penetrantska kontrola (PK) 100% 50% 30% zavarenih spojeva od neferomagnetnih materijala.

35.H3.017:1982 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje ner|aju}ih i visokolegiranih ~elika. 1 9 8 3.T3.B0. Dr e jz en{ to k. Le ning r ad . Klasifikacija gre{aka u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem metala. Tehni~ka knjiga. A. 1 9 87 .T3. 17. JUS B1.010 Kiseonik. 4. M os k va. Remenar.*** i JUS C.F1. Fr ol ov a i d r . 19.M6.H3. 27. 39 .T3. . FTN.010:1982 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje ~elika. V. Ma {in ostr o eni e. K ont a kt na q s var k a. JUS C. Zavarivanje-tehnolo{ke podloge. Teni~ki uslovi za zavarene spojeve topljenjem na ~eliku. JUS.H3.***. 34. . Dru{tvo zavariva~a Hrvatske. Baggerud. Sva r ka v su d o str oe nii. JUS C.C3. C.Jokovi} ZAVARIVANJE 121 18. JUS C. V. L eni ng r a d .020:1982 Oblo`ena elektrode za REL zavarivanje-odre|ivanje koeficijenta iskori{}enja i konstanti topljenja. legure bakra i proizvodi na njihovoj bazi: serija standarda JUS C. 23. gasoviti. Fizi~ka metalurgija.F1. Mo s kva . 26. V}s {a q { ko l a. 38. 36. Mili}evi}. Su d ostr o eni e. nelegiranih i niskolegiranih ~elika-ozna~avanje. 1 9 7 0.H3. Sv ar o~n }e mat er i al } d l q d u g ov oj sv ar k i. B. Lehruch des Lichtogenschweissens. JUS C. 40. LITERATURA 1. M. nelegiranih i niskolegiranih ~elika. 1981.019:1985 Oblo`ene elektrode za REL navarivanje ~elika. Hase. JUS C.011 Kiseonik. M os k va. JUS G. JUS C.020:1987. r e zk a i p aj k a m eta l l o v. P. JUS C.001:1971.052:1974 @ica za zavarivanje pod za{titom pra{ka. JUS C. i JUS. JUS C. V. Dopune 1972. Tehnika zavarivanja metala.D2. IIW.022:1984. JUS H. JUS K. Beograd.306:1994 @ica i {ipke za zavarivanje od bakra i legura bakra. 25. V.H3. Zavarivanje.C.C2.C6. JUS H. JUS C.H3. 8. 1 9 7 3.M6.D1. Nivoi kvaliteta.020:1982.011:1982. JUS C.010:1995.***.060:1974 Postupak zavarivanja pod pra{kom-ozna~avanje pra{kova. . A. Ma {i nos tr o en ie. 14. 10. Bakar. 12.074:1982 Elektrode za elektrootporno zavarivanje.D0.H3. 22.061:1965 @ica i {ipke za zavarivanje Al i Al-legura. Su d o str oe ni e. \.030:1986 Volframove elektrode za elektrolu~no zavarivanje u za{titi inertnih gasova i za zavarivanje i rezanje plazmom. Definicije pojmova i naziva. legure aluminijuma i proizvodi na njihovoj osnovi: serija standarda JUS C. A.018:1986 Vodonik. Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje niskougljeni~nih. W. 37.CO. 1992. R. T e o r eti ~es k ie o sn ov} sv ar k i.***. Drobnjak. JUS C. 13.D2. JUS K. K.***. 15. Gumena creva za zavarivanje. 2. Sv ar ka. 1987. 1976. 30. 32 .H3.C. JUS H. JUS H.***. t o m 1 . 29. B . 24. 3. Op{ti konstrukcioni ~elici.F1. nelegiranih i niskolegiranih ~elika 9. Essen. JUS C. Dokument XIV-196-64 42. JUS C. L enj ing r ad . gasoviti.F1. Zagreb 1976.051:1991 @ica za zavarivanje gasnim plamenom niskougljeni~nih. Z. Proizvodi od gume.020:1986 Acetilen.030:1986 Boce sa rastvorenim acetilenom pod pritiskom.H3. JUS C. K o~er g in. 41. 28. JUS C. Pali}. Univerzitet u Novom Sadu.M6. JUS C.020:1970. K oni w ev i d r .H3. Sigurnosni ure|aji protiv povratnog udara plamena. @iv~i}. JUS C. M. A br a m ovi ~ i d r . Reitze. 1 9 8 9. 16. 6.H3. 33 . 7.016:1984 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje livenog gvo`|a 11. S pr av o~ ni k sv ar w i ka s ud o str o ite l q. Preporuka ISO/R 544-67 20. JUS C. 18. Metalurgija zavarivanja. Hr e n ov. K.H3. 5. 31.011:1982 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje niskougljeni~nih. JUS K. Gorionici za ru~no gasno zavarivanje. 21. M a{i no str oe nie . TMF Univerziteta u Beogradu.500:1970. R . te~ni. K.H3.015:1981 Oblo`ene elektrode za REL zavarivanje ~elika otpornih na puzanje. 1 9 81 . Zavarivanje. Aluminijum.

L o c ma no v. S. . T3. JUS H. L a{ k o i d r . JUS C. N. L. 1986. E . 042. Ni ko l a ev. P etr un in. Zavarivanje topljenjem. Standardni zahtevi kvaliteta. 58. T3. Ma {in os tr o en ie. P a jk a m eta l l o v. JUS ISO 3834:1995-1. S. zavarivanje u za{titnom gasu i gasno zavarivanje ~elika.035. Sarajevo. 65. V. JUS C. Op{ta pravila za zavarivanje topljenjem. 69. Radiografsko ispitivanje ~eli~nih su~eonih spojeva. JUS C. D. Mo s kva 1 9 8 3. Me tal l ur g i q.E7. 64. @. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. S pr a vo ~ni k p o pa j ke . 59. 44 . JUS C. 040. L. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. V. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. Ispitivanje stru~ne osposobljenosti zavariva~a. Ispitivanje stru~ne osposobljenosti zavariva~a. ^elici. 67. JUS EN 288-2:1995. Radiografsko ispitivanje su~eonih spojeva ~eli~nih limova debljine do 50 mm. New York. JUS C. 55. JUS C. 1 9 81 . . S pr av o~n i k pa q l | wi k a. 1983. Ispitivanje savijanjem lica i korena {ava. 70. 61. Flussmittel zum Loten metallischer Werkstoffe 71 I. 66. Dodatni materijali.052. JUS EN 288-3:1995. 048. Stanje razvoja i proizvodnje tvrdih lemova i `ica za zavarivanje na bazi bakra. McGraw-HillI International Editions. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. 60. Indikatori kvaliteta snimka pri radiografskom ispitivanju zavarenih spojeva. Aluminijum i legure aluminijuma. T3. . Z9. Pr oe k tir ova ni e t eh no l og ii p aj ki m et al l i ~es ki h izd el ij. Ispitivanje razaranjem ~eli~nih spojeva zavarenih elektrolu~no ili gasno. Op{ti zahtevi kvaliteta. 53. 47. 51. 1 9 73 . T3. 54. N. JUS EN 288-1:1995. JUS ISO 3834-3:1995. G . T3. Zavarivanje topljenjem metalnih materijala. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. 45. Postupci kontrole kvaliteta 56. JUS EN 287-1:1998. 50. T3. L a{ k o. JUS U. DIN 8511. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. M a{i no str o eni e. T3. JUS C. 055.150. Kvalifikacija tehnologije elektrolu~nog zavarivanja ~elika. JUS EN 287-2:1998. Uputstva za izbor i upotrebu.051. Ispitivanje popre~nim bo~nim savijanjem. M eta l l ur g iq. E . T3. Elementarni zahtevi kvaliteta. Topitelji za lemljenje. Zavarene nose}e ~eli~ne konstrukcije. F. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. Tehni~ki uslovi. Smith. JUS ISO 9592:1995. JUS ISO 3834-4:1995. 52. JUS ISO 3834-2:1995. 48. Welding Skills and Technology. 010:1985. 46. 63. 62. JUS EN 288-4:1995. Zavarivanje pod pra{kom. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala. Zavarivanje. M os k va. Mo sk va. Jokovi}. Zavarivanje topljenjem. Oblici i mere `ljebova za elektrolu~no zavarivanje oblo`enim elektrodama. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. A . 68. G r ` i mal |s k ij i d r . Zavarivanje topljenjem metalnih materijala.Me|unarodno savetovanje.priprema uzoraka za ispitivanje mehani~kih osobina ~istog vara. 054. Specifikacija tehnologije zavarivanja za elektrolu~no zavarivanje. Mos k va. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju. Hr qp in. 1 9 8 4. Kvalifikacija tehnologije elektrolu~nog zavarivanja aluminijuma i legura aluminijuma. 041. 49.Jokovi} ZAVARIVANJE 122 43. JUS C. JUS C. Radiografsko ispitivanje su~eonih spojeva ~eli~nih cevi debljine zida ispod 50 mm 57. T3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful