You are on page 1of 2

FENOMENOLOŠKA METODA

Fenomenološko kao pojam svoje moderno značenje duguje Kantovoj distinkciji fenomenalno/noumenalno (stvar za nas/stvar po sebi). Huserl se može smatrati kao utemeljitelj savremene fenomenologije kao sistematskog proučavanja sadržaja svesti. On razlikuje: fenomenologija kao osnovna filozofska disciplina za predmet ima čiste i suštinske strukture svesti. Ona je filozofska deskriptivna nauka koja je fundamentalnija od posebnih nauka i treba da služi njihovom utemeljivanju. F psih. koja se na filozofskoj F zasniva proučava psih. pojave u njihovom subjektivnom nastajanju nezavisno od organske osnove i društvenog konteksta. Ona treba da bude fleksibilna u smislu u kom se treba povezivati sa eksperimentalnom psihologijom. empirijska psihologija koja proučava razvoj i fiziološku osnovu fenomena svesti. Fenomenologija kao metoda primenjuje se na pojave svesti uzdržavajući se od bilo kakvih teorijskih predubeđenja. FENOMENOLOŠKA METODA U PSIHOLOGIJI: Uticaj Huserlove fenomenologije: SAD - geštalt psihologija; Evropa - fenomenološka i egzistencijalna psihologija. MekLodova definicija F metoda u psihologiji: a) primena na oihave svesti; b) uzdržavanje od svih predubeđenja, slobodno, neposredno posmatranje - uvežbana naivnost. c) nepristrasnost d) psihološka F je uvod u psihologiju - ona je osnova koja se mora prevazići. Dva pojma iskustva: Erlebniss i Erfahrung. Nema iskustva lišenog značenja, pa se značenja ne mogu eliminisati u opisu. PREDMET ISTRAŽIVANJA Iskustvo (Erlebnis/Erfahrung)

F proučava pojave onako kako se one javljaju neposredno u svesti. Iskustvo kao neposredni svesni doživljaj. Svet iskustva je svet kako izolovanih čulnih utisaka, tako i stvari koje za nas imaju značenje. Značenje je upravo ono što uvek nalazimo kada se suočavamo sa svetom. KARAKTERISTIKE F OPISA Negovana naivnost omogućava čistoću opisa koji treba da bude što potpuniji, odnosno da opiše sve sadržaje svesti. F OPIS I KLASIČNA INTROSPEKCIJA razlikuju se po tome što: 1) F ne usvaja pretpostavku da je iskustvo sastavljeno od nezavisnih psihičkih elemenata: atomistička pretpostavka o strukturi svesti po uzoru na prirodnonaunačni ideal devetnaestog veka. 2) U F postupku ne mogu se eliminisati značenja opisanih pojava. Keler problem klasične introspekcija posmatra kao nespremnost psihologa da psihičkim pojavama priđu psihološki. Primer: tvrdi se da čovek ne vidi knjigu, da je takav opis iskustva nenaučan jer podrazumeva upisivanje stečenih značenja u čist čulni materijal (osećaje i opažaje) koji jedini treba da bude predmet interesa psihologije. Ali, predmeti iskustva su nam neposredno dati baš kao predmeti (Huserl, Hajdeger). Opažaj može da bude isti, a da se spoljašnje draži menjaju: primer sa tri tanjira. Objašnjenje asocijacionista jeste da tumačimo osećaje u skladu sa našim prethodno stečenim znanjem o predmetima, ne radi se o stvarno čulnom podatku, već interpretacijama. Ali, kako onda uopšte dolazimo do tih čulnih utisaka? Uvežbavanjem posmatranja. Ali tako se zapravo introspekciji oduzima kredibilitet, jer posmatrači se oču da posmatraju na način koji odgovara teorijskim predubeđenjima ispitivača (spoljne draži-fiziološki procesi-osećaji=1:1). pretpostavka asocijacionizma: hipoteza mozaika: lokalna izolovana draž vrši draženje jednog posebnog lokalizovanog receptora, a impulsi koji se prenose do mozga pokreću jedan lokalni proces nezavisan od zbivanja u ostalim delovima mozga kom na fenomenalnom planu odgovara osećaj.

Keler smatra da se iskustvo prožeto značenjem ne sme smatrati manje vrednim. Štaviše, čulno iskustvo dobijeno analitičkim stavom je promenljivije utoliko što posmatrač gubi onu istreniranost kada se vrrati svakodnevnom životu. Tako možemo zaključiti dve stvari: Prvo, teorijske pretpostavke mogu uvek određuju karakter istraživanja. Drugo, teorijske pretpostavke određuju prirodu činjenica, odnosno ono šta će se smatrati činjenicama. Otud zahtev za eliminisanjem svih teorijskih predubeđenja pri fenomenološkom posmatranju. PREVAZILAŽENJE FENOMENOLOŠKOG OPISA Od fenomenološki opisanih pojava konstruišu se psihološke teorije. Geštalt psihologija je pimer takve teorije. Geštaltisti su na temelju fenomenološke deskripcije dođči do teorije o fiziološkim procesima u mozgu, do tzv učenja o moždanom polju: priroda lokalnih procesa određena je zbivanjima u drugim regionima mozga. Na taj način su došli do zaključka koji je opovrgao hipotezu asocijacionističke, klasične, psihologije. HUSERLOVA FENOMENOLOGIJA Huserlov interes za fenomenološko istraživanje potiče iz problema epistemologije i logike. Njegovo geslo jeste natrag stvarima, neposrednom, neiskrivljenom iskustvu. Predubeđenja od kojih fenomenološki pristup treba da bude očišćen, obuhvataju sve naučne teorije, prirodni stav (realistička pretpostavka o postojanju spoljašnjeg sveta), verovanja, navike, iskusta. Treba opisivati iskustvo kao takvo. Uzdržavanje=epohe/negiranje=metafizika. Fenomenološka transcendentalna redukcija: odstranjenje predubeđenja kao stavljanje na stranu. Dalji koraci treba da stave u zagradu i ličnost posmatrača i logičke zakone. Radikalna redukcija otkria najosnovnije karakteristike koje su zajedničke svakom iskustvu i na kojima treba zasnovati teoriju saznanja i teoriju logike. Takva teorija trebada bue osnov svih prirodnih nauka, pošto ona ispituje osnovne pretpostavke na kojima počiva prirodnonaučno saznanje.

F je čisto deskriptivna filozofija koja ispituje polje transcendentalne svesti u njenoj čistoj intuiciji. F je prva filozofija, kao kritika našeg celokupnog prirodnog iskustva, ona treba da bude temelj celokupnog znanja. Princip svih principa za Huserla jeste apsolutno poverenje u neposredno iskustvo. REZULTATI HUSERLOVE FENOMENOLOŠKE REDUKCIJE transcendentalna svest=iskustvo nakon izvršene redukcije, otkriva nam da je ono što preostaje čisto, izvorno ja (koje je u svakom svesnom doživljaju prisutna svest o sebi samom, odnosno o tome da je trenutni doživljaj moj doživljaj) i INTENCIONALNOST (osnovna odlika svih svesnih akata, odnosno, činjenica da je svaki doživljaj doživljaj nečega, da je usmeren na objekte). Analiza intencionalnih akata pokazuje nam da oni objektivizuju (upravljaju datosti na objekat); povezuju (različite percepcije u jedinstvenu celinu); identifikuju (raznovrssne utastopne podatke pripisuju istom objektu) i konstituišu predmete (Huserl se u tom smislu možda previše približava idealizmu) Sagledavanje suština: Huserl u nekom smislu prihvata verziju Platonovog realizma usled čega se mnogi distanciraju ne od njegove metode već od njegovih zaključaka. On razlikuje ejdetske nauke poput logike, algebre i slično, koje se bave opštim suštinama i čije istine važe vanvremeno. Suštine koje one proučavaju važe na jedan idealan način. Problem psihološke osnove opštih suština: Po H-u,, u našem prvobitno datom iskustvu ne postoje samo čulni podaci (hiletski sloj) nego i neposredno opažanje suština pojedinačnih objekata (ejdetski sloj). U neposredno datom date su i suštine, a ne samo čulni podaci, u neposrednom iskustvu nalazimo organizovan čulni materijal prožet smislom. Ovo predstavlja glavno mesto razdvajanja fenomenologije i klasične introspektivne metode.