RANKO BUGARSKI

SABRANA DELA
KNJIGA 9
Recenzenti sabranih dela
MILKA IVIĆ
MILORAD RADOVANOVIĆ
Za izdavače
ŽARKO ČIGOJA
IVAN ČOLOVIĆ
Likovni urednik
IVAN MESNER
Izdavači
e* '"
ŠTAMPA
X vek
Ranko Bugarski
JbÄÎLÍ
Beograd
2003
Uvodna napomena
Ovde se preštampava tekst knjige prvi put objavlene
u edicii Sveznanje (knj. l) Matice srpske u Novom Sadu
1993. godine, čie je neizmenjeno drugo izdanje izašlo maja
1996. Sa sadržinske iformalne strne knjiga održava ovak­
vo svoje poreklo, kao uvodno štivo namenjena široj javnosti.
Ovom prilikom su tekstualne intervencije malog obima izvr­
šene jedino u odelku o jezicima u bivšoj Jugoslaviji, kako
bi bilo jasnije da se prikaz odnosi na jezički prostor jedne
države koja je nestajala uprvo dok je pisana prvobitna ver­
zija tog teksta. U nekoliko slučajeva, kod nas dosad nenor­
mirni nazivi manje poznatih jezika prilagođeni su reš enjima
prihvaćenim u prevodu Kristalove Kembričke enciklopedije
jezika, nedavno izašlom kd beogrdskog Nolita, koji se uz
engleski original sada registruje i na krju Bibliografje. Po­
neki podatak je osavremenjen. Ostale izmene su čisto teh­
ničkog karkter. Promena pisma - sa ćirilice na latinicu -
izazvala je odgovarjuće modikacie u Registru.
Beograd, novembra 1 996. R. B.
5
l
Jezici u svetu
Uvod
Jezi k je medijum pomoću kojeg čovek i zgrađuje i tumači
svet u kojem ži vi , a uz to i osnovno sredstvo i nterakcije i ko­
muni kacije među lj udskm bićima i bitan preduslov svekolikog
čovekovog stvaral aštva. Jezik u ovom opštem smi sl u deo je ge­
netskog nasl eđa ljudskog roda, a manifestuje se u hiljadama
posebnih jezika koji ma govore pojedine društvene zajednice ši­
rom sveta. Tako svi lj udi i mau jezik, ali nemaju svi i sti jezik.
Svi j ezici su u nečemu sl i čni , i po tome su svi oni jezici; i svi
se u nečemu razlikuju, pa su tako svi oni različiti jezi ci .
Podrazumevajući sl ičnosti , odnosno či njenicu da su svi je­
zi ci si stemi i ste osnovne vrste, u ovoj knji zi pozabavićemo se
upravo razlikama u ostvarivanj u opšteljudske moći govora, ona­
ko kako se one društveno i nstitucional izuj u u vidu pojedi nih
jezika. Govorićemo, dakle, o množi ni i šarol ikosti jezika u sve­
tu, o pitanj ima nj ihove klasifkacije, nj ihovog obl i kovanj a u vre­
menu i rasporeda u prostoru, o funcijama koj e obavlj aju u
drštvenim zajednicama i u život pojedinaca. Pi tome će na­
glasak biti na višejezičnosti kao kolektivnom obležj u veći ne
7
RANKO BUGARSKI
tih zajednica i indi vidual noj odl i ci mnogih nj ihovi h čl anova.
Predmet našeg razmatranja biće samo prirodni jezi ci , kao isto­
rijski i zrasl i instrumenti društvenog života pojedinih lj udskih
skupina. Iz nj ih izvedeni formal ni si stemi raznih vrsta, koji se
u proširenom smislu reči takođe nazi vaj u jezicima, neće moći
da budu uključeni , i ako je nj ihova važnost u modernom svetu
neosporna.
O pitanj ima koj a će biti predmet naše pažnje obrazovani
l aici imaj u određene predstave, al i one u odsustvu pouzdanijih
stručnih i nformacija često ostaj u na nivou stereotipnih mi šlje­
nj a, a u domenu višejezičnosti neretko i pukih predrasuda. Stoga
ćemo nastoj ati da pružimo osnovna obaveštenj a, ali i da uka­
žemo da mnoge stvari u vezi s jezicima i nj i hovim delovanjem
na život lj udi stoje drukčije nego što se to obično mi sl i . Ovo
s matramo važnim zato što jezička stvarnost sveta u cel i ni i lj ud­
ski h društava ponaosob već danas nameće niz probl ema u veo­
ma zaoštrenom obl iku, a sva je pri l i ka da će se to još i zrazi tije
osećati u vremenu koje dol azi . Tada će, naime, odnos prema
j ezi čkom Vavilonu - u kojem čovek, i nače, živi otkad je sveta
i veka - biti od još većeg značaj a, ne samo načelnog nego i
či sto praktičnog.
Broj jezika
Poči nj ući opšti pregled jezika u svetu, već na prvom ko­
raku susrećemo se sa teškoćama. U l aičkoj predstavi uvreženo
je uverenje da se tačno znaju odgovor na neka osnovna pi tanja:
8
JEZICI
kol i ko se jezika govor u svetu kao cel i ni , pa onda i u pojedi nim
vi šejezičnim zemljama; kako se svaki pojedini jezi k zove, i ko­
l i ko ljudi nj ime govori ; koj i su sve jezici još živi , a koj i su
već odumrl i; i sl ična. Međuti m, i ako se o ovakvi m pitanji ma
ui stinu mnogo zna, nauka ne raspol aže gotovi m, defni tivnim i
nedvosmi slenim odgovori ma na nji h, nego mora da pri begava
procenama uz prihvatanje raznih usl ovnosti . U daljem izl aganju
videćemo i zašto je to tako.
Krenimo od broja jezika u svetu. U l i ngvističkim priručni ­
cima popul aranij e vrste doskora se mogao naći podatak - koj im
se ponegde operi salo oko 1930-1950. godi ne - da taj broj i znosi
tačno 2. 796, ni manje n više. Ali u svetlu današnji h znanja
ova cifra pokazuje se dvostruko pogrešnom, principijelno i či ­
njenično. Prvo, zato št o se, iz razloga o koj ima ćemo se oba­
vestiti u nastavku, ni kakav precizan broj ne može utvrdi ti . A
drugo, stoga što pomenuti broj , čak i zaokužen, ozbiljno oma­
šuj e u redu vel i čine, kako ćemo takođe odmah vi deti . U nauci
se danas barata samo procenama - i to ne prcenama izraženim
u deseticama, pa ni stotinama, nego u hljadama. Takve procene,
razl ičito zasnovane, u novije vreme su se kretal e između 3. 00
i 10.00 jezika. Autori tati vni aktuelni i zvori ipak su ugl avnom
saglasni da ukupan broj živih jezika u svetu nikako nje manj i
od 4. 000, a da j e verovatno bliži cifri od 5. 00; mi ćemo u
dalj im razmatranj i ma okviro računati sa ovom drugom vel i ­
činom.
Ovakav raspon procena može kod nestručnj aka da izazove
čuđenje, ako već ne i podozrenje prema nesrećnim l ingvistima
9
RANKO BUGARSKI
koj i , eto, ni su u stanj u ni da prebroj e predmete svog naučnog
i nteresovanja. Stoga se vredi nešto podrobnije pozabaviti ob­
j ašnjenjem tog raspona. Navešćemo najvažnije razloge koj i one­
mogućuju tačan i konačan odgovor na pitanje o kome je reč.
Pre svega, postavlj a s e osnovni problem jezičkog identi­
teta: šta treba računati kao j edan jezik? Suprotno rašireni m
predstavama, ovo je zbi lja kupno pi tanje, koje ostaje bez jed­
noznačnog i opštevažećeg odgovora. Ono se može razl učiti u
tri komponente, pa se mogu anal itički i zdvojiti tri aspekta i den­
titeta jednog jezika: struktural ni ili tipološki (kakav je), genetsk
i l i rodosl ovni (od čega je postao) i soci ol i ngvistički ili vrednosni
(kako se vrednuje). Prva dva aspekt a su l i ngvi stička u užem
smsl u, a treći je i zrazito soci ol i ngvi stički i sociopsihološki, jer
se odnosi na stavove samih govornika prema sopstvenom j eziku,
na to kako ga ocenj uj u i imenuju, uzi maj ući pri tome u obzir
njegove društvene uloge i kulturu tradiciju, kao i si mbol i čku
vezu sa etničkim, konfesional ni m, poli tičkim ili nekm drugim
kolektivni m identitetom.
Kod mnogih jezika (npr. ruskog, fnskog, mađarskog, j a­
panskog, korejskog itd. ), ova tri aspekta su podudarna, utoliko
š to su ti jezici po svakom od tih kri terij uma odel i ti od drugih
jezika. Tada se govor o jedinstvenom identi tetu, i takve jezike
j e l akše brojati . Al i ima i mnogo sl učaj eva gde ovi kriterij umi
dolaze u kol izij u, pa davanje prevage j ednom ili drugom u ovak­
vim uslovima sl oženog i dentiteta može da utiče na brojanje.
Lingvistički veoma razl ičiti j ezičk varijeteti mogu se doživlj a­
vati i tretirati kao jedan jezik, dok sasvi m bl i ski vajeteti mogu
10
JEZICI
hiti vrednovani kao odel i ti jezi ci , pri čemu su moguće razne
kombi nacij e.
Primera radi , kineski se najčešće uzi ma kao jedan jezik,
po genetskom i vrednosnom kriterijumu (zajednička istorij a i
kul tura, uz bitan dopri nos zajedni čkog pisma) - i ako bi se po
strukturi pre mogl o govori ti o neki h osam jezika, odnosno ve­
l i ki h dijal ekatskih grupacija između koji h najčešće ne postoj i
uzaj amna razumlj ivost u govoru. Donekle je uporedlji va situa­
cija malog l aponskog (ili sami) jezika u Skandinaviji i granič­
nim područj i ma bivšeg Sovjetskog Saveza, koj i se računa kao
jedan i ako se pripadnici njegova tri dij al ekta sl abo mogu razu­
meti . S drge strane, hindi i urdu, nastali i z zajedničke osnove
hi ndustanskih govora, po genezi i strukturi su jedan jezik ali
se češće računaj u kao dva. Oni se, naime, vrednosno di feren­
ci raju prema konfesionalnoj pripadnosti , simboli zovanoj razl i ­
či ti m pismi ma, a potom deli mično i po državni m okvirima (hin­
di kao jezik hi ndusa u Indiji , pisan i ndijskim pi smom devana­
gari , a urdu kao jezik musli mana u Paki stanu, pi san domaćom
varij antom arapskog pi sma).
Sl i čno ovome, sprskohrvatski je jedan j ezik genetski i
struktural no, a deo njegovih pripadnika ga tako i vrednuje, dok
ga drugi govorici psihol oški doživljavaju kao dva jezika, sa
izvesni m etni čki m, verski m, kulturim i alfabetski m korelaci­
j ama, i zasebno i menuj u (srpski i hrvatski ). Zani mlj ivo je da
se engleski , koj i bi se mogao vrednosno diferencirati pre nego
srskohrvatski , s obzirom na vel i ku geografsku rasprostrane­
nost i upotrebu u vi še država, ipak - sa prol aznim i beznačajni m
ll
RANKO BUGARSKI
izuzecima - vrednuje kao u suštini jedan jezik. To se ogleda i
u nazivu: ako je potrebno diferenciranje po nacional ni m vari ­
jantama, dodaju se odgovaraj ući atributi (britanski , ameri čki ,
kanadski , australijski engleski i sl ično) ali se jezik ni kada ne
zove prosto britanski , američki , kanadski i l i austral ijski (delom,
svakako, i zbog pri sustva drgi h jezika u i stoimenim državama) .
Određenih di lema može biti i oko toga da li su npr. ho­
l andski i flamansk, ili rumunski i moldavski , ili bengalski i
asamski , jedan jezik ili dva jezika. Danski i norveški (sa njegova
dva standardna varijeteta, l andsmolom /Jandsmaal/ i riksmol om
/ri ksmaal/ daju donekle razl i čite raspodel e po pomenuti m me­
rilima, kao i zapadnogermanski kompleks nemačkog, hol and­
skog i jidiša. Kreoli zovani jezi ci , premda po genezi isti kao i
nj i hove osnove, razli kuju se od ovih strukturalno i vrednosno
i utoliko su zasebni jezici (npr. kreolski francuski prema fran­
cuskom, kreol ski engleski prema engleskom) .
Mi smo dosad navel i nekol i ko poznatiji h pojedinačni h pri ­
mera, ali prave dimenzije probl ema jezičkog identiteta ocrtavaju
se tek kada se u horizont posmatranj a uvedu velike mnogoje­
zične zemlje i l i pak cel i konti nenti . Nai me, operi sanje većim
broj evima jasnije pokazuje ne samo kol i ko je to opšte pitanje
relevantno, nego i kakvi general ni numerički odnosi postoje i z­
među njegova tr aspekta. Globalno govoreći , genetski kriteri ­
j um sam po sebi daje najmanji broj jezika, strukturalni daje
veći , a vrednosni - naj veći broj .
1 2
JEZICI
Instrktivan je slučaj Indije, čij a jezička politika zvanično
računa sa tačno 1652 jezika, pozivajući se na popis stanovni štva
iz 196 1. godi ne. Međuti m, to je zapravo potpun spi sak imena
koji ma su popi sani označi l i svoje maternje jezike - otpri like
kao kada bi se kod nas zasebno računal i , kao da označavaju
razl ičite jezike, i odgovori ti pa srpskohrvatski , srpski , hrvatski ,
jugoslovenski , crnogorski , musl i manski , bosanski , kraji ški, dal ­
matinski , zagorski, naški i sl ični . Tom pri l ikom su oko 200 na­
ziva naveli samo po jedan ili dva popisana. Samo za neke po­
trebe, dobijeni broj imena razvrstan je na neki h 400 jezika, po­
deljeni h u mnoštvo dijal ekata, regi stara i stilova. Lingvi sti , me­
đuti m, uglavnom smatraju da u Indiji i ma
"
samo" oko 170 je­
zika. Ako ove cifre sada prevedemo u terminologiju jezičkog
i denti teta, sasvi m pribli žno bismo mogl i reći da najmanji broj
daje sl iku genetskog, srednji struktural nog, a najveći vredno­
snog i dentiteta (uvel iko uklj učuj ući i proizvoljna imenovanja
od strane pojedinaca). Sli čno ovome, procene broja jezika u Afici
keću se, grubo uzev, između 80 i čak 2.00, gde se prva veličina
odnosi na genetski a druga na vrednosni identitet. Danas se ipak
misli da je najbliži stvaosti neki srednji broj od oko 1.40 jezika,
koji bi mogao da odgovaa struktural nom kriterij umu, povezanom
sa uzaj amnom razumljivošću.
U celom kompl eksu pi tanj a oko jezičkog identiteta, jedna
od glavnih teškoća je u odsustvu j asne, l i ngvi stičk utemeljene
i univeralno val idne razli ke i zmeđu jezika i dialekta. Poznato
je da se jezici većinom dele na dijalekte, pa n za broj anje ni­
pošto nije svejedno da li se računaj u jezici i l i još daleko mno-
1 3
RANKO BUGARSKI
gobrojniji dijalekti - ali kterijumi za ovakvo razl ikovanje naj­
češće ni su si gurni niti dosl edni. Moglo bi se očeki vati da će
do jasnog razdvaj anj a poj mova jezika i dij alekta da dovede i
neko izrazitije l i ngvi stičko meri l o - pre svega, uzaj amna ra­
zumljivost. Nai me, ako dve grupe lj udi govore donekl e razl i či to
al i se ipak razumeju, onda su posredi dijal ekti istog j ezika, a
ako se ne razumeju, reč je o dva različita i ako srodna jezika.
Međuti m, ovaj kriterjum, i ako nekada može da dopri nese tra­
ženom razgrani čenju, sam po sebi nije dovolj no pouzdan i ne
daje nedvosmislene rezultate.
Na pri mer, predstavnici švedskog, norveškog i danskog
mogu se, uz malo napora i dobre volje, u značajnoj meri spo­
razumevati govoreći svaki svoj i m jezikom - kao, uostal om, i
govorni ci srpskohrvatskog, sl ovenačkog i makedonskog (stručni
termi n za ovu poj avu je polukomunikacija). Ovde, dakl e, postoji
uzaj amno razumevanje između zvanično razl i čitih jezi ka. Na­
suprot tome, govornici udaljeniji h dij alekata zvanično i stog j e­
zi ka mogu imati velikih teškoća u sporazumevanj u. Da ne na­
vodi mo već pomenuti slučaj kineskog, ono bi bi l o sasvi m ogra­
ničeno, na pri mer, i zmeđu jednog
Š
kotl anđanina, Teksašani na
i Austral ijanca koji bi govori l i svaki svoj i m dij al ektom engle­
skog (dakl e, ne nekom verzijom standardnog engleskog). Ana­
l ogno bi se mogl o reći , recimo, i za predstavnike čakavskog i
torl ačkog govora u srpskohrvatskom. A između najj užnij i h i naj­
severniji h dij alekata nemačkog nema uzajamne razumlj ivosti,
koj a opet u znatnoj meri postoj i i zmeđu susednih dij al ekata raz­
dvojenih nemačko-hol andskom državnom granicom, od koj ih
1 4
JEZICI
jlJni pripadaju nemačkom a drugi holandskom jeziku. Slično
je i sa blisko srodni m dijalektima s obe strane makedonsko-bu­
garske granice.
Prema tome, na terenu često postoj i dialekatski kontinu­
um, sa blagi m prelazima jednog govora u susedni . U Evropi je
ova si tuacij a karakteri stična zapravo za ceo skandi navski, ne­
mački i slovenski jezički prostor, donekle i za romanski , a drug­
de u svetu, recimo, za i ndoarij ske, pol inezij ske i bantu jezike.
Tako se u neki m delovima Indije jezičke razl i ke i spoljavaju na
s vaki h nekol i ko kil ometara, pa putni k začas
"
proputuje" kroz
desetak dij al ekata. U ovakvim slučajevima, koji će od dijalekata
da pripadnu kojem jezi ku ne zavisi toliko od uzajamne razumlji ­
vosti koli ko od razmeštaja admi nistrativni h granica i eventual nih
standardnih jezika (koji su, za razliku od samih dijalekata koji im
leže u osnovi , mahom jasno međusobno razgraničeni ).
Ovo stanje stvari može se, uopšteno i uslovno, predstavi ti
šemom na Sl i ci l .
A B e
n:n:n
a b c:d e r:g h i
''Y''Y''
. .
Slik l.
Niz a . . .i simbolizuje dij al ekatsk kontinuum, kvačice iz­
među svaka dva susedna dijal ekta označavaju uzaj amnu razum-
1 5
RANKO BUGARSKI
lj ivost, niz A. . . C predstavlj a standardne jezike, razdvojene dr­
žavni m grani cama koje si mbolizuj u tačkaste verikalne linije.
Š
ema podrazumeva da se uzaj amna razumljivost smanjuje do
nestajanj a idući od početka kontinuuma ka njegovom kaju, a
uključuje i li ngvi stičku protivrečnost po kojoj je, recimo, dij a­
l ekt e bliži dij alektu d (zvanično razli čitog jezi ka) nego dij al ektu
a (zvanično istog jezika), i anal ogno i zmeđu f i g. Ona bi se
mogla pri meniti na srskohratsko-makedonsko-bugarsku, ne­
mačko-hol andsku ili francusko-italijansku situaciju, i zmeđu
mnogih drugi h.
Č
i sto l ingvi stički gledano, dij alekt poseduje sva formal na
komunikacijska obeležja jezika. Jezik je i pak kategorij alno
vi ši pojam, u kvantitativnom smisl u utoliko što obuhvata ra­
zl ičite dij alekte ako ih ima, a kval itativno je razlika vi še so­
ci ol oškog karaktera, naročito ako se pod jezikom misli na nje­
gov standardni varijetet. Naime, tako shvaćen jezi k se vezuje
za grupnu pripadnost, kulturo nasleđe i sl ično, dok dijalekt
po pravi l u nema takvih atributa i čak se, bar u popul arom
vi đenju, asocira sa ekonomskom i obrazovnom zaostalošću i
rral ni m ambijentom. Drugim rečima, jezik uživa presti ž, dok
se dijalekt ofcijel no ni že vrednuje i neretko stigmati zuje (i ako
i on može da za svoje govornike, u određenim uslovima, bude
pozitivan psihološki fokus samoidentifkacije i unutargrupne i n­
tegracije).
Pored sinhonij ske, razmatrano pitanj e kontinui teta ima i
svoj u dijahronij s
l
u stranu, jer je i dentitet jezika podložan i pro­
me nama u vremenu. Tako postoji razvoj n di skontinuitet između
16
JEZICI
govornog l ati nskog i iz njega nastal ih romanskih jezika, pa se
do neke tačke - što je, razume se, metodološko uprošćenje -
govori o l atinskom, a posle toga o rumunskom, francuskom,
italij anskom, španskom i drugim romanskm jezicima i dijalek­
tima. Za razl i ku od ovoga, grčki , koj i zahvata još duži vremen­
ski raspon, u određenom smislu traje konti nuirano od starogrč­
kog preko vizantij skog do novogrčkog, pri čemu se sve faze
nazi vaju grčkim i ako između starog i moderog jezika nema
razumljivosti . Da je ovde u i gri i upotreba termi nol ogije, jasnije
će pokazati primer engl eskog. Ako se najstariji zabeleženi oblik
ovog jezika nazove staroengleski m, postoj i jače nagovešten
konti nuitet preko srednjoengleskog do modernog engleskog ne­
go ako se taj rani obl i k alternativno naziva anglosaksonskim
(a ni ovde, dakako, nema razumlj ivosti između najstarije i naj ­
ml ađe faze) .
Kao što smo donekle već videl i , pi tanje jezičkog identiteta
dodatno se kompl i kuje, i to u vel i koj meri, upotrebom različitih
naziva za jezike (lingvonima). Ovo stoga što mnogi jezici i du
pod raznim imenima, i obruto, i sto i me označava razl ičite je­
zi ke i l i grupe j ezika, pa je često veoma teško i l i pak nemoguće
utvrditi tačan odnos između i mena i l i ngvističkog entiteta. Ovde
su moguće razne kombi nacie, a ukupno uzev broj zabeleženih
imena višestruko nadi l azi broj identi fkovani h jezika. Najpot­
puniji dosad obj avljeni spi sak l i ngvonma (u redakcij i V. N. Jar­
ceve, v. u Bi bl i ografji ) s adrži čak nekih 30.000 naziva jezika
i dij alekata. Od ovih se za polovinu ocenjuje da su prosti du­
bleti , ali u preostaloj polovi ni , kao i u drugim sličnim poduh-
17
RNKO BUGARSKI
vati ma, nije nimalo l ako odredi ti da li se neko dato ime odnosi
na grupu jezika i l i dijalekata, na pojedini jezik ili dij al ekt, i l i
čak i na etnički kolektiv koj i se nj i ma sl uži (a ovakvo mešanje
etnonima i l i ngvonima samo uvećava zbrku). Ovde možemo da
se setimo i već pomenutog primera Indije, koji pokazuje da su
popi si stanovni štva, i kada sadrže podatke o materjem jeziku,
dosta nepouzdan - i ako nezaobil azan - izvor i nformacij a o je­
zi čkoj stvarnosti , pa u tu svrhu zahtevaju stručnu l i ngvi stičku
obradu.
Srazmemo je poznato da, na pri mer, nazivi i rski i gel ski,
i l i persij ski i farsi , označavaj u i ste j ezike. Mnogi znaj u i da se
naziv romski (ciganski ), i ako bi upućivao na jedan jezi k, za­
pravo odnosi na veći broj romskih dij alekata, nekada međusob­
no pri l ično udaljenih, pa je postojanj e jednog romskog jezi ka
problematično (ti m pre što ne postoj i nikakav opštepri hvaćeni
standardni obl i k tog jezika, nego se počeci ma standardizacije
ponegde diferencirano pri stupa). Na jugosl ovenskom prostoru
poznato je da srpskohrvatski nazivi albanski , arbanaški , arnaut­
s k, šiptarski identifkuju i sti jezik - bar u denotativnom smi sl u,
dok su konotacij e razli či te. S druge strane, samo stručnj aci od­
ređuju da l i nazivi vl aški i arumunski i maju i stu denotaciju,
kao i nazivi l adi no i jevrej skošpanski , odnosno ji di š i j evrej­
s konemački , i l i kakav je upravo odnos i zmeđu hebrej skog i ivri­
ta. (Svojevrstan je kuriozitet to što u našem popi su iz 1981.
godi ne kao zvanična rubri ka fgurira i "jevrejski
"
jezik, u nauci
nepoznat kao l ingvistički entitet).
18
JEZICI
Međutim, stvari su još mnogo složenije u sl abije ispitanim
delovi ma sveta, kakvi h je dakako najviše. Kod naj većeg broja
jezika mal i h zajednica na ni skom stepenu civili zacij skog raz­
vitka, uz to nedovoljno poznatih nauci - a to ujedno znači i
kod naj većeg broj a jezika u svetu uopšte - problem i menovanja
je posebno aktuel an, pa neretko i akutan. Primera radi , zabe­
leženo je preko 70 i mena za razne dijalekte daj ačkog jezika
(severozapadni Boreo i južni Saravak), od koji h su neki možda
i zasebni jezici . A opštije govoreći , kako se upravo zove koji
od ovakvih jezika najčešće znaj u samo njegovi govornici, pri ­
padnici susedni h zajedni ca i, eventualno, stručnjaci - antropo­
lozi i lingvisti koj i ga proučavaju. Pri tome načini na koje takav
jezik krste j edni , drugi i treći ne moraju uopšte da budu, i naj­
češće ni su, podudarni .
Mnogi od tih jezika imaju domaće nazive sa značenjem
"
ljudi
"
(kao kod reči bantu, koj a se u lingvi sti čkoj nomenklaturi
kori sti kao naziv cele jedne razgranate skupi ne afričkih jezika),
"pravi
"
,
"
domaći
"
,
"
govoreći
"
,
"
ovaj
"
(ezik) i sl ično. Ali i sti
jezici neretko i maju i druge nazive, ne tako lepe, poreklom i z
jezika susednih i često neprij ateljskih plemena, sa značenji ma
tipa
"
nemi
"
(upor. Nemci kao naziv koji m su Germane počasti l i
njihovi
"
sloveći
"
susedi - Sloveni ),
"
mucavci
"
,
"
stranci
"
,
"
var­
vari
"
,
"
dušmani
"
,
"
pasje seme
"
i sličnim. A evropski doseljenci
mogu potom, radi l akšeg snal aženj a i preciznje identifkacije,
dodati i neko svoje treće imenovanje antropološkog, geograf­
skog ili nekog drugog tipa (
"
jajoglavi
"
,
"
prašumski
"
,
"
ostrv­
ski
"
). Povrh svega, sva ta imena javljaju se u raznim oblicima
19
RANKO BUGARSK
i transkripcijama u razl ičitim jezici ma - španskom, portugal ­
skom, francuskom, engleskom itd.
No dešava se i suprotno - da se isti naziv kori sti za pot­
puno različite jezike. U Meksiku je, na pri mer, mexicano jedan
od naziva za španski, ali istovremeno i za glavni indijanski jezik
tog područja, i nače poznat pod domaćim i menom nahuatl (
"
je­
zi k prij atnog zvuka
"
) - koj i , opet, obuhvata vi še dij al ekata sa
razl ičitim stepenima uzaj amne razumlj ivosti , pa nije izvesno ni
da je to zapravo jedan jezik. Jasno je da u opi sanoj zbrci naučni­
ci ma nije nimalo lako da nedvosmisleno utvrde identitet tako
razl ičito imenovani h oblika govora!
Ukatko, vanjezički či nioci raznih vrsta (pol itički , verski ,
etnički , kulturni i drugi) veoma često odlučuju o tome da l i će
se određeni j ezički varijeteti svrstati pod jedan naziv, i l i će biti
zasebno tretirani i i menovani . Uz to, kada je reč o li ngvi stičkim
klasifkacij ama, i tradicija u deskriptivnoj praksi sami h i straži ­
vača u dato oblasti može da ima i zvestan uticaj . Zbog svega
toga, izuzi majući možda koju stoti nu najpoznatij ih j ezika, u
svi m ostal i m i dal eko broj niji m slučajevima tek eksperti za može
da pokaže šta se upravo krije i za kojeg naziva - pa i to sa
promenljivim uspehom. A biće oči gl edno kol iko ovakvo stanje
stvari potencira problem prebroj avanj a jezika.
Najzad, broj jezika, kako god i dentifkovanih, nij e stabi­
l an, nego se vremenom menj a tako što se s jedne strane po­
većava a s drge smanjuje. Mogućnosti porasta su usl ovne i
zavise od psebnh okol nosti . Naime, jezici se ne rađaj u tek
20
JEZICI
tako, preko noći: ogromna većina danas postojeći h jezika vuče
koren iz davnih vremena, kao savremeni izdanak hilj adugodiš­
nji h procesa formacije i transformacije. Glavni izuzetak od ovo­
ga su mnogobroj ni kreol ski jezici , nastal i tokom poslednja četiri
stoJeća kao prati l ac kolonizacije atl antskog i pacifčkog regiona.
Ovde je reč o, uslovno rečeno, prirodnom razvoju. S druge stra­
ne, broj j ezika uvećava se i tako što se pojedini varijeteti, ranije
tretirani kao dij alekti, standardizuju kako bi služili kao zvanična
sredstva komunikacije, i ti me stiču status zasebnih jezika. Ovi
sociološki procesi bili su naročito izraziti u Evropi XVIII i XX
veka, a u novije vreme masovnije su prošireni i na zemje tzv.
Trećeg sveta. A mogu se - premda sasvim retko - i oživeti jezici
već izumli u govorom smislu i ustoličiti kao nacionalni jezici
novostvorenih država; ovo se desilo sa hebrej skim u Izraelu 1,
delimično, irski m u Republici Irskoj .
Osim toga, broj jezi ka u nezanemarlj ivoj meri zavisi i od
stanja nauke. Na strani porasta, i govoreći najpre konkretno,
ekspedi cije naučni ka mogu i danas da otkrij u poneko novo ple­
me - u Amazonskom bazenu, centralnoj Africi, u Pafciku i
drugde - a s nj im i njegov jezik. Il i se pak mogu dublji m prou­
čavanjem ranij e površno poznati h j ezika utvrditi novi odnosi -
na pri mer, da su leksičke sličnosti između dva govora, ranije
pripisivana i stom jezi ku, zapravo samo rezultat kontakta i tako
površinske prirode, te da ti govori u suštinskom gramatičkom
smisl u čine posebne jezike. (Moguće je, naravno, i obruto: da
se varijeteti prethodno smatrani odel itim na osnovu daljeg uvida
sa naučnog stanovi šta obj edine, što bi izazvalo smanj ivane bro-
21
RNKO BUGARSKI
j a jezika) . A opštije uzev, dok je negde do 1950. godine na
svetu
"
bilo
"
oko tri hiljade jezika, već danas ih
"
i ma
"
koj a
hi lj ada više - pri čemu razl i ku ne čine novonastal i nego novo­
otkri veni jezi ci , i to daleko najvi še na prostori ma Okeanije, čij a
je izuzetna ( i svakako mnogovekovna) jezička šarolikost upe­
čatlji vo predstavljena naučnom svetu tek tokom poslednji h ne­
kol i ko decenija. Posle ovoga ipak se ne mogu očeki vati dalj a
otkrića ni približno ovakvi h razmera, jer svet i za nauku postaje
sve manJI.
Ako su ovo bile glavne mogućnosti porasta broj a jezika
u svetu, treba odmah reći da su promene u suprotnom pravcu
znatno brže - na vel iku žalost l i ngvista, antropologa, humani sta
i mnogih drugih. Naime, na stoti ne jezika ugasi l o se u skoroj
prošlosti, pored davno i ščezl i h jezika stari h naroda, a mnogo­
broj ni jezici i na naše oči nestaju sa lica zemlje.
Kako jezici umru? Ako rađanje nekog jezika zami šljamo
kao sled događaj a iz rane i storije ili čak preistorije, o kome se
malo šta može reći koherentno i pouzdano, smrt jezika je proces
dostupan posmatranju, tragična aktuelnost modernog sveta koj a
kao predmet naučne pažnje nije l i šena i zvesne morbidne fasci­
nacije. Ako i z ovog domena i zuzmemo evolucij u tokom koje
jezici nestaju al i i z nji h nastaju drugi (kao u pomenutom slučaj u
latinskog i romanskih jezika) , što bi s e moglo nazvati
"
kom­
penziranom smrću
"
, i uključimo samo jezi ke koj i odl aze ne
ostavljajući potomke, nalazimo da postoj i samo jedan potreban
i dovoljan opšti usl ov za takvu sudbi nu. Jezici umiru kada i z-
22
JEZICI
gube svoje govorni ke, tj . društvene kol ektive koji se nj i ma služe
kao prvi m jezici ma u svakodnevnom opštenj u.
Do ovoga dolazi na dva načina, oba česta manje-više
obi l ato dokumentovana. Prvi nači n je fzički nestanak govorne
zajednice, usled raznih katastrofa, ratova, gl adi i l i kol onizacie,
i l i pak kroz pri rodni proces i zumiranja. Na ovaj način sigurno
su nestale stoti ne jezika, od drevnih vremena do modernog do­
ba. Jedan drasti čan pri mer i strebljenja cele zajednice desio se
dol askom evropskih kolonista u Tasmaniju, gde je tako i lokalni
domorodački jezik zbri san u rekordnom roku; ovako nešto može
se sl i kovito, al i legitimno, nazvati ubistvom jezika, pa uz et­
nocid i de i lingvicid.
Danas jezici izumiru mirnije, ako tako može da se kaže,
al i zapravo ne manje tragično. Ovaj proces zahvata sasvim male
govorne zajednice, vremenom svedene najpre na koj u stoti nu
i l i desetinu govornika, potom na nekoli ko porodica i na samo
jednu, od najmanje dva člana (dok bar dvoje lj udi redovno upo­
treblj ava jedan jezik on se mora smatrati živim), te najzad na
jedi nog preživelog govornika, sa čijom smrću odlazi i taj jezi k.
Nekol i ko ovakvih slučajeva nauka je dospel a da zabeleži . Go­
dine 1898. u Krku se smrću Toneta Udine ugasio dalmatski -
romanski govor dalmati nske obal e, a 1974. godi ne je premi nuo
Ned Madrel , poslednji aktivni govori k manskog, kel tskog je­
zika ostrva Man u Irskom mor. U međuvremenu, 1970. godine,
umla je poslednj a predstavnica kamaškog, uralskog j ezika po­
reklom iz Sibira, koja je prethodno decenij ama svoj jezik odr­
žavala u svakodnevnim moli tvama, dakle opšteći isklj učivo sa
23
RNKO BUGARSKI
Svevi šnj im! A jezik tagi š na kanadskoj teritoriji Jukon i mao je
1989. godi ne samo jednog regi strovanog govornika, 87-godišnju
staricu Anđelu Sidni .
Ali ovi pri meri samo su dramatični granični sl učajevi jed­
nog šireg i dugotrajnij eg procesa, jer jezici najčešće ne skon­
čavaju na prečac nego, mogl o bi se reći , umiru u mukama. Pr
tome nj ihovi govorni kolektivi mogu i da prežive, ali da po­
stepeno pređu na neki drgi jezik. Ova rasprostranj ena poj ava
poznata je pod imenom zamene jezika - i to je drugi nači n .
i zumiranj a jezika, kada nestanak nekog jezi ka nije usl ovljen bi ­
ol oški nego sociološki . Jedan jezik se, dakako, ne zamenjuje
drugim zato što bi usled dej stva raznih či ni l aca Uezi čkih pro­
mena,
"
iskvarenosti
"
uticaji ma sa strane i sl ičnih) postao ne­
podoban za upotrebu i l i se čak raspao kao komuni kacijski si ­
stem. Ovo se, naime, nikada ne dešava, jer jezi ci raspol ažu me­
hanizmima spontane samoregulacije koji ih održavaj u u ravno­
teži, zadovolj avajući potrebe nj ihovih nosi l aca dok ovi postoje
kao potpun komunikacijski kolektiv. (Tek u poodmakloj fazi
odumiranj a, kada je jezik sveden na šačicu govorni ka i nere­
dovnu upotrebu, a u konkurencij i sa nadmoćnim takmacem, mo­
gu se konstatovati i
"
patološke promene
"
u samom jezičkom
tkivu. )
Ako se ne zamenjuju i z unutrašnji h (lingvisti čkh) razl oga,
jezici podležu zameni po diktatu spolj ni h (društvenih) okolnosti .
Ovo se po pravilu dešava tako što male i ugožene zajednice
prihvataju domnantni jezik okol ine radi opstanka i bolji tka.
One tako najpre postaju dvojezične, a kako i z generacije u ge-
24
JEZICI
neraciju novi jezik jača a ranij i sl abi , kolektiv vremenom po­
staje jednojezičan u svom novom jeziku, dok prvobitni maternj i
jezik biva poti snut u kolektivnu memorij u. Tako su, na pri mer,
170. godine skoro svi stanovnici Irske govori l i irski , a danas
skoro svi govore engleski . Proces zamene jezika može se ga­
fčki prikazati kao na Sl i ci 2.
A � Ab � AB � aB � B
(Aa - prvi j ezik, Bb - drugi jezik)
Slika 2.
Ako bi se proces prekinuo u fazi AB, zajedni ca bi ostala
dvojezi čna i to bi bi o sl učaj očuvanja jezika, kome teže, na
primer, mnoge etničke zajednice u uslovima imigracije.
Fragmenti izgubljenog maternjeg jezika mogu se u pam­
ćenju kol ekti va zadržati kroz više pokolenj a i posle smrti po­
sl ednjeg akti vnog govorni ka, u sferi narodnog predanja, del i ­
mi čno zapamćenih pri ča i pesama iz deti nj stva i l i - kako smo
videli - mol i tve. Ako su takvi jezici uživali i zvesnu institucio­
nalnu zaštitu i l i naknadno postali važni si mbol i zasebnog etni ­
ci teta čijoj se obnovi teži , oni mogu još uvek da obavljaj u i
ogrančene kvazi -službene funkcije, odnosno da postanu zna­
me1ja novog etničkog okupljanja. U ovom smislu, pomenuti
manski i dalj e živi na rate, da tako kažemo, u sporadičnoj i
svedenoj govoroj upotrebi ljudi čij i je prvi jezik odavno postao
engleski , a Manski parl ament i danas na njemu povremeno iz-
25
RNKO BUGARSKI
daje proglase. Još je upečatlji vij i primer kornvol skog, takođe
keltskog jezika j ugozapadne Engl eske. Prema predanj u, posl ed­
nj i akti vni govorni k ovog jezika bi l a je časna Doroti Pentri t,
koj a je premi nula daleke 1777. godi ne i čak u tom svojstvu
dobi l a nadgrobni spomenik. lako je njena zajednica već tada
prešl a na engleski , još živi stoti nak lj udi koji čuvaj u ostatke
maternjeg jezika svoji h predaka, a poslednji h godi na javio se
i pokret za oživljavanje ovog drevnog jezika. Da ostanemo u
krugu keltski h jezika, u suštini sl ična sudbina prati l a je i irski ,
samo što je ovaj jezik ipak i mao j aču govornu bazu i kul turnu
tradiciju, pa se tako i uspešnije održao.
Iz ovakvih pri mera može se zaključiti da i u svetu jezika,
kao i među lj udima, ima svojevrsnog života i posle smrti , pa
je za mnoge jezike teško reći da l i su u nekom datom trenutku
još
"
živi
"
ili su već
"
mrtvi". Ovo naročito stoga što se za vel i k
broj teško pri stupačnih mal i h kolektiva naprosto ne zna da l i
se, i u kojoj meri , još uvek sl uže
"
svoji m
"
jezikom i l i su već
potpuno prešl i na neki
"
tuđi
"
. Utol iko se ova si tuacij a razli kuje
od defnitivno izumrl i h stari h jezika nestal ih civi l i zacij a, kakvi
su hetitski, etrurski , iberski i mnogi drugi . A granicu između
ži vota i smrti dalje relativizuju dobro poznati klasični jezici kao
starogrčki , staroslovenski , l ati nski , arapski, koptski , sanskrit i
još neki, od koji h mnogi veoma aktivno žive na druge nači ne.
Davno izgubi vši svoje i zvore govorne zajednice, oni su u na­
vedenom lingvističkom smi sl u već vekovi ma mvi j ezici , ali
su civilizacij ski i kulturo-i storij ski i dalje i te kako živi, jer
26
JEZICI
obavljaju i zuzetno važne fnkcije u religij i , knj iževnosti , nauci
i drugi m domeni ma.
Međutim, sa upravo pomenutim važnim izuzetkom, smrt
ipak dođe po svoje, pri čemu mnoštvo jezika nestaje bez pi sa­
nog traga. Računa se, na pri mer, da je još u prošlom veku samo
u Brazi l u moglo biti i do 1 . 00 i ndijanskih jezi ka, a danas ih
nema ni 200. U Australij i , koj a je prve evropske doseljenike
1788. godine dočekala sa možda 300 domorodačkih jezika, taj
broj je do danas skoro prepolovljen, pri čemu će veći na preo­
stal i h uskoro i ščeznuti - osim pedesetak kol iko-toliko
"
drže­
ći h
"
, čij i je opstanak na duži rok moguć ako i nije verovatan.
Bilo da je reč o prirodnoj smti , l ingvicidu ili čak jezičkom
suicidu (kako se može nazvati poj ava
"
dobrovoljnog
"
napušta­
nj a svog jezika, u neki m kontekstima ni malo retka među ugro­
ženim manj inama) , ni na drugim kontinentima perspektive mno­
gih jezi ka ni su ništa svetl ije.
Sve u svemu, postojeći jezici mnogo brže nestaju nego
što novi eventual no nastaju, pa sada na svetu i ma manje jezika
nego pre sto, dvesta ili više godi na, a uskoro će ih biti još
mnogo manje nego danas. Prema nužno nepotpuni m podaci ma,
moguće je da se više stoti na jezika ugasi l o samo tokom po­
slednje dve-tri decenije, a neke procene kažu da bi broj živih
jezika na svetu u doglednoj budućnosti l ako mogao da bude
prepol ovljen. Pesi mi stička prognoza čak bi mogl a da glasi da,
pri s adašnjem stanju opšte brge za male narode i njihove jezike,
možda s amo do 1 . 000 najvećih i najzaštićenij i h jezika može
spokoj no da očekuje decenije koje dol aze, dok svi ostali na
27
RNKO BUGARSKI
duži rok nemaj u pravi h garancij a za opstanak. Ovde, razume
se, treba i mati u vidu ne samo pomenutu sudbi nu mnogobrojnih
mi nijaturnih jezički h zajednica, nego i tendencije razvoj a u mo­
dernom svetu. Jezička standardizacij a i terminološka unifkaci ­
ja, tzv. dijalekatska smrt, gl obal ne komuni kacijske mreže, elek­
tronska i posebno računarska tehnologija, kao i druga obeležja
savremenog života - sve t o ne podržava jezičku raznolikost i
teži da smanj i njen obim. Stoga se i na jezičkom pl anu, i pored
nužnog i produženog diferenciranj a unutar pojedi ni h jezika, pa
del i mično i između nji h, ipak može očekivati prevaga integra­
ci onih kretanja i i zvesna homogeni zacij a već stabi l i zovanih je­
zika, praćena progresivnom el i mi nacijom oni h - mnogobrojni ­
ji h - koji su si l om pri l i ka ostali i zvan orbite ovakvih razvojni h
tendencija.
Iz svega rečenog bi će j asno zašto se broj jezi ka u svetu
ne može odrediti preciznije nego što smo mi to uči ni l i . Nj ihov
broj je l akše utvrditi samo u Evropi - i ako i tu ima sporni h
sl učaeva - zato što su evropski jezici većinom standardizovani ,
pa se kao takvi l akše i dentifkuju i prebrojavaju. Al i pri l i ke su
u ovom smi sl u neuporedivo manje povoljne na svi m drugi m
kontinentima, gde nepregledni kontinuumi govorni h varijeteta
najčešće nisu natkriveni standardni m jezicima kao autonomnim
jezičkim celinama. Jezička bogatstva ovih ogromnih prostora
nauka je u mnogim slučajevima tek razgrnul a, al i ih još ni iz­
daleka nije do tanči na upoznala.
28
JEZICI
Broj govornika
Jezici sveta međusobno se veoma razl i kuj u u mnogim
pravcima, pa se mogu upoređivali i klasifkovati na osnovu ra­
zličitih meri l a. Jedno očigledno obeležje po kome se jezici dra­
stično razlikuj u jeste broj govorni ka: dok jednima govore de­
setine i l i stotine mi l iona ši rom sveta, drugi su zatvoreni u m­
nij ature skupi ne čij i se čl anovi mogu - neretko i doslovno! -
izbrojati na prste. Ovo se može tvrditi bez ikakve rezerve, ali
je drugo pitanje može l i se za svaki poj edini jezik reći, ma i
sa pri bl i žnom tačnošću, koliko upravo govornika ima. A ako
se dobro pogleda, odgovor na ovo pitanje možda je još teži od
onog na upravo razmotreno pi tanje broj a jezi ka.
Ovome su dva glavna razloga. Prvo, kao što nije uvek
unapred j asno šta je jedan jezik, tako nije uvek izvesno ni šta
je govorik j ednog jezika, jer su mnoge ljudske zajednice i
mnogi nj i hovi čl anovi višejezični do stepena u kome i sam po­
j am maternjeg jezika postaje problematičan. A drugo, i važnije,
za otpri l i ke polovinu svih j ezika jednostavno ne postoje podaci
o stvarom broj u nji hovi h govornika, dok za preostalu polovinu
takvi podaci nisu uvek pouzdani . Valja i mati na umu da se u
najvećem broju govornih zajednica ne vode popi si stanovni štva,
a i tamo gde se vode oni ne sadrže uvek pitanje o maternjem
jeziku. Međutim, i ako takvo pi tanj e postoj i , i l i se odgovor na
njega može dedukovati iz naznake etni čkog i dentiteta, ti podaci
nipošto ni su neprkosnoveni . Kako smo videl i na pri meru Indije,
tu postoj i probl em različitog i menovanja, a i u autentičnost zva­
ničnih rezultata neretko se mora sumnj ati zbog intervencije tzv.
29
RKO BUGARSKI
državnog razloga. Vl adama nekih zemalja može, naime, biti u
interesu da zbog pol i tike prema naci onal ni m manj i nama i l i ne­
kih drugih potreba nepotpuno ili i skrivljeno prikazuj u etnički i
jezički sastav stanovni štva. Osi m toga, popisni podaci imaj u i
tu nezgodnu stranu što veoma brzo zastarevaju usled brzog op­
šteg porasta svetske popul acije (po jednoj projekcij i Ujedi njeni h
nacija očekuje se da će već godine 2000. bi ti dostignuta cifra
od 6 milardi ) . Ali i bez obzira na popi se, zabeleženi su sl učaje­
vi drastičnog smanj ivanj a broj a govornika nekog jezika u krat­
kom razdoblju, usled ratova, gl adi i l i brze asi mi l acije, kao u
Vijetnamu i Eti opiji al i i kod mnogih malih jezika pri mitivnih
plemena u susretu sa zapadnom civi lizacijom.
No uz sve ove i druge uslovnosti , ponešto se ipak može
reći , podrazumevaj ući da uvek govori mo o pri bl i žni m i pro­
menljivim a ne tačno utvrđenim vrednostima. Upoređivanje bro­
j a ljudi i broja jezika na našoj planeti dalo bi , grubo uzev, ma­
tematičk prosek od oko mili on ljudi po jednom jeziku. lako
i ma jezika sa toliko govornika - recimo, makedonski je nešto
iznad tog proseka - to je srazmero redak slučaj , jer ima mnogo
jezika sa daleko više govornika, a još mnogo vi še jezika sa
znatno manje nji h. Kombinacij om podataka iz dostupni h izvora,
a uz napomenu da su i oni već del i mično zastarel i i ako su ob­
j avljeni i zmeđu 1 977. i 1 987, i sa manji m korekcijama u tom
smislu, dolazimo do sledeće sasvi m okvirne kl asi fkacij e jezika
prema broju govornika. Najpre izuzimamo jezike bez govornka
- to je nekih 200 dosad i dentifkovani h mtvih jezika, od mnogo
većeg brja koj i je ta sudbina nesumnji vo zadesila tokom ve-
30
JEZICI
kova i mil enijuma. Potom odvaj amo malopre pomenutu polo­
vinu svi h jezika koj i se vode kao živi a za koje nema podataka.
Za naj veći broj ovih pretpostavlj a se da imaju sasvim malo go­
vornika, pa su mnogi od nj ih na izdi saju i l i su se već ugasi l i .
Druga polovi na onda daje odnose prikazane u Tabel i l.
Broj govornika
1 00-1.00
1 .00-l 0.000
l 0.000-1 00.00
Tabela l.
l 00.000-1 ,00.00
l , 00.00-10, 000.000
l 0, 00.00-50,00.00
50, 00.00-100,00.00
iznad l 00,000.000
Broj jezika
400
750
650
300
1 50
1 50
1 0
10
Iz tabele je lako videti da daleko naj veći broj jezika ima
srazmerno malo govorih predstavnika.
Č
ak 40 jezika ima is­
pod 1.00 govorni ka, što i h čini najugroženiji m. Ako ne zabo­
ravimo ono mnoštvo jezika bez podataka, od kojih je većina u
sličnom položaju, i uoči mo da ni sledećih 1.400 jezika na našoj
li sti ne dobacuje do l 00.000 govornika ponaosob, što znači da
ni mnogi od nji h nemaju bezbednu budućnost - pred sobom
imamo dokumentaciju za prethodno i znetu pesimističku pro­
gnozu broj a jezi ka koji se mogu smatrati siguri m i na duži
3 1
RNKO BUGARKI
rok. S druge stane, svega oko 30 jezika ima više od mi lion
govorka, od kojih samo 20 premašuje cifr od 50 mi liona, a
svega l O prebacuje l O miliona. U Tabeli 2 navodimo tih 20 broj­
čano najjačih jezika, sa cifama i zraženim u mi l i onima govorika.
Tabela 2.
I. kineski . . ... . . . . . . ... . .. 1 .000 l l . francuski . . ... . . ... ... . . ... . 70
2. engleski . . . . ..... . . .. .. . . . 300 I 2. i tal ijanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
3. španski . . . . . . . . . . . . . . ..... 250 13. javanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
4. hindi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 14. korejski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
5. ruski . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . l 50 15. telugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
6. arapski . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. 150 16. tami l ski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
7. bengalski . ... . . . .. . . . . . . . 150 17. pendžapski .. . . . . . .. ... ... 50
8. portugal ski . ......... . . . 130 18. biharski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
9. j apanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 19. maratski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
l O. nemački . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 20. vijetnamski . . . . . . . . . . . . ... 50
Uz ovu tabelu neophodne su sl edeće napomene. Prvo, i
najažumij i postoj eći izvori se međusobno razli kuju, pa su i ovde
iznosi samo pri bl i žni . Drugo, za neke jezike postavlj a se pitanje
i dentifkacije. Kineski je uzet u svom punom obuhvatu, dakle
sa svih osam makrodijalekata (i ako bi i sam mandarinski sa
svoj ih 750 mi l iona ubedlj ivo držao prvo mesto). Hi ndi ovde ne
uključuje urdu, sa koj im bi se pribl ižio cifi od 250 mi l iona.
32
JEZICI
Treće, i najvažnije, date brojke odnose se samo na upo­
trebu ovih jezika kao maternji h. Međutim, mnogi od nj ih imaju
važne admi ni strativne, obrazovne i druge funkcije u zemljama
u koji ma se upotreblj avaju, često i i zvan svoji h mati čnih regija,
pa se masovno kori ste kao drugi jezici . Računa se da engleskim
kao drugim jezikom govori čak dodatnih 40 miliona; sa od­
govarajući m dodacima hi ndi i urdu zajedno popel i bi se možda
i na 500 miliona, ruski na bar 21 O mil iona, a francuski na preko
!OO mi l i ona. Na spisku bi se poj avi l i i jezici sa manj im brojem
izvornih govornika koji u nekom širem regionu, zahvaljujući
svoji m funkcij ama, imaj u i zuzetno mnogo
"
sekundarnh" go­
vorni h predstavnika. Upečatlj iv slučaj je mal ajski , sa možda
150-200 mi l i ona govorni ka od koj i h je on prvi jezik samo za
nekih 20 mil iona ! A poznato je da se neki od navedeni h jezika,
pored toga što se usvaj aju kao maternji ili kao drugi jezici ,
masovno uče i kao strani jezici . Ako bi se dodao i broj ljudi
za koje se računa da dobro znaju engleski kao strani jezik (i ako
je teško doći do ovih podataka, kao i meri ti ovakvo znanje),
po neki m procenama engleski m se danas u svetu svakodnevno
ili bar učestalo sl uži možda cela ml ijarda lj udi . (O razl ičitim
pomenutim funkcional nim kategorij ama jezika biće više reči u
4, a o pitanju maternjeg jezika u 5. pogl avlju ove knji ge).
Navedeni iznosi ubedljivo govore o izrazitoj , pa i frapan­
tnoj nejednakosti između jezika po broju govornika. Nekim ob­
li kom kineskog govor svaki peti čovek na našoj pl aneti ; do­
dajmo samo j oš engleski i špansk, i već smo pokril i gotovo
trećinu čovečanstva. Nekim od prvih pet jezika govori blizu
33
RNKO BUGARSKI
40% svetskog stanovni štva; na prvi h deset jezika otpada već
vi še od polovine, na prvi h dvadeset jezika 65%, a na prvih sto
jezika čak 95% svih ljudi . Dakle, hilj adama preostalih jezika go­
vori ukupno svega oko 5% ljudi ! Prema tome, ogromnu većinu
svih jezika sveta čine brojčano mali jezici - što smo već, u ap­
solutnim a ne u proentualnim iznosima, utvrdili kroz Tablu l.
Dodajmo još uzgred da, i ako broj govorika j este jedno
od meri l a snage nekog jezika, on nije jedino, a sam po sebi
ne mora da bude ni naj važnije takvo meril o. Ima srazmerno
manj ih jezika koji su od značaj a u svetu, kao što i ma i nume­
rički veoma jaki h jezika čij a važnost ne prelazi granice nj ihovih
zajednica. Drugi kriterijumi su svetska rasprostranjenost, među­
narodna upotreba, udeo u razvoju nauke i tehnologije, značaj na
kul turna i knj iževna tradicij a, potom ekonomska, pol itička pa
i voj na moć naroda koj i govore dati m jezikom, te nj i hovo ukup­
no učešće u svetskim posl ovi ma. Tako engleski daleko zaostaje
za ki neskim po broju govorni ka, a po pojedinima od drugih
meri l a za engleskim ne zaostaju npr. francuski , špansk, nemač­
ki ili ruski . Al i u kombi nacij i svih nji h engleski danas nesum­
njivo predstavlj a vodeći svetski j ezik. Stoga ne začuđuje to što
se on u svetski m razmerima naj vi še i zučava kao strani jezik -
i ako, razume se, time nipošto ne prestaju razlozi da se i drugi
jezici šireg raspona j avljaju u toj ul ozi .
Na kaju, vraćajući se makar i uzdržanom prognoziranju
budućeg razvoj a događaj a, na osnovu iznetih podataka i analiza
može se razložno pretpostaviti sl edeći scenari o. Velik i veći
jezici i dalje će rasti , manji će mahom gubiti govorike, a naj-
34
JeLICI
manj i će nestaj ati, ne i zdržavajući konkurenciju j ačih i prestiž­
nih jezika. Mnogi ma od ovih nema spasa, al i bi se opšti i neu­
mi tni pad u broju jezika, koj i za čovečanstvo predstavlja ne­
procenj iv kul turi gubitak, mogao bar u nekim sl učaj evima us­
pori ti ili sprečiti ako bi se na vreme preduzel e energične mere
zašti te ugroženi h obl ika ljudsko! govora.
35
2
Jezici u vremenu
Jezička evolucija
Otkud na svetu tol i ki broj j ezi ka? Objašnjenje j ezi čke raz­
nol i kosti vekovi ma je traženo posredstvom mi tol ogij e i rel igije,
gde se povezivalo i sa postankom jezika uopšte i potragom za
prvobitni m zajednički m praj ezikom ljudskog roda. Od toga pra­
izvora, kako se verovalo, potekli su svi jezici rasuti širom naše
pl anete. U jevrejsko-hi šćanskoj tradicij i poznata je legenda o
Vavilonskoj kul i , koja
"
pometenij e
"
jezika tumači gnevom
Stvori telj a usled drskosti običnih smrtnika koj i bi, sl ožno dižući
kulu do neba, ugrozi l i njegov nepri kosnoveni autoritet. Ne raču­
najući neka pojedinačna ranij a sagledanj a, počeci si stematskog
naučnog objašnjenja jezičke šarol i kosti j avljaju se tek počev od
kraja XVIII veka. Na mnoge aspekte ovog pitanj a nauka ni do
danas nije dal a određene odgovore, ali je bar čvrsto zakorači l a
ti m putem i već ostvari l a značaj ne rezultate.
Pre svega, jedno od temelj ni h obel ežja jezika u opštem
smsl u, pa tako i svake njegove posebne manifestacije, jeste
promenlj ivost u vremenu. Jezici se već i inače razl i kuju zbog
razl ičitih uslova u koj i ma žive ljudske grupe koje nji ma govore
36
JEZICI
i odgovarajući h razlika u nji hovim komuni kacij ski m potrebama.
Ove razl i ke su se tokom mnogih vekova naj češće uvećavale,
tako što su se pojedine grupe govorni ka i stog jezika razdvajale
usl ed seoba, teritorijal ni h osvaj anj a ili i z drugih razloga, i na­
stavlj ale život odvojeno. Prekd redovnih veza, naročito izrazit
ako bi se još poj avile geografske prepreke u vidu planinskih
masiva ili veći h vodenih površina, i mao je za posledicu samo­
stal an razvoj pojedinih oblika govora, pa se nekadašnj i zajed­
nički jezi k cepao na dij alekte koj i su se sve vi še uzaj amno uda­
lj aval i , do stepena kada je prestajal a međusobna razumlji vost
pa se tako moglo govoriti o razl i čiti m i ako srodni m jezicima.
Il ustruj mo ovaj proces jednim pri merom. Pre 2. 00 godi na
l atinski se govorio u velikom del u Evrope, al i kada su, sa pro­
pašću Ri mskog carstva, te prostore del i mično zaposeli german­
ski , sl ovenski , mađarski i arapski narodi, govornici latinskog
našl i su se nji ma ispresecani , dakle bez kontinuirane teritorije.
Tokom stoJeća l ati nski sa područj a današnje Rumunije sve se
vi še razli kovao od onog u savremenoj Italiji , a svaki od ovih
diferencirao se i od l ati nskog na prostoru Francuske i l i
Š
panije.
Svaki latinski dij alekt tako je i šao svoj i m putem, da bi se vre­
menom tako razvi l i moderni romanski jezici - rumunski , itali­
janski , francuski, katal onski , španski, portugal ski i drugi . Ovaj
tok događaj a može se pouzdano rekonstrui sati jer za sve te je­
zike, uklj učuj ući i l ati nski, postoji obi l ata pi sana dokumentacija.
No ovo je srećan izuzetak, pošto su kod drugi h j ezički h poro­
dica preci , zajedno sa mnogim potomcima, davno i ščezl i ne
ostavljajući nikakav pi sani trag.
37
RANKO BUGARSKI
Qyakvi procesi mora da su se u prei storij sko vreme odi­
gravali na razni m stranama sveta, a nj i hov su rezultat jezici
koje danas zatičemo - i koj i , razume se, i sami ne prestaj u da
se menjaju. Iako se ovde zbog razl i či tih okolnosti ne može po­
uzdano uopštavati , računa se da je u nekom zami šlj enom pro­
seku bilo potrebno da prođe oko 50 godina da bi se prvobitno
zajednički jezik i zrazito dijal ekatski i zdiferencirao, dok bi po
i steku 1 .000 godina potpuno nestajal a uzajamna razumljivost,
či me bi na sceni već bili razl i čiti jezici . No ovde treba i mati
u vidu da u savremenom svetu, u kome i dalje ima geografski
i socij alno izazvane jezičke divergencije, veoma snažno deluju
i procesi konvergencije o koj i ma j e bi l o reči u prethodnom po­
gl avlju. Stoga u uslovima moderne civi l i zacije dalj i razvoj j e­
zičkih porodica na skicirani način nije ni mal o verovatan. Je­
zičke promene danas se moraju posmatrati u ravnoteži si l a di­
ferencij acij e i unifkacije. Jezici se i dalje potencij alno umno­
žavaju raznim deobama, ali se ove u gl obal u obi l ato kompen­
zuju niveli sanjem razl i ka, što, uz gašenje mnogih j ezika, vodi
redukcij i jezičke raznoli kosti .
Jezi ci se menj aju zato što se menjaju lj udi koj i nji ma go­
vore i okolnosti u koj i ma oni žive. Neki od uzroka tih promena
su unutrašnji (pomeranj a, pregrupi savanj a i pril agođavanj a u
strukturi sami h jezičkih si stema) dok su drugi spoljnog karak­
tera (hvatanje koraka sa društvenim promenama) . Jedan od ui ­
stinu temeljnih uzroka jezičkih promena je či
njenca da jezičko
ponašanje čoveka - za razl i ku od si stema komunikacij e među
životinjama - nij e instinktivno nego naučeno. Iako je opšta j e-
38
JEICI
zička sposobnost urođena, svaki posebni jezik mora se u de­
tinj stvu naučiti , a nikada dve generacije ne nauče u svim po­
jedinostima i sti jezik. Ovakve razl i ke, kol i ko god bile mi nu­
ciozne, kroz vi še generacij a se akumuliraju toliko da menaju
fzionomiju datog jezika i dopri nose, u skl opu drukčije moti­
visani h promena, jezi čkom diferenciranju - uključujući pome­
nuto raslojavanje jezika u dijal ekte i i zrastanje ovih u nove je­
zike, uz mogućnost kužnog ponavlj anja tih procesa.
Genetska klasifkacija
Naznačeni procesi dovode nas do suštine pojma genetske
srdnosti jezika i pružaju osnovu za nji hovu genetsku klasi­
kaciju. Teorijski gledano, sličnosti i zmeđu dva i l i više jezika
mogu da poti ču iz više izvora. Prvo, od jezičkih univerzal ija -
zajedničkih, iako razl ičito i spoljeni h, obeležja svih jezika sveta.
Drugo, od kontakata i pozajmlj ivanj a i zmeđu jezika. Treće, od
gl asovnog si mboli zma, putem i mi tiranj a prirodni h zvukova i l i
nekog sl i čnog povezivanj a imena neke stvari sa njenom sušti­
nom, uz upotrebu i koničkih znakova (onih čij i označi telj svojom
formom upućuje na označeno).
Č
etvrto, sli čnosti mogu da budu
slučajne.
Al i univerzalije su veći nom dubinskog karaktera; osim to­
ga, konstatujući da su svi jezici nužno sli čni već samim tim
što su jezici , što dakle prpadaj u i stoj klasi poj ava, nsmo pržil i
nikakvo obj ašnjenje evidentne či nj enice da su neki jezici me­
đusobno znatno sličnij i nego nek drugi . Pozaj mljenice do koj ih
39
RANKO BUGARSKI
je došl o u jezičkim kontakti ma, nasuprot tome, srazmerno su
površinske prirode i veći nom zahvataju rel ativno periferne de­
love rečnika, a manje osnovni rečnik i gramati čku strukturu.
Onomatopej a i i koničnost su ipak od margi nalnog značaj a u
jezicima. A sl učaj se može sasvi m isključit i : može se desiti da
dva potpuno različita jezika i grom slučajnosti i maju i sti jedno­
sl ožan sled gl asova za i sti poj am (kao /nas/ ' mokar' u nemač­
kom i u ameri čkom indij anskom jeziku zunji u Novom Mek­
si ku), pa i ovo sasvim i zuzetno, ali ne više od toga.
Prema tome, navedene mogućnosti ni izdal eka ne objaš­
nj avaju empirij sku činjenicu, po sebi davno zapaženu, da unutar
pojedinih gupa jezika postoj e upadlji ve si stematske sl ičnosti
na svim nivoima strukture - u fonologij i , morfologij i , građenj u
reči , sintaksi , vokabul aru. Ostaje, znači , samo j edna mogućnost
objašnj enja takvih zamašnih i sveprožimni h sl ičnosti , dosad ne­
pomenuta. Nai me, takvi jezici mora da su te svoj e sličnosti
nasledili od zajedničkog pretka - to jest, da su nekada bili jedan
jezi k. Za nj i h se onda kaže da su genetsk srodni , a genetska
srodnost znači dokazano zajedničko porekl o. Zani mlj ivo je da
ova predstava, koja danas deluje tako pri rodno i oči gl edno, u
nauci o jezi ku zapravo poči nj e da se jasnije fonul i še tek pre
nekih dvesta godi na.
Grupa genetski srodni h jezika naziva se jezičkom porodi­
com, a nji hov zaj ednički predak - prajezikom i l i protojezikom
te porodice. Pr tome se podrazumeva stepenasta geneal ogij a,
uz sukcesivno
"
cepanJe" predaka na potomke, u razl i či tim mo­
gućim kombinacij ama. Ti evolutivni procesi mogu se sasvim
40
JEZICI
uprošćeno i šematski pri kazati uz pomoć tzv. rdoslovnog sta­
bla, koje je u nauku uveo nemački l ingvist August
Š
l ajher po­
lovinom prošlog stoleća. Neke od mogućnosti apstraktno su pri­
kazane na Sl i ci 3.
A � tA �
B e D E e D E F G B F G H E
Slik 3.
Grananje na razni m nivoi ma si mbolizuje razne stepene
srdstva, pa su neki jezi ci u okviru i ste porodice u bližem, a
drugi u daljem srodstvu. U tom smi sl u se porodice dalje del e
na grne i ogranke.
Vel i ka većina svih jezika sveta do danas je nekako genet­
s ki razvrstana, premda u mnogi m sl učajevima krajnje usl ovno
i provi zorno. Izvan takve podel e ostali su izolati - jezici za
koje nije utvrđena srodnost sa bilo koji m drugim jezicima (kao
i zumrl i sumerski i l i etrurski , a od živih baskijski , korejski , ja­
panski , burušaski u Indiji i Paki stanu, gi ljački na Sahalinu, ainu
u Japanu i l i kutenaj u Severnoj Aeri ci ) . Na drgom kraju,
utvrđene su i sl i čnosti i zmeđu pojedi nh porodica, pa se ove
nekada gupi šu u veće celine -fle i l i rodove, odnosno još veće
- makrof
l
e i l i makrorodove. Kajnost u ovom pogledu predsta-
41
RANKO BUGARSKI
vlja tzv. nostrtička hipoteza, koj a postul ira sasvim daleko srod­
stvo većine evropskih i azij ski h porodica, pa i drugi h - a u
krajnjem i zvodu, možda, i svi h j ezika sveta.
Iz izl oženog sledi da genetska srodnost, kada nije doka­
zana sredstvi ma i storij ske i uporedne lingvi stike, ostaje poten­
cijalna, uz manj i i l i veći stepen verovatnoće. Drugim rečima,
ne može se apodi ktički tvrditi da su bi l o koj a dva jezika ne­
srodna; može se samo reći da nji hova eventualna srodnost nije
utvrđena. Ako bi se nostrati čka hi poteza u svojoj najj ačoj verzij i
pokazal a tačnom, što zasad i zgleda malo verovatno, ona bi mo­
gla da osvetli veoma složeno, i u nauci o jeziku dugo i zbega­
vano, pitanj e porekla lj udskog j ezika u cel i ni .
Prema teoriji monogeneze, jezik j e nastao na jednom me­
stu, u jednoj popul acij i homi nida, pa se onda dodirima preneo
i na druge, što bi znači l o da su se svi jezici sveta sukcesivno
razvil i od jednog zajedničkog pretka. Prema suprotnoj teoriji
poligeneze, takvog jedinstvenog pretka ni kada nije bi l o, jer se
j ezik javio pri bl ižno u i sto vreme al i nezavi sno među razl ičitim
grupama, pa se može govori ti samo o većem broj u prajezika.
Pri tome, ipak, nostratička hipoteza još ne bi bi l a dokaz prave
monogeneze, j er postoj i i treća teorij ska mogućnost. Ne može
se, naime, sasvim i sljučiti ni scenario po kome je i zvoro bila
poligeneza, al i su i z nekog razloga potom izumrli svi prajezici
sa svoj i m potomcima i zuzev jednog, čije potomstvo bi či ni lo
skup svih jezika današnjeg sveta. Ove t mogućnosti, čij a even­
tualna real izacij a pada u davnu prei storju čovečanstva pa nauka
još nema nači na da se između nji h defntivno opredel i , redom
42
JEZICI
su šematski prikazane na Slici 4 ( - jezik/od lat. l i ngua, engl .
language itd./; Lx - izvor svih postojećih jezika; crtano - izu­
mrli jezici bez potomstva) .
A
.

"
l l
l \
l l
. .
B
Pra jezici
.

.
·
.
.
.�. .
.

...
...
..
e
Pra jezici
.
.
�'1. �
.
.

Slik 4.
..
l
l
t,
l '
: f,
l " �
..
l
'
. �
Bi ološka metafora u osnovi rodoslovnog stabla ima samo
usl ovnu vrednost, jer se jezici u stvarosti ne razvijaju tako pra­
vol i nisk. niti se bez ostatka cepaju na jasno odelite gane. Pored
postojanj a u vremenu, jezici postoje i u prostor,
p
a se pojedina
nj ihova obeležja, uključujući i inovacije koje se začinju na jednom
del u njihove teritorije ili bivaju preuzete iz nekog susednog jezika,
postepeno šire i z fokalnih u prifere prostor, u vidu koncen­
tričnh kugova. Stoga je nemačk naučnik Johanes
Š
mit još 1 872.
43
RNKO IWUASKI
godi ne predložio tzv. talasni modl, preuzet, za razliku o
Š
laj­
hervog biološkog, iz fzike (v. Sl i ku 5).
Slika 5.
Ova dva modela - koja se, i nače, mogu i kombinovati -
zapravo se ne i sklj učuju nego su komplementarna. Rodosl ovni
model bolJ e pri kazuj e i zraženij e razdvajanje jezi čki h grupa,
kakvo nalazi mo na vi ši m stepeni ma hijerarhij e (npr. germanski
jezici prema sl ovenski m). Nasuprot tome, tal asni model je pri ­
mereniji fnijem konti nualnom diferenci ranj u na ni ži m stepeni­
ma, odnosno kod sasvim bl i skog srodstva (npr. unutar german­
ski h i l i slovenskih jezika i naročito nj i hovi h dijalekata).
Navedena hijerarhi zovana teri nol ogij a genetske srodno­
sti u nauci se upotreblj ava krajnje neuj ednačeno, pa se osnovni
teri n, porodica, javlja na razl ičitim stepnma, od ogranka do
4
JEZICI
fl e pa i makrofl e. Zbog toga, a i usled sl abog poznavanj a si­
tuacije u daleko najvećem broju slučajeva, ne može se tačno
reći koliko upravo na svetu i ma jezičkih porodica. Kako smo
videl i , načelno se prihvata mogućnost da se prema genetskom
kiterij umu svi j ezici sveta klasifkuju bez ostatka (sa izuzetkom
pomenutih izol ata) , ali je to teško ostvariti. U nekom
"
sred­
njem
"
smi sl u govori se o stoti nama različitih porodica, pri čemu
se uglavnom mi sl i na iscrpno dokumentovanu srodnost koja do­
pušta grupisanje na rel ativno ni ži m nivoima (porodice u užem
smi sl u, grane, pa i ogranci ). Daleko je problematičnije grupi­
sanje u celine vi šeg reda (fle i posebno eventualne makrofle),
jer tu po pravi l u ima manje pouzdanih podataka, pre svega zbog
vremenske projekcije mogućeg
"
cepanja
"
. Nai me, ona na tim
nivoima ide hiljadama godina unatrag, što je prakti čno nemo­
guće valano dokumentovati .
Kada smo već pomenuli dokumentaciju, važno je imati na
umu da se u rekonstrukciji istorijskog razvoja jezika nauka prven­
stveno oslana na pisane spomenike iz raniji h perioda - a daleko
navećim brojem jezika nikada se nije pisalo. Otuda je genealogij a
pouzdano utvrđena samo kod nekih evroazijskih i sevemoafičkih
porodica, dok je drugde ona mahom samo privremena i neretko
sasvim hipoteti čna.
Iz navedenih razloga klasifkacije višeg reda međusobno
se veoma razl ikuju, pri čemu važnu ul ogu igra i međuvremeni
napredak nauke, koji vodi i zoštravanj u kriterijuma podele i pre­
grupisavanju prethodno postuliranih celina. Ovo, pak, može da
nametne i nova i menovanj a takvih grupacija, prmetno razl ičita
45
RANKO BUGARSKI
od onih koj a su bil a uobičajena pre samo nekol iko decenij a.
Danas postoji bar pri bl ižna sagl asnost da se može srazmerno
zasnovano govoriti o nekih 15-20 velikih genetski određenih
grupacij a na stepenu velikih porodica, fla ili makofl a. (Niži
navedeni broj , najmanji do koga se dosad došl o sa izuzetkom
nostratičkih pokušaja, predloži o je u svojoj sveobuhvatnoj kl a­
sifkaciji 1 987. godine američki l ingvist D žo zef Grinberg. ) Ne
ul azeći u pojedinosti , navešćemo spi sak danas manje-više prih­
vaćenih velikih gupacij a koje se često i dalje slobodno nazivaju
porodicama:
i ndoevropska, uralska, altaj ska, kavkaska, eski msko-aleut­
ska, dravidska, si no-tibetska, austroazijska, austronezijska,
indo-pacifčka, australij ska, na-đene, ameri ndijanska, af­
roazijska, nilo-saharska, niger-kordofanska, hoi sanska.
Iz ovih naziva vidi se da oni, uopšte uzev, sadrže i ge­
netsku i geografsku informaciju. Pri tome se njihova dalj a spe­
ci fkacij a, odnosno nazivi za uže porodi ce i grane, po pravilu
drže genetskh kriterij uma tamo gde oni mogu biti utvrđeni sa
većom sigurnošću, dok u sl abij e i spitanim sl učaj evi ma preo­
vl ađuje arealno i menovanje. Nešto više o sastavu i prostornom
rasporedu navedenih mako-cel ina biće rečeno u naednom po­
gl avlju. Ovde ćemo, radi il ustracije, navesti nekol i ko podataka
samo o najpoznatijoj , i ndoevropskoj porodici .
Ovaj naziv i zvoro upućuje na skupinu srodnih j ezika koji
su se u osvit i storije raširl i po Evropi i delovima j užne Azije.
Počev od kaj a XV veka, u tal asima kolonizacije neki od njih
46
JEICI
su pokrl i ogromna prostranstva i na drugim kontinentima - što
znači da ovakav naziv porodice ne bi više odgovarao ako bi se
tumačio u prostornom a ne u genetskom smislu. Pretpostavlja
se da se indoevropski m prajezikom govori l o pre vi še od
5. 00
godina na njegovom prvobitnom stani štu, negde u i stočnoj Ev­
ropi ili zapadnoj Aziji (ovo pitanje još je predmet spo
renja), i
da se on još tokom prvog milenij uma svog postoj anj a podelio
u vi še jezika. Strogo uzev, ovaj prajezik je rezultat delimične
rekonstrukcije, dakako bez ikakvih direktnih potvrda, i nije iz­
vesno da je kao jedinstven jezi k u govornom smislu i kada i
postojao: možda od samog početka postoje samo indoevropski
dijalekti . Analogno, nije sigurna ni egzi stencij a
"
indoevroplja­
na
"
kao prvobitno jedinstvenog govornog kolektiva.
Indoevropska porodica obično se deli na deset grana. To su:
helenska, i tal ska, albanska, balto-slovenska, germanska,
keltska, jermenska, indoiranska, anatol ska i toharska.
Bal to-slovenska grana, još uvek sporna, nekada se pr
i k

zuje kao dve naporedne. Anatolska i toharska grana su u
cel
osti
i zumrl e. Helenska grana predstavljena je grčkim, koj i , kao i
al banski i jerenski, čini zasebnu granu u okviru porodice. Iz
i talske grane, preko govorog l atinskog, razvi l i su se današnj i
romanski jezici . Preostale grane takođe obuhvataju veći broj
jezika - naročito indoiranska, sa svoj i m razuđeni m indoar
jski m
i iranskim oganci ma, koja i pri naj strožem računanj u sama bro­
j i oko stotinu jezi ka, dakle dvostruko vi še nego sve ostale za­
jedno.
47
RANKO BUGARSKI
Upravo pomenuta neravnomernost opšta je karakteri stika
jezičkih porodica. Ranije navedene makroceline međusobno se
veoma razli kuju po veličini prostora koj i zauzi maju, po broj u
jezika koje okupljaju, ali i po broj u lj udi koj i nj i ma govore.
Pri tome nema prakti čno nikakve korelacije između ovih para­
metara. Daćemo samo nekol i ko pri mera.
Indoevropska porodica je u svetu najrasprostranjenija, zah­
vatajući danas ogromne kopnene prostore između Atl antika, Pa­
cifka i Indijskog okeana. Ona broj i svega oko 1 50 jezika, ali
nj ima ukupno govore preko dve mi l ij arde lj udi , što premašuje
40% svetskog stanovni štva. Po broju govornika i zdvaj a se još
si no-ti betska porodica, teritorij al no znatno kompaktnij a, sa više
od jedne mil ij arde ili oko 23% svetske populacije. Sve ostale
porodice dal eko su manje u tom pogledu, sa naj vi še do 6% te
populacije svaka.
Nasuprot ovome, ni ger-kordofanska porodi ca u central ­
noj i južnoj Africi broj i preko 1 . 000 jezi ka, al i nj i ma ukupno
govori svega 1 80 mi l i ona lj udi ; pri bl i žno i ste vrednosti važe
i za austronezij sku porodi cu. Oko 700 amerindij anski h jezika
zastupljeno j e sa ukupno 1 8 mi l i ona govorni ka. Neki h 40 je­
zi ka geografski kompaktne kavkaske porodice okuplj a pri bl i ­
žno 5 mi l iona ludi . Računa se da oko 1 70 preži vel i h austra­
l ij ski h j ezika zaj edno i ma možda 30. 000 predstavni ka.
Posebno j e upečatlj iva jezi čka diferencij acij a u porodica­
ma koje nalazimo na mnogobroj nom ostrvlju rasutom po ne­
preglednoj vodenoj masi Indij skog okeana i Pacifka. Tako ma-
48
JEICI
nje od 3 mil i ona stanovnika Nove Gvinej e i okol nih otoka go­
vori čak nekh 750 jezika samo iz indo-pacifčke porodice. Sa­
mo jednom (i stočnom i l i okeanskom) granom austroazijskih je­
zika, nji h oko 450, govori svega 1 , 5 mil ion stanovnika Nove
Gvineje i više hi lj ada ostrva raštrkanih po Melaneziji , Mikro­
neziji i Pol i nezij i . Ako se tome dodaju i drugi jezici zastupljeni
na ovom području, onda na 5 mil iona ljudi na Novoj Gvinej i
i bližoj okolini otpada oko 1 .000 jezika, i l i jedna petina svih
jezika sveta! Ovo či ni Novu Gvi nej u ubedlj ivim svetski m re­
korderom po jezi čkoj gustini i šarol i kosti, u razmeri ma teško
zami sl i vi m iz evropskog ugl a: to je kao kada bi putnik, putujući
kroz neku zemlju, na svakih dvadesetak kil ometara u bi lo kom
pravcu nai l azio na nov jezik (ne dij al ekt) , koji m se uz to služi
svega nekol i ko hi ljada ljudi . Pored ovog sl učaj a, prostori sa izu­
zetno vel ikom gustinom jezika po ki l ometru i glavi stanovnika
su još centralna i južna Afri ka, severoi stočna Indij a, zapadna
obala Severne Amerike i vel i ki deo Južne Amerike. Zbog sraz­
memo malog prostora u ovom pogledu se i zdvaj a i Kavkaz,
gde se uz pomenutih 40 jezika kavkaske porodice govore i mno­
gi drugi indoevropski , semitski i altaj ski jezici, pa je on s ra­
Tl ogom još davno nazvan
"
pl aninom jezika
"
.
Pošto smo ovim uvel i ko zašli u arealnu problemati ku, koja
sc u stvarnosti ukršta sa genetskom i ako je u principu od nje
nezavisna, u narednom poglavlj u pružićemo nešto koherentniju
. l iku geografskog razmeštaj a jezi ka po svetu.
49
3
Jezici u prostoru
Aealna klasifkacija
Jezi ci su neravnomerno raspoređeni po del ovi ma sveta.
Grubo uzev, u Afi ci i Azij i i ma ih po 1 . 40, u regi onu Paci fka
1 . 200, u Severnoj i Južnoj Ameri ci zajedno 70, a u Evropi i
na Srednjem i stoku po 70. Izraženi u procenti ma broj a svih
jezika sveta, ovi odnosi dati su na Slici 6.
Slk 6.
50
Amerike 1 3
Srednj i
istok 1 , 5
JEZICI
Vidimo dakle, da oko 85% svi h jezika otpada na Afriku,
Aziju i Paci fk. Pri nešto drukčijem računanju, ako se Indij ski
okean sa svoj i m velikim arhipelazima izuzme iz Azije i pripoji
Pacifku, onda se samo na ostrvlj u tog vodenog prostranstva
govori bl i zu 40% svih jezika sveta. Nasuprot tome, na Evropu
dol azi svega l , 5% jezika - nj ih oko 70, što je znatno manje
nego u pojedi ni m višejezični m državama drugde.
Gledano po pojedini m jezicima, i oni sa vel i ki m, pa i naj­
veći m brojem govorika međusobno se osetno razl i kuj u po te­
ritorijalnoj difuznosti , odnosno kompaktnosti . Naj rasprostranje­
nij i m od njih u svetski m razmeri ma, engleski m, govori se kao
maternj i m na svi m kontinentima. Među jezike šire rasprostra­
njenosti spadaj u i španski , francuski, portugal ski , arapski i još
neki . S druge strane, neki brojčano j aki jezici - kao kineski ,
hi ndi , bengal ski , ruski i l i japanski - mahom su ipak, što se
izvornih govorni ka tiče, svedeni na po jednu zemlju, ma kol i ko
veliku, i njenu bližu okolinu. A sl abij i i najsl abiji jezici još su
utoliko više ograničeni , najčešće na male l okalne teritorije. Ako
pak uzmemo u obzir i upotrebu poj edinih jezika kao drugi h,
tj . kao sredstava šire međuetničke komuni kacije, onda se moraju
pomenuti još nek jezici koj i opsl užuju veće prostore, ali ipak
unutar samo po jednog svetskog regiona (kao mal ajski u Ma­
leziji i Indoneziji , svahi l i u i stočnoj Africi , hausa u zapadnoj
Afici ) .
Sada prelazimo na leti mčan pregled situacije po konti­
nentima, gde ćemo uz neke opštije opaske dati samo osnovne
podatke o najvažnij im zastupljenim porodicama i jezicima. Uz
Sl
RANKO BUGARSKI
pojedine pomenute jezike biće dat pri bli žan broj i zvorni h go­
vornika u mi l i oni ma, i to ukupno na svetu a ne zasebno po
kontinentima. Kurivno štampanje tog broja si gnal i zuje, opet
sasvim orijentaci ono, da se dati jezi k izrazito kori sti i kao ne­
maternji , al i se numerički podaci ne daju jer je do nj i h veoma
teško doći (za najveće jezike odgovarajuće procene date su u
. 1 . poglavlj u) .
I z ovog pregleda videće s e koliko se geografski prostori
razl ikuj u i po jezičkoj gustini , tj . stepenu koncentracije razl ičit
i
jezika na nji ma. Pri tome treba imati na umu da svaki prikaz
današnje si tuacij e u mnogim delovima sveta bi tno i skrivljuje
sl iku pređašne jezi čke raznol i kosti , prekrivene indoevropski m
jezicima evropskih koloni zatora (naročito u ob Amerike i u
Australiji ) .
Č
ak i u Evropi i na Srednjem i stoku, gde danas
dominiraju indoevropski, semitski i turkički jezici , u raniji m
periodima bi l o j e više jezi čkog šareni l a. U sve t o ovde ne mo­
žemo ulaziti , ali ćemo u prikazu koloni zovani h prostora polaziti
od domorodačkih jezika, uz samo uzgredno pominj anje važniji h
doseljeničkih jezika.
Evropa. Evropa se može okarakteri sati kao srazmerno
manj i prostor i zdeljen na manj i broj većih jezika, u vel ikoj veći ­
ni standardi zovani h i na tom nivou međusobno j asno razgra­
ničenh. Izuzimajući baskijsk (l ) kao izolat, svi evropski jezici
pripadaju i ndoevropskoj , a u mnogo manjem broj u ural skoj i
kavkaskoj porodi ci , uz izvesnu zastupljenost, na rubnim područ­
ji ma, i jezika altaj ske porodice koj i će biti pomenuti u vezi s
Azijom.
52
JEZICI
Među i ndoevropski m jezi ci ma dominiraj u tri grane: slo­
venska na i stoku i j ugoistoku (ruski 150, ukaji nski 40, belo­
ruski 7, polj ski 38, češki l O, slovački 5, srpskohratski 1 7, slo­
venački 2, makedonski l ,5. bugarski 8; ovde je spadao i sta­
roslavenski kao stari jezik sl ovenske pismenosti) ; germanska
na severu i severozapadu (engl eski 300, nemački 1 00, hol andski
20, švedski 9, danski 5, norveški 5) ; i romanska pretežno na
jugu i j ugozapadu (španski 250, portugalski 130, francusk 70,
italij anski 60, rumunski 22. katalonski 9, galicijski 3). Od dru­
gi h i ndoevropskih grana ovde nalazi mo keltsku, na kraj njem
severozapadu (vel ški , irski , škotski gel ski , bretonski - svi sa
malim brojem govorni ka) i bal tičku (litvanski 3, l atvijski l ,5).
Tu su još gčki ( l O), al bansk (4,5) i jerenski (5) kao samostalni
i ndoevropsk ogranci, te romski kao indoajski jezik velike di­
sperzije, sa neodređenim brojem mahom dvojezičnih govorka.
Druga značajnije predstavljena porodi ca je ural ska (ili ši­
re: ural sko-jukagirska - ranije nazi vana ugro-fnskom, ali se ova
danas ugl avnom vidi kao jedna grana ural ske porodice, čiju dru­
gu granu čine samojedski jezici ) : mađarski ( 1 4) , fnski (5), es­
tonski ( l ) . Na Kavkazu, kopnenom mostu između Evrope i Azi­
j e, govori se - kako smo već videli - mnogo genetsk razl ičitih
jezika; oni koj i se ne. nal aze ni gde i zvan Kavkaza nazi vaju se
kavkaskom porodicom, i ako nije sasvim i zvesno da oni čine
jednu genetsku skupi nu, a jedini veći među njima je gruzisk
( 4 ). Marginalno je zastupljena i se mitska grana afoazijske po­
rodice, preko mal teškog - u i storijskom smslu ogranka arap­
skog - kao nacionalnog i (uz englesk) zvančnog jezika Malte.
53
RANKO BUGARSKI
Azija. Ovaj kontinent može se označiti kao veoma veli ki
prostor sa srazmerno manji m brojem porodica, j asno razgra­
ničeni h i često nevelikih po broju jezika koje obuhvataju, bar
u kopnenom del u; mnogi od ti h jezika imaju vel i ki broj govor­
nika. Indoevropska porodi ca zauzima velike prostore jugoza­
padne, central ne i j užne Azije, i to dvema svoji m granama: in­
doiranskom (persij ski 25, tadžički 4, pašto 1 3) i indoarij skom
(hi ndi -urdu 250, pendžapski 50, nepalski 1 0, biharski 50, ben­
galski 1 50, asamsk 1 6, orij a 20, maratski 50, gudžaratski 30,
si nhaleški 10 i dr. ; ovoj grani pripada i sanskrit, klasični jezik
indijske civi l i zacije, koj i i danas obavlja neke zvanične funkci ­
je). Afroazijska porodica, ranije nazi vana semitsko-hamitskom,
zastupljena je svojom semi tskom granom (arapski 150, hebrej­
ski 3; ovde su spadal i i civi l izacij ski važni drevni jezici akadski
i aramejski ) . Jezici altajske porodi ce dele se na tri grane: tur­
kičku, uglavnom u zapadnoj , central
n
oj i severnoj Aziji (tursk
45, tatarski 5, 5, uzbečki 1 2, kazaški 7, ujgurski 6, turkmenski
3, kirgi ski 2, azerbejdžanski 1 2) ; mongolsku, u i stočnim i još
nekim delovi ma kontinenta (mongolski 3,5) ; i tungusku na se­
veroi stoku, gde je i storijski značajnu ulogu odigrao mandžurski ,
kao jezik dinastije koja je dugo upravlj ala Knom (al i čij i su
predstavnci do danas mahom prešl i na kineski ) .
Južnu polovinu indijskog potkontinenta zaprema dravidska
porodica (tami l ski 55, tel ugu 55, kanada 25, mal aj al am 25 i
dr. ) . U kopnenom del u i stočne Azije domi nra sino-tibetska po­
rodica, sa kineskom granom (ki neski 1 . 00) i tibetsko-burman.
skom granom (tibetski 4, burmansk 22, lolo 5,5). Jugoistočnu
54
JEZICI
Aziju naj veći m delom zauzi maju austroazijski jezici (vijetnam­
ski 50, kmerski 7, santal i 4) , nj i ma možda srodni daički jezici
(taj 30, l aoski 1 7), kao i jezici razgranate austronezij ske poro­
dice, takođe možda u srodstvu sa prethodni ma (avansk 60,
malajski i l i i ndonežanski - ozvani čen pod i menom bahasa -
20, sundanski 25, madurski 8, mi nangkabau 7, te, na Fi l ipinima,
tagalog J O, sebuano 1 2, ilokano 5) .
Od manji h porodi ca pomenućemo ural sku, u sl abo nase­
lj enom zapadnom delu severe Azije; istočno od ovog područja
nalazi se grupacija mal i h jezika koji se ne pri pi suju nijednoj
od pomenutih porodica, pa se nazivaju paleosi birskim i l i pale­
oazijskim jezicima, i ako nije utvrđeno da oni čine jednu ge­
netsku cel i nu. Na pol uostrvima dalekog i stoka Si bira govore se
jezici čukotsko-kamčatske porodice. A po j užnoj Kini i dalje
na jugu rasuti su jezici porodice mijao-jao (mijao i l i hmong 5,
jao i l i mijen l ) .
Za dva vel i ka azij ska jezika, j apanski ( 1 20) i korejski (60)
još je sporo da l i su genetski povezani međusobno i l i sa bilo
koji m drugim jezicima, pa se obično svrstavaju u izol ate, ali
je moguće da pripadaju altaj skoj porodici .
Š
to se tiče evropskih jezika, ruska kolonizacij a Si bira osta­
vila je veliki broj izvorni h govornika ruskog na ši rem prostoru
severne Azije. Engl eski , francuski i još neki kolonijal ni jezici
uglavnom su ostavili traga samo kao drugi jezici , često do danas
zadržavajući neke zvanične fnkcije u novonastal i m državama.
55
RANKO BUGARSKI
Afrika. Za razl iku od Azije, Afrika sadrži mnoštvo manj ih
porodica, sa mnogo jezika u svakoj , i tako i zukrštanih da su
genetske veze sve doskora ostale nej asne, a u mnogi m slučaje­
vi ma su j oš uvek takve. S obzirom na odnos broj a jezika i
broj a stanovnika, Afrika j e svakako jezički naji zdiferenciranij a
vel i ka kopnena masa (Azija i ma približno i sti broj jezika, ali
na mnogo više ljudi ). Danas je i pak šire pri hvaćeno grupi sanje
većine tih porodica u četi ri velike celine na stepenu makrofl a.
To su afroazij ska, koj a domi nira na severu konti nenta, šireći se
i u Aziju; nilo-saharska, pretežno u severni m i centralnim po­
dručji ma južno od Sahare; ni ger-kordofanska, koj a pokri va naj­
veći deo ostatka, tj . južnu polovi nu Afri ke; i hoi sanska, na kraj ­
njem jugozapadu, gde su njen jezici sa znatno ši ri h prvobitnih
prostora potisnuti najezdom grupe jezika bantu sa severa i ev­
ropskom kol onizacijom s j uga.
Afroazijski jezi ci del e se u pet grana. To su semitska
( arapski, već pomenut u Azij i , amharski 9, tigri nj a 3, 5), ber­
berska (sa teško razdvoj ivi m manji m jezicima i dij alekti ma) ,
kušitska (oromo 9, somal sk 5) i čadska (hausa /2) , dok je petu
granu činio staroegipatski , i z koga se u srednjem veku razvio
koptski , kao govorni jezik izumro negde u XVII veku, al i za­
državaj ući kulturne funkcije. Ni l o-saharski jezici takođe su teški
za dalju klasifkaciju, a najveći su kanuri (3, 5), l uo (2) i di nka
(2) - ovaj poslednji možda zapravo čini grozd od pet jezika.
Mnoštvo niger-kordofanskih jezi ka deli se najpre na dve grane,
kordofansku i niger-kongoansku, a ova druga i znatno veća dalje
se deli na više ogranaka. Ovi obuhvataju važnije pojedinačne
56
JEZICI
jezike kao joruba ( 1 5), igbo ( 1 2), ful a (8) i mali nke-bambara
(7), te jezike vel i ke i razgranate grupacije poznate pod imenom
bantu. Za njenih blizu 500 jezika ranje se verovalo da pred­
stavlj aju zasebnu porodicu, ali se sada smatraju samo ogrankom
benue-kongoanske grane niger-kongoanskih jezika. Tu spadaju
svahi l i kao važan saobraćaj ni jezik sa oko 30 miliona govorika,
od koj ih je možda samo za jedan mil ion materj i ( ! ), l ingala
(8,5), šona (4) , kosa (5) , zulu (6) i mnogi drugi . Hoisanski jezici
Bušmana i Hotentota imau malo govornika, mnogi od nji h su
već i izumrl i , a u l ingvistici su najpoznatij i po svoji m karakte·
ri stičnim
"
kli kovi ma" (sugl asnicima proi zvedenim usisivanjer
vazduha, što evropskom uhu del uje kao coktanje) . Od jezik;
izvan pomenutih porodica navešćemo još austronezijski jezil
malgaški na Madagaskaru (8).
Keol izovan obl ici nekh evropskih jezika (portugalskog
francuskog, španskog) su glavna sredstva komunikacije u nekin
malim ostrvskim državama uz obale Afrike. Mnoge današnj:
afričke zemlj e zadržale su u zvanični m funkcij ama, pored l c
kalnih j ezika, i evropske jezike bivših kolonizatora, najčeše
engleski i l i francuski , ali sa zanemarljivim brojem izvorni h gc­
vori ka. Jedini deo konti nenta gde su se i ndoevropski jezi<
i
učvrsti l i kol onizacijom i ostali kao maternj i jezici značajnc
broj a ljudi j e Južnoafička republ ika, sa afrikansom kao var
­
jetetom hol andskog (5) i engleski m (4) .
Severna i Južna Amerika. Za Novi svet karakterističr
a
je velika jezička raznolikost, koje unutar samih američkih d'
­
morodačkih jezika ima, valjda, koliko i bilo gde na našoj piL
-
57
RANKO BUGARSKI
neti . Veći deo nj i h izumro je od dolaska Evropljana, ali i ono
što je preostalo - makar samo u tragovima, i j oš uvek nedo­
voljno i straženo - otkriva začuđuj uće šareni l o. Genetska sl i ka
još je nedovolj no j asna i oscil ira između dve kaj nosti . Kon­
zervativno gledano, i ostaj ući na ni ži m nivoi ma kl asi fkacije
(neposredna i l i najbl i ža srodnost) , danas se među amerikanisti­
ma smatra da se može govoriti o nekih 200 odel i ti h porodica.
Ali pri radikal nijem grupi sanju na višim nivoima u fl e i ma­
kofle, pri hvatanjem i mogućnosti sasvim udaljene genetske
srodnosti, , sve to bogatstvo može se svesti na svega tri sveo­
buhvatne makro-cel i ne: eskimsko-al eutsku, na-đene i ameri ndi ­
j ansku. One bi , dakl e, zajednički obuhvati le svih 600-700 pre­
živel i h jezika, od koj ih samo tr i l i četiri (svi u Južnoj Americi)
imaju vi še od mil i on govornika: kečua (7), gvarani (3) i aj mara
( l , 5), te nahuatl ( l ) ako se ovaj tretira kao jedan jezik, što je
sporno.
Eskimsko-aleutska porodica je sasvi m mal a, obuhvatajući
desetak j ezika sa ukupno manje od 1 00. 00 govori ka na po­
dručj u Arkti ka - od Aljaske, preko Kanade i Grenl anda, do se­
veroistočnog Si bira. Na-đene je naziv grupacije od preko 30
jezika, većinom iz atabaskanske porodice, pretežno na zemlj i štu
Aljaske i zapadne Kanade al i i na jugozapadu SAD (Ari zona,
Novi Meksiko) , gde se nal azi i naj veći od nji h, navaho. Sa preko
1 00. 000 predstavnika, ovo je najjači domorodački j ezi k severno
od Meksika, i j edini čiji broj govorka ne opada. Daleko naj­
broj nja je amerindijanska fl a, podeljena na vi še veći h porodi­
ca. Među ovima su algonki nska, irokvojska i suska u Severoj
58
JEZICI
Americi, uto-astečka na jugozapadu SAD i u Meksiku (kojoj
pripada nahuatl , potomak jezika pretkolumbovske civil izacije
Asteka), potom majanska u Srednjoj Americi (sa jezikom ove
stare kulture), te aravakanska, karipska i tupijska (sa gvarani­
jem) u Južnoj Amerci . Uža genetska pripadnost drgih dvau
većih jezi ka, kečue i ajmare (oba ugl avnom u Peruu i Boliviji),
još je nejasna; sam kečua, jezik civilizacije Inka, možda je pre
skup odeliti h jezika nego jedinstven jezik.
Prikazano jezičko bogatstvo temelji to je prekri veno, počev
od XVI veka, kol onizatorskim i ndoevropski m jezicima: engle­
ski m, francuskim i španskim u Severoj Ameri ci , španskim i
portugal skim u Srednjoj i Južnoj Ameri ci . Kasnij i talasi dose­
ljenika doveli su na te prostore, naroči to u Severnoj Aerici,
i mnoštvo drugih evropskih i vanevropskih jezi ka koj i tu sada
imaju broj ne i zvore govori ke (nemački , i talijanski , slovenski
jezici , ji di š, jerenski , kineski , japanski , vijetnamski itd. ) . Pod
ti m pritiskom mnogi domaći jezici su potpuno zatrti, a u toku
je proces gašenj a i mnogi h drugi h, posebno u Severoj Americi,
koj i su već svedeni na po nekol i ko stariji h ljudi (ml ađi su već
prešli na engleski ili španski ).
U ovom trenutku u zapadnoj hemi sferi postoje samo tri
zemlje gde većina stanovni štva izvoro govori svoji m domaći m
jezi ci ma. To su Grenland, gde je veći nski jezik grenlandski es­
kimski, koji je tu i u službenoj upotrebi ; Paragvaj , gde većina
govori gvarani , pa ovaj jezik i ma status naci onal nog jezika, uz
�panski kao službeni ; i Bol ivija, gde kečua i aj mara zajedno
pokrivaj u veću pol ovinu populacije. Na Karbima i na drugom
59
RANKO BUGARSKI
ostrvlju uz američke obal e najčešći jezik je španski , al i postoji
i vel iki broj keolizovanih oblika engl eskog, fancuskog, špan­
skog i portugal skog, među koji ma su najpoznatiji francuski ke­
ol u Haitiju (5) i engleski kreol na Jamajci . Od drugih evropskih
jezika u posebni m funkcijama možemo još pomenuti hol andski
kao sl užbeni jezik Suri nama i Hol andskih Anti l a. Ovo je inače
jedna od jezički naj šareniji h manji h zajednica - autentičan soci ­
oli ngvi stički mi krokozam, sa deseti nama domorodačkih, evrop­
skih, afri čkih i azij skih jezika, ukjučujući i različite pidži nske
i kreol ske varijetete, u komplikovanoj etničkoj i funkcional noj
raspodeli .
Sve u svemu, Novi svet ostaje najdrastičnij i primer kul­
turnog osiromašenja koje je zadesi l o čovečanstvo postepenim
nestajanjem mal i h etničkih zajedni ca i nj ihovih jezika usled ši ­
renja moćniji h naroda. To je ujedno i prizor koj i najreči tij e upo­
zorava na preteće posledice sl ičnih procesa i drugde u svetu.
Okeanija. Izuzetno bogati j ezi čki mozaik š i reg pacifi č­
kog regi ona može se, uz nešto ostataka, svesti na tri fl e:
austronezij s ku (ranije mal aj sko-pol i nezij sku) , i nda-pacifičku
(papuansku) i austral ij sku.
Najrasprostranjenija i naj brojnij a od ovih je austronezij ­
ska, čij i se jezici - nj ih blizu 1 . 00, a sa ukupno 1 80 mliona
govornika - mogu naći na bzmalo svakom ostrvu od Mada­
gaskara do Uskšnj eg ostrva i od Taj vana do Novog Zel anda.
Naj veći od ovih jezika govore se u Indonezii , Malezij i i na
Filipinima i pomenuti su u odeljku o Azij i . Svi drgi su mnogo
60
JEZICI
manj i - osi m malgaškog na Madagaskaru - ali neki među nji ­
ma, kao fdžij ski, funkcioni šu kao nacionalni jezi ci pojedinih
malih ostrvski h država. Maorski i havaj ski , domaći jezici Novog
Zel anda odnosno Havaja, gotovo su se sasvim povukli pred en­
gleskim.
Č
esto u susedstvu sa austronezijskim jezicima nal aze se
takođe mnogobrojni , i još raznolikij i , jezici i ndo-pacifičke gru­
pacije, nj ih oko 750 na područj u Nove Gvineje. Nj i hova ge­
netska slika nije još dovoljno izoštrena, ali su u poslednje vreme
bar došli u vi dokrug nauke - za razliku od stanj a polovi nom
ovog veka, kada se o nj ima znalo vrlo malo pa gotovo da nisu
ni uzimani u obzir pri prebroj avanju i razvrstavanju jezika sveta.
I ovde je vel ika razl ika između konzervativne i radikal ne kla­
sifkacije: pri prethodnoj bi se moglo govori ti o neki h 60 ode­
l i ti h porodica unutar celine koja se ovde uzima kao jedna ma­
krofl a.
Najzad, australijski j ezici se podudaraj u sa ovim konti­
nentom: svi on se govore samo tu, i samo nj ima se tu govori lo
do dol aska Evroplj ana. Danas se smatra da su svi austral ij ski
jezici (o čijem smo broju i sudbi ni nešto već ranije rekl i ) ge­
netski povezani , dakle da či ne jednu veću porodicu, iako po­
jedi nosti te veze ostaju nej asne. Nijedan od nj ih nema više od
1 -2. 000 govorika, često dvoj ezičnih. Počev od kraj a XVIII ve­
ka, engleski je zaposeo gotovo ceo naseljeni austral ijski prostor,
a sukcesivni tal asi doseljeni ka doneli su ovamo više desetina
drugih evropskih i azijskih jezika. Tome još treba dodati i razne
pidžinske i kreol ske varij etete i zrasle u domorodačkim zajed-
61
RKO BUGARSKI
mcama, od koji h neki i maj u znatno više govorni ka od samih
aboridžinskih jezika. Prema tome, Austral ij a, koja se laički
često zami šlja kao jednojezična, u stvarosti je jezički i te kako
šarena.
I u drugi m del ovi ma Okeanije jezička i scepkanost izaziva
potrebu za pidži nskim formaciJama kao instrumenti ma šire ko­
munikacije, koje onda podležu kreoli zaciji . Tako u Papui Novoj
Gvineji domi nantni jezik međuetničkog opštenja jeste na engle­
skom zasnovani varijetet navan tok pisin, koji m kao drugim je­
zikom go

qri oko dva miliona ljudi , a u kreolizovanom obli ku,
• .
kao matemJ
i
m, nekih 50. 00.
Obavljen pregled geografskog rasporeda j ezika u svetu
ima obeležja area
l
ne k
l
asikacije, kao jednog od načina raz­
vrstavanj a tih j ezika. (Ovaj poj am često se, i nače, kori sti i za
uže podel e - npr. balkanski , skandi navski , kavkaski , indijski
jezici ) . Već smo videl i da se ova podel a prepl i će sa genetskom
k
l
asikaciom. Do presecanj a vremenskog i prostornog kasi f­
kaci onog pri ncipa, odnosno genetskog i areal nog ki terij uma,
dol azi naroči to tamo gde moguće geneske veze ni su dokazane
zbog nedostatka empirijskih potvrda. Potpuna podudarnost po­
stoji jedino u sl učaju Australije i njeni h jezika,
_
koj i predstavljaju
zaokruženu arealnu i genetsku cel i nu.
Treća važna l i ngvisti čka podela jeste tipološka k
l
asika­
cija, u načelu nezavisna od prethodni h, zasnovana na sl ičnosti­
ma i razl i kama u samim strkturama pojedinih jezika i jezičkih
grpa, koje mogu a ne moraju da budu genetski i li arealno uslo-
62
JEZICI
vljene. Tako se, na primer, jezi ci razl i kuju - ali samo unutar
određenog raspona varij acija - u broju i rasporedu vokala i kon­
sonanata, u strukturi slogova, u mehani zmi ma građenja reči , u
uobi čajenom redosl edu subjekta, gl agol a i objekta u sastavu re­
čenice, u strukturi rečnika i u drugi m obeležji ma. U skladu sa
ovi m svojstvima jezici se mogu svrstavati u tipološke klase. U
tekućem periodu tipološka karakteri zacij a pojedi ni h jezika i je­
zičkih grupa motivisana je naročito potragom za jezičkim uni­
verzalij ama. Al i ova temati ka izl azi i z okvira ove knji ge, koja
jezičke razl i ke posmatra
"
spolj a
"
a ne
"
iznutra
"
, dake u so­
ciol i ngvi stičkom a ne či sto l i ngvističkom kontekstu, pa se neće
dalje razmatrati .
Najzad, u prethodnom izl aganju pomi nj ane su kategorije
kao što su standardni , nacionalni i službeni jezik, jezik međuet­
ničke komunikacije, pidžin i kreol, maternji i drugi jezik, i dru­
ge. Kod nji h je bitna komponenta društvenog funkci oni sanja,
pa one ul aze u kategorij alni aparat soci ol i ngvi stički utemeljene
funkcionalne klasikacie, koj a će biti i zložena u narednom po­
glavlju. No pre prelaska na ovu materiju, kratko ćemo se osvruti
na neke aspekte i posl edice geografskog prostiranja jezi ka, na­
ročito s obzirom na njihovo raslojavanje i nj ihove dodire.
Jezički kontakti
Prostorno diferenciranje j avlj a se i unutar poj edinih jezika,
i to u dve ravni . Na nivou narodnih govora ispolj avaju se di­
jalekatske razl i ke, za koje smo već videl i da mogu da narastu
63
RANKO BUGARSKI
do sprečavanja komunikacije u okviru i stog jezika. A na nivou
standardnih jezika razl ike se manifestuj u kroz speci fčnosti do­
nekle razl ičitih teri torij al no-nacional nih standardnih varijanti.
To je slučaj , na pri mer, sa bri tanskom, ameri čkom i drugim
varij antama engleskog, sa kasti ljskom i južnoameričkom vari ­
j antom španskog, sa evropskom i kanadskom varij antom fran­
cuskog, i l i , na osoben nači n, sa varijantama srpskohrvatskog u
Jugosl avij i . Ovu materiju nećemo razrađivati jer je dosta široko
poznata; umesto toga ukazaćemo na neke opšte uslove i rezul ­
tate jezičkih kontakata.
Intenzivni jezički dodiri i prožimanj a mogu se odvijati u
razl ičitim uslovima. Prvo, kontinuiran ži vot u jezičkom arhipe­
l agu, sa mnoštvom malih jezika u susedstvu, kao u Okeaniji
i l i u Amazonskom bazenu. Drugo, stabilne granice između je­
zičkih porodica i l i grana, kao što je romansko-germanska gra­
nica koz Bel gij u i
Š
vajcarsku, i l i razmeđe indoarij ski h i dra­
vi dskih jezika u Indij i . Treće, manji nske enkl ave, kakve obra­
zuju kel tski jezici, i l i baskijski u
Š
paniji i Francuskoj .
Č
etvrto,
evropska kolonij al na ekspanzija, koj a je jezike evropski h kolo­
ni zatora dovel a u dugotraj an dodir sa mnogobrojni m drugim
j ezicima. Peto, i nverzij a ove ekspanzije, pri kojoj popul acije iz
postkolonijalnog Trećeg sveta mi griraj u u industrij ski razvijene
zemje zapada, a u samoj Evropi dolazi do sl ično motivisanog
ketanj a na pravcu jug-sever uz konstitui sanje tzv. novi h ma­
nji na. A poseban sl učaj predstavlj a poj ava poznata pod i menom
kulturog kontakta, kada nek svetski domi nantan j ezik, posred­
stvom komuni kacij a i kul ture sfere, utiče na razvoj drugih je-
64
JEZICI
zi ka sa koj i ma može, al i ne mora, da bude u geografskom
su­
sedstvu. Ovaj fenomen posebno je aktuel an u današnj em s
vetu,
gde engleski i j oš neki jezici funkcionišu kao jezici-dava
oci
prema geografski veoma širokom spektru jezika-primalaca.
Kada se govori o jezičkim kontaktima, valj a i mati na
umu
da u dodiru zapravo nisu neposredno jezici nego nj ihovi
go
­
vorni ci : jezici dol aze u kontakt u gl avama dvojezičnih po
jedi­
naca. Otuda potiču i tipične kontaktne pojave kao što su raš
ireni
bi l i ngvizam, masovno pozajmlj ivanje, interferencij a struktura
jednog jezika u drugom, i druge. Jezici u prostornom susedstvu
mogu, usled dugotrajnog dodira nj ihovih govorni h zajednica,
da razvij u zajedničke tipol oške crte, odnosno strukturalne ka
­
rakteri stike koj e nisu deo nj ihovog genetskog nasl eđa ni ti
pak
opštije tipol oške sličnosti . Tako se mogu obrazovati jezički sa
­
vezi (nem. Sprachbund) - skupine tako povezanih jezika k
akve
nalazimo na Bal kanu, na Kavkazu, u velikom del u Indije il i na
jugu Afike. Dobar pri mer predstavlja upravo balkanski jezički
savez, sa stečeni m zajednički m obeležji ma gramatičke struk
ture
(npr. postpozitivni član, odsustvo i nfni tiva) koja i spolj avaju
je­
zici u veoma razl ičiti m stepenima genetskog srodstva - a
l b
an­
ski , grčki , rumunski, makedonsk, bugarski , te južni dij al ek
ti
srpskohrvatskog.
Kontakti i zmeđu jezi ka u određenim uslovi ma ostavlj aju
i traj no potomstvo u vidu kontaktnih jezika - i zrazito me
šanih
varijete
t
a pidži nskog i kreol skog tipa. Poseban kontaktni
fen

men su i tzv. nematerji varijeteti svetski raširenih jezika
, koj i
se ponegde kori ste kao drugi jezici ali u domaćoj obradi
, p
od
65
RNKO BUGARSKI
jasni m uticajem prvi h jezika lokalnog stano
v
ništva. Najrašire­
nij i i najpoznatij i sl učaj predstavljaju takve verzije engleskog
u Indiji , zapadnoj i i stočnoj Africi , Singapuru, na Fi l i pi ni ma i
drugde, koje odskora ul aze u kadar podrobnijih sociol ingvi stič­
ki h istraživanja.
Na kaju, kao što smo del i mično već vi del i , neki jezici
se vremenom šire, osvajaj ući nove teritorije uz potiskivanje ma­
nj i h ili manje prestižnih jezika. Takva jezička ekspanzij a bi l a
j e prati l ac koloni zacije, a u modernom svetu do nj e dolazi na­
roči to usled razvoja komuni kacija, nauke i tehnol ogije. Tako
su se ranije širi l i grčki i l atinski , potom arapski i turski , pa
španski , portugal ski , francuski, engleski , ruski i još neki jezici .
Ovakvom širenju jezika na drugoj strani j e komplementarno po­
vlačenje jezika, koje može da vodi smrti jezika. Gašenje nekog
jezi ka na određenoj teri toriji najčešće znači i njegovu defnitiv­
nu smrt, osim ako je vi tal an na nekom drugom mestu. Kata­
l onski je, recimo, ugrožen i verovatno pred gašenjem u Fran­
cuskoj , al i ne i u
Š
panij i , a sl ična sudbina očekuje albanski u
Italij i , za razl i ku od albanskog u Albanij i i Jugosl avij i . Terito­
rij alno širenje nekih jezika na račun drugih pokatkad se oz­
načava drastičnim i ne baš srećnim termi nom glotofagia, koji
i zaziva sl iku proždiranj a jednog jezika od strane drugog. U sva­
kom slučaju, pomenute poj ave či ne deo hi ljadugodi šnje jezi čke
stvarnosti .
66
4
Jezici u drštvu
Funkcionalna klasifkacija
U prethodna tri poglavlj a predmet našeg razmatranj a bio
je jedan red činjenica - u meri u kojoj su one danas poznate
nauci - o pl uralitetu ljudskih jezika, o nj i hovoj evolucii u vre­
menu i distri buciji u prostoru. U ovom i sledećem pogl avlju
pozabavićemo se sociol oškim i psihološkim impli kacijama i po­
sledicama tih činjenica - to jest, i spolj avanjem i delovanjem
višejezičnosti na pl anu pojedinih ljudskih društava i nj ihovih
individual nih članova.
Š
to se tiče osnovne terinologije, koja
se i nače u stručnoj l i teraturi razl ičito upotreblj ava, m ćemo se,
zavisno od konteksta, al ternativno sl užiti termi nima višejezič­
nost (multilingvizam) i dvojezičnost (bilingvizam). Pri tome se
svak od ovih može razumeti u značenju
"
dva i l i više jezi ka",
ako iz nekog posebnog razloga nije potrebno da se to preci zira.
Pretežno ćemo ipak govori ti o višejezičnosti društveni h zajed­
nica, al i o bi l i ngvizmu pojedinaca.
Broj jezika u nekoj zajednici j este stvar različiti h -- i pro­
menljivih - i storijski h, kul turih, etničkih, političkih i drugih
okolnosti u koji ma je došlo do njenog formiranja. Generalno
67
RNKO BUGASKI
govoreći , svi ti j ezici i spunjavaj u određene potrebe i utol iko za
sve nj ih i ma mesta, Pri tome su nji hova raspodela, fnkcioni­
sanje i presti ž koj i uživaj u rezultat delovanja društveni h a ne
pri marno l i ngvi stičkih či ni laca. Nai me, jezici ne funkcioni šu ra­
zl ičito zato što se razl ikuj u genetski ili tipološki , nego stoga
što opslužuj u različite grupe govornika i l i i spunjavaju razne
društvene potrebe. U pitanju je, dakle, autentično sociolingvi­
stička materij a, i sa ovog stanovi šta može se pristupiti funkcio­
nalnoj i l i sociolingvističkoj klasifkaciji jezika, odnosno njiho­
vi h varijeteta. ( Varietet je obl i k jezika određen teritorij al no, so­
cij al no i l i funkcionalno. Ovde možemo pomenuti i terin idi­
om, koj i u soci ol i ngvistici služi kao neutral an opšti naziv za
jezik, dij alekt ili bilo koji drugi jezički varijetet, bez nužnog
preciziranja nj egovog l ingvističkog i l i sociološkog statusa) . U
naznačenim okviri ma jezici se mogu kategori zovati na vi še na­
či na; navešćemo naj važnije od nji h, i stovremeno uvodeći uo­
bičajene termi ne za poj edine fnkcionalno određene tipove je­
zika i varijeteta.
Jezici se mogu najpre podel i ti na pisane i nepisane; bar
nekih 80% svi h jezika sveta nikada nije imalo pi sani obl i k, a
ona manj i na pi sanih jezika pi sal a se, i piše, nekim od skoro
1 .00 postojećih pi sama, nastalih pril agođavanjem manjeg broja
osnovnih sistema pisanj a strukturama pojedinih jezika. Svi naj-
,
veći i mnogi mani jezici imaju pismo - ali ovo nipošto ne
znači da su svi njihovi govornici pismeni ; naprotiv, prema ne­
kim podacima danas u svetu živi oko mi l ijardu nepi smenih ljudi
iznad 1 5 godina starosti .
68
JEZICI
U jednoj drugoj i ako srodnoj di menzij i , jezici mogu da
budu nestandardni i l i standardni. Nestandardni su razni govorni
varijeteti , ukjučujući one žargonskog tipa, kojima se služe po­
jedine jezičke i l i društvene grupe u neformalnoj komunikaciji .
Oni su često u sušti ni monofunkcionalni i manje prestižni . Za
jezik koj i nije, i l i još nije, standardi zovan u nauci se upotre­
blj ava termi n verakular, u značenju približnom onome koje
kod nas ima uvreženi ali neprecizni i danas neadekvatni naziv
"narodni jezik
"
. Nasuprot ovome, standardni jezici imaj u struč­
no kodifkovan i društveno sankcionisan obl i k; oni sl uže za kul­
tivi sanu j avnu upotrebu u svim domenima, kao komunikacij ski
i nstrumenti savremenog života. Pošto su po svoj oj prirodi po­
lifnkcionalnog karaktera, u njima se razvijaju različiti funkcio­
nalni stilovi ili registri - varij eteti određeni predmetno i situa­
ci ono. Ovakvo funkci onal no rasl ojavanje razl ikuj e se od teri to­
rijal nog, čiji su rezul tat geografski dij alekti , a na nivou stand­
ardnog jezika već pomi nj ane variante, i od socijal nog, koje
vodi stvaranj u društvenih dij alekata i l i sociolekata. Kada se mi­
sl i posebno na knj i ževne i kul ture funcije, upotrebljava se i
tradicionalni naziv književni jezik, koj i ipak treba razlučiti od
sociolingvi sti čke kategorije standardnog jezika u naznačenom
smsl u. Naime, dok je standardni jezik u osnovi civil izacij ski po­
j am koji upućuje na opštu upoteblj ivost, kjiževni jezik je pre­
vashodno kulturi pojam koji naglašava vrednost. Jezici već i ščezl i
kao sredstva opšte govore komunikacije mogu, kako smo ranije
videl i , da zadre vane kul tre funkcije i tada se nazivaju kla­
sičnim jezicima.
69
RKO BUGARSKI
Po prostiranju, i po pridruženi m komunikacij ski m i druš­
tveni m ulogama, jezici i varijeteti mogu da budu lokal ni , re­
gi onal ni , nacional ni , međunacional ni i i nternacional ni . Lokalni
jezici su ograničeni na neko uže područj e. Regionalni jezici se
kori ste u određenim regij ama, admi ni strativno i l i drkčij e de­
fni sanim, unutar neke dravne zajednice al i bez nacionalnog
statusa (kao oksitanski u Francuskoj ili j avanski u Indoneziji ) .
Za razl iku od ovih, nacionalni jezik pripada celoj naciji , shva­
ćenoj bilo u narodnosnom ili u državnom smi slu (npr. nemački
kao nacional ni jezik svih Nemaca, ma u kojoj državi živeli ;
francuski kao naci onalni jezik svi h državlj ana Francuske, ma
koj i m jezikom govoril i kao matemji m) .
U međunacionalnom ( i l i međuetni čkom) opštenj u unutar
i l i preko admi ni strativnih granica funkci oni šu jezici šire komu­
nikacije, kao svojevrsni saobraćajni jezici koji nekim učesni­
cima mogu da budu maternj i a neki ma nematernji (kao svahi l i
u i stočnoj Africi , ruski u bivšem Sovjetskom Savezu, engleski ,
francuski i l i španski u raznim delovima sveta, i l i srpskohrvatski
- na neformal nom nivou - u dojučerašnj oj Jugoslaviji ) . Ako se
jedni m jezikom služe pripadnici više naroda kao svoj im prvi m
jezi kom, on je i nji hov zajednički jezik. Al i jezi ci šire komu­
ni kacije tipično se koriste u opštenj u i zmeđu predstavnika ra­
zl i či ti h jezika, ili razl ičitih varijeteta i stog jezika, a za takvu
funkcij u dolaze u obzi r razni tipovi varijeteta. Tako se naddi­
j alekatski govori tip za komunikaciju na nekom dij al ekatski
razuđenom podrčj u naziva koine (o i menu takvog starogrčkog
vaijeteta). Još širem sporazumevanj u i zmeđu predstavnika ra-
70
JEZICI
zličitih jezika služi teri torijalno rasprostraneni tip nazvan lin­
gua frnca (po mešanom srednjovekovnom varijetetu sa osno­
vom u franko-provansal skom dij alektu, koji m su se sporazume­
val i učesnici krstaških ratova) .
Ovde spadaj u i tzv. kontaktni jezici - mešani pomoćni jezici
bez sopstveni h govorika, izrazito svedeni u formi i ograničenih
funkcija, npr. u trgovi n na veli ki m pomorski m rakrsnicama, koj i
se nazivaju i pidžini (možda prema kneskom izgovoru engleske
reči business ' posao' ) . Pidži ni mogu da budu i instituci onal izovani,
dobijanjem pisma i preuzimanjem neki h zvaničnih funcija (kao
tok pisin u Papui Novoj Gvineji ). Oni mogu i da steku sopstvene
govorke, tako što ih kao matemje jezike usvajaju deca čiji su
roditelji , pripadaući različitim jezicima, međusobno opštili na nji­
ma. U takvi m slučajevima pidžini se upotpunjuju i prelae u ka­
tegoriju kreola (naziv po anal ogij i sa mešanjem rasnih tipova) .
Keoli su zapravo već potpuni jezici , koj i se od drugih prirodnih
jezika razlikuju samo svoji m neobičnim porekom.
Terin lingua franca kori sti se, i nače, i za
"
normalne
"
jezike šire komunikacij e u nekom regi onu (kao malopre pome­
nuti svahi l i , ili mal ajski u Mal aj skom arhipel agu). On se nekada
proteže i na jezike i nternacional nog raspona u moderom svetu,
al i ovima bolje pri staj e etiketa međunardnih jezika (popularni
naziv svetski jezici ipak je preteran, jer nijedan jezik nije raširen
doslovno po celom svetu). Takvi jezi ci mahom su i z kategorije
prirodni h j ezi ka koj i su uvel i ko prešli granice svoj i h izvori h
govorni h zaj ednica ( npr. engleski ) , ali se uz nj i h kao pomoćni
donekle kori ste i veštački ili p
l
anski jezici tipa esperanta.
7 1
RNKO BUGARSKI
U životu moderni h država posebno važna uloga pripada
kategoriji zvaničnog ili službenog jezika - onog koji i spunjava
službene funkcije na državnom nvou, bilo da je takvo njegovo
mesto ozakonjeno i l i da samo proi stiče i z ustaljene prakse. On
se može zvati i državni jezik, naročito ako u datoj zemlj i postoj i
samo jedan takav, ali se ovaj termin i zbegava zbog nej asnog
značenj a i nepoželj ni h konotacij a. Iz primera koj i slede vide­
ćemo da mnoge države, naroči to ako su federativnog tipa, na­
poreda priznaju i više zvanični h j ezika, te da se u toj ulozi
mogu naći kako domaći tako i
"
uvezeni
"
jezici (nametnuti ra­
nijom kolonizacij om). A već smo videli da se u tu svrhu po­
katkad oživlj avaj u jezici koj i su u govorom smi sl u već izuml i
i l i su praktično na i zdi saju (hebrej ski , odnosno irski) .
Zvančni jezici često su podudari sa naci onal nima, ali
nije uvek tako. U
Š
vajcarskoj su nacionalni nemački , francuski,
italij anski i romanš , a prva t
n
su uz to i zvanični . U Paragvaju
su naci onalni jezici španski i gvarani , s tim što je samo špansk
zvani čni jezik te zemlje. U Republici Irskoj irski je prvi a en­
gleski drugi zvanični jezik, ali status naci onal nog jezika uživa
s amo i rski (iako se nj i me aktivno sl uži minimalan procenat sta­
novni štva). Na malom ali entički i zrazito mešanom prostoru
Si ngapura, gde je nešto teže govoriti o pojmu nacionalnog je­
zi ka, čak četiri jezi ka - kineski , engleski , malaj ski i tami l ski
- imaju zvani čan status, ali se prva dva ipak favori zuju.
U okvir izložene sociolingvističke tipologije pojedini idi­
omi mogu, razume se, istovremeno da pripadaju većem broju
tipova, zavisno od stanovišta. Tako, primera radi, nek pisani
72
JEZICI
jezik može u i sti mah da funkcioniše i kao standardni, zvanični
i nacionalni jezik. Isto tako, moguć je i prel azak i z jednog tipa
i drugi , samo u nekim pravcima. Reci mo, nepi sani jezik dobija
pismo i prelazi u kategoriju pi sanih; vernakul ar standardizaci­
jom postaje standardni jezik (npr. srpskohrvatski) ; standardni
jezik koj i vremenom i zgubi govornike a sačuva kulturne fun­
kcije postaje klasični jezik, a ovaj može revital i zacijom opet
da proradi kao standardni jezik (latinski, odnosno hebrej ski ) ;
ranije nezvani čan jezik biva proglašen zvanični m; i td. Takođe
smo već videl i da pidžin sticanjem sopstvenih govornika postaje
kreol ; on može uz odgovarajuću obradu da pređe čak i u ka­
tegoriju standardni h jezika (bahasa, i l i indonežanski standardni
jezik, vodi porekl o od pidžina zvanog bazarski mal aj ski ) .
Sa pravno-poli tičke strane, povezane i sa pitanjem službe­
ne upotrebe jezika, jezici se značaj no razl ikuju i utoliko što
mogu da funcioni šu kao većinski ili manjinski, pri čemu ovaj
status ne određuje samo broj govornika nego i nji hova društvena
moć. Na svetskom planu, manje od 5% jezički h zajednica žive
u zemlj i gde nj ihov materj i jezik i ma zvani čan status; neke
od njih su male, kao zajednica i sl andskog sa 250. 000 čl anova,
a drge ogrome, kao kineska sa mi l ij ardu.
Č
a i u 1 2 zemalja
Evropske unije, od ukupno 320 miliona građana nji h 50 mi liona
govore nekm jezikom koji nije gl avni ili zvanični jezik u zemlji
gde žive. Sa ovog gledišta, znači , 95% jezičkih zajednica da­
našneg sveta pripada jezičkim manjinama jedne i l i druge vrste.
To, naravno, ne znači i isti procenat svetske populacije, ali ipak
čin njenu većinu. Inače, pojmovi većinskog i manj inskog jezika
73
RNKO BUGARSKI
nekada su sasvi m relativni, naročito ako se i ma u vidu samo
broj govorni ka. U doskorašnoj Jugoslaviji , sa većim brojem
zvani čni h jezika, srpskohrvatski je uz to bio i veći nski jezik
zemlje, al i bi se u svetski m razmerima i on mogao svrstati u
manje jezike. A na Kosovu je albanski većinski jezik u nume­
ričkom a manj inski u pravnom smislu, dok je u Srbiji i Jugo­
slavii manji nski na oba nači na; itd. Zanimlj iv je slučaj Belgije,
čij a se oba glavna jezika, famanski i francuski, sa različitih
stanovišta mogu opisati i kao veći nsk i kao manji nski .
Mnogi jezi ci i maju većinski, nacionalni i zvanični status
u svoji m mati čnim državama, dok se u drugim i često susednim
zemlj ama javljaju kao manji nski jezici , gde mogu a ne moraju
da budu i ozvaničeni (kao nemački, mađarsk, albanski i l i tur­
ski ) . Svetski rašireni jezici služe u zvaničnoj komunikacij i ne
samo u svojim matičnim državama nego, eventualno u nekoj
kombi naciji sa domaći m jezicima, i u desetinama bivši h kolo­
nij a a sada samostalni h država na razni m konti nentima, gde su
u brojčanom smislu izrazito manj i nski jezici . Tako je engleski
danas jedini zvanični jezik, i l i jedan od zvani čnih jezika, u ne­
kih 45 država, francuski u 30, a španski i arapski u po 20; dok
je u prva tri slučaj a ovo posledi ca klasične koloni zacije, arapski
svoj u raširenost prevashodno duguje širenju i slama. Pri tome
ovim jezicima, kao nematernj i m, u nekim od tih zemalj a govori
značajan, a u drugi m zanemarlj iv broj državlj ana.
Posebnu kategoriju manj inskih j ezika čine migrantski je­
zici doseljeničkih popul acij a u ekonomskoj emgracij i (kao tur­
sk, grčki , srskohratski i drgi u zapadnoevropski m zemlj a-
74
JEZICI
ma). Za razl iku od priznatih jezika nacional ni h manji na, oni na
n
o
voj teritorij i po pravilu nemaju odgovarajuću instituci onal nu
zaštitu, i ako se najčešće preduzimaju neke mere za nj ihovu za­
stupljenost u obrazovanju, mediji ma i drugim domenima j avnog
ži vota. Unutar svoji h grupa, međutim, oni funkcionišu kao sva
kodnevni jezici, upravo kao i jezici većinskog stanovništva za
svoje govorni ke.
Sa funci onal nog stanovišta relevantni su i ranije u ovoj
knji zi navođeni poj movi prvog i drugog jezika neke zajednice.
Prvi jezik je najčešće i maternji jezik većine njenog stanov­
ni štva, dok je drugi i l i nematernji jezik onaj koji u toj zajednci
obavlja dodatne soci ol oški važne i i nstitucionali zovane funkcije
(npr. ruski za govorike drugih jezika širom doskorašnjeg Sov­
jetskog Saveza, i l i zapadnoevropski jezici u bivšim kolonij ama).
U nešto drukčijem značenju, u zvanično vi šejezi čnim lržavama
jedan od nj i hovi h j ezika može za predstavnike nekog drugog
da funkcioniše kao drugi jezik (engleski za frankofone, a fran­
cuski za angl ofone Kanađane, famanski/hol andski za Valonce
a francuski za Famance u Belgiji, ili srpskohrvatsk la pred­
stavnike nacionalnih manjina u Jugosl aviji ) .
Dodajmo na kraju da je sledeće od gore navedenih kate­
gorija Evropska unij a proglasila relevantnim za potrebe prou­
čavanja i unapređivanj a jezi čkog statusa pojedi nih grupa na svo­
j oj teritorij i : regi onalni, nacionalni, zajednički , standardni, zva­
nični, saobraćajni, svakodnevni, većinsk, manj inski, rgrantski,
m
a
terji, prvi, drugi jezik. Naš spi sak uključio je j oš neke, kako
bi se pružila što potpunija slika šarene l epeze sociolingvistički
75
RANKO BUGARSKI
određeni h kategorija jezičkih varijeteta koji funkcioni šu u Evro­
pi , ali i u svim drugi m delovima sveta.
Jezici i države
U ovom odeljku razmotri ćemo neka pitanj a raspodele i
funkci oni sanj a jezika u društvu, uzimaj ući državnu zaj ednicu
kao pogodan okvir za to. U zapadnom svetu dosta je ukorenjeno
verovanje da su bar moderne države u suštini jednojezične, da
je to posebno povoljno ili čak prrodno stanje, a da je izrazita
vi šejezičnost recidiv prošl osti , si mptom nerazvijenosti i či nilac
i nherentne nestabilnosti . Drugim rečima, smatra se da je jed­
nojezičnost po samoj prirodi stvari nekakva norma, da društvene
zajednice u koj ima svi govore isti m jezikom već samim tim
dobro funkcionišu i lakše napreduju. Nasuprot tome, kako se
veruje, višejezičnost je odstupanje od tog idealnog obrasca, izaz­
vano sklopom razni h nasleđenih nepovoljnih okolnosti , koje za­
pravo treba prevazići .
Ovakvo gledanje u duhovnom smislu je proisteklo iz uti­
cajne evropske kul tumoistorij ske matrice, romantičarske i na­
ci onal i stičke provenijencije, koj a je postul iral a jedinstvo i či sto­
tu nacije, države i jezika. To shvatanje je uveli ko materij al izo­
vano kroz tendencije asimilacije etno-jezičkih manji na, i pro­
šireno tokom kolonizacije drugi h kontinenata od strane evrop­
skh naroda i nj ihovih jezika. Jednojezičnost je tako postala ra­
sprostranjen mehanizam državne uprave, ali i si mbol ekonom­
skog prosperi teta i političke moći . Ovaj stereotip do danas je
76
JEZICI
zadržao svoju snagu, naročito u velikim evropskim državama
kao i shodi šti ma osvajačkih poduhvata (Velika Britanija, Fran­
cuska,
Š
pania, na drugi nači n i Nemačka) i u
"
evropei ziranim"
državama u Severnoj i Južnoj Americi i Australij i . Međutim,
on je u međuvremenu pustio koren i među upravljačkim el itama
u kolonijalizovanim zemlj ama Azije i Afri ke, koje su u svojoj
težni za razvojem posle osamostaljenj a sledile takav način miš­
ljenja iako i h sopstvena tradicij a i lokal na stvarost nisu na to
upućivale. Nai me, obični ljudi u svim tim multietničkim i mul­
tili ngvalnim zemlj ama - a one su, ne zaboravimo, u većini -
odrasli su u jezičkom šarenilu i u višejezičnosti ne vide ništa
neobično, nego je čak doživljavaju kao svojevrsno bogatstvo
(upravo kao što se to kroz vekove često čini lo i na evropskom
prostoru, sve do poj ave naci onalnih država).
Ako, dakle napusti mo pomenuti evropocentrični obrazac
i u kadar uhvatimo globalnu si tuacij u, videćemo da višejezič­
nost nije nešto i zuzetno, što bi postojalo samo kod manjeg broja
zvanično vi šejezičnih zemalja (i nekih poj edinaca u njima), ne­
go sasvim normal na pojava koj a u pl anetari m razmerima čak
i preovlađuje. Masovnost ovog fenomena i njegove razl ičite ma­
nifestacije pri tome su di ktirale potrebu za proširivanjem i di­
ferenciranjem samog poj ma višejezičnosti daleko izvan ogra­
ničenh i uprošćenih popularih predstava.
Objektivan pregled ove problematike otkiva da višejezič­
nost sama po sebi nije bitan činilac drštvenog napretka niti
nazadovanja, nego je presudno ono što se na institucionalnom
planu učini u vezi s tim obeležjem drštva. Vi šejezičnost je,
77
RANKO BUGARSKI
i nače, nužno rasprostranjena već zbog samog broja i distribucije
jezika u svetu uopšte i u pojedinim državama posebno. Ovome
treba dodati migracije stanovništva u ratni m prili kama ili i z eko­
nomskih razloga, potom trgovinu, verske, kulturne i obrazovne
potrebe. Među činioce koji podstiču višejezi čnost treba uvrstiti
i razvoj nacional nih jezi ka s obzirom na njihove prednosti al i
i ograničenja, uključivanje u svetske tokove putem učenja jezika
međunarodnog raspona, industrijalizaciju i urbanizaciju, pol i ­
ti čki federalizam, naučno-tehnološki razvoj i druge. Naroči to
su manje zajednice - premda ne samo one - upućene na vi šeje­
zičnost kao zalogu svog identiteta, al i i prosperiteta u procesima
formiranja i transformisanja država. Za mnoge manjine, biti
obrazovan značilo je - i znači - biti dvojezičan. Pojedinci čiji
maternji jezik nema zvaničan status u zemlji gde žive zapravo
moraju da postanu dvojezični ili višejezi čni , i to ne u bi lo kojim
jezicima nego obavezno u kombinaciji sa neki m domi nantnim
zvanični m jezi kom okoline.
Suprotno od onoga što se često veruje, nije nimalo l ako
utvrdi ti koliko je jezika u upotrebi u nekoj zajednici u nekom
datom trenutku. Ovo stoga što nije uvek unapred jasno šta treba
računati kao jedan jezi k, i šta kao jezi k u upotrebi . O prvom
pitanju već je dovoljno rečeno tokom našeg ranijeg razmatranja
jezičkog identiteta. A što se tiče drugog, s amo ćemo da pitamo
da l i je, primera radi, na nivou sociolingvi sti čkog mako-profla
neke državne zajedni ce relevantan podatak da se neki s asvi m
sl abo zastupljeni jezici nekada koriste, u strogo privatne svrhe,
u nekol i ko porodica čiji su svi čl anovi dvojezični . Jasno je da
78
JEZICI
su odgovori na ovakva pi tanja uvek donekle proizvoljni. Mi ,
međuti m, nećemo moći da ul azi mo u metodol oške pojedi nosti
ove vrste, nego ćemo pribegavati nekim neminovnim pojedno­
stavljenji ma.
Imajući u vi du već rečeno, neće nas iznenaditi či njenica
da jednojezičnost na državnom pl anu uopšte nije nora, već
izuzetak - i to kranje redak. Pri tome, dakako, mi slimo na fak­
tičko a ne na formal no pri znato stanje. Naime, realno postojeća
vi šejezičnost može se, kako smo već i mali pri li ke da zapazimo,
zvanično pri znati i i nstitucional i zovati ili pak prikrivati i poti ­
ski vati - zavi sno od opšte i jezičke pol i tike date države u odre­
đenom peri odu. Usled toga dolazi do privi dnog paradoksa da
u zvanično vi šejezi čnim zemljama po pravi lu ima manje dvo­
jezičnih pojedinaca nego u zvanično jednojezičnim državama.
Ovo zato što zvanično višejezične države zapravo samo garan­
tuju upotrebu dvaju i l i više jezika, a time i prava etno-jezičkih
grupa u svom sastavu, ne promovišući pri tome i individualni
bi l i ngvizam. S druge strane, države koje su ozvaničile jedno­
jezičnost često se oblikuju na etnički i jezički izrazi to mešanim
područji ma, sa vel i ki m brojem pojedi načno dvojezičnih govor­
nika u razni m kombi nacijama. Države koje se o ovom pi tanju
foralno ne i zjašnjavaju takođe automatsk potpadaju pod ovu
drugu kategoriju, kao jednojezične u jeziku veći nskog naroda.
Daćemo nekoliko prmera raskoraka i zmeđu prokamova­
ne i stvarne si tuacije. U Evropi su neke drave (kao Belgija,
Š
vajcaska, Jugoslavija ili bivši Sovjetski Savez) zvanično vi še­
jezične, dok su drge (kao Francuska, Poljska, Bugarska i l i Grč-
79
RNKO BUGARSKI
ka) formalno jednojezične, ali su u stvarnosti i one vi šejezične.
Reč je, unekoliko, o nivou posmatranja. Gledano u makro-per­
spektivi ,
"
iz aviona
"
, Francuska i l i
Š
panij a mogu da del uj u kao
jednojezične zemlje, kakvi ma se često i smatraju. Nešto bl iži
pogled već otki va, u prvom sl učaju, uz francuski još i oksi­
tanski (provansalski ), katalonski , baskij ski, bretonski , faman­
ski , nemački , ital ij anski i korzikanski ; a u drugom, uz španski
još i galicijsk i ponovo katalonski i baskijski . A još neposred­
nie osmatranje sociolingvi stičkih mi krosredi na, naročito većih
urbani h agl omeracija u Francuskoj , regi strovalo bi i prisustvo
mnogih drugih, doseljeničkih jezika pretežno iz Evrope i se­
vere Afike. Il i , sl učaj Velike Britanije, tradi cionalno zemlje
engleskog jezika, deli mično obrubljene keltskim jezicima u po­
vl ačenju. Ona je danas pravi Vavi l on jer su u nju, doselavanjem
iz bi vši h kolonij a i migracijom evropske radne snage, dodatno
uneti mnogobrojni afri čki , indijsk, dalekoi stočni , potom roman­
ski , sl ovenski i drugi jezici - ukupno nj ih oko 1 00. Sl ično je,
iako u nešto manji m razmerima, i sa drugim zemljama prijema
ekonomske migracije.
Iz ovih, kao i ranije datih pri mera, vi di mo da se vi šeje­
zičnost na državnom pl anu manifestuje u bar tri nivoa, a dife­
rencirano s obzirom na lokalne pri like. U Evropi tipi čno i mamo
najpre jedan nacionalni jezik ili više nj i h. Potom, više jezika
naci onal nih il i bar jezičkih manji na, kao tradici onal nh i storij­
ski h i
"
autohtonih
"
teritorij alnih grupacij a sa manj im i l i većim
pravi ma; ovakvih jezika može da bude i veliki broj , kao u Ju­
goslavij i , Rumuniji ili doskorašnjem Sovjetskom Savezu. A na
80
JEZICI
sve ovo i du, naročito u pomenutim zemljama masovne eko­
nomske i migracije (uključujući sada i prekookeanske zemlje Se­
vere Amerike i Australi ju), jezi ci tzv. novih manji na - dete­
ritorijali zovanih
"
alohtonih
"
migrantskih popul acija. Ti jezi ci
odskora unose vel i ku meru jezičke šarol ikosti i na prethodno
mahom monol ingval na područja. U Evropi se ovo odnosi , uz
već poimence navedene države, i na Nemačku, Holandiju, Bel­
giju, skandinavske zemlje i
Š
vajcarsku. U ovoj posl ednjoj, na
primer, danas živi više govorni ka turskog nego domaćeg na­
cional nog jezika romanša! Ovakvo dograđi vanje jezičkog mo­
zaika zemalja i mi gracije ima rel ativno trajan karakter, jer se
doseljenički jezici mogu održati kao maternji bar u prve dve­
-tri generacije.
U SAD, Kanadi i Austral i ji , opet, imamo po jedan sloj
domorodačkih jezika u povlačenu, zatim domi nantni sloj en­
gleskog (u Kvebeku i francuskog), i najzad sloj novodoseljenih
imi grantskih jezika, koji broji i do stoti nak njih. A u Afri ci
južno od Sahare tipično nailazimo na troslojnu piramidu sači­
njenu od mnoštva lokalnih dijalekata i verakul ara u osnovi,
zatim od manjeg broja jezika ši re regi onal ne komuni kacije, tipa
li ngua franca, i, na vrhu, od jednog ili dva nacionalna odnosno
zvanična jezika. Drugde, kao u Indiji , i ma i razuđenijih hije­
rahija, kao što ćemo videti u nastavku. U svakom slučaju, vi še­
jezičnost je empirijska socioli ngvistička či njenica sveta u kome
živimo i važan deo slike svakodnevnog života. Ovo opšte tvrđe­
nje vredi nezavi sno od toga kako su gde regul i sane sociološke
i poli ti čke kategorje naroda, nacional ne manji ne i li narodnosti ,
8 1
RNKO BUGASKI
domorodačkih i doseljenički h etni čki h grupa i td. - kategorije
koje se povećanom mobil nošću popul acija i bržim promenama
u moderim uslovima i onako rel ativizuju.
Ako broj jezika na svetu podel i mo sa brojem danas po­
stojeći h suverenih država, dobi ćemo prosečnu vrednost od nekih
25 jezika po državi . (Ovom proseku odgovarala je i bivša Ju­
goslavija, ako računamo i sasvim sl abo zastupljene jezike od
koji h su neki na i zdi saju). Fakti čki jednojezičnih državni h tvo­
revi na ima neznatan broj - svega nekol iko, uglavnom u Evropi.
Bez veći h rezervi ovde bi se jednojezični m mogl i nazvati samo
Isl and i Portugal , uz mni jaturne države Li htenštajn, Monako i
San Marino (ali su npr. Andora i Luksemburg već trojezični).
Računa se da najvi še država ima između l O i 50 jezika. Na
drugom kraju su vel i ke multi li ngvalne državne zajednice, naj ­
češće stvorene na teri torijama nekadašnji h i mperija, odnosno
kol onija. Tako se pri najstrožim kriterjumima brojanja na ukup­
noj evroazijskoj teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza govori oko
130, a u Indiji bar 1 70 jezika. Grubo zaokruženo, broj jezika
u Indoneziji procenjuje se na 300, u Nigeriji na 400, a u Papui
Novoj Gvi neji i do 750.
Vi dimo, dakle, da su realno vtseJeztcne i bezmalo sve
zemlje koje ekspl i ci tno i l i impli ci tno pri znaju samo jedan zva­
ni čni jezik na svoji m teritorijama - i ako je od oko 20 država
svega nekih 40 i službeno proglasi l o svoju dvojezičnost i l i više­
jezičnost. U pogledu procentualne zastupljenosti veći nskog je­
zi ka, ako takav postoji , razlike su vel i ke. Samo dve trećine svi h
država ima jedan jezi k zajednički veći ni popul acije. Od ovi h,
82
JEZICI
u svega desetak slučajeva većinskim jezikom govori preko 90%
stanovni štva; to su, prema podacima koji ne moraj u da budu
uvek verodostojni , Isl and, Portugal , Nemačka, Austrij a, Japan
Severna i Južna Koreja, Bangl adeš, Dominikanska Republ i ka 1
Tuni s. (Tu bi možda spadale i neke od zemalja za koje ne po­
stoji zvanična evidencija o upotrebi jezika, kakve su Grčka, Al­
banij a ili Polj ska) . Ovakvom odnosu su bliske, ali iz raznih ra­
zloga kasifkaciono problematične, Francuska, Velika Britanija,
SAD i Kina. Pomenuti procenat znatnije pada, ali je još uvek
iznad 50%, u većini država (npr. bivša Jugoslavija i SSSR,
Š
pa­
nija, Maroko, Malezij a, Vijetnam). A u priličnom broju zemalja
mnogo manje od polovi ne stanovništva govori zvaničnim jezi­
kom, ili jezicima (npr. Gana, Ni gerij a, Tanzanija, Uganda, Se­
negal , Indij a, Indonezij a, Haiti ) .
Sa već navedenim izuzetkom Isl anda i Portugala, od ze­
malja koje se obično smatraju jezičk
"
čistim
"
svaka ima i bar
poneku jezi čku manjinu, makar i mal obrojnu. Tako Japan ima
ai nu, korejski i kineski kao manji nske jezike, a u Nemačkoj,
pored autohtonih manji na kakve su danska i l i lužičkosrska,
danas nal azimo i mnoge doseljeničke jezi ke (turski , srpskohr­
vatski , i talijanski, grčki , portugal ski itd. ).
U ovom smi sl u biće poučno da se na trenutak zadržimo
na jezičkoj situacij i SAD, kao službeno jednojezične zemlje ko­
ja je u stvarnosti izrazito višejezična. Pored engleskog na jednoj
strani, i više deseti na autohtonih i ndij anskih i eskimsko-aleut­
skh jezika na dgoj , tu su nove desetine jezika unetih iri­
gracij om iz svih del ova sveta. Prema zvaničnim podacima iz
83
RNKO BUGARSKI
1976. godine, čak 28 mil i ona ili 13% svih državl jana SAD pri­
javil o je neki maternji jezik koji nije bio engleski , pri čemu je
7% navel o i da taj jezik redovno upotrebljava. Nekima od tih
jezika govorili su mi lioni Amerikanaca; prvih pet po brojnosti
bili s u španski, italijanski , nemački , francuski i poljski , svaki
sa preko mil ion govorika, a ukupno je bil o regi strovano 27
jezika sa vi še od l 00.000 predstavnika ponaosob. A u jednom
popisu iz 1980. godine više od l 0% stanovnika iznad 5 godina
prijavil o je da im kućni jezi k nije engleski; od toga je za skoro
pol ovinu taj jezik bio španski .
Ukupno uzev, izgleda da u SAD dugoročno ipak preo­
vl ađuje tendencija postepenog prel aska na engleski, iako veoma
različito u pojedinim jezičkim grupama. To bi govoril o da je­
zička asimilacija ipak teče, premda se famozni etnički
"
l onac
za pretapanje
"
pokazao manje efkasnim nego što se očekival o.
Važan izuzetak od ovog smera kretanja je samo španski , koji
raste velikom brzi nom; po nekim podacima iz 1989. godine on
je možda već prebacio cifru od 20 miliona govornika. Ovo je
izazvalo reakciju u vidu pokreta - dosta snažnog ali u perspek­
tivi verovatno neuspešno g - d se englesk proglasi jedi nim zva­
ničnim jezikom ove zemlje. (Ona, i nače, kao ni druge anglo­
saksonske zemlje, ni kada nije donela formal ne uredbe ove vrste:
bez njih se uvek znal o ko je gazda u jezičkoj kući. )
Poznato je da se jednim jezikom može sl užiti jedna nacija
(il i druga etnička formacija) ili više njih, u i stoj državi ili u
razl i čitim državama; i obrnuto, ista nacija može da kori sti ra­
zl ičite jezike. Ovo ukazuje na veliku složenost odnosa jezika
84
JEZICI
prema naciji i državi - do koje je, opet, došlo zbog činjeni ce
da su jezičke, etni čke i pol iti čke granice kroz i storiju mahom
i zrastale na različite načine i retko su kad podudarne. Potpuna
podudarnost između jezika i države u či stom vidu - tako da
ogromna većina svih govornika jednog jezi ka živi u jednoj dr­
žavi , a da ova nema drugih jezi ka osi m možda brojčano bez­
načajni h manjina - sasvim je i zuzetna. Prema nekim anal izama,
ovo bi mogl o da važi samo za Island, Maltu, Japan, Tajl and i
Malgašku Republ iku, a uz veće rezerve eventual no još za Ma­
đarsku i Tursku. Neuporedivo je češći raskorak, veoma često
sasvim drastičan. U Francuskoj su, na primer, jezičke i državne
granice nepodudarne uglavnom po rubovima, što daje uti sak
nedovoljno i zoštrene sl ike (kao kada se vidi
"
dvostruko
"
). Al i
odstupanje je znatno veće već u susednoj Belgiji, koja kao država
postoji od 1830. godi ne, dok je po sredini preseca germansko-ro­
manska jezička granca stara 1. 00 godina. Ista ganica ide i kroz
Š
vajcarsku. A stari su, dakako, još mnogo kompli kovanije u zem­
ljama tzv. Trećeg sveta, što smo već i mali prilike da zapazimo.
Manifestacije drštvene višejezičnosti
Najopštije govoreći , vi šejezi čnost se i spoljava na drštve­
nom i na pojedinačnom pl anu. U nauci se ova razlika obično
terminologizuje kao opozi cija i zmeđu socijetalnog i individual­
nog bilingviva, pa ćemo se i m u daljem izlaganju služiti
ovim termi nima. (Za razliku od
"
socijalnog
"
, što se odnosi na
društvene fenomene uopšte,
"
socijetalno
"
upućuje na neku od­
ređenu društvenu zajednicu) . Kada se na socijetalnom planu go-
85
RANKO BUGARSKI
vori o vi šejezičnosti , taj pojam uglavnom ima široko i neutral no
značenje (
"
upotreba vi še od jednog jezi ka u nekom društvu
"
) ,
ne govoreći ni šta o funkcionalnoj raspodeli tih jezika. Ako se
pak žel i naglasiti postoj anje takve distri bucije pri kojoj se j edan
jezik i l i varijetet upotrebljava za određene fnkcije a drugi za
neke druge funkcije, to se ističe posebni m terminom diglosia,
odnosno triglosia i l i poliglosia kada je potrebno takvo preci­
ziranj e. (Eti mol oški , reči bilingvizam i diglosia obe znače 'dvo­
jezičnost' , al i je prva sačinjena od latinskih a druga od grčkih
elemenata, sa navedenom specij ali zacijom značenja. )
U užem smislu, diglosija označava funkcionalni rascep pri
kome se jedan varijetet nekog jezika koristi za tzv. više fnkcije
(admi nistacija, kultura, više školstvo), a drugi vari jetet istog jezika
za tzv. nže fnkcije (neforalna svakodnevna komunikacija). Ta­
kav odnos postoji , na primer, između dva varijeteta novogčkog
(katarevusa i di motiki ), savremene verzije kasičnog arapskog i
razl ičitih arapski h govorh dijalekata u pojedinim arapskm zem­
ljama, ili standardnog nemačkog i nemačkog dijalekta u
Š
vajca­
skoj . U širem smislu, o diglosiji se govori i kada su raliči ti jezici
(a ne samo njihovi vaijeteti) raspoređeni po fncijama, neretko
u lepezi - karakteri stičnoj za poliglosiju - koja se ne može svesti
na prostu opoziciju
"
višeg
"
i
"
nižeg
"
. Ima, tako, zemalja u koji ma
se jedan jezik ili varijetet koristi u porodici , drugi za govoru
komunkaciju na posl u, teći u obrazovne i l i admi ni stativne svrhe,
četvrti možda za verske obrede, i sl ično.
Veoma često opšta višejezičnost u nekoj državi sadrži kom­
ponente diglosije. Tako je maa kneževina Luksemburg suštinsk
86
JEZICI
trojezična, ali uz izvesnu specij al izaciju po funkcijama. Tamo
se, primera radi , može desiti da se u nekoj parici svedoči na
luksemburškom dij alektu nemačkog kao osnovnom govorom
varijetetu stanovni štva, da se rasprava među advokati ma vodi
na fancuskom kao jezi ku prestiža, a da se presuda formuliše
na standardnom nemačkom kao poslovnom jeziku! U Tunisu
se bili ngvizam između arapskog i fancuskog kombinuje sa već
pomenutom diglosijom unutar arapskog. Do sl oženog ukrštanja
ovih odnosa može doći i u sasvim malim zajednicama. U se­
verozapadnoj Istri većina italijanskog etničkog stanovni štva je
dvojezična sa i talijanskim i sl ovenačkim, ali još uz dvostuku
diglosiju (standardni i lokalni dijalekatski varijeteti obaju jezika).
Š
to se tiče odnosa i zmeđu socijetalnog i individual nog bi­
l i ngvizma, tu ima vi še mogućnosti koje se mogu svesti na tri
osnovna slučaja, šematski prikazana na Sli ci 7.
I m
---
�JezikA � JezikB
Slk 7.
87
RNKO BUGASKI
Kod tipa I, u državi zajedno žive dve monolingvalne gru­
pe, sa samo mani m brojem bilingval nih pojedinaca preko kojih
se ostvaruje kontakt između nj i h; to je, dakle, dvostruki mono­
lingvizam (primer: Belgija, Kanada,
Š
vajcarska, bivša
Č
eho­
sl ovačka) . Bilingvalnih pojedinaca ima, na primer, u Belgiji i
Kanadi svega 13-16%, a one su zvančno dvojezične zemlje.
Kod tipa II, pripadnici obej u gupa su i pojedinačno u
većini bi lingvalni, što je dvosmeri i l i simetrični bilingvizam
(pri meri : Tanzanija, Paragvaj , delovi Indije, gde se indivi dual ni
bili ngvizam penje i do 90% stanovni štva) .
Kod tipa III, jedna grupa je dvojezična (po pravilu man­
j inska) a druga jednojezična (većinska) . To je jednosmeri ili
asimetrični bilingvizam (primeri : jezici nacionalnih manji na i
većinskih naroda u Jugosl aviji i širom Evrpe, jezici domoro­
dačkih i doseljeničkih populacij a prema vel ikim nacionalnim
jezicima na drugim konti nenti ma) .
Č
esto su bi lingvalni skoro
svi pri padnici manj inskog, a eventualno samo neki govorici
većinskog jezika. No u bilo kom slučaju, socijetalnog bil ingviz­
ma zapravo i nema bez neke mere i ndividualnog bilingvizma.
Ovo je, dakako, samo teorijska šema; sam život je kom­
plikovaniji , jer obično nalazimo u i stoj državi više od dve grupe
i dva jezika - kako se delimično može videti i iz dati h primera.
Ipak ta tipologija može da pomogne u percipiranj u sl oženih
odnosa i zmeđu socijetalnog i individualnog bi lingvizma. A čega
sve ima
"
na terenu
"
, to možemo da ilustrjemo primerima grada
Madine u Gani , gde je u kontaktu preko 80 jezika, pri čemu
88
JEZICI
većina stanovnika govori bar po tri , i l i pograničnog područja
Brazila i Kolumbije, gde svega 10.00 lj udi govori oko 25 je­
zika, a većina pojedinaca dva ili tri .
Istovremeno, ovakvo posmatranje unosi korekcij e u pre­
thodno izloženu sl i ku višejezičnosti pojedi ni h zemalj a. Uz sve
što je rečeno o veoma i zraženom socijetal nom bi li ngvizmu u
SAD, sada možemo dodati da j e tamo ogromna većina stanov­
ništva pojedi načno ipak jednojezična, sa svega nekih 6% ak­
tivnih
"
svakodnevni h
"
bi li ngval a. (Ovde je relevantna razlika
i zmeđu iskazivanja o maternjem jezi ku i o redovnoj upotrebi
jezika, i mpl icitna u ranije dati m stati stičkim podaci ma, uz do­
datnu napomenu da u SAD i ma možda l%
"
neengl eskih
"
mo­
noli ngvala) . Sa stanovišta i ndividualnog bilingvizma, dakle, ova
zemlja se može legitimno videti i kao suštinski jednojezična,
što ipak samo unekoli ko opravdava uobičajena shvatanj a. Skra­
ćeno se može reći da je tu u opticaju mnogo jezika ali između
srazmerno malog procenta stanovnka - za razliku od Paragvaja,
na primer, gde su samo dva jezika al i ih del i vel i k procenat
državlj ana.
Sa upravo izloženom problematikom u vezi je i razlika
između teritorijalnog i personalnog pri ncipa u i nstitucionali za­
ciji bili ngvizma na državnom nivou. Prvi princip podrazumeva
teri torijalnu razdvojenost, gde svaki jezik ima sva prava na
svom zemlji štu, što odgovara zemlj ama pomenutim uz tip I (a
koj ima se sa ovog stanovi šta uglavnom može dodati i dosko­
rašnj a Jugoslavija). Drugi pri ncip predviđa ravnopravnu upo­
trebu svakog jezika bilo gde u zemlji , odnosno na području
89
RANKO BUGARSKI
njegovog važenj a. On je teže ostvariv i ređe zastupljen - u Juž­
noj Africi važi za belce koj i govore bilo afrikans bilo engleski,
a u Kanadi , inače teritorijal no ustrojenoj , pri hvaćen je samo na
federalnom nivou uprave. Sli čne kombinacije jednog pri ncipa
na ni ži m a drugog na vi ši m admi ni strativnim instancama nal a­
zi mo u Finskoj i Jugoslavij i .
Najzad, u pogledu traj nosti bi li ngvi zam može da s e i spolj i
kao stabilan (što odgovara etničkom i kulturom plural i zmu)
ili pak prelazan (što vodi asimilaciji manji nske grupe u većin­
sku) . Stabilnost je mahom obeležje tipa I, donekle i tipa II,
dok prelaznost označava međufazu i zmeđu monol ingvizma u
jednom i potom u drgom jeziku, i česta je kod bili ngvalnog
segmenta u tipu III . Tada, naime, manji na polazi od svog ma­
terjeg jezika, potom vremenom postaje bi li ngvalna radi pro­
speri teta u većoj zajedni ci , da bi na kaju sasvim prešla na do­
mi nantni jezik većine (v. Sl i ku 2 u 1. pogl avlju). U SAD, na
primer, većina jezičkih manj ina i spolj ava ovu vrstu bi li ngvizma,
kao i u Australiji i Kanadi (u ovoj drugoj sa i zuzetkom insti­
tuci onal no zaštićenog francuskog, naročito u Kvebeku) .
Društvena kontrola višejezičnosti
Jezi čki kontakti u uslovima vi šejezičnosti često prerastaju
u jezičke konfikte - sukobe pri koji ma jezik postaje važan si m­
bol različitih etnički h, političkih, socijal ni h, ekonomskih, admi ­
ni strativnih i drugih pripadnosti i i nteresa. Tu deluju razli či ti
či ni oci : etnički identitet, nacionalna i poli ti čka afracij a, kao
90
JEZICI
i napetosti u odnosima između autohtonih i doseljenih, veći n­
skh i manjinskih, urbanih i rralnih, bogatih i siromašni h po­
pul acija. Pr tome se društvena nejednakost i spoljava i kao je­
zička neravnopravnost, u kontekstu višejezi čnosti , širenja i l i uz­
micanja jezika i srodnih pojava, a na osetljivom području je­
zičkih prava aktuelizuj u se i pi tanj a širih građanskih, nacional­
nih i ljudski h prava. Konfiktne pojave ove vrste poznate su
ši rom sveta, a posebno izrazite, pa i dramati čne oblike povre­
meno su dobij ale u Indij i , Kanadi , Belgij i , Jugoslaviji i drugde.
Otuda ima mnogo pitanja u vezi s jezičkom praksom, po­
sebno u višejezičnim zajednicama, koj a treba sistematski i ra­
ci onal no rešavati na i nstitucionalnom nivou. Ovaj kompleks
problema, koj i dodatno obuhvata i one razmotrene i l i nagovešte­
ne na drugi m mesti ma u ovoj knji zi , i de u domen jezi čke po­
l i tike i pl aniranja jezika. Jezička politika je politi ka jednog druš­
tva u obl asti jezičke komuni kacije - to jest, skup stavova, pri n­
cipa i odluka koj i odražava odnos tog društva prema sopstve­
nom verbalnom repertoaru i komunikacij skom potencij alu. Je­
zička pol itika u ovom smislu je po svojoj prirodi prevashodno
u nadležnosti političkog odlučivanja, dakako u saradnji sa struč­
nj acima za jezičku, pravnu i sociološku problematiku. Plani­
ranje jezika jeste skup konetnih mera koje se u okviru prh­
vaćene jezičke politike preduzimaju u cilju usmeravanja jezičkog
razvoj a, odnosno delovanja na jezike kako bi se oni u što većoj
mer osposobili za obavljanje svojih fncij a u komunkaciji i
stvaatvu članova zaednce. Plaraje jezika je otuda više u
komptenciji sah jezičk stčnjaka.
9 1
RANKO BUGARSKI
Među važne zadatke jezičke politike ide određivanje koji
će od zastupljenih jezika dobiti status nacionalnih, odnosno zva­
ničnih, te kako će biti obezbeđivana prava predstavnika ma­
nj inskih j ezika. Neka od ovih pitanj a mogu se, u skadu sa tra­
dicijom i sa opštom politikom određene zemlje, manje-više pre­
pustiti praktičnoj samoregulaciji uz i zvesne lokalne ili profe­
sionalne inicijative (tipično npr. za zemlje engleskog jezika,
gde, kako smo videli, ne postoji kategorija zvaničnog jezika).
A mogu se i normativno uređivati putem ustavno-pravnog re­
guli sanja (najpodrobnije razrađenog, na svim stepenima admi­
nistracije, u zemljama kao što su Belgij a, Švajcarska i Kanada).
Prema jednom kanadskom i straživanju iz 1976. godine,
od 147 suverenih država čiji su ustavn dokumenti pregledani,
110 ih je imalo i odredbe koje se tiču jezika (uključujući 18
od 22 federal ne države). Te odredbe uglavnom su se odnosile
samo na službenu upotrebu jednog ili više jezi ka. U redim slu­
čajevi ma, među kojima su malopre pomenute razvijene višeje­
zične zemlje Zapada, predmet dodatnog zakonskog reguli sanja
je i neslužbena ali j avna upotreba jezika na područjima rada,
trgovine, poslova, komunikacija i kulture.
U zemljama u koj ima dominira j edna etnička nacija, status
zvaničnog jezika po pravilu prpada samo njenom jeziku, dok
se manji m jezicima mogu garantovati određena prava. (Izuzetak
je Finska, koja je zvanično dvojezična zbog samo 6% prpad­
nika švedske manj ine, koja tu ima i svoj sopstveni unverzitet).
Kada nije takav slučaj, zvančan stats može da ima više j ezika:
dva (Čehoslovačka, Belgija, Irska, Kanada, Kamerun itd.), tr
92
JEZICI
(kao Švajcarska), četiri (kao Singapur) ili još više (kao Jugo­
slavij a, SSSR, Indija). U ovom potonjem slučaju neretko nala­
zimo hijerarhij sku organizaciju različitih stepena službene i j av­
ne upotrebe jezika. U Nigeriji, na primer, engleski služi kao
glavni jezik opštenacionalne i naročito interacionalne komu­
nikacije, dok u unutrašnjem međuetničkom opštenju funkcio­
nišu rašireniji domaći jezici hao hausa, igbo i joruba. U istočnoj
Afici (Tanzanij a, Kenija, Uganda) u ovom drugom sloju do­
minra svahili. U svim pomenutim afičkim zemljama postoji i
širok donji sloj etničkih jezika, mahom bez ozvaničenog statusa.
Ovakva slojevitost još je izraženija u Indiji. Tu nalazimo
hindi i engleski kao zvanične jezike na saveznom nivou (pri
čemu ovaj drugi zvanično funkcioniše j oš i na nivou nekih od
država-članica Indij ske unije). Potom dol azi čak 14 domaćih
jezika kao zvani čnih u pojedinim državama, zatim još više većih
ali nezvaničnih jezika koji su ipak u određenom smslu priznati
u j avnoj komunikaciji, i najzad nepregledno mnoštvo sitnijih
etničkih jezika i varijeteta bez ikakvog j avnog statusa. Osobena
hijerarhij a sl užbene upotrebe jezika postoji i u Jugosl aviji, kako
ćemo videti u narednom odelj ku ove knjige. Što se pak tiče
nacionalnih i jezičkih manjina, njihova jezička prava u svetski m
razmerima variraju od veoma velikh (Finska, Jugosl avij a) do
sasvim ograničenih ili nikakvih (Francuska, Grčka, Albanija,
Bugarska).
U okvir planiranj a jezika vodi se briga o izradi i refori
sistema pisanj a za pojedine jezike, njihovoj standardizaciji i
funcionalnom osposobljavanju, izgrađivanju strčnih terino-
93
RNKO BUGASKI
logij a i drugom. Neka od važnih pitanj a iz domena jezičke po­
litike i pl anirana jezika imaju i svoje nagl ašeno internacional ne
aspekte, posebno s obzirom na aktuelni razvoj komunikacija,
nauke i tehnologije, kao i povezivanje kroz rad međunarodnih
organizacija, poslovnih frmi i drugih ustanova. Tu spadaju, pri­
mera radi, internacional na standardizacij a naučnih i stručnih ter­
minologija, čiji rad obj edinjuju razni svetski centri i komisij e,
i obezbeđivanje reprezentativne a optimalne komunikacije u te­
lima kao što su Organizacij a ujedinjenih nacija, Evropska unij a,
Svetska zdravstvena organizacija, UNESKO i mnoga druga. U
njihovom delovanju, u koje je uključen veći broj jezika, veoma
je aktuel an problem prevođenj a, koje je i inače - uz učenje
drugih j ezika - od davnina jedan od gl avnih načina prevazi­
l aženj a jezičke raznolikosti. Ujedinjene nacije, na primer, u
svom radu priznaju 6 zvaničnih jezika (engleski, španski, ruski,
francuski, kineski i arapski). A Evropska unija operše čak sa
l l jezika svojih zemalja-čl anica (engleski, francuski, nemački,
španski, portugalsk, italij anski, hol andski, danski, švedski, fn­
ski i grčki) - što ukupno daje 1 1 0 prevodilačkih parova!
Ali ima još dosta jezika koji mogu da budu od značaj a
u međunarodnoj komunikaciji. Američko ministarstvo obrazo­
vanj a obj avilo je 1 985. godine spisak od 1 69 jezika koj e je
ocenil o kao
"
kritične
"
u smislu da njihovo poznavanje može
da unapredi značaj na naučna istraživanja ili - sa američkog sta­
novišta - nacional ne interese u ekonomij i ili bezbednosti (među
njima su i srpskohrvatski, slovenački i makedonski). Ovaj po­
datak ima samo uslovnu vrednost, jer bi spisak svakako u ne-
94
JEZICI
čemu bio drkčij i da su ga sastavlj ali, reci mo, Rusi. Ipak, može
se bar gubo uzeti da između 150 i 200 jezika (ovako ili onako,
koji više koj i manje) može da pretenduj e na neki udeo u me­
đunarodnoj razmeni. Što bi onda značilo da domaša svih preo­
stalih jezika praktično ni u čemu ne ide dalje od njihovih lokalnih
zajednica: odista porazan bilans za 97% svih jezika sveta!
Kao što j e poznato, u poslovima oko terminologiJ i pre­
vođenja danas pomaže moćna elektronska tehnologij a. I kad
nju pominjemo, dodaj mo da se, generalno govoreći, smanjuje
raspon tolerancije jezičke raznolikosti idući od ranij1h perioda
i primitivnih zajednica ka savremenom tehnološkom dobu. Nai­
me, nepismena društva l ako toleri šu male i veoma različite je­
zike i dijalekte. Pismene zajednice, posebno počev od izuma
štampe, favorizuju standardizovane j ezike sa malo diJalekatskih
variacija. Elektronski mediji tipa radij a i televizije poJstiču ve­
će jezike uz nivel aciju njihovih unutrašnjih razlika. Ndjzad, pri­
rodi računara najbolje odgovara jedan vel i ki jezik ih vrlo malo
takvih. Sve ovo ne treba, dakako, apsolutizovati mti iz toga
izvl ačiti prenagljene zaključke, ali se naznačena opšta tenden­
cij a ipak dosta j asno ocrtava, pa pri svakom ozbiljniJem dugo­
ročnom planiranju jezičkog razvoj a u moderim uslovima treba
uzimati u obzir i njene impl ikacije.
Možemo da zaključimo da jezička politika i planiranje je­
zi ka, na nacionalnom i internaci onal nom pl anu, sl ute kao svo­
jevrstan regulator višejezičnosti, omogućujući da do jačeg izra­
žaja dođu njene nesumnjive prednosti, a da se njeni negativni
aspekti drže pod kontrolom. Bez takvih drštvenih intervencija
95
RKO BUGARSKI
verovatniji bi bio obrut sme daljeg razvoja događaja, kako u
pojedinim višejezičnim zemljama tako i u svetu u celini.
Jezici u bivšoj Jugoslaviji
U završnom odeljku ovog poglavlj a, u vidu svojevrsnog
i l ustrativnog dodatka, izložićemo s ki cu jezičke situacije u do­
jučerašnjoj Jugosl avij i, verujući da će ovakav sažet ali višestran
prikaz biti zanmlji v čitaocu ove knjige. Ići ćemo redom koj im
su pojedine teme razmatrane u cel om prethodnom tekstu, s tim
što ćemo taj sled povremeno dopunj avati i nekim aspektima
koji u našem opštem pregledu, čiji su predmet bar potencij alno
bil i svi jezici sveta, nisu mogli da budu dota�uti.
Pod Jugoslavijom ćemo podrazumevati - kao što smo to
čini l i i ranije u ovoj kjizi - državu koja j e na ovim prostorima
postoj ala do raspada tokom 1991. godine. Jedino tako može se
dati jedna koherentna sociol ingvistička sl ika. Iako ova slika u
mnogo čemu već pripada prošlosti, ni zbivanj a u sadašnjosti ni
stanje koje će se uspostaviti u budućnosti neće moći da se shva­
te bez razumevanja podloge koja j e u nj oj oslikana. (Šira oba­
veštenja o socioli ngvističkom proflu SFJ mogu se naći u ra­
dovima Dubravka Škiljana i Augusta Kovačeca navedeni m u
Bibliografji, koji su bili od posebne kori sti i pri i zradi ovog
prikaza). Skup svih jezi ka koji se govore u ovako shvaćenoj
Jugoslavij i nazivaćemo jezicima Jugosl avij e i l i jugoslovenskim
jezicima, i sključivo iz praktičnih razloga, iako za veći nu nj ih
ovo nije matična zemlja.
96
JEZICI
Koliko se jezika govorilo u toj Jugoslaviji? Nekome se
može činiti da je bar ovaj podatak poznat i nesporan, ali ipak
nije tako: teškoće prebrojavanja sa kojima smo se suočili već
u l. pogl avlju delimično važe i ovde, pa opet zavisi šta se sve
računa. Ako brojimo samo standardne jezike, njih ima 14, ali
ako uključimo i nestandardizovane govorne idiome ovaj broj
se skoro udvostručuje. Maksimalan broj jezika u Jugoslaviji,
autohtonih u tom smislu što su zastupljeni na ovoj teritoriji bar
oko sto godina, makar i sa sasvim malim brojem predstavnika,
mogao bi da bude 27. Ova cifra svakako će mnoge da iznenadi,
koliko god im inače bila bliska predstava o Jugoslaviji kao zem­
lji mnogih jezika. U Tabeli 3 dat je spisak prvih 15 j ezika,
rangiranih prema zaokruženom brju govornika po popisu sta­
novništva iz 1981. godine. (U trenutku dok ovo pišemo popis
za 1991. godinu je obavljen, ali konačni rezultati još nisu ob­
javljeni.)
Tabela 3.
l . srpskohrvatski ... 16,400.000 9. sl ovački ........ . .... 74.00
2. slovenački ........... 1 ,760.000 10. rmu nski ........... 60.00
3. albanski ............... 1 ,750.000 l l. bugarski.. . . ......... 37.00
4. makedonski . . . . . . . . . 1 ,370.000 12. rusinski .............. 19.00
5. mađarski ................. 410.000 13. italijanski ........ .. 19.00
6. romski ............... ..... 140.000 14. češki .................. 16.00
7. vlaški ...................... 135.000 15. ukajinski ............ 7.00
8. turski .. ................. ..... 82.000
97
RANKO BUGARSKI
Jezici još manji od ukrajinskog, čiji je broj govornika po
pravilu teško a nekad i nemoguće utvrditi, mogu se grubo po­
deliti u tri grupe, rangirani opadajućim redom unutar svake od
njih, kako sledi.
l - između nekoliko hiljada i jedne hiljade: nemački, ruski,
poljski, grčki, juručki, meglenorumunski, istrorumunski.
2 - između nekoliko stotina i jedne stotine: arbanaški, čerke­
ski, istroromanski.
3 - između nekoliko desetina i nekoliko pojedinaca: jermen­
ski, jevrejskošpanski/ladino, jevrejskonemački/jidiš.
Idiomi u ovoj poslednjoj kategorii već su sasvim na iz­
disaju, a poslednji navedeni praktično je iščezao i možda ga
ne bi trebalo više ni računati.
Dati brojevi govornika odnose se na izjašnjenja o mater­
njem jeziku prilikom popisa. Međutim, neki od ovih jezika, a
naročito jezici jugoslovenskih naroda, koriste se u većem broju
i kao drugi jezici. Srpskohrvatski, koji je materji jezik blizu
75% ukupne ondašnje jugosl ovenske popul acije, i u tom po­
gledu daleko prednjači na spisku, usvajaju kao nematernji jezik
mnogi u preostaloj četvrtini, bilo formalno ili neformalno. Slič­
no tome, !talijani i Mađari u Sloveniji po pravilu govore i slo­
venački, dok se Albanci često dodatno služe srpskohrvatskim
na Kosovu a makedonskim u Makedonji. Ima i nešto dvosmer­
nog bilingvizma, kada pripadnici većinskih jezika takođe usva­
j aju manjinske jezike grupa sa kojima žive u etno-jezički me­
šani m zajednicama. Uopšte uzev, što se ide niže na listi jezika
98
JEICI
sve je viši procenat bil ingvizma (pa i trilingvizma) među nji­
hovim govornicima, da bi kod predstavnika brojčano najsl abijih
jezika, bez izuzetka bar dvojezičnih, i sam pojam maternjeg
jezika izgubio svoje uobičajeno značenje. U ovim slučaj evima,
ali i neki m drgim, uz bilingvizam se može naći i izrazita di­
glosij a.
U vezi sa brojčanom snagom može se govoriti i o vital­
nosti, shvaćenoj dijahronijski ili sinhronij ski. Dijahronijski,
upoređivanjem broj a govornika od jednog popisa do drugog,
utvrdili bismo da neki jezici stabil no rastu (uglavnom naj veći),
da drugi održavaju osnovnu ravnotežu, dok treći neprekidno gu­
be govornike (gotovo svi manj inski jezici, ali neravnomerno).
A sinhronijski, kao jedna mera vitalnosti mogao bi da posluži
odnos veličine jezičke zajednice, defnisane kao skup svih go­
vornika datog jezika u Jugosl aviji, prema veličini etničke za­
jednice asocirane s tim jezikom. Ove dve velične ugl avnom su
približno podudarne, ali ima i značaj nih odstupanja. Tako su
1981. godine neki jezici (i talijanski, rumunski, makedonski, bu­
garski, albanski) imali više prijavlj enih govornika nego što je
bilo deklarisanih pripadnika odgovarajućih etnčkih kolektiva.
Srskohrvatski (računajući sve narode koji njime govore kao
maternjim) i slovenački i skazali su poklapanje pomenutih vred­
nosti, dok su svi drugi jezici za koje postoje podaci imali manje
govorka u poređenju sa brojem čl anova odgovarajućih etnič­
kh zajednica. Posebno nisko na ovoj listi stoji ukajinsk, sa
7.00 govornka prema 12.00 deklarisanih Ukraj inaca. (Ovde
nismo uzeli u obzir nestandardizovani vlaški i samo delimično
99
RNKO BUGARSKI
standardizovani romski, koji predstavljaju dve krajnosti: govor­
nici vl aškog višestruko premašuju izj ašnjene Vlahe, dok govor­
nika romskog ima bar tri puta manje od procenjenog - iako u
popisu drukčije iskazanog - broj a etničkih Roma.)
Opštije uzev, raskorak između iskaza o jeziku 1 onog o
nacionalnoj pripadnosti srazmero je značajan: znatno iznad
500.000 stanovnika doskorašnje Jugoslavije ne govori mater­
njim jezikom koji bi se očekivao na osnovu njihove nacionalne
pripadnosti. Na svoj način, ovaj podatak govori i o složenosti
odnosa između jezika i nacie. A sa ovde razmatranog gledišta,
vitalniji su jezici koji brojčano nadrastaj u svoje etničke zajed­
nice, a manje vitalni su oni kod kojih je obrnuto. Za ove potonje
može se, bar teorijski, pretpostaviti brži tempo gašenj a usled
ubrzane asimilacije.
Sa genetskog stanovišta, jezici Jugoslavije mogu se pode­
liti na slovenske, neslovenske indoevropske, i neindoevropske.
Zastupljeni slovenski jezici dele se na južnoslovenske (srpsko­
hrvatski, slovenački, makedonski, bugarski), zapadnoslovenske
(češki, slovački, rusinski, polj ski) i istočnoslovenske (ukajinski,
ruski). Od romanskih jezika nal azimo različite rumunske dij a­
lekte (dakorumunski, kome odgovara i standardni rmunski,
vlaški ili arumunski, meglenorumunski i istrorumunski), potom
italij anski i, sasvim marginalno, istroromanski i jevrej skošpan­
ski. Od germanske grupe, nemački i neki eventualni ostatak
jevrej skonemačkog. Druge indoevropske ogranke predstavlj aju
albanski (uz malo ostrvo arbanaškog dij alekta), grčki, romski
1, marginalno, jermenski. Od neindoevropskih porodica zastu-
1 00
JeZICI
pljene su uralska (ugro-fnska grana: mađarski), altajska (tur­
kička grana: turski , juručki) i, ponovo marginal no, kavkaska
(čerkeski ) .
Unutar pojedinih jezika postoje različiti stepeni dijalekat­
skog diferenciranja. Ono je i zrazitije kod većih jezika koj i zah­
vata ju šire teritorije (naročito srpskohrvatskog) a mnogo manje,
i l i odsutno, kod sasvim mal ih jezika koji preživljavaju u enkla­
vama.
Genetski različiti, jezici Jugosl avije su međusobno bli ski
ili udaljeni i u tipološkom pogledu. Takva bli skost najveća je
unutar slovenske grupe, ali se distanca j avlja kada je reč o uda­
lj eniji m indoevrpskim i nei ndoevropskim jezicima (kakvi su
al banski ili romski, odnosno mađarski ili turski ). Ali i unutar
jednog jezika, kakav je slučaj sa srpskohrvatskim, može se naići
na sasvim i zuzetan raspon tipoloških varijacija između pojedi­
nih dijalekata - recimo, u prozodijskim ili padežni m sistemima.
Uzeti zajedno, genetski i tipološki činioci uveliko odre­
đuju stepen uzajamne razumljivosti. Uz neke izuzetke, predstav­
nici različitih dijalekata istog jezika mogu međusobno da opšte,
manje-više uspešno, čak i bez pribegavanj a standardnom vari­
jetetu ako takav postoji i ako im je dostupan. Ovo je utol iko
lakše što je ostalo mal o
"
dstih
"
dijalekata i što se govorna
obeležja danas mnogo l akše ši re preko tzv. dijal ekatskih grani­
ca. Međutim, važnij a od ovoga je činjenica da je takva polu­
komunikacija, kako je rečeno u l. pogl avlju, u značajnoj meri
moguća bar i zmeđu govorika južnosl ovenskh jezika. S druge
101
RKO BUGASKI
strane, razumlji vosti nema kada je reč o naj većim jezicima ma­
nji na (albanskom, mađarskom, turskom, romskom), ni unutar
ove kategorije ni prema južnoslovenskim jezicima. U takvim
·slučajevima komunikacija u Jugosl aviji u potpunosti zavi si od
poznavanj a sagovornikovog jezika i l i pak od zajedničkog znanja
nekog trećeg jezika.
Sada prelazimo na prstore odnose, uz osvrt i na neke
nj i hove prateće pojave. Geolingvistički, srpskohrvatski zauzima
široko centralno područje Jugoslavije, dok ga drugi jezici ma­
nje-vi še okružuju i l i obrazuju enkave na nj egovoj teritoriji . A
geopolitički, na jednoj strani su srskohrvatski, sl ovenački i ma­
kedonski kao u punoj mer domaći jezici , odnosno jezici j ugo­
slovenskih naroda, dok su u odnosu prema njima svi preostali
jezici u pograničnom položaj u ili u situaciji dij aspore. Drugim
rečima, ital ij anski , mađarsk, rumunski , bugarski i albanski u
suštini obrazuj u krug rubnih porčja duž jugoslovenskih gra­
ni ca, preli vajući se preko njih i tako stvaraj ući kontakt sa ma­
ticom svoji h govorika u susednim državama, dok drugi jezici
(kao češki , sl ovački, ukraji nski , turski) ostaj u i zvan takvog kon­
takta. Donekle poseban slučaj predstavlj aju jezici kao romski ,
vlaški i rusi nski , za koje se ne može (ili ne može vi še) reći da
i maj u neku određenu matičnu zemlju izvan Jugoslavije.
Sa ovi m je povezano pitanje relativne kompaktnosti, od­
nosno diznosti jezičkih zajednica. Dok u većini slučajeva go­
vorni ci jednog jezika žive na kontinuiranoj teritorij i , eventualno
obrazujući dodatne
"
džepove
"
drugde, romski i vlaški su rasuti
po širim prostorima jer su njima, bar prvobitno, govorl e pre-
102
JEZICI
težno nomadske popul acije. Difuzni su ranije bi li i idiomi raznih
jevrej skih zajednica, sada u procesu gašenj a. Difuznost je još
uvek karakteri stična za malobroj ne govornike jezika kao što su
ruski, poljski , nemački i grčki , danas ugl avnom raštrkane po
razl ičitim urbanim sredinama.
Geografsko susedstva i ovde dovodi do kontakata, inter­
ferencije, pozaj mlj ivanja i srodnih poj ava. Tu postoje varij acije
koje zavi se, s jedne strane, od genetske i tipološke bl iskosti ili
udaljenosti jezika u kontaktu, a s druge strane, od veličine i
statusa njihovih entičkih zajedni ca. Kontakti su po pravilu in­
tenzivniji , a interferencija i pozaj mljivanje obuhvatnii , u slučaju
blisko srodnih jezika, dok oni i zmeđu koji h je distanca veća
ispoljavaju i veći otpor prema takvim uticajima.
Na primer, svi jezici nacionalnih manjina u Voj vodi ni po­
zajmljuju iz srpskohrvatskog, bi l o di rektno ili putem kalkiranja
(presli kavanja strukture nekog segmenta drugog jezika uz ko­
ri šćenje domaćih elemenata), ali ovakve intervencije l akše se
pri maju u slovačkom ili rusinskom, čak i rumunskom, nego u
mađarskom. A nestandardizovan idiomi bez institucionalne zaš­
tite, kojima se služe populacije niskog statusa u poodmakloj
fazi asimi lacije, neretko obil ato pozaj mlj uju od prestižnih su­
sednih jezika čak i kada su ovi prilično udaljeni genetsk i ti­
pološki . Tako su, primera radi, fonološki i gramatički si stemi
raznih rumunskih dij alekata i jevrejskošpanskog prihvati l i struk­
turalno sasvim neočekivana obeležj a u kontaktu sa lokalnim ob­
licima srpskohrvatskog i makedonskog.
1 03
RANKO BUGARSKI
Među arealni m pojavama ovde treba podsetiti i na bal­
kanski jezički savez, pomenut u 3. pogl avlju, u okviru koga se
razvij aj u zajedničke gramati čke crte. Onome što je o tome već
rečeno dodaćemo samo da tu postoj i i dodatno dejstvo
"
spolj a
"
,
u vidu zajedničkog kulturnog sloja, poreklom iz turske ci vi li ­
zacije, u odgovarajući m segmentima rečnika svi h bal kanskih
jezika. Ovi turci zmi pri bl i žavaju te jezike uprkos nji hovoj raz­
noli kosti i omogućuj u i zvesno kulturno razumevanje među nj i­
hovim govornicima. Sl ične poj ave mogu se naći i i zvan jezi čkih
saveza u uobičajenom smi sl u reči - u Istri , na primer, gde su
lokalni romanski i hrvatski dij alekti pod snažnim kulturni m uti­
cajem i talijanskog.
Š
i re govoreći, jugoslovenski jezici utiču jedni na druge
na razne načine i u različitim stepenima. Takvi uticaj i u načelu
mogu da budu uzajamni ako je reč o jezicima uporedlji vog sta­
tusa, ali su mahom jednosmeri u kontakti ma nejednakih par­
tnera. Srpskohrvatski je snažan izvor uticaj a na sve jugosloven­
ske j ezike. On je, opet, sa svoj e strane i zložen vidlj ivom uticaju
važnij i h evropski h jezika - danas naročito engleskog - čije i m­
portacije se onda njegovim posredstvom prenose širom j ezi čkog
krajolika zemlje.
Najzad, u vezi sa arealnim poj avama možemo pomenuti
i pi tanje relativne hrnologie - dužine pri sustva, ili stepena
autohtonosti , pojedi ni h jezika na današnjoj teritorij i . Ovde se,
naj opštije govoreći , može ustanovi ti raspon od romanskih dij a­
lekata i albanskog, preko glavnih sl ovenski h jezika, do mađar­
skog, turskog i jezika koje su na ove prostore doneli kasnij i
1 04
JEZICI
talasi naseljenika sa razni h područj a. Naj skorj i među ovima su
govorni ci ruskog, koj i su većinom ovamo stigli tek u XX veku,
posle Oktobarske revolucije u nji hovoj matičnoj zemlj i . I pored
povremenih većih unutrašnjih migracija, obično sa j uga ili ju­
goistoka prema severu ili severozapadu, glavni jezici Jugoslavije
uglavnom već stolećima zauzimaju svoj a današnja zemli šta.
Š
to se tiče zvaničnog (ustavnog i zakonskog) statusa j u­
goslovenskih jezika, na koj i sada prelazi mo, on je bio reguli san
na nivou etničkih zajednica i na ni vou samih j ezika. Jugoslo­
venska zakonodavstvo pri znavalo je tri kategorije zaj ednica -
narode, narodnosti i etničke grupe. Narodi su etničke populacije
čija je matica u Jugoslaviji (Srbi, Hvati , Sl ovenci , Makedonci,
Crnogorci i Muslimani ) . Narodnosti (neadekvatan i zbunjuj ući
termi n za nacional ne manj ine) su kompaktne popul acije koje
i maju svoj u matičnu zemlju izvan Jugosl avij e. Etnička grupa
je sl abo defnisana kategori j a u koj u se svrstavaju sasvim male
i l i pak di sperzirane populacije niskog statusa. Sa ovog stano­
vi šta, dakl e, imamo jezi ke j ugoslovenskih naroda (srpskohr­
vatski , slovenački , makedonski ), jezike narodnosti ( albanski ,
mađarski , turski , slovački , rumunski , bugarski , rusi nski , i ta­
l ij anski , češki , ukraji nski) i jezike etničkih grupa (implicitno
vi še nego ekspl icitno, to bi bili romski, vlaški i svi mali jezici
nabrojani u produžetku Tabele 3).
Ova zvanična podela ima i problematičnih strana. Na pri­
mer, rsinski bi , strogo uzev, morao da se tretira kao jezi k na­
roda, jer Rusini više nemaju jasno omeđenu domovinu izvan
Jugosl avije - i l i , pri drukčijoj upotrebi terinol ogije, kao jezik
105
RNKO BUGARSKI
etničke grupe. Pored toga, moguć je i prel azak iz jedne kate­
gorije u drugu; tako je romski mogao da postane jezik narod­
nosti da su Romi dobili takav status na saveznom ni vou (koji
su inače već uživali u Bosni i Hercegovi ni , ali bez vidlj ivih
posledi ca u pogledu jezika) .
Osi m statusa koj i proi stiče iz navedene klasifkacije za­
jednica, jezici su bili dodatno predmet direktnog zakonskog re­
guli sanj a s obzirom na admi nstrativni nivo službene upotrebe.
Redovna službena upotreba na saveznom nivou obeležavala je
srskohrvatski , slovenački , makedonski, albanski i mađarsk
kao jezike federacije. Dodatna upotreba na sledećem
n
ižem ni­
vou čini turski, slovački , rumunski i rusi nski jezicima republika,
odnosno pokaj i na. Na najnižem, opšti nskom nivou uz sve te
jezi ke nalazimo u službenoj upotrebi još bugarski , italij anski ,
češki i ukaj inski . U Jugoslaviji , prema tome, nje bilo jednog
zvaničnog ili državnog jezika, nego se proklamovana politika
jezi čke ravnopravnosti ostvari vala koz hijerarhiju službene
upotrebe koja uključuje veliki broj jezika naroda i narodnosti .
Preostali jezici nisu fnkcionisali zvanično na bilo kojem ko­
lektivno defnisanom nivou, ali su se mogli koristi ti u ostvari ­
vanj u neki h individualnih jezičkih prava.
Razlike u pogledu zvaničnog tretmana pojedinih jezika sa­
mo su deo šireg pitanj a sociokulturog statusa tih jezika - tačni­
je, nj ihovih zajednica. Ovde mislimo na razlike, često veoma
i zrazite, u socijal noj strkturi , ekonomskoj snazi i obrazovnom
stepenu jezičkih zajednica, nji hovoj kul turi i i storij i , stepenu
organizacije i samosvesti , osećanj u etničkog i dentiteta i grpne
106
JEZICI
disti nktivnosti , i ntegri sanosti u jugoslavensko društvo i (za na­
ci onal ne manji ne) jači ni veza sa mati čnim zemljama, obimu
upotrebe materjeg jezika kod dvojezičnih grupa, itd. Ovakvi
či ni oci mogu snažno da utiču na sociokulturi i sociolingvi stički
status jezika, zvani čnih kao i nezvani čni h. Oni u svom ukupnom
dejstvu proizvode svojevrsni
"
imidž
"
pojedinih jezika i dij ale­
kata, koj i može značajno da dopri nese nj ihovom očuvanju i
ši renju i l i pak nji hovom povl ačenju i zameni , kolektivnim pre­
laženjem govornika na prestižnij i jezik okol i ne.
Dok su nacional ni jezici dovoljno jaki da bi se oduprli i
ponekom nepovoljnom uticaju, sudbina mnogih manji nskih jezika
može da bude određena skopom pomenutih faktora. Evo samo
nekol iko primera. !tal ijanski se asocira sa visokom urbanom kul­
turom, dok jezici kao romski i vlašk pripadaju rasutim ruralnim
populacijama. Posečan obrazovni nivo govorka italijanskog, ru­
skog ili češkog značajno je viši nego kod predstavnika većine
drugih jezika. Takođe, viši nivo grupne samosvesti i osećanja za
vrednost očuvanja i razvijanja materjeg jezika karakterišu dobro
organizovane i obrazovane kolektive, koji preduzimaju mere u ci­
lju obezbeđivanja institcionalne podrške svojim jezicima. Nasu­
prot tome, zajednce niskog statusa i li šene j ačeg grupnog iden­
titeta služe se idiomima bz takve potpore, pokazujući tendenciju
ka nestabil nosti , fuktuaciji i pomeranju, kako u etnčkom tako i
u jezičkom pogledu. Tako većina govorka vl aškog iskazuje
srpsku nacionalnu pripadnost, lstorumuni se dekarišu kao Hrvati
i prihvataju hvatski kao svoj stadardn jezik, dok se Megleno­
rmuni na sl ičan način oslanaju na makedonski .
107
RNKO BUGARSK
Sa funkcionalne tačke gledišta, jezici u donedavnoj Jugo­
sl avij i razlikuj u se po vrsti i obi mu uloga koje obavlj aj u u užoj
i ši roj zajednici . Neki su ograničeni na lokalna stanovni štva,
dok drugi imaj u znatno širu upotrebu, uklj učuj ući i nezvaničnu
funkcij u jezika šire komunikacije. Dok su jedni samo materj i
jezici , drugi se kori ste i kao nematernji ili drugi jezici u etno­
jezički mešani m sredinama. Neki se, videli smo, upotreblj avaju
i u sl užbenoj i j avnoj komunikacij i , drugi mahom samo pri vat­
no. Jedan od j ezika nacionalnih manj i na, italijanski , takođe se
uči i kao strani jezik. (Kao strani jezici široko se izučavaj u i
nemački i ruski , ali nj ihovi mal obrojni i rasuti predstavni ci u
Jugosl aviji ne obrazuju jezi čku zajednicu). S druge strane, je­
zi ci j ugosl ovenskih naroda proučavaj u se kao strani jezi ci , u
zemlj i i van nje, od strane državlj ana drugi h zemalj a. Ipak,
nij edan od ti h jezika ne može se ubroj :ti među sredstva i n­
ternaci onalne komuni kacije.
Jezi ci se razli kuj u i u pogledu pisane tradicije, pa i s amog
postoj anj a pismenosti . Sasvim male ili rasute etničke grupe po
pravilu se sl uže nepi sanim idiomi ma, bilo u tom smislu što oni
uopšte nemaju pismo (kao arbanaški i l i vlašk) i l i pak utoliko
što se u Jugosl avij i ne kori ste u j avne svrhe u pisanom obliku
(kao grčki ili polj ski) . Od pisanih jezika, makedonski , bugarski ,
rusi nski i ukraj inski se sl uže ćirličnim a drugi latiničnim pi­
smom, a srpskohrvatski koristi oba. (Si nhronij sko korišćenje
dvau pi sama za i sti jezik i nače je veoma retka pojava u s vetu. )
Pisani jezici i maj u svoje standadne vaijetete, pa otda
funci onišu kao standrdni jezici. Ovaj stats prpada svim j e-
108
JEZICI
zicima navedenim na Tabeli 3 osim vlaškog, uz dodatnu ogradu
da je i romski tek na početku standardizacije, pa se samo uslov­
no može pribrojati standardni m jezicima. Već ova okolnost po­
kazuje da je standardizacij a zapravo proces a ne stanje; jezici
se tako razl ikuj u po stepenu standardizacije, što uključuje iz­
građenost i stabilnost standardnih normi , razvijenost stručnih
teri nologij a, specij alnih regi stara i sti lova itd. , sve to u vezi
sa prirodom i obi mom funcija koje ti jezici obavljaju. Oni se
mogu i rangirati prema svojoj ukupnoj opremljenosti u ovom
smislu, uzimajući u obzir i neke sociološke kriterijume rele­
vantne za funkcionalnu kasi fkaciju. Po nekim analizama, na
vrhu takvog spiska našli bi se - prema očekivanj u -jezici naroda,
do njih albanski, mađask i italijanski , dok bi pri dnu bil i turski,
ukraji nski i romski.
Dok srskohrvatski i slovenački već vekovima postoje kao
standardni i l i , tačnije, kj iževni jezici , standardni varijeteti ma­
kedonskog, albanskog ili rusinskog su srazmemo skorašnjeg po­
rekla. Jezici naroda prrodno se normiraju u samoj Jugoslaviji ,
a za jezike naci onal nih manji na u ovdašnjoj jezičkoj politici je
prihvaćen princip poštovanj a standardnih normi u nj i hovim ma­
tičnim zemlj ama (sa i zuzetkom izvesnih leksičkih specifčnosti ,
naročito u drštveno-političkoj terminologiji ). Za razl iku od
svih drugih jezika, koji imaju monocentričnu standardizaciu,
odnosno samo po jedan standardni obli k, srpskohrvatski kroz
svoje varijante ispoljava policentričnu standardizaciu. Lingvi­
stičke razlike i zmeđu ovih varij anata ni su velike (nešto su veće
u rečniku, posebno stručni m terinol ogij ama) i u normalnim
109
RKO BUGARSKI
uslovima ne otežavaju komunikaciu, al i potencijalno nose j ak
si mbolički naboj zbog koga i h deo govorni ka u vrednosnoj ravni
doživlj ava kao zasebne jezike ( u skl adu sa onim što j e o j e­
zičkom identi tetu rečeno u 1. pogl avlju) .
Važno obeležj e funkcionalnog profla jezika j este nj ihovo
kori šćenje u obrazovanju, admi ni straciji , pravosuđu, medijima,
knji ževnosti i publ icistici , nauci i drugim oblastima javnog živo­
ta. Jezici naroda i nacionalnih manji na zastuplj eni su u ovim
domeni ma, premda na razni m nivoima i u razl ičitim stepenima,
dok j ezici etničkih grupa nisu (uz deli mi čan izuzetak romskog).
Ovakva upotreba znatno dopri nosi opštem statusu nekog jezika.
Da uzmemo samo obrazovanje, većina jezika naroda i narod­
nosti kori ste se kao nastavna sredstva na nekom obrazovnom
nivou i bar u nekim škol ama, ili se u naj manju ruku izučavaju
kao nastavni predmeti . Kao poseban slučaj pomenućemo kl a­
sične jezike (lati nski , staroslovenski , arapski , hebrejski) koji ma
se vi še ne govori , al i koj i i dalje obavlj aju prestižne fnkcije
u verskoj službi i , deli mično, kulturi i nauci .
Naposletku, pomenuta svoj stva pojedinih jezika - veličina,
prostorni raspored, zakonski , sociokulturni i funkcionalni status
· - i maj u svoje sociopsihološke odraze u društvenim stavovima
prema nji ma. Kad je reč o stavovima prema sopstvenom jeziku,
govornici se često ponose njime, smatrajući ga vrednim čuva­
nja, razvij anj a pa, ako treba, i borbe za njegova prava. Ovo je
tipi čno slučaj kod bolj e organizovanih, samosvesnih i institu­
cionalno zaštićenih jezičkh zajednica. S druge stane, socij alno
podređene zajednice mogu u svom maternem jeziku da vide
l i O
JEICI
simbol svoje nevol j e i prepreku napretku, što vodi uzdranom
ili promenljivom etni čkom identitetu, sveopštoj aktivnoj dvoj e­
zičnosti i postepenom utapanju u dominantni jezik okoline.
Ovako nešto dešava se, kako izgleda, sa većinom naj manj ih
jezika navedenih posle Tabel e 3, ali i sa broj čano j ačim jezicima
niskog profla, naročito romskm i vlaški m.
A što se tiče stavova prema drugim jezicima i varij eteti ma,
tu se etnički stereotipi lako prenose na j ezički plan, pa se često
negativni populari sudovi o govorim svoj stvima drugih na­
ci onalnih grupacij a (kao, navodno, pri mitivni m ili izveštačenim,
smešnim, odboj nim i sl ično) moraj u razumeti upravo kao i zraz
nevešto prikrivene odboj nosti prema samm govorncima. A šire
govoreći , j avna slika nekog jezika - njegov
"
imidž
"
- proi stiče
iz prestiža koj i on uživa, što nij e samo pitanje veličine j ezičke
zajednice ili službene upotrebe j ezika, na primer. Tako albanski
i turski , uprkos broj nosti svoj ih govorika i zvaničnom statusu,
ostaj u asocirani sa ekonomsk zaostalim stanovništvom visoke
stope nepi smenosti . Stoga je nj ihov prestiž u j ugosl ovenskom
društvu osetno ispod onoga koj i pripada ital ij anskom, čij a po­
vezanost sa Ital ijom, udružena sa visokim obrazovnim i drgim
standardi ma u samoj Jugoslavi j i , obilato nadoknađuje mali broj
govorka u ovoj zemlj i .
Iako prosečnom stanovnku doskorašnje Jugosl avije nje
strana predstava o j ezičkoj raznolikosti , o većinskim i manj i n­
skm jezicima i o opštim prncipima j ezičke politike zasnovane
na načelu ravnopravnosti , čini se da to uglavnom važi samo za
jezike naroda i poznatij ih nacionalnih manj ina. Mnogi manj i
1 1 1
RNKO BUGARSKI
j ezici , ili oni nižeg statusa, jedva da su doprli do društvene
westi o jeziku. Veoma su maglovite predstave o rusi nskom, uk­
raj i nskom ili češkom kao jezicima koj i imaju svoje zajednice
u ovoj zemlji , da i ne govorimo o nepisanim romanskim dij a­
lektima. Malo ko zna, na primer, ko su zapravo Vlasi, gde upra­
vo žive i koji m jezikom govore. (Romski je bolje sreće, najviše
zahvaljujući popul arni m ciganskim pesmama i muzi ci , a sada
i fl movima). A pogotovo je sl abo poznato da su ovde, makar
i minimalno, zastupljeni i takvi
"
egzoti čni
"
jezici kao što su
čerkesk ili jermenski . Za razliku od ovoga, popul arnoj svesti
su bl i ži nemački ili pojedini jevrej ski idiomi , sada sasvim mar­
ginalni ali do II svetskog rata mnogo bolj e predstavljeni . Sl ično
se može reći i za ruski , kao jezik mal obroj ne al i uticaj ne in­
telektualne elite koj a je ovde našla pri bežište u međuratnom
peri odu. Pri tome nema nikakve sumnje da percepciji ruskog
ili nemačkog doprinosi nj ihov status kao velikih svetskih jezika.
Iz obavljenog opšteg pregleda, tokom kojeg se nij e mo­
glo zalaziti u pojedi nosti , i zranj a slika J1gosl avije kao - može
se pribl ižno reći - prosečno vi šej ezi čne zemlje u svetski m
razmeri ma. Za Evropu je ona možda natprosečno šarol i ka sa­
mo u neki m aspektima, a i zdvaj a se naj više osobeni m odno­
si ma i zmeđu svi h u nj oj zastupljeni h j ezi ka i varijeteta i po­
sebno neki m i nstitucionalnim rešenj ima na nivou jezičke po­
litike. Podrobniji uvid u tu si tuacij u, kao i površnij i pogled
na j ezi čku sliku sveta u cel i ni , upečatlj ivo govore o di men­
zij ama i implikacij ama vi šejezičnosti kao temelj nog s voj stva
lj udski h društava.
1 12
5
Jezici u poj edincu
Materji jezi
Ranije pomenuti negativni evropski stereotip o višejezič­
nosti na državnom planu proteže se i na pojedince. Nai me, često
se veruje da je - ne računajući kasnije učenje strani h jezika -
nekako prirodno da svaki čovek pri mamo usvaj a samo jedan
jezik i odrasta s njim kao maternji m. A naličje ovog stava jeste
maglovito uverenje da u individual noj dvojezičnosti , u smi slu
naporednog usvajanj a i l i redovne alternativne upotrebe dvaju
jezika, ima nečeg devijantnog, pa možda i nepovoljnog za men­
talni razvoj i socijal i zaciju takve jedi nke. U osnovi je ovde reč
o manje i l i vi še pri kivenom dejstvu predrasuda prema potči­
njenim manj i nski m populacijama, čij i pripadnici najčešće i jesu
dvojezični . Pri tome su glavni nosioci ovih predrasuda - treba
li to reći - privi legovani monolingval ni predstavnici većinskog
jezika u datoj kulturnoj i društvenoj zajedni ci , među koji ma
dvojezične osobe već samom tom svojom osobinom neretko
i zazivaju podozrenje, pa i odbojnost. U ekstremnim slučajevi­
ma, kakav predstavlja prenošenje obrasca monoli ngvalne i sklj u­
čivosti u etni čki mešane Sjedinjene Ameri čke Države, dvoje-
1 1 3
RANKO BUGARSKI
zi čnost se u svesti većinskog anglosaksonskog stanovni štva ti­
pično asocira sa si romaštvom, slabim obrazovanjem, pa i pri­
glupošću.
Na idej nom planu, korelat ovakvog odnosa prema dvoje­
zičnosti - bio on ekspl ici tno formuli san i l i pak samo implicitan
- jeste verovanje da je maternj i jezi k nepri kosnovena svetinja
koj a ne trpi konkurenciju. Svako može samo u nj emu do kraja
da se izrazi , dok drugi jezici, koj i se kasnije eventualno nauče
u nekoj meri , mogu samo dodatno da služe određeni m prag­
matičkim potrebama koje ne zadiru i i ntimu ljudske ličnosti .
Treba odmah reći da u ovakvom shvatanju postoj i raci onalno
jezgro, premda zavijeno u emotivnu obl andu. Ako nšta drgo,
ovladavanje prvi m jezikom u načelu je deo jedinstvenog procesa
otkvanja sveta i sebe u tom svetu, dok je potonje usvajanje
drugih jezika, do koga dolazi na temelj u tako stečeni h sposob­
nosti , ipak prevashodno jezička operacija. Otuda i jaka sprega
i zmeđu prvog naučenog jezika i li čnosti , koj a se često mani­
festuje i kroz topao odnos prema tom jeziku.
Ovakvo vel ičanje jednog i neponovlj ivog materjeg j ezika
pri tome se uklapa u j ednu obuhvatniju mitologiju, ranije već
pominjanu, o naci onalno i jezički či stoj državi , u kojoj nisu
poželj ne ni kakve rasne, etničke, verske pa ni jezičke mešavine.
Ali i ako ostavimo po strani dosta oči gledne rasi stičke kono­
tacije cele ove teze, koje su u novij oj evropskoj i storiji i te
kako umele da se i spolje, moramo da konstatujemo da se i samo
pitanje materjeg jezika u naznačenom svetlu predstavlj a po­
jednostavljeno. Objekti vno gledano, današnj a stvarnost i u Ev-
1 1 4
JEICI
ropi , a pogotovo u svetu kao celini, otkriva znatno diferencira­
niju sliku i zahteva drukčiju perspektivu. Nespore empirijske
činjenice, kao i uvid u rezultate koje su u ovoj oblasti postigle
razl ičite naučne discipline, pokazuju koliko je pomenuto gle­
danje usko, anahrono i opsednuto predrasudama. Otuda se, iz­
među ostalog, nameću i važne korekcije u shvatanju pojma ma­
terjeg jezika, a neophodan metodološki preduslov za to jeste
njegova demi stifkacija.
Treba, pre svega, razumeti da teškoće počinju od samog
ovog terina, koji svojom naglašenom metaforičnošću sugeriše
prirodnu jedinstvenost: kao što svaki čovek ima samo jednu maj­
ku, tako, valjda, ima i samo jedan materji jezik, i tačno se zna
koji . Ali materji jezik nikako nije isto, u pojmovnoj ravn, što i
jezik majke. U praksi se to dvoje vrlo često podudaa, ali uopšte
ne mora da bude tako. Ono što se naziva materjim jezikom može
da bude i jezik oca ako je on dkčiji od majčinog, ili jezik nekog
trećeg l ica ili nove sredine - naročito u situacijaa veće etničke
izmešanosti i življih jezičkh kontaata, karakterističnim za rane
manjinske i rgrantske populacije.
Osi m toga, od koga god nasleđen i l i preuzet, materji je­
zik nije nužno jedinstvena i zauvek data kategorj a, nego um­
nožavanju podložna, dinamična i promenlj iva vrednost. Tako
mi lioni ljudi širom sveta - masovno, na primer, u nekim del o­
vi ma Indije - i maju po dva maternja jezika (ređe, ali ne izu­
zetno, i tri ), najčešće i ne znaj ući koji je od nji h onaj
"
pravi
"
.
Ovde ne pomaže dogmatsko i nsi stiranje da jedan od njih mora
ipak u svim slučajevima da ima prednost, koje se često po-
115
RNKO BUuAKSK
kušava podupreti popularim l aičkim predstavama anegdotskog
karaktera - primera radi , da je kod višejezičnih istinski materji
jezik onaj na kojem se misli i l i sanja, i l i onaj koji ostaje očuvan
kod poremećaj a ili delimčnog gubitka jezičke sposobnosti us­
led bolesti . Odnos između jezika i mi šljenja, kao f jezika i sno­
va, i suviše je sl ožen, i u mnogo čemu j oš uvek neispi tan, za
ovako prosta poi stoveći vanj a, a ni evidencij a o afazični m bo­
lesni ci ma ne daje nedvosmislene rezultate.
Isto tako, jedan jezik može se usvaj ati kao maternj i u naj ­
ranijem životnom dobu, ali posle biti u toj ulozi zamenj en ne­
kim drugim usled promene okoline, pa čak i nekim treći m, i
to još uz mogućnost povratka prvobitnoj sredini i prethodnom
maternjem jeziku koj i se sada opet učvršćuje.
Ovako feksibil no sagledan, poj am materjeg jezi ka za­
pravo se može razložiti u nekol iko komponenti i defni sati po
porekl u, odnosno redosledu usvaj anja (prvi naučeni jezik), ste­
penu znanj a (jezik koj i se najbolje zna), funkciji (ezik koji se
najčešće kori sti ) i l i identifkaciji (ezik koji neko sam pri hvata
kao svoj maternji , ili mu ga drugi u tom svoj stvu pripisuju) .
Ove komponente mogu se podudarati al i i biti u delirčnom
raskoraku, pa neko može imati različite maternje jezike zavi sno
od upotrebljene defnicije. Ipak, uz sve pomenute uslovnosti.
za većinu potreba verovatno je naj adekvatnije opšte određenje
da je nečij i maternji jezik onaj koji je to lice najpre nauči lo
(ukoliko on nije kasnij e zamenjen) i sa koji m se samo i denti­
fkuje. Ali još uvek stoji napomena da to ne mora da bude samo
jedan jezik, jer se i dva mogu naporedo usvaj ati kao prva, niti
1 16
JEZICI
mora da ostane i sti jezik, ne samo stoga što se on može zameni ti
nego i zato što je i samoidentifkacij a podložna promenama.
Iz ovoga sl edi i to da se, strogo govoreći, materj i jezik
ne može ne znati . U migrantskim i sličnim situacij ama valja
razlikovati poj move zavičajnog i maternjeg jezika, pa se, na
primer, za potomke naših radnika u Nemačkoj koj i su tamo
rođeni , ako spontano usvajaj u nemački kao svoj prvi jezik a
jezik predaka veoma oskudno poznaju, ne može reći da ne znaju
svoj maternji jezi k, nego da i m je taj jezik - nemački .
Jednom rečju, pitanje maternj eg jezika, i teorij ski a često
i praktično, znatno je sl oženije nego što to izgleda klasičnom
monoli ngval u evropske tradicije. Zbog pomenuti h nej asnoća i
mogućih zabuna, danas se u nauci o problemima višejezičnosti
i sam termi n
"
materji jezik
"
najčešće izbegava. Umesto toga
radije se govori o prvom odnosno drugom jeziku, pri čemu se
ovi nazivi obično odnose na stepen znanj a ili obim upotrebe,
a ne nužno i na redosled usvaj anj a (i zuzev u posebni m disci­
pl inama kao što su razvojna psiholingvi stika i gl otodidaktika,
gde je hronologija od posebnog značaja).
Tipovi bilingvizma
Već i naznačena termi nološka praksa govo
i
o osnovnom
metodološkom doprinosu nauke u ovoj oblasti - a to je rel ati­
vizacija i uzajamna uslovljenost onih klj učni h pojmova koji se
inače popularo zamišljaju kao unapred zadati, poznati i strogo
odeliti . Ovo ćemo u nastavku da ilustrujemo u više ravni , u
1 1 7
RANKO BUGARSKI
vezi sa individualnim bili ngvizmom. Pošto smo sli čne uslov­
nosti već razmotril i na nivou societalnog bi li ngvi zma, uklju­
čujući i povezanost ovih dveju pojava, najpre ćemo da se osvr­
nemo na neke distinkcije koje ih presecaju.
Razl ika između stabilnog bilingvizma, pri kome se dvo­
jezičnost održava u ravnoteži , i prelaznog bil ingvizma, kao vre­
menski ograničene međufaze između jednojezičnosti u jednom
a potom u drugom jeziku, tipičina je za mnoge slučajeve so­
cijetalnog bil ingvizma. Ona se, međutim, može na određen na­
či n i spolj iti i kod individualnog bilingvizma, tako što se prvo­
bitno naučeni jezik postepeno dopunjuje drugim, pa se onda
zadržava naporedo s ovim ili pak biva od nega poti snut. Ako
se u tom procesu prvi jezik sasvim izgubi , to se naziva gubitkom
jezi ka - a ova je poj ava na planu pojedinca korelat smrti jezika
na ni vou govorne zajednice. Ove mogućnosti takođe se mogu
prikazati šemom na Slici 2 u l . poglavlju, gde ceo sled od A
do B ilustruje prelazni bilingvizam, a segment A. u kome se
proces može i prekinuti , stabi lni bilingvizam.
Takođe, na oba nivoa se javlja odnos i zmeđu horizontal­
nog bi l i ngvizma, kada su oba jezika ravnopravna po standar­
dizaciji i društvenom statusu, i vertikalnog bilingvizma, oka­
rakterisanog di glosij skim rascepom i zmeđu višeg i nižeg jezi č­
kog varijeteta. Ova potonja situacij a otvara i načelno nezane­
marljivu mogućnost da se o bilingvizmu govori i u okviru jed­
nog j ezika, s obzirom na njegove različite varietete, registre i
stilove. Stoga se pri slobodnijoj upotrebi termi nologije može
1 1 8
JEZICI
reći da su i mnogi koj i ne poseduju dva jezika ipak višejezični
u svom jednom jeziku !
Društveni kontekst snažno se probija i kroz distinkciju iz­
među nardnog i elitnog bilingvizma. Prvi termi n označava ma­
sovnu i aktivnu dvojezičnost među pri padnicima etno-jezičkih
manj i na, povezanu sa problemima očuvanja identiteta, sticanj a
obrazovanja i sli čni m, a drugi uglavnom vi soko obrazovane po­
jedi nce koj i vl adaju strani m jezicima i u tome vide obogaćanje
a ne i zvor problema. Sli čna razl ika i zmeđu - uslovno rečeno
- negativnog i pozitivnog psihološkog predznaka, odnosno so­
cijalnog okruženja, može se zapaziti i kod podele na prirdni,
školski i kulturni bi l i ngvizam. U prvom slučaju reč je o deci
iz dvojezičnih porodi ca ili sredina za koje je bili ngvizam vi talna
potreba i svojevrsna socij alna pri nuda. Nasuprot tome, u dru­
gom i trećem slučaju (deca koja uče strane jezi ke u škol i , od­
nosno odrasli koj i ih uče za poslovne i sl ične potrebe) usvaj anje
drugih jezika je u principu stvar dobrovoljnog l ičnog izbora i
doživljava se kao nešto poželjno. Kako se del i mično ovlada­
vanje stranim jezicima kroz institucije obrazovnog si stema sa­
mo uslovno može nazvati višejezičnošću, većina pravi h bi li n­
gvala sveta pripada kategoriji narodnog, pri rodnog bili ngvi zma.
Međutim, šta je
"
pravi
"
bili ngvizam? Treba odmah reći
da ne postoji nikakva opštevažeća defnicij a individual nog -
kao, uostalom, ni socijetal nog - bil i ngvizma. Razmatrajući po­
jam materjeg jezika, videli smo da se on može različito
određivati prema kiterijumima kao što su poreklo, znanje, fun­
kcij a ili identifkacij a. Sli čna meril a mogu se prmeniti i na
1 19
RANKO BUGARSKI
bilingvi zam, i sa analognim rezultati ma, pa neko može da bude
svrstan među bili ngvale po jednoj defniciji , al i ne nužno i po
nekoj drugoj . Prema tome, već u startu se suočavamo sa izra­
zitom rel ativnošću ovog pojma.
Prema popularnom poimanju, bil ingval i su retki i posebni
pojedinci, veći nom iz mešoviti h brakova, koj i su odrasli sa dva
jezika i otuda
"
perfektno
"
znaj u oba. Ali nasuprot ovom shva­
tanj u, za potrebe naučnog pristupa - koj i uzima u obzir globalnu
empirj sku raširenost i izrazito diferencirano i spoljavanje bilin­
gvizma u razl ičitim di menzij ama - ova pojava mora se posma­
trati u jednom obuhvatnom rasponu. A tada nam se bilingvizam
ukazuje kao konti nuum omeđen s jedne strane teorij ski potpu­
nom dvojezičnošću, koj a približno odgovara upravo pomenutoj
laičkoj predstavi , a s druge strane či stim monolingvizmom, od­
nosno posedovanjem samo jednog jezika. Sve što je i zmeđu
ovih polova može se legitimno proučavati pod i menom bi lin­
gvizma, ali uz uočavanje i razlučivanje razl ičitih aspekata ovog
složenog fenomena.
Među ovi m aspekti ma, dva su dosad privukl a naj veću paž­
nj u i straživača. Prvi, već sasvim tradicionalan, pretežno formal­
ne i psihol oške prirode, u bilingvizmu vidi pre svega pi tanje
znanja dvaju jezika, idealno ga defnišući kao maksi malno i
jednako. Sa tog stanovi šta, dakle, bilingval je lice koje i ma dva
potpuna matemja jezika. Drugi i novij i aspekt više je fnkcio­
nal no i sociološki određen, pri kazuj ući bili ngvi zam kao, u osno­
vi , stvar upotrebe tih jezika, pa je bili ngval osoba koj a redovno
upotrebljava dva jezika.
120
JEZICI
Pol azeći od stepena znana, pomenuti kontinuum može se
podeliti na segmente, dakako bez oštrih granica. U prvi segment
došli bi ambilingvali
-
oni koj i podjednako i u potpunosti vla­
daju obama jezicima. Tu se podrazumeva sposobnost nj ihovog
alterativnog korišćenja u svim domenima i situaciji ma upotrebe
jezika, uključujući sve jezičke veštine (raumevanje, govorenje,
čitanje, pisanje), i bez interferencije jednog jezika u strukture dru­
gog na bilo kom jezičkom nivou (šematski , A na Slici 8).
Balansirani bilingvali
r • • • • • r . . . . . :
L, L
z
[ ± ]
A B
Dominanti bilingvali
. . . . . -
..
. . . . - .
L, L
z
r n
D E
S/ik 8.
. . . . . . - . . . . . .
'
' '
'
' '
' '
r
e
· · · - - · - · · · · · ·
'
'
'

F
Ali ovakvi pojedinci pre su mitološka nego realna bića, ne
samo iz psihološkh nego i iz sociološkh razloga; na primer, dva
1 21
RNKO BUGARSKI
jezika nikada nisu potpuno podudama u svojim društvenim fn­
kcij ama niti ekvival entna u svim domenima upotrebe (da jesu,
jedan od njih bi bio sasvim suvi šan, pa zajednica i njeni članovi
ne bi ni bili dvojezični ).
Ž
ivotnoj stvarnosti bliži su ekilingvali - ljudi koji takođe
podj ednako vl adaju svoji m jezicima, ali ne i potpuno u nekom
strogom smislu monoli ngvalnih nori (B na Slici 8). Ovaj tip
pri znaje, naime, činjenicu da i bil ingval i visokh sposobnosti u
oba jezika te jezike diferencirano raspoređuju prema prilikama,
crpeći i z svog ukupnog verbal nog repertoara - principijelno na
i sti način na koj i ronolingval di stribuira elemente svog jedno­
jezičnog repertoara. Iz ovog proi stiče važan metodološki uvid
da ukupnu jezičku sposobnost bi l ingvala zapravo ne treba upo­
ređivati sa zbirom sposobnosti dvaju odelitih monolingvalnih
govorni ka i stih jezika, nego sa sposobnošću jednog od nji h. Bi ­
lingvizam se time ukazuje kao fenomen sa sopstvenim norma­
ma, za koj i ne moraju da važe monoli ngvalne norme (na pri mer,
zahtev da se svaki od dva jezika zna u i stoj meri i na identičan
nači n na koji ga znaj u njegovi monoli ngval ni govorni ci ).
Ovaj elastičnij i pogled sasvim prirodno prihvata neke i s­
kustveno poznate i nespore činjenice o jezičkoj praksi bilin­
gval a. Mnogi od nj ih radije pribegavaju j ednom od svoji h jezika
u svakodnevnom privatnom razgovor, a drugom u javnoj ko­
munikaciji ; ako čitaj u na oba, možda ipak radije pišu na jed­
nom; i slično. Neretko dolazi i do specij alizacije, utol iko što
se jedan od jezika uopšte ne aktivira u nekim domeni ma, si -
122
JEZICI
tuacij ama il i vešti nama - a nekada niJedan od nji h (ima i ne­
pi smenih bi l i ngvala) .
Takođe veoma često dol azi do uticaja jednog jezika na
drugi , il i obostranog, pa se u poređenj u sa monoli ngvalnom pro­
dukcijom pri mećuju razl i ke i modifkacije u izgovoru il i pra­
vopi su, građenju reči , si ntaksi i l i semantici . Ova odstupanj a ne­
kada su supti l na i teže pri metna, al i su obično najpre prepoz­
natlj iva u arti kulacij i - kada neko veoma tečno i gramatički
ispravno govori jednim jezikom, ali sa naglaskom i intonacijom
onog drugog. (Za jednog i staknutog savremenog li ngvi stu reče­
no je da tečno govori pet jezika - na ruskom! ) U ovaj kontekst
treba postaviti i svetski poznate primere lj udi koj i su pisali zna­
čajna knj i ževna dela na jezicima koj i im nisu bi li maternj i (kao
Džozef Konrad, Vladi mir Nabokov i l i Samjuel Beket). Njihova
izuzetna dostignuća ostvarena su vi soko specij al i zovanom pri­
menom jedne od jezičkih vešti na, pisanj em beletri sti ke, ali oni
ne mogu samim tim da posluže kao realna mera ravnomernog
i harmoničnog bili ngvizma.
Na izloženi nači n oslabljeni i raslojeni pojam bili ngvizma
sa stanovišta jezičkog znanja pripušta pod ovaj kov sve veći
broj ljudi od krvi i mesa. Idući dalje prema kraju konti nuuma,
dol azi mo do poj ma - doduše, sporog - semilingvala. Naime,
dete koje odrasta sa dva jezika u i zrazi to nepovoljnim okolno­
stima, kakve neretko prate život radnika mi granata ali i drugih
prkraćenih manj inskh grpa, može oba jezika da usvoji samo
polovično. Tada ono, umesto da postane dvojezično, postje samo
"
dvostko polujezično
"
(C na Sl ici 8).
1 23
RANKO BUGARSKI
Dosad razmotren tipovi bilingvizma, kod kojih se pretpo­
stavlja podjednako dobro (ili lošije) znanje oba jezika, idu pod
opšte zaglavlje balansiranog bil ingvizma. Njemu se suprotstavlja
pojam dominantog bili ngvizma, kod koga u svakoj od posma­
tranih realizacij a znanje jednog jezika manje ili više preteže nad
znanjem onod drugog (D, E, F na Slici 8). Ukupno uzev, ovo je
nesumnjivo mnogo češća pojava, naročito ako uzmemo u obzir
da poznavanje drugog jezika može da bude i srazmero oskudno.
Izl oženi tipovi i odnosi predstavljeni su grubo i šematski ,
i sl uže samo za opštu orijentaciju. Osnovna slabost cel og pri ­
stupa je u teškoći egzaktnog merenja j ezičkog znanj a bili ngvala
- kao, uostalom, i monoli ngvala. Nije moguće preci zno utvrditi
kvalitativne ili kvantitativne uslove koje neko treba da i spunj ava
da bi bio klasifkovan kao, na primer,
"
potpuni bi lingval
"
, i z­
među ostal og i stoga što se ne zna tačno šta bi bio
"
potpuni
monolingval
"
. I jednojezični predstavnici istog jezika mogu se
veoma razlikovati po vrsti i količi ni znanj a i vešti na u tom j e­
zi ku: j edan može, recimo, da bude nepi smen i oskudnog rečni­
ka, a drugi pismen i artikul isao, i slično. Kada je reč o dva
jezika, raspon ovakvih varijacij a je još veći , pa je utol iko teže
pronaći neko čvršće merilo, jednu upori šnu tačku prema koj oj
bi se na objektivan i merlji v način određivao stepen dvojezično­
sti. Iako su u merenj u bi lingvizma postignuti izvesni rezultati ,
zasad j e veoma teško kvantifkovati dobijene nalaze na neki
univerzalno validan način, pa je to i poj ačalo svest o ograniče­
nji ma tradicionalnog pril aza bilingvizmu kao, pre svega, jezič­
kom znanj u.
1 24
JEZICI
Ovde nije mnogo pomogla ni uticajna - iako dosta ospo­
ravana i nedovolj no jasna - podela na donekle srodne tipove
sa semantičkog i razvojnog stanovi šta. Ova podela zasnovana
je, li ngvistički rečeno, na pitanj u raspol aganja jednim jezičkim
kodom sa dve real izacije ili pak dvama odelitim kodovima. Po­
pul arnije, što znači uprošćeno i zapravo neadekvatno, to se mo­
že predstaviti kao pitanje odnosa mi šljenja i upotrebe jezika
kod bilingvala, na što upućuju uslovne parafraze koje ćemo dati
u zagradama i pod navodni cima. Složeni bi li ngval i imaju jedan
semantički si stem realizovao u dva jezika, usvojena naporedo
i spontano u ranom životnom dobu, koja se i u kasnij oj pro­
dukciji mogu neosetno mešati , pa govornici nisu uvek ni svesni
koj im se od njih trenutno služe (
"
mi sl e bez posebne veze sa
jedni m ili drugim jezikom
"
) . Koordinirani bilingval i , pak, imaju
odelite semantičke si steme jer su s voje jezike usvoji l i u dife­
renciranim okol nostima, usled čega ih drže odvojene (
"
mi sle
na onom jeziku koji m se trenutno sl uže
"
) . Najzad, subordinirani
bili ngvali polaze od semanti čkog si stema svog prvog jezika i
spontano ga
"
prevode
"
u el emente svog drugog jezika, najčešće
kasnije naučenog i otuda podređenog (
"
mi sle na prvom jeziku
i kada govore na drugom
"
) . No ova termi nologija se upotre­
blj ava neujednačeno, a sama materij a se teško nudi egzaktnom
proučavanju.
Kad smo već dotaki problem razvoj a jezičkih sposobno­
sti , napomenimo j oš da se tu razlikuj u rani ili simu/tani i kasni
i li sukcesivni bil ingvizam. Dok se pri odnosi na usvaj anje dva
jezika mahom već u predškol skom dobu, drugi uključuje i uče-
1 25
RKO BUGARSK
nje drugih il i stranih jezika u škol i, pa i kasnije. Za razliku od
fnkcionalnog bilingvizma, kada oba jezi ka značajno i vidno
funkci onišu u produkcij i pojedinca, veoma često dol azi i do
takve asi metrije u nj ihovoj zastupljenosti pri kojoj postaje re­
levantna razl ika i zmeđu aktivnog ili produktivnog i pasivnog
ili receptivnog bilingvizma. U ovom potonjem sl učaju bilingval
uglavnom samo razume svoj drugi, po pravilu kasno naučen
jezik, ali nj i me teže govori ili čak - što bi po nekim shvatanji ma
bio moguć granični slučaj bilingvizma - uopšte ne govori .
Sa prethodni m je deli mično povezano i razlikovanje adi­
tivnog i suptrktivnog bili ngvizma. Adi tivni tip je onaj kod koga
se znanj a stečena u drugom jeziku prosto dodaju ranije usvo­
jenm sposobnostima u prvom jeziku, pa je ukupni rezul tat ne­
sumnj ivo jezičko obogaćenje. Do ovoga dol azi u povoljni m
okolnostima i uz pozitivan psihološki predznak: drugi jezi k se
usvaj a jer se to žel i . Kod suptrakti vnog tipa, međuti m, znanj a
u drugom jeziku stiču se na račun prog jezika, kome se tako
oduzi ma deo terena, što rezultira svojevrsnom nivel acij om do­
bitka i gubi tka. Ovo se može desiti u nepovoljnim pri l i kama,
koje nose negativan predznak: drugi jezik se uči zato što se to
mora.
Primeri prvog tipa nal aze se, recimo, među doseljeničkim
populacij ama u razvijeni m zemljama, pod uslovom da one, ne
odstupaj ući od svog zavičajnog jezika, prihvatau i jezik nove
srdi ne kao sredstvo odomaćivanj a i prosperiteta u njoj ; a ovde
svakako spada, bar u načelu, i učenje stranih jezika širom s veta.
Pri mer drugog tipa česti su kod autohtonh manj ina, i nače ugo-
1 26
JEICI
ženi h, koji ma je drugi jezik pragmatički potreban ali emocio­
nalno odbojan kao pretnj a sopstvenom etni čkom i dentitetu; ovaj
procep može negati vno da se odrazi i na prvi jezik. Ovakve
pojave, praćene odgovarajućim stavovima prema jeziku, mogu
da proi zvedu i dugoročne posledice, dopri noseći procesima oču­
vanja i li širenja, odnosno zamene i l i povl ačenja, pa i gašenja
jezika. Pri mera radi , adi tivni bi li ngvizam podstiče širenj e među­
narodnih jezika, dok suptraktivni bi li ngvizam, ako je masovan
u datoj zajedni ci , može da signal izuje nj en postepeni prel azak
sa prvog na drugi jezik i moguću smrt prethodnog.
Ako je teško meriti bilingvalno znanje, nije lako iznaći ob­
jektivne i praktično prmenljive kriterijume ni za merenje upotrebe
dvaju jezika, kod pojedinca kao ni u zajednici . Pa ipak se danas
sve više vodi računa i o ovom aspektu - u najmanju ruku kao
nužnom korektivu i nsistiranj a na količini jezičkog znanja. Uosta­
lom, te dve strane pitanja bilingvizma su međusobno povezane,
kako se moglo videti i iz našeg prikaa, pa se ovom drugom neće­
mo dalje posebno baviti .
Bilingvizam i prateće pojave
Sa tačke gledišta kulturnih razl ika i s njima povezanih
socijal ni h i obrazovnih programa posebno je zanimlj ivo pitanje
odnosa bilingvizma i bikulturaliva. Iako ove dve poj ave ne
moraju uvek da idu uporedo, uspešan bi lingval najčešće bar u
nekoj meri ovl adava i dvema kulturama. Bez toga se, naime,
ne mogu i zbeći kulturne greške, dobro poznate u nastavi stranih
1 27
RNKO BUGARSKI
jezika, koje nastaju kada se analogna jezička sredstva pri men­
juju na način stran kulturi jednog od jezika. Ovo je čest slučaj
pri l i kom nuđenja, zahvalj ivanja, i zvinj avanj a i sl ičnih kulturno
osetlji vi h govorih či nova, gde čak i unutar evropske kulture
u širem smislu - da i ne i demo dalje po svet - postoje značaj ne
razl i ke u idiomatskoj upotrebi pojedi ni h jezičkih sredstava.
U saobraćaju između bil ingval a ispoljava se jedan red po­
java koje odskora ulaze u žižu i nterdi sciplinaih naučnih i stra­
živanj a i koje možemo samo da pomenemo. Među nji ma je
pitanj e izbora jezika na kome će se opštiti, zavisno od raznih
kulturni h, socioloških, psiholoških i drugi h činilaca. Tu su, po­
tom, mehanizmi prilagođvanja govorniku tokom verbalne in­
terakcije, s obzirom na zajedničko poznavanje jednog i l i vi še
kodova, uslove i ciljeve komunikacije, etničku pripadnost i druš­
tveni status sagovornika, kao i simboličku vrednost govorog
približavanj a ili distanciranja. A u vezi s obema pomenutim
verbal nim strategijama je i menjanje ("preklučivanje ") kodova
- raši rena praksa kombinovanja elemenata dvaju jezika tokom
i ste interakcije između bilingvala. Ovakve alternacije veoma su
česte u pograničnim i drugim etno-j ezički mešanim kajevima,
zatim među i seljenicima i povratnicima, ali i kod neki h profe­
si onalnih grupa u inače pretežno monolingval nim urbanim sre­
dinama. Kod nas, na primer, profesori strani h jezika u nefor­
malnom međusobnom razgovor (dakle, ne samo u uči onici)
spontano kombi nuju jedinice i iskaze svog maternj eg jezika i
jezika koji predaju. Pored čisto lingvi sti čkh obležj a ovakvog
"
skaanja
"
između jezika, pažnju prvl ače i nj egove brojne psi-
1 28
JEZICI
holingvi sti čke, sociolingvi sti čke, sociopsihološke i druge i mpli ­
kacije i posledice.
Kad smo već pomenul i posledi ce, treba da dodamo da je
i pitanje bi l i ngvizma u celini od početka opsednuto spekul aci­
jama i sporenji ma oko njegovog dej stva na i ntelektual ni i du­
hovni razvoj dvojezičnih pojedi naca i nji hov dalji život . Glo­
balno govoreći , starij a škola mišljenj a o ovoj problematici, obli­
kovana u obrascu ranije pomenutih negativnih predubeđenj a o
bil ingval i ma, pretežno je tu naglašavala štetne posledice - u
smislu mogućeg slabijeg poznavanja obaju jezika, izvesnih za­
stoja u mentalnim funkcijama, nesi gurnosti u ponašanj u i re­
akcij ama, slabijeg uspeha u škol i , možda čak i podeljene l ično­
sti , i sličnog. Iako je povremeno bivalo ovakvih nalaza, oni se
danas ugl avnom tumače uticajem nepovoljnih okolnosti u ko­
ji ma se bilingval neretko razvij a, pre nego samog bilingvizma
kao takvog. Nova i moderj a i straživanja, empirij ska ali i teo­
rij ska, znatno veću težinu daj u pozitivnom dej stvu bilingvizma
kao činioca koji podstiče kognitivni razvoj , psihološku feksi­
bilnost, toleranciju prema drugom i drkčijem uz suzbij anje li n­
gvocentrizma i etnocentrizma, širenje intelektualnih hori zonata
i druge poželjne karakteristike ličnosti . A ima i mišljenja da
bili ngvizam sam po sebi zapravo ne deluje ni negativno ni po­
zitivno, budući u svetskim razmerima tako obična stv;, te da
je to u suštini neka vrsta potencijalne dodatne sposobnosti čiji
rezultati zavise od uslova, načina i stepena njene reali zacije.
Ako u svemu ovome ima još mnogo nejasnog, pa i kon­
tradiktornog, to je dobrim del om posledica činjenice da je na-
1 29
RANKO BUGARSKI
učno proučavanje bi l i ngvizma - koj i kao poj ava postoji još od
pradavnih vremena - ozbiljnije započeto tek pre nekol iko de­
cenij a. Danas je ono u punom zamahu, kao izrazito mul tidisci­
pl i narno područje sa nekol iko teži šta. Bi l ingvi zam uopšte (dva
koegzistentna jezika) od značaj a je za opštu lingvisti ku, sa sta­
novi šta jezičkih kontakata i prateći h poj ava. Socijetalni bi l i n­
gvi zam (dva jezika u jednom društvu) je predmet interesovanja
prevashodno sociolingvistike i soci ol ogij e jezika, sa posebni m
obzirom na jezičku pol iti ku i planiranje jezika. Individual ni bi ­
l i ngvizam privlači pažnju još nekih disciplina iz nj ihovih po­
sebni h uglova. Među nj ima su neurolingvistika (dva jezi ka u
jednom mozgu), zainteresovana za neurol i ngvi stičke procese
kod bi l i ngval a i nj ihova oštećenj a u afazij i ; psiholingvistika (us­
vaj anj e dveju gramati ka), zaokupljena psihičkim i kognitivnim
razvojem; te pedagogij a (učenj e i nastava drugog jezika) , na­
roči to u kontekstu manj i nskog, dvojezičnog ali i opšteg obra­
zovanj a.
U vezi s ovim posl ednj im pomenućemo evoluciju shva­
tanj a o prioritetima j ezičke nastave. Negde do sredine našeg
stoleća ona je, što se manj i na tiče, mahom bila otvoreno asi­
mi l atorska, sa i nsi stiranjem na većinskom jeziku. Godine 1953.
UNSKO je izdao uticaj nu preporuku o obrazovanju na ma­
terj em jeziku i za manj i ne, bar na osnovnom stepenu. Time
je uči njen važan korak napred, ali su se i spoljila i neka ogra­
ničenj a ovog pristupa. Stoga danas Evropski savet preporčuje,
za evropske prilike, zastpljenost četi jezika tokom osnovnog i
srednjeg obrazovanja: materjeg jezika prpadnka manjine, na-
1 30
JEZICI
cionalnog jezika države, i dva stana jezika gde god je to mo­
guće. Za govorike većinskih jezika ovo bi najčešće znači lo
ukupno t jezika.
Mi smo, govoreći o bi l i ngvizmu, po pravi l u mi sl i l i na dva
jezika, al i se na sl ičan način može govoriti i o tri , pa možda i
više jezika - kod višejezičnih manji nskh grupa u mnogi m de­
l ovi ma sveta, al i i kod izuzetnih poj edinaca bi l o gde. A pri
prihvaćenom elastičnom shvatanju ove poj ave, koje ne podra­
zumeva nužno analogne sposobnosti u oba jezika i l i u svim
jezici ma, mnogi lj udi su doslovno multili ngval ni ako su nauči l i
vi še jezi ka, makar i na način na koj i se uče strani jezici . Pa
ipak će u svetlu rečenog biti jasno da jezičkom folkloru, a ne
stvarnosti, pripadaju povremeni i zveštaj i o poliglotima koji
"perfektno govore
"
desetak, i l i
"
znaju
"
dvadesetak jezika.
Š
to
se pak tiče profesionalnih l i ngvista, oni često analitički poznaju
strukturu mnogobrojni h jezika, ali to nipošto ne podrazumeva
da su u stanju j· da govore na svima nj ima.
Možemo da zaključimo sledeće. Polovi ranije ocranog
konti nuuma bi l ingvi zma mogu se zanemari ti , jer potpunih am­
bi l i ngvala u strogom smislu navedenog određenja gotovo i zve­
sno nema, a čisti monoli ngval po defniciji izlazi iz domena
bi l i ngvizma. Ali kada se ovi pol ovi odseku, u rasponu koj i osta­
je - od ekvili ngvala pa sve do li ca koj a u izvesnoj meri raspo­
lažu i nekim drugim jezikom - ima mesta za razne vrste i ste­
pene bi li ngvizma. Takvi h bi li ngvala i ma sasvim dovoljno i pre
nego što stignemo do poslednjeg segmenta kontinuuma, teorij­
ski manje interesantnog a praktično slabije uočlj ivog. Dovoljno,
1 3 1
RNKO BUGARSKI
nai me, jer i ako računamo samo one koj i se u svakodnevnom
životu slobodno sl uže bar dvama j ezicima, i time izbegnemo
svaku krajnost i ostanemo pri sasvim legiti mnoj upotrebi ter­
mi nologije, dvojezična je - po gubim procenama - bar polo­
vina čovečanstva. Pri tome bilingvala i ma bezmalo u svakoj
zemlji sveta, u svim društvenim slojevima, i na svim uzrastima.
Tako je bi lingvi zam u svetu uistinu rasprostranjena poj ava, pre
pravilo nego izuzetak. On se direktno tiče jezi čke šaroli kosti o
koj oj je, sa raznih aspekata, bilo reči u celoj ovoj knj i zi . Same
po sebi , kao empirijska činjenica, jezičke razlike nisu ni blažen­
stvo ni prokletstvo, al i jesu jedan od vel ikih izazova na koje
je Homo loquens tokom svoje evol ucije morao da traži odgo­
vore. A među ovima je masovni bil ingvizam u društvima i među
pojedincima, koj i onda omogućuje i podstiče široke prevodi­
lačke i druge delatnosti , svakako najvažnij i .
132
Bibliografj a
Za pi sanje ove knj ige nije bilo gotovi h uzora, u smi slu
si nteti čkih pregleda cel okupne razmatrane problematike, na ko­
je bi se sada mogla skrenuti pažnj a čitaocu. Za razliku od toga,
o pojedinim ovde izloženi m pitanj i ma postoj i veoma obimna i
teško pregledna literatura na raznim jezicima. Od dela obja­
vljeni h na srpskohrvatskom i l i prevedenih na ovaj jezik ukazu­
jemo na sledeća. O jezičkom identitetu piše R. Katičić,
"
Iden­
ti tet jezika
"
, Novi jezikoslovni ogledi, Zagreb 1 986. Sažet en­
ci klopedij ski pri kaz jezika sveta daje M. Kri žman,
"
Jezici na
svijetu
"
, Opća enciklopedia JL - Dopunski svezak, Zagreb
1 988; v. i D.
Š
kiljan, "Jezi ci i pisma svijeta
"
, Pogled u lingvi­
stiku, Zagreb 1 980. O opštem problemu jezičkih klasifkacija
govori E. Benvenist,
"
Klasifkacija jezika
"
, Problemi opšte lin­
gvistike, Beograd 1 975.
Š
ire o ovome, uključujući i aspekte koji
ovde ni su posebno razmatrani - naročito tipološki - v. u R.
Bugarski, Jezik i lingvistika, Beograd 1 984
2
, a za podrobne bib­
li ografske podatke i tumačenj a još i pojedine odeljke u M. Ivić,
Pravci u lingvistici 1-11, Beogad 1 9906. Opštiji uvid u društveni
kontekst funkcioni sanja jezika, a u tim okvirima i u višeje­
zi čnost, omogućuju R. Bugarski, Jezik u društvu, Beograd 1 986,
133
RKO BUGARSKI
M. Radovanović, Sociolingvistika, Novi Sad 1 986, te J. A. Fi­
shman, Sociologia jezika, Sarajevo 1 978 (The Sociology of
Language, Rowley, Mass. 1 972), a posebno sa stanovišta j e­
zičke pol itike D.
Š
kiljan, Jezična politika, Zagreb 1 988. i M.
Pupovac (ur. ), Jezici i politike, Zagreb 1 988. (gde s e daje prikaz
jezičke si tuacije i politike u odabrani m evropskim i vanevrop­
ski m zemlama, uključujući i Jugoslavij u) . O jezicima u Jugo­
slavij i v. naročito A. Kovačec,
"
Jezici i pisma naroda i narod­
nosti
"
u okviru tematske cel i ne
"
Jugoslavij a
"
, Enciklopedia Ju­
goslavije, sv. 6, Zagreb 1 990; i
"
Standardni jezici u SFRJ
"
,
Lingvistički časopis SOL, br. 8, Zagreb 1 989. U svetu zapažena
monografj a o vi šejezičnosti, sa posebnim osvrtom na probleme
obrazovanj a jezički h manjina, je T. Skutnab Kangas, Bilingvi­
zam - da ili ne, Beograd 1991 (. Skutnabb Kangas, Bilingua­
lism or Not, Cl evedon 1984). - Među naj važniji m aktuelnim
izvorima obaveštenja o pl ural itetu, klasifkaciji i registr jezika
sveta su: C. F and F M. Voegeli n, Classication and Index of
the World 's Lnguages, New York 1 977; B. F Grimes (ed. ),
Languages of the World: Ethnologue, Dallas 1 988
1 1
; G. Decsy,
Statistical Report of the Lnguages of the World as of J 985,
Part I, Bl oomington 1 986; B. H . .pQeBa (pe,. ), 53btKU u
ouaJeKmbt Mupa - lpocneKm u CJOBHUK, MocKBa 1982.
Veoma koristan moderan pregled genetske klasifkacije i arealne
di stribucije jezika, u istorij skoj i teorij skoj projekciji , daje M.
Ruhl en, A Guide to the World 's Lnguages, Vol . I : Classi­
cation, Stanfordondon 1 987. Iscrpna obaveštenja o genetskoj
pripadnosti i graatičkoj stukturi 50 važnijih jezika, uz osnovne
sociolingvističke podatke, sadri B. Core (ed. ), The World 's
1 34
JEZICI
Major Languages, London 1 987. Mnoštvo enciklopedijski i ska­
zani h podataka o razni m pi tanji ma dotaknuti m u ovoj knji zi
pruža i D. Kri stal , Kembrička enciklopedia jezika, Beograd
1 996 (D. Crystal , The Cambridge Encyclopedia of Language,
Cambridge 1 987).
1 3 5
Registar j ezika
Ovaj regi star obuhvata jezike, jezi čke porodice i dij alekte
koj i se pominju u knji zi . Oznaka
"
j .
"
iza naziva je skaćenica
za reč
"
jezici
"
i upućuje na genetsku grupu jezika. Regi star ne
sadrži pokušaj klasifkacije (npr. dij alekata pod jezike kojima
pripadaju) niti jednoznačne identifkacije jezika sa dva i mena.
U retkim slučajevima, tamo gde je to i zgledalo potrebno, date
su upute unutar regi stra; ostal a obaveštenja mogu se naći na
naznačenim mestima u knji zi . Korišćena je i sključivo sprsko­
hrvatska adaptacija i mena; samo na tri mesta, gde bi takav po­
stupak mogao kod čitaoca da i zazove ozbiljnije nedoumi ce oko
identiteta, u zagradi su dati i zvorni nazivi .
afri kans 57, 90
afroazijski j . 46, 53-7
ai nu 41 , 83
aj mara 58-9
akadski 54
albanski 1 8, 46, 47, 53, 65,
66, 74, 97, 99-1 02, 1 0�,
1 09, 1 1 1
algonki nski j . 58
altaj ski j . 46. 49, 54, 55, 1 01
1 37
ameri ndij anski j . 46, 48, 58
( v. i i ndijanski j . )
amharski 56
anatolski j . 47
anglosaksonski 1 7
aramej ski 54
arapski 26, 32, 5 1 , 54, 56, 66,
74, 86, 87, 94, 1 1 0
aravakanski j . 59
arbanaški 98, 1 00, l 08
RNKO BUGARSKI
arumunski 1 8, l OO
( v. i vl aški)
asamski 1 2, 54
atabaskanski j. 58
australij ski j . 27, 46, 48, 60-2
austroazij ski j . 46, 49, 55
austronezij ski j . 46, 48, 55,
57, 60-1
azerbej džanski 54
bahasa 55, 73
baltički j. 53
balto-slovenski j . 47
bantu j. 1 5, 1 9, 57
baskij ski 4 1 , 52, 64, 80
beloruski 53
bengal ski 1 2, 32, 5 1 , 54
benue-kongoanski j . 57
berberski j. 56
bi harski 32, 54
bretonski 53, 80
bugarski 1 6, 53, 65, 97, 99,
1 00, 1 02, 1 05, 1 06, 1 08
burmanski 54
burušaski 41
ciganski 1 8
(v. i romski)
čadski j. 56
čakavski 1 4
čerkeski 98, 1 01 , 1 1 2
1 38
češki 53, 97, 1 00, 1 02, 1 05-7,
1 1 2
čukotsko-kamčatski j . 55
daički j. 55
dajački 1 9
dakormunski l OO
dal matski 23
danski 1 2, 1 4, 53, 94
dinka 56
dravidski j . 46, 54, 64
engleski l l , 1 2, 1 4, 1 7, 20,
25, 26, 32-, 5 1 , 53, 55,
57, 59, 60, 61 -2, 64-6,
70-2, 74, 75, 80, 8 1 , 83,
84, 90, 92-, 96, l 04
- kreol 1 2, 60, 62
eski mski 59
eski msko-aleutski j . 46, 58, 83
esperanto 7 1
estonski 5 3
etrursk 26, 4 1
farsi 1 8
fdžij ski 6 1
fnski 1 0, 53, 94
fl amanski 1 2, 74, 75, 80
francusk 1 2, 1 6, 1 7, 20,
32-, 37, 5 1 , 53, 55, 57,
59, 60, 64, 66, 70, 72-5,
80, 8 1 , 84, 87, 90, 94
- kreol 1 2, 57, 60
franko-provansalski 7 1
ful a 57
gali cijski 53, 80
gelski 1 8
germansk j . 44, 47, 53, 1 00
gilj ački 41
grčki 1 7, 26, 47, 53, 65, 66,
70, 74, 83, 86, 94, 98, 1 00,
1 03, 108
- di motiki 86
- katarevusa 86
gruzijski 53
gudžaratski 54
gvarani 58, 59, 72
hausa 5 1 , 56, 59, 93
havajski 61
hebrej ski 1 8, 2 1 , 54, 72-3, 1 1 0
helenski j . 47
hetitski 26
hindi l l , 32, 33, 5 1 , 54, 93
hindustanski l l
hmong 55
hoi sanski j . 46, 56, 57
holandski 1 2, 1 5, 1 6, 53, 57,
60, 75, 94
hrvatski l l , l 04, l 07
iberski 26
i gbo 57, 93
ilokano 55
JEICI
i ndijanski j . 27, 83
(v. i ameri ndijanski j . )
i ndoarij ski j . 1 5, 47, 54, 64
i ndoevropski j . 46-9, 52-,
57, 59, 1 00, 1 01
i ndoi ranski j . 47, 54
i ndonežanski 55, 73
i ndo-pacifčki j. 46, 49, 60-1
i ranski j . 47
i rokvoj ski j. 58
i rski 1 8, 2 1 , 25, 26, 53, 72
i slandski 73
i stroromanski 98, l OO
i strorumunski 98, l O
italij anski 1 6, 1 7, 32, 37, 53,
59, 72, 80, 83, 84, 87, 94,
97, 99-1 09, I l l
i talski j . 47
ivrit 1 8
j ao 55
japanski 1 0, 32, 4 1 , 5 1 , 55, 59
j avanski 32, 55, 70
jermenski 47, 53, 59, 98, 1 00,
1 1 2
jevrejskošpansk 1 8, 98, l OO,
1 03
jevrejskonemačk 1 8, 98, 1 0
ji di š 1 2, 1 8, 59, 98
jorba 57, 93
juručki 98, 1 01
1 39
RNKO BUGARSKI
kamaški 23
kanada 54
kanuri 56
karipski j. 59
katalonski 37, 53, 66, 80

kavkaski j . 46, 48, 52, 53, 1 01
J
kazaški 54
kečua 58, 59
kel tski j . 23, 26, 47, 53, 64, 80
ki neski l l , 1 4, 32-4, 5 1 , 54,
59, 7� 73, 83, 9� 97
ki rgi ski 54
kmerski 55
koptski 26, 56
kordofanski j. 56
korej ski 1 0, 32, 41 , 55, 83
kornvolski 26
korzi kanski 80
kosa 57
kušitski j . 56
kutenaj 41
ladino 1 8, 98
l aoski 55
laponski l l
lati nski 1 7, 22, 26, 37, 47, 66,
73, 1 1 0
l atvijski 53
lingala 57
litvanski 53
lolo 54
luo 56
madurski 55
mađarski 1 0, 53, 74, 97,
1 01 -6, 1 09
maj anski j . 59
makedonski 1 4, 1 6, 30, 53,
65, 94, 97-1 00, 1 02-1 09
malaj al am 54
malajski 33, 5 1 , 55, 71 -3
malaj sko-pol i nezij ski j . 60
malgaški 57, 6 1
mal i nke-bambara 57
malteški 53
mandari nski 32
mandžurski 54
mansk (Manx) 23, 25
maorski 61
maratski 32, 54
megl enorumunski 98, 1 00
mij ao 55
mijao-jao j . 55
mijen 55
minangkabau 55
moldavski 1 2
mongolski 54
na-dene j. 46, 58
nahuatl 20, 58, 59
navaho 58
nemački 1 2, 1 4, 1 5, 1 6, 32,
34, 40, 53, 59, 70, 72, 74,
80, 84, 86, 87, 94, 98, 1 0,
1 03, 1 08, 1 1 2, 1 1 7
nepalsk 54
1 40
ni ger-kongoanski j . 56, 57
ni ger-kordofansk j. 46, 48, 56
nilo-saharski j . 46, 56
norveški 1 2, 1 4, 53
- landsmol 1 2
- riksmol 1 2
oksitanski 70, 80
orij a 54
oromo 56
paleoazij sk (paleosibirski)
j. 55
papuanski j. 60
pašto 54
pendžapski 32, 54
persijski 1 8, 54
polinezij ski j. 1 5
poljsk 53, 84, 98, 1 00, 1 03,
1 08
portugalski 20, 32, 37, 5 1 , 53,
57, 59, 60, 66, 83, 94
- kreol 57, 60
provansal ski 80
romanski j. 1 7, 22, 23, 37,
47, 53, 80, 1 00, 1 04, 1 1 2
romanš 72, 8 1
romski 1 8, 53, 97, 1 00, 1 01 ,
1 02, 1 05-7, 1 09, l 1 0-2
rumunski 1 2, 1 7, 37, 53, 65,
97, 99, 1 00, 1 02, 1 03, 1 05,
1 06
JEICI
1 41
rsi nski 97, 1 00, 1 02, 1 03,
1 05, 1 06, 1 08, 1 09, 1 1 2
rusk 1 0, 32-, 5 1 , 53, 55,
66, 70, 75, 94. 98, 1 00,
1 03, 1 05, 1 07, 1 08, 1 1 2,
1 23
sami l l
samojedski j . 53
sanskrit 26, 54
santali 55
sebuano 55
semitski j . 49, 52-4, 56
semi tsko-hamitski j . 54
si nhaleški 54
si no-ti betski j. 46, 48, 54
slovački 53, 97, l O, l 02,
1 03, 1 05, 1 06
slovenački 1 4, 53, 87, 94,
97-9, 1 02, 1 06, 1 09
slovenski j . 44, 53, 59, 80,
1 00, 1 0 1 ' 1 04
somalski 56
srski l l
srpskohrvatski l l , 1 3, 1 4, 1 6,
53, 6, 65, 70, 73-5, 83,
94, 97-1 06, l 08, l 09
staogipatski 56
staoslovenski 26, 53, l l O
sumerski 41
sundanski 55
susk j. (Sioux) 58
svaili 5 1 , 57, 70, 7 1 , 93
RKO BUGARSKI
škotski gel ski 53
šona 57
španski 1 7, 20, 32-, 37, 5 1 ,
53, 59, 60, 6, 66, 70, 72,
74, 80, 84, 94
- kreol 57, 60
švedski 1 4, 53, 94
tadžički 54
tagalog 55
tagiš 24
taj 55
tami lski 32, 54, 72
tatarski 54
telugu 32, 54
tibetski 54
tibetsko-buraski j. 54
tigri nj a 56
toharski j . 47
tok pisin (Tok Pi sin) 62, 71
torlački 1 4
tunguski j . 54
tupij ski j . 59
turkički j . 52, 54, 1 01
142
turkmensk 54
turski 54, 66, 74, 8 1 , 83, 97,
1 01 , 1 02, 1 04-, 1 09, 1 1 1
ugro-fnski j . 53, 1 01
ujgurski 54
ukraji nski 53, 97, 99, 1 00,
1 02, 1 05, 1 06, 1 08, 1 09,
1 1 2
ural ski j . 23, 46, 52, 53, 55,
1 01
uralsko-jukagirski j . 53
urdu l l , 32, 33, 54
uto-astečki j. 59
uzbčk 54
vel ški 53
vijetnamski 32, 55, 59
vl ašk 1 8, 97, 99, 1 00, . 1 02,
fo5, 1 07-9, 1 1 1
zulu 57
zunji 40
Sadržaj
U vodna napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
l . JEZICI U SVETU
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Broj jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Broj govorni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
2. JEZICI U VREMENU
Jezička evolucij a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Genetska kl asifkacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
3. JEZICI U PROSTORU
Aealna kl asifkacij a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Jezički kontakti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
4. JEZICI U DRU
Š
TVU
Funkcionalna klasifkacia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Jezici i države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Manifestacije društvene višejezičnosti . . . . . . . . . . . . . . 85
Društvena kontrola višejezičnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Jezici u bivšoj Jugoslaviji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
1 43
RNKO BUGARSKI
5. JEZICI U POJEDINCU
Materj i jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l l )
Tipovi bi lingvi zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 7
Bilingvizam i prateće poj ave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 27
Bibliografja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 33
Regi star jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 37
CIP - KaTaorH3a�Hja y r6JHKa�jH
Hapo)Ha OHOJHOTeKa Cp6Hje, Eeorpa)
81 ' 1
81 ' 27
EYAPCKM, PaH
Jezici l Ranko Bugarski. - 2. izd. ­
Beograd : Čigoja štampa : XX vek, 2003
(Beograd : Čigoja štampa). - 1 43 str. ; 20
cm. - (Sabrana dela l Ranko Bugarski ;
knj . 9)
Tiraž 300. - Bibliografja: str. 1 33- 1 35.
- Registar.
ISBN 86-7558- 1 99-8
a) Je3H� b) JHHrBHCHKa e) Je3HK ­
<yHK�Hja
COBISS. SR-10 1 1 0076940

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful