You are on page 1of 4

Gazda Mladen

u romanu „Gazda Mladen“ baba Stana bila glava kuće. O ulogama koje muškarac vršio u društvu i porodici do sada je mnogo pisano, ali bez uspostavljanja jasne razlike među njima. Tako su često izjednačavane uloge glave porodice, domaćina i gazde. Najviši položaj u porodici imala je osoba koja je predstavljala glavu kuće. Ova uloga je pripadala onom članu porodice koji je sve ukućane držao pod kontrolom i koga su se svi ukućani najviše plašili. Takva osoba morala je biti stroga, razborita, po karakteru čvrsta, visoko moralna, štedljiva, marljiva. Sve je to bila baba Stana. Ulogu domaćina je ovde dobio Mladnov otac, jer ona nije zahtevala posvećenost i strogo definisanje kvaliteta, pa je mogla prividno da se se izvršava. Baba Stana bila je glava porodice, prvo je išla ona, pa Mladenov otac, pa Mladen, pa tek onda Kata, Mladenova mati i brat. Bila je suva, pametnog, strogog lica, očiju uvek jako, jasno otvorenih, uzdignutih, nabranih. Baba je uvek bila u kratkoj, do članaka koliji, sa zadignutim i za pojas zadenut peševima, da joj u poslu ne smetaju. Bila je malo pogrbljena. Za stolom bi ona prva probala hranu, a ako bi bila napolju, morali bi da čekaju da ona prva zauzme mesto za stolom, pa tek onda Mladenov otac. Postala je glava porodice od momenta kada je porodicu spasila od propasti. U muškom odelu baba Stana prelazi granicu da bi prodala imanje i sakrila sramotu svog muža, strast prema kartama i ženama. Od tada ona kao stena bdi nad svojim sinom, a kasnije i nad Mladenom plašeći se da se greška ne ponovi. Kod nje su bili svi ključevi od soba i podruma, za sve su nju morali da pitaju, a sin je morao da joj govori šta je prodao u dućanu i da joj daje pazar. Nikada direktno nije prekorevala, ali je svako osećao strah i težio da je nikako ne razočara i da radi ono što se od njega očekuje. „Baba je bila u kući sve i sva, svi su se nje bojali i poštovali je.“ Kada joj je na prečas sin umro, jedinac, ona ne posrnu, ne izgubi se. Patila je i plakala je u sebi, plašeći se da kuća ne krene naopako. „Pokatkad kao da bi iz njenih očiju suza htela da kane, jer bi se videlo kako diže ruku očima, da valjda ubriše, stisne, vrati natrag tu suzu, ali bi se videlo i kako otuda, još brže natrag vraća ruku kao bojeći se da ni sama noć ne vidi tu njenu suzu.“ Mali se Mladen nije formirao u senci očevog ili majčinog autoriteta, nego babinog, a posle očeve smrti taj autoritet naglo raste, uporedno sa preuzetom odgovornošću. Baba stana kada Mladen preuzme očevu ulogu, ništa od njega ne zahteva, ne naređuje, niti je vidimo kako savetuje, opominje. Samo bdi nad njim i kao senka ga prati. U dućan dođe kao slučajno, ponekad samo sedi i ćuti, a kada se Mladen negde pokoleba, posustane, ona ga samo svojim prisustvom opomene i brižnim pogledom usmeri. Ona svojom ženskom obazrivošću i strpljivošću majke, prikriva da unuku nameće svoju volju. Ustvari ona ga vešto navodi, sve vreme, da kada se pokoleba između porodičnih obzira i ličnih motiva, uvek izabere ovo prvo. U „Gazda-Mladenu“ vodi se neprestana borba, tiha, između babe i Mladena i druga između Mladena i Jovanke. Njena potpuna pobeda je kada Mladen potisne sva osećanja prema Jovanki. Na kraju, njena volja postaje njegova volja. Kada shvata da je Mladen nesrećan, da je ona kriva što nije oženio devojku koju voli i što ne živi svojim životom, ona se

Posle Mladenovog sukoba sa njom ono ženidbe. sa strahom. Nigde nema ni reči o ljubavi koji Mladen oseća prema majci ili ona prema njemu. ona nije više bila ona baba Stana. slobodnije i bez straha. odnos koji je bio zasnovan na poštovanju i podčinjenosti sada je zemenio strahopoštovanje. uvek se trudila da prvo babi ugodi. I kad bi došao. Baba Stana zapravo želi da zaštiti Mladena od atmosfere svadbe. Iz Katinog odnosa prema sinovima može se videti razlika koja je postojala u patrijarhalnoj kulturi između sina prvenca i onog koji to nije. dok mlađeg sina oslovljava sa „njen Mika“. kao što su i njene drugarice već doživele.“ Ono što nisu znali ni baba ni Mladen. Kata je verovala da će posle baba Stanine smrti u kući biti lakše. Kata ipak. poželeti i Mladenovu i da će veoma patiti. kada Kata odlazi. Baba Stana ih je stalno nadzirala i posmatrala. U tim scenama bi mogla da nam se učini da baba Stana štiti snaju. već norma patrijahalne kulture prema kojoj majka nije smela da ima prisniji odnos sa sinom. nije spremala večere na vreme. Drhtala je pred njim. Mladenova mati. Bila je zahvalna svojoj svekrvi jer je od svih sestara uzela baš nju. Baba Stana joj je birala odeću i trudila se da bude uvek lepo obučena ali i za odeću je morala da pita. njena sreća bila je tolika da je zaboravila na svoje dužnosti i na posledice. . pa mužu. jer nije smela ni da ga dotakne. ali nije bilo tako. ljubila. Stana je teši ali ne saoseća se sa njom. Katin lik je izgrađen u odnosu prema baba Stani i Mladenu. napusti. Uvek joj se za sve obraćala i pitala i to nije shvatala kao uvredu. odbija onu koju voli. Bila je svima podređena. naročito sa prvencom. kada je umrla baba Stana u isto vreme osetila je i olakšanje i bol. ali to nije tako. Svima je bila ponizna. u sebi osećala krivicu što se Mladen nije oženio Jovankom. Posle sukoba sa sinom. Tek tada joj on tiho govori: „Poljubi me“. ona se potpuno povlači. najmlađu za snaju. tako je prema njemu pravila distancu. Kata se postavljala tako da su ispred nje bili baba Stana. Kata. jer zna da će posle Mikine svadbe. navek u čohanoj koliji. „Slobodno odahnuvši. sedela ispred njega. i povezana oko vrata belom novom maramom. Kata je Mladena uvek oslovljavala imenom. koja ponašanje čovekovo ograničava i ograničenjima ga usmerava. i ona se pod ogromnim bolom slama. ostalo je isto: „Od Mladena je čisto strepela. niti pokazuje emocije. zagrli. nikada ga nije grlila. oprosti se. sedela je celog dana ispred kuće. samo želi da vidi bar jednog sina srećnog sa porodicom. Čak se osećala nižom od Mladena. ali ipak „stariji“ od nje. odlučuje da spreči da to učini i Mika. od straha ostavi. To nije značilo da ga nije volela. pa Mladenu. Sasvim ga. Ona je ćutke. Tek u sceni bekstva pred turskom najezdom. Dok je ćutke posmatrala kako Mladen. dočekivala bi ga ponizno. jeste da preko nje ili kroz nju upravljala je kultura. ona prolazi pored njega. Stana je teši. Posle scene sa gatarom. i sam Mladen koji joj je bio sin.povlači.“ Kada se spremala Mikina svadba ona od sreće zapostavi kujnu. obučena u novo odelo. a Mladen je uvek prema majci bio „strog“. njen muž. da ne bi u njemu pokrenula emocije.

ali Mladen je se odrekao Jovanke. ali bolešljiv. Tada Mladen oseća prvi put bes i agresiju prema njoj i vraća je mužu. i koliko je njena udaja za drugog. mirno i bledo lice. Mi preko Jovanke saznajemo koliko je njemu teško. I tek posle njegovog odbijanja Jovanke. Jovankin muž je mlad. Ona želi da se on oženi drugom devojkom jer oseća da se njegova nesreća veća od njene. Njegova odluka uticaće na Jovanku. Ona je znala da on pati i bila je zapanjena njegovom sposobnošću da trpi i da potiskuje. nasmejano lice. raskalašna. do tada vesela. ispijen. Njegova porodica je smatrala da ona nije dobra za njega. bezbrižna. Ona je na taj način prebacila odgovornost na njega. Dok . u konačnoj verziji ona je Jovanka. Borisav Stanković je ime za ovaj ženski lik koji u poslednjoj verziji nosi ime Jovanka. Pri tome kod Mladena sve vreme postoji strah da se slučajno ne otkrije da između njih postoje dublja osećanja. a u nacrtu romana Marom. već da sebe tera da bude takav. zaštitnički. Postoje razne tumačenja. Prvi put kada joj Mladen saopštava da mora da pođe za drugog. on postaje kao kamen. ona se povrati i samo njega traži. odrekao se svih žena. Znala je da nije krut. Kao ključno. suv. za njega bolna. preobraziće se u malaksale oči. zasnovan je na poverenju. ali ukazuje Mladenu da je ipak bolja od njegove usamljeničke. U rukopisu je nazivao Cvetom. Ona je tada mirna. taj brak baba Stana i Kata ne odobravaju. Jovan Deretić je smatrao da je delo uprkos nedovršenosti izizetno značajno umetničko ostvarenje. njega zove. Taj strah ga neće napustiti čak ni kad bude nad Jovankinom samrtničkom posteljom. da ne bi bilo neugodno pred drugima. ona postaje umorna. Njena spoljašna promena posledica je izmenjenog unutrašnjeg stanja. Sofkom. isticalo se svesno samožrtvovanje junaka zarad porodice. Mladen je morao uvek svojim pogledima da je smiruje. Jovanka beži od njega kući.Jedina njena saveznica po patnji je Jovanka. Ona mi sve oprašta sa osmehom. Mladen je čak maštao o braku i sreći sa njom. svojom kao nerotkinja. a kada se odrekao nje. a njene vesele oči. nekoliko puta menjao. Njegov bratski odnos prema njoj zadržaće se sve do kraja romana. Kata moli Jovanku da traži od Mladena da dopusti bratu da oženi njenu zaovu. Odluku o prosidbi Jovanka prepušta Mladenu. dolazi posle njene udaje. Jedan od razloga je i to što se delo smatralo nedovršenim. topla i mirišljava nedra. omeknula prsa. Ona od njega traži da ili odobri da pođe za drugog ili da se obaveže i da je oženi. Njihov odnos razrešava se neposredno pred Jovankinu smrt. kada ostaju sami. Odnos Jovanke i Mladena prikazuje se od treće glave. Milom. Do drugog njihovog viđenja. Iako je svestan svega toga. a on shvata poražen da ništa nije bitnije od ljubavi. Jovanka i Mladen su samo dva puta ostajali sami. Kada su mislili da je na samrti. o romanu „Gazda Mladen“ je veoma malo pisano. jer ne donosi miraz. slab. od malih nogu želela je da bude njegova žena. Jovanka je tada skamenjena. Pošto je ona veoma vesele prirode. Tako svako nosi svoju sudbinu. deo njega umire. Pobegla jer je mislila da će je on uzeti. Prećutno. Iako se o stvaralaštvu Bore Stankovića do danas posvećivala velika pažnja. a Mladen zna da kao prvenac nije poželjno da oženi devojku iz siromašne kuće. Ipak. jer iako je on odbija ona vidi da on oseća prema njoj više od bratske ljubavi. naročito pred baba Stanom. Mladen se prema njoj postavlja bratski. pomirena sa sudbinom. ali skoro svi prave paralelu sa romanom „Nečista krv“ i ukazuju na njihovu sličnost. ali je znao da je ta sreća neostvarljiva.

Jovanka teži da bude srećna. Kroz ceo roman. . Mladen svestno odbija sve što je za njega bitno i vredno. ženama je bilo još teže. one su svuda oko njega. Stanković je uspeo da u romanu „Gazda Mladen“ opiše i dočara „zarobljenost“ njegovih likova u sredini kakvo je Vranje i nemogućnost da utiču na svoje sudbine. Svaka od ova tri ženska lika imala je bitno mesto u njegovom životu. muškarcima bilo teško. Ma koliko je u to vreme i u takvoj sredini. utičući da se njegov život bitno menja. da bi opravdao ono šta se od njega očekuje i patrijahalnom društvu.