You are on page 1of 576

( Fundamentalna)

Fizika
Elementarnih

Cestica
Tristan H ubsch
Departman za Fiziku
Prirodno-Matematicki Fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Department of Physics and Astronomy
Howard University, Washington DC
Prolece 2011
Oblacima sto su paperjasti,
potocima sto zubore,
i znatizelji.
Predgovor
Mislim da cemo ipak moci da razumemo atome.
Ali u toku tog procesa cemo mozda morati
da naucimo sta

razumeti zbilja znaci.


Niels Bohr, W. Heisenberg-u [191]
F
IZIKA SE MOZE DEFINISATI KAO DISCIPLINA RAZUMEVANJA PRIRODE. Ova denicija je vero-
vatno jednako dobra kao bilo koja druga koje sam svestan, mada (ili mozda upravo bas
zato sto) je podosta materijala u sledecim poglavljima neophodno cak i samo da se pre-
ciznije opise sta nam je tacno misliti pod disciplinom, razumevanjem i Prirodom, to jest, sta je
priroda discipliniranja naseg razumevanja onoga cega smo i mi sami deo: Prirode.
Verno znacenju izvorne grcke reci, zika se doista tice svih aspekata Prirode. Molekularne
pojave su predmet istrazivanja i hemije i zike, koje su posebne discipline ali tesno povezane pu-
tem kvantne zike [328]. Nauka kojom proucavamo dogadaje kontinentalnih proporcija se zove
geologija (ali areologija na Marsu), dok dogadaji koji su bar red velicine (desetak) puta veci (pla-
netarni, zvezdani, galakticki, kosmicki) bivaju oznaceni kao astrozika.

Zive stvari i dogadaji su
predmet istrazivanja biologije, ali sama pojava zivota i njegove karakteristike vrlo verovatno vuku
koren iz kvantne zike [328]. Prosirujuci ovo glediste, za mislene i osecajne pojave (poznate pod
nazivom psihologija) ce verovatno biti pokazano da su prouzrokovane i odredene zickim pro-
cesima u mozgu, tako da onda socijalne pojave mozemo smatrati

psihologijom velikog mnostva


ljudi, kao sto je termodinamika

mehanika velikog mnostva cestica.


1
Naravno, s amo svodenje svih pojava na isti imenilac postize vrlo malo osim provociranja
onih koji bi zeleli da ocuvaju privid posebnosti. U nadi, dakle, da smo

Citaoca ponukali da
razmislja duz (ili protiv) ovakvih sveobuhvatnih ujedinjavajucih avenija ljudskog razumevanja
Prirode, okrenimo se ka pravom fokusu ove knjige: fundamentalnoj zici elementarnih cestica.
Predmet: Ova knjiga predstavlja jedan pokusaj sazetog ali obuhvatnog pregleda nekih od kljucnih
pitanja u sadasnjoj fundamentalnoj zici koja se tradicionalno naziva kako zika elementarnih
1
Ovaj pasus je ocigledno naumljen provokativno. Valja medutim primetiti da se ne tvrdi da se ijedna druga oblast
istrazivanja svodi na ziku, vec

samo da

vuce koren iz nje i da je

prouzrokovana i odredena njom. Slicno


tome, zubor vode u potoku

vuce koren iz hidrodinamike, ali su dodatne ideje iz akustike, nelinearne dinamike,


turbulencije, haosa, itsl. neophodne za potpunije (a jos uvek ne potpuno) razumevanje tog fenomena.
i
ii
cestica tako i zika visokih energija. Korelacija tih pojmova uopste nije slucajna: put ka ideali-
zovanom ali i pragmaticno korisnom fundamentalnom razumevanju Prirode doista vodi kroz svet
sve sitnijih objekata, za cije istrazivanje su komplementarno potrebne sve vece energije.
U tom smislu je pojam

elementarnih cestica demokritovski ideal, ali i ideja koja evoluira:


S jedne strane, sledimo tu dvadeset-pet-vekovnu hipotezu da se Svet oko nas da razumeti kao
slozeni sistem, sazdan u krajnjoj liniji od izvesnih najosnovnijih i nedeljivih objekataelementar-
nih cestica. S druge strane, poslednja dva veka istorije nauke nas upozoravaju da za konkretne
prirodne objekte (i ideje), koje u datom trenutku identikujemo kao elementarne, neretko kasnije
uvidimo da su slozenice elementarnijih objekata (i ideja). U tom smislu je lista elementarnih
cestica bila vrlo kratka u prvoj trecini XX veka: za sve sto cini Prirodu se verovalo da je ili sazdano
od elementarnih cestica (supstancija): e

, p
+
, n
0
i (hipoteticno)
e
, ili je vrsta njihovih interak-
cijakoje se takode daju prikazati kao razmena elementarnih cestica kao sto je foton, . Ubrzo
je, medutim, otkriveno na stotine cestica koje su vec i samo svojim neumitno rastucim brojem
rasprsile nadu da bi sve one mogle da budu zbilja elementarne. Doista, cak i za proton i neutron
se ubrzo pokazalo da se sasvim konzistentno mogu opisati kao slozeni sistemi, i da su oba sazdani
od elementarijih kvarkova.
Do danas nas nista u eksperimentima neposredno ne upucuje na opozivanje statusa elemen-
tarnosti za kvarkove (u, d, c, s, t, b) i leptone (e

,
e
,

); v. tablicu 0.3, str. 68. Slicno


tome, elektroslaba, jaka nuklearna i gravitaciona fundamentalna interakcija iscrpno opisuju sve
njihove poznate interakcije. Model koji obuhvata te cestice i njihove interakcije se onda s pravom
zove Standardni Model. No, taj model takode zahteva postojanje i tzv. Higgs-ove cesticekoja do
sada jos nije eksperimentalno detektovana. Osim toga, struktura i simetrije Standardnog Modela
takode ukazuju na moguci fundamentalniji opis zike.
Nadahnuti turisticki vodici (videti, na primer [125, 324, 110, 126, 370, 281, 282, 114, 192,
109, 21, 373, 111, 81, 112, 165, 189, 320, 164, 315, 343] kao i kritiku superstring teorije [336,
337, 387]) i udzbenici (npr. [285, 45, 44, 32, 184, 215, 154, 108, 296, 297, 361, 178, 270, 174,
30, 389, 169, 172, 170, 171], izmedu ostalih) su svakako izvrsni izvori. Osim toga, internetski
izvori kao sto je Wikipedia su sve bolje organizovani, sve potpunijii sve korektniji(!)a web-
stranice se mogu konstantno korigovati, dopuniti i prosiriti. Knjiga poput ove se ne moze takmiciti
sa svim tim. Umesto toga, cilj ove knjige je cetvorostruk:
1. naknadnom mudroscu izostren pregled razvoja naseg predmeta i centralnih ideja,
2. prikaz osnovne strukture teorijskog opisa fundamentalne zike
i njegovo poreklo iz eksperimentalnih saznanja,
3. naznaka nedavnih dodataka toj strukturi, ukazivanje na neke od
rede sledenih staza, precica, zaobilaznica, pa i zamki, kao i
4. davanje jednog opsteg uvodnog pregleda kako za pridoslice tako i za lezerne

Citaoce.
Takode, ova knjiga omogucuje da se

Citaocu da predodzba ne samo o cinjenicama (fundamen-
talne) zike elementarnih cestica i organizaciji tih cinjenica, vec i uvid u osnovnu i ujedinjavajucu
iii
lozofsku potku koja prozima ne samo nas predmet, vec i savremeno razumevanje kako funda-
mentalne zike, tako i nauke u sirem smislu. S obzirom da nam je cilj opisivanja fundamentalnih
osnova razumevanja Prirode, diskusija te lozofzke potke je neizbezni deo puta ka tom cilju.
U krajnjoj liniji, namera ovog pregleda je da prikaze glavne cinioce u ovom procesu sagle-
davanju Prirode, a ta namera potice iz demokritovske ideje da je supstancija konacno deljiva,
te da postoje njeni najmanji, nedeljivi delovielementarne cestice. Pod kraj XX veka je postalo
jasno da ti elementarni objekti ne mogu da budu

materijalne tacke u smislu u kome se koriste u


klasicnoj zici, pa smo upuceni na fundamentalne stringove
2
. Stoga u diskusiju moramo ukljuciti
i pitanja: sta su stringovi, gde se

stringolikost pojavljuje, zasto stringovi a ne tacke ili nesto


drugo, te kako su stringovi utkani u nasu neprestano i asimptotski usavrsavanu sliku Prirode.
Aperitiv: Kalibracioni princip i njegove posledice prozimaju nas savremeni opis Prirode, pa i ovu
knjigu. Kalibracione teorije komutativnog i nekomutativnog (tzv. Yang-Mills-ovog) tipa, kore-
spondentni zakoni ocuvanja i interakcije su predmet poglavlja 3 i 4, ali se pojavljuju kao okosnica
Standardnog Modela jos od samog opisa predmeta istrazivanja u ovoj oblasti. Formalne slicnosti
izmedu tzv. kalibracionih teorija (modela) Yang-Mills-ovog tipa i Einstein-ove opste teorije relativ-
nosti su istaknute u poglavlju 7 sa jasnom implikacijom da ovaj princip objedinjuje sve simetrije,
sve ocuvane velicine i zakone Gauss-Amp`ere-ovog tipa, te sve znane fundamentalne interakcije, i
daje im geometrijski opis [v. poglavlje 9].
Slicno tome, kvantnost je takode neprikosnovena osobenost Prirode sa kojom su se Stu-
denti vec dobro upoznali, mada pretezno u okvirima ne-relativistickog formalizma. Medutim,
istrazivanjem kvantnih i relativistickih kalibracionih teorija je otkrivena pojava anomalija kao i
neprikosnovena potreba za potiranjem tih indikatora nekonzistentnosti [v. narocito odeljke 4.3.3
i 5.2.3]. Ukljucivanjem najzad i jednog poznatog univerzalnog mehanizma za stabilizaciju vaku-
umasupersimetrijedobijamo kompletnu sliku prikazanu u tablici P.1, koja onda lako moze da
Osobenost Univerzalno svojstvo Ujedinjuje/opisuje
kvantnost stabilizuje atome talase i cestice
k
a
l
i
b
r
a
c
i
o
n
i
p
r
i
n
c
i
p
spec. relativnost povezuje simetrije,
zakone ocuvanja,
sile/interakcije
i geometriju
prostor-vreme, energiju-impuls
opsta relativnost ubrzanje-gravitaciju, masu-inerciju
relativnost faza
(talasnih funkcija)
elektro-magnetnu+slabu, kao i
jaku interakciju
supersimetrija

stabilizuje vakuum bozone i fermione

Supersimetrija je jedina od ovde navedenih osobenosti koja jos nije neposredno potvrdena eksperimentima,
ali je jedino univerzalno svojstvoza koje znamocije posledice ukljucuju i stabilizaciju vakuuma.
Tablica P.1: Telegrafski rezime osobenosti opisa Prirode; v. odeljak 9.2.
posluzi kao vizit-karta razumevanja Prirode opisanog u ovoj knjizi.
2
Primedba o prevodu: svi moguci prevodi reci

string (kanap, konac, nit, sajla, struna, vezica, vlakno, zica. . . )


upucuju na makroskopske objekte sa specicnom namenom i upotrebom. U okviru ove knjige je koriscena izvornu
rec

string za iskljucivu oznaku tih fundamentalnih 1-dimenzionih objekata.


iv
Organizacija: Najzad, kao prosireni udzbenikpisan za kurseve

zika elementarnih cestica i

zika visokih energija i za Studente blizu kraja svog dodiplomskog obrazovanjaova knjiga
ima za cilj i da podseti da je Priroda jedna i jedinstvena, i da su razni predmeti koje je Student
do sada savladao ponaosob samo silom prilika odvojeni delovi jedne celine, cija reintegracija u
jednu jedinstvenu i koherentnu sliku ostaje na Studentu.
Struktura ove knjige uveliko sledi organizaciju dvonedeljnog blok-kursa elementarne cestice,
kako sam ga predavao u maju 2009. i 2010. godine za studente Departmana za ziku, PMF-a u
Novom Sadu. Taj plan je delimicno pratio D. Grifths-ov udzbenik [174], ali evidentno vuce ko-
ren i iz mog licnog, jos trajuceg obrazovanja. Detaljna mapa svih izvora i njihovih uticaja na ovu
knjigu stoga nije moguca; neizbezno ograniceni popis literature i pozivanje u tekstu ce, nadam se,
biti dovoljniza pocetak. Osim toga, knjiga ima i uvodno poglavlje, broj 1, gde je sazeta lozof-
ska i formalna motivacija iztrazivanja u (fundamentalnoj) zici elementarnih cestica. Poglavlje 0
daje istorijski pregled razvoja ovog podrucja zike i tako daje obrazlozenje za konacnu struk-
turu koju od druge polovine XX veka zovemo Standardni Model. Tehnicki (citaj: matematicki
i prediktivno) detaljan opis ovog podrucja pocinje sa poglavljem 1 i postepeno uvodi elemente
Standardnog Modela, kroz poglavlja 25. Poglavlja 6, 7 i 8 daju osnovni uvod u savremeni razvoj
ove oblasti i istrazivanja s onu stranu Standardnog Modela, ka

jedinstvenoj teoriji svega ciji je


sadasnji kandidat-favorit opisan u poglavlju 9. To poglavlje takode rezimira zicki i lozofski smi-
sao ove oblasti, kao radanje nove oblasti spoznavanja Prirode: istrazivanja kompleksnih sistema
i njihovih nastajucih svojstava kao komplementa demokritovskoj ideji. Dodaci sazimaju razne
tehnicke rezultate i podatke koju su od koristi u citanju i radu kroz glavni deo knjige.
Samo izlaganje i organizacija materijala ima nekoliko formatsko-strukturnih elemenata koji
dozvoljavaju

Citaocu da prilagodi citanje: osim glavnog dela teksta, knjiga ima i leksikon u do-
datku C.1, indeks vaznijih pojmova na kraju knjige, a izlaganje je prosarano naznacenim digresi-
jama, zakljucima i izradenim primerima. Digresije (manjim slovima i bledom plavom bojom) sadrze
detaljnije racune i izvodenja koji nisu neophodni za pracenje glavnog dela teksta. Nestrpljivi

Citalac ih svakako moze preskociti u prvom citanju. Slicno tome, izradeni primeri i napomene
(manjim slovima i plavom bojom) sluze kao dodatna ilustracija i diskusija glavnog dela teksta, i daju
izvodenje ponekog rezultata koji ce biti od koristi kasnije, ali cije savladavanje, strogo uzev, nije
neophodno za pracenje glavnog dela teksta. Najzad, neprestane reference i eksplicitno pozivanje
na rezultate, zakljucke, primere, itd. u tekstu ce, nadam se, pomoci

Citaocu da se bolje snade u
neizbezno visestruko i nelinearno povezanom izlaganju i da po potrebi nade trazeni materijal.
Tehnicki je istrazivanje savremene teorijske fundamentalne zike izuzetno zahtevno: S jedne
strane, istorijski razvoj a i sama priroda fundamentalne zike upucuju na sintezu ideja i metoda iz
mnogihusled istorije razvojavrlo razlicitih oblasti zike. Sa druge strane, koriste se metodi i
rezultati iz mnogih oblasti matematike kao sto je teorija grupa i algebarskih struktura, algebarska
i diferencijalna geometrija, topologija, homoloska algebra, itd. Kompletan pregled tih oblasti je
nemoguc u okvirima bilo koje jedne knjige, te je

Citalac upucen na navedene izvore u literaturi
kao i prethodne kurseve; skripte M. Damnjanovica [82] ce biti izvrstan saputnik na tom putu.
Ambicioznijim

Citaocima se takode preporucuju udzbenici [12, 321, 344, 43, 359, 146, 380, 185,
v
390, 183, 54, 187, 234, 314], sa presudnim upozorenjem: nemoguce je prvo nauciti

svu neop-
hodnu matematiku pa se onda dati u razumevanje zike; preostaje dakle da se matematika uci
usput, prema potrebi. Ovde smo cesto ograniceni na citiranje potrebnih rezultata, prikaz kon-
kretne primene i eventualno, motivacije odnosno osnovne ideje za pojedine tako pozajmljene
metode i tehnike. Uprkos tome i radi minimalne kompletnosti, ova knjiga sadrzi vise nego do-
voljno materijala za 1-semestralni kurs, pa na predavacu ostaje da izabere marsrutu kroz knjigu,
pri cemu bi dijagram zavisnosti na slici P.1 trebalo da bude od koristi. Najzad, vecina odeljaka se
Standardni
Model
istorija prostor-vreme i
relativnost
t
e
o
r
i
j
a
g
r
u
p
a
nauno
vidjenje Prirode
1
0
1
2
3
4
8
7
9
A
horizonti
i iza
5
6
Slika P.1: Strelice oznacavaju medusobnu zavisnosti izmedu poglavlja, i time uslovljavaju preporuceni
redosled citanja. Markantnost ovala i brojki oznacava relativnu vaznost poglavlja. Tamne strelice
predstavljaju prirodni sled materijala, a najdeblje daju minimalni sadrzaj, 012345 (uz
preskok tehnicki zahtevnijih odeljaka), za jedno-semetarski kurs

zika elementarnih cestica.


zavrsava kracim spiskom zadataka. Od ozbiljnog Studenta se ocekuje da te zadatke proradi i resi
sto je moguce kompletnije, prvo koristeci samo materijal dat u ovoj knjizi, a onda i poredenjem
sa citiranom literaturoma svakako pre nego sto njihovo resenje potrazi na internetu.
k
Zahvaljujem se, pre svega, Departmanu za ziku PMF-a u Novom Sadu (gde sam diplomirao
1981. godine, a gde sam 3
3
godina kasnije izabran za gostujuceg profesora) a i licno: Prof. Mi-
roslavu Veskovicu, na omogucavanju mojih godisnjih poseta i odrzavanja predavanja

zike ele-
mentarnih cestica kao blok-kursa, te Prof. Istvanu Bikitu, sefu laboratorije za nuklearnu ziku
kao i ostalim clanovima te laboratorije, na gostoprimstvu i pomoci, a narocito Miodragu Krmaru
na zbrinjavanju detalja oko

lokalne organizacije i na tradiciji caja. Ova knjiga naravno ne bi mo-


gla postojati da nije sada vec oko tri decenije mog istrazivanja u ovoj oblasti, pa sam neizmerno
zavalan svim saradnicima i kolegama koji su me nebrojeno puta ispravili i na razne nacine uticali
vi
na uobli cavanje mog razumevanja; ve c i samo pobrajanje imena bi oduzelo previ se prostora, pa
moram da se ograni cim na ovakvu zbirnu zahvalnicu. Zahvaljujem se tako de i studentima koji
su pohadali predavanja i doprineli prilago davanju kursa svojom interakcijom; namera mi je da se
taj vid razmene nastavi i tako doprinese razvoju dodatnih materijala, pa i samog kursa. U samom
pisanju i korekcijama mi je neizmerno mnogo pomogao nezamenjivi Prof. Darko Kapor. Najzad,
Ivanki Klajn (iz Biblioteke Matice Srpske, u Novom Sadu) sam zahvalan za bibliografske podatke
o literaturi na srpskom jeziku, kao i jezi cke i stilske ispravke.
Zasluga za sve preostale gre ske je, medutim, sasvim i isklju civo moja!
Modra Rijeka
Nikto ne zna gdje je ona
Malo znamo al je znano
Iza gore iza dola
Iza sedam iza osam
I jos dalje i jos gore
Preko gorkih preko mornih
Preko gloga preko dra ce
Preko zege preko stege
Preko slutnje preko sumnje
Iza devet iza deset
I jos dublje i jos jace
Iza slutnje iza tma ce
Gdje pjetlovi ne pjevaju
Gdje se ne zna za glas roga
I jos hude i jos lude
Iza uma iza boga
Ima jedna modra rijeka

Siroka je duboka je
Sto godina siroka je
Tisuc ljeta duboka jest
O duljini i ne sanjaj
Tma i tmusa neprebolna
Sto godina siroka je
Ima jedna modra rijeka
Ima jedna modra rijeka
Valja nama preko rijeke
Mak Dizdar
Tristan H ubsch
13. april 2011.
Sadrzaj vii
Sadr zaj
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . i
Sadrzaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . vii
Popis tablica i tabelirani podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xvi
Popis slika i ilustracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xviii
1 Priroda opazanja Prirode 1
1.1 Fundamentalna zika kao prirodna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1.1 Stvari neretko nisu kao sto izgledaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1.2 Crna kutija: primer ucenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1.1.3 Naucna predvidanja: korisna i neumitna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.2 Jedinice mere i dimenziona analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.2.1 Liliputanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.2.2 Larmor-ova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.2.3 Perturbacija stacionarnih stanja u kvantnoj mehanici . . . . . . . . . . . . . 15
1.2.4 Karakteristicne velicine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.2.5 Oprez! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.2.6 Zadaci za odeljak 1.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.3 Kvantna priroda Prirode i granice informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
1.3.1 Manje, i manje, i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
1.3.2 Deliti je teze nego sto se cini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
1.3.3 . . . i najmanje: granice informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
1.3.4 Ujedinjavanje: sto sitnije to slicnije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
1.3.5 Pomak u poimanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
1.3.6 Zadaci za odeljak 1.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
0 Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi 35
0.1 Predmet istrazivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
0.2 Elementarne cestice: detekcija i predispozicije u eksperimentima . . . . . . . . . . 37
0.2.1 Proizvodnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
0.2.2 Nomenklatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
0.2.3 Detekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
0.2.4 Predispozicije u eksperimentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
0.3 Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
0.3.1 Elektron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
0.3.2 Proton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
0.3.3 Neutron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
0.3.4 Foton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
0.3.5 Dualnost i lokalnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
0.3.6 Mezoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
0.3.7 Anti-cestice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
viii Sadrzaj
0.3.8 Simetrija prelaza i detaljna ravnoteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
0.3.9 Neutrino . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
0.3.10 Leptoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
0.3.11 Strane cestice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
0.3.12 Osmostruki put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
0.3.13 Kvarkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
0.3.14 Prenosioci nuklearnih sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
0.3.15 Standardni Model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
0.4 Pouke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
0.4.1 Logika i pravila primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
0.4.2 Strogi zakoni ocuvanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Energija-impuls, ugaoni momenat, parnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Naelektrisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Leptonski brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Barionski/kvarkovski broj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
0.4.3 Priblizni zakoni ocuvanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Ukus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
OZI pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Simetrije i modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
0.4.4 Zadaci za odeljak 0.4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
1 Fizika u prostor-vremenu 81
1.1 Lorentz-ove transformacije i tenzori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
1.1.1 Mesanje prostora i vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
1.1.2 Prostor-vreme i indeksna notacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
1.1.3 Masa, energija i impuls . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
1.1.4 Zadaci za odeljak 1.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
1.2 Relativisticka kinematika: ogranicenja i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
1.2.1 Raspadi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Dvocesticni raspad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Vise-cesticni raspad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
1.2.2 Rasejanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Slepljivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Prag procesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Naspramni sudari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Relativna kineticka energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
1.2.3 Pouke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
1.2.4 Zadaci za odeljak 1.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
1.3 Feynman-ovi dijagrami i proracuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
1.3.1 Dijagrami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Sadrzaj ix
1.3.2 Kvantno-menahicka digresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
1.3.3 Raspadi, rasejanja i racuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Raspadi i poluzivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Rasejanja i ekasni presek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Fermi-jevo zlatno pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
1.3.4 Primer jednostavnog modela-igracke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Raspad A B +C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Rasejanje A + A B + B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
1.3.5 Zadaci za odeljak 1.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
2 Kvark model: kombinatorika i grupe 125
2.1 Vezana stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
2.1.1 Nerelativisticki vodonikov atom bez spina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
2.1.2 Relativisticke korekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
2.1.3 Magnetne korekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
2.1.4 Lamb-ov pomeraj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
2.1.5 Pozitronijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
2.1.6 Zadaci za odeljak 2.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
2.2 Konacne simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
2.2.1 Parnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
2.2.2 Konjugacija naboja i obrtanje vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
2.2.3 CPT-teorema i CP-narusenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
2.2.4 Zadaci za odeljak 2.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
2.3 Izospin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
2.3.1 Izospin, nukleoni i pioni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
2.3.2 Izospin u kvark-modelu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
2.3.3 Zadaci za odeljak 2.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
2.4 Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
2.4.1 Kvarkonijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
2.4.2 Laksi mezoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
2.4.3 Barioni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Klasikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Magnetni momenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
2.4.4 Zadaci za odeljak 2.4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
3 Kalibracione simetrije i interakcije 163
3.1 Nerelativisticki U(1) primer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
3.1.1 Zadaci za odeljak 3.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
3.2 Elektrodinamika sa leptonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
3.2.1 Relativisticki spinori i Dirac-ova jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
x Sadrzaj
Dirac-ov spinor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Lorentz-ove transformacije Dirac-ovog spinora . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Helicitet, hiralnost i Weyl-ova jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Dirac-ova lagranzijanska gustina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
3.2.2 Kalibraciona U(1)-simetrija i fotoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Relativisticki opis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Standardna elektrodinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
3.2.3 Magnetni monopol, na mala vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
Kalibracioni potencijal magnetnog monopola . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
Dirac-ova uzajamna kvantizacija naboja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
3.2.4 Zadaci za odeljak 3.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
3.3 Kvantna elektrodinamika sa leptonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
3.3.1 Kvantno-elektrodinamicki racun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Rasejanje elektrona i miona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Rasejanje elektrona i elektrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
Rasejanje elektrona i pozitrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Compton-ovo rasejanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
Anihilacija i kreacija elektron-pozitron para . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
3.3.2 Ekasni preseci i vreme zivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
Mott-ovo i Rutherford-ovo rasejanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
Anihilacija elektron-pozitron para . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
3.3.3 Renormalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
Racun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
Fizicki smisao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Renormalizaciona grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Particioni funkcional i efektivno dejstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
3.3.4 Zadaci za odeljak 3.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
3.4 Kvantna elektrodinamika hadrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
3.4.1 Proizvodnja hadrona iz elektron-pozitronske anihilacije . . . . . . . . . . . 213
3.4.2 Elektrodinamicki deo sudara leptona sa hadronima . . . . . . . . . . . . . . 215
Elasticno rasejanje leptona na hadronu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
Duboko neelasticno rasejanje (lakog) leptona na hadronu . . . . . . . . . . 217
Eksperimentalni dokaz partonskog modela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
3.4.3 Zadaci za odeljak 3.4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
4 Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije 223
4.1 Kalibraciona simetrija boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
4.1.1 Kalibraciona SU(3)
c
-simetrija i gluoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
4.1.2 Lagranzijanska gustina za kromodinamiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
4.1.3 Zadaci za odeljak 4.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
4.2 Konkretni racuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
Sadrzaj xi
4.2.1 Kvark-kvark interakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
4.2.2 Kvark-antikvark interakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
4.2.3 Kvark-antikvark anihilacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
4.2.4 Renormalizacija i asimptotska sloboda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
4.2.5 Zadaci za odeljak 4.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
4.3 Neperturbativni komentari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
4.3.1 Jako CP-narusenje,

topoloska resenja i -vakuum . . . . . . . . . . . . . . 246


4.3.2 Weinberg-Witten-ova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248
4.3.3 Anomalije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
5 Standardni Model 251
5.1 Granicni uslovi i resenja simetricnih jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
5.1.1 Fenomenoloski Landau-Ginzburg-ov opis magnetizacije . . . . . . . . . . . . 253
5.1.2 Goldston-ova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
5.1.3 Higgs-ov efekat za kalibracionu simetriju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Pomeraj polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Narusenje kontinualne simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
Higgs-ov efekat sa kalibracionom U(1) simetrijom . . . . . . . . . . . . . . . 263
5.1.4 Zadaci za odeljak 5.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266
5.2 Slaba nuklearna interakcija i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
5.2.1 Asimetrija slabih interakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
5.2.2 GIM mehanizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
Efekat prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
Efekat drugog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270
5.2.3 U(1)
A
anomalija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
5.2.4 Slabi (Weinberg-ov) ugao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
5.2.5 Feynman-ova pravila za slabe interakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
5.2.6 Zadaci za odeljak 5.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
5.3 Standardni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
5.3.1 Fermionske mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
5.3.2 Mesanje neutrina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284
5.4 Stadnardni Model, sumirano . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
5.4.1 Zadaci za odeljak 5.4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
6 Ujedinjenje: potka razumevanja Prirode 291
6.1 Indikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
6.1.1 Ujedinjenost relativisticke kvantne zike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
Specijalno-relativisticko ujedinjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292
Opste-relativisticko ujedinjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
Kvantno ujedinjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
Teorijski sistem relativisticke kvantne zike . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
xii Sadrzaj
6.1.2 Indikacije za istrazivanje s onu stranu Standardnog Modela . . . . . . . . . 298
6.2 Modeli velikog ujedinjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
6.2.1 Pati-Salam SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
model . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
6.2.2 Georgi-Glashow SU(5) model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
6.2.3 Kompleksniji modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
6.3 O formalizmu i osobenostima naucnih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
6.3.1 Hijerarhijska struktura naucnih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308
6.3.2 Indikacije sopstvenih ogranicenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
Elektrodinamika naelektrisanih cestica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
Tackasta kvantna gravitacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
7 Gravitacija i geometrizacija zike 313
7.1 Tenzori i tenzorski (diferencijalni) racun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313
7.1.1 Osnovne denicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
7.1.2 Tenzorska algebra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
7.1.3 Metricki tenzor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318
7.1.4 Zadaci za odeljak 7.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
7.2 Kako se gravitacija razlikuje od Yang-Mills-ovih interakcija . . . . . . . . . . . . . . 320
7.2.1 Kovarijantni izvod, Levi-Civita koneksija i Christoffel-ov simbol . . . . . . . 320
7.2.2 Zakrivljenost prostor-vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
7.2.3 Sprega gravitacije i materije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326
7.2.4 Zadaci za odeljak 7.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330
7.3 Specijalna resenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330
7.3.1 Schwarzschild-ovo resenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330
Singulariteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
7.3.2 Naelektrisana i rotirajuca resenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
7.3.3 Druga interesantna resenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336
Standardna kosmoloska geometrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336
G odel-ov svemir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339
Putovanje kroz vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342
7.3.4 Inzinjerija prostor-vremena, crvotocina i topoloskih mostova . . . . . . . . . 343
Einstein-Rosen-ov

most . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344
Stabilizacija prohodnih crvotocina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349
7.3.5 Zadaci za odeljak 7.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351
8 Supersimetrija: ujedinjavanje bozona i fermiona 353
8.1 Linearni harmonijski oscilator i njegova prosirenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354
8.1.1 Harmonijski oscilator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
8.1.2 Fermionsko prosirenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
8.1.3 Supersimetricni oscilator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
8.1.4 Zadaci za odeljak 8.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360
Sadrzaj xiii
8.2 Supersimetrija u opisima Prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360
8.2.1 Primene supersimetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360
8.2.2 Dodatne (super)simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363
8.2.3 Zadaci za odeljak 8.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365
8.3 Supersimetricna teorija polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366
8.3.1 Supersimetrija stabilizuje vakuum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367
Tehnicke prednosti supersimetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368
Energija vakuuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370
Supersimetricna stanja, narusenje supersimetrije i detalji . . . . . . . . . . . 372
8.3.2 Supersimetrija u 1+3-dimenzionom prostor-vremenu . . . . . . . . . . . . . 374
Superalgebra i supersimetrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374
Superprostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375
Superpolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376
8.3.3 Hiralno i kalibraciono superpolje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379
Super-veze i hiralno superpolje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380
Kalibraciono superpolje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383
Supersimetricna elektrodinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384
Minimalno supersimetricni Standardni Model . . . . . . . . . . . . . . . . . 385
8.3.4 Zadaci za odeljak 8.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386
8.4 Klasikacija slobodnih supermultipleta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386
8.4.1 1-dimenziona supersimetrija kao zajednicki imenitelj . . . . . . . . . . . . . 387
8.4.2 Supermultipleti i binarna enkripcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391
8.4.3 Zadaci za odeljak 8.4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393
9 Stringovi: ujedinjavanje celokupne osnove realnosti 395
9.1 Stringovi: primerno recikliranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395
9.1.1 Izvorna ideja i primena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396
9.1.2 String revolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400
9.1.3 Druga string revolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401
9.1.4 Treca string revolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403
9.1.5 Kvantna gravitacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405
9.2 Teorijski sistem (super)stringova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406
9.2.1 Opsti zahtevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408
9.2.2 Perspektiva iz prostor-vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408
9.2.3 Perspektiva iz svetske povrsi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411
9.2.4 Opet o modelimai o

metamatezici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414
9.2.5 Rekonstrukcija perspektive iz prostor-vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . 417
9.3 Ka realisticnim string modelima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420
9.3.1 Delimicno kompaktna topologija i geometrija . . . . . . . . . . . . . . . . . 421
9.3.2 Ogledalska simetrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423
9.3.3 Varijabilna geometrija i kosmologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424
xiv Sadrzaj
9.3.4 Lokalizacija gravitacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425
Egzistencija velikih svemira sa izolovanim pod-svemirima . . . . . . . . . . 427
Lokalizacija materije i Yang-Mills kalibracionih interakcija . . . . . . . . . . 428
Lokalizacija gravitacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429
Egzoprostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432
9.3.5 Zadaci za odeljak 9.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435
9.4 Dualnosti i dualno videnje Sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435
9.4.1 T-dualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436
R 1/R dualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436
Ogledalska simetrija, opet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437
9.4.2 Gauss-ov zakon i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 438
Elektricni i magnetni izvori u 4-dimenzionom prostor-vremenu . . . . . . . 438
Izvori za kalibraciona polja u n-dimenzionom prostor-vremenu . . . . . . . 439
Mocvara i pejzaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
AdS/CFT, odnosno gravitaciono/kalibraciona dualnost . . . . . . . . . . . . 443
Diskretno prostor-vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444
9.4.3 Pouke o fundamentalnoj zici kao modelu Prirode . . . . . . . . . . . . . . 445
9.4.4 Zadaci za odeljak 9.4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446
9.5 Umesto pogovora: ujedinjena teorija svega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446
A Grupe: struktura i notacija 449
A.1 Grupe: denicije i primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449
A.1.1 Aksiomi i gruba klasikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449
Grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 450
Koset . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451
Kolicnicki prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452
A.1.2 Lie-jeve grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452
A.1.3 Grupe u (fundamentalnoj) zici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455
Simetrije zickog sistema i narusene simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . 455
Jedan jednostavan primer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457
A.1.4 Matricne grupe i bilinearne invarijante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461
A.1.5 Zadaci za odeljak A.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463
A.2 Grupa U(1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463
A.3 Grupa SU(2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 464
A.3.1 Reprezentacije SU(2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465
A.3.2 SU(2) i SO(3) grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469
A.3.3 Sabiranje ugaonih momenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469
A.3.4 SU(2)-kovarijantni operatori i Wigner-Eckardt-ova teorema . . . . . . . . . 473
A.4 Grupa SU(3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475
A.4.1 Algebra SU(3) grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475
A.4.2 SU(3) reprezentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475
Sadrzaj xv
A.5 Ortogonalne i Spin-grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 480
A.5.1 Spinori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 480
A.5.2 Spin(1, 3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 482
A.5.3 Poincare algebra i grupa u 1+3-dimenzionom prostor-vremenu . . . . . . . 484
A.6 Spinori i Dirac-ove -matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485
A.6.1 Dirac-ove matrice u 3+1-dimenzionom prostor-vremenu . . . . . . . . . . . 485
A.6.2 Weyl-ova notacija za spinore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487
Levi i desni spinori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487
4-vektori i Pauli-jeve matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 489
Super-kovarijantni izvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490
B Razno 491
B.1 Nobelove nagrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491
B.2 Neke brojne vrednosti i korisne formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494
B.3 Poneki odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 496
C Leksikon 499
C.1

Zargon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 499
C.2 Imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514
Literatura 519
Indeks 541
xvi Popis tablica i tabelirani podataka
Popis tablica i tabelirani podataka
P.1 Telegrafski rezime osobenosti opisa Prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . iii
1.1 Prirodne (Planck-ove) jedinice i njihova SI ekvivalentna vrednost. . . . . . . . . . . 23
1.2 Neke tipicne zicke velicine, izrazene u

cesticarskim i SI jedinicama. . . . . . . . 23
1.3 Nekoliko znacajnih objekata i pojava i njihove karakteristicne velicine. . . . . . . . 24
0.1 Nazivi razlicitih oblasti elektromagnetnog zracenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
0.2 Denicija grupa elementarnih cestica prema nacinu interagovanja . . . . . . . . . . 56
Prvi mezonski oktet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Prvi barionski oktet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Prvi barionski dekuplet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Q,- I
3
,- B- i S-naboji prva tri kvarka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Razliciti naboji i mase svih sest kvarkova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
0.3 Sadrzaj Standardnog Modela zike elementarnih cestica; v. (0.46a) . . . . . . . . . 68
0.4 Vremenski popis znacajnih otkrica u zici elementarnih cestica . . . . . . . . . . . 70
Nekoliko primera da se data cestica raspada na nekoliko nacina . . . . . . . . . . . 72
0.5 Domeni nekoliko disciplina zike

malih sistema i objekata. . . . . . . . . . . . . . 72


Leptonski brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
1.1 Bitniji modovi raspada K
+
mezona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Raslojavanje masa u barionskom oktetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
2.1 Mase kvarkova u MeV/c
2
-ima; [v. sliku 0.1, str. 78]. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
2.2 Nekoliko najlaksih mezona sa c-kvarkom; mase su u MeV/c
2
. . . . . . . . . . . . . . 154
2.3 Prosecne mase pseudoskalarnih i vektorskih mezona, u MeV/c
2
. . . . . . . . . . . . 157
2.4 Nekoliko najlaksih mezonskih noneta u SU(3)
f
kvark-modelu . . . . . . . . . . . . 157
2.5 Mase najlaksih bariona u MeV/c
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
2.6 Velicine magnetnih dipola za barione. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
5.1 Slabi izospin, slabi hipernaboj i naelektrisanje elementarnih fermiona . . . . . . . . 275
Interakcioni cvor sa Z
0
-bozonom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280
6.1 Konceptualne slicnosti i razlike izmedu EM i ES ujedinjenja . . . . . . . . . . . . . 298
Pati-Salam-ovo ujedinjenje elementarnih fermiona . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
Georgi-Glashow-ljevo ujedinjenje elementarnih fermiona . . . . . . . . . . . . . . . 305
Energetski uslovi za T

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344
Relacija izmedu Schwarzschild-ovih i Kruskal-Szekeres-evih koordinata . . . . . . . 346
8.1 Veza izmedu Adinkre i supersimetrijske transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . 387
9.1 Osobenosti opisa Prirode, kljucna svojstva i rezultujuca ujedinjenja . . . . . . . . . 408
Popis tablica i tabelirani podataka xvii
A.1 Primeri simetrija i korespondentno ocuvanih velicina. . . . . . . . . . . . . . . . . . 461
A.2 Nekoliko najmanjih reprezentacija grupe SU(2). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467
A.3 Prvih nekoliko sfernih harmonika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468
A.4 Spin-grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481
B.1 Nobel-ove nagrade dodeljene za otkrica i doprinose u fundamentalnoj zici. . . . . 491
B.2 Prirodne konstante i neke korisne karakteristicne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . 494
B.3 Neke korisne skracenice i brojne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494
B.4 Prirodne (Planck-ove) jedinice i njihova SI ekvivalentna vrednost. . . . . . . . . . . 495
B.5 Primarne (mehanicke) SI jedinice prosirene jedinicom naelektrisanja. . . . . . . . . 495
B.6 Denicija nekih rede koriscenih ili ovde konstruisanih matematickih simbola. . . . 496
xviii Popis slika i ilustracija
Popis slika i ilustracija
P.1 Medusobna zavisnost poglavlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . v
1.1 Eratosten-ova procena velicine planete Zemlje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.2 Zavisnost videnog od rezolucije gledanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.3 Crna kutija kao uzor za eksperment. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.4 Logaritamska skala razmera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.5 Neuspeh pokusaja razdvajanja kvarka i antikvarka ulaganjem sve vise energije. . . 27
1.6 Logaritamski prikaz energija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Prvi mezonski oktet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Prvi barionski oktet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Prvi barionski dekuplet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
0.1 Mase kvarkova prikazane na logaritamskoj skali. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Razvoj procesa po virtuelnim potprocesima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Gracki prikaz kvantno-mehanickog perturbativnog racuna: elementi . . . . . . . . 107
Gracki prikaz kvantno-mehanickog perturbativnog racuna: nekoliko primera . . . 108
Gracki prikaz kvantno-mehanickog perturbativnog racuna:

isecanje . . . . . . . 108
Sudar dva klikera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
ABC model: interakcioni cvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
ABC model: elementarni raspad A B +C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
ABC model: O(g
3
)-doprinosi raspadu A B +C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
ABC model: (ne)planarnost dijagrama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
ABC model: elementarni sudar A + A B + B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
ABC model: elementarni sudar A + A B + B sa permutacijom . . . . . . . . . . 118
1.1 O(g
4
) dijagrami u ABC modelu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
ABC model: renormalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
O(
2
e
)-korekcije e

+ p
+
sudara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Dvofotonski raspad pozitronijuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
2.1 Transmutacija K
0
K
0
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Dva nesrazmerna doprinosa raspadu
0
p
+
+

. . . . . . . . . . . . . . . . . 148
Razbijanje mezona stvara dva mezona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Lorentz-ove representacije konstruisane kao bilinearni izraz po Dirac-ovom spinoru. 173
Razlika izmedu funkcija arctan(y/x) i ATan(x, y) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
3.1 Dvanaest Feynman-ovih dijagrama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Gracke manipulacije: simetrija prelaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Gracke manipulacije: sumiranje po spoljnim cesticama . . . . . . . . . . . . . . . 195
Gracke manipulacije: faktorizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
Gracke manipulacije: simetrija prelaza II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Popis slika i ilustracija xix
Gracke manipulacije: simetrija prelaza III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
O(
2
e
)-doprinosi sudaru lakog i teskog leptona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
Renormalizacija: vodeci logaritamski doprinosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Proizvodnja hadrona u sudaru leptona sa antileptonom . . . . . . . . . . . . . . . . 212
Analiza sudara leptona i bariona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
3.2 Skica funkcije F(m, M, E) oko vrednosti E Mc
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Proizvodnja hadrona u sudaru leptona i hadrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
Elementarni kromodinamicki doprinos sudaru sva kvarka . . . . . . . . . . . . . . . 235
Kvark-antikvark anihilacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Sudar bariona i mezona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
Renormalizacija kromodinamickog doprinosa sudaru dva fermiona . . . . . . . . . 243
4.1 Ilustracija pojacavanja kromodinamickog naboja zbog virtuelnih gluona . . . . . . 244
5.1 Slikoviti primer narusenja simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
Elementarni procesi za Higgs-ovu cesticu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Relacija izmedu kvarticne i kubne interakcije Higgs-ovog skalara . . . . . . . . . . . 259
Relacija izmedu interakcije sa Higgs-ovim poljem i mase kalibracionog bozona . . . 265
Pojava Cabibbo-vog ugla u elementarnim slabim procesima . . . . . . . . . . . . . . 269
Cabibbo-va parametrizacija gresi u K-raspadima I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
Cabibbo-va parametrizacija gresi u K-raspadima II . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270
Analiza trouglastih anomalija I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
Analiza trouglastih anomalija II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
6.1

Sematski prikaz granicnih slucajeva teorijskih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
6.2 Konvergencija intenziteta kalibracionih interakcija u Standardnom Modelu. . . . . 301
7.1 Opticki horizonti za u G odel-ovom svemiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340
7.2 Vremenski zatvorena putanja u G odel-ovom svemiru. . . . . . . . . . . . . . . . . . 342
7.3 Schwarzschild-ova geometrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
7.4 Einstein-Rosen-ov

most kao dinamicki proces . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348


7.5 Topoloske osobine (plasta) torusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350
8.1

Sematski prikaz Hilbert-ovih prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358
8.2

Sematski prikaz jednog sektora u Hilbert-ovom prostoru . . . . . . . . . . . . . . . 373
Parcijalno uredeni skup projektora na komponentna polja. . . . . . . . . . . . . . . 378
Lista kvantno-mehanickih N = 2 supermultipleta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390
Lista kvantno-mehanickih N = 3 supermultipleta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390
Mandelstam-ove varijable u sudaru A+B C+D . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397
Interakcija A+B C+D mezona u modelu otvorenih stringova . . . . . . . . . . . 397
Interakcija A+B C+D mezona u modelu zatvorenih stringova . . . . . . . . . . 398
9.1 Slika svetske povrsi (otvorenog) stringa u prostor-vremenu. . . . . . . . . . . . . . 409
xx Popis slika i ilustracija
9.2 Interakcije stringova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410
9.3 Raspad A B+C u tackastom opisu (a), i stringaskom opisu (b). . . . . . . . . . . 410
9.4 Feynman-ovi dijagrami za korekcije prvog reda u raspadu A B+C . . . . . . . . 411
9.5 Slikoviti prikaz posredne relacije

string dualnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424


9.6 Dva primera bracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424
9.7 Deformabilne i izolovane zatvorene putanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427
9.8 Model-igracka za kosmologiju a la Randall-Sundrum . . . . . . . . . . . . . . . . . 429
9.9 Dve stratikovane pseudo-mnogostrukosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434
A.1 Relacije izmedu zickog sistema i matematickog modela. . . . . . . . . . . . . . . . 455
A.2 Relacije izmedu zickog sistema i matematickog modela, detaljnije. . . . . . . . . . 456
A.3 Relacije izmedu zickog sistema i matematickog modela, jos detaljnije. . . . . . . . 459
Young-ovi tabloi i vrednosti funkcije

kuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479
-1
Priroda opazanja Prirode
Uvid je, bez provere i potpore,
nedovoljna garancija istine.
Bertrand Russell
1.1 Fundamentalna zika kao prirodna nauka
Krajnji cilj ovog kursa je prikaz savremenog pokusaja da se sagleda osnovna (fundamentalna)
struktura i priroda Prirode. Prvo, medutim, moramo da pregledamo (metodo-)logicki kostur u
osnovi te teznje.
1.1.1 Stvari neretko nisu kao sto izgledaju
Oci gledaju, ali um vidi.
Mada ce nacitani istoricar zasigurno i spremno navesti raniji citat misli izrazene u naslovu ovog
odeljka, zeleo bih da ovaj lajtmotiv uvedem kao kopernikovsku zaostavstinu. Spremnost da se

ocigledno,

opsteprihvaceno i

zdrav razum napuste zarad neuobicajenih uvidaonih koje


mozemo konkretno i proveritije svakako njen sustinski elemenat. Ovaj motiv prozima i razvoj i
trenutno stanje savremenog razumevanja Prirode u vidu dualnosti [v. odeljak 9.4].
Dakako, ne bilo koji neuobicajeni uvid: lunicentricni ili iovicentricni sistem, na primer, ne
nude nikakvu prednost nad geocentricnim kosmoloskim sistemom. Vrlo je znacajno da helio-
centricnost pojednostavljuje i koncepcijsku strukturu a i prakticnu primenu planetarnog sistema,
cineci ga ujednacenijim. Mada Kopernikov sistem jos uvek pretpostavlja kruzne putanje pa stoga
1
2 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
zahteva korekcije
1
, njegov model jeste sustinski jednostavniji; mozda ovo moze da se prihvati kao
varijanta Ockham-ovog principa.
Ovo jos nije Newton-ov opsti zakon gravitacije, ali vec poseduje njegovu klicu, njegov isti
ujedinjavajuci motiv: sve planete se povinuju istoj vrsti zakonomernog kretanja i ne lutaju pro-
izvoljno (odakle im potice ime, grckog porekla). Takode, krajnji test za ovaj model je lako pre-
poznatljiv: polozaji i kretanje planeta po (sada jednostavnijim) proracunima iz heliocentricnog
sistema su u skladu sa astronomskim posmatranjima.
Primeri za ovo pocinju na tako elementarnom nivou da se to ponekad jedva primecuje:
1. Senka objekta je cesto vise puta veca od samog objekta i cesto ima promenjene proporcije
u poredenju sa objektom. Uprkos tome, samo se vrlo mlada deca boje senke vuka ili
cudovista, koliko god da ih je umetnik u lutkarskom pozoristu vesto prikazao.
2. Posmatrana stojeci u velikoj ravnici (bez planina na horizontu) Zemlja doista izgleda ravna.
No, vec je drevni grcki geograf Eratosten (oko 276195 p.n.e.) ne samo dokazao da je
Zemlja okrugla, vec joj je i izracunao velicinu (do na 1015%!). Taj racun je zasnovan na
duzini senki u podne letnje ravnodnevnice, u Sijeni i u Aleksandriji, razmaka izmedu tih
gradova i (za danasnje pojmove) elementarnoj geometriji. Medutim i Eratosten-ovi rezul-
tati i rasudivanje su postali

politicki nepodobni, potisnuti i zaboravljeni svojih sesnaest


sledecih stoleca, pa su ponovo otkriveni na Zapadu tek u renesansi. Mada vecina ljudi pot-
kraj XX veka ne oseca nikakvu teskocu u prihvatanju cinjenice da je Zemlja okrugla, kada
(ako?) covecanstvo zbilja zazivi u Svemiru, jednom ocigledna ravnoca Zemlje ce postati
nepojmljiva; bas kao sto je nekada njena okruglost bila.
3. Svakidasnje iskustvo nas ubeduje: Sunce i Mesec kruze oko Zemlje. Tako je vladajuca
drevna grcka nauka i tvrdila, prema Ptolomej-evom (oko 100165. n.e.) Almagestu, potis-
nuvsi neuobicajene ideje Aristarh-a (oko 310230 p.n.e.), koji je ne samo zastupao helio-
centricni sistem, vec je i procenio da je Sunce oko 20 puta dalje od Zemlje nego Mesec i oko
20 puta vece nego Mesec
2
. Trebalo je dobrih sesnaest vekova da Zapad to ponovo otkrije.
4. Golom oku nasa krv izgleda homogena i neprekidna. Tako se i verovalo do 1683. godine,
kada je Royal Society, tj. Kraljevsko udruzenje (Akademija nauka) objavilo prve detaljne
slike crvenih krvnih zrnaca, kako ih je video kroz mikroskop i nacrtao Antoni van Leeu-
wenhoek (16321723). 1932. godine, Ernst August Friedrich Ruska (19061988) je pro-
jektovao prvi elektronski mikroskop, cije moderne verzije nam dozvoljavaju da vidimona
najneposredniji nacinpojedine molekule pa cak i atome od kojih je materija oko nas i u
nama sazdana.
Ovaj potonji uvid (sasvim doslovno!) je uslovljen tehnickim razvojem i on nas je potpuno
uverio u konacnost deljivosti stvari oko nas. Naizgled neprekidne stvari: tecnost, vazduh, me-
tal. . . se zapravo sastoje od ogromnog broja sicusnih cestica! Odatle potice i ubedenje da postoje
1
Tek posle Kepler-ovog ad hoc postulata elipticnih putanja (koje je Newton objasnio a posteriori) je heliocentricnost
postigla zbilja ubedljivu tehnicku jednostavnost i preciznost.
2
Greska u Aristarh-ovom rezultatu potice iskljucivo iz nedovoljne preciznosti tadasnjih merenja; rasudivanje i geo-
metrija su mu bili besprekorni.
1.1. Fundamentalna zika kao prirodna nauka 3
Suncana
svetlost
senke su
istih duzina
Aleksandrija Sijena
Ovako stvari nisu (ravna Zemlja)
Suncana
svetlost
senke su
razih duzina
Aleksandrija Sijena
Ovako stvari jesu (okrugla Zemlja)
Slika 1.1: Eratosten-ova analiza koja, merenjem uglova i razdaljina (ne bas precizno izmerenim
200 p.n.e.), daje velicinu nase planete Zemlje do na 1015%!

elementarne cesticeto jest, najsicusniji gradivni elementi od kojih je sve ostalo sazdano. Mada
je ta ideja fantasticno uspesna u objasnjenju pa i predvidanju ponasanja Prirode, valja nam imati
na umu da je

cesticnost Prirode odraz naseg postepeno rastuceg razumevanja Prirode, te da taj


uvid podleze proveri i da ga valja s vremenom na vreme preispitati.
Voda, vazduh
zemlja, vatra. . .
Atomi, elektroni, protoni,
bazilioni i dzibazilioni. . .
Slika 1.2: Ono sto se u razmerama karakteristicnim za ljudsko telo cini glatkim, homogenim i
kontinualnim, moze izgledati sasvim drugacije pod dovoljno jakom lupom.

Citalac ce nesumnjivo moci bez poteskoca da prosiri ovu listu sa mnogo drugih, verovatno
mnogo interesantnijih i zabavnijih primera, u kojima nas osnovni lajtmotiv postaje ocigledan.
Standardna ljudska cula, tako dobro prilagodena svakidasnjoj rutini ne sluze pouzdano kada
se radi o razmerama i perspektivama koje su. . . nesvakidasnje. Sa tipicne, svakodnevne tacke
4 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
gledista i iz ljudskih (karakteristicnih) razmera, planetarni i zvezdani dogadaji se cine iskrivljeni
i moramo primeniti nas (strpljivo poducavani i disciplinirani) um da tu sliku ispravimo. Uistinu:
jednom tako poducenima, Sunce na nebu nam nikada vise ne izgleda isto: uvek mozemo da
zamislimoa okom uma i vidimoZemlju, na kojoj stojimo, kako rotira oko zvezde koju zovemo
Sunce. Slicno, poduceni o krvnim zrncima, oko naseg uma bez ikakve teskoce

vidi eritrocite
kako struje u krvnoj plazmi kroz nase vene i leukocite kako napadaju bakterijalne uljeze.
Dojucerasnja neverovatna i zapanjujuca besmislica moze da postane ocigledna istina danas-
njicei tada mi te promene obicno vrlo dobro pamtimo. . . Takozvane

ocigledne istine ne smeju


biti nista manje podlozne preispitivanju samo zbog toga sto su ocigledne: neretko, radi se napro-
sto o onome sto nam jesticajem okolnostivrlo dobro poznato i na sta smo se navikli. A samo
zato sto u nesto jos do sada nismo sumnjali ne znaci da je neprikosnovena istina.
No, ocigledno se moramo pitati: u koje

istine nam je sumnjati i kako da ustanovimo istini-


tost neke konkretne tvrdnje ako cemo u sve sumnjati? Sledeci Descartes-ovu nit razmisljanja, u
sve u sta je moguce (neprotivurecno) sumnjatimoramo sumnjati. Medutim
3
, zicari su obicno
pragmaticniji. Donekle sledeci princip

ako nije slomljeno, ne popravljaj, zicki modeli i teorije


se preispituju i u njih se sumnja kada pocnu da predvidaju stvari koje se ne dogadaju, ili pak ne
predvide stvari koje se dogode. . . a predvidanja se izvode koliko god je to tehnicki i prakticno
moguce.

Cak, duznost nam je da

iscedimo sve sto god mozemo iz svakog naucnog modela, kako


radi ekonomije (predvidanja modela su njegov

proizvod), tako i da se ili uverimo da je model u


punoj saglasnosti sa Prirodom ili pak nademo gresku, ako postoji.
1.1.2 Crna kutija: primer u cenja
O cemu ne mozemo govoriti jasno, valja nam cutati.
Ludwig Wittgenstein
Radi formalizovanja pristupa, predstavimo posmatrani sistem kao crnu kutiju i pocnimo bez ikak-
vog znanja o njenom sadrzaju. Sledeca razmatranja se onda mogu smatrati kao tri stuba (eg-
zaktne, prirodne) nauke:
I Da bismo saznali nesto o sadrzaju kutije, neki (kontrolisani ili inace poznat) ulazni signal se
salje u/na kutiju a posmatra se izlazni signal.

Ulazni signal moze biti nesto jednostavno


kao kucanje, ili tresenje, ili mozda nesto modernije, kao rentgenski zraci ili ultrazvuk.

Izlazni signal je sta god . . . pa, izade iz kutije; na primer, dok kutiju tresemo, njena tezina
moze da se pomera na nacin koji ukazuje da je tezina skoncentrisana u nekoliko razlicitih
podsistema unutar kutije. Ili, kutija moze da odzvanja prazno pri kucanju. Ili, rentgenski
snimak bi mogao da pokaze kostur Tome Palcica. . .
3
. . . i cak i bez sitnicavog zakljucka da Descartes-ovo cogito, ergo sum vodi u solipsizam, ili se prisecajuci Hume-ove
demonstracije kako razorno takvo sumnjicenje moze da bude. . .
1.1. Fundamentalna zika kao prirodna nauka 5
Ulazni signal
kuc
kuc
Izlazni signal
Pusti me da spavam!
Slika 1.3: Crna kutija kao uzor za eksperment.
II Koristeci informaciju o kutiji dobijenu u obliku

odgovor na ulazni signal, gde su obadva


odgovarajuce kvantikovani, razvijamo matematicki model koji verno reprodukuje sve do-
bijene izlazne signale kao odgovor na odgovarajuce ulazne signale. Valja primetiti da se
i ulazni i izlazni signali moraju meriti, pa da ce biti znani samo do na gresku u merenju,
sto denise rezoluciju modela. Naravno, preciznost matematickog modela vecu od ove re-
zolucije ne mozemo garantovati i to onda moramo da podrazumevamo kao moc rezolucije
modela kao celine.
III Ovaj matematicki model se sada koristi za izvodenje posledica: da izracunamo odziv si-
stema (predstavljenim nasom modelom, koji zamenjuje crnu kutiju) na nove, do sada neis-
probane ulazne signale, koje potom treba testirati, ako i kako god da je to moguce.
U

ovom grmu onda lezi zec za

u sta i kada sumnjati i

kako ustanoviti istinitost. Fizicki (i


generalnije, naucni) model mora da bude preispitivan, pri cemu se jedan ili vise

sastojaka izlozi
sumnji i mozda i zameni, ako ne reprodukuje Prirodu i korektno joj odgovarado na rezoluciju
modela [v. i napomenu 8.4, str. 385]. Ovo pokazuje da:
Zaklju cak 1.1

Egzaktna nauka uvek gresi, ali tacno zna koliko.


Napomena 1.1

Studenati zike ovo vrlo brzo nauce kroz sok, kada na prvoj laboratorijskoj
vezbi ponosno izmere trazenu zicku velicinu, a asistenti ih ispituju o gresci bar koliko o
izmerenoj velicini. D. Kapor
Ovaj trostepeni iterativni proces

opazi-modeliraj
4
-predvidi se ponavlja iterativno i u nedo-
gled, kao kontrapunkt gore navedenom lajtmotivu, a garantovan G odel-ovom teoremom nekom-
4
U ovom kontekstu, engleski glagol

to model podrazumeva stvaranje matematickog modela koji opisuje posma-


tranu pojavu i koji se moze sazeti u primenjivu formulu, dakle zakon za sistem u kome se posmatrana pojava
opaza; otuda prevod

modelirati, koji ovde podrazumeva i

uvesti kao zakon Prirodeali ne apsolutan i nepri-


kosnoven, vec podlozan proverama u poredenju sa Prirodom i uskladenjima sa tim jedinim i konacnim arbitrom.
6 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
pletnosti
5
, posto je predmet istrazivanja dovoljno komplikovan i nije jednostavno iscrpljiv (kao
sto, npr.

puta-nula, tj.

krstic-kruzic kao igra strategije, jeste) [147]. Kada je model sazdan,


izvode se predvidanja modela i proveravaju eksperimentalno, kako vec sta moze da se proveri
u praksi. Kako ljudska ingenioznost neprestano unapreduje tehnologiju i sve se novije tehnike
i metode (i eksperimentalne i teorijske!) razvijaju, nova se predvidanja izvode i proveravaju sa
rastucom preciznoscu. Pre ili kasnije, ove nove provere (i eksperimentalne i teorijske!) ukazu na
nedostatke modela i otkrivaju G odel-ovske tvrdnje koje se u datom teorijskom sistemu ne mogu
ni dokazati ni opovrgnuti. No, ako ovakva nova tvrdnja moze da se eksperimentalno proveri kao
ili istinita ili neistinita, valja nam prosiriti model tako da se ovo novo saznanje o Prirodi ukljuci.
Kada ovako popravljeni, tj. prosireni model zadovoljavajuce reprodukuje sve

nove cinjenice, iz-


vode se, pa onda i testiraju jos novija predvidanja, koja ukazu na dodatne pravce u kojima model
valja prosiriti i popraviti, posle cega se moze izvesti jos novijih i novijih predvidanja, itd. . .
Vec i kratko razmatranje ove strukture otkriva nesto zaista neobicno! Naucni modeli
6
, kao
sto su ovde opisani i sistemi modela koji cine teorije, pa teorijske sisteme, postaju doradeni i
prosireni, ali nikad ponisteni tj. obezvredeni! Korenite revizije se naravno dogadaju u naucnom
instrazivanjucak i ne tako retkoali ne povlace ponistavanje utvrdenih modela i teorija. Jasno,
prethodna recenica se moze proglasiti tautologijom, jer pridev

utvrdena mozemo denisati kao

ona koja nije nikada ponistena. Ipak, kroz prethodna tri stoleca zike kao prirodne nauke,
fundamentalne teorije nisu nikad ponistene, vec bivaju prosirene i cestoujedinjene.
Razloge za ovo mozemo naci u poredenju naucnih modela sa ranijim (vodecim) pokusajima
i doktrinama: prirodne nauke ujedinjuju inspiraciju (eksperimentalne) indukcije sa strogoscu i
neumitnoscu (matematicke) dedukcije.
Interesantno je napomenuti da se i Eratosten-ova i Aristarh-ova spomenuta kosmoloska do-
stignuca zasnivaju na komplementarnoj kombinaciji kvantitativnih merenja i matematike (geo-
metrije). Tu kombinaciju cesto pripisujemo revoluciji u lozoji pristupa istrazivanju Prirode
vezanu za Galilei-jevo i Newton-ovo ime, ali zapisi drevnih grckih lozofa ukazuju da je to bar
dva milenijuma stara ideja. Usnulu vecinom dva protekla milenijuma, tu istu kombinaciju me-
renja i matematike su probudili, metodicno i dosledno, Galileo, Newton i sledbenici. Uz razvoj
matematikea narocito diferencijalnog racuna koji su za tu priliku izmislili Newton, Leibniz i
savremenici
7
zika je ubacila u warp brzinu (nadsvetlosni pogon u naucno-fantasticnoj seriji
Zvezdane staze).
Grubo receno, merenje prevodi velicine koje opisuju posmatrane prirodne pojave u njima od-
govarajuce velicine u matematickom modelu. Taj model se onda koristi kao (koliko znamo) veran
predstavnik i zamenik prirodne pojave, a kao neumitno strog alat za deduktivno predvidanje o
5
. . . i ogradujuci se od besprizorne mogucnosti da ce naucni duh izumreti ili biti istrebljen. . .
6
Pod naucnim modelom, podrazumevamo matematicki model zajedno sa njegovom konkretnom interpretacijom:
formule, algoritmi, program, zajedno sa zickim smislom koriscenih simbola, to jest, recnik izmedu simbola ma-
tematickog modela i odgovarajucih velicina u Prirodi.
7
Nedavno je otkriveno da je Arhimed znao za osnove granicnog i diferencijalnog racuna [268], ali je i to znanje
bilo potisnuto i zaboravljeno kroz veci deo dva milenijuma.
1.1. Fundamentalna zika kao prirodna nauka 7
toj prirodnoj pojavi. Ta se predvidanja onda proveravaju redom, a model uskladuje, popravlja i
doraduje ako se predvidanja pokazu razlicitim od opazanja u prirodi.
Tako, Newton-ova mehanika nije ponistena Einstein-ovom teorijom relativiteta vec prosirena:
u rezimu kada su (sve!) relativne brzine u sistemu mnogo manje od brzine svetlosti u vakuumu,
relativisticke popravke Newton-ovoj mehanici su zanemarive i Newton-ova mehanika daje sa-
svim zadovoljavajuci model stvarnosti. Ako bar neke od brzina dovoljno porastu, odgovarajuce
popravke postaju bitne i Newton-ova mehanika vise nije dovoljno dobra aproksimacija (granice
gresaka, o kojima zika mora da bude precizna, postaju nedozvoljivo velike), pa smo primorani
da koristimo

relativisticke formule.
Ovo insistiranje na iteraciji

opazi-modeliraj-predvidi ciklusa odmah odbacuje

teorije po-
put one o ogistonu, koji je trebalo da bude neuhvatljiva supstancija toplote. To je bila

teorija
koja niti je objasnila niti predvidela kvantitativne podatke i koja je dakle bila teorija samo u. . .
pa, svakidasnjem, zargonskom smislu. Slicna sudbina je zadesila i tzv.

puding sa grozdicama
model atoma, koji je objasnio i predvideo vrlo malo (uglavnom pogresno), ali koji je i njegov
autor skromno zvao

model, u smislu predloga koji vredi istraziti, pa bespostedno odbaciti ako


je pogresan; kao sto je i bioi pogresan i odbacen.
Apsolutno je sustinski ovde da je sve ono sto se hoce proglasiti naucnom teorijom mora da
bude podlozno eksperimentalnoj proveri, makar u principu. Ovo nuzno znaci da teorija mora da
bude kvantitativna, to jest, teorija mora objasniti i predvideti eksperimentalne podatke, koji se
onda mogu proveriti. Valja primetiti da kvantitativno predvidanje moze biti nesto jednostavno
kao

da/ne rezultat; bez obzira da li se predvida jedan jedini bit ili citav gugolpleks
8
bitova
informacijepredvidanje mora da bude nova informacija.
Rec upozorenja:

podlozno testiranju ne znaci da naprosto zovnemo lokalnu laboratoriju


sa narudzbom za nove rezultate, pa nam ih dostave za dvadesetak minuta. Niti to znaci da
bi cak i planetarni budzet mogao da dozvoli izvodenje eksperimenta (ne da ce biti planetarnog
budzeta u ikoje dogledno vreme). Niti to znaci da iko ima ma i nagovestaj ideje za konkretan
eksperiment, cak i uz svegalakticki budzet i tehnologiju iz doba posle Zvezdanih staza. Medutim,
teorija mora da bude

podlozna testovima u principu: mislene eksperimente mozemo osmisliti


vrlo strogo, a njihovo izvodenje ne preci ni politika ni ekonomija, a ni prakticne

sitnice tipa kako


namagnetizovati aparat velicine fudbalskog igralista. Naravno, teorije koje je vec sada moguce
testirati se vec sada mogu ili ustanoviti kao

utvrdenekoliko je za sada znano (sitni detalj koji


se retko izjavljuje eksplicitno, ali mora da se podrazumeva)ili istom odbaciti ako se za neku
teoriju moze pokazati da je u raskoraku sa Prirodom.
Nemoguce je prenaglasiti:
Zaklju cak 1.2 Teorije koje mogu (u principu) da se opovrgnu su naucne.
8
Gugol (

googol u engleskom originalu, sto se ne sme brkati sa Google-om) je broj 10


100
; gugolpleks je broj 10
10
100
.
Poredenja radi, u Svemiru ima svega oko 10
80
< 10
100
cestica, ali je njihovih permutacija 10
80
! > 10
10
100
.
8 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
Interesantno: glagol (u kineskom jeziku) je, po deniciji, rec koja moze da se porekne [388]. No,
korektna primena ovako jednostavno formulisanog kriterijuma pretpostavlja detaljno poznavanje
strukture naucnih sistema, na sta cemo se vratiti u odeljku 6.3.
Digresija 1.1: Princip naveden u zakljucku 1.2 zvuci kao princip opovrgljivosti (falsiability ili
refutability) koji je popularizovao Karl Popper [311, 312], sa namerom da opise istorijski proces
evolucije nauke, pri kome eksperimenti o atomima navodno opovrgavaju klasicnu ziku, pa klasicnu
ziku zamenimo kvantnom zikom koja atome uspesno opisuje. Tako shvacen, princip opovrgljivosti
ima bar dve pogresne upotrebe pojma: (1) naivna verzija ga poistovecuje sa srodnom

proverljivoscu
i podrazumeva mogucnost neposredne eksperimentalne provere, i (2) kategorijski pogresna primena
i dvosmislenost. Obe pogresne upotrebe su opasne za socijalno-politicki status nauke. No, valja uociti
da se precutno pretpostavlja da su sve tvrdnje nuzno ili potvrdive ili opovrgljivesto nije nuzno
slucaj [v. G odel-ovu teoremu nekompletnosti u Leksikonu, u dodatku C.1].
Prva pogresna upotreba se zasniva na skucavanju smisla zike kao nauke na

neposredno em-
pirijsku nauku, po cemu se teoriji koju ne mozemo eksperimentalno proveriti odrice

naucnost.
Medutim, postoje (u naucnoj pa i u naucno-fantasticnoj literaturi i medijima) efekti koji nisu u su-
protnosti sa sada znanom i prihvacenom naukom, ali [v. i Ref. [118]]:
1. za ciju eksperimentalnu proveru su potrebni preskupi resursi (npr. sinhrotron oko Zemlje ili
oko Sunca i Proksime Centauri, da i ne sanjarimo o tokamaku odavde do Andromede),
2. za ciju eksperimentalnu proveru su potrebni resursi koji su nedostupni zbog moranlih, ili etickih
razloga (npr. kloniranje, te bionicki, vaspitni i prehrambeni eksperimenti na ljudima),
3. za ciju eksperimentalnu proveru su potrebni resursi za koje (jos) ne znamo adekvatnu tehnolo-
giju (npr. tavanica sobe

okrecena neutronijumom bi u sobi simulirala antigravitacijuostaje

samo da se resi prozvodnja neutronijuma i kako ga naneti na tavanicu a da se ova ne urusi),


4. za ciju eksperimentalnu proveru je potrebna nova metodologija (npr. za neposredno eksperi-
mentalno merenje gornje granice poluzivota protona).
Vec i intuitivno je jasno da ni jedan od ovih razloga za nemogucnost eksperimentalne provere ne bi
smeo da oduzima od

naucnosti neke teorije. No, cak i jednostavnije: jasno je da eksperimente sa


zvezdama, rasporedom sazvezda i razvojem kosmosa ne mozemo vrsitia korektno, sa

kontrolnom
grupom, cak ni u principu. Uprkos tome, jasno je da astrozika, astronomija i kosmologija nisu nista
manje

naucne discipline zbog toga.


k
Druga pogresna upotreba je suptilnija, pa i opasnija i ima bar dva aspekta. S jedne strane,
postoji opasnost da se pobrka kategorija kojoj odredena struktura pripada: na primer,

klasicna zika
nije jedan odredeni model sa konkretnim predvidanjima koje mozemo eksperimentalno proveriti, vec
jedan naucni sistem pretpostavki (aksioma) i postupaka izvodenja, koji se onda moze primeniti na
konkretne primere, kao na primer tzv. zicko klatno, teg na opruzi, ili atom. Pogresnost jednog
konkretnog modelakao sto je slucaj sa klasicnim modelom atoma onda moze znaciti ili gresku u
primeni klasicne mehanike ili gresku u samoj klasicnoj mehanici i valja nam vrlo strogo ispitati koja
tacno pretpostavka (ili vise njih, zajedno) dovodi (dovode) do neslaganja sa Prirodom. To je uostalom
i uobicajena pouka o obazrivosti kod primene dokaza kontradikcijom. No, bilo bi ocigledno sasavo
odricati naucnost klasicne zike zbog neuspeha klasicnog modela atoma.
S druge strane, sama ideja da jedna naucna teorija opovrgava drugu je opasna dvosmislica.
U uobicajenom, svakodnevnom govorupa i pravnoj praksi, glagol

opovrgavati podrazumeva da
se ono sto je opovrgnuto pokazalo neistinitim, a to opet podrazumeva binarnu istinostnu vrednost
1.1. Fundamentalna zika kao prirodna nauka 9
istinitolazno. Medutim vrlo je dobro poznato da je relacija izmedu kvantne i klasicne zike kontinu-
alna i zavisi od konteksta i

rezolucije: za bilo koji posmatrani proces, valja nam izracunati kolicnike


9
h sa svim mogucim karakteristicnim dejstvima (i drugim zickim velicinama koje imaju jedinice kon-
stante h). Ako je svaki od tih kolicnika dovoljno manji od 1, numericke greske rezultata izracunatih na
osnovu klasicne zike ce biti zanemarljive. Ovde je ocigledno da

dovoljno mali podrazumeva neku


konacnu i unapred dogovorenu ocekivanu toleranciju. Stoga, odgovor na pitanje kao sto je

da li je
klasicna zika primenjiva cak i na jedan odredeni problem sustinski kontinualno zavisi od bar jednog
kontinualnog parametra, pa odgovoriz principane moze da bude bezuslovno

da/ne. Stoga je
klasicna zika uopstena a ne opovrgnuta kvantnom zikom. Slicna je situacija i sa relativnoscu, sa
teorijom polja, pa cak i sa teorijom superstringova.
Svakomzicaru je jasno da kvantna zika ne opovrgava klasicnu ziku, nego ju uopstava u domen
gde klasicna zika nije dovoljno precizna; na zalost, lozo nauke nisu zicari. Ovaj pragmaticni
pristup valja uporediti i sa slicnim gledistem lozofa prirodne nauke kao sto je Thomas S. Kuhn [225,
226], ali valja takode znati da je Kuhn diplomirao (1943.), magistrirao (1946.) pa i doktorirao
(1949.) ziku na Harvardu, gde je i predavao istoriju zike 194856. No, Kuhn-ovo glediste da
teoriju (i paradigmu) bira grupa istrazivaca koji su uspesniji od ostalih daje tom izboru previsoki
stepen subjektivnosti koji se cini stran vecini zicara koje ja znam, i koji ja ne mogu da prihvatim.
Neka je ovde dovoljno da samo ustvrdim bez preciznog (istorijski i statisticki kvantikovanog)
dokaza: teorije i teorijske sisteme u zici bira sama Priroda, putem naseg dugotrajnog, strpljivog,
katkad nadasve izazovnog i mukotrpnog, ali sve boljeg komuniciranja sa njom.
Jasno, logicno je nemoguce za nauku da bude egzaktna a da ne bude kvantitativna. To jest,

egzaktnost se mora prihvatiti kao zahtev da moze makar da se razvije sistem pitanja na koja
se moze dati odredeni da/ne odgovor; potom se ti odgovori (lako napisani kao binarni broj)
mogu smatrati kvantitativnom karakterizacijom dogadaja koje nam je modelirati
10
i predvideti.
Ako se ti da/ne odgovori pokoravaju statistickoj (probabilistickoj) distribuciji, to je samo tehnicka
komplikacija i uopste ne umanjuje

egzaktnost u ovom smislu


11
. To je svakako uvek istinito
za sve ogranke zike; ako su statisticka zika i kvantna mehanika i probabilisticke, to samo
komplikuje tehnike i diktira stil istrazivanja. U stvari, deo nih (matematickih) tehnika statistike
upravo preciziraju koja pitanja ima smisla postaviti a koja su besmislena, te medu onima koja
imaju smisla, koja pitanja imaju denitivan odgovor a koja

samo probabilisticki. Temperatura


se, kao prosecna energija, da predvideti precizno, ali energija jednog molekula ce biti podlozna
kolebanjima (cija je distribucija ali ne i pojedina trenutna vrednost precizno predvidiva) pa je
stoga probabilisticke prirodepretpostavljajuci da je uopste i moguce na neki nacin obeleziti pa
pratiti jedan jedini molekul bez remecenja i menjanja.
9
U zici elementarnih cestica se koriste tzv. prirodne jedinice, zasnovane na prirodnim konstantama h i c, pa se
onda te velicine i ne pisu, a formalno se kaze da

h = 1 = c. Ta praksa bi jednako mogla da se primeni u bilo


kom kompletnom sistemu jedinica: ako se dogovorimo da koristimo SI sistem, pod

duzinom od 10 mozemo
podrazumevati jedino

10 m, a

sila od 5 moze znaciti jedino

5 N=5kg m/s
2
i tako dalje. No, posto je svrha
ove knjige da uvede

Citaoca u ovu praksu, faktori h i c su ovde eksplicitno pisani, ali zelenom bojom.
10
Rec

model u ovom kontekstu znaci kudikamo vise od obrasca ili algoritma: pod tim terminom podrazumevamo
matematicki opis koji adekvatno predstavlja poznate cinjenice o datom sistemu, ali i daje mogucnost da se za taj
isti sistem izvedu sve logicke posledice pretpostavki koje su ugradene u sami model. U tom smislu,

model ovde
podrazumeva i

zakonu smislu Newton-ovog, Amp`ere-ovog ili Gauss-ovog zakona, a ne u smislu dekreta nekog
zakonodavnog tela.
11
Setimo se: egzaktna nauka uvek gresi, ali tacno zna koliko [v. zakljucak 1.1, str. 5].
10 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
Sa takve tacke gledista, zika sama za sebe, a i nauka uopste moze da bude optuzena da je
pragmaticna; i, u jednoj prilicnoj meri, ona to i jeste. Medutim, ta pragmaticna zika i nauka su
dostignuca koja su nam donela kamenje sa Meseca, slike povrsine Jupiterovih satelita, kao i slike
dalekih galaksija i nebula, i koja pronalaze ekstrasolarne planete; koja nam proizvodi vestacke
srcane zaliske koje ljudski imunitet ne odbija; koja moze da otkrije rane pokazatelje uragana,
ciklona i cunamija i upozori ugrozeno ljudstvo. . . Nazalost, eticki i moralno pogresna i neuka
upotreba nauke moze da dovede i do toga da nam planeta radioaktivno sija u tami Svemira, ili
tek

samo izgubi sav led i zagreje se do stepena da zivot kakvim ga mi znamo nije moguc. . . Tom
povratnom spregom, nauka uoblicava i nase razmisljanje, nasa misljenja i ubedenja, pa tako utice
na skoro sve ostalo, te je tako daleko vise nego

samo pragma.
Dosadasnje izlaganje takode otkriva i cenu koju treba platiti: mada se zika tice Prirode, ona
Prirodu opisuje posredno, putem modela koji su dovoljno (i uvek sve vise) precizni.
Primer 1.1: Tvrdnja

Rutherford-ov planetarni model atoma se sastoji od jezgra u centru i elektrona


u orbitama oko njega ne tvrdi da se jedan konkretan atom stvarno sastoji od jednog stvarnog zrnastog
jezgra. . . Tacnije, tvrdi se da matematicki model zasnovan na toj karikaturi ipak dovoljno precizno
reprodukuje (neka) stvarna opazanja.
U stvari, stabilnost atoma zahteva da se Rutherford-ov planetarni model upotpuni dodatnim

kvantizacionim pravilima, koja vode Bohr-ovom modelu i

staroj kvantnoj mehanici. Kasnija


opazanja su prouzrokovala dalji razvoj tog i srodnih modela, vodeci kroz

kvantnu mehaniku,
pa

kvantnu teoriju polja, pa i do

kvantne teorije (super)stringova. Naravno, mora se priznati


da trenutni favorit za fundamentalnu teorijuteorija (super)stringovanije (ni iz daleka) ekspe-
rimentalno dokazana kao teorija Prirode: jos nije pokazano ni da teorija (super)stringova zbilja
moze da reprodukuje sve do sada poznate detalje

realnog sveta, ali je prva za koju nije poznata


ni jedna indikacija da ne moze.
No, da budemo fer, teorija (super)stringova i nije jedna konkretna teorija, nego jedan te-
orijski sistem, bas kao sto ni klasicna mehanika nije ogranicena na opis jednog konkretnog
zickog sistema, nego predstavlja sistematski pristup opisivanju datih konkretnih zickih obje-
kata. Iznenadujuce bogatstvo i neistrazenost teorijskog sistema (super)stringova kao i cinjenica
da ni jedna kontraindikacija nije nadena namdaju nade da cemo medu teorijama (super)stringova
moci da nadeno optimalni kandidat za tzv. Teoriju Svega [v. poglavlje 9.5]uz nuznu ogradu da
taj cilj iziskuje jos mnogo rada.
1.1.3 Nau cna predvidanja: korisna i neumitna
Gravitaciju se uopste ne tice
noga ispod kamena u padu.
Vec smo se upoznali sa

plesom u tri koraka: opazi-modeliraj-predvidi, kao i logickom neu-


mitnoscu da se taj iterativni ciklus ponavlja beskonacno i upucuje na razvijanje, testiranje i asimp-
totsko popravljanje naucnih modela. Odista, mozemo smatrati i prokletstvom i blagoslovom to
1.1. Fundamentalna zika kao prirodna nauka 11
sto je ideja jedne konacne i kompletne Teorije Svegatacka nedogleda: teorija kojoj sva naucna
stremljenja teze, asimptotski [v. poglavlje 9.5].
Osim te asimptotske (ne)dostiznosti, naziv Teorija Svega je i pogresan, jer se, pre svega,
odnosi samo na fundamentalne interakcije u Prirodi. Medutim, niti hrpa kamenja (i ostale grade)
cini palatu, niti par kilograma belancevina, lipida, nesto masti i kalcijuma cini Schr odinger-ovu
macku.

Cak i kada bi

krajnja teorija svih fundamentalnih interakcija bila znana, predstoji zasada


vrlo maglovit put odatle, kroz atome i molekule, do. . . nas i nasih ambicioznih misli, pa i dalje.
10
26
10
21
10
7
10
-2
10
2
10
-8
10
-11
10
-15
10
-35
10
-30
10
-25
10
-20
1 10
13
10
16
(m)
Planck-ova
du zina
tu gravitacija
zarobljava
atomsko jezgro
atom
DNA
covek
Zemlja
Suncev sistem
Najbliza zvezda
(Proksima Centauri)
nasa galaksija
vidljivi deo Svemira
Slika 1.4: Logaritamska skala razmera, od Plank-ove duzine gde sve izgleda kao crna rupa (iznutra
koje se informacija ne moze izvuci), do najvecih razdaljina, iz kojih svetlost tek sada stize (i iza koje
informacija jos nije stigla) do nas.
Ne samo da na tom putu ima mnogo prostora za

popunjavanje detalja cak i ako se pridr-


zavamo ovog 1-dimenzionog rasporeda po velicinama, vec cesto i majusni delovi u ovoj sveobu-
hvatnoj skali zickih velicina otkriju

dzepove znanja neretko fantasticne i zapanjujuce sloze-


nostine bas razlicito od fraktala. Dovoljno je ovde spomenuti da je slozenost kolektivnih pojava
(ponasanje koje sustinski zalazi van statistickog proseka, kao sto su vrtlozi, tornadi, oblici i di-
namika oblaka, slom berze. . . ) tek odnedavna podvrgnuta ozbiljnoj naucnoj misli. Takode, zivot
kakav je vec nama poznatpa tako i biologijazaposeda svega nekoliko redova velicine, grubo
izmedu (10
6
10
2
) m; hemija zauzima cak jos manju nisu, oko 10
9
m. No, njihova slozenost i
bogatstvo su jasni svakom studentu koji se suocio sa prvim ispitima iz tih oblasti.
Pomalo prema uzrecici

kad jedes slona, uzmi zalogaj po zalogaj, zika analizira prirodne


pojave (sisteme), uocavajuci njihove potprocese (podsisteme). Ove je obicno lakse sagledati i
razumeti, posle cega ostaje da se tako shvaceni potprocesi (podsistemi) sjedine u celinu. Dok
to radimo, odredene osobenosti celine se spoznaju naprosto kao skup tih delova, dok su druge
osobenosti sustinski

kolektivneneobjasnjene osobenostima sastavnih delova i neodvojivo uko-


renjene u slozenosti celine. Dok analiza

delova kaze malo o kolektivnim pojavama, u svakom


slucaju dozvoljava preciziranje i diskusiju osobina koje nisu kolektivne, ostavljajuci tako jasniji
put ka ovom novom frontu u spoznavanju Prirode.
Sledeci ovu. . . zvezdanu stazu naucnih otkrica, vazno je shvatiti da sta god moze da se izvede
iz prihvacenih aksioma/postulata jeste predvidanje modela. Drugim recima, ako model reprodukuje
savrseno izvorne podatke i proizvodi hrpu predvidanja koja se mogu testirati, i ako se cak i za
samo jedno od tih predvidanja ispostavi da se ne slaze sa Prirodommodel gresi! Moguce je da ce
12 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
jedna mala promena modela kako ispraviti gresku tako i zadrzati vernost Prirodi u svim ostalim,
vec proverenim aspektima; ako je to slucaj, ova se popravka mora ugraditi kao sastavni elemenat
(revidiranog) modela, podloznog naravno svim daljim testovima koje je moguce izmisliti. Ako
takva revizija ne moze da se nadena giljotinu sa modelom
12
.
Sva predvidanja su izvedena kao neumitna posledica datih pretpostavki i obezbedena stro-
goscu matematicke dedukcije. Ponekad su te posledice i predvidanja upravo i cilj razvijanja samog
modela; ponekad su to usputni rezultati ili naknadna dosetka, a ponekad su i sasvim spektaku-
larno neocekivana otkrica:

Heitler-London-ova veza je jedinstvena, cudnovata osobina [kvantne] teorije, koja


nije izumljena radi objasnjenja hemijske veze. Ona dolazi sama od sebe, na krajnje
interesantan i zagonetan nacin, na koju su nas navedela potpuno druga razmatranja.
Erwin Schr odinger [328]
Heitler-London-ova veza je jedan od osnovnih

sastojaka moderne hemije. Slicni spektakl su


prouzrokovali i Dirac-ovo predvidanje anti-elektrona (pozitrona), te sa njimkao logicka posle-
dicai anticestice za sve ostale materijalne cestice, kao i Pauli-jevo predvidanje cestice koju je
Fermi nazvao

neutrino; njegovo postojanje je eksperimentalno potvrdeno tek dve decenije posle


tog teorijskog predvidanja!
1.2 Jedinice mere i dimenziona analiza
Iscrpan i detaljan opis mnogih realnih zickih fenomena je neretko vrlo kompleksan i iziskuje
tehnicki zahtevne racune. No, u mnogim slucajevima se adekvatne procene mogu postici porede-
njem sa slicnim a dobro poznatim slucajem i pomocu

dimenzione analize.
Sledecih nekoliko primera u odeljku 1.2.1 ilustruje tu praksu, koriscenjem vrlo jednostavne
slicnosti u vidu uporedne proporcije (razmere) zickih dimenzija. Odeljci 1.2.2 do 1.2.5 poka-
zuju da dimenziona analiza i neke opste osobine velicina koje nas interesuju sustinski ogranicavaju
moguce odgovore, a ponekad i skoro potpuno odreduju formu tih odgovora.
1.2.1 Liliputanci
U Gulliver-ovim putovanjima Jonathan Swift-a, Lemuel Gulliver se upoznaje sa stanovnicima zem-
lje Lilliput, koji su potpuno istovetni ljudskim bicima, samo sto su manji: njihova prosecna visina
je 45 mm. Drugim recima, Liliputanci su oko = 40 puta manji od obicnih ljudi.
12
Srecom, za razliku od njihovih smrtnih izumitelja, modeli i teorje mogu da se vaskrsnu, a to se ne bas retko i
dogada. Greska u modelu koja je pogubna za neku konkretnu upotrebu tog modela moze da postane nevazna
u drugacijoj primeni ili

ispravljena kada se modelom i odgovarajucim tehnikama i metodima analize bolje


ovlada [v. na primer, odeljak 9.1]. Naravno, u principu (a i u praksi) je moguce da se dogodi i da su eksperi-
menti izvedeni ili analizirani pogresno, da se to tek mnogo kasnije otkrije, pa da onda korektna analiza potvrdi
ispravnim ono sto se prethodno smatralo pogresnim. Stoga je od sustinskog i bespogovornog znacaja da se svi
naucni rezultati potkrepe i posvedoce sto je moguce sire, sto je moguce nezavisnije i sto je moguce raznorodnije.
1.2. Jedinice mere i dimenziona analiza 13
1. Koliko tereta (u jedinicama svoje sopstvene tezine) moze Liliputanac da podigne?
(a) Tezina tereta je odredena silom koja je raspoloziva za podizanje tereta, a sila je pro-
porcionalna povrsini poprecnog preseka misica. Posto je Liliputanac sazdan kao obican
covek, poprecni presek njegovog misica je
2
= 1 600 puta manji.
(b) Tezina samog Lilliputanca je mg = Vg, gde je g gravitaciona konstanta, gustina koja
je ista kao i kod obicnih ljudi, a V je zapremina. Posto je Liliputanac 40 puta manji,
zapremina mu je
3
= 64 000 puta manja od zapremine slicnog coveka, pa mu je i
tezina 64 000 puta manja.
Proiziliazi da Liliputanac moze da podigne 1/1 600-nu tereta koji obican covek podigne, sto
je medutim jos uvek
2
/
3
= = 40 puta viseu jedinicama njegove sopstvene (64 000
puta manje) tezinenego obican covek. Proporcionalno, Liliputanac je = 40 puta jaci
od obicnog coveka: ako obican covek moze da podigne svoju sopstvenu tezinu, Liliputanac
moze da podigne 40 puta toliko!
2. Koliko brzo kuca srce Liliputanca?
Ucestalost kojom srce pumpa krv je oderdeno kolicinom krvi koju srce pomeri u jednom
stisku i kolicinom krvi koja treba da cirkulise u jedinici vremena. U toplokrvnim bicima,
jedna od glavnih funkcija cirkulacije krvi je da odrzi temperaturu i zivot tkiva dostavom
kiseonika. (Pri prestanku cirkulacije, tkivo odumire i hladi se.)
(a) Zapremina Liliputanskog srca je
3
= 64 000 puta manja od zapremine srca obicnog
coveka. To onda vazi i za zapreminu krvi koju srce u jednom otkucaju pumpa u optok.
(b) Telo se hladi kroz povrsinu koze, koja je kod Liliputanca
2
= 1 600 puta manja nego
kod obicnog coveka.
Proizilazi da Liliputansko srce mora da bije
2
/
3
= = 40 puta brze od obicnog
ljudskog srca, da bi u svojim (
3
manjim)

jedinicama pumpanja postiglo protok


2
puta manji od obicnog coveka. To je oko 4070 = 2 800 puta u minuti, ili 46.67 puta u
sekundi. To je ton frekvencije 46.67 Hz, vrlo blizu drugog

F-tona s leva, na standardnom
klaviru: srce Liliputanca dakle brujimalo dublje od

brum-tona ispravljaca naizmenicne


struje. Koza vecine malih toplokrvnih zivotinja je pokrivena krznom, da smanji gubitak
toploteizmedu ostalog i tako da srce ne bi moralo tako brzo da kuca.
3. Koliko visoko moze Liliputanac da skoci?
Visina skoka je odredena energijom koja je raspoloziva za podizanje tela: Energija E podig-
ne telo mase m na visinu h = E/mg.
(a) Masa Liliputanca
3
= 64 000 puta manja od mase slicnog coveka.
(b) Energija raspoloziva za skok potice iz rada ulozenog silom F misica koji su se stegli
.L: E = F .L. Sila koju misic moze proizvesti je proporcionalna poprecnom pre-
seku misica, koji je kod Liliputanca
2
= 1 600 puta manji nego kod obicnog coveka.
Promena duzine misica je = 40 puta kraca, pa je dakle energija raspoloziva za skok
(
2
)() = 64 000 puta manja.
14 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
(c) Posto su kod Liliputanca i energija i masa
3
= 64 000 puta manji nego kod obicnog
coveka, a gravitaciona konstanta je konstanta, sledi da je visina skoka takode kon-
stanta: Liliputanac moze da skoci jednako visoko kao i obican covek. U jedinicama
svoje sopstvene visine, medutim, Liliputanac dakle moze da skoci = 40 puta koliko
obican covek (pa i da preskoci isti, standardni 1.15 m-visoki kozlic).
k
U svim ovim primerima smo razmatrali samo zicke proporcije ljudskog telavisine i sirine,
u korelaciji sa njegovim delovanjem i opstajanjem. S pravom, gornji primeri lice na razbibrigu,
ali bi trebalo da je jasno da ukazuju na osnovne principe zbog kojih niti postoje insekti velicine
roda (ili konja), niti mogu toplokrvne zivotinje da budu male poput mrava, niti mogu kopnene
zivotinje narasti (kao King-Kong) do velicine najvecih kitova
13
. . .
Okrenimo se, medutim,

konkretnijim primenama, a uz detaljniju primenu zickih

dimen-
zija, to jest, jedinica. Studentima prirodnih nauka je poznato da se sistemi jedinica zasnivaju
na zadavanju jedinica za neke tri

osnovne zicke velicine; dogovornim standardom, to su masa


(M), duzina (L) i vreme (T). Tablica 1.3, str. 23, daje brojcane podatke za sisteme mera koje
cemo koristiti. Ovde nam je medutim dovoljno da znamo da se svaka zicka velicina moze me-
riti u jedinicama koje su oblika M

, za neko (, , ) [v. takode tablicu B.5, str. 495]. U


sledecim primerima nam je cilj da odredimo trojku brojeva (, , ) za trazene zicke velicine i
time odredimo u velikoj meri i same te zicke velicine.
1.2.2 Larmor-ova formula
Larmor-ova formula za radijacioni gubitak energije u jedinici vremena (dakle, snagu) kada nae-
lektrisanje q trpi usporenjea je:
P =
2
3
q
2
a
2
c
3
(cgs), P =
q
2
a
2
6
0
c
3
=
2
3
1
4
0
q
2
a
2
c
3
(SI), gde je a = [a[. (1.2)
Dimenziona analiza. Interesuje nas snagagubitak energije po jedinici vremena, za sta su jedinice:
[P] =
[.E]
[.t]
=
M L
2
/T
2
T
=
M L
2
T
3
. (1.3)
Energija koja se menja (opada) u procesu elektromagnetne radijacije je svakako elektromagnet-
nog porekla, a za elektrostaticnu energiju vazi da su jedinice:
M L
2
T
2
=

V
C

1
4
0
q
1
q
2
r

4
0

=
M
1/2
L
3/2
T
. (1.4)
13
Odrasli plavi kitovi (Balaenoptera musculus) dosezu preko 30 m duzine. Fosilni ostatci ukazuju da su neke od
preistorijskih, pretezno kopnenih zivotinja mozda dosezale duzine cak i do 60 m (Amphicoelias fragilimus). No,
telesni raspored takvih zivotinja je uglavnom horizontalan, sa dugim i masivnim vratom i repom, znatno razlicit
od modernih kopnenih toplokrvnih zivotinja; T. Rex, telesne grade slicne kenguru nije bio duzi od 13 m.
1.2. Jedinice mere i dimenziona analiza 15
Ovo daje rezultat da se i jedinica za naelektrisanje moze izraziti preko

mehanickih jedinica.
Velicina e
/
:=
e

4
0
se ponekad zove i racionalizovano naelektrisanje, za koje su jedinice mere
izrazive preko iskljucivo mehanickih jedinica [v. [285] za primenu u kvantnoj mehanici].
Snaga izgubljena elektromagnetnim zracenjem u toku ubrzanja (ili usporenja) mora da zavisi
od ubrzanja, a. Kako je to vektor, a snaga je skalar, snaga mora da zavisi od nekog stepena
kvadrata ubrzanja, (aa)

= [a[
2
= a
2
. Osim toga, snaga moze jos samo da zavisi od univerzalne
konstante, c (brzine svetlosti u vakuumu)i, naravno, naelektrisanja
14
:
[q

a
2
c

] =

M L
3
T
2

/2

L
T
2

L
T

=
M
/2
L
3/2+2+
T
+4+
!
=
M L
2
T
3
. (1.5)
Poredenjem sledi da:
1
2
= 1,
3
2
+ 2 + = 2,
+ 4 + = 3,

= 2,
= 2,
= 3,
(1.6)
tako da
P
q
2
a
2
c
3
. (1.7)
U Larmor-ovoj formuli (1.2) se numericki faktor,
2
3
, ne da odrediti dimenzionom analizom, dok
je prisustvo ili odsustvo faktora
1
4
0
odredeno izborom jedinicaSI ili cgs.
1.2.3 Perturbacija stacionarnih stanja u kvantnoj mehanici
Neka je zadat 1-dimenzioni (ne-relativsticki) kvantni sistem sa hamiltonijanom
15
H
0
, za koji je
pretpostaviti da znamo stacionarna resenja:
H
0
[n` = E
(0)
n
[n`, U
0
[n` = e
i
n
t
[n`,
n
:=
E
(0)
n
h
, (1.8)
H
0

n
(x, 0) = E
(0)
n

n
(x, 0),
n
(x, t) = e
i
n
t

n
(x, 0). (1.9)
Osim toga, koristeci Gram-Schmidt-ov postupak ortogonalizacije, za pretpostaviti je da smo vec
uredili prostor resenja tako da je:
H :=

[n` : H
0
[n` = E
(0)
n
[n`, 'n[m` =
n,m
,

n
[n`'n[ = 1

(1.10)
Hilbert-ov prostor resenja datog sistema. Ovde notaciju treba uzeti simbolicno: n stoji za bilo
kakav sistem brojeva: jedan ili vise, diskretni ili kontinualni, ukljucujuci cak i hibridni skup kao
sto je to slucaj sa vodonikovim atomom, gde za negativne energije n predstavlja diskretne kvantne
brojeve (n, , m, m
s
) vezanih stanja, a za pozitivne energije, neki od tih brojeva (koji?) postanu
kontinualni.
14
Simbolom

!
= oznacavamo jednakost koju zahtevamo da vazi.
15
Izraz

hamiltonijan i izvedenice su po irskom matematicaru William Rowan Hamilton-u.


16 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
Neka je sada dati kvantni sistem promenjen dodatkom perturbacionog hamiltonijana H
/
,
H
0
H = H
0
+ H
/
. Za pocetak, neka je H
/
nezavisan od vremena i neka je H
/
kao operator!
mali. To ce reci, uticaj promene H
0
H na energije stacionarnih stanja te na sama stanja je,
pretpostavljamo, mali. Preciznije, pretpostavljamo da su te promene analiticke (=mogu se ra-
zviti u red koji se od 1715. godine zove po Brook Taylor-u). Onda vazi da:
E
(1)
n
= 'n[H
/
[n`; (1.11)
[n`
(1)
=

m=n
'm[H
/
[n`
E
(0)
m
E
(0)
n
[m`; (1.12)
E
(2)
n
=

m=n

'm[H
/
[n`

2
E
(0)
m
E
(0)
n
; itd. (1.13)
Obja snjenje

na prste: Perturbacione popravke k-tog reda moraju da budu proporcionalne k-tom


stepenu perturbacionog operatora H
/
da nije njega, ne bi ni popravki bilo.
1. E
(1)
n
je realna velicina koja mora da bude proporcionalna prvom stepenu H
/
da nije H
/
ne
bi ni popravke E
(1)
n
bilo. Osim toga, E
(1)
n
moze zavisiti samo od n-tog stanja, pa onda mora
da bude ocekivana vrednost operatora H
/
u n-tom stanju, kao u jednacini (1.11). Osim
toga, kako god da smo normalizovali ket [n` i bra 'n[, znamo da 'n[m` mora da bude bez-
dimenziono; onda izraz 'm[A[n` mora da ima dimenzije (jedinice mere) i zicki karakter
(skalar, vektor. . . vremenska zavisnost. . . ) iste kao A, pa se i dimenzije (jedinice mere) u
izrazu (1.11) slazu.
2. Prva popravka [n` stanja ne moze biti proporcionalna tom samom stanju, jer bi dodavanje
popravke datom stanju proizvelo (racunajuci do na O(
2
), za malo )

[n`

2
= 1

[n` + [n`

2
= 'n[n` + 2'n[n` +
2
'n[n`,
= 1 + 2 +O(
2
) 1. (1.14)
Otud

m = n u sumi/integralu (1.12), pa

[n`

2
= 1

[n` + [m`

2
= 'n[n` +

'm[n` +'n[m`

+
2
'm[m`,
= 1 +O(
2
) 1, ('m[n` = 0 za m = n). (1.15)
Posto [m` cine kompletan bazis (Sturm-Liouville-ova teorema za svojstvene probleme ermit-
skih
16
operatora), [n`
(1)
mora da moze da se razvije u sumu po [m`-ovima, kao u (1.12).
Poredenjem leve i desne strane, koecijenti u sumi moraju da budu proporcionalni nekom
matricnom elementu operatora H
/
. Posto je na levoj strani jednacine nalazi [n`, na desnoj
strani takode mora da se pojavi taj isti [n`, tako da bi linearna promena bazisa [n` delovala
na obe strane jednako.
16
Pridev

ermitski je po francuskom matematicaru Charles Hermite-u.


1.2. Jedinice mere i dimenziona analiza 17
Sledi da koecijent u sumi na desnoj strani mora da zavisi linearno od 'm[H
/
[n`sto je
amplituda verovatnoce da H
/
promeni [n` [m`. Posto taj matricni element ima dimenzije
energije kao i H
/
, moramo ga podeliti sa nekom energijomotud

E
(0)
m
E
(0)
n
u kolicniku,
sto je energija prelaza [n` [m` opisanog matricnim elementom 'm[H
/
[n`.
3. Izraz (1.13) sledi primenom prvo H
/
pa onda 'n[ na rezultat (1.12).
Pretpostavimo sada da perturbacioni hamiltonijan zavisi od vremena, H
/
= H
/
(t). Tada je
amplituda verovatnoce prelaza iz pocetnog (p) u nalno ( f = p) stanje
a
(1)
f p
(T) =
1
i h

T>t
0
t
0
d

H
/
()

e
i
f p

,
f p
:= [E
f
E
p
[/ h, (1.16)
u prvom redu perturbacije. Ovaj rezultat sedo na faktor 1/id a objasniti

na prste kao i pret-


hodni rezultati za perturbacione popravke. Primetimo da je za prelaze sa vrlo velikom razlikom
u energijama frekvencija vrlo velika, pa faktor e
i
f p

osciluje vrlo brzo i prouzrokuje efektivno


potiranje u integralu. Nasuprot tome, za prelaze sa vrlo malom razlikom u energijama je frekven-
cija vrlo mala, pa a priori faktor e
i
f p

ne umanjuje vrednost integrala. Vrlo slicno ponasanje u


integralu se pojavljuje u Feynman-Hibbs-ovoj kvantizaciji [v. postupak 9.1, str. 414 i Ref. [113]].
1.2.4 Karakteristi cne veli cine
Uzmimo, na primer, klatno duzine i mase m. Bez postavljanja i resavanja jednacina kretanja,
mozemo proceniti frekvenciju posto:
1. Frekvencija moze da zavisi samo od zickih osobina klatna, (, m), i gravitacione konstante,
g; zanemarimo disipativne sile.
2. Dimenzionom analizom:
[] = L, [m] = M, [g] =
L
T
2
, a treba nam [] =
1
T
; (1.17)

, (1.18)
paako je (, m, g) analiticka funkcijasledi:
1
T
= []

[m]

[g]

= L

L
T
2

=
L
+
M

T
2
(1.19)
to jest
+ = 0,
= 0,
2 = 1,

=
1
2
,
= 0,
=
1
2
,
(1.20)
i, odatle

. (1.21)
Do na numericki faktor, ovde 2 (sto uostalom zavisi od denicije

frekvencije, ili = 2),


izraz (1.21) je ovde cak egzaktna formula.
18 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
1.2.5 Oprez!
Uzmimo, slicno, atom vodonikovog tipa. Vezivna energija takvog atoma mora da zavisi od (redu-
kovane) mase elektrona, m
e
, naelektrisanja elektrona, e, i naelektrisanja jezgra, +Ze. Coulomb-
ova sila, koja

drzi atom zajedno, je proporcionalna proizvodu naelektrisanja, a za naelektrisanja


vazi relacija (1.4). Primetimo takode da atomski broj, Z, uvek sledi uz e
2
, posto je jedan faktor e
potice od naelektrisanje elektrona, dok drugi potice od naelektrisanje protona u jezgru, a jezgro
ima Z protona. Onda sledi da kombinacija (m
e
)

(Ze
2
)

ima jedinice M
+
L
3
T
2
pa ne postoji
izbor , za koji bi proizvod (m
e
)

(Ze
2
)

imao dimenzije energije,


ML
2
T
2
. Za formulu koja daje
energiju atoma vodonikovog tipa nam onda treba bar jos jedna karakteristicna velicina, cije su
dimenzije (jedinice mere) razlicite od [m
e
] i [Ze
2
].
Bohr-ov postulat uvodi takvu jednu novu velicinu: h. Njene jedinice su [ h] =
ML
2
T
, kao za
ugaoni momenat. Sa tom novom velicinom imamo:
[E
H
] =
M L
2
T
2
= [(m
e
)
x
][(Ze
2
)
y
][ h
z
] = M
x

M L
3
T
2

M L
2
T

z
=
M
x+y+z
L
3y+2z
T
2y+z
, (1.22)
pa sledi da
x + y + z = 1,
3y + 2z = 2,
2y + z = 2,

x = 1,
y = 2,
z = 2,
(1.23)
odnosno:
E
H

m
e
(Ze
2
)
2
(4
0
)
2
h
2
=
Z
2
2
Ry, (1.24)
sto daje sasvim korektnu zavisnost od karakteristicnih konstanti: m
e
, Z, e
2
i h!
Od dosada zadatih velicina, m
e
, (Ze
2
/4
0
), h, izraz (1.24) je jedini multinom sa korektnim
dimenzijama. Osim toga, od te tri velicine nije moguce napraviti kombinaciju bez dimenzije:
x + y + z = 0,
3y + 2z = 0,
2y + z = 0,

x = 0,
y = 0,
z = 0,
(1.25)
tako da nije moguce modikovati formulu (1.24) nekim stepenom (ili cak proizvoljnom funk-
cijom) bezdimenzione konstante. To bi znacilo da je rezultat (1.24)do na numericke faktore
tipa 2, itsl. egzaktan.
Posto znamo da jednostavna fomula tipa (1.24) ne daje kompletan opis (postoji tzv. na
struktura nivoa i Lamb-ov pomak, koji su nekoliko reda velicine manji od E
H
), znaci da energija
vodonikovog atoma mora da zavisi bar jos od jedne karakteristicne zicke velicine!
I stvarno,
E
n
= 2
2
(m
e
c
2
)
Z
2
(2n)
2
, :=
e
2
(4
0
) hc

1
137.036
. (1.26)
1.2. Jedinice mere i dimenziona analiza 19
Prava formula za energiju vodonikovog atoma mora da zavisi i od brzine svetlosti
17
, c, pa stoga
mora da postoji
18
i bezdimenziona konstanta . Stoga, dimenziona analiza moze da predvidi
samo
E
n
f (; n) (m
e
c
2
), (1.27)
bez ikakve informacije o proizvoljnoj funkciji f (; n).
Digresija 1.2: Prva formula (1.24) se moze napisati sada kao:
E
H
= (Z)
2
m
e
c
2
(1.28a)
sto je, zapravo, korektnog reda velicine i slaze se sa (1.26) do na numericki koecijent
2
(2n)
2
. Ako
pokusamo da nademo

ne-kvantnu formulu, izbegavamo h i trazimo resenje za:


[E
C
] =
M L
2
T
2
= [(m
e
)
x
][(Ze
2
)
y
][c
z
] = M
x

M L
3
T
2

L
T

z
=
M
x+y
L
3y+z
T
2y+z
(1.28b)
x + y = 1,
3y + z = 2,
2y + z = 2,

x = 1,
y = 0,
z = 2,
(1.28c)
odnosno:
E
C
m
e
c
2
, (1.28d)
sto je, naravno, netacno: E
C
= 0.511 MeV [E
1
[ = 13.6 eV. Osim toga, E
C
ne zavisi od naelektrisanja,
sto je besmisleno za vezivnu energiju atoma: da nema naelektrisanja, ne bi ni atoma (kao vezanog
stanja) bilo. To nas upucuje da vezivna energija atoma vodonikovog tipa mora da bude oblika (1.27).
Znamo i to da korekcija

ne strukture zavisi od relativisticke korekcije kineticke energije i


spin-orbitne interakcijesto ne uvodi ni jednu novu zicku velicinu u formulu:
.E
fs
=
4
(m
e
c
2
)
1
(2n)
2

2n
j+
1
2

3
2

, j :=
1
2
degeneracija. (1.29)
Degeneracija se odnosi na spektar (skup svojstvenih vrednosti) hamiltonijana, posto postoje dva
stanja, sa j = 1, koja imaju istu energiju. Posto je

sopstvena energija elektrona m


e
c
2
, izgleda
kao da poredak
[m
e
c
2
[ : [E
n
[ : [.E
fs
[ =
0
:
2
:
4
(1.30)
sugerise da je energija vodonikovog atoma analiticka funkcija formalne promenjive

2
a ne :
E
n
() = m
e
c
2

k=0
C
k

2k
, (1.31)
C
0
= 1, C
1
=
1
2n
2
, C
2
=
1
4n
2

2n
j+
1
2

3
2

, itd. (1.32)
17
Vodonikov atom jeste relativisticki problem: mada se elektron i proton krecu ne-relativisticki, Coulomb-ovo se
polje stalno prilagodavabrzinom svetlostipromeni pozicije elektrona i protona.
18
Detaljnije forme dimenzione analize navode rezultat koji dozvoljava da izracunamo koliko nezavisnih bezdimen-
zionih konstanti ocekujemo, sto se ponekad zove

Pi teorema [143].
20 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
Doista, Sommerfeld-ova relativisticka formula
19
[285] iz 1915:
E
nk
=
m
e
c
2

1 +


nk+

k
2
(Z)
2
)

2
, k = 1, 2, , n, n = 1, 2, (1.33)
vrlo dobro opisuje vezana stanja atoma vodonikovog tipa i pretpostavlja elipticne putanje za
elektron, gde n, k kvantikuju velicinu i elipticnost klasicne putanje. Lako se vidi da Sommerfeld-
ov izraz (1.33) zavisi analiticki od i da Taylor-ov razvoj ima iskljucivo parne stepene.
Digresija 1.3: Medutim, zakljucak da je energija analiticka funkcija promenjive
2
nije sasvim tacan
za opis atoma vodonikovog tipa: postoji tzv. Lamb-ov pomak, za koji je adekvatna aproksimacija:
.E
Lamb

5
(m
e
c
2
)
1
(2n)
2
1
n

E
L
(n, )
1
(j+
1
2
)(+
1
2
)

, (1.34a)
gde je [E
L
(n, )[ < 0.05 i sto ocigledno ima neparni stepen konstante . Osim toga, ova

hiperna
struktura energetskih nivoa je dalje komplikovana i doprinosima interakcije sa jezgrom. Ti doprinosi
onda zavise i od mase protona, m
p
, kroz magnetni momenat:

p
:=
p
e
m
p
c

S
p
u poredenju sa
e
:=
e
m
e
c

S
e
;
p
= 2.7928. (1.34b)
Kolicnik (m
e
/m
p
) 1/2 000 je nova bez-dimenziona constanta, cime se formula za energiju dodatno
komplikuje:
.E
hfs
=

m
e
m
p

4
(m
e
c
2
)
4
p
2n
3
1
( f +
1
2
)(+
1
2
)
+ . . . , (1.34c)
gde je f ( f +1) h
2
svojstvena vrednost operatora (

L +

S
e
+

S
p
)
2
.
Napomena 1.2 Valja primetiti sledecu opstu odliku atoma vodonikovog tipa: Vezivna ener-
gija atoma vodonikovog tipa mora da zavisi od cetiri karakteristicne konstante sistema:
1. redukovane mase
20
jednog pod-sistema koji je vezan za drugiovde, m
e
;
2. interakcionog koecijentaovde, proizvod naelektrisanja, (Ze
2
);
3. brzine kojom interakcija putuje izmedu pod-sistemaovde, c;
4. jedinice (kvanta) interakcionog dejstva (buduci je klasican atom nestabilan,
a stabilizuje ga kvantizacija ugaonog momenta)ovde, h.
Postojanje vise od tri karakteristicne konstante sistema (m
e
, e, c, h) garantuje postojanje bez-
dimenzione karakteristicne konstante =
e
2
(4
0
) hc
, cije postojanje onda dozvoljava formulu
tipa (1.27), koju mozemo razviti:
E
n
= E
n,0
+ E
n,1
+
2
E
n,2
+ (1.35a)
19
Sommerfeld-ovo izvodenje pretpostavlja da je k = +1 mera ugaonog momenta elektrona. Kasnije izvodenje [84,
85, 151] na osnovu Dirac-ove teorije relativisticke elektrona daje isti konacni rezultat, ali sa k = j+
1
2
, gde je
j =
1
2
usled elektronskog spina, sto objasnjava preostalu i opazenu dvostruku degenerisanost vezanih stanja.
20
Pod

masom cestice, uvek cemo podrazumevati relativisticki invarijantnu velicinu, koja se jos i (nepotrebno) zove

masa mirovanja; [v. odeljak 1.1.3, a posebno rezultat (1.35)].


1.2. Jedinice mere i dimenziona analiza 21
i primetimo da je za vezivnu energiju atoma vodonikovog tipa:
E
n,0
= 0, E
n,1
= 0, E
n,2
= 0, (1.35b)
tek clan drugog (pa cetvrtog, pa petog. . . ) reda u -razvoju razlicit od nule!
Denicija 1.1 Za sisteme kod kojih je
vezivna energija
energija mirovanja

k
, k 1, < 1, (1.36)
kazemo da su slabo vezani . I, obratno, za sisteme gde je
vezivna energija
energija mirovanja
1, odnosno
vezivna energija
energija mirovanja
> 1, (1.37)
kazemo da su jako, odnosno vrlo jako vezani, respektivno.
1.2.6 Zadaci za odeljak 1.2
1.2.1 Uzimajuci u obzir da je i nosivost kostiju i sila misica proporcionalna povrsini po-
precnog preseka, a visina Liliputanca je = 40 puta manja od visine prosecnog coveka,
proceniti:
1.

Sirinu nogu i trupa liliputanskog tela za koju je opterecenje kostiju i misica priblizno
jednako onome kod obicnih ljudi.
2. Tezinu prosecnog Liliputanca.
3. Sledstvene poravke u prethodnim procenama nosivosti, brzine bila i visine skoka.
1.2.2 U svojim daljim putovanjima, Lemuel Gulliver nailazi na zemlju Brobdingrag
21
, gde
su stanovnici oko = 40 puta veci od obicnog coveka. Proceniti:
1. Koliko tereta (u jedinicama sopstvene tezine) moze Brobdingrazan da podigne?
2. Koliko brzo kuca srce Brobdingrazana?
3. Koliko visoko moze Brobdingrazan da skoci?
4. Ako je Brobdingrazan = 40 puta visi od prosecnog coveka, proceniti:
(a)

Sirinu nogu i trupa brobdingnaskog tela za koju je opterecenje kostiju i misica
priblizno jednako onome kod obicnih ljudi.
(b) Tezinu prosecnog Brobdingrazana.
(c) Poravke u prethodnim procenama nosivosti, brzine bila, visine skoka.
21
Kompletna izdanja Jonathan Swift-ovog romana sadrze navodno naknadno dodati uvod u kome ktivni Lemuel
Gulliver objasnjava svom rodaku Sympson-u (koji je posredovao u izdavanju putopisa) da je stampar pogresno
stampao ime zemlje kao

Brobdingnag.
22 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
1.2.3 Ako se covecanstvo ikada nastani na Marsu, za ocekivati je da ce se tamo rodene
generacije posle dovoljno vremena prilagoditi cetiri puta slabijoj gravitaciji. (Pretpostavimo
da ce oprema za disanje biti neznatne tezine.) Proceniti promenu u proporciji visina : sirina
tela potpuno prilagodenog homo Aresiensis-a, a iz toga i ostale osobine kao u prethodnim
pitanjima.
1.2.4 Proceniti vreme kolapsa vodonikovog atoma usled zakocnog zracenja elektrona, ko-
risteci Larmor-ovu formulu za procenu gubitka energije zracenjem. Atom mozemo smatrati
da je kolabirao kada elektron

padne u jezgro, dakle, kada se radijus elektrona smanji od


oko 10
10
m do oko 10
15
m.
1.2.5 Izracunati sta se konkretno promeni u formulama (1.26) i (1.29):
1. ako elektron u vodonikovom atomu zamenimo mionom: m

207 m
e
;
2. ako elektron u vodonikovom atomu zamenimo anti-protonom: m
p
1 836 m
e
;
3. ako proton u vodonikovom atomu zamenimo pozitronom, e
+
: m
e
+ = m
e
.
1.2.6 Da li bi formule (1.26) i (1.29) vazile za hipoteticni atom gde je Z > 137? Zasto?
(Razmislite o relacijama (1.36)(1.37) i njihovim posledicama.)
1.3 Kvantna priroda Prirode i granice informacije
Priroda je i kvantna i relativisticka; konstante h i c su univerzalne. Osim toga, Newton-ov zakon
gravitacijeprosiren(!) Einstein-ovom teorijom relativnostije takode univerzalan, pa je tako i
Newton-ova konstanta, G
N
, univerzalna. Njene jedinice su:
F
G
= G
N
m
1
m
2
r
2
, [G
N
] =
[F
G
][r
2
]
[m
2
]
=
M L L
2
T
2
M
2
=
L
3
T
2
M
(1.38)
Iz toga imamo Planck-ove ili prirodne jedinice, navedene u tablici 1.3. Iz poredenja sa SI ekvi-
valentima je jasno da su prirodne jedinice daleko od pogodnih kada opisujemo svakodnevne
pojave tipicnih ljudskih razmera: bilo bi sasvim sasavo u radnji kupovati mleko u jedinicama
Planck-ove zapremine (1 L = 2.368 10
98

3
P
), mesni narezak u jedinicama Planck-ove mase
(10 dkg = 4.595 10
6
m
P
), a trajanje skolskog casa meriti u jedinicama Planck-ovog vremena
(45 min = 5.008 10
46
t
P
). No, prirodne jedinice ukazuju na izvesne granicne vrednosti, i to je
vredno ispitati, razmatranjem sve manjih i manjih sistema.
U stvari, prirodne jedinice u tablici 1.3, str. 23 cak nisu pogodne ni za (danas) uobicajenu
ziku elementarnih cestica: masa elektrona je m
e
= 4.185 45 10
23
m
P
! Stoga se, zapravo, cesce
koriste jedinice poput

MeV/c
2
: m
e
= 0.510 999 MeV/c
2
. U ovom sistemu

cesticarskih jedinica,
formalno koristimo h = 1 = cto jest, koristimo jedinice gde su h i c dve od osnovne tri jedinice,
pa ih stoga i ne pisemo. Sve zicke velicine onda mogu da se iskazu u raznim stepenima jedne
jedine jedinice mere, za koju se obicno bira energija, i za koju se tipicno koristi jedinica

eV, sa
uobicajenim SI preksima. Tablica 1.2 daje nekoliko tipicno korisnih relacija za preracunavanje.
1.3. Kvantna priroda Prirode i granice informacije 23
Tablica 1.1: Prirodne (Planck-ove) jedinice i njihova SI ekvivalentna vrednost.
Ime Izraz SI ekvivalent Prakticni ekvivalent
Duzina
P
=

hG
N
c
3
1.616 2510
35
m
Masa m
P
=

hc
G
N
2.176 4410
8
kg 1.220 8610
19
GeV/c
2
Vreme t
P
=

hG
N
c
5
5.391 2410
44
s
Naelektrisanje

q
P
=

4
0
hc 1.875 5510
18
C e/

e
11.706 2 e
Temperatura T
P
=
1
k
B
m
P
c
2
1.416 7910
32
K

e
1/137.035 999 679 za male energije rasejanja, ali blago raste do oko 1/126 kod energija 100 GeV.
Tablica 1.2: Neke tipicne zicke velicine, izrazene u

cesticarskim i SI jedinicama.
Velicina

Cesticarska SI ekvivalent
Energija x MeV = x 1.602 18 10
13
J
Masa x MeV/c
2
= x 1.782 66 10
30
kg
Duzina x hc/MeV = x 1.973 27 10
13
m
Vreme x h/MeV = x 6.582 12 10
22
s
1.3.1 Manje, i manje, i . . .

Mora da se sklapam kao teleskop!


Alisa, u zemlji cuda (Lewis Carroll)
U velikoj meri, podela i analiza pojava, procesa i sistema se dogada bas kao i u najociglednijem
primeru crne kutije, to jest, mikroskopije. Svetlost se pusta na objekat koji proucavamo (crna ku-
tija, gurativno) a odbijena svetlost se tada provodi kroz sistemsociva i/ili ogledala da bi predocila
uvelicanu sliku za posmatraca da vidi. Razlika izmedu tako odbijenog svetla i onog koje bi stiglo
do posmatracevog oka da se posmatrani objekat odstrani je slika objekta u kontrastu pred poza-
dinom. Kao pojacavac naseg prirodnog cula vida, mikroskop se koristi da se (prilicno doslovno)
gleda u strukturu raznih materijalnih objekata. Pri tome, valja primetiti vazno ogranicenje. Stan-
dardni opticki mikroskop ne moze da razluci strukture nije od 10
6
m, bez obzira na preciznost
i savrsenstvo optickih elemenata: sociva, ogledala, itd. Razlog za to je talasna priroda vidljive
svetlosti, sa talasnim duzinama izmedu 380760 nm. Kada posmatramo objekat koji je takve ili
manje velicine, svetlost difraktuje oko njega, i slika je toliko zamagljena da se u njoj detalji manji
od 380 nm ne mogu raspoznati.
Ovo je upravo analogno cinjenici da zvuci (koje ljudi obicno cuju) lako obilaze objekte dimen-
zija manjih od oko 17 mm: nemoguce je cuti kliker koji stoji izmedu nas i izvora zvuka. Talasna
duzina zvukova koje ljudsko uho normalno cuje je oko 17 mm17 m, i sve osim najkracih talasnih
24 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
duzina (koje opet vrlo mali broj ljudi cuje dobro i koje su i tada tipicno maskirane zvucima vecih
talasnih duzina) lako obilaze objekte ljudima uobicajenih velicina. Kazemo da je razlucivanje reda
velicine talasne duzine, podrazumevajuci da se samo objekti veci od talasne duzine zvuka mogu
uspesno razluciti.

Citalac ce se, medutim, setiti da ultrazvuk moze da se koristi za oslikavanje objekata ljud-
skih velicinai rutinski se koristi za

sonogram fetusa u materici. Kako visa frekvencija odgo-


vara kracoj talasnoj duzini, rezolucija ultrazvuka je bolja, tj. ultrazvukom se mogu oslikati niji
detalji nego zvucima koje ljudi mogu cuti. Setimo se da je ljudski vidljiva svetlost samo uski
deo spektra elektromagnetnog zracenja. Potpuno analogno, elektromagnetno zracenje frekven-
cija koje su vece nego u vidljive svetlosti (pa stoga i kracih talasnih duzina) bi trebalo da pro-
izvede nije razlucivanje u odgovarajuce konstruisanim mikroskopima. Dakako, postoji mnogo
vrsta elektromagnetnog zracenja sa talasnim duzinama kracim od onih u vidljive svetlosti (ultra-
ljubicasta svetlost, X-zraci. . . ), sto bi se moglo iskoristiti za konstrukciju jacih mikroskopa. U
praksi, medutim, konstrukcija takvih mikroskopa je otezana cinjenicom da postoji vrlo malo ili
nimalo materijala koji bi mogli da se koriste za sociva: za zracenje cije su talasne duzine mnogo
manje nego u vidljive svetlosti, obicna opticka sociva ne savijaju X-zrake.
Resenje tu daje kvantna priroda Prirode: materijalne cestice, kao elektroni, takode ispolja-
vaju talasne osobine, i osnovna veza je da je talasna duzina sondirajuceg zraka obrnuto propor-
cionalna energiji sonde. (

Cak i jedan jedini elektron moze da ispoljava talasne osobine, tako da

zrak ovde podrazumeva jednu ili proizvoljno mnogo cestica, zavisno od slucaja.) Tablica 1.3
daje nekoliko objekata i dogadaja u Prirodi, zajedno sa njihovim karakteristicnim velicinama i
odgovarajucim energijama; to jest, navedene energije daju minimum koji sonda mora da ima
da bi mogala razluciti detalje date velicine. Tako, na primer, za bilo koju

sondu (zrak, snop,


Tablica 1.3: Nekoliko znacajnih objekata i pojava, i njihove karakteristicne velicine i odgovarajuce
karakteristicne energije. Uporediti sa slikom 1.4, str. 11; 1 eV 1.610
19
J.
Objekti, pojave Velicina Energija (u eV)
Razmak u kristalnim resetkama 10
10
m 10
3
( 1 keV)
Tipicna velicina atoma

10
10
m 10
3
( 10 eV

)
Tipicna velicina atomskog jezgra 10
15
m 10
8
( 100 MeV)
Radijus protona 10
16
m 10
9
( 1 GeV)
Doseg slabe nuklearne interakcije 10
18
m 10
11
( 100 GeV)
Tzv.

veliko ujedinjavanje 10
31
m 10
24
( 10
15
GeV)
Kvantna gravitacija, stringovi 10
35
m 10
28
( 10
19
GeV)

Bohr-ov radijus je
1
137 puta manji od naivne procene hc/E [v. odeljak 0.4].
test-cesticu, zracenje, . . . ) sa energijom manjom od oko 10 eV, obicni atomi izgledaju nedeljivi,
kao (tackasti) objekti bez strukture. Naravno, sonda sa (mnogo) manjom energijom po cestici ne
1.3. Kvantna priroda Prirode i granice informacije 25
bi ni

videla atom, vec samo (mnogo) vecu strukturu ciji je atom deo. Da bi se videla struktura
atoma, potrebna je sonda sa energijom vecom od oko 10 eV (po cestici!). Taj principda je za
sagledavanje sve manjih i manjih struktura potrebna sve veca i veca energijaje razlog dvojnom
imenu:

zika elementarnih cestica se s pravom zove i

zika visokih energija.


Sa povecanom energijom, takode raste verovatnoca da sonda promeni posmatrani objekat ili
bar neke njegove osobine, tako da opazeno vise nije potpuno osobina posmatranog objekta, vec
interagujuceg sistema objekat-sonda. Ova ne-zanemarljivost sonde i njene interakcije sa posma-
tranim objektom je od sustinskog znacaja i osnovna je osobina kvantne teorijea narocito atom-
skih i subatomskih sistema. U ovom smislu, testiranje i opazanje nekog sistema menja taj sistem
nepovratno, sto se ponekad izrazava recima da su kvantna opazanjapa stoga i sva znanja
dobijena uz aktivno ucesce posmatraca. Ovo prouzrokuje sustinsku neodredenost u svim vrstama
ispitivanja, pa dakle i znanja; ta osobina je izrazena u Heisenberg-ovom

principu neodredenosti,
koji se dakako moze smatrati jednim od fundamentalnih principa kvantne teorije.
Princip neodredenost je medutim vrlo precizno izrazen, sta vise, polazeci od velicina deni-
sanih u klasicnoj (pre-kvantnoj) teoriji. Tako kvantna teorija ne ponistava vec uopstava klasicnu
teoriju. Svakomstepenu slobode i pridruzenoj varijabli (koordinati) koja se koristi u opisu zickog
sistema, klasicna teorija pripisuje precizno denisani konjugovani momenat
22
; neka su q i p takav
jedan par. Relacija neodredenosti tada tvrdi da je
.q .p
1
2
h , (1.39)
gde .q i .p oznacavaju neodredenost u opazanju i merenju q and p, respektivno. Tako, ako se
pozicija cestice meri do na, recimo, 10
15
m, njen (linearni) momenat se nikako ne moze usta-
noviti bolje nego do na 0.525410
19
kg m/s. Obicno ce greske izazvane nesavrsenoscu aparata
biti vece od ovoga, ali postoje merenja gde se ova sustinska neodredenost ipak da videti. Da
ponovimo: egzaktna nauka gresi, ali zna tacno koliko [v. zakljucak 1.1, str. 5]. Nadalje, merenja
neke druge velicine, q
/
, koja je nezavisna
23
od q i p, ne menja merenja q i p. To jest, ako smo jed-
nom izmerili q
/
sa proizvoljno dobrim razlucenjem mernog instrumenta, preciznost simultanog
24
merenja ili q ili p je ograniceno samo preciznoscu mernog instrumenta.
1.3.2 Deliti je te ze nego sto se cini
Celina moze biti nesto drugo
nego suma delova.
Obazrivi

Citalac se mozda cudio upornom koriscenju izraza

struktura umesto

deljivost. Za-
ista, ovo potonje se cesto uzima za sinonim za

slozen, tj.

ima/pokazuje strukturu, implicitno


22
Rec

momenat ovde nema veze sa kratkim vremenskim intervalom, vec je samo istorijski uvrezen izraz; slicno,

konjugovan je tehnicki izraz koji opisuje postupak kojim se taj

momenat pripisuje odgovarajucoj

kanonskoj
koordinati.
23
Tehnicki zahtev je da q
/
komutira i sa q i p.
24
U kontekstu kvantne mehanike,

simultano merenje ne znaci

istovremenoto je najcesce trivijalno nemoguce.


Radi se o uzastopnom merenju dve velicine, tako da rezultati merenja ne zavise od redosleda merenja.
26 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
podrazumevajuci da se slozen sistem, tj. sistem koji pokazuje strukturu, moze nekako podeliti
na sastavne delove. Nazalost, to je samo predrasuda rodena iz svakodnevnog iskustva: jednom
slomljeno jaje se ne moze vise sastaviti u celo; slomljeni porcelanski tanjir mozda moze da se
sastavi uz pomoc super-lepka, ali pukotine ostaju.
Medutim, nesto neobicno se dogodi kada nesto majusno kao atom podelimo. Zamislimo
kako jonizujemo atom vodonika, razdvajanjem njegovog jezgra (jedan proton, sa pozitivnim na-
elektrisanjem) od njegovog negativno naelektrisanog elektrona. Ovo se moze postici, na primer,
primenom dovoljno jakog elektrostaticnog polja (sa 13.6 eV potencijalne energije). Taj proton
i taj elektron se mogu razmaknuti jedan od drugoga proizvoljno mnogo svetlosnih godina daleko
(i, makar u mislenom eksperimentu kao ovom, ostatak Svemira mozemo zanemariti). Ostavimo ih
nasamo neko vreme i. . . elektrostaticna sila ce ih ponovo sjediniti! Zahvaljujuci neogranicenom
dometu (daljini dejstva) elektrostaticke sile, elektron i proton koji su jednom cinili atom nikada
nisu zaista bili razdvojeni; njihova medusobna interakcija (kroz elektrostaticko polje) ostaje pri-
sutna kroz citav eksperiment

razdvajanja, pa je dakle to

razdvajanje donekle ktivno.


Ovo odmah donosi novo pitanje. Sile koje su drzale komadice porcelanskog tanjira zajedno
pre nego sto je bio slomljen takode imaju beskonacnu daljinu dejstva! Kako onda ove sile ne spoje
delove tanjira (koliko god

Citalac bio spreman da ceka)? Resenje je ne samo u dometu dejstva, vec
i u zavisnosti jacine sile od razdaljine. Jacina elektrostaticke sile opada sa razdaljinom kao 1/r
2
,
dok jacina molekularnih sila opada puno brze, cak sa 1/r
6
ili brze. Zamislimo sada testiranje
delovanja takve jedne sile na razdaljini r, i pretpostavimo, radi jednostavnosti, da je polje te
sile sferno simetricno. To ce reci da moramo opaziti jednako delovanje na bilo kojoj tacki sfere
radijusa r sa izvorom sile u sredistu. Posto povrsina sfere raste sa r
2
, uks (proizvod povrsine i)
elektrostaticnog polja kroz celokupnu povrsinu sfere je nepromenjen. Medutim, molekularne sile
koje opadaju sa 1/r
6
(ili brze) proizvode uks kroz takvu sferu koji opada sa 1/r
4
(ili brze) i tako
brzo iscezava na sve vecim daljinama od izvora.
Zaklju cak 1.3 Za molekularne sile kazemo da su lokalizovane i imaju konacan domet, a za
(Coulomb-ske) sile koje slede

zakon inverznog kvadrata da imaju beskonacan domet.


Primetimo, medutim, da jacina kako molekularnih tako i Coulomb-skih sila opada sa razda-
ljinom. Jako razmaknute cestice jedva interaguju, dok one blizu interaguju jako. Tako nisko-
energetske sonde skrenu uz blagi otklon od pocetnog pravca, dok visoko energetske sonde (sa
malom talasnom duzinom a velikom moci razlucenja) neretko skrenu sa velikim otklonomcak
i do 180

. Upravo ta korelacija ugaone raspodele i energije sonde je

zig Rutherford-ovih ekspe-


rimenata koji su potvrdili postojanje pozitivno naelektrisanog jezgra atoma.
Medutim, nije tako sa povratnom silom elasticne opruge: ta sila raste sa razdaljinom razdva-
janja krajeva te opruge. U sudarnim eksperimentima koji su sustinski isti kao Rutherford-ov, ali
gde sonda ima energiju dovoljno vecu od oko 100 MeV [v. tablicu 1.3, str. 24], primete se znatna
otstupanja, koje mozemo pripisati takozvanim jakim nuklearnim interakcijama. Na razdaljinama
gde se delovanja ovih sila mogu meriti, intenzitet ovih sila raste sa razdaljinom, to jest, opada sa
1.3. Kvantna priroda Prirode i granice informacije 27
energijom sondebas kao da se te sile mogu predstaviti (modelirati) oprugom [v. poglavlje 9]!
Ovo mozda samo za sebe i nije neobicno, ali neke od posledica jesu vrlo neobicne.
Za razvlacenje opruge, mora se uloziti energija koja povecava potencijalnu energiju razvucene
opruge. Posle izvesne energije, odredene elasticnoscu, opruga naprosto pukne. Analogno tome,
dve cestice (takozvani kvarkovi) vezane jakom nuklearnom interakcijom se mogu razdvojiti na sve
vece razdaljinesamo uz neprestano ulaganje sve vece i vece energije. Ovo bi se moglo uraditi
proizvoljno dugo, i dva kvarka bismo mogli da razdvojimo proizvoljno daleko jedan od drugoga,
da nije cinjenice da ulozena energija pre ili kasnije postane dovoljna da se proizvede par cestica-
anticestica. Po jedna od tih sveze stvorenih cestica se onda veze za po jednu od

starih, tako
da pokusaj razdvajanja dva kvarka na razdaljine vece nego oko 10
15
m propadne: umesto da
izdvojimo jedan kvark od drugoga, kvark koji smo pokusali da odmaknemo bude zdruzen sa jed-
nim novostvorenim kvarkom, a kvarku koji jesmo odmakli se pridruzi novostvoreni antikvark. Taj
kvarkantikvark par cini novi sistem (tzv. mezon) koji doista mozemo odvojiti proizvoljno daleko,
ali su oni izvorni kvarkovi ostali neogoljeni [v. sliku 1.5].
Slika 1.5: Neuspeh pokusaja razdvajanja kvarka i antikvarka ulaganjem sve vise energije.
Tako, kvarkovi (uz najpreciznije eksperimentalne dokaze i teorijska predvidanja) ne mogu
da se izdvoje proizvoljno daleko jedan od drugoga, vec ostaju

zarobljeniili u originalnom
sistemu, ili u novostvorenim sistemima zdruzeni sa (anti)kvarkovima koje smo stvorili ulaganjem
sve vecih i vecih kolicina energije.
Medutim, sve dok su kvarkovi razmaknuti jedan od drugoga manje nego oko 10
15
m, ve-
zivna energija medu njima je dovoljno mala da se krecu efektivno neometani. Stoga, pojam

deljivosti (onako kako taj pojam obicno shvatamo) izrazito nije sinonim sa pojam

slozenosti,
i ta dva pojma moramo jasno razdvojiti:
1. Elektron se u svim do sada izvedenim eksperimentima ponasa kao tackasta cestica, to jest
ne pokazuje nikakvu strukturu.
2. Proton pokazuje strukturu (tri kvarka) slozenoscu ugaone zavisnosti rasejanja pri sudarima,
tj. odstupanjem od Rutherford-ove formulei to kada energija sudara prede jedan tacno
denisani prag; no, kvarkovi se ne mogu razdvojiti proizvoljno daleko bez stvaranja novih
kvarkantikvark parova [v. sliku 1.5].
3. Atomska jezgra pokazuju strukturu pri sudarima; atomska jezgra se mogu razbiti na manja
jezgra i/ili svoje sastojke, protone i neutrone (koje zbirno zovemo nukleoni); rezultujuci
delovi se mogu nepovratno razdvojiti, tj. povratne sile imaju konacni domet.
28 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
4. Atomi pokazuju strukturu pri sudarima; atomi se mogu jonizovati odvajanjem jednog ili
vise elektrona iz elektronskog omotaca; povratna sila izmedu pozitivnog jona i odvojenog
elektrona ima beskonacni domet, tako da ih nije moguce nepovratno razdvojiti.
5. Molekuli pokazuju strukturu pri sudarima; molekuli se mogu razbiti (disocirati) u manje
molekule i/ili atome; rezultujuci delovi se mogu nepovratno razdvojiti, tj. povratne sile
imaju konacni domet.
Duzni smo jednu primedbu. Jake nuklearne interakcije koje vezuju kvarkove u proton su
srodne ali ne iste sa silama izmedu protona i neutrona (unutar atomskih jezgara). Ove potonje
sile se zovu

rezidualne, kao sto neke molekularne sile izmedu inace neutralnih atoma poticu
od elektromagnetnih interakcija izmedu malo razmaknutih sastavnih delova tih atoma (elektrona
i jezgara). Medutim, cak i te rezidualne sile su mnogo jace nego elektromagnetne, posto je
Coulomb-sko odbijanje pozitivno naelektrisanih protona nadjacano unutar jezgra. Slaba nukle-
arna interakcija takode poseduje osobenosti povratne sile tipa elasticne opruge, ali je sustinski
drugacija od jake nuklearne sile posto su njeni kvanti polja, W

i Z
0
cestice, masivni. Suprotno
tome, kvanti polja jake nuklearne sile, takozvani gluoni, nemaju masu kao ni fotoni.
1.3.3 . . . i najmanje: granice informacije
Aoo
Moralo bi sada da se cini da bi (prostorno) razlucenje mernog aparata moglo, bar u principu,
da se popravi proizvoljno no, ali to nije slucaj. Pogled na sliku 1.4, str. 11 pokazuje da se
nesto nepredvideno dogada kada se prostorno razlucenje popravi da bi se sagledali detalji manji
od oko 10
35
m, oko Planck-ove duzine. Nije tesko videti zasto se to dogada. Setimo se da, radi
sagledavanja manjih i manjih detalja, sonda mora da ima vecu i vecu energiju, posto je de Broglie-
jeva talasna duzina sonde

s
=
2 h
p
s
=
2 h

2m
s
E
s
, odnosno =
2 hc
E
s
, (1.40)
za nerelativisticku i za ultra-relativsticku sondu, respektivno, i gde je m
s
masa sonde a E
s
njena
totalna energija.
U toku interakcije sa

metom, sonda i meta privremeno cine kombinovani sistem, cija je


totalna masa suma mase mete i masenog ekvivalenta totalne energije sonde: m
m+s
= m
m
+ E
s
/c
2
.
Stoga, kako se energija sonde povecava, tako se povecava i totalna masa sistema meta+sonda u
toku interakcije.
E sad, situacija postaje interesantnija pod uticajem gravitacije, i cinjenice da gravitaciono
polje sistema raste (linearno) sa totalnom masom sistema. Kako gravitaciono polje raste, tako
raste i

brzina razdvajanja
25
; stavise, gravitaciono polje nije konstantno vec raste neograniceno,
25
Ova se brzina cesce zove

kosmicka brzina, jer se obicno odnosi na opis uspesnog lansiranja projektila brzinom
koja je dovoljna da se projektil odvoji od gravitacionog privlacenja neke (mnogo vece) planete. Princip je medutim
potpuno generalan, i jednako se tice i razdvajanja dva objekta posle sudara, kao ovde.
1.3. Kvantna priroda Prirode i granice informacije 29
kao 1/r, kada r 0, tako da je brzina razdvajanja mnogo veca blizu gravitacionog centra nego
dalje od njega. Ako su i meta i sonda dovoljno male da se mogu aproksimirati kao tackaste, na
Schwarzschild-ovoj razdaljini
r
s
=
2 G
N
m
m+s
c
2
, v
1
=

2G
N
m
m+s
r
s
= c, (1.41)
brzina razdvajanja postane jednaka brzini svetlosti u vakuumu, i sonda vise ne moze da se odvoji
od mete. Ovaj rezultat vazi (i meta i sonda su

dovoljno male) ako ni meta ni sonda nemaju


nikakvu strukturu vecu od razdaljine r
s
prema izrazu (1.41). Alternativno, setimo se da se, zbog
kvantne prirode Prirode, sonda moze tretirati kao talas, sa de Broglie-jevom talasnom duzinom
= 2 h/p. Ta talasna duzina je najmanja za ultra-relativisticku sondu sa p
s
E
s
/c, pa je

s
2 hc/E
s
. Kada se de Broglie-jeva talasna duzina smanji do reda velicine Schwarzschil-
dovog radijusa, odnosno kada energija sonde poraste dovoljno da je njeno razlucenje jednako
Schwarzschild-ovom radijusu, meta

proguta sondu i ova ne moze izneti nikakvu informaciju iz


sfere radijusa r
s
: meta sada izgleda kao crna rupa:
r
s

s

2 G
N
(m
m
c
2
+ E
s
)
c
4

2 hc
E
s
(1.42)
E
s

m
P
c
2
, (1.43)
za ultra-relativisticku sondu: nije se tesko uveriti da E
s
/c
2
m
m
, m
s
, i p
s
E
s
/c. (U ne-
relativistickom granicnom slucaju, kada E
s
/c
2
< m
m
, m
s
i p
s

2m
s
E
s
, sonda nema dovoljnu
rezoluciju da se priblizi meti i testira njenu strukturu.)
Naravno, ovaj argument ekstrapolira preko mnogo redova velicine u razdaljini, i zasniva se
na sadasnjem razumevanju gravitacije i kvantne mehanike. Medutim, valja primetiti da kvalitati-
van deo argumenta pociva na cinjenicama:
1. razlucene razdaljine opadaju (rezolucija se popravlja) sa rastucom energijom sonde,
2. razdaljina na kojoj

brzina odvajanja postane prevelika raste sa totalnom masom,


3. masa (mera inercije) i energija mirovanja (mera sposobnosti vrsenja rada bez doprinosa
usled kretanja) su proporcionalne jedna drugoj.
Vec i iz ovoga sledi da minimalna razdaljina/velicina objekata/sistema u Prirodi postoji. Ako
se mozemo osloniti i na kvantitativne detalje argumenta, najmanja razluciva razdaljina od oko
10
35
m sledi jednoznacno.
Ako je Priroda sazdana od elementarnih cestica (koje, po deniciji, nemaju nikakvu struk-
turu), onda ove moraju da se cine minijaturnim crnim rupama. Njihov horizont dogadaja
26
mora
da cini zatvorenu povrsinu ciji ni jedan detalj manji od 10
35
m ne moze da se razluci. Tako bi
elementarne cestice bez mase morale da izgledaju kao minimalne, 10
35
m, sferno-simetricne
crne rupe. Masivne bi imale veci horizont i mogu imati komplikovaniji oblik, ali opet razlucivi
detalji moraju da budu veci od oko 10
35
m [v. digresiju 7.6, str. 335].
26
Izraz

horizont dogadaja ovde oznacava granicu (granicnu povrs) u prostoru koja potpuno okuzuje crnu rupu, i
iz koje nista ne moze da izade zbog zarobljavajuce jake gravitacije.
30 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
Zaklju cak 1.4 Nesaznatljivost

unutrasnjosti horizonta elementarne cestice ukazuje na to


da ih u stvari i nema smisla smatrati idealno tackastim objektima hteli mi to ili ne,
elementarne cestice su rasprostranjene u prostoru.
Ova suprotnost izmedu tackastog modela elementarnih cestica i ekstrapolacije rezultata opste
teorije relativiteta (koja opisuje gravitaciju) i kvantne mehanike (pa onda tacke narastu do bar
10
35
m) je dakako predvidanje takvog jednog kombinovanog modela, i proizvod je samog mo-
dela. Da izbegnemo protivurecnost, moramo napustiti neke od aspekata ovog modela, ali na takav
nacin da zadrzimo ekperimentalno potvrdene osobine (do 10
2
GeV, to jest, do 10
18
m).
Postoji jos jedan (takode intuitivan i ne formalno strog) argument koji ukazuje na nekom-
patibilnost opste teorije relativiteta i kvantne teorije tackastih cestica: Heisenberg-ov princip
neodredenosti zahteva da se polozaj i impuls u istom smeru ne mogu odrediti beskonacno preci-
zno. S druge strane, u opstoj teoriji relativiteta, prisustvo materije zakrivljuje prostor-vreme i tako
odreduje jednu klasu koordinatnih sistema: masivna tackasta cestica zakrivljuje prostor-vreme u
kome je onda pozicija date cestice svrseno precizno odredena.

Stavise, cestica u toj klasi koor-
dinatnih sistema savrseno miruje, tako da su i pozicija i linearni momenat odredeni beskonacno
precizno. Otud sledi neposredna i neispravljiva protivurecnost sa kvantnom teorijom.
k
S druge strane, zakljucak 1.4 ima i vrlo znacajnu posledicu: Promenljive kojima predsta-
vljamo zicke objekte zavise od promenljivih kojima predstavljamo prostor-vreme i apstraktni
prostor raznih drugih svojstava tog zickog objekta. Tako je, na primer, talasna funkcija, recimo,
elektrona funkcija prostor-vremenskih koordinata ali i brojeva koji specikuju masu, naelektrisa-
nje, spin, hiralnost. . . tog elektrona. Setimo se da je svaka funkcija naprosto pravilo koje svakoj
vrednosti svojih argumenatatacki domenskog prostora pridruzi svoju odredenu vrednost, tj.
tacku u kodomenskom prostoru Kako prostor-vremenske koordinate svakog zickog sistema nije
moguce precizirati unutar horizonta dogadaja odredenog za taj sistem vec samo do na povrsinu
tog horizonta, proizilazi da su domenski prostori funkcija kojima opisujemo zicke sisteme ne
zapremine koje prozimaju otvorene skupove prostor-vremena, nego povrsine koje opsivaju takve
zapremine. To je osnova holografskog principa, koji je u funamentalnu ziku elementarnih cestica
uveo Gerardus tHooft i koji je u toku 1990-ih godina postepeno ugraden u teoriju superstringova
i njeno M-teorijsko prosirenja [v. poglavlje 9] (prvo Leonard Susskind, a onda i u saradnji sa Tom
Banks-om, Willy Fischler-om, Stephen Shenker-om).
1.3.4 Ujedinjavanje: sto sitnije to sli cnije

Sta god nije zabranjeno, je obavezno.


Richard Feynman
(A ostalo, kada niko ne gleda.)
Tehnicki, nekompatibilnost izmedu opste teorije relativnosti i kvantne teorije za tackaste elemen-
tarne cestice donosi neizbezne divergencije: kada se racunaju zicki merljive velicine, rezultati
predvidanja se dobijaju kao beznadezno divergentni (beskonacni) matematicki izrazi. Nasuprot
1.3. Kvantna priroda Prirode i granice informacije 31
tome, u spoju specijalne teorije relativnosti i kvantne teorije, u

relativistickoj teoriji polja, for-


malno divergentni rezultati se mogu ukloniti kroz proces

renormalizacije. Kvantne teorije elek-


tromagnetnih, slabih i jakih nuklearnih interakcija (zajedno sa svom poznatom materijom) odista
ukljucuju specijalnu teoriju relativnosti, i cine logicki konzistentnu strukturu
27
. Razradene po
J
a
k
a

n
u
k
le
a
r
n
a
sila
10 =1 10
0 1
10
2
10
3
10
4
10
5
10
6
10
7
10
8
10
9
10
10
10
11
10
12
10
13
10
14
10
15
10
16
10
17
10
18
10
19
10
20
(GeV)
S
l
a
b
a
E
+
M
Elektro-slaba sila
b
e
z

s
t
r
i
n
g
o
v
a
?
Gravitacija
postaje
zaroblja-
vajui
jaka
Veliko ujedinjavanje
besmislica
(
super)stringovi
c
y
e
w
w
Slika 1.6: Logaritamski prikaz energija, od 1 GeV (energija mirovanja protona, 10
5
puta veca
od jonizacione energije vodonika), do 10
19
GeV, gde gravitacija postaje zarobljavajuce jaka a tackaste
teorije besmislica, dok string teorije

produ kroz fazni prelaz, mada za sada jos nedovoljno razjasnjen.


uzoru na kvantnu elektrodinamiku (cija predvidanja su potvrdena do zapanjujucih deset pa i vise
decimala [1]), kvantna teorija polja elektro-slabe interakcije opisuje opazene elektromagnetske i
slabe nuklearne interakcije kao i njihovo ujedinjenje vrlo precizno (i teorijska i eksperimentalna
preciznost je tu dosta skromnija, ali se rezultati slazu). Nekoliko modela kvantne teorije polja je
razvijeno koji opisuju ujedinjenje elektro-slabe i jake interakcije [v. sliku. 1.6], ali jedino dalji
eksperimenti, pocev sa LHC postrojenjem u CERN-u, mogu da presude koji od tih ujedinjavajucih
modelaako ijedanopisuje

stvaran svet.
U svakom od ovih slucajeva, prelazni rezim (satirani delovi slike 1.6, str. 31) gde se ujedi-
njenje dogada je primer vrste faznog prelaza. Pri energijama manjim od oko 10
2
GeV, na primer,
postoji jasna razlika izmedu elektromagnetnih i slabih nuklearnih procesa, pa oba mogu da se
dogadaju bez drugog. Pri energijama iznad oko 10
2
GeV, medutim, ovi procesi se nerazdvojivi.
Ova je pojava vrlo slicna cinjenici da se elektricne i magnetne pojave dobro razlikuju u stacionar-
nim sistemima i cesto dogdaju jedna bez druge, ali postaju nerazdvojivo sjedinjene i proizvode
elektromagnetno zracenje kada se naelektrisanja krecu i proizvode nestacionarne struje.
U slucaju elektro-magnetnog ujedinjenja, da li su elektricno i magnetno polje razdvojivi za-
visi od brzina, uzetih u razmeri sa brzinom svetlosti u vakuumu (c 299, 792 km/s). Na primer,
27
U stvari, postojanje takozvanog

top (vrh) kvarka (za kojeg je tek nedavno proizveden ubedljiv eksperimentalan
dokaz) je predvideno takozvanim potiranjem anomalija. To jest, bez

top kvarka, Standardni Model elementarnih


cestica i interakcija bi bio protivurecan!
32 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
dobro je poznato da struja (tok naelektrisanja) proizvodi magnetno polje oko sebe. Brzina pojedi-
nih naelektrisanih cestica je tipicno mala u poredenju sa brzinom svetlosti u vakuumu. Medutim,
brzina prenosa impulsa tom strujom je vrlo blizu brzini svetlosti u vakuumu, a elektromagnetno
polje se pomeranju naelektrisanja prilagodavanaravnobrzinom svetlosti. Kada se naelektrisa-
nja ili ne krecu ili cine stacionarne struje, kolicnik brzine ove struje i brzine svetlosti u vakuumu
(sto je ovde parametar uredenja) je nula i elektricno i magnetno polje se daju dobro razluciti.
Kada se naelektrisanja pomeraju tako da ne cine stacionarne struje, ovaj kolicnik je (blizu ili jed-
nak) jedinici, i elektromagnetno polje se ne da razluciti u nezavisno eletricno i magnetno polje.

Stavise, nestacionarne struje prouzrokuju promenjivo magnetno polje, cije promene proizvode
dodatno elektricno polje, cije opet promene. . . Ova povratna sprega izmedu elektricnog i mag-
netnog polja nestacionarne struje proizvodi novu pojavu: elektromagnetno zracenje, koje struji
odnosi deo energije.
Kod elektro-slabog (

elektro-magnetno-slabog bi bilo preciznije, ali je predugacko za izgo-


vor) ujedinjenja, odgovarajuci parametar ujedinjenja je odnos energije procesa prema masi W

i Z
0
cestica. (Vec par godina posle njihovog prvog otkrica u CERN-u, ove su cestice bile rutinski
opazane i proucavane; njihove mase su blizu 92 GeV/c
2
.) Nasuprot tome, masa (cestica) svetlosti
je nula, pod cime podrazumevamo da je totalna masa svetlosti potice u potpunosti od (kineticke)
energije. Jasno, ako se eksperiment vrsi pri energijama koje su mnogo manje od oko 92 GeV,
realne W

i Z
0
cestice se ne mogu proizvesti i ne mogu doprineti procesima koje ispitujemo.
Slabi nuklearni procesi se onda dogode putem razmene virtuelnih
28
W

i Z
0
cestica [v. deni-
ciju 1.5, str. 102]. Ovo se dogada zbog Heisenberg-ovog principa neodredenosi i cinjenice (Pauli,
1933. godine [19, str. 334]) da energija i karakteristicno vreme trajanja svakog procesa takode
zadovoljavaju relaciju neodredenosti:
.E .
1
2
h . (1.44)
Grubo receno, u toku vremena .
h
2.E
za .E 92 GeV, W

i Z
0
cestice mogu da se slobodno
proizveduako se u toku tog vremena i raspadnu. Potreba da se dva uzastopna procesa (pro-
izvodnja i raspad) dogode za tako kratko vreme smanjuje verovatnocu zbirnog procesa u kome
W

i Z
0
posreduju, i to dozvoljava jednoznacnu identikaciju datog procesa kao ili elektromag-
netnog ili slabo-nuklearnog. Medutim, kada energije u eksperimentu postanu mnogo vece od oko
92 GeV, stvarne W

i Z
0
cestice se proizvedu jednako verovatno kao i elektromagnetno zracenje
(fotoni). Zahvaljujuci ocuvanju naelektrisanja, W
+
- i W

-zracenje se ne mesa sa ostalima, ali Z


0
-
zracenje i elektromagnetno zracenje se mesaju nerazlucivo i cine novu vrstu pojavavrlo slicno
ujedinjenju (promenjivih) elektricnih i magnetnih polja [v. uporednu tablicu 6.1, str. 298].
U oba slucaja, kvalitativne osobine su drasticno razlicite na jednoj i drugoj

strani prelazne
oblasti i promenu iz jedne u drugu oblast identikujemo faznim prelazom, slicno prelazu leda u
vodu. Na slici 1.6, str. 31, ove oblasti su satirane.
Slicna pojava se ocekuje oko 10
15
GeV, gde elektro-slabe interakcije postaju nerazdvojive
od jakih nuklearnih interakcija. Mora se, medutim, naglasiti da je citav grak na slici 1.6, str. 31
28
Za razliku od stvarnih, virtuelne cesticepo denicijinije moguce neposredno opaziti.
1.3. Kvantna priroda Prirode i granice informacije 33
zasnovan na eksperimentalnim podacima na za sada pristupnim energijama, 10
2
GeV, pa je
stoga nuzno ekstrapolacija. Pretpostavka da ni nove pojave ni nove cestica nece biti otkrivene
izmedu 10
2
GeV i 10
15
GeV se cesto naziva

hipoteza velike pustinje; na neki nacin, ovo sledi


iz Ockham-ovog principa, usled kojeg se novine se uvode samo ako su neophodne. Sledece ideje i
argumenti se oslanjaju na ovo makar delimicno, i treba ih ponovo razmotriti cim se nade ubedljivi
dokaz da je

velika pustinja. . . zapravo naseljena. U stvari, nekoliko tzv. Grand-Unied Theory


(=GUT) modela je razvijeno u pokusaju razvrstavanja raznih mogucih pojava koje bi mogle da se
dogode u toj oblasti, ali na nacin koji ostavlja ziku ispod 10
2
GeV-a nepromenjenom, u skladu
sa do sada izvedivim eksperimentima. Od takvih (i svih drugih) modela se ocekuje da predvide
bar neku pojavu koja bi mogla da se eksperimentalno potvrdi (ili opovrgne) u bliskoj buducnosti.
k
Nekoliko brzih i mozda vec zakasnelih opaski:

Sta to te slabe i jake nuklearne interakcije za-
pravo rade? Pored ezotericnih pojava u svetu zike elementarnih cestica, ove su sile odgovorne za
nase postojanje, kako je ono nama poznato. Elektromagnetno zracenjea ponajvise svetlostje
ono sto donosi energiju od Sunca do Zemlje i cini zivot, kakav je nama poznat, moguc. Funda-
mentalni proces koji proizvodi ogromne kolicine energije naseg Sunca je nuklearna fuzija, u kojoj
se jezgra deuterijuma i tricijuma (dva teza izotopa vodonika) spajaju u helijum i oslobadaju jedan
neutron i energiju. Razlog postojanja tog viska energije potice od detalja jake nuklearne inter-
akcije. Najzad, primetimo da se jezgra cistog vodonika ne bi sjedinjavala fuzijom; umesto njega
su potrebni i deuterijum i tricijum. Jezgro vodonikovog atoma je jedan jedini proton; jezgro de-
uterijumovog atoma se sastoji iz jednog protona i jednog neutrona (koje odrzava jaka nuklearna
sila); jezgro tricijumovog atoma se sastoji iz jednog protona i dva neutrona. A, odakle ti neutroni
dolaze? Poznato je da se -raspad, n
0
p
+
+e

+ dogada posredstvom slabih nuklearnih sila i


njegov obrnuti proces, p
+
+e

n
0
+ moze da se dogodi i dogada se unutar zvezda. Osimsto
proizvode potrebno

gorivo za (jaku nuklearnu) fuziju, slabe nuklearne sile takode i usporavaju


taj proces, i time sprecavaju da nase Sunce izgori u jednoj nagloj, brilijantnoj i za nas pogubnoj
eksploziji.
Dakle, prouzrokovanjem gorenja Sunca, lozenjem i kontrolisanjem njegovog umerenog toka
koji poznajemo, i donosenjem te energije na Zemlju, jaka nuklearna, slaba nuklearna i elektromag-
netna interakcija zajedno stvaraju uslove na Zemlji koji odrzavaju zivot, a time i nase postojanje,
pa i znatizelju o svemu tome. Najzad, cetvrta osnovna interakcija, gravitacija, zadrzava Zemlju i
odrzava je u (za nas) odgovarajucoj orbiti oko Sunca. Da nije svake od tih cetiri interakcija, ne bi
ni Vas bilo da citate ovu knjigu.
1.3.5 Pomak u poimanju
Relativnost Prirode nam brani shvatanje prostora i vremena kao dve raznorodne

stvari, i primo-
rava nas da ih spojimo u jedno, jedinstveno prostor-vreme. Tu je pojam simultanosti relativan i
rasprsuje tzv. paradokse blizanaca, merdevina i stale, lenjira i rupe na stolu. . .
34 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
Kvantnost Prirode nam brani da shvatamo

stvari oko nas kao nepromenjive, od okoline


jasno odvojene objekte, i primorava nas da ih razmatramo kao uslovljene nametnutim okolnos-
tima. Tako elektron moze da se ponasa i kao tackasta cestica, i kao talasa u svojoj sustini nije
ni jedno ni drugo, vec

nesto sto pod odgovarajucim uslovima moze da izgleda kao cestica ili kao
talas. Slicno tome, umesto da govorimo o spletenim (entangled) stanjima dva razlicita objekta
u eksperimentima EPR tipa, bilo bi bolje da govorimo o jednom, jedinstvenom stanju koje pod
odredenim uslovima moze da se shvati kao dva prostorno razdvojena objekta.
Osim toga, kvantnost Prirode ukazuje na vaznost Hilbert-ovog prostora kao vrlo realnog
prostora u kome se procesi dogadajuuprkos tome da niko nije u stanju da neposredno

vidi
ni Hilbert-ov prostor a ni dogadaje kako se odvijaju u njemu. Za razliku od toga, mada mi sami
prostor(-vreme) ne vidimo, mi vidimo dogadaje kako se odvijaju u prostoru(-vremenu). Stoga je
intuitivno lakse misliti o dogadajima u prostor(-vremenu), a misliti o dogadajima kako se odvijaju
u Hilbert-ovom prostoru se cini mnogo manje prirodnim i vrlo neintuitivnim. Stoga je proroda
kvantne Prirode zacudujuca.
Kombinacija (specijalno-)relativisticke i kvantne zike je onda

dvostruko zacudujuca i ne-


intuitivna, ali nije nista manje stroga kao naucna disciplina od dobro poznate i veoma intuitivne
klasicne mehanike. Zapravo, najpreciznije slaganje izmedu teorijske i eksperimentalne zike
je upravo u podrucju kvantne teorije polja: poredenjem raznih merenja i teorijskih proracuna,
kvantna elektrodinamika se potpuno slaze sa ekspermentalnim podacima
29
, za neke od karakte-
risticnih velicina, kao , cak do na 10
12
relativne greske!
Fundamentalna zika i njen opis Prirodekoji moraju da sadrze i kvantnu ziku i opstu (ne
samo specijalnu) relativnostsu onda samo jos vise zacudujuci.
1.3.6 Zadaci za odeljak 1.3
1.3.1 Izraziti vrednost Newton-ove gravitacione konstante, G
N
= 6.674 2 10
11 m
2
kg s
, u
cesticarskim jedinicama, h
x
c
y
MeV
z
, za neko (x, y, z).
1.3.2 Koristeci podatke u tablici 1.2, str. 23, izracunati MeVSI konverzione faktore za
(a) brzinu, (b) ugaonu brzinu, (c) ubrzanje, (d) ugaono ubrzanje, (e) linearni momenat
(impuls), (f) ugaoni momenat, (g) rad, i (h) snagu.
1.3.3 Koristeci podatke u tablici 1.2, str. 23 i rezultat (1.4)
30
, izracunati MeVSI kon-
verzione faktore za (a) naelektrisanje, (b) eletricno polje (iz

F
C
= q

E), (c) magnetno polje


(

F
M
= qv

B), (d) struju (I := dq/dt), i (e) napon (iz P = VI).


29
Videti http://en.wikipedia.org/wiki/Precision tests of QED.
30
Setimo i da je brzina svetlosti c = 1/

0
, kao i da je Boltzmann-ova konstanta je naprosto konverzioni faktor
izmedu jedinice za energiju i jedinice za temperaturukoju statisticka zika denise kao prosecnu translacionu
kineticku energiju molekula u nekom mnogobrojnom ansamblu, dok ostali vidovi energije molekula (vibraciona,
rotaciona, vezivna. . . ) doprinosi tzv. unutrasnjoj energiji ansambla.
0
Fundamentalna zika:
elementarne cestice i procesi
Klasicni se zicari ne pomire sa kvantnom zikom.
Ona ih nadzivi.
M. Planck
Ovo poglavlje sluzi kao upoznavanje sa zikom elementarnih cestica, gde su novi pojmovi uvedeni
u svom istorijskom kontekstu a bez precizne, tehnicke denicije. Sledeca poglavlja ce te pojmove
razjasniti sa puno vise detalja, primera i primene.
0.1 Predmet istra zivanja
Fizika elementarnih cestica ima za zadatak da objasni od cega i kako je Svet u osnovi sazdan.
Zacudo, skoro pa u demokritovskom smislu, supstancija (opipljiva materija) se sastoji od sicusnih
cestica, pa je zadatak naseg predmeta koherentna klasikacija:
1. kako sistematski inventar tih

elementarnih cestica,
2. tako i razumevanje

elementarnih procesa menju njima, tj. njihovih medusobnih,

funda-
mentalnih interakcija.
U principu, te fundamentalne interakcije odreduju kako se skupovi inace nezavisnih elementarnih
cestica vezuju u vece i vece strukture, do makroskopskih, pa cak i astronomskih proporcija. No,
sve osim najsicusnijeg u toj hijerarhiji struktura je van dosega ovog predmeta.
Valja nam aktivno drzati na umu da je naoko homogena i kontinualna supstancija sazdana od
svega nekoliko vrsta cestica, od kojih svaka zauzima sicusnu zapreminu a medu kojima je vecina
35
36 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
prostora prakticno prazna. Shodno njihovoj sicusnosti, tih cestica ima fantasticno mnogo, i te
nepregledne kopije su identicne. Ne samo

prakticno jednake, vec se dve cestice iste vrste zbilja


ne mogu razlikovati jedna od druge: bilo koji od 10
2728
elektrona u nasem telu je identican i
zamenjiv sa bilo kojim drugim elektronom. Apsolutno je nemoguce razlikovati jedan elektron od
drugoga, osim po stanju u kome se elektron nalazi i interakcijama sa drugim delovima sistema
koji posmatramo. Isto vazi i za protone i za neutrone. . .
Videcemo da su elementarne cestice odredene nacinominterakcije sa ostalimcesticama. Tako
je prividna praznina izmedu cestica (manje od 10
12
zapremine date supstancije zauzimaju cestice
od kojih je ta supstancija sazdana) zapravo ispunjena interakcionim poljem: u obicnoj supstanciji
je to elektromagnetno polje. U tom smislu, je onda pogresno usredsrediti se na cestice, kako
god elementarne. No, citava predodzba cestica je zapravo samo slikoviti model; moramo se setiti
kvantne prirode Prirode, te talasno-cesticne dualnosti. Elementarne cestice moramo predociti niti
kao cestice niti kao talase, vec kao

stvar koja pod odredenim uslovima izgleda kao vrlo sicusna


i precizno lokalizovana cestica, a pod drugim odredenim uslovima izgleda kao vrlo rasplinuti,
kontinualni talas. Slicno tome, elektromagnetno polje je

stvar koja se pod odredenim uslovima


ponasa kao kontinualni talas, a u drugim uslovima kao elementarna cestica, foton. Onda dakle
nema konceptualne razlike izmedu

stvari koje najcesce srecemo kao cestice, talasi ili polja; u


teoriji polja su sve

stvari predstavljene poljima ciji su kvanti cestice.


k
Makroskopskim objektima mozemo da rukujemo neposredno. Tako je Coulomb mogao da
eksperimentise sa liskunskim kuglicama okacenim na svileni konac, a Cavendish sa olovnim ku-
glama na torzionom klatnu. U nasem slucaju, medutim, nije moguce uhvatiti elektron pincetom
ili nanizati par protona na konac. . . Stoga se eksperimenti u zici elementarnih cestica svode na
ispitivanje: (1) sudara i rasejanja, (2) raspada cestica, i (3) vezanih stanja. Zakone i zakonitosti
interakcija onda rekonstruisemo iz rezultata takvih ispitivanja.
Kao sto je poznato, ako je bilo koja relativna brzina bilo koja dva pod-sistema samerljiva sa
brzinom svetlosti u vakuumu, moracemo da koristimo relativisticku mehaniku. S druge strane,
ako je Hamilton-ovo dejstvo za dati proces
1
samerljivo sa h, moramo koristiti kvantnu meha-
niku. U nasem slucaju, moracemo da koristimo ziku koja je i relativisticka i kvantna, dakle
kvantnu teoriju polja. S druge strane, u uvodu kao sto je ovaj, necemo morati da uvedemo citav
matematicko-tehnicki aparat teorije polja, vec cemo se osloniti sto je moguce vise na slikovite
modele i analizu koja konceptualno nije puno zahtevnija od uobicajenog matematickog aparata
nerelativisticke kvantne mehanike.
Videcemo da su neke od odlika zike elementarnih cestica sustinski relativisticki efekti, dok
druge osobine poticu iz kvantne prirode. Na primer, cetvoro-vektor energije-impulsa je uvek
ocuvan u tzv. realnim stanjimatj. stanjima koje je moguce opaziti i izmeriti, ali masa nije. S
druge strane, u virtuelnim stanjima zakoni ocuvanja energije i impulsa mogu da budu naruseni.
1
Da, radi se o vremenskom integralu lagranzijana koji je Studentima dobro poznat iz klasicne zike, i gde podinte-
gralna funkcija odreduje zicki sistem, granicni uslovi i granice integrala preciziraju proces o kome je rec.
0.2. Elementarne cestice: detekcija i predispozicije u eksperimentima 37
Takode, relativnost Prirode dozvoljava postojanje cestica cija je masa identicki jednaka nuli;
cestica elektromagnetnog polja, foton, nema smisla u ne-relativistickoj zici. Takode, spoj relativ-
nosti i kvantne teorije dovodi do rezultata koji nisu dostupni ni teoriji relativnosti, a ni kvantnoj
mehanici: postojanje anticestica, dokaz Pauli-jevog principa i tzv. spin-statisticka teorema, tzv.

CPT-teorema. . . To su rezultati koje svaki kvantno-relativisticki model mora sadrzavati.


Do oko 1978. godine, u zici elementarnih cestica se oformio tzv. Standardni Model, koji
obuhvata sve pojave sa svim danas poznatim elementarnim cesticama i njihovim interakcijama,
i koji je u punoj saglasnosti sa eksperimentalnim cinjenicama poslednje tri decenije. Glavni cilj
nam je onda da upoznamo taj Standardni Model i osnovne principe njegove strukturekao sto
je kalibracioni princip, koji lezi u osnovi svih fundamentalnih interakcija i povezuje simetrije
2
sa
zakonima ocuvanja putem Noether-ine teoreme, koju sadrzi.
Drugim recima, u okviru ovog predmeta interesuje nas teorijska zika elementarnih cestica i
njihovin elementarnih procesa, putem fundamentalnih interakcija. No, moramo se prvo, makar
i telegrafski sturo, osvrnuti na eksperimentalne aspekteda znamo sta nam predstoji istraziti i
teorijski opisati.
0.2 Elementarne cestice: detekcija i predispozicije u eksperimentima
Staze se stvaraju hodanjem.
Antonio Machado
0.2.1 Proizvodnja
Vecina instrumenata koji su u upotrebi u eksperimentalnoj zici elementarnih cestica su dobro
poznati iz diskusije i literature na kursu Nuklearne zike, pa je ovde dat samo letimican pregled.
Proizvodnja elektrona za laboratorijske potrebe je skoro trivijalna: metali, zagrejani ili osvet-
ljeni UV svetlom, emituju elektrone, koje je onda lako

uloviti i usmeriti elektricnim i magnetnim


poljima. Protoneako su potrebni, recimo, u snopuproizodimo jonizacijom vodonika. Posto su
protoni naelektrisani, mozemo ih usmeriti elektricnim i magnetnim poljima, bas kao i elektrone.
S druge strane, posto je masa elektrona 1 836 puta manja od mase protona, za mnoge eksperi-
mentalne potrebe se elektroni mogu zanemariti, pa je cisterna puna vodonika prakticno cisterna
puna protona. Naravno, mnogo vise cestica je otkriveno u proteklom veku, i te cestice poticu,
uglavnom iz tri izvora:
Kosmi cki zraci i njihova interakcija sa atmosferom. Izvorni kosmicki zraci poticu iz neznanih pro-
cesa u kosmosu; znano je, medutim, da cestice katkad i vrlo visoke energije neprestano
bombarduju Zemlju i sudaraju se sa atomskim jezgrima atmosferskih gasova. Rezultati tih
2
Simetrije imaju matematicku strukturu grupa, te je matematicka oblast teorije grupa od velike koristi u istrazivanju
i koriscenju te strukture. Dodatak A daje telegrafski pregled najneophodnijih rezultata iz te matematicke oblasti.
38 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
sudara se dalje sudare sa atomskim jezgrima atmosferskih gasova i tako prouzrokuju ka-
skadne sudare. Ocigledno, ovaj nacin proizvodnje elementarnih cestica je u osnovi nekon-
trolisan i podlozan slucaju. No, to jeste izvor vrlo visoko-energetskih cestica, kakve inace
nismo u stanju da proizvedemo u laboratoriji. Osim toga, izvor je i potpuno besplatan.
Nuklearni reaktori i uzorci. U radioaktivnim materijalima se atomska jezgra spontano raspadaju i
u tom procesu neretko emituju i neutrone, -cestice (sto su u stvari helijumska atomska
jezgra), -cestice (sto su elektroni ili pozitroni, zavisno od materijala) i -cestice (sto su
fotoni). Takode, ozracivanje materijala tzv. sinhrotronskim (elektromagnetnim) zracenjem
cesto ili neposredno proizvodi nove cestice, ili pak cini te materijale radioaktivnim.
Akceleratori cestica i kolajderi. Osnovna ideja je da se prethodno proizvedene cestice usmere i ubr-
zaju po dobro utvrdenim putanjama, pa se tim cesticama ili bombarduje meta, ili se pak dva
takva snopa usmere jedan na drugi
3
. Da spomenemo samo Van de Graaff-ovu masinu, Cock-
croft i Walton-ov linearni akcelerator, Lawrence-ov ciklotron, i najzad Wildr oe i Touschek-ov
betatron, u kome se cestice suprotnih naelektrisanja ubrzavaju u suprotnom smeru a unutar
gotovo istih priblizno kruznih putanja pa se sudaraju na mestima gde se putanje presecaju, i
sto je osnovni idejni tip savremenih kolajdera. Posto cestice usmeravamo i ubrzavamo kori-
steci elektricna i magnetna polja, to se odnosi samo na naelektrisane cestice. U savremenoj
praksi, cestice se uglavnom usmeravaju po kruznim putanjamaobilazeci ogromne kruzne
tunele sa kilometarskim precnicima. Tako, cestice koje su

promasile u jednom

krugu
dolaze opet na red cim obidu krug. Kao sto cemo videti, energija koja je raspoloziva pri
takvom sudaru se

potrosi na stvaranje novih cestica. Za stvaranje laksih cestica je na-


ravno potrebno manje energije, tako da se lakse cestice otkrivaju prvo, a teze kasnijeili
jos uopste nisu otkrivene.
0.2.2 Nomenklatura
-zra cenje i cestice su helijumska jezgra i sastoje se iz dva protona i dva neutrona.
-zra cenje i cestice mogu biti bilo elektroni (u kom slucaju su takode poznati pod nazivom ka-
todni zraci), bilo pozitroni, zavisno od procesa u kome su stvoreni. Na primer, negativno
naelektrisana katoda ima viska elektrona, koje onda dovoljno jako elektricno polje moze da
oslobodi iz katode i usmeri kao katodni zrak. U nuklearnim procesima, tzv. slabom inter-
akcijom se mogu proizvesti kako elektroni (u -raspadu neutrona) tako i pozitroni (u beta
raspadu protona
4
).
-zra cenje i cestice (fotoni) su poznati i kao elektromagnetno zracenje. Preciznije, tablica 0.1
prikazuje podelu spektra elektromagnetnog zracenja i nazive pojedinih podrucja. Po tradi-
ciji, pod

-zracima podrazumevamo elektromagnetno zracenje koje potice iz spontanog


nuklearnog -raspada, dok pod

X- ili R ontgen-skim zracima podrazumevamo elektromag-


netno zracenje proizvedeno drugim metodima. Izvorno su -zraci imali vecu energiju od
3
Postrojenja ovog potonjeg tipa se zovu kolajderi (collider), a ne po doslovnom prevodu, sudaraci.
4
Slobodan proton se ne moze raspasti na pozitron i neutron zbog ocuvanja energije; pokazati ovu tvrdnju.
0.2. Elementarne cestice: detekcija i predispozicije u eksperimentima 39
Tablica 0.1: Nazivi razlicitih oblasti elektromagnetnog zracenja.
Naziv Frekvencija
Talasna
duzina
Energija
-zraci

> 30 EHz < 10 pm > 124 keV


Tvrdi X-zraci

3 30 EHz 10 100 pm 12.4 124 keV


Srednji X-zraci

0.3 3 EHz 0.1 1 nm 1.24 12.4 keV


Meki X-zraci

30 300 PHz 1 10 nm 0.124 1.24 keV


Ultravioletno zracenje 0.79 30 PHz 10 380 nm 3.27 124 eV
Vidljivo svetlo 400 790 THz 380 750 nm 1.65 3.27 eV
Bliski infra-crveni 30 400 THz 0.75 10 m 0.124 1.65 meV
Srednji infra-crveni 3 30 THz 10 100 m 12.4 124 meV
Daleki infra-crveni 0.3 3 THz 0.1 1 mm 1.24 12.4 meV
Radio i mikro-talasi < 0.3 THz > 1 mm <1.24 meV
X-zraka, no sada se u akceleratorima proizvode X-zraci cija energija prevazilazi energiju
tipicnih -zraka, pa su te dve oblasti preklopljene. Takode po tradiciji, visoko-energetsko
elektromagnetno zracenje se zove -zracenje bez obzira na poreklo.

Cestice (kvanti) elektromagnetnog zracenja uopste i bez obzira na frekvenciju odnosno energiju i
talasnu duzinu, se zovu fotoni i oznacavaju sa .
U relativistickoj zici se cestice grubo klasikuju u poredenju sa fotonima.
Tardion je cestica koja se u vakuumu krece sporije od svetlosti i ima realnu i pozitivnu masu;
sva poznata materija (i antimaterija!) se sastoji iz tardiona.
Lukson je cestica koja se u vakuumu krece brzinomsvetlosti u vakuumu, c, i ima iscezavajucu
masu. Svi posrednici kalibracionih interakcija koje korespondiraju nenarusenim kali-
bracionim simetrijama su luksoni.
Tahion je cestica koja se krece brze od svetlosti, i ima imaginarnu masu; pojava tahiona
ukazuje da vakuum nije stabilan [v. digresiju 5.1, str. 261].
0.2.3 Detekcija
Detekcija cestica se zasniva na interakciji cestice sa sredinom, pa su svi detektori stoga manje ili
vise selektivni.
Geiger-ov broja c detektuje jonizujuce zracenje, obicno - i -zracenje, ali postoje modeli koji
mogu da detektuju i -cestice. Sastoji se iz elektronske cevi koja je napunjena inertnim
gasom (obicno helijum, neon ili argon, sa dodacima halogena) koji postane provodan kada
ga zracenje (delimicno) jonizuje. Osim toga, varnica koja preskoci izmedu elektroda kada
40 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
gas postane provodan zbog jonizacije cini signal koji se dodatno pojaca kaskadnim raspo-
redom elektroda. Rezultujuca struja se obicno pokaze galvanometrom, lampicom ili preko
mikrofonaotud karakteristicno pucketanje. Posto je gustina gasa u cevi relativno mala,
cestice vrlo visoke energije prolaze bez osetne interakcije sa gasom bez efektivne detekcije.
Varijanta Geiger-ovog brojaca sa boron-triuoridom i moderatorom koji uspori neutrone i u
toku interakcije proizvede -cestice onda moze da detektuje i neutralne neutrone, koji inace
ne jonizuju gasove.
Scintilacioni broja c se sastoji od providnog kristala i uorescentnog materijala koji reaguje na
jonizaciono zracenje; osetljivi fotomultiplikator se koristi za pojacavanje signala.

Cerenkovljev broja c se zasniva na cinjenici postoje materijali kroz koje neke cestice putuju brze
nego svetlost, mada naravno sporije od brzine svetlosti u vakuumu.

Cestice takode inter-
aguju sa datim materijalom i emituju elektromagnetno zracenje, koje onda formira udarni
talas u obliku konusa sa uglom otvora
c
= arccos(c/nv), gde je v brzina kretanja cestice a n
indeks prelamanja za dati materijal. Efekat je otkrilo Pavel

Cerenkov, a teorijsko objasnjenje
su dali Ilja Frank i Igor Tamm, za sta im je 1958. godine dodeljena Nobel-ova nagrada.
Maglena komora takode poznata kao Wilson-ova komora, po Charles T.R. Wilson-u, je napunjena
prezasicenom parom (voda ili alkohol), za koju cestica u prolazu sluzi kao jezgro za kon-
denzaciju. Time se formira niz kondenzovanih kapljica koji onda verno prikazuju trag, tj.
putanju cestice.
Mehurasta komora (izumeo Donald Glaser) je napunjena pregrejanom tecnoscu (obicno tecnim
vodonikom na 253

C, propanom ili nekom drugom pogodnom tecnoscu), za koju cestica


u prolazu sluzi kao jezgro za isparavanje. Slicno kao u maglenoj (Wilson-ovoj) komori, time
se formira niz mehurica u tecnosti, koji verno prikazuju trag, tj. putanju cestice.
Varni cna komora (izumeli Shuji Fukui i Sigenori Miyamoto) je isprepletena zicama koje se drze
na razlicitim naponima, a u vrlo kratkim impulsima (10 ns). Kada cestica prode izmedu
dve zice i jonizuje gas izmedu zica, gas (specijalno odabran u tu svrhu, cesto smesa argona i
metana) postane provodan i varnica preskoci izmedu zica; kratkoca impulsa sprecava da se
varnice kaskadno rasire. Prostorni raspored i vremenski sled varnica verno prikazuju kako
trag, tj. putanju cestice tako i njenu brzinu.
Proporcionalna komora je Georges Charpak-ova modikacija varnicne komore, koja omogucuje i
merenje kolicinu jonizovanog gasa, sto je proporcionalno kinetickoj energiji cestice koja je
proizvela jonizaciju, i za ciji je izum Charpak-u dodeljena Nobel-ova nagrada 1992. godine.
Fotografska emulzija sadrzi molekule srebro-halida, koji reaguju sa naelektrisanimcesticom u pro-
lazu. Kada se lm razvije i ksira, trag u emulziji verno prikazuje putanju cestice.
0.2.4 Predispozicije u eksperimentima
Ako ne ocekujes neocekivano, neces ga naci.
Aristotel
U toku XX veka su eksperimenti u zici elementarnih cestica presli iz okvira relativno skromnih
laboratorija, poput Rutherford-ove u Manchester-u na prelazu XIX u XX vek, u ogromna multi-
0.2. Elementarne cestice: detekcija i predispozicije u eksperimentima 41
nacionalna postrojenja poput CERN-a. Ova evolucija eksperimentalne zike ima propratna svoj-
stva koja u mnogome sputavaju doseg, raznovrsnost i intelektualnu slobodu eksperimenata i tako
sputavaju napredak zike elementarnih cestica, pa i zike uopste.
Vec i principijelno, eksperimenti se vrse da bi se proverila neka konkretna hipoteza, a hipo-
teze su naravno ogranicene imaginacijom zicara koje te eksperimente projektuju. Stoga postoji
efekat selekcije u eksperimentalnoj nauci: S jedne strane, mozemo iz datog konkretnog teorij-
skog modela izvesti/izracunati neki rezultat pa onda postaviti eksperiment koji ce taj rezultat
proveritiili pak proveriti neki vec ranije poznati rezultat ali sa vecom preciznoscu nego je to
prethodno bilo uradeno. Neretko, bitno usavrsavanje takvih eksperimenata zahteva ingenioznost
i inspiraciju koja s pravom izaziva pa cak i divljenje. Medutim, ostaje cinjenica da takvi eksperi-
mentiu ogromnoj vecini

samo proveraju postojecu teoriju.


S druge strane, eksperimenti se mogu projektovati i da proveravaju hipoteze koje su inspiri-
sane naucnom fantastikom ili cak decijom igrom, i koje krecu od postavljanja pitanja u stilu

sta bi
bilo kada bi . . . a gde

. . . predstavlja hipotezu koja nije sputana konkretnim rezultatom nekog


konkretnog teorijskog modela. Za ocekivati je da takvi eksperimenti imaju puno vecu sansu da
otkriju potpuno neocekivane efekte i fenomene. Doista, na primer,
1. Tales-ovo opazanje da cilibar posle trljanja krznom privlaci zrnca prasine,
2. sistematicniji eksperimenti Alessadno Volta-e sa zabljim nogama u kojima je ubod zicom
nekih odredenih metala proizveo trzanje mada su bile odsecene i dakle evidentno mrtve,
3. Andre-Marie Amp`ere-ovo opazanje da magnetna igla kompasa blizu zice menja orijentaciju
kada se kroz tu zicu pusti elektricna struja,
4. Henri Becquerel-ovo otkrice da izvesni (radioaktivni) materijali uticu na fotografski materi-
jal putem potpuno (ljudskim okom) nevidljivog zracenja,
itd. su upravo takve

nesputanepa cak i potpuno slucajneprirode. Da nije bilo takvih ek-


sperimenata, ko zna da li bi se elektrodinamika razvila u teorijski model (i sveprisutne prakticne
upotrbe!) koji danas znamo; sigurno je medutim da bi istorija zike bila veoma drugacija.
Da se vratimo na ziku elementarnih cestica: ocigledno je da su takvi

nesputani eksperi-
menti mogli da budu projektovani do oko sredine XX veka, a bilo je naravno i sasvim slucajnih
otkrica. Medutim, u situaciji kada nova otkricakao sto se ocekuje od CERN-ovog LHC postroje-
njaiziskuju budzete, logistiku i politicku slogu nekoliko desetina drzava u trajanju od nekoliko
godina pa i decenija, za

nesputano i

slucajno eksperimentiranje nema nikakve sanse.



Cak
i kada su takvi eksperimenti vrlo pazljivo i savesno projektovani, socio-politicka klima ih moze
otkazatiili jos gore, opozvati na pola puta (kao SSC, 1993. godine)zbog razloga koji nemaju
nikakve direktne veze sa zikom i istrazivanjem.
Zaklju cak 0.1 Ta vrlo nelinearna sprega eksperimentalne zike, nansija i socio-politicke
klime pojacava efekat selekcije i proizvodi sve jaci i sputavajuci uticajpredispozicijuna
vrste eksperimenata za koje mozemo da se i nadamo da ce mozda moci da se izvedu. Vrlo
42 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
je lako moguce da je to jedan od najznacajnijih faktora za evidentno usporenje u eksperi-
mentalnoj zici u toku poslednje dve-tri decenije XX veka i prvoj deceniji treceg milenijuma.
Posto je tesko verovati da ce se nansijski i socio-politicki aspekti svakodnevnice radikalno
popraviti, eksperimentalnoj zici elementarnih cestica ostajeako ce prezivetida se prilagodi,
nadajmo se, otkricem neke radikalno nove (nansijski i socio-politicki manje sputane) metodolo-
gije [v. takode digresiju 1.1, str. 8].
0.3 Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta
Ko istoriju ne uci, sam u nju upada.
Demokritovska ideja
5
o najsicusnijim, nedeljivim sastojcima Sveta je potka ideje da postoji naj-
manja kolicina hemijske supstance koja jos uvek ima nepromenjene hemijske osobine. Pazljivo
prateci poporcije u kojima hemijske supstance interaguju, hemicari su utvrdili postojanje mole-
kula i atoma, i cak procenili njihovu velicinu. Komplementarno, sicusnost molekula i atoma
ukazuje na njihov ogroman broj u makroskopski

normalnoj kolicini tih supstanci, na primer:


6.69 10
26
molekula u casi (2 dl) vode. (0.1)
Za molekule se znalo da se sastoje iz atoma, a atomi su pod skalpelom hemijskih metoda XIX veka
zbilja nedeljivi: oo.
0.3.1 Elektron
1897. godine je Joseph J. Thomson pokazao da atomi nisu nedeljivi, i da se iz njih moze izdvojiti
mnogo sicusniji elektron: Pokazao je da se katodni zraci mogu skrenuti pomocu elektricnih i
magnetnih polja. Posto otklon u elektricnom polju zavisi samo od naelektrisanja cestica koje cine
katodni zrak, a otklon u magnetnom polju zavisi i od naelektrisanja i od brzine, manipulisanjem
elektricnog i magnetnog polja kroz koje je pustao katodni zrak, Thomson je odredio da je kolicnik
naelektrisanja i mase cestica koje cine katodni zrak par hiljada puta veci od istog kolicnika za bilo
koji tada poznati jon. Iz toga sledi da se katodni zraci sastoje iz cestica cije je ili naelektrisanje
par hiljada puta vece od naelektrisanja poznatih jona, ili im je masa par hiljada puta manja od
mase poznatih jona.
Digresija 0.1: Ako cestica ude brzinom v, u smeru pozitivne x-ose u podrucje sa konstantnim elek-
tricnim poljem

E = E
0
e
y
i konstantnim magnetnim poljem

B = B
0
e
z
, na njega deluje sila

F = q

E +qv

B = q E
0
e
y
+q v B
0
( e
x
e
z
) = q

E
0
v B
0

e
y
. (0.2a)
5
D. Grifths [174] navodi Demokrita kao metazicara, i to s pravom: razmisljanja grckih lozofa su do nas sti-
gla kao

foteljska lozoja i bez potpore eksperimentalnih podataka. Ovde pazimo da naucnu ideju o atomima
pripisemo hemicarima XIX veka, a inspiraciju za taj svetonazor lozoji Demokrita i Leukipa. Vredi takode spo-
menuti da su se demokritovske ideje rasirile uglavnom putem latinskog speva

De rerum natura [Titus Lucretius


Carus, 1. vek pne] koji je sacuvan u celosti do danas, i koji u sest knjiga izlaze prirodnjacku lozoju grckog
lozofa Epikur-a, po kojoj se Svet sastoji iz atoma koji se krecu u inace praznom prostoru.
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 43
Ako cestica ne skrece sa pravolinijske putanje, sledi da je ukupna sila jednaka nuli, a iz toga sledi da
v =
E
0
B
0
. (0.2b)
Ako sada iskljucimo elektricno polje i cestica skrene po kruznoj putanji radijusa R, sledi da je mag-
netna (Lorentz-ova) sila zasluzna za centripetalno ubrzanje, pa
q v B
0
= m
v
2
R
,
q
m
=
v
B
0
R
=
E
0
B
2
0
R
. (0.2c)
Posto je od dve date mogucnosti mnogo verovatnije da se katodni zraci sastoje od cestica koje
su sicusnije od atoma, Thomson je tako i zakljucio. Te cestice je nazvao korpuskulama a njihovo
naelektrisanje elektron, no ubrzo je to ime postalo opsteprihvaceno i za same cestice.
0.3.2 Proton
Posto se znalo da su atomi elektricno neutralni, sledi da se atom sastoji od elektrona i pozitivnog
dela koji je hiljadama puta masivniji od elektrona. Najjednostavnija pretpostavka, da pozitivni
deo ispunjava zapreminu atoma te da su elektroni uronjeni u tu pozitivno naelektrisanu masu
(J.J. Thomson-ov tzv. model pudinga sa grozdicama), nije zadobila potporu eksperimenta.
Naprotiv, 1909. godine je Ernest Rutherford
6
sa studentima Hans Geiger-om i Ernest Mars-
den-om izvrsio epohalni eksperiment: Bombardujuci tanku zlatnu foliju -cesticama je pokazao
da su atomi zlata (pa onda i ostalih elemenata) uglavnom prazni. 1911. godine je Rutherford
izveo klasicnu formulu koja se lako prepise u savremenijoj formi
d
d
=

e
2
/4
0
2m

v
2
0

2
1
sin
4
(/2)
e
2
4
0

e
hc


e
hc
2m

v
2
0

2
1
sin
4
(/2)
(0.3)
gde je
e
=
e
2
(4
0
) hc
konstanta ne strukture, m

masa -cestice, v
0
brzina prilaza atomima zlata, a
ugao otklona od pocetnog pravca. Kolicnik
d
d
se zove diferencijalni presek, i denise zavisnost
otklona sonde od njenog pocetnog pravca. Osim toga, -cestice su pozitivno naelektrisane, pa
zbog Coulomb-ovskog odbijanja mogu da pridu pozitivnom delu atoma samo do na razmak b koji
je odreden jednacenjem energija:
1
2
m

v
2
=
1
4
0
q
Au
q

b
b =
1
4
0
2q
Au
q

mv
2
, (0.4)
gde su q
Au
i q

nelektrisanja pozitivnog dela atoma zlata i -cestice. Neposredna merenja ukazuju


da je minimalna vrednost za b bila oko 2.7 10
14
m, sto je 3-4 reda velicine manje od velicine
atoma zlata.
6
Rutherford je inace bio J.J. Thomson-ov postdiplomac na Cambridge-u, ali su ovi eksperimenti na atomskim
jezgrima osmisljeni i sprovedeni (deceniju posle Thomson-ovih) u Manchester-u, gde se Rutherford osamostalio.
Deceniju kasnije, Rutherford je nasledio Thomson-a kao direktor Cavendish labroratorije na Cambridge-u.
44 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
Iz oblika hiperbolicnih putanja -cestica pod uticajem Coulomb-skog odbijanja od pozitivnog
delova atoma, Rutherford je zakljucio da taj pozitivno naelektrisani deo atoma zlata mora da
bude manji od 2.7 10
14
mbar tri reda velicine manji od samog atoma! Eksperimenti u toku
sledece decenije su uspeli da dobiju ne-Coulomb-sko rasejanje i tako potvrdili da je pozitivno
naelektrisani deo atoma zlata skoncentrisan u podrucju radijusa od svega oko 3.5 10
15
m.
Odatle potice tzv. planetarni model atoma, po kome atomi imaju pozitivno naelektrisano
jezgro, radijusa oko 10
15
m, oko kojeg kruze elektroni u orbitama radijusa oko 10
10
m. Jezgro
najjednostavnijeg atoma, vodonika, je Rutherford nazvao proton.
Vec 19131914. godine je Niels Bohr postulirao da su orbite u planetarnom modelu atoma
stabilne, te da je ugaoni momenat elektrona u orbitama ogranicen na celobrojne umnoske kon-
stante h. Sa tom ad hoc kvantizacijom, Bohr je uspesno izracunao ne samo vezivne energije
elektrona u vodonikovom atomu, nego je iz toga izveo i generalnu formulu za talasne duzine
fotona koji se emituju u prelazima, i koja je u potpunoj saglasnosti sa opazenim tzv. serijama
linijskog spektra po Balmer-u, Lyman-u, Paschen-u, itd.
Digresija 0.2: U poslednjim decenijama XX veka je postalo jasno da je integralnost ugaonog momenta
u atomima vodonikovog tipaBohr-ov ad hoc postulatne samo sustinski mehanizam stabilizacije
atomskih orbitala, vec i konkretna manifestacija generalnog principa. Naime, moderno razumevanje
teorijske zike koristi jezik geometrije i topologije, a topoloske invarijante su, grubo receno, strukture
koje na kritican nacin zavise od celih brojeva, pa invarijantnost sledi iz nemogucnosti kontinualne pro-
mene tih celobrojnih karakteristicnih velicina. Retrospektivno onda, naknadnom mudroscu, mozemo
zakljuciti da Bohr-ov postulat moramo prihvatiti jer stabilizuje atomske orbitale.
Prirodna pretpostavka da se atomska jezgra onda sastoje iz odredenog broja protona, taman
da neutralisu ukupno naelektrisanje elektrona koji su u orbiti oko datog jezgra, medutim nije
naisla na potvrdu u eksperimentalnim podacima: sledeci atom po tezini, atom helijuma, ima dva
elektrona ali ne dvostruko vec cetvorostruko vecu masu od vodonika. Litijum je sledeci element
sa tri elektrona, a masa njegovog atoma je sest ili sedam puta veca od mase vodonikovog.
0.3.3 Neutron
Neproporcionalno vece mase atomskih jezgara su objasnjene 1932. godine, kada je James Chad-
wick otkrio da atomska jezgra sadrze jos jednu vrstu cestica, osim protona. Kako je ta druga vrsta
cestice neutralna, nazvao ju je neutron. Zbirno se protoni i neutroni, kao sastojci atomskog jezgra,
zovu nukleoni.
Osim toga, postojanje neutrona je pomoglo i da se objasne nesuglasice u mnogim tezim je-
zgrima: za mase jezgara se znalo da su uglavnom oko dva puta vece od naelektrisanja jezgra.
Stoga je postojala pretpostavka da se jezgro zapravo sastoji od oko dvostruko veceg broja protona
nego sto je potrebno da se ponisti naelektrisanje orbitujucih elektrona, te da je visak pozitivnog
naelektrisanja u jezgrima neutralisan dodatnim elektronima koji su zarobljeni u jezgru. Medutim,
takode se znalo da i protoni i elektroni imaju sopstveni ugaoni momenat (spin) od
1
2
h, a u mno-
gim jezgrima ukupna suma ugaonih momenata kako od protona, tako i od elektronai onih u
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 45
10
10
m-orbitama i onih (pretpostavljalo se) u jezgrimase nije slagala sa eksperimentalno
izmerenim ugaonim momentom.
Na primer, azot-14 bi po tom modelu imao 14 protona i 7 elektrona u jezgru, a 7 elektrona
u orbiti, ukupno 28 spin-
1
/
2
cestice. Ukupni ugaoni momenat azota-14 bi onda morao da bude
celobrojni umnozak h. Nasuprot tome, izmerena vrednost ukupnog ugaonog momenta atoma
azota-14 je uvek polu-celobrojan umnozak h. Otkricem neutrona je bilo jasno da se jezgro azota-
14 sastoji od 7 protona i 7 neutrona, sto garantuje da je ukupni ugaoni momenat jezgra celobrojan
umnozak h (a polu-celobrojan za citav atom), u skladu sa svim opazanjima.
Zaklju cak 0.2 1932. godine je teorija elementarnih cestica naoko izgledala fantasticno jed-
nostavno: Svet je sazdan od elektrona, protona i neutrona (i fotona), i

samo nam je
dokuciti kako te cestice interaguju i kako cine strukture: atome, molekule, itd. Naravno, to
je vrlo naivno gledanje, i ubrzo cemo videti da je to daleko od potpune slike.
0.3.4 Foton
Newton-ova izvorna ideja da se svetlost sastoji od korpuskula nije izdrzala test tadasnjih eksperi-
menata: do XX veka je talasna priroda svetlostipa i ostalog elektromagnetnog zracenja u cijem
spektru vidljiva svetlost zauzima samo jedno malo podrucjebila sasvim ocigledna.
Verno lajtmotivu pocetnog odeljka 1.1.1, XX vek je poceo sistematskim razbijanjem te pre-
dodzbe: Na prelazu XIX u XX vek, Max Planck je proucavao problem tzv. ultravioletne katastrofe.
Klasicna statisticka zika je do tog vremena savrseno objasnila sve poznate termodinamicke pro-
cese. No, njena primena na elektromagnetno zracenje koje emituju usijani objekti poput ugarka
ili zvezde je proizvela besmislicuda je ukupna snaga emitovanog zracenja beskonacna, kao i
da intenzitet zracenja raste neograniceno sa frekvencijom tog zracenja. Eksperimentalni podaci
listom ukazuju da intenzitet raste sa frekvencijom, ali samo do odredenog maksimuma (propor-
cionalnog temperaturi usijanog objekta) a posle opet opada. Takode, sasvim je ocigledno da
ukupna snaga koju usijani objekat moze da emituje mora da bude konacna velicina.
1900. godine, Planck je pokazao da se ultravioletna katastrofa moze izbeci, te da se ekspe-
rimentalno poznati spektar moze teorijski objasniti samo ako pretpostavimo da usijani objekti
emituju zracenje u

paketima cije je dejstvo (grubo receno, energija puta vreme trajanja procesa)
celobrojni umnozak jedne konstante h, koju danas i zovemo Planck-ovom konstantom.
1905. godine, Albert Einstein je pokazao da fotoefekat jednoznacno upucuje na to da elek-
troni i absorbuju elektromagnetno zracenje u istim takvim

paketima, sa identicnom(!) kon-


stantom h. Einstein je iz toga zakljucio da ne samo da se elektromagnetno zracenje emituje i
absorbuje u takvim

paketima, vec da i postoji samo u obliku takvih paketa. Ta revolucionarna


ideja je naisla na ogroman otpor: cak i deceniju kasnije, zicari su bili saglasni u misljenju da je
elektromagnetno zracenje ipak talasne prirode, uprkos cesticnoj emisiji i absorpciji.
46 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
1910. godine je Peter Debye pokazao da Planck-ov rezultat sledi iz pretpostavke da Fourier
modovi elektromagnetnog polja imaju energije koje su celobrojni umnozak proizvoda h. Tek pet-
naest godina kasnije (1925. godine, kada je cesticna priroda elektromagnetnog zracenja vec bila
uglavnom prihvacena) su Max Born, Werner Heisenberg i Pascual Jordan korektno interpretirali
Fourier mod elektromagnetnog polja sa energijom nh kao n cestica sa energijom h po cestici.
U meduvremenu je Arthur H. Compton, 1923. godine, pokazao da Einstein-ova pretpostavka
o korpuskularnoj prirodi elektromagnetnog zracenja jedina uspesno objasnjava rasejanje vidljive
svetlosti i

mekih X-zraka na slobodnim elektronima. Compton je pokazao da korpuskularna


analiza rasejanja kao sudara cestice svetlosti sa elektronomuz koriscenje zakona ocuvanja ener-
gije i impulsadaje formulu koju danas po njemu zovemo:

/
= +
c
(1 cos ),
c
=
h
mc
=
2 h
mc
, (0.6)
gde je
c
tzv. Compton-ova talasna duzina za cesticu mase m. U izvornoj Compton-ovoj analizi je
m = m
e
, ali je jasno da formula vazi za rasejanje elektromagnetnog zracenja na bilo kojoj slobod-
noj naelektrisanoj cestici; v. zadatak 0.4.2. Klasicnatalasna analiza rasejanja elektromagnet-
nog zracenja na naelektrisanim cesticama, tzv. Thomson-ovo rasejanje predvida promenu talasne
duzine zracenja pri dovoljnom intenzitetu zracenja. No, kada je intenzitet vrlo mali, Thomson-ov
efekat iscezava. Za razliku od toga, Compton-ov efekat daje korektnu promenu talasne duzine
rasejanog fotona bez obzira na intenzitet zracenjaidealno, cak i za jedan jedini foton, energije
E

= 2 h = 2 hc/.
Samo ime foton je cestici svetlosti dao hemicar Gilbert Lewis, tek 1926, zajedno sa predlogom
da se fotoni ne mogu ni unistiti ni stvoriti; detalji Lewis-ovog predloga su se pokazali netacnim,
ali je ime ostalo. Niels Bohr, Hendrik Kramers i John Slater su jos 1924. godine pokusavali da

spasu ne-cesticnu prirodu elektromagnetnog polja, predlogom tzv.

BKS modela [47] koji je


zahtevao da:
1. energija i impuls budu ocuvani samo u srednjem, ali ne i u procesima gde jedna naelektri-
sana elementarna cestica apsorbuje ili emituje elektromagnetno zracenje,
2. kauzalnost ne vazi u takvim elementarnim procesima.
BKS model je ubrzo

pristojno sahranjen [283], ali je inspirisao Werner Heisenberg-a da sa Max


Born-om i Pascual Jordan-om (1925. godine) razvije tzv.

matricnu mehaniku [368]. Takode,


Einstein je tek 1921. godine dobio Nobel-ovu nagradu

za doprinose teorijskoj zici, a narocito


za otkrice zakona foto-efektaa ne za cesticno razumevanje svetlosti. Trebalo je dakle vise od
cetvrt veka od izvorne Planck-ove hipoteze, da zicari prihvate cesticnu prirodu svetlosti.
0.3.5 Dualnost i lokalnost
1924. godine je de Broglie odbranio doktorsku disertaciju sa fundamentalnom idejom o dualnosti
izmedu cestica i talasa (za koju je 1929. godine dobio i Nobel-ovu nagradu), po kojoj se svaka
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 47
cestica impulsa p moze prikazati i kao talas
talasne duzine =
h
[p[
, tj. talasnog vektora

k =
h
p
2
p, (0.7)
i obratno. Dakle, do 1926. godine, prihvatanje cesticne prirode svetlosti vise nije znacilo isto-
vremeno odbacivanje talasne prirode, vec prihvatanje opstijeg shvatanja po kome se

stvari koje
zovemo elektron, proton, neutron, foton u odredenim uslovima ponasaju kao cestice, a u drugim
uslovima kao talasi. Videcemo kasnije, spajanjem kvantne teorije i specijalne teorije relativnosti
u teoriju polja, da se sve te

stvari daju nedvosmisleno predstaviti odgovarajucim poljima, kojih


su

cestice i

talasi granicni oblici.


k
Mada je cesticna priroda elektromagnetnog zracenja isprva vrlo tesko prihvacena, a i tada
uglavnom zbog prakticnosti objasnjavanja Compton-ovog efekta, pokazalo se da takvo razumeva-
nje elektromagnetnog zracenja ima vrlo duboku posledicu za sustinsko razumevanje fundamen-
talne elektromagnetne interakcijea po ugledu na nju, kasnije, i ostalih interakcija.
Naime, klasicno razumevanje interakcije dva naelektrisana tela se zasniva na ideji da svako
pojedino naelektrisanje stvara oko sebe elektricno polje, te da na bilo koje drugo naelektrisa-
nje onda deluje sila koja je jednaka proizvodu naelektrisanja te druge cestice i elektricnog polja
koje je naelektrisanje prve cestice proizvelo.

Elektromagnetno polje datog naelektrisanja je tu


ocigledno naprosto jednako Coulomb-ovoj sili po jedinici onog drugog naelektrisanja. Drugim
recima, u principu je elektricno polje postapalica za predvidanje Coulomb-ove silea koja inace
deluje na daljinu. Uloga magnetnog polja je u tom klasicnom razumevanju elektromagnetne in-
terakcije konceptualno identicna, i njihov zbir daje Lorentz-ovu silu.
Moglo bi se rezonovati da to dejstvo na daljinu nije doslovno oprecno specijalnoj teoriji re-
lativnosti, po kojoj se svaka informacija prenosi lokalno, iz tacke u tacku kontinualnog prostora i
najvise brzinom svetlosti u vakuumu. Naime, da bi ono drugo naelektrisanje

znalo za silu koju


proizvodi prisustvo prvog naelektrisanja, klasicno razumevanje interakcije postulira postojanje
elektromagnetnog polja, a uspostavljanje i svaka promena u tom polju se sire brzinom svetlo-
sti u vakuumu. No, jednom uspostavljeno, Coulomb-ovo polje ipak trenutno proizvodi silu na
testirajucem naelektrisanju, bez obzira koliko daleko od izvora Coulomb-ovog polja. Ta se pret-
postavljena trenutnost onda dakle ipak suprotstavlja fundamentalnoj ideji lokalnosti koja prozima
specijalnu teoriju relativnosti.

Cesticna priroda svetlosti zamenjuje pojam sveprisutnog elektromagnetnog polja koje tre-
nutno proizvodi silu na daljinu idejom da naelektrisane cestice konstantno emituju i re-absorbuju
fotone, te da neprekidna razmena fotona izmedu dve naelektrisane cestice proizvodi elektromag-
netnu interakciju izmedu ta dva naelektrisanja. Elementarne interakcije izmedu naelektrisanih
cestica i fotona se sastoje u tome da naelektrisane cestice emituju i apsorbuju fotone. Onda
jedna naelektrisana cestica u nekom trenutku emituje foton, koji potombrzinom svetlosti u
vakuumudospe do druge naelektrisane cestice, i koja ga onda apsorbuje. Time je taj foton
posredovao u interakciji izmedu dve date naelektrisane cestice. Posto taj posrednicki foton iz
48 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
principa nije moguce opaziti nepromenjenog, on je virtuelna cestica, a za virtuelne cestice zakon
ocuvanja energije ne mora da vazi. Stoga tako emitovanih pa apsorbovanih posrednickih fotona
moze da bude neograniceno mnogo, a tek njihov sveukupni efekat opazamo kao efektivnu inter-
akciju dve naelektrisane cestice. Tako se elektromagnetna interakcija izmedu dve naelektrisane
cestice dogada ne trenutnim dejstvom na daljinu, nego brzinom svetlosti i putem razmene fotona
kao posrednika elektromagnetne interakcije.
Jasno je, medutim, da se ne radi o jednostavnoj kinematickoj razmeni: dva klizaca (da sma-
njimo uticaj trenja) koji se gadaju grudvama dakako ispoljavaju interakciju posredstvom grudava.
No, na taj cisto kinematicki nacin nije moguce opisati privlacnu silua znamo da elektromag-
netne sile mogu da budu i privlacne, pa i komplikovanije od toga kada se naelektrisanja krecu
7
.
Pokazace se da je takvo posrednicko razumevanje interakcija opste-primenjiva i zapravo sus-
tinski fundamentalna ideja, koja ce dovesti do ujedinjenog razumevanja svih fundamentalnih
interakcija [v. odeljke 3 i 4 za detalje].
S tim na umu, mi cemo radi prakticne jednostavnosti govoriti o elementarnim cesticama,
ali cemo podrazumevati de Broglie-vu dualnost sa talasima, kao i sustinski fundamentalnije ali
tehnicki zahtevnije predstavljanje poljima ciji su kvanti te elementarne cestice.
0.3.6 Mezoni
Fizika elementarnih cestica kao sto je prikazana do sada nije imala odgovor na ocigledno pitanje:
sta odrzava nukleone (protone i neutrone) unutar atomskog jezgra? Jasno je da ta sila ne moze
biti elektromagnetnog poreklaneutroni su neutralni, a protoni se odbijaju.

Cak, ta jaka nu-
klearna sila mora da bude jaca od elektromagnetne, tako da bi nadjacala Coulomb-sko odbijanje
protonabar dok su ovi u okrilju atomskog jezgra, dakle na razdaljini ne vecoj od oko 10
15
m.
No, na razdaljinama puno vecim od 10
15
m, ta nuklearna sila mora da bude zanemarljiva cak
i medu neutronima, a svakako u poredenju sa Coulomb-skim odbijanjem medu protonima. Posto
Coulomb-ova sila opada ravnomerno sa 1/r
2
, proizilazi da na razdaljinama vecim od 10
15
jaka nuklearna sila mora da opada naglo, mnogo brze od 1/r
2
.
1932. godine je Werner Heisenberg predlozio formalizam izospina (samo ime je nakandno
dao Eugene Wigner, 1937.), da objasni veliku slicnost izmedu protona i neutrona: njihova masa
se razlikuje za svega 0.14%, oba imaju spin-
1
/
2
, i jaka interakcija u atomskim jezgrima ne razlikuje
protone od neutrona. Heisenberg je onda pripisao [v. odeljak 2.3 za detalje]:
p
+
[
1
2
, +
1
2
`, i n
0
[
1
2
,
1
2
`, (0.8)
sa formalnim operatorima

I
2
, I
3
denisanim po ugledu na ugaoni momenat [v. dodatak A], tako
da

I
2
[
1
2
,
1
2
` =
1
2
(
1
2
+1) [
1
2
,
1
2
`, i I
3
[
1
2
,
1
2
` =
1
2
[
1
2
,
1
2
`. (0.9)
7
Sila kojom mali magnetni dipol deluje na naelektrisanu cesticu u pokretu je pod pravim uglom na pravac izmedu
dipola i naelektrisane cestice u pokretu.
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 49
Iz ovog modela takode sledi da se razmena izospina dogada razmenom izospinskih stanja
[1, +1` : [1, +1`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`,
[1, 0` : [1, 0`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`,
[1, 1` : [1, 1`[
1
2
, +
1
2
` [
1
2
, +
1
2
`,
(0.10)
tako da, na primer, apsorpcijom stanja [1, +1` stanje [
1
2
,
1
2
` = [n
0
` postaje [
1
2
, +
1
2
` = [p
+
`, itd.
1934. godine je Hideki Yukawa predlozio potencijal
V(r) = g
2
e
r/r
y
r
(0.11)
gde je koecijent g
2
analogan proizvodu dva naelektrisanja u Coulomb-ovom zakonu, a r
y
efek-
tivni doseg sile, za koji eksperimenti navode vrednost od oko r
y
10
15
. Za razliku od Coulomb-
ovog potencijala koji prenose fotonicestice bez mase
8
, Yukawa-in potencijal prenose cestice
mase
m


h
r
y
c
, tako da m

150200 MeV/c
2
, (0.12)
i ta masa je zasluzna za eksponencijalno brzo opadanje potencijala (0.11). Yukawa-in predlog je
dakle predvideo novu cesticu, pion, sa masom (0.12) izmedu mase elektrona (m
e
0.511 MeV/c
2
)
i mase protona (m
p
938 MeV/c
2
). Kombinovano sa Heisenberg-ovim predlogom izospina,
Yukawa-ina teorija predvida tri piona:

+
[1, +1`,
0
[1, 0`,

[1, 1`, (0.13)


tako da relacije (0.10) korespondiraju procesima
[1, +1`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`,
+
+n
0
p
+
,
[1, 0`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`,
0
+ (p
+
ili n
0
) (p
+
ili n
0
),
[1, 1`[
1
2
, +
1
2
` [
1
2
, +
1
2
`,

+ p
+
n
0
.
(0.14)
Ono sto je neobicno u poredenju sa elektromagnetnom interakcijom: za razliku od fotona koji je
jedinstven i elektricno neutralan, piona bi trebalo da bude tri, i to tako da formiraju 3-dimenzionu
(ne-trivijalnu!) reprezentaciju izospinske grupe SU(2)
I
. U ovom predlogu se vidi preteca tzv. ne-
abelovskih (nekomutativnih) teorija kalibracione simetrije koje ce dve decenije kasnije
9
uvesti
Chen-Ning Yang i Robert L. Mills i, nezavisno, Ronald Shaw u svojoj disertaciji pod mentorstvom
Abdus Salam-a [326].
1937. godine su dve grupe istrazivaca (Carl D. Anderson i Seth H. Neddermeyer na zapadnoj
obali USA, i J.C. Street i E.C. Stevenson na istocnoj obali USA) nezavisno potvrdile postojanje
8
Za cesticu mase m vazi E
2
= p
2
c
2
+m
2
c
4
; za fotone je m

= 0, tako da E

= [p

[c.
9
Ironicno, Ironicno, Ernst St uckleberg je nezavisno imao predlog vrlo slican Yukawa-inom, ali su ga Pauli-jeve kri-
tike odvratile od razvijanja te ideje. S druge strane, Pauli je u meduvremenu nezavisno radio na ne-abelovskoj
generalizaciji elektromagnetizma, ali je bio samokriticno obeshrabren poteskocama u primeni na slabe interak-
cijesto ce kasnije biti razreseno Higgs-ovim mehanizmompa nije nista o tome objavio [361].
50 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
cestice sa masom reda velicine (0.12) u analizi kosmickog zracenja. Kasnija i tacnija merenja su
pokazala da cestice opazene u kosmickom zracenju imaju masu vrlo blizu 100MeV/c
2
manje od
Yukawa-inog rezultata (0.12), a uskoro su i razlicita merenja pocela da daju razlicite rezultate.
Drugi svetski rat je prekinuo ova istrazivanja, no vec je 1946. godine, u Rimu, pokazano da
cestice mase 106 MeV/c
2
otkrivene u kosmickom zracenju interaguju vrlo slabo sa atomskim
jezgrimapotpuno oprecno Yukawa-inom predlogu da te cestice prenose jaku nuklearnu silu!
1947. godine su Robert Marshak i Hans Bethe predlozili, a Cecil Powell (sa saradnicima
C.M.G. Lattes, H. Muirhead i G.P. Ochialini) i eksperimentalno dokazao da se u kosmickim
zracenju zapravo pojavljuju dve cestice:
1.

-cestice sa masom m

106 MeV/c
2
, koja interaguje vrlo slabo sa atomskim jezgrima i
ponasa se kao 206 puta masivnija kopija elektrona,
2. -cestica sa masom 135 MeV/c
2
(
0
) i 140 MeV/c
2
(

), koja interaguje jako sa atomskim


jezgrima, i koja odgovara cestici koju je Yukawa predvideo 12 godina ranije.
Kasnija merenja i kvark-model ce pokazati da se pioni ne mogu poistovetiti sa posrednicima
jake interakcije, mada interaguju putem jake interakcije, kako medusobno, tako i sa protonima i
neutronima.
0.3.7 Anti- cestice
Kompletiranje nerelativisticke kvantne mehanike je ostvareno u svega tri godine, 19231926:
konceptualno je bilo jasno da se Schr odinger-ova jednacina moze prilagoditi svakom kvantnom
sistemu, te da ostaje

samo da se diferencijalna jednacina resi uz odgovarajuce granicne uslove.


Relativisticka kvantna teorija je, medutim, bila tvrdi orah.
1927. godine je Paul Dirac otkrio jednacinu koju danas zovemo njegovim imenom, i koja
je trebalo da opisuje slobodne elektrone. No, ta diferencijalna jednacina ima za svako resenje
energije E =

p
2
c
2
+m
2
c
4
takode i resenje E =

p
2
c
2
+m
2
c
4
. Da bi izbegao besmislenu
divergentnu pojavu da elektron sukcesivno gubi energiju padajuci u stanja sa sve nizom i nizom
negativnom energijom, Dirac je isprva predlozio da su sva stanja sa negativnom energijom popu-
njena, a da zbog Pauli-jevog principa ni jedan slobodan elektron ne moze da se spusti ni u jedno
od tih popunjenih stanja. To

more beskonacno mnogo elektrona sa negativnom energijom je


potpuno uniformno, tako da bi se samo pojedini elektroni sa pozitivnom energijom mogli opaziti.
Osim toga, ako bi jedan od tih elektrona sa negativnom energijom zadobio dovoljno energije da
postane elektron sa pozitivnom energijom, na njegovom mestu bi ostala

supljina sa pozitivnim
naelektrisanjem. Dirac se isprva nadao da bi te pozitivne supljine mogle da se identikuju sa
protonima, ali je Hermann Weyl ubrzo pokazao da je inerciona masa

supljine jednaka masi


slobodnog elektrona, i tako oko 1 836 puta premala za protone. Drugi problem sa Dirac-ovom
idejom beskonacnog

mora elektrona proizvoljno negativnih energija je da bi Svemir onda imao


beskonacno negativno ukupno naelektrisanje, i beskonacno veliku totalnu masu. Ernst St uckel-
berg, pa Richard Feynman malo kasnije i detaljnije, su re-interpretirali teoriju uvodenjem pojma
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 51
anticestica (mada Feynman taj izum pripisuje Dirac-u [114]): po tom, sada standardnom razume-
vanju, anticestica je cestica koja putuje unazad u vremenu, tako da nema Dirac-ovog bekonacno
dubokog i beskonacno naelektrisanog (u slucaju naelektrisanih cestica) mora; [v. poglavlje 1.3].
Digresija 0.3: Najprostije, sledeci [114]: u svakoj verziji Fourier-transformacije se pojavljuje faktor
e
i(E/ h)t
, pa je promena predznaka energije E ekvivalentna obrtanju smera toka vremena t. Takode,
Fourier transform

f () :=
1

dt e
it
f (t) ima kljucnu osobinu da ako je

f () = 0 samo za :=
(E/ h) 0, onda f (t) ne iscezava ni u jednom kontinualnom intervalu vremena. Odatle sledi da
za proces koji se dogada putem uzastopnog dogadanja dva potprocesakoje ne opazamo/merimo
ponaosob i nezavisno ali sve razmenjene cestice imaju ne-negativnu energijuvremenski redosled
dva potprocesa zavisi od (relativistickog!) izbora koordinatnog sistema posmatraca i nije Lorentz-
invarijantan. Odatle opet sledi:
1. anticestice sa pozitivnim energijama su obicne cestice sa pozitivnim energijama koje se krecu
unazad u vremenu,
2. operacije parnosti (P), obrtanja vremena (T ) i konjugacija naboja (C ) zadovoljavaju relaciju
PT = C [v. odeljak 2.2.3],
3. par cestice-anticestice moze da se stvori iz vakuuma i moze da se anihilira,
4. za ocuvanje verovatnoce:
(a) dva fermiona ne smeju da budu u istom kvantnom stanju, pa kreacija i reanihilacija
fermion-antifermionskog para doprinosi amplitudi verovatnoce negativno,
(b) dva bozona mogu da budu u istom kvantnom stanju, i to cak povecava amplitudu vero-
vatnocu (pot)procesa.
Vidi dijagrame (1.78) na str. 103, kao i Feynman-ovo vrlo intuitivno a ipak dovoljno detaljno objas-
njenje u knjizici [114], gde je najveci deo Feynman-ove

polovine posvecen ovoj potonjoj vezi.


1931. godine je Anderson eksperimentalno potvrdio postojanje pozitrona i time eksperi-
mentalno potvrdio Dirac-ovu teoriju. No, to je znacilo da i sve druge cestice moraju da imaju
anticesticu
10
, iste mase a suprotnog naelektrisanja. Doista, antiproton je eksperimentalno otkri-
ven 1955. godine, a antineutron vec sledece godine.
Standardna notacija za anticesticu je nadvuceni simbol za cesticu: proton se oznacava sa p,
anti-proton sa p; neutron je n, anti-neutron n. No, za naelektrisane leptone [v. tablicu 0.3, str. 68]
je uobicajeno da se pisu sa znakom naelektrisanja u indeksu: elektron je e

a pozitron e
+
; mion
je

a anti-mion
+
; tau lepton je

a anti-tau lepton je
+
. Neke neutralne cestice su svoje
sopstvene anticestice, kao sto su na primer foton i posrednik slabe nuklearne interakcije, Z
0
.
0.3.8 Simetrija prelaza i detaljna ravnote za
Postoji opsti princip pod nazivom simetrija prelaza, da ako postoji proces oblika
A + B C + D, (0.16a)
10
Strogo uzev, ovo predvidanje anticestica se odnosi samo na cestice spina
1
2
h, za koje Dirac-ova jednacina vazi.
52 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
gde su A, B, C, D cestice koje ucestvuju u procesu, onda su moguci i procesi oblika:
A B +C + D, (0.16b)
A +C B + D, (0.16c)
C + D A + B (0.16d)
ako ih zakoni ocuvanja energije, impulsa, itd. dozovoljavaju. Osim toga, princip detaljne rav-
noteze takode predvida i postojanje obratnih procesa:
C + D A + B, itd., (0.16e)
opet, ako ih zakoni ocuvanja energije, impulsa, itd. dozovoljavaju. Videcemo kasnije da se
proracuni za verovatnocu ovih procesa svode na dva faktora, od kojih je jedan identican za sve
navedene procese (0.16), dok drugi zavisi od kinematike i zakona ocuvanja energije, impulsa,
ugaonog momenta, itd. i taj drugi faktor moze da bude drasticno razlicit.
Napomena 0.1 Valja primetiti razliku izmedu

simetrije prelaza i

detaljne ravnoteze, u
ovoj upotrebi tih izraza: Proces (0.16d), dobijen iz (0.16a) putem simetrije prelaza, je
svakako razlicit od procesa (0.16e) koji je dobijen detaljnom ravnotezom. U ovoj primeni,
simetrija prelaza dozvoljava prevodenje bilo koje cestice medu rezultatima nekog procesa u
svoju anticesticu na ulaznoj strani procesa. S druge strane, primena detaljne ravnoteze je
ekvivalentna obrtanju toka vremena: uporedi (0.16a) sa (0.16e) [v. i odeljak 2.2.2].
Jedna od neposrednih primena simetrije prelaza je veza izmedu Compton-ovog procesa
e

+ e

+ (0.17)
i elektron-pozitron anihilacije:
e

+e
+
2 (0.18)
koja ukazuje da elektron-pozitron anihilacija mora proizvesti dva fotona.
0.3.9 Neutrino
Jos 1911. godine su Lisa Meitner i Otto Hahn pokazali da -raspad atomskih jezgara
11
naoko
narusava zakon ocuvanja energije: U raspadu
A
Z
X

A
Z+1
Y +e

, npr.
40
19
K

40
20
Ca +e

(0.19)
11
Neutron je otkriven tek 1932. godine, tako da se jos nije znalo za njegovo ucesce u -raspadu atomskih jezgara.
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 53
je totalna relativisticka energija elektrona (pa i velicina 3-impulsa) potpuno odredena zakonom
ocuvanja 4-impulsa [v. digresiju 1.7, str. 94]:
E
e
=

m
2
X
+m
2
e
m
2
Y
2 m
X

c
2
= c

m
2
e
c
2
+p
2
e
, (0.20)
[p
e
[ = c

(m
X
+m
e
)
2
m
2
Y

(m
X
m
e
)
2
m
2
Y

2 m
X
. (0.21)
Konkretna merenja svih energija i 3-impulsa u -raspadima tipa (0.19) su medutim pokazala da
je vrednost (0.20) samo maksimalna vrednost, i da energija elektrona varira od slucaja do slucaja.
Niels Bohr je cak predlagao da zakoni ocuvanja 4-impulsa ne vaze u zici sicusnih cestica
12
.
Nasuprot Bohr-u, Wolfgang Pauli je 1930. godine predlozio da sezarad ocuvanja zakona
ocuvanja energijeu -raspadu (0.19) zapravo pojavljuje i jedna treca cestica, vrlo male mase i
bez naelektrisanja, koju je zbog toga tesko opaziti. Ta treca cestica medutim odnese deo energije,
zbog cega merene vrednosti energije elektrona variraju od slucaja do slucaja. Pauli je predlagao
ime neutron, ali je 1932. godine Chadwick

zauzeo to ime za neutralne cestice koje su malo teze


od protona i koje cine bar polovinu vecine atomskih jezgara.
1931. godine je Enrico Fermi (pre)imenovao Pauli-jevu cesticu u neutrino
13
i do 1934. godine
objavio teoriju -raspada, zasnovanu na raspadu neutrona:
n
0

p
+
+e

+
e
, (0.22)
koja je vrlo uspesno opisivala eksperimentalna opazanja i merenja. Tek kasnije se pokazalo da je
Pauli-jeva cestica zapravo antineutrino i to elektronske vrste, sto smo ovde (0.22) vec korektno
oznacili.
0.3.10 Leptoni
U periodu 19371947. godine su u fotograjama kosmickih zracenja nadene cestice mase mirova-
nja oko 100150 MeV/c
2
, za koje se isprva verovalo da su Yukawa-ini posrednici jake interakcije.
No, 1947. godine je Cecil Powell pokazao da se zapravo radi o cesticama dva vrlo razlicita tipa:
U karakteristicnom kaskadnom raspadu (neretko zabelezenim na istoj fotograji) imamo

, (0.23a)
`
e

+
e
+

. (0.23b)
U prvom se raspadu (0.23a) moze pokazati, koriscenjem izvodenja (1.42)(1.47), da se na
snimku ne vidi (jer nije naelektrisana) tacno jedna cestica, jer je energija vidljivog miona ksna.
12
Navodno [174], Bohr se zestoko opirao Einstein-ovom predlogu da elektromagnetno zracenje postoji u kvantima;
protivio se Dirac-ovoj teoriji elektrona, suprotstavljao se Pauli-evom predlogu neutrina i ismevao Yukawa-inu
teoriju -mezona, te odgovarao Feynman-a od njegovog pristupa kvantnoj elektrodinamici.
13
Na italijanskom,

neutrino znaci

mali neutron.
54 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
Tu nevidljivu cesticu smo korektno oznacili kao

, mada se u analizama pre 1962. godine [v. ta-


blicu 0.4, str. 70] nije znalo za razliku izmedu elektronskog i mionskog neutrina, niti je bilo jasno
da se u prvom raspadu (0.23) pojavljuje antineutrino. Opet koriscenjem izvodenja (1.42)(1.47)
se moze pokazati da drugi raspad (0.23b) ima dve nevidljive cestice u rezultatu, jer energija vi-
dljivog elektrona varira. Te dve nevidljive cestice smo open korektno oznacili kao
e
+

, mada
se pre 1962. godine to nije moglo pouzdano znati.
U prve dve decenije od Pauli-jevog predloga, teorijskih dokaza da neutrini moraju da postoje
nije nedostajalo. No, ekspermentalno, jos uvek nisu bili detektovani.
1956. godine su Reines i Cowan objavili rezultate jednog od prvih velikih

eksperimenata
cekanja: ogromni tank pun vode, sa detektorima nacickanih zidova, u kome su cekali da opaze
tzv. inverzni -raspad, proces koji je garantovan simetrijom prelaza:

e
+ p
+
n
0
+e
+
. (0.24)
Vestom i detaljnom analizom velikog broja merenja su Reines i Cowan tako nepobitno dokazali
i eksperimentalno postojanje neutrina. Osim toga je njihova analiza pokazala i da antineutrini
fantasticno slabo interaguju sa obicnom supstancijom: Po tadasnjim procenama (za koje danas
postoje nezavisne potvrde) antineutrinski uks je kroz njihove detektore bio 5 10
17
antineu-
trina u sekundi po kvadratnom metru, a svega nekoliko reakcija tipa (0.24) je bilo registrovano
na sat.
1956. godine, cetvrt veka posle izvornog predloga, Pauli-jevo insistiranje da ocuva zakone
ocuvanja je trijumfovalo! Kao sto cemo videti kasnije, zakoni ocuvanja su neposredno vezani za
simetrijesto je sadrzaj teoreme Amalie Emmy Noether. Na ovaj nacin se oslanjanje na simetrije
i zakone ocuvanja nepovratno uvrezilo u razumevanje Prirodesto je krajnje ironicno, s obzirom
na Pauli-jev nipodastavajuci stav prema upotrebi teorije grupa [v. str. 150]. Videcemo da se uspeh
relativisticke zike takode moze sagledati sa stanovista oslanjanja na simetrije, mada to u svoje
vreme uopste nije bilo jasno.
Putem simetrije prelaza, znamo da se reakcija

e
+n
0
p
+
+e

(0.25)
takode mora dogadati. R. Davis i D.S. Harmer su onda trazili znake da li se mozda dogada i
analogna reakcija

e
+n
0
p
+
+e

, (ne dogada se!) (0.26)


gde je izdasni izvor antineutrina isti kao i u Reines i Cowan-ovoj reakciji (0.24)nase Sunce.
Pouzdano negativan rezultat za reakciju (0.26)uprkos analognoj postavi i statistici kao u Reines
i Cowan-ovom slucaju, Davis i Harmer nisu nasli traga ni jednoj jedinoj reakciji, iz cega sledi da
su neutrini i antineutrini zbilja razlicite cestice.
Iz cinjenice da se reakcija (0.24) dogada a (0.26) ne, sledi da neutrinima i antineutrinima
mozemo pridruziti ocuvanu velicinu. Zapravo, vec su 1953. godine Konopinski i Mahmoud [221]
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 55
predlozili jednu takvu ocuvanu velicinu. Sa malim adaptacijama njihovog izvornog predloga, tu
ocuvanu velicinu mozemo zvati leptonski broj, tako da je
L = +1 : e

,
e
;

; (0.27a)
L = 1 : e
+
,
e
;
+
,

;
+
,

; (0.27b)
L = 0 : sve ostale cestice. (0.27c)
Naravno, 1953. godine se nije znalo za postojanje

-leptona i neutrina, a i postojanje mi-


onskih neutrina nije jos bilo jednoznacno dokazano. No, koristeci ove vrednosti, reakcije (0.24)
i (0.25) su dozvoljene a reakcija (0.26) je zabranjena zakonom ocuvanja leptonskog broja.
Ocuvanje leptonskog brojadenisanog vrednostima (0.27)je zakon koji mozemo koristiti
kao i zakon ocuvanja naelektrisanja, mada su vrednosti (0.27) pripisane cesticama tako da bi
objasnile dogadanje odnosno ne-dogadanje procesa poput (0.24)(0.25), tj. (0.26). Kao sto je
ocuvanje naelektrisanja vezano sa izvesnu kontinualnu simetriju U(1) [v. poglavlja 3.13.3], tako
i ocuvanje leptonskog broja ima

svoju simetriju, sto ce biti od znacaja kasnije, kod diskusije


lagranzijana za teoriju interakcija sa leptonima.
Najzad, ni jedan do sada navedeni zakon ocuvanja ne brani potencijalni raspad

?
e

+ 2, (0.28)
no on nikada nije opazen. Iskustvo sa kvantnom zikom atomskih prelaza i reakcija a i sve veceg
broja procesa sa elementarnim cesticama ukazalo je na pravilnost:
Zaklju cak 0.3

Sta god nije zabranjeno je obavezno. Richard Feynman
Stoga ne-dogadanje raspada (0.28) iziskuje objasnjenje
14
u vidu predloga da leptoni e

,
e
,
e
imaju posebno ocuvani broj, kao i leptoni

, a naravno i kasnije otkriveni

.
Ne-dogadanje procesa (0.28) onda vidimo kao manifestaciju zabrane zakonom ocuvanja i mi-
onskog i elektronskog broja, a koji s druge strane dozvoljavaju raspade (0.23a)(0.23b): ukupna
suma svakog od tri leptonska broja na pocetnoj strani bilo kojeg od ta dva procesa je jednaka sumi
svakog od tri leptonska broja na rezultujucoj strani procesa. Isto vazi i za sve ostale navedene
procese, ukljucujuci i Fermi-jevu formulu (0.22) za -raspad. To ilustruje sustinski princip, da
zakoni Prirode ne smeju da imaju izuzetke i da moraju da vaze univerzalno
15
.
Ovom analizom, sledeci predlog Konopinskog i Mahmoud-a [221], je formalno uveden pose-
ban zakon ocuvanja elektronskog-, mionskog- i tau-leptonskog broja, kao dodatak arsenalu: zako-
nima ocuvanja naelektrisanja, energije i 3-dimenzionog impulsa (tj. 4-vektora energije-impulsa),
i ugaonog momenta.
k
14
Kandidate za Zakon Prirode izuzetci ne potvrduju vec obaraju.
15

Cesto kazemo da za male brzine vazi ne-relativsticka zika a za brzine blizu brzine svetlosti u vakuumu vazi
relativisticka. Doslovce, to je neistina: tacno je to da relativisticka zika vazi uvek, ali da su pri dovoljno malim br-
zinama ne-relativisticke aproksimacije prakticno dovoljne, tj. da se razlika izmedu odredenih konkretnih rezultata
relativstickog racuna i njegove ne-relativisticke aproksimacije ne moze eksperimentalno izmeriti.
56 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
Najzad, vredno je napomenuti da ime lepton potice od grckog prideva za

laki, a zbog re-


lativno male mase elektrona, u poredenju sa protonom i neutronom i za koje je onda zbirno
ime barion, od grckog prideva za

tezak.

Cestice sa masama izmedu m
e
0.511MeV/c
2
i
m
p
938 MeV/c
2
su onda trebale da budu mezoni, od grcke reci za

izmedu. No, otkricem


miona i verikacijom da je identican elektronuosim 206 puta vece mase, ta izvorna i naivna
nomenklatura je morala da se promeni. Do sredine XX veka se ustalila primena ovih naziva prema
nacinu interagovanja, kao sto je prikazano u tablici 0.2.

Cinjenica da je broj leptona i broj bariona
Tablica 0.2: Denicija grupa elementarnih cestica prema nacinu interagovanja
Grupa nuklearne interakcije spin broj
Leptoni samo slaba polu-celobrojan ocuvan
Hadroni

Mezoni i slaba i jaka celobrojan nije ocuvan


Barioni i slaba i jaka polu-celobrojan ocuvan

Ocuvanje barionskog broja (doduse ne pod tim imenom) je jos 1938. godine predlozio
Ernst St uckelberg, kao objasnjenje ne-dogadanja raspada protona, kao p
+
e
+
+
0
.
ocuvan u svim procesima, dok broj mezona nije, je osobina Prirode koja je polako postajala sve
jasnija, analizom rastuceg broja procesa.
0.3.11 Strane cestice
Do sredine 1947. godine je eksperimentalno potvrdeno postojanje elektrona, protona i neutrona
iz kojih se sastoji prakticno sva supstancija oko nas. Yukawa-in -mezon je takode eksperimen-
talno detektovan, tako da je postojala realna sansa da se teorijski opis jakih nuklearnih interak-
cija dotera tako da zadovoljavajuce reprodukuje eksperimentalne cinjenice o atomskim jezgrima.
Fermi-jeva teorija -raspada je adekvatno opisivala sve poznate efekte slabe nuklearne interak-
cije. Anti-cestica elektrona koju je Dirac predvideo je takode eksperimentalno detektovana i nije
bilo sumnje da ce se, uz odgovarajuci razvoj eksperimentalnih aparata, i ostale anticestice ekspe-
rimentalno proizvesti. Postojanje neutrina doduse jos nije bilo eksperimentalno potvrdeno, ali
makar su se teoreticari u sve vecem broju slagali da mora da postoji.
Tako je jos samo postojanje miona predstavljalo kapricioznu zagonetku Prirode: ta oko 206
puta teza kopija elektrona je potpuno neocekivana i neobjasnjena.
k
U Decembru 1947. godine su George D. Rochester i Clifford C. Butler otvorili Pandorinu ku-
tiju: objavili su rezultate analize snimaka kosmickog zracenja u maglenoj (Wilson-ovoj) komori,
iz cega je sledilo da postoji neutralna cestica sa masom otprilike upola manjom od neutronske, i
koja se raspada:
K
0

+
+

. (0.29)
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 57
1949. godine je Cecil Powell objavio eksperimentalno otkrice nove naelektrisane cestice sa raspa-
dom
K
+

+
+
+
+

(0.30)
a 1950. godine je Carl D. Anderson-ova grupa na CalTech-u otkrila novu neutralnu cesticu sa
raspadom

0
p
+
+

. (0.31)
Tek je 1956. godine razjasnjeno da su K
0
i K
+
srodne, bas kao teza kopija
0
i

, no vec je
u tim prvim godinama bilo jasno da su ove nove cestice vrlo neobicne: K
0
, K

,
0
a ubrzo i
jos nekoliko novih cesticasu sve proizvedene u vrlo brzim ( 10
23
s) reakcijama, ali im je
poluzivot, odnosno vreme zivota relativno dug: 10
10
10
8
s.
Uskoro se pokazalo da se te nove cestice stvaraju u parovima, pa je Abraham Pais predlozio
koncept

asocirane proizvodnje; 1953. godine su Kazuhiko Nishijima i Tadao Nakano preinacili


taj predlog u koncept

eta naboja, a 1965. godine je Murray Gell-Mann nezavisno predlozio


uvodenje naboja

stranosti. Pod tim imenom je ideja konacno prihvacena: Kada se

strane
cestice stvaraju, stvaraju se u paru

strana-antistrana, sto ukazuje na zakon ocuvanja stranosti.


Potom je raspad cestice sa

stranoscu S
0
= 0 u grupu cestica cija je ukupna stranost
i
S
i
=
S
0
zabranjen tim zakon ocuvanja, i moze da se dogodi samo putem interakcije koja taj zakon
eksplicitno narusava. Na taj nacin je utvrdeno da se strane cestice stvaraju putem jedne (jake)
interakcije, a raspadaju putem druge (slabe). Osim toga, predlog sadzi i tzv. GNN formulu:
Q = I
3
+
1
2
(B +S), (0.32)
po inicijalima imena Gell-Mann, Nishijima i Nakano; Q je naelektrisanje, I
3
izospin [v. diskusiju
oko relacija (0.8)(0.13)], B barionski broj a S oznacava stranost.

Cinjenica da se rastucem
broju cestica (i mezona i hiperona
16
) mogu konzistentno pripisati ovi kvantni brojevi a da uvek
zadovoljavaju relaciju (0.32) opet ukazuje na zakonitost koju je trebalo objasniti.
0.3.12 Osmostruki put
U ranim 1930-tim godinama spisak elementarnih cestica bio kratak i krajnje jednostavan: Sup-
stancija se sastoji od elektrona, protona i neutrona. Te cestice interaguje putem elektromagnetne
sile koju posreduje foton, slabe nuklearne sile koju je Fermi formulisao kao tzv. kontaktnu inter-
akciju (bez posrednika), i jake nuklearne sile za koju je Yukawa-ina teorija bila dobar kandidat
sa pionima kao posrednicima.

Cetvrta fundamentalna interakcija, gravitacija, je do tada vec bila
opisana Einstein-ovom opstom teorijom relativnosti.
No, do 1960. godine se spisku elementarnih cestica pridruzilo toliko novih cestica da je si-
stematizacija postala neophodna, pomalo po ugledu na periodni sistem elemenata Mendeljejev-a.
16
Rec

hiperon se isprva koristila za cestice sa masom vecom od neutrona.


58 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
Murray Gell-Mann je primetio da dvodimenzioni prikaz prvih osam pseudo-skalarnih
17
mezona:
S
1
0
+1
I
3
1 0 +1
Q

1
0
+
1
K


K
0


0
,
+
K
0
K
+
m

0 =135.0MeV/c
2
m

=139.6MeV/c
2
m

=547.9MeV/c
2
m
K
=493.7MeV/c
2
m
K
0 =497.6MeV/c
2
spin =0.
(0.33)
veoma lici na slican prikaz bariona:
S
2
1
0
I
3
1 0 +1
Q

1
0
+
1


0
,
0

+
n
0
p
+
m
p
+ =938.3 MeV/c
2
m
n
0 =939.6 MeV/c
2
m

=1.116 GeV/c
2
m

+ =1.189 GeV/c
2
m

0 =1.193 GeV/c
2
m

=1.197 GeV/c
2
m

0 =1.315 GeV/c
2
m

=1.322 GeV/c
2
spin =
1
/
2
.
(0.34)
Osim toga, Gell-Mann je 1961. godine, a Susumu Okubo nezavisno 1962. godine, primetio da
mase cestica u ovim dijagramima zadovoljavaju (do na par procenata) relacije:
2

m
K
+m

K
0
2

2
+

m
K
0 +m
K
+
2

3m
2

+m

0 +m

+
3

2
, (0.35)
2

m
p
+m
n
2
+
m

+m

0
2

3m

+
m

+m

0 +m

+
3
. (0.36)
17
Skalarna funkcija ima spin 0, i ne menja se pri rotaciji; preks pseudo onda znaci da za razliku od pravih skalara
koji se ne menjaju ni pri inverziji r r, pseudo-skalari menjaju predznak pri toj transformaciji.
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 59
Sledeca grupa bariona formira malo drugaciju sliku:
S
3
2
1
0
Q

1
0
+
1
+
2
I
3
1 0 +1 +2

++
m

=1.2311.233 GeV/c
2
m

=1.3831.387 GeV/c
2
m

=1.5321.535 GeV/c
2
m

=1.672 GeV/c
2
spin =
3
/
2
.
(0.37)
gde

jos nije bio eksperimentalno otkriven. Po ugledu na pribliznu relaciju masa


9m

+m

+m

0 +m

+
12

m
p
+m
n
2

m

+m

0
2

9m

+m

+m

0 +m

+
12
, (0.38)
to jest, da mase cestica u grupi (0.34) u proseku rastu ravnomerno sa povecanjem apsolutne
vrednosti stranosti
18
, Gell-Mann je postulirao relaciju
m

= m

= m

(0.39)
gde su m

, m

i m

prosecne mase cestica u gornja tri reda u dijagramu (0.37), i tako predvi-
deo postojanje

cestice sa masom oko 1.682 GeV/c


2
, do na nekoliko procenata. 1964. godine
je ta cestica i eksperimentalno detektovana, sa masom koja odstupa svega 0.6 % od vrednosti
predvidene relacijom (0.39).

Citalac se mozda upitao zasto, na primer, cetiri -cestice nisu u
grupi sa protonom, neutronom, te - i -cesticama, buduci je masa tih bariona slicnija masi
-cestica nego masi -cestica. Kao sto je i korisceno u tim ranim 1960-tim godinama, odgovor
je pragmatican: zato sto vrednosti spina naznacenog u (0.34) i (0.37), i formule (0.36), (0.38)
i (0.39) okupljaju cestice u grupe kao sto je prikazano a ne drugacije; [v. sledece poglavlje].
Time se dokazala klasikaciona sema koju je Gell-Mann nazvao

osmostruki put (aludirajuci


na

Plemeniti osmostruki put Budizma), i koju je nezavisno predlozio i Yuval Neeman. Mada to
u 1960-im godinama nije bilo sasvim jasno, ovi rezultat sustinski koriste SU(3) simetrijuzbog
cega se sada dijagrami (0.33), (0.34) i (0.37) obicno crtaju sa S-osom pod uglom od 120

od
Q-ose, kao sto je uobicajeno za korenski sistem grupe SU(3).
Valja primetiti da grupe mezona, poput (0.33), sadrze i cestice i anticestice, u dijametralno
suprotnim pozicijama:

je anti-
+
, K

je anti-K
+
, itd. S druge strane, grupe bariona (0.34)
i (0.37) sadrze samo cestice, a njihove anticestice formiraju identicne grupe ali sa nabojima su-
protnih predznaka.
18
Predznak i aditivna konstanta u deniciji kvantnog broja stranosti su, za ove potrebe, proizvoljne.
60 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
0.3.13 Kvarkovi
Pravi znacaj

osmostrukog puta je medutim sistematsko koriscenje teorije grupa u klasikaciji


cestica. Dok je periodni sistem Mendeljejev-a cekao mnogo godine na konacno objasnjenje pu-
tem kvantne mehanike i Pauli-jevog principa iskljucenja,

osmostruki put je vec 1964. godine


objasnjen: Murray Gell-Mann i George Zweig su nezavisno predlozili kvark-model
19
, po kome su
mezoni vezana stanja kvarka i antikvarka, a barioni vezana stanja tri kvarka. Time su svi hadroni
u brzo rastucoj listi objasnjeni kao slozeni sistemi, sazdani od svega tri kvarka:
Ime q : Q I
3
B S
Up u : +
2
/
3
+
1
/
2
1
/
3
0
Down d :
1
/
3

1
/
2
1
/
3
0
Strange s :
1
/
3
0
1
/
3
1
(0.40)
ciji naboji zadovoljavaju GNN-formulu (0.32). Ova tri kvarka razapinju reprezentaciju 3 grupe
SU(3), i sve grupe hadrona onda moraju da se formiraju kao [v. dodatak A]:
mezoni = (q q) : 3 3

= 1 8, (0.41)
barioni = (q q q) : 3 3 3 = 1 8 8 10, (0.42)
sto predvida da mezoni moraju da formiraju ili singlete (zasebna, pojedinacna stanja) ili oktu-
plete (grupe od osam), dok barioni moraju da formiraju ili singlete ili oktuplete ili dekuplete
konzistentno sa eksperimentima: za svaku grupu cestica postoje formule tipa (0.35)(0.36)
i (0.38)(0.39). Detalji kombinatorike kvark-modela ce biti prikazani u poglavlju 2.
Uporedo sa uspehom u klasikaciji hadrona, kvark-model je imao i dva znacajna problema:
1. ni jedan eksperiment nije mogao da proizvede slobodan kvark,
2. u nekimhadronima je izgledalo da stanje sa tri kvarka narusava Pauli-jev princip iskljucenja.
Nemogucnost izdvajanja slobodnih kvarkova ne znaci da kvarkove nije moguce eksperimen-
talno dokazati: potrebno je samo naci pogodnu sondu da se

vidi struktura hadrona bez oslo-


badanja sastavnih delova, kao sto je Rutherford bombardovao atome zlata -cesticama i

video
atomska jezgra bez (ma i delimicne) jonizacije atoma. U kasnim 1960-im godinama su takvi du-
boko neelasticni sudari sprovedeni u SLAC (Stanford Linear Accelerator Center) postrojenju, bom-
bardujuci protone elektronima, i kasnije u 1970-im godinama u CERN (izvorno Conseil Europeen
pour la Recherche Nucleaire, sada Organisation Europeenne pour. . . ) postrojenju, bombardujuci
19
Interesantno je da je Gell-Mann ipak smatrao da kvarkovi nisu nuzno konkretne cestice sa dobro lokalizovanom
pozicijom, mada je prihvatao da su naelektrisanja dobro lokalizovana. U tom pogledu se zestoko razlikovao od
Richard Feynman-aa obojica su bili na CalTech-u; Feynman je zagovarao da kvarkovi zbilja jesu cestice, pa ih je
iz neslaganja sa Gell-Mann-om zvao

partoni. Deceniju kasnije se pokazalo da je Feynman-ovo glediste ispravno,


ali je nomenklatura ostala po Gell-Mann-u. Osim toga, Zweig je predlozio ime kec (ace) (aluzija sa izrekom

kec
iz rukava nije slucajna) za kvarkove, sto medutim niko nije prihvatio.
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 61
protone neutrinima, a posle i protonima. Vrlo slicno Rutherford-ovom eksperimentu, sonde i
ovde prolaze kroz protonsto vecom energijom, to vecim brojem i to manje ometanea jedan
mali broj se odbija pod velikim uglom (cak do 180

). No, ovde detalji rasejanja ukazuju da se


proton vrlo uspesno da predstaviti kao slozeni sistem sazdan od tri cestice, u saglasnosti sa kvark-
modelom. No, za razliku od Rutherford-ovog eksperimenta, dok je atome moguce jonizovati pa i
potpuno ogoliti jezgro, kvarkove nije moguce izdvojiti slobodne iz hadrona. Uzastopni neuspesi u
tim pokusajima su proizveli dozu nepoverenja u kvark-model, tako da su eksperimentalci centre
rasejanja unutar hadrona radije zvali Feynman-ovim terminom, partoni.
S druge strane, vec je 1964. godine Oscar W. Greenberg primetio da kvark-model izgleda da
narusava Pauli-jev princip iskljucenja: izvesna spin-
3
/
2
stanja poput

= (d d d),
++
= (u u u)
i

= (s s s) bi trebalo da budu zabranjena Pauli-jevim principom iskljucenja. Naime, u sva tri


slucaja, eksperimenti pokazuju da bi sva tri inace jednaka kvarka trebali da budu u S-stanju, sa pa-
ralelnim spinom, dakle u istom kvantnom stanjuoprecno Pauli-jevom principu iskljucenja. Gre-
enberg je stoga predlozio [162] da kvarkovi zadovoljavaju parafermionska (anti-)komutaciona
pravila: Formalno, dok kreacioni i anihilacioni operatori bozona komutiraju a analogni operatori
fermiona antikomutiraju:

b
i
, b

j

=
ij
,

b
i
, b
j

= 0 = [b

i
, b

j
], bozoni, (0.43a)

f
i
, f

j

=
ij
,

f
i
, f
j

= 0 = [f

i
, f

j
], fermioni, (0.43b)
operatori kreacije i anihilacije para-fermiona zadovoljavaju hibridne relacije:


f
i,
,

f

j,

=
ij
,


f
i,
,

f
j,

= 0 =


f

i,
,

f

j,

, (0.43c)


f
i,
,

f

j,

=
ij
,


f
i,
,

f
j,

= 0 =


f

i,
,

f

j,

, = ,

para-fermioni,
(0.43d)
gde , = 1, 2, 3. U january 1965. je Boris V. Struminsky, u radu podnesenom u Dubni, predlozio

dodatni kvantni broj za razresnje istog problema, na cemu je dalje radio sa svojim mentorom
Nikolay Bogolyubov-im i saradnikom Albert-om Tavchelidze-om. Tavchelidze je u maju 1965.
godine tu ideju predstavio u ICTP-u, u Trstu, bez znanja svojih saradnika.

Sest meseci kasnije,
Moo-Young Han i Yoichiro Nambu su, nezavisno, predlozili model u kome je novi stepen slobode,
, u (0.43c)(0.43d)koji danas zovemo boja i po kome se kvarkovi u hadronima

,
++
,

razlikuju pa Pauli-jev princip iskljucenja ne brani stanjanova vrsta

naelektrisanja i povlaci
novu vrstu interakcije sa osam novih

fotona, g

gde je g

= 0. U njihovom modelu su
kvarkovi imali celobrojno naelektrisanje, ali zavisno od boje [v. digresiju 3.13, str. 215]. Konacnu
verziju formalizma boje kao naboja za jaku interakciju a koja je nezavisna od naelektrisanja su
upotpunili William Bardeen, Harald Fritzsch i Murray Gell-Mann, 1974. godine.
S druge strane, vec 1964. godine su Sheldon L. Glashow i James D. Bjorken predlozili posto-
janje i cetvrtog kvarka, kojeg su nazvali sarm, a sa time i prosirenje klasikacione SU(3) grupe u
SU(4). 1970. godine su Glashow, John Iliopoulos i Luciano Maiani dali teorijski dokaz da cetvrti
62 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
kvark mora postojati na osnovu nepostojanja slabih raspada sa promenom stranosti:
K
+

+
+ +
K
+

0
+
+
+

=
(us)
Z
0
(ud) + +
(us)
W
+
(uu)
+
+

< 10
5
. (0.44)
Osim toga, pojava tzv. U(1) anomalije [v. odeljak 5.2.3, kao i leksikonsku stavku za kanonsku
kvantizaciju] ukazuje na nekonzistentnost u kalibracionoj teoriji slabe interakcije: kvark-model
sa samo tri kvarka poseduje simetriju koja biva narusena kvantnim efektima, no to se narusenje
potre doprinosima cetvrtog kvarka. To je prva primena detaljne kvantne analize simetrija, sto ce
se kasnije razviti u vrlo mocni teorijski metod i omoguciti izvesne egzaktne (ne-perturbativne)
rezultate u teoriji polja. C-kvark je eksperimentalno otkriven cetiri godine kasnije. Medutim, za
detaljniju analizu su nam potrebni detalji kako kalibracionih teorija, tako i levo-desno asimetrija
slabih interakcija, pa cemo se na ovu temu vratiti u odeljcima 5.2.2 i 5.2.3.
Konacno, 1973. godine su Makoto Kobayashi i Toshihide Maskawa pokazali da se tzv. po-
sredno CP-narusenjekoje su James W. Cronin i Val L. Fitch opazili jos 1964. godine (a Nobel-
ovu nagradu dobili tek 1980.), u neravnomernosti K
0


K
0
transmutacijamoze dogoditi samo
ako postoji bar sest kvarkova. Neposredno CP-narusenje je opazeno tek 1990. godine, saglasno
Kobayashi-Maskawa predlogu; do tada je peti, b-kvark vec bio i eksperimentalno proizveden a
sesti, t-kvark je proizveden tek 1995. godine. Vrste kvarkova
u (up), d (down), s (strange), c (charm), b (bottom), t (top), (0.45)
se nazivaju i ukusima (avor), tako da se grupe simetrija koje poticu od pribliznog poistovecivanja
tih kvarkova: SU(3), SU(4), SU(5) i SU(6) obicno oznacavaju indeksom

f . No, vazno je prime-


titi da su te SU(n)
f
approksimativne simetrije

ukusa, sve manje i manje prakticne za vece i vece


n, posto su mase kvarkova sve razlicitije, pa su simetrije sve manje precizne:
Ime q
Masa

(MeV/c
2
)
Q I
3
B S C B

T Y
Up u : 1.53.3 +
2
/
3
+
1
/
2
1
/
3
0 0 0 0 +
1
/
3
Down d : 3.56.0
1
/
3

1
/
2
1
/
3
0 0 0 0 +
1
/
3
Strange s : 105
+25
35

1
/
3
0
1
/
3
1 0 0 0
2
/
3
Charm c : 1 270
+70
110
+
2
/
3
0
1
/
3
0 +1 0 0 +
4
/
3
Bottom b : 4 200
+170
70

1
/
3
0
1
/
3
0 0 1 0
2
/
3
Top t : 171 300
+1 100
1 200
+
2
/
3
0
1
/
3
0 0 0 +1 +
4
/
3

inerciona masa bez vezivne energije, koja zavisi od hadrona


(0.46a)
Q = I
3
+
1
2
(Baryon +Strange +Charm+ B
/
eauty + Truth
. .. .
=Y, tzv. (jaki) hipernaboj [v. takode odeljak 5.2.1]
) (0.46b)
U periodu 19641974. godine je poverenje u kvark-model bilo vrlo mesovito. Dok su eksperi-
mentalci s pravom negodovali oko cinjenice da je kvarkove izgleda nemoguce izdvojiti slobodne
za sta nije bilo teorijskog objasnjenjacak je i kvantni broj boje, uveden da se kvark-model
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 63

izmiri sa Pauli-jevim principom iskljucenja, izgledao vise kao mnemotehnicka postapalica nego
kao realna zicka osobina: kao sto je kvarkove izgleda bilo nemoguce izdvojiti, tako je i boju bilo
nemoguce detektovati. Naime, u barionima tri kvarka imaju svaki razlicitu boju, crveno-plavo-
zuto, tako da je barion

bezbojan. U mezonima kvark i antikvark imaju suprotne boje (crveno-


zeleno, plavo-naradzasto, ili zuto-ljubicasto), pa su i mezoni

bezbojni. Kao klasikacioni sistem,


to je pravilo savrseno korektno predvidelo hadronska stanja [v. poglavlje 2]. No, skepticni zicar
se nije mogao oteti utisku da je formalizam boje

izmisljen tako da

objasni inace neobjasnjene


cinjenice: formalizam nije davao razloga da hadroni budu

bezbojni [v. odeljak 4.1].


Najzad, primetimo da je kvark-model preinacio sliku elementarnih cestica: sva supstancija se
sada sastoji od kvarkova (u, d, s, c, b, t) i leptona (e

,
e
,

), sto je povratilo jednostav-


nost u listu elementarnih sastojaka Sveta: do 1974. godine se broj hadrona priblizavao stotini i
niko ih vise nije mogao smatrati elementarnim cesticama. Nasuprot tome, spisak (tada poznatih)
kvarkova i leptona je bio kratak i cak prilicno

simetrican.
Uprkos teorijskoj i estetskoj privlacnosti, dogadaj koji je bio od presudnog znacaja za sticanje
poverenja ogromne vecine zicara u kvark-model je eksperimentalana detekcija tzv. J/ cestice,
krajem 1974. godine. Istrazivacka grupa C.C. Samuel Ting-a je u Brookhaven-u, u toku leta 1974.
godine, otkrila cesticu sa masom 3.096 9 GeV/c
2
(malo vise od tri puta vece od mase protona), a
ciji je poluzivot izmeren oko 10
20
ssto je oko 1000 puta duze od tipicnih poluzivota hadrona!
Ting je insistirao na pazljivom proveravanju tog zapanjujuceg rezultata, tako da je otkrice ostalo
tajna do novembra te godine, kada je istrazivacka grupa Burton Richter-a u SLAC-u otkrila istu
cesticu, i dve grupe su slozno objavile svoje rezultate istovremeno.
U sledecih nekoliko meseci je razjasnjeno da je J/ cestica vezano stanje (c c), dakle me-
zon
20
, koji po ugledu na pozitronijum zovemo

sarmonijum. Stabilnost ovog sistema sledi iz


kombinacije takozvanog OZI pravila (Susumu Okubo, George Zweig i Jugoro Iizuka) i cinjenice
(otkrivene ubzo) da je par najlaksih mezona sa po jednim c ili c-kvarkom, tzv. D i

D mezoni,
tezi od J/ cestice. Stoga J/ nema dovoljno mase da se raspadne u D-

D par, a raspadi koji
zahtevaju da se c i c kvark anihiliraju su usporeni OZI pravilom
21
. Kad je J/ cestica otkrivena,
postalo je jasno da se njeno postojanje toliko uklapa u kvark-model, da je sva sumnja u model
iscilela: kao sto se da videti iz prethodnih pasusa, pa i tablice 0.4, str. 70, cetvrti kvark je bio
predviden, kako iz estetskih (Bjorken i Glashow) tako i tehnickih (a sto se tek kasnije razumelo,
nadasve strogih) razloga potiranja anomalija (Glashow, Iliopoulos i Maiani).
1975. godine je otkriven novi lepton,

, sto je dalo podstreka predvidanju (Kobayashi i


Maskawa, dve godine ranije) postojanja jos jednog leptonskog i kvarkovskog para, da bi se obja-
snilo CP-narusenje. Slicno J/ cestici, vezano stanje (b b) je otkriveno 1977. godine i nazvano
.

Sesti, t-kvark je konacno otkriven 1995. godine, a -neutrino,

, 2000. godine.
20
Do 1974. godine je bilo ocigledno da stara motivacija za nomenklaturu, po kojoj su mezoni izmedu elektrona i
protona po masama, nije bila prakticna. Umesto toga, potpuno je zazivela nomenklatura kvark-modela, po kojoj
su sva vezana stanja tri kvarka barioni, a sva vezana stanja kvarka i antikvarka mezoni. Hipoteticna stanja drugih
kompozicija, kao na primer (q q), (q q q), (q q q q), itd. se nazivaju egzoticnim cesticama.
21
Deceniju kasnije je OZI pravilo izvedeno iz kvantne kromodinamike, no 1974. godine je to jos uvek bilo samo
jedno fenomenolosko pravilo.
64 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
Digresija 0.4: Valja napomenuti da se sarmantna prica sa sarmonijumom, pa onda i (bottomonium-
om, tj. sa (b b)-stanjem ) verovatno ne ponavlja sa toponium-om: t-kvark vec i sam ima masu oko
174.2 GeV/c
2
, pa bi sledeci Ref. [150] i savremene podatke [263] (t t)-stanje trebalo da ima masu
od oko 344.4 GeV/c
2
, i sa standardnom devijacijom 193.6 MeV/c
2
. Stoga, cak i kada postrojenja
dostignu energije od preko 344.4GeV, velika apsolutna vrednost standardne devijacije znaci da ce se
toponijum raspasti puno brze nego J/ i [v. odeljak 0.4], te je moguce da ce se ponasati prakticno
kao virtuelna cestica, koju po deniciji ne mozemo detektovati neposredno.
0.3.14 Prenosioci nuklearnih sila
Uvodenje boje, novog kvantnog broja koji poseduju kvarkovi ali ne i leptoni, je ne samo objasnilo
postojanje spin-
3
/
2
bariona poput

,
++
,

kao tri jednaka kvarka u vezanom S-stanju, vec je


dovelo i do konacnog objasnjenja jake nuklearne interakcije. Naime, razmenu boje izmedu kvar-
kova vrse gluoni, koji time posreduju u jakoj interakciji; detalje tog mehanizma cemo prikazati u
poglavljima 34. Napomenimo ovde da je teorijski osnov za tzv. Yang-Mills teorije ne-abelovske
(nekomutativne) kalibracione simetrije uveden jos 19541955: Chen-Ning Yang i Robert L. Mills
i, nezavisno, Ronald Shaw u svojoj disertaciji pod mentorstvom Abdus Salam-a, su pokazali kako
se elektromagnetna interakcija sa U(1) grupom simetrija [v. odeljke 3.13.3] moze uopstiti na
kalibracione interakcije sa ne-abelovskom (nekomutativnom) simetrijom [v. odeljak 4.1, kao i
dodatak A]. Medutim, bitna (i zapravo komplementarna) svojstva kvark-modela,
1. kvarkove ne mozemo izdvojiti slobodne iz hadrona (tzv. zarobljenost),
2. sto su kvarkovi blizi jedan drugom, to slabije interaguju (tzv. asimptotska sloboda)
nisu ocigledna u samoj postavci generalnog formalizma. Ovo drugo svojstvo ce David Gross sa
studentom Frank Wilczek-om, i nezavisno, David Politzer otkriti 1973. godine
22
, skoro dve dece-
nije posle otkrica samih ne-abelovskih kalibracionih teorija. Mada je teorijski dokaz prvog svojstva
(zarobljenosti), rigorozno, jos uvek nekompletan , dokaz asimptotske slobode kao njemu kom-
plementarnog svojstva je prouzrokovao prihvatanje kvantne kromodinamike (QCD) kao prave
teorije jakih nuklearnih interakcija takoreci preko noci. Osim toga, numericki racuni tzv.

QCD
na resetci (gde je beskonacno i kontinualno prostor-vreme aproksimirano resetkom konacne
velicine) i

Monte Carlo simulacije su ubrzo pokazali da QCD daje korektno mnoge kolicnike
hadronskih masa kao i mnoge druge parametre tzv. hadronske spektroskopije, pa kao sustinski
neresen problem ostaje jos

samo da se izracuna velicina jedne, opste, jedinice mase za ha-


drone. Valja primetiti da se teorijsko otkrice asimptotske slobode i eksperimentalno otkrice J/
22
Za ovo otkrice je vezana pomalo tuzna prica [252]: David Gross je bio mentor dvojici studenata, Frank Wilczek-u
i William Caswell-u. Gross je Wilczek-u dao da racuna tzv. -funkciju za SU(n) kalibracionu teoriju do prvog reda
perturbacije a Caswell-u do drugog. Kada je Wilczek otkrio da -funkcija ima suprotan predznak od abelovskog
slucaja, Gross je uvideo fantastican znacaj rezultatateorijski dokaz da ne-abelovske kalibracione teorije garan-
tuju asimptotsku slobodukoji je sto pre publikovao sa Wilczek-om. Taj rad je jedan on najcitiranijih u drugoj
polovini XX veka; Gross i Wilczek su, zajedno sa Politzer-om, 2004. godine nagradeni i Nobel-ovom nagradom.
Caswell-ov doprinos, koji je potvrdio Wilczek-ov i korektno pokazao da drugi red perturbacija ne kvari novootkri-
venu asimptotsku slobodu je jedva primecen. William Caswell je poginuo 2001. godine u Al Qaeda-inomcetvrtom,
osujecenom avionskom pokusaju samoubilackog bombardovanja zaposednutim komercijalnim avionom.
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 65
cestice gotovo poklopilo; bez sumnje, taj dvojni napredak je bio presudan u naglom prihvatanju
kvark-modela zajedno sa kvantnom kromodinamikom, i ta se kombinacija dogadaja ponekad u
sali zove

novembarska revolucija 1974. godine.


k
S druge strane, za slabe nuklearne interakcije je Enrico Fermi jos 19311934. godine formu-
lisao tzv. 4-fermionsku kontaktnu interakciju, koja se u kvark-modelu svodi na elementarni proces
d u +e

+
e
, (0.48a)
kao naravno i svi moguci srodni procesi dobijeni posredstvom simetrije prelaza i detaljne rav-
noteze (0.16), kao sto su
d +u e

+
e
, d +e
+
u +
e
, u +e

d +
e
, itd. (0.48b)
Buduci je domet slabih interakcija vrlo mali ( 10
15
m), Fermi-jeva aproksimacija gde se slaba
interakcija dogada u tacki je sasvim zadovoljavajuca do energija reda hc/(10
15
m) 200 MeV.
No, vec deceniju-dve posle Fermi-jeve teorije, te su energije pravazidene u akceleratorima i po-
stalo je jasno da je potrebna bolja teorija. Primetimo da je kontaktna interakcija (0.48) ana-
logna opisu rasejanje pozitrona na protonu, e
+
+ p
+
e
+
+ p
+
, zanemarujuci da se to rasejanje
dogada razmenom (bar jednog) fotona. Po ugledu upravo na elektromagnetne interakcije, procesi
se mogu opisati i uz uvodenje posrednika:
d u +W

u + (e

+
e
), (0.49a)
d +u W

+
e
, (0.49b)
d +e
+
(u +W

) +e
+
u +
e
, (0.49c)
`
d + (W
+
+
e
) u +
e
, (0.49d)
u +e

(d +W
+
) +e

d +
e
, (0.49e)
`
u + (W

+
e
) u +e

, (0.49f)
i tako dalje. Iz ovih primera je jasno da smo postulirali posrednike W

za slabu interakciju.
Njihovi elementarni procesi
d +u W

, d +u W
+
, (0.50)
e

+
e
W

, e
+
+
e
W
+
, (0.51)
kao i svi srodni procesi dobijeni posredstvom simetrije prelaza i detaljne ravnoteze (0.16), te
zamenom u, d kvarkova sa tezim parom c, s (a kasnije i t, b), kao i e

,
e
leptonskog para sa

(a kasnije i

) se mozda cine dovoljnim da opisu primere slabe interakcije. No, to nije tacno:
iz raspada
K
0
= (d s)
+
+

= (ud) + (d u) (0.52)
66 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
sledi da moraju takode postojati i elementarni slabi procesi
s +u W

, s +u W
+
, (0.53)
sto onda objasnjava i raspad

0
= (u d s) (u d W

u) (u u d) +W

(u u d) + (d u) = p
+
+

, (0.54)
i tako dalje. Poredeci elementarne procese (0.50) i (0.53), sledi da slabi raspadi

mesaju d
i s kvark. Drugim recima, u, d, s, . . . kvarkovi nisu svojstvena stanja perturbacionog clana
23
u
hamiltonijanu koji je odgovoran za slabe interakcije, vec su to
[u`, [d
w
` := cos(
c
)[d` + sin(
c
)[s`, [s
w
` := cos(
c
)[s` sin(
c
)[d`, . . . (0.55)
kako je 1963. godinepre otkrica c kvarkapredlozio Nicola Cabibbo i po kome se sada ugao
c
zove. 1973. godine su Kobayashi i Maskawa uopstili ovu parametrizaciju tako sto su predlozili

[d
w
`
[s
w
`
[b
w
`

:=

V
ud
V
us
V
ub
V
cd
V
cs
V
cb
V
td
V
ts
V
tb

[d`
[s`
[b`

, (0.56a)
=

c
12
c
13
s
12
c
13
s
13
e
i
13
s
12
c
23
c
12
s
23
s
13
e
i
13
c
12
c
23
s
12
s
23
s
13
e
i
13
s
23
c
13
s
12
s
23
c
12
c
23
s
13
e
i
13
c
12
s
23
s
12
c
23
s
13
e
i
13
c
23
c
13

[d`
[s`
[b`

, (0.56b)
gde je c
ij
:= cos(
ij
), s
ij
:= sin(
ij
), i, j = 1, 2, 3 = d, s, b,
gde je u drugom redu data sada standardna parametrizacija pomocu Euler-ovih uglova u (d, s, b)-
prostoru. Naime, opsta forma i parametrizacije ne-ermitskih matrica su bile poznate jos od 1939.
godine [104], odakle se moze izvesti da ne-ermitska n n matrica ima (
n1
2
) kompleksnih faza.
Sledi da je potrebno bar tri kvarka sa naelektrisanjem
1
/
3
da bi CKM matrica mogla da sadrzi
neotklonjivu kompleksnu fazu, koja onda moze da parametrizuje CP-narusenje, primeceno jos
1964. godine. Oznaka elemenata V
ij
u prvom redu (0.56) potice iz upotrebe datih elemenata:
Verovatnoca

d +W
+
u

'u[W
+
[d`

2
[V
ud
[
2
, (0.57a)
Verovatnoca

s +W

'u[W
+
[s`

2
[V
us
[
2
, (0.57b)
it tako dalje. Savremene izmerene vrednosti su
12
=
ds
= (13.04 0.05)

,
13
=
db
= (0.201
0.011)

,
23
=
sb
= (2.38 0.06)

, i
13
=
db
= 1.20 0.08, sto daje

[V
ud
[ [V
us
[ [V
ub
[
[V
cd
[ [V
cs
[ [V
cb
[
[V
td
[ [V
ts
[ [V
tb
[

0.974 0.226 0.004


0.226 0.973 0.041
0.009 0.041 0.999

. (0.58)
23
Pretpostavljamo da se Student seca kako se u kvantnoj mehanici perturbativno racuna sa hamiltonijanom oblika
H = H
0
+ H
/
, gde se znaju svojstvena stanja i energije za H
0
a H
/
se tretira kao perturbacija, i gde svojstvena
stanja H
0
ne moraju da budu i svojstvena stanja H
/
, tj. [H
0
, H
/
] = 0.
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 67
Da bi procenili masu W

cestica, treba nam procena za domet slabih nuklearnih sila, a


takva neposredna procena ne postoji. Znamo, doduse da se slaba nuklearna interakcija dogada
unutar atomskog jezgra u vidu -raspada, ali ne znamo koliko blizu cestice moraju da dodu da
bi u rasejanju doslo i do slabe interakcije. Na primer, pri rasejanju antineutrina na protonima,
doprinos slabe interakcije bi se video i kao neelastican sudar (0.24), koji kvark model prikazuje
kao posledicu dve alternative sudara

e
+ p
+
=
e
+ (u u d)

B
r
rj
(e
+
+W

) + (u u d)

e
+

W
+
+ (u d d)

r
rj

B
e
+
+ (u d d) = e
+
+n
0
. (0.59)
Domet slabe nuklearne interakcije koju W

posreduju verovatno nije veci od dijametra jezgra u


kome se proces dogada, a lako je moguce da je cak manji od dijametra protona i neutrona. Ako
uzmemo da je domet R < 10
15
m, dobijemo da je m
W
>
h
Rc
200 MeV/c
2
, sto je donja granica, i
to vrlo slaba kao procena: vec se do kraja 1940-ih godina znalo da takvih cestica nema ni sa dva-
tri puta vecom masom. Kako su energije eksperimenata rasle, ocekivalo se da rasejanja pocnu
da pokazu neposredne tragove posrednih bozona W

, no to je potvrdeno tek u januaru 1983.


godine (a sredinomm te godine je otkrivena i Z
0
cestica), za sta su Carlo Rubbia i Simon van der
Meer dobili Nobel-ovu nagradu 1984. godine.
Naime, do oko 1958. godine je primecena mogucnost postojanja i slabih neutralnih procesa
tipa
q +q
/
Z
0
, i + Z
0
, (0.60)
gde su q i q
/
bilo koja dva kvarka istog naelektrisanjaodajuci

mesanje parametrizovano CKM


matricom (0.56). Ovi procesi bi proizveli i korekciju elektromagnetnih interakcija zasnovanih na
elementarnim procesima
q +q , i + , (0.61)
koje, naravno, ne ukljucuju neutrine posto su oni elektricno neutralni i gde nema CKM mesanja.
U procesima gde q i q
/
nisu isti kvark, kao sto je
s Z
0
+d, (0.62)
menja se

ukus, pa su takvi hipoteticni procesi nazvani avor-changing neutral current (FCNC).


Eksperimentalna detekcija takvih procesa je bila presudna za potvrdu GlashowWeinbergSalam
modela ujedinjenja elektro-slabe interakcije zasnovane na grupi simetrija SU(2) U(1), i pobi-
janje konkurentskog modela zasnovanog na grupi SO(3) koji je predlozio Sheldon Glashow
24
,
na osnovu ideja svog mentora, Julian Schwinger-a i u kasnijoj saradnji sa Howard Georgi-jem.
Glashow, Salam i Weinberg su na osnovu te potvrde njihovog modela slabih interakcija nagradeni
Nobel-ovom nagradom, 1979. godinepet godina pre neposredne detekcije W

i Z
0
bozona!
Radi se o tome da je za dokaz postojanja FCNC-procesa dovoljno da je Z
0
cestica virtuelna,
pa postoji samo u toku vremena koje je krace od vremena procenjenog putem Heisenberg-ovih
24
Da, to je isti Sheldon Lee Glashow, medu koautorima oba konkurentska predloga [v. i fusnotu 12, str. 276].
68 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
relacija neodredenosti, .t <
h
2 m
Z
c
2
, a da nije neposredno detektovana. Takvi procesi mogu da
se dogode (i detektovani su prvi put 1973. godine, u CERN-ovom prostrojenju) i kada ukupna
energija sudara nije dovoljna da se stvori

realna Z
0
cestica, koja bi onda mogla da se detek-
tuje. Trebalo je medutim nekoliko godina da se

statistika rezultata popravi, tj. da se otkloni

sum mnogo jace elektromagnetne interakcije: U sudaru dva snopa cestica, velika vecina pro-
cesa se dogada putem mnogo jace, elektromagnetne interakcije, pa je verovatnoca identikacije

pravog pojedinog procesa za analizu slabe interakcije u moru elektromagnetnih procesa vrlo
mala i zahteva ingenioznu tehniku i metodologiju detekcije kao i ogromni ulog u vidu strpljenja.
0.3.15 Standardni Model
Do sredine 1980-ih godina je opste-prihvacen popis elementarnih cestica datih u tablici 0.3
sto u najsturijoj formi prikazuje tzv. Standardni Model. U sledecim poglavljima cemo diskutovati
detalje tog modela (a toga ima podosta!), no napomenimo ovde da navedenih sest spin-
1
/
2
cestica
naravno imaju i svoje anticestice, a svaki kvark, osim toga, i ima i dodatni stepen slobode koji
zovemo boja. Stoga neki autori [174] broje da tablica 0.3 zapravo navodi 12 leptona i 36 kvarka.
Naravno, posto su to spin-
1
/
2
cestice, trebalo bi onda uzeti u obzir i da svaka od tih 48 cestica moze
imati projekciju spina
1
/
2
, sto bi mogli zagovarati da treba racunati kao udvostrucenje u brojanju

cestica. Slicno tome foton obicno smatramo jednom cesticom, no valja znati da svaki foton ima
dve moguce polarizacije, sto bi po slicnoj logici trebalo racunati kao dva fotona. Za posrednike
Tablica 0.3: Sadrzaj Standardnog Modela zike elementarnih cestica; v. (0.46a)
Supstancija (spin-
1
/
2
fermioni)
Gen. Leptoni Kvarkovi
1.
e
e

u d
2.

c s
3.

t b
Interakcije (bozoni)

, Z
0

elektromagnetne
slabe nuklearne

interakcije (spin-1)
gluoni jake nuklearne interakcije (spin-1)
g

gravitacija (spin-2)
Higgs-ov bozon (spin-0): daje masu cesticama sa kojima interaguje
nuklearnih interakcija, taj broj je vsci: za slabe interakcije imamo tri bozona-posrednika: W

, Z
0
i svaki od njih ima tri polarizacije
25
, sto je dakle 3 3 = 9 cestica. Za gluone cemo videti
u odeljku 4.1 da ih ima 8 i da nemaju masu pa dakle imaju po dve polarizacije: to je onda
8 2 = 16 cestica. Tablica 0.3 navodi i gravitaciju, mada ona, strogo uzev, nije deo Standardnog
Modela; kvanti gravitacionog polja su predstavljeni uktuacijama metrike, pa stoga tenzorom
ranga 2. No, te uktuacije propagiraju brzinom svetlosti i nemaju masu, tako da opet imaju samo
dve polarizacije [v. podlavlje 7].
25
Posto masa W

, Z
0
cestica nije nula, krecu se brzinom manjom od brzine svetlosti, pa imaju i longitudinalnu
polarizaciju, za razliku od fotona koji se krecu brzinom svetlosti pa je amplituda longitudinalne polarizacije fotona
FitzGerald-Lorentz-ovom kontrakcijom smanjena u nulu.
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 69
Najzad, integralni deo Standardnog Modela je i Higgs-ov skalar, koji jos nije eksperimentalno
opazen, i cije opazanje je jedan od ciljeva LHC (Large Hadron Collider) postrojenja u CERN-u.
Videcemo u poglavlju 5 da se ocekuje jedna jedina realna, skalarna (spin-0) elementarna Higgs
cestica, koja onda mora da bude i svoja sopstvena anticestica. Dok su , W

, Z
0
, gluoni pa i
gravitoni kvatni posrednici fundamentalnih interakcija, Higgs-ova cestica za koju se ocekuje da
ce biti detektovana je ostatak: videcemo u poglavlju 5 da Higgs-ovo polje ima cetiri realna stepena
slobode, ukljucujuci po jedan Goldston-ov mod za svaku kontinualnu simetriju koja je spontano
narusena. Prakticna uloga Higgs-ovog polja je da posreduje u davanju mase cesticama, ukljucujuci
i kalibracione bozone posrednike W

, Z
0
kao da Higgs-ovo polje usporava sve cestice koje sa
njim interaguju, sto podseca na pojavu i odlike viskoznosti u materijalima.
Goldston-ovi modovi Higgs-ovog polja se ne mogu detektovati kao posebne cestice, ali mogu
da se identikuju kao dodatne, longitudinalne polarizacije kalibracionih bozona W

, Z
0
: U fazi
bez narusenja simetrije imamo dva kompleksna stepena slobode Higgs cestice (sto mozemo racu-
nati kao 2 2 realne cestice) i tri kalibraciona bozona slabe interakcije bez masepa, dakle sa
samo dve polarizacije svaki (sto daje 3 2 realne cestice); ukupno, to je 10 realnih cestica. U fazi
sa narusenom simetrijom imamo samo jednu realnu Higgs-ovu cesticu i tri kalibraciona bozona
sa neiscezavajucom masom, pa dakle tri polarizacije svaki (sto daje 3 3 realne cestice); ukupno,
to je opet 10 realnih cestica.
Konacna suma sa ovako detaljnim brojanjem je:
fermioni = (3 2 2 2) + (3 2 2 2) 3 = 96,
bozoni = 1 2 + 3 3 + 8 2 + (1 2) + 1 = 30,
= 126.
(0.63)
U neku ruku, to jeste korektno brojanjei videcemo u kasnijem tekstu u kojem smislu zbilja
valja razlikovati sve te stepene slobode, buduci da postoje zicki merljivi detalji koji zavise od tog
razlikovanja. No, nadam se da je

Citaocu takode jasno da primedba da

sistem od 126 cestica


uopste ne izgleda elementarno nije fer: presudno je da je tih 126 stepeni slobode sistematizovano
u vrlo jednostavnoj tablici 0.3, str. 68. Najzad, cestice navedene u toj kratkoj tablici potpuno
objasnjavaju do sada vec mnoge stotine eksperimentalno otkrivenih mezona i bariona, pa i sve
eksperimentalno detektovane oblike supstancije (atome, molekule, itd.), a one same ne pokazuju
znake slozenosti i strukture. Stoga tzv. Standardni Model sa vizit-kartom u tablici 0.3, str. 68 i
podrobnije opisan u sledecim poglavljima potpuno zadovoljava cilj nase izvorne potrage.
Telegrafski pregled znacajnih dostignuca u zici elementarnih cestica je naveden u tablici 0.4,
str. 70.
k
Ponukani uglavnom ekonomijom simetrija u tablici 0.3, str. 68 a pomalo i velikim brojem
stepeni slobode (0.63), jos od 1974. godine su predlagani klasikacioni sistemi koji na razne
nacine predstavljaju bar neke od 126 cestica (0.63) kao vezana stanja jos elementarnijih sa-
stojaka. Uopste uzev, u tim predlozima su kvarkovi (a ponegde i leptoni, pa cak i posrednicki
70 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
bozoni) vezana stanja preona. Razliciti preonski modeli pretpostavljaju razlicitu dinamiku, pa
onda i razlicita kombinatorna pravila za svoje preone, a ciji je cilj da verno reprodukuje sadrzaj
tablice 0.3, str. 68 i brojanja (0.63). Medutim, osim ekonomije u klasikaciji i

cisto estetskih
prednosti, ne postoji nikakav eksperimentalni razlog za preonske modele: u svim dosadasnjim
eksperimentima, kvarkovi, leptoni pa i kalibracioni bozoni se ponasaju kao idealne tackaste (ele-
mentarne) cestice, tj. ne pokazuju nikakvu unutrasnju strukturu [v. zakljucak 1.4, str. 30]. Na-
ravno, odsustvo dokaza strukture unutar kvarkova i leptona nije dokaz odsustva te strukture (na
razdaljinama manjim od hc/E, gde je E 250 GeV/c
2
maksimalna sudarna energija), pa mozemo
samo zakljuciti da za sada ne postoji neposredna eksperimentalna motivacija za preonske modele.
Tablica 0.4: Vremenski popis znacajnih otkrica u zici elementarnih cestica
God.

Cestica Otkrio
1895 X-zrak Wilhelm C. R ontgen (X-zraci su kasnije identikovani kao fotoni)
1897 e

Joseph J. Thomson
1899 -cestica Ernest Rutherford
1900 -zrak Paul Villard (-zraci su kasnije identikovani kao fotoni)
1911 Atomsko jezgro Hans Geiger i Ernest Marsden, pod mentorstvom Ernest Rutherford-a
1919 p
+
Ernest Rutherford
1932 n
0
James Chadwick
1932 e
+
Carl D. Anderson (predvideo Paul A.M. Dirac, 1927.)
1937

Seth H. Neddermeyer i Carl D. Anderson, Jabez C. Street i Edward C. Stevenson


(pogresno identikovan kao pion do 1947.)
1947

,
0
Cecil Powell (predvideo Hideki Yukawa, 1935.)
1947 K
0
George D. Rochester i Clifford C. Butler
1949 K

Cecil Powell
1947
1953

0
,

,
0
nekoliko istrazivackih grupa
1955 p

, n
0
Owen Chamberlain, Emilio Segr`e, Clyde Wiegand i Thomas Ypsilantis
1956 (direktno) Frederick Reines i Clyde Cowan (predvideo Wolfgang Pauli, 1931.)
1962

=
e
Leon M. Lederman, Melvin Schwartz i Jack Steinberger
1969 Partoni, pa i
u, d, s kvarkovi
Tzv. duboko neelasticni sudari, SLAC (predvideli Murray Gell-Mann i George Zweig,
1963.)
1974 J/
([c-c]-stanje)
Burton Richter i C.C Samuel Ting, dokaz postojanja c kvarka (predvideli James
D. Bjorken, i Sheldon L. Glashow 1964. godine, te Glashow, John Iliopoulos i Luciano
Maiani, 1970.)
1975 -lepton Martin Perl i saradnici, SLAC
1977 (upsilon)
([b-b]-stanje)
Leon Lederman i saradnici, Fermilab (b-kvark predvideli Makoto Kobayashi i Toshi-
hide Masakawa, 1973.)
1979 Gluon e

e
+
sudari u uredaju PETRA, DESY
1983 W

, Z
0
Carlo Rubbia, Simon van der Meer, CERN UA-1 kolaboracija (predvideli Sheldon
L. Glashow 1963. godine, Abdus Salam i Steven Weinberg, 1967.)
1995 t-kvark Tevatron, Fermilab (predvideli Makoto Kobayashi i Toshihide Masakawa, 1973.)
2000

DONUT kolaboracija, Fermilab


0.4. Pouke 71
0.4 Pouke
Na greskama se uci;
ako je moguce, na tudim.
U toku XX veka su kvantnost i relativnost Prirode postale opste-prihvacene osnovne ideje u fun-
dementalnoj zici. Treca ideja koja se slicno tome uvrezila u nase razumevanje Prirode je funda-
mentalna uloga simetrija: S jedne strane, to je veza izmedu simetrija i ocuvanih velicina, u vidu
teoreme Amalie Emmy Noether u klasicnoj zici pa i kvantnoj mehanici, a tzv. Ward-Takahashi
identiteta u kvantnoj teoriji polja. S druge strane, to je veza izmedu simetrija i interakcija, u
vidu kalibracionog (gauge) principa. Narocito u drugoj polovini XX veka, simetrije i algebarska
struktura grupa koju te simetrije imaju su toliko zaokupile paznju istrazivaca u fundamentalnoj
zici da su poneki lozo prirodnih nauka [356] stekli utisak da je pojam zakona odbacen zarad
simetrijskih principa. Medutim, stanoviste onih koji se tim istrazivanjem zapravo i bave je da
simetrijske grupe daju preko potrebnu kohezivnu (algebarsku) strukturu kako raznim zakonima
ocuvanja tako i nacinima interakcija, pa su stoga simetrije integralni deo savremenog shvatanja
zakona Prirode
26
. Ova razlika u shvatanjima veze izmedu simetrija i zakona Prirode pomalo
podseca na opaske u digresiji 1.1, str. 8.
Veza simetrija i interakcija u vidu kalibracionih teorija ce biti prikazana detaljnije u sledecim
poglavljima. Ovde cemo se osvrnuti na zakone ocuvanja: preispitacemo logiku i pravila njihove
primene kao i nekoliko upozorenja o toj primeni, pa navesti zakone ocuvanja koji se primenjuju
u zici elementarnih cestica.
0.4.1 Logika i pravila primene
Ogromna vecina cestica koje istrazujemo u zici elementarnih cesticauglavnom stotine mezona
i bariona zapravo nisu elementarne cestice, vec su vezana stanja kvarkova. Osim toga, gotovo
svi hadroni pa i

leptonise raspadaju, i to relativno brzo [263]:

se raspada za
2.2 10
6
s,
+
za 2.6 10
8
s,
0
za 8.4 10
17
s, J/-cestica za 7.05 10
21
s, dok se velika
vecina hadrona raspada u toku vremena od oko 10
23
s! Od svih tih stotina cestica, samo su
elektron i proton stabilni u tradicionalnom smisluraspad ni jednog jedinog elektrona ni protona
jos nije opazen.
Posto za 10
23
sekunde svetlost u vakuumu prede svega 3 10
15
m, sto je red velicine
dijametra atomskog jezgra, jasno je da tako mala vremena raspada ne mozemo meriti nikakvom
stopericom. Umesto toga se koristimo relacijama neodredenosti, .E .
1
2
h, pa sa .E =
(.m)c
2
, dobijemo
:=
h
(.m)c
2
, t
1/2
:= ln(2) =
ln(2) h
(.m)c
2
. (0.64)
Potom se iz eksperimentalnih vrednosti za masu cestice izracuna standardna devijacija mase, i
to uvrsti kao .m u formuli (0.64), a tako izracunato srednje vreme trajanja cestice (stanja), ,
26
Grubo receno, svi zakoni Prirode, kako se ovde podrazumevaju, sadrze i zakone ocuvanja i zakone interakcija.
72 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
koristi kao vreme zivota cestice, a t
1/2
kao njen poluzivot: N(t) = N(0) e
t/
= N(0) 2
t/t
1/2
je
broj odredenih cestica u vremenu t > 0 u uzorku gde je broj u vremenu t = 0 bio N(0).
Osim toga, mnogi hadroni (pa i leptoni!) mogu da se raspadnu na nekoliko nacina; nekoliko
primera [263], radi ilustracije:
Rezultati raspada

0
p
+
+

(35.8 0.5)% n
0
+
0
(63.9 0.5)% itd.
K
+

+
+

(63.440.14)%
+
+
0
(20.90.12)%
2
+
+

(5.5900.031)%
+
+e
+
+
e
(4.980.07)% itd.

(17.360.05)% ostalo (82.640.05)%


(0.65)
Jedan od zadataka zike elementarnih cestica je i izracunavanje relativnih verovatnoca raspada,
kao i ukupnog poluzivota raznih cestica. To ukljucuje kako same elementarne cestice [v. ta-
blicu 0.3, str. 68], kao sto je -lepton, tako i vezana stanja tih elementarnih cestica. Ovu drugu,
daleko vecu i rastucu grupu cine hadroni (mezoni i barioni) kao i zasada hipoteticna i eksperi-
mentalno neverikovana vezana stanja sazdana iskljucivo od gluona
27
, a moguce i tzv. egzoticni
hadroni koji su vezana stanja kvarkova koja nisu ni mezoni, (q q), a ni barioni, (q q q); na primer,
tzv. dibarioni su vezana stanja sest kvarka.
Zaklju cak 0.4 Primarni fokus tzv.

zike elementarnih cestica su naravno elementarne ces-


tice Standardnog Modela [v. tablicu 0.3, str. 68]. No, to podrucje zike pokriva i dinamiku
tih elementarnih cestica, pa dakle i rezultujuca vezana stanja: sve mezone i hadrone.
Po osobini istaknutoj u ovom zakljucku, zika visokih energija se zasada razlikuje od ostalih
podrucja zike: Domeni izpitivanja nekoliko bliskih podrucja zike su skicirani u tablici 0.5. Za
Tablica 0.5: Domeni nekoliko disciplina zike

malih sistema i objekata.


Podrucje Predmet istrazivanja
Molekularna zika molekuli (hemijski vezana stanja vise atoma)
Atomska zika atomi (elektromagnetno vezana stanja jezgra i elektrona)
Nuklearna zika atomska jezgra (nuklearno vezana stanja protona i neutrona)
Fizika elementarnih cestica
Fizika visokih energija

elementarne cestice [v. tablicu 0.3, str. 68]
vezana stanja tih cestica (mezoni i barioni)
razliku od ostalih disciplina u toj tablici,

zika elementarnih cestica tj.

zika visokih energija


se bavi sa (bar) dva nivoa elementarnosti.
Nazad, krajem XX veka je u zici visokih energija doslo i od sustinskog pomaka u razumeva-
nju demokritovske ideje

elementarnih cestica: Hijerarhija


27
Za razliku od nenaelektrisanih fotona u abelovskoj (komutativnoj) kalibracionoj teoriji kvantne elektrodinamike,
posrednici ne-abelovske (nekomutativne) interakcije u teoriji kvantne kromodinamike (gluoni) i sami poseduju
naboj boje i stoga mogu da formiraju vezana stanja, tzv. glueballs [v. poglavlje 4.2].
0.4. Pouke 73
1. molekuli sazdani od atoma,
2. atomi sazdani od elektrona i jezgra,
3. jezgro sazdano od nukleona (protona i neutrona),
4. nukleoni (i svi ostali hadroni) sazdani od kvarkova,
eksperimentalno tu, zasada, zastaje. Za pretpostaviti je da ce se sadasnja

zika visokih energija


u dogledno vreme podeliti na

hadronsku ziku i

fundamentalnu ziku: zasada su respektivni


ciljevi jos nedovoljno diferencirani.
Po teoriji (super)stringova, ovaj hijerarhijski zastoj je znacajan i konceptualno: U tom teorij-
skom sistemu, fundamentalni objekti uopste nisu neke nove cestice, vec (super)stringovi, a cestice
Standardnog Modela, navedene u tablici 0.3, str. 68, nisu vezana stanja necega elementarnijeg,
vec su vibracioni modovi tih elementarnijih (super)stringova. Ovo je sustinski pomak u poimanju:
kvarkovi, leptoni, kalibracioni i Higgs-ovi bozoni tu nisu vezana stanja sazdana od nekoliko ele-
mentarnijih stringova! Potpuno drugacije: jedan isti string moze, u svojim vibracijama, sadrzati
(kao svoje Fourer-modove) mnoge elementarne cestice istovremeno [v. poglavje 9].
Da se vratimo onda u ziku elementarnih cestica, i razmotrimo korelaciju izmedu mase po-
srednika fundamentalnih interakcija i dometa tih interakcija. Yukawa je 1931. godine rezonovao
da ako posrednicka cestica ima masu m, njena totalna energija je E = c

m
2
c
2
+p
2
mc
2
. Da
bi se takva cestica mogla proizvesti u toku interakcije, potrebno je da bar mc
2
energije bude na
raspolaganju. Heisenberg-ove relacije neodredenosti dozvoljavaju da se toliko energije

pozajmi
za ne vise od
h
E

h
mc
2
vremena, u toku kojeg ta posrednicka cestica moze da prede razdaljinu
ne vecu od
R
h
mc
, (0.66)
gde smo zanemarili numericke faktore kao
1
2
u .E.
1
2
h: procena (0.66) je stoga vrlo izdasna
gornja granica. Koristeci cinjenicu da jaka interakcija mora imati domet koji je bar reda velicine
atomskog jezgrakako bi mogla odrzati nukleone u vezanom stanju, Yukawa je procenio masu
posrednika jake nuklearne interakcije kao
h
Rc
200 MeV/c
2
.
Digresija 0.5: Oprez! Koriscenje istog rasudivanja za procenu dometa elektromagnetne interakcije iz
velicine atoma, a
0
= 5.291 772 108 10
10
m, daje pogresan rezultat, da je masa fotona 4 keV/c
2
.
Naravno, znamo da je domet elektromagnetne interakcije beskonacno velik, sto se slaze sa relaci-
jom (0.66) i cinjenicom da je masa fotona nula. Greska u prvoj proceni potice iz cinjenice da je
energija veze vodonikovog atoma (1.26) manja od energije mirovanja elektrona za bezdimenzioni
faktor
2
5.33 10
5
; vezana stanja gde je vezivna energija nekoliko reda velicine manja od energije
mirovanja zovemo

slabo vezanim [v. relacije (1.36) i (1.37)]. Dakle, Heisenberg-ove relacije su


nejednakosti, i one po svojoj prirodi mogu da daju samo donju granicu za masu posrednickih cesticaa
i to samo za

jako vezana stanja!


U slucaju slabih interakcija, procena mase bozona-posrednika, W

, Z
0
je otezana i time sto
ne postoje stanja vezana slabom nuklearnom interakcijom. Posto se -raspadi evidentno dogadaju
unutar atomskog jezgra, znamo da domet ne moze da bude veci od precnika atomskog jezgra, ali
iz toga ne mozemo proceniti donju granicu na domet.
74 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
Komplementarno dometu, mogu se porediti vremena potrebna da se pojedini raspadi dogode.
Raspadi putem jakih interakcija se tipicno dogode u roku od 10
23
s, dok se elektromagnetni
raspadi dogadaju za oko 10
16
sdeset miliona puta sporije. Slabe interakcije medutim variraju:
vremena raspada mogu biti od oko 10
13
s (za -lepton) do oko 15 minuta za -raspad slobodnog
neutronasto je spektar od sesnaest redova velicine! Ako rezultati raspada sadrze fotone, znamo
da se radi o elektromagnetnoj interakciji, a slicno tome, pojava neutrina u rezultatima raspada je

potpis slabe interakcije. Za raspade gde rezultati ne sadrze ni foton ni neutrino je tip interakcije
znatno teze odrediti, pa je vreme raspada dragoceni indikator.
Dok je s jedne strane tacno da se sve cestice osim e

, p
+
,
e
raspadaju, nacini raspada svih
cestica su vrlo zakonomerni. Sistematska analiza raspada, pa i neelasticnih sudara i rasejanja
onda ukazuje:
Zaklju cak 0.5 Sve cestice se raspadaju u lakse cestice, i to na sve nacine koji su dozvoljeni
zakonima ocuvanja. (Elektron se, na primer, ne raspada jer nema u sta da se raspadne.)
Ovaj zakljucak je srodan zakljucku 0.3, str. 55. Ta logika je dovela do uspesne primene SU(3)
f
a kasnije i SU(4)
f
priblizne simetrije, kao i nekoliko zakona ocuvanja koji su postali integralni
deo Standardnog Modela. Pregled ovih zakona koji sledi cemo morati dopuniti kasnije, kada se
upoznamo sa dodatnim tehnickim detaljima.
0.4.2 Strogi zakoni o cuvanja
Pod

strogim zakonima ocuvanja podrazumevamo one zakone koji vaze za sve interakcije i pod
svim uslovima. Za svaki od tih zakona, Standardni Model poseduje eksplicitnu simetriju, vezanu
za dati zakon ocuvanja putem teoreme Emmy Noether.
Energija-impuls, ugaoni momenat, parnost
Jedna od najvaznijih pouka iz istorijskog pregleda u odeljku 0.3 je poverenje i oslanjanje na
zakone ocuvanja 4-vektora energije-impulsa: i (relativisticka!) totalna energija i vektor impulsa
su strogo ocuvane velicine u tzv. realnim stanjimatj. u stanjima u kojima je te velicine moguce
opaziti i izmeriti. S druge strane, u virtuelnim stanjima ni totalnu energiju ni impuls ne mozemo
izmeriti, pa zakoni ocuvanja nisu primenjivi. Ocuvanje 4-vektora energije-impulsa je posledica
Noether-ine teoreme za simetriju translacije u prostor-vremenu, u realnim stanjima sistema.
Digresija 0.6: Heisenberg-ove relacije neodredenosti se neretko navode kao tvrdnja da zicke velicine
koje mozemo simultano da merimo moraju korespondirati operatorima koji komutiraju. To medutim
nije sasvim tacno, jer zanemaruje sustinsku uslovnost kvantne mehanike o stanju, ili klasi stanja,
u kome je dati sistem pripremljen. Elementarni dokaz te tvrdnje sledi razmatranjem dva ermitska
operatora, A i B, koji denisu
C := i

A , B

, C

= C. (0.68a)
Onda sledi da je

A
0
, B
0

:=

(A 'A`) , (B 'B`)

= iC, (0.68b)
0.4. Pouke 75
tako da
0 '

A
0
iB
0

2
` = 'A
2
0
` i'

A
0
, B
0

` +
2
'A
2
0
`, (0.68c)
=
2
A
+ 'C` +
2

2
B
. (0.68d)
Izraz na desnoj strani postane minimalan za = 'C`/'B
2
0
`, odakle sledi

2
A

2
B

1
4
'C`
2
, odnosno
A

B

1
2
['C`[ =
1
2
['[A, B]`[ , (0.68e)
sto su Heisenberg-ove relacije neodredenosti za zicke velicine predstavljene operatorima A, B.
Primer 0.1: U opstepoznatom slucaju gde je A = p
x
i B = x, a C = h je konstanta, neiscezavanje desne
strane relacija (0.68e) ne zavisi od stanja. Medutim, za slucaj ugaonog momenta,

J
x
, J
y

= i h J
z
,
J
x

J
y

1
2

'J
z
`

. (0.69)
Stoga, u stanjima gde je 'J
z
` = 0 imamo da je
J
x

J
y
0. Dakle, uprkos tome sto operatori J
x
i J
y
ne komutiraju, proizvod njihove neodredenosti moze da iscezne u stanjima sistema gde je 'J
z
` = 0,
pa se u tim kvantnim stanjima, u principu, J
x
i J
y
mogu simultano meriti mada ne komutiraju.
Slicno 4-vektoru energije-impulsa, ugaoni moment je strogo ocuvan u realnim stanjima. Za-
kon ocuvanja je posledica Noether-ine teoreme za simetriju rotacija.
Parnost, P, je operacija u kojoj se predznak svi dekartovih prostornih koordinata promeni;
u sfernim koordinatama, to je (r, , ) (r, , + ). Pod tom operacijom, tzv. polarni
vektori (pozicija, brzina, ubrzanje, elektricno polje, . . . ) takode menjaju predznak. No, tzv. aksi-
jalni vektori (ugaoni momenat, magnetno polje) ne menjaju predznak. Skalarne funkcije pozicije
(temperatura, vazdusni pritisak) su invarijante i ne menjaju predznak, a pseudo-skalarne funkcije
pozicije (npr. zapreminski element d
3
r ) menjaju predznak. Tsung Dao Lee i Chen Ning Yang su
otkrili da je parnost strogo ocuvana u svim elektromagnetnim i jakim procesima, ali da do 1956.
godine ocuvanje parnosti jos nije bilo provereno u slabim interakcijama, pa su predlozili nekoliko
neposrednih eksperimentalnih provera. U 19561957. godini je Chien-Shiung Wu sa saradnicima
nasla jasne indikacije P-narusenja u -raspadu
60
27
Co, koju su odmah potvrdili i R.L. Garwin, L. Le-
derman i R. Weinrich preciznim merenjem kaskadnog raspada (0.23). Naknadno se ispostavilo
da su R.T. Cox, C.G. McIlwraith i B. Kurrelmeyer jos 1928. godine objavili eksperimentalne rezul-
tate [80] o dvostrukom rasejanju -cestica (e

) koji su ukazivali na P-narusenje, ali 28 godina


ranije niko nije bio voljan da to predlozi kao objasnjenje.
Naelektrisanje
Maxwell-ove jednacine (3.71) vrlo jednostavno daju tzv. jednacinu kontinuiteta:

E =
1
4
0
4
e
,
(

E)
t
=
1
4
0
4

e
t
,

(c

B)
1
c

E
t
=
1
4
0
4
c

e
,

(c
2

B)
(

E)
t
=
1
4
0
4

e
,
0 =

e
t
+

e
.
(0.70)
76 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
jer

(

X) 0 za svako

X. Odatle sledi, integracijom:

e
t
=

e
,
dQ
e,V
dt
=

V
d
2
r
e
, (0.71)
tako da je promena ukupne kolicine naelektrisanja Q
e,V
u zapremini V jednaka uksu elektricne
struje kroz povrsinu koja granici datu zapreminu. Zakon ocuvanja naelektrisanja je dakle eg-
zaktna i neumitna posledica fundamentalnih zakona elektromagnetizma.
Narusenje ovog zakona u bilo kom procesu bi onda ukazivalo na protivurecnost sa Maxwell-
ovim jednacinama, pa dakle i sa elektrodinamikom kao celinom. U slabim interakcijama, kao na
primer (0.59),

e
+ p
+
B
r
rj
e
+
+W

+ p
+

e
+W
+
+n
0
r
rj

B
e
+
+n
0
. (0.59)
se naelektrisanje pojedinih cestica menja: neutralni antineutrino postane pozitivni pozitron a po-
zitivni proton postane neutralni neutron. Medutim ukupno naelektrisanje u proizvoljno maloj
zapremini koja sadrzi interagujuce cestice ostaje ocuvano. U alternativnim posrednim procesima,
vidimo da W

takode prenosi i naelektrisanje, tako da je naelektrisanje ocuvano u svakom poje-


dinom elementarnom procesu:

e
e
+
+W

, u W
+
+d, W

+u d, W
+
+
e
e
+
. (0.72)
Digresija 0.7:

Cinjenica da posrednici slabih nuklearnih interakcija prenose i naelektrisanje upucuje
na to da slabe nuklearne interakcije nisu sasvim nezavisne od elektromagnetnih. U poglavljiu 5.2
cemo precizno sagledati tu vezu. No, jednu od posledica te veze smo vec videli, u generalizaciji tzv.
GNN-formule (0.46b).
Boja
U poglavlju 4.1 cemo videti da je boja u kvantnoj kromodinamici generalizacija naelektrisa-
nja: dok je naelektrisanje skalarna velicina, boja je 3-komponentna velicina, tj. 3-vektor u jed-
nom apstraktnom 3-dimenzionom prostoru, kao sto su 3-vektori pozicije, brzine i sile vektori u

stvarnom prostoru u kome se mi krecemo.


Fundamentalne diferencijalne jednacine kromodinamike su odgovarajuca generalizacija Max-
well-ovih jednacina, pa stoga takode sledi ocuvanje boje kao naboja. U toku elementarnih kro-
modinamickih procesa, kvarkovi menjaju boju, ali tu promenu prenose gluoni (posrednici jake
nuklearne interakcije), tako da je boja ocuvana u svakom procesu. Posto su sve cestice koje
mozemo detektovati bezbojne, zakon ocuvanja boje i korespondentna globalna simetrija su po-
malo trivijalni. Medutim, kalibraciona (lokalna, tj. prostor-vremenski varijabilna) simetrija boje
je razlog postojanja jake interakcije; v. poglavlje 4.
0.4. Pouke 77
Leptonski brojevi
Za razliku od naelektrisanja i boje, sto su ocuvani naboji kalibracionih simetrija i koje onda ko-
respondiraju elektromagnetnim i jakim nuklearnim interakcijama, leptonski brojevi su strogo
ocuvani, ali nisu naboji kalibracionih simetrija i ne korespondiraju

svojim interakcijama. Na
primer, u raspadu

+
e
+

, (0.74)
mionski leptonski broj nose i

, tako da je tu racunica: L

= +1 ulazi, L

= +1 izlazi.
Elektronski leptonski broj nose i e

i
e
: L
e
(e

) = L
e
(
e
) = +1, pa je L
e
(
e
) = 1. Tu je
racunica: L
e
= 0 ulazi, L
e
= +1 + (1) = 0 izlazi. Tragom izvornog predloga [221], sistematska
analiza svih do sada opazenih proces ukazuje na strogo ocuvanje sva tri leptonska broja, L
e
, L

, L

,
denisanih u tablici

e
, e


e
, e
+

,
+

,
+
L
e
= +1 1 0 0 0 0
L

= 0 0 +1 1 0 0
L

= 0 0 0 0 +1 1
(0.75)
Analognog ocuvanja kvarkovskog broja, posebno za (u, d), (c, s) i (t, b) parove nema, zbog
Cabibbo-Kobayashi-Maskawa mesanja tzv.

donjih kvarkova, d, s, b (0.56). Na pitanje leptonskog


mesanja, odnosno mesanja neutrina cemo se vratiti u odeljku 5.3.2; spomenimo ovde da je ta
mogucnost predlagana jos 1962. godine [243], mada do nedavna nije bilo jakih eksperimentalnih
indikacija da takvog mesanja stvarno i ima [254, 255].
U tom smislu je postojanje (aproksimativnog) zakona ocuvanja tri posebna leptonska broja a
odsustvo ocuvanja tri posebna kvarkovska broja fenomenoloski a ne fundamentalni zakon.
Barionski/kvarkovski broj
Kvark-model je redenisao barionski broj naprosto kao trostruki kvarkovski broj, pri cemu anti-
kvarkovi imaju negativan kvarkovski broj. U Standardnom Modelu, ta denicija ostaje, i takode
objasnjava odsustvo ocuvanja mezonskog broja: posto su mezoni (q q) vezana stanja, njihov kvar-
kovski broj je nula. Posto kvarkove ne mozemo izolovati, ostalo je uobicajeno da se broje barioni,
a kvarkovi onda imaju
1
3
barionskog broja.
Zakon ocuvanja barionskog broja je takode strogu smislu da vazi u svim procesima. Medu-
tim, kao i zakon ocuvanja leptonskih brojeva, i ovo je fenomenoloski a ne fundamentalni zakon.
0.4.3 Pribli zni zakoni o cuvanja
Osim strogih zakona ocuvanja, postoje i priblizni zakoni ocuvanja, koji su medutim korisni u
upravo zbog aproksimativnog vazenja, cime pomazu u procenama i proracunima.
78 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
Ukus
Tablica (0.46a) pokazuje da razlike izmedu uzastopnih masa kvarkova rastu sa samom masom,
kao sto je prikazano na graku u slici 0.1. Ako se eksperimenti vrse sa prosecnom energijom
ln(m/
QCD
)
u
2.4 MeV/c
2
d
4.75 MeV/c
2
s
105 MeV/c
2
c
1.27 GeV/c
2
b
4.2 GeV/c
2
t
174.2 GeV/c
2
Slika 0.1: Mase kvarkova prikazane na logaritamskoj skali.

QCD
= 200 MeV/c
2
po procesu a eksperimentalna greska je oko 10%dakle oko 20 MeV/c
2
, nije
moguce razlikovati u- i d-kvark samo na osnovu njihovih masa; u okviru eksperimentalne greske,
njihove mase su jednake. S druge strane, imamo dovoljno energije da proizvedemo s-kvark, a
njega mozemo razlikovati od u- i d-kvarka vec i samo po masi: 105 20 MeV/c
2
se ne moze
pobrkati sa m
u
, m
d
cak ni kad su ove identikovane u okviru 20 MeV/c
2
eksperimentalne greske.
No, Gell-Mann je svejedno predlozio da se:
1. Prvo uzme kao da su m
u
, m
d
, m
s
dovoljno blizu te se ne mogu razlikovati;
to upucuje na SU(3)
f
simetriju.
2. Onda se onda uzme u obzir razlika izmedu m
s
i m
u
m
d
;
to narusava simetriju SU(3)
f
SU(2)
u,d
.
Ta strategija je dovela do klasikacionog sistema

osmostruki put, dijagrama poput (0.33)


(0.34) i (0.37) i fenomenoloskih formula (0.35)(0.36), pa i otkrica

bariona. Time je Gell-


Mann uveo i ucrstio koriscenje simetrijapa cak i aproksimativnih simetrija.
U okviru Standardnog Modela su takve klasikacione sheme, na osnovu SU(n)
f
simetrija

ukusa sasvim jasno fenomenoloske sheme. Zakoni ocuvanja pojedinih

ukusa ili grupa

ukusa
su takode samo aproksimativni zakoni, naruseni Cabibbo-Kobayashi-Maskawa mesanjem (0.56).
Digresija 0.8: Odavde potice i ideja da su aproksimativne simetrije (mozda, ponekad)

samo naru-
sene simetrije, pa nam valja razotkriti razlog i mehanizam narusenja. U tom je smislu poreklo masa
kvarkova, pa i leptona, kao i Cabibbo-Kobayashi-Maskawa matrice jedno od osnovnih pitanja na koje
Standardni Model nema odgovora . Potraga za tim poreklom je jedna od osnovnoh motivacija za
vecinu predloga koji zadiru

iza Standardnog Modela. To su uglavnom razni modeli unikacije


elektro-slabe i jake interakcije, i u tim modelima se makar neke od neobjasnjenih osobenosti Stan-
dardnog Modela daju izvesti i

predvideti.
0.4. Pouke 79
OZI pravilo
Postoji jedna vrlo opsta pravilnost u raspadima: Brzina i verovatnoca raspada
X Y
1
+Y
2
+ +Y
k
(0.77)
rastu sa promenom mase, .m := (m
X

i
m
Y
i
). Dakle, od dva raspada koji se desavaju istom
vrstom interakcija, onaj za koji je .m vece se i dogada cesce. Odstupanja od ove pravilnosti
zahtevaju objasnjenje.
U 1960-im godinama su Susumu Okubo [272], George Zweig [393] i Jugoro Iizuka [203]
nezavisno otkrili vrlo znacajnu korelaciju: raspadi koji zahtevaju potpunu anihilaciju svih

ulaznih
kvarkova i antikvarkova su usporeni (tj. verovatnoca raspada je umanjena) u odnosu na raspade
istog sistema u kome bar neki od izvornih kvarkova ili antikvarkova jos postoje u rezultatima
raspada. Ta korelacija je u 1960-im godinama toliko uspesno

objasnila usporene raspade da je


u literaturi nazvana OZI pravilo. Na primer, verovatnoca raspada
+
+

+
0
potisnuta
u odnosu na verovatnocu raspada K
+
+ K

; u eksperimentima se raspada oko 84% cesto


u kaone a ne u pione.
Analogno tome, J/ cestica bi trebalo da se dominantno raspadne u D
+
= (c d) i D

= (d c)
mezone. Medutim, ukupna masa D
+
i D

mezona je veca od mase J/ mezona, tako da je raspad


J/ D
+
+D

kinematicki zabranjen [v. odeljak 1.2], i ostaje samo J/ 3 kao dominantna


mogucnost, za koju je verovatnoca potisnuta OZI pravilom. To je onda kombinacija razloga koja
uslovljava da J/ ima neobicno dug poluzivot ( 10
20
s, sto je oko 1000 puta duze od ogromne
vecine hadrona).
Simetrije i modeli
Do sada smo vise puta spomenuli simetrije i cak ih koristili, pri cemu smo se oslanjali na intui-
tivno razumevanje njihove prirode i zickog smisla. No, da budemo preciznii narocito u svetlu
diskusije o (matematickim) modelima zapocetoj u odeljku 1.1.2, podsetimo se da ti matematicki
modeli sluze da verodostojno reprodukuju sve osobenosti sistema koji proucavamo. Stoga se mo-
del automatski poistovecuje sa samim zickim sistemom, objektom ili velicinom koju dati model
predstavlja [v. odeljak A.1.3].
Na primer, strogo uzev, 3-dimenzioni vektor

B je apstraktna matematicka konstrukcija koju
koristimo kao model za magnetno polje nekog konkretnog magneta, u nekoj konkretnoj tacki pro-
stora i u nekom konkretnom trenutku. Unija svih vektora

B u prostoru oko datog magneta u jed-
nom istom trenutku daje apstraktnu matematicku konstrukciju koju automatski poistovecujemo
sa konkretnim magnetnim poljem tog magneta. Apstraktno matematicko svojstvo te unije vektora

Bda se ne menja ako citavu uniju rotiramo oko ose samog magnetaautomatski pripisujemo
konkretnom magnetnom polju konkretnog magneta.
Po istom principu, imamo i uopsteno:
80 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
Zaklju cak 0.6 Simetrije i druge znacajne osobine apstraktnog matematickog modela se au-
tomatski pripisuju i konkretnom zickom sistemu, objektu ili velicini koju dati model vero-
dostojno predstavlja.
Tako kazemo da (konkretno, zicko) magnetno polje magneta ima aksijalnu simetriju, mada je ta
simetrijastrogo uzevsvojstvo matematickog modela tog magnetnog polja. Stoga je naravno
od sustinskog znacaja da modeli ne uvode nepotrebne (ktivne) stepene slobode, pojmove i svoj-
stva, ili, pozitivno izreceno:
Zaklju cak 0.7 Idealno, matematicki modeli zickih sistema, objekata i velicina moraju da
budu optimalni: minimalni u broju i slozenosti strukture posrednih i pomocnih sredstava,
a (samo-)konzistentni i verodostojni u predstavljanju zickih sistema, objekata i velicina za
ciji opis se primenjuju.
S jedne strane, ovaj zahtev optimalnosti nas podseca na to da zika ne opisuje Prirodu nepo-
sredno, vec posredstvom matematickih modela koje neprestano usavrsavamo. S druge strane,
ovaj zahtev je i varijanta Ockham-ovog principa, koji bitno sputava mogucnosti koje su na raspo-
laganju pri doradi postojecih ili stvaranju novih modela.
Ova praksa u mnogome odreduje razvoj zike.
0.4.4 Zadaci za odeljak 0.4
0.4.1

Cestica za koju smo u relacijama (0.2) odredili brzinu i kolicnik naelektrisanja i mase
ulazi pod istim uslovima u podrucje gde smo, medutim, sada iskljucili magnetno polje.
Izracunati daljinu i smer otklona u (y, z)-ravni od x-ose, kada je cestica prevalila put duzine
duz pozitivne x-ose, i pokazati da taj otklon opet zavisi od kolicnika naelektrisanja i mase.
Drugim recima, pokazati da se uzastopnim merenjima na istom katodnom zraku, sa
bilo jednim, bilo drugim, bilo oba polja

E = E
0
e
y
i

B = B
0
e
z
ne moze odrediti nezavisno i
naelektrisanje i masa cestica koje cine katodni zrak.
0.4.2 Foton energije E

= h i impulsa p

=
1
c
E

e
x
naleti na mirujuci elektron. Posle
sudara, foton energije E
/

nastavlja u pravcu cos() e


x
+ sin() e
y
impulsom p
/

, dok se
elektron krece u pravcu cos() e
x
sin() e
y
impulsom p
e
. Pokazati da zakoni ocuvanja
impulsa i energije: (a) daju formulu (0.6), i (b) zabranjuju da slobodni elektron naprosto
absorbuje foton.
0.4.3 Pokazati da ocuvanje energije i impulsa brani sve procese koji se dobiju iz (0.17)
(0.18) kada se bilo koji od dva fotona izbrise a preostale cestice premeste primenom sime-
trije prelaza i principa detaljne ravnoteze.
1
Fizika u prostor-vremenu
Nema carskog (povlascenog) puta do geometrije.
Euklid, Ptolomeju
. . . a tek do zike. . .
Procesi u zici visokih energija: sudari i rasejanja kao i velika vecina raspada su, mahom, relati-
visticki kvantni procesi. Stoga je neophodno da se podsetimo relativisticke kinematike i osnovnih
pravila tenzorskog racuna. Ovo poglavlje se ne sme uzeti ni kao zamena ni kao konkurencija
kompletnim tretmanima specijalne teorije relativnosti kao sto je na primer veoma ilustrativan
ali savrseno detaljan udzbenik [346] ili prvi, izvorni udzbenik
1
[381]; umesto toga, svrha ovog
poglavlja je da d a uvod i rezultate koji ce biti potrebni i dovoljni za pracenje kasnijeg materijala.
1.1 Lorentz-ove transformacije i tenzori
Pri opisu zickih procesa, nuzno koristimo matematicki aparat kao sto je koordinatni (refe-
rentni
2
) sistem sa odgovarajucim skupom koordinata. Izbor bilo kojeg takvog jednog koordi-
natnog sistemaa i mnogih drugih tehnickih detalja matematickog opisaje proizvoljan i ne bi
smeo da utice na osobenosti prirodnih zakona.
Osnovna ideja Einstein-ove teorije relativnosti (jedan od dva postulata) je da promena izbora
koordinatnog sistema i njemu odgovarajucih koordinata koje koristimo za opis prostor-vremena
ne sme da menja prirodne zakonepa dakle ne sme da ima merljive posledice.
1
Valja imati na umu da je specijalna teorija relativnosti [291] samo linearna aproksimacija opste teorije relativno-
sti [344, 43, 253, 369, 46, 66, 284], adekvantna u ravnom prostor-vremenu. Od

Citaoca se ocekuje poznavanje
formalizma specijalne teorije relativnosti [261] na nivou standardnih kurseva iz elektrodinamike [205].
2
Izraz

koordinatni sistem je koriscen umesto mozda uobicajenijeg

referentni sistem da podseti



Citaoca da takav
izbor nuzno povlaci i izbor nekog odradenog sistema cetiri promenjive, i zadavanje metrickog tenzora u prostoru
tih promenjivih; [v. poglavlje 7 za opsti slucaj, a ovde relacije (1.16)(1.20)].
81
82 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Digresija 1.1: U poglavlju 3 cemo videti da je tzv. kalibracioni (gauge) princip naprosto uopstenje ove
relativnosti na prostore tzv. unutrasnjih stepeni slobode, tj. koordinata, kao sto je faza kompleksne
talasne funkcije elektrona ili bilo koje druge naelektrisane cestice.
U specijalnoj teoriji relativnosti je ta ideja relativnosti ogranicena na takozvane inercijalne
(koordinatne) sisteme, koji se uobicajeno denisu kao koordinatni sistemi koji se medusobno ra-
zlikuju samo po tome sto se krecu jedan u odnosu na drugi konstantnom relativnom brzinom.
Medutim, suprotno namerama, ta

denicija ne iskljucuje, na primer, par koordinatnih sistema


koji rotiraju oko iste ose, istom ugaonom brzinom, ali se jedan krece u odnosu na drugi konstant-
nom relativnom brzinom duz ose rotacije. Intuitivno, zelimo da denisemo klasu koordinatnih
sistema koji se krecu konstantnom brzinom u odnosu na . . . mirujuci sistem! Odatle vidimo da
nam se u intuiciju potkrao Newton-ov ideal apsolutnog prostora i vremena; bilo bi logicki besmi-
sleno denisati relativisticki inercijalne sisteme koristeci se Newton-ovskim idejama.
Denicija koja se oslanja na relativno svojstvo izmedu dva clana klase koja se denise mora
da podrazumeva da postoji bar jedan clan te klase koji se da nedvosmisleno navesti, kako bi
ostali clanovi klase bili denisani u poredenju sa tim jednim, referentnim clanom. No, sustina
teorije relativnosti je da takav jedan, odredeni koordinatni sistem ne postoji, pa je takva relativna
denicija sustinski protivurecna.
Medutim, prakticna odlika svih inercijalnih koordinatnih sistema u nerelativistickoj zici je
da vazi prvi Newton-ov zakon. Posto namje ionako bila namera da taj zakon vazi, sledeci Grifths-
a [174] cemo ga preokrenuti u deniciju:
Denicija 1.1 Koordinatni sistem je inercijalan ako u njemu vazi prvi Newton-ov zakon, tj.
zakon inercije: svako telo se krece po pravoj liniji i konstantnom brzinom ako je zbir svih
sila koje deluju na njega nula.
Napomena 1.1 Evidentno, za dati koordinatni sistem moramo da znamo sta je to

prava
linija i

konstantna brzina. Kako je prvi pojam

cisto geometrijski, a drugi zahteva di-


ferencijalni racun u datom koordinatnom sistemu, ova denicija pretpostavlja taj nivo ma-
tematickog predznanja o koordinatnom sistemu. No, taj zahtev je logicki prihvatljiv i cak
prirodan za ocekivati. Najzad, ova denicija inercijalnog sistema zavisi od prethodnog po-
znavanja pojma sile; u poglavlju 7 cemo videti da se u opstim koordinatnim sistemima
pojam sile moze

trampiti za pojam zakrivljenosti koordinatnog sistema. Stoga su inerci-


jalni koordinatni sistemi takode i ravni .
Napomena 1.2 Nije tesko pokazati da denicija 1.1 implicira da je relativna brzina izmedu
bilo koja dva inercijalna sistema konstantna. Dakle, denicija 1.1 podrazumeva uobicajeno
svojstvo inercijalnih koordinatnih sistema koje smo namenili da izdvojimo, a iskljucuje si-
steme, kao sto su gore-navedeni aksijalno translirajuci ko-rotirajuci sistemi, za koje znamo
da su ubrzani i ne-inercijalni.
1.1. Lorentz-ove transformacije i tenzori 83
Napomena 1.3 Najzad, da primetimo i to da denicija 1.1 podrazumeva proveru brojnih
vrednosti: odstupanje od prave linije, velicina vektora ubrzanja. Posto je svako merenje
podlozno gresci, oba kriterijuma su podlozni ogranicenjima realnih, zickih merenja. Stoga
je denicija 1.1 zbilja zicka denicija. Na primer: u gotovo svim eksperimentima se

laboratorijski sistem uzima da je inercijalan, mada egzaktno, on to nije: laboratorija se


nalazi na Zemlji, cije gravitaciono polje krivi putanje tela i ubrzava ih. Osim toga, Zemlja ro-
tira oko svoje ose, pa na telo deluje i Coriolis-ova sila. Dalje, Zemlja je u gravitacionom polju
i Meseca i Sunca; Zemlja rotira i oko Sunca; sa suncevim sistemom rotira i oko galaktickog
centra, itd. Za prakticne potrebei do na preciznost potrebnu u vecini eksperimenatati
su efekti ili zanemarljivi ili se mogu korigovati racunom. Jedino ako implicitno uzimemo u
obzir te (konceptualne i racunske) korekcije mozemo da smatramo

laboratorijski sistem
inercijalnim. Slicno vazi i za sve ostale prakticne primene denicije 1.1.
Uobicajeno citirana kao drugi postulat je tvrdnja da je brzina prostiranja svetlosti u vakuumu,
c, konstanta. U

cesticarskom sistemu jedinica koji ovde koristimo, c i h se koriste kao osnovne


jedinice, pa se obe velicine automatski smatraju univerzalnim konstantama.
1.1.1 Me sanje prostora i vremena
Sledeci korak je spoznaja da u relativistickoj zici prostor i vreme nisu nezavisno odredive velicine.
Prelazak iz inercijalnog sistema S u inercijalni sistem S
/
, koji se u odnosu na S krece konstantnom
brzinomv , prouzrokuje tzv. Lorentz-ove boost
3
-transformacije koordinata [v. zadatak 1.3.1]:
r
/
=r + (1)( v r) v vt, r =r
/
+ (1)( v r
/
) v + vt
/
, (1.2a)
t
/
=

t
v r
c
2

, t =

t
/
+
v r
/
c
2

, (1.2b)
:=

1
v
2
c
2

1
2
, v :=
v

v
2
. (1.2c)
Inverzna transformacija (u desnoj koloni) je formalno ista kao i izvorna (u levoj koloni), samo uz
promenu predznaka relativne brzine izmedu inercijalnih sistema S i S
/
. Takode, valja primetiti
da se formule za odgovarajucu Galilei-jevsku transformaciju u nerelativistickoj zici dobijaju u
formalnom limesu c +, pri cemu 1.
Vazno je sagledati da su svi relativisticki efekti posledica boost-transformacija (1.2).
3
Engleska rec boost ovde oznacava matematicku promenu koordinata iz jednog inercijalnog sistema u drugi, koji
se krece konstantnom brzinomv u odnosu na prvi. Fizicki proces takve promene bi naravno zahtevao ubrzavanje,
na sta specijalna teorija relativnosti eksplicitno nije primenjiva. Kako doslovni prevodi (potisak, potpora, podrska,
itsl.) nisu pogodni za imenovanje ovako zamisljene promene, koristicu naprosto englesku rec kao i Ref. [82]. Pod

Lorentz-ovim transformacijama podrazumevacu proizvoljan element tzv. Lorentz-ove grupe, koja sadrzi i rotacije
i boost-transformacije. U ranijim tekstovima [229] se pod

Lorentz-ovim transformacijama podrazumevaju samo


boost-transformacije, sto onda dovodi do kontradiktorno-zvucece tvrdnje da

Lorentz-ove transformacije ne cine


grupu: naime, boost-transformacije same ne cine grupu, jer njihova kombinacija moze biti i obicna rotacija.
84 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Relativnost simultanosti Ako su dva dogadaja, A i B, simultani u sistemu S tako da je t
A
=t
B
, oni
ne moraju da budu simultani u sistemu S
/
:
t
/
i
=

t
i

v r
i
c
2

, i = A, B, t
/
A
t
/
B
=
v (r
B
r
A
)
c
2
(1.3)
sto iscezava ako je v ortogonalno na razmakr
B
r
A
, ali ne inace.
Relativnost du zine/razmaka Mada je to pomalo trivijalno, primetimo da pod duzinomnekog objekta
(izmerenoj u nekom inercijalnom koordinatnom sistemu S) podrazumevamo razmak izmedu po-
zicija krajeva (A i B) tog objekta, L = .r =r
B
r
A
, izmerenih simultano. Posto simultanost nije
apsolutna (1.3), za ocekivati je da ni duzina objekata nije.
Uocimo dve pozicije, r
A
i r
B
u sistemu S. Razmak .r := (r
B
r
A
) je onda u inercijalnom
sistemu S
/
:
.r
/
= .r + (1)( v .r ) v v(t
B
t
A
). (1.4)
Ako su dve pozicije,r
A
ir
B
bile ustanovljene simultano u sistemu S (kao sto je slucaj kada merimo
razmak izmedu krajeva, tj. duzinu nekog objekta), onda je t
B
t
A
= 0, pa imamo
.r
/
= .r + (1)( v .r) v = .r

+ .r
|
, (1.5)
gde su specijalni slucajevi:
.r
/
|
= .r
|
, r
|
:= ( v r) v, (1.6a)
.r
/

= .r

, r

:=r ( v r) v. (1.6b)
Formula (1.6a) je dobro poznata FitzGerald-Lorentz-ova kontrakcija: Za objekat (i njegov sistem
S
/
) koji se krece brzinom v u odnosu na sistem S, u ovom potonjem sistemu se meri duzina (u
pravcu kretanja objekta) L = .r
|
= L
/
/ =
1
.r
/
|
. Posto je 1, sledi da je L L
/
. S druge
strane, formula (1.6b) pokazuje da FitzGerald-Lorentz-ove kontrakcije nema u pravcima koji su
ortogonalni na pravac relativne brzine izmedu koordinatnih sistema.
Relativnost vremenskog intervala Uocimo dva momenta t
/
A
i t
/
B
u inercijalnom sistemu S
/
, koji se
krece brzinomv u odnosu na nas inercijalni sistem S. Onda je
t
B
t
A
= (t
/
B
t
/
A
) +
v (r
/
B
r
/
A
)
c
2
. (1.7)
Ako su dva momenta t
/
A
i t
/
B
uoceni na istom mestu u sistemu S
/
(kao sto je slucaj kada posmatramo
trajanje nekog procesa lokalizovanog u putujucem sistemu S
/
), onda je r
/
A
=r
/
B
, pa .t
/
:= t
/
B
t
/
A
je vremenski interval u

putujucem sistemu S
/
, onda je
.t = .t
/
, (1.8)
sto je dobro poznata formula vremenske dilatacije: .t .t
/
: mi merimo da je vremenski interval
izmedu momenata A i B duzi nego sto posmatrac u sistemu S
/
meri, gde su A i B na istom mestu.
1.1. Lorentz-ove transformacije i tenzori 85
Za ziku elementarnih cestica, ovaj efekat je dragocen: cestice

zive duze mereno u sistemu u


odnosu na koji se krecu nego u odnosu na koji miruju. Tako mion, stvoren u visokim slojevima
atmosfere, ipak stigne do Zemljine povrsine, mada mu je zivotni vek svega 2 s. Ekvivalentno,
sa stanovista miona, put kroz Zemljinu atmosferu je, putem FitzGerald-Lorentz-ove kontrakcije,
kraci pa stoga mion stize do zemljine povrsine u toku svog zivotnog veka od svega 2 s.
Sabiranje brzina Za objekat koji se krece u inercijalnom sistemu S tako da u vremenskom intervalu
.t prevali razmak .r, (prosecna) brzina je u = .r/.t. U inercijalnom sistemu S
/
, koji se krece
brzinomv, za taj isti objekat se meri brzina u
/
= .r
/
/.t
/
, tako da
u :=
.r
.t
=
.r
/
+ ( 1)( v.r
/
) v + v .t
/

.t
/
+
(v.r
/
)
c
2

=

1
u
/
+ (1
1
)( vu
/
) v +v

1 +
(vu
/
)
c
2

,
=
u
/
|
+v

1 +
(vu
/
)
c
2

+
u
/

1 +
(vu
/
)
c
2

, gde u
/
|
= (u
/
|
v) v, u
/

v = 0, (1.9)
gde je prvi clan poznata formula za relativisticko sabiranje kolinearnih brzina, a drugi clan daje
manje poznati doprinos v-ortogonalne komponente brzine u
/
. Valja primetiti da sto je brzina v
veca, to je faktor veci, i drugi (ortogonalni) clan sve manje doprinosi.
k
Posto ce biti od koristi, navedimo aproksimacije:
=
1

1
2
1 +
1
2

2
+
3
8

4
+
5
16

6
+O

, :=
v
2
c
2
<1; (1.10a)
ili
1

1 +
1
4
+
3
32

2
+
5
128

3
+O

, :=

1
[v[
c

<1; (1.10b)

1
=

1
2
1
1
2

1
8

1
16

6
+O

; (1.10c)

1
1
4

1
32

1
128

3
+O

. (1.10d)
Razvoji (1.10a) i (1.10c) su podogne aproksimacije za male (nerelativisticke, v < c) brzine, dok
su razvoji (1.10b) i (1.10d) pogodni za vrlo velike (ultra-relativisticke, v c) brzine.
1.1.2 Prostor-vreme i indeksna notacija
Kad vec 3-vektor prostorne pozicije r i vremenski trenutak t nisu nezavisno odredive velicine,
uvedimo 4-vektor prostor-vremena
4
x :=
3

=0
x

, gde je x
0
= ct, r =
3

i=1
x
i
e
i
, (1.11)
4
U literaturi je uobicajeno je da se 4-vektori oznacavaju latinskim slovom bez indeksa ili strelicebas kao i skalari.
Obicno se iz konteksta zna o cemu je rec, no, bez prethodne napomene, u toj konvenciji nije jasno da li neko

a oznacava skalar ili 4-vektor. S obzirom da je namena ove knjige da uvede



Citaoca u materiju, koristicemo

uspravna latinska slova za 4-vektore: u ovoj knjizi,

a, b, c, . . . oznacavaju 4-vektore, dok su

a, b, c, . . . skalari.
86 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
i gde su e
1
, e
2
, e
3
uobicajeni jedinicni vektori u nekom (npr. dekartovskom) inercijalnom koor-
dinatnom sistemu, a e
0
je dodatni, cetvrti jedinicni vektor u smeru vremena. Od sada cemo se
pridrzavati stroge Einstein-ove konvencije, po kojoj se podrazumeva suma po ponovljenim indek-
sima, i to tacno kada se indeks pojavljuje jednom kao gornji, a jednom kao donji indeks; stoga
-simbole vise necemo pisati osim radi naglasavanja. Osim toga, grcki indeksi ce se sumirati po
vrednostima 0, 1, 2, 3, a latinski po vrednostima 1, 2, 3.
Digresija 1.2: Uocimo razliku u transformacijama:
dx

dy

, (1.12a)

x
m

suprotna (!) transformacija


(1.12b)
pri promeni koordinata x

. Po ugledu na transformacije (1.12b)(1.12a), bilo koji 4-vektor cije


se komponente transformisu:
A

(x) =

(y) zovemo kontravarijantnim; (1.12c)


B

(x) =

(y) zovemo kovarijantnim. (1.12d)


U ovoj 4-vektorskoj notaciji, opste Lorentz-ove transformacije se mogu kompaktno napisati
kao
y

= L

, y = LL LLx

y
0
y
1
y
2
y
3

L
0
0
L
0
1
L
0
2
L
0
3
L
1
0
L
1
1
L
1
2
L
1
3
L
2
0
L
2
1
L
2
2
L
2
3
L
3
0
L
3
1
L
3
2
L
3
3

x
0
x
1
x
2
x
3

. (1.13a)
Poredenjem (1.13) sa (1.2), raspisanim kao analogni sistem jednacina, mozemo identikovati
svih 4 4 = 16 matricnih elemenata L

za konkretne boost-transformacije:
LL LL =


v
x
c

v
y
c

v
z
c

v
x
c
1 + ( 1)
v
2
x
v
2
( 1)
v
x
v
y
v
2
( 1)
v
x
v
z
v
2

v
y
c
( 1)
v
y
v
x
v
2
1 + ( 1)
v
2
y
v
2
( 1)
v
y
v
z
v
2

v
z
c
( 1)
v
z
v
x
v
2
( 1)
v
z
v
z
v
2
1 + ( 1)
v
2
z
v
2

(1.13b)
U opstem slucaju, Lorentz-ove transformacije (takode predstavljene matricama LL LL) ukljucuju osim
boost-transformacije (1.13) i uobicajene rotacije. Stoga su matrice LL LL konstante (ne zavise od
prostor-vremenskih koordinata), -ortogonalne [v. (1.20)], i imaju jedinicnu determinantu:
L

= 0, (, , = 0, 1, 2, 3), LL LL
T
= LL LL
1
, det(LL LL) = 1, (1.14)
tako da cine grupu unimodularnih ortogonalnih matrica, koja se belezi

SO(1, 3).
Digresija 1.3: Poredenjem vidimo da je transformacija (1.13) specijalan slucaj opste (1.12a), kada
matrica
x

= L

zadovoljava dodatne uslove (1.14), pa je promena koordinata x

linearna
(y

= L

+C

) i homogena (C

= 0).
1.1. Lorentz-ove transformacije i tenzori 87
No, kako to da matrice [L

] cine grupu SO(1, 3) a ne SO(4) ili SO(2, 2)?


Kao sto grupa rotacija, SO(3), ostavlja Euklid-sku duzinu invarijantnom, tako Lorentz-ove
transformacije ostavljaju velicinu
(c )
2
:= c
2
t
2
r
2
= c
2
t
2

(x
1
)
2
+ (x
2
)
2
+ (x
3
)
2

(1.16)
invarijantnom [v. dodatak A.1.4]. Posto je c konstanta, velicina je takode Lorentz-invarijanta i
zove se

sopstveno vreme. Ime potice iz cinjenice da je za dva uocena razlicita momenta a na


istom mestu, u datom inercijalnom sistemu vazi .t = t
B
t
A
= 0 a .r =r
B
r
A
= 0, pa
.
2
:= (t
B
t
A
)
2
c
2

(x
1
B
x
1
A
)
2
(x
2
B
x
2
A
)
2
(x
3
B
x
3
A
)
2
. .. .
=0

= (t
B
t
A
)
2
. (1.17)
Primetimo da iz dilatacije vremena (1.8) sledi da je sopstveno vreme za bilo koji proces uvek
najkrace; u bilo kojem drugom inercijalnom sistemu, vreme tog procesa moze biti samo duze od
sopstvenog vremena. Doista: posto je . invarijantno, u inercijalnim sistemima gde je .r = 0,
dakle gde se dogadaji A i B ne dogadaju u istoj tacki prostora, .t mora da bude vece kako bi
(.t)
2
c
2
(.r)
2
ostala konstanta, tj. invarijanta u odnosu na prelaz iz tog inercijalnog sistema
u sopstveni inercijalni sistem gde je .r = 0.
Invarijantnu velicinu c
2

2
mozemo kompaktnije pisati i kao
5
c
2

2
= x
2
= xx := x

, (1.18)
gde koristimo

xy notaciju za skalarni proizvod 4-vektora,


Denicija 1.2 Za 4-vektore x i y, invarijantan (skalarni) proizvod je
xy = x

. (1.19)
Velicina x
2
= xx se zove, naprosto,

kvadrat 4-vektora x. Matrica


= [

] =

1 0 0 0
0 1 0 0
0 0 1 0
0 0 0 1

(1.20)
je metricki tenzorili metrikapraznog (ravnog) prostora. Broj pozitivnih i negativnih
svojstvenih vrednosti matrice [

] se zove signatura, a kazemo da prostor-vreme i metrika


prostor-vremena imaju signaturu (1, 3).
Takode,
5
Za oznaku skalarnog proizvoda dva n-vektora a i b se koristi

ab; na

Citaocu je da iz konteksta iscita da li se
radi o Euklid-skom, Lorentz-ovskom ili nekom drugom skalarnom proizvodu. Sledeci tu tradiciju, napomenimo
da je oznaka ovde nedvosmislena, posto Euklid-ske 3-vektore dosledno oznacavamo strelicom a Lorentz-ovske
4-vektore

uspravnim latinskim slovima. Tako jea

b Euklid-ski skalarni proizvod, dok je ab Lorentz-ovski.


88 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Denicija 1.3 4-vektor v u prostor-vremenu sa metrickim tenzorom

zovemo
vremenski, ako je v
2
> 0, (1.21a)
prostorni, ako je v
2
< 0, (1.21b)
svetlosni, ako je v
2
= 0. (1.21c)
Prilicno je ocigledno da ako svuda zamenimo t (it), predznak
00
ce postati negativan, signa-
tura ce postati (0, 4), a boost-transformacije (1.13) ce se takode promeniti. Kvalitativnu prirodu
te promene je najlakse uociti u specijalnom slucaju kada koordinatni sistem odaberemo tako da
je u relaciji (1.13) v v e
1
:
[L

] =


v
c
0 0

v
c
0 0
0 0 1 0
0 0 0 1

ch() sh() 0 0
sh() ch() 0 0
0 0 1 0
0 0 0 1

. .. .
hiperbolicna

rotacija
,

v =: c th(),
= ch(),
v
c
= sh();
(1.22)
tit

cos() sin() 0 0
sin() cos() 0 0
0 0 1 0
0 0 0 1

, (1.23)
tako da Lorentz-ova boost-transformacija u pravcu x
1
-ose postane

c(it
/
)
x
/1
x
/2
x
/3

cos() sin() 0 0
sin() cos() 0 0
0 0 1 0
0 0 0 1

c(it)
x
1
x
2
x
3

(1.24)
rotacija u (c(it), x
1
)-ravni u tzv. Wick-rotiranom prostor-vremenu (c(it), x
1
, x
2
, x
3
). Kompleksnu
transformaciju (ct, x
1
, x
2
, x
3
) (c(it), x
1
, x
2
, x
3
) je medu prvima koristio Hermann Minkowski,
pa se po njemu Wick-rotirano prostor-vreme (c(it), x
1
, x
2
, x
3
) zove i

Svet Minkovskog. Dakle,


u Svetu Mikovskog (sa imaginarnim vremenom), Lorentz-ova grupa transformacija je SO(4), a u
realnom svetu (sa realnim vremenom) je to
6
SO(1, 3).
Digresija 1.4: Sledeci primer digresije 1.2, str. 86, vidimo da je 4-vektor sa komponentama x

kon-
travarijantan, pa je vektor sa komponentama x

:= (

) kovarijantan, naprosto jer je velicina


x

invarijantna:
x

= L

, kontravarijatni 4-vektor; (1.25a)


x

:= (

) (

) = y

= L

) = L

, kovarijantni vektor; (1.25b)


6
Videcemo kasnije da je Lorentz-ova grupa zapravo Spin(1, 3), dvostruko natkrivanje grupe SO(1, 3), tako da se
spinori mogu opisati jednoznacnim funkcijama prostor-vremena [v. diskusiju oko relacija (3.44)(3.47)].
1.1. Lorentz-ove transformacije i tenzori 89
gde su L

= [LL LL
T
]

komponente transponovane Lorentz-ove matrice transformacija L

= [LL LL]

, tako
da:
xx yy = y

(
(y)

) = (L

)(L

(x)

) = x

(L

)
(x)

,
= x

([LL LLLL LL
T
]

)
(x)

= x

(x)

,
= x

(x)

= xx, invarijanta. (1.25c)


Za primenu relacije (1.25b) kazemo da se metricki tenzor

koristi za spustanje gornjeg indeksa u


donji. To onda takode precizira transformaciju metrike:

(x)


(y)

= L

(x)

, 2 puta kovarijantni tenzor. (1.25d)


Vise informacije o tenzorskom racunu i sa proizvoljnim (pa i ne-inercijalnim) koordinatnim sistemima,
u poglavlju 7, kao i mnogim knjigama [v. Ref. [344, 43, 253, 369, 46, 66, 284], za pocetak].
Simbolom

cemo oznaciti matricu inverznu matrici

, tako da

, pa x

:=

, x

. (1.26)
Primetimo da (x

) = (ct, x
1
, x
2
, x
3
) a (x

) = (ct, x
1
, x
2
, x
3
) = (

) = (ct, x
1
, x
2
, x
3
):
vrednost kovarijantnih prostornih komponenti 4-vektora imaju predznak suprotan od vrednosti
kontravarijanih prostornih komponenti 4-vektora.
1.1.3 Masa, energija i impuls
Sledeci Ref. [229], znamo da za slobodnu cesticu Hamiltonovsko dejstvo mora da bude pro-
porcionalno duzini

svetske linije, a za koju znamo da moze da se parametrizuje sopstvenim


vremenom, , same cestice:
S =

B
A
d(c)
(1.8)
=

t
B
t
A
dt
c

, (1.27)
gde je neka pozitivna konstanta specicna za datu cesticu, a predznak je negativan tako da
bi mirujuca cestica dala minimum
7
funkcije S, u skladu sa Hamiltonovim principom minimalnog
dejstva. Izraz (1.27) implicira da je lagranzijan
8
slobodne cestice
L = c

1
v
2
c
2
c +
1
2
c
v
2
c
2
+ c O

v
4
c
4

(1.28)
gde smo iskoristili nerelativisticki razvoj (1.10c). Posto je inicijalna konstanta, c nevazna
za dinamiku, poredenjem v
2
-sabirka sa nerelativistickim izrazom L
NR
=
1
2
mv
2
dobijemo da je
= mc, a lagranzijan slobodne cestice
L = mc
2

1
= mc
2

1
v
2
c
2
= mc
2

1
1
c
2
[
.
r [
2
. (1.29)
7
Vreme izmedu dogadaja A i B je maksimalno u sistemu u kome su A i B na istom mestu, pa je

put od A do B

cisto duz vremenske koordinate; u svim drugim sistemima, u odnosu na koje je

put od A do B delom i duz


prostornih koordinata, vreme t
B
t
A
ce biti krace [v. rezultat (1.8)].
8
Izraz

lagranzijan i izvedenice su po francuskom matematicaru Joseph Louis Lagrange-u.


90 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Relativisti cki impuls i energija: Iz (1.29), po kanonskoj deniciji, imamo
p :=
L

.
r
=
L
v
= mv
(1.10a)
mv + . . . , (1.30)
gde su ispusteni clanovi koji su bar O(
v
2
c
2
) manji od mv, pa se ova kanonska denicija doista slaze
sa uobicajenom nerelativistickom denicijom, za brzine dovoljno manje od c. Takode, hamiltoni-
jan, tj. energija slobodne cestice je, po kanonskoj deniciji,
E := p
.
r L = mvv +mc
2

1
= mc
2
, (1.31a)
(1.10a)
mc
2
....
energija
mirovanja
+
1
2
mv
2
. .. .
nerel.
kin. energija
+
1
2
mv
2

3
4
v
2
c
2
+
5
8
v
4
c
4
+ . . .

. .. .
relativisticke korekcije
. (1.31b)
Setimo se da je energija, po deniciji, mera sposobnosti da se vrsi rad. Iz rezultata (1.31a) sledi
da slobodna cestica ima sposobnost da vrsi rad ne samo usled kretanja (kineticka energija), vec i
usled samog posedovanja mase! Naime, izraz (1.31a) ocigledno daje energiju kao funkciju brzine,
koja ne iscezava u sopstvenom sistemu cestice, u kome ta cestica naravno miruje:
E
0
:= E

v=0
= mc
2
, energija mirovanja. (1.32)
Otkrice sadrzano u relaciji (1.32) je Einstein-ova najpoznatija formulagde je idealno mesto da
citiramo upozorenje Prof. Okun-a [273], da je relacija (1.32)a ne

E = mc
2
prava Einstein-
ova formula [v. zadatak 1.1.1].
Naravno, kineticka energija cestice je onda
T := E E
0
= m(1)c
2

1
2
mv
2
+
1
2
mv
2

3
4
v
2
c
2
+
5
8
v
4
c
4
+ . . .

. .. .
relativisticke korekcije
(1.33)
4-vektor energije-impulsa: Paralelno deniciji prostor-vremenskog 4-vektora, x = ((ct), x
1
, x
2
, x
3
),
denisemo i 4-vektor energije-impulsa [v. digresije 1.5 i 1.6]:
p = (p

) := (E/c, p) = (mc, mv). (1.34)


Odavde imamo:
p
2
:= p

= E
2
/c
2
p
2
= m
2

2
c
2
p
2
= m
2

2
c
2

1
v
2
c
2

= m
2
c
2
. (1.35)
Posto je velicina na levoj strani evidentno Lorentz-invarijanta [v. zadatak 1.1.2], onda je takode i
masa m Lorentz-invarijantna. Iz (1.35) sledi vrlo korisna relacija:
E
2
= p
2
c
2
+ m
2
c
4
. (1.36)
1.1. Lorentz-ove transformacije i tenzori 91
Digresija 1.5: Za opravdanje denicije (1.34)kovarijantnost i predznak koordinata (1.11)najjed-
nostavnije je pozvati se na kvantnu mehaniku, gde je u koordinatnoj reprezentaciji komponente ope-
ratora 4-vektora energije-impulsa p postaju p

=
h
i

:
p
0
=
h
i

x
0
=
h
i

(ct)
=
1
c
i h

t
=
1
c
H, p = +
h
i

. (1.37a)
Digresija 1.6: Isti se zakljucak moze izvesti i klasicno, tj. ne-kvantno: primetimo prvo da su kompo-
nente kanonskog 3-vektora impulsa prirodno kovarijantne. To se vidi iz eksplicitno napisane deni-
cije (1.30):
p
i
:=
L
v
i
, gde je v
i
:=
x
i
t
, i = 1, 2, 3. (1.38a)
Da bi ovu kanonsku deniciju prosirili na 4-vektor, koristimo ranije denisani (1.11) 4-vektor (x

) =
((x
0
:= ct), x
1
, x
2
, x
3
), tako da je
(v

) :=
x

t
= (c,
.
x
1
,
.
x
2
,
.
x
3
). (1.38b)
S druge strane, Hamilton-ovo dejstvo (1.27)(1.29) se tada moze napisati i kao
S =

t
B
t
A
dt mc
2

1
v
2
c
2
=

x
0
B
x
0
A
dx
0
L
0
, L
0
:= m

c
2
v
2
, (1.38c)
gde primetimo da [L
0
] =
ML
T
ima dimenzije impulsa a ne energije kao mc
2
/. Odavde dobijemo,
koriscenjem
v
0
:=
x
0
t
=
(ct)
t
= c, (1.38d)
kao i da (x
1
, x
2
, x
3
) zavise od t pa i od x
0
= ct:
p

:=
L
0

x
0
=
L
0
1
c

.
x

= c
L
0
v

p
0
:= c

c
2
v
2

c
= mc = E/c,
p
i
:= c

c
2
v
2

v
i
= m
ij
v
j
,
(1.38e)
sto je istovetno sa (1.34). Uzgred, izraz S =

dx
0
L
0
naravno ne izgleda da je Lorentz-invarijantan,
posto je koordinata x
0
izdvojena. No, relativisticki lagranzijan L
0
mozemo izraziti kao prostorni
integral lagranzijanske gustine:
L
0
=

V
d
3
r L, tako da S =

(t
B
,V)
(t
A
,V)
d
4
x L, (1.38f)
gde je L skalarna gustina: Pod promenom koordinata x

, imamo da d
4
x

x
y

d
4
y, gde je

x
y

determinanta matrice izvoda


x

. Da bi Hamiltonovo dejstvo bilo nezavisno od izbora koordinata,


mora biti da L(x)

x
y

1
L(y), sto je odlika skalarne gustine tezine 1.
92 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu

Cestica bez mase: U nerelativistickoj zici, cestica bez mase je besmislica: za takvu cesticu bi
impuls i kineticka energija takode morale da iscezavaju. Osim toga, delovanje sile se ne bi moglo
opisati Newton-ovim zakonom, posto obrazac a =
1
m
F implicira da bi konacna sila prouzrokovala
besoknacno veliko ubrzanje. S druge strane, relativisticke formule itekako imaju smisla. Naime,
iz relacije (1.35) sledi da:
m = 0 E
2
= p
2
c
2
, E = c[p[ (1.39)
koja, kombinovana sa (1.30) i (1.31a) daje
mc
2
= mc[v[, [v[ = c. (1.40)
To jest, cestice bez mase moraju da se krecu brzinom svetlostiza sta su fotoni ocigledan i vero-
dostojan primer.
1.1.4 Zadaci za odeljak 1.1
1.1.1 Bez konsultovanja Ref. [273], dokazati da je jednakost

E = mc
2
besmislica, kontra-
diktorna datim denicijama i zickom smislu energije, E, i mase, m.
1.1.2 Dokazati da su velicine p
2
:= p

i xp = x

Lorentz-invarijantne.
1.2 Relativisti cka kinematika: ograni cenja i posledice
Sustinski razlog za deniciju 4-vektora energije-momenta (1.30) i (1.31a) je cinjenica da je ta
4-vektorska zicka velicina ocuvana [v. fusnotu 12, str. 53]. Zbog tipicne primene, razmotricemo
sudare i raspade.
Koristeci denicije (1.31a), (1.33) i (1.34), za sudare vazi:
1. Suma relativistickih 4-vektora energije-impulsa je strogo ocuvana.
2. Suma relativistickih kinetickih energija:
(a) je ocuvana u elasticnim sudarima;
(b) raste u

egzo-energetskim (sionim ili eksplozivnim) procesima;


(c) opada u

endo-energetskim (fuzionim ili slepljivim) procesima.


Kako je masa jednaka m = (E T)/c
2
, ocuvana je samo u elasticnim sudarima. U ekspolzivnim
sudarima se ukupna masa smanjuje, sto pospesuje utisak da se deo mase

pretvorio u kineticku
energiju; u implozivnim ili slepljujucim procesima se ukupna masa uvecala, kao da se deo ki-
neticke energije

pretvorio u masu. Pri tome valja imati na umu da je ukupna masa slozenog
sistema jednaka (do na koecijent proporcionalnosti, c
2
) energiji mirovanja, koja ukljucuje ra-
zne

unutrasnje energije, kako se one obicno zovu u nerelativistickoj zici. Tako je, na primer,
ukupna masa vodonikovog atoma jednaka (m
p
+ m
e
)c
2
+ E
v
, gde je E
v
vezivna energija vodoni-
kovog atoma u datom stanju, u najgrubljoj aproksimaciji datoj Bohr-ovom formulom (1.26).
Primer 1.1: Dve jednake grudve mase m lete istom brzinom [v
i
[ = c, gde je 0 < 1, jedna prema
drugoj, pa se sudare i zalepe u jednu veliku grudvu. Za koju brzinu sudarajucih grudvi ce rezultujuca
grudva imati masu M = 3m (pa

m+m 3m)?
1.2. Relativisticka kinematika: ogranicenja i posledice 93
Re senje: Dato je da p
1
= p
2
, pa ocuvanje 3-vektora impulsa daje p
1+2
= p
1
+ p
2
= 0, to jest,
rezultujuca grudva miruje (sto bi trebalo da je ocigledno). Ocuvanje p
0
daje E
A
+E
B
= E
A+B
, odnosno:
2mc
2
= Mc
2
, M =
2m

1
2
> 2m, posto > 0. (1.41)
Stavljanjem M = 3m resimo jedacinu (1.41) po , i dobijemo =

5
3
74.54%.
k
Deo analize procesa koji se zasniva iskljucivo na primeni zakona ocuvanja 4-vektora energije-
impulsa se obicno naziva

kinematika. Ponekad, taj termin podrazumeva i primenu zakona


ocuvanja ugaonog momenta. Za ostatak ovog poglavlja je ugaoni momenat izostavljen, i nekoliko
jednostavnijih procesa je analizirano

kinematicki, kao uputstvo za opstu primenu.


1.2.1 Raspadi
Dvo cesti cni raspad
Najjednostavniji raspad je oblika A B +C. Oznacimo 4-impulse:
A B +C, p
A
= (m
A
c,

0), p
B
= (E
B
/c, p
B
), p
C
= (E
C
/c, p
C
), (1.42)
gde smo iskoristili cinjenicu da pre raspada cestica A (sa m
A
= 0) denise inercijalni sistem u
kome ona miruje, tako da se njena totalna relativisticka energija svodi na energiju mirovanja,
E
A
= m
A
c
2
. Zakon ocuvanja 4-impulsa daje:
p
A
= p
B
+p
C
, ili p
B
= p
A
p
C
, (1.43)
odakle sledi za obicni, 3-impuls:
p
B
= p
C
. (1.44)
Kvadriranjem relacije (1.43) izmedu 4-vektora dobijemo
9
p
2
B
= (p
A
p
C
)
2
= p
2
A
+p
2
C
2 p
A
p
C
,
| | (1.45)
m
2
B
c
2
m
2
A
c
2
+m
2
C
c
2
2
E
A
c
E
C
c
= m
2
A
c
2
+m
2
C
c
2
2 m
A
E
C
,
odakle sledi da
E
C
=

m
2
A
+m
2
C
m
2
B
2m
A

c
2
. (1.46)
9
Krajnji rezultat se, naravno, isto tako moze dobiti i kombinacijom odvojeno uzetih zakona ocuvanja 3-vektora
impulsa i relativisticke energije. No, neposrednim kvadriranjem 4-vektorske jednakosti (1.43) se rezultat (1.46)
dobije brze, zbog olaksavajuce okolnosti da su tri komponente p
A
nula.
94 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Velicina 3-impulsa je sada odredena iz relacije E
C
= c

m
2
C
c
2
+p
2
C
:
[p
C
[ =

E
2
C
c
2
m
2
C
c
2
= c

m
2
A
+m
2
C
m
2
B
2m
A

2
m
2
C
, (1.47a)
= c

(m
A
+m
B
+m
C
)(m
A
m
B
+m
C
)(m
A
+m
B
m
C
)(m
A
m
B
m
C
)
2m
A
, (1.47b)
= c

m
4
A
+m
4
B
+m
4
C
2m
2
A
m
2
B
2m
2
A
m
2
C
2m
2
B
m
2
C
2m
A
(1.47c)
Iz relacije (1.44) sledi da je [p
B
[ = [p
C
[, sto takode sledi iz B C simetrije formula (1.47).
Analogno izvodenje daje E
B
=

m
2
A
+m
2
B
m
2
C
2m
A

c
2
. Valja primetiti da su i E
B
i E
C
potpuno odredene
kinematikom raspadato je bilo presudno u diskusiji na str. 53, i sto je navelo Bohr-a da sumnja u
vazenje zakona ocuvanja energije a Pauli-ja da predvidi neutrino zarad ocuvanja zakona ocuvanja
energije. S druge strane, osim relacije (1.44), smer p
B
= p
C
nije nicim odreden, pa je proiz-
voljan. To znaci da ce u velikom ansamblu raspada A B + C, ugaona distribucija smera
p
B
= p
C
biti uniformna.
Digresija 1.7: Isti rezultati se mogu dobiti i pocev od jednacine (1.43), raspisane u Descartes-ovskim
komponentama:
E
A
= E
B
+ E
C
, (1.48a)

0 = p
A
= p
B
+p
C
. (1.48b)
Iz jednacine (1.48b) sledi da je p
C
= p
B
=: p, a u jednacini (1.48a) izrazimo sve tri energije preko
momenta i mase putem opste relacije (1.36):
m
A
c
2
= c

m
2
B
c
2
+p
2
+ c

m
2
C
c
2
+p
2
. (1.48c)
Odavde se, kvadriranjem, premestanjem clanova da se kvadratni koren izoluje, pa ponovnim kvadri-
ranjem dobije:

m
4
A
+ (m
2
B
m
2
C
)
2

c
2
= 2m
2
A

(m
2
B
+m
2
C
)c
2
+ 2p
2

. (1.48d)
Resavanjem po [p [ se dobije rezultat (1.47).
Digresija 1.8: S druge strane, ako u jednacini (1.48a) izrazimo E
A
i jednu od E
B
, E
C
preko momenta i
mase putem opste relacije (1.36), dobijemo, na primer:
m
A
c
2
=

m
2
B
c
2
+p
2
+ E
C
, tj., m
A
c
2
+ E
C
=

m
2
B
c
2
+p
2
, (1.49a)
ciji kvadrat daje, posle malo sredivanja:
E
2
C
2m
A
c
2
E
C
+

(m
2
B
m
2
C
)c
4
p
2
c
2

= 0. (1.49b)
Posle zamene prethodnog rezultata (1.47) i sredivanja, resenja ove kvadratne jednacine su:
E
()
C
=

m
A

m
2
A
+m
2
B
m
2
C
2m
A

c
2
, (1.49c)
gde je E
()
C
jednako rezultatu (1.46).
1.2. Relativisticka kinematika: ogranicenja i posledice 95
Da resenje E
(+)
C
nije zicko se najbrze vidi iz specijalnog slucaja kada je m
B
= m
C
= 0, kao sto je
slucaj pri raspadu
0
2. Tada je
E
(+)
B
= E
(+)
C
=
3
2
m
A
c
2
, pa bi imali m
A
c
2
= E
A
(1.48a)
= E
(+)
B
+ E
(+)
C
= 3m
A
c
2
, (1.49d)
sto je evidentno kontradikcija.
Tehnicku prednost koriscenja kvadrata pogodno odabranog oblika jednacine ocuvanja 4-vektora
energije-impulsa (1.45) se da zbilja razumeti jedino popunjavanjem ovde preskocenih koraka (uglav-
nom, u

sredivanju). Stoga je uputno savesno proraditi sve ovde preskocene korake.


Vi se- cesti cni raspad
Raspad cestice u vise od dva

srapnela je naravno komplikovaniji za analizu. No, polazna tacka


je ocuvanje 4-vektora energije-impulsa, koji mozemo pisati u bilo kojem od sledecih oblika:
p =

i
p
i
, p
i
= p

j=i
p
j
, p p
i
=

j=i
p
j
, i, (1.50a)
p
i
+p
j
= p

k=i,j
p
k
, p p
i
p
j
=

k=i,j
p
k
, i, j, itd. (1.50b)
Kvadriranjem 4-vektorskih jednacina (1.50) u sopstvenom inercijalnom sistemu cestice koja se
raspada, u kome je p = (E/c,

0) pa p
2
= m
2
c
2
= E
2
/c
2
, redom dobijemo jednacine:
1
2

m
2

i
m
2
i

c
4
=

j>i

E
i
E
j
[p
i
[[p
j
[c
2
cos(
ij
)

, (1.51a)
1
2

m
2
m
2
i
+

j=i
m
2
j

c
4
= mc
2

j=i
E
j

j<k
j,k=i

E
j
E
k
[p
j
[[p
k
[c
2
cos(
jk
)

, i, (1.51b)
1
2

m
2
+m
2
i

j=i
m
2
j

c
4
= mc
2
E
i
+

j<k
j,k=i

E
j
E
k
[p
j
[[p
k
[c
2
cos(
jk
)

, i, (1.51c)
1
2

m
2
m
2
i
m
2
j
+

k=i,j
m
2
k

c
4
= mc
2

k=i,j
E
k
+

E
i
E
j
[p
i
[[p
j
[c
2
cos(
ij
)


k<
k,=i,j

E
k
E

[p
k
[[p

[c
2
cos(
k
)

, i, j, (1.51d)
1
2

m
2
+m
2
i
+m
2
j


k=i,j
m
2
k

c
4
= mc
2
(E
i
+ E
j
)
+

k<
k,=i,j

E
k
E

[p
k
[[p

[c
2
cos(
k
)

, i, j, (1.51e)
itd.
E
2
i
= m
2
i
c
4
+[p
i
[
2
c
2
, a, izuzetno, E = E
0
= mc
2
, (1.51f)
gde smo dopisali i pojedinacne posledice opste relacije (1.36) i iskoristili da je
p
i
p
j
= p
i

p
j
=

E
i
c

E
j
c

p
i
p
j
=
E
i
E
j
c
2
[p
i
[[p
j
[ cos(
ij
). (1.52)
96 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Kombinatorno rastuci sistem (1.50)(1.51) sadrzi vise jednacina nego sto ima nepoznatih, sto
je pogodno, jer mozemo da izaberemo koji podskup jednacina (1.50)(1.51) najjednostavnije
odreduje trazene velicine. (Kako su relacije (1.50) samo razlicite varijante iste jednacine, jasno
je da sistem (1.51) nije preodreden.)
1.2.2 Rasejanja
Pored raspada, najcesci procesi razmatrani u zici cestica su rasejanja dve cestice. Tu ocuvanje
4-vektora energije-impulsa ima opsti oblik
p
1
+p
2
=

i>2
p
i
, (1.53)
koji naravno mozemo prepisati u raznim oblicima, slicno raznim oblicima (1.50) osnovne relacije
p =
i
p
i
za raspad. Takode, sudare mozemo analizirati bilo
10
u CM sistemu, pre: p
1
+p
2
=

E
1
c

E
2
c
,

, tj. p
1
= p
2
, (1.54)
|
u CM sistemu, posle:

i>2
p
i
=

i>2

E
i
c
,

, tj.

i>2
p
i
= 0, (1.55)
bilo u sistemu mete (recimo, cestice

2, tako da je p
2
= (m
2
c,

0)):
u sistemu mete, pre: p
/
1
+p
/
2
=

E
/
1
c
m
2
c , p
/
1

, tj. p
/
2
=

0, (1.56)
|
u sistemu mete, posle:

i>2
p
/
i
=

i>2

E
i
c
, p
i

, tj.

i>2
p
/
i
= 0. (1.57)

Cak, koristeci samo Lorentz-invarijatne izraze, mozemo koristiti oba sistema, simultano!
Naime, 4-vektori u

vertikalnoj jednakosti (1.54)(1.55) i 4-vektor na levoj strani jednako-


sti (1.56)(1.57) naravno nije jednak tom 4-vektoru u CM sistemu, p
1
+p
2
= p
/
1
+p
/
2
, ali kvadrati
tih 4-vektora jesukao i kvadrat bilo kojeg 4-vektorai to daje produzenu jednakost:

p
1
+p
2

2
=

i>2
p
i

2
=

p
/
1
+p
/
2

2
=

i>2
p
/
i

2
= . . . , (1.58)
gde

. . . oznacava slicne jednakosti kvadrata 4-vektora energije-impulsa u bilo kom drugom


sistemu koji odaberemo zbog bilo koje pogodnosti ili potrebe.
Za dvocesticne sudare, A + B C + D, denisu se:
10
Pod oznakom

CM sistem podrazumevamo koordinatni sistem u kome ukupni 3-vektor impulsa iscezava.


1.2. Relativisticka kinematika: ogranicenja i posledice 97
Denicija 1.4 Mandelstam-ove Lorentz-invarijantne varijable:
s := (p
A
+p
B
)
2
c
2
, t := (p
A
p
C
)
2
c
2
, u := (p
A
p
D
)
2
c
2
. (1.59)
Ove varijable su cesto od koristi u racunima jer su Lorentz-invarijantne; no valja imati na umu da
ocuvanje energije-impulsa i relacija (1.35) daju linearnu relaciju:
(s +t +u) =

3p
2
A
+p
2
B
+p
2
C
+p
2
D
+ 2p
A
(p
B
p
C
p
D
. .. .
p
A
)

c
2
=
D

i=A
p
2
i
c
2
=
D

i=A
m
2
i
c
4
(1.60)
S druge strane, za poredenje sa eksperimentima su energije i uglovi
ij
:= arccos( p
i
p
j
) pogodnije
varijable mada nisu Lorentz-invarijantne.
Slepljivanje
Uopstavanjem primera 1.1, str. 92, razmotrimo sudar pri kome se dve cestice slepe u jednu. Taj
proces je evidentno obratni od dvocesticnog raspada, pa bi prilagodavanjem notacije mogli da
iskoristimo racun (1.42)(1.48). No, u ovom slucaju, umesto inercijalnog sistema (1.42), gde
konacni rezultat slepljivanja miruje, odaberimo inercijalni sistem gde cestica B (

meta) miruje:
A + B C, p
A
= (E
A
/c, p
A
), p
B
= (m
B
c,

0), p
C
= (E
C
/c, p
C
), (1.61)
Ocuvanje 4-vektora energije-impulsa daje
p
C
= p
A
+p
B
, tj.

E
C
c
, p
C

E
A
c
m
B
c , p
A

, (1.62)
odakle odmah imamo da je p
C
= p
A
=: p, kao i da je E
C
= E
A
+ m
B
c
2
. Kvadriranjem (1.62)
dobijemo da je:
m
2
C
c
2
=
E
2
A
c
2
+ 2E
A
m
B
+m
2
B
c
2
p
2
=
E
2
A
c
2
+ 2E
A
m
B
+m
2
B
c
2

E
2
A
c
2
m
2
A
c
2

,
gde smo iskoristili relaciju (1.36) za cesticu A, pa sledi:
m
2
C
c
2
= 2E
A
m
B
+m
2
B
c
2
+m
2
A
c
2
, E
A
=
m
2
C
(m
2
A
+m
2
B
)
2m
B
c
2
. (1.63)
Posto je E = mc
2
+ T, imamo uslov
T
A
=
m
2
C
(m
A
+m
B
)
2
2m
B
c
2
. (1.64)
To jest, kineticka energija sonde A mora da ima tacno odredenu vrednost (1.64) da bi se sonda
slepila sa metom; za bilo koju drugu vrednost T
A
, zakon ocuvanja 4-vektora energije-momenta
strogo brani slepljivanje. Kazemo da je proces A + B C kinematicki zabranjen osim kada je
zadovoljena relacija (1.64).
98 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Prag procesa
Sledeci jedan izradeni primer iz Ref. [174], mozemo odrediti

prag reakcije (1.53), to jest mini-


malnu kineticku energiju kojomcesticu

1 treba sudariti sa metom

2 da bi se cestice u rezultatu
procesa (1.53) mogle stvoriti. Za takvu minimalnu energiju, cestice u rezultatu procesa (1.53)
nece imati nikakvu kineticku energiju, pa imamo
p
i

prag
=

m
i
c ,

, i > 2, u CM sistemu. (1.65)


S druge strane, pre sudara, imamo (1.56). Koriscenjem jednakosti drugog i treceg clana u (1.58),
imamo za specijalni slucaj

praga (minimalne energije):


min

p
/
1
+p
/
2

i>2
p
i

prag

2
,
min

E
/
1
c
m
2
c , p
1

i>2

m
i
c ,

2
,
min

E
/
1
c
+m
2
c

2
p
2
1

i>2
m
i
c

2
,
min

E
/ 2
1
c
2
+ 2E
/
1
m
2
+m
2
2
c
2

E
/ 2
1
m
2
2
c
4
c
2

=

i,j>2
m
i
m
j
c
2
,
2m
2
min

E
/
1

m
2
1
+m
2
2

c
2
=

i,j>2
m
i
m
j
c
2
, (1.66)
odakle sledi da dogadanje procesa (1.53) zahteva:
E
/
1

1
2m
2


i,j>2
m
i
m
j

m
2
1
+m
2
2

c
2
(1.67)
Posto je E
/
1
= m
1
c
2
+ T
/
1
, sledi da je
T
/
1

1
2m
2

i,j>2
m
i
m
j
c
2

(m
1
+m
2
)
2
2m
2
c
2
. (1.68)
Tako je, na primer, za proces X + X 3X + X, za bilo koju cesticu X, potrebno da se prva
X-cestica sudari sa drugom, stacionarnom, X-cesticom sa bar 6 m
X
c
2
kineticke energije.
Ovaj prag je veci od naivno-ocekivanog, po kome bi kineticka energija trebalo da je

samo
dovoljno velika da se proizvedu (3X+X) (X+X) = X+X cestice, dakle 2m
X
c
2
. Razlog tome
je neekasnost sudara pokretne cestice sa stacionarnom metom. Naime, pre sudara je ukupan
impuls sistema ulazne cestice X i mete X razlicit od nule, sto mora da je jednako ukupnom
impulsu 3X+X cestica posle sudara. Posto je impuls izlaznih 3X+X cestica razlicit od nule, onda
je i ukupna kineticka energija razlicita od nule, sto povecava prag procesa.
1.2. Relativisticka kinematika: ogranicenja i posledice 99
Naspramni sudari
Doista, u CM sistemu, gde je p
1
= p
2
= p, pa je i E
1
= E
2
=: E, imamo:
min

(p
1
+p
2
)
2

i>2
p
i

prag

2
,

2 min(E)
c
,

2
=

i>2
m
i
c

2
, min(E) =
1
2

i>2
m
i
c
2
. (1.69)
Posto obe cestice pre sudara imaju istu minimalnu energiju, a T = E mc
2
, imamo da je:
min

T
X

i>2
m
i
2m
X

c
2
2X3X+X
= (4 2)m
X
c
2
= 2m
X
c
2
, (1.70)
kao sto se naivno i ocekuje. To znaci da je za X + X 3X + X proces, naspramni sudar dve
cestice koje se krecu istom brzinom jedna prema drugoj (kao sto to posmatrac u CM sistemu
meri) tri puta ekasniji. Naime, za takav naspramni sudar, postrojenje mora uloziti samo 2m
X
c
2
energije (m
X
c
2
po X-cestici pre sudara) da stvori 3X + X sistem, dok pri sudaru jedne pokretne
X-cestice sa drugom stacionarnom X-cesticom se prvoj X-cestici mora obezbediti 6m
X
c
2
energije.
Razlika od 4m
X
c
2
energije je u drugom slucaju neophodna jer u laboratorijskom sistemu u
kome je meta mirovala, rezultati 3X +X moraju da imaju kineticku energiju! To sledi iz ocuvanja
3-vektora impulsa: ukupni 3-vektor impulsa pre sudara pokretne i nepokretne X cestice nije nula,
pa ne moze biti nula ni za 3X + X-sistem, posle sudaraa to kretanje

kosta. S druge strane,


ukupni 3-vektor impulsa pre naspramnog sudara dve X-cestice je nula, pa je i za cestice 3X + X-
sistema posle sudara. Stoga one, sve cetiriu granicnom slucajumiruju. Tu je onda kineticka
energija najekasnije upotrebljena za proizvodenje novih cesticai to je osnovni podstrek za
izgradnju kolajdera, koji su mnogo ekasniji od eksperimenata gde se gada stacionarana meta.
Relativna kineti cka energija
Drugi aspekat ekasnosti naspramnih sudara je relativna kineticka energija: U prethodnomodeljku
smo videli da ako se u laboratorijskom sistemu dve cestice X krecu jedna prema drugoj kinetickom
energijom m
X
c
2
svaka, u inercijalnom sistemu druge cestice (gde ona miruje), prva cestica se
krece kinetickom energijom 6m
X
c
2
. U opstijem slucaju koristimo jednakost prvog i treceg clana
u (1.58):

p
1
+p
2

2
=

p
/
1
+p
/
2

2
,

E
1
+ E
2
c

2
=

E
/
1
c
m
2
c , p
1

2
.
Ako je m
1
= m
2
= m, onda iz p
1
= p
2
sledi da je E
1
= E
2
=: E; takode, oznacimo E
/
1
= E
/
.
Koristeci rezultate prethodnih racuna, dobijemo:
4E
2
= 2mc
2
(E
/
+mc
2
), (1.71)
100 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
odnosno
T
/
= 4T

1 +
T
2mc
2

, (1.72)
gde je drugi clan relativisticka popravka, koja brzo raste:
T/mc
2
1 2 5 10 20 50 100
T
/
/mc
2
6 16 70 240 880 5 200 20 400
(1.73)
Kada se dve cestice iste mase sudare naspramno kinetickom energijom od po 100 mc
2
, dakle
ukupno 200 mc
2
, sudar ima isti efekat kao da smo mirujucu cesticu sidarili sa drugom, kinetickom
energijom 20 400 mc
2
sto je 102 puta vise!
1.2.3 Pouke
Ovde je zgodno istaci razliku izmedu ocuvanih i invarijantnih velicina:
1. Energija je ocuvana: suma energija svih cestica u svakom momentu jednog procesa (pre, u
toku, posle) je jednaka toj sumi u svakom drugom momentu.
2. Energija nije invarijanta: njen c
1
-umnozak je samo jedna od cetiri komponente 4-vektora
energije-impulsa. Stoga se menjamesa se sa ostalim komponentama, ppri promeni
inercijalnog sistema u neki drugi, koji se krece konstantnom brzinom u odnosu na prvi.
3. Masa je invarijanta: Njena vrednost se ne menja kod prelaza iz jednog inercijalnog inerci-
jalnog sistema u drugi.
4. Masa nije ocuvana, sto je bilo ocigledno jos iz primera 1.1, str. 92.
Invarijantno znaci

nepromenjeno pri promeni posmatraca, dok ocuvano znaci

nepromenjeno u
toku bilo kojeg izolovanog procesa.
1.2.4 Zadaci za odeljak 1.2
1.2.1 Koristeci Bohr-ovu formulu (1.26), izracunati relativnu razliku
m(3p)m(1s)
m(1s)
izmedu
mase vodonikovog atoma kada je u 3p stanju (gde su n = 3, = 1, a [m

[ i m
s
=
1
2
su
proizvoljni) i kada je u osnovnom, 1s stanju (gde su n = 1, = 0 = m

, a m
s
=
1
2
).
1.2.2 Izracunati relativni doprinos korekcije (1.29) relativnoj razlici izmedu masa izracunatih
u zadatku 1.2.1.
1.2.3 Ako se mirujuca cestica mase M raspadne na dve cestice jednakih masa, m
1
= m
2
= m,
izracunati brzinu kojom se cestice udaljuju od mesta raspada. Izracunati relativnu brzinu
kojom se rezultujuce cestice udaljuju jedna od druge.
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 101
1.2.4 Ako se mirujuca cestica mase M raspadne na dve cestice razlicitih masa, m
1
> m
2
,
izracunati razliku kinetickih energija kao funkciju iskljucivo masa M, m
1
, m
2
, kao i za speci-
jalan slucaj kada je m
2
= 0.
1.2.5 Pokazati da sistem jednacina (1.51) reprodukuje sve izvedene i zadate rezultate za
specijalan slucaj dvocesticnog raspada.
1.2.6 Pokazati da za slucaj dvocesticnog raspada, rezultati (1.46)(1.47) i analogno za
E
B
, [p
B
[ zajedno sa jednacinom (1.51a) daje
BC
= 180

, u skladu sa rezultatom dobijenim


putem ocuvanja 3-vektora impulsa.
1.2.7 Pokazati da slobodni elektron ne moze ni da absorbuje ni da emituje foton, tj. da su
jednostavni procesi +e

kao i e

+ kinematicki zabranjeni [v. poglavlje 1.3


za objasnjenje].
1.3 Feynman-ovi dijagrami i prora cuni
Slika je vredna hiljadu reci.
U analizi poglavlja 1.2, pa tako i u zadacima i narocito zadatku 1.2.7, precutno se podrazumeva
da se sve cestice u analiziranim procesima mogu neposredno opaziti, tj. da se svi kinematicki
parametri (masa, energija, impuls, ugaoni momenat, . . . ) mogu izmeriti.
No, to nije uvek slucaj.
Setimo se zakljucka 0.3, str. 55. Radi se, naravno, o posledici Heisenberg-ovog principa
nedoredenosti [v. digresiju 0.6, str. 74]. To jest, za kinematiku, radi se o konkretnim relaci-
jama (1.39) i (1.44):
.p
0
.x
0
= .E .
1
2
h, .p
i
.x
i

1
2
h. i =, 1, 2, 3. (1.74)
Princip neodredenosti onda dozvoljava dvostepeni proces

+
1+2
e

+
1

2
e

, (1.75)
mada bi i process

1 i proces

2 bili kinematicki zabranjenisami za sebe. Naime, ako po-


srednicki,

excitirani elektron, e

, postoji samo u toku vremena


.
h
2(E

+m
e
c
2
)
, (1.76)
to jest, ako izmedu procesa

1 i procesa

2 istekne manje od vremena datog relacijom neodre-


denosti (1.76), onda cesticu e

principijelno nije moguce neposredno opaziti: Onda nije moguce


102 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
izmeriti njene kinematicke parametre, a da bi se proverilo ocuvanje zakona ocuvanja 4-vektora
energije-impulsa.
Dakle, zakon ocuvanja 4-vektora energije-momenta nije narusen
11
niti se radi o krsenju tog
zakona, vec o fundamentalnom prirodnom ogranicenju merljivosti. Drugim recima:
Zaklju cak 1.1 Zakon ocuvanja 4-vektora energije-impulsa vazi strogo, u svim procesima, do
na rezoluciju (preciznost) koju diktira Heisenberg-ov princip neodredenosti.
Da bi efektivno razgranicili preciznost primene zakona ocuvanja 4-vektora energije-impulsa, ima-
mo:
Denicija 1.5 Stanja (sistemi, objekti, cestice, itd.) koji se zbog Heisenberg-ovog principa
neodredenosti ne mogu neposredno opaziti se zovu virtuelna stanja. Procesi koji imaju ma i
jedno virtuelno ulazno ili izlazno stanje se zovu virtuelni. Stanja i procesi koji nisu virtuelni
su realni; u realnim procesima su sva ulazna i izlazna stanja realna.
Napomena 1.4 Procesi

1 i

2 u (1.75) su virtuelni, ali je proces

1+2 realan. Za virtuelne


cestice se jos i kaze da su

van masene ljuske, pod kojom se podrazumeva hiperboloid


p
2
= p

= m
2
c
2
u 4-dimenzionom prostoru energije-momenta. Drugim recima, 4-vektor
energije-impulsa cestice

na masenoj ljusci zadovoljava relacije (1.35)(1.36), a za cesticu

van masene ljuske, relacije (1.35)(1.36) ne vaze.


1.3.1 Dijagrami
Procesi medu cesticama se vrlo prirodno daju prikazati gracki, putem tzv. Feynman-ovih dija-
grama
12
. Vazno je razumeti da ove dijagrame ne smemo shvatiti kao realistican prikaz procesa u

pravom prostoru, vec kao sematski instrument ciji je primarni zadatak da pomogne u proceni i
proracunima zickih procesa koje predstavljaju. Na primer, Feyman-ovi dijagrami
e

6
t
e

p
+
p
+
(1.77)
11
Vrlo je vazno razgraniciti terminologiju:

narusenje (simetrije) je tehnicki termin koji se koristi u vrlo preciznom


smislu, koji nema nista zajednicko sa primenom Heisenberg-ovog principa.
12
Gracki prikaz interakcija je vrlo intuitivan i ocigledan. Feynman svakako nije bio prvi sa tom idejom, ali je dopri-
neo njihovoj popularnosti jer je razradio tehnicke detalje koji od tih dijagrama cine koristan racunski instrument.
Ernst St uckelberg je prvi koristio slicne dijagrame za pojedine procese, mnogo godina pre Feynman-a; Freeman
Dyson je prvi pokazao vezu izmedu ovih dijagrama i dobro poznatih perturbativnih racuna. Feynman je ove
dijagrame vezivao za tzv. integrale po putanjama, koji su tek mnogo kasnije postali standardom.
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 103
izgledaju istovetno mada levi prikazuje odbojni efekat (Coulomb-ovu silu usled) razmene jednog
fotona izmedu dva elektrona, a desni prikazuje privlacni efekat (Coulomb-ovu silu usled) razmene
jednog fotona izmedu jednog elektrona i jednog protona.
Osim kada je naznaceno drugacije, svi Feynman-ovi dijagrami u ovoj knjizi su, dogovorno,
crtani tako da vreme tece pretezno nagore a linije simultanosti su orijentisane pretezno levo-
desno. Zavisno od posmatraca, nagib tih linija moze da se menja
13
, cime se menja i interpretacija
dijagrama:
e

t
1
t
2
e

p
+
p
+
t
1
t
2
(1.78)
Po interpretaciji na levog strani, prvo leva cestica emituje foton, koji onda desna cestica apsorbuje;
po interpretaciji na desnoj strani, prvo desna cestica emituje foton, koji onda leva cestica apsor-
buje. Stoga naprosto govorimo o

razmenjenom fotonu, a dijagrame poput (1.78) identikujemo


kao sematski prikaz procesa a nikako kao doslovni, realni dijagram procesa u prostor-vremenu.
Razmenjeni foton mora da je virtuelan, posto su individualni procesi (leva i desna polovina)
e

(1.79)
kinematicki zabranjeni [v. zadatak 1.2.7]dok su procesi (1.77) realni. No, to znaci da procese
kao sto su (1.77) treba razumeti kao jedan od doprinosa procesu koji se moze predstaviti kao
e

(1.80)
13
Preciznije, nagib svih linija se menja zavisno od posmatraca. Medutim, nagib virtuelnih linijakoje predstavljaju
principijelno neopservabilne cestice pa dakle ne zadovoljavaju nikakve klasicne jednacine kretanjamoze da se
promeni radikalno, i da predstavlja kretanje bilo masivne, bilo svetlosne, bilo tahionske cestice. Za razliku od
toga, talasne funkcije realnih cestica zadovoljavaju svoje klasicne jednacine kretanja, pa su istog karaktera za sve
posmatrace: ili masivne ili svetlosne. (Ili tahionskeako ikada budu eksperimentalno opazeni [v. digresiju 5.1,
str. 261].)
104 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
gde je sematska oblast zaokruzena elipsom virtuelna; cestice i procese koji su poptuno unutar
te oblasti nije moguce neposredno ni opaziti ni meriti. S druge strane, to znaci da se unutar
naznacene oblasti neodredenosti, mnogi drugi potprocesitacnije, svi moguci potprocesimogu
dogoditi, pa i dogadaju [v. zakljucak 0.3, str. 55]. Na nama je da odredimo hijerarhiju njihovih
doprinosa zickoj velicini koju racunamo za posmatrani zicki proces (odreden cesticama izvan
oblasti neodredenosti!):
.x .p
x
h/2
.E . h/2
e

= + +
a
b
c
d
e
(1.81)
U klasicnoj zici, ima smisla pitati:

U jednom konkretnom rasejanju e

+ e

+ e

, koji
se tacno proces dogodio, a ili b ili c ili d ili e. . . ? U kvantnoj zici, to pitanje nema smisla:
principijelno nije moguce odrediti ni jedan od konkretnih procesa prikazanih u razvoju sa desne
strane jednakosti u (1.81) kao

stvarni proces. Sve mogucnosti koje zadovoljavaju

granicne
uslovepodatke koje smo pouzdano ustanovili izvan oblasti zaklonjene Heisenberg-ovim relaci-
jama neodredenostidoprinose, kao (virtuelni) potprocesi e

+e

+e

rasejanja.
Osim sto gracki intuitivno predocavaju interaktivne procese izmedu cestica, Feynman-ovi
dijagrami su i egzaktan instrument za izracunavanje verovatnoce kao i drugih merljivih parame-
tara datog procesa. Uspostavljanje te precizne 11 korespondencije izmedu:
1. fundamentalne teorije koja opisuje dati proces, obicno u vidu datog lagranzijana,
2. pojedinih elemenata Feynman-ovih dijagrama kao gracke reprezentacije pojedinih clanova
iz datog lagranzijana,
3. pravila povezivanja tih grackih elemenata u kompletni dijagram, kao gracku reprezenta-
ciju racuna sa pojedinim clanovima iz datog lagranzijana,
4. pravila popisivanja svih Feynman-ovih dijagrama koje valja ukljuciti u racun,
5. konacnog matematickog izraza (obicno, u vidu algebarske sume raznih visestrukih integrala
po raznim 4-vektorima energije-impulsa) ciji konacni rezultat je trazena zicka velicina,
te, najzad, izracunavanje (ili, cesce, procena) vrednosti tog matematickog izraza je zadatak svake
primene Feynman-ovih dijagrama. Ovde cemo preskociti drugi i treci korak u ovom sledu; to je
predmet kursa teorije polja. U ovoj knjizi cemo razmotriti primere [v. poglavlja 35] u Standard-
nom Modelu, za skicu primene cetvrtog i petog koraka.
Kompletna diskusija svih aspekata ovog zadatka je daleko izvan dosega uvodnog teksta kao
sto je ovaj. Ref. [214] opisuje ranu istoriju Feynman-ovih dijagrama i razloge za raznolikost

stilova i konvencija u njihovoj primeni; v. na primer, Ref. [42, 327, 360] kao i udzbenike [45,
44, 32, 184, 215, 154, 108, 296, 297, 361, 178, 270, 174, 30, 389, 169, 172, 170, 171]. No,
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 105
s obzirom da je tehnika Feynman-ovih dijagrama vrlo rasprostranjenapa i u oblastima van -
zike elementarnih cestica [v. na primer u Ref. [246], u vise-cesticnoj zici]ovde cemo prvo da
se osvrnemo na nerelativisticku kvantnu mehaniku, gde se perturbativni proracuni takode daju
prikazati gracki.
1.3.2 Kvantno-menahi cka digresija
Kao

zagrevanje, setimo se perturbativnog racuna u nerelativstickoj kvantnoj mehanici: rela-


cije (1.11)(1.13) su vrlo cesto navedene i izvedene u gotovo svim udzbenicima. Vecina udz-
benika daje i osnove izvodenja ovih cesto-koriscenih rezultata, ali se to izvodenjeili pak re-
zultativrlo retko daju za popravke viseg reda. No, prilagodavanjem izvodenja [v. Ref. [250],
str. 685695], pisemo:
H [n` = E
n
[n`, gde je H := H
0
+ H
/
(1.82)

pravi hamiltonijan, prikazan kao suma

poznatog hamiltonijana H
0
i

perturbacije H
/
, i gde
sluzi za dosledno brojanje reda perturbacije. Pretpostavljamo da za

poznat sistem (opisan


hamiltonijanom H
0
) znamo kompletan sistem ortonormiranih resenja:
H
0
[n; 0` = E
(0)
n
[n; 0`,

'n; 0[n
/
; 0` =
n,n
/ ,

n
[n; 0`'n; 0[ = 1,
(1.83)
a resenja jednacine (1.82) trazimo u analitickom obliku
E
n
=

k=0

k
E
(k)
n
, [n` =

k=0

k
[n; k`, (1.84)
sa normalizacijom
'm; k[n; k` =
mn
, m, n 'n; k[n; ` =
k
, k, . (1.85)
Tretman opste situacije sa (delimicno) kontinualnim i/ili degenerisanim spektrom je samo teh-
nicki komplikovaniji
14
, pa ovde to necemo diskutovati. Uvedimo deniciju:

n
:=

m=n
[m; 0`'m; 0[
(E
(0)
n
E
(0)
m
)

, tako da

n
=

+
n
, (1.86)
pa se gornji indeks u simbolu

n
stvarno ponasa kao stepen. U ovoj notaciji su standardne
rekurzivne formule za k-tu popravku stanja i energije:
[n; k` =

1
n
H
/
[n; k1`
k1

i=1
E
(i)
n

1
n
[n; k i`, k > 0, (1.87a)
14
Basis stanja [n; k` se mora re-denisati tako da se besmisleni sabirci
'm;k[H
/
[n;k`
E
(0)
m
E
(0)
n

1
0
za m = n otklonesto je uvek
moguce, (delimicnom, makar) dijagonalizacijom matrice perturbacija 'm; k[H
/
[n; k`.
106 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
E
(k)
n
= 'n; 0

H
/

n; k1`. (1.87b)
prvih nekoliko iteracija ovih rekurzivnih formula su:
E
(1)
n
= 'n; 0[H
/
[n; 0`, (1.88a)
[n; 1` =

1
n
H
/
[n; 0`, (1.88b)
E
(2)
n
= 'n; 0

H
/

1
n
H
/

n; 0` (1.88c)
[n; 2` =

1
n
(H
/
E
(1)
n
)[n; 1`,
=

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`

1
n

1
n
H
/
[n; 0`'n; 0

H
/

n; 0`,
=

1
n
H
/

1
n

2
n
H
/
[n; 0`'n; 0[

H
/
[n; 0`, (1.88d)
E
(3)
n
= 'n; 0

H
/

n; 2`
= 'n; 0[H
/

1
n
H
/

1
n

2
n
H
/
[n; 0`'n; 0[

H
/
[n; 0`
= 'n; 0[H
/

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/

2
n
H
/
[n; 0`'n; 0[H
/
[n; 0`, (1.88e)
[n; 3` =

1
n

(H
/
E
(1)
n
)[n; 2` E
(2)
n
[n; 1`

,
=

1
n
H
/
[n; 2`

1
n
[n; 2`'n; 0

H
/

n; 0`

1
n
[n; 1`'n; 0

H
/

1
n
H
/

n; 0`,
=

1
n
H
/

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`

1
n
H
/

2
n
H
/
[n; 0`'n; 0[H
/
[n; 0`

2
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`'n; 0[H
/
[n; 0`

2
n
H
/
[n; 0`'n; 0

H
/

1
n
H
/

n; 0`

3
n
H
/
[n; 0`'n; 0[H
/
[n; 0`
2
, (1.88f)
i tako dalje. Odabrani poredak u ovim izrazima otkriva jednostavan algoritam za nalazenje svih
odbitaka, i to u vidu

isecanja iz originalnog izraza:


[n; 3` =

1
n
H
/

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`

1
n
[H
/
]

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`

1
n
H
/

1
n
[H
/
]

1
n
H
/
[n; 0`

1
n
H
/

1
n
H
/

1
n
[H
/
][n; 0`

1
n
[H
/

1
n
H
/
]

1
n
H
/
[n; 0`

1
n
H
/

1
n
[H
/

1
n
H
/
][n; 0` (1.89)
gde su [ ]-zagradeni faktori izvornog izraza sukcesivno

iseceni. Na primer,

1
n
[H
/
]

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` =

1
n

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/
[n; 0`,
B
(1.90a)

1
n
[H
/

1
n
H
/
]

1
n
H
/
[n; 0` =

1
n

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/

1
n
H
/
[n; 0`, itd.
B
(1.90b)
Krajnje desni

isecci u oba reda (1.89) iscezavaju:

1
n
H
/

1
n
H
/

1
n
[H
/
][n; 0` =

1
n
H
/

1
n
H
/

1
n
[n; 0`
. .. .
=0
'n; 0[H
/
[n; 0`, (1.91a)
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 107

1
n
H
/

1
n
[H
/

1
n
H
/
][n; 0` =

1
n
H
/

1
n
[n; 0`
. .. .
=0
'n; 0[H
/

1
n
H
/
[n; 0`, (1.91b)
zahvaljujuci cinjenici da normalizacija (1.85) garantuje:

n
[n; 0` =

m=n
[m; 0`'m; 0[
(E
(0)
n
E
(0)
m
)

[n; 0` =

m=n
1
(E
(0)
n
E
(0)
m
)

[m; 0` 'm; 0[n; 0`


. .. .
=0 ( m=n)
. (1.92)
Posto samo faktori oblika (H
/

n
H
/
) imaju neiscezavajucu ocekivanu vrednost u izvor-
nom,

poznatom stanju [n; 0`, samo takve faktore mozemo

iseci. Relacije (1.87) se onda mogu


pisati i kao
[n; k` = (

1
n
H
/
)
k
[n; 0` svi

isecci, k 0, (1.93a)
E
(k)
n
= 'n; 0

H
/
(

1
n
H
/
)
k1

n; 0` svi

isecci. k 1, (1.93b)
Koristeci ovu

isecajucu notaciju, na primer, izraz (1.88e) postane:


E
(3)
n
= 'n; 0[H
/

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/

1
n
[H
/
]

1
n
H
/
[n; 0`. (1.94)
Digresija 1.9: Nije tesko videti da u izrazu (1.94) drugih neiscezavajucih

isecaka nema. Uzmimo na


primer kandidat
'n; 0[[H
/
]

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` := 'n; 0[

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/
[n; 0`,
B
= 'n; 0[

1
n
. .. .
=0
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/
[n; 0` = 0. (1.95a)
Rezultati (1.87) se mogu prikazati gracki, crtanjem:
(ulaz)
= [n; 0`,
(izlaz)
= 'n; 0[,
(propagator)
=

1
n
,
(prop. 2. reda)
=

2
n
,
(interakcija)
= H
/
. (1.96)
Onda imamo
15
:
'n; 0[H
/
[n; 0`
(1.88a)
E
(1)
n
=
n n
, (1.97a)

1
n
H
/
[n; 0`
(1.88b)
[n; 1` =
n m
, (1.97b)
'n; 0

H
/

1
n
H
/

n; 0`
(1.88c)
E
(2)
n
=
n m n
, (1.97c)

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`

1
n

1
n
H
/
[n; 0`'n; 0

H
/

n; 0`
(1.88d)
[n; 2` =
n m m
n m
n n
, (1.97d)
15
U izrazima poput 'n; 0[H
/
[n; 0`,

ulaz je s desna a

izlaz s leva; u grackom prikazu je redosled obrnut.


108 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
'n; 0[H
/

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/

2
n
H
/
[n; 0`'n; 0[H
/
[n; 0`
(1.88e)
E
(3)
n
=
n m m n
n m n
n n
, (1.97e)
i tako dalje, gde su odbitci prikazani kao naslagani dijagrami, a oznacavaju proizvode odgova-
rajucih faktora. Postupak

isecanja (1.88d) se gracki moze predociti i kao:


=
(1.98)
Primenom grackih simbola (1.96) se dakle citav perturbativni racun stacionarnih stanja u ne-
relativistickoj kvantnoj mehanici moze jednoznacno i precizno zapisati putem dijagrama (1.97)
(1.97e). Slicno tome, citav perturbativni racun u teoriji polja se da verno pisati koristeci Feynman-
ove dijagrame.
1.3.3 Raspadi, rasejanja i ra cuni
U zici elementarnih cestica proucavamo raspade, sudare/rasejanja, i vezana stanja tih elemen-
tarnih cestica. Analiza vezanih stanja vrlo uspesno koristi nerelativisticku kvantnu mehaniku u
Schr odinger-ovoj slici, sa perturbativno doracunatim relativistickim korekcijama [v. odeljak 2.1].
S druge strane, raspadi i sudari/rasejanja tipicno zahtevaju relativisticku analizu. Ovde nam je
cilj da procenimo poluzivot raspada A B + C, te diferencijani i ekasni presek (verovatnoca)
rasejanja A + B C A + B. Za to je pogodan relativisticki racun na osnovu Feynman-ovih
dijagrama, i ovde sledimo standardni pristup sa Grifths-ovim konvencijama [174].
Raspadi i polu zivot

Cestice (pa i slozeni sistemi poput atoma i atomskih jezgara) se raspadaju probabilisticki: nije
moguce odrediti tacno kada ce se odredena cestica raspasti, ali je moguce odrediti srednju vred-
nost vremena zivota , odnosno, poluzivota, t
1/2
= ln(2), gde je
N(t) = N(0) e
t/
= N(0)

1
2

t/t
1/2
(1.99)
broj odredenih cestica u vremenu t > 0 u uzorku u kome je u vremenu t = 0 bilo N(0) cestica.
Ucestalost raspada (takode

konstanta raspada) se denise kao


:=
1

=
ln(2)
t
1/2
. (1.100)
Vecina cestica se raspada na nekoliko nacina;
0
se u 99.80% slucajeva raspada u dva fotona,
a u 1.20% slucajeva u e

+ e
+
-par. Druge cestice imaju puno vise

modova raspada: Svaki


pojedini mod raspada onda ima njemu odgovarajucu konstantu raspada,
i
, i naravno

tot
=

i
, =
1

tot
. (1.101)
Kolicnici
i
/
tot
se zovu faktori grananja; za pet najbitnijih modova raspada K
+
cestice,
i
/
tot
su navedeni, u vidu procenata, u tablici 1.1.
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 109
Tablica 1.1: Bitniji modovi raspada K
+
mezona

63.44 0.14 %
+
+
0
20.92 0.12 %

+
+
+
+

5.590 0.031 %
0
+e
+
+
e
4.98 0.07 %

0
+
+
+

3.32 0.06 % plus desetak redih modova


Rasejanja i ekasni presek
Za opis rasejanja jedne cestice na drugoj koristimo

ekasni presek. Konceptualno, to je doslovni


geometrijski opis cilja, onakvog kakvim se cini nailazecoj sondi. Za strelca je verovatnoca po-
gotka proporcionalna povrsini poprecnog preseka cilja: zato se macevaoci okrecu postrance, da
suparnik

vidi manji poprecni presek, te da je verovatnoca uboda time smanjena.


Ta doslovna geometrijska slika je doista verodostojna [v. primer 1.2] u slicaju

tvrdih meta,
kao sto je slucaj sa sudarom bilijarskih kugli, klikera, tanadi, itsl. Takvi objekti imaju

binarnu
interakciju: ili se sudare ili se promase. To jest, postoji vrlo odredeno kriticno rastojanje, d
c
,
izmedu centara takvih objekata takvo da ako objekti prolaze jedan pored drugoga tako da se
razdaljina izmedu njih uvek veca od d
c
, objekti uopste ne interaguju. Za dve pravilne kugle, d
c
je
jednako sumi radijusa datih kugli.
Primer 1.2: Klasican sudar

tvrdih klikera radijusa R se moze analizirati geometrijski:


b
R R
R
kliker-

sonda kliker-

meta
b


2R

tackasta

sonda
efektivna

meta
dvostrukog
radijusa
2 + =
sin() = sin

2


2

= cos(

2
)
b = 2Rsin(),
= 2Rcos(

2
)
= 2 arccos(
b
2R
)
(1.102)
gde smo levi kliker zamenili materijalnom tackom, a desnom klikeru smo udvostrucili radijus. Tako
levi kliker igra ulogu

sonde, a desni

mete. Ako se normalni odmak b od centra mete promeni


malo, b b + db, ugao rasejanja, ce se takode promeniti + d. Posto geometrija sudara
ima aksijalnu simetriju, isti rezultat vazi ako

sonda prilazi meti pod bilo kojim uglom , pa

sonda
prolazi kroz

povrsinski elemenat d = [db b d[. Izlazni prostorni ugao je onda d = [ sin d d[,
pa je kolicnik
d
d
=

b
sin

db
d

(1.102)
=

2Rcos

sin

(2R)

1
2
sin

= R
2
. (1.103)
110 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Odatle je totalni ekasni presek
=

d =

d
d
d
= 4 R
2
= (2R)
2
, (1.104)
sto je poprecni presek kruga precnika 2R: Svaka

sonda ciji centar prolazi kroz taj efektivni krug


dvostrukog precnika ce se sudariti sa

metom, sve ostale sonde promase.


Model

tvrde mete ocigledno ne moze da vazi za rasejanje dve naelektrisane cestice, posto
se elektromagnetna interakcija rasprostire beskonacno daleko, pa dve naelektrisane cestice uvek
interaguju, bez obzira kolika je najmanja razdaljina izmedu njih. Naravno intenzitet tj. sila inter-
akcije opada s kvadratom rastojanja. No, ne postoji rezim u kome interakcija potpuno iscezne. Za
razliku od predasnjih,

tvrdih meta, ovakve mete se onda zovu

meke.
Za molekularne sile, koje opadaju kao 1/r
n
gde je n > 2, kao i sile Yukawa tipa (koje
opadaju kao e
r/r
0
/r
2
), ponasanje je ocigledno izmedu ova dva granicna slucaja. Ekasni
presek je onda mera uzajamne

tvrdoce mete i sonde.


Osim toga, verovatnoca sudara moze zavisiti i od prirode kako sonde tako i mete, te od vrste
interakcije, pa i od broja i vrste izlaznih cestica. Naime, elasticni sudar e

+ p
+
e

+ p
+
je
relativno jednostavan pri dovoljno malim energijama. No, pri rastucoj energiji sudara, mozemo
imati
e

+ p
+
e

+ p
+
+ , e

+ p
+
e

+ p
+
+
0
, e

+ p
+
e

+n
0
+
+
,
pa ubrzo i e

+ p
+

e
+
0
+K
0
, itd . . . (1.105)
Za svaki od ovih procesa mozemo izracunati iskljucivi (parcijalni) ekasni presek rasejanja, a
njihova suma je onda inkluzivni (totalni) ekasni presek rasejanja.
Najzad, ekasni presek kao mera interakcije

sonde i mete mora da zavisi i od brzine

sonde: sto se ona beze krece, sve manje vremena je na raspolaganju za interakciju, pa bi i
efekat te interakcije trebalo da bude manji: ekasni presek bi trebalo da zavisi inverzno od brzine

sonde. U stvarnim rasejanjima, ta zavisnost ekasnog preseka kao funkcije brzineili, cesce,
energijenije tako jednostavna: blizu odredenih vrednosti brzine (tj. energije) eksni presek je
znatno pojacan. Zbog slicnosti sa pojacanjem naizmenicne struje kada je njena frekvencija blizu
prirodne frekvencije kola, taj se efekat takode zove

rezonancija. Kod takvih, rezonantnih, su-


dara, energija sudara je dovoljna da

sonda i

meta proizvedu virtuelno medu-stanje koje se


raspadne pre nego sto ga je moguce neposredno detektovati, i to je najcesci nacin (posrednog)
opazanja novih cestica.
Iz primera 1.2, str. 109 vidimo da se zicki smisao ekasnog preseka poklapa sa naivnom me-
rom interakcijepoprecnim presekom efektivne mete udvostrucenog radijusa. U opstem slucaju,
umesto jedne tackaste

sonde se koristi snop

sondi, luminoziteta L, denisanog kao broj


tackastih

sondi u jedinici vremena i po jedinici povrsine. Stoga sledi da


dN = L d,
dN
d
= L
d
d
, odnosno
d
d
=
1
L
dN
d
. (1.106)
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 111
Odavde vidimo da se diferencijalni presek moze shvatiti kao broj tackastih

sondi koje stignu


u detektor u rasponu prostornih uglova [, + d], i po jedinici luminoziteta. Prva od dve
relacije (1.106) daje da je broj rasejanih cestica-sondi koje ocekujemo da opazimo u detektorima
koji su postavljeni u rasponu [, + d], ako je totalni luminozitet snopa sondi La to je
teorijski (racunski) rezultat koji se moze uporediti sa eksperimentalnim rezultatima neposredno.
Za potrebe dimenzione analize, a i kontrole rezultata, uocimo sledecu vezu izmedu i .
Ako se radi o raspadu dvocesticnog vezanog stanja, mora da bude proporcionalno ekasnom
preseku, , sudara dve cestice unutar vezanog stanja, relativnoj brzini tih cestica, kao i vrednosti
raspodele verovatnoce u mestu gde se cestice srecu:
1. Ako je ekasni presek nula, nema interakcije, pa nema ni raspada.
2. Ako je relativna brzina dve cestice nula, nikad se nece sresti pa ni interagovati.
3. Ako je verovatnoca da dve cestice budu na istom mestu nula, interakcije nema, pa nema ni
raspada.
Dimenziona analiza onda cak ksira linearnu zavisnost od v, i [(

0, t)[
2
:
Zaklju cak 1.2 Jedinice mere za konstantu raspada su ocigledno 1/(vreme), a ekasni presek
(i totalni i diferencijalni) ima jedinice povrsine. Sledi da
v [(

0, t)[
2
. (1.107)
Fermi-jevo zlatno pravilo
Osnovna ideja tzv. Fermi-jevog zlatnog pravila je da se racun zicke velicine kao sto je to brzina
raspada ili ekasni presek rasejanja, bilo totalni ili iskljucni (parcijalni) moze podeliti (do na
konvencionalne numericke faktore) u dva faktora:
1. kvadrat, po modulu, tzv.

matricnog elementa, tj.

amplitude procesa,
2. suma/integracija po

faznom prostoruto jest, po aspektima procesa koji se ne mere/opa-


zaju, pa ne kvalikuju dati proces.
Taj pristup daje formule, koje citiramo iz Ref. [174], bez izvodenja:
A C
1
+C
2
+ . . . raspad : (1.108)
d = [M[
2
S
2 hm
A
(2)
4

p
A

i
p
i

j
c d
3
p
j
2(2)
3
E
j
, (1.109)
i gde je S proizvod

statistickih faktora, po jedan (k!)


1
faktor za svaku grupu od k identicnih
cestica u rezultatu raspada.
A + B C
1
+C
2
+ . . . sudar/rasejanje : (1.110)
112 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
d = [M[
2
h
2
S
4

(p
A
p
B
)
2
(m
A
m
B
c
2
)
2
(2)
4

p
A
+p
B

i
p
i

j
c d
3
p
j
2(2)
3
E
j
, (1.111)
i gde je, u oba rezultata, energija j-te cestice u rezultatu procesa funkcija 3-vektora impulsa:
E
j
E
j
(p
j
) = c

m
2
j
c
2
+p
2
j
, (1.112)
posto su sve cestice u ovim procesima realne, tj. mogu se neposredno opaziti u detektorima, pa
su

na masenoj ljusci, tj. hiperboloidu E


2
= m
2
c
4
p
2
c
2
. U ovim formulama, indeksi i, j broje
srapnele (C
1
, C
2
, . . . ) u rezultatu procesa, a ne 3-vektorske komponente naznacenih velicina.
Primer 1.3: Razmotrimo dvocesticni raspad A C
1
+ C
2
, gde srapneli imaju mase m
1
i m
2
, re-
spektivno, i gde 3-vektori impulsa srapnela nisu mereni, pa dakle moramo integraliti po njima.
Prilagodavanjem (1.109) imamo:
=
S
2 hm
A

[M[
2
(2)
4

p
A
p
1
p
2

c d
3
p
1
2(2)
3
E
1
(p
1
)
c d
3
p
2
2(2)
3
E
2
(p
2
)
. (1.113)
Prvo predemo u koordinatni sistem cestice A, u kome ona miruje, pa je p
A
= (m
A
c,

0). Stoga se
4-dimenziona -funkcija faktorizuje:
4
(p
A
p
1
p
2
) = (m
A
c E
1
E
2
)
3
(p
1
p
2
). Koriscenjem
3-dimenzionog faktora koji namece p
2
= p
1
i potire d
3
p
2
-integraciju, imamo:
=
S
2(4)
2
hm
A

d
3
p
1
[M[
2

m
A
c

m
2
1
c
2
+p
2
1

m
2
2
c
2
+ (p
1
)
2

m
2
1
c
2
+p
2
1

m
2
2
c
2
+ (p
1
)
2
. (1.114)
S jedne strane znamo da je [M[ Lorentz-invarijantna (skalarna) funkcija vektora p
1
i p
2
= p
1
. Stoga
M = M(p
1
, p
2
) = M(p
1
, p
1
) = M(p
1
) moze da zavisi od pravca i smera p
1
samo ako takode zavisi
od jos neke druge vektorske velicine srapnela, npr. od njihovog spina: Tada M moze da zavisi i od
skalara p
i

S
j
i

S
i

S
j
, gde je

S
i
(operator) spina i-te cestice, a i, j = 1, 2. Dakle, ako pretpostavimo
da raspadni proces ne zavisi od takvih dodatnih vektorskih velicina, svaka skalarna funkcija vektora
p
1
moze da zavisi samo od modula := [p
1
[. Stoga je pogodno koristiti sferne koordinate za d
3
p
1
-
integraciju. Integracija po ugaonim komponentama p
1
daje faktor 4, pa nam ostaje:
=
S
8 hm
A

2
d [M[
2

m
2
1
c
2
+
2

m
2
2
c
2
+
2

m
A
c

m
2
1
c
2
+
2

m
2
2
c
2
+
2

. (1.115)
Da pojednostavimo integral, uvedimo smenu
c = c

m
2
1
c
2
+
2
+

m
2
2
c
2
+
2

, (1.116)
iz cega sledi da je
dc
c
=
(c) d

m
2
1
c
2
+
2

m
2
2
c
2
+
2
pa je

2
d

m
2
1
c
2
+
2

m
2
2
c
2
+
2
= (c)
dc
c
, (1.117)
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 113
gde namerno ostavljamo = (c) neizrazeno, pa imamo:
=
S
8 hm
A


(m
1
+m
2
)c
2
dc
c
[M[
2
(c) (m
A
c c/c). (1.118)
Posto je (m
A
c c/c) = c(c m
A
c
2
), konacno iskoristimo -funkciju da potremo dc-integral:
=

S
0
8 hm
2
A
c
[M(
0
)[
2
, ako m
A
> m
1
+m
2
;
0, ako m
A
m
1
+m
2
,
(1.119)
gde je
0
= [p
1
[
0
resenje relacije (1.116) po , za c = m
A
c
2
:

0
= [p
1
[
0
=
c
2m
A

m
4
A
+m
4
1
+m
4
2
2m
2
A
m
2
1
2m
2
A
m
2
2
2m
2
1
m
2
2
(1.120)
i zadovoljava zakon ocuvanja impulsa. Korisno je navesti i pojednostavljenja: kada dva srapnela imaju
istu masu ali nisu dve iste cestice, S = 1 pa:
=

1 (2m/m
A
)
2
16 hm
A

c
2

m
2
A
(2m)
2

2
. (1.121)
Ako je, stavise, m
1
= 0 = m
2
ali srapneli i dalje nisu dve istovetne cestice (npr. neutrino i foton, ili
dva razlicita neutrina i gde je za neutrine m 0 vrlo dobra aproksimacija), imamo:
=
1
16 hm
A

M(
1
2
m
A
c)

2
. (1.122)
Najzad, ako su srapneli u stvari dve istovetne cestice, S =
1
2
, pa je brzina/ucestalost raspada pola od
ovih navedenih rezultata (1.119), i (1.121)(1.122).
Primer 1.4: Razmotrimo neelasticno rasejanje A + B C
1
+ C
2
, gde cestice imaju mase m
A
, m
B
,
m
1
i m
2
, respektivno, i gde 3-vektori impulsa srapnela nisu mereni, pa dakle moramo integraliti po
njima. Izraz (1.111) treba integraliti po d
3
p
1
d
3
p
2
, i postupak je slican kao u primeru 1.3. No, ovaj
put primetimo prvo da M u principu zavisi od sva cetiri 3-vektora impulsa, p
A
, p
B
, p
1
i p
2
. Kako je
M skalarna funkcija, moze da zavisi samo od skalarnih velicina koje mozemo da obrazujemo od ova
cetiri 3-vektora.
Medutim, ako te 3-vektore izrazimo u koordinatnom sistemu gde je p
A
+ p
B
=

0, sledi da je
p
A
= p
B
= p
i
(inicijalni) i p
1
= p
2
= p
f
(nalni). Skalarne funkcije ta dva 3-vektora mogu da
zavise samo od [p
i
[, [p
f
[ i p
i
p
f
= [p
i
[[p
f
[ cos , gde je ugao izmedu inicijalnog i izlaznog impulsa,
p
A
i p
1
.
Posto je inicijalni impuls p
A
poznat, od integracionih varijabli u integralu izraza (1.111), M moze
da zavisi samo od [p
1
[ i . Ako opet odaberemo sferni koordinatni sistem gde je e
z
|p
A
, imamo
d
3
p
1
=
2
d sin()d d =
2
d d, (1.123)
sledeci pojednostavljenje integrala kao u primeru 1.3 i koriscenjem rezultata (1.160), dobijemo:
d
d
=

hc
8

2
S [M[
2
(E
A
+ E
B
)
2
[p
f
[
[p
i
[
. (1.124)
Za izracunavanje konacnog izraza za totalni ekasni presek, , putem ugaone integracije po d =
sin()d d, moramo naravno da znamo zavisnost M od .
114 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
1.3.4 Primer jednostavnog modela-igra cke
U ovom odeljku cemo razmotriti Feynman-ovski racun za vrlo jednostavni model-igracku, a u
poglavlju 3 cemo taj postupak primeniti za procenu konkretnih i realisticnih procesa u Standard-
nom Modelu. Ovaj model-igracka je

pozajmljen iz Ref. [174], gde se pripisuje Max Dresden-u;


u krajnjoj liniji, broj vrlo jednostavnih a netrivijalnih modela je vrlo mali.
k
Dakle, u ovom modelu imamo samo tri vrste cestice, A, B, C, tako da je m
A
> m
B
+ m
C
i
postoji samo jedan elementarni proces:
A
B
C
g
(1.125)
gde je g konstanta (naboj) interakcije, za koju pretpostavljamo da je dovoljno mala pa se moze,
makar formalno, koristiti kao perturbacioni parameter. To znaci da izracunavanje bilo koje zicke
velicine organizujemo kao stepeni red i racunamo doprinose reda g
n
, od najnize vrednosti n, pa
postepeno do sve visih vrednosti n.
Postupak 1.1 Doprinos matricnomelementu (amplitudi) Mkorespondentan datomFeynman-
ovom dijagramu u ABC-modelu se racuna sledecim algoritmom:
1. Notacija: Oznaciti ulazne i izlazne 4-vektore energije-impulsa p
1
, p
2
. . . a

unutrasnje 4-
vektore energije-impulsa (pripisane linijama koje vezuju dva cvora unutar grafa) q
1
, q
2
. . .
Orijentisati svaku liniju, sto bira pozitivan smisao njoj pripadnom4-vektoru energije-impulsa.
2.

Cvorovi: Svakom cvoru pripisati faktor ig.
3. Linije: Svakoj unutrasnjoj liniji pripisati faktor
i
q
2
j
m
2
j
c
2
, tzv. propagator, za liniju sa j-tim
4-vektorom energije-impulsa. Posto se radi o virtuelnoj cestici, q
2
j
` =m
2
j
c
2
[v. tablicu B.6,
str. 496].
4. Ocuvanje energije-impulsa: Svakom cvoru pripisati faktor (2)
4

4
(
j
k
j
), gde su k
j
4-
vektori energije-impulsa koji ulaze u dati cvor. 4-vektori koji izlaze iz datog cvora se pisu
sa negativnim predznakom.
5. Integracija po energijama i impulsima: Svakoj unutrasnjoj liniji pripisati

d
4
q
j
(2)
4
-integraciju.
6. Ocitavanje amplitude: Gornji postupak daje rezultat

i M

(2)
4

4
(

j
p
j
) (1.126)
gde faktor (2)
4

4
(
j
p
j
) predstavlja ocuvanje energije-impulsa, i odakle se ocita amplituda
(matricni element) M.
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 115
Raspad A B +C
U najnizem redu je doprinos reda g
1
:
A
B C
g
(1.127)
Vremenska osa je usmerena vertikalno, nagore. Sledeci doprinosi su reda g
3
:
A
B C A
C B
A
B C
A
C B
A
B C
A
B
C
A
B C
A
B
C
(1.128)
i tako dalje. Najnizi doprinos (1.127) je predstavljen grafom u obliku drveta (bez i jedne za-
tvorene petlje). Sledeci doprinosi (1.128) svi imaju tacno jednu zatvorenu petlju i reda su g
3
;
doprinosa parnog reda g
2k
nema. No, pocev od sledeceg (g
5
) reda, pojavljuje se jedna novina,
koju vidimo poredenjem sledeca dva grafa:
(1.129)
Graf na levoj strani je planaran, ali ovaj na desnoj strani nije. Ta osobina planarnosti moze da se
iskoristi za niju klasikaciju grafova i pokazuje se kao vrlo koristan metod u racunima za jake
nuklearne interakcije.
Da se vratimo doprinosu najnizeg reda (1.127), gde nema unutrasnjih linija. Postupak 1.1
onda postane:
1. Neka su

spoljni 4-vektori energije-impulsa p


A
, p
B
i p
C
.
2.

Cvoru pripisujemo ig.
3. Unutrasnjih linija nema, pa nema ni propagatora.
4.

Cvoru pripisujemo (2)
4

4
(p
A
p
B
p
C
)
5. Unutrasnjih linija nema, pa nema ni integracije.
6. Dobili smo:
ig (2)
4

4
(p
A
p
B
p
C
) = (i M) (2)
4

4
(p
A
p
B
p
C
), (1.130)
odakle ocitamo amplitudu Movde, reda g
1
. Dakle, M
(1)
= g.
116 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Uvrstenjem ovog rezultata u izraz (1.119) dobijemo:

(1)
=
g
2
[p
B
[
0
8 hm
2
A
c
, te
(1)
=
1

(1)
=
8 hm
2
A
c
g
2
[p
B
[
0
, (1.131)
gde je
[p
B
[
0
=
c
2m
A

m
4
A
+m
4
B
+m
4
C
2m
2
A
m
2
B
2m
2
A
m
2
C
2m
2
B
m
2
C
= [p
C
[
0
(1.132)
Rezultat M
(1)
= g, pa dakle i (1.131), je analogan izrazu (1.88a): M
(1)
= g je rezultat prvog
reda u stepenom razvoju M po g, kao sto je E
(1)
n
rezultat prvog reda u stepenom razvoju energije
po . U tom smislu, konstanta interakcije g sluzi kao perturbacioni parameter, njena brojna
vrednost mora da bude dovoljno

mala da takav stepeni razvoj ima smisla


16
, pa interakcioni
parametar g ima formalno identicnu ulogu kao perturbacioni parametar u nerelativistickoj
kvantnoj mehanici, u odeljku 1.3.2.
No, za razliku od tog formalnog parametra, konstanta interakcije g ima zicki smisao i njena
zicka vrednost se moze izmeriti. U ovom modelu-igracki, bilo bi dovoljno izmeriti vreme zivota
cestice A, pa iz relacije (1.131) izracunamo gu najnizoj perturbativnoj aproksimaciji. Eksperi-
ment bi, naravno, pratio ansambl velikog broja A-cestica, pa bi se iz smanjenja njihovog broja u
toku vremena odredila srednja vrednost poluzivota t
(1)
1/2
=
(1)
ln(2).
Primetimo, medutim, da bi se tu pojavila dodatna

popravka: Procesi (1.127)(1.128), pa


i (1.129) i drugi potprocesi istog pa onda i viseg reda po g su doprinosi iskljucivom raspadu
A B + C. Ako je masa m
A
dovoljno veca od m
B
, m
C
, A-cestica se takode moze raspasti i u
vise-cesticnim modovima:
A 3B +C, A B + 3C, . . . A pB +qC, (1.133a)
koji su ograniceni relacijom

p,q
p m
B
+q m
C
< m
A
, (1.133b)
kao i prirodom raspadnih grafova, iz cega, na primer, sledi da
(p, q) = (1, 2), (2, 2), (2, 3) . . . (1.133c)
Rasejanje A + A B + B
Konstantu g mozemo izmeritiu mislenom eksperimentu posto je ovo model-igrackai nepo-
srednije, merenjem jacine interakcije prilikom rasejanja. Grifths [174] analizira neelastican
16
Idealno bi bilo da takav stepeni razvoj konvergira. U okviru teorije polja, u praksi seako je to uopste i moguce
odreditiuglavnom dobijaju asimptotske ili cak formalno divergentne sume, za koje treba nezavisno odrediti da
li je moguce citavoj sumi nedvosmisleno pripisati neku vrednost [v. [186] za

sumabilnosti] za datu vrednost


konstante g kao argumenta. Neretko se samo zna da prvih nekoliko redova perturbativnog racuna daje sve manje
i manje

popravke, ali formalnog dokaza o prirodi citave beskonacne sume nema. S druge strane, prakticni racuni
u kvantnoj elektrodinamici pokazuju neprevazidenu preciznost: i perturbativni racun i eksperimentalna merenja
se mogu dati do na relativnu gresku O(10
10
), kao nigde drugde u svim oblastima prirodnih nauka!
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 117
raspad A + A B + B, gde

ulaznim A-cesticama pripise 4-vektore energije-impulsa p


1
i p
2
, a
izlaznim B-cesticama p
3
i p
4
.
Po deniciji i koristeci relaciju (1.36), imamo
E
i
c
=

m
2
i
c
2
+p
2
i
za i = 1, 2, 3, 4. U CM
sistemu, gde je
(
E
1
c
, p
1
) + (
E
2
c
, p
2
) = (p
0
,

0) = (
E
3
c
, p
3
) + (
E
4
c
, p
4
), (1.134)
totalni 3-vektor impulsa iscezava pa p
1
= p
2
i p
3
= p
4
. Oznacimo := (p
1
, p
3
) = (p
2
, p
4
),
pa je (p
1
, p
4
) = (p
2
, p
3
) = (). Takode imamo:
E
1
= c

m
2
A
c
2
+p
2
1
= c

m
2
A
c
2
+ (p
1
)
2
= E
2
, (1.135)
E
3
= c

m
2
B
c
2
+p
2
3
= c

m
2
B
c
2
+ (p
3
)
2
= E
4
. (1.136)
Onda iz zakona ocuvanja energije, tj. energijske komponente (1.134) sledi da je
E := E
1
= E
2
= E
3
= E
4
. (1.137)
Jednacenjem kvadrata ovih energija dobijemo
m
2
A
c
2
p
2
1
= m
2
A
c
2
p
2
2
= m
2
B
c
2
p
2
3
= m
2
B
c
2
p
2
4
. (1.138)
U granicnom slucaju modela-igracke, kada je m
A
= m
B
= m, a m
C
= 0, relacija (1.138) daje
[p[ := [p
1
[ = [p
2
[ = [p
3
[ = [p
4
[. (1.139)
Rasejanje: U ovom slucaju, prateci postupak 1.1 imamo:
1. Neka su

ulazni 4-vektori energije-impulsa p


1
, p
2
, a

izlazni p
3
, p
4
:
A
p
1
B
p
3
ig
C q
ig
A
p
2
B
p
4
(1.140)
2.

Cvorovima smo pripisali po faktor ig.
3. Unutrasnjoj liniji smo pripisali 4-vektor energije momenta q, pa i propagator
i
q
2
m
2
c
c
2
.
4.

Cvorovima pripisujemo faktore (2)
4

4
(p
1
q p
3
) i (2)
4

4
(p
2
+q p
4
).
5. Integralimo po
d
4
q
(2)
4
.
118 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
6. Dobili smo:
i M(2)
4

4
(p
1
+p
2
p
3
p
4
)
=

d
4
q
(2)
4
(ig)
2
i
q
2
m
2
C
c
2
(2)
4

4
(p
1
q p
3
) (2)
4

4
(p
2
+q p
4
),
= ig
2
(2)
4

d
4
q
q
2
m
2
C
c
2

4
(p
1
q p
3
)
4
(p
2
+q p
4
),
= i
g
2
(p
4
p
2
)
2
m
2
C
c
2
(2)
4

4
(p
1
+p
2
p
3
p
4
). (1.141)
No, ovo nije jedini Feynman-ov dijagram koji daje g
2
doprinos; cuvajuci poziciju izlaznih linija i
njima pripisanih 4-vektora energije-impulsa, vidimo da se dobije

topoloski drugaciji dijagram


ako razmenimo na koje se cvorove izlazne linije povezuju:
A
p
1
B
p
3
ig
C q
ig
A
p
2
B
p
4
(1.142)
i za koji je jasno da daje doprinos istog oblika (1.141), sa razmenom p
3
p
4
. Posto drugih
Feynman-ovih dijagrama nema, amplitudu M ocitamo iz zbira ova dva doprinosa:
M
(2)
=
g
2
(p
4
p
2
)
2
m
2
C
c
2
+
g
2
(p
3
p
2
)
2
m
2
C
c
2
. (1.143)
Ovako dobijenu amplitudu nam je sada zameniti u izraz (1.124):
d
d
=

hc
8

2
S [M
(2)
[
2
(E
1
+ E
2
)
2
[p
3
[
[p
1
[
(1.144)
gde je S =
1
2
, gde smo iskoristili rezultat (1.160), i odabrali sferni koordinatni sistem u kome se
ugao poklapa sa uglom (p
1
, p
3
).
Imenitelji u kolicnicima (1.143) su:
(p
4
p
2
)
2
m
2
C
c
2
= (m
2
A
+m
2
B
m
2
C
)c
2
2

E
4
c
E
2
c
p
4
p
2

,
= (m
2
A
+m
2
B
m
2
C
)c
2
2

(m
2
B
c
2
+p
2
4
)(m
2
A
c
2
+p
2
2
) p
4
p
2

,
(p
3
p
2
)
2
m
2
C
c
2
= (m
2
A
+m
2
B
m
2
C
)c
2
2

(m
2
B
c
2
+p
2
3
)(m
2
A
c
2
+p
2
2
) p
3
p
2

,
sto se znatno pojednostavljuje u granicnom slucaju kada je m
A
= m
B
= m a m
C
= 0:
(p
4
p
2
)
2
m
2
C
c
2
= 2m
2
c
2
2

(m
2
c
2
+p
2
) p
2
cos

= 2p
2
(1 cos ), (1.145)
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 119
(p
3
p
2
)
2
m
2
C
c
2
= 2m
2
c
2
2

(m
2
c
2
+p
2
) p
2
cos()

= 2p
2
(1 + cos ). (1.146)
Stoga je u granicnom slucaju m
A
= m
B
= m, i m
C
= 0:
M
(2)
=
g
2
p
2
sin
2

, pa

d
d

(2)
=
1
2

hc
16
g
2
Ep
2
sin
2

2
, (1.147)
sto moze da se iskoristi za merenjeu mislenom eksperimentu za ovaj model-igrackukonstan-
te interakcije g putem merenja diferencijalnog ekasnog preseka kao funkcije ugla otklona :=
(p
1
, p
2
), te energije i impulsa

ulaznih cestica, p = p
1
i E = E
1
, respektivno.
Naravno, dijagrami (1.140) i (1.142) pa stoga i rezultati (1.147) su tek doprinosi najnizeg
reda. U sledecem, O(g
4
) redu, imamo dijagrame, skicirane na slici 1.1.
1 2 3 4 5
6 7 8 9
10 11 12
13 14
15
Nisu svi dijagrami moguci
u A-B-C modelu-igracki: li-
nijama u dijagramima 4
i 7 nije moguce pripi-
sati cestice A, B i C
a da svi cvorovi budu
oblika (1.125).
Posle pripisivanja cestica linijama, vi-
dimo da su tri dijagrama identicna sa vec
pobrojenim dijagramima: 11 2, 12 5
i 14 9.
Ostaje, dakle, deset dijagrama ovde,
i jos deset, generisanih iz (1.142).
Slika 1.1: Petnaest mogucih O(g
4
) dijagrama, pre pripisivanja cestica linijama. Svi dijagrami su
generisani iz O(g
2
) dijagrama (1.140), dodavanjem jedne (plave) linije. Kod pripisivanja cestica
linijama, drzimo se

spoljnih uslova: dve ulazne cestice tipa A (inicijalne, na dijagramu donje) i dve
izlazne cestice tipa B (nalne, na dijagramu gornje). Ti uslovi redukuju ukupan broj na deset.
120 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Broj Feynman-ovih dijagrama prikazanih na slici 1.1
17
ukazuje na obimnost posla u izracuna-
vanju zicke velicine poput diferencijalnog ekasnog preseka, red po red u pertubativnoj formi.
Prilicno je ocigledno da je vec i zadatak izracunavanja prvih nekoliko redova doprinosa (u razvoju
po rastucim stepenima konstante interakcije) datoj zickoj velicini vrlo zahtevan zadatak, tako da
diskusije analize konvergencije citave perturbativne sume moraju ograniciti na uopstene osobine.
Osim toga, dijagrami poput 15-og na slici 1.1 otkrivaju novo svojstvo: divergencije i renor-
malizaciju. Razmotrimo:
A A
B B
C
A
B
C
p
1
p
2
p
3
p
4
q
1
q
2
q
3
q
4
(1.148)
Sledeci postupak 1.1, dobijemo
(ig)
4

i d
4
q
1
q
2
1
m
2
C
c
2
i d
4
q
2
q
2
2
m
2
A
c
2
i d
4
q
3
q
2
3
m
2
B
c
2
i d
4
q
4
q
2
4
m
2
C
c
2

4
(p
1
p
3
q
1
)
4
(q
1
q
2
q
3
)
4
(q
2
+q
3
q
4
)
4
(p
2
+q
4
p
4
), (1.149)
gde prva -funkcija ponistava d
4
q
1
-integral i zamenjuje q
1
(p
1
p
3
), a poslednja -funkcija
ponistava d
4
q
4
-integral i zamenjuje q
4
(p
4
p
2
). Potom druga -funkcija ponistava d
4
q
2
-
integral i zamenjuje q
2
(q
1
q
3
) = (p
1
p
3
q
3
) i pretvara preostalu, trecu -funkciju u
ocekivani faktor
4
(p
1
+p
2
p
3
p
4
). Ostaje nam, dakle
M =
(g/2)
4

(p
1
p
3
)
2
m
2
C
c
2

d
4
q
3
[(p
1
p
3
q
3
)
2
m
2
A
c
2
](q
2
3
m
B
c
2
)
, (1.150a)
Ovaj d
4
q
3
-integral nuzno divergira: u 4-dimenzionim sfernim koordinatama, d
4
q
3
=
3
d d
(3)
,
pa

radijalni integral postaje, blizu gornje (beskonacne) granice

3
d

4
= lim
R

R
d

= lim
R
ln(R) (1.150b)
i divergira logaritamski.
Napomena 1.5 Valja primetiti dve karakteristike ove divergencije:
17
Kombinatorno brojanje dato u Ref. [174] je neprecizno: trecina tamo pobrojanih dijagrama je ili nemoguca u
A-B-C modelu (dijagrami 4 i 7, na slici 1.1), ili je dvaput brojana (dijagrami 11, 12 i 14). No, to se vidi samo
kada se linijama pripisu cestice i kontrolise da li su svi corovi oblika (1.125).
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 121
1. Divergencija moze da se pojavi samo u integraciji po 4-vektoru energije-impulsa koji
asociramo sa zatvorenom petljom u Feynman-ovom dijagramu, posto jedino takav 4-
vektor energije-impulsa nije odreden spoljasnjim podacima i zakonom ocuvanja ener-
gije-impulsa.
2. Ova divergencija se ne pojavljuje u pokusaju sumiranja beskonacnog reda koji pred-
stavlja neku zicku velicinu, kao sto bi to bio slucaj u tzv. asimptotskoj sumi
18
, nego se
pojavljuje u jedinom konkretnom doprinosu nekom sabirku u takvom redu.
Digresija 1.10: Pojavu divergencija u perturbativnom racunu u teoriji polja su, izgleda, prvi primetili
Oppenheimer i nezavisno Waller, 1930. godine; otkrice je bio takav sok da Pauli isprva nije hteo da
veruje u ispravnost rezultata [144].
Pojava divergencija u doprinosima kao sto je (1.150) pomalo lici na situaciju u nerelativis-
tickoj teoriji pertubacija stacionarnih stanja u sistemima sa degeneracijom: Formula (1.12), koja
daje popravku stanja [n` prvog reda postaje besmislena ako postoji
[m` = [n` : E
(0)
m
= E
(0)
n
, 'm[H
/
[n` = 0. (1.152)
Takvi doprinosi u sumi (1.12) su oblika
1
0
i doslovno nemaju smisla. Naravno, u tom jednostav-
nijem slucaju se problem resava tako sto se basis stanja [n` re-dijagonalizuje tako da se proble-
maticne kombinacije (1.152) i clanovi tipa
1
0
u sumi (1.12) vise ne pojavljuje. U tom smislu je

1
0
-divergencija

otklonjena. Takode je jasno iz strukture suma u rezultatima (1.12), (1.13),


pa i citavog algoritma datog u odeljku 1.3.2, re-dijagonalizacija bazisa [n` koja otklanja sve
1
0
-
divergencije u sumi (1.12) u prvom redu perturbacije takode otklanja sve divergencije istog tipa
u citavom perturbativnom postupku.
Medutim, divergencije tipa (1.152) je teze

otkloniti, i njihov tretman je zaustavio razvoj


prve zicki znacajne teorije poljakvantne elektrodinamikegotove dve decenije. Rad mnogih
zicara na tom problemu je kulminisao nezavisnim a ekvivalentnim metodama Richard Feynman-
a, Julian Schwinger-a i Shin-ichiro Tomonaga-e, koje je sistematizovao Freeman Dyson.
Digresija 1.11: Sistematski postupak i ideja renormalizacije potice iz jedne starije i nevezane ideje:
1892. godine je Max Abraham predlozio model po kome je elektron sfera konacnog radijusa po cijoj je
povrsini naelektrisanje elektrona ravnomerno rasporedeno. 1904. godine je tu ideju doradio Hendrik
Lorentz, pa se model sada zove Abraham-Lorentz-ov model. U tom modelu, masi elektrona doprinosi
rad potreban da se naelektrisanje elektrona donese iz beskonacnosti unutar Gauss-ovske sfere radijusa
r
e
. Ako je to jedini doprinos, taj rad mozemo izjednaciti sa energijom mirovanja elektrona:
m
em
c
2
=
1
2

d
3
r

E
2
= 2


r
e
r
2
dr

e
4
0
r
2

2
=
1
2
e
2
4
0
1
r
e
, (1.153a)
ako je naelektrisanje rasporedeno uniformno na povrsini sfere radijusa r
e
. Ako je naelektrisanje
rasporedeno uniformno kroz citavu lopticu, umesto faktora
1
2
imamo
3
5
. Izjednacavanjem m
em
sa
18
Asimptotske (semi-konvergentne) sume
k
c
k
x
k
, po Poincare-u, imaju osobinu da je lim
x
x
k
R
k
(x) = 0 za bilo
koje ksno k, ali lim
k
x
k
R
k
(x) = . Ovde je R
k
(x) := [ f (x)
k
i=0
c
i
x
i
], a f (x) je funkcija koja se asimptotski
poklapa sa sumom za vrlo veliko x .
122 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
izmerenom masom elektrona (kao da masa elektrona potice iskljucivo od elektricnog polja koje taj
elektron proizvodi, te da naelektrisana ljuska uopste nema masu) i zanemarujuci numericki faktor
1
/
2

3
/
5
, dobijemo klasicni radijus elektrona:
r
e
=
e
2
4
0
1
m
e
c
2
=
e
h
m
e
c
= 2.817 940 325 10
15
m. (1.153b)
Zbog oblika zavisnosti mase m
em
r
1
e
, sledi da elektron ne moze da bude idealno tackast: da jeste,
njegova masa bi bila beskonacno velika. Posto totalna efektivna masa mora da ukljuci i (realisticno,
neiscezavajucu) masu sferne ljuske,

pravi radijus elektrona moze da odstupa od vrednosti (1.153b).


No, da bi radijus mogao da bude manji od r
e
, neophodno je da je masa sferne ljuske negativna. U
granicnom slucaju tackastog elektrona, ta beskonacno mala ljuska mora da ima beskonacno negativnu
masu, sto je ocigledno besmislena vrednost.
No, iz Abraham-Lorentz-ovog modela potice ideja da izmerena vrednost zicke velicine moze
poticati iz nekoliko doprinosa kojiu granicnom slucajusvaki ponaosob mogu divergirati, ali tako
da je njihova suma konacna velicina koju nam je uporediti sa eksperimentalnim podacima.
Osnovna ideja je da, sematski, za svaki parametar imamo:
m
zicka
= m
gola
+ m, g
zicka
= g
gola
+ g, itd. (1.154)
gde je

gola vrednost parametra ona koja se pojavljuje u klasicnom lagranzijanu teorije, a m

kvantna korekcija cesto divergira. No, m


gola
je denisana tako da takode divergira
19
, i to tacno
tako da zicka vrednost parametra ostane konacna i uporediva sa eksperimentima. Osim toga,
sistematski postupak renormalizacije garantuje da se ovako denisani konacni deo i divergentni
deo rezultata mogu dosledno razdvojiti red po red u pertubacionoj teoriji za kvantnu elektrodi-
namiku, sto onda sluzi kao obrazac za sve postojece modele teorije polja.
Na zalost, svi netrivijalni modeli u teoriji polja su u praksi denisani putem perturbativ-
nog racuna i sa nekom varijantom renormalizacionog postupka. U nekim modelima se izvesni
rezultati mogu izracunati na neperturbativan nacinili pak koriscenjem neke sustinski drugacije
perturbativne metode gde pojedini clanovi

nizeg reda mogu da predstavljaju sumu velikog broja


(doprinosa) standardnih Feynman-ovih dijagrama. U tom smislu, teorija polja u opstem slucaju
nije formalno rigorozno denisana, niti se zna da li je teorija polja uopstepa cak ni neki kon-
kretni model, kao kvantna elektrodinamikaformalno samo-konzistentna! Ipak, perturbativni i
drugi konkretni rezultati pruzaju dovoljno korisnih podataka za poredenje sa eksperimentima,
sto je dovoljno za pragmaticno prihvatanje ovog teorijskog sistema.
Pojava divergentnih doprinosa u pertubativnom racunanju ocigledno merljive (i konacne!)
zicke velicine se jos uvek citira kao uzrok sustinskog neslaganja za citavim renormalizacionim
postupkom [v. na primer, Ref. [19]]. Medutim, broj zivih zicara koji se tom postupku otvoreno
protivi je sve manji [v. Planck-ov citat na str. 35].
19
Jedan od metoda podesavanja divergencija zahteva da se integrali racunaju u konacnim granicama, , pa
se u sumama tipa (1.154) moze izdvojiti deo rezultata koji je nezavisan od . U granicnom slucaju ,
taj prvi -nezavisni deo predstavlja zicku vrednost. Postoji nekoliko drugih metoda izdvajanja

konacnog dela
divergentnih integrala, ali ne postoji opsti formalni dokaz da je konacni rezultat nezavisan od metode izdvajanja.
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 123
1.3.5 Zadaci za odeljak 1.3
1.3.1 U specijalanom slucaju kada je v = v e
z
, pokazati da transformacije (1.2) poprime
poznatiji oblik:
x
/
= x, y
/
= y, z
/
= (z v t), x = x
/
, y = y
/
z = (z
/
+vt
/
), (1.155a)
t
/
=

t
v z
c
2

, t =

t
/
+
v z
/
c
2

, (1.155b)
sa uobicajenim = (1 v
2
/c
2
)
1/2
.
1.3.2 Za elasticni sudar A + B A
/
+ B
/
, u sistemu gde B isprva miruje (pa je meta),
izvesti:
d
d
S

h
8

2
[M[
2
m
B
p
2
A
/
[p
A
[

[p
A
/ [(E
A
+m
B
c
2
) [p
A
[E
A
/ cos

. (1.156)
Ovde A i A
/
oznacavaju ulazni i izlaznu, inace istu cesticu, kao i B i B
/
.
1.3.3 Pokazati da se rezultat prethodnog problema pojednostavi ako je m
A
= 0:
d
d
S

h E
A
/
8 E
A

2
[M[
2
m
2
B
. (1.157)
1.3.4 Za elasticni sudar u zadatku 1.3.2 ali za slucaj da je odmak mete posle sudara zane-
mariv posto je m
B
c
2
E
A
, izvesti:
d
d

h
8m
B
c

2
[M[
2
. (1.158)
1.3.5 Za neelasticni sudar A + B C
1
+ C
2
, u sistemu gde B isprva miruje (pa je meta) i
gde su m
C
1
= 0 = m
C
2
, izvesti:
d
d

h
8

2
S [M[
2
m
B
(E
A
+m
B
c
2
[p
A
[c cos )
[p
C
1
[
[p
A
[
, (1.159)
gde je ugao izmedu p
1
i p
3
.
1.3.6 Zasto je kaskadni raspad A B +C 2B + A u modelu odeljka 1.3.4 zabranjen?
1.3.7 Koristeci samo Feynman-ove dijagrame za analizu mogucih modova raspada cestice
A, dokazati da p i q u relacijama (1.133) moraju da budu neparni celi brojevi.
1.3.8 Za naspramni sudar dve cestice sa masama m
1
i m
2
, imamo p
1
= (E
1
/c, p) i p
2
=
(E
2
/c, p) u CM sistemu. Pokazati da je
c

(p
1
p
2
)
2
(m
1
m
2
c
2
)
2
= (E
1
+ E
2
)[p[. (1.160)
124 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
2
Kvark model: kombinatorika i grupe
Kvarkovi su vrlo jednostavni! Kao strikanje.
Nyri Julia
2.1 Vezana stanja
Hadronimezoni i barionisu vezana stanja kvarkova. Mezoni se sastoje iz kvark-antikvark
para, vezanih jakom nuklearnom silom za koju su posrednicki kvanti (cestice) gluoni. Bari-
oni se sastoje iz tri kvarka, vezanih gluonima. Jasno je onda da su trocesticna vezana sta-
njabarionikomplikovaniji od mezona.

Stavise, cak je i opis mezona kao vezanih stanja vrlo
tezak u slucaju

lakih kvarkova. U tom slucaju je neophodan relativisticki opis vezanih stanja,


koji je znatno komplikovaniji od nerelativistickog i jos nije dovoljno razvijen. Pouzdano mozemo
diskutovati, metodima nerelativisticke kvantne teorije, samo mezone sazdane od

tezih kvar-
kova: t,- b- i c-kvarka a sa znatno manjom preciznoscu i vezana stanja sa s-kvarkom.
U ovom smislu se vezano stanje moze analizirati kao nerelativisticki sistem ako je masa svih
sastavnih

delova dovoljno veca od vezivne energije. Na primer, vezivna energija vodonikovog


atoma (13.6eV) je 2.6610
5
-ti deo energije mirovanja elektrona, a 1.4510
8
-ti deo energije
mirovanja protona, pa se vodonikov atom moze analizirati nerelativistickim metodama. Ta ista
analiza se onda moze prilagoditi mnogim hadronskim sistemima, pa cemo stoga prvo da se prise-
timo bitnijih rezultata o vodonikovom atomu.
Medutim, za razliku od vodonikovog atoma i njemu slicnog pozitronijuma, vezana stanja
kvarkova i antikvarkova ce dodatno iziskivati kombinatorne i grupno-teorijske rezultate posto
kvarkovi pored naelektrisanja i spina imaju i

ukus (u, d, c, s, b, t) i

boju (c, z, p). S tim na


125
126 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
umu,

Citalac je upucen na grupno-teorijske rezultate skupljene u dodatku A za pocetak, a litera-
turu [380, 185, 390, 183, 54, 187, 234, 314, 82] za podrobnija objasnjenja, dokaze i iscrpniju
teoriju, sto dozvoljava i pedagoski mnogo bolju organizaciju.
2.1.1 Nerelativisti cki vodonikov atom bez spina
Posle linearnog harmonijskog oscilatora je vodonikov atom najcesce diskutovan sistem u svim
knjigama o kvantnoj mehanici [231, 251, 250, 173, 248, 2, 19] [v. takode odeljak 1.2.5], i
dobro je poznato da se u ovom dvocesticnom sistemu moze razdvojiti dinamika atoma kao celine
i relativno kretanje elektrona u CM-sistemu. Posto je masa protona (jezgra) 1 836.15 puta veca
od mase elektrona, tzv. redukovana masa,
m
e
m
p
m
e
+m
p
m
e
se razlikuje od mase elektrona samo za
1
1 837.15
-ti deo, sto se obicno zanemaruje. Osim toga, koordinatni pocetak CM-sistem je onda vrlo
blizu lokacije protona
1
, pa se uzima da se elektron krece u elektrostaticnom polju stacionarnog
protona.
Schr odinger-ova jednacina
i h

t
(r, t) = H (r, t), H =

h
2
2m
e

2
+V(r)

, (2.1)
se da resiti u sfernim koordinatama, trazenjem resenja u obliku tzv. stacionarnih stanja:

n,,m
(r, t) = e
it
R
n,
(r) Y
m

(, ), (2.2)
posto znamo da je

2
( ) =
1
r
2


r
r
2

r

1
r
2
L
2
( ) =
1
r


2
r
2
(r )

1
r
2
L
2
( ), (2.3)
L
2
Y
m

(, ) = (+1) Y
m

(, ). (2.4)
Ovde su Y
m

(, ) sferni harmonici, svojstvene funkcije ugaonog dela laplasijana:


L
2
( ) :=
1
sin

sin

1
sin
2

, (2.5)
sto je kvadrat operatora tzv.

bezdimenzionog ugaonog momenta, odnosno ugaonog momenta


podeljenog sa h
2
ili nekom drugom odgovarajucom konstantom. Oblik radijalnog dela

2
i iden-
titet
1
r
2


r
r
2

r


1
r


2
r
2
r

(2.6)
1
Da budemo precizni, koordinatni pocetak CM-sistema se nalazi na 1/1 837.15 = 5.443 2110
4
rastojanja izmedu
centra protona i elektrona, tj. Bohr-ovog radijusa, odnosno 2.880 4210
14
m od centra protona. Rutherford-ov ek-
speriment [v. str. 43] je pokazao da jezgro atoma mora da bude manje od oko 2.710
14
msto u svakom slucaju
ocekujemo za vodonikov, najprostiji atom, sa samo jednim protonom u jezgru. Dakle, koordinatni pocetak CM-
sistem je tik izvan protona koji cini jezgro atoma, pa preciznije analize moraju da uzmu u obzir i komplementarno
kretanje protona u CM-sistemu.
2.1. Vezana stanja 127
sugerisu smenu R
n,
(r) =
u
n,
(r)
r
, cime radijalna diferencijalna jednacina postaje

h
2
2m
e
d
2
u
n,
dr
2
+

V(r) +
h
2
2m
e
(+1)
r
2

u
n,
= E
n,
u
n,
, (2.7)
sto je efektivno jedno-dimenzioni problem, sa r [0, ) i gde je efektivni potencijal zbir

pravog
potencijala i

centrifugalne barijere,
h
2
2m
(+1)
r
2
. Za vodonikov atom imamo Coulomb-ov potenci-
jal,
V(r) =
1
4
0
e
2
r
=

e
hc
r
,
e
:=
e
2
4
0
hc
, (2.8a)
za koji je resenje dobro poznato:
E
n
=
1
2

2
e
mc
2
1
n
2
, n = 1, 2, 3 . . . (2.8b)

n,,m
(r, t) =

2
n a
0

3
(n 1)!
2n[(n+1)!]
3
e
r/(na
0
)

2r
na
0

L
2+1
n1

2r
na
0

Y
m

(, ) (2.8c)
gde su
L
q
kq
(x) := (1)
q
d
q
dx
q

e
x
d
k
dx
k
(e
x
x
k
)

Laguerre-ovi polinomi, (2.8d)


a
0
:=
4
0
h
2
me
2
= 0.52910
10
m Bohr-ov radijus. (2.8e)
Setimo se da je kompleksna fazapa onda i predznakcitave talasne funkcije,
n,,m
(r, t), ne-
merljiva [v. poglavlje 3], pa onda razliciti Autori koriste i razlicite dogovorne predznake u deni-
cijama (2.8c)(2.8d) radi pogodnosti u nekim konkretnim racunima.
Diskusija ovog resenja za vodonikov atom se moze naci u bilo kojoj knjizi kvantne mehanike,
i dobro je poznato da je Bohr-ov spektar vodonikovog atoma (2.8b) degenerisan: Posto ener-
gija zavisi samo od osnovnog kvantnog broja, n, stanja sa razlicitim (dozovoljenim) vrednostima
kvantnih brojeva , m (i spina, s i m
s
) imaju iste energije. Posto imamo [v. dodatak A.3]
n = 1, 2, 3 . . . , = 0, 1, 2 . . . (n1), [m[ , m Z, s =
1
2
, (2.9)
sledi da je broj stanja sa istom energijom jednak
n1

=0

m=
2 = 2
n1

=0
(2+1) = 2 n
2
, (2.10)
gde faktor 2 potice od dve moguce vrednosti spina. Posto je potencijal centralan, tj. zavisi samo
od razdaljine izmedu centra Coulomb-ovog polja i elektrona koji se u tom polju krece, ocigledno
je da sistem ima rotacionu simetriju. U 3-dimenzionom prostoru rotacione transformacije cine
128 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
grupu SO(3). Ta simetrija bi objasnila nezavisnost energije od kvantnog broja m (smera ugaonog
momenta) i spina, ali ne i nezavisnost od , sto odreduje intenzitet ugaonog momenta
2
.
Dakako, vodonikov atomi opstije, Coulomb-ov odnosno Kepler-ov problemima jos jednu
simetriju, koju generisu komponente tzv. Laplace-Runge-Lenz vektora:
za V(r) =

r
,

A := p

L m
r
r
. (2.11)
Moze se pokazati da Descartes-ovske komponente Laplace-Runge-Lentz vektora komutiraju sa
hamiltonijanom H u (2.1), a sa bezdimenzionim operatorima
L
i
:=
1
h
(rp)
i
= i
ij
k
x
j

x
k
(2.12)
zadovoljavaju relacije
[L
j
, L
k
] = i
jk
l
L
l
, [L
j
, A
k
] = i
jk
l
A
l
, [A
j
, A
k
] = i
jk
l
L
l
, za

E<0,
E>0;
(2.13)
gde su operatori
A
j
=
1

2mH

h
2i

j
kl


x
k
L
l
+L
l

x
k

m
h
e
j

(2.14)
komponente kvantnog bezdimenzionog Laplace-Runge-Lenz vektora, normalizovanog energijom
stacionarnog stanja na koje operatori A
j
deluju. Kao sto predznak na desnoj strani trece relacije
pokazuje, ovi operatori generisu dejstvo kontinualne grupe SO(4) na vezanim stanjima (sa E <
0), a grupu SO(3, 1) na stanjima e

+p
+
e

+p
+
rasejanja (sa E > 0). Osimtoga, komponente
A
i
menjaju i to u punom rasponu [0, n1], tako da tek ova prosirena SO(4) simetrija
3
vodonikovog atoma objasnjava nezavisnost Bohr-ove formule (2.8b) od , m i m
s
.
Dakle, Spin(4) simetrija potpuno objasnjava broj i klasikaciju vezanih stanja vodonikovog
atoma. Pouka iz ovog jednostavnog i vrlo dobro poznatog sistema je da simetrije mogu biti od
velike koristi u izlistavanju i klasikaciji mogucih stanjavrlo slicno situaciji u odeljku 0.3.12.
Naravno, znamo iz diskusije u standardnim udzbenicima kvantne mehanike, da Bohr-ova
formula (2.8b) nije kraj price, i da vrednost energije poprima

korekcije usled nekoliko razlicitih


zickih fenomena koje cemo na brzinu razmotriti u sledecim odeljcima.
2.1.2 Relativisti cke korekcije
Pristup u odeljku 2.1.1 se moze upotpuniti putem perturbacionog racuna za stacionarna stanja,
i to ce popraviti vrednost energije (2.8b). Jedna od takvih popravki potice iz cinjenice da
2
Kontinualnu grupu rotacija generisu operatori bezdimenzionog ugaonog momenta (2.12): svaka se rotacija moze
predstaviti kao rezultat dejstva operatora R() := exp
i
L
i
, koji menjaju usmerenje atoma. Medutim, kako
su rotacije simetrije, sledi da je rezultat rotacija nemerljiv, pa energija atoma ne moze da zavisi od njegovog
usmerenja. No, ni jedan od tih operatora ne menja : R()Y
m

=
m
c
m
Y
m

. Stoga rotaciona simetrija ne objasnjava


cijenicu da stanja vodonikovog atoma sa razlicitim imaju istu energiju (2.8b).
3
U stvari, zbog ukljucenja spina, simetrije cine grupu Spin(4) [v. odeljak A.5].
2.1. Vezana stanja 129
je nerelativisticka zika naravno samo aproksimacija, te da za relativisticku kineticku energiju
imamo
T
rel
= m
e
c
2

1 + (p/m
e
c)
2
1

= m
e
c
2

k=1

1
/
2
k

p
2
m
2
e
c
2

k
,

p
2
2m
e

(p
2
)
2
8m
3
e
c
2
+
(p
2
)
3
16m
5
e
c
4
. . .
(2.15)
Onda su prva i druga relativisticka popravka hamiltonijana predstavljene operatorima:
H
/
rel
:=
h
4
8m
3
e
c
2
(

2
)
2
, H
//
rel
:= +
h
6
16m
5
e
c
4
(

2
)
3
, (2.16)
i perturbativna popravka energije prvog reda je
E
(1,r
1
)
n
= 'n[H
/
rel
[n` =

d
3
r

n,,m
(r) H
/
rel

n,,m
(r). (2.17)
U principu je moguce izracunati prostom zamenom talasnih funkcija, primenom H
/
rel
na
n,,m
(r),
pa izracunavanjem dobijenog integrala. Medutim, brze je iskoristiti da je
h
2
2m
e

2
= V(r) H, (2.18)
pa je onda
H
/
rel
=
1
2m
e
c
2

V(r) H

2
=
1
2m
e
c
2

V
2
H V V H +H
2

, (2.19)
H
//
rel
= +
1
2m
2
e
c
4

V(r) H

3
=
1
2m
2
e
c
4

V
3
V H V V
2
H +V H
2
HV
2
+H
2
V +H V H H
3

(2.20)
cije je matricne elemente lakse racunati, posto H

= H pa deluje i na [n, , m, m
s
` in na 'n, , m, m
s
[
proizvodeci svojstvenu vrednost, E
n
, datu relacijom (2.8b).
Za popravku drugog reda nam valja u principu izracunati kako perturbacionu popravku dru-
gog reda usled H
/
rel
tako i perturbacionu popravku prvog reda usled H
//
rel
. Za prvi od ova dva dopri-
nosa moramo re-dijagonalizovati bazis [n, , m, m
s
` da bi izbegli
1
0
-divergencije u formuli (1.13),
dok drugi doprinos iziskuje malo vise paznje zbog sabirka 'VH V`; taj matricni elemenat iziskuje
dodatnu paznju usled cinjenice da je (

2 1
r
) = 4 (r). Medutim, taj doprinos je ogranicen na
slucajeve sa = 0 = m (zasto?), koje nije tesko izracunati posebno. U opstem slucaju, trebace
nam rezultati [285, 173, 19, 231, 251, 250, 248, 2]:
'r
2
` = n
4
a
2
0

1 +
3
2

1
(+1)
1
3
n
2

, (2.21a)
'r` = n
2
a
0

1 +
1
2

1
(+1)
n
2

, (2.21b)
'r
1
` =
1
n
2
a
0
, (2.21c)
130 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
'r
2
` =
1
(+
1
2
)n
3
a
2
0
, (2.21d)
'r
3
` =
1
(+
1
2
)(+1)n
3
a
3
0
. (2.21e)
Popravka energije u prvom redu perturbativnog racuna usled H
/
rel
je:
E
(1,r
1
)
n
= 'n, , m, m
s
[H
/
rel
[n, , m, m
s
` =
1
2m
e
c
2

'V
2
` 2E
(0)
n
'V` + (E
(0)
n
)
2

,
=
4
e
m
e
c
2
1
4n
4

2n
( +
1
2
)

3
2

. (2.22)
2.1.3 Magnetne korekcije
Elektron i proton, osim svojih elektricnih naelektrisanja, imaju i sopstveno magnetno (dipolno)
polje:
e
i
p
, respektivno. Posto se elektron i proton krecu jedan u odnosu na drugi, kretanje
elektrona proizvodi struju koja, po Biot-Savart-ovom zakonu, stvara magnetno polje proporci-
onalno ugaonom momentu elektrona oko protona,

B

L, i to magnetno polje interaguje sa
protonskim sopstvenim magnetnim poljem. No, bila bi besmislica tvrditi da to isto magnetno po-
lje, prouzrokovano kretanjem elektrona, interaguje sa sopstvenim magnetnim poljem elektrona:
u sopstvenom koordinatnom sistemu se elektron ne krece i ne proizvodi nikakvo magnetno polje.
Medutim, u koordinatnom sistemu elektrona je proton taj koji se krece, proizvodi struju i
uspostavlja magnetno polje

B
/
, koje interaguje sa elektronskim sopstvenim magnetnim poljem.
Za relaciju izmedu

B
/
i

B, potrebno je da vektor tog

rotacionog magnetnog polja prevedemo iz


koordinatnog sistema elektrona u koordinatni sistem protona. Kako koordinatni sistem elektrona
rotira, potrebno je iz trenutka u trenutak prevoditi elektronski koordinatni sistem putem sukce-
sivnih Lorentz-ovih boost-transformacija. Rezultujuci efekat se zove Thomas-ova precesija i daje
relaciju

B
/
=
1
2

B [205].
Sa dva magnetna dipola
e
,
p
i

orbitalnim magnetnim poljem



B, imamo tri dodatka ha-
miltonijanu vodonikovog atoma:
H
S
e
O
=
e
(
1
2

B), H
S
p
O
=
p

B,
H
S
e
S
p
=

0
4

3(
e
r)(
p
r)
e

1
r
3
+
8
3

e

p

3
(r )

(2.23)
Digresija 2.1: Jedna od izvornih motivacija za Abraham-Lorentz-ov model elektrona je bila i da se
objasniklasicnom zikomporeklo dipolnog momenta elektrona. Po tom modelu bi elektron tre-
balo da bude sicusna naelektrisana sfera. Kada bi ta sfera rotirala, raspodela naelektrisanja na sferi
bi takode rotirala i time proizvela kruznu struju, koja bi opet, po Biot-Savart-ovom zakonu dala mag-
netno polje. Otuda potice ideja da elektron rotira oko sopstvene ose, ima spin ( =sopstveni ugaoni
momenat), te da je njegov sopstveni magnetni dipolni momenat posledica tog rotiranja i proporcio-
nalan tom spinu. Za klasicno rotirajuce naelektrisanje q za koje se distribucija naelektrisanja i mase
(m) podudaraju, magnetni dipol je proporcionalan ugaonom momentu:
=
q
2m

L, (2.24a)
2.1. Vezana stanja 131
pa se
e
:= e/2m
e
zove Bohr-ov magneton (za elektron).
U stvari, ova je identikacija potpuno naopaka: magnetni momenat elektrona je velicina koja
moze da se izmeri i stoga ima realni zicki smisao; rotiranje elektrona oko sopstvene osespinje
ktivna velicina, denisana preko relacije poput (2.24a) sa sopstvenim magnetnim momentom.
Osim toga, operatori koji generisu rotaciju zatvaraju algebru SU(2), koja ima dve klase reprezen-
tacija: tenzore i spinore [v. digresiju A.2, str. 464]. Lako je pokazati da rotacija od 360

oko bilo koje


ose preslikava tenzorske funkcije u same sebe, ali spinorske u svoj negativni umnozak. Stoga zicki
observabilne velicine ne mogu biti spinorske. Kako su u klasicnoj zici sve realne funkcije nad faznim
prostorom u principu opservabilne, sledi da u klasicnoj zici nema mesta za spinore. U kvantnoj zici,
medutim, talasne funkcije (i apstraktni vektori stanja u Hilbert-ovom prostoru) nisu neposredno op-
servabilne, pa dakle mogu biti spinorske reprezentacije. U tom smislu je spin, kada je polu-celobrojan,
iskljucivo kvantno-mehanicki fenomen.
Onda takode sledi da klasicna relacija (2.24a), zasnovana na ktivnoj rotaciji ktivne sfere u
Abraham-Lorentz-ovom modelu elektrona ne mora da vazi za elektron, koji jeste cestica sa spinom
1
/
2
.
Doista, Dirac-ova relativisticka teorija elektrona daje da je magnetni momenat elektrona dvaput veci
od klasicne vrednosti, sto dalje koriguju efekti kvantne teorije polja:

e
= 2

1 +

e
2
+ . . .

(e)
2m
e

S. (2.24b)
Naravno, ako se ikada pokaze da elektron zapravo ima (pod)strukturu, ovu relaciju cemo morati da
preispitamo, kao sto se magnetni momenat protona danas odredujemo koristeci cinjenicu da je on
sazdan od tri kvarka, kao i promenjivog broja gluona koji ta tri kvarka odrzavaju u vezanom stanju.
Za nase potrebe, pisacemo [v. relaciju (2.24b)]

e
= g
e

S
e
,
B
:=
e
2m
e
, g
e
= 2.002 319 304 361 7(15) 2; (2.25)

p
= +g
p

S
p
,
N
:=
e
2m
p
, g
p
= 2.7928, (2.26)
gde su
B
i
N
, respektivno, Bohr-ov (elektronski) i nukleonski magnetni momenti. Valja primetiti
da je elektronski

g-faktor, g
e
, izmeren sa preciznoscu do dvanaeste decimale, i da se poklapa sa
rezultatom kvantne elektrodinamike [263].
Uvrstenjem vrednosti za magnetne dipolne momente i posle malo algebre imamo gornja tri
dodatka energiji vodonikovog atoma [285, 173, 19, 231, 251, 250, 248, 2]:
H
S
e
O
=

g
e
(e)
2m
e
h

S
e

1
2
e
4
0
m
e
r
3
h


e
2
4
0
h
2
2m
2
e
c
2
1
r
3

L

S
e
, (2.27a)
H
S
p
O
=
g
p
e
2
4
0
h
2
m
e
m
p
c
2
1
r
3

L

S
p
, (2.27b)
H
S
e
S
p

g
p
e
2
4
0
h
2
m
e
m
p
c
2

3(

S
e
r)(

S
p
r)

S
e

S
p

1
r
3
+
8
3

S
e

S
p

3
(r )

, (2.27c)
gde

ukazuje na koriscenje aproksimacije (2.25). Poredenjem konstantnih koecijenata (koji


svi imaju iste jedinice), ocekujemo da su poslednja dva doprinosa istog reda velicine, a oko
m
p
/2g
p
m
e
329 puta manji od prvog, pa je prvi doprinos dominantan.
132 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe

Stavise, ocekujemo da je '


1
r
3
` (a
0
)
3
a 'L

S
e
` 1, tako da je prvi od ova tri doprinosa
reda velicine
'H
S
e
O
` =
e
2
4
0
h
2
2m
2
e
c
2

1
r
3

L

S
e



e
h
3
2m
2
e
c

1
a
3
0
=

4
e
m
e
c
2
2
. (2.28)
Ovaj rezultat je istog reda velicine kao i relativisticka popravka (2.22), mada je poreklo ove
popravke potpuno razlicito od (2.16). Koriscenjem rezultata (2.21e), imamo
E
(1,SO)
n
=
4
e
m
e
c
2
j(j+1) (+1)
3
4
4n
3
(+
1
2
)(+1)
(2.29)
gde smo iskoristili relaciju

J :=

L +

S

L

S =
1
2

J
2
L
2
S
2

(2.30)
Popravke (2.29) i (2.22) su zaista vrlo slicne, pa ih lako mozemo sabrati:
E
fs
n
= E
(1,r
1
)
n
+ E
(1,SO)
n
=
4
e
m
e
c
2
1
4n
4

2n
(j +
1
2
)

3
2

j = +
1
/
2
,
j =
1
/
2
;
(2.31)
sto daje tzv. nu strukturu spektru vodonikovog atoma.
k
Ostaje nam da uporedimo doprinose:
E
(1,r
2
)
n
= 'H
//
rel
`
1
m
2
e
c
4

e
2
4
0
r


1
m
2
e
c
4
(
e
hc)
3
n
3
a
3
0
,

1
m
2
e
c
4
(
e
hc)
3
(n h/
e
m
e
c)
3
=

6
e
m
e
c
2
n
3
; (2.32)
E
(2,r
1
)
n
=

n
/
=n
['n
/
, [H
/
rel
[n, `[
2
E
(0)
n
E
(0)
m

[E
(1,r1)
n
[
2
[E
(0)
n
[

4
e
m
e
c
2
/n
3

2
e
m
e
c
2
/n
2
,


6
e
m
e
c
2
n
4
; (2.33)
E
(1,S
p
O)
n
= 'H
S
p
O
` =
g
p
e
2
4
0
h
2
m
e
m
p
c
2

1
r
3

L

S
p


g
p

e
h
3
m
e
m
p
c

1
n
3
a
3
0
,
g
p

m
e
m
p

4
e
m
e
c
2
n
3
; (2.34)
E
(1,S
e
S
p
)
n
= 'H
S
e
S
p
`
g
p
e
2
4
0
h
2
m
e
m
p
c
2

S
e

S
p
1
r
3

g
p

m
e
m
p

4
e
m
e
c
2
n
3
. (2.35)
Nije tesko videti da
E
(1,r
2
)
n
: E
(2,r
1
)
n
: E
(1,S
p
O)
n
: E
(1,S
e
S
p
)
n
n
2
e
:
2
e
: g
p

m
e
m
p

: g
p

m
e
m
p

. (2.36)
2.1. Vezana stanja 133
Kako je
2
e
5.33 10
5
a g
p

m
e
m
p

1.52 10
3
, sledi da su poslednja dva doprinosa oko 28
puta veci od prva dva. Stoga zanemarujemo prva dva doprinosa u poredenju sa poslednja dva,
ciji precizno izracunati zbir daje
E
hfs
n
= E
(1,S
e
S
p
)
n
+ E
(1,S
p
O)
n
=

m
e
m
p

4
e
m
e
c
2
g
p
2n
3
1
( f +
1
2
)( +
1
2
)
,

f = j +
1
/
2
,
f = j
1
/
2
;
(2.37)
i zajedno daju tzv. hipernu strukturu spektru vodonikovog atoma. Ovde uveden tzv. f -spin:

F :=

J +

S
p
=

L +

S
e
+

S
p
, kao vektorska suma sva tri ugaona momenta.
U slucaju kada je = 0, spinovi elektrona i protona su ili paralelni ili antiparalelni, dajuci tzv.
tripletno i singletno stanje: Oznacimo

Z =

S
e
+

S
p
, tako da je svojstvena vrednost Z
2
jednaka
z(z+1). Kada su elektronski i protonski spin paralelni, z = 1 pa m
z
= 1, 0; za antiparalelne
spinove je z = 0 i m
z
= 0. U rezultatu (2.37), = 0, j = s
e
i f = z, pa numericki faktor postane
1
( f +
1
2
)( +
1
2
)
=

+
4
3
,
4;

z = 1 (triplet),
z = 0 (singlet).
(2.38)
Ovim efektom razmaknute energije daju mogucnost prelaza (za isto n) i emisije fotona sa ener-
gijom razlike u energijama, i talasnom duzinom od 21.080 7 cm (za n = 1). Ovaj rezultat
(tek prvog perturbativnog reda) se razlikuje manje of 1% od precizno izmerene talasne duzine
21.106 114054 13 cm, vrlo dobro poznate u mikrotalasnoj astronomiji.
2.1.4 Lamb-ov pomeraj
Popravke u prethodnim odeljcima 2.1.22.1.3 su izracunate standardnim metodima nerelativis-
ticke kvantne mehanike, u pristupu koji mozemo zvati polu-kvantnim, posto se cestice (elektron i
proton) tretiraju kvantno, ali se njihovo vezivno (elektromagnetno) polje tretira klasicno.
Postoje, medutim i merljive posledice kvantizacije elektromagnetnog polja, za cije je izracu-
navanje neophodna teorija polja. Razmotrimo zasada samo kvalitativno tri Feynman-ova dija-
grama:
e

p
+
p
+
e

p
+
p
+
e


p
+
p
+
(2.39)
Prvi od ovih Feynman-ovih dijagrama opisuje cinjenicu da, u toku

slobodnog kretanja kroz

prazan vakuum, elektron interaguje sa virtuelnim fotonom, i to mu menja masu. Drugi dijagram
prikazuje reciprocni efekat, gde foton koji prenosti interakciju izmedu elektrona i protona izmedu
njih interaguje sa virtuelnim e

-e
+
parom i to efektivno zaklanja naelektrisanje jezgra i elektrona
u orbitali. Treci dijagram opisuje popravku prirode interakcije orbitujuceg elektrona i fotona koji
prenosi interakciju od jezgra; to efektivno menja magnetni dipolni momenat elektrona i doprinosi
ziromagnetnom kolicniku (2.24b) popravku koja je proporcionalna
e
.
134 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
Navedimo ovde samo rezultujuce korekcije [285, 174]:
E
(QED)
n
=


5
m
e
c
2 1
4n
3
k(n, 0) = 0;

5
m
e
c
2 1
4n
3

k(n, )
1
(j+
1
2
)(+
1
2
)

, j =
1
2
, = 0,
(2.40)
gde je k(n, 0) funkcija koja blago varira od oko 12.7 za n = 1 do oko 13.2 za n , a k(n, )
ima vrednosti manje od oko 0.05, i koje variraju vrlo blago sa n, . Primetimo da, za razliku
od popravki razmatranih u odeljcima 2.1.22.1.3 koji su uvek proporcionalni parnom stepenu
konstante ne strukture
e
, ovaj kvantno elektrodinamicki doprinos je proporcionalan
5
e
.
Ovaj doprinos energijama se naziva Lamb-ov pomeraj. Poredenjem
E
(1,r
2
)
n
: E
(2,r
1
)
n
: E
(1,S
p
O)
n
: E
(1,S
e
S
p
)
n
: E
(QED)
n
n
2
e
:
2
e
: g
p

m
e
m
p

: g
p

m
e
m
p

:
e
, (2.41)
5.3310
5
n : 5.3310
5
: 1.5210
3
: 1.5210
3
: 7.3010
3
. (2.42)
Tako je, u stvari, Lamb-ov pomeraj skoro pet puta veci od hiperne strukture.
2.1.5 Pozitronijum
Analiza vodonikovog atoma u odeljcima 2.1.12.1.4 se moze prilagoditi mnogim dvocesticnim
vezanim stanjima, gde su proton ili elektron (ili obe cestice) zamenjene nekin drugim cesticama.
Takvi sistemi se zbirno zovu egzoticni atomi. Od mnogih mogucnosti: mionski vodonik (p
+

),
pionski vodonik (p
+

), mionijum (
+
e

), itd. razmotricemo pozitronijum, (e


+
e

), posto za-
jedno sa vodonikovim atomom daje dobru podlogu za razumevanje

kvarkonijuma, tj. mezona.


Posto je m
e
+ = m
e
, redukovana masa je
m
e
+
m
e

m
e
+
+m
e

=
1
2
m
e
. Jednostavnom zamenom m
e

1
2
m
e
, dobijemo Bohr-ovsku formulu:
E
n
(e
+
, e

) =
1
2
E
n
(H) =
2
e
m
e
c
2
1
4n
2
. (2.43)
Talasne funkcije izgledaju istovetno sa vodonikovim (2.8c), samo sto je Bohr-ov radijus udvo-
strucen: a
(poz)
0
= 2a
(H)
0
.
Prva relativisticka korekcija hamiltonijana je veca za faktor 2, posto i elektron i pozitron
doprinose jednako. No, '(p
2
)
2
` (m
e
c)
4
, sto je smanjeno faktorom (
1
2
)
4
zbog upola manje
redukovane mase. Sve u svemu, relativisticka korekcija za pozitronijum je osmina odgovarajuce
korekcije u vodonikovom atomu.
Bitna razlika je u doprinosima koji su u vodonikovom atomu dali hiper-nu strukturu spektra;
ovde je kolicnik
m
e

m
e
+
= 1, g
e
+ = g
e
a i Thomas-ova precesija je simetricna. Stoga su i doprinosi
analogni (2.37) sada istog reda velicine kao i doprinosi ne strukture (2.31). Lamb-ov pomeraj
ostaje potisnut za faktor
e
relativno doprinosima analognim (2.31) i (2.37).
Postoje, medutim, i dva potpuno nova efekta, koji nemaju pandana u vodonikovom atomu:
2.1. Vezana stanja 135
Ka snjenje polja: U pozitronijumu se centar Coulomb-ovog polja koje deluje na elektron krece sa
pozitronom, i obratno. Posto se promene u Coulomb-ovom polju rasprostiru konacnom brzinom
svetlosti, taj efekat

kasnjenja se mora uzeti u obzir. Takvo

zakasnelo polje se moze izracunati


u klasicnoj elektrodinamici, i doprinos tog kasnjenja je korekcija hamiltonijana [40]:
H
kas
=
e
2
4
0
1
2m
2
e
c
2
1
r

p
2
+ (p r)
2

(2.44)
koji daje doprinos
E
(kas)
n
= 'H
kas
` =
4
e
m
e
c
2
1
2n
3

11
32n

2 +
+
1
/
2

(2.45a)
gde je funkcija spinova elektrona i pozitrona:
=

0 za j = , s = 0

3+4
(+1)(2+3)
za j = + 1,
1
(+1)
za j = ,

s = 1
31
(21)
za j = 1,
(2.45b)
U pozitronijumu spinovi doprinose podjednako, pa je logicno da se denise

S :=

S
e
+

S
e
+ gde

S
2
ima svojstvene vrednosti s(s+1) sa s = 0, 1. Potom denisemo

J :=

L +

S, gde

L
2
i

J
2
imaju
svojstvene vrednosti (+1) i j(j+1).
Virtuelna anihilacija: U pozitronijumu je moguce da se elektron i pozitron namah anihiliraju u
virtuelni foton koji se onda, pre isteka vremenu dozvoljenog Heisenberg-ovim relacijama neodre-
denosti, raspadne u elektron i pozitron. Kako elektron i pozitron moraju da budu na istom mestu
za ovaj proces, doprinos virtuelne anihilacije mora da bude proporcionalan [(0)[
2
, pa stoga
moze da se dogodi samo ako je = 0. Onda, posto foton ima spin 1, pozitronijum takode mora
da ima spin 1, to jest da je u tripletnom stanju sa s = 1 i paralelnim spinovima. Doprinos energiji
pozitronijuma je [174]:
E
(ann)
n
=
4
e
m
e
c
2
1
4n
3
, = 0, s = 1. (2.46)
Valja primetiti da su oba nova doprinosa (2.45) i (2.46) istog reda velicine kao i pandani
ne i hiperne strukture. Lamb-ov pomeraj, kao i pandane korekcija (2.32)(2.33) je onda kon-
zistentno zanemariti u poredenju sa pandanima (2.31), (2.37) i sa doprinosima (2.40) i (2.45).
Lamb-ov pomeraj znamo da je reda O(
5
e
), pa doprinosi manje od 1 % od navedenih doprinosa,
koji su reda O(
4
e
).
Realna anihilacija: Pozitronijum je nestabilno vezano stanje, jer sastavni delovi mogu da se i realno
anihiliraju i proizvedu dva ili vise fotona. Kao i u prethodnoj diskusiji, posto elektron i pozitron
moraju da budu na istom mestu da bi jedan drugog anihilirali, konstanta raspada mora da bude
136 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
propocionalna [(

0, t)[
2
. Za dvo-fotonski raspad imamo Feynman-ov dijagram
vreme
e
+
e

pozitronijum

Strogo uzev, samo je jedan


od dva desna cvora anihila-
cija; ovde smo odabrali da
to bude donji; racun poka-
zuje da je rezultat nezavi-
san od ovog izbora.
(2.47)
pa sledi da M mora da bude proporcionalno
e
2
4
0
a onda i h
1
c
1
posto je M bezdimenziono.
U odeljku 3.3.2 cemo izracunati (3.178): M =
4 e
2

0
hc
. Dvo-fotonsku anihilaciju pozitronijuma
takode mozemo interpretirati kao rasejanje e

+e
+
2, za sta je ekasni presek, po ugledu na
opsti rezultat (1.124),
=

d
2

hc
8

2
[M[
2
(E
e
+ E
e
+)
2

p
f
p
i

= 4
(
e
hc)
2
(m
e
c
2
)
2
c
v
= 4

2
e
h
2
m
2
e
cv
. (2.48)
gde je v relativna brzina elektrona i pozitrona. Po zakljucku 1.2, str. 111, imamo:
= v [(

0, t)[
2
=

4

2
e
h
2
m
2
e
cv

1
a
(poz)
0
n
3

4

2
e
h
2
m
2
e
cv

e
(
1
2
m
e
)c
h n

3
=

5
e
m
e
c
2
2 h n
3
, (2.49)
gde je uobicajeni izraz za =0 talasne funkcije vodonikovog atoma prilagoden pozitronijumu
smenom redukovane mase, m
e

1
2
m
e
. Stoga je vreme zivota pozitronijuma
=
1

=
2 h n
3

5
e
m
e
c
2
= (1.2449410
10
s) n
3
, (2.50)
sto se odlicno slaze sa eksperimentima [217].
2.1.6 Zadaci za odeljak 2.1
2.1.1 Izracunati popravku energije E
n
u drugom redu perturbativnog racuna usled H
/
rel
.
2.1.2 Izracunati popravku energije E
n
u drugom redu perturbativnog racuna usled H
/
LS
.
2.1.3 Izracunati popravku energije E
n
u prvom redu perturbativnog racuna usled H
//
rel
.
2.1.4 Zasto se elektron i pozitron u pozitronijumu ne mogu anihilirati u jedan jedini foton,
vec rezultat anihilacije mora sadrzati bar dva fotona?
2.2. Konacne simetrije 137
2.2 Kona cne simetrije
Simetrije sa strukturom konacnih grupa su uveliko koriscene u zici cvrstog stanja i kristalograji.
Takvih grupa ima podosta, i njihove strukture mogu da budu veoma kompleksne a primena vrlo
detaljna i tehnicki zahtevna.
U relativistickoj teoriji polja nas, u opstem slucaju, medutim samo interesuju tri relativno
jednostavne konacne simetrije
4
:
Parnost P, koja klasicno moze da se predstavi kao ogledalska relfeksija jedne od Descartes-ovskih
koordinata. U 3-dimenzionom prostoru, tu operaciju mozemo propratiti 180

-rotacijom u
ogledalskoj ravni, sto menja predznak sve tri korodinate pa se stoga standardno koristi ova

ravnopravnija verzija operacije parnosti: P : r r kao i P : p p.


Obrtanje vremena T, koje se klasicno isto tako vrlo jednostavno moze predstaviti putem operacije
T : t t, a ciji zicki smisao je naprosto da se proces, pod dejstvom T, odvija unazad u
vremenu.
Konjugacija naboja C, koja se matematicki odrazava kao ermitska konjugacija operatora i (tala-
snih) funkcija, a zicki menja cestice u anticestice i obratno.

Naboj se ovde, pre svega,


odnosi na elektromagnetno naelektrisanje, ali i na boju u kvantnoj kromodinamici, slabi iz-
ospin u slabim nuklearnim interakcijama i sve ostale naboje koji su ocuvani putem Noether-
ine teoreme.
Sve tri simetrije su reda 2, to jest, njihova uzastopna primena (kao sto je denisana ovde) rezul-
tuje identitetom:
P
2
= 1, T
2
= 1, C
2
= 1. (2.51)
Medutim, primena u kvantnoj teoriji zahteva malo vise paznje, na sta ukazuju sledeca tri odeljka.
2.2.1 Parnost
1956. godine su Tsung-Dao Lee i Chen-Ning Yang razmatrali tzv.

- problem: dva strana me-


zona koje su se do tog vremena nazivali
5
i , su imali sve iste osobine, osim razlike u raspadima:

+

+
+
0
,

+
+
0
+
0

+
+
+
+

(2.52)
Parnost sistema cestica je proizvod sopstvene parnosti individualnih cestica, puta faktor (1)

, gde
je ukupni ugaoni momenat sistema. Sledi da je parnost

-cestice +1, a parnost

-cestice 1,
posto je parnost piona 1 a 2- i 3-pionska stanja u (2.52) imaju ukupni ugaoni momenat jednak
spinu

+
- i

+
-cestice, tj. = 0. Postojanje dve cestice koje su identicne osim u parnosti je bilo
4
U duhu predasnje diskusije i zakljucka 0.6, str. 79, svojstva apstraktnog matematickog modela takode pripisujemo
i konkretnom zickom sistemu koji taj model verodostojno predstavlja. Stoga su simetrije stanja u Hilbert-ovom
prostoru datog sistema takode i simetrije predstavljenog konkretnog zickog sistema u datom stanju.
5
Rana oznaka za

-cesticu se ne sme brkati sa -leptonom koji je eksperimentalno detektovan tek 1975. godine.
138 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
vrlo neobicno. Lee i Yang su predlozili da su to u stvari jedna te ista cestica, ali da je P-simetrija
narusena u ovim slabim interakcijama. Na drugi pogled, shvatili su da ocuvanje parnosti nije bilo
eksperimentalno provereno u slabim procesima, pa su predlozili nekoliko eksperimenata, a Chien-
Shiung Wu (poznata kao

madam Wu, i u cijoj su grupi takode bili i E. Ambler, R.W. Hayward,


D.D. Hoppes i R.P. Hudson) je iste godine uspesno izvrsila prvi eksperiment kojim je dokazano da
se u prirodi zbilja dogadaju procesi koji nisu invarijantni pod delovanjem operacije parnosti: Pri
-raspadu kobalta-60,
60
27
Co
60
28
Ni +e

+
e
, (2.53)
je madam Wu-ina grupa pokazala da je velika vecina elektrona emitovana u visokoj korelaciji sa
spinom jezgra kobalta 60. Ako su p
e
i

S, respektivno, operatori impulsa elektrona i spina jezgra
kobalta 60, a [` stanje tog jezgra pre raspada, sledi da je '[p
e

S[` = 0. Posto impuls menja


predznak pod dejstvom operacije P, a spin ne menja, sledi da
'[p
e

S[` = '[1 p
e
1

S 1[` = '[P
1
Pp
e
P
1
P

S P
1
P[`,
=

'[P
1

Pp
e
P
1

SP
1

P[`

= '
/
[p
/
e

S
/
[
/
`,
= '
/
[p
e

S[
/
`, (2.54)
gde je [
/
` = P[`kakvo god da je to delovanje
6
na stanje [`i, naravno
p
/
e
:= Pp
e
P
1
= p
e
, a

S
/
e
:= P

SP
1
= +

S. (2.55)
Ako pretpostavimo da je [H, P] = 0, sledi da:
1. ili je [
/
` = c[` pa i '
/
[ = c

'[, zbog cega bi relacija (2.54) implicirala '[p


e

S[` = 0,
sto je madam Wu-in eksperiment pokazao netacnim,
2. ili su [` i [
/
` degenerisana stanjasto ne sledi iz inace uspesnih nuklearnih modela koji
se mogu primeniti na jezgro kobalta 60.
U stvari, cak i ako dopustimo da nuklearni modeli mozda grese, pa [
/
` = c[`, te su [
/
` i
[` dva degenerisana stanja jezgra kobalta 60, moze da se pokaze [19] da bi oscilacije izmedu
[` i [
/
` bile dovoljno brze da bi ocekivana vrednost '[p
e

S[` morala da bude mnogo manja


od eksperimentalno izmerene vrednosti. Tako ostaje jedna jedina mogucnost, da [H, P] = 0:
odnosno, da P nije simetrija Prirode.
Jednom otkriveno, P-narusenje se eksperimentalno potvrdilo u sve vise procesai to is-
kljucivo u procesima gde posreduje slaba nuklearna interakcija.

Stavise, svi slabi procesi se odli-
kuju P-narusenjem!
Najupecatljivija posledica P-narusenja je cinjenica da ne postoje

desni neutrini, vec samo

levi neutrini. Naime, svakoj cestici mozemo denisati

helicitet [v. odeljak 3.2.1], kao pro-


jekcija spina cestice na smer njenog kretanja. Za cestice sa neiscezavajucom masom, helicitet
6
U bilo kojoj konkretnoj reprezentaciji, P deluje na talasnu funkciju promenom argumenta te talasne funkcije, a i
promenom integracione mere i granica u izrazima kao sto je '[ [`. Medutim, rezultat (2.54) je nezavisan od
reprezentacije, pa vazi apstraktno kako je i ovde pisan.
2.2. Konacne simetrije 139
nije Lorentz-invarijantna velicina: Lorentz-ovom boost-transformacijom je uvek moguce preci u
sopstveni sistem cestice, u kojoj se ona uopste ne krece pa je projekcija nedenisana. Moguce je,
naravno i datu cesticu preteci pa ce izgledati da ide unazad, dok se smer spina nece promeniti;
to onda naravno menja predznak helicitetu. Medutim, cesticu cija masa iscezava nije moguce
preteci, niti postoji koordinatni sistem u kome miruje, pa je helicitet Lorentz-invarijantan.

Cestice
ciji je helicitet pozitivan zovemo

desnim (spinktivnorotira u smislu prstiju desne ruke kad


palac pokazuje smer kretanja), a

leve cestice imaju negativan helicitet. Eksperimentalno se


zasada zna da neutrina (cija je masa vrlo blizu nuli [v. Ref. [263] i odeljak 5.3.2]) sa desnim
helicitetom ne moze da bude vise od svega 10
10
od svih detektovanih neutrina. Ova ekstremno
ubedljiva asimetrija u prirodi je od presudnog znacaja za strukturu slabih interakcija [v. ode-
ljak 5.2].
Na primer, u raspadu

(2.56)
analiziranom u sopstvenom sistemu piona, elektron i antineutrino se krecu u suprotnom smeru.
Relativni ugaoni momenat miona i antineutrina mora da ima smer ortogonalan na smer kretanja
miona i antineutrina, pa ne utice na deniciju njihovih heliciteta. Spin piona je nula, pa spin
miona i antineutrina mora da bude u suprotnom smeru, sto znaci da antineutrino mora da ima
helicitet isti kao mion. Eksperimenti potvrduju da svi mionipa i antineutriniizlaze sa desnim
helicitetom; potpuno odsustvo (manje od 1/10
10
) antineutrina sa levim helicitetom onda daje
maksimalno narusenje parnosti.
Usput, jos 1929. godine, netom posle objavljivanja Dirac-ove jednacine i teorije elektrona,
Hermann Weyl je dao jednostavniju jednacinu pogodnu sa cesticu spina
1
2
ali bez mase, i koja
koristi svojstvo da je helicitet takvih cestica Lorentz-invarijanta. Weyl-ova teorija je bila zane-
marena jer je foton bio jedina poznata cestica bez mase, a fotoni imaju spin 1. Kada je Pauli,
godinu kasnije, predlozio neutrino zarad ocuvanja zakona ocuvanja energije, ironicno je da nije
iskoristio Weyl-ovu jednacinu zbog toga sto ta jednacina narusava parnost! Dvadeset-sest godina
kasnije, eksperimenti su pokazali da parnost nije simetrija Prirode, ali da zakon ocuvanja energije
jeste zakon Prirode. Razlog tako ubedljive razlike izmedu levih i desnih neutrina ostaje jedan od
znacajnih neobjasnjenih svojstava sveta elementarnih cestica .
2.2.2 Konjugacija naboja i obrtanje vremena
Mada dejstvo operacije T na vreme i C na operatore i funkcije evidentno zadovoljava rela-
cije (2.51), za razliku od P, ove dve operacije su anti-linearne, na primer:
C

c (r, t)

= c

(r, t)

, (2.57)
pa dokaz zakljucka A.1, str. 460, nije primenjiv. Zbog toga je precizna analiza dejstva C i T
vec u kvantnoj mehanici netrivijalna [19], pa se ovde necemo upustati u detalje. Primetimo,
medutim, da u mnogim slucajevima invarijantnost dinamike u odnosu na operacije T i/ili C
naprosto implicira degeneraciju, pa parovi stanja [` i (T[`), kao i [` i (C[`) imaju istu
140 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
energiju i isti poluzivot. Na primer, ako [` koristimo za opis elektrona, (C[`) se mora pripisati
pozitronu. Degeneracija [` i C[` onda znaci da je masa elektrona jednaka masi pozitrona, sto
je uistinu i tacno.
Naravno, jedino cestice koje nemaju naelektrisanja mogu da budu svojstvena stanja operacije
C: iz (2.51) sledi da, ako je [` svojstveno stanje operacije C, onda je [` = C[` = [`, pa
se [` i [` razlikuju samo, mozda, u predznaku; kazemo da je [` svoje sopstveno anti-stanje,
odnosno, za cesticu da je svoja sopstvena anticestica.
Moze se pokazati [296] da je vezano stanje cestice spina
1
2
i njene anticestice svojstveno
stanje operatora C sa svojstvenom vrednoscu (1)
+s
, gde je ugaoni momenat sistema cestica-
anticestica, a s njihov ukupni spin. Za pozitronijum koji, makar virtuelno, moze da se anihilira u
jedan foton, sledi da je + s = 1 posto je spin fotona 1. Posto je C ocuvan u jakim i elektromag-
netnim procesima a anihilacija elektron-pozitron para je evidentno elektromagnetni proces, sledi
da je dakle i foton svojstveno stanje C, sa svojstvenom vrednoscu 1. Slicno tome, u elektromag-
netnom raspadu piona

0
+ (2.58)
imamo samo paran broj fotona, i C-broj
0
-cestice je +1: po kvark-modelu,
[
0
` =
1

[u, u` +[d,

d `

(2.59)
je linearna kombinacija dva vezana stanja cestice i anticestice, pa formula (1)
+s
za C-broj vazi.
Takode, sistem n fotona ima C-broj (1)
n
.
S druge strane, zakon C-ocuvanja je narusen u slabim interakcijama: Iz procesa (2.56), mioni
uvek izlaze sa desnim helicitetom. Onda
C

R
+

=
+

+
R
+

, (2.60)
pa bi anti-mioni iz raspada
+
-mezona trebali da izlaze takode 100% sa desnim helicitetomnaj-
zad, operacija C nema nikakvog efekta na koordinatni sistem, smer kretanja cestica i njihove
spinove. Medutim, ista analiza kao za proces (2.56) daje da bi neutrino morao imati desni helici-
teta takvih neutrina nema! Dakle, slabi procesi kao sto su raspadi

-mezona (2.56) i (2.60)


pokazuju da slabe interakcije potpuno narusavaju i P- i C-simetriju.
k
Neposredna eksperimentalna provera T-ocuvanja ili narusenja je mnogo teza: ni jedno zicko
stanje nije svojstveno ovoj operaciji, pa ne mozemo naprosto kontrolisati proizvode sopstvenih
vrednosti sa jedne i druge strane procesa. Najdirektnija provera bi bila detaljno merenje parame-
tara za neki proces A+B+ C+D+. . . , kao i za obratni proces C+D+ A+B+. . . ,
pauzimajuci u obzir kinematicke razlikeuporediti ekasne preseke. To je doista i uradeno u
velikom broju elektromagnetnih i jakih procesa, i nije naden trag T-narusenju. Rezultujuca jed-
nakost, do na kinematicke faktore, izmedu

obratnih procesa kao A + B + C + D + . . . i


C + D + A + B + . . . se zove

princip detaljne ravnoteze.


2.2. Konacne simetrije 141
No, proveru principa detaljne ravnoteze u slabim procesima je veoma tesko sprovesti: Na pri-
mer, obratni proces slabog raspada
0
p
+
+

bi bio slepljivanje p
+
+


0
. Medutim,
jaka interakcija u sudaru p
+
+

ima daleko dominantniji uticaj na rezultate sudara, pa se mod

0
slepljivanja u p
+
+

sudarima naprosto ne moze eksperimentalno naci u moru rezultata su-


dara dobijenih putem jake interakcije. Jedini tip slabih procesa gde ni originalni proces ni obratni
proces ne bi bili prezasiceni jakim i elektromagnetnim nusprocesima su procesi sa neutrinima.
No, eksperimenti sa neutrinima su vec i inace teski, jer se neutrini ne mogu laboratorijski kontro-
lisati kao ostale cestice, sto zbog elektricne neutralnosti, sto zbog vrlo malog ekasnog preseka
interakcije sa ostalom materijom.
2.2.3 CPT-teorema i CP-naru senje
Primetimo prvo da je operacija P u 3-dimenzionom prostoru ogledalska relfeksija jedne od Des-
cartes-ovskih koordinata, na primer, z z, tako da (x, y)-ravan sluzi kao ogledalo. Lorentz-
ova boost-transformacija u smeru z-ose onda mesa koordinatu z i vreme, t. Postoji analiticko
produzenje te transformacije koje promeni predznak koordinate z i vremena t, pa dakle pretvara
operaciju P u operaciju T. Najzad, sledeci Feynman-St uckelberg-ovu interpretaciju anticestica
kao cestica koje putuju unazad u vremenu, T je ekvivalentno operaciji C (konjugaciji naboja).
Detaljni tretman onda pokazuje da ovo povezuje C, P i T operacije u bilo kojoj lokalnoj teo-
riji polja koja: (1) je Lorentz-invarijantna, (2) ima Lorentz-invarijantno osnovno stanje (va-
kuum), i (3) ima energiju sa konacnom donjom granicom. Obratno, iz ovog sledi da svaka
ne-invarijantnost pod dejstvom kombinovane CPT-transformacije implicira narusenje Lorentz-
simetrije i/ili nelokalnosti [240, 290, 209, 163, 69].
k
S druge strane, cim je 1956. godine dokazano da P nije simetrija prirode, vec je 1957. godine
Lev D. Landau predlozio da bi kombinovana CP-transformacija bila simetrija Prirode. Kao sto smo
vec naveli, slabi procesi kao sto je raspad

-mezona (2.56) i (2.60) potpuno narusavaju i P- i C-


simetriju, pa je bilo logicno pretpostaviti da je mozda kombinovana PC-operacija prava simetrija
Prirode. Dakle, svaki prirodni proces sa odredenom kolekcijom cestica bi morao da ima

sliku u
ogledalu sa anticesticama umesto cestica.
No, 1964. godine su James Cronin i Val Fitch iznenadili zicare objavljivanjem rezultata koji,
u raspadima neutralnih kaona, jednoznacno ukazuju da ni kombinovana CP-transformacija nije
simetrija Prirode.
Ironicno, mogucnost CP-narusenja sledi iz jednog rada Murray Gell-Mann-a i Abraham Pais-
a jos iz 1954. godine, kada su uocili da K
0
-mezon ne moze da bude svoja sopstvena anticestica
jer mora da ima naboj stranosti jednak +1; onda mora postojati K
0
-mezon sa nabojem stranosti
1, sto je evidentno iz sledecih rasejanja (indeksi u zagradi oznacavaju stranost):

(0)
+ p
+
(0)

0
(1)
+K
0
(+1)
, i
+
(0)
+ p
+
(0)
p
+
(0)
+K
0
(1)
+K
+
(+1)
. (2.61)
Ovi se procesi dogadaju putem jake interakcije (sto znamo zbog brzine procesa), za koje se zna
da cuvaju i C- i P-simetriju. Gell-Mann i Pais su onda uocili mogucnost K
0
-K
0
transmutacija
142 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
uz obrazlozenje koje je danas jednostavnije zameniti prikazom u vidu Feynman-ovin dijagrama
prikazanih na slici 2.1. Takode znamo da su neutralni kaoni pseudoskalari, pa:
K
0
d s
W

u u
W

s

d
K
0
K
0
d s
u
W

W
+
u
s

d
K
0
Slika 2.1: Transmutacija K
0
K
0
.
CP[K
0
` = C[K
0
` = [K
0
`, CP[K
0
` = C[K
0
` = [K
0
`, (2.62)
tako da su svojstvena stanja CP-simetrije
[K
0
+
` :=
1

[K
0
` [K
0
`

, i [K
0

` :=
1

[K
0
` +[K
0
`

, (2.63)
gde
CP[K
0

` = (1)[K
0

`. (2.64)
E, sad: neutralni kaoni se raspadaju (izmedu ostalog) u dva ili u tri piona, a u analizi ek-
sperimenta cemo odbaciti sve ostale raspade. Pioni su pseudo-skalari pa im je svojstvena parnost
1; parnost dvo-pionskog sistema je onda +1, a tro-pionskog 1. Zbog ocuvanja naelektrisanja,
totalno naelektrisanje i dvo- i tro-pionskih sistema u raspadima neutralnih kaona mora da bude
nula, pa im C-broj mora da bude +1. Sledi da je CP(2) = +1 a CP(3) = 1, pa ocekujemo:
K
0
+
2, a K
0

3, (2.65)
ako ovi raspadi (slabom interakcijom) cuvaju CP-simetriju. Posto u dvo-pionskom raspadu ostane
vise energije
7
, ocekujemo da je vreme zivota K
0
+
-stanja kraci od veka trajanja K
0

-stanja. Naime,
7
Iz podataka (0.33) sledi da je oko (497.6 2135.0) = 227.6 MeV-a energije na raspolaganju dvo-pionskog sistema,
a samo oko (497.6 3135.0) = 92.6 MeV-a energije na raspolaganju tro-pionskog sistema.
2.2. Konacne simetrije 143
u (1.121) smo dobili da je za dvo-cesticni raspad
K
0
+


1 (2m

0 /m
K
0 )
2
, pa za tro-cesticni
raspad ocekujemo
K
0


1 (3m

0 /m
K
0 )
2
. Stoga ocekujemo
K
0
+
>
K
0

, pa onda i
K
0
+
<
K
0

.
Mada odnos (kolicnik) ova dva veka trajanja nije tako jednostavan, eksperimenti ipak pokazuju
znatnu razliku i istog tipa kao ova jednostavna procena:

+
:=
K
0
+
= 0.895 810
10
s, a

:=
K
0

= 5.11410
8
s. (2.66)
Zbog ove razlike, K
0
+
se zove i

kratki kaon (K
0
S
), a K
0


dugi kaon (K
0
L
).
Posto K
0


zivi oko 570 puta duze od K
0
+
, iz snopa neutralnih kaona (stvorenih jakom in-
terakcijom, pa dakle sa 50-50% raspodelom K
0
+
i K
0

) se

kratki kaoni brzo raspadnu, pa snop


postane

cisti K
0

-snop. Setimo se da broj neraspadnutih kaona opada eksponencijalno, pa je


N(K
0
+
)
N(K
0

)
=
e
t/
+
e
t/

= exp

+
+
t

exp

569
t

: (2.67)
vec posle 1 ns, kolicnik opadne do 1.47210
5
.
Cronin i Fitch su deset godina posle Gell-Mann-ovog i Pais-ovog rada iskoristili ovu neobicnu
osobinu, i naprosto u ovako prociscenom K
0

-snopu trazili dvo-pionske raspade. Mada su na sva-


kih oko 500 tro-pionskih raspada nasli svega oko 1 dvo-pionski, to je dovoljno veliko odstupanje
za dokaz da se K
0

ipak moze raspasti i u dvo-pionski sistem i tako narusiti CP-simetriju. Osim


toga, K
0

-mezon se jos raspada i


K
0

+
+e

+
e
, (a)

+e
+
+
e
, (b)
(2.68)
gde je rezultat u a-raspadu CP-slika rezultata u b-raspadu. Da je CP-simetrija ocuvana, ve-
rovatnoca ovih raspada bi bila tacno jednaka; eksperimenti pokazuju relativnu razliku od oko
3.310
3
, sto takode ukazuje na CP-narusenje.
Za razliku od P- i od C-narusenja, CP-narusenje je malo: u tzv. Cabibbo-Kobayashi-Maskawa
matrici (0.56) postoji tacno jedan parameter,
13
, kojim se CP-narusenje moze parametrizovati.
Vrednost parametra
13
= 1.20 0.08 (u poredenju sa maksimalnim = 3.14) i njegovo posredno
pojavljivanje u racunima rezultuju malenoscu narusenja ( 1/500 u raspadima K
0

= K
0
L
) koje je
tesko objasniti teorijski i ostaje jedan od neresenih problema teorije elementarnih cestica .
k
Postoji i tzv.

jaki CP-problem: naime, teorijski je moguce da i jaka nuklearna interakcija


narusi CP-simetriju, ali to nije slucaj. Teorija kvantne kromodinamike poseduje parametar
8
, ,
koji parametrizuje moguce jako narusenje CP-simetrije, pa je zagonetka zasto je = 0, u okviru
svih eksperimenata [v. odeljak 4.3.1].
Najzad, narusenje CP-simetrije u prvim sekundama Velikog Praska je jedan od tri zahteva
(po Andrei Saharov-u) neophodnih za objasnjenje cinjenice da je Svemir koji danas opazamo
8
Ovaj parametar jeste ugao, ali nema nikakve veze sa istoimenim uglom u sfernim koordinatama.
144 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
u ogromnoj meri sazdan samo od cestica, a ne i anticestica. To daje nedvosmislenu deniciju
pozitivnog naelektrisanja kao ono naelektrisanje koje ima lepton u (neznatno ali neiscezavajuce)
cescem

semi-leptonskom raspadu dugo-zivuceg neutralnog kaona (2.68). Tako je postojanje


CP-narusenja u stvari blagodet za nas: Da je CP-transformacija egzaktana simetrija prirode,
u Svemiru ne bi moglo da bude razlike izmedu kolicine materije i antimaterije, pa bi se one
anihilirale u prvih nekoliko sekundi postojanja Svemira, i nas ne bi bilo.
k
Valja primetiti da su C,- P,- T,- CP,- PT- i CT-simetrije narusene samo u eksperimentima
koji ukljucuju slabe interakcije, a da jesu simetrije u svim elektromagnetnim i jakim nuklearnim
procesima.
2.2.4 Zadaci za odeljak 2.2
2.2.1 Pretpostavimo da operacija parnosti deluje P : [a` [b` i P : [b` [a` na neka dva
ortonormirana stanja, [a`, [b`. Odrediti svojstvene funkcije operatora P i normalizovati ih.
Diskutovati zicki smisao tih svojstvenih funkcija, ako postoji, ili objasniti zasto svojstvena
stanja operatora P nemaju zickog smisla.
2.2.2 Pretpostavimo da operacija obrtanja vremena deluje T : [` [` i T : [` [` na
neka dva ortonormirana stanja, [`, [`. Odrediti svojstvene funkcije operatora T i norma-
lizovati ih. Diskutovati zicki smisao tih svojstvenih funkcija, ako postoji, ili objasniti zasto
svojstvena stanja operatora T nemaju zickog smisla.
2.3 Izospin
1932. godine je Werner Heisenberg primetio da je za potrebe opisa atomskih jezgara moguce
zanemariti majusnu razliku izmedu mase neutrona i protona
m
n
m
p
m
p
=
939.566 938.272
938.272
= 0.001 379 13 (2.69)
pa cak i cinjenicu da je proton naelektrisan a neutron nije: jaka nuklearna interakcija, koja
odrzava jezgro kao vezano stanje, mora da je mnogo jaca od elektromagnetnog odbijanja pro-
tona u jezgru. Stoga proton i neutron smatramo kao da su dva stanja jedne iste cestice, nukleona,
slicno kao sto elektron spina +
1
2
i elektron spina
1
2
smatramo dvema polarizacijama iste cestice.
Analogno spinu, Heisenberg je onda uveo velicinu koju je 1937. godine Eugene Wigner imenovao
izospin-om i razradio odgovarajuci matematicki formalizam:

I :

I
j
, I
k

= i
jk
m
I
m
(2.70)
bas kao

J u dodatku A.3. Sledeci digresije A.2, str. 464 i A.3, str. 466, znamo da postoje svojstvena
stanja
[I, I
3
` : I
2
[I, I
3
` = I(I+1)[I, I
3
`, I
3
[I, I
3
` = I
3
[I, I
3
`, [I
3
[ I (2.71a)
I

[I, I
3
` =

I(I+1) I
3
(I
3
1)[I, I
3
1`, 2I Z. (2.71b)
2.3. Izospin 145
2.3.1 Izospin, nukleoni i pioni
Heisenberg i Wigner su formalizam izospina uveli za potrebe nuklearne zike, i tu identikujemo
[p
+
` = [
1
2
, +
1
2
`, [n
0
` = [
1
2
,
1
2
`. (2.72)

Stavise, ako je jaka interakcija invarijatna u odnosu na izospinske

rotacije, onda sledi da je


izospin ocuvana velicina u svim jakim nuklearnim procesima, na osnovu zakljucka A.1, str. 460.
1932. godine je predlog uvodenja ovakve ad-hoc i apstraktne simetrije kao stavise egzaktne si-
metrije jakih interakcija bio neobicno smeo korak. No, takav oslonac na simetrije i kvantnu ver-
ziju Noether-ine teoreme [v. zakljucak A.1, str. 460], je zaziveo kao jedan od osnovnih principa
fundamentalne zike XX veka i cak prerastao u kalibracioni princip, koji je osnova savremenog
razumevanja interakcija uopste [v. poglavlja 3 i 4].
Nekoliko ostalih hadrona identikujemo:
[
+
` = [1, +1`, [
0
` = [1, 0`, [

` = [1, 1`, (2.73)


[
++
` = [
3
2
, +
3
2
`, [
+
` = [
3
2
, +
1
2
`, [
0
` = [
3
2
,
1
2
`, [

` = [
3
2
,
3
2
`, itd. (2.74)
Zavisnost naelektrisanja Q, izospinskog naboja I
3
, barionskog broja B i stranosti S je onda za sve
hadrone nadene pre 1974. godine saglasna sa GNN formulom (0.32). Tako izospinska simetrija,
ubrzo prosirena na SU(3)
f
aproksimativnu simetriju, pruza izvrsni klasikacioni metod.
k
No, izospin je koristan i za dinamiku: Iz kvantne mehanike znamo da sabiranje spinova
1
/
2
i
1
/
2
daje sledece mogucnosti, ovde primenjene na izospin:
[1, +1`
S
= [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = [p
+
, p
+
`, (2.75a)

[1, 0`
S
=
1

[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` +[
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`

=
1

[p
+
, n
0
` +[n
0
, p
+
`

, (2.75b)
[1, 1`
S
= [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [n
0
, n
0
`; (2.75c)
[0, 0`
A
=
1

[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`

=
1

[p
+
, n
0
` [n
0
, p
+
`

, (2.75d)
gde supskript

S oznacava da je stanje simetricno u odnosu na razmenu dva nukleona, a

A da
je stanje antisimetricno. Medutim, postoji samo jedno dvo-nukleonsko vezano stanje: deuteron,
jezgro deuterijuma, koje se sastoji od protona i neutrona. Otud znamo da izospinski faktor talasne
funkcije deuterona mora da bude antisimetrican u odnosu na razmenu dva nukleona. Da je sime-
trican, izospinske

rotacije bi garantovale postojanje sva tri simetricna stanja (2.75a)(2.75c)a


znamo da ne postoji ni vezano stanje dva protona ni dva neutrona.
Time smo identikovali deuteron kao [0, 0` izospina. Takode, posto je [0, 0` antisimetricno
u odnosu na razmenu dva nukleona i posto cela talasna funkcija mora da bude antisimetricna u
odnosu na razmenu bilo koja dva fermiona, sledi da proizvod

prostornog i

spinskog faktora
u talasnoj funkciji vezanog stanja deuterona mora da bude simetrican. Dakle, ako su spinovi
146 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
protona i neutrona paralelni (simetricno stanje) onda i

prostorni faktor u talasnoj funkciji mora


da bude simetrican, a ako su spinovi antiparalelni,

prostorni faktor u talasnoj funkciji mora


da bude antisimetrican. Bez formalizma izospina koji dozvoljava da proton i neutron tretiramo
kao dve

polarizacije iste cestice, ova posredna korelacija spinova i prostornog faktora u talasnoj
funkciji ne bi mogla da se izvede.
k
Najzad, izospin vrlo lako daje relativne ekasne preseke raznih procesa uglavnom posred-
stvom Wigner-Eckardt-ove teoreme A.3, str. 474. Razmotrimo, na primer, tri dvo-nukleonska
sudara:
a : p
+
+ p
+
d +
+
, [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` [0, 0`[1, +1` = [1, +1`, (2.76a)
b : p
+
+n
0
d +
0
, [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` [0, 0`[1, 0` = [1, 0`, (2.76b)
c : n
0
+n
0
d +
0
, [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` [0, 0`[1, 1` = [1, 1`. (2.76c)
S druge strane, kombinacijom (2.75b)(2.75d) imamo da je
[p
+
, p
+
` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = [1, +1`, (2.77a)
[p
+
, n
0
` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` =
1

[1, 0` +[0, 0`

, (2.77b)
[n
0
, n
0
` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [1, 1`. (2.77c)
Odatle onda sledi da je (do na faktore nezavisne od izospina, koji su dakle jednaki):
M
a
'd,
+
[p
+
, p
+
` = '1, +1[[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = 1, (2.78a)
M
b
'd,
0
[p
+
, n
0
` = '1, 0[[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = '1, 0[

[1, 0` +[0, 0`

=
1

2
, (2.78b)
M
c
'd,

[n
0
, n
0
` = '1, 1[[
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = 1. (2.78c)
Posto [M[
2
, sledi da je

a
:
b
:
c
= 2 : 1 : 2. (2.79)
Dakle, dva puta je verovatnije da ce se deuteron pojaviti u sudaru dva protona nego u sudaru
protona i neutrona! (Sudar dva neutrona je tesko izvesti eksperimentalno.)
Jos dramaticnija je situacija sa pion-nukleonskim rasejanjima. Pobrajanjem svih mogucnosti
u skladu sa ocuvanjem naelektrisanja, vidimo da ima sest elasticnih pion-nukleon sudara:
(a)
+
+ p
+

+
+ p
+
, (b)
0
+ p
+

0
+ p
+
, (c)

+ p
+

+ p
+
, (2.80a)
(d)
+
+n
0

+
+n
0
, (e)
0
+n
0

0
+n
0
, ( f )

+n
0

+n
0
, (2.80b)
i cetiri neelasticna sudara sa pionom i nukleonom u rezultatu:
(g)
+
+n
0

0
+ p
+
, (h)
0
+ p
+

+
+n
0
, (2.80c)
(i)
0
+n
0

+ p
+
, (j)

+ p
+

0
+n
0
. (2.80d)
2.3. Izospin 147
Posto je I() = 1 a I(N) =
1
2
, izospin ulaznog (inicijalnog) i izlaznog (nalnog) sistema moze
biti ili
3
2
ili
1
2
, i neka su M
3/2
i M
1/2
odgovarajuce tzv.

redukovane amplitude
9
. Koristeci tablice
Clebsch-Gordan-ovih koecijenata odredimo:

+
+ p
+
: [1, 1`[
1
2
, +
1
2
` = [
3
2
, +
3
2
`, (2.81a)

0
+ p
+
: [1, 0`[
1
2
, +
1
2
` =

2
3
[
3
2
, +
1
2
`
1

3
[
1
2
, +
1
2
`, (2.81b)

+ p
+
: [1, 1`[
1
2
, +
1
2
` =
1

3
[
3
2
,
1
2
`

2
3
[
1
2
,
1
2
`, (2.81c)

+
+n
0
: [1, 1`[
1
2
,
1
2
` =
1

3
[
3
2
, +
1
2
` +

2
3
[
1
2
, +
1
2
`, (2.81d)

0
+n
0
: [1, 0`[
1
2
,
1
2
` =

2
3
[
3
2
,
1
2
` +
1

3
[
1
2
,
1
2
`, (2.81e)

+n
0
: [1, 1`[
1
2
,
1
2
` = [
3
2
,
3
2
`. (2.81f)
Na primer, procesi (a) i ( f ) oba imaju I =
3
2
a Clebsch-Gordan-ovi koecijenti su 1:
(a)
+
+ p
+

+
+ p
+
M
a
= '
3
2
, +
3
2
[[
3
2
, +
3
2
`M
3/2
= M
3/2
, (2.82)
( f )

+n
0

+n
0
M
f
= '
3
2
,
3
2
[[
3
2
,
3
2
`M
3/2
= M
3/2
. (2.83)
pa imamo da je M
a
= M
b
= M
3/2
. Ostali procesi su mesavina M
3/2
i M
1/2
, kao na primer
(c)

+ p
+

+ p
+
(2.84)
M
c
=

3
'
3
2
,
1
2
; f
3
[

2
3
'
1
2
,
1
2
; f
1
[

3
[
3
2
,
1
2
; f
3
`

2
3
[
1
2
,
1
2
; f
1
`

,
=
1
3
'
3
2
,
1
2
; f
3
[[
3
2
,
1
2
; f
3
` +
2
3
'
1
2
,
1
2
; f
1
[[
1
2
,
1
2
; f
1
` =
1
3
M
3/2
+
2
3
M
1/2
, (2.85)
(j)

+ p
+

0
+n
0
(2.86)
M
j
=

3
'
3
2
,
1
2
; f
3
[

2
3
'
1
2
,
1
2
; f
1
[

2
3
[
3
2
,
1
2
; f
3
` +
1

3
[
1
2
,
1
2
; f
1
`

,
=

2
3
'
3
2
,
1
2
; f
3
[[
3
2
,
1
2
; f
3
`

2
3
'
1
2
,
1
2
; f
1
[[
1
2
,
1
2
; f
1
` =

2
3
M
3/2

2
3
M
1/2
, (2.87)
gde oznake f
3
i f
1
sluze da razlikuju doprinose koji grade M
3/2
'f
3
[f
3
` i M
1/2
'f
1
[f
1
`, respek-
tivno; 'f
3
[f
1
` = 0. Ekasni preseci ovih procesa su onda u relaciji

a
:
c
:
f
:
j
= 9[M
3/2
[
2
: [M
3/2
+ 2M
1/2
[
2
: 9[M
3/2
[
2
: 2[M
3/2
M
1/2
[
2
. (2.88)
U rezimu sudara kada je ili M
3/2
M
1/2
ili M
3/2
<M
1/2
, relacija se pojednostavi:
M
3/2
M
1/2

a
:
c
:
f
:
j
= 9 : 1 : 9 : 2, (2.89)
M
3/2
<M
1/2

a
:
c
:
f
:
j
= 0 : 4 : 0 : 2. (2.90)
9
Po Wigner-Eckardt-ovoj teoremi, svaka se amplituda moze faktorizovati kao proizvod redukovane amplitude i
Clebsch-Gordan-ovih koecijenata [v. odeljak A.3.4 i teoremu A.3, str. 474, te udzbenike [251, 250, 231, 330, 92,
271, 285, 248, 19, 173, 2, 74] i prirucnik [264]].
148 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
2.3.2 Izospin u kvark-modelu
Vrlo slicna je primena izospinskog formalizma i u kvark-modelu, u procesima gde je dovoljno
koristiti samo u i d kvarkove. Ovde identikujemo (samo izospinske faktore!):
[u` = [
1
2
, +
1
2
`, [d` = [
1
2
,
1
2
` (2.91)
pa onda imamo
10
:
[u`[ u` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` =
1

2
[1, 0` +
1

2
[0, 0` =
1

2
[
0
` +
1

2
[
0
`; (2.92a)
[u`[

d ` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = [1, +1` = [
+
`; (2.92b)
[d`[ u` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [1, 1` = [

`; (2.92c)
[d`[

d ` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` =
1

2
[1, 0`
1

2
[0, 0` =
1

2
[
0
`
1

2
[
0
` (2.92d)
gde smo identikovali
10
:
[
+
` = [1, +1` = [u`[

d `, (2.93a)

[
0
` = [1, 0` =
1

2
[u`[ u` +
1

2
[d`[

d `, (2.93b)
[

` = [1, 1` = [d`[ u`, (2.93c)


[
0
` [0, 0` =
1

2
[u`[ u`
1

2
[d`[

d `. (2.93d)
Analogno, imamo i (gledajuci samo izospinske faktore!)
[
++
` = [u`[u`[u` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = [
3
2
, +
3
2
`, (2.94a)
[
+
` = [u`[u`[d` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [
3
2
, +
1
2
` = [p
+
`, (2.94b)
[
0
` = [u`[d`[d` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [
3
2
,
1
2
` = [n
0
`, (2.94c)
[

` = [d`[d`[d` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [
3
2
,
3
2
`. (2.94d)
Naravno,
+
-cestica nije istovetna sa protonom, ali obe imaju isti izospinki faktor; razlikuju se
samo po spinskom faktoru:
+
ima spin
3
/
2
h a spin protona he
1
/
2
h. Slicno tome,
0
i n
0
takode
imaju isti izospinski faktorsto prepoznajemo kao

knjigovodstveni zapis u-d sadrzaja. Tako, na


primer, postoji raspad

0
u
d
d
u
p
+
W

u
d

0
u
d
d
u
p
+
g
u
d

0
p
+
+

Mada
0
i n
0
sadrze
iste kvarkove, n
0
nema dovoljnu masu
za ovakav raspad.
(2.95)
10
U stvari, prava cestica
0
je linearna kombinacija [u`[ u`, [d`[

d` ali i [s`[ s`-stanja.


2.4. Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi 149
Iz ovih Feynman-ovih dijagrama procenjujemo da je desni doprinos amplitudi procesa proporcio-
nalan kvadratu jakog naboja (zbog dva gluonska cvora) a levi je proporcionalan kvadratu slabog
naboja (zbog dva W

cvora). Zbog ogromne razlike u jacini ovih interakcija, slabi doprinos je


zanemarljiv pa ga i ne racunamo. Desni dijagram mozemo preseci bilo kojom krivom u pocetna
i konacna stanja, te naci totalni izospinski faktor za vektor (ket) pocetnog i konacnog stanja. U
svakoj takvoj podeli dijagrama, izospin je ocuvan.
Lakoca primene ove kombinacije Feynman-ovih dijagrama, izospinskih faktora u vektorima
stanja i brze procene relativnih jacina doprinosa amplitudi procesa je osnovni razlog populari-
zacije Feynman-ovih dijagrama. Zbog relativne jednostavnosti grupe SU(2), izospinski faktori
ovde ne daju mnogo vise informacije nego u-d sadrzaj dijagrama, ali je jasno da su od koristi u
procenama posredstvom Wigner-Eckardt-ove teoreme, po ugledu na rezultate (2.76)(2.88).
2.3.3 Zadaci za odeljak 2.3
2.3.1 Naci relacije izmedu verovatnocapo ugledu na (2.88)za sve ostale procese (2.81).
2.3.2 Napisati sve sudare tipa + + .
2.3.3 Naci relacije izmedu verovatnoca cetiri sudara

+
+
+

+
+
+
,
+
+
0

+
+
0
, (2.96a)

+
+


+
+

i
+
+


0
+
0
. (2.96b)
2.4 Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi
Dvadesetak godina posle uvodenja Heisenberg-Wigner-ovog izospinskog formalizma i SU(2) gru-
pe simetrija, nekolicini istrazivaca u zici elementarnih cestica je postalo jasno da bi slicne koristi
bilo i od grupisanja osam bariona prikazanih u dijagramu (0.34). Svi imaju spin-
1
/
2
, i mase su

raslojene u izospinske multiplete:


S I
3

Cestice m
0
1
2
p
+
, n
0
m
n
m
p
m
p
=1.38 10
3
1
0
0

1, 0

,
0
.m

+
=4.49 10
3
2
1
2

0
,

0
m

0
=5.32 10
3
(2.97)
gde .m

oznacava prosek razlika izmedu masa

i
0
-bariona.
No, u 1950-im i 1960-im godinama je teorije grupa ne samo bila prakticno nepoznata medu
zicarima, vec je postojao i otvoreni animozitet prema teoriji grupa kao predstavnici

apstraktne
150 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
matematike; Wolfgang Pauli je navodno [387] cak spominjao teoriju grupa kao Gruppenpest
(kuga grupa, doslovno prevedeno). Mnogi rezultati simetrije ugaonog momenta i izospina su do-
bijeni ne apstraktnim metodima teorije grupa, nego neposrednim racunom
11
. Sledeci istu praksu,
Gell-Mann je dobar deo rezultata izveo na slican,

pesacki nacin, a tek kasnije je otkrio elegant-


nije argumente i izvodenja u tada postojecoj teoriji grupa.

Problem osam bariona, odnosno


problem nalazenja prave generalizacije izospinske SU(2) simetrije koja bi obuhvatila tih osam ba-
riona je tako imao trnovit put. Murray Gell-Mann-ov

osmostruki put je upravo kolekcija rezul-


tata koji su dobijeni takvim

pesackim metodima, uglavnom koristeci izospinske SU(2)-rezultate,


kao i brojne

fenomenoloske relacije izmedu stranosti, barionskog broja, naelektrisanja, i drugih


svojstava cestica koje su bile opazane u eksperimentima.
Danas, naravno, znamo da je relevantna grupa SU(3)
f
, koja doista sadrzi izospinsku SU(2)
podgrupu. U retrospektivi, identikacije te grupe je bila otezana cinjenicom da ne postoje tri ba-
riona koji bi razapinjali 3-dimenzionu fundamentalnu reprezentaciju grupe SU(3)
f
. Rani predlog
Shoichi Sakata-e, u kome je izospinski dublet p
+
, n
0
prosiren
0
-barionom u SU(3) triplet nije
mogao da ponovi uspeh izospinske SU(2) klasikacije, pa je vrlo rano odbacen.
Digresija 2.2: U nekim varijantama tog predloga su tri bariona (p
+
, n
0
,
0
)tzv.

sakatonitrebalo
da

proizvedu sve druge barione i mezone: mezoni bi bili pobrojani kao rezultat kombinacije saka-
tona i antisakatona, a barioni kao rezultat kombinacije tri sakatona, u svim mogucim kombinacijama.
To doista proizvodi sasvim zadovoljavajucu listu hadronskih stanja identikovanih putem naelek-
trisanja, izospina, stranosti, itd. Medutim, nije bilo uopste jasno kako bi to

proizvodi bariona i
antibariona predstavljali mnogo laksi mezon, ilijos neobicnijekako to da se barionska stanja sa
kvantnim brojevima same trojke sakatona (p
+
, n
0
,
0
) nalaze u spisku dobijenom kombinacijom tri
sakatona. To bi znacilo da je bilo koji od ta tri bariona predstavljen kao sistem tri kopije tih istih bari-
onasto ocigledno vodi u beskonacnu regresiju i preci identikaciju ove seme kao modela u kome su
hadroni

stvarna vezana stanja

stvarnih cestica. Mnogi od pobornika tzv.

S-matricnog pristupa
jakim interakcijama su cak otvoreno prihvatali ovu beskonacno regresivnu interpretaciju Sakata-ine
klasikacione seme.
Valja imati na umu da su u 1960-im godinamanarocito u jugozapadnom reonu USAvarijante
istocnjackih lozoja postale vrlo popularne [v. na primer, Ref. [64, 334, 392]], zajedno sa hippy
pokretom. To je dodatno doprinelo predrasudama protiv teorije grupa i zagonetnosti klasikacije ha-
drona. Kao jedan od najprominentnijih pobornika SU(3)
f
klasikacije, Gell-Mann je nomenklaturom
i izbegavanjem da se kategoricno opredeli za ili protiv beskonacno regresivne interpretacije i sam
doprineo toj konfuziji. Nasuprot njemu, Richard Feynman je otvoreno zagovarao

stvarni cesticarski
pristup, po kome su hadroni zbilja vezana stanja elementarnijih cestica, koje je on prozvao partonima,
od Engleske reci part =deo. U toku 1960-ih godina je Gell-Mann postepeno prihvatio Feynman-ovu
intuitivnu slikuobojica su bili na CalTech-u (California Institute of Technology, Pasadena)sto je
dovelo do konacnog stvaranja i primene kvark-modela.
Gell-Mann-ovo uspesno predvidanje postojanja

-bariona [v. odeljak 2.4.3]kompletno


sa kvantnim brojevima i sa masom priblizno predvidenom relacijom (0.39) je bilo presudno za
11
I danas, Clebsch-Gordan-ovi koecijenti i Wigner-Eckardt-ova teorema sa konkretnim primenamaglavno orude
u koriscenju SU(2) simetrije u proteklih
3
/
4
stolecase vrlo retko i spominju u matematickim udzbenicima teorije
grupa. Racunski metodi koje su uglavnom razvili zicari [380, 185, 390, 72] i dalje nisu zaziveli u

matematickim
krugovima. S druge strane,

apstraktna matematika polako sipi u fundamenaltnu ziku, narocito u teoriji su-


perstringova, i tu nalazi cesto neocekivanu upotrebu.
2.4. Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi 151
prihvatanje njegovog

osmostrukog putaodnosno klasikacione primene SU(3)


f
grupe

ukusa
(avor, na Engleskom). Naime, izvorna ideja za

osmostruki put poticala iz

udomljavanja
izospinskog dubleta p
+
-n
0
ne u neposrednu generalizacijutriplet kao Sakata-in, nego u osmorku
spin-
1
/
2
bariona (0.34). Nasuprot tome, bilo je jasno da su devet spin-
3
/
2
bariona (4, 3

i 2

)
morali da cine veci multiplet (0.37), pa je nova klasikaciona sema morala da na prirodan nacin
sadrzi i multiplete vece od osmorke, a da ne sadrzi multiplete kao sto su 4-orke, 5-orke, itd.
Osim toga, klasikacija hadrona se pokazala mnogo logicnijom prihvatanjem kvark-modela,
gde u,- d- i s-kvarkovi razapinju fundamentalnu 3-dimenzionu reprezentaciju [v. odeljak A.1.4],
a mezoni i barioni su vezana stanja kvarkova. Koristeci SU(3)
f
grupu, relativno je lako poka-
zati da multipleti mezona i bariona moraju da imaju 8, 10, 27. . . cestica, a ne neke druge bro-
jeveuprkos tome sto SU(3) grupa ima i reprezentacije dimenzije 3, 6, 15, 21, 24. . .
Naime, reprezentacije grupe SU(3) imaju i (modulo 3 aditivno) svojstvo,

trijalnost [v. ode-


ljak A.4]. Elementi fundamentalne, 3-dimenzione reprezentacijedakle u,- d- i s-kvarkoviimaju
trijalnost 1, antikvarkovi trijalnost 1

= 2, a stanja sa n kvarkova i n antikvarkova onda imaju tri-


jalnost (nn) (mod 3). Stoga i mezoni i barioni moraju da imaju trijalnost 0, sto istom izbacuje
inace neopazene SU(3)-reprezentacije dimenzije 3, 6, 15, 21, 24. . . , a ostavlja zbilja i opazene
reprezentacije dimenzije 8, 10, 27. . .

Cak, posto je 3 3

= 1 8, mezoni mogu da cine singlete


i 8-orke klasikacione grupe SU(3)
f
; posto je 3 3 3 = 1 8 8 10, barioni cine mogu da
cine samo singlete, 8-orke i 10-orke; reprezentacije 27, 28, 35, itd. se mogu pojaviti samo kao
metastabilna stanja multi-bariona i multi-mezona [v. dodatak A.4.2].
Naravno, kao i izospinska SU(2)-simetrija, SU(3)
f
-transformacije su samo priblizne simetrije,
i sa vecom tolerancijom. Otkricem J/-cestice i c-kvarka, SU(3)
f
-simetrija je naravno prosirena
u SU(4)
f
-simetriju, koja podrazumeva jos vecu toleranciju, itd. Ta progresivno rastuca toleran-
cijaodnosno mera netacnostiklasikacione SU(n)
f
-simetrije se ocitava i u efektivnim masama
kvarkova
12
: videti tablicu 2.1 Osnovna ideja u primeni ovako fenomenoloski denisane SU(n)
f
-
simetrije je jednostavna: Neka je G grupa simetrija sa izvesnom tolerancijom, a H G podgrupa
simetrija sa nijom tolerancijom. Onda se doprinosi hamiltonijanu koji su H-invarijantni ali nisu
G-invarijantni tretiraju kao

popravke osnovnom hamiltonijanu koji je G-invarijantan.


Najpoznatiji primer za ovo je tzv. Zeeman-ov efekat: ne-relativisticki tretman vodonikovog
atoma sa zanemarenim spinovima (2.1)(2.8e) podvrgnemo uticaju spoljasnjeg magnetnog polja

B, sto dodaje hamiltonijanu

popravku:
H
Z
=

B =
B

L + g
s
S

, g

= 1, g
s
= 2

1 +

2
+ . . .

. (2.99)
Osnovni hamiltonijan, bez ove popravke, ima SO(4) simetriju [v. odeljak 2.1.1], dok hamiltonijan
sa Zeeman-ovim dodatkom ima samo SO(2) SO(4) simetriju. U cesticarskom zargonu bi rekli
12
Masa je, po deniciji, mera inercije objekta. Posto kvarkove ne mozemo izolovati, ni inerciju im ne mozemo meriti
kao slobodnim cesticama. Efektivna masa je mera njihove inercije unutar vezanih stanja (mezona i bariona), pa
je, naravno, uvek uplivisana interakcijama sa

ostatkom tog vezanog stanja, tj. ostalim kvarkovima i gluonima i


zavisi od konkretnog vezanog stanja. Stoga se kao

efektivna masa uvek navode prosecne vrednosti.


152 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
Tablica 2.1: Mase kvarkova u MeV/c
2
-ima; [v. sliku 0.1, str. 78].
Efektivne mase u
Kvark Masa Mezonima Barionima
Laki
u 4.2
310 363
d 7.5
s 150 483 538
Teski
c 1 100 1 500
b 4 200 4 700
t 174 200 174 200
da Zeeman-ovska interakcija sa spoljasnjim magnetnim poljempa onda dakle upravo to spo-
ljasnje magnetno poljeeksplicitno narusava SO(4) simetriju vodonikovog atoma. Po analogiji,
a zbog hierarhije masa kvarkova kao u tablici 2.1, clanove u hamiltonijanu, odnosno doprinose
masi mezona i bariona mozemo organizovati kao:
1. SU(6)
f
-simetricni, osnovni hamiltonijan;
2. SU(5)
f
-simetricne

popravke, gde je t-kvark izdvojen doprinosima reda m


t
174.2 GeV/c
2
;
3. SU(4)
f
-simetricne

popravke, gde je i b-kvark izdvojen doprinosima reda m


b
4.7 GeV/c
2
;
4. SU(3)
f
-simetricne

popravke, gde je i c-kvark izdvojen doprinosima reda m


c
1.5 GeV/c
2
;
5. SU(2)
I
-simetricne

popravke, gde je i s-kvark izdvojen doprinosima reda m


s
500 MeV/c
2
;
6. konacne

popravke narusavaju i izospinsku SU(2)


I
-simetriju, i razdvajaju i u i d-kvarkove.
U praksi se ovaj pristup koristi u kombinaciji sa drugim, neposrednije zicki nadahnutim idejama.
U sledecih nekoliko odeljaka cemo zaviriti u neke od tih procena.
2.4.1 Kvarkonijum
Mezoni su vezana stanja jednog kvarka i jednog antikvarka, pa bi analiza trebala da sledi analizu
dvo-cesticnih vezanih stanja, po ugledu na vodonikov atom i pozitronijum [v. odeljak 2.1]. Po-
stoji, medutim, ogromna razlika: kod vodonika je kolicnik vezivne energije i energije mirovanja
vezane cestice 13.6 eV/510.999 keV 2.66 10
5
, dok je vezivna energija stanja kvarkova u me-
zonima i barionima u stvari beskonacno velika, posto se zapravo kvarkovi i ne mogu izdvojiti iz
ovih vezanih stanja. To povlaci cinjenicu da se pri pokusajima izdvajanja kvarkova mora uloziti
energija koja je srazmerna energiji mirovanja samih kvarkova, pa je onda energetski povoljnije
da se ta ulozena energija pretvori u stvaranje novih kvark-antikvark parova
mezon
q
q
/
E
q
q
/
E q
q
/
q
//
q
///
E
q
q
/
q
//
q
///
dva mezona
(2.100)
2.4. Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi 153
nego na odrzavanje originalnog vezanog stanja. Zbog te mogucnosti stvaranja kvark-antikvark
para je proces sustinski relativisticki i denitivno u domenu teorije polja, gde broj cestica nije
ocuvan kao u standardnoj kvantnoj mehanici.
Osim toga, u slucaju vodonikovog atoma i egzoticnih

atoma kao sto je mionijum i pozitro-


nijum, osnovni potencijalCoulomb-ovje dobro poznat. U slucaju jakih interakcija, medutim,
zapravo ne postoji dobro denisani potencijal u istom smislu: setimo se da je Coulomb-ov po-
tencijal polje koje je rasprostrto oko date naelektrisane cestice i u bilo kojoj tacki prostora daje
informaciju o tome kolika ce elektrostaticka sila u toj tacki delovati na probno naelektrisanjeako
i kada probno naelektrisanje postavimo u tu tacku. U slucaju elektrodinamike, ta mentalna kon-
strukcija ima izvrsnog zickog smisla, posto je zicki moguce testirati Coulomb-ovo polje date
cestice probnim naelektrisanjem, koje zbilja mozemo micati po zelji. Nad kvarkovima, koji su
zauvek zarobljenim unutar mezona i bariona, imamo daleko manje kontrole.
U slicaju mezona sazdanih od

teskih kvarkova: c, b i t, medutim, moguce je primeniti ana-


lizu po ugledu na pozitronijum. Netom pre otkrica J/-sectice, Hugh David Politzer i Thomas
Applequist su zakljucili da bi c-kvarkako postoji sledeci rasudivanje tzv. Glashow-Iliopoulos-
Maiani GIM-mehanizmamorao da ima nerelativisticko (c c) vezana stanja po ugledu na pozi-
tronijum, koja su nazvali

sarmonijum. Kada je J/-cestica eksperimentalno otkrivena, odmah


je identikovana kao 1
3
S
2
-stanje sarmonijuma
13
, a ubrzo su nadena i ostala n = 1, 2 stanja (osim
2
1
P
1
, cija je detekcija predstavlja posebne eksperimentalne teskoce).
Stanja sarmonijuma se mogu vrlo dobro aproksimirati po ugledu na pozitronijum, ako za
potencijal uzmemo
V
c
=
4
3

s
hc
r
+ F
0
r, (2.101)
gde je F
0
koecijent od oko 16 tona tezine, a
s
je analog konstante ne struture za jaku in-
terakciju; koecijent
4
3
cemo izracunati u rezultatu (4.72). Ovaj potencijal, naravno, raste neo-
graniceno i stoga daje beskonacno mnogo vezanih stanja cija energija E
n
asimptotski raste kao
n
3/2
. Medutim, mase vezanih stanja sa n 3 su vece od

DD-praga (mase najlakseg para


D-D mezona), pa se ta (c c)-stanja puno brze raspadaju i smatraju se kvazi-vezanim stanjima.
Tablica 2.2 daje nekoliko najlaksih mezona koji sadrze c kvark.
k
Prica se ponovila par godina kasnije: 1976. su E. Eichten i K. Gottfried predvideli da bi

botomonijum morao da ima jos vise pravih vezanih stanja nego sarmonijum. Kada je -cestica
detektovana 1977. godine, identikovana je kao 1
3
S
1
stanje (b

b) sistema i u sledecih nekoliko
godina je eksperimentalno potvrdeno postojanje vezanih stanja sa n 4.
Najzad (t

t) sistem je tek nedavno detektovan zbog mnogo vece mase t-kvarka, pa su stanja

toponijuma jos relativno neistrazena. Takode, stanja

mesanih (c

b),- (c

t),- (b

t)- i konjugovanih
sistema se mogu analizirati po ugledu na mionijum (
+
e

). Prve od tih cestica, B


+
c
= (c

b) i
B

c
= (b c) su eksperimentalno potvrdene, sa masom 6.276 GeV/c
2
.
13
Spektroskopska oznaka

n
2S+1
L
J
daje kvantne brojeve n, , s, j, gde slovo daje orbitalni ugaoni momenat putem
identikacije S, P, D, F, G, H, I, J, . . . kao = 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, . . .
154 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
Tablica 2.2: Nekoliko najlaksih mezona sa c-kvarkom; mase su u MeV/c
2
.
Ime n
2S+1
L
J
J
PC
Masa

c
1
1
S
0
0
+
2 980.3
J/ 1
3
S
1
1

3 096.9

c0
1
3
P
0
0
++
3 414.8

c1
1
3
P
1
0
++
3 510.7

c2
1
3
P
2
0
++
3 556.2

c
2
1
S
0
0
+
3 637
J/ 2
3
S
1
1

3 686.1

Sarmonijum: (c c) stanja
Ime (q q) J
P
Masa
D
+
(c

d)
0

1 869.6
D

(d c)
D
0
(c u)
0

1 864.8
D
0
(u c)
D
0
(c u)
1

2 007.0
D
0
(u c)
D
+
(c

d)
1

2 010.3
D

(d c)
2.4.2 Lak si mezoni
Mezoni koji sadrze laksi kvark ili antikvark automatski moraju da se analiziraju kao relativisticko
vezano stanjeza koje ne postoji kompletan teorijski opis
14
. Stoga cemo se ovde zadovoljiti sa
klasikacijom.
Prva cinjenica vredna posebne paznje je da uprkos tome sto imamo tri kvarka na raspolaga-
nju, pa dakle devet mogucinh (q q)-vezanih stanja (zanemarujuci potpuno spinove, orbitalni uga-
oni momenat i dinamicke detalje), mezoni se pojavljuju u grupama od osam [v. dijagram (0.33)
kao i rezultat (A.74c)].
Razlog tome je slican cinjenici da sa samo dva kvarka, u i d, imamo ne cetiri piona, nego samo
tri,

,
0
. SU(2)
I
simetrija resava taj problem

sabiranjem izospina. No, pre toga, moramo


utvrditi izospin u i

d. U tenzorskoj notaciji imamo
t

, = 1, 2 = u, d, t

, = 1, 2 = u,

d. (2.102)
No, posto je

SU(2)-invarijanta, mozemo identikovati (t

= t

, pa je
t
1
=
12
t
2
= t
2
[ u` = [d`, i t
2
=
21
t
1
= t
1
[

d` = [u`. (2.103)
Stoga:

[ u`, [

d`

[u`, [d`

[
1
2
,
1
2
`, [
1
2
,
1
2
`

[
1
2
, +
1
2
`, [
1
2
,
1
2
`

, (2.104)
=

[1, 1`, [1, 0`

[0, 0`

`, [
0
`

[`

, (2.105)
14
N.B.: Jedan od pristupa je tzv. (MIT)

model vrece: Model aproksimira kvarkove kao da su slobodne cestice


dok su unutar mezona, gde su zarobljeni

pritiskom spolja, koji proizvodi nepropusnu

vrecu. Ta

vreca je 3-
dimenioni beskonacno dubok potencijal, ciji zidovi imaju vremensku zavisni oblik. Mada je model fenomenoloski
uspesan, jasno je da se radi o proizvoljnoj kciji pa je od interesa objasniti dinamicko poreklo tog

pritiska. Drugi
pristup koristi tzv. Gribov-ljevu verziju kalibracione teorije jakih interakcija i zarobljavanja kvarkova [269].
2.4. Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi 155
gde su
[1, +1` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [

d`[u`,
[1, 0` =
1

[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` +[
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`

=
1

d`[d` +[ u`[u`

,
[1, 1` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = [ u`[d`,
[0, 0` =
1

[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`

=
1

d`[d` [ u`[u`

,
(2.106)
Stoga je

[
+
` = [

d u`,
[
0
` =
1

[ u u` [

d d`

,
[

` = [ u d`,
i [` =
1

[ u u` +[

d d`

. (2.107)
Valja primetiti predznake koji poticu od SU(2)
I
-identikacije [

d` = [
1
2
, +
1
2
`, zbog kojih [
0
`
izgleda kao antisimetricna kombinacija, ali nije: kvark i antikvark nisu cestice

identicne do na
polarizaciju (ili neko slicno svojstvo), da bi se mogla denisati simetrija razmene.
Ako denisemo q

tako da q
1
= u i q
2
= d, sledi da je

+
=
1
2
(
1
+i
2
) =
1
2

( q

(
1
)

) +i( q

(
2
)

= (

du), (2.108a)

0
=
1

2
( q

(
3
)

) =
1

2
( uu

dd), (2.108b)

=
1
2
(
1
i
2
) =
1
2

( q

(
1
)

) i( q

(
2
)

= ( ud), (2.108c)
gde su
1
,
2
,
3
Pauli-jeve matrice

1
=

0 1
1 0

,
2
=

0 i
i 0

,
3
=

1 0
0 1

, (2.108d)
cije polovine zadovoljavaju denicione relacije (A.38a) SU(2) algebre.
Medutimporedenje sa eksperimentima ne izdvaja jednoznacni kandidat za [`: u stvari,
postoje dve spin-0 (pseudoskalarne, J
PC
= 0
+
) cestice sa izospinom [0, 0`:
: 547.853 MeV/c
2
,
/
: 957.66 MeV/c
2
, (2.109)
kao i spin-1 (vektorske, J
PC
= 1

) ekscitacije:
: 782.65 MeV/c
2
, : 1019.455 MeV/c
2
. (2.110)
Posto su mase - i -mezona vece od mase kaona [v. podatke (0.33)], jasno je da u klasi-
kaciju moramo ukljuciti i mezone koji sadrze s-kvark, pa i da su i
/
, odnosno i -mezoni
linearne kombinacije koje sadrze i s- s-doprinose.
Po ugledu na identikaciju (2.108), ali dodavanjem treceg kvarka, q
3
= s, i koristeci Gell-
Mann-ove matrice (A.69), imamo

+
= (

du),

= ( ud),
0
=
1

2
( uu

dd), =
1

6
( uu +

dd 2 ss), (2.111a)
156 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
K
+
= ( su), K
0
= ( sd), K
0
= (

ds), K

= ( us), (2.111b)
te

/
=
1

3
( uu +

dd + ss). (2.111c)
Ovih 8 + 1 stanja sa antiparalelnim (S=0) kvarkovskim spinovima i orbitalnim ugaonim momen-
tom = 0 onda imaju totalni ugaoni momenat j = 0.
Kombinacija antikvark tripleta q

, = 1, 2, 3 i kvark tripleta q

, = 1, 2, 3 u 8+1
mezon (2.111) onda tacno sledi SU(3) dekompoziciju (A.74c):
3

3 = 8 1. (2.112)
Naravo, ova SU(3)
f
-simetrija je aproksimativna: kaoni su doista tezi od piona, posto sadrze tezi
s-kvark umesto lakseg d-kvarka. Osim toga, -mezon je integralni deo SU(3)
f
8-orke i njegova
masa je tek nesto veca od mase kaona, ogledajuci aproksimativnost SU(3)
f
-simetrije. S druge
strane,
/
-mezon ne spada u SU(3)
f
8-orku, vec je

singletodnosno, SU(3)
f
-invarijanta.
Ekscitacije ovih stanja sa paralelnim (S=1) kvarkovskim spinovima (orbitalni ugaoni mo-
ment je i dalje = 0) onda daju

vektorske (spin-1)

,-
0
,- K

,- K
0
,- K
0
- i -mezone.
Totalni ugaoni momenat vezanog stanjasa svim doprinosima, orbitalnim i spinskimcini spin
vezanog stanja kao cestice. Dok mase naelektrisanih vektorskih mezona prate mase naelektrisa-
nih pseudoskalarnih mezona, - i -mezoni se

maksimalno mesaju. Eksperimenti ukazuju da


=
1

6
( uu +

dd 2 s), vec =
1

2
( uu +

dd), (2.113a)
=
1

3
( uu +

dd + s), vec = ( ss). (2.113b)
Posto se vektorski i pseudoskalarni mezoni razlikuju samo u relatinoj orijentaciji kvarkovskih
spinova, razlike u njihovim masama bi trebalo da poticu od spin-spin interakcije, po ugledu na
S
e
-S
p
doprinos (2.27c) hipernoj strukturi spektra vodonikovog atoma. Stoga parametrizujemo
masu mezona kao
M(mezon) m
q
+m
q
+
A
m
q
m
q

S
q
S
q

, (2.114)
gde je koecijent A umnozak [(

0, t)[
2
, koji nismo u stanju da izracunamo za relativisticki sistem,
pa ga odredujemo poredeci sa eksperimentalnim podacima. Koristeci dobro poznati

trik:

S :=

S
q
+

S
q


S
q

S
q
=
1
2

S
2
S
2
q
S
2
q

, (2.115)
razlika izmedu opazenih prosecnih masa pseudoskalarnih i vektorskih mezona je vrlo dobro
objasnjena:

S
q

S
q
=

1
4
h
2
, za S = 1 (vektorski mezoni),

3
4
h
2
, za S = 0 (pseudoskalarni mezoni).
(2.116)
Koristeci efektivne (tzv.

constitutent) mase kvarkova u mezonima iz tablice 2.1, str. 152 i najbo-


lju vrednost parametra A
4m
2
u
h
2
160 MeV/c
2
, dobijamo mase pseudoskalarnih i vektorskih mezona
2.4. Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi 157
Tablica 2.3: Prosecne mase pseudoskalarnih i vektorskih mezona, u MeV/c
2
. Masa
/
-mezona pred-
stavlja poseban problem za kvark-model; v. komentar u Ref. [313].
Mezon Racun Mereno
140 138
K 485 496
559 549

/
303

958
Mezon Racun Mereno
780 776
780 783
K

896 892
1 032 1 020
do na 1% od eksperimentalne vrednosti [v. tablicu 2.3]s izuzetkom
/
-mezona cija masa pred-
stavlja poseban problem za kvark-model [v. komentar u Ref. [313]].
Na ovaj nacin kvark model sa SU(3)
f
-simetrijom predvida beskonacno rastucu lestvicu me-
zonskih noneta, sto se vrlo dobro slaze sa eksperimentom, zajedno sa nazancenim odstupa-
njem (2.113); tablica 2.4 daje prvih nekoliko noneta.
Tablica 2.4: Nekoliko najlaksih mezonskih noneta u SU(3)
f
kvark-modelu
Sadrzaj Noneta Masa
S J
PC
I = 1 J =
1
2
I = 0 (MeV/c
2
)
0 0 0
+
K ,
/
500
1 1

, 800
1 0 1
+
B Q
2
H, ? 1 250
1 0
++
, S

1 150
1
++
A
1
Q
1
D, E 1 300
2
++
A
2
K

f , f
/
1 400
2.4.3 Barioni
Broj eksperimentalno detektovanih bariona sazdanih od u,- d- i s-kvarkova raste brze sa ma-
som nego sto je to slucaj sa mezonima. Prvenstveni razlog tome je cinjenica da su barioni tro-
cesticna vezana stanja, pa postoji kombinatorno vise razlicitih interaktivnih doprinosa masikao
sto su (2.16) i (2.27a)(2.27c), te (2.45a) i (2.46)koji znatno komplikuju racune pa cak i samo
procene. To otezava cak i eksperimentalnu identikaciju koji barioni pripadaju u koje multiplete.
Klasikacija
Klasikacija bariona je znatno teza: kao tro-cesticni sistemi, barioni imaju dva orbitalna ugaona
momenta: orbitalni ugaoni momenat bilo koja dva od tri kvarka oko njihovog centra mase, i onda
158 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
orbitalni ugaoni momenat tog dvo-kvarkovskog sistema i treceg kvarka oko ukupnog centra mase.
Razmotricemo samo stanja sa n = 1 i = 0 =
/
, za cije mase
15
se lako pokaze da su najnize.
U tom slucaju, spin bariona potice iskljucivo od sume kvarkovskih spinova, za koje sabiranjem tri
spina velicine
1
2
imamo:

[
3
2
,
3
2
`, [
3
2
,
1
2
`

S
,

[
1
2
,
1
2
`
[12]

,

[
1
2
,
1
2
`
[23]

, (2.117)
gde supskript S oznacava totalnu simetriju i gde smo, sledeci Ref. [174], odabrali bazis
[
1
2
, +
1
2
`
[12]
=
1

[` [`

, [
1
2
,
1
2
`
[12]
=
1

[` [`

; (2.118)
[
1
2
, +
1
2
`
[23]
=
1

[ ` [ `

, [
1
2
,
1
2
`
[23]
=
1

[ ` [ `

, (2.119)
i koja su stanja antisimetricna u odnosu na razmenu cestica indiciranih u supskriptu. Nije tesko
dokazati da je
[
1
2
, +
1
2
`
[13]
=
1

[` [`

= [
1
2
, +
1
2
`
[12]
+[
1
2
, +
1
2
`
[23]
, (2.120)
i slicno za [
1
2
,
1
2
`
[13]
. Ovde smo skratili pisanje:
[ ` := [
1
2
, +
1
2
`, [ ` := [
1
2
,
1
2
`, [ ` := [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`, itd. (2.121)
Koristeci akproksimativnu SU(3)
f
-simetriju, u,- d- i s-kvark tretiramo kao da su razlicite

polarizacije istog fermiona, pa moramo da primenimo Pauli-jev princip iskljucenja. To ce reci


da ukupna talasna funkcija vezanog stanja tri kvarka mora da bude antisimetricna u odnosu na
razmenu bilo koja dva od tri kvarka. Talasna funkcija za barion se onda faktorizuje:
(barion) = (r, t) (spin) (

ukus) (boja). (2.122)


Za stanja sa = 0 =
/
, (r, t) mora da bude totalno simetricna funkcija posto ne moze da zavisi
od uglova, pa ni od relativne pozicije kvarkova. S druge strane, faktor boje zavisi od dodatnog
stepena slobode: svaki kvark moze da ima jednu od tri primarne boje [v. odeljak 0.3.13]. Drugim
recima, svaki kvark je u stvari trojka kvarkova koji razapinju 3-dimenzionu reprezentaciju SU(3)
c
-
simetrije
16
, a vezano stanje tri kvarka mora da bude SU(3)
c
-invarijantno. Primena teorije grupa
je za SU(3)
c
-simetriju ista kao za SU(3)
f
, i dekompozicija (A.74f) daje da je SU(3)
c
-invarijantni
faktor (boja) totalno antisimetrican.
Posto citav proivod (2.122) mora da bude totalno antisimetrican zbog Pauli-jevog prin-
cipa, (r, t) je totalno simetricna a (boja) totalno antisimetricna funkcija, sledi da proizvod
(spin)(

ukus) mora da bude totalno simetrican.


Posto je (

ukus) za 10-orku SU(3)


f
-simetrije totalno simetrican faktor [v. dekompozi-
ciju (A.74f)], sledi da (spin) faktor mora takode da bude totalno simetrican. Raspisivanjem
prvog dela (2.117)
[
3
2
, +
3
2
` = [ `, [
3
2
, +
1
2
` =
1

[ ` +[ ` +[ `

, (2.123a)
15
Masa bariona kao vezanog stanja tri kvarka je jednaka zbiru masa sastavnih kvarkova, minus maseni ekvivalent
energije veze. Onda su najjace vezani barioni i najlaksi u grupi mogucih vezanih stanja datih kvarkova.
16
SU(3)
c
-simetrija je egzaktna, za razliku od aproksimativne SU(3)
f
-simetrije.
2.4. Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi 159
[
3
2
,
3
2
` = [ `, [
3
2
,
1
2
` =
1

[ ` +[ ` +[ `

. (2.123b)
znamo da su ova cetiri spinska stanja [
3
2
, m
s
` totalno simetricna, pa dakle tih deset bariona moraju
da imaju spin-
3
/
2
. To je Gell-Mann-ova 10-orka (4, 3

, 2

), gde je brza eksperimentalna


potvrda predvidenog

bariona navela vecinu istrazivaca da konacno prihvate kvark-model.


Konstrukcija 8-orke je malo komplikovanija, jer moramo naci totalno simetricne (linearne
kombinacije) proizvoda (spin) i (

ukus) koji, svaki za sebe, imaju mesanu simetriju. Prvo


primetimo da je proizvod
[12]
(spin)
[12]
(

ukus) simetrican u odnosu na razmenu prve dve cestice,


posto je svaki od dva faktora antisimetrican. Onda sledi da je linearna kombinacija

[12]
(spin)
[12]
(

ukus) +
[13]
(spin)
[13]
(

ukus) +
[23]
(spin)
[23]
(

ukus) (2.124)
totalno simetricna i daje spin-

ukus faktor u talasnoj funkciji (2.122) za 8-orku spin-


1
/
2
bariona.
Uprkos linearnoj relaciji (2.120)pa je [
1
2
, m
s
`
[13]
linearno zavisno od [
1
2
, m
s
`
[12]
i [
1
2
, m
s
`
[23]
, biline-
arni clanovi u (2.124) su linearno nezavisni, pa se ukupan izraz ne da pojednostaviti.
k
Da kvarkovi nemaju dodatni stepen slobode

boje, dakle, bez totalno antisimetricnog (spin)


faktora u proizvodu (2.122), proizvod (r, t) (spin) (

ukus) bi morao da bude totalno antisi-


metrican. Za stanja sa najmanjom masom gde je n = 1 i = 0 =
/
, prozvod (spin) (

ukus) bi
morao da bude totalno antisimetrican. Za spin-
1
/
2
8-orke bi takvo stanje moglo da se konstruise,
ali spin-
3
/
2
barioni bi morali da imaju totalno antisimetricni (

ukus) faktor, sto bi morala biti


SU(3)
f
-invarijantadakle jedan jedini spin-
3
/
2
barion, umesto deset eksperimentalno detektova-
nih (0.37).
To je sustina problema koji je jos 1964. godine uocio Oscar W. Greenberg i predlozio [162]
da anihilacioni i kreacioni operatori kvarkovi zadovoljavaju para-fermionska pravila (0.43c)
(0.43d), sto je uvelo dodatni stepen slobode koji danas zovemo

boja, i koji je putem Han i


Nambu-ovog predloga (u konacnoj verziji Bardeen, Fritzsch i Gell-Mann-a, 1974) postao naboj za
egzaktnu simetriju SU(3)
c
i izvor jake interakcije [v. odaljak 4.1]. U izvornoj, Han-Nambu-ovoj
verziji su kvarkovi imali celobrojna naelektrisanja, ali zavisna od boje [v. digresiju 3.13, str. 215].
Mase
Zakljucivanjem koje nas je dovelo do aproksimacije (2.114), za barione imamo
M(barion) m
1
+m
2
+m
3
+ A
/

i=j
1
m
i
m
j

S
i
S
j

, (2.125)
i gde spin-spinske doprinose (koji bi u vodonikovom atomu dali hipernu strukturu) moramo da
izracunamo posebno za barione u izospinskim grupacijama. Naime, u opstem slucaju su tri mase
razlicite, pa svaki spin-spinski parkoji potice od dipol-dipolne magnetne interakcijemoramo
razmatrati posebno.
160 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
U slucaju 10-orke je situacija jednostavnija, jer je tu (

ukus) faktor, pa stoga i (spin)


faktor, totalno simetrican. To znaci da su spinovi bilo koja dva kvarka paralelni, pa poznati

trik

S
1

S
2
=
1
2

S
1
+

S
2
)
2
S
2
1
S
2
2

(2.126)
daje za svaki par kvarkova u 10-orki bariona

S
i

S
j

=
1
2

2
1
2
(
1
2
+1)
1
2
(
1
2
+1)

h
2
=
1
4
h
2
, za 10-orku. (2.127)
Posebno jednostavni su onda slucajevi:
M() 3m
u
+
3A
/
h
2
4m
2
u
, i M(

) 3m
s
+
3A
/
h
2
4m
2
s
, (2.128)
i gde prva procena vazi za
++
,
+
,
0
i

jer m
u
m
d
[v. tablicu 2.1, str. 152]. Malo kompli-
kovaniji su
M(

) 2m
u
+m
s
+
A
/
h
2
4

1
m
2
u
+
2
m
u
m
s

, (2.129a)
M(

) m
u
+ 2m
s
+
A
/
h
2
4

2
m
u
m
s
+
1
m
2
s

. (2.129b)
Za 8-orku bariona, moramo da posmatramo izospinske sub-multiplete. Na primer, za
0
-
barion, (u, d, s)-vezano stanje, znamo da ima izospinski [0, 0`-faktor, koji je antisimetrican pod
razmenom u d. Da bi (spin) (

ukus) proizvod bio simetrican, mora biti da je i spinski


faktor antisimetrican, pa stoga sledi da su spinovi u- i d-kvarka u
0
-barionu antiparalelni. Za

- i
0
-barione, takode (u, d, s)-vezana stanja, znamo da cine izospinski triplet, [1, 1`, [1, 0`,
pa onda spinovi u- i d-kvarka u -barionima moraju da budu paralelni. Stoga:

S
u

S
d

1
4
h
2
u
0
-barionu,

3
4
h
2
u -barionima.
(2.130)
Osim toga, generalizacija relacije (2.126) daje

S
1

S
2
+

S
1

S
3
+

S
2

S
3
=
1
2

S
1
+

S
2
+

S
3
)
2
S
2
1
S
2
2
S
2
3

, (2.131)
sto daje

S
1

S
2
+

S
1

S
3
+

S
2

S
3

3
4
h
2
za spin-
3
/
2
10-orku,

3
4
h
2
za spin-
1
/
2
8-orku.
(2.132)
Sabiranjem odgovarajucih clanova onda imamo, koristeci m
d
m
u
,
M(p
+
, n
0
) 3m
u

3A
/
h
2
4m
2
u
, (2.133)
M() 2m
u
+m
s

3A
/
h
2
4m
2
u
, (2.134)
2.4. Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi 161
M() 2m
u
+m
s
+
A
/
h
2
4

1
m
2
u

4
m
u
m
s

, (2.135)
M() 2m
u
+m
s
+
A
/
h
2
4

1
m
2
s

4
m
u
m
s

. (2.136)
Sa efektivnim masama kvarkova iz tablice 2.1, str. 152 i A
/
= (2m
u
/ h)
2
50 MeV/c
2
, dobiju se
odlicne aproksimacije izmerenih masa [v. tablicu 2.5].
Tablica 2.5: Mase najlaksih bariona u MeV/c
2
.
Barion Racun Mereno
p
+
, n
0
939 939
1 116 1 114
1 179 1 193
1 327 1 318
Barion Racun Mereno
1 239 1 232

1 381 1 384

1 529 1 533
1 682 1 672
Magnetni momenti
U odsustvu orbitalnih ugaonim momenata, = 0 =
/
, magnetni momenat bariona jedo na
popravke tipa (2.24b)naprosto suma magnetnih momenata kvarkova od kojih je barion sazdan:
(barion) =
(1)
+
(2)
+
(3)
. (2.137)
Za cesticu spina-
1
2
, naboja q i mase m imamo
'
I
u
3
` =

q
mc
S
3

=
q h
2mc
, (2.138)
pa je stoga

u
:= '
I
u
(u),3
` =
e h
3m
u
c
,
d
:= '
I
u
(d),3
` =
e h
6m
d
c
,
s
:= '
I
u
(s),3
` =
e h
6m
s
c
, (2.139)
i
'
I
u
3
(barion)` =
2
h
3

i=1

barion[
i
S
(i),3
[barion

. (2.140)
Dakle, za izracunavanje magnetnog momenta bariona moramo da izracunamo doprinos na desnoj
strani relacije (2.140) za svaki barion posebno, tako sto barionsko stanje raspisemo kao linearnu
kombinaciju (2.124), sa (2.123) i (2.117), pa primenimo formulu na desnoj strani (2.140) clan
po clan. Jasno je da doprinosa ima mnogo, ali se moze pokazati da se tako dobijene vrednosti
vrlo dobro slazu sa eksperimentalnim merenjima, kao u tablici 2.6 [174].
162 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
Tablica 2.6: Velicine magnetnih dipola za barione iz prve 8-orke, izrazenim u jedinicama nuklearnog
magnetona,
e h
2m
p
c
= 3.152 10
13
MeV/c
2
/T.
barion '
I
u
3
` Racun Mereno
p
+ 1
3

4
u

2.79 2.793
n
0 1
3

4
d

1.86 1.913

0 1
3

4
s

1.40 1.253

1
3

4
u

0.47 0.69
barion '
I
u
3
` Racun Mereno

s
0.58 0.61

+ 1
3

4
u

2.68 2.33

0 1
3

2
u
+
d

0.82

1
3

4
d

1.05 1.41
2.4.4 Zadaci za odeljak 2.4
2.4.1 Proceniti red relativni velicine doprinosa analognih (2.8b), (2.22), (2.28), (2.32),
(2.33), (2.34), (2.35), (2.40), (2.45a) i (2.46), kao funkciju
s
, konstante jakih interakcija,
za (c c), (b

b) i (t

t) sisteme.
2.4.2 Proceniti red relativni velicine doprinosa analognih (2.8b), (2.22), (2.28), (2.32),
(2.33), (2.34), (2.35), (2.40), (2.45a) i (2.46), kao funkciju
s
, konstante jakih interakcija,
za (c

b), (c

t) i (b

t) sisteme.
17
2.4.3 Iz cinjenice da je vreme zivota sarmonijumskih stanja iznad D-D praga 10
23
s i
poredeci sa vekom trajanja pozitronijuma (2.50), proceniti
s
i pokazati da
s
O(
1
10
)
O(1).
2.4.4 Izvesti relacije (2.129)
17
N.B.: Detalji ovakvih sistema su predmet savremenog istrazivanja.
3
Kalibracione simetrije i interakcije
Da je promena nesaznatljivog simetrija, to je ocigledno.
Ali da promena nesaznatljivog proizvodi merljivu silu,
to je vec zec iz sesira a bez sesira!
Vrlo je dobro poznato da opsta fazu talasne funkcije u kvantnoj mehanici nije moguce izmeriti.
Takozvani Aharonov-Bohm-ov efekat [v. na primer, udzbenik [19]] se zasniva na interferenciji
dve talasne funkcije i meri relativnu fazu, cime dokazuje da nije moguce zaobici kompleksnu
prirodu talasnih funkcija. To medutim znaci da promena opste (zajednicke) faze u talasnoj funkciji
citavog datog sistema mora da bude simetrija. To je simetrija koja se pojavljuje u Noether-inoj
teoremi i koja garantuje postojanje raznih ocuvanih naboja.
Medutim, mora takode da bude moguce da tu fazu menjamo i lokalno: na jedan nacin u
jednoj tacki prostor-vremena, na drugi u drugoj tacki. Izpostavlja se da je taj naoko jednostavan
(kalibracioni) princip zapravo okosnica savremenog razumevanja svih fundamentalnih interak-
cija [v. [20] za do sada najkompletiniji pregled]. U ovom poglavlju cemo razmotriti primenu te
kalibracione ideje, od tehnicki jednostavnijeg primera ka kompleksnijoj i realnijoj primeni, ali ne
prateci istoriju njenog razvoja nego se koristeci naknadnom mudroscu i poukama te istorije.
3.1 Nerelativisti cki U(1) primer
Pocecemo od vrlo dobro poznatog nerelativistickog kvantno-mehanickog opisa cestice pod utica-
jem potencijala V(r ), cija talasna funkcija je odredena Schr odinger-ovom jednacinom:
i h

t
(r, t) =

h
2
2m

2
+V(r, t)

(r, t), (3.1)


te granicnim uslovima koji delimicno slede iz oblika potencijala i odabrane energije sistema, E
(koju ksiramo), a delom se mogu precizirati izborom. Na primer, u regionima koji sadrze r
163
164 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
i gde je V(r, t) > E, zahtevamo da lim
r
(r, t) = 0; takode zahtevamo da su i

V
d
3
r [(r, t)[
2
i

V
d
3
r

(r, t)H (r, t) integrali konacni za svaki izbor zapremine V. U regionu koji sadrzi
r u smeru e
k
i gde je V(r ) < E duz tog smera, mozemo zahtevati da je
(r, t) exp

+i

d( e
k
r)

2m[EV(r, t)]/ h

, r , (3.2)
to jest, da cestica moze slobodno da

pobegne u smeru e
k
.
Vrlo je dobro poznato da u tom formalizmu kompleksna talasna funkcija (r, t) u celosti ne
korespondira nikakvoj merljivoj velicini, ali da je [(r, t)[
2
zicki merljiva gustina verovatnoce
nalazenja cestice u innitezimalnoj zapremini d
3
r oko tacker i u vremenu t. Iz toga sledi da faza
kompleksne funkcije (r, t) nije merljiva
1
, tako da transformacija
(r, t) e
i
(r, t) (3.3)
ne sme da ima nikakvih zickih posledica. Doista, nije tesko proveriti da je transformacija (3.3)
simetrija Schr odinger-ove jednacine (3.1)ako je faza konstanta. Drugim recima, transfor-
macija (3.3) je simetrija Schr odinger-ove jednacine i zickog sistema koji ta jednacina opisuje
ako se potpuno identicna transformacija primeni u svim tackama prostora i bez promene u toku
vremena. Takvu transformaciju zovemo globalnom simetrijom, sto je potreban i dovoljan uslov
za primenu Noether-ine teoreme, isledstvenoza postojanje korespondentno ocuvanog naboja
(za ciju konkretnu zicku interpretaciju trenutno nemamo dovoljno informacije).
Medutim, ne bi smela da postoji zicka prepreka da transformaciju tipa (3.3) izvrsimo sa
jednom fazom u jednoj tacki prostora i u jednom trenutku, a sasvim drugom fazom u drugoj
tacki prostora i u drugom vremenu. Najzad, izbor faze talasne funkcije bi trebalo da bude potpuno
proizvoljan izbor nemerljivog stepena slobode, bez ikakve merljive posledice. S druge strane,
informacija o promeni tog (ili bilo kojeg drugog) izbora ne moze da bude preneta trenutno.
Drugim recima, transformacija (3.3) bi morala da bude egzaktna simetrija zickog sistema cak i
kada je faza proizvoljna funkcija x = (ct,r ). Takve transformacije i simetrije zovemo lokalnim.
Naravno, nije tesko proveriti da transformacija (3.3) sa = (r, t) nije simetrija Schr odinger-
ove jednacine (3.1):
i h

t
=

h
2
2m

2
+V(r, t)

, (3.4)
A
A
AU
@
@
@R
transformacija (3.3), sa = (r, t)
i h

t

e
i

h
2
2m

2
+V(r, t)

e
i

i h e
i

+i h e
i

t
=
h
2
2m

e
i
(i

)+e
i

+V(r, t)e
i

1
Ovde podrazumevamo iskljucivo celokupnu fazu. Kod transformacije linearne kombinacije =
1
+
2

e
i
1

1
+e
i
2

2
, (
1
+
2
) je nemerljiva celokupna faza, dok je relativna faza (
1

2
) merljiva puteminterferencije.
Ovo neodoljivo podseca na cinjenicu da apsolutne vrednosti koordinata (a i faza je vrsta koordinate) nisu merljive
velicine, dok razlike koordinataodnosno razdaljinejesu.
3.1. Nerelativisticki U(1) primer 165
i h e
i

+i h e
i

t
=
h
2
2m

e
i
(i

)
2
+e
i
(i

2
)+ 2e
i
(i

)(

) +e
i

+V(r, t)e
i

pa, koriscenjem originalne jednacine (3.1) i deljenjem rezultata sa (r, t), imamo:

t
=
h
2m

i(

2
) + 2i(

)(

ln ()) (

)
2

. (3.5)
Ovo je nedopustiv rezultat! Ne samo da faza (r, t) ne moze da bude proizvoljno izabrana funk-
cija prostora i vremena te mora da zadovoljava nelinearnu diferencijalnu jednacinu (3.5), vec ta
jednacina cak zavisi od talasne funkcije (r, t)!
Resenje je naravno u tome da originalna Schr odinger-ova jednacina mora da bude prome-
njena, ali ta promena mora da bude takva da ne promeni ni jedan vec potvrdeni rezultat dobijen
pomocu te jednacine. Evidentno, to je prilicno strog zahtev.
Pracenjem racuna (3.4)(3.5) se vidi da konacninedozvoljivrezultat sledi iz cinjenice da
se izvodi

nove talasne funkcije e


i
(r, t) razlikuju od e
i
-umnoska izvoda

stare talasne funkcije


(r, t). Ponukani time, uvedimo novu vrstu izvoda:

t
D
t
:=

t
+ X,



D :=

+

Y (3.6a)
gde cemo velicine X i

Y odrediti tako da ti novi D-izvodi zadovoljavaju relacije:
D
/
t

/
= D
/
t
(e
i
) = e
i
(D
t
),

D
/

/
=

D
/
(e
i
) = e
i
(

D). (3.6b)
Pisanjem = e
i

/
se iz ovih zahteva vidi da je
(D
/
t
) = e
i
(D
t
e
i
), (

D
/
) = e
i
(

De
i
), (3.6c)
gde D
/
t
,

D
/
oznacava nove izvode posle e
i
transformacije. Naime, sa tim novim izvodima,
Schr odinger-ova jednacina postaje
i hD
t
=

h
2
2m

D
2
+V(r )

, ili

i hD
t
+
h
2
2m

D
2
V(r )

= 0, (3.7)
pa se pod transformacijom (3.3) menja u
0 =

i hD
/
t
+
h
2
2m

D
/

D
/
V(r )

(e
i
) =

i he
i
D
t
+
h
2
2m

D
/
e
i

De
i
V(r )

,
= e
i

i hD
t
+
h
2
2m

D V(r )

, (3.8)
sto je jednako (3.7). Dakle, sa novim izvodima D
t
i

D, koji se i sami menjaju pod transformaci-
jom (3.3), nova Schr odinger-ova jednacina ostaje invarijantna.
k
166 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Ostaje nam da ispitamo prirodu tih novih izvoda (3.6), kao i razliku izmedu nove Schr odin-
ger-ove jednacine (3.7) i stare (3.1). Novi izvodi zadovoljavaju (3.6c)


t
+ X
/

= e
i


t
+ X

e
i

+

Y
/

= e
i

+

Y

e
i

; (3.9)
sto daje:
X
/
= X i

t
,

Y
/
=

Y i(

). (3.10)
Relacije (3.10) bi trebalo da su dobro poznate svim Studentima koji su uspesno savladali elektro-
dinamiku! Uz denicije
:=
h
iq
X,

A :=
i h
q

Y, :=
h
q
, (3.11)
D
t
:=

t
+i
q
h
,

D :=

i
q
h

A, (3.12)
gde se D
t
i

D zovu kovarijantan izvodi, imamo

/
=

t
,

A

A
/
=

A + (

), (3.13a)
(r, t)
/
(r, t) = e
iq(r,t)/ h
(r, t), (3.13b)
gde su prve dve relacije standardne kalibracione transformacije vektorskog i skalarnog elektro-
magnetnog potencijala, a treca relacija daje odgovarajucu kalibracionu transformaciju talasne
funkcije (r, t) cestice sa naelektrisanjem q, sto je evidentno translacija faze te funkcije. Funk-
cija transformacije, = (r, t) ostaje proizvoljna funkcija prostora i vremena, bez ikakvog
ogranicenja, pa je kombinovana transformacija (3.13) prava lokalna simetrija, tj. kontinualna
familija U(1) simetrijapo jedna nezavisna U(1) simetrija u svakoj tacki prostora i vremena!
Zbog identiteta

(

f ) 0 za bilo koju skalarnu funkciju f , sledi da je (

A) invarijanta
u odnosu na transformacije (3.13). Slicno tome, posto je transformacija

tacno suprotna
transformaciji

t

A, suma (

+

t

A) je takode invarijanta. Te izraze, naravno, prepoznajemo:

B :=

A i

E :=

A
t

(3.14)
su magnetno i elektricno polje, izrazeni putem elektromagnetnih potencijala. Videcemo da je
mogucnost denicije kalibraciono-invarijantnih velicina

B i

E izuzetna posledica abelovske pri-
rode U(1)-simetrije elektromagnetizma.
Digresija 3.1: Termin

kalibraciona transformacija za relacije (3.13) je istorijski (za)ostatak: to je


izvedenica iz doslovnog prevoda originalne nemacke kovanice Hermann Weyl-a, Eichinvarianz, kojom
je oznacio invarijantnost u odnosu na transformacije (3.13) [379]. Originalna Weyl-ova ideja, da je
Einstein-ova opsta teorija relativnosti invarijantna u odnosu na homotetije (reskaliranje)parametri-
zovana imaginarnim delom funkcije (r, t) u transformaciji (3.13b), te da se tako moze ujediniti sa
3.1. Nerelativisticki U(1) primer 167
elektromanetizmomse pokazala netacnom. Ta simetrija reskaliranja bi dozvoljavala da se ksira je-
dinica duzinskih velicina u Prirodi, za koju priliku je Weyl upotrebio nemacku rec eichen kalibrisati,
bazdariti. U engleskoj literaturi se koriste izvedenice reci gauge a u ruskoj literaturi kalibrovoqna,
sto su sve doslovni prevodi izvedenica nemackog glagola eichen.
Ubrzo su Vladimir A. Fok (prvi, po Prof. Okun-u [274], jos 1926. godine), Hermann Weyl,
Fritz London pa i Erwin Schr odinger primetili da kvantna mehanika predstavljena Schr odinger-ovom
jednacinom poseduje simetriju u odnosu na kombinovane transformacije (3.13)sa realnom funkci-
jom (r, t), ovde izvedenu kao transformaciju koja potice od

urodenog svojstva talasne funkcije da


joj je faza nemerljiva.
Fundamentalna zika je neosporivo kvantna, pa izvodenje (3.1)(3.13) i njegova logika ukazuju
na funamentalnost ovog principa lokalne simetrije, sto se takode koristi kao alternativa istorijskim
pridevima eichen,- gauge,- kalibracioni/a- itd. ili opisnim fazna simetrija.
Napomena 3.1 Uocimo da se transformacija (3.13) moze razumeti kao prostor-vremenski
zavisna translacija u (apstraktnom) prostoru vrednosti (kodomenu) funkcija denisanih nad
tim prostor-vremenom, kao sto su elektromagnetni potencijali i logaritam (faza) talasne
funkcije:
(3.13)
1
2i
ln

(r, t)

(r, t)


1
2i
ln

(r, t)

(r, t)

+ (r, t), (3.16)


od kojih (elektromagnetni potencijali, faza talasne funkcije, itd.) je svaka zicki nemerljiva
promenj iva cije prisustvo je medutim neophodno radi konzistentnosti modela
2
.
Schr odinger-ova jednacina (3.7) postaje
i h


t
+ X

h
2
2m

+

Y

2
+V(r, t)

,
odnosno
i h

t
(r, t) = H
EM
(r, t), (3.17)
gde je
H
EM
=
1
2m

h
i

q

A(r, t)

2
+

V(r, t) +q(r, t)

(3.18)
hamiltonijan cestice mase m i naelektrisanja q, cija dinamika je uslovljena interakcijom sa poten-
cijalom V(r, t), kao i sa elektromagnetnim potencijalima

A(r, t) i (r, t).
Zaklju cak 3.1 Transformacija (3.13) & (3.16) je fundamentalna tvrdnja da smo slobodni da
proizvoljno menjamo zicki nemerljive velicine, koje smo uveli u (matematickom) modelu
zickog sistema radi lakseg opisa, i koje sustinski ne predstavljaju zicki merljive velicine.
2
Lorentz-simetrija zahteva koriscenje 4-vektora za kalibracione potencijale, mada samo dve polarizacije (kom-
ponente) imaju zicki smisao; kompleksno-analiticka struktura Schr oringer-ove i Dirac-ove jednacine zahteva
koriscenje kompleksnih talasnih funkcija, cija (apsolutna) faza nema zickog smisla; itd.
168 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Valja primetiti da je kvantni opis interakcije naelektrisane cestice sa elektromagnetnim po-
ljem opisan putem elektromagnetnih potencijala

A, a ne putem elektricnog i magnetnog polja,

E,

B.

Cak, hamiltonijan (3.18) se, u opstem slucaju, uopste ne moze izraziti lokalno (bez integra-
cije) kao interakcija naelektrisane cestice sa

E- i

B-poljem.
Videcemo da su cinjenice: (1) Maxwell-ove jednacine
3
(3.71) kao i odgovarajuci lagranzijan
i hamiltonijan za elektromagnetno polje mogu da se izraze iskljucivo putem elektricnog i mag-
netnog polja, i (2) elektromagnetni potencijali mogu da se potpuno eliminisudve posledice
abelovske (komutativne) prirode grupe U(1)-simetrija.
Naime, transformacije (3.13) su parametrizovane jednom jedinom funkcijom, (r, t), koja
denise lokalni unitarni operator
(r, t) U

:= exp

i(r, t) Q

(3.19)
kao u (A.37), gde operator Q mozemo smatrati:
1. sa matematicke strane, generatorom U(1)-simetrije,
2. sa zicke strane, operatorom naelektrisanja, tako da je naelektrisanje cestice svojstvena
vrednost a talasna funkcija cestice svojstvena funkcija operatora Q.
Ocigledno, u svakoj tacki prostor-vremena x = (ct,

t ) posebno, skup svih (kontinualno mnogo)


operatora U

denisanih relacijom(3.19) cini abelovsku, tj. komutativnu grupu, koju oznacavamo


U(1). Posto funkcija u eksponentu ocigledno zadovoljava + 2, grupa se ponekad poi-
stovecuje i sa kruznicom, S
1
. Da ponovimo: posto = (r, t) daje nezavisni

ugao transforma-
cije u svakoj tacki prostora i vremena, imamo 4-dimenzioni kontinuum U(1) grupa simetrije.
3.1.1 Zadaci za odeljak 3.1
3.1.1 Izvesti detaljno racun (3.6)(3.13).
3.1.2 Iz denicija (3.14), izvesti Gauss-ov zakon za magnetno polje i Faraday-ev zakon in-
dukcije. To dokazuje da su jednacine (3.71b) posledice Maxwell-ovih denicija (3.14).
3.1.3 Pokazati da kalibraciono-invarijantne skalarne funkcije
0
,
0
,

E i

B sa dimenzijom
(zapreminske) gustine energije i koje su analiticke funkcije komponenata vektora

E i

B
moraju da budu oblika
c
1

0

E
2

+c
2

B
2

+c
3

. (3.20)
Rezultati u tablici B.5, str. 495 bi trebalo da su od koristi.
3
James C. Maxwell je, izvorno 1873. godine, elektrodinamiku opisao putem sistema jednacina koji bi danas pisali
kao

E :=

A
t
,

B :=

A, te

(
0

E) = i

(

B/
0
)
(
0

E)
t
= . Pod Maxwell-ovim jednacina-
ma (3.71) danas podrazumevamo posledice prve dve od ovih jednacina zajedno sa potonje dve, i izrazene iskljucivo
putem elektricnog i magnetnog polja, gde su elektromagnetni potencijali,

A i , eliminisani, i gde (monopolnih)
namagnetisanja i magnetnih struja nema:
m
= 0 =
m
.
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 169
3.1.4 Odrediti konstante c
1
, c
2
, c
3
, c
4
, c
5
tako da je

dt d
3
r

c
1

0

E
2

+c
2

B
2

+c
3

+c
4
+c
5

(3.21)
Hamilton-ovsko dejstvo cije varijacije po i

A, koriscenjem relacija (3.14), daju Gauss-ov i
Amp`ere-ov zakon (3.71a).
3.2 Elektrodinamika sa leptonima
Pod kvantnom elektrodinamikom podrazumevamo relativisticku teoriju koja opisuje interakciju
fotona i naelektrisanih cestica. Za razliku od leptona, kvarkovi i hadroni takode interaguju i
putem mnogo jace jake nuklearne interakcije, pa je analiza njihovih interakcija komplikovanija.
U ovom odeljku cemo se ograniciti na elektromagnetne interakcije leptona, a u sledecem odeljku
cemo se osvrnuti na elektromagnetne interakcije sa hadronima.
Iz relacija (A.42d)(A.42f) sledi da komponente radijus-vektora, pa onda i svake druge vek-
torske velicine, razapinju spin-1 representaciju rotacione grupe. Stoga kazemo da fotonpred-
stavljen vektorskim potencijalom
4
,

Aima spin 1. S druge strane, dobro je poznato da naelektri-
sane cestice poput elektrona i kvarkova, od kojih je sazdana sva supstancija, imaju spin
1
/
2
.
Stoga prvo moramo da ustanovimo relativisticku generalizaciju Schr odinger-ove jednacine
za cestice spina
1
2
i 1, kao i argumenta iz prethodhog odeljka, koji diktira interakciju izmedu njih.
3.2.1 Relativisti cki spinori i Dirac-ova jedna cina
Schr odinger-ova jednacina
i h

t
(r, t) = H (r, t) (r, t) = e
i h
1

t
t
0
dt
/
H(t
/
)
(r, t
/
), t > t
0
(3.22)
je naprosto tvrdnja da hamiltonijan generise vremensku evoluciju talasne funkcije (r, t). U
nerelativistickoj zici (zasad, bez elektromagnetnih potencijala),
i h

t
= H =
1
2m

h
i

2
+V(r, t) E =
p
2
2m
+V(r, t), (3.23)
cija kombinacija sa (3.22) daje difuzionu jednacinu: drugog reda po prostornim izvodima, ali
prvog reda po vremenskom izvodu. Odavde sledi i

kvantizaciona korespondencija:
p p =
h
i

, i E H = i h

t
. (3.24)
4
Ubrzo cemo videti da, kao posledica kalibracione U(1) simetrije, cetiri funkcije ,

A predstavljaju samo dva zicka
stepena slobode, koje mozemo identikovati sa dve komponente vektora

A, ortogonalne na pravac kretanja fotona.
170 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Umesto nerelativisticke relacije (3.23), relativisticka verzija Schr odinger-ove jednacine bi
morala da odgovara relativistickoj relaciji (1.36), i putem (3.24) dobijamo:
p
2
c
2
+m
2
c
4
= E
2

c
2

h
i

2
+m
2
c
4

(r, t) =

i h

t

2
(r, t),

2
+

mc
h

(r, t) = 0, (3.25)
tzv. Klein-Gordon-ovu jednacinu, gde je

2
:=

1
c
2

2
t
2

(3.26)
tzv. dAlembert-ijan ili talasni operator.
Digresija 3.2: Ironicno, Schr odinger je, izgleda [174], znao za ovu jednacinu pre publikovanja jedna-
cine koja je ubrzo dobila njegovo ime, ali ju je odbacio verujuci da je dvoznacnost resenja (1.36), E =
c

p
2
+m
2
c
2
, prepreka probabilistickoj interpretaciji [(r, t)[
2
. Wolfgang Pauli i Victor Weisskopf
su 1934. godine pokazali da je sustinska prepreka toj interpretaciji velicine [(r, t)[
2
u relativistickoj
zici cinjenica da relativisticka zika mora da sadrzi mogucnost stvaranja i anihilacije cestica (u skladu
sa ocuvanjem energije, impulsa, ugaonog momenta, naelektrisanja, itd.), sto znaci da broj cestica nije
ocuvana velicina, i sto je u kontrdikciji sa elementarnom posledicom Schr odinger-ove jednacine:
(3.1)

t
=

., (r, t) := [(r, t)[


2
,

. (r, t) :=
h
m
m

(r, t)

(r, t)

, (3.27a)
gde je

V
d
3
r (r, t) ocuvana verovatnoca nalazenja cestice (koju predstavlja) u zapremini V . Stoga
je broj cestica u standardnoj kvantnoj mehanici (gde je V(r, t) realna funkcija) ocuvan.
Ponukan cinjenicom da je nerelativisticka Schr odinger-ova jednacina prvog reda u vremenu,
a Klein-Gordon-ova jednacina drugog, Paul Dirac je nasao nacina da faktorizuje Klein-Gordon-ovu
jednacinu i tako dobije diferencijalnu jednacinu koja je prvog reda i po vremenskim i po prostor-
nim izvodima. Naime, u sopstvenom sistemu cestica miruje, pa p = 0, tako da se relativisticka
jednacina (1.36) svodi na
E
2
m
2
c
4
= 0 (E +mc
2
)(E mc
2
) = 0, (3.28)
sto daje trazenu faktorizaciju. Sa p = 0, trazimo faktorizaciju ekvivalentne jednacine (1.35) u
obliku
p
2
m
2
c
2
= 0 0 = (

+mc)(

mc),
=

+mc(

)p

m
2
c
2
. (3.29)
Kako izvorna jednacina p
2
m
2
c
2
= 0 nema clanova linearnih po 4-vektoru p, mora biti da je

. Jednacenjem kvadratnih clanova onda sledi da je


= p
2

, (3.30)
odnosno, posto je p

= p

= 2

, (3.31)
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 171
gde je

inverzni metricki tenzor praznog prostora (1.20), [

] = diag(1, 1, 1, 1). To daje


p
2
m
2
c
2
= 0 = (

mc)(

+mc), (3.32)
odakle, putem relativisticke kombinacije (3.24), dobijemo Dirac-ovu jednacinu:
p


h
i

i h

mc

(x) = 0, (3.33)
gde smo uveli standardnu skracenicu [v. digresiju 1.5, str. 91]

:=

x

, (
1
c

t
,

), (3.34)
i gde je izbor drugog od dva faktora u (3.32) za deniciju Dirac-ove jednacine prizvoljan, ali
standardni izbor.
Ostaje, naravno pitanje, kakvi su to objekti

koji zadovoljavaju relacije (3.31).


Dirac-ov spinor
Relacije tipa (3.31) denisu tzv. Clifford-ove algebre, ciju su apstraktnu strukturu, osobine i teo-
riju reprezentacija ustanovili matematicari William Kingdon Clifford i Hermann Grassmann jos u
drugoj polovini XIX veka. No, u prvoj polovini XX veka, to nije bilo poznato medu zicarima, i Di-
rac je nezavisno nasao najmanju matricnu realizaciju objekata

, koje danas zovemo Dirac-ovim


matricama; relacija (3.31) onda implicitno sadrzi jedinicnu 44 matricu na desnoj strani. Postoji
nekoliko

standardnih izbora Dirac-ovih matrica; ovde sledimo tradicionalne izvore [45, 44] i
koristimo tzv. Dirac-ov bazis:

0
=

1 O
O 1

,
i
=

O
i

i
O

, i = 1, 2, 3. (3.35)
Da bi zadovoljavali relacije (3.31),

ne mogu da budu

obicni brojevi ali mogu da budu ma-


trice. To povlaci da je operator koji deluje na (x) u Dirac-ovoj jednacini (3.33) takode 44
matrica
5
, pa (x) mora da bude matrica-kolona sa cetiri komponente!
Setimo se da resenja Schr odinger-ove jednacine, na primer za vodonikov atom (2.8), daju
(r, t) kao razvoj po sfernim harmonicima, Y
m

(, ), koji korespondiraju komponentama

spin-
reprezentacije
6
rotacione grupe SO(3)
12
SU(2); [v. tablicu A.2, str. 467]. Na primer, stanja
vodonikovog atoma sa = 1 i m = 1, 0 razapinju 3-vektorsku reprezentaciju rotacione grupe,
gde je dakako moguce denisati i Descartes-ovski bazis:
(
n
)
x
:=
1
2

n,1,+1
+
n,1,1

, (
n
)
y
:=
1
2i

n,1,+1

n,1,1

, (
n
)
z
:=
n,1,0
. (3.36)
5
Posto su

zapravo 44 matrice, Dirac-ovu jednacinu bi pedantno trabalo pisati kao [i h

mc1] = 0.
6
Kad oznacava reprezentaciju rotacione grupe, izraz

spin-j je naprosto skracenica za

totalni ugaoni moment


gde je svojstvena vrednost kvadratnog operatora J
2
jednaka j(j + 1)bez obzira na zicko poreklo i sastav tog
totalnog ugaonog momenta.
172 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Stoga elemente 2+1 komponentnog prostora
n,,m
[m[ dakako mozemo predstaviti i kao
(2+1)-komponentne matrice kolone.
No, 4-komponentnost resenja Dirac-ove jednacine predstavlja dodatni stepen slobode, rela-
tivisticku generalizaciju

spin faktora koji smo sreli u odeljku 2.4.2, kao na primer u faktori-
zaciji (2.122).

Cak i za = 0, Dirac-ova jednacina ima cetiri linearno nezavisna resenja. U
jednostavnom slucaju kada je p = 0, Dirac-ova jednacina postaje

i h
c

0

t
mc

= 0. (3.37)
Resenja u Dirac-ovom bazisu -matrica su

A
(t) = e
i(mc
2
/ h)t

1
(0)

2
(0)

, i
B
(t) = e
+i(mc
2
/ h)t

3
(0)

4
(0)

, (3.38)
gde
B
(t) predstavlja resenja sa negativnom energijomodnosno anti-resenja sa pozitivnom
energijom koja se krecu unazad u vremenu, po St ucklerberg-Feynman-ovoj interpretaciji koja
danas standardno koristi:
B
(t)
B
(t) [v. deniciju (3.48)].
Koristeci redeniciju resenja (talasnih funkcija za cestice) sa negativnom energijom kao anti-
resenja (talasne funkcije za anticestice) sa pozitivnom energijom, imamo standardna resenja
(ovde sledimo konvencije Ref. [174]):
u

1
0
p
z
c
E+mc
2
(p
x
+i p
y
)c
E+mc
2

, u

0
1
(p
x
i p
y
)c
E+mc
2
p
z
c
E+mc
2

, (3.39)
v

O 1
1 O

p
z
c
E+mc
2
(p
x
+i p
y
)c
E+mc
2
1
0

, v

O 1
1 O

(p
x
i p
y
)c
E+mc
2
p
z
c
E+mc
2
0
1

, (3.40)
(3.41)
gde je uvek E = +

p
2
c
2
+m
2
c
4
, a resenja sa negativnom energijom su
u

(E, p) = v

(E, p), i u

(E, p) = v

(E, p). (3.42)


Primetimo da su u

, u

, u

, u

cetiri linearno nezavisna resenja Dirac-ove jednacine (3.33), dok


v

, v

zadovoljavaju Dirac-ovu jednacinu sa p

sto tacno odgovara komplementarnom


faktoru u jednacini (3.32). Resenja Dirac-ove jednacine onda mozemo pisati kao
(x) =

s=,

N
u
e
(i/ h)xp
u
s
(p) + N
v
e
(i/ h)xp
v
s
(p)

, (3.43)
sto onda predstavlja

ravan talas spin-


1
/
2
cestice, u odsustvu bilo kakvog potencijala. Ovo (x)
medutim nije 4-vektor u 4-dimenzionom prostor-vremenu, nego je tzv. Dirac-ov spinor, za koji
cemo ubrzo videti da se transformise, pod delovanjem Lorentz-ovih transformacija, na sebi svoj-
stveni nacin, razlicit od 4-vektora.
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 173
Lorentz-ove transformacije Dirac-ovog spinora
Iz relacije (A.119c) vidimo da antisimetrizovani proizvodi dve Dirac-ove gamma matrice,

:=
i
4
[

], zatvaraju Lie-jevu algebru:

. (3.44)
Nije tesko utvrditi da se sa denicijama J
j
:=
1
2i

jkl

kl
i K
j
:= i
0j
, komutacione relacije (3.44)
mogu prepisati kao

J
j
, J
k

= i
jk
m
J
m
,

J
j
, K
k

= i
jk
m
K
m
,

K
j
, K
k

= i
jk
m
J
m
; (3.45)
dok elementi J
j
generisu rotacije, elementi K
j
generisu Lorentz boost-transformacije. Elementi
Lorentz-ove grupeu reprezentaciji koja deluje na 4-komponentne Dirac-ove spinorese dobi-
jaju kao eksponencijalne funkcije linearnih kombinacija ovih sest generatora:
g(,

) := exp

i(
j
J
j
+
j
K
j
)

= exp

j

0j

jkm

j

km

= exp

, (3.46)
za koje se moze pokazati da cine dvostruko natkrivanje grupe SO(1, 3), u oznaci Spin(1, 3): sva-
kom elementu grupe SO(1, 3) je doznaceno tacno dva elementa grupe Spin(1, 3). Na primer,
rotacije za 360

u grupi Spin(1, 3) su identicne operaciji 1 SO(1, 3), tako da su tek rotacije za


720

identicne operaciji 1.
Ovde cemo samo da citiramo [45] da Lorentz-ov boost u smeru x
1
-coordinate prouzrokuje
promenu
(x)

1
2
( + 1)1

1
2
( 1)
01

(x) (3.47)
gde bez indeksa oznacava dobro poznati relativisticki faktor := (1 v
2
/c
2
)
1/2
. Onda je
lako pokazati da

nije Lorentz-invarijantno, ali da


0
jeste. Stoga denisemo
:=


0
(3.48)
kao Dirac-ovu konjugaciju Dirac-ovog spinora , i imamo da je Lorentz-invarijantno.
Koristeci rezultate dodatka A.6.1, vidimo da pomocu Dirac-ovog spinora i Dirac-konjugova-
nog spinora mozemo denisati sledece bilinearne
7
funkcije:
Izraz Lorentz-ova reprezentacija
broj nezavisnih
komponenti
= skalar, 1 (3.49a)

= 4-vektor, 4 (3.49b)

= antisimetricni tenzor ranga 2, 6 (3.49c)


= aksijalni (ili pseudo-) 4-vektor, 4 (3.49d)


= pseudoskalar, 1 (3.49e)
7
Standardno se podrazumeva da

bilinearno ovde znaci

antilinearno+linearno, po .
174 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Posto se svaka 44 matrica moze napisati kao linearna kombinacija sesnaest matrica (A.122) [389],
sesnaest funkcija (3.49) takode cini kompletni sistem bilinearnih funkcija. Vazno je napomenuti
da se u funkcijama (3.49) -matrice ne transformisu pod delovanjem Lorentz-ovih transforma-
cija, ali se i menjaju, i to tako da se bilinearni proizvodi kao celine transformisu na naznaceni
nacin. Na primer,

se doista transformise, kao celina, kao bilo koji drugi 4-vektor.


Napomena 3.2 Pazljivi

Citalac se mozda upitao s kojim pravom smo matrice J
j
i K
j
identi-
kovali kao rotacije i Lorentz-boost-ove. Spisak (3.49) daje jednoznacnu potvrdu, u vidu
korektnih Lorentz-transformacija datih bilinearnih izraza.
Notacija (3.49) je standardna, i podrazumeva da se konzistentno koristi da su

i sve
44 matrice, je 4-komponentna matrica-vrsta, a 4-komponentna matrica-kolona. Umesto
toga, koristi se i indeksna notacija, pa A-ti element matrice-kolone pisemo
A
, A-ti element
matrice-vrste je
A
, i slicno za -matrice, tako da izrazi (3.49) postanu

A
,
A
(

)
A
B

B
,
A
(

)
A
B

B
,
A
(

)
A
B
( )
B
C

C
,
A
( )
A
B

B
. (3.50)
Slicno tome, umesto matrica kolona (3.39)(3.40), mozemo pisati
8
u
A
, itd. gde je, na primer,
u
1
= N, u
2
= 0, u
3
= N
p
z
c
E +mc
2
, u
4
= N
(p
x
+i p
y
)c
E +mc
2
, itd. (3.51)
Normalizacione faktore u (3.43) biramo tako da je
u

= 2mc = u

, a v

= 2mc = v

. (3.52)
Resenja (3.39)(3.40) su takode kompletna, u smislu da je

s=,
u
s
u
s
= / p +mc1, a

s=,
v
s
v
s
= / p mc1, (3.53)
odnosno

s=,
u
s,A
u
s
B
= (

)
A
B
p

+mc
A
B
, a

s=,
v
s,A
v
s
B
= (

)
A
B
p

mc
A
B
. (3.54)
matricnu (3.53) i eksplicitnu indeksnu notaciju (3.54) mozemo koristiti naizmenicno, po potrebi
i radi kompaktnosti odnosno jasnoce. Takode, pod opstim Dirac-ovim spinorom, , onda podra-
zumevamo opstu linearnu kombinaciju
:= e
A

A
, (3.55)
slicno kao sto pisemo za 4-vektor x = e

. No, mora se imati na umu da su e

(Descartes-ovski)
jedinicni vektori u 4-dimenzionom prostor-vremenu u kome se i mi krecemo, dok su e
A
jedinicni
vektori u apstraktnom prostoru resenja Dirac-ove jednacine.
8
Obratiti paznju: Dirac-ovi 4-spinori u

, u

, v

i v

imaju svaki po cetiri komponente, ali su naravno ukupno samo


cetiri komponente linearno nezavisne.
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 175
Helicitet, hiralnost i Weyl-ova jedna cina
Korisno je primetiti vrlo vaznu razliku izmedu dva naoko slicna svojstva cestica sa spinom
1
2
: heli-
citet i hiralnost. (Generalizacije ove analize naravno postoji i za cestice sa proizvoljnim spinom.)
Koristeci projektore

:=
1
2
[1 ], (3.56)
denisemo na potpuno Lorentz-invarijantan nacin:

:=

, tako da
+
+

= ,

= 0. (3.57)
Za
+
(takode
R
) kazemo da je desno-hiralna, a

(takode
L
) je levo-hiralna. Za ovo je
narocito povoljan Weyl-ov bazis (A.130) Dirac-ovih matrica. Kompleksne 2-komponentne projek-
cije

su Weyl-ovi spinori.
Nezavisno od hiralnosti, za cesticu sa impulsom p i spinom

S, mozemo denisati operator
heliciteta, h := p

S/ h, cija je svojstvena vrednost helicitet date cestice. Sa mentalnom (mnemo-


tehnickom i potpuno ktivnom!) slikom da je svojstveni ugaoni moment (spin) cestice predsta-
vljen rotiranjem same cestice, helicitet se moze predstaviti kao

rotacija u smeru kretanja. Na


primer, cestica spina
1
2
moze da ima helicitet +
1
2
ili
1
2
, zavisno od toga da li, respekticno, spin

rotira oko smera kretanja u smislu pravila desne ruke ili suprotno tome.
Po deniciji, helicitet nije Lorentz-invarijantanosim za cestice bez mase. Naime, cestica
sa neiscezavajucom masom uvek ima sopstveni koordinatni sistem u kome se ne krece, i gde je
p = 0, pa su onda i svojstvene vrednosti h jednake nuli. Takode je uvek moguce prestici cesticu,
odnosno Lorentz-boostom preci u koordinatni sistem u kome se cestica krece u smeru suprotnom
od originalnog p. Posto tako p menja predznak, i svojstvene vrednosti h menjaju predznak. Iz
toga sledi da, za cestice sa neiscezavajucom masom, helicitet ne moze biti Lorentz-invarijantan.
No, za cestice bez mase, helicitet jeste Lorentz-invarijantan, i podudara se sa hiralnoscu.
k
Resenja (3.39)(3.42) Dirac-ove jednacine (3.33) ukazuju da gornje i donje komponente
Dirac-ovog spinora nisu nezavisne i nije ih moguce razdvojiti na Lorentz-invarijantan nacin. Rela-
cijama (A.119b) denisu projektore

koji su Lorentz-invarijantni posto se -matrice ne menjaju


pod delovanjem Lorentz-ove grupe, sto daje nade da se Dirac-ov 4-komponentni spinor moze, na
Lorentz-invarijantan nacin razdvojiti na dva 2-komponentna spinora.
Digresija 3.3: U literaturi se cesto naide na

brzi argument za Lorentz-invarijantnost -matrica: po


tome, u proizvodu

, Lorentz-ova grupa deluje na zicku velicinu, 4-vektor energije-impulsa, a


ne na -matrice. To onda podseca na stanoviste da rotacije vektora v = e
i
v
i
deluju na bazisne
elemente, e
i
, a ne na komponente, koje su

samo brojne vrednosti u datom koordinatnom sistemu.


No, jednako je moguce slediti stanoviste u kome inverzne rotacije deluju na komponente v
i
, a ne
na bazisne elemente, e
i
. Obe primene transformacije proizvode promenu zicke velicine e
i
v
i
, sto se
cesto naziva

aktivnom transformacijom. Za razliku od toga,

pasivna transformacija istovremeno


rotira bazisne vektore e
i
kao i komponente v
i
(u inverznom smislu), tako da zicka velicina v ostaje
nepromenjena.
176 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
No, ovde se ne radi o aktivnom/pasivnom delovanju Lorentz-ove grupe: Dirac-ove -matrice
jesu komponente 4-vektora, ali su te komponente matrice ciji su redovi izrazeni u bazisu Dirac-ovog
4-komponentnog spinora , a kolone u bazisu Dirac-konjugovanog spinora . Lorentz-ove trans-
formacije deluju na sva tri bazisa, i ta se delovanja uzajamno potiru tako da -matrice ostaju in-
varijantne. Drugim recima, proizvod

je evidentno Lorentz-invarijanta:

je kontravari-
jantni 4-vektor a p

kovarijantni, pa je

skalarni proizvod jednog kontravarijantnog 4-vektora


i jednog kovarijantnog 4-vektora. Ako prilagodimo indeksnu notaciju tako da pobroji i komponente
Dirac-ovih spinora, imamo
(

) p

A
(

)
A
B

, (3.58a)
pa su brojne vrednosti (

)
A
B
, za svako ksno , A, B naprosto Clebsh-Gordan-ovi koecijenti u ra-
zvoju proizvoda po bazisu prostor-vremenskih 4-vektora. S druge strane, koecijenti (

)
A
B
se
pojavljuju i u tri-linearnoj invarijantnoj kontrakciji bazisnih vektora e
A
(

)
A
B
e

e
B
[v. odeljak A.6].
Medutim, nije tesko pokazati da helicitetske projekcije ne komutiraju sa Dirac-ovim matri-
cama:
[

] = 0 : [1,

] = 0 = ,

. (3.59)
Stoga pokusaj da se projekcije (3.57) primene na Dirac-ovu jednacinu daje:

[i h

mc1] = [i h

mc

1] = [i h

mc1

],
= i h

) mc

, (3.60)
sto je sistem diferencijalnih jednacina koji spreze
+
i

tacno kada je m = 0. Obratno, vazi


= 0 m

= 0. (3.61)
Zaklju cak 3.2 (Weyl) Dirac-ov spinor se moze na Lorentz-invarijantan nacin razdvojiti na
desni
+

R
:=
+
i levi


L
:=

2-komponentni Weyl-ov spinor (svojstvene


spinore matrice ) tacno kada masa cestice iscezava.
Ti spinori onda zadovoljavaju jednostavnije diferencijalne jednacine

= 0. Naime, Dirac-
ova diferencijalna jednacina (3.33) je u stvari sistem od cetiri spregnute diferencijalne jednacine
za cetiri komponente Dirac-ovog spinora . Nasuprot tome,

= 0 je sistem od dve spreg-


nute diferencijalne jednacine za dve komponente Weyl-ovog spinora

.
Mada je Hermann Weyl jos 1929. godine primetio i objavio osobenosti ovog specijalnog
slucaja Dirac-ove jednacine, Pauli nije hteo da ga primeni za neutrino (cije je postojanje pred-
lozio radi ocuvanja zakona ocuvanja energije), jer Weyl-ove jednacine narusavaju simetriju par-
nosti
9
. (Lorentz-invarijantnim razdvajanjem
+
i

P(
+
) omogucuje nezavistanpa i
razlicittretman ove dve polovine Dirac-ovog spinora.) Ironijom sudbine, Pauli je izvorno tacno
9
Sve do ekspermentalnih potvrda narusenja parnosti u slabim interakcijama [v. odeljke 0.4.2 i 2.2.1] je Pauli, kao
i mnogi drugi renomirani zicari tog doba, zestoko zagovarao protiv ideja koje ukljucuju narusavanje parnosti; v.
npr. A. Salam-ov novelovski govor [326].
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 177
predvideo da neutrino ima vrlo malu ili iscezavajucu masu i jos je za njegovog zivota postalo jasno
da Priroda doista tretira levi neutrino sasvim drugacije od desnog. Stoga je Weyl-ova jednacina
zbilja mnogo bolji model za neutrine, i dozvoljava maksimalno narusenje parnosti.
k

Cinjenice da cestice bez mase predstavljaju specijalan slucaj i za hiralnost i za helicitet, kao
i da se za cestice bez mase te dve razlicite zicke velicine poklapaju, je doprinelo njihovom vrlo
cestom brkanju. Lorentz-invarijantnost hiralnosti je od sustinskog znacaja u savremenoj formula-
ciji slabih i elektro-slabih interakcija, ali se helicitet lakse meri. No, to su dve sustinski razlicite
velicine, pa je vazno da ih

Citalac konceptualno razgranici i razlikuje.
Dirac-ova lagran zijanska gustina
Vrlo je jednostavno konstruisati Dirac-ovu lagranzijansku gustinu, posto je jedini zahtev da vari-
jacija Hamilton-ovskog dejstva sa tom lagranzijanskom gustinom proizvede Dirac-ovu jednacinu.
Pre toga, uocimo da se i mogu formalno tretirati kao nezavisne velicine. Onda Dirac-ovu
jednacinu (3.33) naprosto pomnozimo sleva sa (i c radi dimenzija) i identikujemo
L
D
= (x)

c / p +mc
2
1

(x) = (x) [i hc

mc
2
1] (x), (3.62)
gde je proizvoljni predznak. Naime, varijacija po daje -umnozak jednacine (3.33). Varijacija
po daje njen Dirac-konjugovani par, dakle nista novo (i suvisno).
Digresija 3.4: Dirac-ov spinor je 4-orka formalno antikomutirajucih varijabli. U opstem slucaju, ako
su i antikomutirajuce a f i g komutirajuce varijable, imamo
[ f , g] = 0, [ f , ] = [ f , ] = 0 = [g, ] = [g, ], ali , = 0; (3.63a)


f
,

g

= 0,


f
,


f
,

= 0 =


g
,


g
,

, ali

= 0. (3.63b)
Takode,

. (3.63c)
Ponekad je onda pogodno denisati izvod sdesna:

= 1, ()

= , ()

= , itd. (3.63d)
Denicija lagranzijana dozvoljava identikaciju komponenti kao kanonskih koordinata, pa
mozemo da denisemo i pridruzenu gustinu kanonskog momenta:

:= L
D

[i hc

mc
2
1]

(c
0
)
= i h
0
= i h

, (3.64)
gde smo promenili izvod sdesna [v. digresiju 3.4, str. 177]. Hamiltonijan je onda
H
D
=

.
L
D
= (i h

)(
.
) + [i hc

mc
2
1],
178 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
=

H + [i hc

mc
2
1], H i h

t
. (3.65)
Predznak u (3.64) se sada moze odrediti: za Dirac-ov fermion na masenoj ljusci, tj. koji zado-
voljava jednacinu kretanja (3.33), drugi clan u izrazu (3.65) iscezava i imamo da je
H
D

(3.33)
=

H , gde [] =
1
L
3/2
. (3.66)
Stoga biramo = 1 da bi totalna energija (hamiltonijan) iz Hamilton-Jacobi kanonskog formali-
zma na masenoj ljusci i ocekivana vrednost kvantno-menahickog operatora H imale isti predznak.
Da sumiramo:
L
D
= (x)

c / p +mc
2
1

(x) = (x) [i hc

mc
2
1] (x), (3.67a)

= i h

, (3.67b)
H
D
=

.
L
D
=

H [i hc

mc
2
1]. (3.67c)
Takode, posto se Dirac-ova jednacina (3.33) moze pisati i kao
i h
.
= H
D
:=

(i hc

+mc
2
)
0

, (3.68)
sledi da je H
D
Dirac-ov operator-hamiltonijan, i doista: H
D
= H
D
.
Digresija 3.5: Dirac-ova lagranzijanska gustina se neretko

antisimetrizuje koristeci identitet

d
4
x

=
1
2

d
4
x

+
1
2

d
4
x

, (3.69a)
=
1
2

d
4
x

+
1
2

V
d
3
(x)

. .. .
=0
, (3.69b)
gde se treci, 3-dimenzioni integral racuna po 3-dimenzionoj granici prostor-vremenakoja je

u bes-
konacnosti pa moramo da zahtevamo da zicka polja tamo iscezavaju. Stoga pisemo


1
2

=:
1
2

, (3.69c)
gde srednji izraz denise simbol

. Tako antisimetrizovano, imamo da je


L
D
(x)

1
2
c

/ p +mc
2
1

(x) = (x) [
i
2
hc

/ mc
2
1] (x). (3.69d)
Najzad, primetimo da su komponente pridruzene gustine kanonskog momenta (3.67b) kon-
stantno proporcionalne ermitski konjugovanim komponentama samog Dirac-ovog spinora. Grubo
receno, polovinu Dirac-ovog (4-komponentnog) spinora cine kanonske koordinate sistema, a
drugu polovinu pridruzeni momenti. Izbor koje tacno komponente smatramo koordinatama a
koje momentima je, naravno, proizvoljan do na zahtev da relacije

, (i h

= i h1,

= 1 (3.70)
daju kanonske antikomutacione relacije izmedu kanonskih momenata i kanonskih koordinata.
Ova proizvoljnost je identicna kao i u klasicnoj zici.
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 179
3.2.2 Kalibraciona U(1)-simetrija i fotoni
Klasicna elektrodinamika se zasniva na Maxwell-ovim jednacinama

E =
1
4
0
4
e
,

(c

B)
1
c

E
t
=
1
4
0
4
c

e
, (Amp`ere) (3.71a)
(Gauss)


(c

B) =

0
4
4
m
,

E
1
c
(c

B)
t
=

0
4
4
c

m
, (Faraday) (3.71b)
koje obuhvataju naznacene zakone, i gde je
c =
1

0

0
, (3.71c)
brzina prostiranja svetlosti u vakuumu. Gustine magnetnih (monopolnih!) naboja,
m
, i struje,
m
,
oznaceni plavo u jednacinama (3.71b), su ukljuceni radi kasnije diskusije o elektricno-magnetnoj
dualnosti [v. odeljak 9.4]. Ni jedan eksperiment ne ukazuje na njihovo postojanje, pa se jednaci-
ne (3.71b) u literaturi uglavnom uvek navode za nulom na desnoj strani;
m
0 i
m
0. No,
primetimo da su jedinice [
e
/
0
] = [
0

m
], kao i [
e
/
0
] = [
0

m
].
Relativisti cki opis
Za potrebe relativistickog opisa elektrodinamike [v. takode napomenu 6.1, str. 292], uvedemo
10
A

:= (, c

A), (4-vektor) A

:=

= (, c

A); (3.72a)
F

:=

,

antisimetricni
tenzor ranga 2

:=

; (3.72b)
i identikujemo:
F
00
= 0, F
00
= 0, (3.72c)
F
0i
=
0
A
i

i
A
0
=
1
c
(cA
i
)
t


x
i
= E
i
, F
0i
=
00
F
0j

ji
= E
i
, (3.72d)
F
ij
=
i
A
j

j
A
i
=
(cA
j
)
x
i

(cA
i
)
x
j
= c

A
i
x
j

A
j
x
i

= c
ji
k
B
k
= c
ij
k
B
k
, F
ij
=
ik
F
kl

jl
= c
ijm
B
m
(3.72e)
i, naravno, F

= F

. U matricnoj formi, imamo:

0 E
1
E
2
E
3
E
1
0 cB
3
cB
2
E
2
cB
3
0 cB
1
E
3
cB
2
cB
1
0

,

F

0 E
1
E
2
E
3
E
1
0 cB
3
cB
2
E
2
cB
3
0 cB
1
E
3
cB
2
cB
1
0

. (3.73)
10
Negativni relativni predznak u deniciji A

ponistava razliku u predznaku u deniciji (3.12), a dodatni faktor c


izjednacuje jedinice izmedu i

A koji potice od razlike izmedu D
t
i

D.
180 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Posto su F

komponente tenzora ranga 2, sledi da Lorentz-ove transformacije deluju [v. digre-


siju 1.4, str. 88]
y

= L

(y) = L

(x) L

, tj. F(y) = LL LL
T
F(x) LL LL. (3.74)
Primer 3.1: Neka su u izvornom (i inercijalnom) koordinatnom sistemu S dati

E = e
2
E
2
i

B = 0, i neka
se inercijalni sistem

S krece u odnosu na sistem S konstantnom brzinom e
1
v
1
. Onda relacije (3.74)
daju:

E
2
= E
2
, ali i

B
3
=
v
1
c
2
E
2
. (3.75)
Polje koje u jednom inercijalnom koordinatnom sistemu izgleda kao

cisto elektricno, u drugom


inercijalnom sistemu lako moze biti predstavljeno kombinacijom elektricnog i magnetnog polja. Za
tako rezultujuce elektromagnetno polje medutim uvek vazi

E

B = 0 [v. relacije (3.78a)].


Maxwell-ove jednacine (3.71a) se onda mogu pisati i kao:

=
1
4
0
4
c
j

e
(3.76)
gde je j
e
= (c
e
,
e
) 4-vektor gustine naelektrisanja i elektricne struje. Analogno tome, Maxwell-
ove jednacine (3.71b) se mogu pisati i kao:
1
2

=

0
4
4
c
j

m
, (3.77)
gde je j
m
= (c
m
,
m
) 4-vektor gustine (monopolnog) namagnetisanja i magnetne struje.
Digresija 3.6: Neposrednom zamenom se nalazi da je
1
2
F

=

E
2
c
2

B
2
, i
1
4

= c

B, (3.78a)
sto, koriscenjem transformacije (3.74), pokazuje da su ove dve bilinearne kombinacije

E i

B Lorentz-
invarijante. Evidentno, to su jedine linearno nezavisne Lorentz-invarijantne bilinearne kombinacije

E
i

B. Kako lagranzijanska gustina za elektrodinamiku mora da bude skalarna (invarijantna) gustina i
kvadratna po elektricnim i magnetnim poljima, nalazimo da mora biti da je
L
EM
= C
1
F

+C
2

. (3.78b)
Koecijente C
1
, C
2
biramo tako da varijacija Hamilton-ovskog dejstva,

d
4
x L
EM
= 0, reprodukuje
Maxwell-ove jednacine. Dobro poznati rezultat [v. takode zadatke 3.1.3 i 3.1.4]
L
EM
=
4
0
4
F

(3.78c)
onda postavlja ( nereseno) pitanje: Zasto je, u mogucem

dodatku standardnoj lagranzijanskoj gu-


stini (3.78c),
L
,EM
=
4
0
4

, (3.78d)
do na eksperimentalnu gresku = 0, ili cak 0?
Neposredna zamena F

u levu stranu (3.77) daje


1
2

=
1
2

1
2

, (3.79)
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 181
gde svaki od dva sabirka posebno iscezava, posto

. .. .

. (3.80)
To jest,
F

(3.77)
0 =

0
4
4
c
j

m
. (3.81)
Postojanje namagnetisanja i magnetnih struja bi onda bila prepreka za izjednacavanje F

sa

, tj. elektricno i magnetno polje ne bi mogli da se izraze preko jedinstveno zada-


tog 4-vektorskog potencijala (3.14) [v. odeljak 3.2.3], i obratno: ako je F

za
jedinstveno zadat 4-vektorski potencijal A

(x), onda ni monopolnog namagnetisanja ni magnet-


nih struja ne moze biti. Stoga imamo:
Zaklju cak 3.3 Elektricni i magnetni naboji i struje postoje zajedno ako i samo ako ne postoji
jedinstveno zadat 4-vektorski potencijal A

(x) za koji bi elektromagnetno polje bilo F

[v. odeljak 3.2.3].


Digresija 3.7: Denisimo

diferencijalnu 2-formu F := F

dx

dx

, gde

oznacava antisimetrican
proizvod, kao i operator d := dx

. Sledi da dd
[

]
dx

dx

0. Onda su Maxwell-ove
jednacine (3.71b), odnosno (3.77), ekvivalentne jednacini
dF = j
m
, j
m
:=

0
4
4
c
j

dx

dx

dx

, (3.82a)
pa je diferencijalna 3-forma j
m
obstrukcija za jednacenje F sa dA, za bilo koju diferencijalnu 1-formu
A = A

dx

; kazemo da je F netrivijalna (ne-egzaktna) 2-forma


11
.
S druge strane, jednacine (3.71a), odnosno (3.76), takode mogu da se napisu u obliku (3.82a).
Za to nam, medutim, treba jos jedna oznaka: u tenzorskoj notaciji, bilo koji antisimetricni tenor ranga
r mozemo pretvoriti u antisimetricni tenzor ranga (4r) putem kontrakcije sa

. Tako smo
4-vektor j

preveli u tenzor ranga 3: j

m
(j

) i 3-formu j
m
. Dvostrukom upotrebom te
operacije imamo:
1
2

(
1
2

) =

. Analogna operacija sa diferencijalnim formama je


tzv.

Hodge-ova zvezda, koja prevodi r-formu u (4r)-formu: A je 3-forma, j


m
je 1-forma, itd.
Maxwell-ove jednacine (3.71a), odnosno (3.76), su onda ekvivalentne jednacini
dF = j
e
, j
e
:=
1
4
0
4
c
j

dx

dx

dx

. (3.82b)
Posto dd 0, sledi da je dj
e
= 0, sto daje dobro poznatu jednacinu kontinuiteta (0.70), odakle
integracijom sledi zakon ocuvanja naelektrisanja [v. i odeljak 4.1.2]. Slicno tome, iz (3.82a) takode
sledi dj
m
= 0, odnosno jednacina kontinuiteta i zakon ocuvanja za (monopolna) namagnetisanja.
Napomena 3.3

Cinjenica da bi postojanje (monopolnog) namagnetisanja i struje precilo izra-
zavanje elektromagnetnog polja F

kao antisimericni izvod jedinstveno zadatog 4-vektora


11
Na slican nacin je dQ, u opstem slucaju u termodinamici, netrivijalna 1-forma a ne egzaktni diferencijal.
182 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
potencijala A

ukazuje na bitnu razliku izmedu elektricnih i magnetnih naboja i strujaupr-


kos tome sto Maxwell-ove jednacine (3.71) izgledaju

simetricno. Ta

simetrijapreciz-
nije, dualnostje preslikavanje
EM
: F (F)

= [
1
2

] =

0 cB
1
cB
2
cB
3
cB
1
0 E
3
E
2
cB
2
E
3
0 E
1
cB
3
E
2
E
1
0

, (3.83)
kojim su uloge

E i c

B razmenjene. Odatle vidimo da je iscezavanje


e
i
e
potreban i dovoljan
uslov za postojanje neke jedinstveno zadate 1-forme

A takve da je F = d

A; tu je

A =
dx

1-forma dualnog 4-vektora kalibracionih potencijala.


Zaklju cak 3.4 Razlika izmedu F i F, odnosno F

i
1
2

, odnosno

E i c

B, odnosno
(c
e
,
e
) i (
m
/c,
m
/c
2
)pa onda i citavog formalizmaje medutim potpuno dogovorna.
Diskretna transformacija (3.83) je ekvivalentna zameni
EM
: (

E, c

B) (c

B,

E). Posto je
2
EM
= 1 i
4
EM
= 1,
EM
je ekvivalentna rotaciji za 90

. U stvari, mozemo cak denisati


kontinualnu rotaciju dualnosti
EM
() :


E
c


E
/
c

B
/

cos sin
sin cos


E
c

(3.84)
i korespondentno za naelektrisanja i namagnetisanja (elektricnih i magnetnih naboja). Tvrd-
nja da ne postoje magnetni monopoli je onda ekvivalentna tvrdnji da se, putem ovakve

rotacije, varijable

E i c

B (odnosno F

) mogu odabrati tako da


m
= 0 =
m
, te da je
F = dA, tj. F

istovremeno u citavom svemiru i za sve cestice u Prirodi.


Standardna elektrodinamika
U skladu sa eksperimentima, odsada ksiramo
m
= 0 =
m
, tako da relacije (3.14) i (3.72b)
vaze, pa stoga i tzv. Bianchi-jev identitet (posledica) sada vazece denicije (3.72b)

= 0 (3.85)
umesto (3.77), i naravno (3.73)(3.76).
U klasicnoj elektrodinamici se primarno koristi elektromagnetno polje, F

, odnosno

E i

B,
a potencijali su sporedni. Medutim, vec u nerelativistickoj formulaciji interakcije elektromagnet-
nog polja sa supstancijom (3.18) smo videli da su u kvantnoj teoriji potencijali fundamentalne
velicine. Osim toga, pretpostavka da je elektromagneno polje denisano putem relacije (3.72b)
cini relaciju (3.85)pa onda i zakone (3.71b)trivijanom posledicom. Stoga se dinamika u
elektrodinamici izrazenoj preko 4-vektora potencijala, A

, svodi na jednacinu (3.76):

) =

) =
1
4
0
4
c
j

e
. (3.86)
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 183
Time je broj nezavisnih stepeni slobode u elektromagnetnom polju smanjen sa sest u tenzoru
ranga dva F

(komponente elektricnog i magnetnog polja) na cetiri u 4-vektoru A

.
Medutim, dobro je poznato da 4-vektor potencijala, A

, nije jednoznacno odreden, i slobodni


smo da zamenimo
A

A
/

= A

, (3.87)
sto je upravo kalibraciona transformacija skalarnog i vektorskog potencijala (3.13a), kao sto je
izvedena u odeljku 3.1. Fizicki smisao transformacije (3.87) se vidi iz Fourier slike:
A

A
/

= A


A
/

=

A

+ick

, (3.88)
gde je k

:= p

/ h talasni 4-vektor elektromagnetnog zracenja. Komponenta 4-vektora potencijala


u smeru kretanja (u 4-dimenzionom prostor-vremenu!) elektromagnetnog zraka je proizvoljna,
i pogodnim izborom kalibracione funkcije se moze potpuno anihilirati. U tom smislu se cesto
namece Lorenz-ov uslov
12
:

= 0 k

= 0. (3.89)
Primetimo da je ovaj uzlov Lorentz-invarijatan. Koristeci ga, dinamicki deo Maxwell-ovih jedna-
cina (3.86), se pojednostavljuje:
A

=
1
4
0
4
c
j

e
, (3.90)
sto je talasna jednacina za kalibracione potencijale A

(x), sa izvorom (

prinudnom silom) j

e
.
Uslov (3.89) smanjuje broj stepeni slobode u elektromagnetnom polju, odredenom (3.72b)
preko 4-vektora potencijala, sa cetiri na tri. No, to nije sve: FitzGerald-Lorentz-ova kontrakcija
se odnosi na sve zicke velicine, pa i na komponente 4-vektorskog potencijala. S obzirom da se,
u vakuumu, promene u elektromagnetnom polju prostiru brzinom svetlosti, sledi da je longitu-
dinalna komponenta 4-vektorskog potencijala A

(x) jednaka nuli, to jest, za Fourer transform


vazi p

A = 0. Inverzna transformacija onda daje


A = 0, tzv. Coulomb-ov uslov. Kombina-


cija Lorenz-ovog i Coulomb-ovog uslova daje
.
A
0
= 0, pa je vremenska komponenta 4-vektorskog
kalibracionog potencijala proizvoljna konstanta.
Smanjenje broja stepeni slobode sa tri na dva se ne moze opisati na Lorentz-invarijantan
nacin, pa postoje dva pristupa:
1. nametnuti jos jedan, dodatan uslov koji eksplicitno narusava Lorentz-simetrijukao sto je
Coulomb-ov uslov

A = 0,
2. namerno ostaviti da A

nosi vise od dva stepena slobode, pa naknadno

odracunati dopri-
nose tih nezickih stepeni slobode.
12
Ovaj uslov nosi ime Ludvig Valentin Lorenz-a (182991), a ne Hendrik Antoon Lorentz-a (18531928) cije ime je
dato Lorentz-ovim transformacijama, (FitzGerald-)Lorentz-ovoj kontrakciji duzina, i Lorentz-ovoj grupi.
184 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
U odsustvu slobodnih nosioca naelektrisanja, imamo j

e
= 0, pa jednacina (3.90) postaje
A

= 0, (Klein-Gordon, sa m

= 0). (3.91)
Resenja se nalaze u obliku
A

(x) = a e
(i/ h)p x

(p),

= 0, E = [p[c,
p

= 0,
0
= 0 = p,
(3.92)
gde u drugom redu imamo zbirni efekat (Lorentz-invarijantnog) Lorenz-ovog i Coulomb-ovog
(dodatnog) uslova, i gde je a amplituda fotona.
U kvantnoj teoriji, A

(x) sluzi kao talasna funkcija fotona: 4-vektor potencijala koji nosi
dva zicka stepena slobode, i koji su transverzalni na smer kretanja fotona. U Descartes-ovskom
koordinatnom sistemu sa x
3
=z-osom u smeru kretanja fotona, dve transverzalne polarizacije su:

1
= (1, 0, 0) i
2
= (0, 1, 0), (3.93)
a

+
=
1

2
(
1
+i
2
) i

=
1

2
(
1
i
2
) (3.94)
su tzv. desno- i levo-cirkularne polarizacije, svojstveni vektori generatora rotacije, J
3
, sa svojstve-
nim vrednostima 1.
3.2.3 Magnetni monopol, na mala vrata
Uprkos naivnom tumacenju zakljucka 3.3, str. 181, Paul Dirac je 1931. godine otkrio: (1) nacin
da se u standardnu elektrodinamiku, dakle zicki sistem opisan jednacinama

=
1
4
0
4
c
j

e
,
1
2

= 0, F

, (3.95)
ukljuce i magnetni monopolni naboji, kao i to da (2) kvantna priroda Prirode primorava namag-
netisanje i naelektrisanje da zadovoljavaju tzv. Dirac-ovu kvantizaciju:
q
e
q
m
= 2 h n, n Z. (3.96)
Odavde,

e
:=
1
4
0
e
2
hc

1
137

m
:=
1
4
0
g
2
hc
=
n
2
4
4
0
hc
e
2

137
4
n
2
, (3.97)
pa intenzitet interakcije sa magnetnim monopolima mora da bude veoma velik, reciprocno rela-
tivno slaboj interakciji sa (elektricnim) naelektrisanjima,
e
1/137.
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 185
Kalibracioni potencijal magnetnog monopola
Dirac-ov kvazi-realisticni model magnetnog monopola potice iz vrlo dobro poznate cinjenice o
magnetima, da je magnetno polje najjace blizu krajeva magnetnog dipola a najslabije blizu sre-
dine. Uzmimo takav jedan magnetna primer, cilindricni solenoidi ksirajmo koordinatni
pocetak za

severni pol magneta, smanjimo poprecni presek solenoida i izduzimo ga tako da

juzni pol odvucemo prema z . U limesu kada je poprecni presek solenoida zanemarljiv a

juzni pol beskonacno daleko, magnetno polje takvog magneta je sferno simetricno i ima izvor
(

severni pol) u koordinatnom pocetku, bez

juznog pola bilo gde u konacnom delu prostora.


Ova konstrukcija evidentno pokazuje da je deo prostoranegativni deo z-osezicki ne-
dostupan: Svaki probni magnet ce detektovati sferno simetricno (Coulomb-sko) magnetno polje

B q
m
r/r
3
u citavom prostoru oko koordinatnog pocetkaosim duz negativnog dela z-ose, gde
probni magnet ne mozemo da smestimo jer je tu smesten beskonacno dugacak i beskonacno tanak
solenoid. Ta

zabranjena zona se zove Dirac-ova nit.


Dirac je pokazao da vektorski potencijal [205]

A(r ) : tako da

A =

B =
q
m
4
r
r
3
(3.98)
mora, kao funkcija pozicije r, da bude singularan duz neke linije (Dirac-ove niti) koja pocinje
u koordinatnom pocetku i prostire se do beskonacnostito je lokacija innitezimalno tankog
Dirac-ovog solenoida. Medutim, 1975. godine su T.T. Wu i C.N. Yang pokazali da to nije ne-
ophodnopo cenu da vektorski potencijal

A onda ne moze da bude jedna jednistveno zadata
(vektorska) funkcija. No, kako vektorski potencijal nije neposredno merljiv, ta nejedinstvenost
(nejednoznacnost) nema nikakve zicki merljive reperkusije.
Naime, denisemo [359, 146]:

A
S
=
q
m
4
x e
y
y e
x
r(z +r)
,

A
J
=
q
m
4
x e
y
y e
x
r(z r)
, (3.99a)
=
q
m
4

1 cos()

, =
q
m
4

1 cos()

, (3.99b)
i primetimo da je funkcija

A
S
dobro denisana svuda osim duz donje (

juzne) polovine z-ose,


dok je funkcija

A
J
dobro denisana svuda osim duz gornje (

severne) polovine z-ose. Takode


denisemo i

B
S
:=

A
S
=
q
m
4
r
r
3
, i

B
J
:=

A
J
=
q
m
4
r
r
3
.
(osim gde x = 0 = y i z 0) (osim gde x = 0 = y i z 0)
(3.100)
Kako se

B
S
i

B
J
podudaraju kao funkcije svuda gde su obe denisane,

pravo magnetno polje



B
denisemo da je jednako

B
S
odnosno

B
J
, koristeci ono

pomocno magnetno polje koje je dobro


denisano u oblasti koja nas interesuje
13
.
13
Ovo je isti

trik koji koriste kartogra kada kartu Zemaljske kugle (koja ne moze da se prikaze na jednom ravnom
listu hartije) podele na dovoljan broj dovoljno malih mapa, od koji svaka verodostojno prikazuje dovoljno mali
deo Zemljine povrsine. Te mape se onda povezu u atlas gde se

susedne mape preklapaju dovoljno da putniku


daju povezano uputsvo duz bilo kojegnaravno neprekidnogputa.
186 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Posto je

A
J


A
S
= 2
q
m
4

y e
x
x e
y
x
2
+y
2

= 2
q
m
4

ATan(x, y)

, (3.101)
gde je
ATan(x, y) :=

arctan(y/x) for x 0,
+ arctan(y/x) for x 0,
(3.102a)
ATan(x, y) arctan

y
x

(3.102b)
sledi da se

A
S
i

A
J
razlikuju u kalibracionoj transformaciji (3.87) sa kalibracionim parametrom
(x) = 2q
m
ATan(x, y). Posto sami potencijali

A
S
i

A
J
nisu merljivi a daju isto (merljivo) magnetno
polje, onda je kalibraciona transformacija

A
S


A
J
=

A
S
+

SJ
,
SJ
(x) = 2
q
m
4
ATan(x, y) (3.103)
zaista simetrija zickog sistema.
Dirac-ova uzajamna kvantizacija naboja
Kao sto smo videli u relacijama (3.13a)(3.13b), kalibraciona transformacija (3.103) povlaci pro-
menu faze talasne funkcije elektrona
(x)
/
(x) = e
iq
e

SJ
(x)/ h
(x). (3.104)
Posto je vrednost funkcije ATan(x, y) azimutalni ugao +2, relacija (3.103) daje:
exp

iq
e

SJ
(x)/ h

= exp

i
q
m
q
e
2 h

. (3.105)
Ni jedna kalibraciona transformacijapa ni ovane sme da promeni jednoznacnost talasne funk-
cije, koju naravno isprva biramo da je jednoznacna. Stoga i (3.105) mora da bude jednoznacna
funkcija, pa
q
m
q
e
2 h
mora da bude ceo broj:
q
e
q
m
2 h
!
= n Z, odnosno q
m
!
= n

2 h
q
e

= n

h
q
e

, (3.106)
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 187
sto se zove Dirac-ova kvantizacija namagnetisanja, i gde je (2 h/q
e
) elementarna (jedinicna)
kolicina namagnetisanja.
Bice korisno da Dirac-ov izvorni argument prepisemo direktnomintegracijomrelacije (3.103):

2
1
dr

A
S
=

2
1
dr

A
J
+

2
1
dr

SJ
=
SJ
(r
2
)
SJ
(r
1
)

, (3.107)
odnosno

2
1
dr

A
S

2
1
dr

A
J
=
SJ
(r
2
)
SJ
(r
1
). (3.108)
Dirac-ova kvantizacija namagnetisanja dakle potice iz zahteva da iq
e

C
dr

A sme da zavisi od
izbora konkretne konture za linijsku integraciju samo do na celobrojni umnozak 2:
e
iq
e

C
1
r

Aq
e

C
2
r

A
= e
iq
e

C
1
C
2
r

A !
= e
2i n
= 1, (3.109)
gde je (C
1
C
2
) zatvorena kontura jer C
1
i C
2
imaju iste granicne tacke
14
: C
1
= C
2
. Koristeci
Stokes-ovu teoremu,

C
dr

A =

S
d
2
(

A) gde je S neka povrs obrubljena konturom C,


odnosno C = S, i deniciju magnetnog polja,

B := (

A), imamo da je
2i n
!
= iq
e

C
1
dr

A iq
e

C
2
dr

A = iq
e

(C
1
C
2
)=S
dr

A = iq
e

S
d
2

B, (3.110)
Primenjen na magnetno polje (hipoteticnog) magnetnog namagnetisanja, ovaj uslov daje kvanti-
zaciju (3.106). Medutim, isti uslov predstavlja takode i razlog za postojanje tzv. Aharonov-Bohm-
ovog efekta [v. udzbenik kvantne mehanike kao [19]], koji je eksperimentalno potvrden, a koji
bi dakle trebalo zvati

Dirac-Aharonov-Bohm-ov efekat.
Do danas je poznato nekoliko dodatnih, alternativnih argumenata koji daju istu kvantizaciju.
Jedan od tih argumenata je objavio Alfred S. Goldhaber, 1965. godine. Magnetno polje (3.98)
koje potice od magnetnog monopola deluje na cesticu naelektrisanja q
e
koje prolazi kroz to mag-
netno polje brzinomv putem tzv. Lorentz-ove sile

F
L
= q
e
v

B, (3.111)
koja je pod pravim uglom na ravan u kojoj leze v i

B. Odaberimo koordinatni sistem tako da je
v = v e
z
, pa je := (r, v) = (

B, v) posto je za magnetni monopol



B r [v. relaciju (3.98)].
Razmak b := [r sin()[ se zove

impakt parametar, kao i u parametrizaciji sudara dva klikera,


u primeru 1.2, str. 109; odaberimo x-osu da bude u pravcu tog razmaka. Za dovoljno velike
vrednosti razmaka b, skretanje (u pravcu y-ose) sa putanje (u pravcu z-ose) ce biti dovoljno malo
da se moze proceniti integralom:
(.p)
y

dt (

F
L
)
y
=
q
e
vq
m
b
4

dt
(b
2
+v
2
t
2
)
3/2
=
q
e
q
m
2b
, (3.112)
14
Za bilo koji prostor X, simbol X znaci

rub prostora X.
188 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
tako da je
(.

L)
z
= b(.p)
y
=
q
e
q
m
2
. (3.113)
Ostaje da se zakljuci dazbog kvantne prirode Prirodepromena ugaonog momenta mora da
bude celobrojni umnozak h, sto istom daje relaciju (3.106).
Najzad, spomenimo i cinjenicu da elektromagnetno polje poseduje gustinu impulsa
0

B.
Za polje u prostoru oko tackastog naelektrisanja i monopolnog namagnetisanja koji su razdvojeni
vektorom

R se moze pokazati da ukupan (integrisani) impuls totalnog polja iscezava, sto znaci
da je ukupan (integrisani) ugaoni momenat nezavisan od izbora koordinatnog pocetka i ima
vrednost [v. [205]; ovaj rezultat je objavio J.J. Thomson, jos 1904. godine]

L
EM
=
q
e
q
m
4

R
R
. (3.114)
Kvantizacija ovog ugaonog momenta u jedinicama h takode ukazuje na kvantizaciju namagneti-
sanja u jedinicama koje su inverzno proporcionalne elementarnom naelektrisanju, ali daje dvo-
struko vecu vrednost od (3.106). Drugim recima, prethodna dva argumenta daju strozi rezultat.
3.2.4 Zadaci za odeljak 3.2
3.2.1 Dokazati (3.45).
3.2.2 Koristeci relaciju (3.44) sa izborom
i
= 0,
2
= 0 =
3
a
1
= , dokazati rela-
ciju (3.47) razvojem eksponencijalne funkcije, pa resumiranjem rezultata posle koriscenja
relacija (3.31).
3.2.3 Dokazati ekvivalentnost (3.33) i (3.68), te da je H
D
= H
D
.
3.2.4 Koristeci relacije (3.73)(3.74) i (1.13b), izvesti (3.75).
3.3 Kvantna elektrodinamika sa leptonima
Opis elektrodinamike u prethodnom odeljku je klasican. Kvantni proracuni se dosledno izvode iz
kvantne teorije poljafotona i leptonaa to izvodenje je izvan dosega ove knjige. Umesto toga
cemo, sledeci Ref. [174] i uvodno izlaganje u odeljku 1.3, razmotriti nekoliko primera racuna sa
Feynman-ovim dijagramima koji opisuju interakciju naelektrisanih leptona i fotona.
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 189
3.3.1 Kvantno-elektrodinami cki ra cun
Feynman-ove dijagrame koji opisuju elektromagnetne procese smo vec sreli: O(e
4
) doprinosi
e

p
+
rasejanju su prikazani dijagramima (2.39), a dvo-fotonska e

e
+
anihilacija je prikazana di-
jagramom (2.47). Po ugledu na odeljak 1.3.4, sada moramo svakom grackom elementu pripisati
matematicki izraz i adaptacijom postupka 1.1, str. 114 izracunati matricni element M, koji onda
mozemo uvrstiti u formule (1.109) i (1.111) za raspade i rasejanja, respektivno.
Mada ovde necemo izvesti Feynman-ova pravila elektrodinamike iz lagranzijana, navedimo
tu lagranzijansku gustinu. Kombinacijom rezultata (3.78c) i (3.67a), uz promenu

:=

+
i
hc
A

Q, (3.115)
sto je u skladu sa denicijama (3.12) i (3.72a), i gde Q = q

daje naelektrisanje cestice koju


predstavlja, imamo:
L
QED
= (x) [i hc / D mc
2
] (x)
4
0
4
F

, (3.116)
= (x)

hc i

mc
2

(x)

4
0
4
(

). (3.117)
Digresija 3.8: Jednacine kretanja za A

(x) dobijamo varijacijom lagranzijanske gustine (3.117) po


A

, ili Hamiltonivskog dejstva



d
4
x L
QED
po A

(x). Naime, koristeci da je

(y)
F(A

(x), (

(x), . . . ) =
4
(xy)

A

(x)
F(A

(x), (

(x), . . . ), (3.118a)

(y))
F(A

(x), (

(x), . . . ) =
4
(xy)

(

(y))
F(A

(x), (

(x), . . . ), (3.118b)
imamo opsti rezultat

(x)

d
4
y F

(y), (

(y))

d
4
y
A

(y)
A

(x)

(y)
F

(y), (

(y))

, (3.118c)
=

d
4
y
4
(xy)

(y)
F

(y), (

(y))

=

A

(x)
F

(x), (

(x))

. (3.118d)
Koristeci

(x)
A

(x) =

,

A

(x)

(x)

= 0, (3.118e)

(x))
A

(x) = 0,

(

(x))

(x)

:=

, (3.118f)
gde argumente

(x) ne moramo pisati, dobijemo:

L
QED
(

)
=
L
QED
A

=
q

4
0

. (3.118g)
Poredenje (3.118g) sa (3.76) daje
j

e
:=
q

c
4

, (3.118h)
190 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
4-vektor (prostorne) gustine elektricne struje. Kombinovana lagranzijanska gustina (3.117) poka-
zuje da, dok se dinamika samih fotona moze opisati putem polja F

odnosno

E i

B, lagranzijanski
opis interakcije sa naelektrisanim cesticama zahteva koriscenje kalibracionog 4-vektorskog potenci-
jala A

mada izvedene jednacine kretanja (3.118g) i ocigledna (Bianchi-eva) posledica (3.85) mogu
da se izraze iskljucivo preko polja

E i

B.
Digresija 3.9: Variranjem lagranzijana L
QED
, datog u (3.117), po A

, odnosno po (sleva), dobijemo


komplementarni i spregnuti sistem Euler-Lagrange-ovih jednacina kretanja:

=
q

4
0

i hc

mc
2
1

= q

. (3.119a)
Postupak dat u digresiji 3.8 je jednako primenjiv na interakcije proizvoljnih naelektrisanih
cestice sa fotonima: za cestice spina =
1
/
2
naravno moramo zameniti Dirac-ovu lagranzijansku
gustinu odgovarajucom lagranzijanskom gustinom ali u kome opet koristimo

kalibraciono kova-
rijantne izvode

(3.115). Kao uvod i zbog neposrednog interesa, formule cemo kon-


kretno pisati za letpon/antilepton, odnosno elektron/pozitron. Racun se, medutim, lako primeni
za druge naelektrisane cestice spina
1
2
valja samo zameniti odgovarajuca naelektrisanja i mase.
Takode, nije tesko prilagoditi racune i za ukljucenje naelektrisanih cestica bez spina: u literaturi
sa to obicno zove

skalarnom elektrodinamikom, no to cemo ovde ostaviti po strani.


Zbog razlika u jedinicama i numerickog pojednostavljenja, pogodno je koristiti oznaku
g
e
:=

4
e
=
[e[

0
hc
(= [e[

4/ hc, u Gauss-ovim jedinicama). (3.120)


S jedne strane, g
e
daje bezdimenzionu meru jacine interakcije; s druge strane, mnogi elektrodi-
namicki racuni se onda relativno lako prilagode slabim nuklearnim i kromodinamickim racunima
promenom g
e
g
w
i g
e
g
c
, respektivno, i dopisivanjem dodatnih faktora [v. poglavlje 4].
Postupak 3.1 Doprinos matricnom elementu M korespondentan datom Feynman-ovom di-
jagramu za elektrodinamicke procese elektrona i pozitrona se izracunava sledeci algori-
tam [v. udzbenike [313, 298] za strogo izvodenje]:
1. Notacija:
(a) Energija-impuls: Oznaciti ulazne i izlazne 4-vektore energije-impulsa p
1
, p
2
, . . . , a spi-
nove s
1
, s
2
, . . . Oznaciti

unutrasnje 4-vektore energije-impulsa (pripisane linijama


koje vezuju dva cvora unutar grafa) q
1
, q
2
,. . .
(b) Orijentacija: Svaku liniju: za cestice spina
1
2
je orijentacija linija u smeru 4-vektora
energine-impulsa, a za anticestice obratno. Spoljne fotonske linije su usmerene u
pravcu protoka vremena (u ovoj knjizi, nagore). Za unutrasnje fotonske linije je smer
proizvoljan, ali jednom odabran, mora da bude dosledno koriscen.
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 191
(c) Polarizacija: Svakoj spoljasnjoj liniji pripisati polarizacioni faktor:
Spin-
1
2
cestica
ulazna u
s
s = projekcija spina =,
izlazna u
s
Spin-
1
2
anticestica
ulazna v
s
(

=spin-
1
/
2
cestica, putuje
unazad u vremenu)
izlazna v
s
Foton
ulazni

= 0 i
0
= 0
izlazni

(3.121)
2.

Cvorovi: Svakom cvoru pripisati faktor:

ig
e

. (3.122)
I bez izvodenja, ovaj faktor jasno korespondira sabirku q

/ A u (3.117), i stoga pred-


stavlja elementarnu interakciju fotona sa strujom naelekrtisane cestice koju predstavlja.
3. Propagatori: Svakoj unutrasnjoj liniji sa j-tim 4-vektorom energije-impulsa pripisati faktor:
spin-
1
/
2
cestica:
q
j

i
/ q
j
m
j
c
= i
/ q
j
+m
j
c1
q
2
j
m
2
j
c
2
, (3.123)
foton:

q

q
2

(3.124)
Posto se radi o virtuelnim cesticama, / q
j
` =m
j
c i q
2

` =0, respektivno [v. tablicu B.6, str. 496].


Do na multiplikativnu konstantu, i ovi faktori poticu iz (3.117); to su Fourier transformi
Green-ovih funkcija za diferencijalne operatore / D i D

u / D := [i hc / mc
2
]
i A

:
4
0
4
F

, respektivno, gde

: oznacava denicionu jednakost pod


integralom, posle parcijalne integracije.
Digresija 3.10: Vrlo cesto imamo prilike da koristimo parcijalnu integraciju, tako da je, npr.

d
4
x (

)(

) =

d
4
x

(A

d
4
x A

),
=

V
()
(d
3
x)

(A

d
4
x A

), (3.125a)
gde je V
()
zatvorena 3-dimenziona hiperpovrs koja ogranicava 4-dimenziono prostor-vreme a
(d
3
x)

zapreminski element na V
()
. Posto je domen 4-dimenzionih integrala tipicno citavo
prostor-vreme, V
()
je hiperpovrsina

u beskonacnosti, gde zahtevamo da sva polja iscezavaju,


pa integrisani clan takode iscezava. S tim na umu, relaciju (3.125a) pisemo kao

d
4
x (

)(

d
4
x A

), (3.125b)
sto denise relaciju

, u ovom kontekstu, kao

jednakost pod prostor-vremenskim integra-


lom do na integrisane clanove za koje pretpostavljamo da iscezavaju.
192 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
4. Ocuvanje energije-impulsa: Svakom cvoru pripisati faktor (2)
4

4
(
j
k
j
), gde su k
j
4-
vektori energije-impulsa koji ulaze u dati cvor. 4-vektori koji izlaze iz datog cvora se
pisu sa negativnim predznakomosim za spoljne spin-
1
/
2
anticestice, posto su ekvivalentne
cesticama koje se krecu unazad u vremenu.
5. Integracija po energijama i impulsima: Unutrasnje linije korespondiraju virtuelnim cesti-
cama i njihova energija-impuls nisu poznate; po tim se varijablama mora integrisati:

d
4
q
j
(2)
4
.
6. Ocitavanje amplitude: Gornji postupak daje rezultat
i M(2)
4

4
(

j
p
j
) (3.126)
gde faktor (2)
4

4
(
j
p
j
) predstavlja ocuvanje energije-impulsa za citav proces, i odakle se
ocita amplituda (matricni element) M.
7. Fermionske petlje: Svakoj fermionskoj petlji (zatvorenoj liniji) pripisati faktor 1. Mate-
maticki strogo izvodenje ovog pravila sledi iz Feynman-ovskog pristupa putem integrala po
putanjama, sto je daleko izvan dosega ove knjige [v. knjizicu [114] za intuitivno mada ne
sasvim strogo obrazlozenje, [307, vol. 1, dodatak A] za ozbiljan uvod, a [113] za izvornu
referencu].
8. Antisimetrizacija: Posto amplituda procesa mora da bude antisimetricna funkcija parova
istih (spoljnih) fermiona, parcijalne amplitude koje se razlikuju samo u razmeni dva jed-
naka spoljna fermiona moraju da imaju relativan predznak 1.
Kao i u odeljku 1.3.4, nacrtaju se svi Feynman-ovi dijagrami koji doprinose u trazenom
redu po g
e
, pa se izracunaju (parcijalne) amplitude za svaki dijagram. Algebarski zbir tih
doprinosa daje totalnu amplitudu koja se onda uvrsti u formule (1.109) i (1.111) za raspade
i rasejanja, respektivno.
U preostalom delu odeljka 3.3 cemo prouciti doprinose sledecih dvanaest Feyman-ovih dija-
grama, gde sledimo izlaganje u Ref. [174] [v. takode Ref. [45, 389, 172]]: Svaki od ovih dija-
grama predstavlja pojedinacni doprinos nekom procesu reda O(g
2
e
), odnosno, izuzetno, O(g
4
e
) za
poslednji dijagram. Procesi se razlikuju identikacijom

spoljnih cestica, pa tako dijagram (a)


na slici 3.1, str. 193 sam za sebe predstavlja jedan proces, dok dijagrami (b) i (c) na slici 3.1
doprinose jednom istom procesu.
Oznacimo spoljne linije podjednako: dole-levo=1, dole-desno=2, gore-levo=3, gore-des-
no=4. Tako, na primer imamo:
p
1
, s
1
e

p
2
, s
2

p
3
, s
3
e

p
4
, s
4

(3.127)
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 193
(a) (b) (c) (d)
(e)
(f)
(g)
(h)
(i) (j)
(k)
(l)
Slika 3.1: Prvih dvanaest Feynman-ovih dijagrama koji opisuju kvantno-elektrodinamicke procese
izmedu spin-
1
/
2
cestica i fotona. Poslednji dijagram predstavlja jednu od popravki za proces (a).
za elasticno rasejanje elektrona i miona putem razmene jednog fotona. U stvari, mogli smo par
ulaznih (pa onda i izlaznih) fermiona u dijagramima na slici 3.127(a)(d) identikovati kao bilo
koji drugi par razlicitih spin-
1
/
2
cestica, ukljucujuci i elektron-proton par u vodonikovom atomu.
Vazno je, medutim, imati na umu da relativisticki opis u vidu perturbativnog razvoja po stepenu
interakcione konstante g
e
jeste pogodan za rasejanja i raspade ali ne i za vezana stanja, ciji opis
je sustinski nepertubativan u ovom smislu.
Naime, za vezano stanje vodonikovog atoma je dominantno Coulomb-ovo polje, koje je rezul-
tat sume po svim mogucim procesima razmene od jednog do beskonacno mnogo fotona. Kazemo
da je staticno elektromagnetno polje, poznato kao Coulomb-ovo polje, (boze) kondenzat bes-
konacno mnogo fotona
15
i predstavlja fenomen koji je sustinski neperturbativan po broju razme-
njenih cestica, pa je sustinski nedostupan u analizi putem elementarnih procesa predstavljenih
Feynman-ovim dijagramima.
S druge strane, u rasejanjima i raspadima razmene jednog jedinog fotona daju dominantni
doprinos, dok visecesticne razmene daju sve manje i manje popravke: rasejanja i raspadi su
sustinski pertubativni po broju razmenjenih cestica.
15
I obratno, fotoni su kvanti elektromagnetnog polja u smislu da su najmanji

paket promene elektromagnetnog


polja. Ti kvantioscilacije u elektromagnetnom poljuse krecu brzinom svetlosti; jednom uspostavljeno elektro-
staticno ili magnetostaticno polje se uopste ne krece i rasprostrto je kroz citav raspolozivi prostor.
194 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Rasejanje elektrona i miona
Rasejanja tipa e

, gde mion predstavlja

metu koja je znatno teza od

sonde
(ovde e

) se naziva i Mott-ovo rasejanje, po Sir Nevill Francis Mott-u. U nerelativistickom rezimu


se dobija Rutherford-ovo rasejanje, nazvano po Ernest Rutherford-ovom eksperimentu bombar-
dovanja zlatne folije -cesticama.

Citajuci sa dijagrama na slici 3.1, str. 193 i sledeci postupak 3.1,
str. 190, imamo:

d
4
q
(2)
4
(2)
4

4
(p
1
p
3
q) (2)
4

4
(p
2
p
4
+q)

u
s
3
A
(p
3
)(ig
e

A
B
)u
s
1
,B
(p
1
)

q
2

U
s
4
C
(p
4
)(ig
e

C
D
)U
s
2
,D
(p
2
)

, (3.128)
=
ig
2
e
(2)
4
(p
1
p
3
)
2

4
(p
2
p
4
+p
1
p
3
)

u
s
3
A
(p
3
)
A
B
u
s
1
,B
(p
1
)

U
s
4
C
(p
4
)

C
D
U
s
2
,D
(p
2
)

, (3.129)
i gde poredenjemsa dijagramom(3.127) vidimo da u
s
1
,b
(p
1
) predstavlja ulazni elektron, a U
s
4
C
(p
4
)
predstavlja izlazni mion, itd.
Odatle, na osnovu (3.126), imamo:
M
(a)
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2

u
s
3
A
(p
3
)
A
B
u
s
1
,B
(p
1
)

U
s
4
C
(p
4
)

C
D
U
s
2
,D
(p
2
)

. (3.130)
Ako znamo spinove ulaznih i izlaznih cestica, polarizacioni spinori u
s
1
,B
, U
s
2
,D
, u
s
3
A
i U
s
4
C
se biraju
prema obrascu (3.39), komponente 4-vektora [u
s
3

u
s
1
] i [U
s
4

U
s
2
] se izracunaju, a potom i
njihov skalarni proizvod.
U situaciji kada ne merimo spinove interagujucih cestica, pa nas interesuje inkluzivni ekasni
presek rasejanja, odnosno inkluzivna konstanta raspada, sumiranje po svim spinovima daje jedno
bitno pojednostavljenje. Naime, u formulama (1.109) i (1.111) je potrebno [M[
2
= MM. S
druge strane, M
(a)
sadrzi faktor

u
A
(p
3
)
A
B
u
B
(p
1
)

(p
3
)
0

u(p
1
)

(p
1
) (

(
0
)

u(p
3
)

,
=

(p
1
)1 (


0
u(p
3
)

(p
1
)
0

0
(


0
u(p
3
)

,
=

u(p
1
)

u(p
3
)

:=
0
(


0
, (3.131)
pa [M
(a)
[
2
sadrzi faktor

u
A
(p
3
)
A
B
u
b
(p
1
)

u
C
(p
1
)
C
D
u
D
(p
3
)

. (3.132)
Digresija 3.11: Zbog zickog zahteva (A.125), imamo da je

:=
0
(


0
(A.125)
=

. (3.133a)
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 195
Najzad, sumiranje po spinovima dozvoljava da iskoristimo relacije (3.53):

s
1
,s
3

u
s
3
A
(p
3
)
A
B
u
s
1
B
(p
1
)

u
s
1
C
(p
1
)
C
D
u
s
3
D
(p
3
)

,
=

s
3

u
s
3
A
(p
3
)
A
B

s
1
u
s
1
B
(p
1
) u
s
1
C
(p
1
)

C
D
u
s
3
D
(p
3
)

,
=
A
B
( / p
1
+m
e
c)
B
C

C
D

s
3
u
D
(p
3
) u
A
(p
3
)

=
A
B
( / p
1
+m
e
c1)
B
C

C
D
( / p
1
+m
e
c1)
D
A
,
= Tr

( / p
1
+m
e
c1)

( / p
1
+m
e
c1)

, (3.134)
sto je nezavisno od spinova s
1
, s
3
koje ne merimo, i po kojima dakle moramo sumirati.
Onda sledi da je
'[M
(a)
[
2
` =
g
4
e
(p
1
p
3
)
4

s
1
,s
3
Tr

u
s
3
(p
3
)

u
s
1
(p
1
)

Tr

u
s
1
(p
1
)

u
s
3
(p
3
)

s
2
,s
4
Tr

U
s
4
(p
4
)

U
s
2
(p
2
)

Tr

U
s
2
(p
2
)

U
s
4
(p
4
)

,
=
g
4
e
(p
1
p
3
)
4
Tr

( / p
1
+m
e
c1)

( / p
3
+m
e
c1)

Tr

( / p
2
+m

c1)

( / p
4
+m

c1)

, (3.135)
=
g
4
e
(p
1
p
3
)
4
X

(1, 3; e

) X

(2, 4;

). (3.136)
Digresija 3.12: Ovom rezultatuu stvari, citavom postupku (3.130)(3.136)mozemo pripisati i
gracku manipulaciju:
M
(a)
=
1 2

3 4
M

(a)
=
3 4

1 2
=
3 4

1 2
(3.137a)
gde smo uprostili oznake na dijagramima, pa

1 stoji za u
s
1
,a
(p
1
) a

1 stoji za u
s
1
a
(p
1
), itd. Proizvod
M

(a)
M
(a)
je onda naprosto predstavljen stavljanjem dva dijagrama jedan do drugoga. Medutim, sumi-
ranje proizvoda M

(a)
M
(a)
po spinu (i, u opstem slucaju, svim stepenima slobode) npr. cestice 1 gracki
znaci da se linije oznacene sa

1 u jednom i drugom dijagramu poistovecuju, tj. nadovezuju. Stoga:

s
3
,s
4
M

(a)
M
(a)
=
1 2

3 4

1 2
i

s
1
,s
2
,s
3
,s
4
M

(a)
M
(a)
=
1 2

3 4
(3.137b)
196 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Presecanjem fotonskih linija onda dobijemo gracki prikaz (3.136):
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
X

(1, 3; e

1 2

3 4
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
X

(2, 4;

) (3.137c)
Ovaj gracki prikaz izracunavanja

[M[
2

je razraden detaljnije u Ref. [45].


Izracunavanje tenzora
X

(1, 3; e

) := Tr

( / p
1
+m
e
c1)

( / p
3
+m
e
c1)

, (3.138a)
X

(2, 4;

) := Tr

( / p
2
+m

c1)

( / p
4
+m

c1)

(3.138b)
se svodi na raspisivanje -polinoma u uglastim zagradama (3.135), pa pojednostavljenje korisce-
njem identiteta (A.123). Konacni rezultat je [v. Ref. [172] za

faktorizaciju (3.136) i izvodenje]


'[M
(a)
[
2
` =
8g
4
e
(p
1
p
3
)
4

(p
1
p
2
)(p
3
p
4
) + (p
1
p
4
)(p
3
p
2
) + 2(m
e
m

c
2
)
2
(m

c)
2
(p
1
p
3
) (m
e
c)
2
(p
2
p
4
)

. (3.139)
Rasejanje elektrona i elektrona
U izvodenju (3.139) se koristilo da e

. No, rezultat se moze primeniti i na elasticno


e

+ e

+ e

rasejanje, nazvano po Christian Mller-u. Ta se primena, medutim, ne svodi


naprosto na zamenu m

m
e
u izrazu (3.139), jer u slucaju kada su dve izlazne cestice jednake,
moramo uzeti u obzir i drugi, jednako moguc proces, predstavljen Feynman-ovim dijagramom (c)
na slici 3.1, str. 193. Ukupna amplituda je onda razlika amplitude za (b) na slici 3.1 i amplitude
za (c) na slici 3.1. Naime, posto su elektroni fermioni, ukupna amplituda mora da bude antisi-
metricna u odnosu na razmenu bilo koja dva, pa dakle i dva izlazna elektrona. Stoga imamo:
M
2e

2e
= M
(b)
M
(c)
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2

u
3

u
1

u
4

u
2

+
g
2
e
(p
1
p
4
)
2

u
4

u
1

u
3

u
2

, (3.140a)
=
1 2

3 4

1 2

3 4
(3.140b)
gde radi preglednosti vise ne pisemo ni indekse koji pokazuju spin ni one koji broje komponente
Dirac-ovih spinora, a argumente oznacavamo supskriptom: u
s
i
,A
(p
i
) u
i
. Izracunavanje '[M[
2
`
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 197
u ovom slucaju se komplikuje u odnosu na (3.130)(3.139): kvadriranjem (3.140) po apsolutnoj
vrednosti imamo
[M
2e

2e
[
2
= [M
(b)
[
2
+[M
(c)
[
2
2 1e

(b)
M
(c)

. (3.141)
Za prva dva sabirka se moze preuzeti rezultat (3.139), uz promene m

m
e
i sa razmenom
3 4 za M
(c)
. Preostali,

interferentni clan
16
je

malo komplikovaniji:
M

(b)
M
(c)
[u
2

u
4
][u
1

u
3
][u
4

u
1
][u
3

u
2
] = [u
2

u
4
][u
4

u
1
][u
1

u
3
][u
3

u
2
],
=

u
2

u
4
u
4

u
1
u
1

u
3
u
3

u
2

, (3.142)
pa suma po spinovima daje
'M

(b)
M
(c)
`

u
2

u
4
u
4

u
1
u
1

u
3
u
3

u
2

Tr

u
4
u
4

u
1
u
1

u
3
u
3

u
2
u
2

,
= Tr

( / p
4
+m
e
c1)

( / p
1
+m
e
c1)

( / p
3
+m
e
c1)

( / p
2
+m
e
c1)

, (3.143)
za cije izracunavanje su potrebni identiteti tipa (A.123), ali do osmog stepena po -matricama.
No, koriscenjem matricnih identiteta (A.119)(A.120) se ovi uvek mogu svesti na vec navedene
identitete (A.123) [v. Teoremu A.5, str. 486].
Rasejanje elektrona i pozitrona
Elasticno rasejanje e

+ e
+
e

+ e
+
je poznato i kao Bhabha rasejanje, po Homi Jehangir
Bhabha-i. Opet imamo dva doprinosa procesu:
M
(d)
=
1 2

3 4
i M
(e)
=
1 2

3
4
(3.144)
Nije tesko pokazati da je M
(d)
(1, 2, 3, 4) = M
(c)
(1, 3, 2, 4); odnosno, razmenom ulaznog pozitrona
i izlaznog elektrona: ulazni pozitron oznacen

2 je ekvivalentan izlaznom elektronu oznacenom

3, uz uzajamnu promenu p
2
p
3
:
1
3
2
4
1 3
2 4
1 3
2 4
(3.145)
16
Postojanje ovakvih

interferentnih clanova je

vizit-karta kvantne mehanike: osnovni princip je da se u klasicnoj


zici sabiraju verovatnoce parcijalnih doprinosa nekom procesu, a u kvantnoj ziciamplitude tih verovatnoca.
198 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Zbog antisimetrizacije je onda
M
e

e
+
e

e
+ = M
(d)
M
(e)
, (3.146a)
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
[u
3

u
1
][v
2

v
4
] +
g
2
e
(p
1
+p
2
)
2
[v
2

u
1
][u
3

v
4
], (3.146b)
gde smo izraz za M
(d)
dobili iz izraza (3.130), zamenom U
2
v
4
: ulazni mion u ulazni (unazad
u vremenu!) pozitron, kao i U
4
v
2
: izlani mion u izlazni (unazad u vremenu!) pozitron.
Compton-ovo rasejanje
Za rasejanje fotona na elektronu, imamo opet dva dijagrama
M
( f )
=
1 2
q
3 4
i M
(g)
=
1 2
q
3
4
(3.147)
Ovaj puta se dijagrami ne razlikuju u razmeni neka dva fermionaulazni i izlazni elektron evi-
dentno razlikujemo, pa nema antisimetrizacije; ove amplitude se dakle sabiraju,
M
e

= M
( f )
+ M
(g)
(3.148a)
gde, sledeci postupak 3.1, str. 190, imamo:
iM
( f )
(2)
4

4
(p
1
+p
2
p
3
p
4
)
=

d
4
q
(2)
4
(2)
4

4
(p
1
p
3
q)(2)
4

4
(p
2
p
4
+q)
u
4

2
(ig
e

)
i( / q +m
e
c1)
q
2
m
2
e
c
2
(ig
e

3
u
1
, (3.148b)
M
( f )
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
m
2
e
c
2

2
[u
4

( / p
1
/ p
3
+m
e
c1)

u
1
]

, (3.148c)
M
(g)
=
g
2
e
(p
1
+p
2
)
2
m
2
e
c
2

3
[u
4

( / p
1
/ p
3
+m
e
c1)

u
1
]

. (3.148d)
Amplitudu M
(g)
smo dobili iz M
( f )
zamenom
p
2
p
3
i (

2
,

3
) (

3
,

2
), (3.149)
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 199
sto se dijagramatski lako vidi:
1
3
'

2
'
4

1 3
`

2
`

4
1 3

2
'

3
'

4
(3.150)
Anihilacija i kreacija elektron-pozitron para
Za neelasticno rasejanje e

+e
+
2, imamo opet dva dijagrama:
M
e

+e
+
+2
= M
(h)
+ M
(i)
=
1 2
q
3 4
+
1 2
q
3 4
(3.151)
koji se sabiraju jer se razlikuju u razmeni fotona 3 4, koji su bozoni, pa se matricni element
simetrizuje. Kao u prethodnim primerima, dobijemo:
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
m
2
e
c
2

4
[v
2

( / p
1
/ p
3
+m
e
c1)

u
1
]

+
g
2
e
(p
1
p
4
)
2
m
2
e
c
2

3
[v
2

( / p
1
/ p
4
+m
e
c1)

u
1
]

. (3.152)
Za proces kreacije 2 e

+e
+
, opet imamo dva dijagrama:
M
2e

+e
+ =
1 2
q
3 4
+
1 2
q
3 4
(3.153)
ciji se doprinosi matricnom elementu sabiraju jer se razlikuju u razmeni dva ulazna fotona. Zbog
ocigledne simetrije izmedu (3.153) i (3.151), imamo da je M
2e

+e
+ = M

+e
+
2
.
3.3.2 Ekasni preseci i vreme zivota
Rezultate za M i

[M[
2

iz prethodnog odeljka sada mozemo primeniti u prethodnim formu-


lama (1.109) i (1.111), odnosno (1.119) i (1.124), kao i (1.156), (1.158) i (1.159).
200 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Mott-ovo i Rutherford-ovo rasejanje
Za rasejanje lake

sonde na teskoj

meti gde ne merimo spinove, mozemo iskoristiti rezul-


tat (3.135). Dodatno, u aproksimaciji gde je masa mete (m
B
= M) dovoljno veca od mase sonde
(m
A
= m) tako da je pomak mete zanemarivsto je lako moguce ako je meta ksirana u labora-
toriji, koristimo rezultat (1.158):
d
d

h
8Mc

[M[
2

. (3.154)
Posto je meta nepomicna, imamo
p
1
= (E/c, p
1
), p
2
= (Mc,

0), p
3
(E/c, p
3
), p
4
(Mc,

0), (3.155)
gde smo iskoristili zakon ocuvanja energije, tj. nulte komponente 4-vektora energije-impulsa, i
aproksimirali E
4
Mc
2
i p
4

0, pa onda i E
3
E
1
= E. Sledi da je ugao u relaciji p
1
p
3
=
p
2
cos mali, 0, pa je [p
1
[ [p
3
[ =: [p[. U toj aproksimaciji je
(p
1
p
3
)
2
(p
1
p
3
)
2
= p
2
1
p
2
3
+ 2p
1
p
3
= 4p
2
sin
2
(

/
2
), (3.156a)
(p
1
p
3
)
E
2
c
2
p
1
p
3
= p
2
+m
2
c
2
p
2
cos = m
2
c
2
+ 2p
2
sin
2
(

/
2
), (3.156b)
(p
1
p
2
) = ME (p
2
p
3
) (p
1
p
4
) (p
3
p
4
), (p
2
p
4
) M
2
c
2
. (3.156c)
Stoga je

[M[
2

g
2
e
Mc
p
2
sin
2
(

/
2
)

m
2
c
2
+p
2
cos
2
(

/
2
)

, (3.157)
d
d

h
2p
2
sin
2
(

/
2
)

m
2
c
2
+p
2
cos
2
(

/
2
)

(3.158)
Ovo je Mott-ova formula, koja vrlo dobro aproksimira diferencijalni poprecni presek za e

-p
+
rasejanje, ili jos bolje za rasejanje elektrona na teskim jonima. U aproksimaciji gde je p
2
< m
2
c
2
,
dobijamo:
d
d

h
2p
2
sin
2
(

/
2
)

2
m
2
c
2
=

hc
2 mv
2
sin
2
(

/
2
)

2
, (3.159)
sto je klasicna Rutherford-ova formula (0.3).
Sistem jednacina (ocuvanje 4-vektora energije-impulsa)
(E
1
/c, p
1
) + (Mc,

0) = (E
3
/c, p
3
) + (E
4
/c, p
4
) (3.160a)
daje, sa oznakom p
i
:= [p
i
[,

m
2
c
2
+ p
2
1
+ Mc =

m
2
c
2
+ p
2
3
+

M
2
c
2
+ p
2
4
, (3.160b)
p
1
= p
3
cos + p
4
cos , (3.160c)
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 201
0 = p
3
sin p
4
sin . (3.160d)
Eliminacija ugla iz poslednje dve jednacine daje
p
2
1
(p
3
p
4
) = p
3
3
+ p
2
3
p
4
p
3
p
2
4
p
3
4
, (3.160e)
sto, zajedno sa (3.160b) daje (sa E
1
=

m
2
c
2
+p
2
1
):
p
3
= p
4
=
p
1

4M
2
(M
2
m
2
)c
4
+ p
2
1
(m
2
3M
2
)c
2
+ 2Mp
2
1
E
1
+ 4M(mM)(m+M)E
1
c
2
+ p
4
1
2

(M
2
m
2
)c
2
+ p
2
1
.
(3.161)
Stoga su pojednostavljujuce aproksimacije poput Mott-ove neophodne.
Anihilacija elektron-pozitron para
U modelu koji sadrzi samo elektrone (i pozitrone) i fotone, raspadstrogo uzevnije moguc:
niti se jedan fermion (elektron ili pozitron) moze raspasti na dva ili vise fotona, niti se foton
moze raspasti u realni elektron-pozitron par [v. zadatak 3.3.6]. Medutim, dobro prouceni raspad

0
2 je zapravo proces
0
= (q +q) +, sto je zapravo neelasticno rasejanje kvarka i an-
tikvarka koji su, izvorno, u vezanom stanju
0
. Tom procesu doprinosi ne same elektromagnetna
interakcija, nego i slaba i jaka nuklerna interakcija, pa je procena time znatno komplikovanija.
Umesto toga, mozemo razmotriti raspad pozitronijuma, koji je najpogodnije racunati u sop-
stvenom sistemu pozitronijuma, tj. u CM sistemu elektron-pozitron sistema. Za taj sistem se zna
da se elektron i pozitron krecu relativno sporo, pa cemo racunati u aproksimaciji gde su i elek-
tron i pozitron neposredno pre anihilacije staticni. Dva fotona stvorena u anihilaciji nose jednaku
energiju i stoga imaju impulse istih velicina a suprotnih smerova. Stoga mozemo odabrati
p
e
= p
1
= m
e
c(1, 0, 0, 0), p
e
+ = p
2
= m
e
c(1, 0, 0, 0), (3.162a)
p

1
= p
3
= m
e
c(1, 0, 0, 1), p

2
= p
4
= m
e
c(1, 0, 0, 1) (3.162b)
Sledi da je
(p
1
p
3
)
2
m
2
e
c
2
= 2m
2
e
c
2
= (p
2
p
4
)
2
m
2
e
c
2
. (3.163)
Uz to, za fotone cemo koristiti kako Lorenz-ov uslov (3.89), po kome je

3
p
3
= 0 =
4
p
4
, (3.164)
tako i Coulomb-ov uslov, po kome polarizacioni 4-vektori
3
i
4
nemaju vremensku komponentu.
Posto p
1
i p
2
imaju samo vremensku komponentu, sledi da je

3
p
1
= 0 =
4
p
1
, i
3
p
2
= 0 =
4
p
2
. (3.165)
202 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Izraze (3.152) mozemo, malo pojednostavljeno da pisemo
M
(h)
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
m
2
e
c
2

[v
2
/

4
( / p
1
/ p
3
+m
e
c1) /

3
u
1
]

, (3.166)
M
(i)
=
g
2
e
(p
1
p
4
)
2
m
2
e
c
2

[v
2
/

3
( / p
1
/ p
4
+m
e
c1) /

4
u
1
]

, (3.167)
gde /

i
:=

gamma-matrica nije konjugovana. Razmotrimo prvo M


(h)
, gde je
/ p
1
/

3
(A.124a)
= /

3
/ p
1
+ 2

3
p
1
(3.165)
= /

3
/ p
1
, (3.168a)
/ p
3
/

3
(A.124a)
= /

3
/ p
3
+ 2

3
p
3
(3.164)
= /

3
/ p
3
, (3.168b)
( / p
1
/ p
3
+m
e
c1) /

3
u
1
= /

3
(/ p
1
+ / p
3
+m
e
c1)u
1
= /

3
/ p
3
u
1
, (3.168c)
gde poslednja jednakost vazi posto je ulazni elektron, u
1
, na masenoj ljusci, tj. zadovoljava Dirac-
ovu jednacinu, ( / p
1
m
e
c1)u
1
= 0. Slicno ovome se i M
(i)
pojednostavljuje pa, koristeci (3.162b),
imamo:
M
e

+e
+
2
=
g
2
e
2m
2
e
c
2
v
2
[ /

4
/

3
/ p
3
+ /

3
/

4
/ p
4
]u
1
. (3.169)
Sa izborom (3.162b),
M
e

+e
+
2
=
g
2
e
2m
e
c
v
2
[ /

4
/

3
(
0
+
3
) + /

3
/

4
(
0

3
)]u
1
,
=
g
2
e
2m
e
c
v
2
[( /

4
/

3
+ /

3
/

4
)
0
+ ( /

4
/

3
/

3
/

4
)
3
]u
1
,
=
g
2
e
2m
e
c
v
2
[2

3

0
+ 4i

3

3
]u
1
,
=
g
2
e
2m
e
c
v
2
[2

3

0
+i(

3
)


3
]u
1
, (3.170)
gde smo opet iskoristili da je
0
i
= 0 i gde smo denisali

i
:= 2
ijk

jk
=
i
2

ijk
[
j
,
k
]. (3.171)
Konacno, da iskoristimo da su spinovi elektrona i pozitrona antiparalelni, koristimo
u

1
=

2mc

1
0
0
0

, u

1
=

2mc

0
1
0
0

, v

2
=

2mc[0 0 1 0], v

2
=

2mc[0 0 0 1]. (3.172)


Stoga su, koriscenjem konkretnih matrica u dodatku A.6.1,
M

= 2ig
2
e
(

4
)
z
= M

, (3.173)
pa sledi da simetricno stanje elektron-pozitron sistema, ([` +[`)/

2 ne moze da se raspadne
u dva fotona. S druge strane, posto je proces e
+
+ e

kinematicki zabranjen, sledi da se


simetricno stanje pozitronijuma moze raspasti u najmanje tri fotona.
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 203
S druge strane, antisimetricno stanje, ([` [`)/

2, moze da se raspadne u dva fotona.


Stoga imamo
M
[0,0`
=
1

, (3.174)
gde je [0, 0` = ([` [`)/

2 tzv. singletno stanje pozitronijuma pre raspada.


Najzad, uvrstimo polarizacione vektore
17

[1,+1`
=
1

2
(1, i, 0), i
[1,1`
=
1

2
(1, i, 0), (3.175)
pa je
(

4
)

3,[1,+1`

4,[1,1`

=
1
2

e
1
e
2
e
3
1 i 0
1 i 0

= i e
3
= (

4
)

, (3.176)
tako da i fotonske polarizacije moraju da budu u antisimetricnoj superpoziciji
1

[1, +1`
3
[1, 1`
4
[1, 1`
3
[1, +1`
4

. (3.177)
Najzad, sabirajuci doprinose amplitudi prema (3.177),
M
e

+e
+
2
= 4g
2
e
. (3.178)
Mada je konacna numericka vrednost ovog rezultata disproporcionalno jednostavna u poredenju
sa duzinom i detaljima izvodenja, primetimo da smo takode izveli da antiparalelnost spinova u
elektron-pozitron sistemu implicira:
1. spin pozitronijuma pre raspada u dva fotona je jednak nuli, tj. pozitronijum je u
tzv. singletnom stanju [0, 0` = ([` [`)/

2;
2. spin dvo-fotonskog stanja proizvedenog raspadom pozitronijuma je jednak nuli,
a samo stanje je u antisimetricnoj superpoziciji (3.177);
3. tripletno stanje pozitronijuma, [1, 0` = ([` +[`)/

2, se raspada u tri ili vise fotona.


Najzad, sa amplitudom (3.178), mozemo racunati: Pre svega, koristeci rezultat (1.124),
imamo ekasni presek elektron-pozitronske anihilacije u CM sistemu:
d
d
=

hc
8(E
1
+ E
2
)

2
[p
f
[
[p
i
[
[M[
2
=

hc
16(m
e
c)

2
[E

/c[
[m
e
v[

4g
2
e

2
, (3.179)
gde smo iskoristili da je, usled (3.162a)(3.162b), E
1
= mc
2
= E
2
a E

= m
e
c
2
. Sredivanjem
dobijemo
d
d
=
1
cv

h
m
e

2
, i =
4
cv

h
m
e

2
. (3.180)
17
Predznaci su odabrani tako da bi
[1,+1`
,
[1,1`
, e
3
cinili desno-orijentisani koordinatni sistem.
204 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
posto d/d ne zavisi od uglova.
Za konstantu raspada i vreme zivota pozitronijuma, koristimo relaciju (1.106), gde je totalni
broj rasejanja jednak N = L, a luminozitet je L = v, gde je gustina verovatnoce nalazenja
elektrona i pozitrona na mestu raspada. Za pojedinacni

atom pozitronijuma, = [(

0, t)[
2
a N
predstavlja verovatnocu raspada u jedinici vremena, tj. konstantu raspada. Odatle
= v [(

0, t)[
2
=
4
c

h
m
e

2
[(

0, t)[
2
, (3.181)
u skladu sa zakljuckom 1.2, str. 111, i relacijom (1.107). Ne zaboravimo; [[(

0, t)[
2
] = L
3
; na
kraju odeljka 2.1.5 smo prilagodili rezultat iz analize vodonikovog atoma, [(

0, t)[
2
=

m
e
c
h n

3
. S
tim rezultatom imamo konacno:
=
4
c

h
m
e

(
1
2
m
e
)c
h n

=

5
m
e
c
2
2 h n
3
, (3.182)
pa je vreme zivota pozitronijuma
=
1

=
2 h n
3

5
m
e
c
2
(1.2449410
10
s) n
3
. (2.50)
3.3.3 Renormalizacija
U diskusiji rasejanja elektrona i miona (3.127)(3.139) smo uzeli u obzir samo Feynman-ov di-
jagram najnizeg reda u razvoju po g
e
, odnosno, . Rezultati (3.130) i (3.139) daju M
(a)
=

'[M
(a)
[
2
` = O(g
2
e
) = O(). Korekcije sledeceg reda poticu od sledecih dijagrama
(3.183)
od kojih cemo razmotriti poslednja dva. Oznacimo:
p
1
p
3
p
2
p
4
q q
/
k
k
/
(3.184)
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 205
Ra cun
Amplitudu za ovaj proces dobijamo sledeci postupak 3.1, str. 190:

d
4
q
(2)
4
d
4
q
/
(2)
4
d
4
k
(2)
4
d
4
k
/
(2)
4
(2)
4

4
(p
1
p
3
q) (2)
4

4
(q k +k
/
) (2)
4

4
(k k
/
q
/
)
(2)
4

4
(p
2
p
4
+q
/
)

u
3
(ig
e

)u
1

q
2

(1) Tr

(ig
e

)
i
/ k m
e
c
(ig
e

)
i
/ k
/
m
e
c

(q
/
)
2

U
4
(ig
e

)U
2

, (3.185a)
= g
4
e

d
4
q
(2)
4
d
4
k
(2)
4
(2)
4

4
(p
1
p
3
q) (2)
4

4
(p
2
p
4
+q)

u
3

u
1

q
2

Tr

1
/ k m
e
c

1
/ k / q m
e
c

q
2

U
4

U
2

,
= i(2)
4

4
(p
1
+p
2
p
3
p
4
)

ig
4
e
q
4

d
4
k
(2)
4

u
3

u
1
Tr[

( / k +m
e
c)

( / k / q +m
e
c)]
(k
2
m
2
e
c
2
)[(k q)
2
m
2
e
c
2
]

U
4

U
2

q=p
1
p
3
(3.185b)
gde faktor (1) u redu (3.185a) sledi iz pravila broj 7 u postupku 3.1, str. 190. Uz skracenicu
q := p
1
p
3
, onda imamo:
M
(a
/
)
=
ig
4
e
q
4

u
3

u
1

d
4
k
(2)
4
Tr[

( / k +m
e
c)

( / k / q +m
e
c)]
(k
2
m
2
e
c
2
)[(k q)
2
m
2
e
c
2
]

U
4

U
2

. (3.186)
Poredeci sa (3.130) vidimo da je ukljucenje ovog
18
O(g
4
e
) doprinosa
+ +
M
(a)
M
(a;2)
+ M
(a
/
;4)
+ (3.187)
ekvivalentno promeni fotonskog propagatora u postupku (3.1)
i

q
2

i

q
2
+
i H

q
4
+ , (3.188)
gde je
H

:= ig
2
e

d
4
k
(2)
4
Tr[

( / k +m
e
c)

( / k / q +m
e
c)]
(k
2
m
2
e
c
2
)[(k q)
2
m
2
e
c
2
]
. (3.189)
18
Za konacan rezultat izracunat do na O(g
4
e
), naravno moramo ukljuciti sve doprinose (3.183) [v. Ref. [174, 30,
389, 172]]; radi kratkoce i pedagoskog fokusa cemo ovde cemo razmotriti samo poseldnja dva.
206 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Posto H

moze da zavisi samo od tenzora ranga 2 (metrike)

i 4-vektora q

, mora biti da
je (kao tenzor ranga 2):
H

q
2
I(q
2
) + q

J(q
2
), (3.190)
gde su I(q
2
) i J(q
2
) dve Lorentz-invarijantne funkcije 4-vektora energije-impulsa q, pa stoga mo-
raju da budu funkcije Lorentz-invarijantnog kvadrata q
2
. Posto je q 4-vektor energije-impulsa
virtuelnog fotona, onda q
2
nije ogranicen uslovom masene ljuske (q
2
= 0, za foton bez mase) i
moze da poprimi proizvoljne vrednosti.
Funkcija J(q
2
) ne doprinosi nista konacnom rezultatu, jer se u amplitudi (3.186) pojavljuje
samo pomnozena 4-vektorom prenosa energije-impulsa:
[u
3

u
1
]q

= [u
3
/ q mu
1
] = [u
3
( / p
1
/ p
3
) mu
1
] = 0. (3.191)
Ova poslednja jednakost vazi jer su i ulazni i izlazni elektron na masenoj ljusci:
/ p
1
u
1
= m
e
c u
1
, i u
3
/ p
3
= u
3
m
e
c. (3.192)
(Setimo se: / p
i
=

p
i
su 44 matrice, u
i
4-komponentne matrice-kolone a u
i
4-komponentne
matrice-vrste.) Ostaje da se izracuna funkcija I(q
2
), koja se moze dovesti u oblik [174]:
I(q
2
) =
g
2
e
12
2


m
2
e
d

1
0
d (1) ln

1
q
2
m
2
e
c
2
(1)

(3.193)
Dok prvi integral divergira logaritamski,


m
2
e
d

= lim


2
m
2
e
d

= 2 lim
M
ln


m
e

, (3.194a)
drugi sabirak, u viticastim zagradama u relaciji (3.193), je jednak
f (x) :=
(125x)

x(x+4) 6(x2)(x+4) tan


1

x
x+4

x
3
(x+4)
,
=
4
x

5
3

2(x2)
x

x+4
x
tan
1

x
x + 4

, (3.194b)
x :=
q
2
m
2
e
c
2
=
(p
1
p
3
)
2
m
2
e
c
2
4
p
2
e,u
m
2
e
c
2
sin
2

= 4
v
2
e,u
c
2

2
e
sin
2

, (3.194c)
gde su p
e,u
i v
e,u
, respektivno, 3-vektori impulsa i brzine ulaznog elektrona,
e
odgovarajuci
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 207
relativisticki faktor, a ugao njihovog otklona. Valja primetiti da f (x) varira relativno malo:
20 10 10 20
3
2
1
1
2
1e

f (x)

f (x)


f (x) ln(x) za [x[ 1
f (x) x/5 za [x[ <1
min

1e( f (x))

= 8/3
lim
x
m

f (x)

=
m

f (x)

= 0 za x 4
(3.195)
Ukupna amplituda je:
M
(a)
= lim

g
2
e

u
3

u
1

q
2

1
g
2
e
12
2

2 ln


m
e

q
2
m
2
e
c
2

U
4

U
2

+
= lim

M
(a)
(q
2
, ) + , (3.196a)
M
(a)
(q
2
, ) = g
2
R
()

u
3

u
1

q
2

1 +
g
2
R
()
12
2
f

q
2
m
2
e
c
2

U
4

U
2

+ , (3.196b)
g
e,R
() := g
e

1
g
2
e
6
2
ln


m
e

, (3.196c)
gde

oznacava ispustene doprinose ostalih dijagrama (3.183), kao i doprinose reda O(g
6
e
), a
jednakost (3.196b) sa denicijom (3.196c) vazi do na O(g
6
e
) korekcije.
Fizi cki smisao
No, denicija (3.196a) zapravo otkriva konceptualnu gresku u izvornoj postavci racuna: Na-
ime, identikacija amplitude elasticnog rasejanja e

naravno zavisi od jacine


interakcije elektrona i miona sa fotonima koji posreduju u elektromagnetnoj interakciji. Mera
te jacine interakcije je izvorno identikovana [v. deniciju (3.120)] sa bezdimenzionim para-
metrom g
e
. Medutim, naelektrisanje je naravno mereni parametar, i elasticna rasejanja poput
e

upravo denisu velicinu koju zovemo naelektrisanje, pa i g


e
. Drugim recima,
izvorni parametar g
e
u stvari nije nezavisno i neposredno merljiv.
Zaklju cak 3.5 Velicina koja jeste merljiva i koja se zapravo poredi sa eksperimentalnim po-
dacima se moze identikovati sa simbolom g
e,R
, denisanim u relaciji (3.196c) kao funkcija
pomocnih (posrednih i, u sustini, proizvoljnih) parametara g
e
, i to do na doprinose reda
velicine O(g
4
e
) koje smo u razvoju (3.196a) namerno ispustili.
208 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Iz oblika (3.196c), uzimanja limesa i zicke cinjenice da je mereno naelektrisanje
g
e,R
naravno konacna velicina, sledi da izvorna i nemerljiva varijabla g
e
mora da bude funkcija
varijable , i to tako da je
g
e,R
:= lim

g
e
()

1
g
2
e
()
6
2
ln


m
e

+ < , (3.197)
Mada mozda neobicno

detaljisano, ovo je u stvari logicno s obzirom da su i g


e
i pomocne
(posredne) varijable koje samo sluze da se uspostavi veza izmedu matematickog modela i zicke
velicine koju taj model opisuje.
U teoriji polja (predmet kursa koji bi sledio ovaj, uvodni), pravila 3.1, str. 190 se izvode iz
lagranzijana za elektrodinamiku naelektrisanih spin-
1
/
2
cestica. U tom lagranzijanu bi se pojavio
parametar g
e
. No, kao ni lagranzijan, taj parametar sam po sebi nije merljiv, ali denise merljivi
naboj putem iterativne relacije ciji je pocetak dat u (3.197). Stoga relaciju (3.196b) mozemo
pisati
M
e

+
(q
2
) = g
2
e,R
(q
2
)

u
3

u
1

q
2

U
4

U
2

+ , (3.198a)
g
e,R
(q
2
) = g
e,R
(0)

1 +
g
2
e,R
(0)
12
2
f

q
2
m
2
e
c
2

, (3.198b)
odnosno

e,R
(q
2
) =
e,R
(0)

1 +

e,R
(0)
3
f

q
2
m
2
e
c
2

,

e,R
(0)

1 +

e,R
(0)
3
ln

q
2
m
2
e
c
2

, q
2
m
2
e
c
2
, (3.198c)
gde smo naelektrisanje denisali kao renormalizovani parametar elektromagnetne interakcije,
g
e,R
(q
2
), pa i parametar elektromagnetne ne strukture,
e,R
(q
2
), kao funkciju Lorentz-invarijant-
nog intenziteta 4-vektora prenosa energije-impulsa sa

sonde (ovde e

) na

metu (ovde

).
Velicine g
e,R
(0) i
e,R
(0) su granicne vrednosti funkcija g
e,R
(q
2
) i
e,R
(q
2
) kada je razmena
energije-impulsa izmedu

sonde i

mete zanemarljivo mala i u tom limesu imamo


e,R
(0)
1
137
. Numericke vrednosti korekcije (3.198c) su relativno male, npr. reda velicine O(610
6
) za
neposredni sudar pri brzini c/10, pa se vrednost
1
137
koristi u prvoj aproksimaciji za
e,R
(q
2
) kao
da je konstanta. No, precizna merenja elektromagnetnih procesa, kao na primer u Lamb-ovom
pomaku (1.34a), doista potvrduju korekcije (3.198c).

Cinjenica da numericka vrednost naelektrisanja zavisi od energije-impulsa interakcije kojom


se to naelektrisanje meri (3.198c) ukazuje na konceptualnu gresku u klasicnoj zici, gde para-
metri u modelu zickog sistema ili procesa imaju a priori identikovan zicki smisao i konkretnu
vrednost. Kvantna priroda Prirode nas uci da jedino kombinacije i funkcije parametara modela
cije se vrednosti zbilja i mogu meriti moraju da imaju konkretne (realne i konacne) vrednosti.
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 209
Doprinos poslednjeg dijagrama (3.183) je identican drugom sabirku u (3.198c), samo sa
virtuelnim mionom u centralnoj zatvorenoj petlji. To prouzrokuje zamenu m
e
m

u rezul-
tatu (3.198c), pa je stoga doprinos puno manji. U stvari, posto fermionska zatvorena petlja u
centru dijagrama (3.184) podrazumeva virtuelni spin-
1
/
2
fermionkoji po deniciji nije moguce
opazitidoprinose tog istog dijagrama treba sumirati po svim naelektrisanim spin-
1
/
2
fermionima.
Doprinos elektrona je medutim dominanatan, posto je elektron najlaksi od svih naelektrisanih
spin-
1
/
2
fermiona, a korekcije (3.198c) [v. relacije (3.194b)(3.195)] su inverzno proporcionalne
masi cestice u toj centralnoj petlji.
Najzad, relacija (3.198c) je rezultat samo doprinosa reda O(g
4
e
), sto je dijagramatski pred-
stavljeno (3.187). Nije tesko pokazati da beskonacna serija dijagrama rastuceg reda:
+ + +
+

(3.199)
sumiranjem geometrijskog reda daju rezultat

e,R
([q
2
[)

e,R
(0)
1

e,R
(0)
3
ln

[q
2
[
m
2
e
c
2
, [q
2
[ m
2
e
c
2
, (3.200)
U domenu m
2
e
c
2
< q
2
< m
2
e
c
2
exp

3
2(0)

,
e,R
(q
2
) je vrlo sporo rastuca funkcija, pa je aproksi-
macija
e,R
(q
2
)
e,R
(0)
1
137
vrlo dobra.
Razni dijagrami koji nisu prikazani u seriji (3.199) [v. kolekciju (3.183)] su ili znatno manjeg
doprinosa od prikazanih dijagrama (poredeci dijagrame istog reda po g
2
e
) ili se njihov doprinos
moze apsorobovati u renormalizaciju parametara kao sto je masa elektrona, m
e
. Doprinosi (3.199)
se obicno zovu

vodeci logaritamski doprinosi.


Renormalizaciona grupa
Uocimo da je reultat (3.196c) dobijen tek ukljucivanjemkvantne korekcije najnizeg reda, a (3.200)
ukljucivanjem dominantnih korekcija. Evidentno je moguce te korekcijekoje se racunaju uza-
stopno i iterativnourediti u nekom kvantitativnom poretku, tako da iz iteracije u iteraciju
imamo

tok

(0)
e,R
([q
2
[) :=
e,R
(0)


(k)
e,R
([q
2
[)
(k+1)
e,R
([q
2
[)
()
e,R
([q
2
[), (3.201)
gde tek granicni rezultat,
()
e,R
([q
2
[), valja identikovati sa stvarnom zickom velicinom. Preci-
zna specikacija uredenja ovog renormalizacionog

toka zavisi od konkretne primenea ovo je


jedna of konceptualnih ideja koje nalaze primenu s skoro svim oblastima zike! Formalne trans-
formacije koje vode iz jednog u sledeci korak u ovom renormalizacionom toku cine strukturu koja
se naziva

renormalizaciona grupamada u stvari ne zadovoljava aksiome grupe: Transforma-


cija {
(k+1)
(k)
koja prevodi k-ti u (k+1)-ti

korak se ne moze binarno kombinovati sa bilo kojom


210 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
drugom takvom transformacijom, vec su denisani samo

proizvodi oblika {
(k+1)
(k)
{
(k)
(k1)
. U
teoriji polja su primenu ovog postupka i njegovu strukturu otkrili Ernst St uckelberg i Andre Peter-
mann jos 1953. godine [342, 103]. Danasnja praksa u teoriji polja varira, ali se uglavnom oslanja
na pristup Kenneth Wilson-a (Nobel-ova nagrada 1982. godine) koji je doradio Joseph Polchin-
ski [305] [v. takode [298]: Michael Peskin je bio Wilson-ov student, koji je opet bio Gell-Mann-ov
student.]. U tom pristupu je uredenje renormalizacionog toka kontrolisano

klizecom gornjom
granicom za inace divergentne integrale, odnosno vrednoscu energije/mase do koje ukljucujemo
cestice i ekscitacije. Raniji pristup, po Murray Gell-Mann-u i Frank James Low-u, varira vrednost
renormalizacione energije-impulsa u racunima koji dovode do rezultata kao sto je (3.197) i jos
uvek je u upotrebi.
Particioni funkcional i efektivno dejstvo
Opsti formalizam kojim se iz datog klasicnog modela moze konstruisati kvantni model sledi
Feynman-ov integral po istorijama [113]. Neka su
i
(x) kanonske koordinate u klasicnom mo-
delu i neka je S[
i
] :=

d
4
x L(
i
,
i
, . . . ) klasicno Hamilton-ovo dejstvo za dati model; za elek-
trodinamiku su kanonske koordinate komponente 4-vektorskog potencijala, A

(x), a Hamilton-
ovo dejstvo je prostor-vremenski integral drugog sabirka,
4
0
4
F

. Uvedimo

probne struje

i
(x) koje su dualne kanonskim koordinatama u smislu da je prostor-vremenski integral

d
4
x
i

i
invarijantan u odnosu na sve simetrije modela. Sledeci Feynman-a denisemo particioni funkcio-
nal
Z[] :=

D[] e
i(S[]+

d
4
x )/ h
, (3.202)
gde je

D[] interal po svim funcijama
i
(x) van masene ljuske: bilo bi kontradiktorno pretpo-
staviti da
i
(x) zadovoljavaju Euler-Lagrange-ove ili bilo kakve druge jednacine kretanja.
Konguracije (istorije) kanonskih koordinata
i
(x) za koje je klasicno dejstvo minimalno
dominiraju u integralu (3.202), jer za takve funkcije
i
(x) podintegralna funkcija vrlo polako
osciluje; Nasuprot tome, konguracije kanonskih koordinata za koje je klasicno dejstvo daleko od
minimuma se priblizno potiru, jer tu podintegralna funkcija vrlo brzo osciluje.
Funkcionalni izvodi particionog funkcionala Z[] po probnim strujama
i
(x) daju momente
particionog funkcionala, koji uz malu doradu reprodukuju korelacione funkcije, ciji je zicki smi-
sao amplituda verovatnoce korelacije. Na primer, izvod tipa

i
(x
1
)

j
(x
2
)
Z[] =
(i)
2
h
2

D[]
i
(x
1
)
j
(x
2
) e
i(S[]+

d
4
x )/ h
(3.203)
je proporcionalan amplitudi verovatnoce da je perturbacija kanonske koordinate
i
u tacki prostor-
vremena x
1
u korelaciji sa perturbacijom kanonske koordinate
j
u tacki prostor-vremena x
2
. To
daje amplitudu verovatnoce da je ta perturbacija propagirala iz x
1
u x
2
, pa se ova korelaciona
funkcija zove i propagator.
Studenti koju su uspesno savladali statisticku mehaniku ce prepoznati generalizaciju partici-
one funkcije, pa onda nije nikakvo iznenadenje da se denise i efektivno dejstvo:
S
eff.
[] := i h ln

Z[]

, (3.204)
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 211
to jest,
e
i(S
eff.
[]+

d
4
x )/ h
:= Z[] :=

D[] e
i(S[]+

d
4
x )/ h
. (3.205)
U praksi se S
eff.
[] izracunava putem racunanja particionog funkcionala u nekom perturbativnom
pristupu, pa je onda i efektivno dejstvo izracunato u istom redu perturbacije odnosno i u istoj
aproksimaciji.
Konkretna upotreba ovog opsteg formalizma je izvan dosega ove knjige, ali navedimo ovde
samo cinjenicu da particionom funkcionalu doprinose svi moguci Feynman-ovi dijagrami, dok
efektivnom dejstvu doprinose samo konektovani dijagrami. Drugim recima, doprinos efektiv-
nom dejstvu je jednake korespondentnom doprinosu particionom funkcionalu gde smo oduzeli
doprinose koji poticu od diskonektovanih Feynman-ovih dijagrama [298]. Slikovito, svaki disko-
nektovani dijagram ima

glavni i konektovani deo koji sadrzi sva

ulazna i sva

izlazna stanja
(linije), i nekoliko diskonektovanih, tzv. vakuumskih dijagrama.
Kako formalno-matematicki, tako i zickim smislom, ovi odbici predstavljeni diskonektova-
nim Feynman-ovim dijagramima su neposredno uopstenje

isecaka koji se pojavljuju u kvantno-


mehanickom perturbativnom racunu (1.89)(1.98).
Najzad, sada smo u poziciji da damo brzu a tehnicki korektnu deniciju:
Denicija 3.1 Kvantni sistem je renormalizabilan ako efektivno dejstvo, S
eff.
[], ima isti
funkcionalni oblik i zavisnost od parametara kao izvorno dejstvo, S[], i gde je transforma-
cija S[] S
eff.
[] potpuno opisana renormalizacijom parametara sistema.
Promena g
e
g
e,R
() u rezultatu (3.196c) je upravo primer procesa renoralizacije, dobijenog u

vodecoj logaritamskoj aproksimaciji prvog reda u perturbativnom racunu.


3.3.4 Zadaci za odeljak 3.3
3.3.1 Za 1,

, (

), , izracunati za koje je := (
0


0
) = , a za koje je
= .
3.3.2 Izvesti jednacinu kretanja (3.118g).
3.3.3 Izvesti (3.139).
3.3.4 Izracunati (3.143), pa onda i (3.141).
3.3.5 Naci dijagram koji, po ugledu na (3.137c), predstavlja rezultat (3.143) i objasniti ga
grackim postupkom kao u digresiji 3.12, str. 195.
3.3.6 Iz 4-vektorske jednacine p

= p
e
+ p
e
+ i simetrije p

p
e
= p

p
e
+, kao i [p
e
[ =
[p
e
+[, pokazati da je raspad fotona u realan elektron-pozitron par zabranjen kinematicki.
3.3.7 Dokazati relaciju (3.194c), tj. da je q
2
= 4p
2
i
sin
2

.
3.3.8 Izracunati energiju sudara kod koje izraz (3.200) divergira.
212 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
3.4 Kvantna elektrodinamika hadrona
Interakcija fotona i kvarkova je opisana istom teorijom kao interakcija fotona i leptona koju smo
razmatrali u odeljcima 3.2.13.3.1. Medutim, pojedinacni kvarkovi nisu dostupni eksperimenti-
sanju, vec su uvek unutar vezanih stanja, tzv. hadrona: mezona, koji su (qq)-sistemi i bariona
koji su (qqq)-sistemi. Interakcija leptona (kao

sonde) sa hadronom (kao

metom), pa i izmedu
dva hadrona, se svodi na interakciju sa individualnim (anti)kvarkovima unutar hadrona, pa onda
nuzno zavisi od distribucije tih pojedinacnih (anti)kvarkova unutar hadrona. Ta distribucija se
opisuje tzv. form-faktorima, koji efektivno
19
opisuju jake nuklearne interakcije putem kojih su
kvarkovi vezani u hadronska vezana stanja.
Druga poteskoca potice iz cinjenice da je broj novih hadrona ogranicen samo raspolozivom
energijom: sto je energija sudara veca, sve vise novih hadrona moze da se proizvede u neela-
sticnim sudarima, i analiza vrlo brzo postaje kombinatorno rastuci kosmar. Katalozi hadrona kao
sto je Ref. [263] daju podatke za stotine i stotine hadrona.
U principu, u interakciji izmedu leptona i hadrona, kao i izmedu dva hadrona, postoje do-
prinosi i slabe nuklearne interakcije. Medutim, taj (treci) izvor komplikacije je u vecini slucajeva
zanemariv, s obzirom da je slaba nuklearna interakcija puno slabija [v. diskusiju na str. 68].
Dva tipa procesa su narocito znacajni u hadronskimeksperimentima: proizvodnja iz elektron-
pozitron anihilacije,

q q

i
H
i
(3.206)
i tzv. duboko neelasticni lepton-hadronski sudari,

(3q)
(3q)

(3q)

i
H
i
(3.207)
U oba slucaja, posledice porasta energije (oznacene zlatnom isprekidanom strelicom) daje moguc-
nost za stvaranje velikog broja izlaznih hadrona. U samoj

hadronizaciji, predstavljenoj u ovim


dijagramima kao tamni oval u kome se kvark-antikvark par (odnosno trojka kvarkova) realizuje
u lepezu vezanih stanjahadrona, dominira jaka nuklearna interakcija. No, elektromagnetni deo
interakcije se da izdvojiti kao interakcija izmedu leptona i pojedinih (anti)kvarkova. Stoga smo
19
Ovde,

efektivno znaci

uspesno a bez detaljne fundametalne osnove; u literaturi se koristi i pridev

fenomeno-
loski, u istim smislu.
3.4. Kvantna elektrodinamika hadrona 213
u stanju da racune amplituda iz prethodnih odeljaka prilagodimo i ovim sudarima, ali je onda
kinematicki deo analize znatno komplikovaniji. Ovde cemo razmotriti samo deo te analize koji je
odreden simetrijama i opstim zahtevima.
3.4.1 Proizvodnja hadrona iz elektron-pozitronske anihilacije

Cak i sa dovoljno energije da konacni rezultati sudara sadrze mnoge hadrone, elektromagnetni
deo procesa tipa (3.206) se prvenstveno svodi na pretvaranje -para, putem virtuelnog fotona, u
qq-par. Taj kvark i antikvark se potom raspadaju u lakse kvarkove, emituju gluone i tako stvaraju
lepezu razlicitih hadrona. Ta druga etapa procesa sadrzi sve komplikacije usled jakih interakcija.
Za opis prve etape, neka je m masa leptona i antileptona, M masa stvorenog kvarka i anti-
kvarka, a Q naelektrisanje kvarka (pa je Q naelektrisanje antikvarka) u jedinicama jedinicnog
naelektrisanja, e, tako da je Q(u) = +
2
3
, Q(d) =
1
3
, itd. Prilagodavanjem drugog sabirka u
rezultatu (3.146b) imamo:
M
qq
=
Qg
2
e
(p
1
+p
2
)
2
[v
2

u
1
][U
3

V
4
], (3.208)
gde su u
1
, v
2
, U
3
i V
4
Dirac-ovi spinori za ulazni lepton i antilepton, te izlazni kvark i antikvark,
respektivno. Usrednjavanjem kao u (3.131)(3.136) dobijamo:

[M
qq
[
2

=
1
4

Qg
2
e
(p
1
+p
2
)
2

2
Tr

( / p
1
+mc)

( / p
2
mc)

Tr

( / p
4
Mc)

( / p
3
+ Mc)

, (3.209a)
= 8

Qg
2
e
(p
1
+p
2
)
2

(p
1
p
3
)(p
2
p
4
) + (p
1
p
4
)(p
2
p
3
) + 2(mc)
2
(Mc)
2
+ (mc)
2
(p
3
p
4
) + (Mc)
2
(p
1
p
2
)

, (3.209b)
= Q
2
g
4
e

1 +

mc
2
E

2
+

Mc
2
E

2
+

mc
2
E

Mc
2
E

cos
2

, (3.209c)
gde je E energija ulaznog leptona u CM-sistemu a ugao izmedu ulaznog leptona i izlaznog
kvarka. Tretirajuci izlazni kvark-antikvark kao da su slobodne cestice, diferencijalni ekasni pre-
sek je dat relacijom (1.124), cija integracija po uglovima daje
=

3

Q hc
E

1(Mc
2
/E)
2
1(mc
2
/E)
2

1+
1
2

mc
2
E

1+
1
2

Mc
2
E

(3.210)
Za energije ispod Mc
2
, ekasni presek postaje imaginaran, odnosno proces je kinematicki zabra-
njen: E < Mc
2
nije dovoljno energije da se proizvede kvark-antikvark par mase M. S druge
strane ako je E > Mc
2
mc
2
, razvojem kvadratnih korena i mnozenjem faktora dobijamo
=

3

Q hc
E

2
F(m, M, E), (3.211a)
214 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
F(m, M, E) = 1e

1(Mc
2
/E)
2
1(mc
2
/E)
2

1+
1
2

mc
2
E

1+
1
2

Mc
2
E

, (3.211b)
1e

1+

mc
2
E

2
+
5
8

mc
2
E

4
+

1
3
8

Mc
2
E

4
+

. (3.211c)
U tipicnim eksperimentima je mc
2
E, pa je prvi faktor u F(m, M, E) zanemarljivo razlicit od
1. Drugi faktor medutim daje znacajan doprinos kada je energija dovoljna da se kvark mase
M proizvede ali nije mnogo veca od Mc
2
. Ponasanje stepene funkcije F(m, M, E) blizu praga
E Mc
2
, kada uslov E > Mc
2
aproksimacije (3.211b) nije zadovoljen, je prikazano na slici 3.2.
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
E/Mc
2
Slika 3.2: Skica funkcije F(m, M, E) oko vrednosti E Mc
2
.
Kako povecavamo energiju sudara, sve tezi kvarkovi mogu da se proizvedu u procesu. Ti
kvarkovi su u stvari virtuelne cestice, u smislu da ih neposredno ne opazamo u detektorima,
posto se raspadaju, emituju gluone i najzad vezuju u konacno proizvedene hadronedominantno
putem jakih interakcija, i dakle vrlo brzo, 10
23
s. Da izbegnemo potrebu procene detalja te

hadronizacije, posmatramo kolicnik


R(E) :=
(e

+e
+
hadroni)
(e

+e
+

+
+
)

i
Q
2
i

M
i
<E/c
2
. (3.212)
Tu se, naime, univerzalni faktori

3
(
hc
E
)
2
potru, a doprinosi funcije F(m, M
i
, E) za pojedine stvo-
rene kvarkove daju samo male popopravke na dati rezultat. Kao funkcija energije sudara, R(E) je
kstepenasta i pokazuje skok nagore
20
kada energija E dostigne prag za stvaranje novog kvarka, a
priblizno je konstanta izmedu tih pragova. Na primer,
R(E) 3[(
2
3
)
2
+ (
1
3
)
2
] =
5
3
, E M
u,d
c
2
, (3.213a)
R(E) 3[(
2
3
)
2
+ (
1
3
)
2
+ (
1
3
)
2
] = 2, E M
s
c
2
, (3.213b)
R(E) 3[(
2
3
)
2
+ (
1
3
)
2
+ (
1
3
)
2
+ (
2
3
)
2
] =
10
3
, E M
c
c
2
, (3.213c)
i tako dalje. Na energijama izmedu M
c
c
2
1 270 MeV i oko 2 000 MeV, pokazalo se znatno
odstupanje od ovog izraza za R(E). No, ubrzo je otkriveno da se radi o efektima usled proizvodnje
20
Oblik tih

stepenica je opisan funkcijom F(m, M, E), ali ispoljava i rezonantne efekte u vidu vrlo uskih vrhova a
intenziteta 1, neposredno iznad E = Mc
2
i u ciju se analizu ovde ne mozemo upustati.
3.4. Kvantna elektrodinamika hadrona 215
treceg (neocekivanog) naelektrisanog leptona (m

= 1 784 MeV/c
2
), koji se dominantno raspadaju
u hadrone. S obzirom na jednostavnost aproksimacije i kada se -leptonski doprinosi korektno
uzmu u obzir, slaganje jednostavne relacije (3.212) sa eksperimentima je vrlo dobro.
Osim toga, faktor 3 u relaciji (3.212) potice od cinjenice da svaki kvark ima tri boje, odnosno
da za svaku masu i naelektrisanje zapravo postoje tri kvarkapo jedan u svakoj boji.
Zaklju cak 3.6 Vrlo dobro slaganje jednostavne aproksimacije (3.212) sa eksperimentima je
onda neposredan eksperimentalan dokaz postojanja bojeili bar cinjenice da svaki kvark
postoji u (inace neobjasnjenom) triplikatu.
Digresija 3.13: Bar jedan radoznali

Citalac se vec upitao, zasto kvarkovi moraju da imaju trecinska
naelektrisanja, kao sto se standardno koristi od 1974-5. godine.
Han-Nambu-ov originalni model i jeste predlagao da kvarkovi imaju celobrojna naelektrisanja,
koja zavise od boje. Na primer, mozemo odabrati, sa oznakom kao u rezultatu (3.208):
Q(u
c
) = +1, Q(u
z
) = +1, Q(u
p
) = 0, Q(d
c
) = 0, Q(d
z
) = 0, Q(d
p
) = 1, (3.214a)
i slicno tome za s, c, b- i t-kvarkove. Posto je prosek naelektrisanja za svaki

ukus kvarka jednak


standardnom (

trecinskom) naelektrisanju, ni jedan proces za koji je amplituda linearno proporcio-


nalna naelektrisanjimakao sto je proces proizvodnje hadrona iz sudara leptona (3.208)ne moze
da razlikuje celobrojno-naelektrisani Han-Nambu-ov model od trecinski-naelektrisanog Gell-Mann-
Zweig-ovog modela. Medutim, proces koji zavisi od kvadrata naelektrisanjakao sto je (3.184) koji
doprinosi renormalizaciji, pa onda konacno i zavisnosti intenziteta interakcije od energije na kojoj se
interakcija dogada (3.196c)moze da razlikuje celobrojno-naelektrisane od trecinski-naelektrisanih
kvarkova. Naime,

popravka pod kvadratnim korenom je u rezultatu (3.196c) data za jednu jedinu


naelektrisanu cesticuelektronjer smo pretpostavili da je virtuelna cestica u zatvorenoj petlji u di-
jagramu (3.184) upravo elektron. No, pri energijama c
2
, treba dodati doprinose i svih kvarkova
i naelektrisanih leptona sa masama ne vecim od . Ti doprinosi su proporcionalni kumulativnom
faktoru

i
Q
2
i
ln


m
i

m
i

, (3.214b)
koji raste drugacije za celobrojno naelektrisane i za trecinski naelektrisane kvarkove, i koji daje (jednu
mogucu) eksperimentalno merljivu razliku. Slicno tome, rezultati (3.213) bi se razlikovali kvantita-
tivno:

R(E)

EM
u,d
c
2
3,

R(E)

EM
s
c
2
4,

R(E)

EM
c
c
2
6, itd. (3.214c)
U toku ranih 1970-ih godina su takva poredenja sa eksperimentima konacno ustalili trecinski
naelektrisani model Gell-Mann-a i Zweig-a.
3.4.2 Elektrodinami cki deo sudara leptona sa hadronima
Prilikom sudara leptona i hadrona, u prvoj aproksimaciji se sudar dogada izmedu leptona i jednog
od (anti)kvarkova u hadronu i to putem razmene jednog fotona. Naravno, ako je hadron barion,
moramo sumirati po sva tri kvarka u barionu, a ako je hadron mezon, moramo sabrati doprinose
od interakcije sa kvarkom i sa antikvarkom. Pri tome polje jake nuklearne sile, koji odrzava
vezano stanje (anti)kvarkova preuzima deo razmenjene energije-impulsa, no to obicno proizvodi
manje popravke na tu pocetnu aproksimaciju.
216 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Elasti cno rasejanje leptona na hadronu
Da je proton tackasti spin-
1
/
2
Dirac spinor bez strukture, relacije (3.130) i (3.136) bi vazile za
elasticni sudar

p
1

p
3

q
p
+
p
4
p
+
p
2
(3.215)
uz samo malu promenu, m

M := m
p
u X

(2, 4;

) K

(2, 4; p
+
):

[M
pp
[
2

=
g
4
e
(p
1
p
3
)
4
X

(1, 3; ) K

(2, 4; p
+
), (3.216)
X

(1, 3; ) = Tr

( / p
1
+m

c1)

( / p
3
+m

c1)

,
= 2

1
p

3
+ p

1
p

3
+

[m
2

c
2
(p
1
p
3
)]

. (3.217)
Za tackaste (elementarne) spin-
1
/
2
Dirac spinore smo izracunali tenzore X

i X

, no protoni nisu
tackasti (elementarni) i njihova struktura prouzrokuje odstupanja od rezultata (3.135)(3.139),
koja su evidentno ogranicena na funkciju K

(2, 4; p
+
). Ta odstupanja odrazavaju efekte jake
interakcije koja vezuje kvarkove u protonu, a opis te strukture u kvantnoj kromodinamici [v. ode-
ljak 4.1] je veoma kompleksan i u to se necemo upustati. Medutim, znamo da je K

(2, 4; p
+
)
tenzor ranga 2, i da moze da zavisi samo od 4-vektora p
2
, p
4
i q := (p
1
p
3
) = (p
4
p
2
) i,
naravno, metrike

. Po tradiciji cemo koristiti sledece 4-vektore: ulaznu energiju-impuls mete,


p p
2
, i prenos energije-impulsa, q, racunajuci p
4
= (p
2
+q). Stoga je moguce ovaj korigovani
tenzor parametrizovati
K

(2, 4; p
+
) = K
1

+
K
2
M
2
c
2
p

+
K
4
M
2
c
2
q

+
K
5
M
2
c
2
(p

+q

), (3.218)
gde su K
i
funkcije jedine skalarne varijable
21
, q = (p
4
p
2
). Posto je X

(1, 3; ) simetrican
tenzor (3.138a), antisimetricni deo u K

(2, 4; p
+
)ako i postojine doprinosi u izrazu (3.216).
Stoga smo u razvoju (3.218) nametnuli simetriju pod razmenom .
Nadalje, moze da se pokaze [174, str. 277] i [184, odeljak 8.28.3] da je q

= 0, odatle
sledi da je [v. zadatak 3.4.1]:
K
4
=
M
2
c
2
q
2
K
1
+
1
4
K
2
, i K
5
=
1
2
K
2
. (3.219)
Stoga se K

moze parametrizovati sa samo dva form-faktora:


K

(2, 4; p
+
) = K
1
(q
2
)

q
2

+
K
2
(q
2
)
M
2
c
2

+
1
2
q

+
1
2
q

(3.220)
21
Naime, p
2
2
= p
2
4
= M
2
c
2
je konstanta, a qp
2
=
1
2
q
2
. Takode, funkcija K
3
je standardna oznaka za clan koji se
pojavljuje u analizi sudara neutrina i protona, a za naelektrisani lepton se ne pojavljuje.
3.4. Kvantna elektrodinamika hadrona 217
Kombinacijom (3.216), (3.217) i (3.220), dobijemo

[M
pp
[
2

2g
2
e
q
2

K
1
[(p
1
p
3
) 2m
2

c
2
] +K
2

(p
1
p)(p
3
p)
M
2
c
2
+
q
2
4

, (3.221)

g
4
e
c
2
4EE
/
sin
4
(/2)

2K
1
sin
2
(

/
2
) +K
2
cos
2
(

/
2
)

(3.222)
gde smo presli u laboratorijski sistem gde proton inicijalno miruje, p = (Mc, 0, 0, 0), a lepton sa
inicijalnom energijom E se odbije, sa energijom E
/
i pod uglom , od pocetnog smera kretanja.
Takode smo pretpostavili da je E, E
/
m

c
2
, pa aproksimiramo m

0. Onda je p
1
= E(1, p
i
)/c
i p
3
= E(1, p
f
)/c, a p
i
p
f
= cos .
Energija izlaznog leptona, E
/
, je kinematicki odredena
E
/
=
E
1 + (2E/Mc
2
) sin
2
(

/
2
)
. (3.223)
Osim toga, u aproksimaciji m

0 vazi (1.157), pa stoga imamo


d
d
=

h
4MEsin
2
(

/
2
)

2
E
/
E

2K
1
sin
2
(

/
2
) +K
2
cos
2
(

/
2
)

,
=

h
4MEsin
2
(

/
2
)

2
2K
1
sin
2
(

/
2
) +K
2
cos
2
(

/
2
)
1 + (2E/Mc
2
) sin
2
(

/
2
)
, (3.224)
sto je tzv. (Marshall Nicholas) Rosenbluth-ova formula iz 1950. Merenjem ugaone zavisnosti
elektrona rasejanih elasticno na prvobitno stacionarnom protonu (ili tezem pozitivnom jonu) ek-
sperimentalno se odreduju form-faktori K
1
(q
2
) i K
2
(q
2
), takode poznati pod imenom

strukturne
funkcije.
Duboko neelasti cno rasejanje (lakog) leptona na hadronu
Za slucan neelasticnih sudara
p
1
p
2
q
p
3
p
4
p
1
p
2
q
p
3
. . .
p
n
(3.225)
narocito gde iz procesa izlazi vise nego jedan hadron, moramo korenitije prilagoditi analizu.
Fermi-jevo zlatno pravilo [v. str. 111] daje:
d =
h
2

[M[
2
pX

(p
1
p
2
) (m
1
m
2
c
2
)
2
n

i=3

cd
3
p
i
(2)
3
2E
i

(2)
4

p
1
+p
2

j=3
p
j

, (3.226a)

[M[
2
pX

=
g
4
e
q
4
X

(1, 3; (lepton))K

(2, 4; X (hadroni)) (3.226b)


218 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Ako uzmemo sudare ovog tipa inkluzivno i jedino merimo ugao otklona rasejanog leptona i nje-
govu energiju (i tako efektivno znamo p
3
), rezultat (3.226) moramo sumirati po svim mogucim
hadronskim rezultatima i njihovim momentima, pa imamo
d =
4M h
2
g
4
e
X

(1, 3; )
4q
4

(p
1
p
2
)
2
(m
1
m
2
c
2
)
2

cd
3
p
3
(2)
3
2E
3

, (3.227)
W

:=
1
4M

i=4

cd
3
p
i
(2)
3
2E
i

(2)
4

p
1
+p
2

j=3
p
j

(2, 4; X) (3.228)
Za prvobitno stacionarni proton, p
2
p = (Mc,

0), a za ulazni lepton energije E je p


1
= (E/c, p
i
).
Stoga je
(p
1
p
2
) = ME,

(p
1
p
2
)
2
(m
1
m
2
c
2
)
2
=

M
2
(E
2
m
2

c
4
) ME (3.229)
posto je, u tipicnim eksperimentima ovog tipasa = e

, m

< E/c
2
. Stoga aproksimiramo
m

0, pa su p
1
= E(1, p
i
)/c i p
3
= E
/
(1, p
f
)/c. Onda je
d
3
p
f
= [p
f
[
2
d[p
f
[d c
3
(E
/
)
2
dE
/
d, (3.230)
pa je
d
dE
/
d
=

h
cq
2

2
E
/
E
X

(1, 3; ) W

. (3.231)
Za razliku od elasticnog sudara, u neelasticnom sudaru p
tot
=
n
i=4
p
i
sa n > 4, tako da p
2
tot
=
M
2
c
2
. Stoga za neelasticne sudare ne postoji relacija tipa (3.223) izmedu E
/
i E, , odnosno E
/
je
nezavisno od E i . Rezultat (3.231) onda daje diferencijalni ekasni presek u rasponu izlaznih
energija leptona [E
/
, E
/
+dE
/
], sto je logicno za slobodnu kontinualnu varijablu E
/
.
Druga posledica p
2
tot
` = M
2
c
2
je da takode qp ` =q
2
/2 [v. tablicu B.6, str. 496], pa se denise
varijabla
x :=
q
2
2qp
. (3.232)
Opsta zavisnost form-faktora W

od 4-vektora prenosa energije-impulsa q je parametrizo-


vana na isti nacin kao i za K

(2, 4; p
+
), ali je sada rezultat
W

= W
1
(q
2
, x)

+
q

q
2

+
W
2
(q
2
, x)
M
2
c
2

+
1
2x
q

+
1
2x
q

, (3.233)
d
dE
/
d
=

h
2MEsin
2
(

/
2
)

2
E
/
E

2K
1
sin
2
(

/
2
) +K
2
cos
2
(

/
2
)

. (3.234)
Rosenbluth-ova formula (3.224) je specijalan slucaj koji dobijemo zamenom
W
i
(q
2
, x) =
K
i
(q
2
)
2Mq
2
(x 1), i = 1, 2. (3.235)
3.4. Kvantna elektrodinamika hadrona 219
Valja primetiti da (x1) faktor ne samo formalno ksira x = q
2
/2qp
!
= 1, vec takode implicira
i relaciju (3.223).
Najzad, Rosenbluth-ova formula (3.224) se dalje moze specijalizovati za idealno tackasti
(elementarni) proton stavljanjem
K
1
q
2
i K
2
4M
2
c
2
. (3.236)
Ova idealizacija nije losa aproksimacija kada je energija elektrona dovoljno mala i elektron ne
dode dovoljno blizu protonu ( 10
15
m), pa unutrasnja struktura protona ne utice na rasejanje.
Eksperimentalni dokaz partonskog modela
Za elastican sudar A + B A
/
+ B
/
, u laboratorijskom sistemu imamo:
p
1
= (E/c, p
i
), p
2
= (Mc,

0), p
3
= (E
/
/c, p
f
), p
4
= (E
//
/c,

P
f
). (3.237)
Onda, sa m
A
= m
A
/ = m i m
B
= m
B
/ = M,
q = (p
1
p
3
) =

(EE
/
)/c, (p
i
p
f
)

= (p
4
p
2
) =

E
//
/cMc,

P
f

, (3.238)
qp
2
= M(EE
/
), (3.239)
q
2
4
EE
/
c
2
sin
2
(

/
2
) kada je mc
2
< E, E
/
. (3.240)
Valja primetiti da je q
2
/c
2
proporcionalno Mandelstam-ovoj varijabli t [v. denicije (1.59)].
U kasnim 60-im godinama, James Bjorken je na osnovu kvark-modela predvideo da izrazi
F
1
(x) := MW
1
(q
2
, x), i F
2
(x) :=
q
2
2Mc
2
x
W
2
(q
2
, x) (3.241)
postaju asimptotski nezavisni od q
2
na vrlo visokim energijama (3.240). Tu su, naime, vredno-
sti i [q
2
[ i [qp[ velike (u poredenju sa mc
2
), ali je njihov kolicnik (3.232) mali; x [0, 1]. Ova
asimptotska nezavisnost od intenziteta prenosa energije-momenta,

q
2
, je nazvana

Bjorken-
ovo skaliranje, i ubrzo je potvrdena u duboko neelasticnim sudarima, uglavnom elektrona i
protona. Navedimo ovde samo da je ovaj fenomen potvrduje da se u duboko neelasticnim suda-
rima energija-impuls prenosi uglavnom na jedan od tri kvarka, te da su ti kvarkovi mnogo manji
od protona i mogu se tretirati kao tackaste cestice.
1969. godine su Curtis Callan i David Gross dodatno pokazali vezu izmedu Bjorken-ovih
funkcija:
2x F
1
(x) = F
2
(x). (3.242)
I ova relacija je ubrzo potvrdena eksperimentalno. Navedimo opet samo da relacija izmedu F
1
(x)
i F
2
(x) zavisi od spina kvarkova, i da Callan-Gross relacija (3.242) ukazuje na to da kvarkovi
imaju spin
1
/
2
.
220 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
Digresija 3.14: Obe relacije (3.241) i (3.242) se mogu izvesti jednostavnimargumentom[v. Ref. [174],
str. 271277], u kojoj tretiramo kvarkove kao tackaste cestice, a f
i
(x) je verovatnoca da i-ti kvark nosi
x-ti deo energije-momenta. Koristeci pojednostavljenja (3.235) i (3.236), pisemo
W
i
1
:=
Q
2
i
2m
i
(x
i
1), W
i
2
:=
2m
i
c
2
Q
2
i
q
2
(x
i
1), x
i
:=
q
2
2qp
i
(3.243a)
gde je m
i
masa i-tog kvarka, a p
i
njegov 4-vektor energije-impulsa. Posto se kvarkovi uglavnom krecu
zajedno kao proton, pretpostavimo da je
p
i
=: z
i
p (3.243b)
4-vektora energije-impulsa koji nosi i-ti kvark, i da je z
i
-ti deo 4-vektora energije-impulsa citavog
protona. Onda sledi
p
2
i
= m
2
i
c
2
i p
2
= M
2
c
2
m
i
= z
i
M, (3.243c)
pa ako z
i
varira zavisno od dinamike unutar protona kao vezanog stanja tri kvarka, onda i efektivne
mase kvarkova variraju
22
. Relacija (3.243b) implicira da je x
i
= x/z
i
, pa onda i
W
i
1
=
Q
2
i
2M
(xz
i
), i W
i
2
=
2Mc
2
x
2
Q
2
i
q
2

xz
i

. (3.243d)
Odatle imamo
W
1
=

1
0
dz
i
W
i
1
=
1
2M

i
Q
2
i
f
i
(x), F
1
(x) =
1
2

i
Q
2
i
f
i
(x); (3.243e)
W
2
=

1
0
dz
i
W
i
2
=
2Mc
2
q
2
x
2

i
Q
2
i
f
i
(x), F
2
(x) = x

i
Q
2
i
f
i
(x), (3.243f)
sto se slaze sa Bjorken-ovom tvrdnjom da su F
1
(x) i F
2
(x) nezavisni od q
2
. Osim toga, jasno je da
rezultati (3.243e)(3.243f) takode impliciraju Callan-Gross relaciju (3.242).
Osim sto
1. Bjorken-ovska (asimptotska) nezavisnost funkcija (3.241) od intenziteta prenesenog ener-
gije-impulsa,

q
2
daje eksperimentalnu potvrdu da proton sadrzi tri naelektrisana tackasta
(elementarna)

sastojka,
2. Callan-Gross relacija (3.242)takode eksperimentalno potvrdenaukazuje da ti

sastojci
imaju spin
1
/
2
,
analiza u digresiji 3.14 takode dovodi do eksperimentalne potvrde postojanja tzv. gluonacestica
koje posreduju u jakoj nuklearnoj interakciji i vezuju kvarkove u vezana stanja, hadrone.
Naime, relacija (3.243c) je suvise naivna: kvarkovi su vezani unutar hadrona i njihovi para-
metri nisu neposredno merljivi, pa su stoga kvarkovi unutar hadrona (a slobodnih nema!) virtu-
elne cestice. Kao takve, ne moraju da zadovoljavaju jednacine kretanja, tj. nisu na masenoj ljusci.
Medutim, prosecni deo energije-momenta koji nosi u-kvarkovi bi morao da bude dvaput veci od
22
Ova denicija mase intuitivno uzima u obzir da su kvarkovi vezani unutar protona, pa je njihova inercija, odnosno
njihov odziv na interakciju drugaciji nego da su slobodne cestice.
3.4. Kvantna elektrodinamika hadrona 221
prosecnog dela energije-momenta kojeg nose d-kvarkovi naprosto jer u protonu ima dvaput vise
u-kvarkova nego d-kvarkova, a mase su im priblizno iste. Dakle:

1
0
dx x f
u
(x) = 2

1
0
dx x f
d
(x). (3.244)
Koristeci rezultat (3.243f) kao prvu aproksimaciju, imamo:
F
2
(x) x

(
2
/
3
)
2
f
u
(x) + (
1
/
3
)
2
f
d
(x)

,
(3.244)
=

1
0
dx F
2
(x)

1
0
dx x f
d
(x). (3.245)
No, onda izmerene srednje vrednosti form-faktora F
2
(x) daju

1
0
dx x f
d
(x) 0.18 i

1
0
dx x f
u
(x) 0.36. (3.246)
Suma ovih srednjih vrednostideo energije-impulsa koji u proseku nosi ili jedan od dva u-kvarka
ili d-kvarkje jednaka 0.54. Drugim recima, ova analiza pokazuje da proton mora da sadrzi jos i
neke elektricno neutralne

sastojke, koji nose oko 46% prenesene energije-impulsa.


Kvantna kromodinamika daje mnogo bolje procene form-faktora W
1
i W
2
, pa i Bjorken-ovih
funkcija F
1
(x) i F
2
(x), a onda i verovatnoca f
u
(x) i f
d
(x). No, sustina zakljucka ostaje ista: neza-
nemarljivi deo prenesne energije-impulsa ne nose kvarkovi, nego elektricno neutralni

sastojci
protona. Ti elektricno neutralni

sastojci protona moraju da interaguju sa kvarkovima putem


jake nuklearne interakcije naprosto jer je to najjaci tip interakcije, pa se prenesena energija-impuls
tako jednako brzo i ravnomerno razdeli izmedu tri kvarka i tih elektricno neutralnih

sastojaka.
S druge strane, jaku nuklearnu interakciju mozemo opisati analogno elektromagnetniminter-
akcijamaputem posredne cestice. Analogno razmeni fotona u elektromagnetnim interakcijama,
u jakim nuklearnim interakcijama se razmenjuju gluoni. Kako je jaka nuklearna interakcija neza-
visna od elektromagnetne interakcije i naelektrisanja cestica koje interaguju jakom nuklearnom
interakcijom, sledi da gluoni moraju da budu elektromagnetno neutralni. To onda dozvoljava da
elektricno neutralne

sastojke protona koji nose oko 46% prenesene energije-impulsa identiku-


jemo kao gluone [v. odeljak 4.1].
Detaljnije procene na osnovu kvantne kromodinamike doista daju dobro slaganje sa eksperi-
mentalnim podatcima, i to je onda treci bitan rezultat duboko neelasticnih sudara: pored ekspe-
rimentalnog dokaza da je proton sazdan od tri tackasta spin-
1
/
2
naelektrisana kvarka sa naelektri-
sanjima Q
u
=
2
/
3
i Q
d
=
1
/
3
, duboko neelasticni sudari dokazuju i postojanje elektromagnetno
neutralnih gluona, koji interaguju sa kvarkovima putem jake nuklearne interakcije.
3.4.3 Zadaci za odeljak 3.4
3.4.1 Izvesti relaciju (3.219), koristeci da je q := (p
1
p
3
) = (p
4
p
2
) a p
2
2
= p
2
4
= M
2
c
2
,
te da su p := p
2
i q dva linearno nezavisna 4-vektora. (Sugestija: Bice od koristi prvo
pokazati da je q
2
= 2 qp.)
222 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
3.4.2 Uporediti rezultat (3.231) sa formulama Rutherford-a (3.159), Mott-a (3.158) i Rosen-
bluth-a (3.224), kao i granicnim slucajem (3.236) Rosenbluth-ove formule (3.224), i nje-
nom redukcijom pod dodatnim uslovom [q
2
[ < M
2
c
2
. Pokazati hijerarhiju aproksimacija (i
njihov zicki znacaj) koje povezuju ove rezultate.
3.4.3 Izvesti (3.223).
3.4.4 Izvesti (3.243d).
4
Ne-abelovske kalibracione simetrije
i interakcije
Jovo, nanovo! . . . sad, sa matricama.
U prethodnom poglavlju smo videli kako cinjenica da je faza elektronske talasne funkcije neopser-
vabilna velicina dovodi do pojma kalibracione simetrije, sto nas primorava da uvedemo kalibra-
cione potencijale, i sto onda daje osnovni kostur za opis kalibracionih interakcija. U prethodnom
poglavlju smo videli da nas je klasikacija mezona i hadrona u kvark-modelu primorala da uve-
demo dodatni stepen slobode za kvarkoveboju, i njoj korespondentnu simetriju sa strukturom
grupe SU(3)
c
. Kako zicka stanja koja mozemo da detektujemo moraju da budu

bezbojna, od-
nosno SU(3)
c
-invarijantna, sledi da se boja individualnog kvarka ne moze opaziti, pa se stoga
moze menjati proizvoljno. Ta proizvoljnostkao funkcija prostora i vremena!promene boje
kvarkova ali tako da citav hadron koji ti kvarkovi cine ostane

bezbojan je okosnica tzv. ka-


libracionog principa. Kada je taj princip primenjen na lokalnu promenu (matricno uopstenih)
faza talasnih funkcija, rezultujuce teorije se zovu

Yang-Mills-ove teorije; u poglavlju 7 cemo vi-


deti da primena iste ideje na lokalne promene parametrizacije samog prostor-vremena proizvodi
Einstein-ovu teoriju gravitacije.
4.1 Kalibraciona simetrija boje
Prvu ne-abelovsku (nekomutativnu) kalibracionu teoriju je predlozio Oskar Klein, 1938. godine,
no taj prevremeni predlog je ostao nerazraden, neprimenjen, pa i zaboravljen. Ne-abelovske
kalibracione teorije su uzete ozbiljno tek posle 19541955. godine, posle objavljivanja radova
223
224 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
C-N. Yang-a i R.L. Mills-a, i nezavisno, disertacije R. Shaw-a pod mentorstvom A. Salam-a. No, za
obe danas dobro poznate primene, SU(2)
w
-teoriju slabih nuklearnih interakcija i SU(3)
c
-teoriju
jakih nuklearnih interakcija, trebalo je nekoliko decenija razradivanja, pa i novih ideja, do opsteg
prihvatanja i konacnog uoblicenja tih teorija, i sazdavanja u

Standardni Model.
U sledecim odeljcima cemo razmotriti kalibracionu SU(3)
c
-teoriju kao teorijski sistem za
opis jakih nuklearnih interakcija. U poglavlju 5 cemo razmotriti kalibracionu SU(2)
w
-teoriju sla-
bih nuklearnih interakcija, SU(2)
w
U(1)
Q
-teoriju elektro-slabih interakcija i najzad

Standardni
Model, zasnovan na kalibracionoj SU(3)
c
SU(2)
w
U(1)
Q
-teoriji. Uopste uzev, kalibracione
teorije zasnovane na grupi simetrija koje deluju lokalnom promenom nekih uopstenih faza [v. na
primer relaciju (4.2)] se zovu

Yang-Mills-ove kalibracione teorije.


4.1.1 Kalibraciona SU(3)
c
-simetrija i gluoni
U odeljku 0.3.13 [v. diskusiju na str. 61] smo videli da kvarkovi imaju dodatni 3-dimenzioni stepen
slobode koji zovemo

boja. Drugim recima, talasna funkcija kvarka je superpozicija

n
(x) = e

n
(x) = e
c

c
n
(x) + e
z

z
n
(x) + e
p

p
n
(x) =

c
n
(x)

z
n
(x)

p
n
(x)

, n = u, d, s, c, b, t. (4.1)
U ovoj matricnoj reprezentaciji kvarkovske talasne funkcije postaje jasno da kalibraciona promena
faze (3.13b) za kvarkovske talasne funkcije, u opstem slucaju, postaje

n
(x) e
ig
c
(x)/ h

n
(x), (x) :=
a
(x) Q
a
, (4.2)
gde su Q
a
, j = 1, , 8 generatori grupe SU(3)
c
[v. dodatak A.4]. SU(3)
c
simetrija je egzaktna, i ne
sme se brkati sa aproksimativnom SU(3)
f
simetrijom koju smo diskutovali u odeljku 2.4; grupna
struktura SU(3)
c
je identicna sa SU(3)
f
ali je primena potpuno drugacija. Obicno se koriste Gell-
Mann-ove matrice (A.69) ali je, naravno, bilo koji bazis ermitskih 33 matrica sa iscezavajucim
tragom jednako dobar.
Usput, deveti generator proporcionalan jedinicnoj 33 matrici jednostavno daje sveopstu,
dijagonalnu, promenu faze

n
(x) e
ig
c

0
(x)/ h 1Q

i
(x) = e
iq
n
(g
c
/g
e
)
0
(x)/ h

n
(x), (4.3)
koja izgleda kao transformacija (3.13b), gde
n
(x) svojstvena funkcija operatora Q, za koju je
svojstvena vrednost jednaka naelektrisanju
1
kvarka q
n
koji
n
(x) predstavlja
2
. Na taj nacin
imamo sustinski istu reprezentaciju kalibracione transformacije elektrodinamicke i kromodina-
micke interakcije. Jasno je da 1 komutira sa svim Q
a
, te sledi da generatori 1; Q
1
, , Q
8

1
Ocigledna razlika izmedu (3.13b) i (4.3) je jacina interakcije i faktor (g
c
/g
e
) u eksponentu. Osim toga, podrazu-
meva se da je promena faze (4.2) ogranicena samo na kvarkove, pa bi (4.3) stoga prouzrokovalo interakciju koja
je ogranicena na hadrone a iskljucuje leptone. Mada sasvim konzistenta, takva interakcija ne postoji u Prirodi.
2
Na zalost, slovo q se sasvim standardno koristi i za naelektrisanje, i za 4-vektor prenosa energije-impulsa, a i za
opstu oznaku-sinonim za

kvark. U ovoj knjizi, 4-vektor iznacavamo sa q, a naelektrisanje kvarka q


n
je ovde
ozanceno kao q
n
svojstvena vrednost operatora Q na svojstvenom stanju koje identikujemo sa kvarkom q
n
.
4.1. Kalibraciona simetrija boje 225
generisu grupu U(1) SU(3)
c
samo sto prvi faktor ne mozemo identikovati sa kalibracionom
simetrijom elektrodinamike zbog razlike u intenzitetu naboja i faktora g
c
/g
e
u eksponentu (4.3).
Po ugledu na analizu (3.4)(3.6), u Dirac-ovoj jednacini (3.33) zamenimo

, i zahte-
vamo da pod dejstvom kalibracione transformacije (4.2) nova Dirac-ova jednacina ostane nepro-
menjena:
[i h / D mc]
n
(x) = 0 [i h / D
/
mc]
/
n
(x) = 0, (4.4a)
D

D
/

:= U

U
1

, (4.4b)
U

:= e
ig
c
/ h
, (4.4c)
gde podrazumevamo matricnu reprezentaciju (4.1), tako da / D deluje kao dvostruki matricni ope-
rator izvoda: i kao 44-matrica po spinorskim komponentama (zbog -matrice) a i kao 33-
matrica po bojama:
/ D
n

n
, tj. ( / D
n
)

n
, tj. ( / D
n
)
A
(

)
A
B
D

B
n
, (4.5)
gde ponovljene indekse , sumiramo po bojama, crveno-zuto-plavo, a indeksi A, B, koji broje
komponente Dirac-ovog spinora kao u (3.50), su pisani eksplicitno tek u trecoj verziji.
Kao u postupku (3.4)(3.13a), nalazimo da je
D

:= 1

+
ig
c
hc
A
a

Q
a
, (4.6a)
A
/
a

Q
a
= A
a

Q
a
U
1

+
hc
ig
c
U

U
1

) = A
a

Q
a
U
1

c(

a
)Q
a
, (4.6b)
odnosno, A
/

= U

U
1

c(

), A

:= A
a

Q
a
, (4.6c)
gde su Q
k
33 ermitske matrice koje zadovoljavaju SU(3)
c
algebru:
[Q
a
, Q
b
] = i f
ab
c
Q
c
. (4.6d)
Posto je jedan operator naelektrisanja Q u elektrodinamici ovde zamenjen 8-orkom operatora Q
a
,
sledi da fotonski 4-vektor A

(x) moramo zameniti 8-orkom gluonskih 4-vektorskih potencijala,


A
a

(x), a = 1, , 8. Naravno, parametar elektromagnetne interakcije, g


e
, je takode zamenjen
parametrom kromodinamicke interakcije, g
c
.
Linearizacija (4.6b)do prvog reda po
a
(x)daje kalibracionu transformaciju gluonskih
4-vektora:
A
a

= (D

)
a
:= c(

a
) +
ig
c
hc
A
b

(

Q
b
)
c
a

c
= (

a
)
g
c
hc
A
b

f
bc
a

c
, (4.6e)
(

Q
b
)
c
a
= i f
bc
a
, gde [

Q
b
,

Q
c
] = i f
bc
a

Q
a
. (4.6f)
Ovde su

Q
a
ermitske 88 matrice bez traga koje zatvaraju istu SU(3)
c
algebru kao 33 matrice
Q
a
, odnosno
j
(A.69). Dakle, operatori Q
a
i, konkretno, matrice
a
daju 3-dimenzionu re-
prezentaciju grupe SU(3)
c
, odnosno, matricno delovanje grupe SU(3)
c
na 3-dimenzioni vektorski
226 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
prostor (4.1). S druge strane,

Q
a
daju 8-dimenzionu reprezentaciju grupe SU(3)
c
matricno
delovanje grupe SU(3)
c
na 8-dimenzioni vektorski prostor
3
(x) :=
a
(x) Q
a
.
Napomena 4.1 U opstem slucaju, kada G-kovarijantan izvod D

deluje na funkcije f
/
(x) koje
razapinju d-dimenzionu reprezentaciju grupe G pa / = 1, , d, imamo da je
(D

f (x)

/
:=

f
/
(x)

+
ig
G
hc
A
a

(x) (Q
a
)
/
B
f
B
(x), (4.7)
gde dd matrice Q
a
generisu grupu G, 4-vektori A
a

(x) su kalibracioni potencijali, a g


G
je
intenzitet naboja kalibracione interakcije sa strukturnom grupom G.
U poredenju sa elektrodinamikom, gde transformacioni operatori U

komutiraju pa imamo
D
/

= U

U
1

A
/

= A

+ (

) (4.8)
za ne-abelovsku grupu SU(3)
c
kromodinamike imamo:
D
/

= U

U
1

(A
/
)
a

= A
a

+ (D

a
) = A
a

+ (

a
)
g
c
hc
A
b

f
bc
a

c
. (4.9)
Takode, u elektrodinamici vazi da je
F

(A
/
) = F

(A), (4.10)
jer su polja

E,

B invarijantna pod delovanjem elektromagnetske U(1) kalibracione transforma-


cije (3.13a) [v. diskusiju denicija (3.14)]. U ne-abelovskom slucaju, medutim, neposredni racun
pokazuje da

(A
/
)
a

n
(A
/
)
a

= (

A
a

n
A
a

), (4.11)
cak ni

(A
/
)
a

n
(A
/
)
a

= U

A
a

n
A
a

)U
1

. (4.12)
Primetimo, medutim da i u elektrodinamici i u kromodinamici vazi da su izvodi D

kovarijantni:
U(1) : D
/

= U

U
1

, SU(3) : D
/

= U

U
1

, (4.13)
odnosno, menjaju se putem transformacije slicnosti. Onda sledi da su proizvoljni (operatorski
podrazumevani) homogeni polinomi po izvodima D

takode kovarijantni. Najzad, u elektrodina-


mici imamo da je:

, D

+
iq
hc
A

+
iq
hc
A

= +
iq
hc
(

) =
iq
hc
F

. (4.14)
3
Da budemo precizni, (x) daje po jedan vektorski prostorfundamentalnu reprezentaciju grupe SU(3)u sva-
koj tacki x prostor-vremena, a cija je unija tzv. vektorski svezanj nad prostor-vremenom. Stoga se kalibracione
teorije pravilno opisane geometrijom vektorskih sveznjeva i njihovim koneksijama, ovde predstavljenim matricno
4-vektorskim potencijalom A

.
4.1. Kalibraciona simetrija boje 227
Ovaj rezultat daje interpretaciju poljima

E,

B (komponentama tenzora F

) kao zakrivljenost geo-


metrije koju slede naelektrisane cestice
4
. Naime, u prisustvu elektromagnetnog polja se naelek-
trisane cestice krecu po putanjama cija je zakrivljenost odredena poljima

E,

B, odnosno kompo-
nentama tenzora F

. Ponukani ovim rezultatom, i cinjenicom da ce sve formalne operatorske


funkcije SU(3)
c
-kovarijantnih izvoda D

takode biti SU(3)


c
-kovarijantne, denisemo:
F

:=
hc
ig
c

, D

=
hc
ig
c

+
ig
c
hc
A
b

Q
b
,

+
ig
c
hc
A
c

Q
c

,
= (

A
a

A
a

)Q
a
+
hc
ig
c
(
ig
c
hc
)
2
A
b

A
c

[Q
b
, Q
c
] = F
a

Q
a
, (4.15a)
F
a

:= (

A
a

A
a

)
g
c
hc
f
a
bc
A
b

A
c

, (4.15b)
gde smo iskoristili denicionu relaciju (A.68) generatora SU(3) grupe.
Napomena 4.2 Parametar interakcije, g
c
, se u literaturi neretko apsorbuje redenicijom 4-
vektorskog potencijala gluona, g
c
A
a

A
a

, radi preglednosti i lakseg racunanja. U konac-


nim izrazima se, medutim, faktori g
c
moraju vratiti radi poredenja sa eksperimentima.
Sledi da se ovo matricno F

transformise kovarijatno, kao sto smo i ocekivali:


F

F
/

:=
i hc
g
c

D
/

, D
/

=
i hc
g
c

U
1

, U

U
1

=
i hc
g
c
U

, D

U
1

,
= U

U
1

, (4.16)
a neposredan racun pokazuje da F
/

= F

. U opstem slucaju, tenzor F

je kovarijantan ali
ne i invarijantan pod delovanjem ne-abelovskih (nekomutativnih) simetrija poput SU(3)
c
, ali je
invarijantan pod delovanjem abelovskih simetrija poput elektromagnetske U(1)
Q
simetrije.
Iz relacije (4.15) vidimo takode da ovako matricno predstavljeni kovarijantni operatori D

deluju na druge matricno predstavljene velicine putem komutatora. To onda znaci da je kovari-
jantan izvod samog kalibracionog polja, F

jednak
D

(F

) = [D

, F

] =
hc
ig
c

, [ D

, D

. (4.17)
Koristeci tzv. Jacobi-jev identitet

A, [ B, C ]

B, [ C, A]

C, [ A, B ]

= 0, (4.18)
relacija (4.17) implicira da je

(F

) =
hc
ig
c

, [ D

, D

= 0, (4.19)
sto je generalizacija Bianchi-jevog identiteta za elektrodinamiku (3.85).
4
Ova interpretacija ce za mnoge Studente verovatno biti neobicna u ovom trenutku. No, poglavlje 7 o gravitaciji
ce, nadam se, pojasniti: komutator G-kovarijatnih izvoda daje zakrivljenost usled G-kalibracione simetrije.
228 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
4.1.2 Lagran zijanska gustina za kromodinamiku
Posto su generatori SU(3) grupe ermitske matrice bez traga, Tr[Q
k
] = 0, takode vazi da je
Tr[F

] = F
k

Tr[Q
k
] = 0. (4.20)
Medutim, posto trag proizvoda dve (ermitske ili ne) matrice bez traga ne mora da bude nula,
ne postoji grupno-teorijski razlog da Tr[F

] bude nula. S druge strane, funkcija traga je


invarijantna pod delovanjem transformacije slicnosti:
Tr[A] Tr[S AS
1
] = Tr[AS
1
S] = Tr[A]. (4.21)
Sledi da je
Tr[F

] Tr[F
/

F
/
] = Tr[U

U
1

U
1

] = Tr[F

U
1

],
= Tr[F

] (4.22)
invarijantno u odnosu na SU(3)
c
transformacije, ido na pogodan predznak i koecijent [v. za-
datke 3.1.3 i 3.1.4, str. 169]daje lagranzijansku gustinu za SU(3)
c
gluone, analognu lagranzi-
janskoj gustini za fotone (3.78c). Lorentz-invarijantnost je evidentna posto je F

tenzor ranga 2,
a F

potpuna kontrakcija, isto kao sto je to slucaj u elektrodinamici [v. digresiju 3.6, str. 180].
Lagranzijansku gustinu koja, putem Hamilton-ovog principa minimalnog dejstva, proizvodi
Dirac-ovu jednacinu za kvarkove koji interaguju sa gluonima dobijemo neposrednim uopstava-
njem lagranzijanske gustine (3.117). Naime, (x) koje predstavlja elektron zamenimo sa

n
(x),
koje predstavlja n-tu vrstu (tzv.

ukus) kvarka sa bojom . Koristeci (4.5), onda imamo:


L
QCD
=

n
Tr

n
(x) [i hc / D m
n
c
2
]
n
(x)

1
4
Tr

, (4.23)
=

n
(x)

hc

+ig
c
A
a

(
a
)

m
n
c
2

n
(x)
1
4
F
a

a
. (4.24)
Kao i pre, varijacija po A
a

daje jednacinu kretanja po ugledu na Gauss-ov zakon:


D

F
a
= g
c
n

nA
(

)
A
B
(
a
)

A
n
, (4.25)
gde izraz sa desne strane mozemo identikovati kao kvarkovski doprinos struji boje:
j
a
(q)
:= g
c
n

nA
(

)
A
B
(
a
)

A
n
. (4.26)
Medutim, leva strana jednacine (4.25) sadrzi i clanove nelinearne po A
a

, po cemu se sustinski
razlikuje od (3.76). Na primer, u elektrodinamici vazi

e
=
4
0
c
4

0, zbog F

= F

(4.27)
4.1. Kalibraciona simetrija boje 229
sto istom daje jednacinu kontinuiteta, odnosno ocuvanja naelektrisanja. Za jednacinu kreta-
nja (4.25) taj argument ne vazi:

j
a
(q)
=

F
a
= 0. (4.28)
Digresija 4.1: Kvarkovska struja j
a
(q)
zadovoljava kalibraciono kovarijantnu verziju jednacine kontinu-
iteta:
D

j
a
(q)
(4.25)
= D

F
a
=
1
2
[D

, D

]F
a
(4.15)
=
1
2
f
a
bc
F
b

F
c
= 0, (4.29a)
gde smo iskoristili deniciju kvarkovske struje (4.26), da je D

F
a
= D

F
a
zbog antisime-
trije F

= F
a
, kao i da je f
a
bc
= f
a
cb
antisimetricno u odnosu na razmenu b c dok je
F
a

F
b
= F
a
F
b

= F
b

F
a
simetricno. No, jednacina (4.29a) ne implicira zakon ocuvanja naboja;
implikacija po uzoru na (0.71) sada daje:
0 = D

j
a
(q)
=

j
a
(q)

g
c
hc
f
a
bc
A
b

j
c
(q)
,

d
dt

V
d
3
r j
a 0
(q)

V
d
2
r

j
a
(q)
+
g
c
hc
f
a
bc

V
d
3
r A
b

j
c
(q)

, (4.29b)
gde se dodatni clan na desnoj strani ne pojednostavljuje i svakako ne iscezava u opstem slucaju.
Medutim, koriscenjem da je, po uzoru na (4.6e)(4.6f):
D

F
a
=

F
a

g
c
hc
f
bc
a
A
b

F
c
, (4.30)
i prebacivanjem drugog clana,
g
c
hc
f
bc
a
A
b

F
c
, sa tako raspisane leve strane relacije (4.25) na
desnu, dobijamo
D

F
a
= j
a
(q)

F
a
= J
a
(c)
,

J
a
(c)
= 0, (4.31)
jer je F
a
= F
a
a

= +

. Ovde su:
J
a
(c)
:= j
a
(q)
+
g
c
hc
f
bc
a
A
b

F
c
, (4.32)
Q
a
(c)
:=

d
3
r J
a 0
(c)
= g
c

d
3
r

n
[
n

n
] +
1
hc
f
bc
a
A
b

F
c

, (4.33)
respektivno, gustina kromodinamicke (kalibracione) struje za koju vazi jednacina kontinuiteta
odnosno ocuvanja boje kao naboja, i korespondentno kromodinamicki (kalibracioni) naboj Q
a
(c)
koji je ocuvan u vremenu.
Zaklju cak 4.1 Jednacinu kontinuiteta za (kromodinamicku) struju (4.32), odnosno zakon
ocuvanja (kromodinamickog) naboja (4.33) garantuje antisimetrija tenzora (kromodina-
mickih) polja (4.15). Ovaj zakljucak vazi za sve kalibracione teorije.
Za razliku od ove kvalitativne slicnosti u svim kalibracionim teorijama, rezultati (4.15)
(4.33) ukazuju i na dve sustinske razlike u poredenju sa elektromagnetizmom:
230 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
Zaklju cak 4.2 Kromodinamicki (ne-abelovski kalibracioni) tenzor polja F
a

je nelinearan po
gluonskom 4-vektorskom potencijalu A
a

. Nasuprot tome, elektromagnetni tenzor polja F

je linearna funkcija fotonskog 4-vektorskog potencijala.


Zaklju cak 4.3 Kromodinamickoj (ne-abelovskoj kalibracionoj) struji (4.32) i odgovarajucem
naboju (4.33) doprinose i kvarkovi i gluoni! Nasuprot tome, fotoni nemaju naelektrisanje
pa ne doprinose elektricnoj struji.
Primer 4.1: Radi ilustracije, razmotrimo SU(3)
c
-kovarijantnu jednacinu kretanja (4.25) u kojoj ksi-
ramo = 0, i gde koristimo (4.30):

F
a 0

g
c
hc
f
a
bc
A
b

F
c 0
= j
a 0
(q)
, a, b, c = 1, , 8. (4.34)
Po ugledu na elektrodinamiku [v. odeljak 3.2.2], denisemo:

E
a
:= e
i
F
a i0
,
a
(q)
:= j
a 0
(q)
,

A
a
:= e
i
A
a
i
, (4.35)
gde smo slobodni da u deniciju ovih velicina apsorbujemo sve numericke faktore, i gde uzmimo da
je A
a
0
= 0, a = 1, , 8. Onda se jednacina (4.34) svodi na

E
a
=
a
(q)

g
c
hc
f
a
bc

A
b

E
c
, (4.36)
gde je
a
(q)
evidentno izvor kromo-elektricnog polja

E
a
, ali tom izvoru takode doprinose i samo kro-
modinamicki vektorski potencijali i poljadrugih boja! Jednacina (4.36) je generalizacija Gauss-ovog
zakona za nekomutativne (ne-abelovske) nabojeovde, kromodinamicke

boje. Na primer, koristeci


konkretne vrednosti f
a
bc
u (A.69), vidimo da je

E
1
=
1
(q)

g
c
hc

A
[2

E
3]
+

A
[4

E
7]
+

A
[5

E
6]

, (4.37)
gde je X
[a
Y
b]
:=
1
2
(X
a
Y
b
X
b
Y
a
). Odnosno: indicirana (nelinearna!) sprega kromodinamicnih po-
tencijala i polja sluzi kao dodatni izvor (ili ponor, zavisno od ukupnog predznaka) za kromodinamicka
polja, pored kvarkovskog izvora
a
(q)
.
Sledi da jednacine kretanja za ne-abelovske kalibracione teorijedobijene varijacijom la-
granzijanske gustine L
QCD
u (4.24) po A
a

i po

n
:
1. ne mogu da se izraze bez eksplicitnog korscenja 4-vektorskih kalibracionih potencijala, A
k

,
2. cine nelinearno spregnuti sistem diferencijalnih jednacina.
Zbog zakljucka 4.2 u gornjem tekstu se u kvantnoj kromodinamici vrlo retko koriste kromodi-
namicke generalizacije elektricnog i magnetnog polja. Kromo-dinamika se izrazava putem 4-
vektora potencijala A
k

, ciji se kvanti interpretiraju kao gluoni. Zakljucak 4.3 ukazuje na sustinski


mnogo vecu kompleksnost i tehnicku zahtevnost kromodinamikea onda i na relativnu jedno-
stavnost elektrodinamike u poredenju sa kromodinamikom
5
.
5
Nadam se da ovo saznanje nece obeshrabriti Studente koji su se vec upoznali sa tom

relativnom jednostavnoscu
elektrodinamike, pa i

relativnom jednostavnoscu ispitnih zadataka iz elektrodinamike.


4.1. Kalibraciona simetrija boje 231
S tim na umu, cinjenica da je analiza kromodinamike jos uvek vrlo aktivno istrazivacko polje
ne bi trebalo da zacuduje. U toku oko cetiri decenije, mnogi razliciti pristupi toj analizi su se
razvili iz potrebe da se iz ovog konceptualno uspesnog teorijskog modela

izvuku konkretna
brojcana predvidanja za preciznije poredenje sa eksperimentima, ali i bolje teorijsko razumevanje
samog modela. Medu tim pristupima, spomenimo ovde samo tri:
QCD na re setci: U ovom pristupu se inace kontinualno prostor-vreme zamene resetkom sa vrlo
malom konstantom. Jednacine kretanja se resavaju numericki, pa se onda procenjuje nji-
hova vrednost u limesu kada konstanta prostor-vremenske resetke tezi u nulu.
QCD za

veliko N: Posto ni jedan eksperiment ne moze da identikuje ni jednu pojedinu boju


u bilo kojem realnom zickom procesu, doprinose zickim procesima moramo sumirati i
usrednjavati po bojama. Ako, na trenutak, oznacimo da ima N

boja, nezavisne sume po


bojama ce dati faktore N a nezavisna usrednjavanja faktore
1
N
. Doprinosi raznim proce-
sima se onda mogu klasikovati prema ukupnom stepenu faktora N

. Ovakva reorganiza-
cija racuna ponekad dozvoljava sumiranje doprinosa koji su istog reda O(N

), mada su iz
razlicitih redova perturbacije, sto daje rezultate koji se inace ne bi mogli izvesti.
QCD stringovi: Izvorna motivacija za uvodenje stringova u ziku elementarnih cestica je bila
cinjenica da hadroni (mezoni i barioni) u sudarima na dovoljno visokim energijama poka-
zuju strukturu koja se u prvoj aproksimaciji cini vlaknasto. Rezultati kvark-modela i kvantne
kromodinamike su ubrzo prevazisli preciznost takve vlaknaste aproksimacije. No, nedavni
rezultati matematicke analize superstringovaa ponajvise tzv. AdS/CFT odnosno gravita-
ciono/kalibraciona dualnostsu doveli do novih metoda, cija primena na izvorni problem
hadronske zike daje nove rezultate i mogucnosti analize.
k
Da sumiramo: za kromodinamiku imamo generalizaciju Maxwell-ovih jednacina:
D

= J

(q)
i

(F

) = 0, (4.38)
gde je
J

(q)
:= g
c

nA
(

)
A
B
(
a
)

A
n

Q
a
(4.39)
kvarkovski doprinos kromodinamickoj struji. Ova gustina struje, medutim, ne zadovoljava jedna-
cinu kontinuiteta i

d
3
r J
0
(q)
nije ocuvani naboj boje. Umesto toga, imamo re-deniciju (Gauss-
ovske) prve polovine jednacina (4.38):

= J

(c)
, gde je J

(c)
:= J

(q)
+
ig
c
hc
[A

, F

], (4.40)
i gde vazi

(c)
= 0, pa odatle i
d
dt

V
d
3
r J
0
(c)
=

V
d
2

J
(c)
. (4.41)
Trebalo bi da je jasno da se primenom na abelovsku (komutativnu) grupu gde je f
ab
c
= 0, rela-
cije (4.38)(4.31) svode na Maxwell-ove jednacine, deniciju gustinu elektricne struje, jednacinu
kontinuiteta i zakon ocuvanja naelektrisanja za elektrodinamiku, respektivno.
232 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
4.1.3 Zadaci za odeljak 4.1
4.1.1 Ispitati kalibracionu kovarijantnost jednacine (4.25); dokazati da se i leva i desna
strana jednakosti transformisu jednako.
4.1.2 Slicno prethodnom zadatku, ispitati posebno kalibracionu kovarijantnost leve i desne
strane jednakosti

F
a
= J
a
(c)
u (4.31), gde je J
a
(c)
denisano u (4.32).
4.1.3 Slicno prethodnomzadatku, ispitati kalibracionu kovarijantnost kromodinamicke jedna-
cine kontinuiteta

J
a
(c)
= 0 u (4.31), sa denicijom (4.32).
4.2 Konkretni ra cuni
Konceptualno se kvantno-kromodinamicki procesi analiziraju kao i elektrodinamicki, putem racu-
na koji pocinju sa pravilima za Feynman-ove dijagrame. Prilagodavanjem postupka 3.1, str. 190
onda imamo analogni algoritam. Medutim, QCD racuni u dijagramima sa zatvorenim petljama
iziskuju posebnu paznju, dodatna pravila i cak dodatna, tzv. sablasna (ghost) polja sa tzv. BRST
simetrijom
6
u sta se ovde ne mozemo upustati. Stoga je ovde navedeni algoritam pogodan samo
za dijagrame bez gluonskih petlji.
Postupak 4.1 Doprinos matricnom elementu M korespondentan datom Feynman-ovom dija-
gramu (bez gluonskih petlji
7
!) za kromodinamicke procese kvarkova, antikvarkova i gluona
se izracunava sledeci algoritam [v. udzbenike [313, 298] za strogo izvodenje]:
1. Notacija:
(a) Energija-impuls: Oznaciti ulazne i izlazne 4-vektore energije-impulsa p
1
, p
2
, . . . , a spi-
nove s
1
, s
2
, . . . Oznaciti

unutrasnje 4-vektore energije-impulsa (pripisane linijama


koje vezuju dva cvora unutar grafa) q
1
, q
2
,. . .
(b) Orijentacija: Svaku liniju: za cestice spina
1
2
je orijentacija linija u smeru 4-vektora
energine-impulsa, a za anticestice obratno. Spoljne fotonske linije su usmerene u
pravcu protoka vremena (u ovoj knjizi, nagore). Za unutrasnje fotonske linije je smer
proizvoljan, ali jednom odabran, mora da bude dosledno koriscen.
6
Ime simetrije je akronim imena otkrivaca: C.M. Becchi, A. Rouet, R. Stora i I.V. Tyutin [29]. Sama metoda
koriscenja sablasnih (ghost) polja se obicno zove Faddeev-Popov metoda, po zicarima koji metodu koristili medu
prvima; B. DeWitt, koji je u isto vreme publikovao vrlo slicne ideje ali na tehnicki slozeniji nacin se nazalost
uglavnom ne citira u otkricu metoda.
7
Za razliku od elektrodinamike, u kvantnoj kromodinamici ne-abelovska priroda gluonskih interakcija neizbezno
spreze sve stepene slobode u gluonskim 4-vektorima A
a

, pa nezicke stepene slobode (longitudinalnu polarizaciju


i vremensku komponentu) nije moguce konzistentno otkloniti. Medutim, doprinosi tih nezickih stepeni slobode
se mogu konzistentno otkloniti uvodenjem sablasnih (ghost) polja i odgovarajuce redukcije kalibracione u BRST
nilpotentnu simetriju, ali je taj nivo tehnickih detalja izvan dosega ove knjige.
4.2. Konkretni racuni 233
(c) Polarizacija: Svakoj spoljasnjoj liniji pripisati polarizacione faktore:
Spin-
1
2
kvark
ulazni u
s
f

s = projekcija spina =,
= boja kvarka = c, z, p
f = vrsta kvarka: u, d, s, . . .
izlazni u
f ,s

Spin-
1
2
antikvark
ulazni v
f ,s

=spin-
1
/
2
kvark, putuje
unazad u vremenu)
izlazni v
s
f

Gluon
ulazni

= 0 i
0
= 0
izlazni

a
(4.42)
2.

Cvorovi:

Cvorovima pripisati faktore prema tipu.
(a) Kvark-gluonski cvor
8
:

i, , f
2
j, , f
1
a
ig
c

f
1
f
2
(
1
2

a
)

. (4.43)
I bez izvodenja, ovaj faktor jasno korespondira sabirku g
c

A
a

(
a
)

u (4.24),
i predstavlja elementarnu interakciju gluona sa kvarkom.
(b) 3-gluonski cvor:
a,
b,

g
c
f
abc
[

(k
1
k
2
)

(k
2
k
3
)

(k
3
k
1
)

].
(4.44)
Ovaj faktor korespondira sabircima u (3.117) koji su 3-linearni po A
a

, pa predstavlja
elementarnu interakciju tri gluona.
(c) 4-gluonski cvor:
a,
b, c,
d,

ig
2
c
[ f
abe
f
cd
e
(

)
+f
ace
f
db
e
(

)
+f
ade
f
bc
e
(

)].
(4.45)
Ovaj faktor korespondira sabircima u (3.117) koji su 4-linearni po A
a

, pa predstavlja
elementarnu interakciju cetiri gluona.
3. Propagator: Svakoj unutrasnjoj liniji sa j-tim 4-vektorom energije-impulsa pripisemo fak-
tor:
kvark:
q
j
n, n
/
,

i
n,n
/

/ q
j
m
j
c
= i
n,n
/

/ q
j
+m
j
c1
q
2
j
m
2
j
c
2
, (4.46)
gluon:
, a , b
q
g
i

q
2
g

ab
(4.47)
8
U tradicionalnoj normalizaciji, bas kao sto polovine Pauli-jevih matrica generisu grupu SU(2), tako i polovine Gell-
Mann-ovih matrica (A.69) generisu grupu SU(3).
234 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
Posto se radi o virtuelnim cesticama, / q
j
` =m
j
c i q
2
g
` =0, respektivno [v. tablicu B.6, str. 496].
Do na koecijent, i ovi faktori poticu iz (4.24); to su Fourier transformi Green-ovih funk-
cija diferencijalnih operatora / D i D

ab
u / D :=
n

n,
[i hc / mc
2
]

n
i A
a

ab
A
b

1
4

F

, respektivno, gde je

F

:= (

A
a

n
A
a

) tzv. linearizovano polje F


a

.
4. Ocuvanje energije-impulsa: Svakom cvoru se pripisuje faktor (2)
4

4
(
j
k
j
), gde su k
j
4-vektori energije-impulsa koji ulaze u dati cvor. 4-vektori koji izlaze iz datog cvora se
pisu sa negativnim predznakomosim za spoljne spin-
1
/
2
anticestice, posto su ekvivalentne
cesticama koje se krecu unazad u vremenu.
5. Integracija po energijama i impulsima: Unutrasnje linije korespondiraju virtuelnim cesti-
cama i njihova energija-impuls nisu poznate; po tim se varijablama mora integrisati:

d
4
q
j
(2)
4
.
6. Ocitavanje amplitude: Gornji postupak daje rezultat
i M(2)
4

4
(

j
p
j
) (4.48)
gde faktor (2)
4

4
(
j
p
j
) predstavlja ocuvanje energije-impulsa za citav proces, i odakle se
ocita amplituda (matricni element) M.
7. Fermionske petlje: Svakoj fermionskoj petlji (zatvorenoj liniji) pripisati faktor 1 [v. knji-
zicu [114] za intuitivno mada ne sasvim strogo obrazlozenje].
8. Antisimetrizacija: Posto amplituda procesa mora da bude antisimetricna funkcija parova
istih (spoljnih) fermiona, parcijalne amplitude koje se razlikuju samo u razmeni dva jednaka
spoljna fermiona moraju da imaju relativan predznak 1.
Kao i u odeljku 1.3.4, nacrtaju se svi Feynman-ovi dijagrami koji doprinose u trazenom
redu po g
c
, pa se izracunaju (parcijalne) amplitude za svaki dijagram. Algebarski zbir tih
doprinosa daje totalnu amplitudu koja se onda uvrsti u formule (1.109) i (1.111) za raspade
i rasejanja, respektivno.
Fermionske petlje (zatvorene linije) cemo diskutovati na kraju odeljka.
Digresija 4.2: Fermionske talasne funkcije, kao celine, moraju medusobno da antikomutiraju. Pri

faktorizaciji kao u (2.122), =


i

i
(r, t)
i
(spin)
i
(ukus)
i
(boja), samo jedan od faktora je
antikomutativan, a izbor je u principu proizvoljan. No, zbog spin-statisticke teoreme cemo u ovoj
knjizi konzistentno birati
i
(spin) da bude antikomutativan za polucelobrojni spin, a ostali faktori su
uvek komutativne funkcije [v. takode digresiju 8.2, str. 357].
Za razliku od proracuna u odeljcima 1.3.4 i 3.3.13.3.3 gde je krajnji cilj bio izracunavanje
poluzivota za raspade ili diferencijalnog i totalnog ekasnog preseka za sudare, za kromodi-
namicku interakciju nismo u stanju da nalizujemo racun. Posto kvarkovi ne mogu da se izdvoje
iz hadrona, detektori ne mogu da registruju pojedine kvarkove, tako da, na primer, elasticni sudar
u + d u + d ne moze da se detektuje nezavisno od hadronskih vezanih stanja ciji su ti kvar-
kovi gradivni deo. Stoga (diferencijalni) ekasni presek za taj sudar nema pravog zickog smisla,
posto ga nije moguce uporediti sa eksperimentima.
4.2. Konkretni racuni 235
Medutim, vec matricni element za kromodinamicke procese ima zickog smisla i vrlo lako
moze da se koristi za poredenje sa konkretnim eksperimentima, pomalo po ugledu na Wigner-
Eckard-ovu teoremu A.3, str. 474. Naime, u hadronskom procesu poput elasticnog sudara

p
+
= (u, u, d)

n
0
= (u, d, d)

p
+
= (u, u, d)

n
0
= (u, d, d)

, (4.50)
vodeci doprinos, reda O(g
2
s
), je kromodinamicki i potice od kvark-kvark interakcije: dominantni
doprinosi amplitudi hadronskih procesa poticu od interakcije po jednog kvarka iz svakog od dva
hadrona; ti se doprinosi onda sabiraju algebarski, prema simetrijama datih vezanih stanja (4.50).
Kako su u- i d kvark priblizno iste mase, i mogu da imaju bilo koje od istih spinskih stanja ([
1
2
, +
1
2
`
i [
1
2
,
1
2
`) i bilo koju od istih boja (crvenu, zutu, plavu), kromodinamicka interakcija ne pravi
razliku izmedu izmedu u-u, u-d i d-d interakcije, pa je
M
(QCD)
u+uu+u
M
(QCD)
u+du+d
M
(QCD)
d+dd+d
(4.51a)
do na popravke reda O(
m
u
m
d
m
u
+m
d
) i O(g
4
c
), pa onda i
M
(QCD)
p
+
+p
+
p
+
+p
+
M
(QCD)
p
+
+n
0
p
+
+n
0
M
(QCD)
n
0
+n
0
n
0
+n
0
, (4.51b)
u istoj aproksimaciji. Ovaj rezultat (4.51), da kromodinamicka interakcija (do na popravke
sledeceg reda u intenzitetu) ne razlikuje izmedu protona i neutrona, se odlicno slaze sa konkret-
nim eksperimentalnim podacima u nuklearnoj zici. Stoga se razlike u vezivnoj energiji protona
i neutrona unutar jezgra mogu svesti na razlike u spinskim vrednostima
9
, u prostornom faktoru
koji ukljucuje i orbitalne ugaone momente i u izospinskim faktorima [v. odeljak 2.3.1].
4.2.1 Kvark-kvark interakcija
Za interakciju dva kvarka, pretpostavimo da su razliciti, tako da postoji samo jedan O(g
2
s
) dija-
gram:
u-kvark
boja:
p
1
u-kvark
boja:
p
3
q
(
a
)

(
b
)

ab
d-kvark
boja:
p
2
d-kvark
boja:
p
4
(4.52)
za koji se amplituda dobija sledenjem postupka 4.1, str. 232
M
u+du+d
=
g
2
s
2
1
q
2

u
3

u
1

u
4

u
1

3

a

4

a

2

, (4.53)
sto je analogno amplitudi (3.130), samo sto je
1. g
e
zamenjeno sa g
c
,
9
U barionima je (anti)simetrizacija prilicno slozena: setimo se argumenta za relacije (2.122) i (2.124).
236 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
2. dopisan je faktor boje, f
c
(1, 2[3, 4) =
1
4
(

3

a

1
)(

4

a

2
).

Cinjenica da je prilicno lako prilagoditi Feynman-ovski racun iz kvantne elektrodinamike u kvant-


nu kromodinamiku pa i druge vrste ne-abelovskih kalibracionih interakcija je doprinelo popular-
nosti tehnike
10
.
Posto znamo da elektromagnetna interakcija dve naelektrisane cestice tipa (3.127) dovodi
do Coulomb-ovog potencijala
hc
r
=
1
4
0
e
2
r
i posto se (4.53) razlikuje od (3.130) samo u g
e
g
c
i dopisanom faktoru f
c
, zakljucujemo da kvantno-kromodinamicka interakcija tipa (4.52) takode
dovodi do Coulomb-skog potencijala
V
qq
(r) = f
c

s
hc
r
, (4.54)
i samo ostaje da odredimo faktor boje
f
c
(1, 2[3, 4) =
1
4
(

3

a

1
)(

4

a

2
) =
1
4

4
(
a
)

(
a
)

2
. (4.55)
Koristicemo vezu izmedu indeksne i matricne notacije:

1
0
0

,
z

0
1
0

,
p

0
0
1

. (4.56)
Iz teorije reprezentacije grupe SU(3) (A.74a) [v. dodatak A.4.2], znamo da faktori boje za dva
(ulazna) kvarka,

2
, moraju da pripadaju jednom od dva vektorska prostora:
1. 3

, antisimetricna trojka stanja, odnosno 3-dimenzioni vektorski prostor razapet dvo-kvark-


ovskim faktorima boje:

12
[]
:=
1

2
(

2
), , = c, z, p = 1, 2, 3

, (4.57)
=

,
1

,
1

,
gde crno stampani supskripti 1 i 2 u prvom redu ukazuju na prvi odnosno drugi kvark. U
drugom redu smo te oznake potisnuli
11
, da ne budu pobrkane sa oznakama 1 = c, 2 = z i
3 = p za boje, koje su potrebne u drugom redu.
2. 6, simetricna sestorka stanja, odnosno 6-dimenzioni vektorski prostor razapet dvo-kvark-
ovskim faktorima boje:

12
()
:=
1

(1+

)
(

2
+

2
), , = c, z, p = 1, 2, 3

, (4.58)
=

,
1

2
+

,
1

3
+

,
1

3
+

.
10
Neresivost kvantne kromodinamike potice iz cinjenice da se
s
menja sa energijom znatno brze od elektrodi-
namickog parametra ne strukture,
e
, i obratno:
s
opada sa energijom [v. poglavlje 4.2.4].

Stavise, pertubativni
racun ukazuje da ispod oko 200 MeV,
s
preraste jedinicnu vrednost pa perturbativni pristup kvantnoj kromodina-
mici u kome je
s
perturbativni parametar vise nema ni prakticnog a ni konceptualnog smisla kada je interaktivna
energija manja od oko 200 MeV [v. odeljak 4.3]. Ovde se onda ogranicavamo na dovoljno velike energije.
11
Podrazumevamo da se u svakom sabirku prvi umnozakbilo formalno

bilo Kronecker-ov simbolodnosi na


prvi kvark, a drugi umnozak na drugi kvark.
4.2. Konkretni racuni 237
Ovde koristimo kvantno-mehanicku normalizaciju
12
faktora boje (tako da je |
12
[]
|
2
= 1 kao
i |
12
()
|
2
= 1 za svaki izbor , ) i brojcanu identikaciju , = c, z, p = 1, 2, 3 za bazis
u kome su Gell-Mann-ove matrice (A.69) date. Za izlazne kvarkove moramo koristiti ermitski
konjugovane faktore (4.57)(4.58), no primetimo da ermitska konjugacija cuva (anti)simetriju
datih dvocesticnih faktora boje.
Drugim recima, u procesu (4.52), faktor boje za ulazne kvarkove (sa bojama i ) moze da
bude u bilo kojoj linearnoj kombinaciji ili antisimetrizovanih elemenata (4.57), ili simetrizovanih
elemenata (4.58). Faktor boje za izlazne kvarkove (sa bojama i ) moze da budenezavisno
od ulaznih kvarkovau bilo kojem od ermitski konjugovanih tih stanja. U principu onda treba
da izracunamo faktore boje (4.55) za sve kombinacije:
f
c
(1, 2[3, 4) = f
c
(3

A
[3

A
), f
c
(3

A
/
[3

A
), f
c
(6
S
[3

A
), f
c
(3

A
[6
S
), f
c
(6
S
[6
S
), f
c
(6
/
S
[6
S
), (4.59)
gde 3

A
oznacava neko konkretno antisimetrizovano stanje, 6
S
oznacava neko konkretno simetri-
zovano stanje, a prim naprosto oznacava neko drugo konkretno stanje.
Primer 4.2: Konkretni racun prvog tipa (4.59) je

1
4
(

4
)
3
(
a
)

(
a
)

2
)
3


1
4
1

(
a
)

(
a
)

,
=
1
8

a
1
1

a3
3

a
3
1

a1
3

a
1
3

a3
1
+
a
3
3

a1
1

=
1
4

a
1
1

a3
3

a
3
1

a1
3

. (4.60a)
Sume po Gell-Mann-ovim matricama, a = 1, , 8 se pojednostavljuju, posto postoji samo jedna
matrica za koju je
a1
1
= 0 =
a3
3
, i samo dve matrice za koje je
a3
1
= 0 =
a1
3
:
=
1
4

8
1
1

83
3

4
3
1

41
3

5
3
1

51
3

=
1
4

3
11 i(i)

=
2
3
. (4.60b)
Slicno tome racunamo za tip f
c
(3

A
/
[3

A
):

1
4
(

4
)
3
/ (
a
)

(
a
)

2
)
3


1
4
1

(
a
)

(
a
)

,
=
1
8

a
1
1

a3
2

a
3
1

a1
2

a
1
2

a3
1
+
a
3
2

a1
1

=
1
4

a
1
1

a3
2

a
3
1

a1
2

= 0, (4.60c)
posto ne postoji ni jedna Gell-Mann-ova matrica za koju bi bilo
a1
1
= 0 =
a3
2
ili
a3
1
= 0 =
a1
2
.
Takode, za tip f
c
(6
S
[3

A
) proverimo cetiri karakteristicna slucaja:

1
4
(

4
)
6
(
a
)

(
a
)

2
)
3

1
4

(
a
)

(
a
)

=
1
4

a
1
1

a3
1

a
3
1

a1
1

= 0, (4.60d)
1
4

(
a
)

(
a
)

=
1
4

a
1
3

a3
3

a
3
3

a1
3

= 0, (4.60e)
1
4
1

+
1

(
a
)

(
a
)

,
=
1
8

a
1
1

a3
3

a
3
1

a1
3
+
a
1
3

a3
1

a
3
3

a1
1

= 0, (4.60f)
12
U matematickim izvorima, ako ovakvih eksplicitnih konstrukcija uopste ima, uglavnom se nalaze kombinatorne
funkcije, cija se normalizacija poziva na upotrebu u teoriji verovatnoce. Medutim, talasne funkcije nisu vero-
vatnoce vec amplitude verovatnoce, pa odgovarajuca normalizacija uglavnom zahteva faktore tipa
1
/

2
(za ampli-
tudu verovatnoce) umesto
1
/
2
(za verovatnocu), itsl.
238 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
1
4
1

+
1

(
a
)

(
a
)

,
=
1
8

a
1
1

a3
2

a
3
1

a1
2
+
a
1
2

a3
1

a
3
2

a1
1

= 0

(4.60g)

Citav skup vrednosti funkcije f


c
(6
S
[3

A
) ima naravno 63 = 18 slucajeva, ali se oni svi mogu dobiti
iz ova cetiri slucaja permutacijom vrednosti , , , = 1, 2, 3. Sledi da je izlazni par kvarkova uvek
u istom konkretnom antisimetricnom stanju kao sto je ulazni par bio. (To naravno sledi iz ocuvanja
SU(3)
c
boje, ali je zgodno uveriti se i neposrednim racunom.)
Neposrednim racunom [v. primer 4.2, str. 237 i zadatak 4.2.1] se mozemo uveriti da je
f
c
(3

A
[3

A
) =
2
3
, a f
c
(6
S
[6
S
) = +
1
3
, (4.61)
dok f
c
(3

A
/
[3

A
), f
c
(6
S
[3

A
), f
c
(3

A
[6
S
) i f
c
(6
/
S
[6
S
) iscezavaju za sve slucajeve.
Zaklju cak 4.4 Ovi rezultati pokazuju da razmena gluona
13
izmedu dva kvarka ne menja
kombinaciju boje za dvo-kvarkovska stanja. Osim toga, razlika u predznaku (4.61), pu-
tem relacije (4.54), ukazuje na to da je kromodinamicka sila usled razmene jednog gluona,
koju dobijamo standardno kao

F
qq
=

(V
qq
) iz izraza (4.54):
1. privlacna ako su boje kvarkova antisimetrizovane,
2. odbojna ako su boje kvarkova simetrizovane.
Napomena 4.3 Naglasak da smo ovde procenili samo jedno-gluonski doprinos kromodina-
mickoj sili je vrlo vazan: Iz toga ne sledi da ce razmena vise gluona slediti istu pravilnost,
pa onda ne sledi ni da ce ukupna kromodinamicka sila slediti isto pravilo. Nekoliko sledecih
doprinosa je, medutim, izracunato i kvalitativni karakter rezultata (4.61) opstaje.
Barion, naravno ima tri kvarka, i simetrijske mogucnosti za faktor boje su:
1. totalno simetricna, tzv.

10 (10-dimenziona) reprezentacija,
2. mesovito simetricna, tzv.

8 (8-dimenziona) reprezentacija (na dva razlicita nacina),


3. totalno antisimetricna, tzv.

1 (1-dimenziona) reprezentacija
grupe SU(3)
c
, gde je samo poslednja SU(3)
c
-invarijantna. Takode, samo u poslednjoj varijanti
je sistem antisimetrican (tj. talasna funkcija bariona kao trocesticnog vezanog stanja je antisime-
tricna) u odnosu na razmenu bilo koja dva kvarka. Zakljucak 4.4 onda indicira da je to jedina
varijanta u kojoj je kromodinamicka sila izmedu svih kvarkova u barionu privlacna.
Takode, posto O(g
2
c
) racuni indiciraju da je kromodinamicka interakcija vezivna samo kada
je faktor (boja) u faktorizaciji (2.122) totalno antisimetrican, sledi da vezano stanje (odnosno,
13
Racun je naravno izveden za razmenu jednog gluona, ali je neposrednom iteracijom primenjiv na razmenu proi-
zvoljnog konacnog broja gluona. Prosirenje na formalno neogranicen broj gluona, tzv. gluonski kondenzat, ostaje
otvoreno pitanje.
4.2. Konkretni racuni 239
odgovarajuca talasna funkcija) za svaki barion mora da bude totalno simetricna po ostala tri
faktora:
(barion) =

(r, t) (spin) (

ukus)

S

A
(boja). (4.62)
Posto je faktor (

ukus) odreden izborom hadrona [v. odeljak 2.4] kao totalno simetrican za
10-orku

ukusa a mesovito simetrican [v. relaciju 2.124] za 8-orku, za svaki od ovih bariona
simetrije odreduju korelaciju izmedu spina i orbitalnog ugaonog momenta. U osnovnim stanjima,
(,

, ) za 10-orku i (p
+
, n
0
, , , ) za 8-orku

ukusa, ugaoni momenti u sistemu tri


kvarka su svi nula, pa je spinski faktor jednoznacno odreden jednostavno kao [` za 10-orku a
prilicno komplikovanije (2.124) sa (2.118)(2.119) za 8-orku.
Takode, kromodinamicka interakcija izmedu dva SU(3)
c
-invarijantna vezana stanja ne moze
da se dogodi putem razmene jednog gluona [v. primer 4.3, str. 241], vec zahteva istovremenu
razmenu bar dva gluona, pa je reda bar O(g
4
s
). Naime, ako je barion koji emituje bilo kakvu
cesticu SU(3)
c
-invarijantan i pre i posle emitovanja, sledi da i emitovani posrednik mora da bude
SU(3)
c
-invarijantna. Kako nijedan od osam gluona nije SU(3)
c
-invarijantan, posrednik mora da
bude SU(3)
c
-invarijantno stanje sazdano od bar dva gluona, ako ne i kvark-antikvark para.
Iz ovoga sledi da je jedno-gluonska kromodinamicka interakcija izmedu dva kvarka oko
O(g
2
c
) puta jaca od jake interakcije izmedu dva nukleona u atomskom jezgru.
Digresija 4.3: SU(3)
c
-invarijantna stanja sazdana od samih gluona se zovu

glueballs i u principu ih
mozemo opaziti, ali jos ni jedno takvo stanje nije pouzdano detektovano. Medutim, svi kvantni brojevi
takvih cisto gluonskih SU(3)
c
-invarijantnih vezanih stanja su potpuno jednaki kvantnim brojevima
elektricno neutralnih mezona poput
0
,
0
, itd. pa ih je tesko razluciti eksperimentalnodok kvantno-
kromodinamicki teorijski racuni ne budu u stanju da nezavisno odrede mase svih neutralnih mezona
i svih

glueballs-a u odredenom rasponu.


4.2.2 Kvark-antikvark interakcija
Mezoni su u mnogome jednostavniji za istrazivanje nego barioni, posto su vezana stanja jednog
kvarka i jednog antikvarka. No, sa tim pojednostavljenjem dolazi i komplikacijabar kada je
mezon neutralan u odnosu na sve interakcije, pa je vezano stanje tipa
u u +d d +s s + . . . (4.64)
Naime, tada kvark i antikvark mogu medusobno i da se anihiliraju. u ovom odeljku cemo razmo-
triti mezone gde su kvark i antikvark razlicitog ukusa, pa anihilacije nema ni virtuelno, a sledeci
odeljak cemo posvetiti mogucoj anihilaciji sistema tipa (4.64).
Amplituda jedno-gluonske razmene ima doprinos od samo jednog Feynman-ovog dijagrama:
240 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
u-kvark
boja:
p
1
u-kvark
boja:
p
3
q
(
a
)

(
b
)

ab
d antikvark
boja: anti-
p
2
d antikvark
boja: anti-
p
4
(4.65)
Sledeci postupak 4.1, str. 232 a analogno rezultata za prvi deo (3.146b), imamo da je
M
u+du+d
=
g
2
c
4q
2
[u
3

u
1
][v
2

v
4
]

3

a

2

a

4

, (4.66)
gde je q = (p
1
p
3
) razmena 4-vektora energije-impulsa, i opet se rezultat razlikuje od elektrodi-
namickog samo po tome sto je
1. g
e
zamenjeno sa g
c
,
2. dopisan je faktor boje, f
c
(1, 2[3, 4) =
1
4
(

3

a

1
)(

2

a

4
).
Faktor boje za ulazni kvark-antikvark par opet moze da pripada jednom od dva vektorska pro-
stora:
1. 8, ermitska osmorka stanja odnosno 8-dimenzioni vektorski prostor razapet faktorima boje

12

1+
1
2

), , = c, z, p = 1, 2, 3

, (4.67)
=

3
2
(

),

3
2
(

),

3
2
(

),
(

), (

), (

), (

), (

), (

,
koji cine ermitsku matricu bez traga, gde je :=
1

3
Tr(
1

2
) =
1

3
(

).
2. 1, gde je (
1

2
)

umnozak jedinicne matrice, odnosno SU(3)


c
-invarijante. Norma-
lizacija je opet kvantno-mehanicka, tako da |
12

|
2
= 1 za svaki izbor , .
Slicno mogucnostima (4.59), za u +d u +d imamo
f
c
(1, 2[3, 4) = f
c
(8[8), f
c
(8
/
[8), f
c
(8[1), f
c
(1[8), f
c
(1[1). (4.68)
Takode, kao i u elektrodinamici, razmena gluona daje potencijal oblika
V
qq
(r) = f
c

c
hc
r
, (4.69)
gde je predznak sada negativan, posto su naboji kvarka i antikvarka

suprotni: jedan je (kromo-


dinamicka)

boja a drugi je

anti-boja
14
.
14
U elektrodinamici, naravno, postoji samo jedna vrsta nabojanaelektrisanjepa je suprotan naboj naprosto ne-
gativno naelektrisanje. Za kromodinamicke boje,

anti-boja nije negativna

boja, nego suprotna

bojato jest,
ona boja koja sa prvom bojom zajedno daje bezbojnu, odnosno SU(3)
c
-invarijantnu celinu. Stoga mozemo pi-
sati, na primer, (

= (

. Ovde necemo koristiti tu notacionu mogucnost, jer dodatno komplikuje pravila


tenzorskog racuna i iziskuje stampanje u boji; ovako se racun moze pratiti i u jednobojno istamapanom tekstu.
4.2. Konkretni racuni 241
Primer 4.3: Izracunacemo po jedan primer vrednosti f
c
(8[8), f
c
(8
/
[8) i f
c
(1[1), i biramo najjednosta-
vije slucajeve; vredan Student ce se uveriti neposrednim racunom da svi slucajevi daju kvantitativno
slicne rezultate.
Za f
c
(8[8), ulazni i izlazni kvark-antikvark par imaju istu kombinaciju boje-antiboje; uzmimo da
je to, na primer, crveno-antiplava (8 (
1

3
)) kombinacija:

1
4
(

4
)
8
(
a
)

(
a
)

2
)
8


1
4
(
1

3
) (
a
)

(
a
)

),
=
1
4

a
1
1

a3
3
=
1
4

8
1
1

83
3
=
1
4
1

3
2

3
=
1
6
, (4.70)
posto jedino osma Gell-Mann-ova matrica ima
a
1
1
= 0 =
a3
3
. Za f
c
(8
/
[8) imamo, na primer,
8 (
1

3
) a 8
/
(
3

1
):

1
4
(

4
)
8
/ (
a
)

(
a
)

2
)
8


1
4
(
3

1
) (
a
)

(
a
)

),
=
1
4

a
1
3

a1
3
=
1
4
(
4
1
3

41
3
+
5
1
3

51
3
) =
1
4
(11 + (i)(i)) = 0, (4.71)
Posto reprezentacija 1 ima samo jednu dimenziju, za f
c
(1[1) imamo jedan jedini doprinos:
1
4
(

4
)
1
(
a
)

(
a
)

2
)
1
=
1
4
1

3
(
1

1
+
2

2
+
3

3
) (
a
)

(
a
)

3
(

),
=
1
12

a

=
1
12

ab
Tr(
a

b
) =
1
12

ab
2
ab
=
1
6
8 =
4
3
, (4.72)
gde smo iskoristili relaciju (A.70). Ovaj koecijent, f
c
(1[1) =
4
/
3
, se pojavio u relaciji (2.101).
Neposredan racun pokazuje takode da f
c
(8[1), f
c
(1[8) = 0, pa imamo:
Zaklju cak 4.5 Ovi rezultati pokazuju da razmena gluona
15
izmedu kvarka i antikvarka cuva
stanje boje: ulazni i izlazni kvark-antikvark parovi imaju istu kombinaciju boje. Osim toga,
kromodinamicka sila (4.69) izmedu kvarka i antikvarka je:
1. odbojna kada ni ulazni ni izlazni par nije u SU(3)
c
-invarijantnom stanju, a
2. privlacna kada je i ulazni i izlazni par u SU(3)
c
-invarijantnom stanju.
4.2.3 Kvark-antikvark anihilacija
Amplituda jedno-gluonske razmene sada ima dva doprinosa, koji korespondiraju Feynman-ovim
dijagramima:
M
u+uu+u
=
1
3
2
4

1
3
2
4
(4.73)
15
V. fusnotu 13, str. 238.
242 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
gde minus sledi zbog toga sto je amplituda za drugi proces (virtuelnu anihilaciju i re-kreaciju
u u para) jednaka prvom, posle izmene ulaznog antikvarka, 2, i izlaznog kvarka 3 [v. diskusiju
Bhabha rasejanja i postupak (3.144)]. Prilagodavanjem rezultata (3.146b), imamo da je ampli-
tuda procesa je jednaka:
M
u+uu+u
=
g
2
c
4(p
1
p
3
)
2
[u
3

u
1
][v
2

v
4
](

3

a

1
)(

2

a

4
)
+
g
2
c
4(p
1
+p
2
)
2
[v
2

u
1
][u
3

v
4
](

2

a

1
)(

3

a

4
),
(4.74)
gde smo iskoristili da je faktor boje, f
c
, za prvi dijagram identican sa faktorom u (4.66), a faktor
za drugi dijagram,

f
c
, se dobija razmenom 2 3.
Primer 4.4: Izracunacemo po jedan primer vrednosti

f
c
(8[8),

f
c
(8
/
[8) i

f
c
(1[1), i biramo najjednostav-
nije slucajeve; vredan Student ce se uveriti neposrednim racunom da svi slucajevi daju kvantitativno
iste rezultate. Alternativno, to se moze dokazati i delovanjem grupe SU(3)
c
[v. zadatak 4.2.2].
Za

f
c
(8[8), ulazni i izlazni kvark-antikvark par imaju istu kombinaciju boje-antiboje; uzmimo da
je to crveno-antiplava kombinacija:

1
4
(

4
)
8
(
a
)

(
a
)

2
)
8


1
4
(
1

3
) (
a
)

(
a
)

),
=
1
4

a
1
3

a3
1
=
1
4
(
4
1
3

43
1
+
5
1
3

53
1
) =
1
4
(11 + (i)(i)) =
1
2
, (4.75)
posto jedino
4
i
5
imaju
a
1
3
= 0 =
a3
1
. Za

f
c
(8
/
[8) imamo primer:

1
4
(

4
)
8
/ (
a
)

(
a
)

2
)
8


1
4
(
3

1
) (
a
)

(
a
)

),
=
1
4

a
1
3

a1
3
=
1
4
(
4
1
3

41
3
+
5
1
3

51
3
) =
1
4
(11 + (i)(i)) = 0, (4.76)
Posto reprezentacija 1 ima samo jednu dimenziju, za

f
c
(1[1) imamo jednoznacno
1
4
(

4
)
1
(
a
)

(
a
)

2
)
1
=
1
4
1

3
(
1

1
+
2

2
+
3

3
) (
a
)

(
a
)

3
(

),
=
1
12

a

=
1
12
Tr(
a
) Tr(
a
) = 0, (4.77)
sto je vrlo slicno resudivanju na kraju odeljka 4.2.1: SU(3)
c
-invarijatno stanje ne moze da se pretvori
u jedan gluon, posto SU(3)
c
-invarijantnih gluona nema.
Koristeci neposredni racun iz primera 4.3, imamo dakle
M
u+uu+u
=
g
2
c
(p
1
p
3
)
2

1
6
+
4
3

[u
3

u
1
][v
2

v
4
]
+
g
2
c
(p
1
+p
2
)
2

1
2
0

[v
2

u
1
][u
3

v
4
], ako je
12
=

8,
1.
(4.78)
Ako konkretni ulazni kvark-antikvark par u stvari cine mezon, faktori boje
12
=
34
moraju
da budu u SU(3)
c
-invarijantnom stanju, tako da drugi dijagram (4.74) ne doprinosi zbog ocuvanja
4.2. Konkretni racuni 243
boje. Medutim, u hadronskim elasticnim sudarima tipa n
0
+

n
0
+

, oba dijagrama
doprinose:
(a) (b)
(d,d,u)
(d,d,u)
u
d
u
d
32 = 6
kombinacije
d
d
u
d
d u
u
d
u
d
(4.79)
Levi dijagram doprinosi na sest nacina (svaki od tri kvarka u neutronu moze da razmeni gluon
bilo sa u antikvarkom, bilo sa d kvarkom u pionu); desni dijagram doprinosi samo na jedan nacin.
4.2.4 Renormalizacija i asimptotska sloboda
Najzad, u odeljku 3.3.3 smo dobili relaciju (3.200),

e,R
([q
2
[)

e,R
(0)
1

e,R
(0)
3
ln

[q
2
[
m
2
e
c
2
, [q
2
[ m
2
e
c
2
, (3.200)
sto ukazuje da je elektromagnetna konstanta ne strukture zapravo promenjiva, i da zavisi od
energije na kojoj vrsimo merenja.
U analognoj analizi korekcija matricnog elementa reda O(g
4
s
) za sudar (4.52) se pojavljuju i
novi dijagrami, upravo zbog ne-abelovske (nekomutativne) prirode kromodinamicne interakcije.
Zanemarujuci dijagrame ciji doprinos renormalizuje samo parametre ulaznih i izlaznih cestica, za
doprinose reda O(g
4
s
) imamo:
(4.80)
Racunanje doprinosa prikazanih sa poslednja tri dijagrama iziskuje dodatna pravila, sto povlaci
uvodenje sablasnih (ghost) polja i tzv. BRST nilpotentne simetrije [v. fusnotu 7, str. 232.]. Taj
nivo tehnickih detalja je izvan dosega ove knjige, pa cemo samo citirati [313] konacni rezultat:

s,R
([q
2
[)

s,R
(
2
c
2
)
1 +

s,R
(
2
c
2
)
3
11n2n
f
4
ln

[q
2
[

2
c
2
, [q
2
[
2
c
2
, (4.81)
koji vazi za SU(n)-kalibracionu interakciju, gde je n
f
broj Dirac-ovih spin-
1
/
2
fermiona koji imaju
taj n-dimenzioni naboj. Za nase potrebe je n=3, za SU(3)
c
simetriju kromodinamike, a n
f
=
6. Doprinosi fermionskih petlji (4.80) su suprotni
16
doprinosima petlji kalibracionih bozona, i
16
Setimo se da fermionske petlje zahtevaju dodatni faktor 1 u amplitudi, kao i da kvarkovi i gluoni doprinose
kromodinamickom naboju boje (4.33) [v. zakljucak 4.3, str. 230].
244 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
precizan racun daje koecijent
11n2n
f
4
, sto za nase potrebe iznosi +5.25: imamo n=3 boje i
na energijama iznad m
t
c
2
= 171.3 GeV, n
f
=6 kvarkovskih

ukusa. Posto je relativni znak u


imeniocu (4.81) suprotan od relativnog znaka u imeniocu (3.200), sledi da
s
([q
2
[) opada kada
[q
2
[ raste.
Primer 4.5: Efektivno, suprotni doprinosi kvarkova i gluona u relaciji (4.81) znace da virtuelni kvark-
antikvark parovi zaklanjaju, a virtuelni gluoni pojacavaju kromodinamicki naboj boje. Dok je primer
kvantne elektrodinamike vec objasnio prvi deo ovog fenomena, za drugi deoosim, naravno, detalj-
nog racunapostoji i kvalitativan argument [298], prikazan na slici 4.1. Recimo da imamo izvor
a b c d
1

1
>0

E
1

A
2

12
1 3

E
3
1 3
1
1

E
3
1
1
1

E
1

E
1
dip
Slika 4.1: Kvalitativan prikaz mehanizma kojim virtuelni gluoni pojacavaju kromodinamicki naboj.
kromodinamickog naboja boje
1

centralni kruzic sa oznakom 1 na slikama 4.1.ad, koji posred-


stvom Gauss-ovog zakona (4.36) stvara kromo-elektricno polje

E
1
[v. sliku 4.1.a]. Neka se negde u
blizini pojavi virtuelni kvant kromodinamickog polja, na slikama 4.1.ac predstavljen vektorom

A
2
,
pod uglom
12
= 60

od pozitivnog smera

E
1
. Sprega tog virtuelnog kvanta

A
2
i postojeceg polja

E
1
onda stvara [v. neabelovsku (nekomutativnu) verziju Gauss-ovog zakona (4.25) odnosno (4.36)]
virtuelni izvor za polje

E
3
:

E
3
=
g
c
hc
f
3
21

A
2

E
1
=
g
c
hc
(1)[

A
2
[[

E
1
[(cos
12
= +
1
2
) = +
g
c
2 hc
[

A
2
[[

E
1
[, (4.82)
na lokaciji virtuelnog potencijala

A
2
, dakle odmaknuto od realnog izvora
1
; taj virtuelni izvor je
prikazan kruzicem sa oznakom 3 na slikama 4.1.bc. Gauss-ovim zakonom (4.82), virtuelni izvor

3 stvara virtuelno kromo-elektricno polje



E
3
, oznaceno na slikama 4.1.bc. Iterativno, sprega tog
virtuelnog polja

E
3
i virtuelnog potencijala

A
2
sluzi kao dodatni izvor (ili ponor) za polje

E
1
. Naime,
izvan lokacije

golog izvora
1
, imamo

E
1
=
g
c
hc
f
1
23

A
2

E
3
=
g
c
hc
(+1)[

A
2
[[

E
3
[ cos
32
, (4.83)
gde je
32
ugao izmedu virtuelnog potencijala

A
2
i virtuelnog polja

E
3
. Na slici 4.1.c vidimo da je:
cos
32
> 0 gore-desno od virtuelnog izvora

3, a cos
32
< 0 dole-levo od virtuelnog izvora

3.
Dakle, sprega virtuelnog polja

E
3
i virtuelnog potencijala

A
2
sluzi kao dodatni: ponor za

E
1
blizu
virtuelnog izvora

3 a malo dalje od

golog izvora
1
, a kao izvor za

E
1
blizu virtuelnog izvora

3 a malo blize

golom izvoru
1
. Ovaj dodatni izvor i ponor cine mali dipol polja

E
1
dip
, na lokaciji
virtuelnog potencijala

A
2
, i takvi dodatni dipoli stvaraju polarizaciju vakuuma usled nelinearne sprege
kromodinamickih polja i potencijala.
Radi jasnoce, slika 4.1.d prikazuje doprinose samo kromo-elektricnom polju

E
1
, gde vidimo da
je sprega virtuelnog potencijala

A
2
sa indukovanim virtuelnim poljem

E
3
proizvela dodatno polje

E
1
dip
,
i to tako da je

goli izvor

1 efektivno pojacan a ne zaklonjen, tj. oslabljen: u virtuelnom dipolu je


izvor blize

golom izvoru, a ponor je dalje. Ponovljena analiza sa drugim kombinacijama rasporeda i


4.2. Konkretni racuni 245
vrednosti prvobitnog

golog izvora i virtuelnog potencijala, kao i dalje iteracije ove nelinearne sprege
potvrduju ovaj kvalitativni zakljucak.
Virtuelni kvanti kromodinamickog polja se naravno pojavljuju slucajnom raspodelom oko

golog
izvora, ali je polarizacija te raspodele uniformno takva da pojacava

goli izvor.
Ovde je q := (p
1
p
2
) 4-vektor energije-impulsa prenosa, a
q
2
= p
2
1
+p
2
2
2p
1
p
2
= (m
2
1
+m
2
2
)c
2
+ 2p
1
p
2
2
E
1
E
2
c
2
=
(E
1
E
2
)
2
c
2
(p
1
p
2
)
2
, (4.84)
Razdaljina koju virtuelne cesticepretezno horizontalni, posrednicki deo dijagrama (4.80)pre-
du je inverzno propocionalna tom prenesenom impulsu. To znaci da
s,R
([ q
2
[) raste sa razda-
ljinom na kojoj se interakcija dogada, sto je potvrda ranije datih kvalitativnih argumenata i u
potpunom skladu sa eksperimentalnim opazanjima [v. odeljak 0.3.14].
Digresija 4.4: Obazrivi

Citalac je primetio da relacija (4.81) daje kromodinamicki parametar ne
strukture na energiji c

[q
2
[ kao funkciju dva parametra: mase i vrednosti tog istog parametra na
energiji c
2
, tj. pri prenosu impulsa c. Ta dva parametra je moguce

skupiti, denicijom

QCD
: ln(
2
QCD
) := ln(
2
c
2
)
12
(11n2n
f
)
s,R
(
2
c
2
)
, (4.85a)
cija zamena u (4.81) daje

s,R
([q
2
[)
12
(11n2n
f
) ln

[q
2
[

2
QCD

, (4.85b)
gde je
QCD
intenzitet prenesene energije-impulsa gde
s,R
([q
2
[) divergira; ta divergencija se zove
Landau-ov pol, po L.D. Landau-u. Znacaj ove divergencije je samo formalan, posto perturbativni
racun prestaje da ima smisla pre toga, jos kada
s,R
([q
2
[) 1. Eksperimentalna procena daje samo
priblizni raspon 100 MeV/c <
QCD
< 500 MeV/c, pa se uglavnom koristi
QCD
220 MeV/c, kao
priblizna vrednost geometrijske sredine eksperimentalnih granica.
Najzad, valja primetiti da je za kvantnu elektrodinamiku, u relaciji (3.200), referentna vred-
nost
e,R
(0)
1
137
odlican izbor. To je vrednost parametra ne strukturepa i jacine elektromag-
netne interakcije (3.120), g
e
=

4
e
= [e[/

0
hckoja se da izmeriti u eksperimentima gde
su interagujuca naelektrisanja na razdaljini puno vecoj od tipicnih (sub-)atomskih razdaljina. To
su, naravno, svi

klasicni eksperimenti sa naelektrisanjima.


Nasuprot tome, u kvantnoj kromodinamici
s,R
(0) nema smisla: perturbativni racun u kome
su parametar
s,R
([q
2
[) i relacija (4.81) denisani prestaje da vazi za energiju-impuls ispod oko
200 MeV/c, odnosno na razdaljinama vecim od oko 10
15
m. Pertubativan racun u kvantnoj
kromodinamici ima smisla samo za razdaljine manje od 10
15
m, odnosno pri energijama vecim
od oko 200 MeV. Zbog toga je pojava proizvoljnog referentnog
s,R
(
2
c
2
) neophodna. Za dovoljno
veliko ,
s,R
(
2
c
2
) cak moze da se izmeri, pa je stoga relacija (4.81) od vece prakticne koristi
nego jednostavnija relacija (4.85b).
246 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
4.2.5 Zadaci za odeljak 4.2
4.2.1 Po ugledu na primer 4.2, str. 237, izracunati sve moguce slucajeve f
c
(3

A
[6
S
), f
c
(6
S
[6
S
)
i f
c
(6
/
S
[6
S
).
4.2.2 Neposrednim racunom koristeci sve elemente (4.67)ili koristeci delovanje SU(3)
c
,
pokazati da su rezultati primera 4.3, str. 241 nezavisni od izbora konkretnih elemenata.
4.2.3 Po ugledu na primer 4.3, str. 241, izracunati sve moguce slucajeve f
c
(8[1).
4.2.4 Za svih sest elasticnih sudara jednog nukleona (p
+
, n
0
) i jednog piona (

, n
0
), odre-
diti relativni doprinos dijagrama tipa (a) i tipa (b) u prikazu (display) (4.79).
4.3 Neperturbativni komentari
Teorija polja jeu praksiperturbativna disciplina, i vecina detaljnog rada na kvantnoj kromo-
dinamici se doista oslanja na pertubativni racun. Zbog karakteristicne zavisnosti parametra ne
strukture i intenziteta interakcije od razdaljine na kojoj se interakcija dogada (posredstvom raz-
mene gluona) [v. rezultat (4.81)(4.85b)], to nije dovoljno: kompletno resenje kvantne kromo-
dinamike mora da sadrzi sustinski neperturbativne efekte. Ovde cemo spomenuti nekoliko tema
koje se pojavljuju u pokusajima nepertubativne analize.
4.3.1 Jako CP-naru senje,

topolo ska re senja i -vakuum


Kromodinamicki analog pitanja na kraju digresije 3.6, str. 180 o izrazu (3.78d), je sledeci: u
najopstijoj (i kalibraciono- i Lorentz-invarijantnoj) lagranzijanskoj gustini za kvantnu kromodina-
miku,
L
QCD+
=

n
Tr

n
(x) [i hc / D m
n
e
i
/

c
2
]
n
(x)

1
4
Tr

n
f
g
2
s

32
2

Tr

, (4.86)
zasto su parametri
/
< 310
10
? Najpouzdanija granica sledi iz cinjenice da bi prisustvo
,
/
-zavisnih clanova dalo neutronu elektricni dipolni momenat. Eksperimentalno, elektricni
dipolni momenat neutrona je nula, a granice slede iz granica na eksperimentalnu gresku u tom
merenju. Za razliku od CP-narusenja koje smo diskutovali u odeljku 2.2.3, CP-narusenje koje
sledi iz ovog tzv.

QCD
-problema se jos zove i

jako CP-narusenje.
Dodatni clan,

Tr

je 4-divergencija tzv. Loos-Chern-Simons-ove

struje,
/

=
n
f
g
2
s
32
2

(
ab
A
a

F
b

1
3
g
s
f
abc
A
a

A
b

A
c

). (4.87)
4.3. Neperturbativni komentari 247
Onda postoji formalna -transformacija expiO sa O :=

d
3
r /
0
koja prevodi stanje vakuuma
[0` sa = 0 u vakuum [` =
iO
[0` sa vrednoscu . Posto se i svi operatori preslikavaju po
uzoru H() = e
iO
H(0)e
iO
, sledi da je sva zika sa izborom = 0 identicna zici sa izborom
= 0. Vakuumi sa razliicitim vrednostima denisu

sektore u Hilbert-ovom prostoru kvantne


kromodinamike, i

nas Svet bi onda mogao naprosto da bude jedan takav sektor, koji je zicki
nerazluciv od sektora sa = 0.
S druge strane, jednacine kretanja za kvantnu kromodinamiku, izvedene iz lagranzijanske
gustine (4.24), su nelinearne jednacine, i imaju resenja koja se ne mogu dobiti perturbativnim
metodima. U mnogome, ta resenja su slicna magnetnim monopolima koje smo diskutovali u
odeljku 3.2.3; s obzirom na nelinearnu prirodu spregnutog sistema jednacina kretanja (4.38)
(4.41), za ocekivati je da je skup resenja kompleksniji i raznorodniji nego u slucaju elektrodina-
mike. Navedimo ovde jos samo cinjenicu da su takva resenja cesto odredena

globalnom geome-
trijom, odnosno granicnim uslovima u beskonacnosti, sto cesto ukljucuje (ali nije ograniceno na)
topologiju.
U zicarskom zargonu se onda takva resenja cesto zovu i

topoloska pri cemu se cesto pod-


razumeva i svojstvo da su resenja parametrizovana celim brojevima. Posto se takva celobrojna ka-
rakterizacija ne moze kontinualno menjati, to daje izvesni stepen stabilnoti takvim resenjima. Sa
naknadnom mudroscu vidimo da su i stacionarna stanja vodonikovog atomapobrojana kvant-
nim brojevima n, , m Z i m
s
=
1
2
takode stabilna upravo zbog te kvantizacije. Uprkos toj
kvalitativnoj slicnosti, vazno je uociti da takva

topoloska resenjau koja se ubrajaju i Dirac-ovi


monopoli iz odeljka 3.2.3postoje i za samo kalibraciono polje, dakle za elektromagnetno polje
bez naelektrisanih cestica, za kromodinamicko polje bez kvarkova, itd.
Koristeci geometrijske i topoloske metode u koje ovde ne mozemo da se upustimo, moze se
pokazati da se neperturbativna resenja sistema (4.38)(4.41) mogu pobrojati jednim celobrojnim
indeksom. Ta su resenja vrlo slicna vakuumima u razlicitim -sektorima u diskusiji u prethodnom
pasusu. Medutim, 1975. godine su Alexander Belavin, Alexander Polyakov, Albert S. Schwartz i
Yurij Tyupkin pokazali da postoji

tunelovanje (putem tzv. BPST instantona) iz jednog sektora u


drugi, i da je pravi vakuum linearna kombinacija [` :=
N
e
iN
[N`, za N Z. Ovo efektivno
ponistava zakljucak diskusije oko relacije (4.87), jer pokazuje da razliciti -sektori nisu nezavisni.
Usput, u kalibracionim teorijama sa Higgs-ovim poljem [v. poglavlje 5] istu ulogu igra tzv.
t Hooft-Polyakov monopol, a Polyakov je jos pokazao i da instantonski efekti u kvantnoj elektro-
dinamici gde fotoni interaguju sa skalarnim poljem (kao, na primer, sa Higgs-ovim poljem) daju
fotonu masusto bi imalo katastrofalne posledice.
Pitanje, zasto je = 0, dakle ostaje nereseno .
k
S druge strane, diskusija Dirac-ovog monopola i Wu-Yang-ove konstrukcije (3.99)(3.103)
kao i konstrukcija t Hooft-a i Polyakov-a za neabelovske Yang-Mills-ove teorije sa Higgs-ovim
poljem prosiruje kalibracioni princip, koji potice iz opservacije da su faze kompleksnih talasnih
248 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
funkcija sustinski nemerljive velicine, kao sto su i uopstene, matricne faze n-torki talasnih funkcija
kao sto je kromodinamicka trojka kvarkova (4.1).
Zaklju cak 4.6 Posto su kalibracioni 4-vektori A

za sve Yang-Mills-ove kalibracione teorije


same po sebi sustinski nemerljive velicine, one mogu da budu viseznacne ili inace ne-
savrseno denisane kao funkcije nad prostor-vremenom. Potrebno i dovoljno je samo da
su kalibraciona polja, komponente tenzora F

:= [D

, D

] (do na konvencionalnu multi-


plikativnu konstantu), dobro denisane funkcije nad prostor-vremenom.
Kao neposredni korolar ovog zakljucka i Wu-Yang-ove pa tHoof-Polyakov-ljeve konstrukcije gde
kalibracione transformacije povezuju razlicito zadate kalibracione 4-vektorske potencijale u jednu
klasu, sledi da Yang-Mills-ove teorije, cak i bez prisustva materije sa odgovarajucim nabojem,
mogu da imaju klasu netrivijalnih

topoloskih resenja jednacina kretanja. Naziv potice iz cinje-


nice da se egzistencija i broj takvih resenja moze odrediti topoloskim metodama, zavisno od grupe
kalibracionih simetrija i granicnih uslova [v. takode netrivijalne geometrije u odeljku 7.3].
U kvantnim teorijama se sva (pa i topoloski netrivijalna) resenja jednacina kretanja mogu
koristiti kao

vakuum.

Cesticekvanti svih polja, ukljucujuci i kalibraciona polja cija netrivijalna
klasicna resenja denisu vakuumse onda krecu kroz taj vakuum, u prvoj aproksimaciji bez
njegovog remecenja. Imamo dakle:
Zaklju cak 4.7 (pozadinska polja) Svako (pa i topoloski netrivijalno) resenje sistema klasicnih
jednacina kretanja za sva polja denise

vakuum u kome se kvanti tih polja krecu, i u prvoj


aproksimaciji ne menjaju ta klasicna, pozadinska polja.
4.3.2 Weinberg-Witten-ova teorema
Prateci uspeh kvark-modela, u 1980-im godinama se bile popularne teorije preona i tehnikolora,
po kojima su bar neke od cestica medu kvarkovima, leptonima, kalibracionim i Higgs-ovim bo-
zonima kompozitna stanja. U pokusaju da takve modele opovrgnu opstim argumentom, Stephen
Weinberg i Edward Witten su dokazali teoremu koja po njima nosi ime:
Teorema 4.1 (Weinberg-Witten) Kvantna teorija polja u 3+1-dimenzionom prostor-vremenu
gde postoji Poincare-kovarijantan a kalibraciono invarijantan 4-vektor struje J

sa jednaci-
nom kontinuiteta, ne moze da ima cestice bez mase sa helicitetom vecim od
1
/
2
i neiscezava-
jucim nabojem

d
3
r J
0
.
Kvantna teorija polja u 3+1-dimenzionomprostor-vremenu gde postoji Poincare-kovari-
jantan a kalibraciono invarijantan tenzor ranga 2 sa jednacinom kontinuiteta, ne moze da
ima cestice bez mase sa helicitetom vecim od 1.
4.3. Neperturbativni komentari 249
Napomena 4.4 Izraz

Poincare-kovarijantan znaci samo da se transformise se kao tenzor


u odnosu na Lorentz-ove transformacije i translacije u prostor-vremenu, bez obzira da li
je ko- ili kontra-varijantan i koliko puta; jednacina kontinuiteta za 4-vektor je uobicajena,

= 0, a za tenzor ranga 2, T

, glasi

= 0.
Dokaz same teoreme je nepertubativan i vrlo opsti, ali su pretpostavke teoreme vrlo stroge.
Naime, ispostavlja se da teorema zapravo ne vazi upravo za modele koje su Weinberg i Witten
hteli da opovrgnu. Na primer, u bar nekoliko preonskih modela i u tehnikolor teoriji, postoji bar
jedna dodatna ne-abelovska kalibraciona interakcija, cija je svhra da ostvari vezana stanja koja u
tim modelima zamenjuju cestice koje se u Standardnom Modelu smatraju elementarnim. Kao sto
smo pokazali u relacijama (4.25)(4.33), neabelovska (nekomutativna) struja koja je ocuvana, tj.
za koju vazi jednacina kontinuiteta (4.31) nije kalibraciono invarijantna, pa ni uslov Weinberg-
Witten-ove teoreme nije zadovoljen.
Ovo je povezano sa jos jednim neresenim pitanjem. Naime, u rezimu kada su mase kvarkova
zanemarljive, Lagranzijan kvantne kromodinamike ima znatno vecu simetriju: Dirac-ove spinore
koji predstavljaju kvarkove mozemo projektovati na leve i desne (3.57),

. Ta lagranzijanska
gustina je invarijantna u odnosu na nezavisnu i globalnu (konstantnu u prostor-vremenu) SU(n
f
)
transformaciju

ukusa levih i desnih spinora, pa je puna simetrija lagranzijanske gustine zapravo


SU(n
f
)
L
SU(n
f
)
R
U(1)
L
U(1)
R
. Kvantni efekti u kvantnoj kromodinamici spontano naruse
tu simetriju na

dijagonalno
17
SU(n
f
) U(1)
B
, gde je naboj U(1)
B
simetrije barionski broj i sto
ima dve znacajne posledice za cije ce puno razumevanje trebati materijal iz odeljka 5.1:
1. Kvantno (a ne spontano) narusenje klasicne U(1)
A
simetrije (komplement U(1)
B
u proi-
zvodu U(1)
L
U(1)
R
) je anomalija; instantonska resenja iz prethodnog odeljka doprinose
ovom efektu kao i

jakom CP-narusenju i povezuju ove dve nerazjasnjene osobine kvantne


kromodinamike . Uopste uzev, anomalije su indikator nekonzistentnosti u modelu, no
U(1)
A
je aproksimativna simetrija, pa anomalije ukazuju na nekonzistentnost modela samo
u nezickom granicnom slucaju kada su mase kvarkova zanemarljive.
2. Osam mezona sa spinom 1 (

,
0
, K

, K
0
,

K
0
, ) bi mogli da se identikuju kao kalibra-
cioni bozoni preostale simetrije SU(3)
f
. Naravno, mase kvarkova nisu nula, pa ova simetrija
nije egzaktna a ni mase ovih spin-1 mezona nisu nula. Nije jasno, medutim, da li se mase
ovih mezona mogu objasniti potpuno kao efekat eksplicitnog narusenja SU(n
f
) simetrije, ni
da li postoji uopstenje Weinberg-Witten-ove teoreme, koja bi ovde bila primenjiva.
4.3.3 Anomalije
Jedan od teorijski najznacajnijih rezultata se tice tzv. anomalija. U najopstijem smislu, anomalija
je pojava kada je neka klasicna simetrija narusena kvantnim efektima. Ako se radi o globalnoj
17
Za grupe oblika G
L
G
R
, gde prvi i drugi faktor imaju istu strukturu ali deluju na razlicite objekte ili aspekte
nekog objekta,

dijagonalna

podgrupa G G
L
G
R
ima opet istu strukturu ali deluje istovremeno i kao G
L
i kao
G
R
. Jedino kada su G
L
, G
R
, G abelovske (komutativne grupe) postoji i

anti-dijagonalni komplement. Tako je


U(1)
L
U(1)
R
= U(1)
D
U(1)
A
, gde je prvi faktor dijagonalna podgrupa pa je U(1)
D
naboj zbir naboja U(1)
L
i
U(1)
R
, a naboj U(1)
A
je razlika tih naboja.
250 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
simetriji, pojava anomalije daje merljive rezultate u vidu desne strane jednakosti

z
= A
z
, gde
je j

z
4-vektor struje koja po Noether-inoj teoremi odgovara datoj klasicnoj simetriji, a A
z
= 0.
Ako se medutim radi o lokalnoj, tj. kalibracionoj simetriji, anomalije ukazuju na nejedno-
znacnost vakuuma, pa onda i nekonzistentnost modela.
k
U relativistickim (Lorentz-invarijantnim) modelima teorije polja, anomalije mogu da se po-
jave samo usled razlike u dinamici i interakcijama levih i desnih (hiralnih) fermiona [v. ode-
ljak 3.2.1], sto cemo razmotriti u sledecem poglavlju. No, interesantno prakticno svojstvo anoma-
lija je da je perturbativni rezultat najnizeg reda za meru narusenja simetrije, A
z
, zapravo najcesce
i egzaktan rezultat. Anomalije u interakcijama hiralnih fermiona sa kalibracionim U(1) poljem
cemo razmotriti u odeljku 5.2.3. Postoje medutim i anomalije u interakcijama hiralnih fermiona
sa gravitacionim poljem, sto je prvi put sistematicno analizirano tek 1984. godine [7, 156], i sto
ce biti od znacaja u poglavlju 9.
Zaklju cak 4.8 Fermioni u Prirodi su hiralni i interaguju nesimetricno. Stoga je pojava ano-
malija neizbezna, pa je potiranje tih anomalija apsolutno neophodno.
Odeljak 5.2.3 detaljno opisuje najjednostavniju od raznih anomalija, tzv. U(1)
A
-anomaliju,
cije razumevanje sledi otkrice tzv. GIM-mehanizma koji je opisan u prethodnom odeljku 5.2.2.
Standardni udzbenici teorije polja naravno imaju mnogo vise informacije, kako konceptualne
tako i prakticne i tehnicke, pa je zainteresovani

Citalac upucen na izvore [7, 157, 51, 188, 298,
371, 372].
5
Standardni Model
Da cestice imaju mase koje Standardni Model dozvoljava, [. . . ]
crne rupe i kvantna gravitacija bi bili deo svakodnevnog zivota
osim sto svakodnevnog zivota ne bi bilo.
Edward Witten
Do sada izlozeni podaci i cinjenice o elementarnim cesticama skoro potpuno denisu tzv. Stan-
dardni Model elementarnih cestica; jos nam samo nedostaje:
1. detaljan opis slabih interakcija kao kalibracione teorije sa SU(2)
L
grupom simetrija,
ciji kalibracioni bozoni interaguju samo sa levim fermionima,
2. mehanizam za davanje masa kalibracionim bozonima a i ostalim cesticama, i
3. ujedinjenje slabe i elektromagnetne interakcije.
Naime, dodavanje sabirka m
2
|A

|
2
:= m
2
Tr[A

] lagranzijanskoj gustini bi 4-vektor-


skom potencijalu A

dalo masu m. Medutim, taj sabirak nije invarijantan u odnosu na kalibraci-


onu transformaciju, i eksplicitno narusava bas onu simetriju zbog koje smo A

i uveli. S druge
strane, cestice koje posreduju slabom interakcijom moraju da imaju masu [v. diskusiju u pasusu
sa slabim procesima (0.59)]. Stoga je nalazenje, po svoj prilici umesnijeg, a svakako kalibraciono
invarijantanog mehanizma za davanje mase kalibracionim bozonima apsolutno neophodno radi
konzistentnosti, i prvo cemo to razmotriti.
5.1 Grani cni uslovi i re senja simetri cnih jedna cina
Dodavanje eksplicitnog sabirka za masu, m
2
|A

|
2
, bi lagranzijanskoj gustini narusilo upravo
onu simetriju zbog koje smo 4-vektorski kalibracioni potencijal A

uveli. To bi onda bilo ne samo


kontraproduktivno, vec i samo-k