Gimnazija u Pirotu jun,2006

Maturski rad iz matematike
Skalarni proizvod vektora
Mentor: ucenik:
prof.Valemtina Kostic Ivan Jovanovic IV5
1
Pojam vektora
-Definicija.Velicine odredjene svojom brojnom vrednoscu,pravcem i
smerom zovu se vektorske velicine ili vektori.
-Neke vaznije osobine vektora:
1.Pomeranje,sila,brzina,ubrzanje,moment sile,jacina magnetnog
polja,i dr.-primeri su velicina koje su odredjene svojom brojnom
vrednoscu,pravcem i smerom.
2.Dva vektora su jednaka ako su istog pravca i istog smera i imaju
jednake brojne vrednosti u odnosu na istu jedinicu.
3.Duzina ili intenzitet vektora zove se jos i apsolutna vrednost ili
modul,na primer za vektor AB
uuur
,oznacavamo
AB
uuur
.
4.Vektor je takodje okarakterisan uredjenim parom tacaka,pa se zato i
tako oznacacava,npr. (A,B) , (M,N) , itd.
5.Sve vektore koje leze na istoj pravoj nazivamo kolinearnim
vektorima.
6.Vektor duzine 1 zove se jedinicni vektor ili ort
1. VEKTORI NA PRAVOJ I U RAVNI
-Definicija.algebarska vrednost MN vektora
MN
uuuur
na datoj osi je realan broj
+
MN
uuuur
ili -
MN
uuuur
zavisno od toga da li MN
uuuur
ima isti smer kao osa ili suprotan
smer
(1) MN=+
MN
uuuur
ili MN=-
MN
uuuur
.
Algebarska vrednost nula-vektora,tj. vektora cija je duzina jednaka 0,
je 0.
Ako je
a
r
dati vektor,tada jedinicni vektor(ort) istog pravca i smera
kao a
r
oznacavamo orta
r
pa je ma za koji vektor a
r
razlicit od
nula-vektora
2
(2)
a
r
=
a
r
g
ort
a
r
.
Neka su na osi LL’(sl.1.1)sa jedinicnim vektorom u dati vektori AB
uuur
i CD
uuur
,

u
r
A B D C

L’ L
Sl.1.1
i to istog smera kao osa (tj.pozitivnog smera),a drugi suprotnog smera.Tada
je s obzirom na (2):
(3) AB
uuur
=
AB
uuur
u
r
, CD
uuur
=
CD u
uuur r
,
A kako su algebarske vrednostitih vektora na osi LL’
(4) AB=
AB
uuur
, CD=
CD
uuur
,
imacemo
AB
uuur
=AB
g
u
r
, CD
uuur
=CD
g
u
r
.
Osa na kojoj su utvrdjene tacke 0 i 1 zove se,kao sto je poznato,koordinatna
osa;tacku 0 – koordinatni pocetak –oznacavamo sa 0,a koordinatnu osu sa
x
o ,
L
o i sl.Koordinatna osa je , preme tome,odredjena svojim jedinicnim
vektorom
( 1) OM u u · ·
uuuur r r
i zadaje se tim vektorom.Izmedju skupa
realnih brojeva i skupa svih tacaka na koordinatnoj osi(brojevnoj pravoj),
postojiuzajamno jednoznacna korespondencija:svakoj tacki odgovara po
jedan realan broj i svakom realnom broju odgovara po jedna tacka na
koordinatnoj pravoj.
Ako su
OA
uuur
i
OB
uuur
ma koja dva vektora na osi
x
o tada uvek
mozemo naci takav broj
0 i /
da je

0 OA OB i + ·
uuur uuur
g
,
To jest
'
OB OA i ·
uuur uuur

'
( ) i i ·
.
3
Za vektore
OA
uuur
i
OB
uuur
tada kazemo da su linearno zavisni.
Dva vektora istog pravca (bez obzira da li su na istoj pravoj ili na
paralelnim pravim) nazivamo kolinearnim( u sirem smislu );ako dva vektora
nemaju isti pravac ,nazivamo ih nekolinearnim vektorima;ocigledno,ti
vektori nisu linearno zavisni.
Sl.1.2 sl.1.3
Uocimo sada u ravni,dva uzajamno ortogonalna jedinicna vektora,
i
r
i
j
r
, sa zajednickim pocetkom 0 (sl.1.2).ti vektori odredjuju dve
uzajamno ortogonalne koordinatne ose ,
x
o i
y
o
,sa zajednickim
koordinatnim pocetkom 0.Svaki vektor
OA
uuur
(tj. vektor polozaja svake tacke
0 A /
)u toj ravni mozemo predstaviti kao zbir jednog vektora na osi
x
o
i jednog na osi
y
o (tj. razloziti u komponente duz vektora
i
r
i
j
r
);dobicemo:
(5)
1 2
OA OA OA · +
uuur uuur uuur
, (sl.1.3)
gde je
(6)
1 1 x
OA OA i a i · ·
uuur r r
g
,
2 2 y
OA OA j a j · ·
uuur r r
g
(sa
x
a i
y
a
oznacene su,redom,algebarske vrednosti
1
OA i
2
OA
vektora
1
OA
uuur
,odn.
2
OA
uuur
).Sada , na osnovu (6) mozemo OA predstaviti
zbirom
(7)
x y
OA a i a j · +
uuur r r
,
4
y
1
x 1
j
r
i
r
0
y
x
A
i
r
1
A
j
r
2
A
Gde su
x
a i
y
a
realni brojevi(koji nisu istovremeno 0);takav zbir nazivamo
linearnom kombinacijom vektora
i
r
i
j
r
.
Dakle,jednakost
x y
OA a i a j · +
uuur r r
, daje nam razlaganje vektora
OA
uuur
na
{ ¦
, i j
r r
,realni brojevi
x
a i
y
a su koordinate vektora
OA
uuur
,
Istovremeno ,koordinate tacke A u odnosu na koordinate ose;
to oznacavamo:
(8)
{
¦
,
x y
OA a a ·
uuur
ili ( , )
x y
OA a a
uuur
, odn. ( , )
x y
A a a ;
2. VEKTOR U KOORDINATNOJ RAVNI
Kao sto smo pokazali,polozaj tacke u koordinatnoj ravni
jednoznacno je odredjen njenim koordinatama ili njenim vektorom polozaja
u odnosu na koordinatni pocetak .Neka je , na sl. 2.1 (gde su
i
r
i
j
r

istaknuti),A data tacka u koordinatnoj ravni,a
OA
uuur
.

sl.2.1
i
r
2
A
x
0
OA
uuur
( , ) a
x y
A a
5
y
2
A
2
A
j
r
Projekcija vektora
OA
uuur
na
x
o je
1
OA
uuur
, a na osu
y
o
je
2
OA
uuur
;
pri tom je
1 2
OA OA OA · +
uuur uuur uuur
x y
a i a j · +
r r
.
Dakle,komponente vektora
OA
uuur
razlozene na
{ ¦
, i j
r r
su istovremeno
projekcije vektora OA na osu
x
o i na osu
y
o ;
Ako je dat vektor
OA
uuur
{
¦
,
x y
a a · ,tada je njegova duzina
OA
uuur
2 2
x y
a a · +
;
odatle nalazimo kvadrat duzine tog vektora ,
2
OA
uuur
,koji se oznacava
2
OA
uuur
:
(1)
2
OA
uuur
·
2 2
x y
a a + .
Imajuci u vidu jos da je
(2)
y
x
a
tg
a
o ·
(
( , ), OA i o ·
uuur r
R
tj. ugao vektora
OA
uuur
prema osi), mozemo konstatovati
da ,znajuci koordinate vektora polozaja tacke, mozemo odrediti
duzinu,pravac i smer tog vektora.
Dolazimo do zakljucka :
Vektori kojima su odgovarajuce koordinate jednake jednaki su.
Za resavanje zadataka iz ove oblasti potrebno je poznavanje proizvoda
vektora, i to sklarni prizvod vektora i vektorski proizvod vektora .
Medjutim mi cemo sada objasniti samo skalarni proizvod vektora.
3.SKALARNI PROIZVOD VEKTORA
6
3.1.IZRACUNAVANJE ALGEBARSKE VREDNISTI
PROJEKCIJA VEKTORA
Projekcije vektora
OA
uuur
i
OB
uuur
(sl.3.1)na vektor
OL
uuur
(ili,sto je u ovom
slucaju isto,na osu OL)jesu vektori
1
OA
uuur
i
1
OB
uuur
,cije su algebarske
vrednosti(zavisno od njihove orijentacije );



Sl.3.1
(1)
1 1
OA OA ·
uuur
,
(2)
1 1
OB OB ·
uuur
.
Iz
1
AOA V je
(1’)
( )
1
cos , , OA OA OL OA OA o · ·
uuur uuur uuur uuur uuur
g g
a iz
1
BOB V je
(2’)
( )
1 1
cos , OB OB OB OB · ·
uuur uuur uuur uuur
g
cos( ) cos OB OB r þ þ · ·
uuur uuur
g g .
S obzirom na jednakosti (1),(2) i (1’),(2’) sada imamo jednakosti
(*)
1
1
cos ,
cos ,
OA OA
OB OB
o
þ
¹
· -
¹
'
· -
¹
¹
uuur
uuur
7
L 0
1
B
1
A
B
A
iz koje zakljucujemo:
Algebarska vrednost projekcije vektora na drugi vektor jednaka je
proizvodu intenziteta prvog vektora i kosinusa ugla zahvacenog tim
vektorima.
Posto se pri promeni znaka ugla vrednost njegovog kosinusa ne
menja,jasno je da je svejedno koji krak ugla uzimamo kao pocetni,a koji je
kao zavrsni.
-Algebarske vrednosti projekcija jedinicnog vektora
OM
uuuur
na
jedinicne vektore
i
r
i
j
r
koordinatnih osa su coso i cos þ
( ( , ), ( , )) OM i OM j o þ · ·
uuuur r uuuur uur
R R
; zato svaki jedinicni vektor
OM
uuuur
mozemo napisati u obliku
1 2
cos cos OM OM OM i j o þ · + · +
uuuur uuuur uuuuur r r
;
odatle je
(cos , cos ) OM o þ
uuuur
,tj. jedinicni vektor ima koordinatne
coso i cos þ gde su i uglovitog vektora prema koordinatnim osama.
3.2.SKALARNI PROIZVOD DVA VEKTORA
Definicija.Proizvod algebarske vrdnosti projekcije jednog vektora na
drugi i intenziteta ovog drugog vektora nazivamo skalarnim proizvodom ta
dva vektora.
Kao sto samo ime ovog proizvoda kaze,rezultat takvog mnozenja dva
vektora je skalar.Skalarni proizvod dva vektora obelezavamo tackom ,kao i
proizvod skalara ,na primer:
AB PQ
uuur uuur
g
,ili pomocu male zagrade ,na primer:
( , ) AB PQ
uuur uuur
.
Dakle, za dva vektora
OL
uuur
i
OA
uuur
(sl.3.1) skalarni proizvod je,po
definiciji,
1
OL OA OL OA ·
uuur uuur uuur
g g ,
a za vektore
OL
uuur
i
OB
uuur
skalarni proizvod je
8
1
OL OB OL OB ·
uuur uuur uuur
g g ,
Uzimajuci u obzir jednakosti (*),dobijamo neposredno:
cos( , ) OL OA OL OA OL OA · ·
uuur uuur uuur uuur uuur uuur
g g g
(**) cos OL OA o ·
uuur uuur
g g ,
cos( , ) OL OB OL OB OL OB · ·
uuur uuur uuur uuur uuur uuur
g g g
cos OL OB þ ·
uuur uuur
g g .
Jednakosti (**) sluze kao definicione jednakosti skalarnog proizvoda
dva vektora,naime vazi sledeca
Definicija.Skalarni proizvod dva vektora je proizvod njihovih
intenziteta i kosinusa ugla izmedju tih vektora.
Ako je 1, OL ·
uuur
tada je ,na primer,
1
1 cos OL OA OA OA o · ·
uuur uuur uuur
g g g ,
tj. algebarska vrednost projekcije vektora
OA
uuur
na jedinicni vektor jednaka
je skalarnom proizvodu ova dva vektora.
-Za skalarni proizvod, ocigledno,vazi zakon komutacije, to jest
u v v u ·
r r r r
g g
.Sada cemo pokazati da za skalarni proizvod vazi i zakon
distribucije.
Neka je (sl.3.2)
OA AB OB + ·
uuur uuur uuur
.Treba da dokazemo da je
( ) OA AB OL OA OL AB OL + · +
uuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur
g g g
.

9
L 0
1
A
1
B
A
B
sl.3.2
Zaista je ,po definiciji,
1 1 1 1
( ), OB OL OL OB OL OA AB · · +
uuur uuur uuur uuur uuur
g g

1
, OA OL OL OA ·
uuur uuur uuur uuur
g g
1 1
. AB OL OL AB ·
uuur uuur uuur uuuur
g g
Sabiranjem poslednjih dveju jednakosti dobijamo
1 1 1 1
( ) , OA OL AB OL OL OA AB OL OB + · + ·
uuur uuur uuur uuur uuur uuur
g g g g
dakle
OA OL AB OL OB OL + ·
uuur uuur uuur uuur uuur uuur
g g g
,
a odatle je , s obzirom na
, OB OA AB · +
uuur uuur uuur
( ) , OA AB OL OA OL AB OL + · +
uuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur
g g g
sto je i trebalo dokazati.
Skalarni proizvod dva uzajamno ortogonalna vektora je 0;tako je ,
na primer ,
0. i j ·
r r
g
Primer1.Pokazati da kosinusna teorema vazi za ma kakav trougao(to
jest i za tupougli trougao).

10
A B
C
sl.3.3
Resenje.Neka trougao ABC obrazuju vektori
, CA AB
uuur uuur
i
CB
uuur
.
Ocigledno je (sl.3.3):
, , , . CB AB CA CB AB CA · + · · · a c b
uuur uuur uuur uuur uuur uuur
Gornju jednakost pomnozicemo njom samom (sto smemo uciniti,jer je
0 CB /
uuur
):
( ) ( ) CB CB AB CA AB CA · + +
uuur uuur uuur uuur uuur uuur
g g
i na tako nastali skalarni proizvod primenicemo zakon distribucije vodeci
racuna o tome da je :

2
, CB CB · · a a cos0 a
uuur uuur
g gg

2
, CA CA b b b · · cos0
uuur uuur
g gg

2
; AB AB c c c · · cos0
uuur uuur
g gg
dakle,dobicemo:

2 2
2 . c AB CA b · + +
2
a
uuur uuur
g
Preostaje jos skalarni proizvod
cos( , ) ( , ), AB CA AB CA AB CA AB CA · · b c cos
uuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur
g g gg
11
ugao
( , ) 180 ,
o
AB CA o ·
uuur uuur
R
te je
cos( , ) cos(180 ) cos ;
o
AB CA o o · ·
uuur uuur
na osnovu toga je
AB CA o · b c cos
uuur uuur
g gg
i
2 2
2 . c b o · +
2
a bc cos g
Ova jednakost ,kao sto je poznato,izrazava kosinusnu teoremu.
Ocigledno,prethodna jednakost vazi za bilo koji trougao.Ako je
torugao pravougli,tada je
cos cos90 0,
o
o · ·
te se dobija
2 2
, b c · +
2
a
to jest Pitagorina teorema kao poseban slucaj kosinusne teoreme.
Skalarni proizvod vektora je jedno od osnovnih pojmova vektorske
algebre.Njegovo svojstvo se siroko primenjuje pri dokazivanju teorema i
resavanju zadataka.sada cemo ilustrovati primenu skalarnog proizvoda
vektora u resavanju geometrijskih zadataka.
4.ZADACI
12
Zadatak 1.Strana osnovne pravilne trostrane prizme
1 1 1
ABCABC je a.
Tacke M i N pravilnog tetraedra MNPQ leze na pravoj ,koja prolazi kroz
tacke
1
C i
B
,a tacke P i Q-na pravoj
1
AC.Naci:
1)zapreminu prizme
2)rastojanje izmedju sredisnjih odsecaka MN i PQ.
Resenje.
(slika 1.)

Pogledaj vektore: , BC, CC , CA i BC (slka 1.);
1 1 1
CA
uuur uuur uuuur uuuur uuuur
Oznaci CA ; ; i .Iz uslova sledi, da je .
1
u CB v CC h h h u v a · · · · · ·
uuur r uuur r uuuur r r r r
U pravilnom tetraedru dijagonale stranica seku se pod pravim uglomiz
toga sledi
1 1
CA BC 1
uuur uuuur
prema tome
1 1
0 CA BC ·
uuur uuuur
g .A sa nasim oznakama
1 1
i , sledi CA u h BC h v · + ·
uuur r r uuuur r r
2
( ) ( ) 0,
0.
u h h v
u h u v h h v
+ ·
+ ·
r r r r
g
r r r r r r r
g g g
Uzimajuci o obzir,da je , i ( , )
3
h u h v u v
r
1 1 ·
r r r r r r
,dobijamo
2
2
2
0 ili ,
2 2
2
a a a
h h · · · otuda nalazimo zapreminu prizme
2 3
3 2 6
.
4 2 8
a a a
V B H · · · g g
2)Neka su K i L sredisnji odsecci PQ i MN podudarni .Nadjimo
KL
.
13
A B
C
1
C
1
B
1
A
P
K
Q
M
L
N
Ima nekoliko nacina za izracunavanje rastojanj medju pravama .Mi cemo se
opredeliti za resavanje nepoznatog rastojanja pomocu skalarnog
proizvoda.Pri tome ,kako mi vidimo ,nece biti neophodno da crtamo opste
vertikale .Vazan je samo faktor njenog postojanja .Pa kako K i L leze na
pravama
1 1
i u skladu sa tim,imamo CA BC
1
1
, (*)
.
CK xCA xu xh
BL yBC yh yv
· · +
· ·
uuur uuur r r
uuur uuuur r r
Jasno je (pogledati sliku 1.), da je

KL KC CB BL CK CB BL xu xh v yh yv · + + · + + · + + ·
uuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur r r r r r
(1 ) ( ) xu y v y x h · + +
r r r
.
Sve nam se vise ukazuje da
KL
predstavlja opstu vertikalu pravih
1 1
i CA BC .Prema tome
1
1
KL CA O
KL BC O
¹
·
¹
'
·
¹
¹
uuur uuur
g
uuur uuuur
g
,
ili
( (1 ) ( ) ) ( ) 0
( (1 ) ( ) ) ( ) 0
xu y v y x h u h
xu y v y x h h v
¹
+ + × + ·
¹
'
+ + × ·
¹
¹
r r r r r
r r r r r
Posle primene elementarnih transformacija dobicemo:

1 2
i y= .
3 3
x ·
Sada mozemo odrediti
KL
preko skalarnog kvadrata vektora KL:
1 1 1
3 3 3
KL u v h · + +
uuur r r r
2
2
2
.
6
6
a a
KL KL KL · · = ·
uuur
14
Zadatak 2.U trapezu ABCD bocna strana CD je vertikalna na osnovu AD.
, , ( ). BC a AD b a b · · <
uuur uuur
na osnovi AD nalazi se takva tacka M da je
vertikalna na , a MC vertikalan na BD MB AC
uuur uuur uuur uuur
.Naci visinu trapeza.
(slika 2.)
Resenje .Stavimo da je , , , (slika 2.) BC a AD b CD h MN y · · · ·
uuur r uuur r uuur r uuuur ur
.
Tada je , , , . BD a h CM h y AC b h BM a h y · + · · · +
uuur r r uuuur r ur uuur r r uuuur r r ur
Posto su
vetori
BD
uuur
i
CM
uuuur
vertikalni,iz toga je 0, BD CM ·
uuur uuuur
g odatle je
( )
2
( ) 0,
( ) 0.
a h h y ili
ah ay h hy
+ ·
+ ·
r r r ur
g
r r rur r rur
,
Prema tome dobijamo obrazac
(*)
2
0. ay h + ·
rur
Posto je vektor
h
r
vertikalan sa vektorima
a
r
i y
ur
,tako je 0. a h h y · ·
r r r ur
g g Posto
su vektori i a y
r ur
kolinearni ,znaci da a y ay ·
r ur
g .Prema tome iz (*) sledi, da je
(**)
2
ay h ·
Posto su vektori i vertikalni,tako je 0, AC BD AC BD ili ·
uuur uuur uuur uuur
g
( ) ( ) 0, zatim b h a h y + ·
r r r r ur
g
15
O
B C
D A M
a
r
b
r
h
r
y
ur

2
0 ba bh by ha h hy + + ·
rr rr rur r r r rur
Kako smo malopre ustanovili, tako i sada vazi 0 a y h y · ·
r ur r ur
g g ,Na tome se
zasniva
0 b h ·
r r
g
.Prema tome
2
0 b a by h ·
r r rur r
g
,sto je ekvivalentno sa
2
0 b a by h · g ,zatim

2
ab h
y
b

· ,sada jednacinu pomnozimo sa
a
,
2 2
a b ah
ya
b

· , iz (**) dobijamo
2 2
2
a b ah
h
b

· ,
Odatle dobijamo h korenovanjem jednacine
6 a
h
a b
·
+
.
Zadatak 3.Trougao AOB rotira u osnovi do temena O za
90
o
.Pri
cemu je teme A preslo u A’ ,a teme B u B’.Dokazati da je u trouglu OAB’
tezisna linija strane AB’ visina trougla OA’B.
(slika 3.)
16
O
'
B
C
'
A
B
A
Resenje.Neka C- sredina
'
AB
(slika 3.).Dokazati da je
' OC A B 1
uuur uuuur
,
prema tome
' 0 OC A B ·
uuur uuuur
g
;
Imamo da je
1
( '), ' ',
2
OC OA OB A B OB OA · + ·
uuur uuur uuur uuuur uuur uuur
(*)
1
' ( ') ( ')
2
OC A B OA OB OB OA · + ·
uuur uuuur uuur uuur uuur uuur
g g

1
( ' ' ' ')
2
OA OB OA OA OB OB OA OB · +
uuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur
g g g g .
Iz uslova sledi , da je
' i ' OA OA OB OB 1 1
uuur uuur uuur uuur
.Prema tome
' = ' 0 OA OA OB OB ·
uuur uuur uuur uuur
g g
.Iz toga je jasno da je
' =, ' i OA OA OB OB · ·
uuur uuur uuur uuur
( , ) ( ', ') OA OB OA OB ·
uuur uuur uuur uuur
.Prema tome
' ' OA OB OA OB ·
uuur uuur uuur uuur
g g
.Iz jednacine (*)
dobijamo

' 0 OC A B ·
uuur uuuur
g
.
Zadatak4.U pravilnom tetraedru DABC, odsecam MN sjedinjuje
sredinu ivice AD sa centrom stranice BCD,a odsecak QP sjedinjuje sredinu
ivice CD sa centorom stranice ABC .Naci ugao medju odseccima MN i PQ .
(slika 4.)
17
N
A
B
C
D
M Q
P
E
Resenje.Oznaciti
AD a ·
(slika 4.).Ocigledno da je
3
, , .
2 2 3
a a a
MD DQ DN · · ·
Nije tesko dokazati, da je
6
, .
3 2
a a
DP PQ MN · · ·
Neka je
¢
-velicina kojom cemo oznaciti ugao medju vektorima i PQ MN
uuur uuuur
.
Nadjimo
¢
iz formule sklarnog proizvoda dva vektora:
cos PQ MN PQ MN ¢ · =
uuur uuuur uuur uuuur
g g g
(*)
cos
PQ MN
PQ MN
¢ ·
uuur uuuur
g
uuuur
g
.
Imamo jos da izracunamo vektore ,
,
.
MN MD DN
PQ DQ DP
· +
·
uuuur uuuur uuur
uuur uuur uuur zamenom u jednacinu (*) dobijamo

( ) ( )
cos
DQ DP MD DN
PQ MN
¢
+
· ·
uuur uuur uuuur uuur
g
uuuur
g
DQMD DQDN DPMD DPDN
PQ MN
+
·
uuuruuuur uuuruuur uuuruuuur uuuruuur
uuur uuuur
g
,
Uvidjamo da je
2
( , )
3
MD DQ r ·
uuuur uuur
i
( , )
MDP
DP MD
r
·
·
·
uuur uuur
.Ocigledno
je :
6 2 2
cos , a cos .
3 3
MDP NDP
· ·
· ·
Ubacivanjem u formulu dobijamo:
2 2 2 2
4
1
8 4 3 9
cos .
18
2 2
a a a a
a a
¢
+ +
· ·
g
1
arccos
18
¢ · je ugao medju odseccima MN i PQ .
Zadatak 5.Duzina svake stranice trostrane piramide SABC je 1.
18
1
arccos -je visina trougla ABC,jednakostranicni trougao lezi u osnovi,
18
obrazujuci sa stranicom AC ugao
BD
¢
Naci rastojanje medju tackama S i E.
(slika 5.)
Resenje.Nacrtati u trouglu BDE visinu EM i sjedinimo tacke O i
E.Kroz tacku M nacrtati
i . MN AC MP SO P P
Posto su odsecci
MN i AC paralelni,oni cine sa povrsinom ravni BDE pravi ugao.Posto
i , otuda je EMN = MN BD MP MN ¢ 1 1 R .Posto su
i iz toga sledi i . MP SO MP ABC MP BD MP MN 1 1 1 P
Prema tome
EMN= 90
o
¢
·
+
.Ocigledno,da je
. SE SO OM ME · + +
uur uuur uuuur uuur
Naci
skalarni kvadrat vektora
SE
uur
.
2 2 2 2
2 2 2 . SE SO OM ME SO OM SO ME OM ME · + + + + +
uur uuur uuuur uuur uuur uuuur uuur uuur uuuur uuur
g g g g g g
Ocigledno da je
0 SO OM OM ME · ·
uuur uuuur uuuur uuur
g g
.Nije tesko shvatiti
( , ) EMN 90
o
SO ME ¢
·
·
· · +
uuur uuur
,
(1)
2 2 2 2
2 sin SE SO OM ME SO OM ¢ · + + g g g
6
- kao visina pravilnog tetraedra,sa stranicama jednakim 1,
3
SO ·
19
E
S
A
D
C
B
O
M
N
3 3
- kao visina pravilnog trougla,sa stranicom jednakom ,
4 2
ME ·

3
12
OM ·
.
Zamenom u jednacinu (1),dobijamo
2
2 2 2
6 3 3 6 3
( ) ( ) ( ) 2 sin
3 12 4 3 12
SE ¢ · + + g g g
,
5 2 6 sin

4
¢
· =

5 2 6 sin

2
SE
¢
·
.
20
LITERATURA
1.Milica Ilic-Dajovic,Trigonometrija ,Naucna knjiga,
Beograd 1986
2.Branislav Kisacanin,Mala matematika,Stylos,Novi Sad
1995
3.web sajt http://kvant.mccme.ru
4.Vladimir Stojanovic,Mathematiskop 7 ,
Matematiskop,Beograd 2003
21