sunca

baru

Autoput

BESNA KOBILA PREDSTAVLJA

1

EDICIJA STRIPČINE

№1
Za izdavača: Predrag Mladenović Urednik: Goran Lakićević Tehnički urednik: Miloš Trajković Korektura: Mirjana Paunović Štampa: Offset Print, Novi Sad Izdavač: IP Besna kobila Branka Pešića 20, Zemun Tel/Fax 011 261 50 60 info@besnakobila.co.rs Naša izdanja možete naručiti i putem našeg sajta: www.besnakobila.co.rs Naslov originala: Baru L’Autoroute du soleil © Baru, 1995 Preveo sa francuskog Goran Kostrović Za ovo izdanje: © Besna kobila, 2010

2

sunca
3

Autoput

baru

4

1 Na lošem glasu

5

karim kemal ima 22 godine i bije ga loš glas. priča se da je zaradio gomile para na kartama...

da je prodavao drogu, da ima sidu...

ali i da mu nijedna žena nije odolela a da sa onim najbogatijima spava za pare.

6

povrh svega, to što se ložio na sve što ima veze sa pedesetim godinama...

činilo ga je još čudnovatijim i stavljalo na još gori glas u radničkom kvartu iz kojeg nikad nije otišao.

aleksandar barbijeri, on...

ne igra karte, ne drogira se i ne spava sa bogatim ženama. beskrajno se divi karimu... 17 mu je godina.
7

karime! karime!

šta ima, klinac?

„osamnaestica“...

ne uspevaju da je sruše!

8

već dva dana su se pirotehničari upirali da sruše poslednju visoku peć lorenske železare...

9

najvišu, najsnažniju...

ponos kraja.

međutim, „osamnaestica“ je odbijala da padne.
10

na veliku žalost pirotehničara...

a na najveću radost šačice nekadašnjih metalaca koji su došli da odaju poslednju počast drugarici sa kojom su proveli čitav život. nikako! moj tata je tamo. ne želim da ga vidim kako cmizdri! a zašto ne siđeš dole kod matoraca?... imao bi bolji pogled...

11

mnoge su godine prošle od kako je aleksandrov otac napustio svoje italijanske planine...

baš kao što su drugi napustili ukrajinu... poljsku ili alžir...

...kako bi lili železo i kalili čelik ove države.

12

svi su mislili da će se vratiti. a svi su ostali. zato što, kako kaže aleksandrov otac: „kad te fabrika u’vati pod svoje, ne pušća te više...“.

20 h... ogromna količina dinamita koju su ceo dan trpali u utrobu „18“ upravo je eksplodirala...
13

ovog puta, gvozdena grdosija, škripeći svim svojim delovima, napokon je ispustila dušu.

14

15

ostareli radnici se više nisu smejali.

oni koji su nekad bili bogovi gvožđa i vatre...

...sad više nisu bili ništa.

16

eto... gotovo je... tja!

karime!

jel... ovaj, ti... ideš u grad?
aha... al’ što to tebe zanima, klinac, ne nameravaš valjda da provedeš veče sa mnom?

pitam samo onako... bezveze!

ne, ne!!

17

karime... pfff... šta još 'oćeš?

nisam ti ja klinac!

ne zezaj! pa kako se onda zoveš?

18

aleksandar!

ajde, aleksandre, penji se... vodim te!

19

nedaleko odatle, u nekadašnoj svečanoj sali lorenske železare...

prvi govornici francuskog nacionalnog pokreta, već su deklamovali svoje uobičajene rasističke slogane zbog kojih je partija imala puno uspeha.

sedeći pomalo povučeno, smeškajući se, čekao je svoj red doktor raul forisije...

naime, ima tome tri dana, na jednom drugom skupu...

20

pošlo mu je za rukom da izvede svoje pristalice na ulicu...

na kojoj su lako nadjačali malu grupu komunista iz nekadašnjeg sindikata lorenske železare...

tako su nekoliko sati gospodarili gradom.

21

22

sledećeg dana, sukobi su bili glavna vest u svim novinama a već danas, vrhovni vođa partije je došao ovde kako bi predstavio zvaničnog kanditata francuskog nacionalnog pokreta na regionalnim izborima

eto, zbog toga je doktor forisije svoj red čekao smeškajući se.
23

21 h... u sobi u motelu namenjenom za trgovačke putnike, rene loazo se spremao...

u trenutku kad se svetlo upalilo na naplatnom punktu autoputa sunca.

sutra će se tim autoputem vratiti svojoj ženi...

ali, u međuvremenu, spremao se da je, po ko zna koji put, prevari.

24

i, kao i svaki put kad bi pošao u štetu...

cinično se osmehnuo posmatrajući se u ogledalu...

pre nego što je izašao zviždućući...

25

23 h... aleksandar je bio oduševljen. ne samo što ga karim nije ostavio samog...

već su se smucali od bara do bara, pričajući o svemu i svačemu kao dva stara druga.

ali i najbolje stvari moraju da se završe. dobro! aleksandre, nije da mi je dosadno ali moram da palim...

gde ideš? gde?

26

tamo gde ti, kako god da okreneš, ne možeš da ideš mesto mene... ajde zdravo, drugar, vidimo se!

bilo je tačno 23 časa. aleksandar se osećao sjajno... i baš u tom trenutku začu škripu guma i okrenu glavu...

uprkos razdaljini lako je prepoznao doktora forisijea i vođu francuskog nacionalnog pokreta... bio je često na tv-u.
27

aleksandra politika nije mnogo zanimala ali je u jedno bio sasvim siguran...

prezirao je tog tipa!

pederčino!!

28

na svu sreću, dvojica gorila su bili puni masti: potera nije potrajala...

stani, đubre!!

smejuljeći se, aleksandar se uputi vijugavim spletom uličica.

poznati zvuk karimovog skutera ukopa ga u mestu.

29

30

bože!

znači, istina je!

karim je spavao sa lepim bogatim ženama... vau!

31

ana je insistirala da to urade u kolima i prođoše je žmarci zadovoljstva kada njene velike grudi dotaknuše prohladnu kožu zadnjeg sedišta.

i uprkos tome što je rene loazo bio iza nje ona se spusti naniže...

i kada ustima dotaknu meku kožu, ona razdvoji usne i zari zube u naslon sedišta.

32

pola dva posle ponoći...

biće da se doktor forisije i nije baš dobro proveo! zašto nije reagovao kada je onaj nitkov bacio kamenicu?... kakav majmun!

ništa nije čuo, ništa razumeo, opijen izvesnošću svoga uspeha...

a kad su komunisti, ovaj put znatno brojniji, preplavili salu...

on je ostao skamenjen, zapanjen, dok mu se rušio svet.
33

sve su polupali.

još strašnije je bilo to što su vođu partije obilato častili batinama.

bilo je pola dva posle ponoći. doktor forisijer se više nije smeškao. više nije bio zvanični kanditat francuskog nacionalnog pokreta.
34

eto!... svi važni delovi slagalice su se uklopili: karim

aleksandar

rene loazo

i raul forisije.

kasnije će se i drugi umešati...

u međuvremenu, neka klupko počne da se odmotava!

35

36

2 Hvala Ana

37

38

hrrr...
klap

klap kl
klap

klop

klap

kl0p

39

aaa!?
klap kl0p klap
klop
klap

kl0p
klap

40

pssst!... karime!!...

pssst!!... karime, za ime boga!!

41

42

šta im je, koji moj, jesu ogluveli!? sranje, moram da se popnem gore! moram!

idem! idem!! idem!!!

idem!!

43

sve je video!! upravo je telefonirao! brzo!!

karime!!

44

45

brzo, karime!

zaključano!!

46

bašta! beže kroz baštu!

sranje! ko je arapin od njih dvojice?

onaj levo! u odelu!

47

promašaj, pizdo!

48

rene!!

aaaaa

49

šta to...

boga im, skuter!

vas dvojica, za njima!... vi, u kola sa mnom! dole ćemo ih pričvrljiti !!

karime, čoveče!! na kraju ove ulice su stepenice!!

50

ne brigaj!

51

rene loazo je prema damama imao manire pravog džentlmena.

dakle, požurio je da svojoj pratilji otvori vrata i otprati je do kućnog praga.

no, jedva da su prešli nekoliko koraka, kad se priroda ponovo probudi...

52

moji... moji roditelji... spavaju...

pobogu... ti nisi normalan!

zip!
iznad... ja... nemoj!

ne to!

n...
53

e jebiga!

jebiga, jebiga i jebiga!

klang

klang

klang

pazi... evo ih!

jeeeee

'ajde, razbucaj ih!!

54

skuter!! pazi skuter!!!

55

56

moja mašina!!

požurite, ovuda... arapin je povređen... vuče nogu!!

57

stani, aleks!!

vamo, brzo!

tamo su kola... motor radi a nema nikog u njima... kada je karim skočio za volan, za oko mu zape belina raširenih butina devojke koja je bila između nogu vlasnika mercedesa...

zahvalio joj se u sebi.
58

buka motora automobila odjeknula je poput bombe...

i celo anino telo toliko naglo poskoči da nije mogla da ne stisne zube.

klak!
zašto se vraćaš? ne brigaj!

ali!!

59

60

rože... pokupite blanšara i dimona... nađite neka kola pa dođite da me pokupite...

fabi i ledik, vratite se kućama...

naći ćemo ih... ako treba na kraj sveta da se ide, ali naći ćemo ih!

61

62

3 Sofija

aleksandre, šta kažeš da odemo na odmor?

63

ti debili 'oće da mi promene lični opis... ali mislim da bi i ti doživeo neprijatne trenutke ako bi te se dočepali...

dakle, mislim da nam je u interesu da napravimo što više kilometara između njih i nas...

dobro!... dakle, prvo: moramo da se oslobodimo ovih kola! nisu baš neupadljiva a ne bih voleo da imam i pandure za vratom!

64

pod dva: mi ćemo...

aleksandre!!? matori, jel sve u redu?

a?

sranje!

65

aha!

'ajde matori...

dođi sebi! karime?

66

karime!!

vala, dobro si se setio...

šta ja ovde radim? gde smo to? a forisije?

a... ali...

polako, bre, jedno po jedno pitanje...

o0o!

dakle, „šta radimo ovde?“ paaa, baci pogled na svoju desnu ruku...

67

e sranje!

nije ništa ozbiljno, jedino što moraš to da držiš šest nedelja.

drugo pitanje: „gde smo?“... na 150 kilometara od našeg grada, u „biseru vogeza“... u planinama, okruženi borovima i ostalim ludostima...

68

forisije...

treće pitanje...

zdravo pjer...

jesi dobro? dobar dan, raule...

f0risije!
69

70

moje naočare!! zaboravio sam naočare!!

zabole nas ćorav za naoča- sam kô re!! krtica!!

mani to sad, suviše je kasno!!

71

rože, idite pomoćnim stepenicama...

sranje...

72

požuri! požuri za ime boga!

e jebiga, šta ti je sad?

odustajem, karime... ja... ne mogu više da stojim na nogama!

nemoj! ostavi me... tebe... prevashodno tebe jure... 'ajde, spasavaj sebe...

ma šta mi tu glumataš? kako se glavni junak žrtvuje u „fort apaču”?! suviše ideš u bioskop, matori... 'ajde, put pod noge...

73

tako, samo tako... vidiš da možeš...

jel daleko auto? koji auto? pa... mercedes... nema više mercedesa, aleksandre... jutros sam ga parkirao ispred policijske stanice...

i verovatno ga je vlasnik, do sada, već preuzeo...

ali... kako ćemo onda da odemo odavde?

74

pa vozom, kako drugačije!

ali karime... čini mi se da nema voza za naše mesto pre dva sata!

tačno! samo što se mi ne vraćamo kući... bar ne direktno... uskočićemo u neki voz...

bilo koji... prvi koji polazi...

i, obećavam ti da forisije, osim ako nema natprirodne moći, neće uspeti da nas uhvati tako lako!

75

osim dve devojke u zadnjem delu vagona, voz je bio prazan.

bilo je toliko slobodnih mesta... i kad su se devojke, ne pitajući ništa, smestile preko puta njih...

aleksandre, matori, moramo ozbiljno da se pripazimo forisijea...

76

aleksandar je zanemeo od čuđenja.

zbog toga što je taj tip pametan... jel vidiš koliko mu je malo trebalo da kapira da je naš pad sa skutera...

...imao posledice, i koliko mu je malo trebalo da potegne svoje veze po bolnicama... i...

kako se zovete?

77

sofija

mogu li da vam ponudim piće, sofija?

piće!!?
što da ne.

78

piće!... kakva glupost!!!

pa šta!? jel nešto loše u tome što idu da popiju piće!? ili vi to kažete jer je moj drugar arapin!!?

ne, nego nema vagon-restorana u ovom vozu, kretenu!!!

79

80

81

savršeno. imamo sedam minuta prednosti u odnosu na njih.

blanšar i ja ćemo biti na kraju perona, kod lokomotive... čim voz stane, upadamo da pročešljamo vagone. rože i dimon, vi budite svaki na jednoj strani perona, da im preprečite put u slučaju da nas primete... moj plan je krajnje jednostavan.

82

zatim, čim voz krene, rože, vi uskačete u poslednji vagon...

a vi, dimon, vi sedate u kola i čekate nas na sledećoj stanici za 20 minuta... jasno?

jasno. a čim voz krene, ima da mu nanu nanicinu...

ne!

čekamo da voz dostigne najveću brzinu, otvorimo vrata...

genijalno!!

i bacimo ga...

83

ga bacim!...

i ja

84

e, šta radiš tu aleksandre? nisi valjda pobegao od elodi?

ne bi me čudilo... prava je stenica!

a ti si prava radodajka!

ej, šta ti je sestrinska ljubav!

karime, izvini... ovaj...

reci, matori...

85

izvini što opet potežem tu priču... samo, ako je forisije tako pametan kao što ti tvrdiš, onda je sigurno imao svog čoveka na stanici kad smo otišli.

dovraga!!!

trojica su bila u hotelu!! a četvrti!? gde je bio četvrti!?

86

pa na stanici, glupane!! na stanici!!
e al’ sam glup, al’ sam glup u tri lepe!!

tup
smiri se, šta ti je!

ej!...

dobro si to zapazio, aleksandre, dobro!!

87

a kakav je vaš plan?

prepusti to nama... nego, ide li put pored šina?

naravno... čak se i brže stiže otkad su napravili novi put...

a jel...

dobro! ionako nemamo drugih mogućnosti...

88

hej, mark!!

mmm, zdravo zekane moj...

dva’es minuta! ovaj voz kasni sve više i više!

ma ne!

89

neka dva ludaka su povukla sigurnosnu kočnicu pa su onda iskočili iz voza!

90

pašćeš ti meni šaka, došljaku! tako mi boga! ima da te uhvatim!!

91

generacija baru
Iz­ le­ a­ la­ o­ go­ o­ i­ i­ o­ Ba­ uu1,­ g d k v rt r tre­ a­ sa­ o­ po­ e­ i­ sa­ na­ ra­ a­ a:­ b m č t g d m on­je­je­ i­ i­strip-cr­ ač­ko­i­je­dva­ dn t j pu­ a­ do­ io­ Na­ ra­ u­ za­ naj­ o­ji­ t b g d b l strip­na­Saj­ u­stri­ a­u­An­ u­e­ u,­ m p g l m naj­ na­ aj­ i­ oj­ evrop­ koj­ ma­ i­ ez č nj s nf sta­ i­i­po­ ve­ e­ oj­stri­ u.­Po­ ed­tih­ cj s ć n p r pri­ na­ ja,­na­po­ et­ u­svo­ e­ka­ i­ ez n č k j rj re­osvo­io­je­na­istom­Saj­ u,­1985.­ j m go­ i­ e,­na­ ra­ u­za­naj­ e­ u­na­ u,­ dn g d v ć d a­ dva­ e­ et­ i­ pet­ go­ i­ a­ ka­ ni­ e,­ d s dn s j ove­ 2010,­ uru­ en­ mu­ je­ i­ Grand­ č Prix­gra­ a­An­ u­e­ a,­na­ ra­ a­za­ d g l m g d ži­ ot­ o­de­o.­I­tu­se,­na­ av­ o,­spiv n l r n sak­na­ ra­ a­ne­za­ r­ a­ a.­Ali,­dog d vš v bro,­ne­ o­će­po­ i­ li­ i­da­je­imao­ k ms t ka­ vu­ja­ u­ve­ u­na­tom­ču­ e­ om­ k k z v n Saj­ u­stri­ a­jer­ka­ o­ob­ a­ ni­ i­da­ m p k j s t pro­ e­ or­ fi­ ič­ og­ vas­ i­ a­ ja,­ ko­i­ f s z k pt n j je­svoj­pr­ i­strip­ob­ a­ io­tek­u­svov j v joj­tri­ e­ et­i­še­ toj­go­ i­ i,­ve­ ­ a­ d s s dn om br­ o­ po­ ta­ e­ je­ an­ od­ vo­ e­ ih­ z s n d d ć fran­ u­ kih­ strip-cr­ a­ a.­ Ve­i­ i­ tac s t č lk le­ at­ je­ iz­ le­ a­ je­ i­ o­ jed­ o­ tavn g d dn n s no,­a­u­isti­mah­kom­ li­ o­ a­ o­obp k v n ja­ nje­ je. š n gra­ i­ u­Til,­u­Lo­ e­ i.­Nje­ ov­otac­ dć r n g bio­je­do­ e­je­ ik­iz­Ita­i­ e,­a­maj­ a­ s l n lj k Bre­ on­ a.­Upra­ o­ta­ vo­po­ e­ lo­je­ t k v k r k čest­ mo­ iv­ nje­ o­ ih­ stri­ o­ a:­ odt g v p v ra­ ta­ je­rad­ ič­ e­de­ e­u­gra­ o­ is n n k c d v ma­ko­i­ži­ e­(ili­još­cr­ je:­su­ži­ e­i)­ j v n v l od­in­ u­ tri­ e­i­in­ e­ ra­ i­ a­do­ lja­ a­ d s j t g cj š k u­dru­ tvo­ko­ e­im­ni­ e­uvek­na­ loš j j k nje­ o.­Što­se­ti­ e­umet­ ič­ og­utin č n k ca­ a­ mo­ e­ se­ re­ i­ da­ su­ na­ Ba­ ua­ j ž ć r uti­ a­i­Hu­ o­Prat­i­Ho­ e­An­ o­ io­ c l g s t n Mu­ jos­ dok­ se­ dâ­ na­ lu­ i­ i­ da­ je­ n s tt za­Ba­ u­ v,­če­ to­si­ ov,­hu­ or­zar o s r m slu­ an­ uti­ aj­ ra­ o­ pre­ i­ u­og­ ž c n mn l fran­ u­ kog­strip-cr­ a­ a­Žan­Mark­ c s t č Raj­ e­ a.­Ono­što­se­pr­ o­pri­ e­ i­u­ z r v m t Ba­ u­ ­ om­ cr­ e­ u,­ a­ što­ ga­ iz­ var ov t ž d ja­od­nje­ o­ ih­glav­ ih­uzo­ a,­je­ te­ g v n r s bes­ re­ or­ o­ re­ ­i­ tič­ i­ na­ r­ a­ a­ p k n al s k ct n po­ a­ i­ a­ u­ ko­ oj­ se­ od­ ­ ra­ a­u­ z dn j ig v j avan­ u­ e­nje­ o­ ih­eks­ re­ i­ ­ i­ tičt r g v p s on s ki­cr­ a­ ih­li­ o­ a.­I­pre­ob­ a­ lji­ at n k v j v v nja­Autoputa sunca,­ko­i­mo­ e­ o­ j ž m sme­ ti­ i­tač­ o­na­sre­ i­ u­nje­ o­ e­ s t n dn g v do­ a­ a­ nje­ ka­ i­ e­ e,­ Ba­ u­ je­ bio­ s d š rj r r već­ pri­ nat­ autor.­ Go­ i­ e­ 1995,­ z dn ja­ an­ ka­iz­ a­ ač­ a­strip-im­ e­ i­ a­ p s d v k p rj Ba­ u,­pra­ im­ime­ om­Er­ e­Ba- Kodanša­ mu­ je­ po­ u­ i­a­ da­ nar v n v n dl ru­ la­(Hervé Baruela),­ro­ en­je­u­ cr­ a­za­njih­man­ a­strip­evrop­ ke­ e­ đ t g s rad­ ič­ oj­po­ o­ i­ i­1947.­go­ i­ e­u­ te­ a­ i­ e­ ko­i­ ne­ bi­ bio­ kra­ i­ od­ n k r dc dn m tk j ć
1­Uobi­ a­ e­ a­srp­ ka­tran­ krip­ i­ a­fran­ u­ kog­pse­ ­ o­ i­ a­Ba­ u­bi­a­bi­Ba­ i­ali­je­iz­ ač j n s s cj c s ud n m r l r d vač­od­ ­ tao­od­ta­ ve­tran­ krip­ i­ e­jer­je­pse­ ­ o­ im­iz­ e­ en­skra­ i­ a­ jem­ita­i­ an­ kog­ us k s cj ud n v d ćv n lj s pre­ i­ e­ a­Ba­ u­ ­a. zm n r el 433

dve­ ta­stra­ a.­Ta­ o­je­na­ ta­a­ova­ s n k s l knji­ a,­ pr­ a­ evrop­ ka­ man­ a­ kog v s g ja­ je­ Ba­ uu­ do­ e­a­ svet­ ku­ sla­ u.­ r n l s v Autoput sunca­je­za­ i­ ljiv­i­po­tonm me­ što­ je­ to­ pra­ i­ road-strip,­ buv du­ i­da­glav­ i­ju­ a­ i,­Alek­ an­ ar­i­ ć n n c s d Ka­ im,­be­ e­od­svo­ih­pro­ o­ i­ e­ja­ r ž j g nt l upra­ o­tim­auto­ u­ em­ko­i­je­najv p t j kra­ a­ve­ a­iz­ e­ u­Pa­ i­ a­i­Li­ ­ a­ ć z m đ rz on s­mo­ em­i­fran­ u­ kom­ri­ i­ e­ om. r c s vj r Na­ e­ će­ o,­na­kra­u,­još­ne­ ov š m j k li­ o­ključ­ ih­stri­ o­ a­ovog­auto­ a: k n p v r

Quéqu et te blu es (Pi ša bluz)­ 1984–1986,­ La Piscine de Micheville­ (Bazen u Mišvilu)­ 1985,­ Le chemin de l’Amérique­(Put za Ameriku)­1990,­te­Les années Spoutnik­ (Godine Sputnjik)­1999–2003. Na­ a­ o­se­da­ste­uži­ a­i­u­či­ ad m v l t nju­ili­da­će­ e­tek­uži­ a­ i,­uko­i­ o­ t v t lk pri­ a­ a­ e­onoj­gru­ i­lju­ i­ko­ a­prp d t p d j vo­či­ a­po­ o­ o­ e... t g v r Izdavač

434

435

БАРУ Autoput sunca / Baru - Zemun : Besna kobila, 2010 (Novi Sad : Offset print). - 436 str. ; 21 cm. - (Edicija Stripčine) Tiraž 1000 ISBN COBISS.SR-ID

436

I pre objavljivanja Auto­pu­ta­sun­ca, koji možemo smestiti tačno na sredinu njegove dosadašnje karijere, Baru je bio već priznat autor. Godine 1995, japanska izdavačka strip-imperija Ko­dan­ ša mu je ponudila da nacrta za njih manga strip evropske tematike koji ne bi bio kraći od dvesta strana. Tako je nastao ovaj strip, prva evropska manga koja je Baruu donela svetsku slavu. Auto­ put­ sun­ca je zanimljiv i po tome što je to pravi road­strip, budući da glavni junaci, Aleksandar i Karim, beže od svojih progonitelja upravo tim autoputem koji je najkraća veza između Pariza i Liona s morem i francuskom rivijerom.

BARU AUTOPUT SUNCA