INSTITUT ZA PUTEVE a.d.

Beograd

UPRAVLJANJE TUNELIMA

Milica Kuveljić, dipl.inž.saob.
Žarko Sekulić, dipl.inž.saob.

UPRAVLJANJE TUNELIMA OSNOVNI ZAHTEVI
Sistem upravljanja tunelom treba da je zamišljen tako da je moguće ostvariti optimalne saobraćajne uslove na delovima puta gde se nalaze tuneli, uz postojeće i planirane uslove na tim delovima. Upravljanje sistemima u tunelu se izvodi u nadzornim centrima, gde se vrši stalni nadzor nad svim tunelskim uređajima i integracijom nadzora i vođenja saobraćaja u regionalnim nadzornim centrima koji obavljaju nadzor i vode saobraćaj na regionalnom nivou. U normalnim uslovima se upravljanje uređajima i vođenje saobraćaja uglavnom izvodi automatski, dok je u vanrednim uslovima omogućeno automatsko, delimično automatsko ili ručno upravljanje. O pojedinim događajima u tunelu korisnike obaveštava sistem za nadzor i vođenje saobraćaja na području ispred tunela. U slučaju nastanka nepredviđenih događaja koji onemogućavaju normalno odvijanje saobraćaja, upravljanje i vođenje saobraćaja treba da se izvodi uz pomoć kvalitetnih informacija o događajima na putnoj mreži na način koji omogućava da korisnici takvu promenu u što manjoj meri osete. Postavljanjem znakova sa izmenljivim sadržajem poruka (VMS), informacionih displeja na portalima i drugih uređaja koji omogućavaju vođenje saobraćaja, mogu da se izbegnu dodatne teškoće koje takvi događaji mogu da prouzrokuju.

Sl. 1 - Funkcija Regionalnog nadzornog centra

UPRAVLJANJE I VOĐENJE SAOBRAĆAJA
Odlučivanje o izboru načina upravljanja tunelom je u celini ili delimično u nadležnosti odgovornog operatera. Svim tunelskim sistemima i podsistemima koji su bitni za saobraćaj i zaštitu od požara se upravlja na najmanje dva nivoa, lokalnom i daljinskom. U slučaju bilo kakvih kvarova na sistemu veza i prenosa signala između tunela i upravljačkog centra, upravljanje tunelom se prebacuje na lokalne jedinice upravljanja. U vanrednim uslovima se upravljanje tunelima može obavljati iz pojedinačnih pogonskih centrala na nižem nivou. Veze između nadzornog centra i podređenih pogonskih centrala su izvedene preko većeg broja fizički odvojenih telekomunikacionih veza, čime se obezbeđuju redundantne veze u slučaju kvarova na pojedinačnim kablovskim instalacijama.

PLAN RADA TUNELA
Tokom inicijalnog ili detaljnog planiranja, mora da se izradi plan rada tunela koji će imati odgovore na sve predvidive situacije koje mogu da se pojave za vreme rada tunela. Takav plan mora da navede metod upravljanja tunelom s obzirom na bilo kakve podatke o saobraćaju i okolini koje sistem otkrije i obradi. Rad sistema tunela u normalnim uslovima rada i uslovima standardnih slučajeva nužde mora da se reguluše automatski pomoću lokalnih jedinica upravljanja pojedinim sistemima (rasveta, ventilacija, saobraćajni znakovi, sistemi dojave požara, itd.).

Svi podaci koji su zabeleženi pomoću lokalnih kontrolnih jedinica, biće preneti do centra upravljanja tunelom pomoću sistema prenosa podataka. Plan rada tunela treba da uključuje procedure za:
normalne uslove rada, održavanje i druge predvidive situacije u tunelu ( vanredni transport i sl.), vanredne događaje u tunelu (nezgode, požari i sl.).

UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM U SLUČAJU ODRŽAVANJA RADOVA U TUNELU Radovi na obnovi i modernizaciji u tunelima zahtevaju detaljno i racionalno planiranje i pripremu radova. Rad u tunelu je zbog saobraćaja otežan i opasan kako za radnike tako i za opremu. Veliku pažnju treba posvetiti privremenom preusmeravanju saobraćaja i vođenju saobraćaja kod zatvaranja i otvaranja za saobraćaj, sa akcentom na transport i okretanje vozila, čišćenje puteva, sprečavanju nezgoda koje može da prouzrokuje radna mehanizacija, alati i materijali u tunelu ili na putu.

UPRAVLJANJE VANREDNIM DOGAĐAJIMA U TUNELU Putni tuneli predstavljaju značajan deo saobraćajne infrastrukture, ali ujedno i slabu kariku u sistemu putnih mreža. Opasni događaji koji su se desili u tunelima pojedinih evropskih država su ukazali na manjkavost u organizaciji i sistematizaciji bezbednosti putnih tunela i načinu njihovog upravljanja. Za obezbeđivanje bezbednosti u tunelima je neophodna primena određenih građevinskih, tehničkih, tehnoloških i organizacionih mera kojima se u što većoj mogućoj meri smanjuje mogućnost nastanka vanrednih događaja, odnosno kojima se omogućava smanjenje posledica u slučaju nastanka takvih vanrednih događaja. U slučaju ozbiljnog vanrednog događaja, odgovorni operater koji vrši nadzor saobraćaja u tunelu mora smesta da zatvori tunel (sve cevi). To mora sprovesti aktiviranjem opreme ispred ulaza u tunel, ali takođe i promeljivim saobraćajnim znakovima, semaforima i mehaničkim preprekama ispred tunela. U slučaju blokade tunela (kratkoročne ili dugoročne), korisnici moraju da budu obavešteni putem lako dostupnog sistema informisanja o najboljim alternativnim pravcima. U slučaju vanrednog događaja u dvocevnom tunelu, saobraćaj treba da se zaustavi u obe cevi tako da ona cev u kojoj se događaj nije pojavio bude korišćena kao evakuacioni i put za spašavanje.

SISTEM INFORMISANJA, PRATEĆI OBJEKTI
Razvoj inteligentnih transportnih sistema (ITS), koji su između ostalog zaduženi i za registrovanje vanrednih događaja i obaveštavanje korisnika putne mreže o stanju na putu, danas je u punom zamahu. Sistemi za nadzor i vođenje saobraćaja su sastavljeni iz različitih ITS podsistema i mogu automatski da izvode mere za vođenje saobraćaja. Na sl.2 prikazana je logika povezivanja različitih podsistema ITS opreme.

SISTEM NADZORA SAOBRAĆAJA NA AUTOPUTEVIMA I TUNELIMA

Celokupan sistem nadzora saobraćaja na autoputevima čini više podsistema i to : Automatska detekcija saobraćaja ADS, Nadzorni upravljački sistem tunela NUS, Sistem za video nadzor saobraćaja VNS, Sistem nadzora i vođenja saobraćaja SNVS.

Sl. 2 - Nadzorni centar za nadzor i vođenje saobraćaja

Automatska detekcija saobraćaja - ADS Sistem za automatsku detekciju saobraća uz pomoć video slike iz kamere i detekciskih kartica beleži opasnost (suprotan smer vožnje, zaustavljeno vozilo, detekcija dima, detekcija pešaka, itd.) i preko ADS aplikacije na radnoj stanici upozorava operatera na takvu opasnost i ostalim sistemima prosleđuje alarm.
Sl.3 Automatski uređaji u tunelu su registrovali vozilo koje se Automatski kreće u suprotnom smeru, na semaforima su upaljena crvena svetla kreć

Nadzorni upravljački sistem tunela - NUS tunela U slučaju da sistem automatske detekcije saobraćaja ADS i upravljač sistema NUS (upozorenje na požar, otvaranje vrata u niši i prolazima, prevelika koncetracija CO, smanjena vidljivost, upotreba SOS tastera, itd.) uključe značajnije alarme, nadzorni upravljački sistem pokreće algoritam upravljanja semaforima (trepćuća žuta svetla, LED indikatori i ograničenje brzine). Sistem za video nadzor saobraćaja - VNS Sistem za video nadzor na alarmnom monitoru prikazuje video sliku iz kamere koja pokriva područje u kojem je zabeležen alarm, dok se paralelno sa tim alarmom upisuje i u bazu podataka na VNS alarmnom serveru izrađuje snimak događaja za potrebe kasnije analize.
Sl. 4 - Ispis podataka o javljenim alarmima na VNS aplikaciji

Sistem nadzora i vođenja saobraćaja – SNVS
Sistem nadzora i vođenja saobraćaja na VMS portalima ispred tunela i na trasi autoputa ispisuje odgovarajući natpis o opasnosti i znak za ograničenja brzine. Svi ti sistemi koji međusobno komuniciraju i razmenjuju podatke o opasnim stanjima, su zaduženi za bezbednost svih učesnika u saobraćaju i omogućavaju brzo obaveštavanje operatera o opasnosti. Operateri su zato u mogućnosti da vozače pravovremeno upozore na opasnosti koje im prete i to putem informacionih portala, radio talasa i elektronskih medija, kao i preko saobraćajnih znakova i svetlosnih upozorenja. Brzina primećivanja nezgode i obaveštavanja vozača zavisi od brzine kojom će sistemi automatski reagovati i poslati alarm nadzornom centru. Naime, svaki izgubljeni minut povećava mogućnost da dođe do nove nezgode, što može drastično da poveća broj žrtava, materijalnu štetu i vreme potrebno za uspostavljanje normalnog stanja. Pokrenuti alarm upozorava operatera odmah nakon što do alarmnog događaja dođe. Operater iz sistema očitava vrstu alarma, stepen njegove ozbiljnosti, lokaciju i adekvatne podatke o saobraćaju, odnosno o tome šta se desilo, koliko je vozila u događaju učestvovalo, kakve su posledice i kakvo je opšte stanje saobraćaja na mestu alarmnog događaja. Takva kombinacija podataka omogućava adekvatno javljanje interventnim ekipama hitne pomoći i učesnicima u saobraćaju kako bi se sprečile nove nezgode i duže zatvaranje deonice autoputa.

Povezivanje između sistema ADS, NUS, VNS i SNVS
Povezivanje između sistema je od ključnog značaja zbog razmene podataka o alarmom stanju, obaveštenja operatera i upozoravanja vozača o primećenoj, odnosno javljenoj opasnosti. U sklopu sistema ADS-a, u te svrhe je razvijen namenski programski interfejs TCP(transmission control protocol) za komunikaciju sa sistemima VNS, NUS i SNVS, koji u skladu sa programiranim algoritmima pokreće odgovarajuća stanja i prikaze na podređenim signalno-bezbedonosnim uređajima (upravljanje osvetljenjem, ventilacija tunelske cevi, alarmni monitori, semafori, informacioni portali na trasi ispred tunela ...).

Rad operatera
Operateri u nadzornom centru upravljaju sistemom za nadzor i vođenje saobraćaja uz pomoć radnih stanica u koje su ugrađene namenske aplikacije za prikazivanje stanja i događanja u tunelima i na trasi autoputa. Svi podaci koji se tiču trenutnog rada tunelskih sistema prikazuju se na ekranima, nakon predhodne automatske obrade podataka. U radu im pomaže i prikaz sekvenca, alarmne i žive video slike iz proizvoljno odabranih kamera, kao i globalno stanje tunela i trase autoputa. Operateri imaju neprestani uvid u trenutne uslove svih tunelskih sistema i mogućnost ručnog upravljanja pomoću računara bilo kojim uređajem. Svi podaci o radu uređaja i sistema u tunelu neprestano se beleže i arhiviraju u računar. U slučaju vanrednih događaja u tunelu (požar, nezgoda u tunelu i sl.), operateri sarađuju sa ostalim službama iz oblasti obaveštavanja, hitne pomoći i vatrogasnim službama.

OPREMA TUNELA

Bezbednost u tunelima nalaže preuzimanje niza mera koje se između ostalog odnose na geometriju tunela, bezbedonosnu opremu, upravljanje saobraćajem, osposobljavanje službi za reagovanje u slučaju vanrednih događaja, upravljanje incidentima, obezbeđivanje informacija za korisnike o najpogodnijim mogućim postupcima u tunelima, kao i na bolju komunikaciju odgovornih organa i službi za preuzimanje mera u slučaju vanrednih događaja, a to su policija, vatrogasci i spasilačke ekipe. Tehnički zahtevi, uslovi i normativi trebaju da budu usaglašeni sa preporukama Evropske komisije (The European Parliment and the Council of the European UnionDirective 2004/54/ec on minimum safety reguirement of tunnels in Trans-European Road Network).

U opremu tunela spadaju : Sistem snadbevanja elektičnom energijom, Rasveta tunela, Provetravanje tunela, Bezbednosni objekti u tunelu, Sistem SOS poziva, Video nadzor, Sistem automatskog registrovanja vanrednih događaja, Radio uređaji, Ozvučenje, Oprema, uređaji i sredstva za zaštitu od požara, Sistem upravljanja saobraćajem, Sistem, odnosno mreža za slanje podataka, Sistem upravljanja tunelima.

SNADBEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM
GLAVNO NAPAJANJE TUNELA Napajanje tunela treba da bude planirano ekonomično. Dugački tuneli ili sistem nekoliko tunela se napaja kroz dva nezavisna izvora, od kojih je svaki u mogućnosti da napaja celi sistem tunela. Jedan sistem će biti dovoljan za kraće tunele. NAPAJANJE U SLUČAJU NUŽDE Svaki tunel mora da ima mogućnost priključenja na mobilni ili stacionarni dizel agregat. Snaga dizel agregata mora da bude bar tolika da omogući rad potrošača koji su priključeni na sistem neprekidnog napajanja (UPS). NEPREKIDNO NAPAJANJE TUNELA U slučajevima kvarova napajanja, sistem za neprekidno napajanje (UPS) će da spreči pojavu zamračenja ili prekida u kontroli tunela. UPS se sastoji od usmerivača, pretvarača i akumulatorske baterije, a treba da omogući rad komandnog centra, sistema kontrole upravljanja i bezbednosnih uređaja (saobraćajnih znakova, nužno osvetljenje i sl.) tunela na barem jedan čas sve vreme trajanja akumulatora (10 god.). UPS treba da bude inplementiran u svim centrima za napajanje / energetskim stanicama tunela.

OSVETLJENJE
Tunelsko osvetljenje mora da se planira prema sektorima duž tunela tako da je prikladno za prilagođavanje očiju vozača na promene u intezitetu svetla, od dnevnog svetla na ulazu u tunel do tame u unutrašnjosti tunela. Za svaki pojedinačni tunel potrebno je izračunati potrebnu osvetljenost u skladu sa preporukama CIE (Međunarodna komisija za rasvetu). ULAZNA ZONA TUNELA – INICIJALNA Ulazna zona je najkritičnija s obzirom na osvetljenje, jer zahteva najveći njen nivo tako da se spreče pojave senki i efekata crne rupe kod vozača koji prilazi tunelu. Na osnovu preporuke CIE predviđaju se vrednosti između 3000 cd/m² i 5000 cd/m² (u slučaju kada na raspolaganju nisu izmerene vrednosti). ZONA ULAZA U TUNEL – PRELAZNA U prelaznoj zoni nivo osvetljenja postepeno se smanjuje između ulazne zone i unutrašnjosti tunela. Dužina prelazne zone zavisi od brzine vozila i vremena koje je potrebno da se vozačevo oko prilagodi promeni u osvetljenju između spoljnog područja i unutrašnjosti tunela. UNUTRAŠNJOST TUNELA U tunelima sa jednosmernim saobraćajem, unutrašnjost je deo između prelazong područja i izlaznih vrata, deo područja u kojem prilagođavanje oka na promenjeno osvetljenje nema uticaja na vizuelnu percepciju. U tunelima sa dvosmernim saobraćajem unutrašnjost je deo puta između dvaju prelaznih područja. Osvetljenje unutrašnjosti treba da budem barem 4 cd/m². U području izlaznih vrata preporučuje se pojačano osvetljenje u slučajevima kada je tunel u zoni izlaza pozicioniran direktno prema sunčevoj svetlosti, što može da rezultira uslovima teške vidljivosti.

VENTILACIJA
U projektovanju, izgradnji i radu ventilacionog sistema potrebno je da se uzme u obzir: Nadzor nad zagađivačima koje emituju drumska vozila u normalnom i povećanom protoku u tunelu, Nadzor nad zagađivačima koje u tunelu emituju drumska vozila kada je saobraćaj zaustavljen zbog incidenta ili nezgode, Nadzor nad vrućinom i dimom u slučaju požara. U svim tunelima dužim od 500 m i obimom saobraćaja od 5000 voz/24h po traci, namešta se mehanički sistem provetravanja, odnosno ventilacije. U tunelima sa dvosmernim saobraćajem i obimom saobraćaja preko 2000 voz/traci, a koji su duži od 3000 m i imaju nadzorni centar i poprečno ili polupoprečno provetravanje, u vezi sa provetravaljem preuzimaju se sledeće min. mere: Nameštanje poklopaca za odvođenje vazduha i dima kojima se može upravljati pojedinačno ili u grupama, uzdužna brzina vazduha stalno se menja i proces upravljanja ventilacionim sistemom odgovarajuće se prilagođava, Ventilacija tunela mora da se dimenzioniše za sve tunele tako da se u tunelu obezbede propisani nivoi zagađenosti ugljen monoksidom (CO), azotnim monoksidom (NO), aldehidima i ostalim nezapaljivim hidrokarbonatima (CH), te zadovoljavajuća vidljivost. Nekoliko faktora treba da bude uzeto u obzir kod računanja potrebnih količina za svež vazduh i kod odabira odgovarajućeg ventilacionog sistema: vertikalni plan tunela, broj cevi tunela i saobraćajnih traka u smeru vožnje, projektovana kompozicija protoka saobraćaja, računska brzina i gustoća protoka saobraćaja i dužina tunela.

KONTROLA KVALITETA I STRUJANJA VAZDUHA
Sistem upravljanja ventilacijom mora da se isplanira tako da se meri brzina vazduha, čestica prašine i koncetracija CO u tunelu, a izmereni iznosi da se upoređuju sa ranije zadatim graničnim vrednostima prilikom rada ventilacionih uređaja. U slučaju da vrednosti prelaze granice, sistem kontrole i upravljanja treba da reaguje u skladu sa tim. U longitudinalnim ventilacionim sistemima brzina vazduha u normalnim uslovima funkcionisanja ne sme da bude veća od 8 m/s. Kada kontrolni sistem tunela otkrije požar, treba da se iz normalnog radnog režima prebaci u režim dejstva za vreme požara. U skadu sa PIARC (Permanent International Association of road Construction) preporukama, donja polovina saobraćajnog područja treba da bude čista od dima i vrućih gasova koliko god je to moguće, čime se omogućava bezbedno područje i dovoljna vidljivost za evakuisanje ljudi iz tunela. U tunelima sa jednosmernim saobraćajem i longitudinalnom ventilacijom, ventilacioni sistem treba da funkcioniše na taj način da brzina vazduha u cevi u slučaju požara ne prelazi 1,5 m/s. Kod dvosmernog saobraćaja, longitudinalni protok vazduha treba da se zaustavi. U tunelima dužine 2000 m ili više sa dvosmernim saobraćajem, treba da se planira transvezalna ili polutransverzalna ventilacija, jer omogućava neprekidno usisavanje dima i vrućih plinova kroz ventilacione vodove u raznim fazama požara kada je dim koncentrisan samo ispod stropa cevi tunela. Preporučuje se kapacitet usisavanja od 80 m³/s/km, prema PIARC-u. Sistem kontrole tunela i sigurnosni sistem treba da se planiraju u skadu sa Direktivom EU.

PROTIVPOŽARNA BEZBEDNOST
Za potrebe protivpožarne bezbednosti tuneli treba da budu opremljeni protivpožarnim alarmima i i sistemima. Oni treba da se planiraju u skadu sa zahtevima EU Direktive. VATRODOJAVNI SISTEM U svakoj niši za pozive u slučaju nužde, u poprečnim prelazima, prostorijama za sklanjanje, komandnom centru i blizu portala tunela treba da se postave ručni javljači požara. U cevima tunela dužim od 500 m mora da se predvidi ugradnja automatskog vatrodojavnog sistema (linijski vatrodojavni uređaj) u koji je uključena opcija određivanja lokacije požara. Automatski detektori dima moraju da se postave u sve niše za napajanje, niše za SOS pozive, centrale za napajanje i u komandni centar. Signal protivpožarnog alarma mora odmah da aktivira protivpožarni program i prijaviće se komandnom centru iz kojeg će da se uzbune kompetentne službe u skladu sa planom informisanja i uzbunjivanja. HIDRANTNA MREŽA U tunelima dužim od 500 m ili u skladu sa zahtevima EU Direktive, s obzirom na analizu rizika – protivpožarni sistem treba da ima cevovod pod pritiskom i hidrante sa pouzdanim snadbevanjem vodom duž celog tunela. Vodeni pritisak u hidrantima treba da bude između 6 i 12 bara. Cevovod pod pritiskom treba da bude spojen sa lokalnim sistemom snadbevanja vodom ili sa rezervoarom za vodu. Dimenzije rezervoara i pritisak cevovoda moraju da budu dovoljni za postizanje neprekidnog protoka od 1200 l/min u vremenu od barem jednog sata. Protivpožarne niše se postavljaju na rastojanju od 150 m. One moraju da budu povezane sa cevovodom i opremljene 120 m dugačkim crevom i mlaznicom. Prenosivi ručni aparati za gašenje požara se postavljaju u svaku nišu za SOS nišu. Signali koji se uključuju dizanjem protivpožarnog aparata će da uključe protivpožarni alarm.

SISTEM ZA POZIV U SLUČAJU NUŽDE
SOS interfonski sistem služi za komunikaciju korisnika tunela sa kontrolnim centrom i komunikaciju službenog i servisnog osoblja međusobno i takođe sa udaljenim kontrolnim centrom. Pozivanje kontrolnog centra iz tunela primenjuje se u slučaju potrebe za pomoći, incidentnih situacija, požara, saobraćajnih udesa ili kvarova, kao i za službene i servisne potrebe za međusobnu komunikaciju osoblja. Pozivni telefon (SOS telefon) se nalazi u svakoj SOS niši.

SISTEM VIDEO NADZORA
Sistem video nadzora služi za praćenje saobraćajne situacije u tunelu i ispred tunela, pristupa SOS nišama, prikazivanje lokacija pod alarmom, rano otkrivanje požara ili drugih incidentnih situacija, nadgledanje evakuacionih prolaza, korišćenje snimljenog video materijala za rekonstrukciju događaja. Sistem video nadzora mora da bude postavljen u tunele duže od 500 m. Kamere u tunelu treba da budu statične, dok u područjima portala moraju da budu okretne i opremljene objektivom za zumiranje. Kamere unutar tunela treba da se pozicioniraju tako da omogućavaju optimalni pregled situacije u tunelu i na takvim udaljenostima koje omogućavaju nadogradnju sistema video praćenja sistemom za automatsku detekciju vanrednih događaja. Kamere zato treba postaviti u tunelu na max. 100 m. U vanrednim događajima, ako se pokaže upotreba SOS stanice, ako se koristi prinudni izlaz ili se aktivira alarm u slučaju požara, automatski se na monitoru uključuju kamere u tom delu.

SISTEM OZVUČENJA
U tunelima dužim od 1000 m preporučuje se instalacija zvučnika postavljenih na lokacijama koje omogućavaju dobar prijem u slučajevima vanrednih događaja. Sistem razglasa u tunelu prvenstveno ima ulogu obaveštavanja i upozoravanja korisnika u redovnim i vanrednim okolnostima. Primenjuje se u slučajevima požara, pojave opasnih gasova, dima, usled zastoja, saobraćajnih gužvi, incidentnih situacija, za usmeravanje evakuacije, emitovanje servisnih informacija usled promene saobraćajnog režima i sl. Dva glavna izvora buke u tunelima su buka usled kretanja vozila i buka usred rada ventilatora što zajedno čini ambijentalnu buku, čija tipična vrednost u tunelu iznosi 90 dB. Smatra se da nivo od 6 dB iznad ambijentalne buke omogućava dobru razumljivost govornih poruka što znači da je potreban nivo zvuka od 96 dB na mestu slušaoca. Sa druge strane, nivo zvuka ne bi trebalo da pređe 105 dB, da bi se izbeglo oštećenje sluha. SOS server sadrži određeni broj snimljenih govornih poruka za slučaj požara ili drugih incidentnih situacija, a čije emitovanje može aktivirati operater u tehničkom centru ili se može automatski aktivirati od strane PP centrale.

RADIO SISTEM
U tunelima dužim od 500 m treba da se postavi radio sistem koji omogućava komunikaciju na odvojenim frekvencijama za hitne službe (policiju, vatrogasce, spasilačku službu) i službu održavanja, te za nacionalnu radijsku stanicu sa mogućnošću komunikacije direktno u njen program iz komandnog centra.

SISTEM DETEKCIJE I UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJEM

Na osnovu podataka dobijenih od različitih uređaja za detekciju vozila pored funkcije brojanja vozila moguće je napraviti njihovu klasifikaciju i raditi različite analize. Najpouzdaniji metod detekcije vozila je upotreba induktivnih petlji koje se postavljaju ispod asfalta na sredini kolovoza. Prelaskom vozila preko petlje dolazi do indukcije, a veličine koje se očitavaju na prvoj, a potom i drugoj petlji se obrađuju u saobraćajnom kontroleru. Kontroleri mogu da izvršavaju unapred zadate programe, ali su suštinski predviđeni na centralni sistem upravljanja. Pored induktivnih petlji, kontroler upravlja saobraćajnom signalizacijom, kao što su informativni displej, znaci sa izmenjivim sadržajem poruka (VMS), lanterne ispred ulaza u tunel, rampe ispred tunela (prema RABT 2006 preporukama).

Environmental Sensors

4

Display Point

kontroleri 3 Traffic Detection

2

Deonica B

Centralni System

1 Meteo stanice

Deonica A

4 Display

kontroleri 3 detekcija saobraćaja

2 … Interface

Druge komponente sistema

INSTITU ZA PUTEVE a.d. Beograd

ZAHVALJUJEM SE NA PAŽNJI !