You are on page 1of 151

Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

7




SADRAJ


1. UTICAJ KAPACITIVNOSTI NA SMANJENJE PRELAZNE IMPEDANSE UZEMLJIVAA U
TRANZIJENTNIM REIMIMA................................................................................................................9
Dojilo Sretenovi, Milan Dobrii


2. SINTEZA SUPER PARAMAGNETNIH NANOPRAHOVA MAGNETITA ......................................13
Slavko Vardi


3. ANALIZA RADA UREAJA ZA DIELEKTRINO
GREJANJE KONDENZATORSKOG TIPA........................................................................................21
Dragan Brajovi, Veljko Brajovi


4. DVOSTRANI USMERA ZA MALE SIGNALE SA OPERACIONIM PRENOSNIKOM
I STRUJNIM OGLEDALIMA JEDININOG POJAANJA.................................................................33
Slobodan uki, Milan Veskovi


5. KORELACIJA PROCESA STRUKTURNE RELAKSACIJE I PROMENE ELEKTRINIH
I MAGNETNIH SVOJSTAVA AMORFNE LEGURE Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
.........................................43
A. Kalezi-Gliovi, Z. Ristanovi, M. Dobrii, A. Marii


6. PRIMENA MODIFIKOVANOG METODA FIKTIVNIH IZVORA ZA ODREIVANJE
ELEKTROMAGNETNIH VELIINA DVOINIH VODOVA ..........................................................53
Milan Dobrii


7. PRIMENA STATISTIKE KONTROLE KVALITETA........................................................................63
Petar Niki


8. ANALIZA STRUKTURNIH PROMENA KOD ZAVARIVANJA
TRENJEM RAZNORODNIH ELIKA...................................................................................................71
Radovan iri


9. METODOLOGIJA IZRADE DELOVA NA MAINI WATER JET .....................................................79
Petar Niki, Anelija Mitrovi


10. TEHNOLOGIJE UPOTREBE SOLARNE ENERGIJE...........................................................................85
Sneana Dragievi


11. FUNKCIONALNO MODELOVANJE PROCESA PRODAJE UGLJA KAO PODRKA
PROJEKTOVANJU INFORMACIONOG PODSISTEMA....................................................................91
Nataa Gojgi
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
8 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.


12. RAZVOJ INTERNET APLIKACIJE SA GOVORNIM INTERFEJSOM.............................................97
Vlade Uroevi


13. TRANSFER I KONVERZIJA PODATAKA IZMEU C I MATLAB-A............................................107
Biljana Savi, Vlade Uroevi

14. DETERMINANTE DINAMIKOG UPRAVLJANJA
POSLOVNO-PROIZVODNIM SISTEMIMA.......................................................................................115
R.uki, D.Milanovi, M.Klarin, J.Jovanovi


15. MODELI STRUKTURE SLOENOG PROIZVODA..........................................................................123
Jelena Jovanovi


16. UTICAJ VREMENSKOG HORIZONTA NA
ISTRAIVANJE PROIZVODNIH TRENDOVA .................................................................................133
R.uki, M.iovi, J.Jovanovi


17. VIESLOJNI MATERIJALI ZA TETRA BRIK AMBALAU...........................................................143
Vojislav Radonji


18. DIMENZIONALNE DEVIJACIJE PAPIRA
USLED MIKROKLIMATSKIH PROMENA........................................................................................149
Aleksandar Damnjanovi, Milo Radovanovi


19. INDEKS AUTORA.................................................................................................................................157

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 9




UTICAJ KAPACITIVNOSTI NA SMANJENJE PRELAZNE
IMPEDANSE UZEMLJIVAA U TRANZIJENTNIM
REIMIMA

Dojilo Sretenovi
1
, Milan Dobrii
1


REZIME
U radu je dat uticaj kapacitivnosti na smanjenje prelazne otpornosti dugih
horizontalnih uzemljivaa u zemljitima sa velikom specifinom otpornou tla u
impulsnim (tranzijentnim) reimima.
Kljune rei: Uzemljiva, impulsna otpornost, prelazna otpornost, induktivnost,
kapacitivnost, iskrenje, prelazna impedansa, specifina otpornost tla, nelinearnost.

THE IMPACT OF THE CAPACITIVITY ON THE REDUCTION OF
TRANSITIVE IMPEDANCE OF THE EARTH ROD IN TRANSIENT
REGIMES

ABSTRACT
In this paper is given the impact of the capacitivity on the reduction of transitive
resistance in the long horisontal ground electrodes in the soils with high specific earth
resistance in the impulse /transient/ regimes.
Key words: Ground electrode, impulse resistance, transient resistance, inductivity,
capacitance, sparking, transient impedance, ground specific resistance, nonlinearity.

1. UVOD
Prilikom pojave impulsnih struja velikog intenziteta na uzemljivau, u
sluaju prenapona ili atmosferskog pranjenja, karakteristike uzemljivaa u
tranzijentnom periodu su bitno drugaije od onih u stacionarnom stanju pri struji
industrijske frekvencije.
Od intenziteta impulsne struje, dimenzija i oblika uzemljivaa kao i od
specifine otpornosti tla, zavisi kakav e biti odziv uzemljivaa u tranzijentnom
periodu. Uporeujui prelaznu otpornost uzemljivaa u stacionarnom stanju i u
prelaznom reimu, moe se desiti da otpornost u prelaznom reimu bude nekoliko
puta manja ili vea nego u stacionarnom stanju. Tako je mogue da isti uzemljiva
zadovoljava u stacionarnom stanju, a ne zadovoljava u tranzijentnom reimu ili
obrnuto.
Odnos vrednosti ulazne impedanse uzemljivaa u tranzijentnom periodu
prema istoj u stacionarnom stanju moe biti od ispod 0,1 do preko 30 u zavisnosti
od raznih okolnosti.

1
Visoka kola tehnikh strukovnih studija, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
10 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

2. UTICAJ ISKRENJA, INDUKTIVNOSTI I KAPACITIVNOSTI NA
PRELAZNU IMPEDANSU
Kod vertikalnih uzemljivaa (sondi) koje se esto u praksi upotrebljavaju a
imaju duine reda (2-5)m ovaj odnos je uglavnom manji od jedinice. Naime, pri
pojavi atmosferskog prenaponskog talasa odreenog intenziteta i polariteta kao i
uobiajenog vremena trajanja ela talasa, na ovim uzemljivaima se skoro redovno
javlja iskrenje (varnienje) bez obzira na specifinu otpornost tla. Iskrenje fiktivno
poveava dimenzije uzemljivaa pa samim tim i smanjuje prelaznu otpornost
odnosno impedansu.
Kod horizontalnih uzemljivaa (trake ili uad u rovu) ovaj odnos je
promenljiv. U dobro provodnom tlu (specifine otpornosti manje od 500m ) od
duine uzemljivaa kao i od intenziteta ulaznog talasa i strmine njegovog ela
zavisi da li e se pojaviti iskrenje ili ne. Kod kratkih uzemljivaa iskrenje se
uglavnom javlja bez obzira na jainu i oblik ulaznog talasa pa tako smanjuje
prelaznu impedansu. Za odreene duine uzemljivaa [1] prelazna impedansa je
ista (ili priblina) kao i u stacionarnom stanju, a za vee duine uzemljivaa (pri
istom intenzitetu talasa) dolazi do izraaja induktivnost tako da se poveava
prelazna otpornost (impedansa) u odnosu na isti u stacionarnom stanju.
U slabo provodljivom tlu specifine otpornosti reda 3000m i vie dolazi
do izraaja kapacitivnost koja smanjuje prelaznu impedansu uzemljivaa. U
pojedinim sluajevima kapacitivnost moe vie uticati na smanjenje ove impedanse
nego iskrenje.

3. PRIMER PRORAUNA PRELAZNE IMPEDANSE UZEMLJI-
VAA SA UTICAJEM KAPACITIVNOSTI
Ako se elo atmosferskog talasa aproksimira vremenskom funkcijom
i at = (1)
gde a predstavlja strminu ela strujnog talasa, impulsna impedansa se izraunava
prema [ ] 1 kao


( )
2
i i
f f
1 e 2 9
1 1 e 1 ,
2
2 3 /
4log
2
t
t
Z R
l
t t
h r





= +

(2)
gde je stacionarna otpornost sa uticajem iskrenja
i
R jednaka

i
f f
log ,
2
l
R
l
h r

(3)
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 11

a fiktivni radijus zone iskrenja


( )
2
f
kr
1 e 2
1 1 e .
2 2 3 /
t
t
at
r
l E t t


+



(4)
Ovde je oznaeno sa:
koeficijent priguenja;
vreme za koje talas pree duinu l ;
f
h fiktivna dubina centra zone iskrenja;
specifina otpornost tla;

kr
E kritina jaina polja pri kojoj dolazi do iskrenja;
l duina uzemljivaa; i
f
r fiktivni radijus zone iskrenja.

U cilju ilustracije posmatrae se dva karakteristina primera od kojih se
drugi esto sree u praksi.
Primer 1. Posmatra se horizontalni uzemljiva duine m 50 = l , radijusa
mm 5 , 1
0
= r na dubini m 6 , 0 = h pri struji A 300 i pri specifinoj otpornosti tla
m 5000 = . Stacionarna otpornost data je prema [ ] 2 izrazom

0
2
0
2
log
2 r h
l
l
R

= (5)
i za date podatke iznosi . 225
0
= R Poduna induktivnost uzemljivaa prema [ ] 2
rauna se kao

= 31 , 0 log 2 , 0
0
r
l
L (6)

I za date podatke iznosi m H 2 = L . Prema [ ] 2 relativna permitivnost tla iznosi
7 =
r
, a koeficijent priguenja dat je izrazom



=
0
2
1
r
(7)

i za date podatke iznosi
6 1
1, 61 10 s .

=
Poto je prema [ ] 1 : l g R C g C L l 1 , 2 ,
0
= = = gde su g C L i ,
poduna induktivnost, kapacitivnost i provodnost tla, pa ako se uzme da je
, , cm kV 10 s 5 , 0
kr
= = E t za fiktivni radijus iskrenja dobija se prema (4)
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
12 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

. mm 17 , 3
f
= r Prema (2) za impulsnu otpornost uzemljivaa dobija se
. 135
i
= Z
Na osnovu dobijenih rezultata vidi se da se stacionarna otpornost
= 225
0
R usled iskrenja neznatno smanjila prema (3) na vrednost = 213
i
R
ali se zato znatno smanjio zbog uticaja kapacitivnosti uzemljivaa na vrednost
=135
i
Z .
Primer 2. Posmatra se horizontalni uast uzemljiva poluprenika
mm 4
0
= r , duine m 50 = l , na dubini m 6 , 0 = h pri struji kA 3 i pri specifinoj
otpornosti tla m 5000 = . Stacionarna otpornost prema (5) iznosi
= 5 , 209
0
R , a poduna induktivnost prema (6) iznosi m H 82 , 1 = L .
Fiktivni radijus iskrenja za 7 =
r
, , s 5 , 0 = t i cm kV 10
kr
= E prema relaciji
(4) iznosi 31, 5mm.
f
r = Otpornost pri iskrenju prema (3) iznosi = 65 , 176
i
R
dok se za impulsnu otpornost na osnovu (2) dobija . 5 , 120
i
= Z

4. ZAKLJUAK
Na osnovu izloenih primera vidi se da kapacitivnost jako utie na
smanjenje otpornosti uzemljivaa pri iskrenju, a naroito na smanjenje impulsne
otpornosti dugih uzemljivaa u slabo provodnim sredinama u kojima dominiraju
struje dielektrinog pomeraja. Inae, rezultati prorauna koji uzimaju u obzir
iskrenje prilino dobro se slau sa eksperimentalnim podacima dok u pojedinim
sluajevima mogu prilino da odstupaju zbog nelinearnosti zemljita. Naime, moe
se desiti da se u nekim zemljitima oekivano iskrenje ne pojavi zbog smanjenja
specifine otpornosti tla pri poveanju gustine struje. Takoe moe se desiti da se
iskrenje neoekivano pojavi na nekim delovima uzemljivaa u nehomogenom tlu
to moe bitno da utie na proraun i dimenzionisanje uzemljivaa.

5. LITERATURA
[1] V.Z. Annenkov: "Ras$t impulqsnogo soprotivleni\
prot\`$nnxh zazemlitelej v ploho provod\]ih gruntah"
#lektriestvo N
o
11,1974.
[2] E..R\bkova: "Issledovanie impulqsnxh harakteristik
zazemlitelej po opitnxm dannxm" #lektriestvo N
o
11,
1983.
[3] E..R\bkova: "Zazemleni\ v ustanovkah vxsokogo na-
pr\`eni\" - Moskva, #nergi\ 1978.
[4] R. Velaskez, D. Mukhedkar: "Analitical modelling of gro-
unding electrodes transient behavior" IEEE Trans on PAS Vol.
103 N
o
6, June 1984.
[5] PhD Dojilo D. Sretenovi, PhD Jeroslav M. ivani: Impulse
impedance of a long linear ground in nonlinear soil 11
th

International Research/Expert Conference Trends in the
Development of Machinery and Associated Technology TMT 2007,
Hammamet, Tunisia, 05-09 September, 2007.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 13




SINTEZA SUPER PARAMAGNETNIH NANOPRAHOVA
MAGNETITA

Slavko Vardi
1


REZIME
Sadraj magnetne nanoestice dobijene procesima nanotehnologija, ne samo da
mogu imati usku raspodelu veliina estica i superparamagnetne osobine, ve se
inenjeringom povrine estica obezbeuje da one mogu biti i nosioci posebnih medicinski
aktivnih supstanci (lekova) koje se aktiviraju transportom na odreenu lokaciju u
organizmu. Ovde je elektrohemijskom metodom sintetizovan prah sa monodisperznim,
priblino sfernim esticama neaglomerisanog oksida gvoa, koji pokazuju
superparamagnetne osobine, a koje su, kao takve, kandidati za primenu u klinikoj praksi,
kao disperzna faza u reagensima za formiranje MR slike pojedinih organa, u terapiji
kancera i dr.
Kljune rei: Superparamagnetizam, nanoprahovi magnetnih oksida gvoa,
subdomenske estice.

SINTHESIS OF SUPERPARAMAGNETIC MAGNETITE NANOP

ABSTRACT
Magnetic nanoparticles obtained via nanoparticle technologies can have narrow
distribution of particle size and superparamagnetic properties. Surface engineering of the
particles allow that they can be used as a carrier for the special medically active substances
(drugs), which can be activated after their transport to the definite place in the living body.
Monodisperse iron oxide powder synthesised by using electrochemical method, with
roughly spherical shape is presented in this paper. The obtained powder shows
superparamagnetic properties, because it can be favourable for the practical use as a
disperse phase in the dispersions for the MR imaging, in the cancer therapy etc.
Key words: Superparamagnetism, Magnetic Iron Oxide nanopowders, Subdomain
Particles.

1. UVOD
Magnetne osobine oksida gvoa se koriste niz godina, a u poslednje
vreme u biomedicini, tehnikama snimanja (MR i NMR tehnika, tumorni markeri)
ili leenja (porozne estice prenosioci lekova na odreene lokalitete u organizmu),
podrazumevaju korienje biokompatibilnih magnetnih nanoprahova odreene
veliine i morfologije estica [1]. U biogene nanomagnetne materijale spadaju, pre
svega magnetit, (Fe
3
O
4
) i maghemit (-Fe
2
O
3
). Magnetit je najee korieni
biokompatibilni magnetni materijal [2]. Nalazi se u mnogim organizmima, od

1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
14 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

bakterija do ljudi. Magnetna orijentacija u ivom organizmu je kompleksna pojava
kao i odgovarajui bioloki mehanizam za usmeravanje prema Zemljinom
geomagnetnom polju. U abdomenu nekih insekata su otkrivene feromagnetne
nanoestice srednjeg prenika 30 do 35nm, pa se, u vezi sa tim, fenomen
magnetorecepcije danas prouava na nekim vrstama migrirajuih insekata[3].
Kod primene u biomedicini, proces poznat kao snimanje na bazi fenomena
nuklearne magnetne resonance (NMR ili MRI Magnetic Resonance Imaging),
snimak poprenog preseka tkiva se pravi na bazi precizno kalibrisanog gradijenta
magnetnog polja kroz tkivo, tako da su odgovarajue vrednosti magnetnog polja
precizno povezane sa datom lokacijom u tkivu. S obzirom na to da je protonska
signalna frekvencija proporcionalna jaini polja, to se i ona moe posredno
povezati sa odgovarajuom lokacijom u tkivu. Na taj nain se formira mapa tkiva
u smislu prisustva protona u njemu. Poto gustina protona varira sa tipom tkiva,
postie se izvestan contrast u obliku slike organa i drugih varijacija odstupanja
od standardne strukture tkiva. Veina protona je koncentrisana u organima sa
visokim sadajem vode, a to su, pre svega, meka tkiva kao to su mozak, oi i drugi
unutranji organi. Takva tkiva se na NMR snimcima pojavljuju kao relativno svetla
u odnosu na kosti (gde ima relativno malo vode, tj. protona). Jaina kontrasta se
poveava sa unoenjem biokompatibilnih nanomagnetnih fluida [4].
Za definisanje optimalnih uslova dobijanja biogenih superparamagnetnih
materijala koriene su hemijske, biohemijske, elektrohemijske i druge metode
sinteze, kao i Faradejeva modifikovana metoda, zatim metode za odreivanja
promena elektrine otpornosti pri zagrevanju, i druge, u cilju prouavanja
njihovog termikog, pre svega termomagnetnog ponaanja. Sa biomagnetnim
prakastim materijalima kao disperznom fazom (najee voda, a moe biti alkohol
ili neki ugljovodonici), formiraju se tzv. ferofluidi. Postoji vie definicija
ferofluida, ali se sve svode na to da su ferofluidi stabilan kolodid sastavljen od
magnetnih estica (finog praha) prosenih dimenzija od 10 do 50 nm (nanometara)
i tenog nosaa. Pri tome su estice disperzne faze prevuene povrinski aktivnom
supstancom (disperznim sredstvom) koja spreava gomilanje estica kada gradijent
magnetnog polja koji deluje na ferofluid postane veliki, pa Brown-ovo kretanje
zadrava estice u dispergovanom obliku tako da se ferofluid ponaa kao
jednofazna tenost. Tipian ferofluid moe da sadri 5% magnetne faze, 10%
disperznog sredstva i 85% rastvaraa .
Kada prestane dejstvo magnetnog polja na estice, magnetni momenat svih
estica ponaosob je proizvoljno rasporeen i tenost ne sledi oblik diktiran
magnetnim poljem. Kada magnetno polje pone da deluje na ferofluid tada se
odmah javljaju magnetni momenti i orijentisani su du linija magnetnog polja.
Magnetizacija ferofluida zahteva brzu promenu usled dejstva magnetnog polja, a
pri prestanku delovanja polja magnetni momenti estica nestaju nepravilno i brzo.
U gradijentnom polju fluid se ponaa kao homogena magnetna tenost. To znai da
uticaj sila na ferofluide moe biti podeen promenom karakteristike magneenja
fluida i spoljanjeg magnetnog polja.


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 15

Sinteza skoro monodisperznih, priblino sfernih estica neaglomerisanog
oksida gvoa, magnetita i/ili maghemita srednjeg prenika ispod 50nm se moe
obaviti i sol-gel procesom, korienjem standardnih hemikalija u reverznim
micelama i kristalizacijom estica gela uz refluks [5]. Ovakve estice pokazuju
superparamagnetne osobine i kao takve, kandidati su za primenu u klinikoj praksi,
kao disperzna faza u reagensima formiranja MR slike pojedinih organa, u terapiji
kancera i dr. Magnetne nanoestice dobijene procesima nanotehnologija ne samo
da mogu imati usku raspodelu veliina estica i superparamagnetne osobine, ve se
inenjeringom povrine estica obezbeuje da one mogu biti i nosioci posebnih
medicinski aktivnih supstanci (lekova), koje se aktriviraju transportom na odreenu
lokaciju u organizmu [6].


Slika 1: NMR snimak ljudskog mozga

U ovom radu, za sintezu superparamagnetnih prahova koriena je
elektrohemijska metoda, a analiza faznog sastava, i morfologije estica je
obavljena metodama rendgenske difrakcione analize, SEM i TEM tehnikama.
Takoe su obavljena magnetna merenja osobina dobijenih prahova.

2. EKSPERIMENT
Eksperiment je obavljen dobijanjem praha oksida gvoa poznatom
elektrohemijskom metodom na sobnoj temperaturi pri kontrolisanim uslovima
gustine struje i pH5,5 u matinom rastvoru, koji sadri NaCl radi povienja
provodnosti, korienjem elektroda od niskougljeninog elika. Iz rastvora je
uklonjen rastvoreni kiseonik vakumiranjem u cilju odstranjivanja tragova
rastvorenog kiseonika pri vakumu od 150 Pa uz naknadno uvoenje (barbotiranje)
azota u matini rastvor. Dobijeni prah je, u cilju stabilizacije i spreavanja
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
16 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

aglomeracije dobijenih estica, ispiran odgovarajuim polarnim rastvaraem niske
take kljuanja, suen na sobnoj temperaturi i presovan u obliku diska prenika
6mm i debljine oko 2mm, pri emu je prosena polazna masa uzoraka polaznih
prahova bila oko 150mg. Dvostrano jednoosno presovanje je obavljeno u elinom
alatu uz pritisak presovanja od 200MPa. Dobijeni uzorak je ispitivan sa stanovita
promene magnetnih osobina (magnetne susceptibilnosti) korienjem
modifikovane Faradeyeve metode, (zasnovane na principu dejstva nehomogenog
magnetnog polja na magnetni materijal), pri jaini magnetnog polja od 5440 A/m,
u temperaturskom opsegu od 293K do 873K u neizotermskim uslovima, pri brzini
zagrevanja od oko 20K/min. Kristalohemijska identifikacija i morfoloke
karakteristike dobijenog praha su ispitane metodama rendgenostrukturne analize i
SEM tehnikom.

3. REZULTATI I DISKUSIJA
Elektrohemijski metod sinteze magnetnih oksida gvoa zahteva
prethodnu proveru uslova sinteze sa stanovita eventualne pasivizacije anode. Sa
slike 2 se vidi da u anodnom smeru sa poveanjem potencijala elektrode raste
gustina struje i, u datom opsegu korienih gustina struje, ne dolazi do njene
pasivacije.

-0,6 -0,4 -0,2 0,0 0,2 0,4 0,6
0,000
0,002
0,004
0,006
0,008
0,010
25
o
C
0.5% NaCl
anodna polarizaciona
kriva
j

/

A

c
m
-
2
E / V (SCE)

Slika 2: Anodna polarizaciona kriva

Na osnovu rezultata rendgenske analize, u sintetizovanom uzorku je
identifikovana relativno slabo iskristalisana faza magnetita.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 17


Slika 3: Difraktogram sintetizovanog uzorka magnetita

Analizom SEM mikrografija nije se mogla uoiti stvarna struktura estica
zbog stvaranja tzv. mekih aglomerata reda veliine oko 20m ali se, na osnovu
magnetnog ponaanja materijala, moe indirektno zakljuiti da su osnovne,
jednodomenske estice u okviru pomenutih metastabilnih aglomerata reda veliine
oko 50nm.
Analiza promene magnetnog statusa materijala korienjem modifikovane
Faraday-eve metode je pokazala da intenzitet magneenja raste sa porastom
temperature sve do oko 555 K, a potom opada. To se moe pripisati porastu
veliine osnovnih jednodomenskih estica sa zagrevanjem pri emu materijal
menja magnetni status. Naime, sa rastom estica, materijal prolazi kroz faze
superparamagnetizma, potom se stvaraju prahovi monodomenskog karaktera,
potom bidomenskog i konano viedomenske magnetne strukture, to je u skladu
sa prethodnim istraivanjima za ovu vrstu materijala [6].
Kao to je poznato, superparamagnetni materijali, kao i paramagnetici i
feromagnetici, takoe poseduju nekompenzovane spinove i mogu da budu fero-,
feri i antiferomagnetici. Razliitost superparamagnetnih materijala u odnosu na
ostale je u tome to se, mada poseduju spregnute spinove, pod dejstvom termike
energije pojavljuju oscilacije izmeu energetskih minimuma. Zbog toga se ovi
materijali ponaaju kao paramagnetici, tj. posle uklanjanja polja ne zadravaju
(zaostalu) magneenost. Fenomen superparamagnetizma je primeen kod vrlo
finih, nano-estica, koje se ponaaju prema Neel-Arhenius-ovoj jednaini [7]:

( ) kT H M f
o s o
2 exp = (1)


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
18 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

gde je:
- vreme relaksacije
f
o
-frekvencija vibracije reetke
-zapremina zrna
M
s
-spontana magnetizacija
H
c
-koercitivno polje
k-Bolcmanova konstanta
T-temperatura.

Kao to se vidi iz jednaine (1), vreme odravanja magnetizacije u materijalu u
pravcu polja, a po prestanku dejstva spoljanjeg polja, eksponencijalno zavisi
od temperature i zapremine datog materijala. Superparamagnetizam se
normalno ne pojavljuje kod veih estica poto je temperatura, potrebna za
znaajnije skraenje vremena relaksacije via od Curie/Neel temperature
(temperatura pri kojoj se raskida sprezanje). Na slici 4 je prikazana zavisnost
magnetnog momenta od jaine primenjenog magnetnog polja za elektrohemijski
sintetizovane okside gvoa.



Slika 4: Magnetni moment u funkciji primenjenog magnetnog polja

Teorijske vrednosti magnetizacije zasienja masivnih uzoraka magnetita i
maghemita na sobnoj temperaturi
M
S
90-92 Am
2
/kg i 70-75 Am
2
/kg, respektivno [9]. Izmerene vrednosti:
1. M
S
72Am
2
/kg, (T = 293 K, I = 200 mA/dm
2
)
2. M
S
68Am
2
/kg, (T = 333 K, I = 500 mA/dm
2
)
3. M
S
45Am
2
/kg, (T = 333 K, I = 1000 mA/dm
2
)
4. M
S
75Am
2
/kg, (T = 361 K, I = 200 mA/dm
2
),
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 19

potvruju injenicu da magnetizacija nano-estica (prema rezultatima prethodnih
istrivanja), svih ferita, opada sa opadanjem veliine estica [10]. Naime, za
sintetizovani prah M
S
72 Am
2
/kg, to je, znatno, ispod magnetizacije zasienja
masivnih uzoraka, (M
S
90-92 Am
2
/kg).

4. ZAKLJUAK
Kontrolom uslova sinteze, hemijskim ili elektrohemijskim putem, moe se
ostvariti eljena veliina estica, tj. mogu se dobiti nanomagnetni prahovi oksida
gvoa za razliite primene u biomedicini, ali je elektrohemijski metod u prednosti,
jer se mogu sintetizovati prahovi sa odreenom dimenzijom estica, jednostavnom
kontrolom gustine struje i pH matinog rastvora u elektrohemijskoj eliji.

5. LITERATURA
[1] O. Kahn, Molecular Magnetism; Weinheim: VCH Publishers, 1993.
[2] R. M. Cornell and U. Schwertmann: The Iron Oxide,
Weinheim:VCH, 1996.
[3] J. E. T.Channell and C. McCabe, Comparison of magnetic
hysteresis parameters of unremagnetized and remagnetized
limestones, J. Geophys. Res.,vol. 99, 1994, pp.4613-4624.
[4] B. N. Figgis, J. Lewis, "Magnetochemistry," in Technique of
Inorganic Chemistry; H. B. Jonassen; A.Weissberger, Eds., New
York: Interscience, 1965; vol. IV, pp.212-219.
[5] Powder Diffraction File 39-1346 for maghemite JCPDS-
International Center for Diffraction Data, 1995.
[6] J. P. Hodych, Magnetostrictive control of coercive force in
multidomain magnetite, Nature, vol. 298 1982, pp. 542-544.
[7] S.Levi and R. T. Merrill, Properties of single-domain, pseudo-
single-domain, and multidomain magnetite, J. Geophys. Res.,
vol.83, 1978, p.309
[8] G.Berti : Microstructure of Magnetite from XRPD Data in Relation
to Magnetism. Material Science Forum, Vol.229-231, 1995, pp.431-
436.
[9] Lj. Vulievi, N. Ivanovi, A. Marii, A. Vukovi, N. Popovi, S.
Vardi, Structural, Magnetic, and Electrical Characteristics of
metastable Iron Oxide Nanosized Powders, Materials Science Forum
Vol. 518 (2006) pp.113-118., Trans Tech Publications, Switzerland.
[10] Lj. Vulievi, N. Ivanovi, A. Marii, N. Popovi, M. Mitri, D.
Babi, M. Srekovi, . Tomi, S. Vardi, Reduction of Nanometric
Magnetite Powder, Materials Science Forum Vol.555 (2007) pp.
273-278, Trans Tech Publications, Switzerland.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
20 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 21




ANALIZA RADA UREAJA ZA DIELEKTRINO
GREJANJE KONDENZATORSKOG TIPA

Dragan Brajovi
1
, Veljko Brajovi
2


REZIME
U radu je obraena problematika dielektrinog grejanja kroz analizu rada ureaja
kondenzatorskog tipa. Velika primena ovih ureaja u procesu suenja, lepljenja i varenja
raznih vrsta materijala daje na znaaju ove analize. Problem je posmatran sa aspekta vie
realno moguih sluajeva primene homogenih i heterogenih dielektrika u naizmeninom
elektrinom polju, kao i raznih mogunosti konstrukcija samih ureaja. Poseban doprinos
ovog rada se ogleda u analizi ureaja kondenzatorskog tipa sa krunim elektrodama i
homogenim dielektrikom valjkastog oblika u kome elektrino polje nije homogeno.
Kljune rei: Dielektrik, elektromagnetno polje, dielektrino grejanje.

THE ANALYSIS OF THE WORK OF THE DEVICE FOR
DIELECTRIC HEATING, TYPE CAPACITOR

ABSTRACT
In this paper has been dealt with the problem of dielectric heating with the analysis
of the work of the capacitor type device. The analysis becomes more important since this
device has a major application in the process of drying, glueing and sticking of different
types of materials. We have analysed the problem from the aspect of many really possible
ways of application of the homogenous and heterogenous dielectric in an alternate field, as
well as different constructive posibilities. The special contribution of this paper is the
analysis of the capacitor type device with circle electrodes and homogenous dielectric of
a tube shape in which the electric field is not homogenous.
Kljune rei: Dielectric, electric field, dielectric heating.

1. UVOD
Tehnologije suenja, lepljenja i varenja materijala kao to su drvo, hartija
ili plastine mase imaju veliku primenu, a zasnivaju se na upotrebi dielektrinih
elektrotermikih ureaja. Kod indukcionih elektrotermikih ureaja koristi se
preteno magnetna komponenta elektromagnetnih talasa i zagrevaju materijali koji
su relativno dobri provodnici, dok se kod dielektrinih elektrotermikih ureaja
koristi preteno elektrina komponenta elektromagnetnih talasa i zagrevaju
materijali koji su slabi provodnici. Zajednika i dobra osobina obe vrste ureaja je
da toplota pri zagrevanju nastaje direktno u materijalu koji je predmet grejanja.


1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak
2
Tehniki fakultet, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
22 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Da bi se elektrini rad obavljao u samom materijalu koga direktno
grejemo, mora se u njemu uspostaviti brzo promenljivo elektromagnetsko polje. To
se moe postii ako je ara postavljena izmeu elektroda ploastog kondenzatora.

2. ZAGREVANJE DIELEKTRIKA U UREAJIMA
KONDENZATORSKOG TIPA

2.1. Homogeni dielektrici u naizmeninom elektrinom polju
Ureaj kondenzatorskog tipa je u osnovi ploasti kondenzator iji
dielektrik ini materijal koga treba zagrevati (Sl. 1.). Pretpostavlja se da su
elektrode veoma iroke, pri relativno maloj udaljenosti d, tako da moemo
zanemariti uticaj deformacije elektrinog polja na krajevima elektroda i smatrati
elektrino polje homogenim.










Slika 1. Kondenzator sa ploastim elektrodama

Kada izmeu elektroda kondenzatora koje su prikljuene na napon U
unesemo neki dielektrik dolazi do njegove polarizacije. Polarizovani parovi
nazivaju se dipoli.
Kapacitivnost ovakvog kondenzatora sa unetim dielektrikom je:

d
s

d
s
C
0 r
= = (1)

0
dielektrina konstanta za vakuum

r
relativna dielektrina konstanta
Ako je prikljueni napon naizmenini, dipoli e se u dielektriku zakretati
za 180
0
, u odnosu na smer polja, stvarajui u sredini gubitke koji se pretvaraju u
toplotu. Na Sl. 2. data je ekvivalentna ema ureaja kondenzatorskog tipa, a na
Sl. 3. odgovarajui fazorski dijagram.





s
s
+Q
-Q
d

Q naelektrisanje elektroda
kondenzatora
s povrina elektroda
d meusobno konstantno rastojanje
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 23

Kod idealnog dielektrika vektori struje i napona uzajamno su pomereni za
fazni ugao
2

. Kod nesavrenog dielektrika stvarni ugao vektora napona i struje je


za ugao manji od
2

.
c
R
I
I
tg = (2)
;
R
U
I
R
= C U I
c
=
Reaktivna snaga je:

C U I U Q
2
ef c ef
= = (3)
Za d E U
ef ef
= dobijamo

d
s
d E Q
r 0
2
2
ef
=
d s E Q
r 0
2
ef
= (4)
Aktivna snaga:

tg d s E I U P
r 0
2
rf R ef
= = (5)
Specifina snaga sraunata po jedinici zapremine:

E
2
1
E tg E
V
P
P
2
m
2
ef r 0
2
ef s
= = = = (6)

2.1.1. Heterogeni dielektrici u naizmeninom elektrinom polju
Na Sl. 4. prikazan je ploasti kondenzator sa dva razliita dielektrika
izmeu elektroda, u kojima je intenzitet elektrinog polja jednak.


I
I
R
C
I
c
R U
+
Slika 2.Ekvivalentna ema

I
C
I
R
I

U

Slika 3.Fazorski dijagram
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
24 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.









Slika 4. Ploasti kondenzator sa dva razliita dielektrika u kojima je
intenzitet elektrinog polja jednak

Kako su
2 1
, , specifine provodnosti datih dielektrika i kako je intenzitet
elektrinog polja u oba dielektrika isti
d
U
E = to je specifina snaga sraunata po
jedinici zapremine dielektrika:

1 1 r 0 ef 1 s
tg E P = (7)
2 2 r 0
ef
2
2 s
tg E P =

2 1 r
1 1 r
2 s
1 s
tg
tg
P
P

= (8)
Za sluaj rasporeda dielektrika kao na Sl. 5., u kojima intenzitet
elektrinog polja u dielektricima nije jednak.








Slika 5.Ploasti kondenzator sa dva razliita dielektrika u kojima
intenzitet elektrinog polja nije jednak

Za ovaj sluaj su specifine snage:

1 1 r 0
ef
2
1 1
2
1 1 s
tg E E P
ef
= = (9)

2 2 r 0
ef
2
2 2
2
2 2 s
tg E E P
ef
= =

1 1 r
tg ,
2 2 r
tg ,
d
2

d
1

r1,
tg
1

r1,
tg
2
d

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 25

2 2 r
1 1 r
2
2
2 r
1 r
1
2
1
1 r
2 r
2
2 s
1 s
tg
tg
d

d
d

d
P
P

+
= (10)

2.2. Homogeni dielektrik valjkastog oblika u naizmeninom
elektrinom polju
Za razliku od prethodnog dela gde smo razmatrali ploasti kondenzator sa
homogenim elektrinim poljem, ovde emo analizirati problem kondenzatora sa
krunim elektrodama i homogenim dielektrikom valjkastog oblika (Sl. 6.) u kome
elektrino polje nije homogeno.



Slika 6.Ureaj kondenzatorskog tipa sa krunim elektrodama

Na slici 7. prikazan je u cilindrinom koordinatnom sistemu vektor
elektrinog polja E=f(r, ,z).


Slika 7. Vektor elektrinog polja u cilindrinom koordinatnom sistemu

E
E
y
z
x
E
E
E
i
i
i
E
r
r
2
d
d
r

E
E

U
kruna
kruna
I
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
26 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.
i E i E i E
z z r r z r
+ + = + + = E E E E
Razmotrimo sluaj homogenog valjkastog dielektrika sa paralelnim
krunim elektrodama na bazama valjka, u kome vektor jaine elektrinog polja ima
pravac ose valjka.
Ovaj problem analiziramo koristei se sistemom diferencijalnih jednaina
elektromagnetskog polja, Maksvelovim jednainama.
t

r 0

=
H
rotE (I)
t

r 0

+ =
E
E rotH (II)
( ) = E div
r 0
(III)
( ) 0
r 0
= H div (IV)
Gde je:
E vektor jaine elektrinog polja
H vektor jaine magnetskog polja
- provodnost
- prostorna gustina naelektrisanja
Kod analiziranog problema sa homogenim dielektrikom valjkastog oblika i
elektrodama na bazisima valjka (Sl. 6.), bie:

, E 0

= ; E
r
0 = ( ) i E E
z z
f = =
z z
i E
U cilindrinom koordinatnom sistemu je:

2
2
2
2
r
1
r
r
r r
1

=
z z
E E
E (11)
U naem sluaju:

( ) r E f = = =
z z
E E E
r
E
r
1
r
E
r
E
r
r r
1
E
2
2
z
2

=
Sada je:

0



1
0
2
2
0 0 0
2
=

r
r r r
grad
t
E
r
E
r
E
r r
E
(12)
S obzirom da je E prostoperiodina funkcija od vremena primeniemo
kompleksni nain predstavljanja:

t j
m
e E E = (13)


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 27

E j e E j
t
E
t j
m
= =

(14)
E e E
t
E
2 t j
m
2
2
2
= =

(15)
Zamenom izraza uz 0 = dobijamo:
0 E E j
r
E
r
1
r
E
r 0 r 0
2
r 0
2
2
= +

(16)
0 E


j
t
E
r
1
r
E
r 0
r 0 r 0
2
2
2
=

(17)
Ovo je Beselova diferencijalna jednaina koja ima oblik :

0 y
x
n
1
dx
dy
x
1
dx
y d
2
2
2
2
=

+ + (18)
Reenje diferencijalne jednaine je oblika:

( ) ( ) Kr N c Kr J c E
0 2 0 1
+ = (19)
gde je jtg 1

K = (20)
r 0 r 0

1
= - brzina prostiranja elektromagnetnih talasa u dielektriku
pri emu su sa ( ) x J
0
i ( ) x N
0
oznaene Beselove funkcije prve i druge
vrste za indeks 0 n = , respektivno:

( )
( ) ( ) ( )
...
8 6 4 2
x
6 4 2
x
4 2
x
2
x
1 x J
2
8
2
6
2
4
2
2
0


+

+ = (21)


Slika 8. Beselove funkcije
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
28 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Beselova funkcija druge vrste indeksa 0 n = , oznaena je sa ( ) x N
0
, a
naziva se jo i Nojmanova funkcija:

( ) ( )
( )
( )

=
=
=
=

+ =
m
1 m
m k
1 k
m
2
m
0 0
k
1
2
x
! m
1

2
x J
2
x
n

2
x N l (22)
- Ojlerova konstanta
57721566 , 0 m ln
k
1

m
1 k
lim
m
=

=

=


Za ( ) 1 0 J 0 r
0
= = i ( ) = 0 N
0

Kako E ne moe biti jednako , mora biti:
0 c
2
=


Slika 9. Nojmanova funkcija

Sa Sl. 8. vidimo da je funkcija ( ) x J
0
priblino konstantna za
( ) 30 , 0 0 x = . Za 4 , 2 x = je ( ) . 0 x J
0
= Kod
2
4 , 2
r

= cilindar se uopte nee
zagrevati. U praksi se tei da bude 3 , 0 x < tj.:
0 x = ; ( ) 1 0 J
0
= ; ( ) 1 0 J
2
0
= ; ( ) 0 0 J
1
= ; ( ) 0 0 J
2
1
=
3 , 0 x = ; ( ) 977 , 0 3 , 0 J
0
= ; ( ) 954 , 0 3 , 0 J
2
0
= ( ) 148 , 0 3 , 0 J
1
= ; ( ) 021 , 0 3 , 0 J
2
1
=
Kada zamenimo dobijene vrednosti, uzimajui maksimalnu vrednost za
1 , 0 tg = , dobijamo:


d
U
E
ef
ef 0
=
d
U
P
2
ef
2
0 s
=


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 29

+ = 148 , 0
4
3 , 0
1 , 0 j 977 , 0
d
U
E
2
ef
ef 3 , 0

( ) 977 , 0
d
U
E 00033 , 0 j j 977 , 0
d
U
E
ef
ef 3 , 0
ef
ef 3 , 0
+ =
021 , 0
4
3 , 0
1 , 0 954 , 0
d
U
P
2
2
2
ef
3 , 0 s

+ =
( ) 954 , 0
d
U
0000047 , 0 954 , 0
d
U
P
2
2
ef
2
2
ef
3 , 0 s
+ =
Zakljuak je da se u analizi toplotne snage moe raunati sa isto E koje
vai za teoretski idealan dielektrik. Specifina snaga po jedinici zapremine:

( ) ( ) 1 , 0 tg , 3 , 0 x x J E x J
d
U
P
2
0
2
ef
2
0
2
2
ef
s
= = (23)
E P
2
ef 0 0 s
=

( ) ( ) x J P P x J
P
P
2
0 0 s s
2
0
0 s
s
= = (24)
Srednja gustina toplotne snage:

d r
P
V
P
P
2
2
s
sr

= =
( ) ( ) [ ]
( ) ( ) [ ]
2
2
1 2
2
0
2
2
ef
2
2
2
2
1 2
2
0
2
ef
2
2
x J x J
d
U
d r
x J x J
d
U
r
+ =

+
= (25)
Za primer zagrejanog dielektrika oblika cilindra poluprenika
2
r , visine d,
datog faktora gubitaka, date prostorne gustine mase , izmerene specifine toplote
c , za vreme t i prirataja temperature sa frekvencijom f, pri stepenu toplotnog
iskorienja vai jednakost:

( ) ( ) [ ] = + = t x J x J
d
U
r t P
2
2
1 2
2
0
2
ef
2
2

c d r
2
2
=
( ) ( ) [ ] c t x J x J tg
d
U

2
2
1 2
2
0 r 0
2
2
ef
= + (26)

r 2
x
2
2
= ;

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
30 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

1 , 1
f
c
f
1
f

r r
r r
0
r 0 r 0
= =

= =
gde je:

=
s
m
10 3 c
8
0
- brzina svetlosti
Za 3 , 0 x
2
< dovoljno je raunati sa sledeim obrascima:

0 s ssr
P 95 , 0 P = ; tg
d
U
P
r 0
2
2
ef
0 s
=
U tom sluaju snaga osloboena u dielektriku cilindrinog oblika
poluprenika
2
r i visine d e biti data jednainom:
tg
d
U
95 , 0 r V P P
r 0
2
ef
2
2 ssr
= = (27)
i ona predstavlja osnovnu jednainu potrebnu pri projektovanju ureaja za
zagrevanje dielektrika cilindrinog oblika.

3. ZAKLJUAK
Elektrotermika postrojenja sa dielektrinim zagrevanjem ine ureaji i
pei sa direktnim dielektrinim zagrevanjem. Dielektrini izvori toplote su tehniki
sloeniji od drugih izvora koji bi se mogli koristiti za grejanje takve are, tako da
je to glavni razlog zato se ureaji i pei sa indirektnim dielektrinim zagrevanjem
ne koriste.
Transformacija elektrine energije u toplotnu kod direktnog dielektrinog
grejanja, vri se direktno u samom materijalu, ime su prevazieni problemi
prenosa toplote. To je veoma bitan kvalitet ovog sistema grejanja. Takoe je veoma
znaajno da je grejanje ravnomerno po celoj dubini materijala, za razliku od drugih
sistema grejanja.
Snaga dielektrinog zagrevanja zavisi sa jedne strane od karakteristika
izvora i U, a sa druge strane od karakteristika are
r
i tg . U cilju poveanja
snage mogli bi menjati karakteristike izvora. Meutim, ta poveanja su ograniena
i to: dozvoljenim frekvencijama, naponom U, odnosno dielektrinom vrstoom
are.
Karakteristike are
r
i tg se ne mogu menjati, ali su zavisne od
frekvencije i temperature. Izabrana frekvencija se u toku zagrevanja ne menja ali se
menja temperatura, to utie na promenu snage zagrevanja u toku procesa.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 31

4. LITERATURA
[1] Rada J.A Kol: Elektrotepeln technika SNTL Nakladatelstvi
technick literatury, ALFA, vydavatelstvo technickej a ekonomickej
literatry, Praha 1985.
[2] Jovanovi M.: Osnove elektrotermije i elektrotermika postojenja,
Nauka, Beograd, 1994.
[3] Hering M.: Termokinetyka dla elektrykw, Wudawnictwa
naukowo Techniczne, Warszawa, 1980.
[4] Brajovi V.: Elektrotermiki ureaji i postrojenja, Tehniki
fakultet aak, 1990.
[5] Popovi B.: Elektromagnetika, Graevinska knjiga, Beograd,
1986.
[6] Mitrinovi D.: Uvod u specijalne funkcije, Graevinska knjiga,
Beograd, 1975.
[7] UIE: Elektrowrme Theorie und Praxis, Verlag W. Girardet,
Essen, 1974.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
32 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 33




DVOSTRANI USMERA ZA MALE SIGNALE SA
OPERACIONIM PRENOSNIKOM I STRUJNIM
OGLEDALIMA JEDININOG POJAANJA

Slobodan uki
1
, Milan Veskovi
1


REZIME
U radu je prikazan dvostrani usmera za male signale sa operacionim prenosnikom
i etiri strujna ogledala jedininog pojaanja. Naponski ulazni signal se pretvara u strujni
signal pomou operacionog prenosnika. Dvostrani usmera u tehnici strujnog procesiranja,
realizovan sa etiri strujna ogledala jedininog pojaanja, na svom izlazu daje dvostrano
usmeren strujni signal koji se na izlazu konvertuje u naponski signal pomou jednog
uzemljenog otpornika. Prikazani su teorijski opis rada usmeraa i rezultati PSPICE analize.
Rezultati su uporeeni sa slinim, ve objavljenim realizacijama dvostranog usmeraa i
konstatovane su prednosti predloene realizacije.
Kljune rei: Analogna obrada signala, dvostrani usmera, strujni prenosnik,
operacioni prenosnik, strujno ogledalo, PSPICE program.

A FULL-WAVE RECTIFIER FOR LOW-LEVEL SIGNAL USING A
OPERATIONAL CONVEYOR AND CURRENT MIRRORS

ABSTRACT
In this paper the realization of a precision full-wave rectifier for low-level signal
using a operational conveyor and unity-gain current mirrors is presented. The proposed
rectifier is composed of an operational conveyor, a current mode full-wave rectifier and
current-to-voltage converter. A voltage input signal is changed into a current signal by
operational conveyor. The current-mode full-wave rectifier rectifies this current signal
resulting in the current full-wave output signal that is converted into a voltage full-wave
output signal by one grounded resistor. PSPICE simulation results of the proposed rectifier
are presented and compared with similar realization that was published.
Key words: Analog signal processing, Rectifier, Operational conveyor, Current
conveyor, Current mirror, PSPICE program.

1. UVOD
Precizno usmeravanje, kao vid analognog procesiranja signala, je od
veoma velike vanosti u instrumentaciji i merenju. Koristi se kod AC voltmetara,
ammetara, detektora polariteta signala, kola za usrednjavanje, detektora vrne
vrednosti, kola za odsecanje itd. Upotreba dioda u svim navedenim aplikacijama


1
Tehniki fakultet, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
34 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

ima ozbiljne nedostatke zbog toga to diode ne provode pri prolasku signala kroz
nulu, tako da usmeravanje signala amplitude ispod V 3 . 0 , odnosno V 6 . 0 (to zavisi
od toga da li su upotrebljene germanijumske ili silicijumske diode), ne moe da se
realizuje. Operacioni pojaavai (OA) sa velikim pojaanjem u otvorenoj petlji
mogu da se koriste za prevazilaenje ovog problema i da omogue usmeravanje
naponskog signala male amplitude [1]. Kod ovakvih usmeraa pojavljuju se
ozbiljna izoblienja usmerenog signala ve pri uestanostima od nekoliko desetina
kiloherca tako da ih je praktino nemogue koristiti za usmeravanje signala reda
veliine kHz 100 . Izoblienja nastaju zbog toga to pri prolasku signala kroz nulu
diode ne provode, a tada je operacioni pojaava primoran da radi u otvorenoj
povratnoj petlji. Sa porastom uestanosti signala, slurejt ograniava OA da reaguje
brzo pri otvaranju dioda, to prouzrokuje izoblienje. Upotrebom OA sa veim
slurejtom moe se proiriti opseg uestanost do priblino kHz 100 , a pri
uestanostima iznad nastaju ozbiljna izoblienja u usmerenom signalu [2]. Ovaj
problem moe delimino da se prevazie upotrebom strujnih prenosnika druge
vrste (CCII) kako je to prikazano u literaturi [3]. U ovom sluaju usmera koristi
dva strujna prenosnika druge vrste koji imaju ulogu naponsko-strujnog pretvaraa,
dva otpornika (od kojih je jedan uzemljen), i etiri diode. Velika izlazna otpornost
strujnih prenosnika eliminie dinamiku otpornost dioda pri ukljuivanju, tako da
ovakvi usmerai daju dobre rezultate i pri uestanostima iznad kHz 100 [4]. U
literaturi [5,6] prikazano je proirenje opsega uestanosti pomou naponske ili
strujne predpolarizacije dioda. Kod upotrebe CCII i strujnih ogledala (CM) u
procesu usmeravanja [7], problem nastaje zbog greke u naponskoj prenosnoj
karakteristici strujnog prenosnika, odnosno zbog postojanja otpornosti
x
R na
invertujuem ulazu strujnog prenosnika koja ima malu ali nestabilnu vrednost
( 65 50 ). Ovaj problem se uspeno reava upotrebom operacionog prenosnika
(OP), kako je to prikazano u literaturi [8,9,11]. Drugi problem kod ovakve
realizacije dvostranog usmeraa nastaje zbog relativno male izlazne otpornosti kao
i greke u strujnoj prenosnoj karakteristici strujnih ogledala [11,12]. U ovom radu
baviemo se pomenutim problemima.

2. OPERACIONI PRENOSNIK
Realizacija operacionog prenosnika izvedena je tako to se strujni
prenosnik druge vrste postavi u povratnu petlju operacionog pojaavaa [9] kako je
to prikazano na slici 1.

CCII
Y
X
Z
z
I
+

OA
Y
V
X
V

(a)
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 35


OP
Y
V
X
V
Z
z
I


(b)
Slika 1. Realizacija (a), i simbol (b) operacionog prenosnika

Na osnovu slike 1 moe da se zakljui da je operacioni prenosnik zadrao
sve osobine strujnog prenosnika druge vrste, tako da se OP matematiki moe
opisati pomou matrine jednaine:

z
x
y
z
x
y
V
I
V
I
V
I

=
0 1 0
0 0 1
0 0 0
(1)
odnosno pomou tri linearne jednaine:


y x
V V = , (2)

0 =
y
I , (3)


x z
I I = . (4)

Znak struje
z
I u jednaini (4) definie pozitivni (OP+) ili negativni (OP-)
operacioni prenosnik. U literaturi [6] detaljno je opisana konstrukcija operacionog
prenosnika koristei strujni prenosnik druge vrste sa strujnim kormilarenjem [11].

3. STRUJNO OGLEDALO JEDININOG POJAANJA
Strujno ogledalo treba da ispunjava dva bitna zahteva: da je struja na
kopirajuoj strani to tanije jednaka struji na pogonskoj strani u to irem
strujnom opsegu kao i da ima to veu izlaznu otpornost. esto koriena
realizacija strujnog ogledala sa etiri uparena tranzistora poznata kao Wilsonovo
ogledalo, dosta dobro ispunjava prvi, ali ne i drugi uslov. Predloeno reenje
stujnog ogledala jedininog pojaanja ima daleko veu izlaznu otpornost koja je,
naalost, zavisna od jednosmerne struje polarizacije i to obrnuto proporcionalno
[12].
Na slici 2a prikazana je NPN realizacija strujnog ogledala jedininog
pojaanja, dok je na slici 2b prikazan uobiajeni simbol za takvo ogledalo. Na slici
2c prikazana je PNP realizacija strujnog ogledala jedininog pojaanja, a na slici
2d odgovarajui simbol. Jednosmerna struja polarizacije strujnih ogledala
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
36 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

postavljena je na I
CQ
=0.5mA, to predstavlja njenu maksimalnu vrednost za rad
usmeraa u klasi A. Na slici 4a prikazana je zavisnost izlazne impedanse strujnih
ogledala u funkciji uestanosti odakle se vidi da izlazna impedansa strujnog
ogledala jedininog pojaanja reda veliine nekoliko megaoma, ali drastino opada
za uestanosti iznad 100 kHz.

6
Q
1
Q
2
Q
5
Q
3
Q
4
Q
7
Q
8
Q
9
Q
10
Q
11
Q
COPY
I
DRIVE
I
12
CC
V V =

a)
COPY I DRIVE I

b)
6
Q
1
Q
2
Q
5
Q
3
Q
4
Q
7
Q
8
Q
9
Q
10
Q
11
Q
COPY
I
DRIVE
I

c)
COPY I DRIVE I

d)
Slika 2. Realizacija strujnog ogledala jedininog pojaanja:a) NPN, b)symbol NPN,
c) PNP, d) symbol PNP
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 37

Detaljno objanjenje rada ovih strujnih izvora dato je u literaturi [12].

4. PREDLOENI DVOSTRANI USMERA
Na slici 2 prikazana je ema dvostranog usmeraa sa strujnim prenosnikom
i strujnim ogledalima jedininog pojaanja. Na osnovu relacija (2) i (4), struja
z
i na
izlazu operacionog prenosnika moe da se izrazi kao:


1
R
V
i
in
z
= . (5)
Ova struja pobuuje strujni dvostrani usmera koga ine etiri strujna
ogledala jedininog pojaanja 3 , 2 , 1 CM CM CM i 4 CM , dva diodno spojena NPN
tranzistora
1
Q i
2
Q , i tri strujna izvora
2 1
, I I i
3
I .

out
V
CC
V +
1
I I =
3
2 I I =
0
R
3 CM
1 CM
1
Q
2
Q
2
I I =
4 CM
EE
V
2 CM
Y
X
OP Z
1
R
in
V
0
z
i >
0
z
i <

Slika 3. ema dvostranog usmeraa sa operacionim prenosnikom i strujnim ogledalima
jedininog pojaanja

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
38 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Strujni izvori
1
I

i
2
I imaju istu vrednost I I I = =
2 1
i obezbeuju stalno
provodno stanje tranzistora u strujnim ogledalima, ali istovremeno stvaraju i ofset
struju I 2 u otporniku
0
R . Da bi se otklonila ova ofset struja uvodi se trei strujni
izvor I I 2
3
= na nain kako je to prikazano na slici 2. Diodno spojeni tranzistori
1
Q i
2
Q slue da spree kratku vezu izmeu strujnih izvora
1
I i
2
I .
Prikazani dvostrani usmera radi na sledei nain: Kada je struja 0 >
z
i ,
onda se ona preko tranzistora
1
Q i strujnog ogledala 1 CM pojavljuje u celosti na
kopirajuoj strani 3 CM , kao:

2I + i
z
= Icopy(CM3) (6)
Kada je struja 0 <
z
i , onda se ona preko tranzistora Q
2
i strujnog ogledala
CM2, pa preko CM4, u celosti pojavljuje na kopirajuoj strani strujnog ogledala
CM3, tako da se dobija:

2I - i
z
= Icopy(CM3) (7)
Kako je ve napred reeno ofset struja 2I eliminie se strujnim izvorom I
3
,
pa se za vrednost struje u otporniku
0
R mogu napisati sledee relacije:

z R z
i I i + = >
0
; 0 , (8)

z R z
i I i = <
0
; 0 . (9)
Ve je ranije naglaeno da otpornik
0
R slui za konvertovanje struje u
napon. Ako se uzme da otpornici
1
R i
0
R imaju istu vrednost, onda se na osnovu
relacija (5), (8) i (9) mogu napisati sledee relacije:

in out in
V V V + = > ; 0 , (10)

in out in
V V V = < ; 0 . (11)
Relacije (10) i (11) mogu se saeti u jednu koja matematiki definie
dvostrani usmera:

in out
V V = , (12)
ime je dokazano da prikazano kolo zaista radi kao dvostrani usmera.

5. REZULTATI PSPICE SIMULACIJE
Strujna ogledala prikazana na slici 2a i 2c realizovana su sa tranzistorima
2N3904 (NPN) i 2N3906 (PNP).
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 39

10k 100k 1M
10k
100k
1M
Z
o
u
t
,

(
o
h
m
)
f, (hz)
Wilson
CM1, CM4
CM2, CM3

a)
0.0 500.0 1.0m 1.5m 2.0m
0.0
500.0
1.0m
1.5m
2.0m
I
o
u
t
,

(
A
)
I
in
, (A)

b)
Slika 4. Zavisnost izlazne otpornosti od uestanost, b) strujna prenosna karakteristika
Operacioni prenosnik koji je upotrebljen u realizaciji dvostranog usmeraa
analiziran je u referenci [13]. Vrednosti strujnih izvora u dvostranom usmerau su
I
1
= I
2
= I
3
/2= 100uA, dok je za tranzistor Q
1
uzet 2N3904 a za Q
2
uzet 2N3906.
Zbog podeavanja naponske prenosne karakteristike uzete su vrednosti za
otpornike: R
1
= 10 i R
0
= 10.3 .
Mrtva zona nastaje kao posledica ukljuivanja i iskljuivanja tranzistora
1
Q i
2
Q , a njena irina povezana je sa izlaznom otpornou operacionog
prenosnika tako da se manja irina mrtve zone ima kod vee izlazne otpornosti.
Takoe se uoava da se mrtva zona nalazi u opsegu -0.3mV do 0.2mV, dakle
veoma je mala i ne postoji simetrija u odnosu na nultu vrednost napona na ulazu.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
40 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

-6.0m -4.0m -2.0m 0.0 2.0m 4.0m 6.0m
0.0
1.0m
2.0m
3.0m
4.0m
5.0m
V
o
u
t
,

(
V
)
V
in
, (V)

Slika 5. Naponska prenosna karakteristika predloenog usmeraa

Na slici 5(a) i 5(b) prikazan je talasni oblik napona na izlazu usmeraa za
signal na ulazu uestanosti kHz f 100 = i amplitudu i mV 5 .
0.0 5.0 10.0 15.0 20.0
-6.0m
-5.0m
-4.0m
-3.0m
-2.0m
-1.0m
0.0
1.0m
2.0m
3.0m
4.0m
5.0m
6.0m
V
i
n
,

V
o
t
,

(
V
)
t, (s)
Vout
Vin

Slika 6. Talasni oblik napona na izlazu usmeraa za ulazni signal f = 100 kHz
i amplitude 5mV

Na osnovu slika 5 i 6 moe se zakljuiti da predloeni usmera vrlo
kvalitetno usmerava signale malih amplituda, a relativno visokih uestanosti. U
referenci [9] mogu se videti talasni oblici usmerenih signala istih amplituda i
uestanosti ve objavljenih usmeraa, pa na osnovu njihovih uporeenja moe se
zakljuiti da predloeni usmera isto, ako ne i bolje, vri usmeravanje signala malih
amplituda i relativno visokih uestanosti.


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 41


6. ZAKLJUAK
Izvrena je PSPICE analiza dvostranog usmeraa sa operacionim
prenosnikom i strujnim ogledalima. Pokazano je da predloeni usmera veoma
kvalitetno usmerava signale malih amplituda (reda veliine mV 5 ) i relativno
visokih uestanosti (reda veliine kHz 100 ). Otpornost
x
R koja postoji na
invertujuem prikljuku operacionog prenosnika je praktino svedena na nulu, a
time je eliminisana i greka u izlaznom signalu koja nastaje kao posledica
postojanja ove otpornosti. Upotrebljena su strujna ogledala jedininog pojaanja
koja imaju veoma dobru strujnu prenosnu karakteristiku koja se analitiki moe da
predstavi [10] kao:


2
2
1

in out
I I , (13)
gde predstavlja strujno pojaanje upotrebljenih tranzistora, i na osnovu koje se
zakljuuje da je greka koja potie od strujne prenosne karakteristike veoma mala.
Meutim, kako je za 0 , 0 > >
z in
i V i kopira se pomou 1 CM i 2 CM , dok je za
0 , 0 > <
z in
i V i kopira se pomou 2 CM , 3 CM i 4 CM , onda su tane
sledee relacije:

+ >
2
4
1 ; 0

in out in
V V V , (14)

<
2
6
1 ; 0

in out in
V V V , (15)

tako da se greka usmeravanja poveava i malo je vea kod negativne poluperiode.
Ostala je samo greka koja se javlja pri prolasku ulaznog signala kroz nulu i koja se
manifestuje u vidu mrtve zone na naponskoj prenosnoj karakteristici. Ova greka
ne moe da se eliminie, ali moe da se smanji upotrebom operacionih prenosnika
sa veom izlaznom otpornou. Vano je istai da kod ove realizacije usmeraa
nema greke zbog neizbenog ofset napona.








Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
42 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

7. LITERATURA
[1] C. Toumazou and F. J. Lidgey, Wide-band precision rectification,
IEE Procedings, Vol. 134 Pt. G, No. 1, February 1987.
[2] S. uki, Contributions to the analysis and design of analog
current procesing circuits, PhD thesis, TF Cacak, 1999.
[3] A. Khan, M.A. El-Ela and M. A. Al-Turaigi, Current-mode
precision rectification, International Journal of Electronics, 79, pp.
853-856, 1995.
[4] S. J. G. Gift and B. Maundy, Versatile Precision Full-Wave
Rectifiers for Instrumentation and Measurements, IEEE Trans.
Instrumentation and Measurement, vol. 56, no. 5. pp. 1703-1709,
October 2007.
[5] K. Hayatleh, S. Porta and F. J. Lidgey, Temperature indenpendent
current conveyor precision rectifier, Electronics Letters, vol.30, No
25, pp. 2091-2093, December 1994.
[6] S. uki, Full-wave current conveyor precision rectifier, Serbian
Journal of Electrical Engineering, Vol. 5. No. 2, pp. 263-267,
November 2008.
[7] A. Monpapassorn, K. Dejhan and F. Cheevasuvit, A full-wave
rectifier using a current conveyor and current mirrors, Int. J.
Electronics, Vol. 88, No. 7, pp. 751-758. 2001.
[8] S. J. G. Gift, Hybrid current conveyor-operational amplifier
circuit, Int. J. Electronics, Vol. 88, No. 12, pp. 1225-1235, 2001.
[9] S. J. G. Gift, New precision rectifier circuits with high accuracy
and wide bandwidth, International Journal of Electronics, Vol. 92,
No. 10, pp. 601-617, October 2005.
[10] P. R. Gray and R. G. Meyer, Analysis and Design of Analog
Integrated Circuits, New Jork: John Wiley and Sons, 1993.
[11] B. Wilson, M. Al-Gahtani, J. Vosper and R. Deloughry, High-
precision current conveyor implementation employing a current-
steering output stage, International Journal of Electronics, Vol. 93,
No. 10, pp 653-662, October 2006.
[12] B. Hart, K. Hayatleh and F. J. Lidgey, Gatinean, Quebec, Canada,
IEEE North-East Workshop on Circuits and Systems, june 2006 pp
89-92.
[13] S. uki, M. Veskovi, Dvostrani usmera za male signale sa
operacionim prenosnikom strujnim ogledalima, 53. konferencija
ETRAN, 2009 god, Vrnjaka Banja.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 43




KORELACIJA PROCESA STRUKTURNE RELAKSACIJE I
PROMENE ELEKTRINIH I MAGNETNIH SVOJSTAVA
AMORFNE LEGURE Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7

A. Kalezi-Gliovi
1
, Z. Ristanovi
2
, M. Dobrii
2
, A. Marii
1

REZIME:
U ovom radu ispitivan je uticaj strukturnih promena u toku odgrevanja amorfne
legure Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
u obliku trake na njena elektrina i magnetna svojstva.
Metodom DSC ispitan je temperaturski interval termike stabilnosti legure
Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
. Pokazano je da je ova legura, u odnosu na proces kristalizacije
stabilna do 450
0
C. Termomagnetnim merenjima, po Faradejevoj metodi, u temperaturskom
intervalu od sobne temperature do 450
0
C, ispitan je uticaj strukturne relaksacije na
magnetna svojstva ove legure. Nakon vie sukcesivnih odgrevanja istog uzorka uz
postepeno poveanje temperature odgrevanja pokazano je da se magnatna susceptibilnost
ove legure moe poveati do 40 %. Merenjem promene elektrine otpornosti u izotermskim
uslovima pri temperaturama od t
1
= 420
0
C, t
2
= 435
0
C i t
3
= 450
0
C tokom vremena = 20 min
odreeni su kinetiki parametri i energije aktivacije relaksacionih procesa. Pokazano je da
se proces strukturne relaksacije odigrava u dva stupnja. Prvi stupanj je kinetiki proces, a
drugi difuzioni proces. Energija aktivacije za prvi stupanj iznosi E
1
= 139,43 J/mol K,
a za drugi stupanj E
2
= 184,07 J/mol K.
Kljune rei: strukturna relaksacija, elektrina i magnetna svojstva, amorfne
legure.

CORELATION BETWEEN THE PROCESS OF THE STRUCTURAL
RELAXATION AND THE CHANGES OF THE ELECTRIC AND
MAGNETIC CHARACTERISTICS OF AN AMORPHOUS ALLOY
Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7

ABSTRACT:
In this paper is analysed the impact of the structural changes during the heating
process of an amorphous alloy Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
onto its electric and magnetic
characteristics. Using the DSC method, we have examined the temperature interval of the
thermal stability of the Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
alloy. We have demonstrated that this alloy is
stable up to 450
0
C compared to the cristalization process. Applying the Farraday method
and thermomagnetic measuring, in the temperature interval from the room temperature up
to 450
0
C, we have examined the impact of the structure relaxation onto magnetic
characteristics of the alloy. It has been shown that the magnetic susceptibility of this alloy
can be increased up to 40%. It is demonstrated that the process of the structural relaxation


1
Tehniki fakultet aak
2
Visoka kola tehnikih strukovnih studija aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
44 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

has two phases. The needed energy to activate the first one is E
1
= 139,43 J/mol K, and
for the second E
2
= 184,07 J/mol K.
Key words: structured relaxation, electric and magnetic characteristics, amorphous
alloys.

1. UVOD
Amorfne metalne legure (AML) predstavljaju jednu od klasa novih
materijala, koje su zbog svojih izuzetnih svojstava nali primenu u gotovo svim
oblastima tehnike, posebno u elektrotehnici [1,2]. One su grupa amorfnih
materijala koje se najee dobijaju brzim hlaenjem rastopa dobijenih
legiranjem prelaznih metala (TM: Fe, Ni, Co, Ti, Mo, Nb, V, Cr, Zr,
Pd), koji su nosioci magnetnih i elektrinih svojstava, sa metaloidima (M: B, Si, P,
C, Ge) ija je uloga da usporavaju proces kristalizacije tokom ovravanja
rastopa. Velike brzine hlaenja od oko 10
6
-10
8
K/s omoguavaju u strukturi
formiranoj na ovaj nain atomsku ureenost ne veu od 1 nm [3, 4].
Amorfna struktura materije je, meutim, strukturno i termodinamiki
nestabilna i veoma podlona procesu delimine ili potpune kristalizacije tokom
termike obrade, to zahteva poznavanje stabilnosti legura pri razliitim
temperaturama. Opte posmatrano, stabilnost predstavlja termiki aktiviran proces
prelaska iz stanja neureene amorfne strukture u ureenu kristalnu strukturu. Pri
sintezi amorfnih magnetno mekih legura, koje se dobijaju tehnikom brzog hlaenja
rastopa, potrebno je voditi rauna o udelu sastavnih elemenata u leguri. Na ovaj
nain se postie poboljanje svojstava, kao to su izraena sposobnost formiranja
stakla, sposobnost dobrog livenja legure (ime se postie dobar kvalitet povrine i
homogenost traka), poboljana termika stabilnost amorfne strukture i magnetna
svojstva [5, 6, 7]. Istraivanja pokazuju da magnetna svojstva nakon procesa
kristalizacije ili slabe ili dolazi do njihovog poboljanja ukoliko se formiraju
nanokristalne faze [810].
Intenzivna ispitivanja kinetikih svojstava amorfnih legura ukazuju na to
da su fizika priroda anomalnog ponaanja elektronske gustine stanja na Fermi
nivou, toplotne provodnosti, toplotnog kapaciteta i elektrine otpornosti povezana
sa strukturnim nehomogenostima tih materijala [11-13]. Pri odgrevanju amorfnih
legura, na temperaturama od oko 100
0
C niim od temperature kristalizacije u njima
se odigravaju u principu dva konkurentna procesa: s jedne strane dolazi do
smanjenja slobodne zapremine, to dovodi do smanjenja brzine difuzionog
transporta mase i s druge strane, procesi ureenja koji pribliavaju leguru
kristalnom stanju, odnosno poveava se njena gotovost za kristalizaciju.
Cilj ovog rada je ispitivanje uticaja strukturne relaksacije amorfne legure
Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
u toku procesa odgrevanja na njena elektrina i magnetna
svojstva.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 45

2. EKSPRIMENTALNI DEO
Predmet istraivanja u ovom radu je AML Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
u obliku
trake. Ispitivani uzorci trake bili su debljine 30 m. DSC analiza vrena je na
ureaju Netzch DSC-404, pri emu se uzorak nalazio u protonoj atmosferi argona.

Analize su raene u temperaturskom opsegu od sobne temperature do
600
0
C pri brzini zagrevanja od 20
0
C/min. Zavisnost elektrine otpornosti amorfnih
traka od temperature merena je metodom etiri take u pei sa zatitnom
atmosferom vodonika. Modifikovanom Faraday-evom metodom ispitivana je
zavisnost relativne promene magnetne susceptibilnosti od temperature, u
temperaturskom intervalu od sobne do 450
0
C, u atmosferi argona, pri jaini
magnetnog polja od 8 kA/m.

3. REZULTATI I DISKUSIJA
Na sl. 1 prikazan je DSC termogram uzorka legure Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7

dobijen pri brzini zagrevanja od 20
0
C/min. Dobijeni termogram pokazuje jedan
egzotermni pik na oko 500
0
C, to znai da se proces kristalizacije odvija u jednom
stupnju. Dakle, pri zagrevanju priblino do 450
0
C legura zadrava amorfnu
strukturu.

400 500 600
1.0
0.5
0.0
-0.5
-1.0
-1.5
-2.0
"
'
Y `

'

"

<
`

" " B " F " `

'

Slika 1. DSC termogram uzorka legure Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
dobijen
pri brzini zagrevanja od 20
0
C/min.

Termomagnetnim merenjima je ispitan uticaj strukturne relaksacije na
magnetna svojstva ove legure (sl. 2). Nakon vie sukcesivnih odgrevanja istog
uzorka uz postepeno poveanje temperature odgrevanja magnetna susceptibilnost
se poveala do 40 %.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
46 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

50 100 150 200 250 300 350 400 450
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
1.2
1.4
1.6

"

"

"

"

" " B " F " `

'
a
b
c
d

Slika 2. Zavisnost relativne promene magnetne susceptibilnosti od temperature AML
Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
: a) prvo zagrevanje do 360
0
C, b) drugo zagrevanje do 380
0
C, c) tree
zagrevanje do 400
0
C, d) etvrto zagrevanje do 420
0
C u argonu.

Posle prvog zagrevanja u temperaturskoj oblasti amorfnog stanja i nakon
hlaenja do sobne temperature dolazi do poveanja magnetne susceptibilnosti za
7%. Nakon drugog zagrevanja do 380
0
C u temperaturskoj oblasti amorfnog stanja i
nakon hlaenja do sobne temperature dolo je do porasta susceptibilnosti od 35%, a
nakon treeg zagrevanja do 400
0
C do porasta od 40%. Poveanje magnetne
susceptibilnosti posle svakog zagrevanja uzrokovano je procesom strukturne
relaksacije. Ovaj proces dovodi do smanjenja broja defekata, mehanikih
naprezanja i slobodne zapremine u uzorku legure, to omoguava laku
pokretljivost zidova magnetnih domena. Uz istovremeno toplotno dejstvo i dejstvo
spoljanjeg magnetnog polja, meudomenski neorijentisani atomi se prikljuuju
energijski povoljnijem magnetnom domenu. Sve to uzrokuje nakon hlaenja
poveanje magnetne susceptibilnosti. Posle svakog odgrevanja Kiri temperatura T
C

se blago poveava. To je uzrokovano poveanjem termike stabilnosti strukture
procesom strukturne relaksacije. Dakle, potrebna je sve vea toplotna energija za
dezorijentaciju magnetnih domena. Kirijeva temperatura T
C
je u temperaturskom
intervalu od oko 330
0
C do 370
0
C, to je u odlinoj korelaciji sa rezultatima
dobijenim merenjem specifine elektrine otpornosti (sl. 3).
Na sl. 3 prikazana je temperaturska zavisnost specifine elektrine
otpornosti AML Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 47

100 200 300 400 500 600
1.95
2.00
2.05
2.10
2.15
2.20
2.25
2.30
2.35
"
'
"
'

m
)
Temperature, (
0
C)

Slika 3. Temperaturska zavisnost specifine elektrine otpornosti AML Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
.

Pokazano je da je najvea promena temperaturskog koeficijenta otpornosti
na temperaturi od oko 330
0
C, kada prestaje interakcija provodnih elektrona sa
magnonima. Na toj temperaturi amorfna legura gubi feromagnetna svojstva (T
C
),
to je u potpunoj korelaciji sa rezultatima termomagnetnih merenja. U
temperaturskoj oblasti od 350
0
C do 500
0
C temperaturski koeficijent otpornosti je
vrlo mali. To je uzrokovano intenzivnijim procesom strukturne relaksacije. Pri
tome dolazi do porasta srednjeg slobodnog puta elektrona, poveanja gustine
slobodnih elektrona i prestanka interakcije elektrona sa magnonima. Najvee
smanjenje specifine elektrine otpornosti nastaje u oblasti temperature
kristalizacije (T
CR
= 500
0
C), jer proces kristalizacije prate promene elektronske
strukture i poveanje broja slobodnih elektrona usled smanjenja broja kovalentnih
veza, kao i poveanje srednjeg slobodnog puta elektrona u kristalnom stanju.
Kinetiki parametri procesa strukturne relaksacije odreeni su merenjem
promene specifine elektrine otpornosti u izotermskim uslovima pri
temperaturama t
1
= 420
0
C, t
2
= 435
0
C i t
3
= 450
0
C tokom vremena = 800 s. Na sl.
4 prikazana je zavisnost specifine elektrine otpornosti od vremena odgrevanja
uzoraka odgrevanih na temperaturama t
1
= 420
0
C, t
2
= 435
0
C i t
3
= 450
0
C. Vidi se
da eksponencijalno opada sa vremenom , pa se ta zavisnost moe predstaviti
relacijom:

=
k
0
e
, (1)
gde je k konstanta brzine procesa strukturne relaksacije.




Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
48 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

0 200 400 600 800
2.21
2.22
2.23
2.24
2.25
2.26
2.27
2.28
2.29
2.30
2.31
2.32

'

" Y

'

"
Y

'



Slika 4. Zavisnost specifine elektrine otpornosti uzoraka legure Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
odgrevanih na temperaturama t
1
= 420
0
C, t
2
= 435
0
C i t
3
= 450
0
C od vremena odgrevanja .

Posle svakog izotermskog odgrevanja dolazi do pada specifine elektrine
otpornosti i to:
1
/
0
= 2,12% posle prvog,
2
/
0
= 3,29% posle drugog i
3
/
0
=
3,98% posle treeg odgrevanja. Smanjenje specifine elektrine otpornosti
uzrokovano je poveanjem srednjeg slobodnog puta elektrona i gustine stanja
slobodnih elektrona posle strukturne relaksacije.
Analizom dobijenih zavisnosti () prikazanih na sl. 4 utvreno je da u
prvom vremenskom i nt erval u
1
= 160 s za t
1
= 420
0
C,
2
= 140 s za
t
2
= 435
0
C i
3
= 100 s za t
3
= 450
0
C egzi st i ra l i nearna zavi snost l n
= f () (sl . 5). To pot vruj e da j e prvi st upanj procesa strukturne
relaksacije brzi aktivaciono kontrolisan kinetiki proces. Tokom ovog procesa
dolazi do prelaza atoma iz manje stabilnog u vie stabilno stanje.

0 20 40 60 80 100 120 140 160 180
0.812
0.816
0.820
0.824
0.828
0.832
0.836
0.840
t
1
= 420
0
C
t
2
= 435
0
C
t
3
= 450
0
C



Slika 5. Zavisnost ln od vremena odgrevanja uzoraka legure Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
odgrevanih na temperaturama t
1
= 420
0
C, t
2
= 435
0
C i t
3
= 450
0
C.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 49


Sa porastom temperature odgrevanja vreme trajanja ovog stupnja procesa
se skrauje i raste konstanta brzine k
1
ovog stupnja procesa:



=
ln
k
1 . (2)
U drugom vremenskom intervalu
'
1


> 160 s,
'
2


> 140 s i
'
3


> 100 s
egzistira linearna zavisnost specifine elektrine otpornosti od

za sve tri
temperature odgrevanja, to je prikazano na sl. 6. To znai da je drugi stupanj
procesa strukturne relaksacije spori difuzioni proces, tokom koga dolazi do
transporta mase meu upljinama i smanjenja slobodne zapremine.

12 14 16 18 20 22 24 26 28 30
2.22
2.23
2.24
2.25
2.26
2.27
2.28
2.29
2.30
t
1
= 420
0
C
t
2
= 435
0
C
t
3
= 450
0
C

1/2

`


Slika 6. Zavisnost specifine elektrine otpornosti od

uzoraka legure
Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
odgrevanih na temperaturama 420
0
C, 435
0
C i 450
0
C.

Sa porastom temperature odgrevanja raste konstanta brzine k
2
ovog stupnja
procesa:

2 / 1
2
k


=
. (3)
Na sl. 7 prikazana je zavisnost ln k od 1/T uzoraka legure
Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
odgrevanih na temperaturama 420
0
C, 435
0
C i 450
0
C. Energije
aktivacije za kinetiki (E
1
) i difuzioni (E
2
) proces strukturne relaksacije odreene
su prema relaciji:
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
50 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.


) T / 1 (
k ln
R E

=
, (4)
gde je R univerzalna gasna konstanta.

1.37 1.38 1.39 1.40 1.41 1.42 1.43 1.44 1.45
-14.0
-13.5
-13.0
-12.5
-12.0
-11.5
-11.0
-10.5
-10.0
-9.5
-9.0
-8.5
-8.0
ln k
1
ln k
2

` "
`


Slika 7. Zavisnost ln k od 1/T uzoraka legure Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
odgrevanih na
temperaturama 420
0
C, 435
0
C i 450
0
C (ln k
1
prvi stupanj, ln k
2
drugi stupanj procesa
strukturne relaksacije).

Vrednosti konstanti brzine i energije aktivacije oba stupnja procesa
strukturne relaksacije prikazani su u Tabeli I.

Tabela I. Kinetiki parametri procesa strukturne relaksacije uzoraka legure
Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
odgrevanih na temperaturama 420
0
C, 435
0
C i 450
0
C.


t (
0
C)

k
1
10
-4
(s
-1
) k
2
10
-6
(s
-1
)
E
1
(kJ/mol)

E
2
(kJ/mol)

420 0.801 1.12
435 1.303 2.92 139.43 184.07
450 2.188 4.2

Dobijeni rezultati pokazuju da konstante brzine oba stupnja procesa
strukturne relaksacije rastu sa poveanjem temperature odgrevanja. Energija
aktivacije drugog stupnja je vea od energije aktivacije prvog stupnja procesa
strukturne relaksacije.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 51



4. ZAKLJUAK
Termomagnetnim i termoelektrinim merenjima ispitan je uticaj strukturne
relaksacije na magnetna i elektrina svojstva ove legure. Nakon vie sukcesivnih
odgrevanja istog uzorka uz postepeno poveanje temperature odgrevanja magnetna
susceptibilnost se poveala do 40 %. Posle svakog odgrevanja Kiri temperatura
(T
C
) se blago poveava. Maksimalan skok magnetne susceptibilnosti i naglo
poveanje gustine stanja elektrona nastaje posle zagrevanja do 400
0
C. Merenje
specifine elektrine otpornosti je pokazalo da je najvea promena temperaturskog
koeficijenta otpornosti na temperaturi od oko 330
0
C (T
C
). Posle svakog
izotermskog odgrevanja dolazi do pada specifine elektrine otpornosti i to 2,12%
posle prvog, 3,29% posle drugog i 3,98% posle treeg odgrevanja. Ovaj pad
elektrine otpornosti uzrokovan je poveanjem srednjeg slobodnog puta elektrona
uz istovremeno poveanje gustine provodnih elektrona. Najvee smanjenje
specifine elektrine otpornosti nastaje u oblasti temperature kristalizacije (T
CR
=
500
0
C), to je u saglasnosti sa rezultatima DSC analize. Eksperimentalno je
pokazano da se proces strukturne relaksacije AML Fe
73.5
Cu
1
Nb
3
Si
15.5
B
7
odvija kroz
2 stupnja: prvi stupanj je brzi kinetiki proces, a drugi stupanj je spori difuzioni
proces. Dobijeni rezultati pokazuju da konstante brzine oba stupnja procesa
strukturne relaksacije rastu sa poveanjem temperature odgrevanja.

5. LITERATURA
[1] J.D. Bernal, Nature 185 (1960) 68.
[2] S. Takayma, J. Mater. Sci. 11 (1976) 164.
[3] D.S. Jong, J.H. Kim, E. Fleury, W.T. Kim, D.H. Kim, J. Alloys
Compd. 389 (2005) 159.
[4] D.R. Santos, D.S. Santos, Materials Research, 4 (2001) 47.
[5] K.G.Raval, K.N.Lad, A.Pratap, A.M. Awasthi, S. Bhardwaj,
Thermochimica Acta 425 (2005) 47.
[6] A. Marii, M. Spasojevi, S. Arnaut, D. Mini, M. M. Risti, Sci.
Sintering, 40 (2008) 303.
[7] D. M. Mini, A. Gavrilovi, P. Angerer, D. G. Mini, A. Marii, J.
Alloys Compd., 476 (1-2) (2009)705.
[8] D. M. Mini, A. Marii, B. Adnaevi, J. Alloys Compd. 473
(2009) 363.
[9] D.W. Handerson, J. Non-Crystal. Solids 30 (1970) 301.
[10] K. Matusita, S. Sakka, J. Non-Crystal. Solids 38 (39) (1980) 741.
[11] V. E. Egoruskin, N. V. Melnikova, Metalofizika, T.10, No1 1988, p.
81.
[12] L. A. Jacobson, J. McKittrik, Rapid Solidification Processing,
Elsevier, 1994.
[13] K. Suzuki, H. Fudzimori, K. Hasamoto, Amorfnye metally,
Metallurgiya, Moskva, 1987 (na Ruskom).
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
52 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 53





PRIMENA MODIFIKOVANOG METODA FIKTIVNIH
IZVORA ZA ODREIVANJE ELEKTROMAGNETNIH
VELIINA DVOINIH VODOVA

Milan Dobrii
1


REZIME
U radu je prikazan numeriki metod za odreivanje elektromagnetnih veliina
dvoinih vodova koji predstavlja kombinaciju metoda fiktivnih izvora i konformnog
preslikavanja, pa e taj metod ubudue nositi naziv modifikovan metod fiktivnih izvora.
Kljune rei: dvoini vod, konformno preslikavanje, modifikovan metod
fiktivnih izvora, kompleksni potencijal, poduna kapacitivnost, jaina polja.

THE APPLICATION OF THE MODIFY CHARGE SIMULATION
METHOD FOR DETERMINATION OF ELECTROMAGNETIC
VALUES OF TWO WIRE LINES

ABSTRACT
In this paper is presented a numerical method for determination of
electromagnetic values of two wire lines, which represents a mixture of charge simulation
method and conform mapping.
Keywords: Two wire lines, Conform mapping, Electric field intensity, charge
density, charge simulation method, complex potential.

1. UVOD
U cilju dobijanja to preciznijih reenja za jainu polja u okolini otrih
ivica provodnika voda kao i na samim ivicama kao izuzetno pogodan i taan moe
se koristiti metod fiktivnih izvora (MFI) u kombinaciji sa konformnim
preslikavanjem usamljenih elektroda. Ova kombinacija navedenih metoda
ubudue e nositi naziv modifikovan metod fiktivnih izvora (MMFI). Sutina
MMFI sastoji se u sledeem: izvri se preslikavanje spoljanje oblasti jednog od
provodnika voda na spoljanju oblast jedininog kruga. Pri tome se kontura koja
ograniava popreni presek provodnika voda preslikava u jedininu krunicu.
Zatim se primeni metod fiktivnih izvora na nain kako je to uobiajeno pri emu se
dobijaju vrednosti fiktivnih optereenja
k
q . Poto se kompleksna funkcija
preslikavanja odredi na neki od naina (preporuuje se srednjekvadratna


1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
54 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

aproksimacija koju je autor prezentovao u magistarskoj tezi [5,8], ona se dalje
koristi za preslikavanje taaka
k
z u kojima se nalaze fiktivna optereenja u take
k
w . Tako se dobija ekvivalentan elektrostatiki sistem u w ravni koga ine
veoma dug provodni cilindar jedininog, krunog poprenog preseka i snop
paralelnih provodnika optereenih podunim optereenjima
k
q smetenih u
takama
k
w . Za dobijeni sistem primenom teoreme lika u cilindrinom ogledalu
veoma lako se odredi kompleksni potencijal, a na osnovu njega i ostale
elektrostatike veliine od interesa. Ovaj metod daje veoma stabilna reenja za
jainu polja i povrinsku gustinu naelektrisanja po povrini provodnika. To se u
prvom redu odnosi na otre ivice gde se po volji moe zadavati taka kroz koju
prolazi kontura kao granica poprenog preseka provodnika. Stabilnost reenja
ogleda se u injenici da je metod prilino neosetljiv na broj upotrebljenih fiktivnih
izvora pa se tako izbegava loa uslovljenost linearnih sistema jednaina koja se
redovno javlja pri primeni metoda fiktivnih izvora.

2. OPIS METODA
Na Sl. 1. prikazan je popreni presek dvoinog voda iji su provodnici
pravougaonog poprenog preseka. Otre ivice voda mogu da se zaoble tako da je
poluprenik krivine u temenima pravougaonika 0
0
> r , a fiktivni izvori se
postavljaju u unutranjosti provodnika po isprekidanim linijama kao na slici.

Slika 1. Dvoini vod u z ravni.
Potencijal u okolini voda iznosi


( ) ( ) ( )
1 1 1
1 1 1
1 1 1
, , , ,
I J K
i i j j k k
i j k
q G q G q G
= = =
= + +

r r r r r r
(1)
gde su ( ) ( ) ( ) , , , , ,
i j k
G G G r r r r r r Grinove funkcije.
Poto se iz razloga simetrije zadovolji granini uslov za potencijal na
gornjoj polovini desnog provodnika u 2 + + + K J I taaka podeavanja pri emu
su uzete u obzir take A i B, dobija se sistem linearnih jednaina ijim se
reavanjem dobijaju nepoznata fiktivna optereenja. Zatim se na standardni nain
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 55

sraunavaju ostale veliine od interesa. Meutim, kao to je ve reeno dobijeni
sistemi jednaina su redovno loe uslovljeni to predstavlja veliku smetnju kod
sistema sa veim brojem nepoznatih. Rezultati pokazuju da je reenje za podunu
kapacitivnost dosta stabilno u odnosu na broj upotrebljenih fiktivnih izvora poto
se radi o integralnoj veliini, dok su rezultati za jainu polja na otrim ivicama
nestabilni tj. jako zavise od broja upotrebljenih fiktivnih izvora. Zbog toga se
pribegava sledeem postupku:
Najpre se izvri preslikavanje spoljanjosti levog provodnika Sl. 2. shodno
proceduri opisanoj detaljno u [5]. Iz razloga simetrije figure posmatra se samo
jedna njena etvrtina u prvom kvadrantu pa se formira sledei funkcional



Slika 2. Preslikavanje pravougaonika u jedininu
krunicu.
+

d
2
d
2
2
2
2
0
b
y
a
x F
( ) +

=
N
n
n x
a m C
1
cos
( ) . min sin
1
=

=
N
n
n y
b m C (2)
gde su x i y parametarske jednaine funkcije preslikavanja

( )
( ) =
=

=
=
m C y
d a
m C x
N
n
n
N
n
n
sin
2 2
cos
1
1
(3)
a a i b koordinate take
2
A koje uzimaju u obzir zakrivljenost
0
r .

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
56 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Minimizacijom funkcionala (2) dobija se sistem nelinearnih jednaina
ijim se reavanjem dobijaju nepoznate veliine
y x n
C , , , , gde je m redni broj
harmonika i za pravougaonik iznosi n m 2 3 = . Tako kompleksna funkcija
preslikavanja odreena u obliku Loranovog reda u prstenu 1 w < ima oblik

=
=
N
n
m
n
w C z
1
(4)
Ovde je

=
j
e r z i

=
j
e R w .
Poto su fiktivna optereenja odreena na nain kako je to gore opisano,
moe se formirati ekvivalentan elektrostatiki sistem koga ine veoma dug
provodni cilindar jedininog poluprenika kao slika levog provodnika u w ravni
i snop fiktivnih optereenja kojim je zamenjen desni provodnik Slika 3.



Slika 3. Ekvivalentan elektrostatiki sistem u
w ravni.

Take
k
w mogu se odrediti iz funkcije preslikavanja (4) poto je njihov
poloaj u z ravni poznat, a funkcija preslikavanja odreena u obliku ( ) w z z = .
Meutim, na alost, inverznu funkciju ( ) z w w = nije mogue odrediti u
eksplicitnom obliku, to znai da bi za svako fiktivno optereenje
k
q trebalo reiti
K nelinearnih jednaina u cilju odreivanja njihovih pozicija
k
w . U nameri da se
izbegne reavanje nelinearnih jednaina moe se primeniti jednostavan iterativni
postupak za odreivanje taaka
k
w polazei od funkcije preslikavanja (4) koja se
razvija u Tejlorov red u okolini take
k
w , odnosno [8]

( )
k k k
w w z z z + = (5)



v j
1 = a
V =
u
k
q
k
w
k
q

k
w
v u w j + =
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 57
gde je

k
w w
k
w
z
z
=
=
d
d
(6)
odnosno

=
N
n
m
k n k
w C m z
1
1
(7)
pri emu su izvodi vieg reda zanemareni.
Kada se jednaina (7) zameni u (5) i izrazi po w, dobija se iterativna formula


( ) ( )
( )
( )

=
+

+ =
N
n
m
i
k n
N
n
k
m
i
k n
i
k
i
k
w C m
z w C
w w
1
1
1
1
(8)
gde je I i ,.. 1 , 0 = . Poetna vrednost
( ) 0
k
w u iterativnom procesu (8) odreuje se za
vrednost w pa je w C z
1
= odakle je


( )
1
0
C
z
w
k
k
= . (9)
Predloeni postupak ima veoma brzu konvergenciju tako da se ve posle
dve ili tri iteracije dobijaju vrednosti
k
w sa tanou na osam decimalnih mesta.
Na kraju, kada se sve ove vrednosti odrede, po primeni teoreme lika u
cilindrinom ogledalu [8] kompleksni potencijal sistema na Sl. 3. iznosi

+ =

k
k
k
k
K
k
k
k
w w
w w
w w
w w
a
w
q V
2
1
0
log
2
1
. (10)
Pozicije fiktivnih optereenja u gornjoj i donjoj poluravni oznaene su sa
k
w odnosno

k
w i iznose


j
e
k
k k
w R

= i
- j
e
k
k k
w R

= , (11)
a njihovih likova u cilindrinom ogledalu u gornjoj i donjoj poluravni iznose
respektivno


2
j
e
k
k
k
a
w
R

= i
2
- j
e
k
k
k
a
w
R

= (12)
gde je 1 = a poluprenik jedininog kruga i

=
j
e R w .
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
58 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Kada se odredi kompleksni potencijal jaina polja u okolini dvoinog
voda u z ravni odreuje se na poznati nain

w
z w
E
d
d
1
d
d

= (13)
gde je izvod

=
N
n
m
n
w C m
w
z
1
1
d
d
, (14)
a njegov moduo

2
2
2
1
d
d
S S
w
z
+ = . (15)
Veliine
1
S i
2
S iznose respektivno

( ) [ ]

=
N
n
m
n
m R C m S
1
1
1
1 cos , ( ) [ ]

=
N
n
m
n
m R C m S
1
1
2
1 sin (16)

Tako, na primer, ako se stavi 1 = R u izraz za jainu polja (13) i ako se
ugao zadaje u granicama 2 0 , dobija se raspodela jaine polja po
povrini provodnika voda. Zbog postojee simetrije ugao je dovoljno zadavati u
granicama 0 . Numeriki rezultati za jainu polja dobijeni na ovaj nain su
izuzetno stabilni ak i na otrim ivicama provodnika to znai da je metod prilino
neosetljiv na broj upotrebljenih fiktivnih izvora. Prema tome, u odnosu na klasini
metod fiktivnih izvora MMFI u tom pogledu ima veliku prednost to e biti
ilustrovano na narednim primerima.
Poduna kapacitivnost moe se dobiti na uobiajeni nain kao


U
q
C
K
k
k

=
1
2
, (17)
gde je U napon izmeu provodnika.
Osim na ovaj nain poduna kapacitivnost moe se dobiti i integracijom
elektrinog polja po povrini provodnog cilindra u w ravni. Naime, poto pri
konformnom preslikavanju poduna kapacitivnost ostaje invarijantna veliina i s
obzirom da je analitiki izraz za jainu polja u w ravni
,
d
d
w
E

= (18)
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 59

normalizovana poduna kapacitivnost moe se odrediti kao

d
d
d
0
w
C
. (17)

3. PRIMERI
Posmatra se levi provodnik dvoinog voda pravougaonog poprenog
preseka Sl. 4. ije su dimenzije
0
, 2 / 0, 01 a b r a = = . Primenom gore opisane
procedure dobijaju se nepoznati koeficijenti reda (4) funkcije preslikavanja koji su
dati u sledeoj tablici.

Tablica 1. Vrednosti koeficijenata

Koeficijenti Vrednosti
0,4369582714384
0,1341658851947
-0,0654552756117
-0,0118735800185
0,0035662819083
0,0036509572965
0,0002645563842
-0,0012143163929
-0,0006000300568
a
C
n

0,0002881276592

0,6286630046151

Na taj nain odreena je funkcija preslikavanja data parametarskim
jednainama oblika (3) koja neprekidno taku po taku preslikava pravougaonik
koji ograniava popreni presek levog provodnika u jedininu centralnu krunicu u
w ravni prikazan na Sl. 4.


Slika 4. Oblik levog pravougaonika.

Zatim se moe odrediti poloaj fiktivnih optereenja u w ravni ,
i j
w w i
k
w primenjujui gore opisani iterativni postupak (8). Na taj nain dobija se

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
60 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

funkcija kompleksnog potencijala oblika (10) i odgovarajue jaine elektrinog
polja oblika (13). Vrednosti jaine polja u karakteristinim takama A, B, C i D za
dimenzije voda 2 , 0, 5 a b d a = = ,
0
0, 01 r a = i poduna kapacitivnost, date
su u Tabelii 2. raunate po metodu fiktivnih izvora i po MMFI.

Tabela 2. Izraunate vrednosti

10 = M 20 = M 50 = M
V
r
e
d
n
o
s
t

MFI MMFI MFI MMFI MFI MMFI
B A
E E 3,7990 2,9477 3,0307 2,9487 2,7129 2,9494
C A
E E 1,2237 0,8462 0,9574 0,8353 0,8591 0,8312
D A
E E 0,2199 0,1914 0,2181 0,1888 0,2206 0,1879
C 3,0395 3,0395 3,0596 3,0596 3,0641 3,0641

Na Sl. 5 prikazan je grafik normalizovane vrednosti elektrinog polja po
povrini provodnika voda na osnovu rezultata iz Tabele 2.


Slika 5. Grafik jaine polja po povrini provodnika.

Na osnovu prethodnih rezultata moe se zakljuiti da se stabilnija reenja
za jaine polja dobijaju primenom MMFI pa je u tom pogledu on pogodniji od
MFI. To je naroito izraeno kod smanjenog rastojanja izmeu provodnika jer tada
sve vie dolazi do izraaja efekat blizine to se vidi u Tabeli 3. za dimemzije
0
, 2 , 0, 05 0, 01 a b d a r a = = = .
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 61

Tabela 3. Izraunate vrednosti

20 = M 50 = M 100 = M
V
r
e
d
n
o
s
t

M
F
I

M
M
F
I

M
F
I

M
M
F
I

M
F
I

M
M
F
I

A
B
E
E

1,2943 1,3670 1,2219 1,3353 1,3976 1,3977
A
C
E
E

0,0991 0,0959 0,0953 0,0957 0,1084 0,0960
A
D
E
E

0,0234 0,0213 0,0220 0,0212 0,0242 0,0213
C 13,370 13,370 13,321 13,321 13,373 13,373

Na Sl. 6. dat je grafik normalizovane vrednosti elektrinog polja po
povrini provodnika voda za date dimenzije.

Slika 6. Grafik jaine polja po povrini provodnika.

4. ZAKLJUAK
Kako to prethodni rezultati pokazuju, za proraun podune kapacitivnosti
dvoinih vodova moe se sa dovoljnom tanou koristiti MFI dok se za proraun
jaine polja kao metod koji daje stabilnije rezultate naroito u sluaju manjih
rastojanja izmeu provodnika i otrijih ivica preporuuje MMFI.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
62 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

5. LITERATURA
[1] M. M. Dobrii, Priblino konformno preslikavanje poligonalnih
oblasti, PES 96, Maj 1996., Ni.
[2] J. V. Surutka, Elektromagnetika, Graevinska knjiga, Beograd, 1978.
[3] J. V. Surutka, D. M. Velikovi: Some Improvements of the Charge
Simulation Method for Computing Electrostatic Fields, Bulletin
LXXIV de lAcademie Serbe des Scinces et des Arts, Class dess
Sciences techn., No.15, 1981, pp. 27-44.
[4] D. M. Velikovi, A. Velikovi: Approximate solution of
electrostatic problems, STATICKA ELECTRINA, Krakov, October
1980. pp 7-16.
[5] D. M. Velikovi, Metodi za proraun elektrostatikih polja, Stil,
Podvis, Ni, 1982.
[6] Fuks B.A., {abat B.V., Funkcii kompleksnogo peremennogo
i nekotorxe ih prilo`eni\- M:FIZMATGIZ 1959.
[7] Mirolybov N.N., Kostenko M.B., Levin[tejn M.L.,
Tihodeev N.N.: Metodx ras$ta &lektrostatieskih polej,
Vis[a\ {kola, Moskva 1963
[8] Velikovi D.M., Numeriki i priblini metodi za reavanje pro-
blema elektrostatike, Zbornik radova III jugoslovenskog savetovanja
o zatiti od statikog elektriciteta, oktobar 1978., Beograd.
[9] W. V. Koppenfels, F. Stallmann, Praxis der konformen abbildung,
Springer-Verlag, Berlin, Gottingen, Heidelberg, 1959.
[10] D. M. Velikovi i saradnici, Zbirka reenih ispitnih zadataka iz
elektromagnetike Prvi deo, 2000.
[11] M. M. Dobrii, Priblino reavanje elektrostatikih problema
pomou konformnih preslikavanja, ETRAN, Bukovika Banja, jun
2001.
[12] D. M. Velikovi, M. M. Dobrii, About conformal mapping of the
cylindrical conductors with polygonal cross-section, PES 01,
October 2001. Faculty of Electronic Engineering of Nis.
[13] . . ,

, , , ,
2001.
[14] M. M. Dobrii, Numerical solving of isolated electrodes using
conform mapping, 6
th
International conference on applied
electromagnetics, PES 03, Jun 2003. Faculty of Electronic
Engineering of Nis.
[15] M.M. Dobrii, Numeriko odreivanje kompleksnog potencijala
dvoinih vodova, ETRAN, aak 2004.
[16] . . ,

, , , ,
2008.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 63




PRIMENA STATISTIKE KONTROLE KVALITETA

Petar Niki
1

REZIME
U radu je prikazan primer primene metoda statistike kontrole, u procesnoj
kontroli metode distribucije frekvencija kada se rezultati prikazuju u rastuem ili
opadajuem nizu i u prijemnoj kontroli metode dvostrukog uzorkovanja za seriju od 3000
komada izabranog proizvoda.
Kljune rei: proizvod, statistika kontrola kvaliteta, procesna kontrola, metod
distribucije frekvencija, prijemna kontrola, merenje, uzorak, obrada rezultata.

APPLICATION OF THE STATISTICAL QUALITY CONTROL

ABSTRACT
In this paper is presented one example of the application of the statistical control,
in the process control of the frequency distribution method, when the results appear in a
increasing or a decreasing line, and in an entrance control method of a double sampling, for
a series of 3000 pieces of a selected product.
Key words: product, statistical quality control, production control, frequency
distribution method, entrance control, measuring, sample, result processing.

1. UVOD
Problematika kontrole kvaliteta postaje naroito sloena u uslovima
masovne proizvodnje. Ta se problematika naroito ogleda u trokovima kontrole i
njenoj tanosti. U savremenim proizvodnim uslovima kontrola ima izrazito
preventivni karakter. Sem toga, kontrola kvaliteta sada ima i projektantski karakter
u odnosu na kvalitet, tj. kvalitet proizvodnje se moe unapred projektovati-
planirati, pre nego to proizvodnja uopte i pone. Pomenuta nova uloga kontrole
kvaliteta ostvaruje se primenom matematikostatistikih metoda. Rezultati se
analiziraju matematikim postupcima.
Statistike metode zauzimaju istaknuto mesto u upravljanju kvalitetom.
Pri tome, odluke o kvalitetu proizvoda i procesa donose se na osnovu analize
podataka reprezentativnog uzorka.
Prem Studentv rspodeli, vervtn puzdnih merenj u
prizvodnim prcesim, kree se s vrednu d 95%, pri emu e br merenj
izmeu 3 i 25. Pri veem bru merenj d 30, kristi se Gusv (nrmln)
rspdel merenih vrednsti. Puzdnim merenjem utvrue se stnje stvreng
kvlitet prizvd, dnsn klik e prizvd uren u grnicm prpisne
tlerncie, i k su dstupnj zntn, prizvdi se upuuu n drdu ili se
dbcuu k prizvdi bez uptrebng kvlitet (krt). t e se smtrti

1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
64 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

prizvdm bez uptrebng kvlitet zvisi d irine plj dzvljenih dstupnj
krkteristik prizvd, mgunsti tehnlkg sistem d relizue
prektvnu vrednst krkteristik prizvd i puzdnsti mernih sredstv
kim se prte prmene krkteristik prizvd u prizvdnm prcesu.

2. PROCESNA KONTROLA PRENIKA 24,25-0,1 AURA
U radu je prikazan primer primene statistike kontrole serije od 3000
komada aura u procesnoj kontroli proizvoaa i u prijemnoj kontroli kupca. Crte
aure i shema kontrolisanja su prikazani na slici 1.
24, 25
23, 65
22 O
O
O
+ 0. 05
- 0. 1
- 0. 1
5
0
,
3
+
0
.2
3
.
6
+
0
.2
1
3
5
,
6
-0.3
3
0
-0.3
1
4
,
5
+
0
.5
m
in
1
2
.
5
+
0
.1
29 O
- 0.1
27,4 O
- 0.2
d2
d3
d1
M27x1
O24
+ 0.3
NAZI V Poz. Kom
dur al
Mat er ij al Dimenzij e Tezina Veza sa Pr imedba
I ZMENE Kol Br . izmene POTPI S Dat um 1
I ma l ist .
1
List br .
Kopij a br.
Dat um
Br .
00001
AURA
Ozn.
1: 1 Razmer a
Veza sa
Ost al a veza
Zamenj en sa
Zamenj uj u j e
Konst r uisao
Cr t ao
Kont r ol isao
Odobr io
2
0
,
5
FetahoviAdmir
d1
d2
d3
d3
0. 05
0. 05
EKSCENTRI NOST
st r an i ca
9

NAZI V Poz. Kom Mat erij al Dimenzij e Tezina Veza sa Primedba
I ZMENE Kol Br.izmene POTPI S Dat um
I ma list.
List br.
Kopij a br.
Dat um
Br.
ZA AURU
Ozn.
Razmera
Veza sa
Ost ala veza
Zamenj en sa
Zamenj uju j e
Konst ruisao
Crt ao
Kont rolisao
Odobrio
FetahoviAdmir
1
6
15 12
8 1
;
1
8 1
4
7
10 9
1
7
3
11
6
13
2 4
;
5
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
I I I I I I Red
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
16
8
7
5
4
1
MESTO KONTROLE
NAZI V KONTROLNI KA
Dimenzij a
mera
Oznaka i
broj
Prot ivkont.
Kontrolni ep
Kont rolni ep
Kontrolni ep
Kontrolnik ekscent.
Kontrolnik ekscent.
Kontrolna rava
Kontrolna rava
Kontrolna rava
Kontrolna rava
Kontrolna rava
Kontrolnik dubine
Kontrolnik duine
Kontrolnik duine
Kontrolnik visine
Kont rolnik visine
Kont rolnik visine
Kontrolna rava
Kontrolna agra
ema kontrolisanja
KTKM-20507
KTKM- 7586
KRE4-132
KVE1-133
KTKM- 7585
KTKM-15839
KTKM-42873
KVB4-108
KTKM-19329
KTKM-21909
KRD4-150
KRD4-111
KRD4-110
KRD4-118
KAA-2-3026
KTKM-42097
KTKM-15837
KTKM-15836
13 306
KAP-7-101
PTKM-55576
46 011
22
+ 0.04
0.05
23.65
-0.1
+ 0.2
3.6
0.05
0.05
+ 0.1
50.3
+ 0.2
+ 0.2
135.6
30
14.5
24.25
27.4
29
27
M27x1
M27x1/ 12,5min
24
22
- 0.3
+ 0.15
- 0.1
-0.2
-0.1
-0.236
+ 0.3
+ 0.05
st r ani ca 11 00003
11
1

Slika 1. Crte aure i shema kontrolisanja

Iz serije delova metodom sluajnog uzorka izabrane su 32 aure radi
kontrole prenika 24,25
-0,1
mm. Nakon merenja rezultati su prikazani tabelarno
prema redosledu merenja. Za obradu rezultata korien je metod intervalne
distribucije frekvencije (METOD GRUPISANJA- Metod pomone veliine C),
grupisanje je vreno u 7 klasa. Rezultati merenja prema redosledu merenja
prikazani su u tabeli 1.

Tabela 1: Rezulatati merenja prenika 24,25
-0,1
mm

N X N X N X N X
1 24.26 9 24.02 17 24.14 25 24.125
2 24.20 10 24.09 18 24.14 26 24.19
3 24.19 11 24.05 19 23.94 27 24.149
4 24.17 12 24.11 20 24.05 28 24.145
5
24.21
13
24.14
21
24.06
29
24.16
6 24.25 14 24.13 22 23.98 30 24.10
7 24.18 15 24.16 23 24.31 31 24.105
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 65

2.1. Histogram i poligon raspodele
U cilju preglednijeg oblikovanja i prikazivanja histograma i poligona
raspodele, posebno kod veeg broja rezultata, rezultati se grupiu u grupe klase.
Raspon: R=X
max
X
min
= 24,31 23,94 = 0,37 mm se deli u grupne
intervale klase.
Ako se usvoji K=7 klasa irina klase je: D= R/k = 0,37/7 = 0,37/7 = 0,0528
0,053mm
tako da je donja granica prve klase: D
ld
= X
min
510
- (3+1)
=23,94 0,0005
= 23,9395 mm
dok je gornja: D
lg
= D
ld
+d = 23,9395 + 0,053 = 23,9925 mm.
Rezultati merenja grupisani u klase dati su u tabeli 2, a histogram i
dijagram raspodele na slici 2.
Tabela 2. Rezulatati merenja grupisani u klase
Red.
Broj
Grupni interval
klase
Sredina
intervala, Xi
Rabo Frekvencije, fi
1 23,9395-23,9925 23,966 // 2
2 23,9925-24,0455 24,019 // 2
3 24,0455-24,0985 24,072 ///// 5
4 24,0985-24,1515 24,125 ///// ///// / 11
5 24,1515-24,2045 24,178 ///// /// 8
6 24,2045-24,2575 24,231 // 2
7 24,2575-24,3105 24,284 // 2
ZBIR 32
Slika 2: Histogram i poligon raspodele rezultata merenja
2.2. Proraun parametara raspodele
Za proraun parametara raspodele grupisanih rezultata merenja izrauje se
dopunska tabela (tabela 3) koja sadri osnovne elemente prorauna. Polazna
veliina je rezultat sa najveom frekvencijom pojavljivanja (c=024,125 mm).
Osnovni parametri raspodele su:
*srednja aritmetika vrednost:
( )
mm X
mm f b
n
d
C X
i
k
i
13 , 24
1299 , 24 3
32
053 , 0
125 , 24 6 4 8 0 ) 5 ( ) 4 ( 6
32
053 , 0
125 , 24
1
1

= + = + + + + + + + = + =

=

f
i
f
i
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
66 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

*standardna devijacija



Tabela 3. Elementi prorauna parametara raspodele
Redni
broj
Sredina
intervala
X
i

f
i
b
i
= (X
i
C)/d
i i
f b

i i
f b
2

1 23,966 2 -3 -6 18
2 24,019 2 -2 -4 8
3 24,072 5 -1 -5 5
4 24,125 11 0 0 0
5 24,178 8 1 8 8
6 24,231 2 2 4 8
7 24,284 2 3 6 18
ZBIR 3 65
C=24,125 mm - najvea frekvencija, d=0,053mm
2.3. Proraun parametara raspodele
Propisana tolerancija se izraunava na osnovu konstruktivne
dokumentacije definisanih odstupanja: T=X
g
X
d
= 0-(-0,1) = 0+0,1=0,10 mm
Prirodna tolerancija karakterie mogunosti procesa obrade (maine) i
predstavlja meru rasipanja dimenzija: T= 6 = 6 0,0753 = 0,4518 mm.
d) Procenat usaglaenih i neusaglaenih delova
Tano obraeni (usaglaeni) delovi:
P
t
=(u
2
) (u
1
)
u
1
= (24,15 24,125)/0,0753 =0,3320
u
2
=(24,25 24,125)/0,0753= 1,6600
dok su iz tabele P1.2. Prilog1 za Nominalnu raspodelu odreene vrednosti
Laplasovih integrala:
(u
2
)= (1,66)=0,951543
(u
1
)= (0,33)=0,629300
Procenat neusaglaenih delova
P
t
= (u
2
) (u
1
) = 0,951543 0,629300 =0,3222 = 32,22%
P
n
= (1-P
t
) 100= 100-P
t
= 100 32,22=67,78%
Ko je data mera spoljanja tada procenat delova za doradu iznosi:
P
d
=1 (u
2
) = 1 0,951543 =0,0484 4,84%
Dok je procenat karta delova: P

= (u
1
)=0,629300 62,93%.
( )
2 2
2
1 1
1 1 1 1
0, 053 65 3 0, 053 2, 0312 0, 0087
32 32
0, 053 2, 0225 0, 053 1, 4221 0, 0753
k k
i i i i
i i
d b f b f
n n
mm

= =


= = = =




= =

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 67

3. PRIJEMNA KONTROLA UNUTRANJEG PRENIKA AURA
Uslvi prihvtnj (preuzimnj) prti prizvedenih prizvd dreuu
se n snvu plnv prihvtljivm nivu stvreng kvlitet, pregledm
reprezenttivnih uzrk prizvd, n snvu ieg se kvlitet cenjue kvlitet
prtie prizvd iz ke e uzrk uzet. Uzrk se ssti d edne ili vie edinic,
uzetih iz neke prtie, ne gledui kkvg su kvlitet,ili n neke druge pkztelje
te prtie prizvd. Brj edinic prizvd predstvlj veliinu uzrk ii se
kvlitet detljn utvrue. Primen kntrle kvlitet prizvd n snvu
dbrng uzrk kd msvne i seriske prizvdnje, vri se u sglsnsti s
utvrenim prvilim primene sttistike kntrle kvlitet, k su definisn
stndrdm SRPS .2. 021 i eknmski e prvdn, er su trkvi kntrle
kvlitet prizvd izvedene n v nin, mngstruk nii d trkv
stprcentne kntrle kvlitet prizvd.
Iz mse prizvd ke treb primiti, k prizvde s stvrenim
kvlitetm, bliskim prektvnm, ki im uptrebnu vrednst, bir se uzrk, p
se n snvu utvreng kvlitet uzetg uzrk, dnsi dluk stvrenm
kvlitetu celkupne prtie prizvd u msi ili serii prizvd, ku treb primiti
ili dbciti, ili uputiti n stprcentnu kntrlu kvlitet tkvih prizvd. Uzrk
se bir tk t svk edinic prizvd u psmtrn prtii im istu vervtnu
d bude izbrn u uzrk, ii e se kvlitet detljn utvrivti. vk izbrn
uzrk z utvrivnje stvreng kvlitet, nziv se slunim uzrkm.
Pri prijemnoj kontroli vrena su merenja unutranjeg prenika 22,25
+0,05
.
Korien je opti obim kontrolisanja II po SRPS N.NO.029, za plan dvostrukog
uzimanja uzoraka i prihvatljiv nivo kvaliteta AQL=1,0 koji je definisan
konstruktivnom dokumentacijom.
Plan DVSTRUKG uzimanja uzoraka, primenjuje se kd br edinic
uzrk ki se kntrlie dgvr prv veliini uzrk ki e dt plnm.
Uklik e br edinic prizvd bez uptrebng kvlitet, prnen u prvm
uzrku, ednk ili mnji d prvg prihvtljivg br, prti prizvd iz ke e
uzet uzrk smtr se prihvenm. k e br edinic prizvd bez stvreng
uptrebng kvlitet, prnen u prvm uzrku, ednk ili vei d prvg br z
dbcivnje, prti prizvd iz ke e uzet uzrk se dbcue.
Uklik e br edinic prizvd bez uptrebng kvlitet, prnen u
prvm uzrku, izmeu prvg br z prihvtnje i prvg br z dbcivnje,
uzim se drugi uzrk, i e veliin dreen plnm, ptm se vri kntrl
stvreng kvlitet vg uzrk edinic prizvd. Br edinic prizvd bez
uptrebng kvlitet, ki se prnu u prvm i drugm kntrlisnju (u prvm i
drugm uzrku) sberu se i upreuu s drugim grninim brem z prihvtnje
prtie prizvd. k e ukupn br edinic prizvd bez uptrebng kvlitet
u b uzrk ednk drugm grninm bru z prihvtnje, ili mnji d njeg,
prti prizvd iz ke su uzeti uzrci se prihvt. Uklik e ukupn br
edinic prizvd bez uptrebng kvlitet u b pregled, ednk drugm
grninm bru z prihvtnje ili vei d njeg, prti prizvd iz ke su uzeti
ispitivni uzrci se dbcue.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
68 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.


Slika 3: Pstupk dvstrukg uzimnj uzrk
Iz tabele Slovne oznake za veliinu uzorka SRPS N. N0.029, na bazi
veliine partije od 3000 komada i za opti obim kontrolisanja II biramo slovnu
oznaku K. Iz tabele 3-C Plan dvostrukog uzimanja uzorka za pootreno
kontrolisanje SRPS N. N0. 029, za izabranu slovnu oznaku veliine uzorka,
izabiramo veliinu oba uzorka po 32 komada i za prihvatljiv nivo kvaliteta
AQL=1,0 odreujemo A
C
-broj komada za prihvatanje i R
e
-broj komada za
odbacivanje uzoraka. Za prvi uzorak je Ac=0 i Re=4, a za drugi uzorak je Ac=1 i
Re=5. Metodom sluajnog izbora izabiramo komade i vrimo merenje, a rezultati
su prikazani u tabelama 4 i 5.
Tabela 4. Rezultati merenja unutranjeg prenika 22+0,05 uzorak I
Br.
Indexa
Izmerena
vrednost
Br.indexa Izmerena
vrednost
Br.indexa Izmerena
vrednost
Br.indexa Izmerena
vrednost
1 21.924 9 21.966 17 22.034 25 22.034
2 21.994 10 21.952 18 22.050 26 22.051
3 21.981 11 221.928 19 22.058 27 22.042
4 21.999 12 21.934 20 22.042 28 22.040
5 21.962 13 21.924 21 22.04 29 22.058
6 21.932 14 21.944 22 22.058 30 22.058
7 21.558 15 21.924 23 22.052 31 22.064
8 21 16 221.934 24 22.048 32 22.022

PREGLED I-UZORKA D
n
1
PROIZVODA
AKO JE BROJ PROIZVODA S
MANAMA U I- UZORKU
NE PRELAZI S
1
PRELAZI S
1
PRELAZI S
1
LI
NE PRELAZI S
2

PREGLED II-UZORKA
D n
2
PROIZVODA
UKUPAN BROJ
PROIZVODA SA MANAMA
U OBA UZORKA
NE PRELAZI S
2
PRELAZI S
2
PARTIJA PROIZVODA
SE PRIMA
PARTIJA PROIZVODA
SE NE PRIMA
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 69

Tabela 5. Rezultati merenja unutranjeg prenika 22+0,05 uzorak II

Br.indexa Izmerena
vrednost
Br.indexa Izmerena
vrednost
Br.indexa Izmerena
vrednost
Br.indexa Izmerena
vrednost
33 22.032 41 21.905 49 22.043 57 22.044
34 21.984 42 21.932 50 22.045 58 22.030
35 21.960 43 21.988 51 22.02 59 22.034
36 22.021 44 21.944 52 22.024 60 22.042
37 21.973 45 21.944 53 22.03 61 22.036
38 21.962 46 21.944 54 22.018 62 22.004
39 22.041 47 21.990 55 22.036 63 21.988
40 21.966 48 21.903 56 22.028 64 22.038
Na osnovu broja komada ije vrednosti prenika nisu u granicama
tolerancije iz oba uzorka doneti zakljuak o prihvatanju partije dobijene od
kooperanta.
Poto u prvom uzorku merenja imamo 21 vrednost prenika koja nije u
granicama tolerancije, partija proizvoda se ne prima, i reklamira kooperantu po
zapisniku o izvrenoj kontroli.
4. ZAKLJUAK
Statistike ili SPC (Statistical Process Control - statistiki kontrolisan
proces) metode kontrole su skup metoda i tehnika: prikupljanja, organizovanja,
analize, tumaenja i prezentacije podataka o masovnoj pojavi. Prikupljanje
podataka o masovnoj pojavi se nikako ne izvodi sa ciljem gaenja poara, ve
reavanja problema na bazi relevantnih, stvamih i tanih podataka. Osnovu
primene metoda ine etiri pravila: nikako proces bez izdvajanja podataka; nikako
izdvajanje podataka bez analize; nikako analiza bez odluke i nikako odluka bez
korektivnih mera koje znae unapreenje procesa.
Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom (standardima QMS), ne
zanemarujui navedene razloge, osnovni razlozi primene statistikih metoda i
tehnika su: analiza procesa, odravanje-monitoring procesa i unapreivanje
procesa. Statistiko praenje ostvarenog nivoa kvaliteta proizvoda i usluga, u svim
fazama procesa izrade proizvoda/davanja usluge, obezbeuje: prelazak sa
inspekcije (otkrivanje greka) na prevenciju kvaliteta; sistemsko i sistematsko
unapreenje nivoa kvaliteta proizvoda i usluga i planiranje proizvodnje sa nultom
grekom.
Statistike metode, samostalno ili u kombinaciji dve i/ili vie metoda,
obezbeuju: sistematsko praenje i pregledno prikazivanje podataka vezanih za
ostvareni nivo kvaliteta proizvoda u svim fazama; brz uvid u opte stanje kvaliteta
proizvoda i usluga, posebno u sluajevima donoenja znaajnih odluka; statistiko
praenje i verifikovanje sposobnosti proteklog i tekueg tehnolokog i proizvodnog
procesa; statistiko praenje i verifikovanje prihvatljivosti kvaliteta isporuka
proizvoda; statistiko praenje i verifikovanje prihvatljivosti dostignutog nivoa
kvaliteta finalnih proizvoda ili isporuenih proizvoda, delova, materijala;
praenje, analizu i prouavanje neusaglaenosti; praenje, analizu i verifikovanje
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
70 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

prihvatljivosti metoda i postupaka ispitivanja proizvoda i kontrole kvaliteta
proizvoda; istraivanja u cilju otkrivanja uzroka pojave nedovoljnog nivoa
kvaliteta i uvoenja projekata unapreenja kvaliteta proizvoda i usluga i planiranja
proizvodnje sa nultom grekom. Najee primenjivane metode statistike kontrole
su metode: krivih rasporeda frekvencija (dijagrama rasipanja) za pregledno
prikazivanje podataka i rezultata, ocenu kvaliteta izrade serije proizvoda,
sposobnosti procesa i proizvodne opreme, kao i brz uvid u opte stanje pri
donoenju odluka; kontrolnih karata za ocenu prethodnih tehnolokih procesa,
praenje tekueg (aktivnog) procesa i praenje isporuka proizvoda i planova
prijema za kontrolisanje i ocenjivanje gotovih i isporuenih proizvoda i
prijemno kontrolisanje nabavljenih proizvoda i materijala.
5. LITERATURA
[1] Barii R., Savremena tehnika kontrola proizvodnje, Tehnika
knjiga, Beograd, 1974.
[2] Lazi M., Statistike metode i tehnike STM, Centar za kvalitet
Mainskog fakulteta u Kragujevcu, Kragujevac, 1999.
[3] Niki P., Upravljanje kvalitetom, VTSS, aak, 2008.
[4] Niki P., Eksperimentalna merenja, predavanja na specijalistikim
Studijama, VTSS, aak, 2010.
[5] Perovi J. M. Menadment, informatika, kvalitet, Mainski fakultet,
Kragujevac, 2003.
[6] Oakland J. S., Statistical Process Control, Fifth Edition, Butterworth
Heinemann, 2003.
[7] Stani J., Upravljanje kvalitetom proizvoda metodi I, Mainski
fakultet, Beograd,1989.
[8] Vukadinovi S., Elementi teorije verovatnoe i matematike
statistike, Privredni pregled, Bgd, 1991.
[9] Standardi: ISO 9001, SRPS N.N0.029, SRPS A.AO.021, MIL STD -
105, MIL STD 414
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 71




ANALIZA STRUKTURNIH PROMENA KOD ZAVARIVANJA
TRENJEM RAZNORODNIH ELIKA

Radovan iri
1


REZIME
Korienjem metoda optike mikroskopije, SEM i EDS analize izvrena su
ispitivanja strukture, kao i analiza faznog i hemijskog sastava, kod trenjem zavarenih
spojeva brzoreznog elika 7680 sa ugljeninim elikom za poboljanje 1730.
Kljune rei: zavarivanje trenjem, brzorezni elik, elik za poboljanje.

ANALYSIS OF THE STRUCTURAL CHANGES IN
FRICTION WELDING OF THE HETEROGENEOUS STEELS

ABSTRACT
By using the metod of the optical microscopy and SEM and EDS analyses, have
been dealth with the inspection of the structure, as well as the analysis of the phase and
chemical composition with the friction welded joints of the highspeed steal 7680, with
Q+T steel,HS steel.
Key words: friction welding, HS steel, Q+T steel.

1. UVOD
Proces rotacionog zavarivanja trenjem sa kontinualnim pogonom (ZT),
sl.1., se odvija kroz sledeih pet faza [1; 2]: I poetnog trenja, II nestabilnog
trenja, III stabilnog trenja, tzv. kvazistacionirana faza, IV koenja i V
sabijanja-prokivanja. Osnovni parametri procesa ZT u fazi trenja su: pritisak trenja
P
t
(Mpa), vreme trenja V
t
(s) i broj obrta n (u eksperimentu n=const=2850 min
-1
).
Parametri u fazi sabijanja-prokivanja su: pritisak sabijanja P
s
(Mpa) i vreme
sabijanja V
s
(s).

1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
72 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.


Slika 1: ematski prikaz modela procesa rotacionog zavarivanja trenjem sa kontinualnim
pogonom u fazi trenja (a) i fazi sabijanja-prokivanja (b)

Faza stabilnog trenja (faza III) poinje kada se sloj velike plastinosti i
male vrstoe proiri po celoj povri trenja. Plastinu deformaciju u ovoj fazi
karakterie prelaz sa plastine deformacije po veoj dubini na deformaciju tankih
povrinskih slojeva osnovnih metala (OM), pri emu se delovi smiu u stanju
neprekidne plastine deformacije. Smatra se da se u ovoj fazi uspostavlja razmena
toplote koju karakterie dinamika toplotna ravnotea izmeu koliine razvijene
toplote i toplote predate u OM i okolinu. Zbog velike plastine deformacije, tj .
poliranja tankih kontaktnih slojeva, u ravni trenja se postiu maksimalne
temperature, pa dolazi do smanjenja koeficijenta trenja i momenta trenja na donji
konstantni nivo i intenziviranja zapoetih difuzionih procesa, ali se pri tome
ograniavaju uslovi za meanje estica oba OM [3]. Saglasno [4] u ovoj fazi na
povrini trenja se ne formira film istopljenog metala, izuzev u sluajevima kada se
zavaruju OM koji stvaraju niskotopljive intermetalne faze. Meutim, prema [4-6] u
ovoj fazi u neposrednoj blizini ravni trenja se formira sloj metala u viskoznom
stanju iji oblik, veliina i putanja strujanja estica (slojeva) metala do sada nisu
dovoljno kvalitativno ni kvantitativno opisani.
Cilj ovog rada je da se na bazi ispitivanja mikrostrukturnih promena i
promena faznog i hemijskog sastava u oblasti trenjem zavarenih spojeva
brzoreznog elika sa elikom za poboljanje, izvri analiza nekih od pojava do
kojih dolazi u treoj fazi trenja procesa ZT i utvrdi veza izmeu parametara
procesa i mikrostrukture.

2. ISPITIVANJE STRUKTURE, FAZNOG I HEMIJSKOG
SASTAVA
Za zavarivanje su korieni brzorezni elik i ugljenini elik za poboljanje
1730 u obliku ipki prenika 10 mm.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 73

Osnovni materijali su meusobno zavareni postupkom rotacionog
zavarivanja trenjem sa kontinualnim pogonom (ZT), sl. 1.
Ispitivanje strukture trenjem zavarenih spojeva izvreno je na Scanning
elektronskom mikroskopu tip JSM-5300 (proizvoa Jeol Japan), a
ispitivanje hemijskog sastava na istom mikroskopu uz korienje ureaja za Energy
disp. Spectr (EDS) analizu tip Link DX 2000 (proizvoa Oxford inst,
England). Ispitivani uzorci prenika 10 mm su prethodno eono zavareni trenjem
po reimu: P
t
=80 Mpa, V
t
=15 s, n=2850 min
-1
, bez prokivanja.
Na bazi obimnih preliminarnih ispitivanja i praenja fenomena do kojih
dolazi u fazi trenja procesa ZT, ispitivane su odreene pojave u karakteristinim
zonama, saglasno fizikom modelu datom na sl. 2.


Slika 2: ematski prikaz karakteristinih zona u blizini ravni trenja u III fazi trenja procesa
ZT 7680 sa 1730: 1 viskozni sloj, 2 karbidni sloj (=0,001-0,006 mm)
formiran uz ravan trenja, 3 sloj 7680 navaren na 1730, 4 zona meanja 7680 i 1730

2.1. Ispitivanje strukture i faznog sastava metodom optike
mikroskopije
U eksperimentu je, sa ciljem analize mikrostrukture navarenog spoja (3 na
sl. 2), praena promena oblika i veliine sloja 7680 navarenog u fazi trenja
procesa ZT na 1730 u funkciji od vremena trenja. Probni uzorci su ZT po reimu
P
t
= 80 Mpa, n = 2850 min
-1
, V
t
= 1,5 do 17 s, pri emu su uzorci posle odabranog
vremena trenja razdvajani, bez prokivanja. Utvreno je da ve u poetnoj fazi
trenja, usled kidanja mikrozavarenih spojeva izmeu OM sa razliitim toplotno-
fizikim osobinama, dolazi do navarivanja 7680 na 1730 u ravni trenja i na
1730 istisnutom van spoja i par trenja postaje 7680, sl. 3. Pri tome je najvea
debljina navarenog sloja izmerena u centralnom delu ipke (pri V
t
13 s) i ista
verovatno predstavlja maksimalno moguu debljinu navarenog spoja za koriene
OM, dimenzije uzoraka i reim ZT; debljina spoja se smanjuje sa pribliavanjem
obimu ipke i najmanja je na metalu istisnutom van zone spoja.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
74 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.


Slika 3: Mikrostruktura sloja 7680 navarenog u fazi trenja na 1730 pa istisnutog van
ravni trenja, 200x

Metalografskim ispitivanjem utvreno je da se u fazi trenja procesa ZT u
sloju 7680 navarenom na 1730 formira zona u kojoj dolazi do meanja estica
oba OM sa veim ili manjim stepenom homogenizacije, zona 4 na sl. 2. Pomenuta
zona se, pri primenjenom broju obrtaja n=2850 min
-1
i pritisku trenja P
t
= 80 Mpa,
uglavnom javlja u centralnom delu ipke. Odlikuje se hemijskom i mehanikom
nehomogenou u odnosu na OM i predstavlja oblast sa slabijim mehanikim
osobinama u odnosu na OM [7]. Na sl. 4 je prikazana mikrostruktura estica 7680
i 1730 izmeanih u toku faze trenja procesa ZT usled preteno laminarnog i
lokalnog turbulentnog kretanja.


a) b)
Slika 4: Mikrostruktura estica 7680 i 1730 izmeanih u toku faze trenja procesa ZT
usled preteno laminarnog (a) i lokalnog turbulentnog kretanja (b)

Mikrostrukturu 7680 u kaljenom stanju u zoni meanja karakterie
veoma krupnozrnasta struktura u prvim redovima zrna do 1730, sl. 5. Kod
uzoraka ZT sa V
t
=4-15 s u toj oblasti preovlauje zrno SG 5-6, ali se posle V
t
=15 s
pojavljuje i zrno veliine SG 2. Najgrublje zrno se javlja kod spojeva zavarivanih
sa predugim V
t
i kod slabo prokivanih uzoraka. Pojavi grubog zrna je pogodovalo
previsoko rastvaranje karbidne faze, kao i umanjenje legiranosti vrstog rastvora
austenita do samog spoja, zbog meanja estica oba OM. Pretpostavku o uticaju
meanja estica oba OM potvruje i injenica da se grubo zrno najee javlja na

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 75

mestima otrog meusobnog zadiranja estica oba OM, sl. 5. Krupno zrno moe
biti i posledica deformacije ovih zona u toku ZT sa kritinim stepenom [8].


Slika 5: Karakteristini oblici pojave grubog zrna u 7680 do spoja sa 1730; kaljeno
(trostepeno predgrevanje) sa 1473 K u rastopu soli na 833 K; 500x

Saglasno [4,5,6,9] u toku III faze trenja procesa ZT sa obe strane ravni
trenja moe se formirati sloj metala u viskoznom stanju (1 na sl. 2). Posle III faze
trenja i hlaenja na mirnom vazduhu (ovravanja i transformacija u vrstom
stanju) isti se pokazuje kao uski sloj odreene irine sa obe strane ravni trenja sa
neto krupnijim kristalnim zrnom u odnosu na susedne slojeve i niim sadrajem
karbidne faze.
Viskozni sloj je, pogotovu u centralnoj oblasti ipke, podeljen jasno
izraenom ravni trenja tj. Rotacionom ravni, na dva dela, sl. 6.



a) b)
Slika 6: Mikrostruktura viskoznog sloja kod trenjem zavarenog sloja 7680 sa 1730.
Reim ZT: P
t
=80 Mpa, V
t
=15 s, n=2850 min
-1
, bez sabijanja. Hlaenje na mirnom
vazduhu. Rastojanje od ose ipke 10 mm (ose rotacije): a osa rotacije; b 1250m;

Karakteristina pojava kod ovih OM je poveanje udela karbidne faze u
pokretnoj ravni trenja (rotacionoj ravni) izmeu sloja 7680 navarenog na 1730 i
7680 (2 na sl. 2).
Karbidni sloj se formira u fazi trenja usled skretanja karbidnih linija u
polaznom 7680 za ugao od oko 90
0
i zgunjavanja istih u ravni trenja, sl. 7. Ovaj
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
76 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

sloj predstavlja asimptotsku ravan kojoj u beskonanosti tee karbidne linije.
Karbidni sloj se na poprenom prelomu uzoraka pokazuje u obliku sjajnih
koncentrinih prstenova.

Slika 7: Nastanak karbidnog sloja u ravni trenja
u procesu ZT; Stanje: ZT po meko areno, 200 x

Uporedo sa procesom formiranja karbidnog sloja u ravni trenja u toku faze
trenja procesa ZT 7680 sa 1730 dolazi do promene udela, orijentacije i oblika
karbidne faze u blizini ravni trenja.
Fenomen promene orijentacije karbidne faze u 7680 zasniva se, kao to je
ve navedeno, na laminarnom teenju karbidnih traka, koje sa pribliavanjem ravni
trenja menjaju ugao kretanja (skreu), dostiui u ravni trenja ugao skretanja od
oko 90
0
, sl. 7. Pri tome se karbidi sa pribliavanjem ravni trenja veim delom
postavljaju pljotimice prema ravni trenja, tj. Takoe skreu za ugao od oko 90
0
.
Karbidi prisutni u zoni meanja i u sloju 7680 navarenom na 1730 u
procesu tople plastine deformacije sa visokim stepenom deformacije (znatno iznad
stepena = 1,51 izmerenog na udaljenju 0.5 mm od ravni trenja [6]) su zajedno sa
vrstim rastvorom izloeni kretanju i radijalnom istiskivanju u ravni trenja i u blizini
ravni trenja. U tim uslovima karbidi se uglavnom orijentiu paralelno ravni trenja
(spoju).
Udeo, veliina i raspored karbidnih estica utie na karakter procesa
strujanja visokoplastinog i viskoznog metala u karakteristinim zonama. Pri tome,
nerastvoreni karbidi, kao vrste estice u vrsto-tenom metalu (u viskoznom
sloju) i visokoplastinim zonama (van viskoznog sloja), mogu imati znaajan uticaj
na karakter strujanja metala u toku procesa ZT, a time i na osobine zavarenih
spojeva. Sa druge strane primenjeni termodeformacioni uslovi izrazito utiu na
pojave rastvaranja i moguih mehanikih razaranja (lomljenja i upanja) karbidne
faze i dr.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 77

2.2. Ispitivanje strukture i sastava metodama elektronske mikroskopije
u EDS analize
Cilj ispitivanja je bio da se izvri karakterizacija odreenih pojava u ravni
trenja i neposredno uz istu. Ispitivanjem na Scanning elektronskom mikroskopu tip
JSM-5300 potvreno je da se viskozni sloj odreene irine formira sa obe strane

ravni trenja i da u istom dolazi do kretanja viskozne mase metala i vrstih
karbidnih estica po sloenoj putanji. Na osnovu njegovog izgleda posle
ovravanja, sl. 8., zapaa se da je u toj fazi procesa metal bio u vrsto-tenom
(viskoznom stanju) sa relativno malom viskoznou. Na sl. 9 je prikazana pojava
zadravanja vrste karbidne estice u viskoznom (lepljivom) sloju metala do koje
je dolo u treoj fazi trenja procesa ZT.



Slika 8: Struktura trenjem zavarenog spoja u
oblasti ravni trenja, 1500 x
Slika 9: Karbidna estica zarobljena u
viskoznom sloju u ravni trenja, 7500x
Metodom EDS izvrena je analiza sastava metala u ravni trenja (viskoznom
sloju) i zoni meanja oba OM u oblasti udaljenoj 1 mm od ose ipke (ose rotacije).
Rezultati EDS analiza dati su na sl. 10 i 11.



Slika 10: EDS spektar metala u ravni trenja.


Slika 11: EDS spektar zone meanja estica
7680 i 1730


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
78 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Rezultati EDS analize pokazuju da viskozni sloj (ravan trenja) sadre iste
legirajue elemente kao i legirani OM (7680), dok se hemijski sastav zone
meanja moe razlikovati od jedne do druge merne take, i u pojedinim mernim
takama ukazuje na znatan udeo 1730 u metalnoj osnovi te zone.

3. ZAKLJUAK
Na bazi ispitivanja i analiza, korienjem metoda optike i elektronske
mikroskopije i EDS-analize, utvrene su izrazite kvalitativne i kvantitativne razlike
u mikrostrukturi, faznom i hemijskom sastavu u karakteristinim zonama u oblasti
ravni trenja (viskoznog sloja), a koje izrazito zavise od parametara procesa i
odluujue utiu na osobine zavarenih spojeva ovih elika.
Navedeni rezultati omoguavaju objanjenje nekih od sloenih pojava do
kojih dolazi u procesu ZT, a pre svega u treoj fazi procesa ZT.

4. LITERATURA
[1] V. I. Vilj: Svarka metalov treniem, Mainostroenie, Moskva,
1970.
[2] G. Dennin: Optimierung von Einstellwerten fur das Reibschweissen
mit kontinuerlichem Antrieb, Fachinformation von KUKA
Augsburg, Nr. 32/1979.
[3] I.O. Khazanov i dr.: Structure and properties o friction welded
joints produced under superplasticity conditions in R6M5 steel,
Welding International (Abington), 11/1997, p. 64-66.
[4] N. I. Fomiev, K. P. Imenik: Vlijanie promeutonoga sloja
obrazujuegosja pri svarke treniem bistroreyegosja stalej s
konstrukcionimi na pronost soedinenija. SP 2/1981.
[5] G. J. Benzsak and T. H. North: Modelling of Viskosity and Fluid
Dynamics in Similar Friction Joints, Trans. JWRI, Vol. 25(1996),
No.2.
[6] R. iri, S. antrak, K. Rai, Analysis of the mechanism of joining
and formation of viscous layer in friction stir welding, Int. Paton
Welding Journal, December 2004., p. 16-25.
[7] H. Horn und a.: Untersuchungen zum Bindemechanismus
reibgeschweisster Wolframshartmetall-Stall-Verbirdungen,
Schweissen+Schneichen, 10/1987, s. 513-516.
[8] J.P. Egorov, I.O. Hazanov, Rekristalizacija deformirovanoga
avstenita bistroreuej stali R6M5, MiTOM, 8(1982).
[9] R. iri, S. antrak, K. Rai,R. Rudolf, I. Anel, Distribution of
carbide phase in the viscoplastic layer during the rotational friction-
welding various steels, Journal Metals and Materials International,
Vol 15, No.5, October 2009., p. 831-841.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 79




METODOLOGIJA IZRADE DELOVA
NA MAINI WATER JET

Petar Niki,
1
Anelija Mitrovi
1


REZIME
U radu je kroz jedan primer objanjena metodologija izrade delova na maini
water jet u preduzeu Slovas u aku. Detaljno su objanjene aktivnosti poev od dobijanja
zahteva kupca do izrade serije delova.
Kljune rei: water jet, Bysoft.

THE METHODOLOGY OF MAKING PARTS
ON WATER JET MACHINE

ABSTRACT
This paper presents the methodology for making parts of the water jet machine in
the company Slovas in Cacak. Details are explained by the activities ranging from customer
request to obtain a series of production parts.
Key words: water jet, Bysoft.

1. TEHNIKE MOGUNOSTI WATER JET-a
Tehnologija seenja vodenim mlazom namenjena je za seenje metala,
plastike, stakla, mermera, materijala osetljivih na toplotu, teko obradivih
materijala, gume, koe, plute, kompozitnih materijala i drugih.
Radni sto maine water jet tipa Byjet 6030 firme Bystronic je 2000 x 4000
mm i na njemu se moe vriti seenje materijala do 380 mm debljine. Seenje se
vri pod pritiskom vodenog mlaza pomeanog sa abrazivnim sredstvom (prosejan i
obraen pesak). Pritisak je 4160 bara, a utroak abrazivnog sredstva 400 g/min.
Mlaz izbija kroz diznu koja se nalazi na dnu glave za seenje, a suavanje mlaza
vri dijamant koji se nalazi u glavi, zatim ga alje u deo koji mea vodu sa peskom
(mea) i prosleuje ga dalje kroz diznu. Ako se seenje vri sa dve glave kroz koje
izbija mlaz, najmanje rastojanje izmeu glava je 360 mm, a najvee 1200 mm.
Kapacitet silosa za abraziv je 400 kg, a ta koliina je dovoljna za 16
h
kontinualnog
rada sa jednom glavom.
Primenom ove tehnologije moe se postii pet razliitih kvaliteta obraene
povrine u zavisnosti od brzine rezanja: najgrublji, grubi, srednji, fini i najfiniji.
Brzina seenja zavisi od vrste i kvaliteta materijala koji se obrauje, a
moe biti od 1 do 2000 mm/min., mada moe biti i vea, ali se ne preporuuje.



1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
80 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Prednosti seenja vodenim mlazom u odnosu na seenje laserom su
viestruke: veoma precizno seenje mlazom iji je prenik manji od 1 mm, a
preciznost rezanja 0.1mm, rez je hladan i ne dolazi do termikih promena u
materijalu; mogunost rezanja i tvrdih i mekih materijala, manja ogranienja
debljine materijala, nema tetnih gasova i praine kod rezanja,rezna povrina je
glatka i ista.
Primena water-jet maine je skoro neograniena, jer moe da ree sve
vrste materijala i ne postoje ogranienja u obliku. Praktino sve to moe da se
nacrta moe i da se izree.
2. PROCES DOBIJANJA DOKUMENTACIJE OD KUPCA I
UVOENJE CRTEA U PROGRAM BYSOFT
Kupac moe dostaviti dokumentaciju u elektronskoj formi, faksom, u
odreenom softverskom paketu na CD-u ili fle memoriji, moe je poslati ili doneti
kao skicu, a neretko i kao gotov uzorak.
Ako kupac dokumentaciju, tj. crte alje imejlom on mora biti kotiran, u
suprotnom neophodno je konsultovati se sa kupcem. Kada crte stigne u .dxf ili
.dwg formatu moe se iskoristiti i uvesti u program. Meutim, esto se od
dostavljaa dobije dokument u .pdf formatu i u tom sluaju predmet mora
naknadno da se crta.
Postoji mogunost da dokument stigne i u .cdr (Corel Draw) formatu, pa se
pristigla dokumentacija mora prevesti u .dwg format da bi se iskoristila i uvela u
program. Kada se rei problem kotiranja i formata, crte se importuje (unosi) u
program i vre se dalje pripreme za obradu.
Vrlo esto, kupac donese ili poalje fax-om nacrtan ili skiciran crte. Na
osnovu dostavljene skice vri se kompjutersko unoenje komada predvienog za
obradu i datih dimenzija toga komada posle ega je crte spreman za importovanje
u Bysoft program maine.

Slika 1: Izgled crtea posle importovanja u Bysoft
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 81

Neretko, kupac dostavlja gotov uzorak i u tom sluaju mere se dimenzije
toga uzorka raznim mernim instrumentima i na osnovu tih dimenzija uzorak se crta
i priprema za uvoenje u program i izradu datog uzorka. Nakon to se
dokumentacija, tj. crte pripremi u .dwg formatu, importuje se u Bysoft program
water-jet maine.
Najvanije to treba definisati u programu je vrsta materijala, kvalitet i
debljina materijala. To su osnovni parametri neophodni za izradu i svrstavanje
PARTA dela koji se obrauje. Crte se pretvara u konturu i na taj nain se
proverava da li ima otvorenih linija, odnosno nespojenih, prelomljenih ili ukrtenih
da ne bi dolo do ponavljanja putanje u toku rezanja.
Posle ovog koraka sledi definisanje tehnolokih detalja, a to su: redosled
buenja, mesto gde buenje poinje, tj. ulaz, veliina ulaza i zadavanje drugog
operativnog moda unoenje razliitih parametara rezanja u sluaju da npr.
krugovi na komadu koji se obrauje nisu isti.
Odreivanjem ovih parametara dolazi se do PARTA programa spremnog
za importovanje u program maine, koji se pamti pod nekim imenom da bi se lake
pronaao i povezao sa parametrima maine. Po unoenju programa, tj. PARTA u
program maine, odreuju se parametri koji zavise od vrste materijala, posle ega
je maina spremna za obradu materijala.
3. ODREIVANJE OPTIMALNOG RASPOREDA KOMADA
U cilju to vee utede materijala, odreuje se optimalni raspored komada
koji se reu, a samim tim smanjuje se i vreme rezanja na minimum.
Komadi se rasporeuju na oko 5 mm jedan od drugog, u zavisnosti od vrste
materijala koji se obrauje.

Slika 2: Optimalan raspored komada


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
82 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

U sluaju da stigne nalog za rezanje vie komada na veoj ploi od
odreenog materijala, ti se komadi slau automatski u programu, radi to veeg
iskorienja materijala, ili se manuelno rasporeuju putem tastature.
4. POSTUPAK IZRADE CENE KOTANJA I PONUDE,
KOMUNIKACIJA SA KUPCEM I UGOVARANJE
Dostavljena dokumentacija (u bilo kojoj formi), od komercijale ili samog
kupca, obrauje se i na osnovu zahtevanog kvaliteta obrade materijala, vrste
materijala i vremena utroenog na rezanju, dolazi se do cene kotanja odreenog
komada koji se ree. Da bi se kupcu dala ponuda i zakljuio neki posao mora se
biti sa njim u direktnoj komunikaciji telefonskim ili elektronskim putem ili
posredstvom komercijale.

Slika 3: Plan seenja
Uzimajui u obzir osnovne faktore koji utiu na cenu kotanja, odrauje se
ponuda koja se dostavlja kupcu. U sluaju da je kupac nezadovoljan ponudom, u
dogovoru s njim pristupa se izradi novih kalkulacija u cilju sputanja prvobitne
cene kotanja usluge, na taj nain to se predlae grublja obrada materijala, izrada
manjeg broja komada, ime se znatno utie na smanjenje vremena potrebnog za
odraivanje usluge a samim tim i cene usluge, to je od presudnog znaaja za
kupca da prihvati ponudu, na obostrano zadovoljstvo.
5. IZRADA PRVOG KOMADA, PODEAVANJE MAINE I
KONTROLA PRVOG KOMADA I SERIJE
Kada stigne nalog za rezanje itave serije traenog komada, postavi se
ploa od odreenog materijala na mainu i obezbedi se stegama ili se podupire sa
strana da se u toku obrade ploa ne bi pomerila i poremetila putanju rezanja. Poto
je u pitanju serija i vea ploa, pod pretpostavkom da je i serija velika obrada
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 83

materijala izvodi se sa dve glave ime se za 50% smanjuje vreme izrade, a samim
tim za 50% se poveava cena usluge.
Po zavretku rezanja serije vri se kontrola dobijenih komada. U seriji od
32 komada kontrolie se svaki uzorak, da li odgovara eljenim dimenzijama. U
sluaju da ima 4 uzorka ije dimenzije ne odgovaraju traenim pristupa se
ponovnoj obradi materijala uz odgovarajue korekcije.
6. PRIMOPREDAJA OPREME IZ SMENE U SMENU I
ODRAVANJE OPREME
Na kraju radnog vremena prva smena je obavezna da kolegama iz druge
smene preda opremu u funkcionalnom stanju. Maina mora biti ista, odreeni
delovi podmazani i radni prostor spreman za nastavak proizvodnje u drugoj smeni.
U sluaju da prva smena nije bila u mogunosti da ispotuje sve pristigle
naloge kupaca, druga smena se upuuje u problematiku pristigle dokumentacije
prenoenjem instrukcija dobijenih od komercijale ili direktno od kupca. U cilju to
dueg i kvalitetnijeg iskorienja opreme, izbegavanja potencijalnih havarija, a
samim tim i utede na eventualnim popravkama neophodno je preventivno
odravanje maina koje podrazumeva: praenje maine u toku rada, podmazivanje
delova maine i zatezanje odreenih delova maine posle izvesnog broja radnih
sati. Meutim, neretko sam operater nije u mogunosti da sprei zastoj u
proizvodnji usled nekog veeg kvara. Korektnim odravanjem pristupa se
reavanju konkretnog problema, odnosno zameni odreenog dela koji nije u
funkciji. esto se deavaju problemi i sa hidraulikom i elektronikom koje operater
nije u mogunosti da sanira, pa se u tom sluaju angauju serviseri osposobljeni za
tu vrstu problematike.
7. ZAKLJUAK
Rad opisuje sve aktivnosti vezane za izradu delova na maini Water jet
poev od dobijanja zahteva kupca, zatim uvoenja crtea u program Bysoft,
odreivanja optimalnog rasporeda komada preko postupka izrade cene kotanja i
ponude do izrade serije delova.
8. LITERATURA
[1] Niki P., Mitrovi A., Zemani I., Ulemek M.: Kompjuterska
grafika, Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak, 2008
[2] http://www.bystronic.com/cutting_and_bending/gb/en/
products/water/byjet/index.php?navid=49&nl=3
[3] Radonji S., Mitrovi A.: Korienje crtea uraenih u AutoCAD-u
za izradu delova na maini water jet; XXXIII JUPITER
Konferencija, Zlatibor, 2007.
[4] Mitrovi A., Radonji S., Niki P.: Upotreba tehnike
dokumentacije uraene u programu CATIA u procesu seenja na
laseru ili water jet-u; XXXIV JUPITER Konferencija, Beograd,
2009.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
84 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 85





TEHNOLOGIJE UPOTREBE SOLARNE ENERGIJE

Sneana Dragievi
1


REZIME
Korienje solarne energije prua mogunost supstitucije klasinih oblika energije
(goriva i elektrine energije) svuda gde za to postoje uslovi, tj. dovoljan intezitet i duina
trajanja sunevog zraenja. Korienje solarne energije u poreenju sa klasinim izvorima
energija, kao to su gas, nafta ili ugalj, ima niz prednosti: neiscrpan je oblik energije, pri
eksploataciji nisu potrebna dodatna ulaganja i njena upotreba nema tetnih uticaja na
okolinu. Naa zemlja ima povoljne klimatske uslove za korienje solarne energije jer
proseno ima od 220 do 260 sunanih dana u godini. U ovom radu je dat pregled
tehnologija za korienje solarne energije, koje se najvie koriste za zagrevanje vode,
zagrevanje vazduha i za dobijanja elektrine energije.
Kljune rei: solarna energija, solarne tehnologije, temperaturna konverzija,
fotonaponska konverzija.

SOLAR ENERGY TECHNOLOGIES

ABSTRACT
Using solar energy offers the possibility of substitution of traditional forms of
energy (fuel and electricity) anywhere where there are conditions, ie. Sufficient intensity
and duration of solar radiation. Using solar energy compared to conventional energy
sources, such as gas, oil or coal, has a number of advantages: inexhaustible form of energy,
the operation does not require additional investment and its use has no adverse impact on
the environment. Our country has favorable climatic conditions for the use of solar energy
because it has an average of 220 to 260 sunny days per year. This paper presents an
overview of solar energy technologies, which are mostly used for water heating, air heating
and generating of electricity.
Key words: solar energy, solar technologies, temperature conversion, photovoltaic
conversion.

1. UVOD
Za odravanje tehnikog, industrijskog i uopte civilizacijskog nivoa na
naoj planeti neohodne su velike koliine energije. Razvoj tehnologija za
eksploataciju klasinih izvora energije tekao je veoma ubrzano u toku poslednjih
decenija i omoguio je da se postigne velika potronja energije u svim delovima
sveta. Ubrzana eksploatacija klasinih izvora energije stvorila je i niz problema
razliite prirode: energetske, ekoloke i ekonomske. Svi navedeni problemi teko


1
Tehniki fakultet aak, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
86 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

optereuju dananji stepen razvoja nae civilizacije i prete da ugroze ljudski
opstanak na naoj planeti.
Dugorono gledano, trenutno najvei izvori energije (klasini) postae
marginalni, a glavna nada se polae u nove obnovljive izvore energije koji nude
reenja za opstanak: Sunce, vetar, moderna biomasa, mali hidrosistemi, plima i
talasi okeana. Ako se uzmu u obzir i klasino korienje biomase i velike
hidroelektrane, onda sve to ini familiju obnovljivih izvora energije. Solarna
energija daje najveu mogunost za zamenu klasinih izvora energije. U toku jedne
godine, Suneva energija koja dospeva na zemlju, 20.000 puta je vea od energije
neophodne da zadovolji potrebe celokupne populacije nae planete. U toku samo tri
dana na povrinu zemlje dospeva Suneva energija ekvivalentna energiji koju bi
proizveli svi fosilni izvori i rezerve na zemlji.

2. PASIVNA PRIMENA SOLARNE ENERGIJE
Pasivna primena solarne energije se zasniva na primeni graevinskih
elemenata i materijala koji su optimalno i estetski oblikovani i funkcionalno
povezani u kompaktnu celinu. Pasivni solarni sistemi prikupljaju i koriste solarnu
energiju bez korienja dodatnih mehanikih ili elektrinih ureaja. Osnovni
elementi pasivne solarne arhitekture su:
Pravilna orijentacija zgrade: kod direktnog zahvata Sunevog zraenja
fasadu zgrade treba orijentisati prema jugu sa moguim odstupanjem od
20 prema istoku i 30 prema zapadu.
Nadstrenica: nadstrenica treba da bude takvih dimenzija da u toku leta
sprei, a u toku zime omogui prodor Sunevog zraenja u objekat. Koriste
se nepokretne i pokretne nadstrenice.
Prozori: u solarnoj arhitekturi prozori zauzimaju 60-90% june fasade
objekta. Broj stakala na prozorima zavisi od klimatskih uslova u kojima se
nalazi dati objekat. Poveanje broja stakala na prozorima neznatno
smanjuje prolaz Sunevog zraenja, a u znatnoj meri spreava toplotne
gubitke iz prostorija.
Toplotni zastori: koriste za zatitu od pregrevanja i za spreavanje
toplotnih gubitaka iz prostorija. Toplotni zastori su pokretni i mogu da se
nalaze sa unutranje ili spoljanje strane prozora.
Boja zidova i nametaja: nametaj se vie zagreva od zidova, jer za istu
povrinu ima manju masu, tako da doprinosi poveanju temperature u
prostorijama.
Trombov zid: zid koji je istovremeno apsorber, skladite toplote i grejno
telo. Obino se pravi od cigle ili betona, debljine 20-40 cm. Na rastojanju
2-10 cm ispred zida postavlja se staklo. U praksi se koriste dve
konstrukcione varijante Trombovog zida: bez otvora i sa otvorima pri
osnovi i vrhu zida.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 87


Slika 1: Trombov zid sa otvorima za cirkulaciju vazduha

Vodeni zid: u toku dana voda celom zapreminom apsorbuje Sunevo
zraenje, dok je u toku noi zraenjem predaje unutranjosti kue.
Staklena veranda: kao nezaobilazan deo solarne arhitekture postavlja se na
junu stranu zgrade. Obino se iza staklene verande nalazi masivan, tamno
obojen zid koji apsorbuje prispelo Sunevo zraenje. Nou ili zimi se
otvaraju gornji i donji otvor na zidu i preko gornjeg u kuu ulazi topao
vazduh, a na donji izlazi hladan i objekat se zagreva.


Slika 2: Staklena veranda

Podno skladite toplote: najee se koristi reni ljunak koji se deponuje
ispod poda kue. Topao vazduh se iz staklene verande pomou ventilatora
prenosi do ljunka koji akumulira energiju i odaje je u prostor koji se greje.

3. TEMPERATURNA KONVERZIJA
Prijemnici kod kojih se energija sunevog zraenja direktno transformie u
toplotnu energiju su danas tehniki, tehnoloki i ekonomski najjednostavniji i
najprimenljiviji za iroku upotrebu. U ovoj grupi se razlikuju dve osnovne vrste
prijemnika, u zavisnosti od temperaturnog nivoa radnog medijuma koji se u njima
moe postii: niskotemperaturni prijemnici i visokotemperaturni prijemnici.

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
88 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

3.1. Niskotemperaturna konverzija
Za niskotemperaturnu konverziju Sunevog zraenja (t< 100
o
C) koriste se
ravni kolektori. U zavisnosti od radnog fluida, ravni kolektori se dele na kolektore
sa tenim fluidom i vazduhom. Osnovni elementi kolektora su: kuite (od Al
profila), termoizolacija (staklena i mineralna vuna debljine 50mm), apsorber (od Al
lamela kroz koje su provuene bakarne cevi), stakleni pokriva debljine 4 mm i
ram kolektora (od Al profila).


Slika 3: Nain funkcionisanja solarnih kolektora

Tipina instalacija za zagrevanje vode ili grejanje sa ravnim kolektorom
data je na slici 4.


Slika 4: Instalacija za zagrevanje vode sa ravnim kolektorom:
1-kolektor, 2-vazduni ventil, 3-odvod tople vode, 4-dovod hladne vode, 5-ventil, 6-odvod iz
kolektora, 7-snabdevanje kolektora vodom, 8-ispusti, 9-ventil, 10-sigurnosni ventil,
11-toplotna pumpa, 12-pomoni pritisni ventil, 13-mera pritiska, 14-prikljuni rezervoar,
15-spiralna grejna cev, 16-rezervoar, 17-pomoni greja, 18-regulator
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 89

3.2. Srednjetemperaturna konverzija (100-400
o
C)
Za srednjetemperaturnu konverziju Sunevog zraenja koriste se
vakuumirani kolektori sa koncentratorima Sunevog zraenja (fokusirajui
kolektori) i solarne penice. Kolektori sa koncentratorima koriste samo direktno
sunevo zraenje i usmeravaju se prema Suncu. Za vreme oblanih dana ovi
kolektori su neupotrebljivi. Koncentratori mogu biti u vidu ravnih ili zakrivljenih
reflektora i mogu vriti takasto ili linijsko koncentrisanje sunevog zraenja.

3.3. Visokotemperaturna konverzija (400-4000
o
C)
Za visokotemperaturnu konverziju sunevog zraenja koriste se solarni
sistemi (solarne pei i solarne elektrane) sa koncentratorima sunevog zraenja koji
se moraju podeavati prema Suncu. U visokotemperaturnoj konveziji su zastupljeni
heliostatski sistemi, vei broj ogledala, koja reflektuju sunevo zraenje na
apsorber, koji se nalazi u njihovoj ii u kojoj se nalazi apsorberska posuda.
Heliostati su pokretni koncentratori (koncentratori koji prate Sunce), koji koriste
ravna ili blago zakrivljena ogledala. Pomou heliostata je mogue u njihovoj ii
postii temperaturu do 3500C. Kod savremenih heliostata svako se ogledalo
nezavisno orijentie prema Suncu pomou kompjuterski voenog sistema.

4. FOTONAPONSKA KONVERZIJA
Pretvaranje solarne energije u elektrinu vri se pomou solarnih elija
koje se izrauju od poluprovodnikih materijala, jednostavne su grae, nemaju
pokretne delove, ne zagauju okolinu i imaju dug vek trajanja. Materijali koji se
koriste u izradi solarnih elija u velikoj meri utiu na rad i cenu solarnih ureaja.
Ovi materijali se mogu klasifikovati kao kristalni, polikristalni i amorfni. Od
materijala za izradu fotonaponskih elija koji su trenutno dostupni na tritu
najpoznatiji su: monokristalni silicijum, polikristalni silicijum, amorfni silicijum,
kadmijum telurid itd.
Snaga koju proizvodi jedna fotonaponska elija je relativno mala pa se u
praksi vie elija povezuju u grupu, ime se formira fotonaponski modul koji
proizvodi struju, napon i snagu znatno veeg intenziteta. Maksimalni izlazni napon
individualne solarne elije iznosi oko 600 mV, pa se elije serijski povezuju kako
bi se dobio eljeni napon. Najee se oko 36 elija serijski povezuje stvarajui
module nominalnog napona od 12 V. Paralelnim povezivanjem elija postie se
poveanje struje. U praksi se najee pribegava redno-paralelnoj vezi ime se
postie i potreban napon i potrebna struja, odnosno snaga.


Slika 5: Fotonaponska elija, modul i panel

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
90 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Proizvoai daju podatke o karakteristikama modula pri standardnim
uslovima ispitivanja (povrinska snaga od 1000 W/m
2
i ambijentalna temperatura
od 25C). U tabeli 1. dati su tipini parametri fotonaponskog modula snage 100 W.

Tabela 1. Tipini parametri FN modula snage 100 W

Maksimalna snaga 100 W
Napon makismalne snage 17 V
Struja maskimalne snage 5,6 A
Napon otvorenog kola 21 V
Struja kratko spojenog kola 6,3 A


5. ZAKLJUAK
Tehnologije korienja solarne energije postaju sve vie ekonomski
konkurentne tehnologijama korienja ostalih oblika energije. Koliko e se one u
praksi koristiti zavisi od potranje na tritu. Proces prihvatanja novih tehnologija
vrlo je spor, a glavni problem za instalaciju novih postrojenja je njihova poetna
cena koja utie na porast cene dobijene energije u prvih nekoliko godina, u odnosu
na ostale komercijalno dostupne izvore energije. Cena fosilnih goriva bi trebala u
budunosti da raste jo vie zbog ogranienih rezervi, pa e samim tim i ova
postrojenja biti aktuelnija za primenu. Pored toga, neophodno je da se povea svest
o nunosti primene obnovljivih izvora energije, naroito solarne energije, jer se
radi o budunosti svih nas.

6. LITERATURA
[1] Duffie, J.A., Beckman, W. A.: Solar Engineering of Thermal
Processes. 2
nd
ed. NY Wiley, 1991.
[2] Pavlovi T, abri B.: Fizika i tehnika solarne energetike,
Beograd, 1999.
[3] Dragievi S., Lambi M.: Uticaj radnih i konstruktivnih
parametara na energetsku efikasnost aktivnog solarnog zida,
asopis Energetske tehnologije, br. 1, str. 3-7, 2004.
[4] Dragievi S.: Masivni solarni zidovi deo solarne
arhitekture, asopis Modul, br. 6, str. 40-45, Beograd, 2002.
[5] Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, LIBER PERPETUUM
knjiga o obnovljivim izvorima energije u Srbiji i Crnoj Gori,
Novi Sad, 2004.





Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 91





FUNKCIONALNO MODELOVANJE PROCESA PRODAJE
UGLJA KAO PODRKA PROJEKTOVANJU
INFORMACIONOG PODSISTEMA

Nataa Gojgi
1


REZIME
U radu je prikazan procesni pristup prema zahtevima standarda ISO 9001 kao
osnova za projektovanje informacionog sistema korienjem standarda IDEF0. Model
procesa prodaje uglja prikazan u radu je realizovan softverom Bpwin. Funkcionalni model
prodaje uglja omoguava bolje upravljanje i planiranje budueg korisnikog interfejsa
informacionog sistema.
Kljune rei: IDEF0, Bpwin, informacioni sistem.

FUNCTIONAL MODELING OF THE COAL SELLING PROCESS
AS A SUPPORT TO THE INFORMATION SUBSISTEM DESIGN

ABSTRACT
This paper deals with the procedural approach created in accordance with ISO
9001 standard as a base for the design of the information system, with the use of the
standard IDEF0. The model of the coal selling process which has been presented in the
paper, has been realized with Bpwin software. The functional model of the coal selling
allows better process management and future planning of the user interface of the
information system.
Key words: IDEF0, Bpwin, information system.

1. UVOD
Za postupak modeliranja razvijeni su odgovarajui CASE (Computer
Aided Software Engineering) alati i to standard za funkcionalno modelovanje
IDEF0 (Integrated Computer Automated Manufacturing Definition) realizovan
kroz Bpwin CASE alat koji je korien u radu. IDEF0 je tehnika modelovanja
bazirana na kombinaciji grafike i teksta koji su predstavljeni na organizovan i
sistematian nain da bi se poveala razumljivost i obezbedila logika za
potencijalne izmene, specificirane zahteve, ili na drugi nain reeno, podrala
analizu sistema po nivoima u procesu prodaje uglja. Svaka aktivnost kojom se
definisani ulazi pretvaraju u izlaze moe se predstaviti kao proces. Svaka aktivnost



1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
92 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

koja prima ulaze i prevodi ih u izlaze je proces, pa su sve proizvodne i/ili uslune
aktivnosti i operacije procesi.

2. DOKUMENTOVANJE PROCESA U RUDARSKOM BASENU
KOLUBARA
Rudarski basen Kolubara, 13. jula 2009. godine, primio je uverenje o
dobijanju sertifikata ISO 9001 i ISO 14001. Sistem upravljanja kvalitetom
predstavlja usklaenu radnu strukturu koja funkcionie u organizaciji i obuhvata
efektivne inenjerske i menaderske metode radi postizanja najboljih naina
uzajamne povezanosti osoblja, opreme i informacija u cilju zadovoljstva korisnika i
zaposlenih u pogledu kvaliteta proizvoda i usluga i smanjenja trokova poslovanja.
Sistem menadmenta kvalitetom treba posmatrati kao strateki problem koji treba
reavati kroz pojmove kao to su: planovi, ciljevi, realizacija postavljenih ciljeva,
kontrola, permanentno obrazovanje, sledljivost, dokumentovanost. Procedure koje
opisuju procese sadre blok dijagrame za grafiki prikaz odvijanja procesa u jednoj
organizacionoj jedinici.
Na slici 1 moe se videti blok dijagram procesa Prodaja uglja.


Slika 1: Blok dijagram procesa prodaje uglja
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 93

3. PROCESNI PRISTUP
Procesni pristup je jedan od osam principa sistema menadmenta
kvalitetom standarda ISO 9001 [3], koji navodi da se eljeni rezultat ostvaruje
efikasnije kada su povezani resursi i aktivnosti upravljani kao proces.
Standard za funkcionalno modelovanje IDEF0, realizovan kroz Bpwin
CASE alat, je svojevrstan grafiki jezik koji omoguuje opisivanje procesa po
zahtevima standarda ISO 9001, tj. omoguuje definisanje poslovnih funkcija, njima
podreenih poslovnih procesa, procesa i aktivnosti.
Modelovanje podataka je nae apstraktno vienje stanja realnog sistema tj.
definisanje strukture podataka. Model podataka je pojednostavljeno predstavljanje
realnog sistema preko skupa objekata (entiteta), veza izmeu objekata i atributa
objekata [2].

4. PROCES PLANIRANJA PRODAJE UGLJA
Zadovoljstvo korisnika (kupaca s jedne strane i drutvenih subjekata s
druge strane) pruenom uslugom je strateki cilj jedne firme. Za uspeno
ostvarivanje cilja firma mora upravljati kvalitetom usluga prema zahtevima
standarda ISO 9001.
Rudarski basen Kolubara obavlja proizvodnu delatnost otkopavanja,
prerade, suenja i prodaje uglja i sve te aktivnosti moemo posmatrati kao procese.
Veleprodaja uglja obavlja se izmeu RB Kolubara kao prodavca i
odreenih firmi, ustanova, termoelektrana i ostalih korisnika kao kupaca. Ugalj se
na utovarnim mestima utovara u kamione i vagone pa se potom distribuira
kupcima.
Proces planiranja prodaje uglja sastoji se od:
- evidentiranja zahteva
- ugovaranja
- dispozicije
- izrade rauna i
- analize.
U radu je izvrena analiza procesa prodaje uglja pomou procesnog
modela, opisane aktivnosti sa informacijama potrebnim za realizaciju navedenih
procesa i meuveze funkcijskih odnosa.
U daljem tekstu dat je pregled funkcionalnog modelovanja procesa prodaje
uglja.

5. FUNKCIONALNI MODEL PROCESA PRODAJE UGLJA
Postupak projektovanja informacionog sistema sastoji se od sledeih
koraka: funkcionalno modelovanje, informaciono modelovanje, aplikativno
modelovanje .
Koristei metodologiju IDEF0 tj. CASE alat Bpwin, izvodi se
funkcionalno modeliranje u okviru koga se izvodi funkcionalna dekompozicija a
koja se sastoji od sledeih koraka: definisanje granica sistema, definisanje stabla
aktivnosti, definisanje dekompozicionog dijagrama.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
94 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

5.1. Konteksni dijagram
Definisanje konteksnog dijagrama predstavlja granicu modela koji se
prouava tj. definiu se granice sistema, uspostavlja se okvir posmatranja i definie
okolina koja utie na sistem.
Sa aspekta procesnog pristupa posmatrani sistem na najviem nivou se
posmatra kao jedan proces, jer ini celinu. Definiu se ulazi za posmatrani proces
neophodnih za njegovu uspenu realizaciju u formi izlaza sa aspekta krajnjeg
korisnika.


Slika 2: Konteksni dijagram poslova prodaje uglja

5.2. Stablo poslova
Definisanje stabla aktivnosti je postupak rastavljanja sloene aktivnosti u
obliku hijerarhije podreenih aktivnosti ija je struktura tipa stabla.
Sa aspekta procesnog pristupa Definisanjem stabla poslova uspostavljaju
se vertikalne veze izmeu procesa. Vertikalna hijerarhija uspostavljena stablom
poslova predstavlja veze izmeu stratekog upravljanja (vizija, politika, postavljeni
ciljevi) do nivoa praenja i ocenjivanja uspostavljenih procesa u posmatranom
sistemu.


Slika 3: Stablo aktivnosti poslova prodaje uglja
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 95

5.3. Dekompozicioni dijagram
Koristei IDEF0 tehniku modelovanja u radu su opisani poslovi i
aktivnosti vezani za proces prodaje uglja koji se sastoji od: Evidentiranja zahteva,
Ugovaranja, Dispozicije, Izrade rauna i Analize.
Evidentiranje zahteva obuhvata poslove vezane za odravanje ifarnika
kupca, podnoenje zahteva za kupovinu uglja, njegove obrade i reavanja.
Proces ugovaranja se sastoji od pisanja ugovora i njegovog zakljuivanja
izmeu kupca i prodavca.
Dispozicija obuhvata poslove planiranja isporuke i njenog ostvarenja.
Izrada rauna se sastoji od fakturisanja, kontrole i potpisivanja rauna i
njegovog knjienja.
Analiza obuhvata izradu periodinih izvetaja i kontrolu planiranih
isporuka.
Ovakav nain prikazivanja poslova koji su vezani za prodaju uglja u
mnogome olakava postupak praenja dokumentacije koja je vezana za ugovaranje,
prodaju i otpremu uglja.
Na slici 4 moe se videti dijagram horizontalne dekompozicije procesa
Prodaja uglja (dekompozicioni dijagram po IDEF0 metodologiji).


Slika 4: Dekompozicioni dijagram procesa prodaje uglja

Daljom dekompozicijom svakog procesa prodaje uglja prikazanog na slici
4, a prema stablu poslova, dobijaju se procesi koji se ne mogu dalje
dekomponovati, ve se postupkom informacionog modeliranja putem definisanjem
zahteva iz dokumenata projektuje model podataka za bazu podataka koja
predstavlja osnov informacionog sistema za posmatrani deo poslovanja Rudarskog
basena Kolubara.

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
96 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

6. ZAKLJUAK
Procesi su povezani u jedinstven sistem po pravilu je izlaz iz jednog
sistema, ulaz u drugi sistem. Praenje meudejstva proces pomou kojih
organizacija dolazi do proizvoda dovodi do uspenijeg i kvalitetnijeg poslovanja.
Usvajajui procesni pristup za osnovu projektovanja informacionog sistema
pomou modela procesa prema standardu IDEF0 ne ukidaju organizacione jedinice
funkcionalne organizacije (sektori i slube) ve se ostvaruje njihovo jedinstvo sa
procesima koji se u njima odvijaju.
Svaki proces u funkcionalnom modelu predstavlja stavku u meniju budue
korisnike aplikacije informacionog sistema za koji je dalje potrebno uraditi model
podataka koji opisuje strukturu podataka, poslovna pravila za odvijanje tog
procesa, korienjem Erwin-a pomou koga se generie i baza podataka. Svaki
proces koji je prikazan na najniem nivou dekompozicionog dijagrama predstavlja
jednu formu korisnike aplikacije za realizaciju navedenog procesa.
Najvanija korist u primeni modelovanja procesa korienjem Bpwin-a je
prototipski pristup gde se na brz i jednostavan nain proveravaju alternativne ideje.
Ovo je veoma bitna osobina jer brzi razvoj informacionih tehnologija i primena
INTERNET servisa uslovljava potrebu za reinenjeringom koja zahteva radikalni
redizajn aktivnosti, a koje je potrebno opisati i pre sprovoenja prototipski
proveriti.

7. LITERATURA
[1] Dokumentacija Privrednog drutvo za prizvodnju, preradu i transport
uglja Rudarski basen Kolubara d.o.o. Lazarevac.
[2] Dr Alempije Veljovi: Projektovanje informacionih sistema, aak
2003
[3] SRPS ISO 9001: 2001: Sistem menadmenta kvalitetom zahtevi;
SZS; Beograd.

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 97




RAZVOJ INTERNET APLIKACIJE SA GOVORNIM
INTERFEJSOM

Vlade Uroevi
1


REZIME
Govorni interfejs predstavlja alternativu GUI-u, a koristi se kada je GUI nemogue
ili nepraktino primeniti. U ovom radu je, kroz konkretan primer Sistem za informisanje o
redu vonje za razliite destinacije i tip prevoznog sredstva, prikazana primena jedne od
tehnologija koje podravaju glasovni interfejs VoiceXML.
Kljune rei: internet programiranje, govorni interfejs.

DEVELOPEMENT OF THE INTERNET APPLICATION WITH THE
SPEECH INTERFACE

ABSTRACT
The speech interface is an alternative for GUI and it has its usage where it is
impossibile or impractibale to use GUI. In this paper it is shown (on a practical example),
Traveling service for different destination and desired choice of transportation, a way to
apply one of the technologies that supports speech interface VoiceXML.
Key words: programing, speech interface.

1. UVOD
Govorne aplikacije su aplikacije u kojima na ulazu i/ili izlazu postoji
govorni korisniki interfejs. Korisnici mogu pristupiti razvijenim aplikacijama sa
bilo kog mesta, u bilo koje vreme pomou bilo kog telefona. Do skoro se WWW
zasnivao iskljuivo na grafikom interfejsu za dostavljanje informacija i servisa
korisnicima koji koriste monitore, tastaturu i mi. Na taj nain velikom broju
korisnika je onemogueno korienje Interneta ako u datom trenutku nemaju
pristup raunaru. Medutim, mnogi od tih korisnika imaju pristup telefonu.
Omoguavanjem govornog pristupa web baziranim podacima prua kompanijama
mogunost da proire delovanje i na ovakvo trite.
U ovom radu su, u kratkim crtama, opisane tehnologije i alati, kao i nain
njihove upotrebe, neophodni za kreiranje Internet aplikacije sa glasovnim
interfejsom kojom se razvio Sistem za informisanje o redu vonje za razliite
destinacije i tip prevoznog sredstva. Sistem je zamiljen da funkcionie tako to
korisnik pokrene izvrenje aplikacije pozivanjem telefonskog broja; Aplikacija
pomou sintetizovanog govora provodi korisnika kroz postupak davanja podataka
koji predstavljaju kriterijume pretrage baze podataka, koja sadri podatke o



1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
98 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

polascima pojedinih vrsta transportnih sredstava prema pojedinim destinacijama.
Korisnik kriterijume pretrage zadaje izgovaranjem rei u mikrofon, njegov govor
se prepoznaje kao ulazni podatak. Zatim se vri pretraga baze podataka a
obavetenje o uspenosti pretrage korisniku se saoptava pomou sintetizovanog
govora.

2. KORIENA RAZVOJNA OKRUENJA I
SOFTVERSKI ALATI
VoiceXML je jezik za oznaavanje izveden iz XML-a. Koristi se za izradu
aplikacija sa glasovnim interfejsom koje omoguavaju pristup Web sadrajima.
Ova tehnologija omoguava korisnicima koji imaju pristup telefonskoj liniji ali
nemaju pristup Inernetu. VoiceXML jezik je strogo definisan pomou DTD i za
razliku od XML-a korisnik ne moe proizvoljno kreirati nove elemente-tagove.
Kao to Web ita prikazuje HTML dokument vizuelno, tako VoiceXML
interpretator prikazuje dokument zvuno, pa se na VoiceXML interpretator moe
gledati kao na telefonski glasovni Web ita.
Izvrni VoiceXML fajl naziva se dokument. VoiceXML interpretator ga
uitava i izvrava. Pod pojmom VoiceXML aplikacija se podrazumeva jedan ili
vie dokumenata koji su meusobno funkcionalno povezani. Ekstenzija VoiceXML
dokumenta je VXML. Kao i HTML dokumenti i VoiceXML dokumenti imaju svoj
URL i mogu biti locirani na nekom od Web servera. Ipak razlike postoje, dok se
HTML dokument interpretira lokalno u Web itau na raunaru klijentu,
VoiceXML interpretator se nalazi na serveru. Da bi mogao da podri telefonski
interfejs, VoiceXML interpretator se izvrava u okruenju koje ukljuuje:
telefonsku liniju (obinu zemljanu ili Internet (VOIP) ), TTS komponente (eng.
Text-to-speech) i ASR (eng. Automatic speech recognition) komponente.
VoiceXML posmatran izolovano ne omoguava da se prave potpuno
dinamiki sadraji, mada to donekle omoguava uslovni iskaz (if elseif else).
Dakle VoiceXML i pored toga to poseduje elementarne mogunosti za pravljenje
dinamikih sadraja, nije podesan a nije ni predvien da funkcionie kao stand-
alone tehnologija (slino kao i HTML). Zbog toga svoju glavnu primenu pronalazi
u kombinaciji sa server-side programskim jezicima kakvi su Perl i PHP.
Sutinski gledano, VoiceXML jezik je dizajniran da programeru obezbedi
aplikaciji glasovni interfejs za interakciju sa korisnikom i alatima za komunikaciju
sa nekim server-side programom u kome je VXML dokument klijent server-side
programa.
PHP (Hypertext Pre Processor) je skriptni programski jezik za pisanje
programa koji se izvravaju na strani servera (server-side), i mada zvanino ne
pripada open-source pokretu i nije pod GNU GPL licencom ovaj jezik je otvorenog
koda i svako moe menjati PHP jezik u skladu sa svojim potrebama. Inae, izvorni
kodovi su pisani u C jeziku. PHP po svojoj sintaksi spada u grupu C-olikih
jezika.
PHP jezik se navie koristi za kreiranje dinamikih Web sadraja, pre
svega generisanje dinamikih HTML stranica. Pored toga veoma esto se koristi u

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 99

kombinaciji sa MySQL DMBS za prikupljanje i manipulaciju podacima (PHP
poseduje podrku za povezivanje na sve znaajnije DMBS). Veoma esto ova dva
naina primene su integrisani u istoj aplikaciji.
Gledano sa aspekta PHP-a, svejedno je koja je vrsta dokumenta generisana
pa je zbog toga veoma pogodan za primenu u kreiranju aplikacije sa govornim
interfejsom.








Listing 1. Jednostavan PHP program ugneen HTML dokument

Znaajna osobina PHP jezika prilikom generisanja Web stranica je da se
stranica generie na serveru, a zatim se HTML/VXML (ili neki drugi) dokument
prosleuje klijentu koji je izvrio HTTP zahtev.
Druga bitna osobenost PHP jezika je da se moe koristiti i kao ist PHP
skript (ree) koji izvrava odreenu manipulaciju podacima ili HTTP
zahtev/odgovor i ugneen (ee) unutar HTML ili nekog drugog dokumenta.
PHP kod uvek se nalazi izmeu <?php i ?> graninika. Ovo omoguava
PHP interpretatoru da razlikuje PHP kod od drugih sadraja (HTML, VXML i dr.).
Prilikom izvravanja jednog dokumenta sa ugneenim PHP kodom, PHP
prevodilac izvrava samo segment izmeu graninika dok ostale sadraje prepisuje
u izlazni dokument, redom kako su napisani u izvornom dokumentu.
Sve navedene osobine ine PHP jezik idealnim za generisanje dinamikih
VXML sadraja kao i HTML formi za administraciju sistema, odnosno
popunjavanje baze podataka i manipulaciju sa podatacima u bazi.



Slika 1. Ilustracija primene PHP programskog jezika ugneenjem u VXML dokument. Na
slici PHP Expert Editor razvojno okruenje
<html>
<head>
<title>Zdravo svete strana.</title>
</head>
<body>
<?php
echo("Zdravo svete!");
?>
</body>
</html>
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
100 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

MySQL je RDBMS (Relational Database Management System). Za
upravljananje MySQL sistemom koristi se SQL (Simple Query Language). SQL
iskaz naziva se upit. SQL upiti omoguavaju: administraciju (pregled /kreiranje/
editovanje) baza podataka na serveru, administraciju korisnikih naloga (da bi se
pristupilo MySQL serveru neophodno je imati korisniki nalog), tabela na
postojeim bazama podataka i drugo.
Izvravanje upita nad bazom podataka moe se izvriti na vie naina:
1. MySQL klijent je konzolna aplikacija koja omoguuje direktno izvravanje upita
nad MySQL serverom, unoenjem upita preko tekstualne konzole. Aplikacija
rezultate upita prikazuje u istoj konzoli u kojoj se postavljaju upiti.


Slika 2. Primer upotrebe MySQL klijenta (kreiranje tabele)

Korienje MySQL klijenta predstavlja najprimitivniji oblik
interakcije sa MySQL serverom.
2. PHPMyAdmin je PHP aplikacija koja prua grafiki interfejs pri
administraciji MySQL servera. Ova aplikacija funkcionie tako to na
osnovu korisnikovih akcija generie SQL upite i alje ih serveru, a potom
grafiki interpretira odgovor dobijen od servera.


Slika 3. Prikaz PHPMyAdmin alata (dole grafiki prikaz strukture jedne tabele sa opcijama
za administraciju, u sredini genetiki SQL upit koji je izvren nad MySQL serverom).

3. Pomou programskog jezika koji ima mogunost povezivanja sa MySQL
serverom, kakav je PHP. Ovaj nain predstavlja jedini prihvatljiv nain za
aplikativnu primenu MySQL DBMS, jer prua programeru mogunost da nad
sistemom izvrava upite u zavisnosti od korisnikovih akcija.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 101

PHP Expert Editor, slika 1, je razvojno okruenje prilagoeno razvoju PHP
aplikacija. Pored editora za kod, ovo razvojno okruenje poseduje interni
interpretator i sopstveni Web ita za testiranje i debuging napisanih skriptova.
Pored podrke za PHP, editor koda podrava i XML i HTML formatiranje koda.
Zbog svih navedenih osobina PHP Expert Editor je korien za pisanje PHP
skriptova ali i VXML dokumenata sa i bez ugneenja PHP programskih blokova
kao i HTML formi koje slue za unos podataka u bazu podataka.


Slika 4. HTML forma za popunjavanje departures baze podataka

S obzirom na to da ova aplikacija nema potrebu za dinamikim kreiranjem
entiteta, za kreiranje istih korien je ve pomenuti grafiki alat za runo
administriranje MySQL servera PHP MyAdmin, slika 3.
BeVocal je Web bazirano VoiceXML razvojno okruenje. BeVocal
obezbeuje programeru niz alata i usluga koje su neophodne za razvoj i testiranje
VoiceXML aplikacije: editor koda, proveru sintakse, run-time logove, alat za
testiranje glasovne aplikacije u tekstualnom modu, mogunost pozivanja aplikacije
telefonom, hosting VXML dokumenata i audio zapisa kao i fajl menader za
manipulaciju istim. BeVocal razvjnom okruenju moe se pristupiti iskljuivo
putem Interneta. Da bi se mogli koristiti pomenuti alati neophodno je otvoriti
korisniki nalog, na adresi http://cafe.bevocal.com.


Slika 5. Trace Tool je jedan od alata koje obezbeuje BeVocal razvojno orkuenje,
omoguava praenje procesa koji se izvravaju u pozadini i otklanjanje run-time greaka

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
102 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Za finalno testiranje aplikacije, BeVocal server iz mnogih razloga nije
pogodan. Glavni razlog je taj to je ovaj server pre svega razvojno okruenje i nije
predvien za eksploataciju aplikacije i kao takav ima mnoga ogranienja koja
onemoguavaju praktinu primenu izraenih aplikacija. Zato je za ovu potrebu
odabran je VoiceXML server koji se nalazi na adresi https://evolution.voxeo.com,
koji poseduje sve neophodne preduslove za eksploataciju aplikacije. Pre svega
mogunost direktnog pristupa klasinim ili VOIP telefonom, i mogunost pristupa
hostovanim dokumentima od strane udaljenog servera. Ovo je veoma znaajna
osobina, jer je bez nje praktino nemogue staviti u funkciju sistem za informisanje
o redu vonje, kao to je uraeno u ovom radu.
Apache/MySQL server korien je za hosting i izvravanje PHP skriptova i
MySQL baze podataka. Ovaj server poseduje svoj Control Panel koji sadri mnoge
alate od kojih su najznaajniji ve opisani (PHPMyAdmin) i fajl menader koji
omoguava manipulaciju HTML/PHP dokumentima.
Za finalno testiranje aplikacije korien je Skype softverski telefon,
pomou koga se aplikaciji pristupa direktno pozivanjem odgovarajueg broja.


Slika 6. Nain funcionisanja sistema za informisanje o redu vonje

3. NAIN FUNKCIONISANJA SISTEMA ZA
INFORMISANJE O REDU VONJE
Sistem za informisanje o redu vonje u potpunosti podrava princip
troslojne arhitekture, koji podrazumeva: sloj korisnikog interfejsa, prezentacioni
sloj i sloj za pristup podacima.
Prezentacioni ili sloj korisnikog interfejsa pomou koga korisnik
komunicira sa aplikacijom. Sloj poslovne logike koji sadri pravila kako korisnik
pristupa i manipulie podacima kroz sloj za pristup podacima. Ovaj sloj moe
sadrati i druge podslojeve.


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 103

Na slici 5 moe se videti nain funkcionisanja aplikacije. Korisnik koji se
nalazi na prezentacionom nivou, na nivou poslovne logike postaje VoiceXML
server i Apache server, a na nivou za pristup podacima je MySQL DBMS.
Korisnik pokree aplikaciju koja je hostovana na evolution.voxeo.com
pozivanjem odgovarajueg broja. Telefonska komponenta VoiceXML servera
uspostavlja vezu. Na osnovu biranog broja ustanovljava se koja je aplikacija u
pitanju, pa se sa internog hosta povlai i izvrava odgovarajui VXML dokument.
Ovaj VXML dokument (transport_and_destination_choice.vxml) je statiki i
izvrava dve akcije. Prva od korisnika prikupi neophodne podatke, kriterijume za
pretragu baze podata, a druga prikupljene podatke prosledi PHP skriptu na
udaljenom Apache serveru na dalje procesuiranje.
Da bi se pretraila baza podataka predvieno je da korisnik unese dva
podatka. To su prevozno sredstvo i destinacija putovanja.
Korisnik podatke unosi glasovno, tj. izgovaranjem jedne od ponuenih
opcija. Prevozno sredstvo se unosi pomou forme ija promenljiva preuzima
vrednost korisnikovog izbora.
Tok izvrenja dokumenta dalje se premeta na menu element koji prikuplja
drugi neophodni podatak- destinaciju. Ovaj dokument je opremljen pomonim
funkcijama tj. elementima koji u sluaju da korisnik nije razumeo ta treba da uradi
ili je uneo nepredvienu vrednost, usmeravaju korisnika dodatnim obavetenjima i
ponavljaju proceduru prikupljanja podataka do konanog ispravnog odabira
prevoznog sredstva i destinacije. Nakon to su neophodni podaci prikupljeni,
izvrenje programa se prebacuje na udaljeni Apache server (atbhost.net), odnosno
na skript search_departures.php koji prihvata podatke koji su mu prosleeni putem
query stringa. PHP skript se nalazi ugneen unutar VXML dokumenta, to znai
da e izvrenjem skripta biti generisan VXML dokument. Search_departures.php
se izvrava tako to se povezuje na odgovarajucu bazu podataka na MySQL
serveru.
SQL baza podataka pod nazivom departures nalazi se na MySQL serveru
u okviru atbhost.net Apache servera. Baza podataka ima tri tabele: bus, train i
airplane, koje uvaju podatke o polascima sa prevoznim sredstvima: autobus, voz,
avion. Sve tri tabele imaju jednaku strukturu, po etiri polja: id, grad, vreme,
ampm. Gde atribut grad predstavlja destinaciju, a atributi vreme i ampm
jednoznano definiu vreme polaska.
Nakon uspenog povezivanja na bazu podataka, korienjem podataka
primljenih putem query stringa vri se upit nad SQL bazom podataka. Zatim se na
osnovu rezultata koje vrati MySQL server generie dinamiki deo VXML
dokumenta. Ovaj generisani deo moe imati jednu od sledeih sadrina:
U sluaju da je upit uspeno izvren i da su u bazi podataka pronaeni
jedan ili vie slogova koji odgovaraju kriterijumima pretrage, izlistae se sva
vremena polazaka ka odreenoj destinaciji sa eljenim prevoznim sredstvom.
U sluaju da je upit uspeno izvren i da nije bilo slogova koji odgovaraju
zahtevanim kriterijumima, ovaj deo sadrae obavetenje o nepostojanju polazaka
ka eljenoj destinaciji sa traenim prevoznim sredstvom.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
104 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Ukoliko se javi neka greka prilikom upita, sadrae obavetenje o tome da
je nastala greka na sistemu.
Ovako generisan, VXML dokument e se po izvrenju PHP skripta,
proslediti nazad VoiceXML serveru, koji e interpretirati dokument korisniku,
odnosno dati korisniku rezultate pretrage po zadatim kriterijumima. Na kraju se
pomou goto elementa izvrenje ponovo prebacuje na dokument
transport_and_destination_choice.vxml, koji e se ponovo izvriti od poetka i
time omoguiti korisniku da izvri novu pretragu.

Listing 2. Jedan od moguih izgleda toka izvrenja aplikacije

Napomena: kompletan listing dokumenta transport_and_destination_choice.vxml i
skripta search_departures.php moe se pronai na adresi:
https://termoenergetika.co.rs/listing.pdf.

4. ZAKLJUAK
U ovom radu je prezentovana jedna od moguih primena VoiceXML
tehnologije koja u kombinaciji sa ostalim pomenutim tehnologijama predstavlja
dobru bazu za kreiranje sloenih aplikacija sa glasovnim interfejsom.
Da bi sistem koji je izraen u ovom radu mogao biti potpuno praktino
upotrebljiv i pristupaan za komercijalnu upotrebu, neophodno je obezbediti jednu
od dve pogodnosti:
Zakupiti hosting na jednom od dva pomenuta VoiceXML servera i
obezbediti dostupnost putem klasine telefonske linije. Napomena: nedostatak
ovakvog pristupa je to bi korisnici morali da pozivaju broj u inostranstvu da bi
pokrenuli aplikaciju.
Obezbediti softversko/hardversko reenje koje bi prihvatalo dolazne pozive
na preodreenoj telefonskoj liniji i predstavljalo posrednika izmeu korisnika koji
se nalazi na klasinoj telefonskoj liniji i VoiceXML servera kome se pristupa
putem nekog softverskog telefona.
1. Aplikacija: Welcome to traveling service. I will be your guide.
2. Aplikacija: Please choose desired kind of transportation.
3. Korisnik: Bus
4. Aplikacija: This is bus menu. Please choose desired destination.
For instance, if you wonna travel to Paris say Paris! For list of
available destinations, say help. Please say your choice:
5. Korisnik: London
6. Aplikacija: Departures for London are:
10 hours and 5 minutes AM
11 hours and 45 minutes AM
2 hours and 5 minutes PM
10 hours and 45 minutes PM
7. Aplikacija: Thank you for using our telephone service.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 105

5. LITERATURA
[1] VoiceXML Tutorial, BeVocal Inc. (april 2009)
[2] VoiceXML Programmers Guide, Bevocal Inc. (april 2009)
[3] Mark Miller, VoiceXML:10 Projects to Voice Enable Your Web Site,
Wiley Publishing Inc.
[4] Razni autori, PHP Manual, PHP Documentation Group.
[5] PHP/MySQL Programming for the Absolute Beginner, Andy Harris,
Premier Press.

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
106 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 107




TRANSFER I KONVERZIJA PODATAKA IZMEU C I
MATLAB-A

Biljana Savi
1
, Vlade Uroevi
1, 2


REZIME
U radu je dat prikaz reavanja problema koji se javljaju pri konverziji i transferu
podataka izmedju MATLAB-a i C jezika. Dati su primeri prevoenja Matlab koda u
ekvivalentan C kod, kao i problemi i reenja koja se javljaju u samom prevoenju.
Kljune rei: programiranje, konverzija podataka, transfer podataka.

DATA TRANSFER AND CONVERSION
BETWEEN C AND MATLAB

ABSTRACT
In this paper is presented an example of a solution of a problem which occurs
when converting and transfering of data between MATLAB and C language. We have
given examples of the MATLAB code transfer into the equivalent C code, as well as
problems and solutions which can happen.
Key words:. Programing, data conversion, data transfer.

1. UVOD
Ne postoji bri i iri razvoj u nauci u poslednjih nekoliko decenija nego to
je razvoj informacionih tehnologija. Ovako brz razvoj u svim sferama karakterie
visoka stopa ulaganja u razvoj i istraivanje, veliki napredak i brojne promene od
hardvera, operativnih sistema, aplikativnih softvera do programskih jezika. Ovo
ima za posledicu mogue tekoe u transferu i konverziji podataka u okviru ovih
tehnologija.
Mnogi projekti i obrada podataka na nekom delu zahtevaju prevoenje
MATLAB koda u ekvivalentan C kod. Dok su zahtevi C koda dosta razliiti, neke
greke u prevoenju su iste u svim aplikacijama. Mnogi od ovih problema
proizilaze iz injenice da je Matlab u sutini interpreterski jezik. Zbog toga, on ne
zahteva poznavanje tipa, oblika, dimenzije ili postojanje bilo koje promenljive ili
funkcije do njenog izvrenja.






1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak

2
Tehniki fakultet, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
108 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

1.1. Lista najeih uzronika ili problema kod greaka
Index prvog lana u nizu u Matlab-u je 1, a u C-u 0.
U Matlabu su elementi u kolonama glavni, a u C-u to su elementi
redova.
Matlab je baziran na vektorima. To moe uiniti prevoenje jo
sloenijim i teim. U sutini:
- Proste operacije nad vektorima se moraju zameniti sa petljom.
- Operatori (kao to je npr. Operator za mnoenje *) u Matlabu
predstavlja razliite operacije u zavisnosti od tipa operanada.
- Matlab ima veoma proste i mone operacije nad vektorima kao to
su povezivanje u grupu[] i operator kolone x(:) ili end
konstrukcija, koje mogu biti teke za uklapanje sa C-om.
Matlab podrava polimorfizam, dok ga C ne podrava. U Matlabu se
mogu napisati generike funkcije koje mogu da obrauju razliite
tipove ulaznih parametara. U C-u svaki parametar ima jedan definisan
tip, koji se ne moe menjati.
Matlab podrava dinamiko proirivanje I dimenzionisanje nizova, dok
C kod zahteva prostor koji e biti eksplicitno alociran korienjem
funkcija malloc/free.
Matlab sadri veliki set biblioteka koje nisu dostupne C-u.
Implementacija takvih funkcija zahteva pisanje novog koda. Nekad
postoje biblioteke i funkcije koje su dostupne platformi na kojoj
radimo, ali integracija sa njima moe biti problematina.
Matlab omoguava ponovno korienje iste promenljive u razliitim
kontekstima (razliiti tipovi podataka). C to ne dozvoljava, svaka
promenljiva ima svoj jedinstveni tip.
Kao to se moe videti, proces prevoenja u C kod iz Matlaba je tei nego
to inae izgleda.
Kada se konvertuje MATLAB kod u C, prva stvar koju treba uraditi je
opis ulaznih parametara te funkcije. Sve to je neophodno jer je MATLAB
interpreterski jezik i ne zahteva deklaraciju promenljivih koje koristi. Matlab
promenljive imaju oblik koji nije dostupan u C-u i to je zaista komplikovana stvar.
Kao npr.:
Mogunost da promenljive imaju vie parametara.
Matlab tip podataka koji nisu ekvivalentni sa C-om, kao sto su polja
nizova cell arrays, skup heterogenih tipova podataka u jednom nizu.

1.2. Primeri konverzije
Sa definisanim ulaznim parametrima, moemo samostalno prevesti
MATLAB kod. Kao ilustracija prevoenja Matlab koda u C data su tri primera.
Primer 1.
Dati MATLAB kod uzima vektor x i vraa dve vrednosti, sortirane u
rastuem poretku, koje su vee od date vrednosti promenljive treshold.
U MATLAB-u, ovo je laka funkcija:
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 109

function y = examplel (x, threshold)
y = x(x > threshold) ;
y = sort(y) ;
y = y(3:end);

Poziv funkcije u glavnom prozoru:
example1([4 6 2 566 32]
,
3)
ans =
32 566
ak i ovaj trivijalan primer, koji ne kristi sloene matrice, pravi mnoge
probleme kada se implementira u C.

Tabela 1: Prikaz problema i reenja u prevoenju koda na primeru 1.

Problem Reenje
x (x>treshold) vraa niz nepoznatih dimenzija,
koji sadri samo one vrednosti koje su vee od
treshold.
Mora se utvrditi broj vraenih elemenata, a
onda se alocira potrebna koliina memorije za
to.
Sort moe, a i ne mora biti dostupna kao
program u C biblioteci.
Mora se napisati ili nai implementacija za
sort program.
Isto ime y je krieno vie puta za reavanje
razliitih kvantiteta razliitih duina.
U C-u ovo zahteva korienje razliitih
promenljivih i alociranje memorije.
Deo koda 3:end treba paljivo razmotriti. U C-u se moraju zadrati sve vrednosti
poevi od indeksa 2, lako je napraviti greku
dalje u kodu. Ovaj problem je jako nezgodan
kod viedimenzionih nizova.

Primer implementacije. Dat je kod napisan u C-u (gde je my_sort
funkcija koju treba implementirati):


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
110 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Primer 2. Polimorfizam
MATLAB ne zahteva poznavanje tipa ulaznih parametara. To znai da
jedna funkcija moe biti pozvana sa razliitim argumentima. Pored toga, operator
mnoenja * u Matlab-u moe izvravati unakrsan proizvod, mnoenje element po
element, zavisno od operanada.


U ovom sluaju, funkcija polymorph prikazuje dva vrlo razliita
izraunavanja u raunanju sa a i b:
Za a rauna standardni vektor x_complex_matrix koji je +30.
Za b rauna sumu mnoenja x_complex_matrix sa skalarom
(x_real_scalar). Rezultat je 12-6i.
Poziv funkcije u MATLAB-u:


Kada se ovo prevodi u C, potrebno je napisati dve razliite funkcije za
polymorph.

Tabela 2: Prikaz problema i reenja u prevoenju koda na primeru 2.

Problem Reenje
polymorph moe imati za argumente
i matricu i skalar.
Moraju se napisati dve razliite C funkcije.
Ovaj primer je lak, ali u primerima iz
realnog ivota to moe da bude veoma
teak zadatak.
Operator mnoenja moe da predstavlja
razliite operacije, zavisno od tipa
operanada.
Mora se prepoznati svaka od datih znaenja
odreenog operanda u Matlabu, pa tek onda
se prevodi u C u odgovarajui set
konstrukcija.

Primer izgleda tih funkcija napisanih u C-u, sa pretpostavkom da znamo da
ulazna matrica ima 10 elemenata.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 111



Primer 3. Suoavanje sa neoekivanim proirenjem niza
Jedan od najeih primera u svakodnevnom radu je neoekivano
proirenje ve unapred definisane dimenzije niza. Npr. U Matlabu niz x ima 14
elemenata i to je dovoljno za njegovo definisanje. U C-u bi moralo da se naglasi da
niz x ima 14 realnih promenljivih double x[14]. Posle simulacije brojanja i
debagovanja, neusaglaenost izmeu Matlab i C koda je u tome to je niz duine 15
(u nekim posebnim sluajevima). To je C kod itao kao nekorektnu vrednost.
MATLAB, dozvoljava da se napiu sledei iskazi:

Ako N u nekom trenutku bude 15, nee se pojaviti nikakvo obavetenje,
x e automatski biti proiren na 15 elemenata. Ali to se nee desiti u C-u.

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
112 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

2. AUTOMATSKO GENERISANJE ANSI C KODA IZ IZVORNOG
MATLAB KODA
Kada se napravi validan algoritam i kod u MATLAB-u, uobiajen sledei
korak je implementacija algoritma. Tokom implementacione faze, algoritam moe
imati vie razliitih oblika:
prototip C koda, pozvan iz MATLAB-a.
ANSI C kod je pokrenut samostalno na raunaru.
C kod je optimizovan za odreeno sistemsko okruenje ili arhitekturu.
Sve ovo zahteva prevoenje MATLAB-ovog M-koda u C kod. Runo
prevoenje koda je teko i puno problema i greaka. Brzina MCS automatski
generisanog ekvivalentnog C koda iz Matlab koda je jako bitna. Catalystic MCS
algoritam kreira prototipove i implementacije u minutu, a ne danima ili nedeljama
kao to to traje kada se runo prevodi kod, slika 1. Sutina ovog novog
automatizovanog procesa je to omoguava poetak implementacije, dok se
algoritam jo menja. Sve ovo programerima mnogo olakava posao i skrauje
vreme izrade potrebnih aplikacija.


Slika 1: ema automatskog generisanja Matlab koda u C kod
pomou programa Catalystic MCS

MCS program omoguava korisnicima:
Generisanje C koda iz MATLAB koda, i dobijanje itkog C koda.
uvanje imena promenljivih i funkcija iz originalnog M koda.
Slaganje fajl strukture i funkcijske hijerarhije u M kodu.
Opciono umetanje originalnog MATLAB koda kao komentar u generisan
C kod.
Unakrsna-provera Matlab i generisanog C koda pitem GUI-a.

MATLAB podrka
MCS podrava veliki podskup MATLAB-ovih simbola, ukljuujui i mnoge
uobiajene funkcije:
Operatori: aritmetiki, za rad sa matricama, logiki i operatori za rad sa
bitovima,
Tipovi podataka: realni/kompleksni, logiki, strukture,
Konstante,
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 113

Lokalne i globalne promenljive,
Skalari, vektori, matrice, n-dimenzionalni nizovi,
Konstrukcije kontrole toka programa: if-then-else, for loops, while loops,
switch,
Matematike funkcije (e.g. sqrt, sin, atan),
Nabrojivi tip podatka i dr.

Primeri MCS GUI koji omoguava korisnicima unakrsnu probu M i C koda i
automatsko generisanje C koda.


Slika 2: Primer automatskog generisanja Matlab koda u C kod
pomou programa Catalystic MCS

3. ZAKLJUAK
Pojedini programerski zahtevi koji ne mogu da se ree u Matlabu
premoeni su korienjem programskog jezika C. Iz tih razloga, bitno je znati
razlike Matlab-a i C-a, koje su u ovom radu opisane. U tom sluaju, prevoenje
koda ne bi trebalo da bude problem. Runo prevoenje koda je teko, zato je pored
runog prevoenja objanjen program Catalystic MCS koji kreira prototipove i
implementacije u minutu. Ovaj program omoguava korisnicima generisanje C
koda iz Matlab koda, to programerima mnogo olakava posao.

4. LITERATURA
[1] http://titan.fsb.hr/mvrdolja/matlab/node20.html, Decembar 2009.
[2] http://agilityds.com/products/matlab_based_products/mcs/default.aspx,
Decembar 2009.
[3] http://www.mathworks.com/, Decembar 2009.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
114 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 115




DETERMINANTE DINAMIKOG UPRAVLJANJA
POSLOVNO-PROIZVODNIM SISTEMIMA

R. uki
1
, D. Milanovi
2
, M. Klarin
3
, J. Jovanovi
1


REZIME
U radu je prikazan teorijski model za dinamiko uravnoteenje i upravljanje
sloenim poslovno-proizvodnim sistemima koji respektuju specifine uslove u kojima se
odvijaju reprodukcioni tokovi, ulogu proizvoda kao generatora svih zbivanja i kljune
determinante odrivog razvoja.
Kljune rei: proizvodni sistemi, upravljanje, modeli.

DETERMINANTS OF THE DYNAMIC MANAGING OF THE
BUSINESS-PRODUCTION SYSTEMS

ABSTRACT
This paper deals with a theoretical model for dynamic balancing and managing of
the complex business-production systems wich respect the specific conditions in wich the
reproduction processes are held, and the importance of a product as a key generator and a
determiner of the sustained development.
Key words: production systems, management, models.

1. UVOD
Tehnoloki nivo industrije u Srbiji zamrznut je vie od 20 godina i ako se
uzmu u obzir razaranja NATO-a onda je slika jo poraznija. Mlade generacije sve
manje se opredeljuju da studiraju tehniku, dok se dobar deo iskusnog kadra
preorijentisao na druge grane privrede. Tvrdi se da velika preduzea treba
transformisati, a nacionalnom strategijom razvoja i nacionalnim investicionim
planom podsticati preduzetnitvo, otvaranje i razvoj malih i srednjih preduzea.
Klasterska konfiguracija malih i srednjih preduzea u privrednom okruenju aka
odgovara velikim preduzeima od kojih je veina u procesu tranzicije nestala.
Drugim reima, da nije bilo velikih i sloenih poslovno-proizvodnih sistema ne bi
bilo ni manjih. Postavlja se pitanje: Da li e i kada e procesima sinteze (MSP)
doi do njihovog ukrupnjavanja i stvaranja velikih sistema? Srbija ne moe da
opstane ako nema jaku tehnoloku kimu. Treba stvoriti odgovornu nacionalnu
strategiju za opstanak industrije na fundamentu novih proizvoda, novih tehnologija
i organizacije. Tehnologija, organizacija i marketing integrisani putem

1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak
2
Mainski fakultet, Beograd
3
Tehniki fakultet, Zrenjanin

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
116 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

menadmenta u odgovarajuu proizvodnu doktrinu, predstavljaju trojstvo odrivog
razvoja i kljune determinante dinamikog upravljanja poslovno-proizvodnim
sistemima (PPS).
Priroda ovih sistema, zahtev za upravljanjem, otvorenost i ogranienja u
okviru kojih funkcioniu nameu sistemski pristup pri njihovom modelovanju. Sa
druge strane, uloga proizvoda kao generatora svih zbivanja unutar i izvan PPS-a
opredeljuje situacioni pristup i linovativnu proizvodnu doktrinu.
Upravljanje ovim sistemima izuzetno je komplikovano jer zahteva da se
sistem jednoznano definie i opie adekvatnim matematikim modelom
(jednaine, nejednaine, relacije, grafovi) to je u suprotnosti sa njegovom
stohastikom prirodom. Ovi sistemi istovremeno su realni, sloeni, stohastini i
dinamini. Od njih se zahteva da imaju sposobnost adaptacije i da stabilno
funkcioniu, to prevashodno zavisi od postavljenih ciljeva i usvojene strategije.
Kriterijuma upravljanja ima vie, teko ih je sve obuhvatiti jednom funkcijom pa
ak i kvantifikovati.

2. KOMPANIJA SLOBODA AAK
Od sloenih poslovno-proizvodnih sistema na teritoriji Optine aak jo
uvek egzistira Kompanija Sloboda koja je, pre svega, zahvaljujui entuzijazmu i
zalaganjem menadmenta i svih zaposlenih, uspela da opstane na privrednoj karti
Srbije. Od osnivanja (1948) pa do danas, Sloboda svoju budunost zasniva na
razvoju sopstvenih kapaciteta, velikom broju proizvoda kako u namenskom tako i u
trinom proizvodnom programu, novom nainu proizvodnje, saradnji sa drugim
kooperantima i na realnim ekonomskim pokazateljima poslovanja.
Poslednja dekada 20.veka donela je veliki preokret u nainu poslovanja,
razvoja i trinog nastupa. Politiko i ekonomsko razdruivanje zemlje imalo je za
posledicu raspad Jugoslavije. Novonastala situacija podrazumeva:
- smanjenje primarnog trita od 20 miliona ljudi na trite od 8 miliona
- zaustavljen protok robe, ljudi i kapitala,
- gubitak kooperanata i dobavljaa,
- oteeno snabdevanje i prodaja na eksternom tritu (uvoz-izvoz) zbog
sankcija i blokade koji su uvedeni odlukom Ujedinjenih nacija,
- ogromnu inflaciju koja je imala razarajui efekat na poslovanje i
opstanak privrednih subjekata,
- zbog pokidanih veza sa inostranstvom izgubljeno je svetsko trite
tako da je Sloboda ostala bez proizvodnih i poslovnih kontakata koji su
graeni decenijama i bili alfa i omega dotadanjeg uspeha.
U prolee 1995. godine, posle ukidanja sankcija Jugoslaviji, Sloboda je
ponovo bila u stanju da nastupi na svetskom tritu i da pone novi ciklus uspenog
poslovanja i razvoja sa izmenjenim proizvodnim programom u odnosu na 1990.
godinu. Za nepunu godinu dana kompanija se ponovo vratila na trite i uspostavila
veze sa domaim i stranim firmama sa kojima je i ranije saraivala. Nakon pedeset
godina rada (1948-1998.) u kompaniji radi oko 5.000 radnika koji ostvaruju
godinji prihod od preko 120.000.000 US$, od ega, 25% proizvodnje izvozi u

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 117

vrednosti od 30.000.000 US$. U prolee 1999. godine, nakon bombardovanja od
strane najmonije vojne alijanse NATO, Kompanija Sloboda, kao i ostala
industrijska preduzee aka, doivela je strahovita razaranja objekata, opreme i
infrastrukture. U prvoj deceniji 3. milenijuma, trini program zasnovan na
proizvodnji aparata za domainstvo delimino je obnovljen. Meutim, zbog
tehnolokog zaostajanja i velike konkurencije njegov opstanak je nezamisliv bez
pronalaenja stratekog partnera koji e znaajnije da investira u proizvodne
kapacitete i nove proizvode. Namenska proizvodnja kao centralna proizvodna
celina uspeno se vratila na svetsku scenu pri emu se njen opstanak zasniva na
izvozu koji je ponovo dostigao zavidni nivo.
Na slici 1 prikazano je kretanje zaposlenih radnika u Kompaniji Sloboda u
periodu 1948.-2008., a na slici 2 kretanje fizikog obima proizvodnje FSP u
(n/god) u periodu 1978.-2008.

Z

Slika 1: Kretanje zaposlenih radnika
od 1948(t =1) do 2008(t = 61)
Slika 2: Kretanje ostvarenog obima
proizvodnje od 1978(t=1)
do 2008(t=31)

U periodu od 1978(t=1)1988(t=11) obezbeena je puna zaposlenost
proizvodnih kapaciteta a realizacija robne proizvodnje kree se oscilatorno u
rasponu od 3.200.0004.900.000 (n/god) obezbeujui natprosene finansijske
rezultate. Od 1989(t=12)1998(t=21) godine fabrika belei konstantan pad
proizvodnje koji se kree od 2.500.000600.000 (n/god) i posluje na ivici
rentabiliteta ili sa gubicima. Loi poslovni rezultati posledica su: politikog i
ekonomskog razdruivanja zemlje, graanskog rata, sankcija i blokada. Trei
period 1999(t=22)2008(t=31) zapoinje bombardovanjem zemlje od strane NATO
alijanse. U ovom periodu fiziki obim proizvodnje ima uzlazni trend i kree se od
350.0001.050.000 (n/god).

3. STRATEGIJA UPRAVLJANJE PERFORMANSE
Na osnovu teoretskih razmatranja, vodei rauna o specifinostima kojima
se odlikuju fabrike namenske proizvodnje, izvren je izbor kljunih entiteta i
njihovih atributa vanih za dinamiko upravljanje ovim poslovno-proizvodnim
sistemima (slika 3).
5 10 15 20 25 30
1x10
6
2x10
6
3x10
6
4x10
6
5x10
6
10 20 30 40 50 60
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
118 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.


Slika 3: Prikaz entiteta, najvanijih atributa i njihov uticaj na dinamiko
upravljanje proizvodnim sistemima namenske proizvodnje
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 119

Politiki, vojni i ekonomski savezi u regionalnim i svetskim okvirima,
globalni svetski procesi i pretnje, dravna strategija i odbrambena doktrina zemlje
neposredno utiu na formiranje strategijskih promenljivih, dok proizvodna doktrina
i oekivane perfomanse sistema utiu na promenljive upravljanja. Okruenje,
proizvodni program, tehnologija, veliina i organizacija PPS-a, preko
odgovarajuih atributa, formiraju spoljanje i unutranje promenljive (varijable) sa
kojima opisujemo stanja sistema. Uticaj okruenja, na globalnom nivou, opisujemo
sledeim atributima: nesigurnost (velike pretnje po opstanak preduzea),
neizvesnost (smer promena u okruenju), heterogenost (razliita trita),
restriktivnost (veliki broj ogranienja) i konkurencija (vie preduzea sa istim ili
slinim proizvodnim programom).
Strategija obuhvata misiju, ciljeve, politiku i naine njihovog realizovanja
kako bi se harmonizovao odnos poslovnog sistema i sredine. Oigledno je da izbor
strategije zavisi od nadlenih dravnih organa, top menadmenta preduzea i
njihove sposobnosti da predvide budua stanja sistema u vremenu i prostoru.
Osnove poslovne strategije postavljene su u radovima iz teorije igara i industrijske
dinamike. U obimnoj literaturi i praksi susreemo se sa est grupa strategija:
1. Poveanje uea poslovnog sistema na tritu uz znatna finansijska
ulaganja,
2. Zadravanje postojeeg udela na tritu,
3. Poveanje proizvodnje (izlaza iz sistema) kroz bolje korienje
poslovnih resursa,
4. Usmeravanje poslovnog sistema na odreene segmente trita,
5. Preorijentacija poslovnog sistema na nove proizvode i trita, i
6. Defanzivna strategija zasnovana na deinvestiranju i obustavljanju
poslovnih aktivnosti.

Upravljanje sistemom moemo definisati kao skup aktivnosti kojima se
deluje na sistem sa namerom da se postignu unapred zadate perfomanse. Problem
upravljanja svodi se na izbor: dimenzija proizvodne doktrine (usisavanje, tano na
vreme, optimalne serije, minimalne zalihe, proizvodnja bez greke,
racionalizacija), dimenzija strategije (rizikovanje, predvianje, analitinost),
kljunih entitela kojima se upravlja (proizvodni proces, trokovi, kvalitet),
performansi sistema (proizvodni program, proizvodni ciklus, korienje kapaciteta,
finansijski efekti), i vektora upravljanja (model, kriterijum upravljanja, ogranienja
upravljanja i simulacioni procesi orijentisani ka optimizaciji).
U cilju postizanja optimalnih perfomansi, esto je potrebno kombinovati
vie tipova strategija iako jedna najee dominira. U proteklom vremenskom
periodu FSP Sloboda primenila je strategiju inoviranja proizvoda i usmeravanja
poslovnog sistema na odreene segmente trita koji obezbeuju izvoz, uz
zadravanje postojeeg udela na domaem tritu. Upravljanje trokovima i
optimizacija proizvodnje, kroz bolje korienje proizvodnih resursa, bili su na
marginama poslovne politike zahvaljujui osetno veim cenama i znaajnom
ueu izvoza u fizikom obimu proizvodnje. Meutim, jaka konkurencija, nie

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
120 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

cene i manji obim proizvodnje uslovljavaju da preduzee posluje na ivici
rentabiliteta ili sa gubicima. Imajui u vidu napred izreenu konstataciju potrebno
je usvojiti strategiju zasnovanu na analizi proizvoda i trita uz usmeravanje
poslovnog sistema na bolje korienje poslovnih resursa.

4. IZBOR FAKTORA I PROMENLJIVIH
Identifikacijom i istraivanjem meusobnog uticaja odabranih entiteta i
njihovih atributa, bavi se kontingentna teorija o organizaciji. Respektujui
kontigentni pristup menadmentu sve dominantne uticaje na upravljanje PPS-om
svrstaemo u etiri grupe faktora: programsko-razvojni, trino-ekonomski,
tehniko-tehnoloki, i organizaciono-proizvodni. Na slici 4 prikazan je model
integrisanih grupa faktora koji obrazuju etiri grupe promenljivih.


Slika 4: Model integrisanih faktora i promenljivih upravljanja

Na upravljanje kao fenomen utiu strukturne promenljive i usvojena
strategija (strategije) sadrana u koordinatama vektora upravljanja. Pod dejstvom
vektora upravljanja, sistem prelazi u nova stanja pri emu se efekti mere vektorom
perfomansi. Koordinate vektora upravljanja ine modeli: proizvoda, sistema,
podataka, za predvianje i odluivanje, za projektovanje proizvodnih ciklusa, za
planiranje, za optimizaciju, i za merenje proizvodnih efekata preko odgovarajuih
pokazatelja proizvoda reprezenata. Vektor perfomansi sistema definie sledee
koordinate: optimizacija proizvodnog programa, optimizacija proizvodnih ciklusa,
i maksimalno korienje proizvodnih kapaciteta.

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 121

5. MULTIKONTIGENTNI MODEL VEZA
Multikontigentni model veza izmeu integrisanih grupa faktora, koordinata
vektora upravljanja i koordinata performansi sistema, uspostavljen je na osnovu
eksperimentalnih istraivanja realizovanih u okviru kontigentne teorije organizacije
kod nas i svetu, istraenih karakteristika FSP Sloboda i viegodinjeg iskustva
autora (slika 5).


Slika 5: Konaan model faktora i odabranih promenljivih za opis, upravljanje i
merenje performansi u Fabrici specijalnih proizvoda Sloboda
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
122 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

6. ZAKLJUAK
Polazei od saznanja, realnih uslova poslovanja i zahteva da domaa
preduzea metalopreraivake industrije uspeno posluju, na primeru odabranog
poslovno-proizvodnog sistema, definisan je multikontigentni model veza izmeu
faktora, promenljivih, koordinata vektora upravljanja i vektora performansi (sl.5).
Sloeni poslovno-proizvodni sistemi predstavljaju okosnicu industrijskog a
samim tim i privrednog razvoja svake zemlje. Sa jedne strane, oni podstiu razvoj
srednjih i malih preduzea kroz razne vidove kooperacije i saradnje. Sa druge
strane, s obzirom na to da poseduju sinergentski efekat, graenjem sistema vieg
nivoa, od njih se trai da potpuno razumeju dogaaje, konfliktne situacije, postupke
promene stanja i upravljanja kako bi se u uslovima globalizacije poslovanja,
odrali u najboljem delu ivotnog ciklusa. To nije samo zadatak za zaposlene jer i
drava treba da podstie razvoj i opstanak ovih sistema, posebno u uslovima
tranzicije i ekonomske krize. Najnovija dogaana vezana za opstanak najmonijih
kompanija iz oblasti automobilske industrije, u uslovima globalne ekonomske krize
i recesije, potvruju navedenu konstataciju. Do skoro zagovaran trini nain
privreivanja ustupio je, u metodolokom smislu, mesto itavom arsenalu
administrativnih mera i postupaka, koje su primenile vodee zemlje sveta da bi
sauvale svoje proizvodne potencijale i olakale poslovanje kompanijama u ovoj
oblasti industrije

7. LITERATURA
[1] Ansoff I., Corporate Strategy, Penguin Mc Graw Hill, London,
1987.
[2] Burton R., Obel B., Strategic Organizational Diagnosis and Design,
Kluwer Academic Publichers, Boston, 1996.
[3] Donoldson L., The Contigency Theory of Organizations, Sage
Publications, London, 2001.
[4] uki R., Dinamiko uravnoteavanje i upravljanje poslovno-
proizvodnim sistemima, 29. Savetovanje proizvodnog mainstva
Jugoslavije sa meunarodnim ueem, Institut Lola ,Beograd, 2002.
[5] uki R., Jovanovi J., Teorija i praksa organizacije i proizvodnog
menadmenta, Festival kvaliteta, Mainski fakultet Kragujevac,
2009.
[6] uki R., Jovanovi J., Uticaj ljudskih resursa na dinamiko
upravljanje proizvodnim sistemima, 35. Jupiter konferencija,
Mainski fakultet Beograd, Beograd, 2009.
[7] uki R., Predvianje i rangiranje moguih trendova programske
orjentacije, 32. Jupiter konferencija, Zlatibor, 2006 .
[8] Gudi M., Klarin M., uki R., i dr., Utvrivanje raspoloivih
kapaciteta, stepena njihovog korienja i projektovanje mera i
preporuka za poveanje prizvodnje u R.O. N.P Sloboda
aak, Institut za ekonomiku industrije Beograd, Beograd, 1984.
[9] Grant R., Contemporary Strategy Analisis, Blackwell, London, 1995.
[10] Holt K., Managament and Organization through 100 years,
Technovation, 1999.
[11] Kare-Silver M., Strategy in Crisis, Mc Millan, London, 1997.

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 123




MODELI STRUKTURE SLOENOG PROIZVODA

Jelena Jovanovi
1


REZIME
Projektni pristup upravljanju proizvodnjom sloenog proizvoda nezamisliv je bez
adekvatnog prikaza njegove strukture. Vodei se tom idejom, respektujui tehnoloku
dokumentaciju, teoriju grafova i teoriju skupova, u radu je prikazan jedan od naina za
njegovo modelovanje.
Kljune rei: model, sloen proizvod, teorija grafova, upravljanje.

MODELS OF THE STRUCTURE OF A COMPLEX PRODUCT

ABSTRACT
A project approach to the management of the production of a complex product
cannot be imagined without an adequate presentation of its structure. Having in mind that
idea, taking into account the tehnological documentation, graphy theory, set theory, one
way of its modeling is presented in this paper.
Key words: model, a complex product, graph theory, management.

1. UVOD
Upravljati vremenom trajanja poslovnih i proizvodnih aktivnosti koje su
potrebne da bi se obavio proces proizvodnje optimalne koliine sloenog
proizvoda, uz minimalni protok vremena, maksimalno iskorienje proizvodnih
kapaciteta i optimalno angaovanje resursa, postaje imperativ. Sloenost proizvoda
namee vienivovski pristup pri analizi i projektovanju optimalnih reenja, jer se
proizvodnja elemenata preplie sa montaom podsklopova, sklopova i finalnog
artikla, pri emu proizvodne aktivnosti mogu da budu meu sobom zavisne, da se
preklapaju ili da budu potpuno nezavisne.
Dizajniranje, ifriranje dokumentacije, izrada i ispitivanje prototipova
predstavljaju najvanije aktivnosti razvoja proizvoda. Dokumenta koja se stvaraju
u podsistemu razvoja proizvoda su: konstrukcioni crtei, konstrukciona sastavnica
(ema ralanjavanja) proizvoda, lista delova, uslovi prijema, propisi kvaliteta i
pouzdanosti, recepture i spisak konstrukcione dokumentacije.
Na bazi znanja, uverenja i zahteva okruenja, konstruktor definie
proizvod uvaavajui pre svega funkcionlni aspekt. U okviru konstrukcione
sastavnice (eme ralanjavanja) definiemo funkcionalne nivoe polazei od
elemenata (delova, pozicija), pa preko spojeva, podsklopova i sklopova definiemo
sastav sloenog proizvoda. Na slici 1 prikazana je konstrukciona sastavnica
proizvoda (VG-D24) koji se nalazi u proizvodnom programu Kompanije

1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
124 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Sloboda aak. Proizvod se sastoji od dvanaest delova (E
i
, K
i
), dva
spoja (SP
j
), jednog podsklopa (P
j
) i dva sklopa (S
k
):

VG = {(E
i
| i= 1, 8), ( K
i
| i= 1, 4), (SP
j
| j= 1, 2), (P
j
| j= 1), (S
k
| k= 1, 2)} (1)

Za jednoznano definisanje svakog elementa (x) skupa VG odnosno grafa
G prikazanog na slici 1 koristimo naziv (N), ifru (), i crte (C):

G(x) = {x | N(x), (x), C(x)} (2)

U modelu sloenog proizvoda definisanog pomou relacija (1) i (2) i grafa
prikazanog na slici 1 prioriteti su dodeljeni funkcionalnim nivoima i
poluproizvodima, pri emu se gubi oseaj za vremensku dimenziju i znaaj
pojedinih poluproizvoda sa tehnolokog i proizvodnog aspekta.


Slika 1: Konstrukciona sastavnica sloenog proizvoda VG (D24)

U praktinoj upotrebi esto se koristi tzv. govorea ifra koja treba da
ukae na poloaj dela u strukturi sloenog proizvoda. Sa aspekta planiranja i
upravljanja proizvodnjom, model strukture sloenog proizvoda i usvojeni atributi
prikazani na slici 1 nisu praktini iz dva razloga:

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 125

- bez obzira na sistem ifriranja nemogue je utvrditi taan poloaj dela
u konstruktivnoj sastavnici, i
- ifra, crte, naziv (usvojene oznake) teko je koristiti u matematikom
modelovanju koji je osnova za sve simulacione procese.

2. TEORIJA GRAFOVA
Za reavanje praktinih tehnikoekonomskih i organizacionih problema
esto se koriste razliiti grafiki prikazi i konstrukcije tog problema. Graf koji
odgovara postavljenom problemu moe se na odgovarajui nain prikazati pomou
slike, a ogranienja izraziti preko nekih osobina samog grafa ime se omoguava
njegovo reavanje. Tako se dolo do pojma grafa (G) koji se jednostavno moe
definisati pomou jednog skupa (N) i jedne funkcije () koja taj skup preslikava u
samog sebe:

G = ( N, ) (3)

Elementi skupa N zovu se vorovi grafa, grafiki se prikazuju kruiima a
obeleavamo ih prirodnim brojevima (1, 2, ..., i, j, ..., n). Svaki par elemenata
(vorova) skupa N obrazuje luk grafa l = (i, j) koji se najee oznaava malim
slovima latinice, a grafiki se prikazuje neprekidnim linijama koje mogu biti
orijentisane. Skup svih vorova i lukova grafa moemo napisati u sledeem obliku:

G = {(N, L), L = {(i, j) j = i i = j (i, j)N (4)

Svaki graf mogue je prikazati pomou matrice susednih vorova ili
matrice susednih lukova. U teoriji grafova za dva vora kaemo da su susedni
ukoliko postoji luk koji ih spaja pri emu nije bitna orijentacija. Slino tome za dva
luka kaemo da su susedni ukoliko su razliiti i imaju bar jedan zajedniki vor.
Jedna od vanih osobina grafa je orijentacija njegovih lukova. U zavisnosti od toga
da li su lukovi orijentisani ili ne, graf moe biti orijentisan, neorijentisan ili
meovit. Niz lukova grafa takvih da zavrni vor svakog luka istovremeno
predstavlja i poetni vor sledeeg luka obrazuju put (lanac) grafa, a broj lukova
duinu puta (lanca). esto je pogodnije da se put grafa definie pomou vorova
preko kojih prolazi, nego pomou lukova. U tom sluaju moemo uoiti poetni i
zavrni vor koji ga jednoznano definiu. Pojam stabla predstavlja jedan od
najvanijih pojmova u teoriji grafova. Stablo se moe posmatrati u dva konteksta i
to ili kao poseban graf (sa svojim svojstvima) ili kao podgraf nekog povezanog
grafa. Prema [5] stablo je povezan graf sa n vorova i m = n 1 grana.
Stablo u kome je jedan vor posebno izdvojen naziva se korensko stablo
[5], a taj vor se naziva koren stabla. Primeri korenskih stabala prikazani su na slici
2 (neorijentisano, orijentisano, suprotno orijentisano). Kod korenskog stabla
izmeu svakog vora grafa i korena postoji jedinstven put. Za svaki vor i moe se
uvesti nivo vora i kao rastojanje od vora i do korena (odnosno, ukoliko se

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
126 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

posmatra orijentisano korensko stablo, onda je to duina jedinstvenog puta od
vora i od korena).








a) neorijentisano b) orijentisano c) suprotno orijentisano
Slika 2: Korensko stablo

Na slici 2-b prikazan je orijentisan graf koji ima 11 vorova, 10 lukova i 6
puteva G = (N = 11, L = 10). vor 8 je susedan sa vorovima 5, 10, i 11 a luk a sa
lukovima b, c i d.

3. TEHNIKO-TEHNOLOKA DOKUMENTACIJA
Na osnovu konstrukcione dokumentacije definie se tehnoloki proces
izrade pozicija i montae sklopova, imajui u vidu koliine proizvoda i raspoloivu
proizvodnu opremu. Tehnoloka dokumentacija sadri: tehnoloki postupak izrade
(montae), konstrukcione crtee alata i kontrolnika, emu kontrolisanja, pregled
potrebnih materijala i alata, propise i uputstva za bezbedan rad. Tehnoloki
postupak sadri: operacijski postupak (spisak operacija sa normativima rada),
detaljnu razradu operacija do nivoa zahvata sa odabranim mainama, propisanim
reimima obrade i potrebnim alatom, i spisak materijala i delova.
Prilikom razrade tehnolokog procesa, ne remetei osnovnu funkciju
proizvoda, tehnolog unosi svoje ideje prilagoavajui se raspoloivim proizvodnim
tehnologijama. Na taj nain definie strukturu proizvoda koja respektuje tehnoloki
aspekt. Meutim, esto u toku proizvodnje dolazi do odstupanja u nainu rada u
odnosu na tehnoloku dokumentaciju. To znai da su mogua tri naina za
dobijanje proizvoda od ega su dva zamiljena u konstrukciji i tehnologiji a trei se
realizuje u neposrednoj proizvodnji. Bez obzira na to kako se prikazuje, potrebno je
definisati jednu strukturu proizvoda koja e objediniti sva tri aspekta (funkcionalni,
tehnoloki i proizvodni). Na taj nain obezbeujemo preduslov za njenu primenu u
procesima planiranja i upravljanja proizvodnjom.
Tehnoloki nivoi ugradnje sloenih proizvoda koji su zastupljeni u
proizvodnom programu Slobode definisani su pomou dokumenta Spisak
materijala, pozicija i sklopova. Na slikama 3-8 prikazan je izgled ovog dokumenta
sa potrebnim podacima za definisanje nove strukture proizvoda VG, uvaavajui
tehnoloki aspekt.




1
2
3
4 5
6
7 8 9
10 11
a
b
c
d
e f g
h
i
j
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 127

broj:
List br.
Ima lista
3
4
5
BR. CRTEA IFRA:
1
Datum:
Kontrol: Postavio:
Datum:
NAZIV POZICIJE I SKLOPA
121.000.00
"SLOBODA"
- AAK -
Metak upakovan
101.020.00
101.003.00 2
D24-86550
Koliina
za 1000 k.
Jed.
mere
Kopija
I
z
m
e
n
e
:
121.400.00
101.000.07
POGONA
Pog. tehnologija
SPISAK
MATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA
Tuljak K4
ifra -
nomenklatura
Dimenzija,
kvalitet
Jed.
mere
Koliina
za 1000 k.
Uloak E8
20 mm PAV metak sa VG S1
89436
88135
3
3
datum
Veza sa:
Odobrio:
Datum:
Zam-je
Zam-sa:
OD24-78769
OD24-78769
kom.
Red.
broj
Naziv materijala
pozicije - sklopa
10
10
101.001.00 1000
1000 89011-A kom.
20
Red.
broj
kom.
kom.
kom. 88085
Okovan sanduk S2
Limena kutija E7
Naziv materijala
pozicije - sklopa
ifra -
nomenklatura
Dimenzija,
kvalitet

Slika 3: Spisak materijala, pozicija i sklopova Metak upakovan

broj:
List br.
Ima lista
Red.
broj
kom.
kom.
aura E1
Inicijalana kapsla DIH K1
Naziv materijala
pozicije - sklopa
Dimenzija,
kvalitet
Jed.
mere
Koliina
za 1000 k.
Red.
broj
Naziv materijala
pozicije - sklopa
ifra -
nomenklatura
POGONA
Pog. tehnologija
SPISAK
MATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA
BR. CRTEA
ifra -
nomenklatura
Dimenzija
kvalitet
2
Jed.
mere
Koliina
za 1000 k.
Veza sa: Kopija
OD1-84522
2
Odobrio:
Datum:
Zam-je
Zam-sa:
1 88028A
15625
1030
1030
datum
OD1-84522
"SLOBODA"
- AAK -
Datum:
Kontrol: Postavio:
Datum:
I
z
m
e
n
e
:
NAZIV POZICIJE I SKLOPA
101.405.00
2
IFRA:
D1-87702 Spoj aure i kapsle
101.405.01
101.405.02

Slika 4: Spisak materijala, pozicija i sklopova Spoj aure i kapsule


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
128 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

broj:
List br.
Ima lista
ifra -
nomenklatura
Dimenzija,
kvalitet
kom
kg.
kom 89003A
Spoj caura i kapisle SP1
Barutno punjenje-barut
NCD-06 K2
87702
ifra -
nomenklatura
Dimenzija,
kvalitet
Jed.
mere
Koliina
za 1000 k.
Red.
broj
Naziv materijala
pozicije - sklopa
1020
32.3
Odobrio:
Datum:
Zam-je
Zam-sa:
1020
POGONA
Pog. tehnologija
SPISAK
MATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA
OD24-78767
OD24-78787
2
2
Vezbovna granata P1
I
z
m
e
n
e
:
datum
Kopija Veza sa:
Datum:
Kontrol: Postavio:
Datum:
Metak-sklop
101.405.00
SNO-1188
121.440.00 3
"SLOBODA"
- AAK -
1
Red.
broj
Naziv materijala
pozicije - sklopa
IFRA: NAZIV POZICIJE I SKLOPA
121.400.00
2
BR. CRTEA
D24-89011-B
Koliina
za 1000 k.
Jed.
mere

Slika 5: Spisak materijala, pozicija i sklopova Metak-sklop

broj:
List br.
Ima lista
2
3
"SLOBODA"
- AAK -
Datum:
Kontrol: Postavio:
Datum:
IFRA: NAZIV POZICIJE I SKLOPA
121.440.00
BR. CRTEA
D24-89003-A Vezbovna granata
datum
I
z
m
e
n
e
:
804598-
B
86140
RC-195
102.441.00
120.440.09
515.001.95
1
Odobrio:
Datum:
Zam-je
Zam-sa:
POGONA
Pog. tehnologija
SPISAK
MATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA
3
3
Jed.
mere
Koliina
za 1000 k.
Veza sa: Kopija
OD24-78764
OD24-78764
1020
1020
12.5
Koliina
za 1000 k.
Red.
broj
Naziv materijala
pozicije - sklopa
ifra -
nomenklatura
Dimenzija,
kvalitet
Lazni upaljac E5
Inertno punjenje E4
Jed.
mere
Red.
broj
kom
kom
kg.
Spoj kouljice i prstena SP2
Naziv materijala
pozicije - sklopa
ifra -
nomenklatura
Dimenzija,
kvalitet

Slika 6: Spisak materijala, pozicija i sklopova Vebovna granata



Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 129

broj:
List br.
Ima lista
Red.
broj
kom.
kom.
Kouljica (otpresak) E2
Vodei prsten E3
Naziv materijala
pozicije - sklopa
ifra -
nomenklatura
Dimenzija,
kvalitet
Jed.
mere
Koliina
za 1000 k.
Red.
broj
Naziv materijala
pozicije - sklopa
ifra -
nomenklatura
Dimenzija,
kvalitet
1050
1050
8
8
Jed.
mere
Koliina
za 1000 k.
Veza sa: Kopija
OD2G-79416
OD2G-77259
POGONA
Pog. tehnologija
SPISAK
MATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA
Odobrio:
Datum:
Zam-je
Zam-sa:
1 101.441.01/1
101.441.02
I
z
m
e
n
e
:
datum
BR. CRTEA
Spoj kouljice i vodeeg prstena
"SLOBODA"
- AAK -
Datum:
Kontrol: Postavio:
Datum:
IFRA: NAZIV POZICIJE I SKLOPA
102.441.00
2
Slika 7: Spisak materijala, pozicija i sklopova Spoj kouljice i vodeeg prstena

broj:
List br.
Ima lista
2
"SLOBODA"
- AAK -
Datum:
Kontrol: Postavio:
Datum:
IFRA: NAZIV POZICIJE I SKLOPA
101.020.00
BR. CRTEA
D1AS-88584 Okovan sanduk
datum
I
z
m
e
n
e
:
88134 101.021.00
101.022.00
1
Odobrio:
Datum:
Zam-je
Zam-sa:
POGONA
Pog. tehnologija
SPISAK
MATERIJALA, POZICIJA I SKLOPOVA
3
3
Jed.
mere
Koliina
za 1000 k.
Veza sa: Kopija
OD1-77780
OD1-77780
1000
1000
Koliina
za 1000 k.
Red.
broj
Naziv materijala
pozicije - sklopa
ifra -
nomenklatura
Dimenzija,
kvalitet
Jed.
mere
Red.
broj
kom.
kom.
Drveni sanduk E6
Elementi za okivanje K3
Naziv materijala
pozicije - sklopa
ifra -
nomenklatura
Dimenzija,
kvalitet

Slika 8: Spisak materijala, pozicija i sklopova Okovan sanduk

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
130 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

4. MODEL STRUKTURE SLOENOG PROIZVODA
U cilju prevazilaenja navedenih nedostataka konstrukcione sastavnice,
respektujui tehnoloki i proizvodni aspekt, koristei teoriju grafova, hijerarhijski i
vektorski nain za definisanje poloaja poluproizvoda, strukturu proizvoda VG
opisaemo orijentisanim korenskim stablom (grafom) prikazanim na slici 9.


Slika 9: Orijentisan graf strukture proizvoda VG

Prvi nivo opisa u grafu predstavlja nivo zavrne montae ili pakovanje
artikla. Ostale nivoe definiu poluproizvodi poev od sklopova, podsklopova,
spojeva, pa zakljuno sa elementima. Nivoi ugradnje definisani su po principu
usisavanja poev od najvieg (prvog) do najnieg (petog). Lukove oznaavamo
vektorski sa x (oznaka) pri emu (oznaka) definie poloaj luka u grafu. Na prvom
nivou koristimo jedan broj (i) na drugom dva (i, j) na treem tri (i, j, k) pa

1
2
3
4 5 6 7
8 9 10
13 14 15 16 17
18 19
P
U
1

U
2
U
3

U
4
U
5

U
6

Z
1
Z
2
Z
3

Z
4

Z
8

Z
5

Z
9
Z
10
Z
7

x
1

x
11

x
12
x
13

x
14
x
15

x
111
x
112
x
113
x
121

x
1112
x
1131
x
1132
x
1133

x
11311
x
11312

x
1111

I nivo
II nivo
III nivo
IV nivo
V nivo
x
122

11 12
Z
6

Z
12
Z
11

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 131

zakljuno sa (i, j, k,, n). Oznaavanje susednih lukova na sledeim nivoima vri
se uvek s leva na desno dopisujui na oznaku susednog luka, sa prethodnog nivoa,
broj iz skupa prirodnih brojeva. Koristei teoriju skupova strukturu proizvoda
moemo opisati preko relacije (5):

X
1
={{x
1
, {(x
11
, x
12
, x
13
, x
14
, x
15
), {(x
111
, x
112
, x
113
), (x
121
, x
122
),
{(x
1111
, x
1112
), (x
1131
, x
1132
, x
1133
), {x
11311
, x
11312
(5)

Elementi skupa obuhvaeni relacijom (5) istovremeno definiu: ukupan
broj delova u proizvodu ( = 18); poloaj delova u proizvodu (x
i,j,k,...,n
) i broj
vertikalnih nivoa ugradnje kroz broj koordinata u vektoru oznake (pet nivoa);
sloene proizvodne faze i horizontalne nivoe ugradnje delova. Modelovanje
strukture sloenog proizvoda pomou relacije (5) i grafa prikazanog na slici 9
omoguava nam uspostavljanje zavisnosti izmeu ukupnog broja vorova (),
linija (L) i delova u sloenom proizvodu ():

G = {
i
| i = 1 , 1 + , L
j
| j = , 1 } = {
i
| i = 19 , 1 , L
j
| j = 18 , 1 } = L + 1 (6)

Na grafu treba razlikovati unutranje (U 2, 3, 4, 8, 10, 15) i spoljanje
(S 1, 5, 6, 7, 9, 11, 12, 13, 14, 16, 17, 18, 19) vorove. Spoljanji vorovi
definiu poetak i zavretak grafa. Poetni (P 1) i zavrni (Z 5, 6, 7, 9, 11,
12, 13, 14, 16, 17, 18, 19) vorovi definiu puteve u grafu (PG). vorovima i
linijama grafa uspostavljamo vezu izmeu delova i opisujemo njihov poloaj u
strukturi sloenog proizvoda.

5. ZAKLJUAK
U dosadanjim razmatranjima sloen proizvod smo prikazali pomou grafa
koga opisujemo sa dva skupa ili pomou jednog skupa i jedne funkcije koja taj
skup preslikava u samog sebe. Ovakva definicija pogodna je za ispitivanje
odreenih strukturnih osobina ako se elementima skupa vorova N i elementima
skupa lukova L konanog grafa G = (N, L) pridrue odreeni brojevi ili odreene
funkcije.

6. LITERATURA
[1] Chen K., Applied graph theory, Amsterdam, 2001.
[2] Melihov N., Orientirovanie grafii i kanjenie aftomati, Moskva,
2001.
[3] uki R., Modelovanje strukture sloenog proizvoda za podrku
Just-in-time konceptu, Savetovanje proizv. mainstva SCG, Vr.
Banja, 2005.
[4] Marshall C., Appliend graph theory, New York, 2006.
[5] Balti V., Teorija grafova, FON, Beograd, 2008.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
132 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 133




UTICAJ VREMENSKOG HORIZONTA NA
ISTRAIVANJE PROIZVODNIH TRENDOVA

R. uki
1
, M. iovi
2
, J. Jovanovi
1


REZIME
Problem uoptavanja proizvodnih rezultata u cilju predvianja moguih trendova
programske orijentacije povezan je sa vremenskim intervalom za prikupljanje serije
podataka,radi uspostavljanja odgovarajuih funkcionalnih zavisnosti. Vremenski horizont
za statistiku analizu treba paljivo odabrati imajui u vidu intezitet i brzinu promene stanja
poslovnog sistema i relevantne uticaje na kretanje proizvodnog programa.
Kljune rei: proizvodni program, vremenski interval, statistika analiza.

THE IMPACT OF THE TIME HORIZON ON THE RESEARCH OF
THE PRODUCTION TRENDS

ABSTRACT
The problem of generalization of the production results in order to predict the
possible trends of the program orientation, is connected with the time interval for the data
collecting, for the purpose of creating certain functional relations. The time horison for
statistical analysis should be carefully chosen, taking into account the intensity and the
speed of the buisiness situation change, as well as the relevant influences on the production
program.
Key words: production program, time interval, statistical analysis.

1. UVOD
Problem uoptavanja eksperimentalnih podataka kod tehnikih
(deterministikih) sistema svodi se na iznalaenje zakonitosti izmeu
odgovarajuih obeleja koja su bitna za pojavu koja se istrauje. Zbog toga je
potrebno obezbediti to vie eksperimentalnih podataka kako bi kriva regresije
imala snagu zakonitosti. Na primer: vrednosti pritiska (P) za date mase gasa koje
odgovaraju razliitim vrednostima zapremine (V), prema principima i zakonima
termodinamike, odreuju se na osnovu funkcionalne zavisnosti oblika PV
k
= C
(k, C predstavljaju konstante).
Opte prihvaen pristup da se nauna argumentacija i dokaz za neku
teorijsku postavku moe dobiti samo eksperimentom, dobio je neslavnu implikaciju
u oblasti prouavanja organizacionih sistema. Mnotvo uticaja, naglaena
interakcija spoljanjih i unutranjih faktora i stohastinost ponaanja odreuju

1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak
2
Tehniki fakultet, aak

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
134 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

karakter sagledavanja budunosti to poprima prirodu predvianja. Prilikom
predvianja buduih stanja stohastikih odnosno proizvodnih sistema, prvo treba
definisati koji vremenski interval obuhvata istraivanje, s obzirom na to da se
ponaanje ovih sistema najee analizira u funkciji vremena. U tom kontekstu,
vremenska dimenzija za proizvodne sisteme predstavlja veoma znaajnu podlogu
kako za merenje valjanosti projektovanih i ostvarenih reenja, tako i za definisanje
oblasti eksperimenta i oblasti predvianja moguih trendova proizvodne
orijentacije (slika 1 i 2). Vremenske horizonte za prikupljanje statistikih podataka
i za predvianje treba paljivo odrediti, imajui u vidu intenzitet i brzinu promene
stanja kod stohastikih sistema i relevantne uticaje na kretanje proizvodnog
programa.


Slika 1: Zakonitost izmeu obeleja (x,y) Slika 2: Zakonitost izmeu obeleja (x,y)
kod deterministikih sistema kod stohastikih sistema

2. ANALIZA PROBLEMA
Predmet analize predstavljaju proizvodi Kompanije Sloboda koji su u
proizvodnim programima uglavnom zastupljeni sa izrazitom nestabilnou. Skup
podataka koji definie oblast eksperimenta zavisi od:
- poslovnog ciklusa koga determinie kretanje fizikog obima robne
proizvodnje u funkciji vremena (slika 3),
- ukupnog i zastupljenog broja artikala u proizvodnim programima
preduzea (slika 4),
- pripadnosti artikala odreenom tipu serijske proizvodnje (slika 5),
- broja ugovora i ugovorenih proizvoda po ugovoru (slika 6),
- kvaliteta sistema planiranja (slika 7),
- dimamike ostvarene proizvodnje po artiklima i godinama (slike 8-18).
Na slici 3 prikazan je poslovni ciklus preduzea koga karakterie kretanje fizikog
obima proizvodnje izmeu dva ekstrema, pa je sa aspekta ovog kriterijuma usvojen
vremenski period od osamnaest godina (T=18), za prikupljanje i analizu podataka.




Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 135


Slika 3: Kretanje fizikog obima proizv.u
vremenskom intervalu od 18 godina


Slika 4: Ukupan i zastupljen broj
artikala u proizv. programu preduzea

Slika 5: Pripadnost artikala odreenom
tipu serij. proizvodnje (MS,SS,VS)
Slika 6: Broj ugovora (UU) i raspon
ugovotrenih stavki po ugovoru (DG-GG)


Slika 7: Kvalitet sistema planiranja Slika 8: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
1
(kom/god

Slika 9: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
2
(kom/god)

Slika 10: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
3
(kom/god)

2 4 6 8 10 12
2.5
5
7.5
10
12.5
15
17.5
PA = 100%
OA
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5
20
40
60
80
U
ZA
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
50000
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
1x10
6
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5
10
6
2 10
6
3 10
6
4 10
6
5 10
6
1
200000
400000
600000
800000
500000
400000
300000
200000
100000
250000
200000
150000
100000
140
120
100
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
136 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.


Slika 11: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
4
(kom/god)

Slika 12: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
5
(kom/god)



Slika 13: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
6
(kom/god)

Slika 14: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
7
(kom/god)


Slika 15: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
8
(kom/god)

Slika 16: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
9
(kom/god)


Slika 17: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
10
(kom/god)
Slika 18: Dinamika realizovane
proizvodnje artikla X
11
(kom/god)
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
5000
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
20000
40000
60000
80000
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
5000
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20 2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
5000
40000
35000
30000
25000
20000
15000
10000
350000
300000
250000
200000
150000
100000
50000
20000
15000
10000
60000
50000
40000
30000
20000
10000
100000 30000
25000
20000
15000
10000
300000
250000
200000
150000
100000
50000
250000
200000
150000
100000
50000
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 137

Razvoj i kontinuirano poboljanje performansi proizvoda rezultiraju
ukupnom poveanju proizvoda sa 44 na 142 (slika 4). Inovativnost kao deo
poslovne strategije preduzea, direktno utie na diverzifikaciju proizvodnog
programa ime se uveavaju anse za adaptivnost, opstanak i dalji razvoj PPS-a. Sa
aspekta zastupljenosti artikala u godinjem proizvodnom programu (slika 4) jasno
uoavamo dva vremenska perioda. U prvih 14 godina zastupljenost se kree u
rasponu od 4867 (%), a u zadnje etiri godine od 2730 (%). Negativan trend
zastupljenosti posledica je delovanja eksternih ogranienja.
Dinamika kretanja artikala koji su zastupljeni u proizvodnom programu i
pripadnost ugovorenih koliina odreenom tipu serijske proizvodnje, prikazani su
na slici 5. Broj zakljuenih ugovora i artikala u okviru njih, obrnuto je srazmeran
kretanju fizikog obima proizvodnje (slika 6). Sa protokom vremena, generalno
posmatrano, smanjuju se koliine proizvoda i fiziki obim proizvodnje
(velikoserijska proizvodnja ustupa mesto maloserijskoj), poveava se broj ugovora
kao i broj stavki po ugovoru.
Na slici 7 moemo sagledati kvalitet postojeeg sistema planiranja iskazan
brojem godina u kojima su broj i ostvarene koliine artikala vee ili identine
planiranim, po mesenim ostvarenjima. Ovaj dijagram ukazuje na subjektivne
slabosti u sistemu planiranja, proizvodni ciklus koji je dui od mesec dana i na
nepovoljnu strukturu zaliha.
Sa stanovita dinamike ostvarene proizvodnje, prisutne su znaajne
oscilacije kod veine artikala iz proizvodnog programa i to kako u pogledu
zastupljenosti u proizvodnom programu i koliinama, tako i u pogledu irine
asortimana (slike 8-18).
Izrazitu nestabilnost proizvodnog programa uslovljava irok asortiman,
mala zastupljenost proizvoda u proizvodnom programu, znaajna oscilatorna
kretanja u pogledu obima i strukture narudbi.

3. STABILNOST ASORTIMANA PROIZVODA
Vremenski interval koji definie oblast eksperimenta zavisi od stabilnosti
asortimana koju merimo frekvencijama (od 1-18) uzastopnog pojavljivanja
proizvoda, odnosno njihovog odsustva. Na osnovu strukture proizvodnih programa
analizirane u vremenskom periodu od 18 godina i relacija od (1)(8) izvrena je
analiza stabilnosti asortimana. Deo rezultata prikazan je u tabelama 1 i 2.

{ } { } T j j
j
f F , 1 , = = = (1)
{ } { } T j j
j
v V , 1 , 1 = = = (2)
{ } { } T j
j
v T
j
w W , 1 , = = = (3)

+
= T j
j
w i
j
v i
t
i
t B , 1 , , 1 , , (4)

+
+
= T j
j
w i i
j
B
, 1 , 1 , 0 ,
2
1
2
(5)
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
138 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

T j
j
w
i
i
a
j
A , 1 ,
1
=
=
= (6)
T j
j
w
j
A
j
a , 1 , = = (7)

=
=
T
j
j
T
j
j
A
p
a
1
1
(8)
{ } { } ( ) ( ) ( )
j
a g
o
f
j
a g
z
f T j
j
a j C
2 1
, 1 , , = = = = (9)
( ) ( ) ( ) ( ) D
p
b
p
f
j
a g
o
f
j
a g
z
f R
p
a = = , (
2 1
(10)

i, j,
j
v promenljive,
T vremenski period u okviru koga vrimo analizu poslovanja PPS-a (T = 18 god.),
f
j
frekvencija (uestalost),
f
z
frekvencija uzastopne zastupljenosti proizvoda u proizvodnom programu,
f
o
frekvencija uzastopnog odsustva proizvoda iz proizvodnog programa,
f
p
usvojena frekvencija uzastopnog prisustva (odsustva) proizvoda (3 < f
p
T),
w
j
ukupan broj intervala u okviru vremenskog perioda T, uslovljen odabranom
frekvencijom f
j
,
B skup vremenskih intervala,
B/2 sredine vremenskih intervala,
t
i
donje granice intervala,
j
v i
t
+
- gornje granice intervala,
A
j
ukupan broj artikala koji se sa odreenom frekvencijom (f) pojavljuju u
proizv. programu,
i
a broj artikala koji se sa frekvencijom f
j
pojavljuju i i-tom vremenskom intervalu,
p
a prosean broj proizvoda po usvojenoj frekvenciji f
p
,
j
a - prosean broj proizvoda, po vremenskim intervalima, izraunat na osnovu
frekvencija (f
j
),
F,V,W skup odgovarajuih podataka,
b
p
vremenski interval koji definie oblast eksperimenta,
C skup podataka potrebnih za definisanje regresionih zavisnosti f
z
i f
o
,
D skup parova usvojenih frekvencija i vremenskih intervala,
g
1,
g
2
regresione zavisnosti frekvencija od prosenog broja proizvoda.





Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 139

Tabela 1: Tabelarni prikaz podataka potrebnih za proraun stabilnosti asortimana
proizvoda u proizvodnom programu sa frekvencijama uzastopne zastupljenosti f
z


Parametri, j= T , 1 Vremenski interval (vektor B), j= T , 1 Koliine
Red
br.
j
f 1 =
j
f
j
v
j
w
j
j
v i i
w i t t , 1 , =
+
1 , 0 ,
2
=
j
w i
i
b

j
A
j
a
1 2 3 4 5 6 7 8
1 1 0 18 t
i
, i = 18 , 1 1+j , j = 17 , 0 714 39,7
2 2 1 17 t
i
t
i+1
, i = 17 , 1 1,5+j , j = 16 , 0 481 28,3
3 3 2 16 t
i
t
i+2
, i = 16 , 1 2+j , j = 15 , 0 381 23,8
4 4 3 15 t
i
t
i+3
, i = 15 , 1 2,5+j , j = 14 , 0 310 20,7
5 5 4 14 t
i
t
i+4
, i = 14 , 1 3+j , j = 13 , 0 260 18,6
6 6 5 13 t
i
t
i+5
, i = 13 , 1 3,5+j , j = 12 , 0 219 16,8
7 7 6 12 t
i
t
i+6
, i = 12 , 1 4+j , j = 11 , 0 182 15,2
8 8 7 11 t
i
t
i+7
, i = 11 , 1 4,5+j , j = 10 , 0 149 13,5
9 9 8 10 t
i
t
i+8
, i = 10 , 1 5+j , j = 9 , 0 121 12,1
10 10 9 9 t
i
t
i+9
, i = 9 , 1 5,5+j , j = 8 , 0 95 10,6
11 11 10 8 t
i
t
i+10
, i = 8 , 1 6+j , j = 7 , 0 74 9,2
12 12 11 7 t
i
t
i+11
, i = 7 , 1 6,5+j , j = 6 , 0 55 7,9
13 13 12 6 t
i
t
i+12
, i = 6 , 1 7+j , j = 5 , 0 40 6,7
14 14 13 5 t
i
t
i+13
, i = 5 , 1 7,5+j , j = 4 , 0 30 6,0
15 15 14 4 t
i
t
i+14
, i = 4 , 1 8+j , j = 3 , 0 19 4,8
16 16 15 3 t
i
t
i+15
, i = 3 , 1 8,5+j , j = 2 , 0 13 4,3
17 17 16 2 t
i
t
i+16
, i = 2 , 1 9+j , j = 1 , 0 8 4,0
18 18 17 1 t
i
t
i+17
, i = 1 9,5+j , j = 0 4 4,0
19

=
=
T
j
j
f
1
171,
=
=
T
j
j
A
1
3155 , 45 , 18 =
p
a ,
5 4
4 5 b
i
t
i
t
p
b
p
v
p
f =
+
= = =
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
140 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Tabela 2: Tabelarni prikaz podataka potrebnih za proraun stabilnosti asortimana sa
frekvencijama uzastopnog odsustva proizvoda f
o
iz proizvodnog programa

Parametri, j= T , 1 Vremenski interval (vektor B), j= T , 1 Koliine
Red
br.
j
f 1 =
j
f
j
v
j
w
j
j
v i i
w i t t , 1 , =
+
1 , 0 ,
2
=
j
w i
i
b

j
A
j
a
1 2 3 4 5 6 7 8
1 1 0 18 t
i
, I = 18 , 1 1+j , j = 17 , 0 800 44,4
2 2 1 17 t
i
t
i+1
, I = 17 , 1 1,5+j , j = 16 , 0 600 35,3
3 3 2 16 t
i
t
i+2
, I = 16 , 1 2+j , j = 15 , 0 453 28,3
4 4 3 15 t
i
t
i+3
, I = 15 , 1 2,5+j , j = 14 , 0 339 22,6
5 5 4 14 t
i
t
i+4
, I = 14 , 1 3+j , j = 13 , 0 242 17,3
6 6 5 13 t
i
t
i+5
, I = 13 , 1 3,5+j , j = 12 , 0 174 13,4
7 7 6 12 t
i
t
i+6
, I = 12 , 1 4+j , j = 11 , 0 120 10,0
8 8 7 11 t
i
t
i+7
, I = 11 , 1 4,5+j , j = 10 , 0 82 7,4
9 9 8 10 t
i
t
i+8
, I = 10 , 1 5+j , j = 9 , 0 60 6,0
10 10 9 9 t
i
t
i+9
, I = 9 , 1 5,5+j , j = 8 , 0 42 4,7
11 11 10 8 t
i
t
i+10
, I = 8 , 1 6+j , j = 7 , 0 25 3,1
12 12 11 7 t
i
t
i+11
, I = 7 , 1 6,5+j , j = 6 , 0 18 2,6
13 13 12 6 t
i
t
i+12
, I = 6 , 1 7+j , j = 5 , 0 10 1,7
14 14 13 5 t
i
t
i+13
, I = 5 , 1 7,5+j , j = 4 , 0 6 1,2
15 15 14 4 t
i
t
i+14
, I = 4 , 1 8+j , j = 3 , 0 4 1,0
16 16 15 3 t
i
t
i+15
, I = 3 , 1 8,5+j , j = 2 , 0 2 0,7
17 17 16 2 t
i
t
i+16
, I = 2 , 1 9+j , j = 1 , 0 1 0,5
18 18 17 1 t
i
t
i+17
, I = 1 9,5+j , j = 0 0 0
19

=
=
T
j
j
f
1
171 ,
=
=
T
j
j
A
1
2978 , 42 , 17 =
p
a ,
5 4
4 5 b
i
t
i
t
p
b
p
v
p
f =
+
= = =

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 141

4. REGRESIONE ZAVISNOSTI UZASTOPNIH FREKVENCIJA
Koristei zbirne tabele za proraun stabilnosti asortimana proizvoda (zbog
ogranienog prostora nisu prikazani analitiki podaci po frekvencijama) i relaciju
9, utvrena je regresiona zavisnost frekvencija uzastopne zastupljenosti f
z
(relacija
11, slika 19), odnosno uzastopnog odsustva f
o
(relacija 12, slika 20) u funkciji od
kretanja prosenog broja proizvoda, u odgovarajuim vremenskim intervalima
j
w i
j
v i
t
i
t , 1 , =
+
,
j= T , 1 .

3
00036 , 0
2
03929 , 0 5357 , 1 2107 , 22 a a a
z
f + = ,
z
f a
R = 0,996533 (11)


Slika 19: Take ( 18 , 1 , , = j
j
f
j
a ) i grafik frekvencija uzastopne zastupljenosti proizvoda
f
z
= q
1
( a ) u zavisnosti od njihovog prosenog kretanja u odgovarajuim vrem. intervalima

3
0159 , 0
2
6882 , 0 2319 , 10 4783 , 53
o
f
o
f
o
f a + = ,
a
o
f
R = 0,999753 (12)


Slika 20: Take ( 18 , 1 , , = j
j
a
j
f ) i grafik prosenog broja proizvoda koji nisu uzastopno
zastupljeni u proizvodnom programu a = q(f
0
) u zavisnosti od odabranih frekvencija


2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5 20
10
20
30
40
50
60
10 20 30 40 50
2.5
5
7.5
10
12.5
15
17.5
20
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
142 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Polazei od pretpostavke da vremenski interval koji definie oblast
eksperimenta (b
p
) treba da odraava prosene (ni ekstremno dobre, ni ekstrmno
loe) uslove sa aspekta uzastopne zastupljenosti (odsustva) proizvoda, koristei
relaciju (8) odrediemo parametar
p
a a pomou funkcija regresije (11 i 12)
frekvencije
z
f i
o
f (relacije 13 i 14):

=
p
a
j
a =18,45
z
f =5,019
+
= = = =
4
14 4 5
i
t
i
t
p
b
p
w
p
v
p
f (13)
=
p
a
j
a =17,42 fo =5.027
+
= = = =
4
14 4 5
i
t
i
t
p
b
p
w
p
v
p
f (14)

Na slici 21 prikazano je kretanje artikala prisutnih u proizvodnom
programu a na slici 22 kretanje artikala odsutnih iz proizvodnog programa sa
frekvencijama uzastopne zastupljenosti (odsustva) f
z
=f
o
=5. Dijagrami sa slike 21 i
3 su slini. To znai da sa poveanjem obima proizvodnje raste broj artikala
zastupljenih u proizvodnom programu. Sa druge strane, poredei slike 22 i 3
uoavamo obrnuto srazmernu vezu izmeu analiziranih obeleja.


Slika 21: Broj artikala prisutnih u proizv.
programu sa uzastopnom frekvenc. f
z
=5


Slika 22: Broj artikala koji nisu prisutni
u proizv. programu sa frekvenc. f
o
=5
5. ZAKLJUAK
U cilju sagledavanja moguih proizvodnih trendova u ovoj kompaniji
potrebno je analizirati plasman proizvoda u vremenskom periodu od pet godina
unazad u odnosu na aktuelni trenutak posmatranja. Na taj nain definiemo oblast
eksperimenta i skup podataka za dalju kvantitativnu i kvalitativnu analizu i
primenu odgovarajuih kriterijuma za predvianje i odluivanje u uslovima
neizvesnosti.

6. LITERATURA
[1] uki R., Jovanovi J., Prikaz alternativnih trendova programske
orjentacije i odabranih kriterijuma za odluivanje, SQM 2008.,
Mainski fakultet u Podgorici, Miloer Crna Gora, 2008.
[2] Tourki M., Osnovi stohastikih procesa i teorije igara, Ekonomski
fakultet, Beograd, 1980.
[3] Thompson J., Strategic Management Awareness and Change,
Thompson Business Press International, 1997.
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5
10
20
30
40
50
2.5 5 7.5 10 12.5 15 17.5
5
10
15
20
25
30
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 143




VIESLOJNI MATERIJALI ZA TETRA BRIK AMBALAU

Vojislav Radonji
1


REZIME
Ideja je jednostavna: da se racionalizuje distribucija upakovane robe, tako to e se
obezbediti funkcionalna ambalaa. Ta ambalaa je Tetra Brik . Ovaj tip ambalae je nastao
iz potrebe za uvanjem mleka. Potrebno je zameniti staklenu bocu za pakovanje mleka sa
adekvatnom i kvalitetnijom ambalaom. Primena smola jonomera je doprinela da
ambalani materijal proizveden ekstruzionom laminiranjem i beihtovanjem bude
prihvatljiv za pakovanje vonih sokova, jestivog ulja i drugih tenosti. Barijerni filmovi
spreavaju gubitak vitamina C, pojaavaju termovar, stvara se barijera za prolaz
mikroorganizama unutar pakovanja ime se spreava infekcija mleka.
Kljune rei: Jonomer, Tetra Brik Aseptic, ekstruziono laminiranje, gasna
barijera, brzina propustljivosti kiseonika (OTR), propustljivost vodene pare, propustljivost
masti i ulja.

THE MULTIPLE LAYER MATERIALS FOR TETRA BRIK
PACKAGING

ABSTRACT
The idea is simple: to rationalize distribution and delivery of commodities by
providing highly functional packaging materials. The fundamental idea in the background
of Tetra Pak was the need for milk preservation. The packagings with the jonomer layers
are accepted for the preservation of milk, juice and oils. The barrier layers are preventing
packagings from the lossing vitamin C, the diffusions of the microbs and the thermosealing
is the strongest.
Key words: Tetra Brik Aseptic, extrussion laminations, jonomers, gas barriers,
transportion of oxgen rate (OTR), diffusions of the water steam.

1. UVOD
Doivljavanje najbre i najire urbanizacije i poveanje svetske urbane
populacije, menja se: nain ivota, nain korienja slobodnog vremena, nain rada
i troenja. Prehrambena industrija je u distribuciji proizvoda suoena sa novim
zahtevima koji obuhvataju sve due relacije, u smislu vremena i prostora.
Ovim se stvara razvoj novih ambalanih materijala koji e obezbediti bre,
lake pakovanje i efektnije korienje upakovanog proizvoda. Osnovni cilj
projektovanja i izrade ambalanih materijala je smanjiti debljinu i teinu
vieslojnog materijala po jedinici upakovanog proizvoda, a da se pri tome zadre ili
poboljaju fiziko - mehanike osobine i barijerna (zatitna) svojstva.


1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
144 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Sve je ovo uslovilo pojavu TETRA ASEPTIC ambalae i koekstrudiranih
barijernih filmova za pakovanje prehrambenih proizvoda. Ideja je jednostavna: da
se racionalizuje distribucija robe, tako to e se obezbediti funkcionalna ambalaa i
da se sauvaju upotrebna svojstva upakovanog proizvoda.

2. TETRA PAK AMBALAA
Fundamentalna ideja Tetra Paka nastala je potrebom za uvanje mleka i
vonih sokova (napitaka). Osnovna ideja je da se iz rolne plastificiranog papira
oblikuje crevo i puni tenou. Kako se pakovanja oblikuju, pune i zatvaraju ispod
povrine tenosti, to su ona potpuno napunjena i zatvorena bez vazdunog prostora.
Proces je kontinuiran i potpuno je zatvoren. Materijal za pakovanje se proizvodi
kontinirano, od rolne do rolne.
Tetra Brik Aseptic nije samo pakovanje, ve kompletan, racionalan sistem
distribucije za tene ivotne namirnice: mleko, vone sokove, jestivo ulje, prirodne
vode, vino i druge tenosti.
Sistem obuhvata sledee:
- maine za punjenje;
- materijal za pakovanje;
- pomonu opremu za distribuciju;
- kompletan program za servisiranje.
Tetra Pak ambalaa se moe razvrstati prema obliku i prema vremenu
trajanja. Prema obliku razlikujemo: tetra clasic, tetra brik, tetra prizmu, tetra reks,
tetra ved, tetra fino, tetra top i tetra plast.
Prema vremenu trajanja razlikuju se dva tipa tetra pak pakovanja:
standardno- kratkotrajno i aseptino - dugotrajno pakovanje. Izraz aseptian (eng.
Aseptic) oznaava da se radi o sterilnom dugotrajnom pakovanju, bez ivih
mikroorganizama u bilo kom obliku. Pakovanje se puni prethodno serilizovanim
proizvodom, a potom se hermetiki zatvara, tako da se sterilnost zadrava i na
sobnoj temperaturi.
Za aseptino punjenje (slika 1) se koriste dve treine ukupnog broja
pakovanja. Najvei udeo ukupne zapremine aseptinog punjenja koristi se za
mlene proizvode, ostatak za vone sokove, prirodnu vodu, jestivo ulje, stono vino,
aj, sosove i supe.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 145


Slka 1. Tetra Brik ambalaa

2.1. Sastav ambalanog materijala
Materijal za pakovanje se proizvodi po razraenom tehnolokom postupku.
Kompleksna ambalaa nastaje spajanjem dva ili vie materijala. Na ovaj nain se
otklanjaju nedostaci koje je svaki od tih materijala imao, ako se posmatra u odnosu
na optimalne zahteve za pakovanje odreenog proizvoda. Ambalani materijal za
pakovanje mleka i vonih sokova je laminat koji se sastoji od razliitih
kombinacija materijala u zavisnosti od tenosti koja se pakuje. Razlog je taj to
razliite tenosti imaju razliite zahteve za spoljnom zatitom. Vieslojna
kombinacija materijala za pakovanje mleka, vonih sokova i jestivog ulja je data na
slici 2.


a) b) c)
LEGENDA

LDPE polietilen
niske gustine
LLDPR linearni
polietilen niske
gustine
Slika 2. Vieslojna kombinacija materijala za a) pakovanje mleka b) vonih sokova c)
jestivog ulja

2.2. Osnovne karakteristike tetra pak ambalae
Osnovne karakteristike Tetra Pak ambalae su:
1. zatita prehrambenog proizvoda (mleka, jestivog ulja, vonih sokova i
dr.);
2. pogodnost za krajnjeg potroaa (korisnika).
Zatita proizvoda je osnovni zadatak vieslojnog ambalanog materijala.
Mleko je osetljiv artikal koji veoma lako podlee infekciji. Za vreme punjenja
mleka, ambalani materijal mora da bude ist. Takoe, ambalani materijal mora
da obezbedi zatitu za vreme lagerovanja i transporta. Mleko je osetljivo na
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
146 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

svetlost. Svetlosni zraci mogu prouzrokovati oksidaciju mirisa. Zatitu od svetlosti
obezbeuje prisustvo papira i aluminijumske folije.
Prednost vieslojnog materijala za pakovanje mleka u odnosu na staklenu
bocu je viestruko. Povratne boce su podlone reinfekciji u toku vraanja iz
upotrebe i stajanju pre nove upotrebe. Vieslojni materijali su podloni umerenijem
stepenu infekcije u mlekari i infekciji iz vazduha za vreme proizvodnog procesa.
Brojna ispitivanja proizvoaa ovih materijala, nakon izlaska iz
proizvodnog procesa, su pokazala da bakterije nisu u stanju da preive u periodu
proizvodnog procesa i u periodu skladitenja ambalanog materijala. Sterilno
mleko se pakuje u maine bez prethodne sterilizacije maine i pakovanja.
Ispitivanjem je naeno samo 10 bakterija na 1 litar, to iznosi 1,3 bakterije po
kvadratnom centimetru ambalanog materijala za pakovanje.
Pod dejstvom svetlosti moe doi do oksidacije mirisa zbog reakcije mirisa
sa amino- kiselina mametionina. U toj reakciji nastaje metional koji je uzrok za
oksidaciju mirisa. Na pojavu mirisa utie stvaranje tri komponente pri oksidaciji:
metionin, triptofan i riboflavin. Reakcija je kratkotrajna, brza. U zavisnosti od
talasne duine i inteziteta svetlosti, pojava mirisa moe nastati nakon 10 minuta
izlaganja mleka izvoru svetlosti. Toplije i homogenizovano mleko podlee ovoj
reakciji znatno bre. Kao mera oksidacije koristi se sadraj askorbinske kiseline.
U tabeli 1 prikazana je promena ukusa mleka pod dejstvom svetlosti kod
razliitih pakovanja.

Tabela 1. promena ukusa mleka pod uticajem svetlosti


Tetra Brik Aseptic postupak podrazumeva preradu i ambalairanje mlenih
proizvoda na nain kojim se iskljuuje pojava zaraznih mikroorganizama. Ovaj
postupak ukljuuje sledee elemente:
- kontinuelnu sterilizaciju proizvoda;
- sterilizaciju ambalae;
- dovoenje ohlaenog proizvoda, zajedno sa ambalaom, u sterilnu
sredinu;
- formiranje pakovanja, ime se spreava reinfekcija i titi proizvod
tokom roka trajanja;

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 147

Mleko se podvrgava tretmanu kontinuelne sterilizacije na ultra visokim
temperaturama (UHT) i nakon toga se aseptiki pakuje. Ovim procesom se
spreavaju neeljeni uticaji na ukus proizvoda i dobija se mikrobioloki stabilan
proizvod.
Ovom metodom se pakuju i voni sokovi. Pri pakovanju vonih sokova,
dovoljna je pasterizacija na visokoj temperaturi 90- 95C u trajanju od 5- 20 s. Pod
ovim uslovima bie uniteni svi mikroorganizmi.
Trajnost proizvoda se postie aseptinom tehnikom i zavisi od vie faktora:
- trajnost vonih sokova je odreena sadrajem vitamin C;
- promena u mirisu i boji je vezana sa sadrajem vitamina C;
- zahteva se odreeni minimum vitamina C;

Da bi se spreio gubitak vitamina C, potrebno je da plastini materijal u
podruju uzdunog i poprenog ava (termovara) funkcionie kao barijera izmeu
okolnog vazduha i proizvoda. Pogodnim izborom plastinog materijala (primena
kopolimera, barijernih filmova), ovaj neeljeni efekat se moe spreiti. Time se
smanjuje penetracija kiseonika u pakovanje koji moe uticati na gubitak vitamina
C, a u isto vreme se produuje rok trajanja. Aseptic postupak tedi energiju i rad i
gotovo eliminie kvarenje mleka i gubitak sadraja vitamina C iz vonih sokova
(eliminie se problem oksidacije).
Pogodnosti za korisnike su znaajne. Za proizvodnju jednokratnih
pakovanja potrebna je samo jedna maina punilica koja oblikuje, puni i zatvara
upakovani proizvod. Tetra Brik maina je tako dizajnirana da zauzima to je
mogue manje prostora. Koeficijent iskorienja perfomansi linija za punjenje
mleka i vonih sokova iznosi 95%. Visok stepen iskorienja kapaciteta utie na
smanjenje trokova investiranja i ukupnih trokova za rad. Utroak energije je
znatno nii nego kada se radi punjenje u staklene boce.
Povrina za tampu kod Tetra Brik pakovanja je znatno vea nego kod
etikete za staklenu bocu to daje prednosti kada je u pitanju dizajniranje proizvoda
i markentinka poruka,a time se postie efekat estetskog uticaja na potroaa.
Prednost ovog ambalanog materijala je i mala teina ambalae u odnosu na
upakovani proizvod. Upotrebom ovog ambalanog materijala i naina pakovanja
postie se znaajna uteda u skladinom prostoru u odnosu na upotrebu staklenih
boca.
Tetra Brik Aseptic daje pogodnosti za potroaa:
- dobija se proizvod dueg roka trajanja bez gubitka hranljivih sastojaka;
- olakava se transport i uvanje proizvoda;
- proizvod je upakovan u nepovratnu ambalau;
- lako otvaranje i korienje proizvoda iz ambalanog materijala.
Tetra Brik Aseptic ambalaa daje tri velike prednosti:
1. titi proizvod, uva sve njegove prvobitne osobine, zahvaljujui
aseptinom punjenju pod vakumom i zatiti od svetlosti;
2. omoguava prvorazrednu prezentaciju proizvoda;
3. omoguava lake rukovanje u celom procesu distribucije.

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
148 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

3. ZAKLJUAK
1. Tetra Brik ambalaa titi proizvod, uva sve njegove prvobitne
osobine, zahvaljujui aseptinom punjenju pod vakumom i zatiti od
svetlosti;
2. Omoguava markentiku prezentaciju proizvoda;
3. Omoguava lake rukovanje u celom procesu skladitenja, transporta i
distribucije;
4. Upotreba barijernih slojeva spreava gubitak vitamina C i
bakterioloku infekciju upakovanog mleka;
5. Smole jonomera koje se koriste u proizvodnji vieslojnih ambalanih
materijala za Tetra Brik omoguavaju kvalitetno termozavarivanje
kako uzdunog tako i poprenog ava;
6. Barijerne smole tipa EVAL, Soarnol, Syrlin i dr. omoguavaju
proizvodnju vieslojnih materijala za pakovanje mleka, vonih sokova
i jestivog ulja;
7. Smole jonomera raznih tipova, sve vie nalaze primenu u
koekstrudiranim filmovima kao unutranji slojevi ime se dobijaju
razna barijerna svojstva;
8. Veina smola jonomera su kopolimeri etilen-vinil alkohola sa
odreenim aditivima koji smolu ine pogodnom za izradu vieslojnih
ambalanih materijala;
9. Upotrebom smola jonomera se mogu proizvesti vieslojni materijali
koji e upakovani proizvod sauvati u prvobitnim kvalitetima za dui
vremenski period.

4. LITERATURA
[1] Tehniko-tehnoloka dokumentacija Tetra Pak;
[2] Tehniko-tehnoloka dokumentacija Tipoplastika G.Milanovac;
[3] Savi Z., Savi I., Sausage Casings, Victus, Viena;
[4] www.eval.be
[5] www.dupont.com
[6] www.tetrapak.com
[7] www.wikipedia.com
[8] www.nippongohse.com









Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 149




DIMENZIONALNE DEVIJACIJE PAPIRA USLED
MIKROKLIMATSKIH PROMENA

Aleksandar Damnjanovi
1
, Milo{ Radovanovi
2


REZIME
Fenomen valovitosti je funkcija vremena izloenosti papira delovanju mikroklime
i pojavljuje na svim papirima jae ili slabije. Valovitost se stvara od oka izazvanog u
papiru, a uzrokovanog nehomogenim preuzimanjem vlage te rezultira dimenzionalnim
devijacijama gradijenata papira u paleti. Srazmerno osobini skupljanja, valovitost u CD
(cross direction, popreni pravac) je oko tri puta vee nego u MD (machine direction,
pravac maine). Valovitost povezanih knjinih blokova se razlikuje od talasanja slobodnog
papira u paleti.
Kljune rei: papir, vlakno, drvenjaa, celuloza, lignin, smola, satinaa, premazi,
mikroklima, vlaga, bubrenje, relativna vlanost, valovitost papira, koritanje, tutkalisanje.

DIMENSIONAL DEVIATIONS OF PAPER DUE TO
ENVIRONMENT CLIMATE CHANGES

ABSTRACT
The phenomenon of waviness is a function of time that occurs with all papers
more or less strongly. It originates from the stress generated in the paper, caused in turn by
the inhomogeneous uptake of humidity, and resulting the dimensional deviation gradients
in the stack. Proportional to the shrinking behaviour, the waviness in CD is about three
times as high as in MD. The waviness of a bounded book block differs from that of an
unbounded, free stack.
Key words: paper, fibre, wood-pulp, cellulose, lignin, starch, glazing, satinising,
micro-climate, humidity, swell, relative humidity, waviness, curling.

1. UVOD

1.1. Sirovine za proizvodnju papira
Odluujue osobine papira su determinisane njegovim sadrajem kratkih i
dugih vlakana. Za proizvodnju finih papira obino se koristi meavina kratkih,
(npr. brezovog drveta) i dugih vlakana (npr. drveta bora).
Zahvaljujui svojim veoma dugim vlaknima, etinari (omorika, jela i bor)
su materijal izbora, dok su ponekad kratkovlakno drvo kao to su breza, bukva ili
topola drvo izbora u proizvodnji papira.


1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak
2
Tehniki fakultet, aak
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
150 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Proces proizvodnje papira zahteva vlaknasti materijal, dodatne supstance i
vodu (slika 1). Preko 95% vlaknastog materijala se ekstrakuje iz drveta, jedan mali
deo iz jednogodinjih plantaa kao to su eerna trska, bambus ili pirinana slama.
Vlakna breze su u uporedbi kratka (oko 1 mm), tako da su ona pogodna za
poboljanje opaciteta (neprozirnosti) i apsorpciju tamparske boje. Drvo bora i jele
imaju dua vlakna (oko 3 mm), koja daju vie jaine na kidanje papira i imaju
pogodan uticaj na njegove radne karakteristike u tampi laserskim tampaima i
tamparskim mainama.


Slika 1: Sastojci papira

Vlakna, jednom razdvojena jedna od drugih u smislu mehanikih procesa,
gube u duini i jaini. Drvenjaa kao poluproizvod jo uvek sadri lignin. Ako je
izloena svetlu izvestan period vremena, lignin uzrokuje promenu boje ka utoj.
Zato su papiri na bazi drvenjae pogodni samo za proizvode koji ne zahtevaju
nestaree osobine papira.
Celuloza je rezultat osiromaenja drvenjae svim materijalima koji imaju
negativan efekat na papir - iznad svih ligninom i smolom. U procesu proizvodnje
celuloze, vlakna se izdvajaju hemijskim putem.
U procesu proizvodnje, drvo se prvo isecka na sitne parie i onda kuva u
vodi i hemikalijama. Ovim se uklanja lignin i to je mogue nenije dezintegrie
drvo u pojedinana vlakna. Dodatkom punila papir postaje neprovidniji, puniji i
istiji na svojoj povrini, belje boje, neniji i glai. Odvojeno od minerala kao to
su kaolin i kineska glina, dananji sve vie korien materijal je kalcijum-
bikarbonat koji doprinosi boljim osobinama nestarenja. Zavisno od vrste papira,
papirnoj kai se dodaje lepak i komponente za boju.
Od spoljanjih materijala prva na listi prioriteta je voda - papirna masa
spremna za proizvodnju, sastoji se od 99 % vode i samo 10% vlaknaste suve
materije. Ovo znai da svaki kilogram papira zahteva 100 do 200 l vode.

1.2. Povrina papira
Osobine povrine papira su od vitalnog znaaja za dobar otisak. to
vei zahtevi za kvalitet tampe, to povrina papira mora biti punija i glatkija.
Generalno, papiri su klasifikovani na mainski glatke, jednostrano glazirani,
satinirani i glazirani papiri i papiri sa reljefnom povrinom.


Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 151

Mainski glatki papiri se provlae samo kroz mainski kalander (gletverk)
na kraju procesa proizvodnje. Rezultat je mat, lako mainski finiiran ili dobro
mainski finiiran papir.
Jednostrano glazirani papiri se izlau pritisku izmeu vrelih glazirnih
cilindara u papir maini. Satinirani ili obostrano glazirani papiri, svoju satiniranu
mat, ili visoko satiniranu povrinu, dobijaju u kalanderu. Visoko satinirani ili
obostrano glazirani papiri prolaze kroz kalander dva puta. Povrine papira se dalje
mogu procesuirati pritisnim ploama ili u reljefnim kalanderima posle ega
pokazuju oiljke, linije ili izubijanu strukturu.
Papiri od tkanina, tj. papiri koji se prave od vlakna lana i pamuka u 100 %
unosu su najskuplji fini papiri koji se mogu nai - i shodno tome veoma retki.
Popularniji su papiri koji samo sadre tkanine, i koriste se za tampu vrednosnih,
zatienih papira ili biblija, kao i za visoko-kvalitetne bankpost papire.
Bezdrvni papiri se prave od iste celuloze. Papiri za knjige ili crtai papiri
se ponekad finiiraju dodatkom vlaknastog materijala tkanine. Bezdrvni papiri
nude odluujuu prednost u poreenju sa papirima koji sadre drvo: vlakanca su
dua i tako elastinija, papir je zbog toga jai i pogodniji za zavrne obrade
povrine.

2. MIKRO-KLIMA I PAPIR
U tabaku papira, voda je povezujui faktor izmeu molekula celuloze.
Zbog toga, puno je osobina strogo zavisnih od sadraja vode kao to su: krutost,
vuna sila, jaina, savitljivost, jaina na previjanje i ravnost.
Najuobiajeniji problemi sa papirom pri tampi su elektrostatiki naboj,
skupljanje i istezanje, takozvano kovrdanje i talasanje papira. Veina ovih
problema su na neki nain u korelaciji sa vlagom i temperaturom.


Slika 2: Promene dimenzija papira usled uticaja vlage

Papir je higroskopni materijal, tj. on oduzima i predaje vlagu, odgovarajui
na koliinu vlage koju sadri okolni vazduh. Poto se vlakna celuloze skupljaju ili
bubre, zavisno od sadraja vlage, dimenzije ovog papira se menjaju kadgod se

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
152 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

promeni sadraj vlage okolnog vazduha (Slika 2). Vlakna se ire i bubre pre nego
izduuju, ali obzirom da su poreani poduno po papiru, znaajne dimenzionalne
devijacije e se pojaviti po irini papira. Ovaj proces nastavlja sve dotle dok papir
ne dostigne isti sadraj vlage kao okolni vazduh.
Sadraj relativne vlanosti papira je funkcija apsolutnog sadraja vode i
specifinih osobina odreene vrste papira. Relativna vlanost papira se meri
zabadanjem maolikog higrometra u paletu papira. Vrednost sadraja apsolutne
vlage definie koliinu vode sadrane u papiru u odnosu na teinu vlanog papira.

2.1. Valovitost papira
Sledi lista efekata vlage na dimenzionalnu devijaciju ili promene koje se
mogu javiti, na primer, pri skladitenju papira:
Talasanje krajeva ako je poveana vlaga: Krajevi imaju veu vlanost od
papira u sredini i oni se zato vie ire i stvaraju izboine.
Koritanje papira ako je vlaga isparila: U suvom okruenju, krajevi bre
odaju vlagu nego centar tabaka. Zbog toga se krajevi skupljaju dok centar papira
zadrava originalnu formu.
Kovrdanje papira moe imati razliite uzronike: Devijacije sadraja
vlage dvostranog papira - ako je samo jedna strana izloena isparenju ili upijanju
vlage, ili visoke temperaturne razlike u kratkom periodu dok prolazi kroz laserski
tampa ili kopir aparat.
Krutost ima glavni uticaj na osobine previjanja u tamparskim mainama i
laserskim tampaima. Papir je oko tri puta krui u longitudinalnom smeru nego u
poprenom.


Slika 3 Kraa strana (levo) i dua strana tabaka (desno) posle 4 sata

Za jednostranu tampu prigodnije je koristiti filevu stranu papira.
Visokokvalitetni papiri i kartoni se esto proizvode spajanjem dve sekcije dugih
sita koja rade paralelno jedan drugom. Ovde se formiraju dve papirne trake i
spajaju zajedno njihovim sito-stranama respektivno licem u lice. Rezultat je
potpuno simetrian materijal po preseku gde nema razlike izmeu jedne i druge
strane.
Tutkalisanje slui za pravilno rasporeivanje vlakana i punila. Ono
spreava mastilo, tamparsku ili slikarsku boju od razlivanja i prodiranja kroz papir
na suprotnu stranu. Napravljena je razlika izmeu tutkalisanja papirne mase i
tutkalisanja povrine papira. U sluaju tutkalisanja mase, biljne smole (ili smolne
veze) se dodaju u papirnu masu, i ove zatvaraju pore i razmake izmeu vlakanaca,
tako smanjujui upijajui kapacitet. Izuzev filter papira i papira upijaa, sve vrste

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 153

papira zahtevaju dodatak tutkala, pri emu se koriste vetaki stvorene smole
tirka.
Najsofisticiranije tehniko dostignue u proizvodnji papira ne moe
spreiti jedan problem: vlakna se uvek sama poreaju paralelno pravcu kretanja
papirne trake i sita - iako se sito trese po bonoj strani. Zbog toga se papir adaptira,
usvaja sigurnu politiku pogonskog pravca - vlakno ide niz dlaku - i tako, zavisno
od smera, veoma specifine karakteristike.
Du svojih vlakana papir je krui, tvri i gui i ima veu zateznu vrstou,
a popreko svojih vlakana zauzima vee sposobnosti rastezanja i bubrenja. Kako
papir postaje vlaniji tako se istee tri puta vie popreno nego uzduno vlaknima.
Ako je vlaan papir uskladiten u suvom okruenju, ovaj proces je reciproan.
Papir radi.
Kod tampe knjiga, vlakanca treba da budu paralelna kimi knjige (rikni).
Ako ovo nije sluaj, papir bubri popreno povrini lepljenja dok se nanosi lepak, te
to rezultira raspadanjem knjige.
Funkcionalne osobine papira za tampu u laserskim tampaima, mogu se
veoma uopteno podeliti u dve grupe: Pogonske karakteristike u maini i
printability (sposobnost prijanjanja mikrogranula grafita na papir).
Najvanije osobine papira koje utiu na printabiliti su elektrine
karakteristike papira, a neposredno, vlanost i hrapavost povrine. Ako je vlanost
papira previsoka, ona uzrokuje neravnomeran transfer tonera i manju gustinu
tampe (zacrnjenje), to se obino mora kompenzovati poveanjem struja korone
(transfer korona).
Povrinska formacija, posebno hrapavost, uveliko utie pri transferu tonera
na papir. Ako se koriste premazni papiri ili papiri visokog kvaliteta povrine,
izlazni detalji kao to su rasterska taka, ili otrina krajeva su znaajno poboljane.
Izvrenim merenjima i posmatranjima se pokazalo da zahvaljujui gubitku
vlage za vreme spajanja tonera, papir se skuplja, saglasno strukturi svojih vlakana.
Skupljanje popreno orijentaciji vlakana je jae od skupljanja u smeru vlakna.
Skupljanje u smeru vlakana obino iznosi od 0,2 do 0,5 %, bono skupljanje od 0,6
do 1,2 % (odnos izmeu bonog i longitudinalnog skupljanja je oko 2-3). Vrednosti
vrlo jako zavise od kvaliteta papira: papiri na bazi otpadnog, po pravilu, se
znaajno skupljaju, dok kod boljih papira vrednosti se kreu od oko 0,6 do 0,8 %
za bono skupljanje.
I tako naizmenino, za vreme nekog sledeeg procesuiranja papir ponovo
prima vlagu. Mogu proi dani pa ak i nedelje dok papir ne postigne ravnoteu sa
okruenjem. U procesu primanja vlage, vlakanca papira bubre i papir se ponovo
iri. Poto ova apsorpcija vlage dolazi potpuno nasumice (u odnosu na lokaciju i
vreme: npr., u sluaju paletiranog papira, ili papira u rolnama, vlaga lagano prodire
sa spoljnih ka unutarnjim slojevima), u osnovi svi tipovi dimenzionih devijacija
gore opisanih mogu se pojaviti (koritanje papira, talasatost i kovrdanje).
Mikroklimatske promene kod papira za vreme procesa tampe utiu na
originalne karakteristike papira i tako nas mogu uvesti u probleme u nekim od
narednih proizvodnih postupaka.

Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
154 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.

Ako se knjini blokovi odtampanog papira skladite (sloe) na paletu i
odloe za dalje procesuiranje (kao to je korienje) posle toplog povezivanja, oni
su obino jo uvek razumno ravni direktno posle procesa spajanja. Zavisno od
mikro klime prostorije, knjini blokovi e postepeno postajati talasasti: vlaga
prodire kroz sloenu gomilu od spoljnih ka unutranjim slojevima manje-vie
ravnomerno. Ova nehomogena apsorpcija vlage rezultira nasuminim irenjem
vlakana i, sledstveno, pogoravanjem ravnoe. Uzrok ovako looj ravnoi su
talasatost, koritanje i kovrdanje kako je napred opisano. Zavisno od klimatskih
uslova i nain pakovanja palete ili rizme, gornji slojevi se deformiu jae, poto u
ovoj oblasti vlaga prodire bre i u irem podruju. Papiertechnische Stiftung
Munchen (PTS) i kompanije za proizvodnju papira M-real (MoDo) i StoraEnso su
napravili eksperimente sa ciljem da definiu korelaciju izmeu karakteristika
papira i problema talasanja gore opisano. Naunici su se nadali da iz rezultata
izvuku mogunosti pristupa proizvodnji papira sa poboljanim osobinama ravnoe.

2.2. Metod merenja
Talasastost se moe meriti lokalno skeniranjem povrine sloenog papira.
Da bi se izbegle napred pomenute greke, gornji slojevi se trebaju ukloniti iz
merenja (tj, merenje donjih 20 tabaka). Skeniranjem povrine dobija se slika
totalne dimenzionalne devijacije paletiranog papira. Amplituda i vrsta talasa
(odnosi se na lokalnu frekvenciju), mogu se izvui iz nalaza. Povrina koja se meri
je uvek nepokrivena, jer se mogu pojaviti ometajui faktori koji iskrivljuju
rezultate, kao to je vlaga preuzeta od strane pokrivnih tabaka.
Jedna veoma jednostavna metoda za determinisanje i procenu talasastosti,
razvio je M-real/ MoRe Research. Ovde se iz sredine palete pokrivene ploom
od pleksiglasa izvue samo malo jedan tabak. Ovaj tabak e primiti istu
dimenzionalnu devijaciju kao i cela paleta. Linijskim skeniranjem du ivice tabaka
mogu se dobiti amplituda talasa, lokalna frekvencija, broj talasa. Daljim merenjem
mogu se determinisati oscilacije u debljini naslaganog papira. Za odnos DL/L' se
ispostavilo da je partikularna karakteristika merenja. Data originalna duina L i
izmerena duina L' (slika 4) rezultiraju ekstenzijom duine krajeva za DL = L' - L.
Na osnovu ovoga, moe se izraunati procentualno izduenje mnoenjem odnosa
DL/L faktorom 100.

2.3. Dobijeni rezultati
U jednoj seriji merenja, jedna fundamentalna vrednost merenja, apsorbcija
vlage posle tampe, je praena kroz produeni period od dve nedelje u potpuno
razliitim paletama (u odnosu na vrstu vlakna, gustine i povrine) i ukljuuje
izmeu 100 do 200 tabaka. Paralelno injena su razliita skeniranja i merena je
teina palete.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 155


Slika 4 Linijsko skeniranje u oba pravca: amplituda poprenog pravca je vea
(faktor je do 2)

Postaje oigledno da prvih dana (zavisno od vrste papira) apsorpcija vlage
je vrlo znaajna. Voluminozni papiri (takozvani knjini papiri) bre uzimaju vlagu.
Kopir papiri i papiri za lasersku tampu su u srednjem podruju, dok su se
kalandrirani (glazirani) papiri, tj, papiri visoke glatkoe, pokazali komparativno
inertniji u preuzimanju vlage. Ovaj vremenski faktor je u osnovi uspostavljen za
sve papire izloene serijama merenja i pokazuje da u prvim satima posle tampe,
elongacija, a tako i amplituda talasa jako raste do postignua maksimalne vrednosti
posle oko 24 sata, a onda se opet lagano smanjuje. Teina palete raste
proporcionalno preuzimanju vlage iz okruenja.
Ako se elongacija (talasastost) testiranih papira stavi u korelaciju sa
standardnim vrednostima za skupljanje, postaje oigledno da papiri koji se jako
skupljaju, takoe tee jaem talasanju.
Zajedno sa linearnim skeniranjem, merenje skupljanja papira je zato vrlo
jednostavna metoda za procenu osobina ravnosti papira pre izlaganja nekom
proizvodnom ciklusu.

3. ZAKLJUAK
Iz svega izmerenog i navedenog lako je zakljuiti da je smer papira
odnosno smer vlakanaca u papiru (uvek je u smeru formiranja papirne trake (MD)),
veoma vana karakteristika papira. Papirni tabak oko tri puta vie dilatira u
poprenom (CD) smeru nego u uzdunom (MD). Zato, na primer, kod papira za
proizvodnju etiketa, posebnu panju treba posvetiti pri skladitenju, transportu i
samoj tampi.

4. LITERATURA
[1] Digital printing, Februar 2005. Oc Printing systems GmbH
[2] Technip, Paris, Paper machine start-up conditions, March 1985.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
156 Tehnika i praksa, Broj 1, 2010.
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com
Tehnika i praksa, Broj 1, 2010. 157



INDEKS AUTORA


Brajovi} Dragan, dragan.brajovic@vstss.com
Brajovi} Veljko, veljko.brajovic@vstss.com
]iri} Radovan, radovan.ciric@vstss.com
Damnjanovi} Aleksandar, aleksandar.damnjanovic@vstss.com
Dobri~i} Milan, milan.dobricic@vstss.com
Dragi}evi} Sne`ana, snezad@tfc.kg.ac.rs
\uki} Radisav, radisav.djukic@vstss.com
\uki} Slobodan, sdjukic@tfc.kg.ac.rs
Gojgi} Nata{a, natasa.gojgic@vstss.com
Jovanovi} Jelena, jelena.jovanovic@vstss.com
Kalezi}-Gli{ovi} Aleksandra, akalezic@tfc.kg.ac.rs
Klarin Milivoj, mklarin@nadlanu.com
Mari~i} Aleksa, marec@tfc.kg.ac.rs
Milanovi} Dragan, ddmilanovic@mas.bg.ac.rs
Mitrovi} An|elija, andjelija.mitrovic@vstss.com
Nik{i} Petar, petar.niksic@vstss.com
Radonji} Vojislav, radonjic.v@hotmail.com
Radovanovi} Milo{ arhminja@eunet.rs
Ristanovi} Zoran, zoran.ristanovic@vstss.com
Savi} Biljana, biljana.savic@vstss.com
Sretenovi} Doj~ilo, dojcilo.sretenovic@vstss.com
Uro{evi} Vlade, devlauros@tfc.kg.ac.rs
Vardi} Slavko, slavko.vardic@vstss.com
Veskovi} Milan, vesko@tfc.kg.ac.rs
@i`ovi} Mali{a, zizovic@gmail.com
Ovaj dokument j e preuzet sa www. vst ss. com