You are on page 1of 17

ta su opasne materije?

Opasne materije su materijali koje za vreme proizvodnje, prevoza, prerade, skladitenja ili korienja u tehnolokom procesu isputaju ili stvaraju zarazne, nadraujue, zapaljive, eksplozivne, korozivne, zaguujue, toksine ili druge opasne praine, dimove, gasove, magle, pare ili vlakna kao i tetna zraenja u koliinama koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi, materijalna dobra i okolinu na manjoj ili veoj udaljenosti od objekata u kojima se nalaze. KLASIFIKACIJA OPASNIH MATERIJA Klasa 1. Eksplozivni materijali Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tenom stanju ili rastvoreni pod pritiskom Klasa 3. Zapaljive tenosti Klasa 4. Zapaljive vrste materije Klasa 5. Oksidirajue supstance Klasa 6. Otrovne ( toksine ) i infektivne supstance Klasa 7. Radioaktivne supstance Klasa 8. Korozivne supstance Klasa 9. Meovite opasne supstance

Klasa 1. Eksplozivne supstance vrste ili tene hemijske supstance koje imaju svojstva da pod odreenim spoljnim uticajem (udar, toplota, trenje) trenutnim hemijskim razlaganjem oslobaaju gasove i energiju. U okviru klase 1 eksplozivne supstance se dele na est podklasa Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tenom stanju ili rastvoreni pod pritiskom To su materije koje imaju kritinu temperatu niu od 500o C ili na 500o C pritisak para visi od 3 bara. Gasovi se ne razvrstavaju u ambalane grupe kao veina materija ve postoji podela na razrede. To je zbog toga to razliiti gasovi imaju opasne karakteristike ali ipak pripadaju istoj generinoj porodici. Aerosoli se takoe svrstavaju u klasu 2. Podela klase 2 Razred 2.1 Zapaljivi gasovi. Razred 2.2 Nezapaljivi gasovi. Razred 2.3 Otrovni gasovi. Klasa 3. Zapaljive tenosti Ovoj grupi pripadaju tenosti sa takom kljuanja od 35C ili niom i takom paljenja (plamite) od 60.5C ili niom. Zapaljive tenosti su podeljene u ambalane grupe. Klasa 4. Zapaljive vrste materije Razred 4.1 Zapaljive vrste materije koje se lako pale i lako sagorevaju. Razred 4.2 Supstance podlone spontanom paljenju. Razred 4.3 Materije koje emituju zapaljiv gas kada su vlane ili brzo reaguju sa vodom. Klasa 5. Oksidirajue supstance Materije koje prouzrokuju paljenje Razred 5.1 Oksidirajui agensi razliiti od organskih peroksida. Razred 5.2 Organski peroksidi. 1

Klasa 6. Otrovne (toksine) i infektivne supstance Razred 6.1.a Otrovne supstance koje su sposobne da uzrokuju smrt ili ozbiljno oteenje zdravlja ljudi. Razred 6.1.b Toksine supstance koje su tetne po zdravlje ljudi. Razred 6.2 Infektivne supstance (biohazardni materijal koji moe uzrokovati bolest). Klasa 7. Radioaktivne supstance Radioaktivnost je spontani proces u kojem se atomsko jezgro, emitujui jednu ili vie estica ili kvanata elektromagnetnog zraenja, preobraava u drugo jezgro. Kategorija I Kategorija II Kategorija III Klasa 8. Korizivne supstance Materije koje imaju sposobnost da kontaktom razore kou i membrane ili u sluaju prosipanja da razore i uniste druga dobra i transportnu jedinicu. Klasa 9. Meovite opasne supstance Ovu grupu predstavljaju materije koje ne pripadaju prethodno navedenim klasama ali ipak predstavljaju opasnost. OSNOVNE OSOBINE OPASNIH MATERIJA 1. Zapaljivost Mnoge opasne materije imaju osobinu da se lako pale. Svojstvo lakog paljenja imaju materije koje lako oslobaaju kiseonik (peroksidi i hloridi) 2. Otrovnost Odreena materija moe biti jak otrov sama po sebi, a neka postaje otrovna pri sagorevanju ili meanju sa vodom 3. Opasnost od zraenja Radioaktivno zraenje prodire kroz razliite materijale. Alfa-zraenje lake se apsorbuje od beta- ali vie jonizuje sredinu kroz koju prolazi. Gama zraenje se odlikuje izuzetnom prodornou. 4. Nagrizajua svojstva Ovo svojstvo imaju materije koje mogu da rastvaraju druge materije. 5. Isparljivost Neke materije imaju osobinu da ve na temperaturi vazduha isparavaju tako da mogu izazvati visok pritisak u sudu u kome se transportuju. 6. Svojstvo lakog meanja sa vodom U dodiru sa vodom neke opasne materije mogu da reaguju sa vodom i prave eksplozivne smee.

OBELEAVANJE OPASNIH MATERIJA TABLE UPOZORENJA Po ADR ukoliko se opasne materije transportuju vozilima drumskog saobraaja obavezno je na samom vozilu a sa rednje i sa zadnje strane postaviti odgovarajue oznake upozorenja - ifra osnovne opasnosti (Kemlerov broj) - UN broj materije Brojana oznaka opasnosti (gornji broj), sastoji se od brojeva (dva ili tri broja), tj. od brojeva i slova. Prva brojka oznaava glavnu opasnost, prema sledeoj klasikaciji 2. Gas 6. Toksine (otrovne materije) 3. Zapaljive tene materije 7. Korozivne (nagrizajue) materije 4. Zapaljive vrste materije 5. Oksidirajue materije Druga i trea brojka oznaavaju dodatne opasnosti, prema sledeoj klasikaciji 0. Bez znaaja 5. Oksidirajue delovanje 1. Opasnost od eksplozije 6. Otrovnost 2. Oslobaanje gasova zbog pritiska 7. Radioaktivnost ili hemijske reakcije 8. Korozivnost 3. Zapaljivost tenosti (para) ili gasova 9. Opasnost od spontane, snane 4. Zapaljivost vrstih materija reakcije ili materija sklonih samozapaljenju U gornjem polju table upisuju se najmanje dva, a najvie tri broja i slovo X ispred brojeva. Prvi broj oznaava osnovnu opasnost, drugi i trei broj oznaava dodatnu opasnost. (Ako je drugi broj 0 -nema dodatne opasnosti, a ako su brojevi isti osnovna opasnost je pojaana ili izraana) Ako je ispred slovo X znai da ta materija opasno reaguje sa vodom tj. ne sme doi u dodir sa vodom.

BENZIN Nacionalna agencija za zatitu od poara SAD (National Fire Protection Association, NFPA), 2007. godine definisala je standardni sistem za identifikaciju opasnosti materijala kod hitnih intervencija. Ovaj standard slui da ukae na nivo opasnosti konkretne opasne materije u odnosu na zdravlje, zapaljivost, hemijsku nestabilnost i neku drugu specifinu opasnost koja se u kratkom toku javlja prilikom akutnog izlaganja opasnim materijalima u uslovima poara, izlivanja, ili slinim hitnim sluajevima.

TRANSPORT OPASNIH MATERIJA ADR za drumski saobraaj (European Agreement on the International Road Transport of Hazardous Goods) RID za elezniki prevoz (Regulation for International Transport of Hazardous Goods) IMGD za pomorski prevoz (International Maritime Dangereous Goods Code/Transport by Sea) IATA DGR za vazduni prevoz (IATA regulations on the Transport of Hazardous Goods/Air Transport) Ono to je zajedniko u svakom transportu opasnih materija je svakako da u bilo kom prevoznom sredstvu mora postojati pratea dokumentacija koja podrazumeva i tzv. BEZBEDNOSNU LISTU (SAFETY DATA SHEET) BEZBEDNOSNA LISTA (SAFETY DATA SHEET) po meunarodnim propisima sadri: 1. Indentifikacija materije i podaci o licu koje stavlja materiju u promet 2. Identifikaciju opasnosti 3. Podaci o sastavu materije 4. Mere prve pomoi 5. Mere zatite od poara 6. Mere u sluaju hemijskog udesa 7. Rukovanje i skladitenje 8. Kontrola izloenosti 9. Fizika i hemijska svojstva 10. Stabilnost i reaktivnost 11. Toksikoloki podaci 12. Ekotoksikoloki podaci 13. Tretman i odlaganje otpada 14. Podaci o transportu 15. Regulatorni podaci 16. Ostale informacije BEZBEDNOSNE MERE PRII PALJIVO SA VETROM U LEIMA. Ne urite OBEZBEDITI LICE MESTA IDENTIFIKUJTE OPASNOST. Plakati, kontejnerske nalepnice, kargo manifeste, ploe sa podatcima o sigurnosti materijala, identifikacione kartice na cisternama i vagonima, i/ili ljudi sa specifinim znanjima na licu mesta su znaajni izvori informacija. Dodatne informacije, pribavljene od peditera/otpremnika ili dobijene od drugog ovlatenog izvora, mogu promeniti neke injenice ili detalje naene u vodiu. ODLUKA O ULASKU U ZONU OPASNOSTI. Pristupite oblasti tek kad ste opremljeni kompletnom zatitnom opremom. REAGOVANJE. Uspostavite komandno mesto i linije komunikacije. Spasite poginule/povreene ukoliko je mogue i izvrite evakuaciju ukoliko je neophodno. Obezbedite kontrolu lica mesta. Neprestano procenjujte situaciju i prema proceni je prilagoavajte. Prvi zadatak je procena sigurnosti lica u neposrednoj oblasti, ukljuujui svoju. IZNAD SVEGA Ne hodajte u ili ne dodirujte rasut materijal. Izbegnite udisanje para, dima i gasova, ak iako nije poznato ima li opasnih materija. Ne pretpostavljajte da su gasovi ili isparenja bezopasni zbog nedostatka mirisa gasovi ili isparenja bez mirisa mogu biti tetni. 4

Budite oprezni prilikom rukovanja sa praznim kontejnerima jer jo uvijek mogu sadrati opasnosti dok se ne oiste i operu od svih taloga. FAKTORI KOJE TREBA RAZMOTRITI PRILIKOM RAZMATRANJA ZATITNIH AKCIJA OPASNE MATERIJE - Stepen opasnosti po zdravlje, - Hemijska i fizika svojstva, - Koliina, - Zadravanje/kontrola oslobaanja, - Stopa oslobaanja para UGROENA JAVNOST - Lokacija, - Broj ljudi, - Raspoloivo vrijeme za evakuaciju ili skrivanje, - Sposobnost kontrole evakuacije ili skrivanja, - Specijalne ustanove ili populacije, npr, bolnice, zatvori... VREMENSKI USLOVI - Efekat na kretanje isparenja, - Mogunost promene uslova, - Uticaj na evakuaciju ili zatitu na licu mjesta ZATITNA ODEA Civilna odea i radna uniforma. Ovi odevni predmeti, kao to su policijske uniforme i uniforme osoblja slube hitne pomoi ne pruaju nikakvu zatitu od opasnih materija. Zatitna odea gradskih vatrogasaca. Ova kategorija odee, esto nazivana odeom za gaenje ili bunker opremom, podrazumeva zatitnu odeu koju obino nose gradski vatrogasci tokom intervencija. Sadri lem, kaput, pantalone, izme, rukavice i potkapu/oblogu-navlaku za pokrivanje delova glave koji nisu zatieni lemom i maskom. Ova odjea se koristi sa IA. Ova zatitna odea prua ogranienu zatitu od vruine i hladnoe, ali ne prua adekvatnu zatitu od tetnih isparenja ili tenosti sa kojima se moe susresti tokom incidenta sa opasnim materijama. Hemijska zatitna odea i oprema. Sigurna upotreba ovakve zatitne odee i opreme zahteva specifine vetine razvijene kroz trening i iskustvo. Uglavnom nije dostupna ili upotrebljena od strane interventnog osoblja koje prvo stie na intervenciju. Ovakav tip specijalne odee moe zatititi od jedne hemikalije, ali se moe lako probiti hemikalijama za koje nije dizajniran/predvien. Stoga, zatitna odea ne treba da se koristi ukoliko nije kompatibilna sa osloboenom materijom.Ovakva odea prua malu ili nikakvu zatitu od toplote i/ili hladnoe. Ne postoji jedno odelo koje moe da prui sigurnu zatitu od svih opasnih materija. Ne treba pretpostavljati da li je zatitna odea otporna na hladnou i/ili toplotu ili izlaganju plamenu ukoliko to nije potvreno od proizvoaa. KONTROLA POARA I PROSIPANJA Voda je najee i uopte najdostupnije sredstvo za gaenje poara. Potrebno je biti oprezan prilikom izbora metoda gaenja zbog mnogo faktora koje treba razmotriti na mjestu intervencije. Voda moe biti neefikasna u gaenju poara nekih materija, a njena efikasnost uveliko zavisi od metoda nanoenja. Npr. Poari rasutih tenosti stavljaju se pod kontrolu, uglavnom, nanoenjem pene na povrinu gorue materije.

MATERIJALI KOJI REAGUJU SA VODOM Voda se ponekad koristi za spiranje i smanjivanje direktnih isparenja u sluajevima prosipanja raznih materija. Neke od materija mogu burno reagovati ili ak i eksplozivno ukoliko dou u kontakt sa vodom. U ovim sluajevima, treba razmotriti mogunost putanja poara da gori ili ostavljanje prosute materije same (izuzev za spreavanje njenog irenja postavljanjem nasipa) dok se ne dobiju adekvatni tehniki saveti. RAZLIKE IZMEU HEMIJSKIH, BIOLOKIH I RADIOLOKIH AGENATA Hemijski incidenti su karakteristini brzim pojavljivanjem medicinskih simptoma (minuti ili sati) i lako primetne karakteristike (crni ostaci, otpalo lie, opori mirisi, mrtvi insekti i ivotinje). Bioloki incidenti se karakteriu nizom simptoma u asovima i danima. Obino, nee biti karakteristinih znakova jer su bioloki agenti bez mirisa i boje. Zbog odloene pojave simptoma u incidentu sa biolokim materijama, pogoena oblast moe da se povea usled kretanje inficiranih/zaraenih individua. Radioloki incidenti se karakteriu nizom simptoma, ukoliko ih ima, u danima do nedelja ili due. Obino, nee biti karakteristinih znakova jer su radioaktivni materijali obino bez mirisa i boje. Da bi se odredila veliina ugroene oblasti i da li nivo radioaktivnosti predstavlja trenutnu ili dugotrajnu opasnost po zdravlje, potrebna je specijalistika oprema. Poto radioaktivnost ne moe da se detektuje bez specijalistike opreme, pogoena oblast moe biti vea usled kretanja ozraenih individua. LINA BEZBEDNOST Prilikom prilaska licu mesta najbitnije je razmotriti bezbednost sebe i drugih koji interveniu. Moraju se koristiti zatitna odea i zatita disajnih puteva. Strategija prilaska i reagovanja. Potrebno je zatiti sebe i prilaziti bezbedno (minimizirati vreme izlaganja, poveati rastojanje od predmeta koji moe da naudi, koristiti zaklon kao zatitu i nositi odgovarajuu linu zatitnu opremu i zatitu disajnih puteva. Identifikovati i proceniti opasnosti. Izolirati oblast i obezbedite lice mesta; potencijalno kontaminirane ljude treba izolovati i dekontaminirati to je pre mogue. U zavisnosti od mogunosti preduzimaju se mere za ograniavanje irenja zagaivanja. U sluaju hemijskog incidenta, slabljenje/nestanak hemijskih mirisa nije obavezno znak smanjene koncentracije isparenja. Neke hemikalije umrtvljuju ula dajui lanu sliku da hemikalija vie nije prisutna. Ukoliko postoji bilo kakva identifikacija da oblast moe biti kontaminirana radioaktivnim materijalima, interventno osoblje mora biti opremljeno pored zatitne opreme i opremom za detekciju radioaktivnih materijala koja e ih upozoriti ukoliko ulaze u okolinu ugroenu radijacijom DEKONTAMINACIONE MERE Dekontaminacione procedure su spiranje-skidanje-spiranje. Dekontaminacija masovnih rtava treba da pone to prije skidanjem (celokupne odee) i pranjem (sapun i voda). Ukoliko se radi ili sumnja na bioloki agens, paljivo pranje i upotreba etke su efikasniji. Ukoliko se sumnja na hemijske agense, najvanija i najefikasnija dekontaminacija e biti ako se izvede u prvih minut dva. Za osobe kontaminirane radioaktivnim materijalom, ukoliko je mogue treba ih ukloniti u oblast sa manjom radijacijom. Ukloniti njihovu odeu i smestiti je u jasno oznaene zapeaene kutije kao to su plastine vree - za kasnije testiranje. Koristiti dekontaminacione metode, ali izbei povreivanje koe npr: energinim etkanjem. Spoljna radioloka kontaminacija na netaknutoj/celoj koi retko izaziva dovoljno veliku dozu koja predstavlja opasnost za kontaminiranu osobu ili interventno osoblje. Zbog ovog, izuzev u veoma neuobiajenim okolnostima, povreena osoba koja je radioaktivno kontaminirana treba da se hospitalizuje.

OSNOVNI POJMOVI SAGOREVANJA ta je zapravo vatra? Opte je poznato da je otkrie postupaka za paljenje vatre jedna od kljunih trenutaka u evoluciji ljudskog roda. Starogrka knjievnost nam je ostavila mit o Prometeju u kome se opisuje kako je Prometej ukrao vatru bogovima i poklonio je ljudima. Pod pojmom sagorevanja podrazumeva se sloen fiziko-hemijski proces zasnovan na veoma brzim reakcijama oksidacije koje su praene obrazovanjem odgovarajuih produkata, oslobaanjem toplote i emitovanjem svetlosti hemijska promena materije, oslobaanje toplote, oslobaanje svetlosne energije (pojava plamena) Da bi dolo do fiziko-hemijskog procesa sagorevanja neophodni su odreeni granini uslovi koji se karakteriu nizom parametara, od kojih su najbitniji: Prisustvo gorive materije, Prisustvo oksidatora i Prisustvo odgovarajueg izvora paljenja. Navedeni uslovi u poarnoj terminologiji esto se nalaze pod nazivom poarni trougao koji izgleda:
OKSIDATOR

ZAPALJIVA MATERIJA

IZVOR PALJENJA

Prisustvo zapaljive materije, oksidatora i izvora paljenja podrazumeva neophodne uslove za nastajanje procesa gorenja. Meutim, postojanje neophodnih uslova ne znai da e do gorenja uvek doi. Na primer, u zgradama uvek ima uvek zapaljivog materijala (nametaj, drvenarija i sl.), oksidatora (kiseonik iz vazduha), a izvor paljenja ukoliko je prisutan nee odmah izazvati poar. ZATO? Da bi dolo do gorenja, potrebno je obezbediti i uslove kao to su neposredni kontakt izmeu navedenih neophodnih uslova i neprekidan dotok oksidatora, kao i udaljavanje obrazovanih produkata iz zone sagorevanja. Pomenuti uslovi pripadaju grupi dodatnih uslova za odigravanje procesa sagorevanja. OKSIDATOR O2 Poznato je da vazduh predstavlja smesu gasova, u kojoj se kao osnovne komponente pojavljuju azot 78 %, kiseonik 21 % i argon 1 %. U procesu gorenja uestvuje samo kiseonik iz vazduha Kada koncentracija O2 u vazduhu opadne ispod 15%, proces sagorevanja kod veine gorivih materija se prekida Oksidacija je hemijski proces pod kojim se podrazumeva hemijsko spajanje neke materije sa kiseonikom. Produkti ovih hemijskih procesa nazivaju se oksidi.

GORIVA MATERIJA Sve vrste materija moemo podijeliti u tri grupe: 1. zapaljive - zapaljive materije su one materije koje pod normalnim uslovima mogu da se zapale i nakon toga astave da samostalno gore sve do svog potpunog sagorevanja. 2. teko zapaljive - teko zapaljive materije su one koje se u prisustvu plamena pale ili tinjaju, ali nakon uklanjanja plamena prestaju da gore. 3. nezapaljive - nazapaljive materije su one koje se u normalnim uslovima ne mogu zapaliti.

TOPLOTA Kada vrsto telo zagrevamo, tj. kada mu dodajemo toplotu, ono pod odreenim uslovima menja svoje agegatno stanje i prelazi u teno. Daljim zagrevanjem, tenost prelazi u gasovito stanje, dok sa odvoenjem toplote, brzina molekula se smanjuje i proces se odvija u suprotnom smeru. Iz ovoga sledi da je toplota u neposrednoj vezi sa kretanjem molekula i atoma. TEMPERATURA Veliina koja karakterie unutranju kinetiku energiju estica jedne supstance, naziva se TEMPERATURA. Temperatura je fizika veliina koja pokazuje koliki je stepen zagrejanosti tela. Toplota i temperatura su usko povezane one su uzrok i posledica, s tim to je prenos toplote uzrok usled koga se nekom telu menja temperatura. Jedinica za merenje koliine toplote naziva se DUL (J), a za merenje temperature -stepen Celzijusa (oC)

NAIN PRENOSA TOPLOTE Kondukcijom odvija se kod vrstih materijala. Vibracije molekula na vioj temperaturi prenose se na molekule nie temperature Konvekcijom odnosi se na prelaz toplote sa vrste materije na neki fluid (gasove ili tenosti) u kretanju ili obrnuto (uarena zapaljiva materija zagreva produkte gorenja) Radijacijom (zraenjem) odvija se putem toplotnih zraka (IC zraka). Dolazi do pretvaranja jednog dela unutranje toplotne energije u energiju zraenja. Toplotno zraenje je vrlo neugodan neprijatelj vatrogasca: Uzrokuje opekotine, a da se nije dolo u kontakt s vatrom iri poar na materijale do kojih jo nije stigao plamen tako da ih zagreje na temperaturu samopaljenja. Toplotno zraenje plamena osnovni je uzronik povratne toplote na materiju koja gori. Na taj nain podrava kontinuiran tok gorenja. TEMPERATURA PALJENJA TAKA PALJENJA Razliite zapaljive materije pale se na razliitim temperaturama. To se moe jednostavno dokazati ako dve razliite zapaljive materije ravnomerno zagrevamo u istim uslovima i u jednakim intervalima im prinosimo izvor paljenja. Najnia temperatura na kojoj se neka materija pali u prisustvu spoljanjeg izvora paljenja naziva se taka paljenja. TEMPERATURA SAMOPALJENJA TAKA SAMOZAPALJIVOSTI Najnia temperatura do koje treba zagrejati zapaljivu materiju da bi se zapalila bez spoljanjeg izvora paljenja naziva se taka samozapaljivosti Ovaj termin ne treba meati sa pojavom koja je poznata kao samozapaljivost. TEMPERATURA KLJUANJA TAKA KLJUANJA Temperatura na kojoj se napon pare tenosti izjednaava sa spoljanjim pritiskom naziva se taka kljuanja. to je nii pritisak, tenost e kljuati na nioj temperaturi i obrnuto POTPUNO I NEPOTPUNO GORENJE Potpuno gorenje se odvija uz prisustvo dovoljne koliine vazduha (kiseonika) i vri se potpuna oksidacija. Dobijeni produkti i ostatak nisu vie zapaljivi Nepotpuno gorenje se odvija uz nedovoljnu koliinu vazduha (kiseonika) i ne dolazi do potpune oksidacije. Dobijeni produkti gorenja se mogu ponovo upaliti. Sa vazduhom stvaraju eksplozivne smese. Potpuno gorenje se odvija uz prisustvo dovoljne koliine vazduha (kiseonika) i vri se potpuna oksidacija. Dobijeni produkti i ostatak nisu vie zapaljivi Nepotpuno gorenje se odvija uz nedovoljnu koliinu vazduha (kiseonika) i ne dolazi do potpune oksidacije. Dobijeni produkti gorenja se mogu ponovo upaliti. Sa vazduhom stvaraju eksplozivne smese. PRODUKTI POTPUNOG I NEPOTPUNOG GORENJA Potpuno gorenje - ugljen dioksid (CO2) i voda (H2O). Ugljen dioksid je nezapaljiv gas. Nepotpuno gorenje - ugljen monoksid (CO), cijanovodonik (HCN), ketoni, alkoholi, smola, a.... CO2 ugljen dioksid, bez boje i mirisa, tei od vazduha, 3-10% simptomi trovanja, 2530% smrt CO ugljen monoksid bez boje i mirisa, malo laki od vazduha, 0,3% za 10 min nastupa smrt. U poarima zatvorenog prostora dostie koncentraciju od 5-6% 9

HCN cijanovodik , bez boje, miris badema, teine kao vazduh, otrovniji od CO 20 puta. U poarima retko dostie pa ivot opasne koncentracije ali pridonosi optoj otrovnosti produkata. HCL hlorovodik ,bez boje, jaka kiselina, koncentracija oko 0,1% kroz 20 minuta trajno unitava plua. Nastaje gorenjem PVC-a Najbitniji poarni produkti su dim i toplota. Oni predstavljaju najveu opasnost prilikom poara, kako za ugroene u objektu, tako i za vatrogasno- spasilake ekipe koje uestvuju u akciji gaenja i spasavanja. Dim i toplota su neodvojivi pojmovi i kod njih ne postoje konstantni odnosi. Dok poari sa niom temperaturom mogu biti bogati dimom, tako poari sa osloboenom veom koliinom toplote mogu da sadre manje koliine dima. Poto veina zapaljivih materijala prilikom sagorevanja obrazuje dim, zato se i najvea koliina toplote iz zone gorenja prenosi dimom. Zbog toga se dim u poaru uvek mora tretirati kao gorivo! EGZOTERMNE I ENDOTERMNE REAKCIJE Reakcije koje se odvijaju pod utrokom toplotne energije su endotermne reakcije. Reakcije koje se odigravaju uz otputanje toplotne energije su egzotermne reakcije IZVORI PALJENJA Opti izvori koji dovode do iniciranja paljenja su: 1. samozagrevanje i samopaljenje, 2. zagrejane povrine, 3. hemijske reakcije, 4. elektrina struja, 5. statiki elektriciteti, 6. iskre mehanikog porekla, 7. toplota trenja 8. prirodne pojave i 9. otvoreni plamen. SAMOPALJENJE Paljenje materije bez prisustva spoljnog izvora paljenja usled samozagrevanja nastalog od hemijskih, fizikih ili biolokih procesa naziva se samopaljenje. Materije sklone procesu samozagrevanja i samopaljenja su: lignit (ugalj), drvene strugotine, tena goriva, masti i razne vrste ulja, fini prah pojedinih metala (Al, Fe, Mg), pluta, pamuk natopljen uljem ili mastima, seno ... ZAGREJANE POVRINIE Zagrejane povrine koje se mogu javiti najee su: poveano zagrevanje elektrinih vodova (najee izazvano preoptereenjem), ljaka i pepeo iz loita, rasprskavanje tenog metala pri topljenju i livenju, povrine zagrejane sunevim zraenjem, ar cigarete, zagrejane povrine svetiljki, itd.

10

UARENI MATERIJAL NASTAO PRI ZAVARIVANJU I REZANJU METALA KAO IZVOR PALJENJA Veoma est izvor paljenja je uareni-rastopljeni materijal, nastao pri zavarivanju i rezanju. Proseno 2,5% poara i 4,9% eksplozija izazivano je pri zavarivanju. Zavarivanjem nastaju uarene estice i odseeni komadi metala, zagrejani do visokih temperatura. Poar se usled delovanja ovih faktora moe pojaviti i na udaljenosti od nekoliko metara od mesta zavarivanja i rezanja, posebno ako se radi na visini. AR CIGARETE KAO IZVOR PALJENJA Upaljena cigareta ili nedovoljno ugaena cigareta, ako doe u kontakt sa zapaljivom materijom moe izazvati poar pa ak i eksplozija. Temperatura ara i vreme utiu na to, da li e doi do paljenja. Opuak cigarete moe imati temperaturu izmeu 350C i 650C zavisno od vrste, kvaliteta, mekoe cigarete kao i brzine strujanja vazduha. HEMIJSKE REAKCIJE Neke hemijske reakcije mogu biti uzrok paljenja materija. To su pre svega egzoterme reakcije tj. reakcije pri kojima se oslobaa toplota. Pri egzotermnoj reakciji razlikujemo dva sluaja palenja materije: kada dolazi do paljenja jedne od komponenti koje uestvuju u hemijskom procesu i kada se zapali neka zapaljiva materija, koja nije neposredno vezana za hemijske procese, nego se nalazi blizini mesta odigravanja reakcije. ELEKTRINA STRUJA Korienje elektrine struje vrlo esto dovodi paljenja. Poari na elektrinim ureajima i instalacijama su u veini sluajeva posledica nae nemarnosti. Pri korienju elektrine struje mogu se javiti sledei izvori paljenja: grejanje elektrinog provodnika, namotaja i drugih ureaja kroz koje ektrina struja protie, elektrini luk i varnica, kratki spoj, veliki prelazni otpor i elektrini aparati i ureaji. Usled preoptereenja ili nepravilnog izbora provodnika moe doi do poveanog zagrejavanja. Ako se u blizini nae lako zapaljivi material, moe doi do poveanja njegove temperature i paljenja. Gorenjem nastaje toplota koja moe dovesti do sagorevanja izolacije. Tada dolazi do kratkog spoja. STATIKI ELEKTRICITET Statiko naelektrisanje je jedan od potencijalnih izazivaa poara, pa ak i eksplozija. Kod statikog elektriciteta radi se o malim koliinama elektriciteta, ali vrlo visokog napona. STATIKO NAELEKTRISANJE OVEKA Velika koliina statikog elektriciteta moe se nakupiti i na ljudima, naroito kod cipela sa nesprovodljivim onom, odee i rublja od vune, svile i sintetikih vlakana, pri kretanju po neprovodljivom podu i pri obavljanju raznih poslova sa izolacionim materijalima. ovek ima sposobnost nagomilavanja elektrinog naboja u organizmu.Tako da, usled pranjenja statikog elektriciteta, moe doi do paljenja smea. Razlika potencijala izmeu metalnih predmeta i oveka moe dostii i do desetinu hiljada volti. 11

Fiziko delovanje statikog elektriciteta manifestuje se u obliku slabog, umerenog i jakog udara, a zavisi od energije koja je osloboena prilikom pranjenja. Struja pranjenja statikog elektriciteta je male jaine, pa nije direktno opasno po ivot oveka. Statiki elektricitet, usled dugotrajnog delovanja moe izazvati oboljenje nervnog sistema. OPASNOST OD STATIKOG ELEKTRICITETA PRI TRANSPORTU I MANIPULACIJI ZAPALJIVIM MATERIJALOM Pri preradi, transportu i skladitenju zapaljivih tenosti, rastresitih materijala, pri pretakanju elektroneprovodljivih tenosti i gasova dolazi do pojave statikog elektriciteta. ISKRE MEHANIKOG POREKLA Iskrom, varnicom naziva se letee zagrejano telo malih dimenzija. Najee pojave nastanka iskri mehanikog porekla su: vatrena tocila koja daju snopove varnica, elini alati, runi i pneumatski ekii i trenje obue sa metalnim delovima i predmetom o neku elinu povrinu itd. TOPLOTA TRENJA Trenjem vrstih tela oslobaa se toplota. Osloboena toplota moe zagrejati neku zapaljivu materiju do temperature paljenja. Pri trenju pokretnih delova raznih maina moe doi do pregrevanja. Koliina osloboene toplote bie vea, ukoliko se radi o trenju grubljih povrina i kada izmeu dodirnih povrina vladaju vei pritisci. Pod uticajem toplote osloboene trenjem moe doi do: paljenja maziva kod pojedinih maina i paljenjem drugih zapaljivih materijala. PRIRODNE POJAME KAO IZVORI PALJENJA Prirodne pojave koje dovode do poara su: munja, grom, suneva toplota, aktivnost vulkana, vetrovi i zemljotresi. Neke od ovih pojava direktno izazivaju poar, a druge ga izazivaju na posredan nain. U prirodne pojave koje direktno izazivaju poar ubrajaju se grom i vulkanska lava. Primer indirektnog izazivanja poara je zemljotres. Zemljotres moe izazvati ruenje ureaja i instalacija u kojima se odigravaju procesi gorenja, usled ega dolazi do paljenja okolnog lako zapaljivog materijala. Munja i grom su najee prirodne pojave koje dovode do poara. Ovi poari nanose znatne materijalne tete i ljudske rtve. Grom je naglo elektrino pranjenje izmeu oblaka i zemlje. Najee se javlja u sluaju kada je olujni oblak na visini ispod 1 500 metara, iznad zemlje. Napon koji se javlja pri udaru groma moe biti dosta promenljiv. On moe iznositi od nekoliko desetina do preko million volti, a jaina moe iznositi do 20 000 ampera. Vremenski, pranjenje traje deseti deo sekunde. OTVORENI PLAMEN KAO UZROK POARA Mogunost izazivanja poara plamenom uslovljen je temperaturom plamena i vremenom njegovog delovanja na zapaljivi materijal.

12

POAR Za razliku od kontrolisanih procesa sagorevanja, koji nalaze iroku primenu u praksi, procesi nekontrolisanog sagorevanja, su poznatiji kao poari. UZRONICI POARA Poari nanose ogromne materijalne tete, a esto ima i ljudskih rtava. Prema raspoloivim statistikim podatcima u periodu od 1991 godine do 2004 godine, samo u Srbiji je bilo 69 853 poara u kojima je poginulo 1 005 ljudi, a povreenih, tee ili lake bilo je 2 570. Znai, u proseku svake godine kod nas usled poara pogine 71,77, a povreeno bude 193,28 lica. Zato je veoma znaajno prouiti izvore paljenja kao uzronike poara i opte mere zatite od poara. Pored ogromnih materijalnih teta i ljudskih rtava poari ugroavaju i ivotnu okolinu. Najvei krivac za izbijanje poara je ovek POARI ZAPALJIVIH MATERIJA Poari zapaljivih materija po agregatnom stanju mogu biti: Poari vrstih materija: sumpor, drvo, tekstil, papir i dr., Poari tenih materija: benzin, aceton..., Poari gasovite materije: butan, propan, acetilen, vodonik i dr. GORENJE GASOVA Gasovite materije gore homogeno tj. ne menjaju agregatno stanje. Kada govorimo o "gorenju gasa" mi zapravo govorimo o gorenju gasne smee koju ine zapaljivi gas i kiseonik. Najnii sadraj zapaljivog gasa u smei sa vazduhom (kiseonikom) pri kojem je mogue gorenje smee, naziva se donja granica zapaljivosti. Najvei sadraj zapaljivog gasa u smei pri kojem je gorenje smee jo uvjek mogue, naziva se gornja granica zapaljivosti. Interval izmeu donje i gornje granice zapaljivosti naziva se interval zapaljivosti. Dakle, izvan intervala zapaljivosti gorenje smee nije mogue. GORENJE TENOSTI Tenost se zagreva do isparavanja, prelazi u gasovito stanje i onda gori Kada se govori o gorenju tenosti u stvari se govori o gorenju njene gasovite faze GORENJE VRSTE MATERIJE vrste materije gore u zavisnosti od sastava direktno jedinei se sa kiseonikom Neke menjaju agregatno stanje . Najtee se pale DIREKTNO GORENJE GORENJE METALA (RAZRED D) Direktnim gorenjem gore vrsti materijali, a ako se radi o metalima tada su to poari razreda D. Gorenje metala je snaan egzoterman proces s visokim temperaturama gorenja. Temperatura gorenja aluminijuma i magnezijuma su oko 3900C. Svaki metal je dobar provodnik toplote, tako da je komadu metala praktino nemogue zagrejati povrinu do temperature paljenja, a da se cela masa ne rastopi. Iz tog razloga poari metala javljaju se kad je on usitnjen, jer se sitne estice lake upale. Metali sagorevaju veoma burno, bljeteim plamenom uz oslobaanje velike koliine toplote. Mogu sagoreti trenutnom ekslozijom sa velikom razornom snagom. Gase se samo suvim sredstvima (prah i suvi pesak).

13

PODELA POARA PREMA MESTU NASTANKA VATRE Spoljne poare Poari koji se razvijaju na otvorenom prostoru, izvan objekata. To su: umski poari, poljski poari, poari otvorenih skladita, poari na prevoznim Sredstvima, poari na raznim postrojenjima..... Unutranje poare Poari koji se razvijaju u zatvorenom prostoru, unutar objekata. To su: poari u zgradama, kuama, rudnicima PODELA POARA PREMA OBIMU I VELIINI Mali poari Poari u kojima je vatrom zahvaena mala koliina gorive materije. Ovaj poar u poetnoj fazi moe biti savladan runim aparatima za gaenje poara Srednji poari Poari u kojima je zahvaena jedna ili vie prostorija sa veim poarnim optereenjem i poari na otvornom ogranieni na manji prostor. Za gaenje poara potrebno je vatrogasno odeljenje Veliki poari Poari kada je zahvaen itav objekat i na otvorenom poari vee povrine i vee koliine goriva. Za gaenje je potrebno angaovato vatrogasnu jedinicu Blokovski poari Poari koji su zahvatili itave blokove zgrada, delove naselja ili velike komplekse otvorenih skladita. Za gaenje je potrebno angaovati vie vatrogasnih jedinica. EKSPLOZIJE DEFINICIJA EKSPLOZIJE Eksplozije su hemijski proces koji se odigrava veoma brzo pri emu se oslobaa velika koliina toplotne energije. Ovi hemijski procesi se odigravaju gotovo trenutno. Pri eksplozijama dolazi do promene agregatnog stanja vrsta materija gas tenost gas Eksplozije su praene velikim poveanjem pritiska i pojavom praska. Uslovi koji su potrebni da bi eksplozija nastala su: 1. Prisustvo kiseonika 2. Prisustvo materije koja ima eksplozivni karakter 3. Energija aktiviranja EKSPLOZIVNA ATMOSFERA Eksplozivna atmosfera je meavina vazduha i zapaljivih gasova, para, dima ili praine koji su pri normalnim uslovima samozapaljivi ili eksplozivni u sluaju pojave izvora paljenja. Uslovi koji su potrebni da bi nastala eksplozivna atmosfera su isti kao i za nastanak eksplozije. UGROEN I NEUGROEN PROSTOR Ugroen prostor - u kome postoji verovatnoa nastajanja eksplozivnih smea. Neugroen prostor ne postoji verovatnoa nastajanja eksplozivnih smea IZVORI OPASNOSTI Trajni izvori opasnosti izvori koji trajno ili periodino sadre ili isputaju zapaljivu materiju u okolni prostor tako da je mogu nastanak eksplozije Primarni izvor opasnosti izvori koji povremeno ili sluajno, pri normalnom radu sadre ili isputaju zapaljivu materiju u okolni prostor tako da je mogu nastanak eksplozije u periodu isputanja Sekundarni izvor opasnosti izvori kod kojih se ne oekuje da u normalnom radu isputaju zapaljivu materiju u okolni prostor ali da se to ipak moe desiti naroito na mestima na kojima je prisutna nataloena praina koja sa vazduhom moe stvoriti eksplozivnu atmosferu. 14

Trajni izvori opasnosti - izvori koji trajno ili periodino sadre ili isputaju zapaljivu materiju u okolni prostor tako da je mogu nastanak eksplozije Primarni izvor opasnosti izvori koji povremeno ili sluajno, pri normalnom radu sadre ili isputaju zapaljivu materiju u okolni prostor tako da je mogu nastanak eksplozije u periodu isputanja Sekundarni izvor opasnosti izvori kod kojih se ne oekuje da u normalnom radu isputaju zapaljivu materiju u okolni prostor ali da se to ipak moe desiti naroito na mestima na kojima je prisutna nataloena praina koja sa vazduhom moe stvoriti eksplozivnu atmosferu KLASIFIKACIJA EKSPLOZIVNE ATMOSFERE U ZONE OPASNOSTI Da bi se izvrila klasifikacija eksplozivne atmosfere potrebno je definisati granicu eksplozivnosti Zapaljivi gas e goreti uz uslov da je njegov odnos u smesi sa vazduhom u okviru granica zapaljivosti. U sluaju premale (vie vazduha) ili prevelike koliine goriva (manje vazduha), do gorenja nee doi. Tada kaemo da je smesa SIROMANA ili ZASIENA. Ove granice su definisane kao Donja granica eksplozivnosti (DGE) i Gornja granica eksplozivnosti (GGE). Donja granica eksplozivnosti Najnia koncentracija goriva u smesi sa vazduhom pri kojoj e se plamen nastaviti iriti. Gornja granica eksplozivnosti Najvia koncentracija goriva u smesi sa vazduhom pri kojoj e se plamen nastaviti iriti. Idealna meavina (IM) Kod svakog plina postoji odreena koncentracija kod koje je koliina gasa tono odreena u odnosu na koliinu O2 u vazduhu da bi dolo do zapaljenja. Taj odnos izmeu gasova poznat je pod pojmom "idealna meavina" (IM) i nalazi se izmeu donje i gornje granice eksplozivnosti. Idealna meavina (IM) Doe li do gorenja kad je smesa idealna, rezultat e bie najvea snaga gorenja. Idealna meavina (IM) e goreti brzo, s velikim intenzitetom (energija i snaga). Ako je meavina goriva i O2 u zapaljivim gasovima mrava ona e gorevati unutar njene donje granice eksplozivnosti (DGE). Isto tako, ako je meavina zapaljivih gasova bogata, ona e goreti unutar njene gornje granice eksplozivnosti (GGE). Pri donjoj i gornjoj granici eksplozivnosti gas nije toliko zapaljiv (manja energija i snaga). Klasifikacija zona opasnosti se vri prema verovatnoi da eksplozivna smea postoji u odreenom prostoru Kriterijum postojanja eksplozivne smee je da ona egzistira u koncentraciji kada se tretira kao eksplozivna Tako postoje: Zona opasnosti 0 prostor u kome eksplozivna smea postoji trajno ili se pojavljuje esto ili je njena pojava ne suvie esta ali je trajanje due. Zona opasnosti 1 prostor u kome eksplozivna smea ne postoji trajno ili se ne pojavljuje esto, ali se ipak moe oekivati u normalnim pogonskim situacijama. Zona opasnosti 2 prostor u kome eksplozivna smea postoji samo u nenormalnim pogonskim situacijama (havarijama), dok je verovatnoa pojave u normalnim pogonskim uslovima zanemarljiva (ako je i mogua njena pojava, u pitanju je vrlo kratko vreme). EKSPLOZIVNE PRAINE, EKSPLOZIJE EKSPLOZIVNE PRAINE vrste materije u obliku usitnjene praine, mogu sa vazduhom graditi sisteme koji pod odreenim uslovima eksplodiraju. Tu spadaju: ugalj, magnezijum, eer, sumpor..... Eksplozivno sagorevanje praine esto se ne zavrava izbijanjem samo jedne eksplozije. Uzrok novim eksplozijama je praina, koja je pre prve eksplozije bila nataloena po podu, zidovima.. Prva eksplozija izaziva podizanje, uskovitlavanje ove nataloene praine tako da ona gradi novi eksplozivni sistem. 15

EKSPLOZIJE EKSPLOZIVNIH GASOVA Do eksplozije gasova i para lakozapaljivih tenosti doi e ako su ispunjeni sledei uslovi: - Zapaljivi gas, pare zapaljivih tenosti moraju se u vazduhu nalaziti u odreenoj koliini - Smea mora postojati u veem zatvorenom ili otvorenom prosoru - Mora postojati izvor energije koji e inicirati stvorenu smeu Usled velike brzine sagorevanja oslobaa se velika koliina toplote a usled velike koliine produkata sagorevanja dolazi do porasta pritiska i stvaranja udarnih talasa uz zvune efekte. DETONACIJA I DEFLAGRACIJA Detonacija predstavlja trenutno sagorevanje eksploziva praeno formiranjem talasa visokog pritiska i temperature. To je proces razlaganja eksplozivne materije kod koje se energija aktiviranja molekula prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa, koji se kroz eksplozivnu materiju kree nadzvunom brzinom. Brzina eksplozije - oko 10km/s Deflagracija brzo sagorevanje materijala sa povrine prema unutranjosti. To je proces razlaganja eksplozivne materije kod koga se energija aktiviranja molekula prenosi od sloja do sloja putem prenoenja toplote. Brzina eksplozije 340m/s EKSPLOZIJA VATRENE LOPTE - BLEVE Pojava efekta BLEVE moe biti uzrokovan vatrom koja deluje na spoljni sud u kome se nalazi zapaljiva materija pod pritiskom. Cisterne i sudovi pod pritiskom su dizajnirani tako da izdre velike pritiske, meutim konstantno zagrevanje moe dovesti do toga da zidovi suda popuste. Gasni kontejneri su opremljeni sa odunim ventilima preko kojih se odvodi viak pritiska. Meutim, postoji problem kada oni ne mogu dovoljno brzo da odvedu taj viak pritiska koji nastaje usled naglog zagrevanja

VENTILACIJA U FUNKCIJI SMANJENJA STEPENA EKSPLOZIVNOSTI ATMOSFERE FLASHOVER plameni udar ventilisanog prostora ( u strunoj literaturi koristi se izraz razbuktavanje dima") Nagli prelaz rastueg poara u stanje u kome su odjednom zahvaeni svi gorivi materijali koji se nalaze u odreenom prostoru. Osnovni potrebni uslovi za nastajanje flashovera su: Temperatura dima i zapaljivih gasova produkata nepotpunog gorenja pri gornjem delu prostorije treba biti oko 600C. Tada se postie toplotno isijavanje koje je dovoljno da zagreje sav gorivi materijal koji se nalazi u prostoru na taku paljenja, Treba postojati optimalan dotok sveeg vazduha kroz prozore ili vrata. Ako je dotok vazduha prevelik (ubacivanje hladnog vazduha ventilatorima) ne moe se postii temperatura od oko 600C. Predznaci fleovera: ekstremno gust dim prvi znak preteeg flashovera je, taman dim koji dinamino izlazi iz prostorije, zgrade ili kue. Ako je dim uz to jo i toliko vru da se u njemu ne moe drati ruka, to takoer upuuje ne predstojei flashover, plameni jezici ako se u zadimljenoj zoni ili na njenoj granici s ne zadimljenom zonom javljaju plameni jezici, za nekoliko e sekundi doi do flashovera. Stoga odmah treba preduzeti mere zatite (gaenje) ili krenuti u povlaenje. porast temperature pouzdan je predznak flashovera. Taj se porast moe osetiti i preko zatitne odee i sigurno najavljuje flashover. 16

BACKDRAFT plameni udar neventilisanog prostora Backdraught (Bekdrout) Ograniena ventilacija moe rezultovati znaajnom koncentracijom smese produkata nepotpunog gorenja i nesagorelih produkata pirolize. Pri prodoru novih koliina sveeg vazduha, moe doi do njenog iznenadnog sagorevanja. Ovo iznenadno sagorevanje koje se kree poput talasa kroz prostor prema spoljanosti prepoznajemo kao Backdraught. Predznaci: trajanje poara; ako postoji sumnja da je poar u zatvorenoj prostoriji otkriven jako kasno, tada postoji mogunost za plameni udar. dim; prozori zaadili; (zatvoreni dimom i au), kao i dim koji na udare izlazi kroz prozore, daljnji su predznak plamenog udara. kvake na vratima topla, odnosno vrua kvaka nagovetava da je iza vrata jo toplije ili da je to bilo neposredno pre. usisavanje vazduha; ako se nakon otvaranja vrata uoi usisavanje vazduha, tada e najverojatnije doi do plamenog udara. Stoga odmah treba ponovno zatvoriti vrata i primeniti drugu taktiku. Prirodna ventilacija (vetar) Vetaka ventilacija (ventilacioni sistem) Opta vetaka ventilacija Lokalna vetaka ventilacija Kontrolisana Nadgledana

17