1.

TERMIN “KNJIZEVNOST”
Ovaj termin je stupio u opticaj tek sredinom 19. veka. Iz narodnih pesama je znano da se “knjigom” nazivalo i obicno pismo na listu hartije. Dakle, knjizevnost je nastala od reci “knjiga” i predstavlja prevod strane reci “literatura” i njen je najblizi sinonim. Upotrebljava se za oznacavanje jezicke umetnosti, estetskog vida jezicke tvorevine.

2. TERMIN “LITERATURA”
Ovaj termin potice iz latinskog jezika, or reci “littera”, sto znaci slovo; nastao je prevodjenjem grcke reci sa istim znacenjem – ΓΡAMMA. Ono sto je oznacavano kao literature, vekovima e znacilo duhovno stanje pismenog, obrazovanog coveka, odredjenu nacitanost.

3. TERMIN “GRAMATIKA”
Ovaj termin je nastao od grcke reci ΓPAMMATIKH, ciji je koren reci ΓΡAMMA – slovo. Na helenskom jezika gramatika je isprva oznacavala azbuku, a zatim i pismenost.

4. TERMIN “BELETRISTIKA”
Ovaj termin se koristi za oznacavanje sve sto je u knjizevnosti ima umetnicki karakter. U bukvalnom prevodu sa francuskog (poreklo), ova rec znaci “lepa knjizevnost”, umetnicka literatura. Kada se naglasi da je nesto knjizevno, podrazumeva se da ima umetnicka svojstva.

5. FILOLOGIJA
Ime je nastalo od helenskih reci ΦΙΛΕΩ – volim i ΛΟΓΟΣ – rec, govor, nauka, sto zajedno znaci : ljubav prema reci, knjizevnosti. Zadatak filologije prvenstveno je utvrdjivanje tacnog teksta i onih osnovnih podataka koji su predpostavka za njegovo izucavanje.

6. FILOLOSKA KRITIKA
To je primarni posao filoloske obrade koja ima ulogu da rascisti tlo i pripremi uslove za uspostavljanje neposrednijeg dodira sa piscevom tvorevinom.

7. KNJIZEVNA KRITIKA
Ona je okrenuta pojedinacnom knjizevnom delu, nastojeci da ustanovi pravu vrednost pesnicke tvorevine. Kritika nastoji i da pruzi obrazlozenje svoje ocene putem tumacenja dela.

8. TEORIJA KNJIZEVNOSTI
Naucna disciplina o opstim osobinama i zakonitostima knjizevnog stvaralastva; nastoji da utvrdi opsta nacela knjizevnog oblikovanja.

9. BIBLIOGRAFIJA
Ovaj pojam je prvi elementarni vid istorije knjizevnosti, odnosno njen sam zacetak. To je spisak knjiga iz odredjene oblasti, od izvesnog pisca ili iz jednog razdoblja, zabelezenih hronoloskim, azbucnim ili nekim drugim tematskim redosledom.

10. BIOGRAFIJA
Drugi eleme. vid istorije knjizevnosti; to je knjizevni zanr koji opisuje zivot neke istaknute

licnosti, stvarne ili izmisljene. Ona ne navodi samo zivotna desavanja, vec zadire dublje, pise o ljudskim motivima, vrlinama, Manama, problemima i osecanjima.

11. ISTORIJA KNJIZEVNOSTI
Deo nauke o knjizevnosti koji se bavi proucavanjem knjizevnog dela u njihovom istorijskom redosledu. Ona, za razliku od knji. kritike, vise obraca paznju na medjusobne odnose odredjenog niza knji. dela. Ona pre svega tezi davanju sintetickih pregleda.

12. PERIODIZACIJA
To je kategorizacija nekog istorijskog vremena u tacno odredjene celine. Tako se, recimo, u knjizevnosti odvaja epoha romantizma, humanizma i renesanse ili epoha realizma. Takodje se za obelezavanje epoha uzimaju veliki pisci uz koje su vezane mnoge knjizevne pojave.

13. POETIKA
Ona proucava pesnicku vestinu, odnosno umetnost. Tada su njeni predmeti bili dela u stihu i tadasnje pesnistvo. Ona ne tezi obuhvatanju celokupne knjizevnosti, vec samo jednog pravca ili pesnika.

14. RETORIKA
Predstavlja teoriju, odnosno skup pravila o lepom govoru. Njeni predmeti su dela u prozi i tadasnje besednistvo (praksu u kojoj se ta pravila primenjuju).

15. EUFONIJA
Predstavlja skladnost glasova; nju, u nacelu, stvaraju ponavljanja istih glasova, pogotovo vokala. Nastala je od helenskih reci EY – dobro i ΦΩΝΗ – zvuk, sto bi u bukvalnom prevodu znacilo da je eufonija milozvucnost ili blagoglasje.

16. ONOMATOPEJA
Oznacava oponasanje zvucnih pojava pomocu glasova. Recimo, primeceno je da se grom i gmljavina u nizu jezika oznacavaju recima koje sadrze glas “r”, koji doprinosi docaravanju pojave slicnog zvuka.

17. ASONANCIJA
Nastala od latinskog glagola ASSONARE – zazvucati; u najsirem smislu, oznacava svako ucestano javljanje istog samoglasnika. Izrazita je, na primer, u onoj poznatoj dodolskoj pesmi :” Oj dodo, oj doodle!”

18. ALITERACIJA
Nastala od latinskih reci AD – blizu i LITTERA – slovo; prvobitno oznacava pojavu istog suglasnika na pocecima uzastopnih reci, a zatim i svako ucestano javljanje istog suglasnika. pr.: “Slava slavi Save splete Siluan.”

19. RIMA ILI SLIK
Podrazumeva da se u recima podudaraju svi glasovi pocev od poslednjeg naglasenog samoglasnika.

Pr. : “Ko hoce vece, Izgubi iz vrece!”

20. POJAM RITMA
Ritam u govoru i pesnistvu oznacava periodicno ponavljanje glasovnih jedinica, a najizrazitije izbija na podrucju stiha.

21. FAKTORI RITMA / 22. EURITMIJA
Predstavlja pogodjeni (usaglaseni) ritam unutar jednog stiha, odnosno cele pesme.

23. POJAM METRA
Metar predstavlja utvrdjenu kombinaciju stopa; tako je stih od 3 stope – TRIMETAR, od 4 – TETRAMETAR, od 5 – PENTAMETAR i od 6 – HEKSAMETAR. Metar moze biti trohejski, jampski ili neki treci, u zavisnosti od vrste stope koje su zastupljene.

24. METRIKA
Nauka o metru; nastala prema helenskoj reci METPON – mera. Ona se jos vodi i kao teorija stiha, odnosno proucava ponavljanje glasovnih jedinica na podrucju stiha.

25. VERSIFIKACIJA
Jedna od problemskih podrucja teorije knjizevnosti, pored stilistike; ona se vodi kao sama vestina pravljenja stihova ( lat. VERUS – stih) .

26. CEZURA
Oznacava granicu izmedju reci koja se u svakom stihu javlja na istom mestu. Najcesce jedna cezura deli stih na 2 polustiha, koji mogu biti simetricni ili nesimetricni.

27. RASCLANJA. STIHA : SLOG, STOPA + AKCENA. CELINA
/

28. SISTEMI VERSI.: KVANTITATIVNA
Ovaj sistem versifikacije izgradjen je u skladu sa prirodom starih jezika (helenskog, latinskog, arapskog) i praksom izgovaranja stihova kroz pevanje.

29. SISTEMI V. : SILABICKA
Ovaj sistem se javio sa novim jezicima, u stihotvorstvu koje za meru ritma uzima broj slogova u stihu, bez obzira na njihove duzine.

30. SISTEMI V. : SILABICKO – TONSKA
Ovaj sistem versifi. uspostavlja ritam putem utvrdjenog rasporeda naglasenih I nenaglasenih

slogova. Kao i u silabi. sistemu, broj slogova je ovde stalan, ali- kao u tonskom sistemu – prirodan naglasak reci dobija ritmicku ulogu.

31. SISTEM V. : SILABICKO – TONSKA
Ovaj sistem versi. iziskuje da u svakom stihu bude isti broj naglasenih slogova, dok broj nenagla. Slogova ne igra ulogu.

32. POJAM STOPE : TROHEJ
(- U) : dvoslozna metricka jedinica koja se sastoji od prvog dugog i drugog kratkog sloga.

33.POJAM STOPE : JAMB
(U-) : dvoslozna metricka jedinica u antickoj (kvantitativnoj) versify. koja se sastoji od prvog kratkog i drugog dugog sloga.

34. POJAM STOPE : DAKTIL
(-UU) : u antickoj (kvantita.) versi. troslozna stopa koja se sastoji od jednog dugog i dva kratka sloga.

35. POJAM STOPE : ANAPEST
(UU-) : metricka stopa iz kvantita. versi. koja se sastoji iz 2 kratka i jednog dugog sloga.

36. POJAM STOPE : SPONDEJ
(--) : u antickoj metrici, stopa koja sadrzi 2 duga sloga.

37. OPKORACENJE
Narusavanje uobicajene sitaksicko-semanticke ili sintaksicko-intonalne strukture stiha, zahvaljujuci prenosenju jednog dela rednice iz prvog u drugi polustih, ili iz stiha u stih, ili iz strofe u strofu.

38. STROFA
Metricka celina od vise stihova; prvobitno je u Heladi oznacavala poemu hora prilikom kruznog ophoda na sceni tokom dramskih izvodjenja. Kasnije ce oznacavati niz stihova koji cine misaonu celinu.

39. HEKSAMETAR – stih od 6 stopi 40. ELEGIJSKI DISTIH
Kombinacija heksametra i pentametra koji se pojavljuje i u poeziji kasnijih vremena, upotrebljena u nizovima ili samostalno.

41. TERCET – strofa od 3 stiha 42. KATREN – strofa od 4 stiha 43. STANCA – u nekim jezicima sinonim za strofu, ujedno i najpoznatija oktava 44. SONET – jako popularan i stalan, izrazito slozen pesnicki oblik, koji se sastoji od 14

stihova u jedanaestercu, jampskom pentametru ili nekom drugom stihu, sa rasporedom rima koji je vremenom varirao.

45. SLOBODNI STIH
Ostvaruje ritam mimo svih sistema versifi. ovde nema ni stalnog broa slogova, ni stalnog broa akcenata, ni simetricno rasporedjene rime.