SRPSKI STANDARD

SRPS ISO 5725-1
Mart 2007.
Identičan sa ISO 5725-1:1994

DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA, ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI !

AKREDITACIONO TELO SRBIJE, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2, 11070 NOVI BEOGRAD ; 1. novembar 2012

Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja — Deo 1: Opšti principi i definicije

Accuracy (trueness and precision) of measurement methods and results — Part 1: General principles and definitions

I izdanje

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
RACUN BROJ - 01982

Referentna oznaka SRPS ISO 5725-1:2007 (sr)

DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA, ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI !

AKREDITACIONO TELO SRBIJE, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2, 11070 NOVI BEOGRAD ; 1. novembar 2012

Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnožavanje, u celini ili delimično, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost Instituta za standardizaciju Srbije.

© ISS
Izdaje Institut za standardizaciju Srbije INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105 Telefoni: Telefaks: Prodaja: Informacioni centar: jus1@jus.org.yu prodaja@jus.org.yu www.jus.org.yu (011) 35-41-260, 35-41-261 (011) 35-41-257 (011) 25-47-496 (011) 25-47-293

RACUN BROJ - 01982

© ISS

SRPS ISO 5725-1:2007

Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije rešenjem br. 3026/8-52-01/2007 od 13. marta 2007. godine. Ovaj standard je identičan sa međunarodnim standardom ISO 5725-1:1994, Accuracy (trueness and precision) of measurement methods and results — Part 1: General principles and definitions.

DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA, ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI !

AKREDITACIONO TELO SRBIJE, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2, 11070 NOVI BEOGRAD ; 1. novembar 2012

Nacionalni predgovor
Ovaj standard je izradila Komisija za standarde iz oblasti primene statističkih metoda, KS A69. Inicijalni tekst ovog standarda izradio je dr Dragoljub M. Brkić, Tehnički opitni centar, Beograd. Ovaj standard predstavlja prevod međunarodnog standarda ISO 5725-1:1994 sa engleskog na srpski jezik. U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih međunarodnih standarda.

Veza citiranih međunarodnih i srpskih standarda
ISO 3534-1:1993 ISO 5725-2:1994 ISO 5725-3:1994 ISO 5725-4:1994 idt idt idt idt SRPS ISO 3534-1:2001 SRPS ISO 5725-2:2007 SRPS ISO 5725-3:2007 SRPS ISO 5724-4:2007

Citirani srpski standardi
SRPS ISO 3534-1:2001, Statistika — Rečnik i oznake — Deo 1: Termini iz teorije verovatnoće i opšti statistički termini SRPS ISO 5725-2:2007, Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja — Deo 2: Osnovna metoda za određivanje ponovljivosti i reproducibilnosti standardne metode merenja SRPS ISO 5725-3:2007, Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja — Deo 3: Srednje mere preciznosti standardne metode merenja SRPS ISO 5725-4:2007, Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja — Deo 4: Osnovne metode za određivanje istinitosti standardne metode merenja

Citirani međunarodni standardi
ISO 3534-1:1993, ISO 5725-2:1994, ISO 5725-3:1994, ISO 5725-4:1994, Statistics — Vocabulary and symbols — Part 1: Probability and general statistical terms Accuracy (trueness and precision) of measurement methods and results — Part 2: Basic methods for the determination of repeatibility and reproducibility of a standard measurement method Accuracy (trueness and precision) of measurement methods and results — Part 3: Intermediate measures of the precision of a standard measurement method Accuracy (trueness and precision) of measurement methods and results — Part 4: Basic methods for the determination of the trueness of a standard measurement method

i
RACUN BROJ - 01982

AKREDITACIONO TELO SRBIJE. novembar 2012 DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! RACUN BROJ . BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. 11070 NOVI BEOGRAD . 1.01982 .

.............................................2 4.......................... 5 Termini i definicije ............................................................................................................. 1...........................................................................2 5............6 5 5.......................................................................... 11 Statistički model ......................................................................................................................................................................................................... novembar 2012 Prilozi Prilog A (normativan) Simboli i skraćenice koji se koriste u ISO 5725 ..................... 13 Razmatranja projektovanja eksperimenta kada se procenjuje tačnost....................................................................................1 7............................... 24 Prilog C (informativan) Bibliografija .......4 7 7.................................................................................................................... 10 Laboratorije učesnice.....................................3 6 6.................................................................... 12 Alternativni modeli..................... 13 Izbor laboratorija za eksperiment tačnosti.5 4............................................... 26 1 RACUN BROJ ..................................... 11070 NOVI BEOGRAD .................. 9 Standardna metoda merenja............. 5 Normativne reference .............................................................................................................................................................1 5............................................... 2 Uvod ............................................ 9 Identične ispitne jedinke..............................................................................................01982 .............................................................. 13 Standardna metoda merenja...... 11 Veza između osnovnog modela i preciznosti ................................................................... 9 Eksperiment tačnosti................................................................................................................... 19 AKREDITACIONO TELO SRBIJE.................. 10 Uslovi opažanja ..............................................................................................................................................3 6...................... 18 Objavljivanje vrednosti istinitosti i preciznosti ................................................................................. 11 Osnovni model.....................................................................................4 4........................................... 18 Praktične primene vrednosti istinitosti i preciznosti....................© ISS SRPS ISO 5725-1:2007 Sadržaj Strana DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA..... 17 Korišćenje podataka tačnosti ......................................... 13 Planiranje eksperimenta tačnosti ............................................................................... 14 Izbor materijala koji će se koristiti za eksperiment tačnosti......................................................................... 10 Kratki intervali vremena .........................................................2 Predmet i područje primene............................1 6.................................................................................... 3 1 2 3 4 4...........................3 4..........................1 4........................................ 20 Prilog B (normativan) Dijagrami nesigurnosti za mere preciznosti .................................................................................................................................................................................... ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! Predgovor ......................................................................2 6............................................. 6 Praktična značenja definicija za eksperimente tačnosti................................................................................................. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2.....................

ima pravo da delegira svoje predstavnike u taj komitet. 11070 NOVI BEOGRAD . — Deo 3: Srednje mere preciznosti standardne metode merenja. Da bi međunarodni standard bio usvojen. Metode i rezultati merenja. — Deo 2: Osnovna metoda za određivanje ponovljivosti i reproducibilnosti standardne metode merenja. Potkomitet SC 6. Prilozi A i B su sastavni delovi ovog dela ISO 5725. ISO 5725 sastoji se od sledećih delova. Delovima od 1 do 6 standarda ISO 5725 stavlja se van snage i zamenjuje ISO 5725:1986. Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja: — Deo 1: Opšti principi i definicije. novembar 2012 2 RACUN BROJ . potrebno je da ga glasanjem odobri najmanje 75 % članica. ISO usko sarađuje sa Međunarodnom elektrotehničkom komisijom (IEC) u vezi sa svim pitanjima standardizacije u oblasti elektrotehnike.SRPS ISO 5725-1:2007 © ISS Predgovor ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju) je svetska federacija nacionalnih institucija za standardizaciju (članica ISO). Prilog C je samo informativan. — Deo 5: Alternativne metode za određivanje preciznosti standardne metode merenja. koji je proširen tako da obuhvati istinitost (pored preciznosti) i srednje uslove preciznosti (pored uslova ponovljivosti i reproducibilnosti). — Deo 6: Korišćenje u praksi tačnih vrednosti. Međunarodne organizacije. pod zajedničkim naslovom. DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. — Deo 4: Osnovne metode za određivanje istinitosti standardne metode merenja. 1. koje su u vezi sa ISO. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. Međunarodni standard ISO 5725-1 pripremio je Tehnički komitet ISO/TC 69. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE. takođe učestvuju u radu. Svaka članica ISO. kada je zainteresovana za predmet rada nekog od osnovanih tehničkih komiteta. vladine i nevladine.01982 . Rad na pripremanju međunarodnih standarda odvija se kroz tehničke komitete ISO. Primena statističkih metoda. Nacrti međunarodnih standarda koje su usvojili odgovarajući tehnički komiteti šalju se svim članicama ISO radi glasanja.

na primer. 3 RACUN BROJ . razlika između rezultata ispitivanja i neke specificirane vrednosti može da bude u području neizbežnih slučajnih grešaka.3 Mnogi različiti faktori (pored varijacija između pretpostavljeno identičnih primeraka) mogu doprineti promenljivosti rezultata metode merenja. "Istinitost" se odnosi na bliskost slaganja aritmetičke sredine velikog broja rezultata ispitivanja i prave ili prihvaćene referentne vrednosti. smatraju se neophodnim i. Termin tačnost korišćen je jedno vreme da obuhvati samo jednu komponentu koja se sada naziva istinitost. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE. Ostali srednji uslovi između ova dva ekstremna uslova preciznosti su takođe mogući kada se dopusti da se menjaju jedan ili više faktora od a) do e) i koriste se u izvesnim specificiranim okolnostima.© ISS SRPS ISO 5725-1:2007 Uvod 0. korišćenjem iste opreme. okolinu (temperaturu. ova promenljivost se mora uzeti u obzir.5 "Istinitost" metode merenja je od značaja kada je moguće pojmiti pravu vrednost za svojstvo koje se meri. ali je mnogima postalo jasno da ona treba da ukaže na ukupno odstupanje rezultata od referentne vrednosti.1 U standardu ISO 5725 koriste se dva termina. Na primer. uključujući: a) b) c) d) e) izvršioca. 11070 NOVI BEOGRAD . kako zbog slučajnih tako i zbog sistematskih uticaja.2 Potreba za razmatranjem "preciznosti" nastaje zato što obavljena ispitivanja na pretpostavljeno identičnim materijalima i pretpostavljeno identičnim okolnostima uglavnom ne daju identične rezultate. Termin bias se već dugo koristi u statistici. DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA.4 Opšti termin za promenljivost između ponovljenih merenja jeste preciznost. korišćenu opremu. Istinitost metode merenja može se ispitivati poređenjem prihvaćene referentne vrednosti sa nivoom vrednosti rezultata dobijenih tom metodom merenja. 0. a drugi maksimum promenljivosti u rezultatima. Ovo se pripisuje neizbežnim slučajnim greškama koje su svojstvene svakom postupku merenja. novembar 2012 Promenljivost između merenja obavljenih od strane različitih izvršilaca i/ili korišćenjem različite opreme biće obično veća od promenljivosti između merenja izvedenih u kratkom intervalu vremena od strane samo jednog izvršioca. Preciznost se obično izražava pomoću standardnih devijacija. U praktičnoj interpretaciji podataka merenja. Iako se za neke metode merenja prava vrednost ne može tačno znati. faktori koji utiču na ishod merenja ne mogu se potpuno kontrolisati. Tako su ponovljivost i reproducibilnost dva ekstrema preciznosti. prethodno navedeni faktori pod a) do e) smatraju se konstantama i ne doprinose promenljivosti. proteklo vreme između merenja. etaloniranje (kalibraciju) opreme. 1. 0. zagađenost vazduha itd). može se dogoditi da postoji prihvaćena referentna vrednost za svojstvo koje se meri. radi opisivanja tačnosti metode merenja. Istinitost se obično izražava pomoću biasa. pri čemu stvarno odstupanje od takve specificirane vrednosti nije utvrđeno.01982 . za mnoge praktične slučajeve. "istinitost" i "preciznost". Bias se može povećati. u hemijskoj analizi. poređenje rezultata ispitivanja iz dve šarže materijala neće pokazati osnovnu razliku kvaliteta ako se razlika između njih može pripisati sopstvenoj promeni u mernom postupku. ako su na raspolaganju pogodni referentni materijali ili ako se prihvaćena referentna vrednost može ustanoviti pozivanjem na drugu metodu merenja ili pripremom poznatog uzorka. ali pošto je prouzrokovao izvesne filozofske prigovore pripadnika nekih profesija (kao što su medicinski i pravni stručnjaci). korisnim za opisivanje promenljivosti metode merenja. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. 0. 0. vlažnost. dok pod uslovima reproducibilnosti oni se menjaju i doprinose promenljivosti rezultata ispitivanja. Slično tome. Dva uslova preciznosti koja su nazvana uslovi ponovljivosti i reproducibilnosti. na primer. "Preciznost" se odnosi na bliskost slaganja rezultata ispitivanja. prvi koji opisuje minimum. Pod uslovima ponovljivosti. pozitivna strana je naglašena uvođenjem i termina istinitost. 0.6 Opšti termin tačnost se koristi u ISO 5725 kada se odnosi i na istinitost i na preciznost. ako metoda merenja ne uspe da izdvoji svaki element ili ako prisustvo jednog elementa utiče na određivanje drugog.

11070 NOVI BEOGRAD . ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! RACUN BROJ . novembar 2012 DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA.01982 . BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2.AKREDITACIONO TELO SRBIJE. 1.

ISO 3534-1:1993. 2 Normativne reference Sledeći standardi sadrže odredbe koje. kojima se određuju preciznost i istinitost metoda merenja primenjenih pod izvesnim okolnostima (ISO 5725-5). ISO 5725-4:1994. d) obezbeđenje osnovne metode za određivanje istinitosti metode merenja (ISO 5725-4). f) prikazivanje nekih praktičnih primena ovih mera istinitosti i preciznosti (ISO 5725-6). Kako svi standardi podležu reviziji. b) obezbeđenje osnovne metode za eksperimentalno procenjivanje dve ekstremne mere preciznosti metoda merenja (ISO 5725-2). 1. iako ta vrednost može da bude rezultat izračunavanja iz skupa opažanja. učesnici ugovora zasnovanih na ovom delu ISO 5725. Članice ISO i IEC održavaju registre trenutno važećih međunarodnih standarda. putem pozivanja u ovom tekstu. Njime se definišu vrednosti koje kvantitativno opisuju mogućnost metode merenja da dâ korektan rezultat (istinitost) ili da ponovi dati rezultat (preciznost).1 AKREDITACIONO TELO SRBIJE. ISO 5725-2:1994. Ovaj deo standarda ISO 5725 može se primeniti na razne vrste materijala. 11070 NOVI BEOGRAD . BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. Statistika — Rečnik i oznake — Deo 1: Termini iz teorije verovatnoće i opšti statistički termini Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja — Deo 2: Osnovna metoda za određivanje ponovljivosti i reproducibilnosti standardne metode merenja Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja — Deo 3: Srednje mere preciznosti standardne metode merenja Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja — Deo 4: Osnovne metode za određivanje istinitosti standardne metode merenja 5 RACUN BROJ . Navedena izdanja važila su u vreme obavljivanja. praškaste materijale i čvrste predmete. c) obezbeđenje postupka za dobijanje srednjih mera preciznosti. pozvani su da ispitaju mogućnost primene najnovijih izdanja niže navedenih standarda. uz davanje okolnosti u kojima se one primenjuju i metoda za njihovo procenjivanje (ISO 5725-3).2 Ovaj deo standarda ISO 5725 odnosi se isključivo na metode merenja koje koriste merenja na neprekidnoj skali i daju samo jednu vrednost kao rezultat ispitivanja. date u ISO 5725-2 i ISO 5725-4. čine odredbe ovog dela ISO 5725. 1.01982 . uključujući tečnosti. dajući mogućnost da se razmatra svaka heterogenost materijala. Zaključak je da ono što se meri treba meriti na potpuno isti način i da je proces merenja pod kontrolom. e) obezbeđenje neke alternative za osnovne metode. proizvedene ili koji se nalaze u prirodi. novembar 2012 Predmet i područje primene Svrha standarda ISO 5725 je sledeća: a) izlaganje opštih principa koje treba razumeti kada se ocenjuje tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja i u primenama i prilikom eksperimentalnog uspostavljanja praktičnih procena različitih mera (ISO 5725-1). ISO 5725-3:1994. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja — Deo 1: Opšti principi i definicije 1 1.© ISS SRPS ISO 5725-1:2007 DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA.

dobijeni u jednoj laboratoriji. 3. zasnovana pokroviteljstvom naučne ili tehničke grupe. tj. srednja vrednost specificiranog skupa merenja. 3. 3. [ISO 3534-1] 3. 1. kada nisu na raspolaganju vrednosti pod a). Ovo može zahtevati primenu standardnih korekcija. DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. 6 RACUN BROJ . b) i c). U jednostavnom slučaju. AKREDITACIONO TELO SRBIJE. na zajedničkom eksperimentalnom radu pod d) matematičko očekivanje (merljive) veličine.01982 .2 rezultat ispitivanja (test result) Vrednost karakteristike dobijena sprovođenjem specificirane metode ispitivanja. rezultat ispitivanja je sama uočena vrednost.1 uočena vrednost (observed value) Vrednost karakteristike dobijena kao rezultat samo jednog opažanja. c) izglasana ili potvrđena vrednost. zasnovana na naučnim principima. NAPOMENA 2 Termin tačnost.3 nivo ispitivanja u eksperimentu preciznosti (level of the test in a precision experiment) Opšti prosek rezultata ispitivanja iz svih laboratorija za jedan poseban materijal ili primerak koji se ispituje. NAPOMENA 1 Metoda ispitivanja treba da specificira da se izvrši jedno ili veći broj pojedinačnih opažanja i da se njihov prosek ili druga pogodna funkcija (kao što su medijana ili standardna devijacija) prikažu kao rezultat ispitivanja.6 tačnost (accuracy) Bliskost slaganja rezultata ispitivanja i prihvaćene referentne vrednosti. b) naznačena ili potvrđena vrednost.5 prihvaćena referentna vrednost (accepted reference value) Vrednost koja služi kao prihvaćena referenca za poređenje i koja je izvedena kao: a) teorijska ili utvrđena vrednost.4 ćelija u eksperimentu preciznosti (cell in a precision experiment) Rezultati ispitivanja na samo jednom nivou. [ISO 3534-1] 3. zasnovana na eksperimentalnom radu neke nacionalne ili međunarodne organizacije. 11070 NOVI BEOGRAD . Zbog toga rezultat ispitivanja može da bude rezultat izračunat od više uočenih vrednosti. novembar 2012 [ISO 3534-1] 3. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! Simboli koji se koriste u ISO 5725 dati su u Prilogu A. Neke definicije su preuzete iz ISO 3534-1.SRPS ISO 5725-1:2007 © ISS 3 Termini i definicije Za potrebe standarda ISO 5725. kao što je korekcija zapremina gasa na standardnoj temperaturi i pritisku. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. obuhvata kombinaciju slučajnih komponenata i komponentu zajedničke sistematske greške ili biasa. kada se primenjuje na skup rezultata ispitivanja. primenjuju se sledeći termini i definicije.

Veća sistematska razlika od prihvaćene referentne vrednosti odražava se većom vrednošću biasa. 1. 11070 NOVI BEOGRAD . 3. Uslovi ponovljivosti i reproducibilnosti su posebni skupovi ekstremnih zadatih uslova.10 bias metode merenja (bias of the measurement method) Razlika između matematičkog očekivanja rezultata ispitivanja dobijenih iz svih laboratorija primenom te metode i prihvaćene referentne vrednosti. 3. NAPOMENA 9 Preciznost zavisi samo od raspodele slučajnih grešaka i ne odnosi se na pravu vrednost ili specificiranu vrednost. NAPOMENA 7 Komponenta laboratorijskog biasa je specifična za datu laboratoriju i uslove merenja u laboratoriji. NAPOMENA 6 Jedan primer koji se odnosi na ovo tokom rada bio bi u slučaju kada metoda osmišljena za merenje sadržaja sumpora u smeši stalno ne uspeva u izdvajanju celokupnog sumpora. NAPOMENA 3 Mera istinitosti obično se izražava pomoću biasa. Može postojati jedna ili više komponenata sistematske greške koje doprinose biasu. a ne na pravu ili referentnu vrednost.9 laboratorijski bias (laboratory bias) Razlika između matematičkog očekivanja rezultata ispitivanja iz svake posebne laboratorije i prihvaćene referentne vrednosti. Manja preciznost se odražava većom standardnom devijacijom. Bias metode merenja meri se pomeranjem proseka rezultata dobijenih iz velikog broja različitih laboratorija. DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. NAPOMENA 11 "Nezavisni rezultati ispitivanja" znače rezultate dobijene na način na koji ne utiče nijedan prethodni rezultat ispitivanja istog ili sličnog predmeta.12 preciznost (precision) Bliskost slaganja između nezavisnih rezultata ispitivanja dobijenih pod zadatim uslovima. a može biti različita i na različitim nivoima ispitivanja. Ovo korišćenje termina se ne preporučuje. NAPOMENA 5 Bias je ukupna sistematska greška naspram slučajne greške. [ISO 3534-1] 7 RACUN BROJ . ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE. novembar 2012 [ISO 3534-1] 3. 3.01982 .8 bias (bias) Razlika između matematičkog očekivanja rezultata ispitivanja i prihvaćene vrednosti.© ISS SRPS ISO 5725-1:2007 3. dajući negativan bias metodi merenja. Kvantitativne mere preciznosti kritično zavise od zadatih uslova. NAPOMENA 10 Mera preciznosti obično se izražava pomoću nepreciznosti i izračunava kao standardna devijacija rezultata ispitivanja.7 istinitost (trueness) Bliskost slaganja prosečne vrednosti dobijene iz velikog niza rezultata ispitivanja i prihvaćene referentne vrednosti. [ISO 3534-1] 3. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. NAPOMENA 8 Komponenta laboratorijskog biasa je relativna u odnosu na opšti prosečni rezultat. Bias metode merenja može da bude različit na različitim nivoima.11 komponenta laboratorijskog biasa (laboratory component of bias) Razlika između laboratorijskog biasa i biasa metode merenja. pri čemu sve koriste istu metodu. NAPOMENA 4 Istinitost se naziva "tačnost srednje vrednosti".

17 reproducibilnost (reproducibility) reproduktivnost Preciznost pod uslovima reproducibilnosti. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. korišćenjem iste opreme u kratkim intervalima vremena. [ISO 3534-1] 3. NAPOMENA 12 To je mera disperzije raspodele rezultata ispitivanja pod uslovima ponovljivosti.SRPS ISO 5725-1:2007 3. NAPOMENA 14 Simbol koji se koristi je r.13 ponovljivost (repeatability) Preciznost pod uslovima ponovljivosti. [ISO 3534-1] 3. [ISO 3534-1] 3. 11070 NOVI BEOGRAD .18 uslovi reproducibilnosti (reproducibility conditions) uslovi reproduktivnosti Uslovi pod kojima su rezultati ispitivanja dobijeni istom metodom. istom metodom na identičnim ispitnim jedinkama. NAPOMENA 16 Slično se mogu definisati "varijansa reproducibilnosti" i "koeficijent varijacije reproducibilnosti" i koristiti kao mere disperzije rezultata ispitivanja pod uslovima reproducibilnosti. sa različitim izvršiocima i korišćenjem različite opreme. u istoj laboratoriji. NAPOMENA 15 To je mera disperzije raspodele rezultata ispitivanja pod uslovima reproducibilnosti. NAPOMENA 13 Slično tome "varijansa u uslovima ponovljivosti" i "koeficijent varijacije u uslovima ponovljivosti" mogu se definisati i koristiti kao mere disperzije rezultata ispitivanja pod uslovima ponovljivosti. dobijena pod uslovima ponovljivosti. u različitim laboratorijama. 1. [ISO 3534-1] 3. [ISO 3534-1] 3.01982 .15 standardna devijacija ponovljivosti (repeatability standard deviation) Standardna devijacija rezultata ispitivanja dobijenih pod uslovima ponovljivosti. novembar 2012 3.19 standardna devijacija reproducibilnosti (reproducibility standard deviation) standardna devijacija reproduktivnosti Standardna devijacija rezultata ispitivanja dobijenih pod uslovima reproducibilnosti. između dva rezultata ispitivanja.16 granica ponovljivosti (repeatability limit) Vrednost od koje je manja ili kojoj je jednaka apsolutna razlika koja se može očekivati sa verovatnoćom od 95 %. od strane istog izvršioca. [ISO 3534-1] 8 RACUN BROJ . ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE. na identičnim ispitnim jedinkama. [ISO 3534-1] © ISS DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA.14 uslovi ponovljivosti (repeatability conditions) Uslovi pri kojima se dobijaju nezavisni rezultati ispitivanja.

granica ponovljivosti i granica reproducibilnosti. ali se mogu znatno razlikovati od 95 % ako je učestvovalo manje od 30 laboratorija. Sva merenja moraju da se obavljaju prema toj standardnoj metodi. Zbog toga.16 i 3. na primer.1. NAPOMENA 22 Standardna metoda merenja potpunije je razmatrana u 6. NAPOMENA 21 Simboli r i R su već u opštoj upotrebi za druge svrhe. Vrednosti za standardne devijacije ponovljivosti i reproducibilnosti i bias koje su stvarno određene eksperimentom (kao što je opisano u ISO 5725-2 i ISO 5725-4). pri čemu je poželjno uključiti opis kako treba dobiti i pripremiti uzorak za merenje. Ovo znači da mora biti napisan dokument u kojem je detaljno izloženo kako se merenje mora sprovesti. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. nivoi verovatnoće pridruženi granicama r i R neće biti tačno 95 %.© ISS SRPS ISO 5725-1:2007 3. Sumnja se u razlike veće od granice ponovljivosti r ili granice reproducibilnosti R. Ako je rezultat ispitivanja diskretan ili zaokružen.2 Eksperiment tačnosti 4.19 i 3. 11070 NOVI BEOGRAD .15. Međutim.2.8 do 3. metoda merenja mora da bude standardizovana.01982 .1 Tačnost (istinitost i preciznost) merenja treba da se odredi iz niza rezultata ispitivanja laboratorija učesnica koje je organizovao odbor eksperata formiran specijalno za ovu svrhu.1. NAPOMENA 19 Definicije date u 3. ali ne umanjuje njihovu praktičnu korist.16.21 usamljena vrednost (outlier) Vrednost iz skupa vrednosti koja nije u skladu sa ostalim vrednostima toga skupa. NAPOMENA 18 U ISO 5725-2 specificiraju se statistička ispitivanja i nivo značajnosti koji se koriste za identifikovanje usamljenih vrednosti u eksperimentima istinitosti i preciznosti. 3. između dva rezultata ispitivanja. 1. 4.20 granica reproducibilnosti (reproducibility limit) granica reproduktivnosti Vrednost od koje je manja ili kojoj je jednaka apsolutna razlika koja se očekuje sa verovatnoćom od 95 %. dobijena pod uslovima reproducibilnosti. 4.2.1 Da bi se merenja izvršila na isti način. 3.22 zajednički eksperiment ocenjivanja (collaborative assessment experiment) Međulaboratorijski eksperiment u kojem se ocenjuje performansa svake laboratorije. kao što su gore definisane. koristeći istu standardnu metodu merenja na identičnom materijalu. ne bi trebalo da bude zabune ako se koriste pune reči "granica ponovljivosti" r i "granica reproducibilnosti" R kad god postoji mogućnost pogrešnog razumevanja. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! NAPOMENA 17 Simbol koji se koristi je R.20 odnose se na teorijske vrednosti koje u stvarnosti ostaju nepoznate. a R (ili W ) za opseg pojedinačnih serija opažanja. Oni će se približavati ka 95 % kada je veliki broj laboratorija učestvovao u eksperimentu preciznosti. Ovo je neizbežno. posebno kada se one navode u standardima. predstavljaju minimalnu vrednost kojoj je jednaka ili od koje je manja apsolutna razlika dva pojedinačna rezultata ispitivanja koja se očekuju sa verovatnoćom ne manjom od 95 %. 9 RACUN BROJ . 3. novembar 2012 [ISO 3534-1] 3.2 Postojanje dokumentovane metode merenja podrazumeva i postojanje organizacije odgovorne za uspostavljanje metode merenja koja se proučava.1 Praktična značenja definicija za eksperimente tačnosti Standardna metoda merenja 4. 3. 4 4. DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. pošto su preventivno planirane da služe kao sredstva za prosuđivanje da li se razlika između rezultata može ili ne može pripisati slučajnim nesigurnostima svojstvenim metodi merenja. NAPOMENA 20 Definicije date u 3.11. u statističkom smislu predstavljaju procene ovih vrednosti i kao takve su podložne greškama. AKREDITACIONO TELO SRBIJE.20 primenjuju se na rezultate koji variraju na neprekidnoj skali. u ISO 3534-1 r se preporučuje za koeficijent korelacije.

4.01982 . osim ako su merenja takve prirode da bi se celokupne serije merenja mogle završiti u kratkom intervalu vremena. ispitivanja u uslovima ponovljivosti treba da se sprovedu u što je moguće kraćem vremenu da bi se umanjile promene određenih faktora. o ovome treba izvestiti telo za standardizaciju sa zahtevom za dalje istraživanje.4. 4. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. Pre svega.3 Identične ispitne jedinke 4. Naglašene razlike u unutarlaboratorijskim varijansama (videti tačku 7) ili između srednjih vrednosti po laboratorijama mogu pokazati da standardna metoda merenja nije još dovoljno detaljno obrađena i da se može poboljšati. Jedan od glavnih ciljeva standardizacije jeste da se uklone razlike između korisnika (laboratorija) koliko god je to moguće i da rezultati dobijeni u eksperimentu tačnosti otkriju koliko je efikasno postignut ovaj cilj. Ovo bi moglo značiti da interval vremena između ponovljenih merenja može dovesti do nepostizanja cilja u kratkom intervalu vremena.5 Laboratorije učesnice 4. Definicija uslova ponovljivosti (3. Ako postoji sumnja da prethodni rezultati mogu da utiču na naredne rezultate ispitivanja (i tako redukuju ocenu varijanse ponovljivosti). u toku merenja. Trebalo bi dati uputstva o redosledu merenja na ovim primercima.14) iskazuje da se merenja u ovim laboratorijama moraju obaviti na identičnim ispitnim jedinkama u odnosu na trenutak kada su ova merenja stvarno izvedena. različitim zemljama ili čak različitim kontinentima.3. 4. tj. moraju se pažljivo razmotriti oba uslova.5. opremu ne treba ponovo etalonirati između merenja. 4.2 Eksperiment tačnosti može se često smatrati praktičnom proverom adekvatnosti standardne metode merenja. novembar 2012 4. faktori kao što su oni navedeni u 0. Ako je cilj da se odredi istinitost. pri čemu se pretpostavlja da će redosled biti slučajan. za koje se ne može uvek garantovati da su konstantni. onda eksperiment preciznosti mora biti ili unapred završen ili će se to odvijati istovremeno sa merenjem.SRPS ISO 5725-1:2007 © ISS Takav jedan međulaboratorijski eksperiment naziva se "eksperiment tačnosti". uzorci određenog materijala ili primerci određenog proizvoda šalju se iz centralnog mesta u više laboratorija na različitim mestima. a to je da se rezultati ispitivanja smatraju nezavisnim. Da bi se ovo postiglo.4 Kratki intervali vremena 4. Takav postupak je detaljno obrađen u ISO 5725-6. treba da budu konstantni. osim ako je ovo bitan deo svakog pojedinačnog merenja. Ako je to tako. Procene tačnosti izvedene iz takvog eksperimenta treba uvek navesti kao važeće samo za ispitivanja izvedena prema standardnoj metodi merenja.3. b) uzorci moraju da ostanu nepromenjeni u toku transporta i tokom različitih intervala vremena koji mogu proteći pre nego što se merenja stvarno obave. Međutim.1 Prema definiciji uslova ponovljivosti (3. 4.4. Zdrav razum mora da prevlada. moraju se ispuniti dva različita uslova: a) uzorci moraju da budu identični kada se isporuče laboratorijama. NAPOMENA 23 Izbor materijala potpunije je razmatran u 6.2. tako da je dozvoljeno uspostavljanje jednog zajedničkog proseka standardne devijacije u uslovima ponovljivosti koji će biti primenljiv za svaku laboratoriju. svaka laboratorija može da dođe do procene svoje sopstvene standardne devijacije ponovljivosti za metodu merenja izvođenjem serija merenja pod uslovima ponovljivosti. može biti neophodno da se obezbede odvojeni primerci označeni na takav način da izvršilac neće znati koji su uzorci identični. tako da se sve "identične" jedinke ne mere zajedno. 11070 NOVI BEOGRAD .1 Osnovna pretpostavka ovog dela standarda ISO 5725 zasniva se na tome da će ponovljivost za standardnu metodu merenja biti barem približno ista za sve laboratorije koje primenjuju standardni postupak. 1.14). kao što su uslovi okoline. DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. 10 RACUN BROJ . U praksi.2 Postoji takođe drugo razmatranje koje može uticati na protekli interval vremena između merenja. Eksperiment tačnosti može se takođe zvati "eksperiment preciznosti ili istinitosti" zavisno od njegove ograničene namene. merenja za određivanje ponovljivosti moraju se obaviti pod konstantnim radnim uslovima. i da je proveri u odnosu na zajedničku standardnu vrednost.1 U eksperimentu tačnosti. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE. Pri organizovanju eksperimenata tačnosti.

rezultujuće procene istinitosti i preciznosti treba da zadovolje. ako u budućnosti bude očigledno da laboratorije koje učestvuju nisu bile ili više nisu stvarno reprezentativni predstavnici onih koji koriste standardnu metodu merenja. u hemijskoj analizi.8 do 3. kao što je prava koncentracija rastvora koji se titrira. (1) 5. proveravanju stabilnosti opažanja itd. Na primer. slično. izvršilac i oprema kada opažanja u različitim vremenima uključuju uticaje zbog promene uslova okoline i ponovnog etaloniranja opreme između opažanja.3. Pri utvrđivanju preciznosti metode merenja.20 u teoriji se primenjuju u svim laboratorijama za koje se očekuje da primenjuju metode merenja. 1. opažanja se izvode sa svim ovim konstantnim faktorima.1 Faktori koji doprinose promenljivosti uočenih vrednosti dobijenih u laboratoriji navedeni su u 0.1. gde se dopušta variranje jednog ili više faktora: vremena. ili kada se upoređuju rezultati dobijeni primenom različitih metoda merenja. važno je da se definišu odgovorajući uslovi opažanja. Osim toga. Međutim. i ne samo sa svim promenljivim faktorima. zbir tri komponente: y=m+B+e gde je za određeni materijal koji se ispituje: m opšta srednja vrednost (matematičko očekivanje). bias metode merenja treba odrediti kao što je opisano u ISO 5725-4. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. 4. Ako postoji prava vrednost i ako je na raspolaganju zadovoljavajući referentni materijal. onda se merenje mora ponoviti. izvršilaca ili opreme. Pod uslovima ponovljivosti. 5. različite vrste čelika) odgovaraće različitim nivoima. u mikroanalizi.2 Kada se ispituje razlika između rezultata ispitivanja dobijenih istom metodom merenja. B komponenta laboratorijskog biasa pod uslovima ponovljivosti. Međutim.6. koje se odnose na broj laboratorija koje će se uključiti i broj merenja koja će one izvesti. bias metode merenja neće imati uticaja i može se zanemariti.6. već i sa dodatnim uticajima usled razlika među laboratorijama u njihovom upravljanju i održavanju. 5 5. tj. one se definišu iz uzorka ovih laboratorija. e slučajna greška koja se pojavljuje u svakom merenju pod uslovima ponovljivosti. primerci različitih čistoća neke hemikalije ili različitih materijala (npr..1. faktori "izvršilac" i "vreme" mogu dominirati. a u fizičkim ispitivanjima mogu dominirati "oprema" i etaloniranje". novembar 2012 4.1 Opšta srednja vrednost m je nivo ispitivanja. a pod uslovima reproducibilnosti. kada se upoređuju rezultati ispitivanja sa specificiranom vrednošću u ugovoru ili standardu.2 U nekim slučajevima može biti korisno da se razmotre uslovi srednje preciznosti u kojima se izvode opažanja u nekoj laboratoriji.1. korisno je da se pretpostavi da je svaki rezultat ispitivanja y. Nije neophodno da nivo m bude jednak pravoj vrednosti µ. Oni moraju biti dati kao vreme. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! 4. Pod uslovom da se slede date instrukcije. Međutim.2 Veličine definisane u 3. bias metode merenja mora se uzeti u obzir.. da li prethodna tri faktora treba da budu konstantna ili ne. Dodatni detalji izbora ovog uzorka dati su u 6.6 Uslovi opažanja AKREDITACIONO TELO SRBIJE.1. a ne na "nivo ispitivanja" (m). 5. m . U praksi.1 Statistički model Osnovni model Za procenjivanje tačnosti (istinitosti i preciznosti) metode merenja.1 Opšta srednja vrednost. DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. u nekim situacijama.© ISS SRPS ISO 5725-1:2007 4. veličina promenljivosti koja potiče od faktora zavisiće od metode merenja. a pojam nezavisne prave vrednosti se ne primenjuje. gde se ugovor ili specifikacija odnose na pravu vrednost (µ).01982 .1.3.5. U mnogim tehničkim slučajevima. 11 RACUN BROJ . nivo ispitivanja je definisan isključivo metodom merenja. opažanja se izvode u različitim laboratorijama. 11070 NOVI BEOGRAD . to su faktori "oprema" i "okolina". pojam prave vrednosti µ svojstva koje se ispituje može u potpunosti odgovarati.

u samo jednoj laboratoriji.1 Ovaj član se smatra konstantnim u toku svake serije ispitivanja obavljenih pod uslovima ponovljivosti.1. 1. ali varijansa reproducibilnosti zavisi od zbira varijanse ponovljivosti i međulaboratorijske varijanse pomenute u 5.2. Postupci dati u ISO 5725-2 razvijeni su pod pretpostavkom da je raspodela komponenata laboratorijskog biasa približno normalna. varijansa ponovljivosti direktno se meri kao varijansa člana greške e. (3) 5.1.1.1 usvojen. naziva se unutarlaboratorijska varijansa i izražava se kao: var (e) = σ W 2 2 .2 Član B © ISS DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA... a postupci dati u ovom delu standarda ISO 5725 razvijeni su pod pretpostavkom da je raspodela promene ove greške približno normalna. 5. ali u ovom delu standarda ISO 5725 pretpostavlja se da za pravu standardizovanu metodu merenja takve razlike između laboratorija treba da budu male i da je opravdano ustanoviti zajedničku vrednost unutarlaboratorijske varijanse za sve laboratorije koje primenjuju tu metodu merenja.3 U opštem slučaju. varijacije opreme u okviru proizvođačkih tolerancija ili čak razlike u tehnikama po kojima su obučavani izvršioci na različitim mestima. ali u praksi oni funkcionišu za većinu raspodela. pod uslovima ponovljivosti. U osnovnom eksperimentu preciznosti opisanom u standardu ISO 5725-2 ove komponente nisu razdvojene.2. ili međusobnim dogovorom.1. 5. 12 RACUN BROJ .. 5. zbog razlika kao što su obučenost izvršilaca.1.1.2. Ovo je bio razlog za uvođenje pojma reproducibilnosti. da bi se dali opšti iskazi u pogledu razlika između dve nespecificirane laboratorije ili kada se vrše poređenja između dve laboratorije koje nisu odredile svoje sopstvene biase. ali u praksi oni se koriste za većinu raspodela ako su unimodalne.01982 .1 Ovaj član predstavlja slučajnu grešku koja se pojavljuje u svakom rezultatu ispitivanja. Ovde nije data iscrpna lista faktora koji doprinose članu B. Za merenje veličine nekih slučajnih komponenata člana B date su metode u standardu ISO 5725-3. (4) Ova aritmetička sredina uzima se od svih onih laboratorija koje su učestvovale u eksperimentu tačnosti posle isključivanja usamljenih vrednosti. novembar 2012 5. Kada se rezultati ispitivanja porede uvek između dve iste laboratorije. ali oni obuhvataju različite klimatske uslove. neophodno je da se odredi njihov relativni bias ili iz vrednosti njihovih individualnih biasa.2.2 Varijansa greške.3 Član greške. naziva se varijansa ponovljivosti i obeležava se sa: 2 σ r2 = v ar (e) = σ W .1.2. pod uslovom da su one unimodalne.1.. tada se mora razmotriti opšta raspodela komponenata laboratorijskog biasa. ali se razlikuje po vrednosti u slučaju kada su ispitivanja izvedena pod drugim uslovima. Međutim.2 Varijansa člana B se naziva međulaboratorijska varijansa i izražava se kao: 2 var (B) = σ L .3.1 Kada je osnovni model iz 5. e 5. 5.SRPS ISO 5725-1:2007 5.. e. (2) gde σ L2 obuhvata promenljivosti koje se odnose na izvršioce i opremu.2 Veza između osnovnog modela i preciznosti 5. 11070 NOVI BEOGRAD .3.3 Može se očekivati da će σ W imati različite vrednosti u različitim laboratorijama. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. 5. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE. B se može smatrati kao zbir slučajnih i sistematskih komponenata. kao što su određeni u eksperimentu tačnosti. Ova zajednička vrednost koja se procenjuje pomoću aritmetičke sredine unutarlaboratorijskih varijansi..1.2.3.

tj.1.1. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. (5) DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. 1.2 Kada se planira eksperiment.2 SRPS ISO 5725-1:2007 Kao mere preciznosti zahtevaju se dve veličine. 6.1.4.© ISS 5.2 Standardna metoda merenja Kao što je rečeno u 4. 11070 NOVI BEOGRAD . novembar 2012 5. (6) AKREDITACIONO TELO SRBIJE.1 ili treba razmotriti neki modifikovani? Da li su potrebne neke posebne mere predostrožnosti da bi se osiguralo da se identični materijali mere u istom stanju u svim laboratorijama? Ova pitanja su razmatrana u 6. Bar jedan član odbora treba da ima iskustva u statističkom planiranju i analizi eksperimenata. 6.01982 . Ako se to može desiti..1 Razmatranja projektovanja eksperimenta kada se procenjuje tačnost Planiranje eksperimenta tačnosti 6.. Takva metoda treba da bude robustna. standardna devijacija ponovljivosti: σ r = var (e) i standardna devijacija reproducibilnosti: . 6 6.2 do 6.. Takođe je poželjno na svaki način pokušati da se u procesu razvoja standardne metode merenja ukloni ili smanji bias. moraju postojati odgovarajuće mere predostrožnosti ili upozorenja.2.. treba razmotriti sledeća pitanja: a) Da li je na raspolaganju zadovoljavajući standard za metodu merenja? b) Koliko laboratorija treba da bude uključeno u eksperiment? c) Kako laboratorije treba da budu uključene i koje zahteve one treba da ispune? d) Na koji se opseg nivoa nailazi u praksi? e) Koliko nivoa treba koristiti u eksperimentu? f) Koji su materijali pogodni da predstavljaju ove nivoe i kako ih treba pripremiti? g) Koliki broj replikata treba specificirati? h) Koji rok treba specificirati za završetak svih merenja? i) j) Da li je pogodan osnovni model iz 5.3 Alternativni modeli Proširenja osnovnog modela primenjuju se kada je to pogodno i opisana su u odgovarajućim delovima standarda ISO 5725. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! 2 σ R = σ L + σ r2 . 13 RACUN BROJ . metoda merenja koja se analizira treba da bude ona koja je standardizovana. male varijacije u postupku ne treba da proizvedu neočekivano velike promene u rezultatima.1 Stvarno planiranje eksperimenta za procenjivanje preciznosti i/ili istinitosti standardne metode merenje treba da bude zadatak odbora eksperata koji su potpuno upoznati sa metodom merenja i njenom primenom.

: γ = σ R /σ r … (8) 6.3. koji predstavlja odnos standardne devijacije reproducibilnosti i standardne devijacije ponovljivosti. Broj laboratorija koje se uključuju u međulaboratorijski eksperiment i broj zahtevanih rezultata ispitivanja iz svake laboratorije na svakom nivou ispitivanja međusobno su zavisni. uz izvesnu verovatnoću P. ostala praktična razmatranja. treba da budu uključene u metodu merenja. one laboratorije koje će učestvovati u bilo kom eksperimentu za procenjivanje tačnosti treba da se odaberu na slučajan način iz skupa svih laboratorija koje primenjuju metodu merenja. Kada treba dati procenu (s) prave standardne devijacije (σ ).1 Izbor laboratorija za eksperiment tačnosti Izbor laboratorija Sa statističke tačke gledišta. 11070 NOVI BEOGRAD . Ovo je dobro poznat statistički problem koji se rešava korišćenjem hi-kvadrat raspodele i broja rezultata na kojima se zasniva procena za s. postupak je komplikovaniji. kako laboratorije stiču iskustvo. Potreban je dodatni faktor γ. reagensa i aparature.3.01982 . pošto se ona određuje iz dve standardne devijacije [videti jednačinu (6)]. Dobrovoljno prijavljene laboratorije ne mogu predstavljati realan skup laboratorija. Formula koja se često koristi je: s −σ ⎡ ⎤ < + A⎥ = P P ⎢− A < σ ⎣ ⎦ … (7) A se često navodi u procentima. kao i za najnovije standardizovane metode merenja. Za standardnu devijaciju reproducibilnosti.3.2 Broj laboratorija potrebnih za procenu preciznosti 6. Sve bitne operacije koje se tiču uslova u kojima se izvodi postupak. Uputstvo za odlučivanje koliko treba da ih bude.2 Za samo jedan nivo ispitivanja. 1.2. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE. uključujući broj značajnih cifara koje se prikazuju. 6.1 Cilj eksperimenta preciznosti je procena različitih veličina prikazanih simbolom σ u jednačinama od (2) do (6) u tački 5. Takođe ne treba da se sastoji od specijalizovanih "referentnih" laboratorija u cilju demonstriranja do kojeg stepena tečnosti metoda može da se izvede u rukama eksperata. dato je u 6. omogućavajući davanje iskaza da se procenjene standardne devijacije (s) mogu očekivati unutar A sa obe strane prave standardne devijacije (σ ). mogu uticati na izbor laboratorija.2 do 6. Dokument u kojem se izlaže metoda merenja mora da bude nedvosmislen i kompletan.3 Pretpostavljajući da je nivo verovatnoće P 95 %.2.2.3. 6. zaključci se mogu dati pomoću opsega oko σ u kojem se može očekivati da se nalazi procena (s). U poslednjem slučaju. 14 RACUN BROJ . dobijene rezultate treba posmatrati kao preliminarne ocene. kao što je zahtev da laboratorije učesnice treba da budu raspoređene po različitim kontinentima ili klimatskim oblastima. Skup laboratorija učesnica ne treba da se sastoji isključivo od onih koje su stekle posebno iskustvo u toku procesa standardizovanja metode. novembar 2012 6. DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. kao i pripreme ispitnih uzoraka. po mogućnosti sa pozivanjem na druge pisane postupke koji su na raspolaganju izvršiocima. Međutim. kao i za odlučivanje koliko rezultata ispitivanja treba zahtevati od svake laboratorije na svakom nivou ispitivanja. pošto se istinitost i preciznost mogu menjati.3 6.4.3. pripremljene su aproksimativne jednačine za vrednosti A koje su niže navedene. Način izračunavanja i izražavanja rezultata ispitivanja treba precizno specificirati.SRPS ISO 5725-1:2007 © ISS Mogu se koristiti slični eksperimentalni postupci merenja istinitosti i preciznosti za ustanovljene metode merenja. tj.3. koje predstavljaju prave standardne devijacije čije vrednosti nisu poznate. Jednačine su namenjene za planiranje koliko laboratorija uključiti. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. prethodnog proveravanja opreme. nesigurnost standardne devijacije ponovljivosti zavisiće od broja laboratorija (p) i broja rezultata ispitivanja u svakoj laboratoriji (n).3.

ali često su na raspolaganju preliminarne procene unutarlaboratorijskih standardnih devijacija i međulaboratorijskih standardnih devijacija dobijenih tokom procesa standardizovanja metode merenja. može se pretpostaviti da ima približno normalnu raspodelu sa varijansom 2σ 4/v. ∆. pa ih ne treba koristiti tokom faze analize za izračunavanje granica poverenja.3. na posmatranom nivou eksperimenta. 15 RACUN BROJ .© ISS SRPS ISO 5725-1:2007 Ove jednačine ne daju granice poverenja.96 1 2 ρ (n − 1) … (9) AKREDITACIONO TELO SRBIJE. 1.96 n γ 2 −1 +1 γ 2 pn ( ) … (13) Vrednosti za A date su u tabeli 2. 11070 NOVI BEOGRAD .95.2 Laboratorijski bias. 6.01982 .2. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! A = Ar = 1.3 6. Nesigurnost ove procene može se izraziti pomoću jednačine: P δ − Aδ R < δˆ < δ + Aσ R = 0. Jednačine su sledeće: za ponovljivost: DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. Izraženo pomoću faktora γ [videti jednačinu (8)]: A = 1. 6.96 P 1 + n γ 2 − 1 2 + (n − 1)( p − 1) 2γ 4 n 2 ( p − 1) p [ ( )] … (10) NAPOMENA 24 Za varijansu uzorka. na posmatranom nivou eksperimenta. µ prihvaćena referentna vrednost.3. δ . BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2.3.3. µ prihvaćena referentna vrednost.1 Broj laboratorija potrebnih za procenu biasa Bias metode merenja. 6. koja ima v stepena slobode i matematičko očekivanje σ 2. Adekvatnost aprokrsimacije proverena je tačnim izračunavanjem. Jednačine (9) i (10) izvedene su pod ovom pretpostavkom o varijansama obuhvaćenim u procenjivanju σ r i σR.4 Vrednost za γ je nepoznata. novembar 2012 za reproducibilnost: A = AR = 1. može se proceniti iz: δˆ = y − µ … (11) gde je: y opšta srednja vrednost svih rezultata ispitivanja dobijenih u svim laboratorijama.3. sa verovatnoćom od 0.3. može se proceniti iz: … (14) ˆ ∆= y−µ gde je: y srednja vrednost svih rezultata ispitivanja dobijenih u laboratoriji. u vreme eksperimenta.95 [ ] … (12) koja pokazuje da će procena biti unutar Aσ R pravog biasa metode merenja. Tačne vrednosti procenata nesigurnosti za standardne devijacije ponovljivosti i reproducibilnosti za različite brojeve laboratorija (p) i različite brojeve rezultata po laboratoriji (n) date su u tabeli 1 i grafički su prikazane u obliku dijagrama u Prilogu B.

38 0.36 0.67 0.20 0.24 0.27 0.22 n=4 0.79 0.30 0.36 0.33 0.44 0.21 0.15 Vrednost za A γ=2 n=2 n=3 n=4 0.15 0.36 0.37 0.25 0.26 0.23 0.25 0.23 0.19 0.26 0.57 0. 11070 NOVI BEOGRAD . ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AW = 1.86 0.16 0.61 0.33 0.87 0. sa verovatnoćom od 0.29 0.17 0.22 0.22 0.20 0.23 0. Tabela 1 — Vrednosti koje pokazuju nesigurnost procena standardnih devijacija ponovljivosti i reproducibilnosti Broj laboratorija Ar n=2 0.25 0.46 0.32 0.51 0.20 p 5 10 15 20 25 30 35 40 AR γ=2 n=3 0.35 0.82 0.17 0.36 0.25 0.18 0.44 0.43 0.28 0.58 0.14 0.28 0.26 0.28 n=2 0. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. novembar 2012 Vrednosti za AW date su u tabeli 3.25 0.51 0.22 0.36 0.20 0.18 0.21 0.31 0.27 0.50 0.31 Tabela 3 — Vrednosti za AW.31 .22 γ=1 n=3 0.35 0.12 0.15 0.58 0.39 0.22 0.23 0.30 0.19 γ=5 n=4 0.25 0.57 0.33 0.25 0.31 n=4 0.25 0.01982 Vrednost za AW 0.36 0.31 0.35 0.22 Tabela 2 — Vrednosti za A.37 0.23 0.88 0.35 0.25 0.45 0.33 0.44 0.22 n=3 0.44 0. Ovde je unutarlaboratorijska nesigurnost: DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA.56 0.13 0. nesigurnost procene biasa metode merenja Broj laboratorija p 5 10 15 20 25 30 35 40 n=2 0.18 n=2 0.50 0.13 n=4 0.14 0.SRPS ISO 5725-1:2007 Nesigurnost ove procene može se izraziti pomoću sledeće jednačine: ˆ P ∆ − AW σ r < ∆ < ∆ + AW σ r = 0.17 0.13 n=2 0.31 0.18 n=4 0.20 0.45 0.61 0.40 0.67 0.18 0.80 0.31 0.62 0.31 0.25 0.33 0.33 0.36 0.96 n … (16) AKREDITACIONO TELO SRBIJE.16 0.43 0.14 0.28 0.39 0.23 0.95.28 0.62 0.22 0.39 0.47 0.41 0.16 0.28 0.46 0.16 n=4 0.33 0.68 0.39 0.46 0.50 0.40 0.19 0.23 0.30 0. nesigurnost procene unutarlaboratorijskog biasa Broj rezultata ispitivanja n 5 10 15 20 25 30 35 40 16 RACUN BROJ .36 0.31 0.41 0.32 0.61 0.16 γ=1 n=3 0.18 0.32 0.18 0.22 n=3 0.11 n=2 0. 1.45 0.31 γ=5 n=3 0.23 0.21 0.44 0.62 0.29 0.61 0.86 0.36 0.21 0.31 0.28 0.31 0.43 0.95 © ISS [ ] … (15) koja pokazuje da će procena biti unutar A Wσr pravog laboratorijskog biasa.21 0.39 0.31 0.18 0.

ukupno vreme eksperimenta treba odabrati tako da se ovo uzme u obzir.4 Posledice izbora laboratorija SRPS ISO 5725-1:2007 DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. sa znatnim rizikom gubljenja ili oštećenja u toku transporta. kao što je vodeni tok u reci. onda se moraju izabrati na takav način da se može pretpostaviti da su identične za praktične svrhe. a povećanje broja laboratorija za 2 ili 3 daje tek mala smanjivanja nesigurnosti procene koja se dobija kada je p veće od 20. 6. Sa slika B.3 Pri odabiranju materijala za predstavljanje različitih nivoa. Neki ispitni primerci nisu prenosivi.2 u Prilogu B može se videti da bi se procene standardnih devijacija ponovljivosti i reproducibilnosti mogle bitno razlikovati od njihovih pravih vrednosti ako bi u eksperimentu preciznosti učestvovao samo mali broj (p ≈ 5) laboratorija. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. ovo bi moglo učiniti neophodnim cirkulisanje istog skupa predmeta kroz veliki broj laboratorija koje su često udaljene jedna od druge. skladišni rezervoari ulja.4.6 Kada se materijali koji se ispituju mogu menjati sa vremenom. doprinos promenljivosti rezultata ispitivanja koji proističe iz razlika između primeraka na kojima se obavljaju merenja biće ili zanemarljiv u poređenju sa promenljivošću same metode merenja.1 i B. 6. Univerzalnije korišćenje preciznosti.4. 6.7 U svemu što je prethodno navedeno. tamo gde je uključeno ispitivanje sa razaranjem. Kao opšte pravilo važi da pet različitih materijala obično daje dovoljno širok opseg nivoa koji omogućava da se adekvatno utvrdi tačnost. 1. u različitim zemljama ili na različitim kontinentima.4. U takvim slučajevima. γ je veće od 2). Eksperimenti preciznosti mogu se još uvek izvoditi. biće prihvaćeno samo ako se može pokazati da se izmerene vrednosti znatno ne razlikuju između materijala proizvedenih u različitim vremenima ili od različitih proizvođača. 6. 17 RACUN BROJ .4.4 Kada merenja moraju da se obave na čvrstim materijalima koji se ne mogu homogenizovati (kao što su metali. 6.© ISS 6.4 Izbor materijala koji će se koristiti za eksperiment tačnosti 6.5 U opštem slučaju. 6. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE. 6. doprinos je mali kada se dobije više od n = 2 rezultata ispitivanja po laboratoriji i po nivou. posle čega sledi dalje izvođenje eksperimenta tačnosti. Manji broj mogao bi da bude pogodan za prvo istraživanje nedavno razvijene metode merenja kada se sumnja da modifikacije metode mogu biti neophodne. ili efekat homogenosti materijala treba uključiti u vrednosti tačnosti.3.2 Kada merenja moraju da se obave na odvojenim predmetima koji se ne menjaju usled merenja. guma ili tekstilni proizvodi) i kada se merenja ne mogu ponoviti na istom ispitnom komadu. polazi se od toga da su merenja izvršena u različitim laboratorijama. kao npr. novembar 2012 Izbor broja laboratorija će biti kompromis između raspoloživosti resursa i želje da se nesigurnost procene smanji na zadovoljavajući nivo. 11070 NOVI BEOGRAD . kako je definisano. U nekim slučajevima može biti pogodno specificiranje vremena u kojima će se uzorci meriti. ili će formirati sopstveni deo promenljivosti metode merenja i na taj način predstavljati komponentu preciznosti. Obično se vrednost za p bira između 8 i 15. da bi se izvršila merenja od strane različitih laboratorija različiti izvršioci se šalju sa svojom opremom na mesto ispitivanja. kada se mora voditi računa o tome da se različita merenja izvrše u što sličnijim uslovima. ona se u principu mogu izvoditi korišćenjem istog skupa predmeta u različitim laboratorijama. Ovo bi zahtevalo detaljniji eksperiment od onog koji je razmatran u ISO 5725. U ostalim slučajevima. nehomogenost ispitnog materijala činiće bitnu komponentu preciznosti merenja tako da ideja o identičnom materijalu više neće važiti. potrebno je razmotriti da li materijal treba specijalno homogenizovati pre pripremanja uzoraka za isporuku.4.01982 . ali vrednosti preciznosti mogu biti valjane samo za posebne materijale koje treba navesti kao takve. kao što je čest slučaj. Vodeći princip mora uvek biti mogućnost ponavljanja istog merenja.1 Materijali koji se koriste u eksperimentu za određivanje tačnosti metode merenja treba u potpunosti da predstavljaju one materijale na kojima će se primenjivati metoda merenja pri normalnom korišćenju. Međutim. Ako se različite jedinke koriste u različitim laboratorijama. i da postoje posledice usled transporta ispitnih primeraka do laboratorije. veličina koja se meri može da bude prolazna ili promenljiva.4. Kada je σ L veće od σ r (tj.4.

barem jedan od korišćenih materijala treba da ima prihvaćenu referentnu vrednost. Tamo gde bias varira sa nivoom ispitivanja.2 Kad god je bias metode merenja određen. Pri nekim metodama merenja moguće je navesti preciznost samo u odnosu na jednu ili više klasa koje se mogu definisati za materijal koji se ispituje. Kada se daju srednje mere preciznosti. Češće se dešava da je preciznost blisko povezana sa nivoom ispitivanja. svaku laboratoriju učesnicu treba obavestiti o njenoj komponenti laboratorijskog biasa u odnosu na opštu srednju vrednost određenu iz eksperimenta.9 Za ocenjivanje istinitosti.18) moraju da se daju u tački o preciznosti.1 Kada je cilj eksperimenta preciznosti da se dobiju procene standardnih devijacija ponovljivosti i reproducibilnosti pod uslovima definisanim u 3. na identičnom materijalu u najkraćem mogućem intervalu vremena. 11070 NOVI BEOGRAD .1 Korišćenje podataka tačnosti Objavljivanje vrednosti istinitosti i preciznosti 7. Kada preciznost ne varira sa nivoom ispitivanja.8 Utvrđivanje vrednosti preciznosti za istu metodu merenja pretpostavlja da preciznost ne zavisi od materijala koji se ispituje ili da zavisi od materijala na predvidljiv način. Tabale 4 — Primer metode izveštavanja o standardnim devijacijama Opseg ili nivo Standardna devijacija ponovljivosti sr Standardna devijacija reproducibilnosti sR Od … do … Od … do … Od … do … 7. a određivanje preciznosti tada uključuje uspostavljanje veze između preciznosti i nivoa. 7. novembar 2012 7 7. preporučuje se da materijal korišćen u eksperimentu preciznosti bude jasno specificiran zajedno za vrstom materijala za koji se može očekivati da će se te vrednosti primenjivati. Predloženi načini izražavanja su sledeći: Razlika između dva rezultata ispitivanja koje je dobio jedan izvršilac korišćenjem iste aparature. Tamo gde preciznost varira sa nivoom ispitivanja. oprema).4.01982 . objavljivanje treba da bude u obliku tabele.14 i 3. Kada cilj predstavlja dobijanje procena srednjih mera preciznosti. a može se takođe izraziti i kao matematička relacija. 6.1. Srednje mere preciznosti treba da se prikažu u sličnom obliku.4 Standardne devijacije ponovljivosti i reproducibilnosti za svaku standardnu metodu merenja moraju se odrediti kao što je navedeno u delovima od 2 do 4 standarda ISO 5725. U tom odeljku mogu se takođe pokazati granice ponovljivosti i reproducibilnosti (r i R). Zbog toga. Kada se daju granice ponovljivosti i reproducibilnosti. 7. način na koji je bias određen i referenca korišćena prilikom određivanja. 7. tada se mora koristiti osnovni model iz 5.18.SRPS ISO 5725-1:2007 © ISS DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. 18 RACUN BROJ . BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. prelazi granicu ponovljivosti (r) u proseku ne više od jedanput u 20 slučajeva. izvršioci.4. Standard ISO 5725-2 tada pruža pogodnu metodu procenjivanja ovih standardnih devijacija ili se alternativa može naći u standardu ISO 5725-5. i treba da se objave kao deo standardne metode merenja u odeljku pod nazivom "Preciznost".1. Ako istinitost treba da varira sa nivoom. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! 6. Ova informacija mogla bi da bude od koristi u budućnosti u slučaju da se izvode slični eksperimenti. on treba da bude objavljen uz pozivanje na referencu na osnovu koje je bio određen. kao što je tabela 4. tada se moraju koristiti alternativni model i metode date u standardu ISO 5725-3. materijali sa prihvaćenim referentnim vrednostima biće potrebni na više nivoa.1. AKREDITACIONO TELO SRBIJE. cifre pojedinačnih proseka mogu biti date u svakom od slučajeva. kada se objavljuju vrednosti preciznosti za standardnu metodu merenja. objavljivanje treba da bude u obliku tabele u kojoj se daju nivo. Takvi podaci biće grubo uputstvo za preciznost u drugim primenama.1.3 Kada je izveden međulaboratorijski eksperiment za procenjivanje istinitosti ili preciznosti.14 i 3.1. 1. ali ne treba da se koristi za etaloniranje.1. treba obratiti pažnju na to da se navedu faktori kojima je dozvoljeno da variraju (vreme. pri normalnom i korektnom sprovođenju metode.5 Definicije uslova ponovljivosti i reproducibilnosti (3. treba dodati neki iskaz koji ih povezuje sa razlikom između dva rezultata ispitivanja i 95 % nivoa verovatnoće.

7. novembar 2012 7. Kada isporučilac i proizvođač mere isti materijal i kada se njihovi rezultati razlikuju. 7.2. Opis materijala korišćenih u eksperimentu tačnosti treba da bude dodat. standardne devijacije ponovljivosti i reproducibilnosti mogu se iskoristiti radi odlučivanja da li je razlika tolika da se može očekivati primenom te metode merenja. Vrednosti istinitosti i preciznosti mogu se iskoristiti da opravdaju korišćenje jeftinije metode za neki ograničeni broj vrsta materijala. DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. obuhvatajući (p) laboratorija i (q) nivoa. Slede neki primeri.2. ali u opštem slučaju manje primenljiva. Usamljene vrednosti nisu uključene u izračunavanje standardne devijacije ponovljivosti i standardne devijacije reproducibilnosti.1.© ISS SRPS ISO 5725-1:2007 Rezultati ispitivanja na identičnom materijalu za ispitivanje koje su dostavile dve laboratorije razlikovaće se više od granice reproducibilnosti (R) u proseku ne više od jedanput u 20 slučajeva. 19 RACUN BROJ .2 Praktične primene vrednosti istinitosti i preciznosti Praktične primene vrednosti istinitosti i preciznosti izložene su detaljno u standardu ISO 5725-6. pri čemu jedna može da bude jednostavnija i jeftinija nego druga. Podaci tačnosti bili su određeni u eksperimentu organizovanom i analiziranom prema standardu ISO 5725-(deo) u (godina).2. Poznavanje istinitosti i preciznosti metode merenja omogućava da se ocene bias i ponovljivost kandidovane laboratorije. 7. pri normalnom i korektnom sprovođenju metode.4 Upoređivanje alternativnih metoda merenja Dve metode merenja mogu biti na raspolaganju za merenje iste karakteristike. laboratorija može da proveri stabilnost svojih rezultata i da pruži dokaze o svojoj kompetentnosti. Standardna devijacija u uslovima ponovljivosti može se iskoristiti u ovim okolnostima radi proveravanja prihvatljivosti rezultata ispitivanja i odlučivanja koju meru treba preduzeti ako oni nisu prihvatljivi. Predloženi načini izražavanja su sledeći. Da bi definicija rezultata ispitivanja bila jasna.2. 7. posebno u odnosu na bias i na ponovljivost svojih ispitivanja.1 Proveravanje prihvatljivosti rezultata ispitivanja Specifikacija proizvoda mogla bi da zahteva ponovljena merenja koja treba da budu dobijena pod uslovima ponovljivosti. 1. naročito kada istinitost ili preciznost zavise od materijala. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE.01982 . kratka napomena o eksperimentu tačnosti treba da se doda na kraju ovog odeljka o preciznosti. 11070 NOVI BEOGRAD .3 Ocenjivanje performanse laboratorije Šeme za akreditaciju laboratorija postaju sve rasprostranjenije. Podaci iz ( ) laboratorija sadrže usamljene vrednosti.2 Stabilnost rezultata ispitivanja u laboratoriji Pri izvođenju regularnih merenja na referentnim materijalima. bilo korišćenjem referentnih materijala bilo međulaboratorijskim eksperimentom. osigurava se navođenjem brojeva tačaka standarda za metodu merenja koje se moraju slediti da bi se dobio rezultat ispitivanja ili na neki drugi način. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. 7.6 U opštem slučaju.

11070 NOVI BEOGRAD . C ′. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. itd. C ′crit. v2) G h 20 RACUN BROJ . B (2). c C.01982 . 1. C ′′ Ccrit. novembar 2012 a Presek u relaciji s = a + bm A b Faktor koji se koristi za izračunavanje nesigurnosti procene Nagib u relaciji s = a + bm B Komponenta u rezultatu ispitivanja koja predstavlja devijaciju laboratorije u odnosu na opšti prosek (komponenta laboratorijskog biasa) Komponenta B koja predstavlja sve faktore koji se ne menjaju u uslovima srednje preciznosti Komponente B koje predstavljaju faktore koji se menjaju u uslovima srednje preciznosti Presek u relaciji lg s = c + d lg m B0 B (1).SRPS ISO 5725-1:2007 © ISS Prilog A (normativan) Simboli i skraćenice koji se koriste u ISO 5725 DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE. C ′′crit CDp CRp d Statistike ispitivanja Kritične vrednosti za statistička ispitivanja Kritična razlika za verovatnoću P Kritični opseg za verovatnoću P Nagib u relaciji lg s = c + d lg m e Komponenta u rezultatu ispitivanja koja predstavlja slučajnu grešku koja se pojavljuje u svakom rezultatu ispitivanja Faktor kritičnog opsega p-kvantil F-raspodele sa v1 i v2 stepena slobode Statistika Grabsovog (Grubb) testa Statistika Mandelovog (Mandel) testa međulaboratorijske doslednosti f Fp (v1.

© ISS k LCL m Statistika Mandelovog testa unutarlaboratorijske doslednosti SRPS ISO 5725-1:2007 Donja kontrolna granica (ili granica akcije ili granica upozorenja) Opšta srednja vrednost svojstva koje se ispituje: nivo Broj faktora koji se uzimaju u obzir u uslovima srednje preciznosti Broj iteracija Broj rezultata ispitivanja dobijenih u jednoj laboratoriji. po ćeliji) Broj laboratorija koje učestvuju u međulaboratorijskom eksperimentu Verovatnoća Broj nivoa svojstva koje se ispituje u međulaboratorijskom eksperimentu Granica ponovljivosti Granica reproducibilnosti Referentni materijal Procena standardne devijacije Prognozirana standardna devijacija Iznos ili zbir nekog izraza Broj ispitnih objekata ili grupa Gornja kontrolna granica (ili granica akcije ili granica upozorenja) Težinski faktor koji se koristi pri izračunavanju težinske regresije Opseg skupa rezultata ispitivanja Podatak koji se koristi za Grabsov test Rezultat ispitivanja Aritmetička sredina rezultata ispitivanja Sveukupna srednja vrednost rezultata ispitivanja Nivo značajnosti Verovatnoća greške II vrste Odnos standardne devijacije reproducibilnosti i standardne devijacije ponovljivosti (σR /σr) 21 RACUN BROJ . 1.01982 DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. na jednom nivou (tj. 11070 NOVI BEOGRAD . ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! M N n p P q r R RM s AKREDITACIONO TELO SRBIJE. novembar 2012 s ˆ T t UCL W w x y y y α β γ .

novembar 2012 λ µ v ρ σ τ φ χ p (v) p-kvantil χ 2-raspodele sa v stepena slobode Simboli koji se koriste kao indeksi C E i I( ) j Različito po etaloniranju Različito po opremi Identifikator određene laboratorije Identifikator srednje mere preciznosti. identifikacija tipa srednje situacije Identifikator određenog nivoa (ISO 5725-2). ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! δˆ AKREDITACIONO TELO SRBIJE. Identifikator grupe ispitivanja za pojedinačni faktor (ISO 5725-3) k L m M O P 22 Identifikator određenog rezultata ispitivanja u laboratoriji i na nivou j Međulaboratorijski Identifikator biasa koji se može otkriti Uzorak između ispitivanja Različito po izvršiocu Verovatnoća RACUN BROJ . 11070 NOVI BEOGRAD .SRPS ISO 5725-1:2007 ∆ ˆ ∆ © ISS Laboratorijski bias Procena za ∆ Bias metode merenja Procena za δ Razlika koja se može otkriti između dva laboratorijska biasa ili biasa dve metode merenja Prava vrednost ili prihvaćena referentna vrednost svojstva koje se ispituje Broj stepena slobode Odnos koji se može otkriti između standardnih devijacija ponovljivosti metode B i metode A Prava vrednost standardne devijacije Komponenta u rezultatu ispitivanja koja predstavlja varijaciju usled vremena proteklog od poslednjeg etaloniranja Odnos koji se može otkriti između kvadratnih korena međulaboratorijskih kvadrata srednjih vrednosti metode B i metode A 2 δ DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. 1.01982 . u zagradi. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2.

1. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. (3). 2. novembar 2012 Za rezultate ispitivanja. 3. 11070 NOVI BEOGRAD . ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! W 1. … AKREDITACIONO TELO SRBIJE. (2). brojčano označavanje veličine u rastućem poretku 23 RACUN BROJ .© ISS r R T Ponovljivost Reproducibilnost Različito po vremenu Unutarlaboratorijski SRPS ISO 5725-1:2007 DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. brojčano označavanje po redosledu dobijanja rezultata Za rezultate ispitivanja. … (1).01982 .

SRPS ISO 5725-1:2007 © ISS Prilog B (normativan) Dijagrami nesigurnosti za mere preciznosti DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE. novembar 2012 Slika B. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. 11070 NOVI BEOGRAD . 1.1 — Količina pri kojoj se može očekivati da se sr razlikuje od prave vrednosti za nivo verovatnoće od 95 % 24 RACUN BROJ .01982 .

1.AKREDITACIONO TELO SRBIJE. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! © ISS Slika B. 11070 NOVI BEOGRAD .2 — Količina pri kojoj se može očekivati da se sR razlikuje od prave vrednosti za nivo verovatnoće od 95 % RACUN BROJ . BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2.01982 SRPS ISO 5725-1:2007 25 . novembar 2012 DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA.

novembar 2012 [1] [2] [3] ISO 3534-2:1993. Nacionalna fusnota *) Objavljen 1998. 1. Certification of reference materials — General and statistical principles (Sertifikacija referentnih materijala — Opšti i statistički principi) [4] [5] [6] Biće objavljen. 11070 NOVI BEOGRAD . Accuracy (trueness and precision) of measurement methods and results — Part 5: Alternative methods for the determinatuin of the precision of a standard measurement method [Tačnost (istinitost i preciznost) mernih metoda i rezultata merenja — Deo 5: Alternativne metode za određivanje preciznosti standardne metode merenja] ISO 5725-6:1994. godine. Accuracy (trueness and precision) of measurement methods and results — Part 6: Use in practice of accuracy values [Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja — Deo 6: Korišćenje tačnih vrednosti u praksi] ISO Uputstvo 33:1989. Statistics — Vocabulary and symbols — Part 3: Desingn of experiments (Statistika — Rečnik i simboli — Deo 3: Planiranje eksperimenata) ISO 5725-5—1)*).SRPS ISO 5725-1:2007 © ISS Prilog C (informativan) Bibliografija DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. 1) 26 RACUN BROJ . BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. Use of certified reference materials (Korišćenje sertifikovanih referentnih materijala) ISO Uputstvo 35:1989. Statistics — Vocabulary and symbols — Part 2: Statistical quality control (Statistika — Rečnik i simboli — Deo 2: Statističko upravljanje kvalitetom) ISO 3534-3:1985.01982 . ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE.

ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! RACUN BROJ . BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. 1. novembar 2012 DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA.AKREDITACIONO TELO SRBIJE. 11070 NOVI BEOGRAD .01982 .

A2 Deskriptori: merenje. reproducibility. uopštenosti Descriptors: measurement. 11070 NOVI BEOGRAD . novembar 2012 ICS 03.01982 . definitions.DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. tests. statistička analiza. accuracy. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! AKREDITACIONO TELO SRBIJE.30 Klasifikaciona grupa A.120. reproducibilnost. generalities Ukupno strana 28 RACUN BROJ . test results. tačnost. ispitivanja. rezultati ispitivanja. BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2. definicije. statistical analysis. 1.

1.AKREDITACIONO TELO SRBIJE.01982 1 . novembar 2012 DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI ! RACUN BROJ . 11070 NOVI BEOGRAD . BULEVAR MIHAJLA PUPINA 2.

Related Interests