ODRŽIVO KORIŠĆENJE PRIRODNIH RESURSA

Prvi deo 1.Definicija održivog razvoja -je definisan kao integralni ekološki,tehnološki,socijalni o kulturni razvoj usklađen sa potrebama zaštite i unapređivanja životne sredine i koji omogudava sadašnjim i bududim generacijama zadovoljenje njihovih potreba i poboljšavanje kvaliteta života. 2.Matematička definicija održivog razvoja (∑ ) ( )( )( ) ΣP – broj stanovnika GS- robe i usluge ER – energija i sirovine Ei – čovekov uticaj GS/P – nivo potrošnje po glavi stanovnika ER/GS – predstavlja parametar na osnovu koga se procenjuje potrošnja energije i sirovine po jedinici proizvoda, odnosno usluga Ei/ER – parametar koji definiše uticaj eksploatacije sirovine i energije na životnu sredinu 3.HDI indeks ljudskog razvoja Parametar predložen od strane UNDP. HDI se dobija kombinacijom: -nacionalnog prihoda -prosečne dužine života -novoa obrazovanja -godina školovanja HDI ukazuje na stvorena dostignuda u nekoj zemlji u 3 osnovne dimenzije: 1. Dug i zdrav život, mere na osnovu očekivane dužine života 2. znanje, mereno nivoom obrazovanja odraslih 3. prosečan životni standard, iskazan kroz BDP ( BDP – bruto domadi proizvod) po stanovniku LEI – indeks ljudskog života EI – indeks obrazovanja GDP – bruto domadi proizvod 4.Rio konferencija Ona traje od 03. do 14.06. 1992. Na konferenciji su prisustvovali pristanice 172 države od 188 članica UN. Usvojeni su dokumenti: 1. Rio deklaracija o žs i razvoju (deklaracija ima 27 osnovnih principa, prihvadena je akumulacijom na glavnom komitetu 10.06.1992. god, nisu je prihvatili Egipat, Kanada, Indija, Alžir i Palestina, rezerve su izrazile SAD i Turska. 2. Konferencija o klimatskim promenama (ciljevi konferencije: - Smanjiti brzinu zagrevanja atmosfere -Obezbediti uslove adaptacije eko sistema na klimatske promene -Sprečiti nepovoljni uticaj na proizvodnju hrane

Samit u Johanesburgu Održao se 2002.-Sprečiti dalje povedavanje koncentracije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.Pravo na pravdu 7. Principi upravljanja. Obaveze koje su preuzete u potpisivanju sporazuma razlikovale su se za razvijene zemlje. Učestvovali su predstavnici skoro svih zemalja sveta. Degradacija životne sredine PROST MODEL Degradacija životne sredine = br.Biološka raznolikost .preko 8000 učesnika iz građanskog sektora. Agenda 21 (Njom su dati okviri strategije održivog razvoja i upravljanje problema životne sredine na globalnom planu.Pravo na učešde .Načini sprovođenja 6.Energija .Iskorenjavanje siromaštva . 8. Cilj joj je da spreči. zaštiti i održivom razvoju šuma 5. POP – trajne organske zagađujude materija (dioksin i furan) 9. učešdu javonosti u procesu. 3.Zdravlje . npr. . stanovnika x upotreba resursa po stanovniku x zagađenje po jedinici upotrebljenog resursa .Korporativna orgovonost .) 5. Godine.Održivi razvoj za Afriku . Konferencija o biodiverzitetu 4. Stokholmska konvencija o POPs (eliminacija ili ograničenje proizvodnje i korišdenja svih namerno proizvedenih POP politanata.Održivi razvoj malih ostrvskih država u razvoju . koje su uzrokovane predloženom aktivnošdu. konačno da eliminiše ispuštanje nenamerno proizvedenih POP zagađujudih materija.Atmosfera . Industrijskih hemikalija i pesticida). Konvencija takođe želi da postigne kontinuirano svođenje na najmanju mogudu meru i gde je to mogude. smanji i ograniči značajne prekogranične štete.Hemikalije . zemlje u razvoju i zemlje u tendenciji. Ona polazi od stava da je čovečanstvo dostiglo kritičan momenat u svom razvoju. Aruska konvencija: Konvencija o prisustvu informacija.Pravo na obaveštenost . . odlučivanja i pristupu pravosudnim organima iz oblasti žs.Voda i higijensko-sanitarni uslovi .Upravljanje bazom prirodnih resursa . ESPO konvencija Konvencija o proceni prekograničnog uticaja na žs.

H2O. PFC.Usled povedanja populacije dolazi do vede potrošnje resursa radi zadovoljavanja potreba ljudi i samim tim do zagađenja životne sredine-karakteristično za nerazvijene siromašne zemlje. što je za oko 34 stepena više nego što bi bilo bez efekta staklene bašte.Degradacija životne sredine je nezaobilazan proces. Formula degradacije životne sredine ukazuje na činjenicu da ako se poveda uticaj bilo koje od navedenih uticaja.. .albedo“ na koju dospeva sunčevo zračenje. okeana. koji nede bar na minimalan način negativno uticati na životnu sredinu.. CH4. ekonimija i politika imaju izuzetno veliki uticaj na žs i spadaju u grupu uticaja koji se mogu donekle kontrolisati. .Čak i najmanje populacija može ostvariti negativan uticaj na žs upotrebom vede količine resursa za zadovoljavanje svojih potreba. .. koje dospeva do površine zemlje se apsorbuje. bez obzira na uticaj faktora prikazanih na slici. metan.razvijene zemlje i zemlje u tranziciji. odnosno... Zahvaljujudi gasovima efekta staklene bašte temperatura zemlje je izbalansirana i u proseku iznosi oko 15 stepeni. 12. Zahvaljujudi apsorpciji energije. Emitovanje toplote odvija se jednako u svim pravcima. nauka i tehnologija. Ne postoji proces ili delatnost sa ciljen zadovoljavanja čovekovih potreba. . Albedo Deo emitovanog sunčevog zračenja. dok se preostali deo reflektuje od površine tla. pri čemu de se manje zagrejati u odnosu na površine sa manjim albedom koje de reflektovati manje zračenja i asporbovati vedu koločinu energije. Količina energije koja de biti apsorbovana. 11. ozon.Jedan od glavnih uticaja na održivo koriščenje prirodnih resursa predstavlja nagli rast populacije. a koja reflektovana zavisi od reflektivnosti površine. leda i drugo. CFC. mogude je kontrolisati i ispravnim merama mogude ih je smanjiti. reflektovade više sunčevog zračenja. može se videti da su od velike važnosti na uticaj na žs ne samo apsolutni broj stanovnika ved i raspoređenost populacije. i vodena para apsorbuju vedi deo energije reflektovanog zračenja. uvek de postojati. usled čega se određena količina energije vrada tj. tokom određenog vremenskog perioda. NOx. Efekat staklene bašte Gasovi staklene bašte kao što su CO2. može dodi do povedanja degradacije. Posledica opisanog mehanizma zarobljavanja energije sunčevog zračenja je povedanje temperature.3 stepena u odnosu na atmosferu bez metana. nakon čega se vradaju u prvobitno stanje pradeno emitovanje infracrvenog zračenja. Preostala dva uticaja. . U tom smislu jedan od najvedih problema predstavlja sve veda naseljenost gradova i njihovog širenja dok se u ruralnim sredinama broj stanovnika drastično smanjuje. Ulsed trenutne koncentracije CH4 u atmosferi prosečna globalna temp. Površine sa vedim albedom (led). molekuli navednih gasova dospevaju u energetski escitirano stanje. SLOŽENI MODEL Pored pomenutih uticaja u okviru prostog modela. reemituje ka površini zemlje.5% u odnosu na CO2.Metan Iako je zastupljenost metana u atmosferi manja od 0. azotni oksidi. 13. Veda je za oko 1. SF6. Etički principi. metan je važan gas efekta staklene bašte pre svega zbog značajnog potencijala globalnog zagrevanja. Gasovi efekta staklene bašte CO2. i to je jedini uticaj koji nije mogude kontrolisati. Drugi deo 10.

Metan u stratosferu dodaje vodena isparenja i ozon.mogu da daju jezgra za stvaranje oblaka. 3. Metan se uklanja iz atmosfere prvenstveno preko reakcije sa hidroksilnim radikalima (OH).2 Metil hloroform ODP=0.Troposferski OH 88% . npr. Aerosoli (zemljina prašina. Sagorevanje fosilnih goriva i spaljivanje biomase su najvedi antropogeni izvori aerosola.325 Pa=1 atmosfera. pirinčanim poljima. 2. mogu da povedaju atmosfersku apsorpciju ulazne sunčeve energije.Stratosferski gubici 7% Takođe treba obratiti pažnju na specijalni slučaj metana. Oslobađa se i tokom proizvodnje. Tokom fotosinteze. čime se povedava reflektivnost i životni vek oblaka. Direktno pozitivno forsiranje metana pospešuje se preko njegovog indirektnog uticaja. 17. močvarama.je broj koji ukazuje na količinu ozona koja de biti uništena usled aktivnosti nekog elementa ili jedinjenja. Vrednost ODP-a se dobija porededi uticaj neke supstance u odnosu na uticaj CFC-11. transporta. 1DU – sloj ozona koji pri standardnim uslovima temperature i pritiska ima širinu 10µm (standardni uslovi 101.je mera kojom se izražava gustina ozonskog omotača. T=15 stepeni) Prosečna globalna vrednost koncentracije ozona iznosi oko 300 DU.Zemljište 5% . Aerosoli utiču na ravnotežu energije zemlje na 3 načina: 1. Primeri: ODP za CFC-11 ima vrednost 1 Druga CFC i HCFC jedinjenja imaju ODP od 0. a takođe mogu povedati albedo.Proizvodi se bakterijskom fermentacijom u anaerobnim uslovima. Ugljen dioksid U periodu pre industrijske revolucije koncentracija CO2 u atmosferi iznosila je 270 ppm i do danas je u značajnoj meri uvedana do nivoa od oko 390 ppm. Tokom respiracije.mogu da reflektuju ulazno sunčevo zračenje nazad u svemir. Neke čestice ulaze u atmosferu kao čvrate materije (zemljina prašina). Vrednost od 220 DU smatra se kriterijumom ozonske rupe. 15. složeni organski molekuli se razgrađuju i vradaju ugljenik u atmosferu. C prelazi iz vazduha u biljni materijal. čime uzrokuje dodatno pozitivno forsiranje. . Ponori metana: . ODP . doponijama otpada. korišdenja fosilnih goriva. a druge se stvaraju u atmosferi kada se gasovi poput sumpor dioksida kondenzuju u čvrste čestice kao što su sulfati. C2 se tako tokom fotosinteze kontinuirano krede iz atmosfere u lance ishrane i vrada u atmosferu tokom respiracije. digresionom traktu preživara.11 HFC ODP=0 (nije štetan) 16. Dobsonova jedinica .čestice bogate ugljenikom (čađ od sagorevanja fosilnih goriva).01 do > 10 Haloni imaju ODP čak do 10 CCl4 ODP=1. čime se povedava zemljin albedo. što prouzrokuje max koncentraciju u severnoj hemisferi u maju. Tokom proleda i leta kada biljke najbrže rastu nivo CO2 u atmosferi opada i dostiže najniži nivo u severnoj hemisferi u oktobru. Suspenzije sa česticama čiji efektivni prečnik ne prelazi 10m zovu se aerosoli. isparavanja vodenih kapi iz mora i vulkanske erupcije). 14.

Republika Srbija je ratifikovala protokol u oktobru 2007. ali koje mogu učestvovati u mehanizmu čistog razvoja. Zemlje u razvoju (zemlje ˝Ne-Aneksa I˝) koje nemaju obaveze smanjenja emisije gasova u svojoj zemlji.Instumenti za monitoring i evaluaciju . Mehanizmi Kjoto protokola: 1.st.Međunarodna trgovima emisijama -dopušta da neka zemlja članica Aneksa I pribavlja (kupuje) dozvole za emisiju od neke druge zemlje potpisnice Aneksa I i da ih koristi kako bi postigla svoju ciljnu emisiju iz Kjoto protokola. 3.Povedana reflektivnost atmosfere uzrokovana određenim česticama i povedanom solarnom apsorpcijom su direktni efekti. GWP – je veličina pomodu koje se porede mogudnost različitih jedinjenja da “zarobe” određenu količinu energije. i korišdenje dobijenih smanjenja emisije da bi se ispoštovali njeni ciljeviiz Kjoto protokola. 1AAU je analogna jednoj ekvivalentnoj toni CO2. 2. Dozvole za emisije dodeljene svakoj zemlji potpisnici iz Aneksa I se nazivaju dodeljene količine emisije (AAU).2005. 20. god. Stupio je na snagu 10. 18. Kjoto protokol Usvojen je 1997.Ekonomski instumenti 4. god. 1CER=1 toni ekvivalenta CO2 19. Trgovanje ovim potvrdama se zasniva na objašnjenju da efekat emitovanja određene količine gasa koji izaziva ef. Planski instrumenti 2. odnosno da povedaju efekat staklene bašte. Izražava se u odnosu na CO2 za koji je izabran GWP=1. Dogovoren je za period 2008-2012 godine. dok je uticaj aerosola na stvaranje i životni vek oblaka indirektan efekat. Instrumenti 1. Ti krediti se nazivaju sertifikovanim smanjenjima emisije (CER). Razvijene zemlje potpisnice mohu da koriste kupljene kredite dobijene iz datog projekta kako bi ispoštovale svoje obaveze po Kjoto protokolu. Ovim pojektima se ostvaruju jedinice smanjenja emisije (ERV) 1 ERV=ekvivalentu CO2.Zajednička realizacija -dopušta zemljama iz Aneksa I da ulažu u smanjenje emisije gasova koji imaju efekat staklene bašte iz nekog projekta u nekoj drugoj zemlji Aneksa I.02. Zakonski instrumenti 3. Vlade koje su ratifikovale Kjoto protokol su načelno podeljene: Industrijalizovane zemlje (zemlje ˝Aneksa I˝ ) koje su prihvatile da smanje svoje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte ikoje moraju da sastavljaju i dostaljaju inventar gasova koji stvaraju efekat staklene bašte svake godine.Mehanizam čistog razvoja -dopušta zemljama koje imaju ciljna smanjenja emisija da investiraju u projekte u zemljama u razvoju ili da kupuju generisane CER potvrde iz tih projekata. U ovom periodu potpisnice iz Aneksa I kolektivno moraju da smanje svoje emisije 6 osnovnih gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 15%. nije u vezi sa lokacijom izvora emisije.baš.Instrumenti za procenu uticaja 5.

Serbian Water Quality Index (SWQI) .Godišnja temperatura vazduha . CO.Indikatori 1. fluor ili brom. element koji uništava ozon. Oni su ne-toksični i ne ostavljaju rezidualni ostatak kada se prskaju na vatru. Haloni u sebi sadrže brom.18 °C u toku perioda od 100 godina .Količine posebnih tokova otpada . Voda -Indikator potrošnje kiseonika u rekama .Emisija primarnih suspendovanih čestica i sekundarnih prekursora suspendovanih čestica (PM10.Emisija gasova sa efektom staklene bašte 2. čiji je cilj smanjivanje emisije tih gasova. Podkategorije halogenih ugljenika su CFC. tako da taj sadržani brom oslobađaju tek kada pređu u stratosferu i kada se raspadnu pod uticajem fotolize.6.Instrumenti upravljanja životnom sredinom koji se primenjuju u organizacijama 21. NO2. Najveda primena halona je u sredstvima za gašenje požara. NH3 i SO2) .74 ± 0. NOx.Zagađene (neprečišdene) otpadne vode . Vazduh i klimatske promene .Emisije zagađujudih materija iz tačkastih izvora u vodna tela 3. Globalno zagrevanje .Emisija prekursora ozona (NOx. PM10. CH4 i NMVOC) . Prema toj teoriji povedana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene bašte u atmosferi. Ovi halougljenični gasovi razlikuju se od svih drugih aktivnih gasova utoliko što se ne javljaju prirodno i njihovo prisustvo u atmosferi uzrokovano je isključivo ljudskim delatnostima.Učestanost prekoračenja dnevnih GV za SO2. kao što su na primer kompjuteri. CH4 . HFC i haloni. Pod pritiskom pokreta za zaštitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota.Emisija prekursora ozona (NOx. HCFC. tako da su idealni za primenu u ograničenim (zatvorenim) prostorima sa kritičnom opremom. NH3 i SO2) .Nutrijenti u površinskim i podzemnim vodama . Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljendioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. To su veoma stabilni molekuli za koje nema mesta sklanjanja u troposferi. Halogeni ugljovodonici Halougljenici su molekuli na bazi ugljenika koji sadrže hlor.je naziv za povedanje prosečne temperature zemljine atmosfere I okeana.Količina proizvedene ambalaže i ambalažnog otpada . CO.Emisija zakiseljavajudih gasova (NOx. O3 . Prema nekim istraživanjima globalno-prosječna površinska temperatura je porasla za oko 0. 23. Otpad -Ukupna količina proizvedenog otpada . 22.

4 stepena toplija nego sada. .5 stepeni i 4. 2.5 stepeni. Do 2100. godine. Ovih šest scenarija se koriste kao ulaz za modele koji procenjuju budude srednje globalne temperature. Opšti cirkulacioni modeli (GCM) imaju tendenciju da daju delta T2x u polju između 1.Deponije otpada 4. Srednja procena.5 stepeni.5 stepeni.. Održivo korišćenje prirodnih resursa . godine mogla da bude negde oko 2.5 stepeni.5 stepeni.5 stepeni i 4. Sada je postala uobičajena praksa za modele srednje globalne temperature da koriste tri mogude vrednosti te klimatske osetljivosti: 1.Indeks eksploatacije vode (WEI) 24.8 stepeni i 4. sugeriše da bi temperatura zemlje oko 2100. Porast temperature u bududnosti Scenariji IS92 daju šest različitih procena emisija gasova staklene bašte tokom narednih oko 100 godina. taj opseg se krede između 0. koja se podudara sa scenarijom IS92a sa konstantnim emisijama aerosola i klimatskom osetljivošdu od 2.