You are on page 1of 11

L. Trifunovi, Srpsko slik.

1900 - 1950
I Svetlost i funkcija predmeta
Prolazei kroz kolu Kirila Kutlika, jedna grupa mladih slikara druge generacije zaustavila se u ateljeu ora Krstia, prihvatajui savete i sluajui razmiljanja o umetnosti koji je stari majstor izlagao za kafanskim stolom kod Crnog orla. Grupa mladih slikara oko Krstia, kao i ona oko Manea je uradila ono to uitelji nisu smelo se upustila u slikarsko istraivanje problema koje je postavila suneva svetlost!!! U krugu shvatanja druge generacije ubrzo su se izdvojile dve koncepcije; -jedna je svetlost slikala zavisno od predmeta i time proirila i razvila minhensko shvatanje slike, - a druga sprovela odlunije metode, koje su omoguile da svetlost zagospodari slikom i ugrozi vrstinu oblika, jedna pripada razvijenom plenerizmu druga impresionizmu. Pored uslova u domovini, na razvijeni plenerizam druge generacije odluujue su delovala iskustva steena u Minhenu, u ateljeu Antona Abea i na Akademiji. Poetkom veka je u Minhenu ivela povea grupa naih slikara Borivoje Stevanovi, Nadeda Petrovi, Milan Milovanovi, Kosta Milievi, Milo Golubovi, Dragoljub Pavlovi, Malia Glii, Ljuba Ivanovi, Moe Pijade, Dragomir Glii, Stevan Milosavljevi... Oni mahom odlaze u privatnu kolu Antona Abea.str. 35, 36, 37 Drugi veliki uzor naih slikara bio je Vilhelm Lajbl pored njega koji insistira na realizmu, vanu ulogu igraju i jo dve strije; impresionizam i secesija. Svaki od ova tri pokreta je imao svoj put realizam ka temama iz svakodnevnog ivota, impresionizam ka atmosferi prirode, secesija ka simbolikoj stilizaciji!!! Franc fon Lenbah koji je bio predstavnik istorijskog i akademskog aslikarstva protiv kojih su bili upereni ovi pokreti. Koliko je poznato kod Abea su uili Risto i Beta Vukanovi, Pako Vueti, Stevan Aleksi, Nadeda Petrovi, Milan Milovanovi, Brana Cvetkovi, Kosta Milievi, Borivoje Stevanovi, ore Mihajlovi, Ljuba Ivanovi. Risto i Beta Vukanovi su bili meu prvima u ovom ateljeu, oni e se i sami kasnije posvetiti pedagokom radu. Dok je Risto posle kolovanja u Rusiji i u Minhenu obuzet istorijskom kompozicijom, dotle je Beta od samog poetka pokazala drugaije sklonosti. Samo jednu godinu je bila u Parizu ali je prela klasini put od tamne do svetle palete, tako karakteristine za srpske slikare minhenske ake. Po njenim slikama se tano moe primetiti kako ona sledei savete svojih uitelja trai odreenu svetlost i naputa veze sa realistinim slikarstvom. Sa tamnih portreta kao to je Moja majka, Glava devojke, 1898. na kojima su jasni uticaji Abea, ona je 1900. prela na nono osvetljenje, kao u slici Slava, da bi ve na Prvoj jugoslovenskoj izlobi njena paleta postala svetla. Meutim Beta nije nikada uinila odluan korak ka potpunom imresionizmu, ak ni u svojoj najkvalitetnijoj slici - Letnji dan 1919. Minhensko shvatanje slike je toliko jako da ni najmanja avantura u koloritu nije dozvoljena rasvetljavanje forme koje je nauila kod Abea i Mra nije mogla da prevazie i da sledi ekspanziju boje. Izmeu dva rata je njeno slikarstvo raznovrsno tematski, portret, cvee, predeo folklorne i anr scene Berbe ljiva, U bati... Borivoje Stevanovi je nekoliko meseci proveo u Abeovoj koli, kasnije se upisuje na Akademiju, i potom se vraa u Beograd 1904. Sa slikom Devojka sa knjigom koju je naslikao 1906. zapoeo je svoju studiju svetlosti. Ova slika je ukinula akademske tamne senke, svetlost se slobodno razilazila i pretvorila se u akvarelski prozraan kolorit. Ovakav tip slike figura u pleneru, koju je Stevanovi zapoeo pre svih postae, uz figuru u enterijeru, jedna od najdraih tema u stvaralatvu srpskih slikara koji su uili po akademijama srednje Evrope u Peti, Pragu, Krakovu, Minhenu. Sve do kraja prvog svetskog rata , Stevanovi je razvijao ovu temu i usavravao takav postupak u prenoenju svetlosnih odblesaka koji je obezbedio laku i prozranu atmosferu i time istakao ist lirski doivljaj. U tome su dva dela vrlo karakteristina Devojica koja ita, Majka i dete jer su njima sazreli svi inioci ovakvog tipa slike. Kasnije u svojim istraivanjima Stevanovi ih je preneo i na predeo. Savinaka crkva je jedno od dela iz tog perioda, i on je duhom i postupkom veoma blizak francuskom impresionizmu, i otkriva velike Stevanovieve mogunosti u slikanju svetlosti. Stari grm na Tamajdanu je slika gde on jo jednom i poslednji put pokuava da istrai svetlost i to u seriji ovih slika koje je radio u razliitim delovima dana.

Izmeu 1921. 1928. njegova slika je pola drugim putem, prepustila se strogoj disciplini, otrom kontrastu svetlo tamnog, svedenoj povrini i sumornoj atmosferi. Zimsko jutro, Jesenji motiv iz Topidera, Topiderska reka. Borivoje Stevanovi nikada nije bio u redovima avangarde. Uzdran i po strani od proglasa i teorija, skroman i povuen, on je sauvao veru u slikarski zanat, jer je za njega slikarstvo pre svega uvek bilo zanat, pa tek onda mata, oseanje i ideja. ore Mihajlovi ak Kutlikove kole i prijatelj Koste Milievia, i on je otiao za Minhen i 1903. stupio na Akademiju. Iako je kasnije bio u Parizu minhensko kolovanje je presudno uticalo na njega. Iz prvog perioda potiu njegove slike gde je vidljiv uticaj Abea ena sa eirom, Autoportret, Portret ene u crnom. Na osvetljenim delovima lica u ovim portretima kao i na pozadini javljaju se otri i naglaeni potezi koji verovatno pod uticajem Nadede Petrovi, postaju 1910. nosioci cele slike, kao na slici Konj. Nakon toga on slika sve manje radi tamne mrtve prirode, nematovite portrete svojih prijatelja slika tamnim koloritom, to je posledica bolesti i tamnovanja po austrijskim zatvorima, nakona toga njegova paleta se menja on prelazi u prirodu slika uurbano pre svega pejzae. Pored motiva iz Tuzle, on slika i svoje remek delo Autoportret, koju je naslikao pred kraj ivota. Ljubomir Ivanovi Bio je poslednji Srbin u Abeovom ateljeu, jo dok je bio u Beogradu prve slikarske savete je dobio od ora Krstia. Po povratku sa kolovanja opredelio se za grafiku i potisnuo svoje slikarske mogunosti. Ono nekoliko slika iz njegove mladosti ena u enterijeru, Enterijer sa aom i bokalom, pokazuju ga kao izrazito intimistikog slikara koji je pored smelog naina slikanja zadrao tipino minhensku podelu svetla i smirenu atmosferu. Za razliku od slikarstva u kojima je ostao u nagovetajima, on je u crteima ostvario bogato i sloeno delo, on je bio dokumentarista jednog pejzaa koji je s njim uao u srpsku umetnost i koji je sa njim iz nje i iezao. Druga grupa slikara, koja se takoe kolovala u Minhenu, ali koji su u domovini proli kroz Kutlikovu ili kroz Umetniku kolu. Iz nje se izdavajaju dve zanimljive linosti Dragomir Glii i Moe Pijade. Dragomir Glii pokuao je da u svom slikarstvu spoji uticaje Kutlika i svog minhenskog profesora Cigela, koji je u svoje slike unosio akcente iste boje. Kada se vratio u zemlju prepustio se Ladi, poeo je da rasvetljava paletu ali je to ilo sporo u postupku pipavo i uvek je vrsto vezano za realni izgled prirode. Kasnije u etvrtoj deceniji on je u nekim slikama doao do ubedljive pleneristike atmosfere Pejza iz Miljenovaca, koji po vrednosti pripada njegovim najznaajnijim delima, Autoportret, Studija keri Mare, to su slike koje otkrivaju sloen uticaj Koste Milievia na svoje savremenike. Moe Pijade Posle Minhena on odlazi u Pariz a potom se vraa u Beograd, i tada poinja da povezuje minhenska znanja i pariska iskustva. Pa je tako doao do maneovskog slikarstva sono slikane materije u kome je deoba svetlosti izvedena na minhenski nain, to pokazuje Autoportret, u grizaju, ili Autoportret ispunjen tekom i gustom pastom. Autoportret sa japanskim lutkama gde je najoigledniji uticaj Manea. Ovaj neobian spoj Minhena i Manea, dva naizgled bliska ali potpuno razliita shvatanja predstavlja posebnu i izuzetnu pojavu u srpskom slikarstvu, utoliko vaniju zato to su joj Minhen i Mane dali najbolje osobine Minhen klasinu deobu svetlosti i senke, Mane - bogatu pastu i soan kolorit. Kasnije serija slika iz njegovog robijakog perioda 1925. 1930. slike stabilne forme i vrste modelacije koje su sklopljene iz masivnih blokova kao portreti Joka Pucer, Kosta Cipuev i Autoportret. Drugi robijaki period posle 1930. - 1939. donosi neposredan dodir sa prirodnim svetlom, to je izmenilo skalu tonova, proirilo i koloristiki obogatilo celu sliku. Serija slika iz Lepoglave eleznika stanica u Lepoglavi, Borik u Lepoglavi, Lepoglavska kazniona, predstavljaju prelomne trenutke u stvaranju tog novog organizovanja svetlosti i boje koji dostie svoj vrhunac u ruiastoj fazi ispunjenoj portretima drugova sa robije. ene slikari Uenice Devojake ili Umetniko zanatske kole, one su prva znanja o slikarstvu stekle kod Riste i Bete Vukanovi ili kod Nadede Petrovi da bi se kasnije uputile u London, Pariz, Minhen i stvorile jedno delo izuzetne vrednosti. Iz ovog kruga se izdvajaju Danica Jovanovi, Vidosava Kovaevi. Stvaralatvo ena slikara predstavlja i znaajan socioloki fenomen srpske graanske sredine toga doba, koji tek treba da bude prouen sa kulturno istorijskog stanovita.

Postojala je i druga grupa slikara koji su proli kroz praku Akademiju i atelje Vlaha Bukovca prvi put je ova grupa Pera Popovi, Todot vragi i Branko Radulovi, zajedniki istupili na izlobi u Sarajevu 1907. . Od njih trojice se najvie izdvaja Branko Radulovi Osim Praga bili su popularni jo i Krakov J. Bjeli, Petar Tijei, Roman Petrovi, Mihajlo Timiin i Budimpeta oko Mazali, Dobrovi, Filakovac, Sabljak, Voja Trifunovi, umetnici koji e svoje delo razviti tek nakon drugog svetskog rata. U sprski plenerizam ulilo se nekoliko razliitih tokova domae tradicije, naela iz Abeovog ateljea, blagi uticaji Praga, Budimpete, Krakova i Rusije kao i iskustva koja su dolazila iz Minhenskog shvatanja slike i iz tog postlajbovskog deformisanog impresionizma. Plenerizam je dao svoj ne tako mali doprinos stvaranju srpske Moderne. On je napustio istorijsku kompoziciju, uzdigao vanost zanata, preneo sliku u predeo, rasvetlio i osetio vanost boje, mada je ostao vezan iza realistiki obraen predmet i za atelje, i za minhensku podelu svetla. Njegova svetlost nije bljetala ali je u svom okrilju podstakla zrela istraivanja i ista impresionistika reenja. Impresionizam Razlike izmeu plenerizma i impresionizma su male esto ih je teko uoiti jer se radi i pokretima koji su bliski u izrazu srodnih sredstava i sa zajednikom namerom da u prirodi otkriju i naslikaju sunevu svetlost. Razlika je zapravo u nainu kako se osvetljeni predeo slika, koliko se dosledno ide u sprovoenju onoga to postavljeni likovni problem trai. Izmeu plenerizma i impresionizma postoji razlika u doslednosti plenerizam je svetlost doiveo i slikao samo u funkciji predmeta, pokuavajui da rasvetli sliku ali i da sauva stabilnost i vrstinu forme, impresionizam je iao dalje i napred i u dubinu, on je manje brinuo o formi i o tome ta e biti sa oblikom a vie kako da tu silu, sunevu svetlost, likovno organizuje i omogui njen samostalni ivot. Plenerizam je ostao pod teretima minhenske koncepcije slike, impresionizam je uspeo da se tog tereta oslobodi i pogleda dalje i ire prema Francuskoj i Italiji, zadravajui iz Minhena samo secesiju, ono to je u njemu bilo najnaprednije. Prve prave impresionistike slike pojavile su se u Srbiji 1907. god. to su Milanoviev Most cara Duana u Skoplju. Tamajdan Malie Gliia i Dereglije na Savi Nadede Petrovi. Impresionizam u Srbiji ima dve faze 1. od 1907. 1915. do Nadedine i Gliieve smrti 2. od 1916. 1920. obuhvata dela mediteranskog ciklusa naslikana na Kapriju, Krfu i Dubrovniku. Prva faza ima izrazit israivaki karakter, to je vreme eksperimenata mogunostima svetlosti, tada se putuje u Francusku, Italiju, putuje se po Srbiji, Svetoj Gori... Mnogo je novih akcija, izlobi i grupa pored postojee Lade osnivaju se jo i Jugoslovenska umetnika kolonija, Srpsko umetniko udruenje, Meduli. Tada je na etvrtoj jugoslovenskoj izlobi 1912. veliki broj slikara uzloio svoje radove. Nadeda Petrovi secesija i francuski impresionizam se najsloenije ukrtaju u stvaralatvu Nadede Petrovi, i to kroz sva etiri perioda minhenski 1898. 1903. srbijanski 1903. 1910., pariski 1910. 1912. i ratniki 1912. 1915. Prvo kao Krstiev i Kutlikov ak prvo je stupila u atelje Albea, jer kao ena nije mogla da bude upisana na akademiju. Nakon prvog boravka u Minhenu sledi samo otra kritika u Srbiji i nita vie od toga. Zatim Nadeda odlazi drugi put u Minhen, kod Abea provodi godinu dana, a zatim odlazi kod Juliusa Ekstera i Angela Janka. Za vreme tog drugog boravka poinje Nadedino sazrevanje, pouke je primala i razvijala prema svom temperamentu. Umesto pojedinanog daleko je vaniji krug uticaja koji sainjavaju secesija, Ekster, Kandinski, i impresionizam. Pod uticajem Ekstera ona je videla kako se stavlja ista boja i kako se postia razdvajanje ciljeva , to je upotpunilo i dalje razvilo iskustva steena u Abeovom ateljeu. Ali sutina njene umetnosti je u tome to ona nije kopirala svoje uitelja nego se odmah odvajala od njega, ona izlazi iz ateleljea i odlazi u prirodu da slika. Tada u bavarskim pejzaima ona se razvija kao slikar, testo boja se razreuje, boje su istije a njihov zvuk je odreeniji. U ovim pejzaima Breze, Put kroz jelovu umu, Predeo sa borovom umom, pojavljuje se i formira njen karakteristian potez, ustar i irok koji kasnije obeleava njen izraz i stil. 1903. vraa se u Srbiju, nastavila je da razvija minhenske pouke. 2. faza uma i Resnik predstavljaju najkoloristikija dela prve srbijanske faze, ne pripadaju ni fovizmu, ni impresionizmu, ve su tipian proizvod secesije. Ona je po svom temperamentu pravi tip secesioniste; revolucionaran

organizator, propovednik i patriota, ona putuje, ratuje, okuplja umetnike, bori se sa zvaninicima na momente se ini da joj je organizacija vanija od slikarstva. Nadeda je u impresionizam dola iz secesije kao to je secesija u Evropi izala iz impresionizma, secesija se nalazi u svim fazama njenog dela umi, Resniku, Sahrana u Sievu, Portret Ane, Portret sestre u bati, Autoportret, u mnogim predelima, secesija je ak podloga u njenim pariskim slikama. U ovoj drugoj srbijanskoj fazi koja traje od 1903. 1910., koja je inae faza sazrevanja, ima slika koje su razliite po stilu i po tehnologiji. Ova faza se moe podeliti na dve 1. fazu Resnika od 1903. 1907. i 2. fazu Dereglija na Savi, od 1907. 1910. Prva faza je ispunjena uglavnom radom u temperi prouavanjem tehnike koju je nauila kod Ekstera i kasnije obogatila novim receptima. U ovoj fazi slikarstvo je preporoeno koncepcija slike je zrela, ideja jasna postupak izgraen, ona se sve vie oslobaala tuih uticaja i razvijala svoj manir. U ovoj fazi se sve vie interesuje za svetlost to se vidi u umi i u Resniku. U drugoj srbijanskoj fazi svetlost je napustila formu i pojavila se u slici kao samostalna realnost, razlivena i razlomljena na koloristike inioce i organizovana na impresionistiki nain. Pariska faza 1910. 1912. Pokazuje dalje usavravanje impresionistike koncepcije. Na njenim slikama iz ovog perioda nema elemenata fovizma, iako su neki tako mislili, niti francuskog impresionizma, jer je Nadeda shvatila da bi vraanje Moneu i klasinom impresionizmu znailo povratak starome. Pa tako pojam impresionizam koji se upotreabljavao u vezi sa njenim slikarstvom pre se odnosio na jedan princip a ne na preuzimanje uzora. U odnosu na ranije faze Pariska donosi novine potez je krai, otar i zakoen, lii potezu Kandinskog iz impresionistikog perioda, pasta je gusta stavljena u debelim slojevima, svetlost je samostalna, razlivena, prevedena u boju. Devojica u Bulonjskoj umi, Bulonjska uma i dva Notr Dama spadaju u njene najistije slike gde je sve podreeno boji. Ratnika faza Dela iz ove faze su malobrojna pravljena na brzinu, aljkavi portreti ratnika, oficira, mesta uvenih bojita, pejzai Kosova, Makedonije. Vezirov most, Prizren, Kosovski bouri, Graanica, Valjevska bolnica poslednje su slike njene faze i njenog stvaralatva. Zavrenih slika iz ovog perioda gotovo i da nema. Razvrstano do sada kao fovistiko i ekspresionistiko, Nadedino delo je u najveoj meri impresionistiko i secesionistiko pre svega zbog toga to ona uspeva da pretvori svetlost u boju. Nadeda nije potpisivala svoja dela tako da to jo vie oteava hronologiju, ona se prosto bacale iz slike u sliku, i po tome je moda njeno slikarstvo najslinije slikarstvi Leona Koena. Njenih zavrenih i gotovih slika ima jako malo. Malia Glii Znatno mlai od Nadede, Milovanovia i Milievia, on je bio i ostao u njihovoj senci. Iako je izlagao 1911. u Rimu i 1912. na etvrtoj jugoslovenskoj izlobi njegovo delo jedva da je zapaeno. 1903. Glii je postao ak Umetnike kole i Beogradu koji su u to vreme vodili Risto i Beta Vukanovi, nakon toga upisuje se na Minhensku Akademiju u klasu Huga Habermana. 1910. prekinuo je studije i naredne godine otputovao je u Italiju. On je tada slikao okolinu Napulja, boravak u Italiji je prekinuo rat. Njegovih slika nema mnogo taman da se stvori slika o njegovom talentu i njegovim slikarskim mogunostima i da njegov slikarski razvoj podeli u tri perioda kolski 1907. 1910., italijanski 1911. 1912. i ratniki 1912. 1915. On ne luta mnogo kao njegovi savremenici, on brzo ide prema cilju, odmah se opredeljuje za pejza, svetlu paletu i impresionizam. Tamajdan pokazuje zrelu umetniku linost ova slika je uzrazila sve elemente ekspresionistikog slikarstva rasvetljenu paletu, plave senke, slobodan potez, izrazitu sklonost ka slikanju atmosfere. U ovoj slici sadran je uvod u italijanski period, to je fenomen svoje vrste, on je slikao na italijanski nain pre nego to je video Italiju. On je svetlost slikao na potpuno drugaiji nain nego Nadeda ili Milovanovi i Milii, razdvajanje svetlosti izvedeno je pastuoznom upavom fakturom koja je po slici rasporeena tako da daje utisak prelivanja. U Gliievoj gustoj i gotovo brutalnoj fakturi moe se videti pretea enformela u strukturalnom slikarstvu, on uvodi novi senzibilitet u nastanak i doivaljaj slike, uvodi taktilne vrednosti koje delu daju novu dimenziju nepoznatu njegovim srpskim savremenicima. On je uspeo da u tim debelim nanosima boje proizvede njeno meanje na samom platnu, ne kao u divizionizmu u posmatraevom oku. Put za Monte ireo, Predeo iz Italije, Pejza sa Moraove, slike donose jednu poruku koju srpski impresionizam nije sledio. Gliieve italijanske slike su na granici oaja, a svet na njima je bez nade, ovakvim svojim delom je usamljen i kao slikar i kao pojava.

Kosta Milievi u njegovom stvaralatvu jasno se ocrtavaju etiri perioda kolski 1895. 1908., veleki 1915.i krfski 1916. 1920. u kojima je postepeno sazrevala njegova umetnost, od tamnih i mutnih poetaka u Kutlikovoj koli do blistavih slika sa Krfa. On je jedan od naih slikara koji se najdue kolovao, a ostao nedokolovan kako to kau Moe Pijade i Stanislav Vinaver. Prva znanja je stekao u koli Kirila Kutlika na Kosanievom vencu, a zatim je studirao i boravio u tri umetnika centra u Evropi u Pragu 1898., u Beu 1899., u Minhenu 1902. 1903. u koli uvenog Abea. Boravak u Minhenu je bio presudan. Kada se vratio u Beograd on se ponovo upisao u kolu Marka Murata, u kojoj je bio najstariji. On je u to vreme bio oduevljen bekom secesijom i dekorativnim slikarstvom, pa je u tom duhu naslikao nekoliko firmi ?, i ikonostas u elezniku..Posle tih neuspeha, i sam nezadovoljan on pokuava da rasvetli svoju paletu, i odlazi u prirodu Trnava, Raka, Godovik,. Meutim sumorna atmosfera nisu mu pruili neke vee mogunosti i on poinje da radi beogradske pejzae. Mada je u Beogradu proveo teke dane , beogradski predeo mu je pomogao da se oseti slikarem i da izae iz okvira kolskog programa. Njegova paleta se rasvetljava posebno u slikama Dunavsko pristanite, Okolina Beograda, Predeo. Milievi nije imao pravu impresionistiku kolu, on nije uio u Parizu kao Milovanovi, niti se u njemu due zadrao kao Nadeda, njegova nauka su bile slike drugih, Abeovi saveti o svetlu i poneko uputstvo Marka Murata. Od 1909. 1912. uporno je pokuavao da uvrsti svoje slikarstvo i da izgradi sopstveni stil, najvanije je da se oslobodio akademskog shvatanja, to se najbolje moe videti na dve slike Autoportret i Portret Poljaka. Sada sledi niz slika pejzaa sa Savinaca, gde se okupila grupa slikara. Na ovim slikama izgradio je impresionistiku strukturu slike koja sadri sve to je ovaj pravac imao kao svoje osobine laku poetinu atmosferu, blago strujanje vazduha, nemirnu igru svetlosnih odblesaka, sveinu u izvoenju. . Istovremeno su ove promene zahvatile i njegovo portretno slikarstvo Portret Darinke Nastasijevi, Deak sa letnjim eirom. Poseban nain u polaganju poteza takozvana mrea mrlja pojavljije se kao rukopis kod jedne grupe umetnika , poto se preko Milievia iri na njegove sledbenike. Beogradski period on posle godina lutanja pronalazi impresionistiki izraz i stil, prilagoen njegovoj linosti i njegovom slikarskom temperamentu. Iz velekog perioda je poznato svega pet slika, Kula sa jablanovima, Kula krmarice Janje, u ovim predelima malog formata uvruje se Milieviev slikarski rukopis.tih pet slika pokazuju da je njegov lirski doivljaj prirode uspostavio potpunu ravnoteu izmeu svetlosti, boje i forme. Ta harmoninost je dostigla svoj vrhunac na Krfu u poslednjem periodu njegovog stvaralatva. U ratnim godinama njegovo slikarstvo dostie punu zrelost, tada je razvio tehniku kvadratnih mrlja. Stvorio je prave impresionistike slike francuskog tipa, mada Francusku nikad nije video. Proces afirmacije svetlosti koji je zapoeo na pejzaima iz Savinca uspeno je nastavio i razviona Krfskim pejzaima.

Milan Milovanovi njegov rad se moe podeliti na etiri perioda akademski 1895. 1906., hilandarski 1907. 1912., ratniki 1912. 1915. i mediteranski 1916. 1920. akademski 1895. 1906. ispunjen je dugim i savesnim studijama slikarstva koje nije imao ni jedan srpski umetnik, proao je kroz pet umetnikih kola, zavrio dve akademije i imao oko deset uitelja. Bio je tienik Mihajla Valtrovia, posle dve godine provedene kod Kutlika on odlazi u Minhenu atelje Antona Abea, u kome su ve radili Rista i Beta Vukanovi. Zatim upisuje Akademiju u Minhenu, i nakon toga ne ostaje u Minhenu nego odlazi u Pariz. Bio je prvi i za dugo e ostati jedini kome Pariz nije bio prolazna stanica, ve mesto boravka i uenja. On se tada upisuje na Akademiju, paljivo je isliakavao studije enskog i mukog akta i sa enjom gledao u slike impresionista kao u neki nedostian san, mada su one ve tada za mladi i bujni Pariz bile jedna prevaziena umetnost. On je ostao hladnokrvan preme novim eksperimentima i sa strahopotovenjem pristupao starim i proverenim vrednostima, kao da je nekako zakonito nastavljao onaj umetniki tok koji je vodio slikarstvo u njegovoj domovini. Ali to nije samo njegov usamljen sluaj. Ve karakteristika itave epohe; kad je bilo na samom izvoru revolucionarne i avangardne umetnosti s Milovanoviem, Nadedom, Mihajlovie, Raduloviem, Moom Pijade srpsko slikarstvo je ostalo po strani od svih

pokreta, poto je moglo da primi samo ono to je dozvoljavao njegov unutranji razvoj, odreen unutranjim tradicijama, navikama sredine i karakterom ljudi koji su ga stvarali. 1906. je zavrio Akademiju i doao u Beograd gde je priredio izlobu Autoportret sa crvenom kravatom, Portret mlade ene, Portret Mitrievia, Moja majka. Meutim prava budunost je leala u slikama iz njegovog drugog ciklusa slika iz 1906. to su uglavnom brze, svee skice koje je u jednom dahu pravio po Luksemburkom parku i ili na pariskim trgovima. Akademski period zakljiuju portreti i pariski predeli. Kada je 1906. doao u Beograd, preputen sebi daleko od profesorskih saveta i pouka, odmah se okrenuo predelu i nastavio da razvija svoju sklonost ka poetskom impresionizmu koja se ve pojavila u pariskim pejzaima. Pravi podstrek je dobio na putovanjima kroz Srbiju, Makedoniju i Svetu Goru. Prouavao je srednjevekovne spomenike Kosova, Makedonije zatim odlazi u Hilandar radi obnove Mitrofanovievog ivopisa u manastirskoj trpezariji, tako da se taj period naziva Hilandarski. to je vie putovao po jugu njegova paleta postaje svetlija a impresionistika organizacija slike zrelija. Od Mosta cara Duana poela je burna manifestacija svetlosti izraena u plavim snkama, ona , slika, predstavlja programsku slikukoja potiva na nova i dalja istraivanja. Kada je osloboen njegovov potez je teio sve veoj samostalnosti dok nije postao taka nosilac samo jedne boje. Tako se optiko meanje boja pojavilo u Srbiji s velikim zakanjenjem, tek u Milanovievoj Manasiji. Sa etvrtom jugoslovenskom izlobom zavrava se hilandarski period. Ratni period Polazak u boj na Kosovo, Ulazak srpske vojske u Skoplje pokazuju njegov napor da se prilagodi zahtevima epohe. Ali poto to nije bilo vreme za umetnost, niti su postojali pravi uslovi za nju, celo njegovo ratniko slikarstvo se zavrilo portretima vojnika i oficira. Mediteranski period u njemu se sliva sve ono to je godinama uio posmatrao i doiveo. Slika u Rimu, na obalama june Francuske, na Kapriju, i u Dubrovniku. Od svih njegovih mediteranskih odmorita najznaajniji je bio onaj na Kapriju, - Plava vrata , Pergola, Motiv sa Kaprija, Terasa, sasvim su posebna dela u kojima je ostvarena poezija prirode i svetlosti. Sa tim slikama je on najblii klasinom francuskom impresionizmu. Kad se ova dela uporede sa slikama hilandarskog perioda, razlika izmeu njih je reziltat jedne evolucije; od razbijene forme koja ostaje u granicama dveju dimenzija, do razvijenog prostora po kome se treperenje svetlosti ravnomerno prenosi u dubinu slike. Lirska linija Milovanovieve umetnosti se nastavlja i posle prvog svetskog rata. Boravak u Dubrovniku i na junom primorju 1920. dao je poslednje velike plodove, Put u Gru, Hercegnovi, Ulica u Dubrovniku, Sv. Mihajlo na Lanadu, zavravaju ono to je zapoeto na Kapriju, pre svega stabilizaciju forme i produbljivanje prostora. Prva i druga faza u razvoju srpskog impresionizma, istraivaka i klasina, obuhvataju vremensko razdoblje od 1907. 1920. prvoj pripada stvaralatvo Nadede Petrovi i Malie Gliia, Milovanoviev hilandarski i Miliiev beogradski period, i drugoj slike nastale na Krfu, Kapriju, i u Dubrovniku. Razlike izmeu njih nisu ni male ni beznaajne,. Prva faza je sva u eksperimentu i traenju u njoj se ukrtaju uticaji Minhena, Pariza, Italije, Krakova, Rusijeali nju najsnanije proima duh secesije. Druga faza ima klasian karakter zrelost stilsku proienost i bliska je po duhu francuskom impresionizmu, mada je izgradila svoj lini i samostalni izraz. Mada je jednim okom gkedao u Evropu, srpski impresionizam je doneo periferiju Beogrda i blatnjavu Sbiju, manastire, vejanje ita, seljake, brkate oficire, rovove, herojska bojita, tue more i zajedniko sunce jednu prirodu, jednu stvarnost i jedan svet koji je od evropskog udaljen koliko i srpsko slikarstvo od francuskog. I pored svih razlika obe faze srpskog impresionizma sutinski predstavljaju jedinstvenu celinu u ijoj osnovu je napor da se naslika suneva svetlost i da ona postane samostalna realnost slike.

II Forma
Iz reakcije na impresionizam proizale su sasvim nove pojave koje su drugim putem povele dalji razvoj srpskog slikarstva. Sukob sa vizuelnim senzacijama impresionizma odvijao se pre svega u oblasti forme koju je impresionizam skoro istisnuo iz kruga svojih istraivanja. Veliki broj mladih umetnika je proirio svoje vidokrug i pribliio srpsko slikarstvo zapadnoevropskoj umetnosti. Slikarstvo nove Tree generacije je odreene umnogome i njenim kolovanjem, jer je veina svoja znanja stekla van granica srpske umetnosti u Budimpeti, Pragu, Krakovu, Rimu, Firenci, da ih kasnije dopuni i usavri u Parizu. Ono to su za srpsku kulturnu i graansku sredinu nekada bili Be i Minhen,

sada je Pariz. U drugoj generaciji Pariz je bio daleki i neostvareni san, za mlade posle 1919. on je stvarnost. Pored obnovljenog Srpskog knjievnog glasnika i Letopisa Matice srpske, u prvim godinama tree decenije pokrenuto je nekoliko novih asopisa Misao, Putevi, Svedoanstva, u Zagrebu izlaze Zenit, Dada jok, i Dada tank. Osnivaju se i 1919. Udruenje likovnih umetnika, Grupa umetnika... Umesto Lesinga, ilera i Getea sada su se itale apostolske knjige Apolinera, Kandinskog, futurista i dadaista. Modulacija forme Posle prvog svetskog rata Sezanov uticaj je jako veliki kod nas o njemu se esto pie ili se kritiari pozivaju na njegove teorije i zakljuke, kao to je to bilo i povodom Pete jugoslovenske izlobe, a i kasnije. Meu oduevljenim sledbenicima Sezanove umetnosti bilo je i nekoliko srpskih slikara Branko Popovi, Jovan Bjeli, Petar Dobrovi, Moa Pijade, Sava umanovi, Sibe Milii, Milo Milunovi. Branko Popovi bio je na prvi slikar koji je razumeo i prihvatio Sezanovu umetnost. Jo posle etvrte jugoslovenske izlobe 1912. ,kada je otiao studirao slikarstvo u Parizu, u koji je otiao posle Minhena on je usvojio Sezanov nain rada Autoportret, Portret naunika, Portret gospodina Holanda. Uticaj Sezana je vidljiv na njegovim slikama negde do 1920. kada ga zamenjuje geometrizovana forma i ugaena paleta!! Kao slikar on nije uspeo da opstane u prvim redovima avangarde, zadrao je dinaminu ulogu u umetnikom ivotu Beograda, stvarajui grupe, organizovajui izlobe, borei se reju, tekstom, za moderne vidike, tako da je postao jedan od najznaajnijih kritiara tree decenije i novog realizma. Jovan Bjeli je dve godine posle Popovia, naslikao prve sezanistike slike. On je otkrio jedan nov umetniki centar, gde se kolovao, a to je Krakov, koji je ostao u senci Pariza, Minhena, Bea, ali je odigrao znaajnu ulogu u formiranju jo nekih bosanskih slikara. 1913. 1914. odlazi u Pariz gde se upoznaje sa Sezanovim slikama, i iz tih najranijih susreta nastale su slike Gru, Portret dame, Akt... Taj sezanovski uticaj nije trajo dugo ve krajem 1919. on je ponovo poeo sa eksperimentima, na svu sreu jer je sezanovska ideja pretila da ugui umetnikov dalji razvoj. Petar Dobrovi je kao i oni u mladosti poao od Sezana. On se kolovao u Budimpeti. Kada je 1913. otiao u Pariz sa im se prvo susreo nego sa Sezanom, to se osea u jednoj od najranijih Dobrovievih slika Autoportret. U svojoj generaciji je bio jedan od najboljih poznavalaca Sezana... Siba Milii je bio jo jedan sezanista Str. 92, 93, 94 (ima jo ali mnogo davi) Analiza forme Lotova kola predstavlja drugi slikarski metod novog realizma, koji je dijalektiki proizaao iz sezanizma. U poreenju sa onim to se tih godina slikalo u Evropi, ova reenja novog realizma su neodluna i mlake temperature, - pravog analitikog pikasovog kubizma ima jako malo, u svega nekoliko slika. Tome je doprineo pre svega Andre Lot, vaspita mnogih srpskih i jugoslovenskih slikara koji su se preko njega pribliili kubizmu. Lot je i sam kao slikar poao od Sezana. Otktivanje naina kako su slike uraene, postala je osnova njegovog slikarstva i njegovih teorija, jer on ni jednog trenutka nije zapostavio injenicu koju je sam otkrio: da je slika povrina koju treba savreno ispuniti i organizovati kao celinu. Dva su razloga odluujua za njegovo neslaganje sa kubistima; on nikako nije mogao tematski da ostane u uskim granicama nepominog sveta mrtvih priroda, poto su ga interesovale scene iz svakodnevnog ivota, figure i dinamian pejza, zata su mu kubisti prebacivali da je anegdotian, a zatim je on umesto plitkog reljefa kubistike slike otvorio duboki prostor, kako bi se oblici u njemu slobodno razvili, ime je izneverio plastian smisao kubizma izraen u ukidanju svakog prostornog iluzionizma. Pred ovim nadmonim intelektualcem i briljantnim govornikom nali su se mladi srpski slikari, aci provincijskih kola. Lotova kola je uivala veliki ugled i izvrila veliki uticaj na srpsko slikarstvo izmeu 1921. 1930. kada je kroz nju prolo mnogo srpskih aka i kada je ona postala ono to je bio Abeov atelje izmeu dva rata. Kod Lota su od jugoslovenskih umetnika uili Sava umanovi, Momilo Stevanovi, Milan Konjovi, Stojan Aralica, Milica aevi, Zora Petrovi, Milenko

erban, Ivan Luev, Anton Huter, Laza Lienoski, Milena otra, Sava Rajkovi, Vojo Dimitrijevi, Sonja Kovai, Oton Postrunik, Sergije Glumac... Sava umanovi prvi srpski slikar koji je upoznao naela Lotove kole. U senci 1919. ovde se vide poetnika traenja izmeu Sezana, Holdera i secesije. 1920. umanovi pun ambicija dolazi u Pariz, Lotova kola je bila neminovna da se u njoj umanovi zaustavi. *U prvom periodu umanovievog stvaralatva 1919. 1926. od posebnog znaaja je godina 1921, kada je naslikao jednu grupu slika u kojoj dva dela Kipar u ateljeu i Kompozicija sa satom predstavljaju prva prava kubistika platna srpskog slikarstva. Na otvorena pitanja kubizma u sve tri oblasti, boji, prostoru i modelaciji forme, umanovi odgovara oseanjem pravog analitiara koji dobro poznaje strukturu slike. Boja za njega, kao i za Pikasa i Braka u periodu klasinog kubizma nema koloristiki smisao, ona je pretvorena u svetlost i razlomnjena na razliite valerske vrednosti. U takvoj monohromnoj slici uloga svetlosti izuzetno je sloena i viestruko funkcionalna, ona modelie formu svetlo tamnim kontrastomi stvara dinamiku kompozicije. Na obe ove slike je sprovedena ista kubistika konstrukcija prostora. Ovakvu geometrijsku projekciju plitkog reljefa umanovi je brzo napustio, reklo bi se pod uticajem Lota, jer se i sam kao i njegov uitelj odmah posle ove dve slike posvetio duboko modelisanom prostoru, to je nespojivo sa ortodoksnim naelima kubistike kole. Na izvoru i Tri ene obe imaju takvu obradu, to kazuje da je on pripadao pravom kubizmu krae nego to je i sam eleo, i da je bio pod uticajem Lota krae nego to je i sam verovao. U daljem razvoju, sve do kraja prvog perioda 1926. on je slikao skoro iskljuivo monumentalne figuralne kompozicije geometrijski istesane, ali sa jednim tradicionalnim, klasinim zvukom starih majstora. Put do kubizma umanovi je preao brzo, lako i bezbolno, bilo je teko ostati u kubizmu i izai iz njega. U sledeoj slici vidimo elemente ekspresionizma Mornar na molu, to je za umanovia bilo prilino neobino. Izloba 1921. u Zagrebu doivela je neuspeh, ista publika koja je ranije pozdravljala njegovu secesiju i neodluni sezanizam nije imala razumevanja za kubine aktove, sivoplavu paletu i novi kosmiki svet. Prkosei neuspehu poeo je da stvara sve vea platna, da na njima iscrtava sve monumentalnije likove i da produbljuje prostor unosei u njega raznovrsne literarne doivljaje. Meutim na Petoj jugoslovenskoj izlobi neuspeh iz Zagreba se nije ponovio tu u grupi istomiljenika u Grupi slobodnih pokazalo se dokle je dola njegova umetnost. Sve do 1926. on je negovao poseban tip kompozicije u kojoj je figura postavljena sasvim napred (Lotov princip), na poetak prvog plana, a da bi se izbegao lak prodor do dna slike, naslikani su ekrani koji po odreenom ritmu razvijaju dubinu prostora. Tako je figura zaposela najvei deo vidnog polja i dola u neprirodan poloaj prema prostoru, zaguila je, u stvari, prvi plan. U ciklusu enskih aktova, umanovi je jo savesnije razradio ovaj odnos figure i prostora; spustio je horizont i u dubinu postavio zanimljivu igru ekrana. To je i godina najveeg uspona u ovom periodu, kad koristi mnoge Lotove savete, naroito u osvetljavanju forme i u odnosu toplih i hladnih boja, kako bi postigao punu plastinu modelaciju i geometrijsku strukturu oblika. Time je zavren proces zapoet 1921. Oslobaanje od geometrije koje zapoinje slikom Devojka sa aom, ova slika ima elemente koji nagovetavaju dalju evoluciju. Postepeno naputanje geometrijske forme praeno je i promenama na paleti, tamna gama, sivi tonovi, ustupili su mesto poletnijem, sveijem i istijem koloritu. Oslobaanje od geometrije je ilo sasvim postupno, ono ima svoj prelazni deo u grupi slika iz 1925. koje predstavljaju posebnu zelenu fazu . Beraice, Koncert u polju i Kupaice koje zavravaju ovaj razvoj, modelacija je meka i finija, s mnogo toplih prelaza, telo se uvija. Lotova teza da je slika rezultat rauna a ne inspiracije, nije vie oduevljavala umanovia. Momilo Stevanovi on je do Lota doao preko Engra i Pusena , njegovi prvi radovi U ast Engra , U ast Fragonara, prikatani kasnije i na izlobi u Beogradu 1928. slikani su sasvim u duhu tonskog slikarstva i novog realizma tree decenije. Njegova najvrednija i najuzbudljivija slika je mali Akt sa nargilama, u kojoj se udaljio od suvih naela Lotove kole i sasvim se pribliio novom, senzibilnom i lirskom klasicizmu. Milan Konjovi on nije imao sree sa Lotom kao uiteljem jer je kod njega proveo svega dve nedelje. Iz tog susreta je ostao pored crtea i jedan enski akt s lea. U Pragu i Beu i po srednjoj Evropi, Konjovi je sam menjao svoje uzore i poglede sve dok nije nabavio uvenu Rejnalovu monografiju o Pikasu objavljenu 1928. god. koja je na njega delovala kao ok kako je sam iskreno napisao. Rezultat je grupa kubistikih slika u 1922. iz koje je sauvano samo nekoliko vrednih dela Mrtva priroda, Portret Kotura, Siva mrtva priroda, Kubistika mrtva priroda. Lot nije priveo Konjovia kubizmu ve ga je pribliio klasicizmu, i starim majstorima u Luvru to je za njegov dalji

razvoj bilo od velikog znaaja. Duh geometrije je 1926. god. poeo je da se povlai iz Konjovieve slike i da ustupa mesto plastino modelovanom, zaokrugljenom, stabilnom obliku, kako to pokazuju Tri gracije, Parisov sud, Plava Venera. Od Pusena put je vodio do starih italijanskih majstora i na njemu je Konjovi naao boju, element koji ini sutinu njegove umetnike linosti, s njom je poeo da stvra 1927. nove slike. Stojan Aralica posle minhenske akademije odlazi u Pariz, bio je dve godine stariji od Lota i njihov odnos je vie bio kolegijalan nego kolski, mada su saveti francuskog majsora doprineli valerskoj razuenosti slike. I unutranjoj stabilnosti forme, to pokazuje enski akt iz 1927. raen u Lotovoj koli. Ubrzo je napustio Lotova pravila koja se prosto nisu slagala uz njegov temperament. Zora Petrovi Posle zavrene petanske akademije i perioda lutanja i traenja sopstvenog izraza, 1925. Zora dolazi u Pariz. Zahvaljujui Lotu ona je otkrila sloeni svet slike, njen ivot i zakone, sredila svoje slikarstvo i poela da slika u duhu vremena: tonski modelovan oblik sa blagom geometrijskom stilizacijom. Glava devojice, Akt, Portret Sretena Stojanovia spada u remek delo tree decenije u kome su sreno spojeni program epohe i njen lini senzibilitet. Ovaj niz podataka pokazuje da je cela jedna struja novog realizma u treoj deceniji izrasla iz ateljea Andrea Lota i ljubavi za kubizam. U stvaralatvu naih majstora retke su prave kubistike slike, jer su srpski slikari u Parizu u to vreme stupili u dodir s onim to je posledica kubizma, njegov izmenjen produetak, njegov eho pretvoren u klasicistiki izraz. Zato im je Lot kao pedagog odgovarao jer ih je vodio do starih majstora.

Sinteza forme Sezanova ideja o slikanju prirode kroz kupu, valjak i kocku doivela je u Srbiji preobraaj u dva pravca, -u jednom slikarstvo se pribliilo kubizmu, -a u drugom ono je negovalo uoptenu formu i blagu geometrijsku stilizaciju oblika. Od kubizma razvoj je dalje tekao ka novom klasicizmu i takva umetnost, sintetika u svom karakteru, donela je smirene i sreene povrine, ugaenu paletu i ekspresionistiki naglaenu temu. Takvoj umetnosti najvie odgovara naziv klasini realizam jer njegovu sutinu sainjavaju tri odluujua elementa: likovno- sintetika i geometrijski blago stilizovana forma, tematski- figuralna kompozicija religioznog, mitolokog ili ekspresionistikog sadraja i estetski- orjentacija prema staroj umetnosti i klasinih harmonija. Umetnost klasinog realizma nastala je u Srbiji pod neposrednim uticajem slikarstva zapadne Evrope i njegovih vodeih centara u Italiji, Nemakoj, Francuskoj. Dolazi do prevage crtakih elemenata i tonske modelacije nad bojom, paleta se ugasila i kao svoj ideal postavila monohromiju, model je konstruisan prema unutranjoj armaturi koja esto ima geometrijski karakter, forma je vrsto skoro skulptorski modelovana svetlo tamnim kontrastima. Ako je sa kubizmom pronaen i otvoren kosmiki svet slike, ova umetnost muzeja se oktenula ka unutranjem svetu predmeta i figure i to e biti vitalna karakteristika tree decenije. Ekspresionizam Ekspresionistiko slikarstvo u Srbiji nije socijalno angaovano, kao u Nemakoj Novoj stvarnosti, ekspresionizam srpskih slikara - Bjelia, Petrova, Radovia, Joba, Tabakovia, izraen je u unutranjoj napetosti forme, dramatinoj atmosferi i u potpuno odbaenoj ili rasprianoj temi. Zato je on stilski i sadrinski nedograen, nerazvijen i pun protivrenosti izmeu apstraktne forme i klasinog realizma. To karakteristino kretanje od ekspresionizma do klasinog realizma najdublje je proelo stvaralatvo Jovana Bjelia u drugom periodu njegovog rada. Jovan Bjeli Posle prve ekspresionistike izlobe u Zagrebu gde je izloio sezanistike slike, preao je u Beograd gde je radio kao scenograf u Narodnom pozoritu, i tada poinju promene u njegovoj umetnosti. Novi stil se pojavio 1920. sa jednim neoekivanim eksperimetom gde su se preplitali razliiti uticaji, kasnije odlazi na tromesene studije u Prag, Drezden, Berlin. Nemaka je 1920. za Bjelia bila izuzetno zanimljiva, jer se nemaki ekspresionizam razvija tada u dva pravca, jedan je iao preme futurizmu i dadaizmu a drugi ka uspostavljanju klasinog odnosa prema prirodi. .

Nema sumnje da su apstraktni pejzai koji su nastali odmah posle ovih putovanja , bili pod neposrednim uticajem onoga to je video i doiveo u Nemakoj. *Tako je 1920. i 1921. u srpskoj umetnosti nastao jedan kratkotrajni apstraktni prodor koji je snanu podrku imao u Zenitu i u onim kratkotrajnim dadaistikim publikacijama Dada jok, i Dada jazz, Dada tank. U apstraktnim pejzaima, Bjeli se oslobodio Sezanovskog uticaja i prihvatio ekspresionistiki pristupu izgraivanju nove slikarske stvarnosti, onako kako se ona shvatala u Nemakoj na poetku tree decenije, to najbolje pokazuju Apstraktni predeo, Planinski predeo, Borba dana i noi. Ljubavnici u pejzau je slika koja zadrava snanu ekspresionistiku intonaciju koja e ostati u njegovim slikama sve do kraja 1926. godine. Period od 1921. 1926. je period kada je Bjeli bio obuzet slikanjem prirode Vare, Motiv sa sela, ovakav tip slika se produio sve do 1930. kada je sa bojom u sliku ula i figura. U periodu od 1923. 1925. on slika drugaije, (to je serija portreta) paleta je svetlija, materija punija, ali ostaje dubok prostor i volumen, jer je pejza iza figure idealno mesto po kom moe da se eksperimentie. Upravo sa ovim portretima je on dao doprinos porodoru renesansnih ideja koje su meu srpskim slikarima imali brojne pristalice. Renesansni tip slike sedea figura sa prekrtenim rukama, i sa pejzaom u pozadini vrlo je karakteristian u treoj deceniji, ni pre ni kasnije srpski portret nije imao toliko klasinih elemenata u kompoziciji i u nainu izvoenja. Konzervativna kritika je estoko napadala i svoju nemo je opravdavala sarkazmom Ima jedna udica koja se zove izam i na koju se najlake hvataju Srbi . Meutim avangarda tree generacije predano je nastavila da trai nove puteve i da istrauje nove likovne istine. Ona se 1922. okupila oko Grupe slobodnih, u kojoj su se nali Bjeli, umanovi, Stanojevi, Radovi, Milii, Nastasijevi, Jankovi, Palaviini. Klasini realizam je zahvatio srvaralatvo, pre svega svih Lotovih aka izmeu 1922. i 1930. jer su oni skoro po pravilu, svoje kubistike eksperimente zavravali studijama starih majtora, klasinim motivima i tehnikom.umanovi je tada slikao Antike varijacije, i ciklus sa pastoralnim motivima, Stevanovi- U ast Engra, Konjovi Tri gracije, Aralica, Zora Petrovi i erban klasino konstruisane aktove Sezan, Engr, Pusen uivali su najvei ugled meu mladim uenicima Lotovog ateljea. Ova kola nije bila jedini rasadnik novog klasicizma. Do starih majstora dolazilo se i drugim putem preko ekspresionizma i srednjeevropskih akademija, kao u sluaju Dobrovia, Milunovia, Branka Popovia, Hakmana, Stanojevia... Petar Dobrovi sintetika forma i klasini realizam su proeli njegovo slikarstvo u periodu od 1918. 1925. U tom periodu se oslobodio Sezanovih uticaja i obratio drugim izvorima. Slike iz ovog perioda Bahova sveanost, Muki akt, Pokolj u apcu i Figuralna kompozicija pokazuju da je on u ovim godinama mislio vie na temu i literarni sadraj nego na slikarsku estetiku. Ovaj period, za razliku od predhodnog, neoekivano je preneo teite na temu i njenu literarnu ekspresiju. U toj promeni bitnu ulogu je odigrala ideja o monumentalnom stilu XX veka. Na prvom mestu kao uzor i podsticaj se nalazi umetnost renesanse, i on je prvi od srpskih slikara koji je otkrio to vrelo. Slike iz tih godina Venera, Odmor Venere, Bahanal, Leda sa labudom, Josif i Purifarka, pokazuju ak i majstore kojima on duguje za svoj monumentalni stil, Ticijan orone, El Greko, Mikelanelo. Monumentalni stil je posebno izraen u istorijskim kompozicijama. Krajem 1920. odluno je prsekao tu tendenciju monumentalnog stila, time je poeo period krize koja je trajala sve do 1925. kada je posle jednog puta u Dalmaciju i boravka u Parizu, on potpuno rasvetlio paletu i iz temelja promenio svoje slikarstvo. Preskoene strane 123, 124, 125, 126, 127, B. Popovi, V. Stanojevi, Z. Sekuli, . Nastasijevi, V. Pomoriac Tradicionalizam Posebna struja u klasinom realizmu, potraila je svoje izvore u srpskom srednjevekovnom slikarstvu. Ideja ponikla 1927. iz grupe Zograf, ime su do punog izraaja dola razmimoilaenja meu umetnicima tree i etvrte decenije. Od 1919. 1927. u Beogradu nije postojalo mnogo umetnikih grupa. Najdui ivot je imala Lada, koja se oslanjala na impresioniste i na minhenske ake i ulagala napore da podmladi svoje snage. Ostale grupe nisu bile dugog veka, mada su okupljale mlade njihov program je bio krajnje nejasan, to je sluaj sa Grupom umetnika, Grupom slobodnih je ipak

odigrala znaajnu ulogu ne samo uspenim nastupom na Petoj jugoslovenskoj izlobi, nego i samim okupljanjem umetnika koji e kasnije stvoriti Oblik, najznaajnije umetniko udruenje izmeu dva rata. Osnivai su bili B. Popovi, Jovan Bjeli, Petar Dobrovi, Sava umanovi, Matino Tartalja, Veljko Stanojevi, Toma Rosandi, Petar Pavaliini i Sreten Stojanovi. Oblik je u to doba prikupljao najznaajnije umetnike i predstavljao je vrtu vezu sa zapadnoevropskim slikarstvom!!! Sa druge strane se pojavilo udruenje Zograf, koje se javilo kao reakcija na grupu Oblik koja je bila okrenuta prema zapadnoevropskom slikarstvu. Zografu su pripadali . Nastasijevi, Zdravko Sekuli, Josip Car, Svetolik Luki, Radmila Milojkovi, ... Zograf je osnovan 1927. ne sluajno, jer je te godine u Beogradu odran Drugi meunarodni vizantoloki kongres na kome je uestvovao veliki broj uglednih naunika, Mije, Okunjev...i oni su doprineli da srpska freska i vizantijska umetnost postanu tema dana u javnom i kulturnom ivotu. Osnovna tenja Zografa je bila da stvori nacionalnu umetnost, a ta ideja ima dugu istoriju u srpskom slikarstvu!!! Novi realizam se protee u vremenskom razdoblju od 1915. 1930. i njega sainjava nekoliko pojava: sezanizam, kubizam (Lotovi aci), ekspresionizam, klasini realizam i zografska koncepcija obnove srednjevekovnog slikarstva. Odnos ovih pokreta je veoma neobian ,oni se esto nastavljaju jedan na drugi, ak i u stvaralatvu jednog umetnika. Ali ipak postoji neki hronoloki red koji se moe podeliti u etiri faze; - sezanistika 1915. 1919.

avangardna 1920. 1930. klasina 1923. 1927. prelazna 1927. 1930. str. 134, 135