ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Olivera Novitović – Dragiša Ranđić – Aleksandar Novitović

Užice, 2009
1

Zemlju smo nasledili od predaka, a posudili od potomaka

2

PREDGOVOR
Knjiga je nastala u vreme kada Srbija želi da pristupi Evropskoj Uniji i očekuje ubrzani razvoj. Pisana je čitav niz godina u vremenu kada globalni ekološki problemi prete žiovtu na Zemlji i postaju ograničavajući faktor razvoja čitave planete. Autori su koristeći se sopstvenim istraživanjima i obimnom literaturom, verujući da svaki pojedinac može dati doprinos poboljšanju kvaliteta životne sredine dali i sami doprinos. Potreba za ovom materijom nastala je zbog potrebe studenata i lakšeg savladavanja problematike u ovoj oblasti kao i dugogodišnja saradnja sa Institutom za materijale u Londonu – The Institute Of Materials, Minerals and Mining. Izražavamo nadu da će knjiga pomoći boljem razumevanju osnovnihg pojmova životne sredine standarda, izvora zagađivanja, njihovog monitoringa, raspoloživih tehnologija koje trebaju da daju optimalni rezultat unutar određene industrijske kategorije. Posebna pažnja je posvećena klimatskim promenama što je u najčešćem slučaju sinonim za globalno zagrevanje, mada se koristi i u širem smislu kada se uključuju prirodne promene klime. Ono što je istina to je da prebijanjem dugova izmedju razvijenih i nerazvijenih i prirode može da se konstatuje da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. Vlada mišljenje da u zemljama u razvoju nema dovoljno znanja i informacija na bazi čega bi zahtevala svoja potraživanja. Težnja autora je da mnoge dileme razjasni i da podršku primeni modernog koncepta kontrole i zaštite životne sredine. Pri tome je veoma bitan izbor materijala; tehnologija; uticaja proizvodnje, višestruka primena jednog istog materijala, korišćenej jednostavnih procesa, smanjenja broja pozicija, obleževanje delova, standardizacija, produženja životnog veka proizvodnih komponenti uz podizanje nivoa kvaliteta, bezbedno odlaganje, a sve to dovodi do projektovanja za održivost i projektovanja za zdravlje i sigurnost. Da bi se rešili ekološki problemi na nacionalnom nivou moraju biti uključena dva vodeća principa: princip zagađivač plaća i princip praćenja tehnologije i proizvoda od «kolevke do groba». Prvi put problematika zagađivanja vazduha regulisana je propisom u svetu: zabrana upotrebe uglja u Londonu u doba Kralja Edvarda I 1306. godine. Prvi zakon vezan za zaštitu životne sredine donet je u Dubrovniku 1272. godine gde su definisani uslovi gradnje i održavanje javne kanalizacije i septičkih jama i zabrana izbacivanja otpada u otvorene kanale. Kasnije su date dopune o javnoj čistoći i protivpožarnoj zaštiti kao i načini dinamika sprovođenja mera, zadužena lica koja će sprovoditi i novčane kazne za one koji se ne budu pridržavali zakona. Prof. dr Olivera Novitović
3

UVOD
Šta je ekologija, a šta zaštita životne sredine i kako saznanja iz te obasti mogu da se primene
Ekologija i zaštita životne sredine, su bez sumnje, kompleksne oblasti za svakog čoveka na planeti. Ekologija može da se definiše kao studija odnosa između organizama i životne sredine. Ljudi proučavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje kao vrsta. Opstanak ljudi je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoče promene u životnoj sredini i predvide njihov uticaj na organizme. Prvi lovci i sakupljači bilja morali su da znaju navike životinja i gde da nađu hranu. Kasnije, poljoprivrednici morali su biti svesni promena vremenskih uslova i zemljišta i kako te promene mogu uticati na useve i stoku. Danas, većina ljudske populacije na Zemlji živi u gradovima i mnogi imaju malo direktnog kontakta sa prirodom. Više nego ikada ranije, budućnost ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose između organizama i okoline. Ljudska vrsta intenzivno menja životnu sredinu, ipak ona u potpunosti ne razume efekte tih promena. Na primer, ljudske aktivnosti su povećale količinu azota koja cirkuliše kroz biosferu, promenile sastav zemljišta, povećale koncentraciju CO2. Imperativ dvadesetprvog veka je da još jednom postanemo žestoki studenti ekologije. Nekad je čovek živeo u skladu s prirodom; vrlo skromno je iskorišćavao prirodne resurse i nije bitno, niti u širim razmerama remetio prirodnu ravnotežu. Živeći u malenim naseljima oko plodnih predela, problem svoje egzistencije rešavao je baveći se lovom, a kasnije i zemljoradnjom. Kada je počeo obrađivati metale i kada je došlo do procvata zanatstva, pojedine skupine ljudi počele su se kretati tragajući za rudama, koje su koristili. Tako je čovjek počeo preseljavati i u područja klimatski manje povoljna za život i poljoprivredu, pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom. Zahvaljujući zanatstvu, izumeo je nova, bolja oruđa, odeću i skloništa, počeo je krčiti i paliti šume, veštački stvarajući obradivo zemljište. Naselja su postajala sve veća, nastaju nova zanimanja, organizuje se trgovina, rađa se civilizacija. Broj ljudi se uvećava. Zahvati na prirodnoj okolini bivaju sve veći: grade se vodovodi, rudnici, putevi, luke... Tehnologija doživljava procvat, nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju, pa ljudski vek postaje duži i, uopšte kvalitet života se povećava. No taj progresivan razvoj praćen je , nažalost , promenom životnih uslova na takav način koji će današnjem čovečanstvu prouzrokovati brojne i dalekosežne probleme. Posebno velike negativne uticaje na stanje životne sredine imaju pogoni teške industrije (železare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane koje
4

se često nazivaju prljavom industrijom. Na kvalitet životne sredine značajno utiče i proizvodnja i potrošnja različitih energetskih sirovina od kojih najveći značaj ima ugalj. Segorjevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike količine šljake i pepela, a u atmosferu se izbacuju velike količine sumpornih i azotnih jedinjenja što sve zagađuje životnu sredinu. I saobraćaj, posebno drumski, izuzetno mnogo utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo. Sagorjevanje goriva, spiranje (padavine) ulja, nafte, soli i prašine s puteva, zatim izazivanje buke koja ima višestruke negativne posljedice po zdravlje ljudi, sve to negativno utiče na našu okolinu i sredinu u kojoj živimo. Nestručna obrada poljoprivrednih površina kod upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova, negativno se odražava na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi hemijski preparati (pesticidi) imaju otrovna svojstva. Duže upotreba ovih sredstava negativno se odražava na kvalitet površinskih i podzemnih voda. I otpad (gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili saobraćaja, otpad neiskorištenih energenata, poljoprivredni otpad itd.) negativno utiče na kvalitet životne sredine. Ovo se posebno odnosi na veće gradove gde se gradski i industrijski otpad deponuje i zatrpava, što ugrožava podzemne vode i vazduh. Najopasniji je otpad iz hemijske industrije. Iza jednostavnog pojma ekologije leži široka naučna disciplina. Ekolozi mogu proučavati pojedinačne organizme, kompletne šume i jezera, kao i čitavu Zemlju. Ekološka merenja uključuju broj organizama, brzinu reprodukcije, ili brzinu procesa kao što su fotosinteza i razlaganje. Uporedo sa proučavanjem organizama ekolozi proučavaju i nebiološke komponente sredine, kao što su temperatura, hemija zemljišta. U nekim ekološkim studijama “okolina“ može biti drugi organizam. Dok mnogi misle da je tipično ekološko istraživanje na terenu, neki od najvažnijih dostignuća u ekologiji zasnovani su na teoretskim modelima ili istraživanjima u laboratoriji. Da bi pojednostavili svoja istraživanja, ekolozi su dugo pokušavali da proučavaju izolovane zajednice i ekosisteme. Međutim, sve zajednice i ekosistemi na Zemlji su otvoreni sistemi za razmenu materije, energije i organizama sa drugim zajednicama i ekosistemima. Uprkos različitim pristupima naučnoj praksi naučna istraživanja imaju mnogo zajedničkog. Univerzalni pristupi naučnih metoda su: postavljanje interesantnih pitanja i postavljanje hipoteza.

5

Informacije: Posmatranje Eksperiment Modeliranje Objavljena istraživanja Pitanje Provera hipoteza, dolazi do povećanja ukupnih informacija bez obzira na ishod.

Hipoteza nije validna: Promena hipoteze u skladu sa novim informacijama.

Hipoteze

Predviđanja

Provera hipoteze: Posmatranje Eksperiment Modeliranje

}
Podaci:

Hipoteza validna: Sprovođenje dodatnih provera hipoteze.

Prikupljanje Menadžment Prikaz Statistički pregled Statistička analiza Prihvatanje/ Odbacivanje hipoteze

Slika 1.1. Grafički prikaz naučne metode. Naučne metode se zasnivaju na korišćenju informacija za postavljanje i proveru hipoteza kroz posmatranje, eksperiment i modelovanje (Podaci od Manuel C. Molles Jr. University of New Mexico 2008)

Ekologija je biološka disciplina koja proučava odnose, strukturu i funkcionisanje prirode u celini, uključujući i čoveka, odnosno čovečanstvo kao specifičnu komponentu bioloških sistema na Zemlji. Ona se bavi odnosima živih bića i njihove životne sredine, kao i uzajamnim odnosima svih organizama u prirodi. Savremena definicija ekologije naglašava da je to nauka koja proučava rešenja koja su živa bića realizovala, na različite načine, u vezi sa problemima
6

ali nas ne može biti bez ekosistema. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omogućava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim oblicima.koje im je spoljašnja sredina postavila i koja su ona morala rešiti kroz svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama opstala (Janković.6 miliona godina. veza živih organizama s njihovim prirodnim okruženjem. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja 7 . Ona obuhvata delove prirodnih i društvenih nauka. Jednostavno rečeno. promenite li jedan deo. doprinoseći daljem širenju zagađenja. Šta je to ekologija? Kako je nastala planeta i život na njoj? Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjem? Šta treba činiti za očuvaje životne sredine? Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine. Planeta Zemlja je nastala pre 4. 1995). tla i vode koji se naziva biosfera. Način života savremenog čoveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagađivanja Zemlje. Zagađenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge. menjate i drugi. Složeni splet biljaka. Zemlja je jedina planeta na kojoj je život moguć. borbe da se pomire sukobljeni interesi u određivanju spoljašnjih uslova života. kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu. Ljudi su samo jedan element ekosistema. To je sistem sa neograničenim brojem međusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. filozofiju i proučava prirodu kao celinu. Njena centralna tema jeste međuzavisnost celokupnog sveta. ekologija se može odrediti i kao nauka koja izučava mehanizme opstanka živih bića. ona je mnogo više od toga. Može nam izgledati velika. Ekosistem može opstati bez nas. životinja i drugih oblika čini ekosistem. Ekologija nije samo grana biologije. To je zato što je prekrivena tankim slojem vazduha. čvrstu kuglu. ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu.

Termin ekologija je izveden iz grčkih reči “oikos” (dom. biogeocenoze. u okviru kojih na specifičan način kruži materija i protiče energija. Celokupni prostor na Zemljinoj površini naseljen živim bićima naziva se biosfera. pošto pojam “borbe za opstanak” pokriva splet medjuodnosa živih bića kao i odnose prema uslovima nežive prirode. Čarls Darvin je. Osnovni ekološki principi ili zakonitosti su: 1) kruženje supstanci i 2) proticanje energije. Iako je Hekel dao ime ekologiji. govor. Biosfera obuhvata tri životna područija: litosveru (kopnenu oblast). 1866. Ekologija je nauka koja proučava uzajamne odnose medju organizmima i njihovu zavisnost od spoljašnjih faktora. tehnološkog napretka i 8 . Ispuštanje biocida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. Svako ograničeno životno područije sa sličnim životnim uslovima sačinjava jedan biotop (životno stanište). okolina) i “logos” (učenje. gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobuhvatnost odnosa izmadju životinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. Ekološki faktori mogu biti abiootički oni koji predstavljaju nežive sile prirode kao što su klima podloga. kao i 10) stabilnim i uravnoteženim abiotičkim i biotičkim uslovima i resursima sredine. koji su jedinstva staništa (biotopa) i životne zajednice (biocenoze). Biosvera kao životno područije deli se na tri biociklusa (mora. način ishrane i društvene odnose. U današnje vreme. reke. 6) hijerarhijskoj organizaciji i 7) adaptabilnosti bioloških sistema. reč. mesto stnovanja. stanište. reljef (faktori klime. Biohore su sastavljene iz užih oblasti biotopa. u eri industrijalizacije. 1879. Najviši sistem ekološkog proučavanja su ekosistemi. 5) biološkoj raznovrsnosti (biodiverzitetu). hidrosveru (vodeni prekrivač) i donji sloj atmosvere (vazdušnog omotača) naše planete.) i “Priroda stvaranja” (Naturliche Schopfungsgeschichte. zasnovani na 3) trofičkim odnosima (odnosima ishrane) u ekosistemima. pustinje.pogoršava šanse sadašnjih ili budućih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. 4) biogeohemijskim ciklusima. Sve jedinke životinja i biljka koje žive u nekom odredjenom biotopu tesno su medjusobno povezane uzajamnom zavisnošću i sačinjavaju skupa jednu životnu zajednicu biocenozu. prvenstveno klimatskih uslova i tla na kome žive. zatim biotički kao što su uzajamni odnosi i međusobna zavisnost medju samim živim bićima i antropogeni faktori. 9) organskoj produkciji. Reč ekologija potiče iz knjiga “Opšta istorija razvića organizama” (Allgemeine Entwicklugsgeschichte der Organismen. slatke vode i kopnena oblast). jezera). stepe. nihovoj 8) dinamičnosti i sukcesijama. Svaka od ovih deli se dalje na biohore (šume. Faktori od kojih zavisi optanak u nekom životnom područiju nazivaju se ekološki faktori (faktori spoljašnje sredine). nauka). Ekolgija je relativno mlada nauka.) nemačkog biolga Ernesta Hekela. edafski faktori i orografski faktori). po nekima njen stvarni tvorac. parenje i razmnožavanje i druge slične pojave.

nezaustavljivog rasta ljudske populacije. koje dalje koriste životinje i čovek. ugljendioksida i amonijaka i tako omogućavaju obnovu i održavanje života na Zemlji. nagomilavanje "lošeg". Sa razvojem civilizacije. jezerski i rečni). nekontrolisanog porasta stanovništva. Normalni prirodni uslovi milenijumima su omogućavali čoveku ugodan život na planeti Zemlji. čovek svojom aktivnošću remeti ekološke principe i nepodaštavanjem ekoloških zakonitosti narušava stabilnost biosfere. u ovom veku. velikog iscrpljivanja prirodnih resursa. kisele kiše. nego što oni mogu (ili uopšte ne mogu) da se razgrade. vegetacija i ostali živi svet koji egzistira u tri sredine međusobno su povezani u dinamičnu ravnotežu. Uginule biljke i životinje se vremenom mineralizuju do anorganskih jedinjenja koji su polazna osnova za sintezu složenih organskih jedinjenja u biljkama. To može dovesti do poremećaja sa nesagledivim posledicama. degradirajući je. Danas su posebno eksploatisani i osiromašeni u resursima i biodiverzitetu vodeni ekosistemi (morski. a biosfera je bila dovoljno moćna da neutrališe sve negativne posledice svih ljudskih aktivnosti. mnogo brže iskorišćava dostupne resurse Zemlje stvarajući sebi neophodne produkte. Iz toga proizilazi. zemljište. trebalo bi prihvatiti kao etički ekološki princip. dovodeći u pitanje sopstveni opstanak na Zemlji. Ekologija je svoj procvat doživela posle pedesetih godina prošlog veka. koje samoregulativni ekološki sistemi i prirodna sredina na Zemlji ne mogu da prime i obezbede njihovu reciklazu. Vazduh. naročito tamo gde se sve veće površine pretvaraju u agroekosisteme i velika urbana područja (megalopolisi). zemljišta i vode narušavaju daleko šire oblasti od one koju sami zauzimaju. Na taj način nastaju globalni ekološki problemi. a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. šumski i livadski ekosistemi. a naročito u savremenim uslovima. Biljni svet koristeći mineralne materije. neophodne za život čoveka i životinja. strahovito nagomilavanje štetnih produkata. energiju Sunca i ugljendioksid iz vazduha proizvodi organske materije i kiseonik. jednostranog i nekontrolisanog tehnološkog razvoja. kao i nedovoljnog ekološkog obrazovanja i etike u prirodu se emituju ogromne količine otpada. koji kompleksnim zagađivanjem vazduha. zbog ofanzivnog. To se neprestano dešava čineći večiti krug života i ravnotežu. troposferskog ozona i drugih fotooksidanata. Ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da 9 . savremenog civilizovanog društva. Čovek neumereno troši bogatstva prirode . Medjutim. kao što su povećan efekat staklene bašte. za održivim korišćenjem i vraćanjem neupotrebljenih i obnovljenih resursa prirodi. fotohemijski smog. ekološku svest i savest. koja je daleko od statične. voda. dolazi do kritičnog narušavanja životne sredine. Ključnu ulogu čine mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju do krajnjih anorganskih jedinjenja: vode. smanjivanje stratosferskog ozonskog omotača. kada je prihvaćeno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vodeći računa o zakonitostima koje vladaju u njoj.

veka nestati oko 50% biološke raznovrsnosti. Ekološka kriza može se sprečiti samo ako se shvati kao pitanje života na planeti Zemlji uopšte.000 vrsta (34. autohtonom okruženju. Ako bi se ljudi pridržavali etičkih principa odgovornosti.trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. ako se nastavi sadašnji trend izumiranja. Tekuća globalna brzina izumiranja eksponencijalno je veća od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. Naučnici su izračunali da će. Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi samom. Ona afirmiše prava svih resursa. Svake godine izčezne blizu 40. struke. životinje. do kraja 21. Sam ekonomski razvoj je ograničen neravnotežom izmedju stalno rastućeg stanovnoštva i opadajućih sredstava za njegovu ishranu i život zbog permanentnog zagađivanja i trovanja životnog prostora. povredivosti. etika 10 . Samo zajednički saznajno-praktični napori svih zemalja. Ona treba da sadrži planove korišćenja prirodnih resursa. Pošto su prirodni resursi ograničeni. Ekološki problemi savremenog čoveka su toliko obimni i intenzivni da prevazilaze moć efektivne intervencije bilo koje pojedinačne zemlje. nauke i discipline. a ne samo opstanka čoveka. mogu da ublaže zastrašujuće posledice ekološke katastrofe. njihove aktivnosti u prirodi bi omogućile kako sadašnjim tako i budućim generacijama život u održivom okruženju. finansijske poslove za očuvanje. Ekološki problemi su brojni i objektivno teški za rešavanje. mrežu institucija koje se bave zaštitom prirode i onih koje obrazuju stručne kadrove ili vrše masovno vapitanje stanovništva za očuvanje prirode. tako i za samog čoveka.osetljivosti i proporcionalnosti. organizacije. zaživela je početkom 1970-ih godina. Podstaknuta inteziviranjem svesti o rastućem stepenu uticaja čoveka na promene u prirodnom okruženju. Njenim smanjivanjem na globalnom nivou cela plneta postaje sve ugroženija kako za biljni i životinjski svet. pogotovo u siromašnim zemljama. uvedena je tzv. ali i sirovine i omogućava im pravo na postojanje u svom prirodnom. a mnogo hiljada njih izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih). Aldu Leopoldu (1949). u sveobuhvatna razmišljanja o prirodi koja nas okružuje. kao i širem prirodnom okruženju koje u sebi uključuje biljke.000 biljnih vrsta i 5200 životinjskih vrsta širom sveta su pred izumiranjem. neophodan je razvoj ekološke politike. uključujući biljke. S njima nestaje i mogućnost njihove upotrebe u medicini i nauci koja bi moglo pomoći čovčanstvu u smanjivanju gladi i pronalaženju lekova za razne bolesti. predele (kopnene i akvatične) i vazduh. registraciju i zaštitu prirode. etika Zemlje. Prema jednom od “advokata” prirode. životinje. Ovakva etika Zemlje podrazumeva moralnu odgovornost pojedinca prema ostalim ljudima i društvu. zakonsko regulisanje korišćenja i parcelisanja obradivog zemljišta.

krivolovom. međusobno uslovljena i biološki neraskidiva nivoa: genetičkom. ribolovom. od kojih je do danas poznato i opisano samo oko 1. Biodiverzitet ili bioloska raznovrsnost obuhvata ukupnu različitost i variranje gena i svih vrsta mikroorganizama. šumarstvom. poljoprivrednici mogu da održe ravnotežu između održivog razvoja. botaničkim baštama i u zoo vrtovima. 11 . urbanizacijom. organski način uzgajanja i plodored. koji promoviše multilateralan pristup razmene informacija. je sredinom 1980ih godina u nauku uveo nove termine. od nastanka života na planeti do danas. FAO (Food and Agriculture Organization) procenjuje da je tokom poslednjeg veka izgubljeno oko ¾ genetskog materijala poljoprivrednih biljnih kultura. kao što su standardizovana i kontrolisana upotreba pesticida. dok je od postojećih 6300 životinjskih vrsta oko 1350 u opasnosti da nestane ili je već nestalo. Specijski biodiverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta na Zemlji. biljaka i životinja. koji su postali svojevrsni motivacioni pokretači savremene teorije i prakse zaštite prirode.zaštite prirode koja apostrofira da biljke. specijskom i ekosistemskom. a obezbeđuje da se biljni genetski resursi očuvaju za buduće generacije. životinje.5 miliona vrsta. isušivanjem zemljišta i slično nanosi veliku štetu prirodnim staništima divljih vrsta čime je ugrožen njihov opstanak. ali i neživa priroda imaju svoja egzistencijalna prava. povećanja prinosa i očuvanja okolnog ekosistema. krčenjem šuma. Ovaj proces se ubrzava nepravilnim upravljanjem poljoprivrednom proizvodnjom. Ovakva raznovrsnost predstavlja oslonac ljudskoj vrsti u pogledu ishrane. kao i svu raznolikost ekosistema u kojima su živa bića aktivni izvršioci ekoloških procesa. Potpisan je međunarodni sporazum o resursu biljnih gena za ishranu i poljoprivredu. Edvard Vilson. Procenjuje se da na Zemlji postoji izmedju 5 do 80 miliona vrsta. Međutim. Na globalnom nivou biljne i životinjske vrste se čuvaju u bankama gena. staništa. Više od 40% površine kopna se koristi za poljoprivredu. Američki biolog. tako da poljoprivrednici imaju veliku odgovornost u zaštiti biodiverziteta. tehnoloških postupaka i svaki drugi vid podrške o održivom razvoju poljoprivrede. gljiva. ali je isto tako važan zadatak očuvanje biodiverziteta na poljoprivrednim dobrima i u prirodnom okruženju gde se vrste mogu prilagođavati novonastalim uslovima u borbi sa ostalim vrstama u okruženju. lekova. od strane velikog broja zemalja. Biodiverzitet se realizuje kroz tri osnovna. Upotrebom tehnika. biodiverzitet i biofilija. čovek zagađujući životnu sredinu. Biofilija podrazumeva urođenu ljubav koju ljudska bića gaje prema drugim oblicima života.

12 . Proširenjem palete namirnica koje se koriste u ishrani i povećanje njene raznovrsnosti učinilo bi se mnogo na kvalitetu ishrane i zadovoljavajućem unosu hranljivih i zaštitnih materija kao i fitonutrijenata koji se poslednjih godina pokazuju kao značajni činioci u sprečavanju mnogih bolesti.Raznovrsnost kultivisanih biljnih vrsta i domaćih životinja služi kao osnova za biodiverzitet u poljoprivredi. okolnosti i uticaji koji okružuju i utiču na razvoj jednog organizma ili grupe organizama. 90% namirnica životinjskog porekla koje se koriste u ishrani svetske populacije čini samo 14 vrsta (sisara i ptica). Životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje. Ipak. dok 50% energetske vrednosti poreklom iz biljnih vrsta u ishrani ljudi čine samo 4 vrste: pšenica. i svet objekata. tehnologiju i nauku da bi stvorio okruženje koje odgovara njegovim potrebama i stremljenjima. čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Brigom o biodiverzitetu brinemo o milionima života. koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija. odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. uticaji dolaze kako od žive tako i od nežive prirode. pirinač i krompir. pošumljavanjem. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti čoveka niti čovek mora imati direktnih uticaja. životinje. predmeta i institucija koje je čovek sam izgradio koristeći tehniku. zemljište. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija. Tokom svojih aktivnosti. tradicionalnoj i savremenoj farmakologiji. vazduh i voda). to su svi uslovi. razvoja industrije i sve većeg uticaja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica između ova dva termina postaje sve nejasnija. koji je postojao milijrdama godina pre čoveka. sečom šuma. Međutim. kukuruz. o ishrani i medicini. Životna sredina ili čovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje. odnosno prostor i uslove za život. u pogledu tehnološkog napretka. Životnu sredinu čini svet prirode (biljke.

mineralni elementi). s obzirom da imaju različite prilagođenosti. stvaranjem deponija. visoka vlažnost. metaboličkih procesa. Za svaki pojedinačan organizam okolina. postali višestruko složeni. Ali su i odnosi u prirodi. Ekološka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svih članova društva. Posebno su surovi uslovi u arktičkim (niska temperatura. različiti organizmi. stalno zamrznuta podloga) ili pustinjskim (visoka temperatura. nerazvijeno zemljište) predelima i drugim negostoljubivim sredinam. vlažnost. Životna sredina otkriva i nudi određene ekološke probleme. prvi organizmi su se suočili sa veoma jednostavnom životnom sredinom koju su činile kompaktne stene ohlađene planete. Pored toga. na određenom mestu. formiralo se zemljište. pa su ona često. između organizama i sredine. kao i živa priroda. u takvoj sredini. koju čine druga živa bića sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu. određena uslovima (temperatura. Velika raznovrsnost uslova u životnoj sredini na svakom pojedinačnom mestu uslovila je pojavu najrazličitijih prilagođenosti živih bića. čak drugačije na svakom stupnju njihovog razvitka. Životna sredina se odlikuje velikom varijabilnošću i heterogenošću u vremenu i prostoru. Njena multidisciplinarnost proističe iz činjenice što zdravlje. kao i između samih organizama. gde se resursi nalaze u minimumu i onemogućavaju normalan život organizma. Zaštita životne sredine podrazumeva skup razlicitih postupaka i mera koji sprecavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Stoga svaki poremećaj stanja životne sredine dovodi do ekoloških poremećaja i poremećaja socijalnih odnosa. Ona nije uvek i na svakom mestu darežljiva prema živim bićima. prilagođavajući se. životna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. skup ekoloških uslova deluje različito. ekstremna suša. koji su medusobno povezani i uslovljeni. nuklearnim probama i dr. pH zemljišta) i raspoloživim resursima (energija. odražavaju opšte karakteristike datog staništa. što je rezultat delovanja stalno promenljivog kompleksa ekoloških uslova. životna sredina. razmnožavanje i opstanak. voda i vazduh. primorana da za svoj opstanak vode vrlo tešku borbu. 13 .eksploatacijom mineralnih sirovina. ona pruža mogućnost da se na istom mestu nasele vrste koje isti ekološki problem rešavaju na različit način. U životnoj sredini organizmi nalaze sve ono što im je neophodno za odvijanje normalnog života. Na pojedine organizme. Postepeno. aktuelnim uticajima u njoj. čovek utiče na promenu čitavih područja. rešavaju na sopstven način. često. U dalekoj prošlosti Zemlje. je i neživa priroda. fizičko. voda. Ove prilagođenosti. u skladu sa svojim genetičkim mogućnostima. emisijom gasova. koje. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou. razvoj. Tako je životna sredina u celini postajala bogatija i raznovrsnija.hemijskim procesima i aktivnošću sve većeg broja različitih organizama. tokom evolucije.

obezbjeđenje uslova za ograničeno. prirodnih lepota i prostornih vrednosti. 14 . zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo života stanovništva. Jedan takav primer dat na slici koja sledi. raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema. plodnosti zemljišta. kulturne baštine i dobara koje je stvorio čovek. genofonda životinjskih i biljnih vrsta. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije. očuvanje ekološke stabilnosti prirode. količine i kvaliteta prirodnih bogatstava i sprečavanje opasnosti i rizika po životnu sredinu. celovitosti. razumno i održivo gazdovanje živom i neživom prirodom. gde je osnovna poruka da svi treba da budu zajedno na «Dan čistog vazduha». Ciljevi zaštite životne sredine su: očuvanje i zaštita zdravlja ljudi. U nekim zemljama postoji lepa praksa gde se dan u godini označi kao Dan čistog vazduha i tada se cela nacija animira da učini nešto u cilju smanjenja štetnih komponenata.Briga o životnoj sredini je sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo.

Osnovne elemente (C. odakle ponovo mogu da se iskoriste. koje vrše gljive i bakterije. "znanje") je interdisciplinarna nauka koja se bavi proučavanjem raznih živih organizama. Tako se osnovni elementi vraćaju u spoljašnju sredinu. Od takvih ostataka nastaju: treset. Kiseonik se nalazi u atmosferi (ima ga oko 21%) i rastvoren u vodi. zbog posebnih uslova u kojima se nađu. Funkcionisanje biosfere ogleda se u uzajamnoj povezanosti njenih različitih ekosistema na principima kruženja materije i jednosmernom proticanju energije u globalnim razmerama. Jedan deo ugljenika vraća se u atmosferu i vodu tokom disanja organizama. logos. njihovim medusobnim interakcijama. koji se mogu utvrditi za svaki elemenat posebno. Ponekad ostaci uginulih organizama. i λόγος. Ugljenik se nalazi u atmosferi u obliku ugljen-dioksida i u hidrosferi rastvoren u vodi. H. (na dnu okeana. Ekosistem je dinamičan kompleks zajednica biljaka.Ključne reči: ekologija. Ovaj put osnovnih elemenata predstavlja biogeohemijske cikluse materije na Zemlji. N i drugi) organizmi ugrađuju u organska jedinjenja u svom telu. Organska materija prolazi kroz lance ishrane i na kraju se razlaže i mineralizuje. u uslovima niskih temperatura gde su procesi raspadanja usporeni) ne mogu biti potpuno razloženi. kao i okolinom u kojoj žive mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim faktorima koji ih okružuju. životna sredina. oikos. kameni ugalj i nafta. Znatna količina ugljenika ostaje duže ili kraće vreme van kruženja. Najveći deo ugljenika vraća se u spoljašnju sredinu procesima truljenja i vrenja. a vraća se u spoljašnju sredinu procesom fotosinteze. prilagođavanje. U procesima fotosinteze se kao ugljena kiselina vezuje i gradi organska jedinjenja. ekosistem. 15 . biosfera. pa ih tako ponovo uključuje u kruženje. duboko pod zemljom. Koristi se za procese disanja organizama. lignit. Njih čovek koristi kao gorivo. evolucija Definicija pojmova Ekologija od grčke reči: οίκος. "domaćinstvo". životinja i mikroorganizama i njhove nežive sredine koji stupaju u međusobne odnose i stvaraju funkcionalnu zajednicu. O. Biosfera.

Deo vode sa površine Zemlje ulazi u sastav živih bića. ponovo napušta ove organizme. u biosferi jedan oblik jedinjenja se neprestano smenjuje drugim na račun energije koja neprekidni jednosmerno protiče. Sa te površine ona se različitim vodotokovima ponovo vraća u mora i okeane. odakle biljke mogu da ih koriste. a potom ključni elemenat su veštine u definisanju i rešavanju problema. Truljenjem i razlaganjem jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik (nitrati). ali ga većina organizama ne uzima direktno iz atmosfere. Time nastaju mase oblaka koji odlaze prema kopnu gde u obliku padavina voda stiže do površine Zemlje. koji predstavljaju rezervoare vode na Zemlji. a zatim isparavanjem i izlučivanjem. kroz sistematski rad. Kruženje materije značajno je zbog toga što se jedna te ista količina materije može koristiti bezbroj puta. Prioritetno je neophodno posedovati određena teorijska znanja u skladu sa globalnim promenama i rešenjima. korišćenje dobro pripremljenih 16 . Kruženje vode počinje njenim isparavanjem sa površine mora i okeana. Osim toga. Razlaganjem uginulih organizama ponovo se u spoljašnju sredinu oslobađaju različite neorganske soli azota.Azot se nalazi u atmosferi. Samo su neki organizmi (bakterije azotofiksatori koje žive u simbiozi sa korenom biljaka leguminoza) u stanju da vežu atmosferski azot u organska jedinjenja. Aktivno učešće organizama omogućava tok biogeohemijskih procesa u biosferi. interesantne teme. pigmenti) najpre u telu proizvođača. dospevaju u zemljište. nukleinske kiseline. strogu selekciju oblasti. proteini. Sva voda se na kraju vraća u mora i okeane. a zatim potrošača i razlagača. Na principima kruženja materije i kruženja energije zasniva se život. Ovim procesom azot se ugrađuje u organska jedinjenja (aminokiseline. Neki elementi strategije motivisanosti u rešavanju problema ekologije i zaštite životne sredine Za optimalna rešenja u oblasti ekologije i zaštite životne sredine pitanje motivacije je vrlo kompleksno.

Najbolji način provere hipoteza je eksperiment. Zbog velikog interesovanja on je obavio veliki broj eksperimenata kako u laboratoriji tako i na terenu. Michael Angilletta (2001) je zaključio da populacije istočnih guštera (Sceloporus undulatus) prostorno razdvojene mogu pokazivati različito ponašanje. s tim što fokus treba dati na ekološke materijale i tehnologije. Bio je takođe pažljiv da izloži sve guštere istom intenzitetu i kvalitetu svetlosti za isto vreme i da ih drži pod istim uslovima tokom eksperimenta. Na osnovu objavljenih istraživanja.testova i referentnih udžbenika uz održavanje entuzijazma na visokom nivou. Ispitivanja na terenu i laboratoriji daju komplementarne informacije ili podatke koji se razlikuju u konceptu. Lista parametara je duga.4g. na terenu i u laboratoriji. koji se ne održava konstantnim. Angellitta je takođe hranio sve guštere istom vrstom hrane: živim cvrčcima. Cilj ovoga je pokazati kakav je izgled eksperimenta koji daje ove rezultate. a mogu se razlikovati i po izgledu. maksimum se ostvaruje na istim temperaturama (podaci od Angilletta 2001). Angellitta je kreirao laboratorijski eksperiment kako bi odredio da li potrebna količina energije za metaboličke procese dve prostorno odvojene populacije zavisi od temperature. a onda njih da koriste u rešavanju konkretnih problema. Kako se mužijaci i ženke mogu razlikovati po izgledu Angellitta je uključio približno isti broj muških i ženskih jedinki u svoj eksperiment. Korisno je približiti koncept laboratorijskog eksperimenta koji bi trebalo da motiviše ekologe da stvaraju uslove za dobijanje podataka koji su validni. energije potrebna za metaboličke procese Sceloporus undulatus.2. U laboratorijskom eksperimentu. ali ovo su glavni koji su kontrolisani tokom eksperimenta. 13 iz New Jersey-a na 30ºC i 36ºC. snimiti nulto stanje. Šta mislite koje je parametre Angellitta pokušao da kontroliše u ovom eksperimentu? Prvo je uzeo isti broj guštera iz obe populacije. Jedan od primera laboratorijskog eksperimenta biće dat kroz sledeće. Testirao je 20 guštera iz obe populacije na 33ºC. Dobro je povezati teoriju i praksu. 17 . a sve to mora da prate određeni standardi i promocija kompletnog rada. a zatim izdvojiti ono što je bitno za laboratorijska ispitivanja. Gušteri obe populacije koji su korišćeni u eksperimentu imali su prosečnu masu 5.2 Količina posmatrano za dve populacije istočnih guštera. Pre svega treba definisati kriterije za postizanje i rešavanje određenih problema i po mogućstvu dati modele za rešavanje određenih problema. Slika 1. Taj jedan parametar. istraživač teži da da sve relevantne parametre drži konstantnim osim jednog. Ekolozi koriste dve vrste eksperimenta. je interesantan za istraživača i on ga menja za vreme eksperimenta. Ovi rezultati su prikazani na slici 1. Sledeći parametar koji je kontrolisao bio je veličina guštera. i 14 iz Južne Karoline na 30ºC i 36ºC.

ali naglo povećanje temperature izaziva narušavanje oblika enzima i on gubi svoju funkciju. Rezultati su dokazali da prostorne razlike koje je Angellitta pretpostavio da postoje zaista su prisutne.Sada. Enzimi ispoljavaju svoju optimalnu aktivnost u srednjim intervalima temperature. U ovom slučaju prioritetni parametar je temperatura. Šta je najveća snaga laboratorijskog eksperimenta u ekološkim istraživanjima? 2. Snaga ovog eksperimenta da definiše uticaj temperature na karakteristike guštera dolazi od sposobnosti istraživača da kontroliše sve uticajne faktore. Zašto ekolozi generalno kombinuju informacije laboratorijskih rezultata sa eksperimentima dobijenim na terenu? 3. 33º i 36ºC i merio količinu energije koju je potrebno uneti za metaboličke procese na ovim temperaturama. W. Koji parametri utiču da se ekolog motiviše za kreiranje primenjljivih eksperimenata. oni moraju imati poseban oblik za svaku funkciju. one od posebnog značaja. Hochachka (1970) su izučavali uticaj temperature na aktivnost acetilholinesteraza. eksperiment je takođe pokazao da na temperaturi 33ºC S. niti na visokim. Međutim. šta mislite koje je parametre Angellitta menjao tokom eksperimenta? Za svaku proučavanu populaciju menjao je samo jedan parametar – temperaturu. Ovaj enzim kontroliše procese važne za nervne funkcije. Eksperiment je pokazao da je gušterima obe populacije potrebna maksimalna energija za metaboličke procese na 33ºC. a sve u cilju postizanja optimalnih rezultata u zaštiti životne sredine? Temperatura i karakteristike životinja Diskusija o uticaju temperature na osobine životinja počinje sa posmatranjem uticaja temperature na funkciju enzima. Uticaj temperature na osobine životinja počinje na nivou biomolekula. John Baldwin i P. Za vreme eksperimenta Angellitta je držao guštere na temperaturama: 30º. Enzimi moraju odgovarati obliku supstrata na koji deluju. Enzimi imaju visoku fleksibilnost na visokim temperaturama. undulatus iz Južne Karoline imaju veću potrebnu energiju za metaboličke procese nego oni iz New Jersey-a. Iz rezultata se vidi da se optimalna temperatura za održavanje života ne razlikuje između dve populacije. Vaša zapažanja 1. Funkcija enzima često zavisi od njihove sposobnosti da promene oblik kada se vežu za supstrat. ni na niskim temperaturama. enzim koji nastaje u sinapsama između neurona. Istraživači su 18 .

Tokom zime temperatura ovih potoka je u opsegu od 0º do 4ºC.3). Međutim. Fotosinteza. Slika 1. i čini osnovu za život biljaka – njihov rast. proizvodi dva oblika ovog enzima. afinitet ovog enzima prema acetilholinu naglo opada na temperaturama iznad 10ºC. u letnjem periodu. Ekstremne temperature i fotosinteza Fundamentalna karakteristika biljaka je njena sposobnost fotosinteze. Drugim rečima. Drugi oblik enzima ima najveći afinitet prema supstratu na 17ºC.našli da pastrmka duginih boja. afinitet ovog enzima prema acetilholinu naglo opada i pri nižim i višim temperaturama. optimalne temperature za ove dve forme acetilholinesteraze su 2º i 17ºC (slika 1. to je u zimskom periodu. Ove temperature okoline su slične temperaturama optimalnog delovanja enzima. Uticaj temperature na karakteristike acetilholinesteraze ima smisla kada se uzme u obzir opseg temperatura njenog životnog staništa. dok u leti temperature dostižu i 20ºC. reprodukciju i slično – i izvor energije za većinu heterotrofnih organizama. Jedan oblik enzima pokazuje najveći afinitet prema supstratu (acetilholinu) na 2ºC. 19 .3 Uticaj temperature na enzimsku aktivnost (podaci od Baldwin i Hochachka 1970). Pastrmka duginih boja je stanovnik hladnih potoka i reka Severne Amerike. Međutim. pretvaranje (konverzija) svetlosne energije u hemijsku energiju organskih molekula. Oncorhynchus mykiss.

Slika 1. Pearcy i Harrison 1974). California.4 Optimalne temperature fotosinteze za mahovinu severnih šuma i pustinjskog žbunja (podaci od Kallio i Kärenlampi 1975. u jednoj od najtoplijih pustinja na svetu. Pearcy je locirao populaciju ovog pustinjskog žbunja u Dolini smrti i zasadio kaleme za svoj eksperiment. i mogu se kratkoročno fiziološki prilagođavati – aklimatizacija. lentiformis jasno pokazuju efekat aklimatizacije na fotosintezu. A.43ºC tokom dana i 30ºC tokom noći. Ove fiziološke razlike su posledica različitog okruženja u kome žive i govore nešto i o njihovoj istoriji evolucije. 20 . Za vreme rasta iz kalema. proučavana populacija pustinjskog žbunja . ne genetske. kao i životinje. pustinjsko žbunje ima samo 25% maksimalnog intenziteta fotosinteze. Istraživanja Roberta Pearcy (1997) na A. on je bio u mogućnosti da vodi svoj eksperiment na genetički identičnim klonovima. Ekstremne temperature generalno smanjuju intenzitet fotosinteze biljaka.4 pokazuje uticaj temperature na intenzitet fotosinteze mahovine iz severnih šuma. Na 15ºC gde mahovina pokazuje maksimalnu fotosintezu. lentiformis. Slika 1. i pustinjskog žbunja. Dok mahovina nastanjuje hladne severne šume u Finskoj. Za obe vrste maksimalan intenzitet fotosinteze je u uskom području temperatura.Fotosinteza se može prikazati sledećom jednačinom: svetlost hlorofil 6 CO2 + 12 H2O → C6H12O6 + 6O2 + 6H2O Ova jednačina pokazuje da kada svetlost stupi u reakciju sa hlorofilom. aklimatizacija je generalno reverzibilna pri promeni uslova sredine. dok pustinjsko žbunje pokazuje maksimalnu fotosintezu na 44ºC. ugljen-dioksid i voda reaguju i grade šećer i kiseonik.4 pokazuju da mahovina i žbunje na različitim temperaturama imaju maksimalnu fotosintezu. Aklimatizacija uključuje fiziološke. Maksimalnu fotosintezu mahovina ima na temperaturi oko 15ºC. Na 44ºC kada pustinjsko žbunje ima maksimalan intenzitet fotosinteze. Kako se reagovanje ovih vrsta na promene temperatura razlikuje? Najveća razlika je što imaju maksimalanu fotosintezu na različitim temperaturama. promene kao posledica promene temperature. Atriplex lentiformis. Rezultati koji se mogu videti na slici 1. Klonirane biljke su gajene na dva različita temperaturna režima: 1) "topao" režim. Pleurozium schreberi. 2) "hladan" režim. živi u blizini Thermal. mahovina bi verovatno uginula. Biljke reaguju na promenu temperature.23ºC tokom dana i 18ºC tokom noći.

Vidi se da je razlika između optimalnih temperatura fotosinteze 8 ºC. Vibrio sp.6 Morita je zabeležio rast ove bakterije na temperaturama blizu -2ºC.Pearcy je zatim merio intenzitet fotosinteze biljaka na ova dva režima. U toku eksperimenta temperaturni gradijent u inkubatoru se kretao od -2ºC do malo iznad 9ºC. Međutim. morske bakterije koje žive u vodama oko Antarktika. dok svaka od ovih oblasti pretstavlja stanište za mnoge vrste mikroorganizama. Promene su bile kratkoročne. One koje su gajene u toploj sredini su imale maksimalnu fotosintezu na 40 ºC.5 Rast iste vrste žbunja u hladnim i toplim uslovima menja njihove optimalne temperature fotosinteze. posebno deo ispod dobro osvetljene površine. posle Pearcy 1977). Interesantno je posmatrati dve vrste mikroba koji žive u potpuno različitim životnim uslovima temperature i vlage. Veliki broj organizama žive u ovim hladnim vodama. uslovljene aklimatizacijom (podaci od Berry i Björkman 1980. A. generalno ispod 5ºC. Svi izučavani mikroorganizmi pokazuju najbolje osobine u veoma uskom temperaturnom intervalu. Slika 1. Rezultati ovog eksperimenta pokazuju da ova bakterija ima najintenzivniji rast na temperaturi 4ºC. ne postoji poznata vrsta koja može da se prilagodi svim uslovima. Njihovo okruženje je takođe hladno. Šta mislite kako temperatura utiče na osobine ovih organizama? Richard Morita (1975) je izučavao uticaj temperature na rast populacije organizama kojima pogoduju niske temperature (cool-loving).5 pokazuje rezultate Pearcy-ovog eksperimenta. populacija 21 . On je izolovao i izučavao jednu od ovih bakterija. od najhladnijih predela Antarktika do najtoplijih oblati. Brzina rasta populacije bakterija se smanjuje iznad i ispod ove temperature. Slika 1. Kako se vidi na slici 1. ili psihrofilne organizme (organizmi kojima odgovara život u vlažnoj sredini). lentiformis je uvek zelena i vrši fotosintezu tokom godine i tokom najhladnijih zimskih dana i tokom najtoplijih letnjih dana. međutim. Organizmi koji žive duboko u okeanu žive u mraku. u inkubatoru u trajanju od 80 časova. Biljke koje su gajene u hladnoj sredini imale su maksimalnu fotosintezu na temperaturi 32ºC. Ovo hladno okruženje pruža se do površina Arktika i Antartika. . Najveći rezervoar živog sveta je okean. Fiziološko prilagođavanje je u vezi sa godišnjim ciklusom ovih biljaka. Temperatura i mikrobiološka aktivnost Mikroorganizmi su se prilagodili svim temperaturnim uslovima na Zemlji gde postoji vlažna sredina. Fiziološko prilagođavanje pokazuje da aklimatizacijom ova biljka može promeniti optimalnu temperaturu fotosinteze kako bi se poklopila sa sezonskim promenama temperature okoline..

Klimatske promene Neravnomerno zagrevanje zemljine sferične površine i položaj Zemlje u odnosu na orbitu određuje različitu klimu na različitim geografskim širinama. 22 .7). Pokazano je kako temperatura utiče na mikrobiološku aktivnost. Mikrobi su nađeni u svim toplim predelima koja su proučavana. Podaci pokazuju da je za većinu organizama optimalna temperatura za život u uskom opsegu. Oni su izučavali mikrobe u oblasti temperatura od 63ºC do 92ºC. Neki od ovih termofilnih organizama rastu na temperaturama iznad 40ºC. Izvan ovog temperaturnog opsega oksidacija sumpora je znatno sporija. Optimalna temperatura za Sulfolobus populaciju je u intervalu od 63º do 80ºC. Slika 1. Neki organizmi mogu da žive u uslovima veoma visokih temperatura. Jedna vrsta bakterija izolovana na 59ºC pokazuje rast oksidacije sumpora i taj maksimum se dostiže na 63ºC. Vaša zapažanja 1. proces fotosinteze u biljkama i karakteristike životinja. Jerry Mosser i kolege (1974) koristili su brzinu oksidacije sumpora kao indeks za metaboličku aktivnosi ove bakterije. Slika 1. Prethodno je rečeno da ekologija izučava odnose između organizama i okoline. a ne genetičke različitosti? 1. Hipertermofilni mikroorganizmi imaju optimalne temperature rasta iznad 80ºC. Jedna vrsta koju su proučavali je Sulfolobus. Posledično. Morita je zabeležio i rast nekih populacija među cool-loving bakterijama na temperaturama nižim od -5.7 Sulfolobus imaju veoma visoku optimalnu temperaturu za rast populacije (podaci od Mosser i Brock 1974). geografske i sezonske promene temperature i taloženja su osnovni aspekti zemljine ekologije i istorije prirode.bakterija nije rasla na temperaturama iznad 9ºC. Ova Sulfolobus populacija oksiduje sumpor najvećim intenzitetom u opsegu temperatura od 10ºC (slika 1.5ºC. koja dobija energiju oksidacijom elementarnog sumpora. Kako možemo biti sigurni da različito reagovanje Atriplex lentiformis pri drugačijim temperaturnim uslovima je posledica aklimatizacije.6 Antartik bakterija ima veoma nisku optimalnu temperaturu za rast populacije (podaci od Morita 1975). Neki hipertermofilni mikroorganizmi imaju optimalnu temperaturu rasta na 110ºC! Neka najintenzivnija istraživanja termofilnih i hipertermofilnih mikroorganizama vršio je Thomas Brock (1978) sa svojim kolegama i studentima u nacionalnom parku Yellowstone.

Kretanje vazduha od 30º geografske širine prema polovima je deo cirkulacije vazduha na srednjim geografskim širinama. nošena ovom vazdušnom masom. Kada se vazdušna masa kreće na jug i sever ona se hladi. Kako se ova vazdušna masa podiže. koje su vremenski i prostorno nepredvidive.5º u odnosu na vertikalu. Idući od ekvatora. Međutim. postoje tri takva ciklusa na Zemlji. Značajno je odgovoriti na pitanje: Koji mehanizmi proizvode ove i druge obrasce klimatskih promena? Temperatura. dok padavine mogu imati značajan sezonski karakter. se kondenzuje i formira oblake koji proizvode obilne padavine. U blizini ekvatora temperature imaju malu sezonsku promenu. Ovaj topao. Konačno pada na zemljinu površinu na 30º geografske širine i širi se severno i južno.1a Sunce zagreva vazduh na ekvatoru izazivajući njegovo širenje i podizanje. Kretanjem vazduha od 30º geografske širine prema ekvatoru završava se cirkulacija jednog vazdušnog ciklusa na nižim geografskim širinama. Pustinje. Zato što se nagibni ugao rotacije održava tokom zemljinog kretanja oko Sunca količina solarne energije koju primaju severna i južna hemisfera se menja sezonski. ona je nagnuta prema Suncu i prima više solarne energije nego južna hemisfera. Ovaj vazduh povlači vlagu sa zemlje i stvara pustinje. Vazduh na velikim nadmorskim visinama je suv. sunčevi zraci su najintenzivniji tamo gde je ono direktno iznad. vlažan vazduh se pri podizanju hladi. ova masa vazduha se podiže i širi prema severu i jugu. Ovaj topao. vlažan vazduh sa juga se podiže i sreće sa hladnim polarnim vazduhom sa severa. što povećava njenu gustinu. geografska širina na kojoj je Sunce direktno iznad se menja sezonski.Tokom perioda leta na severnoj hemisferi. vodena para. koje se nalaze u uskom pojasu oko središta Zemlje. Pošto hladan vazduh sadrži manje vodene pare nego topao. cirkulacija vazduha i taloženje Većina klimatskih promena na Zemlji je uslovljena neravnomernim zagrevanjem njene površine. Zagrevanje zemljine povrpšine i atmosfere dovodi do cirkulacije vazduha i utiče na padavine. Konačno. Zato jer je Zemlja sfera. Neravnomerno zagrevanje je posledica sferičnog oblika Zemlje i ugla pod kojim Zemlja rotira oko svoje ose dok kruži oko Sunca.Nekoliko komponenti klime predvidivo variraju na Zemlji. Kako je pokazano na slici 2. Do sezonskih promena dolazi jer zemljina osa rotacije nije vertikalna na ravan orbite oko Sunca već je nagnuta otprilike 22. 23 . pošto je vlaga koju je sadržao pala kao tropska kiša. primaju malu količinu padavina. prosečne temperature su niže i više sezonske na srednjim i višim geografskim širinama. Na primer.

Kao što je prikazano na slici 2. širi se severno i južno na višim nadmorskim visinama upotpunjujući ciklus atmosferske cirkulacije na srednjim i višim geografskim širinama. Ovo su istočni polarni vetrovi. uključujući sezonske promene temperature i taloženja. 2008). Ako se posmatra vetar u umerenom pojasu između 30º i 60º geografske širine. Slika 2. Primer takve prezentacije je struktura klimatskog dijagrama data slikom 2. može se uočiti da je dominantan pravac vetra sa istoka. Korisno je izučavati globalne klimatske promene. Slika 2. Ovo su zapadni vetrovi umerenih pojaseva. Na horizontalnoj osi su dati meseci u godini. Međutim. 2008). Vazduh se podiže iznad umerenih regiona. Geografske promene temperature i taloženja su veoma složena.3 Struktura klimatskog dijagrama (podaci od Manuel C. međutim. Na višim geografskim širinama. Klimatski dijagram je kreirao Heinrich Walter (1985) kao sredstvo da se napravi veza između raspodele vegetacije i klime. Prikazana atmosferska cirkulacija (slika 2. stvara oblake koji proizvode obilne padavine u umerenim regionima. Biomasa je vezana za zemlju kao i naš hipotetički posmatrač. Globalne klimatske promene utiče na njenu raspodelu na Zemlji. putem različitih dijagrama koji validno predstavljaju određene zavisnosti.vlaga doneta iz pustinjskih krajeva se kondenzuje. Za posmatrača iz svemira delovalo bi kao da se vetar kreće pravolinijskom putanjom dok Zemlja rotira ispod njega. Ovo su severne i južne putanje. intenzitet i vreme trajanja vlažnih i suvih preioda i dela godine tokom koje je prosečna minimalna temperatura iznad i ispod 0ºC. Slika 2. Moramo. imati na umu da su posmatranja sa zemljine površine relativna. Molles Jr. Molles Jr.1 (a) Uticaj zagrevanja na cirkulaciju vazduha (b) Geografska širina i cirkulacija atmosfere (podaci od Manuel C. ovaj efekat izaziva vidljivo skretanje vetra desno u odnosu na njegovo prvobitno kretanje i levo skretanje na južnoj hemisferi.1b) pokazuje kretanje vazduha direktno severno i južno.3. počevši od januara do decembra za mesta na severnoj hemisferi i od jula. a sa juga na južnoj hemisferi. Ako se posmatra iz umerenog pojasa zapaža se da vetar duva sa severa na severnoj hemisferi. završavajući sa junom za mesta na južnoj hemisferi. 2008). Na levoj vertikalnoj osi 24 . on uglavnom duva sa zapada. ovo se ne reflektuje na to šta se vidim sa zemljine površine. klimatski dijagram daje informacije koresteći standardne strukture. Na klimatskom dijagramu prikazan je veliki broj korisnih informacija. Molles Jr.2 Coriolis efekat i pravci kretanja vetra (podaci od Manuel C. Na severnoj hemisferi.2). slikovito.3. Zašto vetrovi ne duvaju direktno sa severa na jug? Vetrovi koji preovladavaju se ne kreću pravo sa severa na jug zbog Coriolis efekta (slika 2.

te omogućava i štiti opstanak života na Zemlji. Troposfera je najniži i najgušći sloj atmosfere i pruža se od površine Zemlje do prosečno 12 km visine ( odnosno do 9 km u polarnom. podaci o količini padavina veoma vlažnih klimatskih područja mogu da se prikažu u dijagramu pogodne veličine. a taloženje na desnoj vertikalnoj osi. Stratosfera sadrži oko 90% atmosferskog ozona. stratosfera. Iznad troposfere je stratosfera u kojoj se.95%. argona 0. kiseonika 20. neona i drugih. Temperatura i taloženje su prikazani na različitim skalama tako da 10ºC odgovara 20 mm taloga. Vazduh je smeša gasova od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu: azota ima 78. termosfera (jonosfera) i egzosfera. a povećava se sadržaj vodonika. odnosno opstaju živa bića planete Zemlje. 25 . a s druge strane podstiču stvaranje štetnog troposferskog ozona.08%.data je temperatura. Klimatski dijagram za vlažna područja kao što su tropske šume prikazuje smanjeno rastojanje podeoka na skali za preko 100 mm taloga tako da 10ºC odgovara 200 mm taloga. Atmosferu čini pet osnovnih slojeva: troposfera. iznad Zemlje.93% i u vrlo malim količinama kriptona. Atmosfera štiti život na Zemlji apsorbirajući ultraljubičasto sunčevo zračenje i smanjujući temperaturne ekstreme između dana i noći. ozona. u kosmički prostor. do visine od nekoliko hiljada metara održava život. U promenljivim količinama u vazduhu može biti vodene pare. Sa ovakvom promenom na skali. Vazduh je najznačajniji životni i biološki resurs. Sa ekološke tačke gledišta troposfera je najosetljiviji deo atmosfere. mezosfera. Atmosfera Atmosfera je vazdušni omotač oko Zemlje. koji postoji zahvaljujući Zemljinoj gravitaciji i pruža se vertikalno. kao i globalne prirodne sredine na Zemlji. Iznad stratosfere se nižu ostali slojevi atmosfere u kojima je uticaj gravitacije sve slabiji. Najznačajniji je deo atmosfere jer se u njenim nižim slojevima. Pri većoj visini smanjuje se sadržaj kiseonika. Sastav vazduha varira na različitim visinama. ubitačnog fotodestruktivnog dejstva za živa bića. radona i drugih. s jedne strane. ksenona. koji u atmosferi neprestano nastaje i razgrađuje se pod dejstvom velike energije ultraljubičastog zračenja. procese u stratosferi i utiču na smanjivanje debljine ozonskog sloja u njemu (stvaranje tzv. ozonskih rupa). te pojedini gasovi lako odlaze u još više slojeve i dalje. do nekih 3000 km u visinu. helijuma. na visinama od oko 22-27 km koncentriše ozon (O3) formirajući ozonski sloj koji apsorbuje Sunčeve ultraljubičaste zrake. Antropogena aerozagađivanja remete. 10-11 km u umerenom i do 18 km u ekvatorijalnom pojasu). ugljen dioksida.

Efekat staklene bašte. Stoga je postojanje ozonskog sloja određene debljine izuzetno značajno za pojavu i opstanak svih organizama na Zemlji. jer je ozonski omotač apsorbovao fotodestruktivno ultraljubičasto zračenje i na taj način štitio organizme na kopnu od njegovog nepovoljnog (pre svega. tako da je u gornjim slojevima. Kratkotalasni (ultravioletni) sunčevi zraci nesmetano prolaze kroz gasoviti omotač Zemlje (koji se ponaša kao staklo) i bivaju apsorbovane od strane tla. Odsustvo gasova staklene bašte bi snizilo temperaturu naše planete za otprilike 33 ºC pretvarajući Zemlju u još jednu beživotnu planetu našeg Sunčevog sistema. azot(I)oksid i troposferski ozon. reemituje kao dugotalasno (infracrveno) zračenje. DNK i druge hemijske materije što koje čine žive organizme apsorbuju UV zračenje i na taj način ovo zračenje utiče na živi svet. Gasoviti omotač slabije propušta ove zrake i na taj način one ostaju u atmosferi kao zarobljena energija. Koncentracija ozona u atmosferi postepeno je rasla (sa sve većom aktivnošću fotosintetičkih organizama). ugljen-dioksida i gasova kao što su metan. Od tog trenutka započeo je razvoj živih organizama i na kopnu ( do tada je postojao samo u vodi). potom. što osigurava normalno odvijanje fizioloških funkcija svih živih organizama. Život na planeti Zemlji je moguć zbog postojanja prirodnog efekta staklene bašte. Zemljina površina ovo zračenje. izgleda da se tokom poslednjeg veka pretvara u ozbiljnu pretnju. koji se spajao sa lako dostupnim molekulskim kiseonikom i formirao ozon. dolazilo je do njegove razgradnje. Ultraljubičasto zračenje sunca bilo bi mnogo opasnije po život na Zemlji da nema ozonskog zaštitnog sloja visoko u atmosferi. pod dejstvom sunčevog ultraljubičastog zračenja. koji je milionima godina bio blagoslov za Zemlju. pri čemu je nastajao veoma reaktivni atomski kiseonik. Prirodna pojava gasova sa efektom staklene bašte. došlo do stvaranja ozonskog sloja ili omotača. ali se potom zadržava u atmosferi kao infracrvena toplota. biljaka i drugih predmeta na Zemlji. pre svega vodene pare. dozvoljava Sunčevoj energiji da prodre do Zemlje i da padne na nju kao svetlost. izazvanu ljudskim aktivnostima. mutagenog) dejstva. tačnije u stratosferi. Ovaj fenomen održava planetu dovoljno zagrejanom.Sa pojavom slobodnog (molekularnog) kiseonika u atmosferi. Hemijske materije koje apsorbuju energiju aktiviraju 26 .

U cilju da odrede tačnu prosečnu vrednost ovih karakteristika populacije ekolozi bi morali da mere svaku individuu u populaciji. Međutim u kraćem vremenskom intervalu (veku čovjeka) one su doskora bile neznatno vidljive.se čime se javlja i veća mogićnost za reakciju sa drugim hemijskim materijalima i za njihovu promenu. u drugoj fazi (kruženje materije. izmenama u karakteristikama i sastavu biljnog životinjskog svieta i dr. ekolog procenjuje brzinu reprodukcije ili bilo koju drugu karakteristiku bilo koje vrste. neuništivosti materije i dr. odlaganja) predstavlja svestan čin. pa čak i svetlosna energija mogu izazvati uzajamnu reakciju zagađivača i tako im menjati oblik. čak i drastične klimatske promene. sunčeva svietlost i dr. ubrajamo u kategoriju nedovoljno svesnih. čistoće vazduha. Na primer. Najpre.) u dužem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na samu životnu sredinu. zbog kruženja vode u prirodi. šta je to statistika? Statistika je numeričko prikazivanje koje naučnici koriste za procenu merljivih karakteristika kompletne populacije. visina. Karakteristike populacije koje su interesantne za ekologe su prosečna masa. bacanjem štetnih materija i otpadaka u neki od faktora životne sredine (vazduh. Ovo još više komplikuje problem zagađenja. vodenim tokovima i vodenim površinama. temperatura ili brzina rasta. Ono što skreće pažnju na promene u uslovima životne sredine jesu direktne ili indirektne. ako ekolog proučava brzinu reprodukcije ptica bilo bi nemoguće proučavati sva gnezda u populaciji. promenama konfiguracije i strukture tla. prelazi iz jednog stanja u drugi ili jednog faktora u drugi. Prirodna dešavanja u odnosima činilaca životne sredine (voda.) gde se štetnost ovakvog odnosa vraća i samom čoveku. izmjene režima vode. izbacivanja. vazduh. Direktno. Ultraljubičasto zračenje. Jasno. uzimajući 27 . kao i tehnološka i naučna revolucija koje su u toku. Moguća podela je na direktne i indirektne. Posledično.) ili indirektno kada štetne materije. Ovakav oblik ugrožavanja životne sredine čoveka i ako u svojoj početnoj fazi (oslobađanja. voda u i na zemlju i dr. kretanje materije i dr. zbog neuočavanja posledica do kojih dolazi. Određivanje reprezentativnog uzorka Veoma važan korak u procesu prezentacije podataka jeste dobijanje statističkih veličina. Ona se manifestuju promenama u klimatskim karakteristikama. Putevi ugrožavanja su višestruki. posledice ljudskih aktivnosti u prirodi. Podspešenju ovog prilagođavanja pogodovala je snažna industrijalizacija krajem prošlog i tokom ovog vijeka. prilika da se mere ili testiraju sve individue u populaciji za bilo koju karakteristiku je ekstremno retka. demografske promene. Danas čovek i u intervalu od samo desetak godina uočava vidne. Uglavnom kao posledica prilagođavanja prirode oko sebe sopstvenim potrebama koje ne retko gube obeležje zadovoljavanja potreba ljudske prirode.

na primer. Reprezentativni uzorak je najčešće korišćen metod u statistici. ili 11 Xsr = ΣX / n Xsr = 63 / 11 Xsr = 5.slučajne uzorke iz populacije. Reprezentativni uzorak = Xsr n = broj uzoraka. Reprezentativni uzorak je statistička procena prave vrednosti karakteristike populacije. Broj uzorka Visina u cm 1 3 2 6 3 8 4 7 5 2 6 4 7 9 8 4 9 5 10 11 7 8 Koja je bila prosečna visina biljke u toku istraživanja? Kako nije merena svaka individua u populaciji ne može se znati prava vrednost karakteristike. reprezentativni uzorak je ekološka procena stvarne visine biljke u toku istraživanja. 28 . Ekolog koji proučava populaciju retkih biljaka. taloženja za biomasu u celom svetu. Kako se izračunava reprezentativni uzorak? Izračunavanje na prethodnom primeru merenja visine. 5. može uzeti 11 semenki i izračunati prosečnu visinu ovih 11 individualnih biljaka. uzorak od 11 semenki daje mogućnost izračunavanja reprezentativnog uzorka: Suma merenja = ΣX ΣX = 3 + 6 + 8 + 7 + 2 + 4 + 9 + 4 + 5 + 7 + 8 ΣX = 63 Reprezentativni uzorak se izračunava deljenjem sume merenja sa brojem uzoraka.7 cm. Prosek koji se dobija od uzorka 11 semenki je reprezentativni uzorak. Međutim.7 cm Ponovo. Koristi se i u oblasti merenja temperature.

svi oni imaju svoju logiku i treba ih uzeti 29 . U okviru napora da se postigne održivi razvoj. državnih i globalnih pogleda. materijal biljnog ili životinjskog porekla (primer: drvo i biljke).Vaša zapažanja 1. Istorija prirode i geografija biomase Biomasa. Porastom količine biomase na Zemlji smanjio bi se sadržaj stakleničkog gasa CO2 u atmosferi. energija koja se može proizvesti sagorevanjem obnovljivih materijala biomase. Očuvanje biloške raznovrsnosti je investicija koja donosi bitnu korist na lokalnom. Troškovi i korist od očuvanja biloške raznovrsnosti moraju se ravnomernije podeliti među državama i među građnima tih država. kao što je drvo.7 cm? 2. očuvanje biloške raznovrsnosti traži fundamentalne promene u modelima i stvarnosti ekonomskog razvoja širom sveta. 4. 5. 6. ponovnim rastom biomase uzima iz atmosfere toliko ugljendioksida koliko je i emitovano u procersu spaljivanja biomase). Za očuvanje biološke raznovrsnosti neophodno je poznavati 10 principa: 1. Da li bi vrednost reprezentativnog uzorka od 100 semenki bila bliža pravoj vrednosti u odnosu na uzorak od 11 semenki? 3. energija biomase se često preporučuje kao zamena za energiju koja se dobija sagorevanjem fosilnih goriva. Svaki oblik života je jedinstven i traži poštovanje ljudskog roda. pod uslovom da se sagorevanje vrši u skladu sa principaima održivosti (to jest ako se u datom vremenskom periodu. 3. Povećano investiranje u očuvanje biloške raznovrsnosti neće smanjiti samo po sebi njeno osiromašenje. Kakve bi bile promene temperature i taloga ukoliko bi Zemlja rotirala oko ose koja je normalna na ravan orbite oko Sunca? 2. da li bi po vašem mišljenju reprezentativni uzorak imao vrednost 5. Energija biomase. Pošto se u procesu sagorevanja fosilnih goriva emituju gasovi staklene bašte. Ako bi se merenje obavilo na uzorku od 100 semenki slučajno izabranih iz hipotetičke populacije umesto 11 kao na primeru. 2. Donošenjem odgovarajućih strategija i institucionalnim reformama treba stvoriti uslove da to povećano investiranje bude efektivno. Prioriteti za očuvanje biološke raznovrsnosti menjaju se u zavisnoti od lokalnih. državnom i opštem planu. Uglendioksid koji nastaje u toku procesa sagorevanja ne utiče na povećanje ukupnog ugljendioksida u atmosferi.

koje je slojevito i predstavlja 30 . ekolozi su proučavali uticaj klime i zemljišta na raspodelu vegetacije. 8. Očuvanje biloške raznovrsnosti može se održati samo ako su svest i briga javnosti znatno povišeni i ako ljudi koji prave strategije i planove imaju validne informacije koje im služe za izbor strategija i planova. kada se suočavamo sa globalnim zagrevanjem. Kulturna raznovrsnost je tesno povezana sa biloškom raznovršnošću. topografije i izvora mineralnih materija u toku dužeg vremenskog perioda. Kasnije. ekolozi se vraćaju izučavanju uticaja klimatskih promena na raspodelu vegetacije. Struktura zemljišta zavisi od interakcija klime. 10. poštzovanje osnovnih ljudskih prava. 9. Aktivnosti se moraju usmeriti na ona područja gde ljudi žive i rade kao i na zaštićena prirodna područja. Biomasa je primarno definisana svojom dominantnom populacijom koja direktno zavisi od klime. organizama. Međunarodni multidisciplinarni timovi istražuju uticaj klime na vegetaciju sa novim interesom i sa mnogo boljim analitičkim instrumentima. ekolozi su imali drugačiji pristup istraživanju. Biomasa je uslovljena strukturom zemljišta. Geografska raspodela biomase na Zemlji tesno je povezana sa promenama klime. Istorija prirode predstavlja temelj za razvitak savremene ekologije. Povećano učešće javnosti. pre svega temperature i padavina.u obzir. Akcije na očuvanje biološke raznovrsnosti moraju biti planirane i primenjene u obimu koji zavisi od ekoloških i društvenih kriterijuma. 7. Danas. povećana pristupačnost obrazovanja i informacija ljudima i veća institucionalna odgovornost ključni su elementi očuvanja biološke raznovrsnosti. Sve zemlje i zajednice imaju interes u očuvanju sopstvene biloške raznovrsnosti – pažnja se ne sme usmravati samo na nekoliko eko-sistema ili država bogatih vrstama. Početkom dvadesetog veka.

logos nauka). neplodnog zemljišta. Planine: temperatura. biološki bogate. plodno zemljište. organizmi dobro prilagođeni ekstremnoj klimi. B i C sloj. Tundra: hladna. dominira listopadno drveće kada su blage zime i plodno zemljište. ispiranje. zemljište i organizmi se smenjuju sa nadmorskom visinom. Pedologija se bavi proučavanjem spoljašnjih (egzogenih) i unutrašnjih (endogenih) faktora koji s obzirom na svoja ukupna svojstva. nepropustljivo zemljište. oštre zime. ptice selice. dominira niska vegetacija i životinjske vrste prilagođene na duge i hladne zime. Zemljište je prirodna tvorevina sastavljena od čvrste (minerala i organske materije). uključujući lišće. Zemljište proučava nauka o zemljištu. Pustinje: vruće ili hladno i suvo vreme. niska produktivnost. u suprotnom dominiraju četinari. prihvatljivog biodiverziteta i složene biološke interakcije. tečne i gasovite faze i zauzima deo prostora na površini Zemljine kore. Umereni pojas pod travom: tople i hladne sezone. dominiraju četinari. sa malo padavina. Struktura zemljišta je promenljiva u vremenu i prostoru. suva leta. pedologija (gr. sušni periodi nekada mogu trajati i nekoliko godina. dominantna je travna vegetacija. grančice i druge biljne delove. periodično suve. kao i mogućnošću da podržavaju rast korena biljaka). sa nepredvidivim padavinama. A sloj sadrži mešavinu mineralnih materija i organskih materija koje dolazi iz O sloja.kompleksnu sredinu. čije prisustvo podržava bogat životinjski svet. B sloj sadrži glinu. A. Tropske savane: tople i hladne sezone . odnosno litosfere. Zemljište je podeljeno na više slojeva: O. trava je dominantna vegetacija. ugrožene kao i kišne šume. pravac 31 . padavine. umerene padavine. ekstremna klima. ali često bogat diverzitet. vlažne zime. plodno zemljište. neplodno zemljište. sadrži živu i neživu materiju. fizičkih. period najvećih padavina se poklapa sa sezonom obilnog rasta. humus i druge materije koje se transportuju kroz A sloj. Zemljište se karakteristiše od jednog ili nekoliko horizonata ili slojeva. slabo razvijeno zemljište. promet materije i energije. Osnovni oblici biomase i klimatski režimi su: Kišne tropske šume: tople. malog sezonskog karaktera. naseljena brojnim biljojedima i predatorima. vlažne. visoka produktivnost. pedon zemljište. hemijskih i bioloških osobina koje nastaju rezultatom zajedničkog uticaja pedogenetskih faktora i procesa (akumulacija. Sušne tropske šume: tople i hladne sezone. koji se razlikuju od početnog materijala (matične stene) od koje nastaju većim brojem morfoloških. Severne šume: duge. Mediteranski pojas šuma i žbunja: hladne. C sloj se sastoji od trošnog materijala. Umereni pojas šuma: umerene. O sloj se sastoji od sveže opale organske materije. nisko do srednje plodno zemljište. kratka vlažna leta. topla. vlažne zime. suve i vlažne sezone. organizmi prilagođeni sezonskoj suši i periodičnim požarima.

vodnofizičkih. fizičkih. intenzitet i trajanje uticaja rezultuju formiranjem zemljišta različitih morfogenetskih. i to: u okviru zaštite zemljišta. bavi problemima klasifikacije i kartiranja zemljišta. Ovaj koncept objedinjuje sve komponente zaštite zemljišta. mineroloških i bioloških karakteristika. radionukleidi. kada je u okviru razvoja informacionog sistema o poljoprivrednom zemljišnom prostoru razvijen poseban blok zaštite zemljišta i voda. vodnofizičkih. geoloških. svi podaci o zemljišnom prostoru postaju ravnopravni učesnici kod izrade ocene stanja ili predviđanja. pri čemu se sve aktivnosti na zaštiti mogu staviti pod jedinstveni termin zaštite kvaliteta zemljišnog prostora. veka. • Stanja zemljišta i voda u pogledu ugroženosti opasnim i štetnim materijama (teški metali. voda i biljaka. dioksini. organski polutanti PCB. obezbeđuje odgovarajuće metode za obradu podataka i njihovo korišćenje radi sistematizovanja pojedinih pojava i procesa. hidrografskih i vegetacijskih podataka i podataka dobijenih daljinskom detekcijom. odnosno predviđanja mogućih rizika ugrožavanja ili rizika kod poljoprivredne proizvodnje. kao i metode kartografskih i drugih prikaza. Ovim konceptom osigurava se da sve ulazne funkcije zaštite mogu biti kontrolisane u realnom vremenu i prostoru sa mogućnošću lake komunikacije između parametara pojedinih funkcija i mogućnošću formalizovanih postupaka ocene i prikaza stanja procesa u zemljišnom prostoru. Pod terminom zaštite zemljišta podrazumeva se skup mera koje se preduzimaju radi očuvanja ili vraćanja funkcija zemljišta u prvobitno (prethodno) stanje kvaliteta. pri čemu razvija i primenjuje sopstvene metode radi obezbeđivanja neophodnih podataka. eutrofikacija. Moderan koncept zaštite životne sredine zasnovao se tek početkom devedesetih godina 20. zatim pesticidi. a sa osnovnim ciljem optimizacije funkcija upravljanja zemljištem. pa se zaštita kvaliteta zemljišnog prostora mora tretirati kao interdisciplinarni blok koji objedinjuje nekoliko naučnih i drugih delatnosti. • Stanja zemljišta u pogledu ugroženosti procesima erozije.dejstva. kao važnog i neodvojivog dela ekosistema. u okviru zaštite životne sredine. kao posebne celine. životinja i biljaka: 32 . mineroloških i hemijskih pokazatelja. U ovakvom informatički otvorenom sistemu zaštite. pridaje se poseban značaj kod prikupljanja sledećih informacija: • Klimatskih. • Stanja zemljišta u pogledu parametara fizičkih. geomorfoloških. patogenih organizama ljudi. Pedologija.posebno iz grupe hlorovanih ugljovodonika i triazina). voda i biljaka. Zastupljenost ovih disciplina je različita zavisno od vrste poslova u fazi rada na izradi zaštite kvaliteta zemljišnog prostora. fenoli. kao i preduzimanja mera zaštite zemljišnog prostora. se takođe.

33 . • Modul faktora rizika kod proizvodnje zdravstvenobezbedne hrane. zatim proučavanje zemljišnih mikroorganizama. Faza obrade podataka sa izradom baze podataka neophodnih za generisanje stanja kvaliteta zemljišnog pokrivača. Uzimanje dodatnih podataka koji. kao što su na primer uticaj đubrenja na promene hemijskih osobina zemljišta ili proučavanje postupaka povećanja plodnosti zemljišta u okviru delatnosti agrohemije i ishrane bilja. takođe i voda i vegetacije. Faza dopunske provere pouzdanosti izdvojenih klasa i kontura kartografskih jedinica kvaliteta zemljišnog prostora (razrada pouzdanosti i na nivou izdvojenih klasa. 3. vodnofizičkih. tematskih i drugih karata). voda i biljaka ugroženih procesima degradacije i/ili procesima zagađivanja opasnim i štetnim materijama.• Stanje preduzetih mera prevencije i zaštite zemljišta. ne mogu da se prikupe tokom prve faze istraživanja. Koncepti zaštite životne sredine u pojedinim modulima se ne sukobljavaju sa generalnim konceptom kome je cilj zaštita i unapređenje kvaliteta zemljišnog prostora. može se govoriti i o ostalim naučnim disciplinama u okviru kojih se neguje proučavanje aspekata uticaja pojedinih prirodnih i antropogenih faktora na stanje zemljišta. budući da koncept zaštite predstavlja posebnu celinu u hijerarhiji informacionog sistema o zemljišnom prostoru i da je njegova funkcija da obezbedi uslove sveobuhvatnog. Faze istraživanja zemljišta u svrhu zaštite životne sredine: 1. 5. koji mogu da se generišu iz postojećeg koncepta zaštite su aplikativni moduli i odnose se na pojedine operativne ciljeve. • Modul mera sanacije zemljišta. voda i biljaka. 4. ugroženih procesima degradacije hemijskih. Faza izrade konačnih baza podataka sa izradom sledećih modula: • Modul mera prevencije i zaštite zemljišta. rezultantnog očuvanja kvaliteta zemljišnog prostora. Neki od modula. voda i biljaka ugroženih procesima degradacije i/ili procesima zagađivanja opasnim i štetnim materijama. tj. kao indikatora biogenosti zemljišta. Faza terenskih istraživanja: Uzimanje uzoraka zemljišta. iz različitih razloga. U istom smislu. 2. Faza organizovanja monitoringa zaštite kvaliteta zemljišnog prostora. voda i biljaka radi definisanja karakteristika zagađenosti zemljišnog prostora. bioloških i drugih osobina.

• Borba za očuvanje kvaliteta zemljišne vode. a prisutna je i u atmosferi. jer u potpunosti sačinjava jednu od zemaljinih sfera – hidrosferu. Nepobitno je utvrdjeno da je ona bila prisutna na Zemlji mnogo pre nego sto se na njoj pojavio život i da su svi složeni hemijski procesi. voda je po mnogo čemu posebna materija. • Borba protiv zakišeljavanja i gubitka hranidbenih vrednosti zemljišta. 3. • Borba protiv zbijanja zemljišta. • Borba protiv prevlaživanja zemljišta. • Rekultivacija zemljišta. • Borba protiv smanjivanja biološke aktivnosti u zemljištu. Hidrosfera U svoj svojoj običnosti. u potpunosti prilagodjeni njenim specifičnim fizičko-hemijskim osobinama. mogu se izdvojiti nekoliko oblasti ljudskih aktivnosti u okviru kojih se obavlja suštinska borba radi zaštite i očuvanja ukupnog ekosistema: • Borba protiv erozije zemljišta. litosferi i ekosferi. Sveprisutna je na planeti. • Borba za obezbeđenje pristupačne vode biljci. • Borba protiv zasoljavanja i alkalizacije zemljišta. • Borba protiv zagađivanja zemljišta (širi spektar delovanja). koji su u osnovi razvoja i održanja živih organizama.I pored velike razuđenosti i kompleksnosti problematike zaštite zemljišnog prostora. Zato je nobelovac Szent-Gyorgyi s pravom naziva “ matricom života”. Ova tesna povezanost vode i života može se 34 . • Borba protiv stvaranja zemljišne pokorice. • Borba protiv opadanja sadržaja organske materije u zemljištu (humusa).

uklanjanje u njoj dispergovanih materija da bi se dobila 35 . fizički i hemijski. omogućavajući tako opstanak čitavog akvatičkog života. ona pokreće postrojenja i uredjaje savremene tehnologije. Značajno je naglasiti da je svaka od ovih anomalija vode na neki ncin utkana u zivot na planeti. pa predstavlja veoma pogodan medijum za prenos toplote. imajući u vidu već pomenutu činjenicu da je voda “univerzalni rastvarac”. voda je noseći fluid pri raspodeli nutrijenata i drugih neophodnih hemijskih jedinjenja u organizmu. a ipak deluje toksično na sve više oblike života. a kao para ili hidroelektrična energija. Voda takodje apsorbuje. Polazni je elektronska struktura molekula H2O koja odredjuje njene fizičke i hemijske osobine. voda se širi umesto sa se skuplja kao skoro sve druge materije. Zbog toga lakši led isplivava na povrsinu tečne vode i sprečava potpuno zamrzavanje njene mase. onemogućavajući njihov razvoj. Ona odredjuje klimu na njoj. ukusa i mirisa. Voda je i neizbežan učesnik u praktično svim proizvodnim procesima. Zbog svega ovoga. kao jednog od neophodnih reaktanata u biološkim sinteznim i metaboličkim reakcijama.razmatrati na nekoliko različitih nivoa. na primer po temperaturi mržnjenja i ključanja. Kao hemijsko jedinjenje ona je. voda u prirodi ima tako značajnu ulogu jer je “običnost” njenih osobina samo prividna. Medjutim. odnosno oslobadja više toplotne energije pri promeni agregatnog stanja nego većina drugih supstanci. ali je snažno privlači najveći broj neorganskih materija. Sledeći nivo je uloga vode. D2O. čini zemljište pogodnim za uzgoj različitih biljnih vrsta i razvoj šuma. voda je neobična i predstavlja izuzetak od pravila. Ekstremna uslovljenost većine biohemijskih procesa specifičnim osobinama vode najbolje se moze ilustrovati posledicama zamene obicne vode teškom vodom. Njeni molekuli su izuzetno stabilni. složene interakcije izmedju vode i životnih procesa od fundamentalnog su značaja za zadovoljavanje ljudske potrebe za čistom vodom za piće. pa je potrebna ogromna energija za njihovo razlaganje. tako da je sve do pre 200 godina voda smatrana elementom. Čvrstina ovih veza čak je veća od veza izmedju atoma nekih metala. potpuno jedinstvena. voda je već stotinama miliona godina jedna od najsnažnijih agenasa u oblikovanju i preoblikovanju reljefa planete. naime. Izuzetno je stabilna. strukturno se od nje razlikuje samo po masi vodoničnih atoma. Pri prelasku u čvrsto stanje. Iako je bez boje. a koje su najvecim delom atipične u odnosu na uobičajene hemijske i fizičke standarde (anomalije vode). Po mnogim hemijskim i fizičkim osobinama. Nemešljiva je sa većinom organskih materija. praktično identična sa njom. Konačno. ukljucujući i medjusobno privlačenje i asociranje njenih sopstvenih molekula. praktično univerzalni je rastvarač i snažan je izvor hemijske energije. Ova supstanca je. kao sto je već pomenuto. Sa druge strane. ona je prirodno stanište za mnoge oblike života. Na još višem nivou. a ne jedinjenjem.

cirkonijum i platina. Njena ukupna kolicina na Zemlji je ogromna i najčešće se procenjuje na oko 13600 geograma (1ff = 105 km3). pa uklanjanje i tragova nekih organskih i neorganskih materija predstavlja veoma ozbiljan problem. upotrebljena za bilo koju svrhu. odnosno preko 2/3 ukupne povrsine planete. uprkos ovome. pre ili kasnije se vraća u prirodu. za većinu namena moze koristiti tek posle skupe i složene i. Neki industrijski procesi ili medicinske primene čak zahtevaju vodu još veće čistoće. infiltracijom u zemljiste ili isparavanjem u atmosferu. U obliku svetskog okeana. srebra. čije su rastvorljivosti bliske granici detekcije. često tehnološki i ekonomski neopravdane prerade.001 mg/1. Ona se proteže od najzastupljenijih hlora (19000 mg/1) i natrijuma (10500 mg/1) do žive. bizmuta i zlata. 36 . jezero ili u reku. oticanjem u okean. reka i močvara.dovoljno kvalitetna pitka voda. Ona je praktično stalna. kopnenih mora. Sva ostala voda. dovoljno je pogledati listu elemenata koji su prisutni u morskoj vodi. a samim tim i spašavanja života Uočljivo je da se daleko najveća količina vode u prirodi nalazi u okeanu (preko 97%). voda pokriva više od 360 miliona km2. Da bi se do kraja sagledala ova univerzalnost rastvaračkog kapaciteta vode. mnogi delovi sveta danas se suočavaju sa veoma ozbiljnom nestasicom vode i po svim prognozama ona bi trebalo da bude osnovni strateški resurs u budućem periodu. Osnovna poruka ove slike jeste da su padavine ključ za rešenje problema zagađenja vode. medjutim. budući da je količina vode koja se hemijski troši u nekim industrijskim procesima zanemarljivo mala u odnosu na njenu ukupnu kolicinu. more. Čak i oni elementi. kao sto su hrom. cije su koncentracije na nivou 0. nadjeni su u tkivu morskih organizama. često nije nimalo lako. a ona se. što svakako predstavlja dokaz o njihovom prisustvu u morskoj vodi. Iz vise razloga. zbog visokog sadrzaja soli. jezera.

bilo transpiracijom preko vegetacije. koje se odvija kroz vise medjusobno zavisnih pojava. i da su preostale rezerve slatke vode veoma neravnomerno rasporedjene (najveće rezerve površinske slatke vode nalaze se na području Juzne Amerike. a deo se infiltrira u samo zemljište. da bi potom bio vraćen u atmosferu. onda ranije pomenuta predvidjanja nestašice vode i njenog strateškog značaja postaju sasvim realna. a koje se ciklično ponavljaju. Hidrološki ciklus Hidrološki ciklus podrazumeva neprestano kruženje vode u prirodi. Te osnovne pojave su: evaporacija (isparavanje). Od ove infiltrirane vode jedan deo biva kapilarnim efektom zadržan u površinskom sloju zemljišta. jezera ili okeana. njeno kretanje u okviru ovog ciklusa je vremenski i prostorno veoma promenljivo.Kada se ovome doda da je eksploatacija podzemne vode sa većih dubina tehnički dosta složena i skupa. postajući tako njihov deo. pre svega u slivu reke Amazon i one najvećim delom otiču u okean neiskorišćene i da se stepen njihove zagadjenosti približava kritičnoj granici. bilo direktnim isparavanjem iz zemljišta. deo teče po površini zemljišta do najbližeg površinskog vodnog resursa. imati u vidu da se ovde radi o njegovom veoma uprošćenom prikazu i da bi bilo krajnje pogrešno shvatiti ga kao kontinualno kretanje vode konstantnim protokom. zemljišta ili vegetacije. Ostatak infiltrirane vode prolazi kroz zemljište do nivoa podzemnih voda. Naprotiv. odnosno freatičnog nivoa. Od ukupnih padavina na zemljinu površinu. Treba. 37 . precipitacija (padavine). medjutim. deo pada direktno na vodene površine. da bi konačno dospeo do reke. oticanje i perkolacija (podzemno oticanje). deo se odmah vraća u atmosferu isparavanjem sa površine vode. Najveći deo podzemnih voda na kraju ipak izbija na površinu zemljišta na/ili ispod freatičnog nivoa.

vulkanskih erupcija. koja se najvećim delom troši na isparavanje vode iz okeana i sa kopna. Međutim. proizvoda ljudske delatnosti. motornih vozila. Odvijanje hidrološkog ciklusa uslovljeno je apsorpcijom sunčeve energije. 4. dok samo oko 76% ukupnih padavina dospeva na njegovu površinu. utiču na stanje i narušavanje ozonskog omotača Zemlje. ovaj višak vode na kopnu samo je prividan. Izuzetan negativan uticaj i najintezivnije narušavanje ozonskog omotača potiče od sintetičkih jedinjenja. Zagađivači mogu biti čvrstog. u manjim ili većim količinama menja uobičajen sastav vazduha. oslobađaju se iz rashladnih uređaja. u današnjim uslovima visokog tehnološkog razvoja.Pored vremenske i prostorne promenljivosti. Zagađenje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu. Zagađen vazduh na različite načine utiče na živi svet: utiče na zdravlje ljudi i drugih živih organizama. mogu direktno dospeti u vazduh (primarni) ili mogu nastati u samom vazduhu od drugih zagadjivaca pod uticajem elektromagnetnog zracenja sa Sunca (sekundarni). odnosno u hidrosferi. na koje je ukupna količina padavina za oko 43% veća od ukupnog isparavanja sa njegove površine. Prisustvo ovih nespecifičnih konstituenata.[1] Zagađenje vazduha nastaje i usled požara. dok samo njen mali deo odlazi na cirkulaciju vazdušnih i vodenih masa u atmosferi. individualnih ložišta. Zagađenje Zagađenje atmosfere Antropogene aktivnosti. izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi. Zagađenje vazduha je ustvari unošenje štetnih prirodnih i sintetičkih materija u atmosferu kao direktna ili indirektna posledica čovekovih delatnosti. za hidrološki ciklus je karakteristično da u njemu učestvuje veoma mali deo ukupnih planetarnih vodnih resursa. elektrana. Kao rezultat toga ostvaruje se neto prenos vode iz okeana na kopno planete. Oni dospevaju u vazduh kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (fosilna goriva). iz industrijskih i komunalnih postrojenja. Od ukupne isparene vode čak oko 83% potiče iz okeana. sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina. tečnog ili gasovitog agregatnog stanja. promenljivim. Efekti koji tom prilikom nastaju su različiti zbog razlika u njihovoj koncentraciji i njihovom hemijskom sastavu. na 38 . budući da se ta voda na kraju vraća u okean površinskim ili podzemnim oticanjem. čime se povećava mogućnost delovanja ultraljubičastog zračenja na destrukciju genetičkog materijala i dovodi u opasnost opstanak živih bića na planeti. komercijalno označenih kao freoni (hlor-fluor ugljovodonici). eolske erozije.

Drugim rečima. Prema Šlezingeru (1979) "ponori" za atmosferske zagađivače (i druge tipove) trojaki su: 1. Vlažno taloženje podrazumeva. npr. mikrobiološka razgradnja u zemljištu i vodi. svakog jutra i popodneva teče ogromna reka automobila od predgrađa ka centru i obrnuto. U svakom većem gradu. deo atmosfere neposredno iznad nas u kome se skuplja ugljendioksid i sprečava odavanje toplote. od zagađivača do zagađivača i od vremena do vremena. zemljištu. Stambene četvrti ili gradovi zahvataju samo oko 1% teritorije SAD. Vremenski uslovi i topografija su značajni faktori zagađenja vazduha. Prostor je deo problema zagađenja vazduha zbog toga što se najviše zagađivača ispušta upravo u vazduh koji neposredno udišemo. 39 . Uzrok problema zagađenja vazduha nisu samo količine zagađivača koje se emituju u vazduh već na njih značajno utiču prostor. vreme kada do zagađenja dolazi i okolnosti pod kojima se ono događa. Međutim. Još jedan uzrok povremenog zagađivanja predstavljaju okolnosti. Rezultat je nagli skok zamašnog oslobođenja zagađivača dva puta dnevno. temperatura se kreće između 0 i minus 90 stepeni. Otkako je počela industrijalizacija prosečna temperatura pri tlu porasla je za 0. tako da se površina zemlje sve više zagreva. Vreme je deo problema zato što je dinamika zagađenja važna. ugljendioksid se skuplja i u višim slojevima atmosfere i tamo takođe izaziva promene od daloksežnog značaja. Očigledno je da u bilo kom momentu nivo zagađujućih materija u atmosferi daleko zaostaje za kumulativnim količinama koje se šalju u atmosferu. vreme boravka bilo koje hemijske materije u sredini veoma se razlikuje i zavisi od različitih hemijskih.klimatske promene. To je malo ako se ima u vidu šta se događa u višim slojevima atmosfere. oksidacija. promene u vodenim tokovima. fizički procesi kao što su solubilizacija i taloženje. ali vazduh upravo u ovim delovima prima najjače koncentracije emisija. u mezosferi. Na primer.7 stepeni Celzijusa. Kada se govori o promeni klime i otopljavanju obično se ima na umu troposfera. recimo. Atmosferske čestice se uklanjaju uglavnom fizičkim mehanizmima: suvim ili vlažnim taloženjem. Stepen delovanja ovih procesa varira od mesta do mesta. na visini od 50 do 80 kilometara iznad površine zemlje. koji se zagađuje. fizičkih i bioloških odlika sredine i od same hemikalije. Ovo ukazuje da postoje "ponori" za različite zagađivače u kojima se oni prikupljaju. Suvo taloženje je od primarnog značaja u troposferi gde se brzina i obim sedimentacije povećavaju sa povećanjem veličine čestica. sposobnost kiše da odnosi čestice iz atmosfere. 3. gde se takođe već decenijama meri temperatura. 2. spontana hemijska transformacija.

70% sumpor-dioksida u vazduhu američkih gradova potiče iz ovih postrojenja. oksidi azota. automobili imaju u tome sve veći udeo u ovim zemljama u drugoj polovini 20. Smatra se da su elektrane na ugalj najveći uzročnik problema koji sumpor-dioksid izaziva u SAD. zbog toga su mnoge fabrike i postrojenja prešli sa uglja na prirodni gas čim je 40 . Ugalj sa velikim sadržajem sumpora iz pojedinih rudnika može sadržati i do 5% sumpora ( goriva sa niskim sadržajem imaju manje od 1% sumpora). na primer. hidrogenskim halidima (jedinjenjima vodonika i halogenih elemenata). Povećano korišćenje električne energije poboljšalo je kvalitet života. industrija (uključujući sagorevanje goriva i obradu materijala). pepela. atmosferskim oksidantima (azotnim oksidima. Proizvodnja električne energije je uzrok značajnog zagađenja vazduha. kao i većom količinom čestica prašine. ugljen-monoksid. bakterija i spora. metanom. ali je odnos poboljšanja i snage ostao relativno mali. I dok su se ove zemlje borile da očiste vazduh u svojim gradovima sve izraženije postaje prekogranično zagađenje. Goriva imaju veoma različite koncentracije sumpora. proizvodnja električne energije. veka. ozonom. a šume daje različita organska jedinjenja kao što su ketoni. sekundarnim fotooksidantima). Vulkani izbacuju ogromne količine prašine i suspendovane materije. Gasovi se adsorbuju na čvrstim materijalima ili stupaju u hemijske reakcije u vazduhu. Raspadanje organske materije u tropskim šumama i na drugim mestima emituje u atmosferu različita gasovita jedinjenja kao što je. U urbanim i visokoindustrijalizovanim područjima vazduh obiluje ugljendioksidom. hlor-fluor ugljovodonicima (freonima). Glavni uzročnici zagađenja vazduha sa opadajućim značenjem su saobraćaj. sumpor-dioksidom. Priroda takođe emituje zagađivače u atmosferu. U proseku. Zagađenje vazduha od početka industrijske ere izaziva značajne probleme u visokorazvijenim zemljama Severne Amerike i Evrope. metan. baruština. Svaki izvor zagađenja podrazumeva brzo sagorevanje neke vrste goriva. aldehidi i drugi složeni ugljovodonici. šumski i poljoprivredni požari i spaljivanje. ugljovodonici i čestice iz vulkana. Sumpor-dioksid. metan. šuma. Ovaj vid zagađenja izazvao je brojne sporove u svetu. kao i štetne gasove. Prirodni gas sadrži sumpor samo u tragovima. požara nastalih prirodnim putem i delovanje vetra na tle koje nije prekriveno vegetacijom. pa je konačno došlo do usvajanja principa međunarodnog prava da jedna država ne sme da zagađuje vazduh druge. Glavni zagađivači vazduha Izvesan broj oksida sumpora (SOx) ima pogubne efekte na okolinu. Najvažniji je sumpor-dioksid (SO2). čađi.Atmosferski gasovi se uklanjaju fizičkim i hemijskim procesima.

vodonik-peroksidom. Sumpor-dioksid je gas bez boje. Bisulfatni radikal (HSO3) nastao reakcijom 1 dalje reaguje dajući sumpornu kiselinu kao krajnji proizvod oksidacije jedinjenja sumpora u atmosferi. Ovakve čestice submikronskih sekundarnih aerosola sulfata mogu biti jasno viđene asocirane sa većim. metal. Oksidacija sumpor41 . Sumporna kiselina iz zagađivača vazduha koji sadrze sumpor glavni je uzrok kiselosti kiša. česticama letećeg pepela.uvedena kontrola emisije sumpor-dioksida. u vodi rastvorljiv. Energetska kriza sredinom sedamdesetih godina 20. ozon sigurno učestvuje u lancu reakcija koje. Prevođenje gasovitog sumpor-dioksida (SO2) do sulfatnog aerosola počinje oksidacijom uz učešće OH ili peroksidnog radikala. veka i skok cena goriva sa niskim koncentracijama sumpora izmenili su i ovaj trend korišćenja gasa i nafte i stimulisali traženje novih rešenja za problem sumpor-dioksida. tkaninu i razarajuće deluje na disajne organe. Iako efikasnost direktne oksidacije sumpor-dioksida ozonom nije velika. Sumpor-dioksid je sam po sebi otrov. u većoj meri. hemijski transformisanim. ali može da reaguje sa ozonom. vode oksidaciji sumpor-dioksida i nastajanju sulfata. može da nagrize krečnjak. što daje molekul sumporne kiseline u gasnom stanju. težak. oštrog iritirajućeg mirisa. Sumporna kiselina je jedna od najjačih poznatih kiselina. vodenom parom i drugim materijama u atmosferi i da stvara sumpornu kiselinu (H2SO4). a potom sledi brza fazna transformacija kondenzacijom na površinama već postojećih čestica.

stratosferskog ozona koji štiti biosferu. Sa daleko većim 42 . koji zatim stupa u reakcije sa molekulskim kiseonikom iz vazduha. Najčešće se označavaju kao NOx jer se ne zna tačan odnos pojedinih oksida. posebno onih respirabilnih. azotnih oksida. a najviše sumpor-dioksid (SO2). azot monoksid (NO) i azotsuboksid (N2O).5 µm (PM2. Oni se formiraju u vazduhu. u prizemnim slojevima vazduha. a posebno čoveka. Troposferski ozon je sekundarni polutant. pneumoniju i smanjuju otpornost na infekcije disajnih organa. u nizu složenih reakcija u kojima pokretačku ulogu ima sunčevo zračenje (solarna radijacija). Zbog svoje rastvorljivosti u vodi jedan su od izazivača „kiselih kiša“ koje uništavaju i degradiraju životnu sredinu. od primarno emitovanih polaznih supstanci. Hemijski procesi koji vode do formiranja i uklanjanja troposferskog ozona uključuju oksidaciju gasovitih isparljivih organskih jedinjenja (VOC. u izvesnoj meri. koji se razlažu pod dejstvom Sunčevog zračenja oslobađajući atomski kiseonik. Azotovi oksidi. koje postaju tečne kapi sa porastom sadržaja vlage u vazduhu. Urbani aerosoli sadrže tragove mutagenih i kancerogenih policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH). izazivaju bronhitis. Ozon u troposferi nastaje razlaganjem primarnih zagađujućih materija u atmosferi. suspendovane čestice su sekundarni polutanti. Zajedno sa ugljovodonicima grade ozon. Prema nekim autorima. za razliku od "dobrog". Volatile Organic Compounds) povezanu sa fotohemijskim reakcijama azotovih oksida i slobodnih radikala. Najveći deo NO2 se formira oksidacijom NO koji je osnovni azotni proizvod sagorevanja. tačnije fotooksidant koji započinje niz reakcija sa organskim molekulima prisutnim u vazduhu. ozon i aerosoli. Emitovan u atmosferu azot-monoksid se brzo razblažuje i njegova oksidacija vazdušnim kiseonikom je spor proces. Na zdravlje ljudi utiču brojni zagađivači vazduha. Štetni uticaji na ekosistem i ljudsko zdravlje od fotohemijskih oksidanata i čestica suspendovanih u vazduhu (aerosola). Ozon i. tako i za sve druge organizme. bili su osnovna pokretačka snaga za rad na smanjivanju zagađenja vazduha. prepoznaju se kao žuto-braon oblaci. Oni nadražuju pluća. glavni sastojak smoga.dioksida (SO2) u gradskom vazduhu može dovesti do akumulacije sekundarnih sulfatnih aerosola na već postojećim česticama. oksi-PAH. azot dioksid (NO2). manjih od 10 µm (PM10) i 2. Troposferski ozon je poznat kao "loš" ozon. kao i složenu smešu različitih organskih i neorganskih jedinjenja. Ovo su korozivni gasovi i veoma jaki oksidansi.5). oko 70% urbanih submikronskih čestica je sastavljeno od higroskopnih jedinjenja. kao produktima antropogenih delatnosti. persistentni organski polutanti (POP). pretežno amonijum-sulfata. pri čemu nastaju veoma štetna jedinjenja kako za biljke.

Reakcija ozona sa NO. RO2 (ili HO2) + NO→RO (ili HO) + NO2 (4) Pošto je stvorena dovoljna količina azot-dioksid (NO2) osnovni put formiranja ozona u troposferi dalje teče njegovom fotolizom uz stvaranje atomskog kiseonika O(3P). NO2 + hv→ NO + O(3P) O(3P) + O2 + M→O3 + M (M= air. Jedna od mogućih reakcija je: NO3 + NO2→N2O5 (11) Što u prisustvu vlage daje azotnu kiselinu: N2O5 + H2O→2 HNO3 (12) 43 . N2) (5) (6) Prisustvo relativno malih količina ozona u troposferi je od velike važnosti za hemijske reakcije koje se u njoj odigravaju. u oksidacionim procesima koji vode nastajanju sumporne.prinosom teče njegova oksidacija alkilperoksi. O3 + hv→ O2 + O(1D) O(1D) + H2O→ 2 OH (λ≤350 nm) (7) (8) Hidroksi radikali su najznačajniji oksidacioni agensi u troposferskoj hemiji. ali tokom noći može dostići efektivne nivoe. u najvećoj meri. NO + O3→ NO2 + O2 NO2 + O3→NO3+ O2 (9) 10) Pošto NO3 radikali brzo podležu fotolizi (u toku nekoliko sekundi) njihova koncentracija tokom dana ostaje niska. iz prirodnih i antropogenih izvora. praćena je formiranjem nitratnog radikala. ali njihova aktivnost nestaje sa prestankom dnevne svetlosti. Tokom noći su ozon i nitratni radikali najvažnije supstance za oksidaciju prisutnih jedinjenja.ili hidroperoksi radikalima koji nastaju fotooksidacijom VOC. azotne kiseline polu isparljivih organskih jedinjenja. U toku dana oni učestvuju. Fotoliza ozona vodi do stvaranja pobuđenog atoma kiseonika O(1D) koji učestvuje u formiranju OH radikala.

Hlorofluorougljovodonici (CFCS) su ugljovodonici. Oni mogu biti tečni ili gasoviti. (6) i (10) jednovremeno prisustvo povećanih koncentracija NO2 i O3 na istom mestu uglavnom je isključeno. kao što su katarakt ili rak kože. sulfata i amonijuma pokazuju maksimalne vrednosti u popodnevnim satima i u mnogim slučajevima podudaraju se sa maksimalnim koncentracijama ozona (8). Formiranje sekundarnih aerosola je blisko povezano sa prisustvom ozona i drugih fotohemijskih polutanata(4). "Rupa" koja nastaje propušta veće količine ultraljubičastog zračenja na površinu Zemlje i izaziva zdravstvene probleme kod ljudi. zabranila upotrebu aerosola na bazi fluorougljovodonika. nitratni radikali tokom noći i ozon u svako doba imaju centralnu ulogu u nastajanju i ponašanju toksičnih supstanci u vazduhu. Hemijska industrija je uložila ogromne napore u istraživanju moguće upotrebe bezbednijih hemijskih sastojaka. Pored uticaja na zdravlje ljudi. Atomi hlora iz hlorofluorougljovodonika deluju kao katalizator u lancu reakcija kojima se dva molekula ozona pretvaraju u tri molekula običnog kiseonika. Ovaj proces brže smanjuje korisan ozonski sloj nego što se on prirodnim procesima obnavlja. gde oba ova produkta imaju slična svojstva kao oksid azota. Hlor se ponaša kao katalizator. Hidroksilni radikali tokom dana. nakon razaranja 44 . a ponašaju se veoma slično kao on. ali i poremećaje u osetljivim ekosistemima (npr. S druge strane. nezapaljivi su i stabilni na toplotu. Ova radijacija CFC čini fotohemijski aktivnim što ima za posledicu stvaranje reaktivnih atoma hlora (radikala) i molekula hloroksida (ClO). Koncentracije submikronskih aerosola nitrata. Hloro-fluoro ugljovodonici (CFC) su inertni molekuli koji se ne mogu razgraditi u troposferi. Kad dospeju u vazduh. odnedavno u aerosolima fluorougljovodonik je zamenjen ugljovodonicima (butanom). sastav.Zbog efekta reakcija (5). veličina i broj formiranih aerosola imaju značajan uticaj na apsorpciju i rasipanje sunčevog zračenja. a time na toplotni bilans i prozračnost atmosfere. pokazano je da neka biogena i antropogena isparljiva jedinjenja mogu značajno doprineti stvaranju organskih aerosola preko feznih raspodela njihovih reakcionih produkata (10). Deo molekularnih fragmenata reaguje sa ozonom u atmosferi čime se smanjuje količina ozona. NO3 radikala i ozona ima ključnu ulogu za dnevnu i noćnu hemiju zagađenog vazduha. biljke proizvode manje semena). Njihovo vreme "života" u atmosferi prelazi 100 godina tako da imaju sasvim dovoljno vremena da polako difunduju iz troposfere u stratosferu. Vlada SAD je 1978. kao što je freon. koriste se kao rashlađivači. polako se dižu u gornju atmosferu Zemlje gde se raspadaju pod dejstvom UV zraka. Ispitivanja pokazuju jasnu hemijsku vezu između troposferskog ozona i aerosola. u aerosolima i kao rastvarači. kod kojih su deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima fluora. Troposferske reakcije uz učešće OH radikala. mutagenih PAH i finih . submikronskih čestica. U stratosferi su CFC izloženi snažnoj solarnoj radijaciji (pre svega UV zračenju).

takođe zagađuje vazduh svog stanovanja.26 mg/m3 kao granica za moguće pojave zdravstvenih problema.39 mg/m3 javlja se smanjena otpornost na bakterijske infekcije. u drugom "činu" dva nova zakona se direktno okreću protiv njega. Svaki hlorni atom nastao fotodekompozicijom CFC u proseku učestvuju u razaranju najmanje 1000 molekula ozona.36 mg/m3 pogoršavaju se astma. pri koncentraciji od 0. Pored ova dva zakona. Edem pluća se javlja pri koncentraciji manjoj od 2. u krajnjem ograničen prostor atmosfere i zakonitost njenog fizičko-hemiskog sastava i funkcije koju je taj sastav imao i ima u formiranju života na Zemlji i njegovom daljnjem održavanju. čovek je iskoristio i za oslobađanje od neželjenih gasova u industriji. Iskustvo izgradnje dimnjaka. koja čestice štetnih materija ponovo privlači zemlji (teže u neposrednoj blizini dimnjaka. Fotohemijski smog Fotohemijski smog nastaje pod dejstvom sunčevog zračenja. emfizem i hronični bronhitis.02 mg/m3 neki ljudi imaju problema sa koordinacijom očnih mišića i slabije vide. Ozon može izazvati određene fiziološke probleme u ljudskom organizmu i ugroziti zdravlje ljudi u povećanim koncentracijama koje su određene odgovarajućim standardima. Štetni gasovi se u visinu podižu zahvaljujući fizičkom zakonu podizanja toplog vazduha u više slojeve kao i zakonu strujanja u samom dimnjaku.molekula ozona atom hlora se oslobađa i spreman je za razaranje sledećeg molekula ozona.0. Direktno zagađivanje vazduha vrši se i snažnom motorizacijom. Prvi je činjenica zemljine teže. Američka Agencija za zaštitu sredine (EPA). kao puta za odvod neželjenih i štetnih gasova u domaćinstvu. Ima ljudi koji osete prisustvo ozona čak i kada je koncentracija samo 0.143 mg/m3 pri testovima na ljude. smatra da 0.32 mg/m3 izaziva osećaj nelagodnosti u grudima. lakše nešto dalje) i drugi. s tim što su njegove dimenzije daleko veće ali i štetan uticaj gasova na sredinu vidljiviji. fotohemijskim reakcijama.002 mg/m3. 0. Automobili omogućavaju veću pokretljivost ali za uzvrat traže izuzetno mnogo kiseonika (za sagorijevanje u motoru) a vraćaju ugljen-dioksid i ugljenmonoksid. Pri tome nastaju isparljiva organska jedinjenja koja 45 .01. Postavljen je standard od 0. Indirektno zagađenje vazduha vrši se isparavanjem štetnih materija izbačenih u vodu ili odloženih na zemlju. Ovo su samo srednje vrednosti što znači da će samo polovina ljudi reagovati na koncentracije ozona u tim vrednostima. u atmosferi zasićenoj izduvnim gasovima i dimom iz automobilskih motora i fabričkih dimnjaka. iritaciju respiratornog trakta i smanjenje disajnih funkcija. kojim se čovjek rešava neželjenih gasova kao trenutnih problema. a na 0. Čovek kao konzument duvana.

stvaranja mukusa (sluzi) i bronhijalnog spazma kao posledice iritacije i zapaljenja. koji se tokom dana. slabljenje imunološkog sistema koji dovodi do povećane podložnosti infekcijama. 14. te on stupa u reakcije sa organskim molekulima. iritaciju očiju i otežano disanje. Međutim. Njihovim prisustvom se blokira razgradnja ozona. hemijskog sastava tla i drugih elemenata. ima sve više. Posebno PAN štetno utiče na zdravlje ljudi izazivajući suženje. Formiranje smoga započinje prisustvom primarnih atmosferskih polutanata u vazduhu. strukturne promene. koja. kao i velika oštećenja biljaka koja se ispoljavaju kao srebrnasto-bronzane nekrotične fleke na listovima (spanaća.3 mg/m3 u toku nekoliko minuta). ostali tipovi smanjenog sadržaja kiseonika u tkivu (npr.vrsta koje u njemu postoje. najizraženiji u ranim popodnevnim časovima. salate. peroksiacetilnitrat (PAN) i druge. njegovih godina i genetskog nasleđa. takođe nastaju tokom rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem i iz industrijskih postrojenja. Bronhospazmi. 6. a oslobođeni atomski kiseonik oksiduje nove količine fotolitičkog NO u NO2. 4. disajni nadražaji i akutni problemi funkcije pluća (disanje). edemi i 46 . stresa. azotu ili ozonu. Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje ljudi Efekat određenog zagađivača na zdravlje čoveka zavisi i od samog čoveka. Fotohemijski smog je. Čak i kratko izlaganje oksidima sumpora (npr. Moguća klasifikacija bolesti vezanih za problem delovanja zagađivača vazduha na ljude: 1. s toga. 3. toksične supstance. rak. 2. olovom). obično. Isto tako. duvana). kojeg. može dovesti do teškoćau disanju ili razmeni gasova zbog edema (gomilanja tečnosti u tkivima). Pri tome nastaju brojne opasne. kakvi su azotni oksidi. Veoma reaktivan atomski kiseonik stupa u brojne reakcije od kojih jedna dovodi do stvaranja ozona u troposferi. istovremeno se u atmosferi nakupljaju reaktivni nesagoreli ugljovodonici. kada je najintenzivnije sunčevo zračenje.se kondenzuju stvarajući gustu izmaglicu. 5. asfikcija /gubitak svestu/ zbog udisanja ugljen-monoksida). od stepena fizičke aktivnosti. kao što su formaldehid. aldehidi i druga organska jedinjenja. akrolein. fotohemijskim reakcijama pod dejstvom UV zračenja razlažu na NO i atomski kiseonik. efekti polutanata na ekosistem zavise i od samog ekosistema. sistemska trovanja (npr. Kako je ova reakcija povratna troposferski oyon se neprestano stvara i razgradjuje. da li boluje od nekih bolesti.

smanjuju kapacitet pluća. hronični bronhitis ili emfizem uglavnom su oboleli zbog kombinacija nasledne predispozicije. Hemijske materije koje u pluća dospeju iz okoline mogu izazvati i druge bolesti osim bolesti respiratornog trakta. Vazduh je smesa gasova koja čini atmosferu. zatim fiziološke i najzad zdravstvene posledice usled reakcije sa enzimima. Olovo i živa su najvažniji primeri sistemskih toksina koji se nalaze u vazduhu. ovi ljudi. vodene pare i raznih nečistoca. ili svega toga zajedno. Aerozagađujuće materije koje dospevaju u krvotok preko pluća i izazivaju probleme u drugim delovima organizma nazivaju se sistemski toksini. drugim proteinima i ostalim hemijskim elementima ćelija. dva tipa tkiva koja su najosetljivija na olovo su ćelije mozga i kičmene moždine koje stvaraju crvena krvna zrnca. Šta god da je bio uzrok bolesti. pušenja i uslova na radnom mestu uz dodatnu izloženost aerozagađujućim materijama u sredini u kojoj žive i rade. vodonika.stvaranje mukusa otežavaju protok vazduha. ugljen dioksida. Ljudi koji imaju astmu. a sastoji se približno od 4/5 azota. alergijskih reakcija. i smanjuju stepen razmene gasova između krvi i alveolarnog vazduha zbog dodatnih količina tečnosti kroz koje vazduh mora da prođe. Očigledno. 47 . ozona. Olovo kao teški metal izaziva prvo biohemijske. Hronično nadraživanje pluća. 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova. mogu dovesti do hroničnog stanja i konačno do trajnih strukturnih promena na plućima. pušenja. Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. kao i deca i starije osobe spadaju u grupu veoma osetljivih na aerozagađujuće materije. bilo kao posledica zagađujućih materija iz vazduha. Sve ovo utiče na smanjenje količina kiseonika koji stiže u tkivo po celom telu i otežava rad srca.

mikročestice čadji. Specifične zagadjujuće materije vazduha su i olovo. Primarni polutanti sumpor dioksid i azot dioksid i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih voda (kisele kise) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. cink i drugi teski metali i organska jedinjenja koja nastaju kao rezultat različitih aktivnosti. kadmijum. Procenjuje se da emisija sumpor dioksida u Evropi iznosi 39 M-tona godisnje. azotdioksid. Ugljen monoksid je toksičan u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Koncentracija sumpor dioksida u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH i povećanu koncentraciju metala. ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa. nikl. biljke su osjetljive na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. arsen. bez boje mirisa i ukusa. Zimski smog pojavljuje se najčesce i najviše u centralnoj. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca. gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. industrijske aktivnosti i saobracaj. juznoj i jugoistocnoj Evropi. mangan.Zagadjeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Pad koncentracije sumpor dioksida u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja fosilnih goriva u zagrevanju domaćinstava. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. 48 . hrom. Najčesce zagadjujuće materije su ugljenmonoksid (CO). Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas. Efekti acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje pH i povećanje toksičnih metala u vodi. U Evropi se emituje oko 125 M tona. sumpordioksid. Emisije poticu uglavnom od saobracaja. zbog sagorevanja fosilnih goriva. Emitovane kisele supstance kao sto su sumpor dioksid i azot dioksid u atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara. godinu. Zato su vlasti u drzavama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Emisija sumpor dioksida drastično je veća u zimskom nego u letnjem periodu. Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova.

On je objavio 1872. 2. trajektorije dima. zemljište ili vodene površine. Ovo je 49 .kiša u Engleskoj. Po definiciji kisele kiše su atmosferski kiseli talog u formi kiše. Stvaranjem kapljica vodene pare u oblacima koje sakupljaju zagađivače iz atmosfere i kada se steknu potrebni uslovi kapljice iz oblaka se ukrupnjavaju i padaju u obliku kiše. i proučavanjem atmosferskog taloga. čestice. Apsorpcijom gasova na razne površine u prirodi kao što su vegetacija. Ispiranjem atmosfere kada kiša (sneg) atmosferu ispod oblaka ispira i prečišćava. Škotskoj i Nemačkoj. aerosole i čestice na dva načina: 1. Tek nakon čitavog jednog veka u Norveškoj posredstvom norveškog programa za interdisciplinarna istraživanja posvećena je pažnja negativnim uticajima kiselih atmosferskih taloga na šume i ribe. bio je hemičar koji je živeo i radio u Engleskoj u XIX veku. U južnoj Norveškoj se prepolovila populacija riba u periodu od 1940 do 1980. Atmosfera se može prečišćavati od polutanata i bez kiše i to: 1. kao i tečnu fazu tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele supstance iz atmosfere. učestalosti padavina i koncentracije sulfatnih jona u precipitatu (kiši). Početkom XIX veka Engleska se zahuktavala u svom industrijskom razvoju i nije obraćala pažnju na istraživanja jednog naučnika. Gravitacionim taloženjem većih čestica. između ostalog. Još preciznija definicija je da su kisele kiše padavine koje imaju veću kiselost (manji pH) od uobičajenih kiša koje padaju u nezagađenim regionima Zemlje. depozicije organskih supstanci iz atmosfere. 2.Kisele kiše Robert Angus Smith. Konstatovao je da kiselost kiša pre svega određuje sadržaj sulfata. da postoji zavisnost između lokalnih fabrika koje su sagorevale ugalj. Nezagađena kiša je po prirodi kisela jer atmosfera sadrži u sebi kiseli oksid ugljen-dioksid (CO2) koji se rastvara u vodi (kapima kiše) i daje kao produkt ugljenu kiselinu što ima za posledicu da je kiselost (pH) kišnice oko 5. Ova dva načina obuhvataju vlažnu precipitaciju. Bavio se. kao i na građevine. Padavine odstranjuju iz atmosfere gasove. Ljudske aktivnosti su prouzrokovale emisiju sumpor-dioksida koji se potom našao u kiselim kišama ugrožavajući čoveka i prirodu. Zato se trivijalni naziv "kisele kiše" sve više zamenjuje mnogo pravilnijim "atmosferski talog" koji obuhvata sve kisele supstance kao i sve druge zagađivače koji se nalaze u atmosferi. Termin kiseli talog obuhvata celokupnu kiselu precipitaciju koja zahvata gasove. 3. U direktnom kontaktu finih čestica sa vegetacijom i drugim površinama.6.

kao posledica antropogenih aktivnosti u vazduhu se nalaze gasovita jedinjenja. Padavine (vodeni talozi. naročito u Nemačkoj. označeno je kao kamena erozija. koji se rastvaraju u vodi stvarajući odgovarajuće kiseline (sumporastu. suva ili vlažna depozicija. ukrasnih predmeta od kamena. kao i u Velikoj Britaniji. godine.granična vrednost. gde je krečnjačka matična podloga. koje obiluju ovim kiselinama. lišajeve. a najniža vrednost za pH kišnice u SAD ikada izmerena je 2. naročito biljke. Usled zagađenja pH kiše se drastično menja. Izuzetno negativno dejstvo kiselih vodenih taloga je izraženo u sinergističkom dejstvu sa drugim atmosferskim zagađujućim materijama (na primer ozonom u troposferi). odnosno sa česticama iz atmosfere sa kojima reaguju. Da bi se izmerila kiselost kiše ona se prethodno mora sakupiti u posebnoj sabirnici koja je često instalirana na terenskim meteorološkim stanicama. skulptura i ukrasa. Uništavanje kamenih spomenika. uništavaju se poljoprivredne površine i dolazi do pomora riba u jezerima. štetno dejstvo kiselih kiša je slabije izraženo. fasada zgrada. Zbog toga su velika oštećenja od kiselih kiša prisutna u centralnoj Evropi. kisele kiše deluju na sve predmete na Zemlji. Pod dejstvom kiselih kiša propada šumska vegetacija. koja predstavlja negativan logaritam koncentracije vodonikovih jona u nekom rastvoru. Razlog tome je stalan porast sadržaja kiselih oksida (SO2 i NOX) koji se akumuliraju u atmosferi.4 u Škotskoj 1974. Tako. Kiselost sredine meri se preko njene pH vrednosti.oksidi sumpora i azota. Pored kiselih kiša u oblastima sa velikim atmosferskim zagađenjima česte su i kisele magle ili izmaglica. 50 .6 smatra se kiselom. Međutim. Na području Balkanskog poluostrva i čitave jugoistočne Evrope. merenja kiselosti kišnice u Severnoj Americi pokazale su vrednosti i od pH 3. označene su kao kisele kiše. na primer. ali i u vodi.1 i to u severnim delovima SAD 1964. organizme na kopnu. jer se u prisustvu karbonata održava povoljna reakcija (PH) zemljišta i vode. Padavine u urbanim i industrijskim zonama. Uređaj kojim se meri pH vrednost nekog rastvora naziva se pH-metar. godine. Kiseli vodeni talozi su veoma opasni za živi svet. kao i u oblastima gde je kisela. Pored toga. Porast kiselosti vodenog taloga konstantno raste. kao i kisela. usled gravitacije dospevaju takođe na zemljinu površinu. azotastu). One izazivaju narušavanje i koroziju spomenika. metala i drugih materijala. silikatna matična podloga zemljišta. dok je u Evropi najniža vrednost ikada izmerena bila pH 2. kiše) često su blago kisele reakcije zbog prisustva ugljene kiseline u njima zahvaljujući prisustvu ugljen-dioksida u atmosferi. zatim rastvaraju u kišnim kapima i sa kišom ili snegom dospevaju na zemljinu površinu. kiša čija je pH vrednost ispod 5. naročito u gradskim područjima.

1 Promene koncentracije ugljen-dioksida (CO2) merene u atmosferi od 1870. Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je za 10-25cm. eroziju tla i ogromne štete. što će uzrokovati poplave.Efekat staklene bašte Deo reflektovanog zračenja sa Sunca se apsorbuje u stakleničkim gasovima (CO2. godine 51 . N2O. PFC. Procenjuje se da će se globalna temperatura vazduha na Zemlji povećati za otprilike 1-3. sve je više očigledno da postoji jaka veza između koncentracije CO2 i prosečne globalne temperature. vitalnost šuma i drugih prirodnih oblasti. Zemlja se zagrejala za 0. hranu. To će prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode za piće. Slika 4.5°C u toku prošlog veka. kao i na poljoprivrednu proizvodnju. pa je gotovo sigurno da je to posledica ljudske aktivnosti. SF6). Zemlja je dinamički. To je najbrže menjanje klime u poslednjih 10000 godina. CH4. Danas je već sa sigurnošću poznato da se koncentracija CO2 značajno povećala tokom poslednjeg veka. To je značajan mehanizam održanja temperature atmosfere (bez tih gasova temperatura bi bila 30 stepeni niža). Topljenje i zagrevanje tundre (Sibir. stvarajući dodatni izvor stakleničkih gasova. Zbog više vode u atmosferi biće više kiše i snega. godine. Topljenje glečera širom sveta doprinelo je povećanju nivoa mora. HFC. Međutim. a ne statički sistem. Postoje dakle i prirodni izvori promene koncentracije CO2 među ostalim i vulkanske erupcije.5°C do 2100. Zagrevanje ovakvih razmera uticaće na promenu temperature i raspodelu padavina. Aljaska) dovodi do raspadanja organskih materija i oslobadanje ugljenika. Takođe će uticati na zdravlje ljudi. U drugim oblastima Zemlje biće suša.

52 . zagađenost date prirodne vode direktno uslovljena njenom budućom namenom. Najopštija definicija zagadjivanja voda mogla bi biti da je to svaka čovekova aktivnost koja umanjuje upotrebljivost prirodne vode kao resursa. za rekreaciju. Tako. korišćenje vode od strane čoveka za odnošenje ili razblaživanje otpadnih materija u velikoj meri je uporedivo sa osnovnom funkcijom krvi na ćelijskom nivou. unošenjem u njih različitih produkata raspadanja ostatka flore i faune i erozijom zemljišta pod dejstvom površinskog oticanja. Prema tome. skoro potpuno čista voda može biti nepodobna za korišćenje u proizvodnji piva. uzgoj riba. nafta. plovidbu ili navodnjavanje. međutim. Ovde. na primer. poljoprivreda i stanovništvo. Do zagađivanja vodnih resursa može doći i prirodnim putem. Stepen i struktura zagađenja u velikoj meri su zavisni od načina na koji se aktivnosti u okviru ovog ciklusa obavljaju (primenjene tehnologije i načini življenja) i od broja ljudi u datoj oblasti koji ih obavlja (gustina naseljenosti). Emisija CO 2 u zavisnosti od vrste goriva (ugalj. dok se od nje znatno zagađenija voda može direktno koristiti. na primer. najodgovorniji za zagađivanje prirodnih vodnih resursa su njihovi glavni korisnici u antropogenom ciklusu – industrija.2.Slika 4. gas) Zagađenje vodenih resursa Osnovna uloga vode u njenom antropogenom ciklusu praktično potpuno je analogna njenoj ulozi u krvotoku složenijih živih organizama (krv sadriži oko 83% vode). nezavisno od čovekove aktivnosti. treba napomenuti da je. Naime.

biološki agensi. ali je većina virusa rezistentna na ovaj način njene obrade. kratko zagađivači. 2.Sami izvori zagadjivanja mogu biti tačkasti. a druge su štetne praktično bez obzira na to koliki im je sadržaj u njoj. nerastvorene materije i sedimenti i 4. 53 . Dok neke primese vode dobijaju status njenog zagađivača samo kada su u njoj prisutne u većim koncentracijama. poznata kao eutrofikacija može biti izazvana na dva osnovna načina: unošenjem viška biorazgradljivih organskih materija koje služe kao hrana razgrađivačima. dizenteriju. U biološke agense ubrajaju se i potencijalno patogeni mikroorganizmi koji potiču od obolelih životinja iz klanica ili iz pogona za preredu mesa. 3. biološki agensi. 4. a inače su bez uticaja na njenu zagađenost. koji izazivaju oboljenja – koleru. Velika većina ovih mikroorganizama. toplota. kiseline i baze. ispust komunalne ili industrijske otpadne vode u recipijent kroz cev ili kroz kanal) ili rasuti. može se uništiti hlorisanje vode. ili sa poljoprivrednog zemljišta). botuliuzam i druga. Ova pojava. koje je mnogo teže kontrolisati (na primer. mogu podeliti na više različitih načina. koji su potpuno lokacijski definisani i koji se mogu mnogo lakše kontrolisati (na primer. hepatitis. ili iz procesa prerade voća i povrća. forsiranjem razvoja pojedinih njihovih komponenti koje ih koriste kao hranu. ili joj čak popravljaju kvalitet. pogodnije je koristiti sledeću podelu zagađujućih materija: 1. pre svega bakterija. Zbog ovoga. Iako se potencijalne zagađujuće materije vode. 2. energijom bogata organska jedinjenja i neorganski nutrijenti. višećelijski paraziti i virusi). neorganske soli. svaki od njih može se svrstati u jedu od četiri generalne kategorije: 1. rastvorne materije. radioaktivne otpadne materije i 6. površinsko oticanje sa urbanih površina. Povećane koncentracije nekih hemijskih jedinjenja mogu delovati razorno na akvatične ekosisteme. potencijalni sastojci humanih ekskremenata. toksična hemijska jedinjenja. Posledice zagađenja vodenih ekosistema Pod biološkim agensima se podrazumevaju patogeni mikroorganizmi (bakterije. tifus. fizički agensi (uključujući toplotu i suspendovane materije). 5. 3. ili unošenjem viška neorganskih nutrijenata koji su ograničavajući faktor u razvoju biljaka.

sa druge strane. i dolazi do razvoja anaerobnih vrsta i nastajanja toksičnog produkta neprijatnog mirisa i do drastičnog pada kvaliteta vode. Drugi način pospešivanja eutrofikacije je unošenje viška neorganskih nutrijenata. u skladu sa Libigovim zakonom minimuma. smo već doveli 50% svetskog stanovništva da ostane bez pijaće vode. kućnim hemikalijama i hemikalijama iz lekova. odnosno da izražava samo količinu rastvorenog slobodnog O2 koji se troši na njenu biohemijsku oksidaciju.u prirodnu akvatičnu sredinu. ali. jer su se količine ribe smanjile ispod profitabilnih za rad.ribe i zooplankton izumiru. sa jedne strane. U uslovima potpunog odsustva rastvorenog kiseonika. da oni utroše sav raspoloživi kiseonik za njenu oksidaciju. kojim se kvantitativno izražava sposobnost organske materije da na ovaj način troši kiseonik. Parametar. Sledeća slika govori da postoje mesta sa izvanredno čistom vodom. On se odnosi na ukupnu prisutnu organsku materiju u vodi i njen ukupni sadržaj izražava preko količine kiseonika koji je potreban za njenu hemijsku oksidaciju. toliko intenzivira zahvaljujući višku hrane. Jedan deo ovih nutrijenata unosi se sa organskim zagađivačima u čijem se sastavu nalaze. respiracija biljaka i razgradnja mrtvog biljnog materijala stvaraju potpuno sličan problem onome koji se javlja pri unošenju viška biorazgradivih organskih materija. a time i njena koncentracija u datoj akvatičnoj sredini. Razlog je prekomeran izlov i zagađenje hemijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i hemikalijama koje iz reka stižu u okeane.U prvom slučaju problem nastaje onda kada se aktivnost razgrađivača. ukoliko prethodno ne napuste takvu sredinu. Svi proizvođači. u praksi se koristi još jedan parametar – hemijska potreba kiseonika. 54 . Bila bi šteta da se ne spreči zagađivanje za sada čiste vode. Oba ova elementa. HPK. praktično svi aerobni organizmi. predstavljaju kontrolišuće nutrijente i stimulišu razvoj akvatičnih biljnih vrsta. naziva se biohemijska potreba kiseonika. povećava sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi. koji organsku materiju koriste i kao izvor energije i kao izvor hrane.azota i fosfora. zahvaljujući dnevnoj fotosintetskoj aktivnosti. ili pravilnije hvatači ribe doživljavaju kolaps. a drugi deo sa njihovim neorganskim jedinjenjima. Bezglavim zagađenjejm vode industrujskim hemikalijama. uključujući i fitoplankton. To. Budući da se ovaj parametar odnosi samo na biorazgradljivu organsku materiju. BPK. poljoprivrednim hemikalijama i drugim. Pritisak na okeane raste iz više smerova.

U posebnoj su situaciji.Pri korišćenju čvrstih goriva izbacuju se velike količine dima i čvrstih čestica čađi. Vode koje se koriste pri prečišćavanju gasova takođe su zagađene.On takođe sadrži mnoge od navedenih materija.Činjenica je da su ostaci pesticida nađeni u organizmima antarktičkih pingvina. tamo gde pesticidi ranije nikad nisu korišćeni. Naročito su pri tom štetne kisele kiše. Povećanje temperature u kombinaciji sa vlažnim vazduhom prouzrokuje razna oboljenja ljudi.govori o globalnim razmerama današnjih zagađivanja životne sredine. Te materije završavaju svoje kruženje u vodenim ekosistemima posredstvom atmosferskih padavina. I mora i okeane zagađuju čovekove aktivnosti!!! Prema nekim proračunima. smanjenje prinosa i proizvodnja hrane direktno ili indirektno utiče na ljudsku populaciju.Sneg odavno nije više beo kao nekad. poplave dolazi do pojave raznih zaraznih bolesti. Sredozemno i Baltičko more. a u Atlanski oko 30 miliona tona raznog odpada godišnje. a posebno su ugroženi svi zalivi koje su usled izolovanosti i male komunikacije i strujanja vode postale prave akumulacije zagađujućih suostanci. 55 . oni će biti i najugroženiji.Narušena ekološka ravnoteža. Destruktivne klimatske promene mogu negativno uticati na zdravlje ljudi. Ovi zagađivači prvenstveno zagađuju vazduh.povećanja broja alergija i drugih respiratornih bolesti. Usled velike zagađenosti.Najteže će biti pogođene siromašnije zemlje. zbog svog geografskog položaja. u Tihi okean dospeva oko 9. štetno bi delovale na živi svet u rekama. Mora i okeani predstavljaju najveće životno područije u kome su se razvile najstarije životne zajednice.Pošto su deca i stariji ljudi najneotpornije na ove promene.Neka područija će lakše a neka teže biti izložena ovim promenama. U koliko bi se ispuštale direktno u reke bez predhodnog prečišćavanja.

Činjenica je da tamo gde se pojavljuje čovek dolazi do zagađenja prirode i promene u ekosistemu. Bilo je poginulih . Unistavaju ih ritmom koji je pet puta brzi od onog kojim nestaju amazonske sume. nestaju i ostale.najvece strukture na zemlji bioloskog porekla i ambijenta sa najraznovrsnijim morskim vrstama.To je bila ekoloska katastrofa koja je imala ogromne posledice. sva živa bića nestala su u trenutku. Udisanje sumpor dioksida izazvao je smrt zivih bića na celoj planeti. Dugo godina posle havarije deca koja su bila u blizini elektrane umrla su od leukemije. pa se može reci da je to prirodno kosmičko zagadjenje nastalo od udara meteorita. Koralni grebeni su jedinstveni i kompleksni sistemi. Osvajajući najveće planine na svetu Himalaje. Pre oko 65-70 miliona godina na prostoru sadasnjeg Meksika u oblasti Jukatan pao je meteorit i izazvao pravu ekolosku katastrofu. Ovo bi trebalo da bude opomena ljudima sta sve može da se desi kad se zagadi i poremeti atmosfera. Taj otpad najčešće zatrpa sneg pa na planini ima više slojeva raznog smeća koje se ne vidi. Na zalost usled globalnog otopljenja korali su napadnuti bolescu od koje gube boju i umiru. Zemljom su tada vladali dinosaurusi i ogromna flora. sto bi dovelo do dramatičnog poremećaja ekološke i biološke ravnoteže. Na zemlji je padala sumporna kisa. planinari su za sobom ostavljali razne vrste otpada zagađujući okolinu. Za mnoge koji su bili u blizini termoelektrane nije bilo spasa. U blizini pada od udarnog talasa velike jačine. godine u Černobilu je doslo do havarije nuklearne termoelektrane. dolazi do otopljavanje snega i tada se najčešće otkriju tragovi čovekovog nemarnog ponašanja prema prirodi. Sva živa bica su povezana lancem ishrane. Svet je bio u soku. zaokruzivsi celu planetu. Čvrsti i opasni otpad Čvrsti otpad je svaki neupotrebljivi predmet ili materijal koji vlasnik odloži. 1986. Danas se nalaze na listi ugrozenih vrsta i preti im nestanak.Kako je čovek napredovao i osvajao daleke oblasti sa sobom je doneo i otpad. ali i onih koji su bili ozraceni radiaktivnog izotopa. Posle udara meteorita u atmosferu je doslo do izbacivanja ogromne kolicine pepela koje je izazvalo hemijsku reakciju. porast temperature i kiselost mora su najveci neprijatelji korala. Bila je to velika planetarna katastrofa. namerava da odloži ili je primoran da odloži u skladu sa jednom od kategorija prema utvrđenoj klasifikaciji otpada. Nestale su čitave vrste koje su tada vladale zemljom. neregularni nacini ribarenja. Uzrok tog zagadjenja dosao je iz kosmosa.Veliki oblak radiaktivne prasine sirio se evropom. U nižim predelima u toplijem delu godine. Prilikom eksplozije nuklearnog reaktora iscurela je ogromna kolicina radiaktivnosti. 56 . Zagagjena voda. zavise jedna od drugih i izumiranjem jedne vrste.

pogrebne usluge. Medicinski otpad podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama.10 3 3-6 1. a koji po svojim osobinama ne utiče štetno na životnu sredinu i zdravlje ljudi. domovi za nepokretne osobe. Opasni medicinski otpad: 75-90% je komunalni otpad (sličan otpadu iz domaćinstva). Manji izvori medicinskog otpada: bolničke ambulante.8 .) Opasni medicinski otpad: infektivni. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku industrijskog procesa. Inertni industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu. klinike. Veći izvori medicinskog otpada: bolnice. kozmetičke usluge poput bušenja uha i tetoviranja. obdukcijski centri. mrtvačnice.Komunalni otpad je čvrsti otpad koji nastaje u urbanim sredinama i u najvećem obimu ga čini tzv.5 .2 Amerika. osobine i poreklo.2. transfuziologije. Medicinski otpad – sav otpad proizveden tokom pružanja zdravstvene zaštite (glavni i sporedni izvori). 10-25% je opasni medicinski otpad (infektivni. centri za akupunkturu. radioaktivni otpad. stomatološke ambulante. biti genotoksičan. patološki. bez obzira na njegov sastav. istraživački centri. Opasani medicinski otpad može imati slijedeća svojstva: može da sadrži infektivne materije. stacionari.4 . teški metali. centri za istraživanje na životinjama. ne sadrži opasne karakteristike. toksični i sl.2 2. oštri predmeti. laboratorije. hemijski. i po svojim karakteristikama može biti opasan i neopasan. kućna nega. pomoćne medicinske usluge. Rezidencijalni i komercijalni otpad.4 1. posude pod pritiskom. odnosno. farmaceutski. Proizvodnja medicinskog otpada po regijama: Regija: Severna kg/krevet/dan 7 . Latinska Amerika Zapadna Europa Istočna Europa Srednji Istok Razvijeni deo istočne Azije Srednje razvijeni deo istočne Azije Šta čini medicinski otpad opasnim? Mogućnost štetnog delovanja pojedinih materija koje mogu prouzrokovati štetu i opasnosti s velikim posledicama. genotoksični. stacionari . psihijatrijske ambulante. sadržati 57 .

biti radioktivan. osetljivost javnosti. Ambalaža PET ambalaža može da se reciklira 5 . Da to ne mora uvek biti tako govori praksa razvijenih zemalja u kojima se ambalaža prilikom odlaganja sortira po vrstama i ponovo prerađuje. O donošenju novih zakona iz ove oblasti. infekcije probavnog trakta. kožne infekcije. posledice delovanja radioaktivnih supstanci. radioaktivne izotope.opasne hemikalije ili farmaceutske supstancije. mogući uticaji na zdravlje: AIDS. cela populacija. reaktivnost. genotoksičnost. U načinu zbrinjavanja medicinskog otpada treba voditi računa o kulturnim i običajnim zahtevima date sredine. hepatitis B i C. osoblje koje skuplja i odlaže otpad. trovanja. zapaljivost. rizici za ljudsko zdravlje. Pakovanje piva u PET ambalaži je najveći zločin koji je mogao da se uradi životnoj sredini. obnavljanja i unapređivanja životne sredine. viruse. osetljivost na udarce. Opasna svojstva kemijskih supstancija: toksičnost. načinu na koji će nova regulativa uticati na industriju ambalaže i problemima koji u ovom trenutku muče zakonom nedovoljno zaštićenu životnu sredinu kod nas. korozivnost. razvijanja postojećih i osvajanja novih tehnologija. infekcije disajnih puteva. Reakcije javnosti na: incidente vezane za medicinski otpad. estetske učinke nepažljivo odloženog otpada. Opasnosti su izloženi: lekari i medicinsko osoblje. eksplozivnost. sadržavati oštre predmete. infekcije krvotoka.6 puta. Imajući u vidu činjenicu da priroda poseduje ograničenu mogućnost samoprečišćavanja i da je prema nekim materijama uopšte ne poseduje pokrenute su i u toku su mnogobrojne aktivnosti usmerene u pravcu zaštite. opasne hemikalije. pomoćno bolničko osoblje. kao i porasta broja stanovnika . Uvođenje zakonske regulative koja tretira zaštitu životne sredine i propisuje standarde odlaganja i recikliranja otpada je veoma značajno pitanje za sve one koji direktno ili indirektno učestvuju u proizvodnji ambalaže.korisnika industrijskih proizvoda problem otpada postaje sve složeniji. Pošto je proizvod iskorišćen ona se baca i od atraktivnog pakovanja pretvara u faktor zagađenja životne okoline. bolesnici. Otpadne vode iz zdravstvenih ustanova Takve otpadne vode mogu sadržavati: patogene mikroorganizme: bakterije. Ambalaža je danas prateći deo svakog proizvoda. S obzirom na sve veće udaljenosti od mesta proizvodjne do 58 . U vremenima nagle industrijalizacije. farmaceutske materije. urbanizacije.

pića i lekova). upravljanje prirodnim resursima. razvrstavanje i efikasnu preradu plastičnog otpada. vazduha. Pošto EUEB propiše kriterijume za grupe proizvoda oni se odobravaju od zemalja članica i Evropske komisije.mesta potrošnje industrijskih i drugih roba ambalaža se može smatrati "nužnim zlom" savremene civilizacije. da lako identifikuju priznate zelene proizvode u okviru Evropske Unije. sigurnost životne sredine. počevši od proizvodnje sirovina. kroz proces proizvodnje. Članice ovog saveta su: kompetentne institucije zemalja članica. Ovakav način uklanjanja otpada je naročito nepovoljan za plastični ambalažni otpad iz više razloga (zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti.. prevencija globalnog otopljavanja. Lihtenštajna i Islanda. niska cena sirovina. koji se koriste za izradu ambalaže. korišćenja i završno sa njegovim konačnim odbacivanjem. javnim i privatnim kupcima. Razlozi za sve veću primenu su mnogobrojni. nerazgradivost tih materijala pod uticajem atmosferilija i odlaganje korištenja sirovina i energije vezane u polimerima na neodređeno vreme). distribucije (uključujući pakovanje). stakla ili aluminijuma. mnogo je manji nego što je pri proizvodnji na pr. 59 .. On dopušta proizvođačima da pokažu svojim potrošačima da njihovi proizvodi respektuju životnu okolinu. zbog ljudske nebrige i van deponija. Ekološki kriterijumi za svaku grupu proizvoda se definišu identifikujući gde je proizvod štetan za životnu sredinu u svakom svom stepenu životnog ciklusa. Ekološki kriterijumi za dobijanje Evropske ecolabele su rezultat naučnih studija i širokih konsultacija u okviru European Union Eco-labelling Board (EUEB). Norveške. sindikati i predstavnici malih i srednjih preduzeća i komora. potrošačke i industrijske asocijacije. a nove se zbog visokih cena ne grade odgovarajućom brzinom. štednja energije. specifični utrošak energije (utrošak energije po jedinici upakovanog proizvoda) pri proizvodnji plastičnih materijala. predstavnici NVO. U našoj zemlji ne postoje uslovi za prikupljanje. U razmatranje se uzimaju sledeći aspekti životne sredine: kvalitet vode. iako predstavljaju problem sa aspekta zaštite životne sredine. buka. smanjenje otpadaka. Rešavanje problema plastičnog otpada se najčešće završava njegovim odlaganjem na deponije. između ostalih. mala masa i različite mogućnosti prerade. Plastični materijali se već godinama sve više upotrebljavaju za izradu ambalaže. ali nažalost. Deponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktično su popunjene. zaštita ozonskog omotača. Osim toga. zaštita zemljišta. To su. Evropski eco-label program omogućava evropskim potrošačima. Kriterijumi životne sredine su razvijeni da zaštite potrošačka dobra (sa izuzetkom hrane.

TÜV-oznaka nije pravno propisana oznaka. CE oznaka nije oznaka ili certifikat dodeljen od neke organizacije. Proizvodi bez CE oznake mogu biti od strane carine stopirani za ulazak na tržište. • izda deklaraciju o pridržavanju (Declaration of Conformity .potrošača je najznačajnije da su proizvodi u saglasnosti sa svim odredbama primenljivih direktiva koje označeni proizvod 60 . New Approach Directives (nove direktive pristupa). njene kancelarije i laboratorije za testiranje na svim kontinentima zapošljavaju preko 8. reference objavljene u oficijelnom žurnalu i ugrađene u nacionalne standarde. ali time se obavezuje da je proizvod izrađen u skladu sa primenljivim direktivama. objektivnog nezavisnog ispitivanja osobina ili performansi proizvoda.DOC). Proizvođač je dužan da: • kaže koje je direktive primenio. Ona takođe obezbeđuje slobodno kretanje proizvoda u okviru EU tržišta. Zbog obima i složenosti ovih direktiva. Za krajnjeg korisnika . ovde ćemo samo naznačiti da se one zasnivaju na sledećim principima: • Harmonizacija je ograničena na bitne zahteve • Samo oni proizvodi koji ispunjavaju bitne zahteve se mogu pustiti na tržište i u upotrebu • Pretpostavlja se da su harmonizovani standardi. prilagođeni odgovarajućim bitnim zahtevima • Primena harmonizovanih standarda ili drugih tehničkih specifikacija ostaje dobrovoljna i proizvođači su slobodni da izaberu bilo koje tehničko rešenje koje je saglasno sa bitnim zahtevima • Proizvođači mogu birati između različitih usaglašenosti procedura oporezivanja u slučaju primene direktive. • pridržava se tih direktiva. sistema. instalacija ili drugih servisa. Nju dodeljuje proizvođač samostalno. CE označavanje je zakonski zahtev za većinu proizvoda koji se puštaju na tržište i upotrebu u zemljama Evropske Unije i obaveštavaju nadležne organe da ti proizvodi zadovoljavaju sve primenljive tzv.000 ljudi. • održava zahtevanu dokumentaciju kao evidenciju pridržavanja direktiva. To je oznaka data od najveće svetske organizacije za testiranje i certifikovanje: TÜV Rheinland (puno ime: TÜV Rheinland/Berlin Brandenburg Group) sa sedištem u Nemačkoj. ali renome ove organizacije pruža potrošačima i trgovini dovoljno poverenja u kvalitet i sigurnost proizvoda označenih ovom oznakom.TÜV-oznaka je znak dokumentovanog. • označi proizvod CE oznakom.

zemlje članice su obavezne da obezbede odgovarajuća merenja da zaštite CE označavanje. CE oznaka je indikator da je taj proizvod u saglasnosti sa bitnim zahtevima primenjenih direktiva i da su subjekt usaglašenosti procedura oporezivanja propisanih u direktivama.. dok im je vek raspadanja duži od 100 godina. ničijim livadama na kojima se raspadaju duže od jednog veka. čiji proizvodi potpadaju pod primenu navedenih standarda. No. Za domaće proizvođače . odnosno deset mlinova i pedeset presa za smanjenje zapremine plastike. sinalko. osim otrovnih gasova koje udišemo. Plastičnih flaša je u Srbiji sve više. Dnevno Srbija isprazni stotinu tona plastičnih flaša koje u najboljem slučaju završe na krcatim deponijama. fanta. Svi smo se do sada sreli sa ambalažnim otpadom. vremenom oslobađa opasne toksične materije od kojih je ona sa imenom DEHA posebno opasna i dokazano kancerogena .dvostruko je opasna. Najčešće. polietilen tereftalat. Srbija i ekonomski rasipa.mora da zadovolji. otpad se smatra jednim od najvećih problema i zagađivača naše životne sredine. S druge strane. dok su reke prepune. te bakterije ulaze u kružni ciklus i ponovo dospevaju u organizam. jer ni u jednoj ne postoje kontejneri za sortiranje otpada. mnogi tvrde da od takozvane PET ambalaže (polietilentetraftalat) i te kako može da se zaradi. koja kada prestane da ima svoju upotrebnu vrednost. Znači. sve i kada bi hteli da uredno vraćaju flaše u proces reciklaže. nemaju opštinu u Srbiji u kojoj bi mogli.utvrdili su naučnici. jezerima. Navika da se u ispražnjenu bocu ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije . Zbog sve većih količina i svoje štetnosti. odnosno ambalažom. Prvi razlog je razvoj bakterija u boci. Takođe. reciklirano biva tek pet. Kanadski naučnici sa Univerziteta Kalgari nedavno su upozorili da je korišćenje starih plastičnih boca štetno po zdravlje. Oni su pritom naglasili da su boce namenjene jednokratnoj upotrebi i da ih posle toga treba reciklirati. koji ima kratkoročne i dugoročne posledice na kvalitet i dužinu našeg života. Iako su lagane. po mišljenju nekih sručnjaka opasne po zdravlje. od 250 hiljada tona plastičnog otpada godišnje. Po parkovima. jer bi od svake bačene flaše mogla da napravi novu. čijim standardima težimo. piva i drugi osvežavajući brendovi završe na rekama. Tako se. već mogu i da stave katanac na deponije. voda voda. kao i na kvalitet vazduha. građani. Ne samo što uništavaju životnu sredinu i što su. postaje višak sa kojim uglavnom ne znamo šta da radimo. Ali za razliku od drugih evropskih zemalja. Drugi razlog je činjenica da polimer od koga se boce prave. ovo znači da do pristupanja naše zemlje Evropskoj Uniji i saglasno tome usaglašavanja (harmonizacije) naših standarda i ostalih propisa. 61 . I premda se preradom otpadne PET ambalaže bavi petnaest preduzeća manjih kapaciteta. na ulicama.. Ako se boca stalno iznova upotrebljava. hrane i vode koje unosimo. koka-kola. svako malo zapušenih dunavskih brana i rugla na vodama koje gledamo. Ima ih na svakom ćošku. kod nas se ovaj problem očigledno ne shvata ozbiljno. sem da ga bacimo u smeće. ipak. zauzimaju čak 30 odsto otpada. pravo na označavanja CE oznakom mogu i moraju ostvariti preko uvoznika u zemlje EU.

• Kupujmo ono što je napravljeno od recikliranog materijala. i tek na kraju ono što je neupotrebljivo će se odložiti na način koji neće biti štetan po okolinu i naše zdravlje. Biorazgradivo je sve što je moguće da se razgradi prirodnim putem brzo. • zatim da se on ponovo iskoristi. usled delovanja mikroorganizama. odnosno koji na sebi imaju utisnutu oznaku ekološki. već u kupovini moramo da razvijemo prijateljski odnos prema okolini. kutija od stiropora ili kartona. (aerobnih ili anaerobnih) pod prirodnim uslovima. Recikliraj je rešenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom • pre svega na nastojanju da se otpad izbegne. Korisno i efikasno rešenje u smanjivanju već ogromnih količina otpada. i izbegavajmo u radnji nove plastične i papirne kese. a samim tim stvaramo i ozbiljan problem odlaganja. celofana. PET flaša. Čak i otvaranje novih deponija koje će odgovarati ekološkim i sanitarnim uslovima jeste jedno od neophodnih rešenja. jeste samo u tehnološkom napretku i razvoju građanske ekološke svesti. Nešto od ovog jeste biorazgradivo. koliko starog papira. menjanju naših navika. Koliko imate plastičnih kesa. naročito ambalažnog. konzervi. Ponovo upotrebi. • Izbegavajmo proizvode koji su nepotrebno preterano upakovani u ambalažu i radije kupujte onu koja nije. odnosno njegove količine smanje. 62 . odnosno deponovanja te ambalaže. a neće se količinski smanjivati. jer će se on samo gomilati. dajući nove upotrebne proizvode. • Kupujmo ono što nam je neophodno. stvarajući nus proizvode. Ukoliko želimo da usvojimo nove navike i naše ponašanje uskladimo sa ekološkim normama. a zauzimaju sve veće prirodne površine. a nešto i posle odlaganja na deponije smeća trune godinama. • Kupujmo ono što može da se reciklira. Pogledajte samo u kantu za smeće u svojoj kući. od svakodnevne potrošne robe koja se koristi u domaćinstvima su velike. • zatim reciklira i obradi. jer mi svakog dana sve više kupujemo. Većina legalnih deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu okoline. Voće ili povrće ne mora da bude zapakovano u plastičnu ambalažu. • Nosimo sa sobom torbu za kupovinu.Količine ovog ambalažnog otpada. Većina organskih materija. koji su često samozapaljivi i zagađuju zemljište i vodu. Smanji. kao što su hrana ili papir su biorazgradivi. kao i usvajanju novih. • Kupujmo proizvode koje možemo više puta da upotrebimo. ali nije dobro krajnje rešenje za otpad. • Kupujmo prozivode koji nisu štetni po okolinu. staklenih flaša ili tegli.

aluminijumske folije.• Izbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao što su vlažne maramice. za pranje. kuhinjski papirni ubrusi.. foto aparati i ostalo. kao i higijene kuće u pakovanjima koja mogu da se dopune. • Kupujmo sredstva za održavanje lične higijene. 2. pri čemu se istovremeno smanjuje količina ambalažnog otpada. plastiku. Staklenu ambalažu: sve staklene boce. sprejeve. kartonska ambalaža za pića (mleko. staklo. a dobro je i za naš kućni budžet. sav karton kupljenih proizvoda. Papir: sveske. ram od starog bicikla. braon kartonske kese. kao i u većim pakovanjima. kutije. Prijateljski odnos prema okolini pokazujemo ukoliko menjamo navike i u našem domaćinstvu. 5. • Mnoge predmete možemo da koristimo više puta pre nego što ih odbacimo kao neupotrebljive.). plastični pribor za jelo. 63 . 4. Na ovaj način ne kupujemo novu ambalažu svaki put. Plastiku: plastične boce od pića. prozorska stakla. ogledala. • Kupujmo i koristimo punjač za baterije i baterije koje možemo da punimo kada se isprazne. • Ovako sortirani ambalažni otpad se sakuplja i dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode. i količina primarnog sirovog materijala za pravljenje novog proizvoda. ispisane listove papira. papirne salvete. svu staklenu ambalažu za hranu. Karton: kartonske kutije. konzerve od hrane. deterdženata. jogurt. časopise. i odložite ga u kontejner u odvojenim kesama. Metal: limenke od pića. gajbice. papir za kopiranje u boji. zatvarače. priznanice. sokove. reklamne poruke.. Ovaj ambalažni otpad ne mešajte sa ostacima hrane. odnosno *reciklira se i na taj način se ponovo upotrebljava. poklopce od aluminijuma. papirne i plastične čase. tanjiri. ali ne i staklene sijalice. braon karton za uvijanje. Šta sve možemo da recikliramo: 1. • Kad god je moguće kupujmo robu u recikliranoj ambalaži ili onoj koja je ekološka. papir i metal u našem komšiluku. novine. • Ukoliko takvih kontejnera još nema kod Vas. ipak sortirajte različito kućno ambalažno smeće po grupama. račune. • Potrudimo se da naše kućno smeće sortiramo po grupama i tako ga odložimo u različite kontejnere za smeće. ili keramiku i porcelan (oni ne spadaju u ambalažu). 3. koverte. poslužavnike. plastične folije. jer će tako sortirano biti lakše sakupljeno i predato dalje u proces prerade. braon karton. pakovanja od dezodoransa. žileti.

pri čemu se dobija energija i kao produkti sagorevanja ugljendioksid (CO2) i voda (H2O). biodegradabilnih delova ambalažnog otpada. a sve zbog smanjenje mase za deponovanje. • kontrolisanim spaljivanjem. Koji postupak prerade će se primeniti. u energetske svrhe. zavisi od stepena nečistoće odnosno sortiranosti otpada i željenog kvaliteta krajnjeg proizvoda. 64 . recikliranje plastičnih materijala je tehnološki i ekonomski problematično. u svrhu smanjivanja količine i obima ambalažnog otpada i delimičnog ili potpunog odstranjivanja opasnih karakteristika i • reciklažu kao procesiranje ambalažnog otpada za prvobitnu namenu. Plastični otpad se može preraditi na više načina: topljenjem. pri čemu se ne menja ili vrlo malo menja makromolekulska struktura.Nacrt Zakona o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom definiše: • preradu ambalažnog otpada kao iskorišćavanje njegovih vrednih svojstava i sastojaka u svrhe proizvodnje (uključujući i reciklažu). Prema Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta 94/63/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu pod reciklažom se podrazumeva: ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom procesu za originalne svrhe ili za druge svrhe uključujući organsku reciklažu. pod kontrolisanim uslovima i sa korišćenjem mikroorganizama. • hemijski. • Iskorišćene plastične proizvode moguće je ponovo upotrebiti ili preraditi pomoću različitih postupaka. a u pojedinim područjima još je predmet intenzivnog istraživanja. hidrolizom ili alkoholizom moguće je dobiti monomere. zavisno od postavljenog cilja. ili se hidrogenovanjem iz početnog materijala mogu dobiti organske sirovine kao što su gasovi i ulja. koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan. • ponovno dobijanje energije podrazumeva korišćenje spaljivog ambalažnog otpada u svrhu proizvodnje energije putem direktne incineracije (spaljivanja) sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i • organska reciklaža jeste aerobni (kompostiranje) ili anaerobni (biometanizacija) postupak. • Za razliku od materijala čije se recikliranje iz ekonomskih razloga vrši još od davnih vremena. ali isključujući ponovno dobija-nje energije.

Oni su smanjili značenje simbola da bi odagnali pažnju sa ostala dva segmenta. pešačite ili vozite bicikl. Razmotrima svako od tri R ponaosob. • Kupujte proizvode čija je ambalaža iskoristiva ili se može reciklirati i za čiju se izradu ne troši puno energije. Ljudi misle da je ovo simbol samo za reciklažu zato što od sva tri njegova značenja industrija pravi novce samo od reciklaže. oni prave novac na reciklaži. Smanjena potrošnja znači smanjeni otpadci: • Odlučite da li vam pojedini proizvod uopše treba. metalne. Ljudi troše miijarde komada ambalaže: plastične.Ovo je simbol za tri R životne sredine: Reduce (redukuj smanji). 85% od toga odlazi u zemlju. koliko je to moguće. • Koristite energetski štedljive uređaje. • Kupujte proizvode koji nemaju veliku ambalažu. • Koristite tekstilne krpe i salvete umesto papirnih. obratite pažnju i na ostala dva R Redukuj i Re-koristi. • Delite proizvode sa familijom i prijateljima. • Koristite sopstvenu korpu kada idete u prodavnicu. • Koristite štedljive slavine. vodokotliće. Zašto? Oni ne mogu da ostvaruju profit ako se smanji potrošnja i poveća nivo korisnosti proizvoda i ambalaže. Izračunajte koliko ste papirnih i plastičnih kesa do sada potrošili. iz čega se vidi da je reciklaža samo jedan deo njegovog značenja i to poslednji. • Gasite svetlo koje vam nije neophodno i koristite energetsk efikasnije sijalice. Re-Use ("re-koristi" . novine čitajte ih na internetu. • Pozajmite i iznajmite ako baš ne morate da kupite. Redukuj. je reciklaža. staklene. • Umesto da kupujete knjige. posle smanjenja potrošnje i ponovnog korišćenja. kaplju… • Smanjite utrošak energije za grejanje kuće pojačavanjem njene izolacije. Smanjenje potrošnje energije održava vazduh čistijim: • Umesto vožnje. magazine. Poslednji korak. 65 . Obim tih otpadaka se može smanjiti smanjenjem potrošnje i ponovnim korišćenjem tog materijala. sa multimedijalnih izdanja ili u biblioteci. papirne .. ne dozvolite da bespotrebno cure. one koje ne mora svako stalno da ima. • Koristite javni transport kada je raspoloživ.. Da li ste primetili da su reciklirani proizvodi često skuplji od onih napravljenih od novih materijala? Ne budite ograničeni.koristi ponovo) i Recycle (recikliraj).

koji aktivno učestvuju u formiranju kriterijuma za dobijanje eko oznaka. Ako su označeni 3R simbolom odložite ih u odgovarajući kontejner ili ih odnesite u stanicu za reciklažu. emisija gasova "staklene bašte". Ponovnim korišćenjem stvari i materijala čuvate novac. Recikliraj. • Budite kreativniji u razmišljanju kako da višestruko iskoristite neke stvari. štetni sporedni produkti. prisustvo freona. Re-koristi. trgovine. postajete kreativniji i smanjujete otpadke u isto vreme. • Koristite organske otpadke za kompost. • Novine. • Ne odbacujte staru odeću. Procenjuje se potrošnja energije u proizvodnji.). koristi ih ponovo: • Ne odbacujte ambalažu koju možete da iskoristite za neke druge potrebe. magazine. otpad i sl. prodajte ih na buvljaku. Objavljeni su i kriterijumi za personalne kompjutere s obzirom na veliku ekspanziju kompjuterske tehnologije. efikasnost korišćenja fosilnih goriva. Ovaj program uključuje ekomedicinsko testiranje veoma velikog broja proizvoda. 66 . Nađubrite svoj vrt. Ovim programom nisu obuhvaćene namirnice. voda i napici. udruženja potrošača sindikata.Odluke o dodeli eko-znaka na osnovu rezultata testiranja donosi Evropski komitet za dodelu eko oznaka većinom glasova. od deterdženata do toalet papira. ekoloških organizacija. pogledajte da li se može reciklirati: • Koristite one proizvode koji se mogu reciklirati. novine sa prijateljima.Smanjivanjem potrošnje i otpadaka pomažete da životna sredina ostane čistija i zdravija. igračke. kartonske kutije. godine. Kriterijumi za ocenu eko-medicinskog kvaliteta pojedinih grupa proizvoda izrađeni su od strane Evropske komisije.. Poklonite ih onima koji nemaju. konzerve i većina plastične ambalaže se mogu reciklirati. travnjak. • Koristite obe strane papira. Ako nešto ne možete da iskoristite. i pojedinih članica Zajednice. baštu. Pri tome se pored rezultata laboratorijskih analiza prikupljaju detaljni podaci o celokupnom "životnom ciklusu" proizvoda. nameštaj . • Delite knjige. mogućnost recikliranja. od sirovine do otpada. biorazgradnja otpada. Ne odbacujte ih sa ostalim otpadcima. Pored toga postoji i Konsultacioni forum za eko oznake (koji čine predstavnici industrije. Integracioni procesi u Zapadnoj Evropi inicirali su jedinstvenu standardizaciju eko-oznaka od 1993. Umesto da odbaciš stvari.. od mašina za pranje veša do zamrzivača. • Za neke otpadke čak možete dobiti novac ako ih odnesete na odgovarajuće mesto za prikupljanje (npr. lekovi i toksične supstance.

Pravo na zdravu životnu sredinu ima svaki čovek.Kada se nekom proizvodu dodeli eko oznaka sa logom u vidu cveta i znake Evropske zajednice. ona se može koristiti u marketingu isključivo tog proizvoda u bilo kojoj zemlji Evropske Zajednice. Tržišni uslovi privređivanja nameću brigu o kvalitetu kao sastavnom delu ponašanja preduzeća. kao i u Norveškoj.000 standarda i to: 1. proveravanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine). JUS ISO 14011 Smernice za proveravanje zaštitne životne sredine (Postupci provere. Ekološki znak kvaliteta je bitan za zaštitu potrošača i zaštitu životne sredine i omogućava srpskim proizvodima plasman na svetsko tržište. Na razvijenim tržištima očekivanja su na daleko većem nivou. usavršavanjem stila. proširenjem asortimana proizvoda. Očekivanja kupca u vezi sa kvalitetom su različita. u tom smislu. Na globalnom nivou. Potrošači su spremni da plate veću cenu za proizvode sa ekološkim kvalitetom. novi zahtevi se ispoljavaju na kontinuitetu. Eko kvalitet i eko tržište U savremenoj tržišnoj privredi treba obezbediti prava potrošača na zdravu hranu i zaštitu od proizvoda štetnih po život i zdravlje potrošača. Savezna Republika Jugoslavija je preuzela pet ISO 14. 2. JUS ISO 14010 Smernice za proveravanje zaštite životne sredine (opšti principi) 4. JUS ISO 14012 Smernice za proveravanje zaštite životne sredine (kriterijumi za kvalifikovanje provera zaštite životne sredine). U savremenoj tržišnoj privredi treba obezbediti prava potrošača na zdravu hranu i zaštitu od proizvoda štetnih po zdravlje i život potrošača. JUS ISO 14001 Sistem upravljanja zaštite životne sredine (specifikacija sa uputstvom za primenu). a što je najvažnije. smanjenjem cena i rokova isporuke i tako zadrži utvrđene ili izražene potrebe tržišta odnosno kupaca. Islandu i Lihtenštajnu. Stalno rastuća trgovinska razmena u svetu pod snažnim uticajem sve energičnijih zahteva kupaca da se izvrši standardizacija kvaliteta. JUS ISO 14004 Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (opšte smernice za principe. koja podrazumeva harmonizaciju ekonomskih i ekoloških ciljeva. sisteme i postupke). više su kultivisana. 5. Takvi zahtevi nalažu preduzeću potrebu da stalno održava dostignuti nivo kvaliteta. 3. Srpska privreda treba da se prilagodi uslovima poslovanja na tržištu Evropske Unije i da primenjuju standarde JUS ISO 9000 i JUS ISO 14000. ali i da ga stalno povećava. 67 . zahtcva se ekološki kvalitct proizvoda na tržištu.

i strožiji od standarda koje priznaje međunarodno pravo. za odredjen period. metode izrade. kontrolu. 68 . broj 135/04) uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici. Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik Republike Srbije“. i to posebno i pojedinačno na: 1) 2) 3) 4) 5) ljude. međusobno dejstvo faktora pod 1) i 2). vodu i more. sadržaj. radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata u sledećim oblastima: prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta. floru i faunu. smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine. Republika se obavezuje da u oblasti životne sredine utvrdi standarde i normative koji su. izbor alternativnih rešenja u pogledu tehnologije i hemikalija. izbor lokacije. kao i za naročito vredna. zemljište. Za pojedinačne segmente životne sredine. Sistem zaštite životne sredine čine mere.Standardi kvaliteta sredine definišu maksimalne koncentracije potencijalnih toksičnih supstanci koje se mogu naći u sredini. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića. poljoprivrede. domaćih ili stranih. materijalna dobra i kulturno-istorijsko nasleđe. odnosno koji predstavljaju rizik po životnu sredinu. uslovi i instrumenti za: održivo upravljanje. gde god je to moguće. klimu i pejzaž. kriterijumi koje moraju ispunjavati stručne organizacije koje mogu da se bave izradom procjene. Za sve zahvate koji se planiraju i realizuju od starne pravnih i fizičkih lica. broj 135/04) uređuje uslove. ekonomsko i socijalno okruženje. Osnovni zakoni koji uređuju oblast zaštite i unapređivanja životne sredine su: Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik Republike Srbije“. ribarstva. učešće javnosti i druga pitanja od značaja za izradu procjene uređuju se propisom Vlade. lovstva. osetljiva ili ugrožena područja utvrđuju se standardi kvaliteta životne sredine kojima će se propisati nivoi zagađivanja koji se ne smeju prekoračiti. celovitosti. Vrste zahvata za koje je obavezna izrada procene. sprečavanje. koji mogu da dovedu do zagađenja životne sredine. opisuju i predviđaju direktni i indirektni uticaji na životnu sredinu. način ocjene i verifikacije. šumarstva. način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu. Procenom se identifikuju. očuvanje prirodne ravnoteže. obavezna je izrada procene. vazduh.

nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja realizacije projekata na životnu sredinu. vrste aktivnosti i postrojenja. saobraćaja. sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu.energetike. broj 135/04) uređuje postupak procene uticaja projekata koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu. već pre sposobnost ljudskog društva da izvodi stalne reforme u cilju da sačuva osetljivu ravnotežu između ljudi i njihovog prirodnog sistema za održanje života (Prirode). nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. upravljanja otpadom. ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije. životnu sredinu ili materijalna dobra. očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune. učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik Republike Srbije“. industrije. Održiv razvoj nije suština za prirodu. upravljanja vodama. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik Republike Srbije“. Održivi razvoj Održivi razvoj je usklađeni sistem tehničko-tehnoloških. broj 135/04) uređuje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi. telekomunikacija. 69 . učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja. Održivi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje usklađenost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja. turizma.

Raspoloživost . Karakteristike trajnih oblika zagađenja: veoma dug inkubacioni period. pasivne mere ekološke zaštite i efekat odbitka. tako da ne postoji ekološki potpuno čist izvor energije. Ekonomija i Efikasnost. održivi razvoj nije najbolje rešenje za prirodu. Praktično svi energetski izvori i postrojenja imaju veći ili manji uticaj na okolinu.usklađenosti društvenih ciljeva i ciljeva zaštite životne (nestajanje šuma. procesa proizvodnje i otpada dovode do zagaživanja tla. Prihvatljivost . kućnim hemikalijama i hemikalijama iz lekova. Glavni problemi koje smo stvorili: Bezglavim zagađenjejm vode industrujskim hemikalijama. nuklearnu bezbednost. efekat gasova staklene bašte i promene klime izazvane njima. Ciljevi energetike u XXI veku: Pristupačnost . uljnih škriljaca i nuklearnih sirovina. odnosno daju osnovu za dalji razvoj i održavanje energetskih sistema. poljoprivrednim hemikalijama i drugim. dok je znatno manji uticaj proizvodnje nafte i prirodnog gasa. Ekologija. upravljanje otpadom i njegovim raznošenjem). ali i omogućuju proizvodnju. vode i vazduha. period kočenja. Problemi neodrživog razvoja: Kvantitativni problemi: Iscrpljivanje prirodnih resursa i razaranje ekoloških sistema.U prevodu. već čuvanje sistema koji upumpava život u nas ljude. povećanje kiselosti na regionalnom nivou. 70 . “prag primetljivosti” i lobi zagađivača. transformaciju i distribuciju. Da bi se takav proces uspešno izveo potrebna je nova orjentacija tehnološkog razvoja i mnogo bitnija promena institucionalnog razvoja . zagađenja nastala kao posledica sagorevanja konvencionalnih energetskih izvora.kontinualno snabdevanje energijom u dugom vremenskom periodu i sa zadovoljavajućim kvalitetom usluga. Znatno veći uticaj na životnu sredinu ima proizvodnja sekundarne energije.energija mora biti dostupna po cenama koje su prihvatljive za siromašne ljude. smo već doveli 50% svetskog stanovništva da ostane bez pijaće vode. degradacija zemljišta.promena društva. povećanje zdravstvenih rizika i dodatno ugrožavanje ekoloških sistema. To je proces korišćenja resursa održavanjem sklada između budućih i sadašnjih potreba.Energija. Kod proizvodnje primarne energije najznačajniji uticaji nastaju pri proizvodnji uglja. Kvalitativni problemi: toksičnost proizvoda. Koncept 4E .

sirovina i potreba za poljoprivrednim zemljištem doveli su neke šumske sisteme do uništenja za samo par godina. To je izazvalo poremećaje u prirodnim rezervoarima vode. Preko 34 000 biljnih vrsta i 5200 životinjskih vrsta širom sveta su pred izumiranjem. Razlog je prekomeran izlov i zagađenje hemijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i hemikalijama koje iz reka stižu u okeane. U svemu se približavamo limitima prirode.. drastične promene klime i još mnogo čega. Tekuća globalna brzina izumiranja vrsta je 20000 vrsta godišnje. kotlarnice.dok su ostali na izmaku. pesticidi i herbicidi). Korišćenje hemikalija za poljoprivredu (veštačka đubriva. Svi proizvođači. Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi..). Mogućnost da planeta apsorbuje otpad i druge štetne uticaje su istekli. vlage. a mnogo hiljada njih izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih.4 milijarde svaki peti čovek će živeti u potpunoj bedi. vezivanja tla. toplane itd. hemijskih prizvoda i stotine nepotrebnih stvari koje kupujemo.. raketni motori itd. ukazuje na neophodnost njihovog korišćenja. jer vrste medjusobno zavise jedna od druge. mlazni motori. Tako dolazimo do apsurdne situacije.. da postupak dobijanja i korišćenja fosilnih goriva.). Ako dostignemo limit od 12. a svaki deseti će biti ozbiljno neuhranjen. ili pravilnije hvatači ribe doživljavaju kolaps.. bez hrane i vode. tj. Krčenje za potrebe industrije drveta i dr. prekomerna upotrebe i širenje urbanih građevinskih oblasti doveli su do trovanja i gubitaka zemljišta za poljoprivredu. a sa druge strane su glavni uzročnik zagađenja životne sredine. Ovi problemi se već osećaju. klizištima i izazvalo poremećaje klime. Nastali su usled industrije. čiji je krajnji cilj veći standard i bolji život. Fosilna goriva Velika zastupljenost fosilnih goriva u svakodnevnom životu za stvaranje toplotne i električne energije (termoelktrane. Uništenjem ozona u stratosferi pretimo da pojačani ultra-violetni zraci(radijacija) unište većinu života(vrsta) na planeti. ali i oaza prirode. Nestanak vrsta znači nestanak celokupnog sistema. jer su se količine ribe smanjile ispod profitabilnih za rad.Pritisak na okeane raste iz više smerova. lekova. kao i u mehaničkom radu (motori sa unutrašnjim sagorevanjem. prirodnog sistema filtriranja. Kroz mere 71 . Sposobnost da se proizvede hrana i energija su na izmaku. eksponencijalno veća od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. vodi u degradaciju osnovnih životnih uslova.... Zemlja je prenaseljena. to znači i nestanak hrane.

petroleum. Poznata su još i kao mineralna goriva. njihovu proizvodnju i primenu prati i odgovarajuće zagađenje životne sredine. benzin. i prirodni zemni gas u gasovitom stanju. destilati katrana. već naprotiv može uz pravilnu i beskompromisnu zakonsku regulativu zasnovanu na primeni rezultata naučnih istraživanja. ugljenik IV oksid CO2. pre svega biljnog porekla. treset. vodeni gas. usled čega joj se smanjuje pH-vrednost te nastaju tzv. Energija iz fosilnih goriva obično se oslobađa se sagorevanjem. gas visoke peći. itd. Ovi gasovi utiču na okolinu tako što se sakupljaju u atmosferi i tako stvaraju učinak staklene bašte. destilati nafte. Trenutno su osnovni izvor energije na Zemlji. briket. Fosilna goriva su goriva koja sadrže ugljikohidrate. mogućnost nuklearne kontaminacije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima. ugljena prašina čvrsta. Usled ogromne potrošnje. mehaničkim i hemijskm postupcima) i javljaju se u sva tri agregatna stanja. vazduha. dok se otapaju u vodi koja se nalazi u atmosferi. Osnovna podela fosilnih goriva je na ugljeve i bitumije ili bitumene. bude nepotrebno izgubljeno. Veštačka goriva su: koks. alkohol. Uz hranu. Predviđene klimatske promene. NO3 itd. SO3. potvrđuje se teza o mogućem održivom razvoju. koksni gas. drveni ugalj. drvo u čvrstom stanju. razvoja industrije ni napredka čovečanstva. jer životi milijardi ljudi širom sveta zavise upravo od njih. Pripodna goriva su: antracit. Njihov značaj za savremeno čovečanstvo je neprocenjiv i nezamisliv. i prilikom toga se oslobađaju otrovni i štetni gasovi koji utiču na okolinu kao: ugljenik II oksid CO. vode. rezerve fosilnih goriva se iscrpljuju 100 hiljada puta brže nego što su nastale. Međutim. pa i sudbina celog čovečanstva. koje uništavaju biljke i erodiraju građevine. benzol. kisele kiše. stvaraju dodatne probleme i opasnosti. Imaju veliku važnost i ulogu u razvoju civilizacije. vodonik.zaštite životne sredine. vodu i vazduh fosilna goriva su bila i ostala nasušna potreba. jer nije neminovno da ono što savremeni čovek degradira zbog svojih potreba. da se unapredi i svestrano koristi. kameni i mrki ugalj. nastala od ostataka biljaka i/ili životinja. jer ima direktan negativan uticaj na zdravlje ljudi. Fosilno gorivo je materija koja učestvuje u sastavu Zemljine kore nastala izumiranjem organizama. mazut. acetilen u gasnom stanju. tako da sve to treba podvesti pod tzv. Fosilna goriva nastala su u sedimentnim uz pomoć živih organizama ili fosila. generatorski gas. stene. Bez njih nema urbanog života. nafta u tečnom. sumpor dioksid SO2. Fosilna goriva utiču na zagađenje geološke sredine. zemljišta. vodonik u tečnom stanju. To je dovelo i do oružane borbe za kontrolu ležišta fosilnih goriva. sintetički benzin. održivi razvoj. gradski gas. biosfere. Rašireno korišćenje nuklearnih i fosilnih energetskih sirovina ugrožava ljudsku egzistenciju. sa svojstvom da sagoreva i pri tome razvija manju ili veću temperaturu. 72 . Po poreklu goriva se dele na prirodna (ona koja se dobijaju u prirodi) i veštačka (ona koja se dobijaju iz prirodnih termičkim.

kontrolu pitke vode. biološke raznolikosti. Zaštita životne sredine obuhvata mere za: smanjenje buke. kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda. GEOLOŠKA SREDINA I ZEMLjIŠTE • Zakonskom regulativom protiv zagađenja i za njegovo otklanjanje • Pravilnim otkopavanjem i odlaganjem jalovine (npr. zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgrađuju ozonski omotač ili nepovratno kontaminiraju postojeće ekosisteme. petrohemijskih sistema • Sprečavanjem aerozagađenja iz pomenutih pogona • Podizanjem opšte kulture. Očuvanje kvaliteta žive i nežive prirode i racionalno korištenje prirode i njenih dobara. 3.Mere zaštite životne sredine Zaštita životne sredine obuhvata mere za: smanjenje buke. 4. kontrolu pitke vode. plodno zemljište se odlaže na površini jalovišta) • Rekultivacijom zemljišta (pošumljavanje i travnjaci) • Izgradnjom prečistača otpadnih voda iz termoelektrana. Trajno očuvanje izvornosti. prirodnih zajednica i očuvanje ekološke stabilnosti. sušara. a samim tim i ekološke kulture • Pravilnom izgradnjom deponija za pepeo i šljaku. toplana. kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda. smanjenje štetnih ispusnih gasova iz industrijskih postrojenja i prometa. smanjenje štetnih ispusnih gasova iz industrijskih postrojenja i prometa. rafinerija. Očuvanje i obnavljanje kulturnih i estetskih vrednosti. Unapređenje stanja životne sredine i osiguranje boljih uslova života. zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgrađuju ozonski omotač ili nepovratno kontaminiraju postojeće ekosisteme. te sprečavanje ekološke erozije istih • Obradom otpadaka iz energetike i reciklaže • Smanjenjem količine otpada • Pravilnim radom inspekcijskih službi VAZDUH (ATMOSFERA) • Zakonska regulativa i dosledno poštovanje istih • Prostorne i urbanističke mere planiranja i podizanja industrijskih kapaciteta 73 . Osnovni ciljevi zaštite životne sredine u ostvarivanju uslova za održivi razvoj (ravnoteža između čoveka i prirode) su: 1. 2.

taložnika i drugih uređaja koji sprečavaju zagađenje voda • Prelazak na modernije tehnologije • Podizanje ekološke kulture • Dosledna primena zakonskih normi • Sistemi zatvorenih ciklusa vode • Korišćenje mikroorganizama za prečišćavanje voda BIOSFERA • Rekultivacija i revitalizacija ekosistema i predela • Zakonski propisi (nacionalni parkovi. zaštitni zidovi) • Pravilna zaštita na radu • Prelazak na modernije tehnologije • Poštovanje zakonskih regulativa 74 . rafinerija • Sadnja i održavanje šumskih površina • Podizanjem nivoa ekološke kulture VODA • Pravna (zakonska) regulativa • Uvođenje zona sanitarne zaštite • Ugradnja filtera. prirodne retkosti. SO2 se koristi za dobijanje sumporne kiseline. apsorpcionih i tehnoloških mera • Vremensko i prostorno ograničenje buke i vibracije • Primena najpovoljnijih prostornih rešenja • Ekranizacija buke (visoko rastinje. • Prelaskom sa fosilnih goriva na druge izvore energije • Zaustavljanjem otpadnih materija (filteri. a ona dalje za veštačka đubriva • Benzini se proizvode bez primesa olova. parkovi prirode. čovek mora da ih vraća u procese prirodnog kruženja materije BUKA I VIBRACIJE • Priprema raznih.• Usavršavanje postojećih tehnologija sa ciljem da nema ostataka koji mogu zagaditi vazduh. Ložišta sa zatvorenim sistemom kao i smanjenje otpada. spomenici prirode. predeli izuzetnih odlika. rezervati prirode. toplana. zaštićene vrste biljaka i životinja) • Kontrola korišćenja prirodnih bogatstava • Umesto dosadašnjeg nekontrolisanog korišćenja prirodnih bogatstava. izolacionih. rastvori) • Podizanjem zelenih pojasa oko termoelektrana.

Odstupanja mogu biti niska i visoka. Mnoge promene u životnoj sredini imaju normalnu raspodelu iz tog razloga je dat primer dijagrama putem normalne raspodele mogu se dobiti pouzdani rezultati. S.PRIMENA STATISTIKE U MONITORINGU ŽIVOTNE SREDINE Vrlo česta potreba za određivanje reprezentativnog uzorka. itd. Interesantno je postaviti pitanje u kojoj meri određeni organizmi utiču na eko-sistem. Analize takvih podataka sprovode se putem drugih statističkih metoda. dve ili tri standardne devijacije u odnosu na srednju veličinu. mogu se proceniti skoro da budu validni. Često se dinamika hranljivih materija prikazuje spiralom. dužina spirale je mala. ali i normalna raspodela se često koristi za određivanje udela komponenti ili nekih odstupanja od srednje vrednosti. a T prosečno vreme koje je potrebno da atom završi kruženje. ima promena koje se ne ponašaju u skladu sa normalnom raspodelom. Težnja eko-sistema da zadrži hranljive materije 75 . ali se može reći da svaka biljka i životinja može uticai na rapsodelu i dinamiku hranljivih materija u okviru ekosistema. zatim broj biljaka i životinja u zajednici. Interesnatan je protok vode. Međutim. Dužina koja je potrebna da jedan atom hranljive materije završi jedan ciklus. a vreme T kratko. Hranljive materije su podložne podvodnom transportu. kao: S = VT gde je V prosečna brzina kojom se atom kreće nizvodno. Ako je brzina V mala. kao i jedna. zove se spiralna dužina. Denis Newbold je sa svojim saradnicima definisao svoju spiralnu dužinu. Na to pitanje je teško odgovoriti. na primer gustina naseljenosti. Na sledećoj slici dat je primer nomalne raspodele. Vodene struje treraju hranljive materije nizvodno. tako da malo hranljivih materija kruži ka jednom mestu. Biljke i životinje mogu promeniti raspored i tok hranljivih materija u ekosistemu.

Više od 80% biomase beskičmenjaka prema ovim istraživanjima čine vrste koje se hrane malim organskim delovima koju ekolozi nazivaju kolektorima.naziva se nutritivno zadržavanje. Nency Grimm (1988) je pokazala da veskičmenjaci povećavaju stopu azota u Sycamore Creek. S tim što je zadržavanje hranljivih materija tesno povezano sa dužinom spirale. Izračunato je da je prosečna količina azota 250mg po kvadratnom metru dnevno.62g po kvadratnom metru. Arizona. Arizona. Slikom data je relativna količina azota u procentima u izučavanoj oblasti. USA 76 . Slika 19. Na sledećoj slici data je nutritivna spirala i njena težnja pri transportu u vodi.000 organizama po kvadratnom metru i biomasu od 9. Faktori koji utiču na dužinu sprale imaju uticaja i na nutritivno zadržavanje u eko-sistemu.15 Relativna gustina azota u procentima Sycamore Creek. Raspoloživi azot je veoma bitan. Grimova je procenila veliku gustinu naseljenosti i to oko 100.

Ljudi utiču na unos hranljiv materijal u vodene eko-sisteme. 90% ne raste nigde više na planeti. Ljudi su dodali oko 4600 egzotičnih vrsta. Kada se uzmu u obzir svi parametri koji utiču na eko-sistem. za vreme oluja koje se mogu desiti u bilo koje doba godine. Sastav zemljišta se jako razlikuje. kao i prisutnost hranljive vrednosti zemljišta.Izučavano je kruženje azota. Najviše fosfora u zemljištu prisutno je u jesen kada opadne lišće.28). 77 . Najveći je problem što biološke zajednice slabe. Kada se proizvodi humus bogat azotom. menja se količina azota u eko-sistemu. Ljudske aktivnosti u zadnje vreme eko-sistem obogaćuju azotom i fosforom. a uzročnici mogu biti neke biljke. Kanalizacioni sistemi sadrže dosta azota. On nastaje iz atmosfere. proizvodnju humusa. uključujući i hranljivu vrednost zemljišta. I taj prikaz je dat na slici koja sledi (19. Domaću floru čini oko 1200 vrsta. najmanje registruje se tokom poplava. Havajska ostrva su gusto naseljena biljkama i životinjama. Bogaćenje eko-sistema donosi za posledicu nastanak raznih vrsta gljiva. Na sledećoj slici dati su dnevni gubici i dobici fosfora u različitm periodima. Može da bude prisutna jako velika količina azota u zemlji. može se predvideti koncetracija fosfora sa veliom preciznošću. Biljke koje dominiraju mogu znatno da promene sadržaj azota u eko-sistemu.

kao i mogućnosti korišćenja određenih oblasti za specifične namene.Slika 19. Visoka koncetracija fosfora stvara neravnotežne uslove sredine. kao i rešavanje nekih ekoloških problema. vrlo su korisna za menadžere koji planiraju da koriste zemljište. što utiče na estetski izgled vode. Ovim modelom mogu se predvideti promene. vode i vazduha. Ono što je istina je da se nivo i vrsta ljudskih aktivnosti stalno mora kontrolisati. ukoliko se želi postići određeni nivo kvaliteta zemlje.28 Koncentracija fosfora u jezerima sa razumnom preciznošću Predviđanja koncetracije fosfora. 78 . smanjuje bistrina voda i količina kiseonika i vodonika. ograničava pogodnost kotrišćenja za rekreaciju i vodene sportove. povećanje količina algi.

To se dogodilo 16. azot-dioksida. godine. potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 država i da države koje su ratifikovale protokol čine najmanje 55% zagađivača. Protokol je stupio na snagu 16.Kjoto protokol (The Kyoto Protocol) Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime (eng. godine. saobraćaju itd. Sjedinjene Američke Države i neke manje države odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota. februara 2005. fluorougljovodonika. godine kada je Rusija ratifikovala Protokol. decembara 1997. The Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change) je dodatak međunarodnom sporazumu o klimatskim promenama. kada ga je ratifikovala Rusija. godine. februara 2005. perfluorougljovodonika i heksafluorida. Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC). septembra 2007. U poslednjih nekoliko decenija povećale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog korišćenja fosilnih goriva u industriji. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. do 15. Grinpis smatra da je protokol postavio previše skromne ciljeve kojima se neće postići veći pomaci. Od 3. godine na ostrvu Bali u Indoneziji je održana konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na kojoj je raspravljano o budućnosti Kjoto protokola. 11. metana. Protokolom se smanjuje ispuštanje šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte: ugljen-dioksida. 79 . decembra 2007. Države koje su ga ratifikovale čine 61% zagađivača.

Istovremeno prema podacima UN u narednih 30 godina proizvodnja hrane moraće da se poveća za 60 odsto na globalnom nivou da bi se pratio rast svetske populacije. Primera radi. prosečna temperatura na Zemlji će do 2100. upozoravaju stručnjaci. Za proizvodnju i transport svakog litra vode u flaši potroši se čak sedam litara vode i 162 grama nafte. poplava i toplotnih udara u kojima je tokom poslednjih nekoliko godina život izgubilo na milione ljudi. što je dovelo do uragana. među kojima i 30 industrijskih giganata (bez SAD i Australije) predviđeno je da se do 2012. suša. Procene su da će nam 2030. S obzirom na to da se većina ugljen-dioksida u atmosferu ispušta sagorjevanjem fosilnih goriva (nafta i ugalj). Čini se ipak da je nešto drugo po sredi . a zaliha nafte ima još za oko četiri decenije. to neće biti moguće jer efekat staklene bašte i globalno zagrevanje značajno će smanjiti površinu poljoprivredno obradivog zemljišta. Od zagađenosti vazduha. do 1990. Posle terenskih vozila i plasticnih kesa. Esencijalno rešenje za začarani krug između globalnog zagrevanja.Najvažniji svetski dokument od industrijske revolucije je „Kjoto protokol“.profit je važniji od budućnosti Zemaljske kugle. "flaširana" voda ubrzano postaje glavno "bojno polje u ekološkom ratu". mora i vetra. Trenutno od nafte zavisi 90 odsto celokupnog transporta. kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da će smanjiti emisiju štetnih gasova. SAD kao zemlja koja najviše zagovara globalizaciju nije pristala da potpiše sporazum. koliko se godišnje proda samo u SAD. emisije štetnih gasova i rasta potrošnje energije predstavlja okretanje ka jeftinoj obnovljivoj energiji iz prirodnih izvora . godine za 5.6 Celzijusa. vode i posledica kiselih kiša umiru milioni ljudi.2 odsto smanji emisija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi. proizvodnje hrane. ta temperatura je porasla za svega 0. Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja. Pravu cenu efekata staklene bašte je nemoguće izračunati i ona se meri hiljadama milijardi dolara. Da bi se proizvelo 29 milijardi plastičnih flaša sa vodom. godine biti potrebno 60 odsto više energije. Upravo je rast ugljen-dioksida u atmosferi glavni krivac za efekat “staklene bašte” i globalno zagrevanje Zemlje. planeta će izbeći krizu u kojoj će stradati milioni nedužnih. od 1900. pitanje pronalaska alternativnih vodova energije izbilo je u prvi plan. a prirodni ekosistem Zemlje ne može da nadoknadi pričinjenu štetu. Međutim.sunca. Što pre to dopre do svesti šefova kompanija i država. Predsjednik Buš brani svoj stav i stav svoje administracije time da mnoge zemlje potpisnice nemaju ni znanja ni resurse da bi potpisano sproveli u delo tako je sve manje-više besmisleno. Zajedno sa Australijom ova vojno i ekonomski najmoćnija zemlja svijeta odgovorna je za trećinu gasova štetnih po životnu okolinu. Sporazumom koji je potpisala 141 država. 80 .8 stepeni Celzijusa. porasti za čak 5. lekova i hemikalija na zemlji.

unapređenja energetske proizvodnje i zaštite u industrijskim postrojenjima. upravljanja otpadom i zaštite šuma. 81 . klasifikacije i sigurnog rukovanja hemikalijama. Uspostavljanjem ovih ambicioznih zakonodavnih programa u oblasti zaštite životne sredine je uglavnom rukovodilo Ministarstvo Srbije osnovano 2002. posebno. kao i zakonodavstvo o integrisanoj prevenciji i kontroli zagađenja. godine. u pogledu kvaliteta vazduha i vode. godine. harmonizovanih sa standardima EU uključujući odredbe o proceni uticaja na životnu sredinu). godine usvojen niz propisa iz oblasti zaštite životne sredine. kako se Konvencijom i zahteva. kao što je Regionalni program obnove životne sredine (REREP) i Balkanska mreža za usklađivanje i sprovođenje propisa iz područja zaštite životne sredine (BERCEN). ali ne i isključivo. nova vlada je ukinula prethodno zasebno Ministarstvo i područje životne sredine stavila u nadležnost Uprave za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. U Srbiji je u decembru 2004. Voda sa izvora prevozi se hiljadama kilometara širom sveta i tako nastali izduvni gasovi značajno doprinose globalnom zagrevanju. javnog ucešca u procesu odlučivanja i pristup pravdi u slučajevima vezanim za životnu sredinu. nadgledanja zagađivanja. Neophodno je preduzeti mere ka unapređenju pristupa informacijama. Dok su neke takse direktno rezervisane u svrhu zaštite životne sredine. U isto vreme. U proleće 2004. Stanje u Srbiji U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Srbija i Crna Gora bi trebalo da ojačaju saradnju sa EU u suzbijanju narušavanja životne sredine. Srbija i Crna Gora učestvuju u različitim regionalnim inicijativama o životnoj sredini koje promoviše Evropska komisija. u cilju pune usaglašenosti sa pravilima EU. proceni uticaja na životnu sredinu i strateškoj proceni životne sredine.potrebno je 17 miliona barela nafte. uključujući i novi Zakon o zaštiti životne sredine (zasnovan na odredbama Arhuske konvencije i drugih UNECE Konvencija. što ce zahtevati saradnju u borbi protiv degradiranja životne sredine i unapređenje dodele sredstava za poboljšanje stanja u ovoj oblasti. regulatorne i institucionalne reforme u Srbiji i Crnoj Gori se moraju ubrzati radi jačanja osnove za implementaciju konzistentne i efektivne politike životne sredine. u skladu sa principom "zagadivač plaća". uređenja prostora. korišcenje finansijskih instrumenata za zaštitu životne sredine. još uvijek nije razvijeno. Srbija i Crna Gora bi trebalo da u potpunosti iskoriste prednosti saradnje u oblasti životne sredine u okviru SSP-a. Instrument procene uticaja na životnu sredinu može zahtevati dodatno usklađivanje. flore i faune.

5 miliona predstavlja sasvim prosečnu zemlju u regionu. Kragujevca. Najveći krivci za to su gorivo i zastarela tehnologija. Industrija (proizvodnja hrane. potpuno su uništene šume. Procenjuje se da u Srbiji od proizvodnje električne energije ima 170 miliona tona pepela raspoređenih na oko 1.. mašina i opreme) sa svojim centrima poput Bora. Moglo bi se reći da urbano stanovništvo dominira sa 58% i da su stanovnici uglavnom koncentrisani u velikim gradovima Beograd. dok su gubici u distribuciji čak 7%. a brzina otkopavanja uglja i jalovine toliko napreduje da veći deo zemiljišta i nastalih rupa nije zaštićen. Veliki površinski kopovi uglja nalaze se u Kolubarskim i Kostolačkim rudnicima.000 hektara tla se nalazi pod uticajem površinskih kopova i jalovišta. hemikalija. stvaranja novih jalovišta.800 hektara. kopovi bakra u Boru i Majdanpeku i podzemna eksploatacija uglja u rudnicima Rembas-Resavica i Aleksinačkim rudnicima. promene morfologije terena.Problemi zagađenja u Srbiji Rasprostirući se na površini od 88. Proces rekultivacije je veoma skroman. Pored enormnih emisija zagađujućih materija (čestice.000 hektara. Intenzivna eksploatacija prirodnih resursa dovodi do značajnih degradacija zemljišta. Neefikasno korišćenje energije se ogleda u gubicima u prenosu oko 3. Po broju stanovnika od 7.) u vazduh. korišćenje ili tačnije rečeno neracionalno korišćenje energije ovaj negativni efekat dodatno pojačava.361 km2. Subotica. metala. Zemlja Srbija oko 66% svoje električne energije proizvodi u termoelektranama na lignit. Pančeva i Šapca nema sasvim jasan i definisan uticaj na životnu sredinu republike. Uz to što energetski sektor predstavlja važnog zagađivača.. Kao gorivo najviše se koristi niskokalorični lignit. generišu se velike količine pepela i šljake koje se kasnije odlažu na velike deponije. nemetala. a u Srbiji je taj problem posebno prisutan u nekoliko oblasti. pića. Od toga samo se u toku jedne godine u Termoelektranama „Nikola Tesla“ u Obrenovcu generiše oko 4 miliona tona pepela i šljake koji se odlažu na dve deponije ukupne veličine 1. Republika Srbija je smeštena u srcu Balkanskog poluostrva. Kragujevac. oko 33% se proizvede u hidroelektranama i tek nešto manje od 2% u elektranama sa kogeneracijom i ostalim elektranama. Niš. izmešteni vodotoci. dok svi ostali prostori podsećaju na „mesečev pejsaž“. Rudarenje sa podzemnom i površinskom eksploatacijom stvara velike „rane“ na površini zemlje. veoma lošeg kvaliteta sa puno štetnih sastojaka i stare tehnologije bez mnogo načina da se ublaže štetni uticaji na životnu srednu. Ovo se pre svega odnosi na to što je zagađenje u ovim gradovima posledica mnoštva istovremenih 82 . Oko 40. CO2. potoci i podzemne vode zagađene. Energetski sektor je svakako najveći emiter zagađenja u Srbiji. SO2.5%. Nešto više od 15% takvih prostora je rekultivsano ili pokriveno nekakvom vegetacijom. Novi Sad.

oko 90% vozila je preko 10 godina starosti. Samo 1/3 putničkih automobila ima katalizatore. Alternativni izvori energije Obnovljivi izvori energije su po definiciji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja.faktora. SO2 i NOx. PCB ulja. Ekološki potencijal šuma međutim nije dovoljan jer je više od polovine šuma predstavljeno mladicama ili niskoproduktivnim šumama čime se i smanjuje mogućnost za apsorpcijom CO2. što znači da je većina ostalih vozila odgovorna za enormne emisije izduvnih gasova i buku. 83 . 33% čak i preko 15 godina. Drumski i gradski saobraćaj postaju glavi emiteri olova. teški metali. hidroenergija. Industrija najčešće i u najvećem broju slučajeva nema sopstveni monitoring niti izveštavanje o stanju životne sredine u fabrici i oko nje. klimatske karakterstike i drugi uslovi stvaraju predpostavke za veliki biodiverzitet u šumskim i biljnim vrstama. Situaciju sa zagađenjem dodatno pogoršava veoma loš kvalitet goriva. Oko 56% šuma je u vlasništvu države. fenoli čiji nivo često premašuju standarde EU. Predpostavka je da 70% goriva na tržištu ne zadovoljava postojeće standarde. energija sunca. a sadržaj sumpora i olova je mnogo viši nego u EU. U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra. ali i domaće standarde. Zagađujuće materije koje se mogu naći u urbanim industrijskim sredinama su: di-hlor-etan. čađi. Geografski položaj republike.5 miliona najrazličitijih vozila. Vozni park je veoma star. nafta i naftni derivati. Saobraćaj u Srbiji predstavlja oko 2. Šume i šumski predeli pokrivaju 28% teritorije Srbije. geotermalna energija i energija biomase.

ukupna svetska potrošnja nafte iznosi skoro 4 milijarde tona godišnje. prvenstveno energija vetra. 84 . kao i drugim nacionalnim statističkim podacima. Treće. obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljendioksida u atmosferu. Razvoj obnovljivih izvora energije [posebno od vetra. ne uključujući hidroenergiju. Predviđene klimatske promene. jer ima direktan negativan uticaj na zdravlje ljudi. kao i na međunarodnu bezbednosnu situaciju. sunca i biomase] važan je zbog nekoliko razloga. Rašireno korišćenje nuklearnih i fosilnih energetskih sirovina ugrožava ljudsku egzistenciju. a uzimajući u obzir ograničenost zaliha. Prvo. povećanjem udela obnovljivih izvora energije povećava se energetska održivost sistema i smanjuje zavisnost od uvoza energetskih sirovina i električne energije. Velika potrošnja i porast broja stanovnika u svetu primoraće stanovnike velikog broja zemalja da se suoče sa problemom kritičnog smanjenja zaliha domaćih fosilnih energetskih izvora.prvenstveno na naftu. dok su ukupne rezerve oko 120-160 milijardi tona. mogućnost nuklearne kontaminacije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima. energija iz biomase i sunčeva energija.Obnovljivi izvori energije pružaju znatan potencijal za budućnost. Zalihe fosilnih goriva brzo nestaju. Taj udeo u budućnosti treba znatno povećati jer neobnovljivih izvora energije ima sve manje. očekuje se da će obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konvencionalnim izvorima energije. daju manje od 1% ukupno potrebne energije. nuklearnu energiju i prirodni gas. Do tada čovečanstvo se mora osloniti na neobnovljive izvore energije . ugalj. vode. ali trenutno su vrlo ograničenih mogućnosti i energija koja se dobija njihovom upotrebom trenutno je skuplja. Prema podacima naftnih kompanija. Zbog toga će proći još neko vreme pre nego što dođe do značajnije upotrebe tih izvora energije. stvaraju dodatne probleme i opasnosti. a u roku od jedne ili dve decenije većina zemalja će biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za podmirivanje svojih energetskih potreba. Većina zemalja širom sveta suočiće se sa ozbiljnim nedostacima energije u bliskoj budućnosti. Kako će prerada nafte dostići vrhunac između 2005. male hidrocentrale. sadašnje korišćenje fosilnih i nuklearnih goriva ne može da obezbedi dugotrajni i održivi razvoj. godine. Trenutna energetska zavisnost većine zemalja od nafte i njenih derivata zahtevaznatne ekonomske izdatke i u budućnosti nagoveštava negativne efekte na nacionalne ekonomije. Obnovljivi izvori energije. Drugo. i 2008.

već konstantno povećanje cena energetske infrastrukture i povećanje trgovinskog debalansa. priroda i životna sredina mnogo manje zagađuju.Usled koncentracije energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu. Alternativni izvori energije će ljudima biti preko potrebni ukoliko ponestane fosilnog goriva i to pre nego što cena nafte skoči na 100 dolara ili više. vetra. tako da se države koje zavise od uvoza fosilnih goriva nalaze u podređenim položajima. ali i činjenice da se korišćenjem energije Sunca. biomase. Pre svega zbog globalne energetke krize. Biomasa U razvijenim zemljama sveta i Evropskoj uniji već godinama velika pažnja se poklanja obnovljivim izvorima energije. geotermalnih voda. Sa druge strane. Zemlje izvoznice baziraju svoju ekonomiju isključivo na izvozu energetskih sirovina što dovodi do političke. On je dodao da će za razvijanje nekih tehnologija biti potrebne decenije. korišćenje fosilnih goriva stvorilo je sistem međuzavisnosti. Brojna naučna i praktična istraživanja usmerena su upravo na mogućnosti 85 . rezultat ovakve situacije je ne samo koncentracija energetske ekonomije. Ton Hof. ekonomske i socijalne nestabilnosti. On je ukazao da je zbog toga "neophodno efikasnije trošiti fosilna goriva kako bi se dobilo više vremena za razvoj alternativnih vidova enerije koji bi postali pouzdani i jeftiniji". upozorio je upravnik holandskog Centra za energetsko istrazivanje.

uljane repice i soje. stočarstvu i sa tim vezanoj industriji. Nedavno je u fabrici kotlova 'Tipo Kotlogradnja' predstavljeno je eksperimentalno postrojenje za dobijanje energije sagorevanjem velikih bala sojine slame. ali i 2.06 m3 gasa ili 9. a time se zapremina smanjuje 7 do 14 puta. međutim.72 kilovata električne energije. Briketiranje biomase je.biomase. budućnost.400 kilograma po kubnom metru.2 kilograma drveta i 1. u velikoj je meri sličan drvetu. svedenih na suvu materiju. 1. kojom se zapreminska masa nusproizvoda može povećati od 800 do 1. raštrkanost i nepristupačnost terena za mehanizovano prikupljanje. velika zapremina navedenih nusproizvoda čini njihov transport ekonomičnim samo na udaljenosti do tri kilometra. što je približno drvetu. što uslovljava posebne uslove pakovanja i skladištenja. s druge strane. Tako se svake godine u našoj zemlji nepotrebno bace miloni. Biomasa u poljoprivredi Nažalost. degradira se zemljište. Ove brojke. Osnovni tehničko-tehnološki problemi koji određuju ekonomsku opravdanost primene ove tehnologije vezani su prvenstveno za troškove sakupljanja i kvalitet biomase. Osnovna prepreka za ekonomičnu eksplotaciju biomase jeste njena relativno mala energetska vrednost. Takav briket nepogodnijim od standardnog korišćenih goriva čini visoka higroskopnost. nisu dovele do većeg korišćenja ovog prirodnog potencijala. biomasa se ne zaorava u dovoljnoj meri te se smanjuje plodnost zemljišta jer je u oranicama sve manje humusa. pet tona kukuruzovine. prema oceni stručnjaka.upotrebe biljnih ostataka . a takav postupak nije zakonom zabranjen. iako impozantne. a potom melase. Kao konačni proizvod dobija se briket kalorijske vrednosti od 15 do 18 megadžula po kilogramu. O značaju biomase dovoljno govore podaci da 2. potencijalni energent se iz godine u godinu spaljuje. rasteruje divljač. Po hektaru poljoprivrednog zemljišta moguće je dobiti tri tone slame od pšenice. Biomasa se može briketirati za loženje. četiri tone stabljike suncokreta. uništavaju biljke. može da se proizvede jeftina stočna hrana. 86 . kao i biološki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. Nizak sadržaj sumpora u briketima.94 kilogram uglja. Tehnologija briketiranja Ovaj problem se može prevazići tehnologijom briketiranja. takođe ih čini ekološki pogodnim.5 kilograma slame može da uštedi litar ulja za loženje. u energetske svrhe dodavanjem drugog hraniva. Hemijski sastav navedenih vrsta biomase. Pod biomasom se u skladu sa direktivama EU podrazumevaju biološki razgradive materije nastale u poljoprivredi. Takođe. kao potencijalnog energenta.

On je napomenuo da se soja u PKB-u uzgaja na oko 2. koji predstavljaju osnovne gradivne elemente biomase. a značajno je da je ovaj udeo znatno veći u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama. uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje hrane. Energija akumulirana u biomasi je hemijske prirode pa u njenoj eksploataciji nema prekida rada. sa razumljivim razlogom jer su fosilna goriva ustvari fosilni oblik biomase.Postrojenje je izgrađeno pri fabrici u okviru Nacionalnog programa za energetsku efikasnost srpskog Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. što je dovoljno da zagreva 50 prosečnih kuća ubiranjem slame sa oko 200 hektara zasejane sojom. biomasa danas učestvuje sa 15% u ukupnoj potrošnji energije. Prema njegovim rečima. Istorijski gledano. Prema rečima Dakića. U toku fotosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz vazduha i vode u cilju stvaranja ugljenih hidrata. postrojenje ima kapacitet od jednog megavata toplotne energije. površine od oko pet hektara. U postrojenju se obavlja kontrolisano sagorevanje slame. I pored toga. objasnio je Dakić. Sa druge strane. On je ukazao i da bi se korišćenjem biomase kao goriva uštedela znatna sredstva koja se ulažu u kupovinu drugih energenata i bila bi smanjena zavisnost naše zemlje od njihovog uvoza. biomasa je bila osnovni izvor energije za čovečanstvo. biomasa ima više karakteristika fosilnih goriva nego obnovljivih izvora.000 hektara. osnovni izvor biomase životinjskog porekla je prirodni tečni stajnjak. dok su industrijskom revolucijom primat preuzela fosilna goriva. Sa ovog aspekta. Rukovodilac projekta dr Dragoljub Dakić iz Instituta za nuklearne nauke 'Vinča' istakao je da je osnovni razlog za pokretanje projekta pokušaj da se u upotrebu uvedu obnovljivi izvori energije koji bi mogli da zamene fosilna goriva čije zalihe su ograničene. po principu 'cigarete'. Nastavak tog projekta će biti izgradnja istih kotlova u okviru PKB-a za zagrevanje plastenika. 87 . procesom fotosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom se svetlost transformisala u hemijsku energiju. Biomasa je organska materija životinjskog ili biljnog porekla koja se pomoću različitih procesa pretvara u upotrebljivu energiju. Upotreba biomase ili goriva i otpadnih materija dobijenih iz biomase kao izvora energije zahteva njihovo sagorevanje i oslobađanje toplote koja pokreće generatore električne energije. uz veliki stepen toplotnog iskorišćenja i mogućnost korišćenja nekvalitetne i vlažne slame. a njenim korišćenjem poštuju se zahtevi Kjoto sporazuma u smanjenju efekta 'staklene bašte'. Ova energije može se eksploatisati na razne načine. kao što je to slučaj sa solarnom ili energijom vetra. a sojina slama je do sada bila potpuno neiskorišćena i predstavljala je balast u proizvodnji. Energija biljnog porekla predstavlja. uz učešće Poljoprivrednog kombinata Beograd. Na ovaj način se svetlosna odnosno sunčeva energija akumulira u hemijskim vezama strukturnih komponenti biomase. jedan od najperspektivnijih energetskih izvora naše zemlje je otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje koja ne stvara štetne produkte sagorevanja.

kao i sa savremenom energetskom politikom razvijenih zemalja koja teži ka smanjenju emisije štetnih materija i postizanju održivog razvoja. godini u EU energija dobijena iz drvne biomase učestvovala je sa 51%.Jedan od najbitnijih faktora koji određuju potencijalnu ulogu biomase u energetskoj industriji. od 1999. do 2004. Hemijski sastav biomase varira u zavisnosti od tipa izvornih materija. godine. godini. mada se prosečan sastav uglavnom sastoji od 25% lignina i 75% ugljenih hidrata odnosno šećera. udvostručen.1% do 2010. različitih od molekula šećera. Nemačko Udruženje za biogas predviđa da će se broj pogona za biogas približiti cifri od 4 500 do kraja ove godine i imati instalisanu snagu od oko 9. godine koja je postavila kao cilj da 12% ukupne utrošene energije u EU do 2010. Magistar Matias Efenberger sa bavarskog Instituta za poljoprivredni inženjering. ukazao je na dinamičan razvoj koji proizvodnja biogasa ima poslednjih godina u Nemačkoj. 88 . na 22. predstavlja jaka konkurencija koja postoji između vrednosti biomase i zemljišta neophodnog za njen uzgoj. đubrivo. Prošle godine je u sektoru obnovljivih energenata bilo oko 120 hiljada zaposlenih i prognozira se da ce do 2020. godine bude poreklom iz obnovljivih izvora. Biomasa može da se koristi kao hrana.50 MW. Evropska unija je 2001. izgradnju farmi i tehnologiju koja štiti životnu sredinu. Broj postrojenja za proizvodnju biogasa u Nemačkoj je u relativno kratkom razdoblju. za proizvodnju papirnih vlakana i kao gorivo. što nije slučaj sa ostalim obnovljivim izvorima. Sve je to u skladu i sa Direktivom broj 77 Evropske unije iz 2001. Lignin se sastoji od molekula. Situacija u EU U ukupnoj energiji dobijenoj iz obnovljivih resursa u 2003. povezanih u tanke pločaste strukture. godine. Ugljeni hidrati se formiraju od molekula šećera povezanih u dugačke lance ili polimere. kao što su celuloza ili poluceluloza. godine postavila kao cilj da se učešce obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije uveća sa 15% u 2002. godine biti otvoreno još 400 hiljada novih radnih mesta.

ukupna potrošnja fosilnih goriva je na nivou od 12 miliona tona ekvivalentne nafte. Perspektive Može se očekivati da će korišćenje drvne biomase imati veoma važnu ulogu u proizvodnji energije u Srbiji u narednim godinama. Procene za Srbiju Procenjeno je da svake godine u Srbiji proizvedemo 12. Oko 80 odsto ovog potencijala čini biomasa. a najveći deo se ne koristi na razuman i racionalan način. ušteda na račun smanjenog uvoza iznosila bi oko 60 miliona evra godišnje. imajući u vidu i da će ratifikacijom Kjoto protokola naša zemlja biti u obavezi da smanji količinu ugljen-dioksida koji se emituje pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. godine počeo da se primenjuje Akt o obnovljivim izvorima energije i ocena je da postoji značajan prostor za dalji rast budući da se trenutno koristi tek pet odsto mogućnosti za proizvodnju električne energije u postrojenjima na biogas. Od toga se 1.68 miliona tona ekvivalentne nafte. Kada bi se iskoristilo samo deset odsto potencijala biomase u iznosu od 2. Odabrani su gradovi u izrazito poljoprivrednim i šumskim regionima u kojima šume pokrivaju više od 45 odsto teritorije opštine. 5 miliona tona ekvivalentne nafte. Istovremeno. 6 miliona tona ekvivalentne nafte radi obezbedenja toplotnih energetskih usluga u sektoru domacinstava.5 miliona tona biomase. Urađena je jedna analiza potrošnje lož ulja u centralizovanim sistemima grejanja koja je obuhvatila neke manje gradove u našoj zemlji. Ukupni godišnji energetski potencijal biomase u Srbiji je na nivou od 40% energetske vrednosti uglja koji se godišnje proizvede u našim rudnicima. U sve to trebalo bi da se uključi i država koja bi određenim podsticajnim sredstvima pomogla razvoj tržišta obnovljivih energenata. Utvrdeno je da bi pet odsto zemljišta zasejanog pšenicom i kukuruzom bilo dovoljno da se ostacima biomase zameni tečno gorivo koje se koristi za proizvodnju toplotne energije u tim opštinama. dok bi u šumskim područjima bilo dovoljno oko 10 odsto postojeće seče šuma da bi se ostvario isti cilj.U Nemačkoj je 2000.66 miliona tona ekvivalentne nafte odnosi na poljoprivredu. Energija koja bi se godišnje mogla dobiti korišćenjem biomase u Srbiji procenjena je na 2. U Srbiji postoji značajan energetski potencijal obnovljivih izvora energije u iznosu od više od tri miliona tona ekvivalentne nafte godišnje. a oko milion tona na šumsku biomasu. 89 . za šta se godišnje u Srbiji potroši oko 2.

U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra. proizvedeno iz biljnih ulja ili upotrebljenih ulja i masti. 90 . energija sunca. poreskih. geotermalna energija i energija biomase. Potražnja za energijom neprekidno raste. hidroenergija. konkretno biodizel. tj.mešavina metil estara masnih kiselina (FAME). idealni supstitut za dizel od fosilnih rezervi i nikakve značajne modifikacije dizel motora nisu potrebne. Obnovljivi izvori energije su po definiciji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja.. Postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora obično su relativno malog kapaciteta. • Obnovljivi izvor – eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja. uvodenje kategorije povlašcenih proizvodača koji u proizvodnji električne energije koriste obnovljive izvore energije ili struju proizvode u malim elektranama. Šta je biodizel? • Tečno bio gorivo. Stoga postoji realna osnova za uključivanje domaće privrede u razvoj tehnologija. predstavlja jednu izvodljivu alternativu. Po hemijskom sastavu . Imajući u vidu da su obnovljivi izvori energije najvećim delom locirani u seoskim sredinama tako bi se obezbedila i veća uposlenost seoskog stanovništva. što delom kompenzuje uticaj nižeg energetskog sadržaja. poput subvencija. tehnički. carinskih i drugih olakšica. • Kao osnovna sirovina se najčešce upotrebljava zrno uljane repice. kao i zavisnost od uvozne energije.Zbog toga ne čudi da veliki broj farmi smanjuje proizvodnju hrane i prelazi na proizvodnju električne energije pa se u narednih desetak godina očekuje pretvaranje značajnih površina poljoprivrednog zemljišta u tzv. pa su stoga i investicije u pojedinačna postrojenja takođe relativno male. Bio-goriva.. Ministarstvo rudarstva i energetike u Vladi Srbije je uvelo jednu od važnih novina u Zakonu o energetici usvojenom polovinom prošle godine. koji obezbeđuje bolji proces sagorevanje i poboljšava podmazivanje. što doprinosi razvoju u sektoru obnovljive energije. ulja dobijenih iz semena uljanih kultura kao i recikliranih ulja. soje i suncokreta. Dobro je poznato da transport skoro potpuno zavisi od fosilnih goriva. • Karakteristike biodizela su slične običnom dizelu a poboljšanje proizilazi iz sadržaja kiseonika u biodizelu. proizvodnju opreme i učešce u konkurenciji za plasman proizvoda u susedne zemlje. Zakon je predvideo i podsticajne mere za povlašćene proizvođače. energetske zasade. Biodizel je tečni obnovljivi izvor energije iz biomase. • Biodizel je.

Velika prednost je ta što možemo akumulisati vodonik na pojedinim tačkama mreže. Obezbeđuje korisniku pouzdano gorivo sa nižom cenom. Transformacija u električnu energiju još uvek nije ekonomična zbog malog stepena iskorišćenja i velikih troškova. kao i za prirodni gas. Distribucija vodonika ekonomičnija je od distribucije električne energije i može se sprovesti na isti način kao i distribucija gradskog gasa postojećim gasovodima. 91 . neophodno je pronaći pogodan transformisan oblik energije koji mora biti takav da se lako i efikasno može akumulisati. Potrebno ga je ohladiti na -253C. B20. Tada je i najveća potražnja za energijom. a za istu količinu energije potrebna je tri puta veća zapremina rezervoara nego za prirodni gas. Da ne bi previše povećavali dimenzije cevovoda vodonik bi se transportovao pod povećanim pritiskom. a u gorivim ćelijama. Danas se vodonik upotrebljava kao osnovna sirovina za sintezu u hemijskoj industriji i u petrohemiji. B5 ili B2 – broj označava procentualno učešce biodizela u mešavini). a istovremeno ne zahteva prepravke na motorima i može se mešati sa fosilnim dizelom. Potrebe za povećanom sigurnosti u snabdevanju tečnim gorivom za transportni sektor i poljoprivredu pomoću obnovljivog izvora. a ona se ne može preneti na velike udaljenosti. Potreba da se koristi kao gorivo u dizel motorima koje manje zagaduje okolinu. Treba svakako predviditi i mogućnost skladištenja jer tako možemo uskladiti proizvodnju i potrošnju. On bi se mogao proizvoditi postupkom elektrolize u specijalnim solarnim elektranama izgrađenim u tropskom i suptropskom pojasu. Te bi elektrane bile spojene sa potrošačkim područjima cevovodima pod pritiskom. a deo proizvedenog vodonika mogao bi se u tečnom stanju prevoziti brodovima. Vodonik Da bi se energijom Sunčevog zračenja mogao zadovoljiti znatan deo potreba za energijom. što znači da je za jednaku energiju potrebna trostruka količina vodonika. Vodonik bi se mogao proizvoditi i u drugim elektranama radi povećanja nihovog iskorišćenja. Toplotna moć vodonika je tek trećina toplotne moći prirodnog gasa. Rezervoari moraju biti sagrađeni od nerđajučeg čelika. dobijali bi električnu energiju. On se može lako transportovati brodovima i cevovodima. pomoću njega.• • • • • Koristi se nezavisno ili pomešan sa dizelom fosilnog porekla (B100. Smatra se da je najpogodniji način za akumulisanje vodonik. Skladištenje je moguće i u tečnom stanju. Vodonik je idealno gorivo za grejanje jer je produkt sagorevanja samo voda (nepotreban dimnjak). kako bi energiju stavili na raspolaganje potrošačima i onda kada je intezitet zračenja mali. što bi povećalo troškove transporta u odnosu na gas (za jednaku količinu energije) za oko 40-50%. Rešenje problema: smanjena emisija gasova (pogotovo CO2) koji učestvuju u efektu staklene bašte i njihov uticaj na globalnu klimu.

može se postaviti turbina koja radi u oba smera strujanja vode: iz bazena i u bazen. bilo iz mora u bazen.energije. a na obalama Indokine nastaje samo jedna plima u toku 24 časa. kakav god da se odabere način iskorišćavanja energije plime i oseke. Takve se elektrane moraju uključiti u elektroenergetski sistem u kojem ostale elektrane imaju ukupnu snagu nekoliko desetina puta veću od snage tih elektrana. Meseca i Zemlje. Godišnja proizvodnja 92 . Najjednostavniji način korišćenja postiže se ugradnjom turbina koje rade samo u jednom smeru strujanja vode. Međutim. Amplituda i frekvencija različite su na pojedinim obalama. To je La Rance stavljena u pogon 1966. Ima 24 turbine koje mogu raditi i kao pumpe za oba smera strujanja vode. Amplituda plime i oseke zavisi od međusobnog položaja Sunca. jer se uz najpovoljnije dimenzionisanje može iskoristiti samo 25% teorijske proizvodnje. Ukupna snaga turbina je 240MW. bez saradnje s drugim postrojenjima za proizvodnju el. Ukupna energija plime i oseke procenjuje se na 26000 TWh u godini. a to je 520 TWh godišnje. a dubina mora na mestu brane ne sme biti previše duboka. Stvarna električna energija je još manja. Za energetsko iskorišćavanje plime i oseke potrebno je odabrati pogodno mesto na obali. Na ovaj način bolje se iskorišćava potencijalna energija plime i oseke. Trećina se gubi u plitkim morima. Da bi se produžilo vreme pogona.Energija plime i oseke Plima i oseka su posledica delovanja Sunca i Meseca na vodu u okeanima. Da postrojenje bude ekonomski opravdano treba ispuniti dva zahteva: dužina brane ne sme biti predugačka. Na pojedinim mestima obale u zapadnoj Francuskoj i u jugozapadnom delu Velike Britanije amplituda dostiže i više od 12m. godine. a energetsko iskorišćavanje plime i oseke ekonomski je opravdano ako je amplituda veća od 2m. U Francuskoj je izgrađena jedna takva elektrana. Na zapadnoevropskoj atlanskoj obali vremenski razmak između dve plime iznosi 12 sati i 25 minuta. a na Atlanskom. bilo za prebacivanje vode iz bazena u more. Tihom i Indijskom okeanu prosečno 6-8m. Postoji varijanta da turbina radi i kao pumpa. što je oko 3% današnje godišnje proizvodnje električne energije (oko 15000 TWh). Na primer. amplitude plime i oseke na Sredozemnom moru su 10cm. To pokazuje da je proizvodnja električne energije na toj osnovi nemoguća izolovano. Zbog toga se računa da je od ukupne energije plime i oseke iskoristivo samo 2%. Srednja amplituda plime na okeanskim širinama manja je od 1m. na kojoj je velika amplituda plime uz mogućnost izolacije dela morske površine (izgradnjom pregrade) radi stvaranja akumulacionog bazena. ne može se postići pogon bez prekida niti konstantna snaga.

a ona se može graditi samo na obalama u tropskom pojasu. odnosno između pritisaka koji odgovaraju tim temperaturama. površina mu je 22km2. godine na Kubi. U turbini se iskorišćava ta razlika između temperature na površini i u dubini mora. 93 . Veliki investicioni troškovi govore protiv izgradnje ovakvih elektrana. U Rusiji nedaleko od Murmanska izgrađena je eksperimentalna elektrana (u pogonu od 1968. Unutrašnja energija mora Dovede li se topla voda sa morske površine u prostor dovoljno niskog pritiska. ali nije našlo praktičnu primenu zbog velikih investicionih troškova.iznosi 608GWh (20% od teorijske proizvodnje). Iskoristiva zapremina bazena iznosi 184 miliona m3. Prvo i jedino takvo postrojenje od 22kW izgrađeno je 1919. a osim toga na povoljnim lokacijama ukupna moguća proizvodnja električne energije predstavlja samo marginalnu količinu potrebne energije. ne možemo očekivati veću upotrebu ovakvog izvora energije. tamo gde je temperatura mora dovoljno visoka. a dužina oko 20km. Ono je pokazalo tehničku mogućnost iskorišćavanja tog energetskog izvora. a 64 GWh je potrebno za pumpanje (ta se energija uzima iz sistema). godine) snage 800kW. Dužina pregrade je oko 720m. ako je kondezator hlađen vodom iz većih dubina. ona će se pretvoriti u paru. Budući da se ta energija može iskorišćavati samo u malom broju područja (potrebna je dovoljna dubina blizu obale) i da je potrošnja električne energije u tropskim i suptropskim područjima mala. Procenjeno je da bi se u ovakvim postrojenjima moglo proizvesti 600000 TWh električne energije. Investicije po jedinici snage za takvu elektranu veće su nego za HE. pa se tom parom mogu pokrenuti parne turbine. a to je oko 40 puta više od današnje svetske proizvodnje el. koja ima nižu temperaturu.energije.

Energija talasa srazmerna je kvadratu visine talasa i obrnuto srazmerne vremenskom razmaku između dve amplitude. za područje severnog Atlantika. već samo za globalnu. Ova relativno povoljna ocena energetskog potencijala vetra treba da omogući dalja istraživanja u zavisnosti od lokaliteta. Izrazito vetrovita područja su u planinskim oblastima. pa ako se računa s prosečnom srednjom snagom od 10kW/m. kao i uticaje meteoroloških pojava koje mogu ograničiti ili potpuno onemogućiti njihovo korišćenje . pa na dubini od 20m iznosi samo 20% od energije neposredno ispod površine.9kW/m2 ili veća. Iskorišćavanje energije talasa će biti ograničeno zbog geografskih faktora i ekonomskih ograničenja. biti jednostavnije iskorišćavati energiju neposredno uz obalu. a zimi 95kW/m ili veća. Naša zemlja se ubraja u područja sa znatnim energetskim potencijalom. Energija vetra . dobija se prosečna godišnja snaga od 1TW. u prvom redu izazvanih problemom prenosa tako proizvedene električne energije. U Srbiji se izdvajaju delovi Vojvodine i planinske oblasti Južne i Istočne Srbije. Svakako. odnosno godišnja energija od oko 9000TWh. Ona može iznositi i 10kW/m2. Osnovne karakteristike talasa su visina i dužina. a na dubini od 50m samo oko 2% od energije neposredno ispod površine. Merenja vetra i podaci o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu procenu eolske energije.velike ledene 94 . što je oko 60% današnje proizvodnje el. Na spomenutom delu Atlantika u 50% vremena leti je snaga 10kW/m ili veća. Snagu talasa možemo odrediti po metru dužine na morskoj površini. Tako definisana snaga talasa menja se sa brzinom vetra i zavisi od godišnjeg doba i vremenskih prilika.energije. Dužina obala uz okeane svih pet kontinenata (bez polova) iznosi oko 100 miliona metara. Energija naglo opada sa dubinom. da će zbog lakšeg dovođenja energije potrošačima na kopno. ali i oko nule. Snagu talasa definišemo po jedinici površine upravnu na smer kretanja talasa. Npr. na otvorenom moru između Škotske i Islanda u 50% vremena snaga valova je 3.Energija morskih talasa Talasi nastaju delovanjem vetra. iako je energija talasa na otvorenom moru mnogo veća. a vetar delovanjem Sunca. uglavnom iznad 100-1500 m nadmorske visine. Vremenski razmak između dve amplitude srazmeran je drugom korenu dužine talasa.eolska energija Vetar je jedan od osnovnih parametara koji se mere na meteorološkim stanicama širom zemlje. Prema ovoj opštoj proceni raspodele vetra računat je fluks energije vetra za standardnu visinu 10 i 50 m iznad površine tla i krece se od 400-800 W/m2.

Samim tim je ekološki najopravdanija njena upotreba.za grejanje i hlađenje prostora . u dolinama većih reka. Procenjuje se da su naše mogućnosti u razvoju vetroenergetike uslovno velike. jaki udari vetra. U šire navedenim lokacijama postoje mikro lokacije koje su od posebnog interesa za eolsku energetiku. Kao ilustracija mogu poslužiti činjenica da merenja izvršena na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteorološke stanice. fosilna goriva su akumulisana energija zračenja Sunca koja su došla do Zemlje pre milion godina. srednje brzine. npr.za rekuperaciju toplotne energije Solarna energija Većina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zračenja Sunca. konfiguracija terena (u primeru Kopaonika ovo je dominantno) 3. pokazuje da je tu vetroenergetski potencijal za 70% veći od potencijala na lokaciji stanice. a verovatno i distribucije brzine po vremenu su pogodne za vetroenergetiku. U makroskali. Da bi se podzemne vode smatrale toplotnim izvorom potrebno je da njihove temperature budu veće od 10 °C. geografski položaj 2. to je neposredno iskorišćavanje zračenja Sunca. u Vojvodini. U mezoskali. a gledano ekonomski je najpovoljnija jer nam dolazi besplatno. Geotermalana energija spada u obnovljiv izvor energije i u različitoj meri je prisutna svuda. udari groma itd. Za pouzdanu procenu vetroenergetskog potencijala neophodna su dodatna istraživanja. Ovo nije čudno jer na vetroenergetski potencijal u nekoj tački bitno utiču tri odredišta: 1. U mikroskali. Pod ovim podrazumevamo: iako u našim oblastima ne duvaju jači sezonski vetrovi. rastinje i druge lokalne prepreke vazdušnom strujanju.naslage. Kada govorimo o energiji zračenja Sunca podrazumeva se njegovo iskorišćenje u trenutku kada dođe do Zemlje. U tehničkoj praksi toplotne pumpe se najčešće koriste za: . 95 . na većim planinskim visoravnima i nizu drugih specificnih lokaliteta. Geotermalna energija Toplotna energija koja je akumulirana u podzemnim vodama naziva se hidrogeotermalnom energijom.

52 kWh/m2 dnevno. Ta je energija oko 170 puta veća nego energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. uz upadni ugao od 90 stepeni zanemarujući delovanje atmosferske apsorpcije.6. Energija zračenja Sunca koja dolazi do Zemljine površine iznosi. Zbog rotacije Zemlje ta se energija raspoređuje po celoj površini Zemlje (510. Ono iznosi za našu zemlju oko 15h leti i oko 9h zimi. Energija zračenja koja dopire do površine Zemlje zavisi u prvom redu od trajanja insolacije (trajanja sijanja Sunca. zagađenja itd. Trajanje insolacije zavisi od geografske širine i o godišnjeg doba. To su. ali i zbog stanja atmosfere na posmatranom području (zagađenost). 96 . koja je 1400 W/m2 pri srednjoj udaljenosti Zemlje od Sunca. oko 109TWh (8. a deo se reflekuje i reemituje u svemir. Razlika između vremena izlaska i vremena zalaska Sunca daje vreme trajanja insolacije kojoj je izložena horizontalna i nezaštićena površina.Dotok energije Sunčevim zračenjem naziva se solarna konstanta. a stvarne zavise od geografske širine.106 km2). dotok energije iznosi 117400 TW. To je ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme. pojave oblaka. Taj deo iznosi oko 1/3 energije koja je dospela na rub atmosfere. Stvarno trajanje insolacije je znatno kraće zbog pojave oblaka i magle. pa dotok energije do površine Zemlje iznosi prosečno 920 W/m2. Ako je projekcija površine Zemlje 127. pa je prosečni dotok energije 230 W/m2. odnosno o vremenu kroz koje se Sunce nalazi iznad horizonta).1013toe) godišnje. dela dana. dakle.1. Pri prolasku kroz atmosferu deo energije se troši u složenim procesima. naravno prosečne vrednosti.106 km2. odnosno 5.

Moraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumulaciju energije pomoću koje bi vršili snabdevanje potrošača noću. Gubitak je veći što je Sunce bliže horizontu. a najveći gubitak je neposredno nakon zalaska Sunca. To je maksimalna energija koja dođe do površine kroz suvu i vlažnu atmosferu. od toga 70. 97 . realno trajanje insolacije za Beograd (na horizontalnu površinu) iznosi 2071h godišnje.5% u periodu od aprila do septembra i 29. ali je nepovoljnije s obzirom na to da zračenja nema u toku noći. naravno za vreme trajanja isolacije. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog ciklusa. znatno se menja tokom dana. dotok energije Sunčevog zračenja nije proporcionalan trajanju isolacije. Ipak. jer je poznat ritam pojava (izlazak i zalazak Sunca). Zbog svega toga snaga zračenja koja dođe na površinu. Stvarna energija zračenja koja dođe do površine znatno je manja od potencijalne zbog pojave oblaka. ali je poželjno poznavati i potencijalnu energiju zračenja. ukupno zračenje koje dođe do površine Zemlje sastoji se od neposrednog i difuzionog zračenja koje je deo raspršene energije zračenja. Osim toga. Deo raspršene energije ipak dođe do površine Zemlje(oko 50%). te su promene laganije od promena snage vetra i one se mogu s većom ili manjom tačnošću predviditi. Na geografskoj širini od 43 stepena potencijalna energija iznosi oko 2500kWh/m2 godišnje. energija zračenja se u prolazu kroz atmosferu raspršuje. vlage i zagađenosti atmosfere. Ta energija zavisi i od stanja oblačnosti i osobina atmosfere. Prema tome. a njene promene zavise od godišnjeg doba i položaja obasjane površine. deo energije se gubi prolaženjem kroz atmosferu zbog apsorpcije kiseonika. vertikalno. a koja bi se mogla energetski iskorišćavati. ozona i ugljen dioksida. Ona postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske visine i povećanjem geografske širine. Veoma se često energija zračenja prikazuje kao energija koja dođe do površine Zemlje tokom dana. U Srbiji je ona u proseku oko 3. Naime. a na geografskoj širini od 46 stepena oko 2400kWh/m2 godišnje. Intezitet zračenja koje nam stoji na raspolaganju ne možemo predviditi s većom sigurnošću. Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zračenja. Ona zavisi i od geografske širine i nadmorske visine. ili pod nekim uglom u odnusu na površinu Zemlje.5% u periodu od oktobra do marta. što se ne poklapa sa ritmom potražnje energije. Npr. Ipak. Kao izvor energije Sunčevo zračenje je povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost pojave. i da je manje intezivno tokom zime kada je potrošnja energije najveća.Ona se razlikuje za površine koje su postavljene horizontalno.5kWh/m2 na dan.

Održivi razvoj znači koristiti neograničene sposobnosti našeg mozga. umesto naših ograničenih prirodnih resursa 98 .

Sastoji se u ograničavanju zagađivanja i ograničavanju zagađenosti vazduha. b) tehnoloških procesa. opasnih. AIR QUALTY CONTROL – REGULISANJE KVALITETA VAZDUHA. toksičnih i radioaktivnih gasova ili čestica.EKOLOŠKA TERMINOLOGIJA Opšti pojmovi ACID RAIN – KISELA KIŠA. sadrži još mere za racionalnu potrošnju energije i resursa. opis efekata čija se pojava može očekivati bilo kada i bilo gde kad koncetracija zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu doseže ili prekoračuje određene određene vrednosti u datom vremenskom periodu. osiguranje čistoće vazduha primenom sanacionih i preventivnih mera. kiša koja sadrži jake mineralne kiseline. AIR QUALITY – KVALITET VAZDUHA. AIR POLUTION – ZAGAĐENJE VAZDUHA. proces ispuštanja u atmosferu štetnih. čija je brzina taloženja zanemarljiva. proces uklapanja komponenete kvaliteta vazduha u urbani industrijski razvoj. gradnje i upotrebe. obično se odnosi na koncetraciju polutanata u vazduhu. c) sagorevanja u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. percentil godišnjih vrednosti praćenja. na prvom mestu sumpordioksida i oksidnitrogena sa oksigenom i vodenom parom u atmosferi (pH vrednost manja od 5. suspenzija čvrstih ili tečnih čestica ili i čvrstih i tečnih čestica. u gasnom obliku. AIR QUALTY MANAGEMENT – UPRAVLJANJE KVALITETOM VAZDUHA. Osim primene mera u okviru regulisanja zagađivanja vazduha. planskim i sanacionim merama. Služe kao stručne podloge za određivanje standarda kvaliteta vazduha. AEROSOL – AEROSOL. AIR QUALITY CRITERIA – KRITERIJUM KVALITETA VAZDUHA. Može poticati od kiselih gasova u oblaku ili spiranjem zagađenog vazduha ispod oblaka. 99 .6). Za većinu polutanata kvalitet vazduha se izražava kao prosečna koncetracija u određenom vremenskom periodu (obično godinu dana) i merom visoke zagađenosti (95. d) spaljivanja otpada. inspekcijski nadzor. ili 98. nastale od različitih industrijskih polutanata. uvođenje procedure odobravanja lokacije. primenu sistema praćenja. uglavnom kao posledica aktivnosti čoveka. Zagađivanje vazduha potiče prvenstveno od: a) spaljivanja fosilnih goriva za potrebe grejanja.

Nivo fonskih koncetracija može biti povećan kao globalna posledica visokih emisija nekih polutanata. planovi i programi usmereni ka očuvanju i održivom korišćenju biološke raznovrsnosti. niti samo za deo planete pod jurisdikcijom jedne države ili njene regije. predstavlja unapređenje studija procene uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assessment – EIA) zahtevajući da se dokaže da je izabrana mogućnost zahvata u prostoru najbolja za globalnu okolinu kao celinu. Zabrana se može odnositi na pojedine namene. a prihvatljiva je za životnu sredinu. strategije. sveukupnost živih organizama koja obuhvataraznovrsnost unutar vrsta između vrsta i ekosistema na određenom prostoru. BIODIVERSITY CONSERVATION – OČUVANJE BIOLOŠKE RAZNOVRSNOSTI.ALTERNATIVE ENERGY – ALTERNATIVNA ENERGIJA. pojedina područja ili celu državu. hemikalije čija je upotreba zabranjena zbog njihovog štetnog uticaja na zdravlje ljudi ili okolinu. BIODIVERSITY – BIOLOŠKA RAZNOVRSNOST. BACKGROUND LEVEL – POZADINSKI NIVO (FON). tipična ili prosečna koncetracija hemikalija u okolini. Često se odnosi na prirodne pojave ili na nekontaminirani nivo. kao što su prirodni gas. metanol i električna energija. BEST PRACTICABLE TECHNOLOGY – NAJBOLJA RASPOLOŽIVA TEHNOLOGIJA. BIODEGRADABLE – BIORAZGRADIV. biciklizam i sl. ALTERNATIVE TRANSPORTATION – ALTERNATIVNI TRANSPORT. otpadni materijal koji se sastoji prvenstveno od prirodnih materijala i nakon upotrebe se apsorbuje u ekosistem. energija koja se znatnije ne koristi. kao što je papir i drvo. BEST PRACTICABLE ENVIRONMENTAL OPTION – NAJBOLJE PRAKTIČNE MOGUĆNOSTI ZA ŽIVOTNU SREDINU. nivo tehnologije predstavljen obično kao najbolji postojeći nivo učinka obrade otpadnih voda ili izduvnih gasova unutar industrijske kategorije. Većina organskog otpada. 1 . načini putovanja kao što su hodanje. je biorazgradiv. podrazumevaju goriva za transport. BANNED CHEMICALS – ZABRANJENE HEMIKALIJE. ALTERNATIVE FUELS – ALTERNATIVNA GORIVA. Primer alternativne energije je solarna energija ili energija vetra.

odnosno European Conformity (eng). oznaka koja simbolizuje usklađenost sa svim obavezama proizvođača koje se odnose na proizvod. BIOWASTE – BIOLOŠKI OTPAD. za proizvodnju ili primenu proizvoda ili procesa za određenu namenu. proverila da je proizvod usklađen sa svim odredbama Evropske Unije o harmonizaciji. što znači Evropska usklađenost. a jedna trećina karbondioksid i ostale negorive gasove. koja je postavila ili je bila odgovorna za postavljanje navedenog označavanja. itd.. životna oblast (prostor) organskog sveta na Zemlji. Po fizičkom sastavu ovaj fluid predstavlja mešavinu gorivih i negorivih gasova. na primer: ostaci od hrane. zaštitu potrošača. BIOSPHERE – BIOSFERA. opšte zdravlje. niži deo atmosfere i hidrosferu. procedura kojom treća strana daje pismenu garanciju (potvrda) da je neki proizvod. CE je skraćenica od Conformité Européenne (fra). CE označavanje je jedino značavanje kojim se potvrđuje da su proizvodi usklađeni sa direktivama koje se zasnivaju na globalnom pristupu. CE označavanje takođe simbolizuje činjenicu da je kvalifikovana fizička ili pravna osoba. CERTIFICATION – SERTIFIKOVANJE. proizvod anaerobnog vrenja organskog porekla u tečnom obliku na opređenoj temperaturi. kopna i mora. tehnologija koja koristibiološke sisteme. obuhvata Zemljinu površinu. a koje se odnose na proizvod. 1 . i da je proizvod bio podvrgnut odgovarajućim procedurama ocenjivanja usklađenosti. pošto neke direktive mogu da nametnu i specifične obaveze koje ne moraju obavezno biti deo osnovnih zahteva. U ovom pogledu države članice EU moraju se u svojim nacionalnim regulativama uzdržavati od bilo kakvog pozivanja na usklađenost osim na CE označavanje.BIOGAS – BIOGAS. Takva usklađenost nije ograničena samo na osnovne zahteve koje se odnose na sigurnost. BIOTECHNOLOGY – BIOTEHNOLOGIJA. žive organizme ili njihove delove.. Dve trećine zapremine biogasa (bioplina) otpadaju na metan. CE MARKING – CE OZNAČAVANJE. proces ili usluga usklađen sa specifičnim zahtevima. otpad nastao iz organskih materija.

. čađ. CARBON MONOXIDE – UGLJENMONOKSID (CO). karbonhidrogeni). Vreme opisuje kratkotrajno stanje u atmosferi. termin se koristi da se naznači važnost promene od jednog klimatskog stanja do drugog. Vodi poreklo od prirodnih pojava i čovekove aktivnosti. količina neke supstance koja je rastvorena ili sadržana u drugoj susptanci. oluja). preobrazile i dobile različite fizičke osobine. Međutim.CARBON DIOXIDE – UGLJENDIOKSID (CO2). uključujući i prirodne promene klime. Ugljendioksid je gas bez boje. COAL – UGALJ. Zagađivanje vazduha od sagorevanja uglja potiče: . prirodni gasoviti sastojak atmosfere čija je koncetracija u porastu (od 280 ppm u predindustrijskom periodu do preko 350 ppm danas) kao posledica spaljivanja goriva. klima je prosečna slika vremena za određeni region. Na primer. ali sigurno. vlagu. biloškim procesima. biljaka koje su se taložile i nakon hemijskih. nekad se koristi da opiše sve oblike klimatskih promena.u slučaju nepotpunog sagorevanja (CO. prosečno vreme za određeni region i vremenski period (obično se uzima vremenski period od 30-ak godina). hemijsko-biloških i geoloških procesa. morska voda sadrži veću koncentraciju soli nego voda za piće. naučnici nastoje da koriste ovaj termin u širem smislu. prirodnog gasa i organskih materijala. sunčevu svetlost. Nastao je izumiranjem i ugljenisanjem organizama. nepogode (grad. . gasoviti sastojak atmosfere koji se javlja kao produkt nepotpunog sagorevanja goriva. Veoma toksičan. pod specifičnim uslovima. ali zbog toga što Zemljina klima nikad nije statična. U prirodi se javlja preko vulkanskih erupcija. šumskih požara. sagorevanjem goriva u domaćinstvima i posebno u izduvnim gasovima automobila na benzinski pogon. temperaturu. CLIMATE CHANGE – KLIMATSKE PROMENE. pri nepotpunoj oksidaciji karbona. termin klimatske promene može biti sinonim za globalno zagrevanje. U nekim slučajevima. termoenergetskim pogonima manje snage. CLIMATE – KLIMA. stenovita masa crne boje. Klima nije isto što i vreme. ulja.zbog neodgovarajuće tehnologije sagorevanja CONCENTRATION – KONCENTRACIJA. tehnologija sa niskim nivoom emisije zagađujućih materijala. 1 . Elementi klime uključuju padavine. mraz. Ima jako štetno dejstvo na čoveka i životinje. mirisa i ukusa. CLEAN TECHNOLOGY – ČISTA TEHNOLOGIJA.zbog hemijskog sastava uglja (sumpor i alkalne komponente). zapaljiv i eksplozivan u većim koncentracijama. pojave kao što su magla. brzinu vetra. sa osobinom da sagoreva na vatri i da se pri tome hemijska energija veze pretvara u toplotnu energiju. kao i promene namene zemljišta.

CONVENTION ON LONG-RANGE TRANSBOUNDARY AIR POLUTION (LRTAP) – KONVENCIJA O PREKOGRANIČNOM ZAGAĐIVANJU VAZDUHA NA VELIKIM UDALJENOSTIMA, Ženeva, 13. Novembar 1979. Godine. Osnovna načela konvencije su zaštita čoveka i životne sredine od zagađivanja vazduha i nastojanje da se ograniči i koliko je god to moguće, postupno smanji ili spreči zagađivanje vazduha uključujući i zagasđivanje vazduha na velikim udaljenostima i preko granica. Uz ovu konvenciju usvojeni su: 1. Protokol o dugoročnom finansiranju programa saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP). Ženeva, 1984. godine; 2. Protokol o regulisanju emisija sumpora ili njegovog prekograničnog fluksa. Helsinki, 1985. godine; 3. Protokol o regulisanju emisija nitrogenskih oksida ili njihovih prekograničnih flukseva. Sofija, 1988. godine; 4. Protokol o regulisanju emisija isparljivih organskih komponenti ili njegovog prekograničnog fluksa. Ženeva, 1991. godine; 5. Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora. Oslo, 1994. godine; 6. Protokol o regulisanju emisija POP-a. Aarhus, 1998. godine; 7. Protokol o regulisanju emisija teških metala. Aarhus, 1998. godine; 8. Protokol o smanjivanju acidifikacije (kiselosti), eutrofikacije i prizemnog ozona. Geteborg, 1999. godine COMPATIBILITY – KOMPATIBILNOST, pogodnost proizvoda, procesa ili usluga da se pod određenim uslovima upotrebljavaju zajedno, a da bez neprihvatljivih međudelovanja zadovolje odgovarajuće standarde. DANUBE POLUTION REDUCTION PROGRAM (DPRP) – PROGRAM ZA SMANJENJE ZAGAĐIVANJA DUNAVA, program koji ima za cilj definisanje programa i politike, mera kojima će se smanjiti zagađivanje u Dunavskom basenu i Crnom moru. Dug prema prirodi Kada se prebiju dugovi između razvijenih zemalja, nerazvijenih zemalja i prirode, može se zaključiti da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. Međutim, problem je u tome što zemlje u razvoju ne raspolažu znanjem i informacijama na osnovu čega bi tražile svoja potraživanja. DECONTAMINATION – DEKONTAMINACIJA, uklanjanje štetnih susptanci kao što su škodljive hemikalije, štetne bakterije ili drugi organizmi ili radioaktivni materijali iz izloženih individua (materija), prostorija, opreme u zgradama ili spoljašnjeg ambijenta.

1

ECOLOGY – EKOLOGIJA, naučna disciplina koja proučava međuzavisnost organizama i njihove okoline, žive i nežive. Reč ekologija potiče od grčke reči oikos koja znači kuća (stanište, dom) i logos koja znači reč (nauka). Ekologija se deli na autekologiju i sinekologiju. Autekologija se bavi proučavanjem pojedinih jedinki i njihovog odnosa prema okolini, dok su predmet proučavanja sinekologije više jedinke, grupe organizama i odnos tih jedinki prema sredini. Pojam ekologija podrazumeva naučnu disciplinu u prvobitnom smislu. Međutim, danas se u opštoj jezičkoj upotrebi pojam ekologije sve više proširuje, a gubi na dubini, što nepravilno dovodi do izjednačavanja sa pojmom „zaštita životne sredine“. ECOSYSTEM – EKOSISTEM, funkcionalno jedinistvo životne zajednice i njenog staništa, odnosno žive i nežive prirode na određenom prostoru. Sve prirodne zajednice ili grupe organizama koje žive zajedno u interakciji su jedni sa drugima i čine zatvorenu vezu sa njihovom okolinom. Zajednica i okolina čine jedno – ekosistem. Pojam ekosistem se može primeniti na svaku veličinu ili nivo izabran za ispitivanje. EMISSION – EMISIJA, ispuštanje materije u tečnom, gasovitom ili čvrstom stanju, ili ispuštanje energije (buka, vibracija, radijacija, toplota), kao i mikrobiološka zagađivanja iz određenog izvora u okolinu. ENERGY – ENERGIJA, fizička veličina, ne može se direktno posmatrati ili meriti. Njena količina se može izračunati koristeći formuile iz odgovarajućih disciplina fizike. ENERGY CARRIER – PRENOSILAC ENERGIJE, agenti za prenos energije, od mesta proizvodnje do mesta upotrebe (korišćenja), u praksi se koristi termin energent. ENVIRONMENT – SREDINA, okruženje (okružujući prostor) u kojem neka organizacija deluje, uključujući vazduh, vodu, zemlju, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihovo međudelovanje. Okruženje u ovom kontekstu se rasprostire od unutrašnjosti date organizacije sve do globalnog sistema. Razlikuju se 3 osnovne podele: 1) Environment – prirodna sredina (celokupni prostor planete); 2) Living environment – životna sredina (deo prostora gde čovek živi, naselje); 3) Working environment – radna sredina (zatvoreni ili otvoreni radni prostor)

1

ENVIRONMENTAL PROTECTION – ZAŠTITA OKOLINE (ŽIVOTNE SREDINE, PROSTORA), usmeravanje razvoja i njegovog uticaja na okolinu. Pristup korišćen u periodu 1970-1990. (danas uključen u pristup održivog razvoja), sastoji se od prognoziranja uticaja na okolinu kod gradnje novih postrojenja ili naselja, kao i dokazivanja da će njihov uticaj biti u granicama propisanim zakonom, kao i od sprovođenja sanacionih mera, ukoliko se radi o zagađivanju ili zagađenosti koji premašuju zakonske propise. Zakonodavstvo države se zasniva na ekonomskim i ekološkim uslovima države, a ako se radi o polutanima (zagađivačima), propisi moraju da zadovolje međunarodne pravnoobavezujuće ugovore. ENVIRONMENTAL PROTECTION ACT – AKT O ZAŠTITI OKOLINE, zakonski okvir zaštite sredine (prostora) koji se zasniva na ustavu. Osnovni principi na kome se zasniva ovaj akt mogu biti: 1. princip održivosti; 2. princip razumljivosti; 3. princip saradnje; 4. princip prevencije; 5. princip predostrožnosti; 6. princip očuvanja vrednosti prirodnih izvora i bioraznolikosti; 7. princip plaćanja troškova zagađivanja; 8. princip pomoćnih obaveznih mera; 9. princip slobodnog pristupa informacijama o okolini (prostoru); 10. princip zaštite prava EROSION – EROZIJA, razaranje Zemljine površine i odnošenje površinskog rastinjskog materijala putem mehaničkog dejstva spoljnih sila: vode, vetra, kiše, talasa i drugih, kao i hemijskim delovanjem atmosferske vode čime se menjaju i uništavaju tektonski oblici reljefa i stvaraju novi. EVAPORATION – ISPARAVANJE, fizička transformacija tečnosti u gas na temperaturi ispod njene tačke ključanja. EUTROPHICATION – EUTROFIKACIJA, pogoršanje estetike i osobina koje deluju na život prirodnih i veštačkih jezera izazvanih preteranom upotrebom đubriva sa visokim sadržajem fosfora, nitrogena i organskih suspstanci. Alge i akvatične biljke preterano rastu. Simptomi se mogu ublažiti skretanjem kanalizacije, boljim korišćenjem đubriva, kontrolom erozije, poboljšanjem tretmana kanalizacije i prikupljanje viška morskog rastinja. Voda za potrošnju iz takvih jezera mora biti filtrirana i obrađena. EXPOSURE LEVEL – NIVO IZLOŽENOSTI, količina (koncentracija) hemikalije koju je apsorbovala površina organizma.

1

Đubriva sadrže osnovne elemente: nitrogen. kao i za čišćenje kontaminiranih područja. www. Prioritetni zadatak EEA je da ustanovi stvarne i nezavisne izvore podataka o okolini. ENVIRONMENTAL PROTECTION AGENCY (EPA) – AGENCIJA ZA ZAŠTITU OKOLINE. nastajati u toku neke druge hemijske proizvodnje kao nusproizvodi i nastajati kao nusproizvodi u prirodnim procesima. ukupna vegetacija u nastanjenom području.europa. FLORA – FLORA. sa zadatkom da obezbedi informacije (podatke) o kvalitetu vazduha u Evropi i na taj način omogući ETC-AQ razvijanje informacionog sistema. federalna agencija SAD odgovorna za regulisanje zagađivanja vode i vazduha. FAUNA – FAUNA. fosfor i kalcijum.EUROPEAN ENVIRONMENT AGENCY (EEA) – EVROPSKA AGENCIJA ZA OKOLINU. www.eu. 1 . toksičnih suspstanci. Đubriva se mogu namenski proizvoditi. čvrstog otpada. godine i smeštena je u Kopenhagenu (Danska).epa. osnovana 1990. organske i anorganske komponente koje se dodaju zemlji radi bolje plodnosti. Podstiče razvoj čistih tehnologija. ukupna životinska populacija nastanjena na određenom području. Glavni izvori ovih informacija su podaci koji su objavljeni u međunarodnim programima monitoringa.eea.gov. FERTILISER – ĐUBRIVO.

Pojavljuje se kao prirodni. sedimenti i kamenje (stene) u Zemlji. ekonomskom i kulturnom razvoju država. itd. i jedan je od faktora i kriterijuma koji određuju prirodne vrednosti nekog mesta ili pejsaža. GREEN DESIGN – ZELENO PROJEKTOVANJE. kao i inertne gasove. raznovrsnost geoloških fenomena i njihovih odgovarajućih procesa unutar određenog područja. naftnih i aromatičnih ugljo-vodonika. popis vrsta internog (neopasnog) otpada prema Direktivi o otpadu EU. zgusnuta u nižim slojevima atmosfere. GLOBAL WARMING – GLOBALNO ZAGREJAVANJE. i kao gas nastao ili proizveden u industrijskim procesima. Guste magle. pepeo koji biva iznesen iz ložišta gde se vrši sagorevanje sprašenog uglja u letu. tlo. pomešane sa dimom iz industrijskih postrojenja. GAS – GAS. ugljenmonoksid. društvenom. na primer upotreba solarne energije. što dovodi do promene klime. temperature vazduha u atmosferi izazvan staklenim gasovima. FOREST PROTECTION – ZAŠTITA ŠUMA. korišćenja materijala i energije. za dobijanje mehaničke energije ili za zagrevanje. fosilno gorivo koje se pojavljuje u gasovitom agregatnom stanju. kamiona. igra značajnu ulogu u ekološkom. obrazuju se iznad industrijskih gradova (smog). porast 1 . sadrži pretežno metan. Koristi se za rad motora sa unutrašnjim sagorevanjem za pokretanje automobila. na kopnu i ispod okeanske flore.FLYING ASH – LETEĆI PEPEO. GREENHOUSE EFFECT – EFEKAT STAKLENE BAŠTE. a istovremeno komplementarnošću utiče na biološku raznovrsnost. namera koja je u saglasnosti prihvatljivim prostornim principima građenja. materijali koji pri hemijskim promenama (najčešće sagorevanjem uz pomoć vazduha) oslobađaju veliku količinu toplote koja se može iskoristiti za vođenje hemijskih i tehnoloških procesa. tečno gorivo. GEOSPHERE – GEOSFERA. GASOLINE – BENZIN. GREEN LIST – ZELENA LISTA. recikliranih materijala. smesa parafinskih. GEODIVERSITY – GEORAZNOVRSNOST. Šume predstavljaju najraznovrsnije i široko rasprostranjene ekosisteme u svetu. FOG – MAGLA. kondenzovana vodena para. proces delovanja staklenih gasova emitovanih usled delovanja ljudskih aktivnosti na zagrevanje Zemljine atmosfere. pri Zemljinoj površini. FUEL – GORIVO.

lako ulje. Danas postoji približno 100.. kao što su bednzin. S druge strane. more. i kada joj prestane funkcija ima karakter otpada. Razlikuje se stratosferski i troposferski ozon koji imaju sasvim različite pristupe regulativi. od promene osobina. od kojih 1500 čini 95% ukupne svetske proizvodnje. likvefakcija. delova komponenti ili proizvoda nakon kraja njegove prvobitne namene (upotrebe).. mikroorganizama. na primer: od delovanja zapaljivih. područje u stratosferi na visini od 20-40 km. od atmosferskih uticaja. gasifikacija. OZONESPHERE – OZONOSFERA.). RENEWABLE ENERGY – OBNOVLJIVA ENERGIJA. hemijskih i fizičkih delovanja. koje ima relativno visoku koncentraciju ozona. eksplozivnih i otrovnih materija. ambalaža je proizvod sa vrlo kratkim vekom upotrebe. kao i da bi se sa njom lako i bez opasnosti rukovalo. RENEWABLE RESOURCES – OBNOVLJIVI RESURSI (IZVORI). Za znatan deo i ovih najzastupljenijih hemikalija nedostaju podaci potrebni za procenu rizika po zdravlje i okolinu. komponente. PACKAGING – AMBALAŽA. staklo. resursi za koje postoje prirodni mehanizmi obnavljlanja: šume. poljoprivredno zemljište. Ambalažom se roba štiti od mehaničkog oštećenja. 1 . Ambalažom se štiti okolina od eventualnih štetnih uticaja od strane robe. energja koja nastaje procesom konverzije (rafinacija. naknadna upotreba. povratak u isti tehnološki proces u kome je otpad nastao (metal. proizvodnja električne energije. SECONDARY ENERGY – SEKUNDARNA ENERGIJA. Korišćenje obnovljivih resursa treba da bude tako organizovano da procenat eksploatacije ne bude veći od procenta prirodne regeneracije. materijal kojm se roba omotava (pakuje) ili predmet u koji se smešta da bi se zaštitila. podzemne vode. sigurno transportovala. itd. alotroska modifikacija oksigena (kiseonika) čiji se molekul sastoje od tri atoma kiseonika. papir. RECYCLING – RECIKLAŽA. energija iz resursa kao što su snaga vetra i solarna energija koja može dati neograničenu proizvodnju bez iscrpljivanja prirodnih resursa. od gubitka na količini i od nedopuštenih manipulacija. itd) primarnog vida energije u nosioce energije (energente).000 komercijalnih hemikalija. električna energija koji prelaze u oblik pogodan za transport ili korišćenje. REUSE – PONOVNA UPOTREBA.OZONE – OZON.

Osnov upravljanja je klasifikacija otpada prema štetnosti. VERIFICATION – VERIFIKACIJA. Odnosi se. potvrđivanje ispitivanjem i prikupljenjem objektivnih dokaza da su posebni zahtevi za predviđenu specijalnu upotrebu zadovoljeni.org. ukupna inspekcija. stepe.. uključujući i promenu obrasca potrošnje. Sva prava autora su zadržana.panda. i obrnuto. i da sadržaj nečistoća u vodenom toku ne prekoračuje vrednosti dozvoljene za datu kategoriju voda. preštampavanje ili prenošenje ove knjige u elektronskom ili štampanom obliku!!! 1 . VALIDATION – VALIDACIJA. UNITED NATIONS ENVIRONMENT PROGRAMME (UNEP) – PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA ŽIVOTNU SREDINU. nakon Konferencije UN o čovekovoj okolini. Solarna arhitektura bi mogla da da značajan doprinos održivom građenju i razvoju održivih gradova. organizacione i tehničke mere čiji je cilj da se ograniči količina zagađujućih materija koje se unose u vodotok. VEGETATION – VEGETACIJA. Zadatak ove organizacije je da motiviše i koordinira rad u oblasti zaštite životne sredine u okviru UN.SOLAR ENERGY – SOLARNA ENERGIJA. WATER PROTECTION – ZAŠTITA VODA. livade. WASTE MANAGEMENT – UPRAVLJANJE OTPADOM. U jednoj oblasti flora može biti vrlo bogata. Koristi se energija direktnog zračenja. WORLD WIDE FUND FOR NATURE (WWF) – SVETSKI FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE.) koje u jednoj oblasti ili zemlji. a vegetacija sasvim oskudna. a vegetacija sve njene biljne zajednice. godine.. močvare. skup svih prirodnih biljnih zajednica (šume. ispitivanje i praćenje rada u odnosu na prostorno upravljanje. primena tehnoloških mera podstaknutih državnom regulativom. Pojmovi flora i vegetacija ne znače isto: flora izučava sve biljne vrste jedne zemlje ili oblasti. osnovan 1972. u većem ili manjem sklopu. www. Nije dozvoljeno kopiranje. grade njen pokrivač. kao i putem uređaja za konverziju ili akumulaciju energije. ima aktivnu mrežu u 100 država sa misijom zaštite prirode i biološke raznovrsnosti. u principu na otpad u čvrstom agregatnom stanju. energija koja se dobija iz sunčevog zračenja koja dospeva na Zemljinu površinu.

P. Olivera Novitović – Komercijalno i carinsko poznavanje robe (Viša tehnička škola. Y.D. A.E. N.A. Gotelli.J. Williams and D. Cao. Čomić – Leksikon životne sredine (Sarajevo 2001). – Experimental evidence that competition promotes divergence in adaptive radiation (1994). and T. – Competition and biodiversity in spatially structured habitats (1994).P. M. and R. Užice 2002). Beograd 2000). Molles Jr. – Competition between two estuarine snails: implications for invasions of invasions of exotic species (2000). – Ecology (McGraw Hill Higher Education.K. – Ecological character displacement (1994). Chuine.F. Schluter. and J. H. Koegh – Conundrums of competetive abilty in plants: What to measure? (2002).H. Grant. – On the relationship between niche and distribution (2000). New York 2008).R. Larsen – Comparison of ecological communities: the problem of sample representativeness (2002). – Disturbance by the fire frequency and bison grazing modulate grasshopper assemblages in tall-grass prairie (2005). And E. – The past and future Amazon (1989). Joern.W. Mladen Črnjar – Ekonomika i politika zaštite životne sredine (Rijeka 2002). A. J. Knežević.D. D. Willems – Challenges for the calcareous grasslands in Northwestern Europe: integrating the requierments of flora and fauna (2002) 1 .R. Manuel C. P.G. Beaubien – Phenology is a major determinant of tree species range (2001). D. Colwell – Quantifying biodiversity: procedures and pitfalls in the measurement and comparison ofspecies richness (2001).LITERATURA Olivera Novitović – Materijali i tehnologije za novi milenijum (Beogradska poslovna škola. Wallis De Vries. J.P. Byers. Tilman. L. Pulliam. Aarsen. Colinvaux. E.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful