1  1. Vaspitanje žena od Homera do Komenskog – opšti principi i problemi Od Homera pa do danas prisutna je nejednakost polova.

Žena se poštovala u liku Atine i Bogorodice, ali se to u srednjem veku pomenilo (lov na veštice; Eva, Pandora). Žena postaje oličenje pakosti, varljivosti, zla... zato su vapitavane da budu domaćice i dobre majke, pokorne i poslušne muškarcu. Kroz istoriju pojavljivali su se neki borci za ženska prava, ali u društvu nisu bili shvaćeni. U Grčkoj žena je bila omalovažavana; imala je samo ulogu domaćice; živela je pod nadzorom i nije imala pravo da učestvuje u javnom životu. Jedimo mesto koje čini izuzetak je ostrvo Lezb, gde je Sapfo organizovala krug za obrazovanje mladih devojaka (homoseksualnost). U Sparti uloga obrazovanja ima država. Likurg donosi zakone protiv povučenosti i odvojenosti žena. Tada im je bilo omogućeno da se bave sportom ( smatralo se da zdravlje i dobra forma deteta zavisi od majke). Glavna uloga žene bila je rađanje radi jačanja države. Peloponeski rat ruši ovaj konzervativni sistem. U Atini, državi muškaraca, žene su živele pod vlasništvom oca ili muža. Do sedme godine i muška i ženska deca vaspitavana su kod kuće, a pravo na dalje obrazovanje u institucijama imali su samo muškarci, dok su devojke učile i dalje kod kuće od majki ili sluškinja. Može se reći da su one ostajale skoro nepismene izuzev hetera - najobrazovanijeg sloja žena (koje su se bavile nekom vrstom prostitucije). Sokrat je bio jedan od retkih ljudi koji je poštovao i voleo žene i smatrao ih je ravnopravnim jer i one imaju dušu. Zahvaljujući njemu Atinski trg postao je glavno obrazovalište. On je smatrao da je obrazovanje žene muževljeva obaveza. Platon ( Sokratov učenik) smatra se za prvog pobornika za ženska prava. Smatrao je da se muškarci i žene razlikuju samo po fizičkim sposobnostima i da u zavisnosti od toga treba da se bave poslom koji im najviše odgovara. U njegovoj idealnoj državi doneo je niz zakonski odredbi koje izjednačavaju žene i muskarce ( npr. ista kazna; pesničko stvaralaštvo). Aristotel se opet vraća na staru kritiku žena. Smatra da su one prirodno lošije od muškaraca ( žena = nedovršeni čovek). Smatrao je da i žene imaju pravo na obrazvanje u skladu sa svojim sposobnostima, ali da njima to ne treba, jer je njihova uloga podčinjavanje muškarcu ( zbog prirodnih razlika), rađanje i uloga majke. U antičkom Rimu položaj žene se vremenom poboljšavao što se tiče prava, braka i obrazovanja. Kućno vaspitanje – grčki učitelji ili privatne škole ( siromašniji). Devojke su pohađale samo sedmogodišnju osnovnu školu. Pošto su metode vaspitanja bile veoma stroge, ljubav prema nauci se nije razvijala. Pojvom hrišćanstva razlike između muškaraca i žena opet postaju izražene. Smatrali su da se žena mora potpuno predati ili bogu ili mužu. Srednji vek ima veoma sličan stav prema ženi. Ona je imla pravo na porodicno vaspitanje ili usavršavanje u manastirima ( molitva, čitanje, pisanje, slikanje...). Učene su pobožnosti, skromnosti i poslušnosti. Toma Akvinski je delio mišljenje sa gore navedenima. Smatrao je da je žena neuspeli muškarac i da se zbog toga mora učiti samo poslušnosti i da uopšte nema prava da učestvuje u javnim poslovima. (Dok se Aller? naziva i učiteljem žena jer je smatrao da žena u obrazovanosti može da prevaziđe muškarca.)

2 Vaspitanje i polažaj žena u renesansi se tumači na različite načine. Neki kao što su Delimo i Burkhart smatrali su da se položaj žene u porodici i na planu obrazovanja poboljšao ( pojava novelistkinja, pesnikinja), dok je po nekima mržnja prema ženi dostigla vrhunac ( progon i lov na veštice). Institucionalno vaspitanje ostalo je privilegija muškaraca, a žena je i dalje omalovažavana. Erazmo Roterdamski je smatrao da svako ima pravo na obrazovanje da bi doprineo opšte čovečanskom napretku. Treba da se uče sa umerenošću i ne previše strogo. Tomas Mor je bio vaspitač princeze Marije Tjudor. Njegovo mišljenje je da je žena podložna grijegu i zbog toga treba da se vaspita da pruži ljubav bogu i bližnjima. to obrazovanje mora imati praktičnu upotrebu. Fransoa Rabel je bio jedini čovek čiji je stav prema ženama bio dvosmislen. Oni koji su čitali njegova dela smatraju da je bio na strani žena i da je mislio da i žene treba da imaju ista prava kao i muškarci, jer je ravnopravnost osnova sloge. Mišel De Montenj je bio ptredstavnik konzervativnog vaspitanja žena. Smartao je da su one slabe i da je njihova uloga, uloga domaćice, te se u skladu sa tim moraju i obrazovati. Putovanje, koje je po njemu jedan od najbojih načina vaspitanja ne preporučuje ženama, ali po njemu one treba da se interesuju za poeziju. Žena mora biti i učena (majka=učiteljica) da bi mogla da razume svoje muževe i da bi se ponašala humano prema slugama, U sedamnaestom veku nastavlja se empirizm i racionalizam koji su oštro suprostavljeni srednjovekovnoj sholastičkoj ideologiji. Protiv toga da se uči napamet, da sredstva budu gruba, da se obrazovanje odvija kod kuće. Pravo žena na obrazovanje se nije dovoljno razvilo, ali je bilo sve više boraca za ženska prava. Pojavljuju se prve knjige za decu, čak i Erazmov priručnik lepog ponašanja koji je bio namenjen i dečacima i devojčicama i roditeljima. Anos Komenski je napravio komenskijanski obrt u vaspitanju žena, smatrajući da ovaj svet treba da obrazuje i muškarce i žene. Time se borio i za potpunu ravnopravnost među polovima. Treba da se uči po mogućnostima i uzrastu i svako treba da se bavi poslom koji mu najviše odgovara. 2.Grkinja klasičnog perioda Po Jegeru kultira započinje u staroj Grčkoj jer su oni prvi uočili značaj individue, odnosno oni su prvi umesto problemom kosmosa počeli da se bave problemima čoveka, VII-IV v pre.n.e. Oni su takođe smatrali da proces svesne izgradnje ličnosti počiva na vaspitanju. I to je Grčka paideja nastalu u V veku pre n.e. da je čovek iznad nivoa članova čopora. U VII veku pre n.e. nastali su polisi, gradovi države. Polis je bio nezavisna kulturna, politička, moralna, ekonomska i verska zajednica. Ovo pretstavlja tzv Homerovski društveni život. Svaki polis je imao sopstvene bogove, među kojima je bilo više mućkih nego ženskih. Ženski bogovi su bili Atena obožavana u Sparti, koja je imala drugo drugo značenje u Atini kao zaštitnica grada. Hera, Zevsova žena boginja ognjišta i doma, Gea, Zevsova majka boginja zemlje. Afrodita, Erosova majka, boginja polne ljubavi, Demetra, boginja plodnosti polja, braka, vaspitanja dece. Položaj žena se razlikovao od polisa do polisa, ali uopsteno udata žena je

takmičenje u lepoti. naročito hetere. ručnim radovima. i po mnogo čemu se razlikuje od ostalih polisa. One su ženu sagledale ne samo kao majku i domaćicu. Nigde nije bilo toliko homoseksualnih odnosa kao u staroj Grčkoj.Đurić daje pregled svih tih stvaralačkih žena. Kada se žena rastajala od muža doživljavala je javnu sramotu. Kleopatra.3 bila zatvorena u ginekonitis i živela je pod nadzorom oikodespota. Filozofkinja: Hipatija. Praksila (Sikion). njen rad i rađanje su bili podcenjeni. Žena je trebala da rađa i obavlja kućne poslove.. leži u ravnici Lakedemonu.e. Aristodama iz Smirne. U V veku pre n. Grci su obožavali da učestvuju na Olimpijskim igrama. koji od strane grčkih muškaraca dugo nije bio prihvaćen. Artemisija. naročito kada govorimo o vaspitanju žena. jedan od najznačajnijih grčkih polisa. već se cene muškarci zbog toga što stvaraju plod. Položaj i vaspitanje žena u Sparti Sparta. Iako ni u antičkom periodu položaj žena i muškaraca nije bio ravnopravan. Posebno mesto u istoriji žena zauzima ostrvo Lezb. Naučnice: Agalida. One su organizovale krug u kome su se obrazovale mlade devojke u muzici. nego ženu koja izbija iz tog zivota i svoju sreću pronalazi u igri i pesmi. M. čiji je cilj rađanje sinova. Dema. Političarke: Feretima. Aristareta. Nije učestvovala u javnom životu i bila je nezadovoljna svojim polozajem. jer su sposobne jedino zlo da stvore. u Sparti je taj jaz bio najmanji. Mnoge žene su zbog toga bacane sa stene. ističe da prevlast dionizijskog nad heterističkim ima za posledicu uzdizanje muško-falusne veličanstvenosti. Manija. ni da posmatraju. Timareta. muzika i ples). Pesnikinje: Spartanka Megalostrata. na kojima udate žene nisu smele ni da učestvuju. Hestijea. To su stvari koje zahtevaju fizičko naprezanje i to je bio zadatak žene.. Pored Olimpijskih igara organizovala su se i lokalna nadmetanja npr. počine da se razvija umetnost (pesništvo.N. Aspasija. Telesia (Agra). Laja. To saznajemo iz Aristofanovih komedija i Euripidofih drama. a Spertanke su uživale veći ugled nego žene u ostalim . Kalipsa. 3.One su smatrale da brak treba da se sklapa iz ljubavi. Nešto boli položaj imale su čuvarke hramova i one malobrojne koje su se bavile naukom i umetnošću. mada su to neke prekršile. Spartanci su prvi medju Grcima državi dali određenje najvišeg moralnog dobra i posmatrali je kao svetinju i otadžbinu koja je u svojim rukama držala sve konce vaspitanja mladih(ali i ostalih građana). Hedila iz Atike. Žena je u to vreme imala samo ulogu majke i domaćice. Slikarke: Anaksandra. Za muškarce posedovanje dece nije bilo oličenje seksualnog odnosa punog ljubavi i nežnosti već samo obaveza. Eumetida (Rod). družbenice značajnih ljudi. gde je živela najveća grčka pesnikinja Sapfa sa prijateljicama Demofilom i Erinom. Bahofen u svom delu Matrijarhat. Helena. Muškarci su počeli toliko da cene sebe (svoj falus) da su stupili u homoseksualne odnose.. Takođe ženama je bilo zabranjeno da se popnu do Zevsovog hrama. na reci Euroti.. koje su oženjenim ljudima pružale radosti ljubavi. čak se u jednoj Euripidovoj drami pominje da kada bi porođaj mogao da se odvije bez žena bolje bi bilo da one ne postoje. Atina iz Tegeje. Na Lezbu i Tenedu su u tim takmičenjima učestvovale žene. Istoričarke: Pamfila. Na ostrvu Delu se čak i nalazi spomenik falusu. Prestala je da se ceni žena zbog toga što rađa.

Likurg se može smatrati i začetnikom pedagoškog pojma koedukacija (koji bi podrazumevao zajednicko obrazovanje žena i muškaraca). koja ce do izbijanja . a bilo je dozvoljeno i usvajanje dece. veku p. proglasio je niz zakona protiv povučenosti i odvojenosti žene. prema Likurgovim zakonima. Devojke su organizam jačale trčanjem. npr. Takođe. već pre svega vlasništvo države. deca nisu bila samo članovi porodice. Aristotel u tome nije video nista osim pokvarenosti i nepristojnosti Spartanki. bacanjem koplja i diska.n. Kako je osnovni cilj spartanske vlasti bio stvaranje snažne vojne sile. smele da se gole setaju u povorkama. u 9. Peloponeski rat (431-404) je doveo do smanjenja populacije Spartanaca i zbog toga su žene bile još više poštovane(jer se od njih očekivalo da radjanjem dece ponovo uvećaju broj Spartanaca). Ali ipak konzervativni politički sistem i vojnički vid vaspitanja nije uspeo da se odupre snagama Atine. Likurg. kao i muskarci. Deca bi do 7. Atina – drzava muskaraca Jonsko i dorsko shvatanje zivota su dve krajnosti: individualisticka i kolektivisticka. U njihovoj fizičkoj snazi videlo se i sredstvo za jačanje same države i one su čak bile sposobne da odmene svoje muževe na bojnom polju. a cilj je bio rađanje jakih i zdravih potomaka kako bi se formirala snažna vojna sila. U toj situaciji one su smatrane i gospodaricama kuće i ukazivano im je poverenje zbog toga. u kojoj je tada poceo kulturni preporod . Inače. pevaju i plešu (što je u Atini.e. Je pocelo ujedinjenje Atine. odnosno učešća u zajedničkom obedu što je imalo za cilj jačanje zajednice. ostvorena i zatvorena. dinamicka i staticka. Ali to nije bio jedini cilj ovakvog vaspitanja žena. Tako ojačane lakse su se porađale i podnosile porođajne bolove. U periodu od 900-600 godine p. naročito Atini. Žene su.e Sparta je bila veca vojna sila u odnosu na Atinu. Godine živela sa roditeljima a zatim bi država preuzela njihovo vaspitanje. rvanjem. 4. Spartanke su imale pravo fidicije.Atina je ekonomski ojačala iako to tamošnjim ženama nije donelo nikakvog dobra. Iako nisu imale društveno-politička prava. te su se bavili njihovim vaspitanjem. Čak je i postaojalo pravilo da se otac muškog deteta pojavi pred određenom komisijom koja bi procenjivala podobnost deteta kupanjem u vinu.n. jedinstva i jednakosti. vaspitanje gradjana oba pola bilo je u službi države (kažemo da je vaspitanje bilo podržavljeno). Spartanci su rano shvatili da lepota i zdravlje budućih naraštaja zavise od lepote i zdravlja devojaka. god. Spartanke nisu bile samo pasivni članovi društva čiji je glavni i jedini zadatak da sede kuci i rađaju decu. Smatra se da se bolešljiva deca u kontaktu sa vinom grče i previjaju i ona bi prema propisima trebala biti bačena na groblje odojčadi u Tajgetu. Najznačajniji Spartanski zakonodavac. žena je imala pravo na prekid trudnoće ukoliko se proceni da će roditi bolesno i slabo dete . 600. Na taj način u Sparti su polne razlike bile značajno manje uočljive nego u drugim gradovima i državama.4 polisima. Lično junaštvo je bilo na vrhu hijerarhije ljudskih i moralnih vrednosti ne samo kada su u pitanju muškarci već i žene. i učestvuju u odbrani grada kada su im muževi u ratu. bilo zabranjeno). Pobedom Atine nad Persijom (480) savez se pretvorio u carstvo sa sedistem u Atini.

jer su smatrane zaštitnicama ljubavi. čijim je zakonima počelo ukidanje aristokratskog uredjenja i zavodjenje režima robovlasničke demokrtaije. Žene nisu imale pravo glasa. zaštitnica prava i pravednosti. prijateljstvu. Solon je uveo izmene. Euripid ju je nazvao oikurema. nežnost. Negativizam prema ženi dostže vrhunac kod Aristotela. Atinjani nisu mnogo marili za seksulani život svoje žene. ali nije govorio o prostituciji koja je u to vreme bila verska. oca ili sina-tutora. Isto tako ni u književnosti nema mesta za ženu i porodicu. pribor. jahanju.5 Peleponezkog rata (431) pretstavljati vrhunac aniticke kulturne snage. kako bi imao naslednika.vrste žena koje su smele stupati u vanbračne seksulane odnose: hetere. Pisao je stihove o zivotnim zadovoljstvima. Interesantno je to iako žene nisu bile mnogo cenjene. i to veoma često sa heterama ili efebima. Atinjanka je u kući bila kao komad nameštaja. orudje. trkala. Na taj način su uspeli da iz brakova iskorene ljubav. Ako bi se desilo to da njen otac umre. Zacetnik promena vezanih za kulturu odnosno vaspitanje i obrazovanje bio je jedan od sedam grčkih mudraca. Čak i da je oženjen mogao bi da se razvede kako bi se venčao naslednicom. roditeljsku kuću zamenjuje muževljevom. opet su mogli da zadovolje svoje potrebe. pesmi. politika je isključivo muski posao. obično strankinje). spavaonički rob. kresačica. Prostorije u kući su bile podeljene na muške i ženske. Udata žena nije imala vlasnička prava. postala boginja mudrosti i umetnosti. strast. Njihovi zakoni su dozvoljavali rodoskrvnre veze. Atina je u tom smislu bila država muškaraca. postojala je i ta mogućnost da čovek koji nema sina. a muž je imao pravo da ubije ženinog ljubavnika. kako bi zaštitio svoju. i koja je inače bila njegova omiljena ćerka. a ne njenu čast. muž ima pravo da je preda prijatelju. sva imovina bi pripala njegovoj rodbini. Takodje. usvoji nekog. imenom srednjeg roda čiji je sinonim stvar za upotrebu. konkubine ( robinje koje su se mogle prodavati i kupovati za seksulane ili kućne . auletride (zabavljčice. sportu. a da pri tom ne ostavi testament. pri čemu je kazna za brakolomstvo i dalje veoma oštra. U slučaju smrti muža. najbliži rodjak bi imao pravo da njome oženi. zavodjenje i preljubu.zeta. Pošto su ih tretirali kao robove. vučica. vremenom je sve više bledela. Javne kuće su postojale da spreče brakolomstvo. državnik i pravnik Solon. ali i o čulnoj ljubavi i potomstvu. javna žena. Čak i ukoliko postane naslednica imovinu može koristiti preko ovlašćenog lica-tutora. a otac uvek ima pravo da je zatraži nazad. pomoćno sredstvo. i tu glavnu ulogu igra muškarac. Ali. Uvek je bila pod muškim nadzorom. U demokratskoj Atini. Može se reći da su žene imale bolji položaj u manje razvijenim društvima i da im ove promene i nisu baš odgovarale. Žene koje su u njima radile nazivane su različitim imenima: družica. bilo muža. Kada se uda. Drakonov zakonik je predvidjao smrtnu kaznu za silovanje. npr. u prvom redu Atinjana. prisnost. a ona-žena bi se vraćala ocu. Moć žene koja je bila zasnovana na materistvu. Još je bila i zaštitnica Grka. a one najobrazovanije su se nazivale heterama ili čak Afroditine ždrebice. U Atini najrazvijenijeg doba postojale su 4. Atena-žena koju je Zevs porodio iz svoje glave . Zevs se sa njom savetovao oko svega. Jedino je osudjivano neverstvo počinjeno sa udatom ženom. vinu. U slučaju ne plodnosti.

Razgovarao je sa muškarcima i ženama na atinskom trgu i bavio se ne pitanjima drževe. dadilje ili sluškinje. Polazio je od toga da ništa ne zna i da život bez istraživanja ne postoji. Aleksandar Makedonski se takodje oženio heterom. pošto muškarac često nije bio kod kuće i da su mogle dobiti obrazovanje sa predstava koje su smele gledati sa najviših tribina. a devojčice su mogle imati samo kućnu obuku koju su dobijale od majke. Ima i onih mislilaca koji smatraju da žene i nisu imale tako loš položaj. Tek nakon porodjaja odlučivao je da li će priznati dete li ne.Mogle su naučiti da igraju i pevaju ili da sviraju neki instrument. Njihova naklonost se nije mogla kupiti lako. već su je i veličali. Mogao je da iznudi pobačaj od žene. po mogućstvu naslednike. čak se dešavalo da ga je ismevala i tukla pred ljudima. Npr. . prezrele su brak i bračnu disciplinu. tako da samim tim žena niije bila uskraćena znanja. Jedino su hetere bile žene koje su se institucionalno obrazovale. jer je to i društveno poželjan cilj. ali se to može tumačiti i potrebom da se dami obezbedi pristojna pratnja ili ipak potrebom da bude zaštićena od problematičnih ljudi koji su se kretali atinskim ulicama. ona je imala pravo na sopstveni izbor. Sem novca i brojnih darova. Njihov epitet je bio sveštenica ukusa i prefinjene erotike. Sa Ksantipom se nije najbolje slagao jer je ona imala veoma tešku narav. Mirtom i Ksantipom. 5. gimnazije. već i neka vrsta druženja. Kako sinovi. Npr. Glavni Sokratov doprinos je uptavo to što je razgovarao na trgu i sa muškarcima i sa ženama. pisu ili računaju. naročito kada se upražnjava sa dečacima efebima. Neki drugi mislilac smatra da su žene vladale domom. U retki situacijama su mogle da nauče da čitaju. Takodje smatra pisana reč nije predstavljala znanje. Atinjani su je ne samo tolerisali. Učene su domaćim poslovima i ručnim radovima. zabava i intelektualni doživljaj. jer su one bile najobrazovanije žene. Kito dodaje da ženama nije bilo dozvoljeno da izlaze na ulicu bez pratnje pratioca koji bi je držao na oku. Smatrao je da će u zajednici sa njom naučiti da se prilagodi ostalom svetu. Morus kaže da su žene mogle prisustvovati. jer ga je mogla steći na predstavama. čak i učestvovati u predstavama a da su neudate Atinjanke mogle prisustvovati Olimpijskim igrama. Muška homoseksulnost ili pederastija nije bila tabu. Osnovna funkcija žene je da radja decu. pa u efebije. Od njih nije trarženo samo sexualno zadovoljstvo. a nakon toga muškarci su mogli ici u muzičke i gmnastičke škole. ali on je smatrao da putem svog odnosa sa njom uči da postupa sa ljudima. Muž je imao pravo nad decom. Hetere nisu izlazile na ulicu kao obične bludnice. Ženio se dva puta. i imao je tri sina. i dikterijade (obične javne žene). Zahvaljujući sofistima i Sokratu atinski trg postao je atinsko obrazovalište. već problemima čoveka. Sokrat kao erotosof Sokrat je tragao za ljutskom slobodom. tako i ćerke su do sedme godine vaspitavani kod kuće.6 potrebe). ali i kazniti je ako bez njegove dozvole prekine trudnoću. Perikle je ostavio svoju ženu da bi se oženio heterom. Hetere kao najcenjenije.

. jer duša mora biti jedinstvena. duhovne vrednosti i sadržaj njenog života. Smatrao je da deca mogu naučiti mnogo toga dobrog i od oca i od majke pa onda zbog toga moraju poštovati i majku. istinom i delovanjem u skladu sa prirodom.. ali da oni sa kojima razgovara stvaraju. pokazujući mu da je Atina zastranila u zlu kad je svog naumnijeg građanina osudila na smrt. Za ljubav filosofiji i u skladu sa svojim idejama o idealnoj držvi. jer ništa nije stvorio. celovita. a majka (Periktiona) je bila praunuka slavnog atinskog zakonodavca Solona. najmudrijem među Atinjanima. ustao je protiv tadašnjeg sistema vaspitanja. Smatra se da je ova činjenica znatno uticala na njegova shvatanja o ženi.7 On nije ništa napisao ali je njegove razgovore zabeležavao Ksenofont. Sokrat je ukazivao i na to da za ljubav. p. On je shvatao da su i žene dostojne tih viših vrednosti i da ne postoje samo kao ukrasi i da bi pružale telesno uživanje. nikada se nije ženio.‘prvi borac za ženska prava’ Platon se rodio na zalasku grčke antičke misli. idući sokratovskim tragom o dobrome. Sokrat je pored hetera poštovao i ostale žene. osnovao je 387. Zbog toga se borio za prava majke. naročito svoju suprugu jere se njoj poveravao. smatrao je da budi u ljudima lepo. Smrt učitelja na Platona ostavlja strašan utisak. Sokrat je svoje slušaoce učio samosavladavanju u pogledu telesnih potreba (jelo. sex. Po njemu najvažnije je da ljudi upoznaju sebe. spavanje. Platonovo pravo ime je Aristoklo (po dedi). U delu “Ekonomija” Sokrat ističe važnost toga da muškarci obrazuju svoje žene u cilju zajedničkog vođenja domaćinstva. Platon je bio Sokratov učenik. Nakon što se kao četrdesetogodišnajk vratio u Atinu (koju je ogorčen napustio zbog Sokratove smrti). mnogo kasnije. Poznat je njegov razgovor sa heterom Teodotom kojoj je želao da ukaže na nadtelesne. Po njegovom mišljenju žena je ravnopravan član ljutskog roda jer i ona ima dušu. U spisu “Gozba” savetuje im da ih uče onome što je njima važno. n. piće. On je smatrao da je obavaza muškaraca da obrazuju svoje žene. god. jer je ona veoma važan faktor u razvijanju celovitog čoveka. A najvažnije je da je to omogućeno svim ljudima. On je za sebe govorio da je sterilan. Smatrao je da je briga o duši važna. Sudbonosni momenat za njegovo intelektualno i moralno sazrijevanje bilo je suđenje Sokratu. njegov otac (Ariston) je nosio porijeklo od poslednjeg atinskog kralja Kodra. postavio je pitanje o suštini znanja i proglasio saznanje i filosofiju najvišim formama obrazovanja. sreću i vrlinu postoje mnogo uzvišenija sredstva od lepog tela i čulnog uživanja. a nadimak Platon što znači Široki (ili plećati) dao mu je učitelj rvanja. Potiče iz ugledne aristokratske porodice. u vrtu heroja Akadema filosofsku školu koju je . proglašen prvim borcem za ženska prava i pretečom feminizma.) one koji to ne mogu poredi sa nerazumnim životinjama. Platon tada kulturnu atmosferu svoga grada podvrgava strogom kritičkom ispitivanju. na osnovu kojih je. Platon . e. on je uopšte sve žene poštovao i voleo. Smatra da mnogoznalaštvo nije mudrost i da se do mudrosti stiže trezvenim razmišljanjem. očigledno zbog njegovog atletskog stasa. Sokrat nije imao ništa protiv posećivanja hetera. Na osnovu toga . 6.

jelte. odnosno da od izgradnje moralnih svojstava u ranom djetinjstvu zavisi sve potonje vaspitanje (gimnastičko i muzičko vaspitanje duše). religije i pedagogije. da bude novi Homer. Polazeći od osnovne pretpostavke da su muškarac i žena ravnopravni (uz neka odstupanja). Tom cilju čovjek . Platon vodi računa o vaspitanju ženske populacije i shvata da se radi o polovini ukupnog stanovništva jedne države . Platon se može smatrati osnivačem pedagogije ranog djetinjstva i začetnikom prenatalne pedagogije (određuje koje su nabolje godine muškarca i žene za stvaranje potomstva. kao i pravila koja budući roditelji trebaju poštovati kako bi imali zdravo potomstvo) . bio to muškarac ili žena.8 nazvao Akademija( prva prava i najvažnija filosofska škola u antici). bitka duše ili vrline). Umro je na gozbi. Zbog toga. Ne postoji poziv koji može obavljati isključivo muškarac ili žena. i to ne onu po rođenju. U Platonovoj idealnoj državi filosofija. Ustremio se na same temelje atinske demokratije. može da se približi jedino ako sebe savlađuje. Međutim. fiziku i etiku i sva 3 aspekta se stalno prepliću u razmatranju svijeta materije. pozvao je jednu ženu da ga razveseli svojim sviranjem na fruli. Imao je učenike iz čitavog helenskog svijeta. uz čiju se pomoć može steći svijest o sebi kao o čovjeku. smatra da nisu svi ljudi sposobni za život u vrlini i za uzdizanje do svijesti o bogu – to je privilegija manjeg broja ljudi. poezije. Sahranjen je u blizini Akademije. Platonovo književno djelo je jedinstven spoj filosofije. Platonovi pogledi su ’’u osnivi slični onome što nastoji da realizuje moderno obrazovanje žena’’. kao 80-ogodišnji starac. smatrajući da je narpod iskvaren i zapušten. pobjeđuje svoje tjelesne strasti. iako u teškoj groznici. već se zalagao za takav humanizam koji bi bio usmjeren prema bogu. Pred sebe je postavio uzvišeni cilj duhovnog vođe. vaspitač svih Grka. U najranijim djelima gotovo u potpunosti tumači Sokratovu misao. nego po duhu. Platon je u svojoj filosofiji pošao od sokratovskog izjednačavanja znanja i vrline. Duboko uvjeren da ženama nije mjesto samo u porodici i domaćinstvu. Uvidjeo je značaj vaspitanja na ranom uzrastu ( po ugledu na spartansko vaspitanje i prije samog rođenja). što bi bilo neostvarivo bez odgovarajućeg vaspitanja i obrazovanja. Zapravo cijela njegova država je vaspitna institucija koja razvija ličnost i prirodne sposobnosti svojih državljana bez obzira na polnu pripadnost. Bio je veliki reformator i želio je da svojim djelom zamijeni Homera. slabiji pol). mada Platon uviđa da njihove prirodne snage nisu jednake i istovjetno pogodne za pojedini poziv i djelatnost (žene. Akademija mu je zamijenila porodicu. da vaspita i obrazuje novu aristokratiju. ali i zbog zahtjeva da i djevojčice treba obuhvatiti tim vaspitanjem. Jedino je filosofija ta. Zanimljivo je da . On nije ustao protiv humanizma. tj. Zbog toga je u istoriji pedagoških shvatanja . istinski obrazovanih. pa su mu bili potrebni bolji vaspitači nego što su to bili sofisti. politika i pedagogija su spojeni na jedan duboko humanistički način. ali se kasnije udaljava tako što je razvija i usavršava do nivoa sopstvenog filosofskog sistema (taj sistem ima 3 aspekta: dijalektiku. u kojoj je vidjeo opasno izjednačavanje slobode i samovolje. Stremio je radikalnoj promjeni postojeće stvarnosti. Bez obzira što u obrazovanju žena unosi neke ’amazonske’ spartanske elemente. tražio je da se i one uključe u društveni život i odbranu zemlje.

odnosno kroz vrlinu koju povezuje sa delovanjem-aktivnošću uma. Ističe mušku jačinu. čistom duhu. Misli da se treba baviti filozofijom. Aristotelovo potcenjivanje ženske prirode Aristotel potiče sa poluostrva Halkidiki. da sve ima svoj uzrok i da teži ka savršenstvu. Ipak priznaje da je žena ta koja daje svoj doprinos radjanju deteta. koja je „polovično kuvano seme“. tačnije sa 15. i iz prvog braka ima ćerku. kao čistom obliku. iz makedonskog grada Stagore. Jedino čovek poseduje i um. Aristotel smatra da je žena nedovršen čovek. Bio je učitlj Aleksandra Makedonskog i otvoreni pristalica njegove tadašnje vladavine. Traži ralike u prirodi: muška lobanja ima više šavova. . već se trudi da se snadje u datim okolnostima. Roditelji su mu bili lekari. Žena je hladnija od muškarca. daje mu i nešto svoje. Ženio se dva puta. Dospeo je na Platonovu Akademiju. Pre toga je osnovao filozofsku školu Likej. Za razliku od Platona on ne pokušava da stvori idealnu državu. Muškarac je taj koji oblikuje ženu i to putem semena koje daje život. Bio je veoma brižan roditelj. Smatrao je da se nauka bavi uzrocima a ne pojavama. nauka i državni zakoni mu pomažu da se u tome bolje snadje.godina. I on smatra da je glavni zadatak države vaspitni. a sreća se ne postiže kroz telesna zadovoljstva već kroz politiku i naučni život. a iz drugog sina. praktični aspekat (delovanje=pedagogija) i poetiči aspekat (stvaranje=estetika). Nije bio posebno zainteresovan za filozofiju. i bez njih je ostao veoma rano. Upravo zbog toga je morao zajedno sa porodicom da napusti Atinu. Smatra da je muškarac od žene prirodno bolji i on vlada. a pederastiju je smatrao ne moralnom. jer osim što ga nosi i radja. Po njegovom mišljnju je cilj ljudskog života težnja ka sreći. menstrualnu krv. Po rangu. Iako se njegovo učenje nastavlja na Platonovo. Vaspitanje. Za razliku od Platona smatra da duša sama sebi stvara telo. jer je sve ostalo ogromna besmislica. Cenio je polnu ljubav. a žena ima dva zuba manje od muškarca. Prema njegovom shvatanju nauke se dele na teoretski aspekat (saznanje=filozofija). okretnost i veličinu. Što se tiče razlike medju polovima.9 o vaspitanju žena Platonu obezbijeđeno jedno počasno mjesto. Ona detetu nije samo dadilja. Smatra i to da ne treba sve da bude zajedničko i da država mora biti poverena najsposobnijima. kako bi izbegao sudbinu koju je doživeo i Sokrat. a u toplini je snaga. Organska bića se razlikuju prema duševnosti. koja je bila više usmerena ka biologiji i prirodnim naukama. i postao njegov (Platonov) omiljeni učenik. sa ciljem da njeni gradjani postanu srećni. a ona mu se pokorava. Nikomaha. jer izdvaja sopstveni seksualni produkt. Takodje misli da konačni put prirode vodi ka bogu (Erosu). on kritikuje njegovu teoriju ideja. 7. Smatra da se ništa na ovom svetu ne dešava uzalud. ali je ona bila najbolje obrazovanje koje je Grčka mogla da ponudi u to vreme. žena je izmedju roba i deteta. Najvećom srećom smatra umovanje jer kroz umovanje život postaje božanski. Aristotel smatra da je muškarac nadmoćniji u odnosu na žene.

Žensko božanstvo Vesta je bila simbol svetlosti. navikavanje na hladnoću.god. a za to nije potrebno posebno institucionalno obrazovanje. Bila je posvećena domaćinstvu. da žene treba da ugađaju svojim muževima. Decu treba vaspitavati kod kuće do 7. položaj i vaspitanje žena u antičkom Rimu Tokom rimske istorije žena je često menjala svoju ulogu. Što se tiče braka on se ne sklapa samo radi produženja vrste. Bogovi muškog roda su bili Jupiter. nije mogao tako lako da se posluži svojim despotskim pravima. bez obzira što je bio glava porodice. Rimljani su u veli kult falusa u vidu poštovanja boga Prijapa. igru koja podrazumeva poslove kojima će se kasnije baviti. hramove i sudnice. Najpre je Rim bio patrijarhalna zajednica.god do puberteta i od puberteta do 21.Brak je bio takozvani brak sa manusom bezgranična vlast muža. Vaspitanje za m. što je značilo žigosanje koje mu uskraćuje pravo bavljenja bilo kakvim državnim ili javnim funkcijama. Oba pola imaju pravo na obrazovanje. Idealno vreme žene za stupanje u brak je 18. jer se deca iz takvih brakova radjaju nedovoljno razvijena i niska. Zakonom je određeno. godina. Što se vaspitanja tiče. a prirodna obaveza žene je da se pokorava mužu. Smatra da veza izmedju mladih nije dobra. a potom i nota censoria u cenzuskom spisku. Mlade žene nisu mogle da nasledjuju svoga oca. Delatnosti muškarca i žene su različite. Žena se uči da se dobro potčinjava. Pravni poredak ranog Rima najviše izražen u okviru porodičnih odnosa ponikao je delom iz vavilonskog zakonika kralja Hamurabija. poštovanje i izvršenje obaveza. porodične ljubavi i zaštitnik državnog ognjišta. deca su bila prepuštena majci dok je otac u ratu. Se razlikuje. već i zbog drugih životnih ciljeva. kako Aristotel smatra. Brak se nije mogao raskidati. zatim da se ne druže sa robovima. prele vunu i učile da kuvaju i vode domaćinstvo. Život. Junona. ali harmonija može postojati samo ako svako svoj deo posla obavlja valjano. Mars i Kvirin.god. I ž. i da se čuvaju rdjavih reči i prizora. Porodično vaspitanje se odnosi na sticanje telesne snage. Život žene u ranom periodu bio je težak. a da oni mogu upravljati ženama kao stvarima. Izlaženje iz kuće je bilo moguće samo uz pratnju i dozvolu muža. devojčice su donosile vodu sa izvora. Pravo vaspitanje. ali nije smela da pije vino. Nedolično postupanje prema ženi i deci je pater familiasu donosilo oštru osudu. boginja noćnih nebesa i Meseca. Treba ih vaspitati za njihovu osnovnu ulogu u porodici. . U svim vidovima života vladalo je trojstvo pogotovo u porodičnim gde ideal čini disciplina. a za muškarca 37. Mogle su ići u pozorište . i veoma često mlade majke umiru na porodjaju jer su porodjajni bolovi teži za po njih. 8. Neverstvo se smatra nemoralnim činom kako za muža tako i za ženu. Bitno je naglasiti da u praksi muškarac. kako da održava trudnoću i bude dobra majka. ono se svodilo na kućno. Mogla je da obeduje sa mužem. Muž je imao pravo da ubije ženu jedino u slučaju pijanstva ili preljube.10 Osnova države je porodica. Muž je imao neograničenu moć nad životom žene kao i deteta. ali u zavisnosti od sposobnosti. počinje tek nakon svega ovoga i zavisi od dva perioda: od 7. koja nije vodila računa o ženi. Dečaci su orađivali imanje vodili računa o stoci i spremali se za borbu.

Ženska deca čak nisu imla ni praenomen lično ime. Žene su često služile i za krunisanje nekog sporazuma u politici. Brak se sklapao ličnim pristankom i to roditelji nisu mogli da zabrane. Država obrazovanju nije poklanjala naročitu pažnju. Priznat je i konkubinat. Učili su u porodici uz pomoć grčkih učitelja. Augustovim zakonima o moralu. Putovali su i u Grčku na usavršavanje znanja. naučnim i kulturnim delatnostima. 9. Postojale su Gramatička i Matematička škola. Učile su ih radu u porodici. Ovidije piše delo Ljubavno umeće u kome jasno i cinično podučava muškarce da zavedu i iskoriste ženu. Muškarac (otac) svoje potomke ženi i udaje bez njihove saglasnosti. Hijeronova jednakost žena=otrov. O vaspitanju devojčica brinule su njihove majke.11 simbola muške polne požude i razuzdane polne delatnosti. administrativno-upravnim. Od onih koji su se bavili teorijom vaspitanja dece nešto iscrpnije. počinje da uživa u životu i slobodi. Predavanja su se održavala u sirotinjskim prostorijama ili pod vedrim nebom. U Bibliji piše da je greh počeo od žene i zbog nje svi umiremo. U narednom priodu žena dobija ista prava kao i potomci. Muškarci su često odlazili i bludnicama. Siromašniji su decu davali u privatne škole. pisale su na table. Dodatno obrazovanje dobijale su ćerke imućnih Rimljana. Žene imaju svoju imovinu i posle braka. arene. Najznačajnije javne žene bile si: Delicate i Famose. uključujući tu i vaspitanje ženske dece treba pomenuti: Kikerona. Posle smrti oca najstariji sin preuzima njegovo mesto. Majka dobija sve veću ulogu u vaspitanju dece i kasnije se potpuno izjednačava sa ocem. kupovale odeću i tkanine. Kupanje u javnim kupatilima je postalo dostupno i ženama. pa tako i muškarac i žena ukoliko se ne slažu ili razvode imaju pravo da nadju osobu sa kojom će razmenjivati nežnosti van braka. Rani hrišćanski teolozi o ženi Hrišćanstvo se u Rimu javlja za vreme vladavine Klaudija. jedini zadatak im je bio da predu vunu. I žena prestaje da rađa i izbegava materinske dužnosti. Seneku i Plutarha. državnim. a ni država ga nije sputavala. To dovodi do raskidanja brakova. Poticale su iz dobrih porodica i birale svoje izdržavaoce. Karakteristike hrišćanstva su monoteizam i deset zapovesti. ali samo za muškarce. ali se na karaju ispostavilo da je žena izgubila i ono što je imala u rimskoj porodici. Žene dobijaju solidno obrazovanje i učestvuju u javnom životu. Nisu prikrivali seksualni nagon. U početku se činilo da će doneti korenite promene kada je u pitanju položaj žena. Devojke su pohađale sedmogodišnju osnovnu školu. Pošto su metode u vaspitanju bile vrlo stroge nije se razvila ljubav prema saznanju. pozorišta. Razvod je bio olakšan. Hrišćani su smatrali da je uživanje otrov i da je seksualna primamljivost žene opasna. a Neron je mučio i progonio hrišćane. Udzbenika nije bilo. U gospotskim kućama žene su se ukrašavale i imale mnogo sluškinja. Samo se muškarac bavi društvenopolitičkim. Išle su u cirkuse. . jedinstvo porodice. a da je greh Eve delimično iskupila Hristova majka. Žene su se posećivale međusobno. posebno muška. Prolaskom vekova deca dobijaju više prava. jer je počeo da ceni individualnu hrabrost.

12 Aurelije Augustin je bio latinski crkveni pisac. Centralne figure postaju kaluđeri koji osnivaju bolnice. Brak je značio potpuno predavanje žene mužu i samo u tom slučaju opravdano je gubljenje devičanstva .On je izdao i Pravila (neku vrstu religioznog zakonika) po kome se trebalo opirati svim čulnim zadovoljstvima. Smatrao je da bi život bio bolji bez žene. jer predstave karakteriše gnusoba i razuzdanost. zato ono treba da se oslobodi svake telesne strasti i da služi Bogu. a u braku mužu. nepristojne i bespotrebne razgovore. jer po njemu pretstavljaju želju očiju. ali ljubav prema Bogu. hotele. Bio je protiv pozorišta kao vaspitnog sredstva. Postojale su i ženekaluđerice a njihovo ponašanje je bilo podvrgnuto detaljnom posmatranju i regulisano strogim pravilima. lenstvovanje. On ne ceni vrednosti ovozemaljskog čoveka. Nagon za zagrljajem žene u muškarcu jeste bolest koju treba lečiti vaspitanjem. udovički i devičanski. ali najbolje bi bilo kada bi ugađala Bogu. 529. bežati od svih svetovnih zadovoljstava koja navode na greh. Hrišćanstvo je u centar svih vrlina stavljalo ljubav. škole i univerzitete. pijančenje. Augustin je umesto Platonove idealne države uveo hrišćansku u kojoj vlada ljubav prema Bogu u tolikoj meri da dolazi do preziranja sebe. Na isti način je za čoveka stvorena žena. Za žene je važilo da sve dobro što opaze u sebi pripisuju božjoj zasluzi a za sve loše da krive sebe. jer tako ugađa Bogu. uopšteno. a majka je imala veliki uticaj na njega. moli se i radi. 10. U tom periodu Evropa je bila geografski podeljena na latinsku i grčku ortodoksiju. bordele.Telesnu strast čine i saznanje i nauka. tj. Žena u mladosti ugađa ocu. U pogledu zakonodavstva u grčkoj ortodoksiji vladali su carski svetovni zakoni. Brak je bio dozvoljen iz jednog cilja rađanje. kao i vaspitanjem. budući da su muškarci bili ti koji upravljaju crkvenim životom. čak i one koje „gube telo“ treba da čuvaju veru u srcu jer tako ostaju device. Politici takođe nema mesta u vaspitanju. tačnije ukoliko ima za cilj stvaranje novog života. a Benedikt iz Nursije osniva prvi manastir zapadnog monaštva-Monte Kasino. Po Augustinu čovekova duša ima dva dela: onaj koji vlada i onaj kojim se vlada. spavanje. Osnovno moralno načelo. Smatralo se da je zbog Evinog greha i svoje pohotne seksualnosti žena prokleta i zbog toga osuđena da u mukama rađa decu. žena se smatra vlasništvom i . Postojala su tri odobrena oblika života: bračni. Takođe. odnosno. Smatra se poželjnim da žene i u braku čuva nevinost. U vaspitanju treba obratiti pažnju na devičanstvo kod ćerki. i oštro se protivila svemu što je telesno. Vaspitanje srednjovekovne žene Srednji vek. Njegov otac je bio neveran majci. a u okviru latinskog hrišćanstva crkva je upravljala političkim i svakim drugim životom sve do pred kraj XIV veka. Sve što se odnosi na ovozemaljski život treba prezreti. Po Augustinu nikakva naučna saznanja ne donose sreću. prema Benediktu bilo je ora et labora. ali dete koje se rodi je već grešno jer ga je žena rodila. godine zatvorena je Platonova Akademija koja je smatrana paganskom ustanovom. odlikuje se preuzimanjem vlasti od strane crkve i religije nad svim aspektima života. ali i izbegavati prežderavanje. Smatrao je da čovek koji je rođen od žene ispunjen mnogim nevoljama.

Sve to je kvarilo vrednosti koje je nalagalo hrišćanstvo i da bi se to sprečilo sve više je uzdizan kult Marije. što je rezultiralo progonom veštica u doba humanizma i renesanse (16. žene nisu imale pravo da budu članice zanatskih društava. Što je još više ponižavajuće. Na početku srednjeg veka. da bi u XI veku zahvaljujući papi Grigoriju VII celibat postao obaveza sveštenih lica. bila je razvijena i prostitucija i gotovo svaki evropski grad je imao bordele u kojima su muškarci pronalazili seksualnu razonodu. Razvod nije bio potreban. Otac je glava porodice. Ma koliko se crkva trudila da suzbije svaku strast i propagirala devičanstvo. Kada govorimo o braku. one su imale pravo na vršenje nekih liturgijskih službi (đakonese i udovice) i u oltarskoj službi.To je dovelo do potpuno nove discipline nazvane mariologijom. Na kraju je ipak bilo izglasano da žena ima dušu. 3 stanja: udato. Na osnovu opisa Marijinog života može se uočiti da ženska deca nisu . najpre oca. Ona nije nasleđivala status svoga oca (kao što je bio slučaj sa muškom decom). Opet vidimo da se prema ženama odnosi kao prema objektu. Smatralo se da čovek može da služi bogu samo ako je uklonjen od opasnosti žene. Sve to je kod visokog sveštenstva izazvalo strah od žena. tj. tako da samostalno nisu mogle privređivati i zbog toga su bile u potpunosti materijalno zavisne od muškarca. a sva krivica padala bi na ženu. kada govorimo o crkveno-pravnom položaju žene. Bogorodice i Device kao antipod razvratu i prostituciji. već se od njih zahtevalo ili da se udaju ili da idu u manastir-treće mogućnosti nije bilo. a francusko običajno pravo je nalagalo čak da žene nisu živa bića! Postojale su brojne spekulacije o tome da li žena uopšte ima dušu. Ideal srednjovekovne žene može se opisati u 3 reči-Sluškinja. udovičko i devičansko koje je bilo najviše cenjeno. seksualni nemoral javljao se i u samim manastirima. Pravni položaj žene je zasnovan na tutorstvu nad njom. a bilo je rasprostranjeno i otimanje i kupovina žena. jer se u takvoj situaciji brak automatski smatra pravno nevažećim. a služile su se različitim pomagalima kao što je ’’pojas nevinosti’’. Jedna od najuočljivijih nejednakosti krila se u seksualnom životu. Muž je imao pravo da ženu vrati ocu ako prve bračne noći otkrije da nije devica. Jezgro mariologije opisano je kroz neprijateljstvo žene (predstavljeno u liku Eve) i zmije (đavola). a u svakom sporu pobeđuje njegova volja. Žene nisu mogle da žive po svom izboru. žena mu je pokorna.13 u potpunosti je podređena muškarcu. Popularno je bilo i pitanje celibata. vek). Eva (dakle žena) je ta koja je otpočela razgovor sa zmijom a pobednik nad zmijom je muškarac (predstavljen u liku Adama). te su mnogi smatrali da je ona živo biće bliže životinji. a potom muža. muž i žena ni na koji način nisu bili ravnopravni. godine svojim Dekretom zabranio svaku delatnost žene u kulturno-liturgijskim aktivnostima. muž je imao sva prava da tuče svoju ženu. Tadašnje kaluđerice takođe nisu imale prava da stupaju u telesne kontakte. Žene u srednjem veku su se delile u 3 grupe. Osim toga. Tome su izmedju ostalog doprinosile i žene koje su se u određenom periodu svog života zamonašile ali su pre toga vodile vrlo razuzdan život.Majka i Devica. a tome je presudio samo jedan glas u korist žena! Iz svega navedenog možemo zaključiti da je žena srednjeg veka pre tretirana kao objekat i da nije imala nikakva prava i mogućnosti da se toga spase. međutim učitelj teologije Gratian je 1142. Osim toga. Na početku srednjeg veka sveštenici su se ženili ali je od njih traženo da se uzdržavaju od telesnih veza sa svojim ženama.

Autor mnogih teoloških. što je u tom periodu bilo ravno jeresi).14 opismenjavana. Njihov cilj je bio priprema devojaka za ulogu vredne i poslušne domaćice. Što se tiče svetovnih škola. Kako se nesretni Abelar zaljubio i Heloizu. Vaspitanje mladih opatica sastojalo se od verskih pouka i molitvi. Muška deca feudalaca bila su vaspitavana i učena da postanu riteri. Bio je pjesnik. Abelar u istoriju obrazovanja ulazi najviše zahvaljujući organizaciji rada u svojoj školi. Bio je učitelj logike i teologije u sopstvenim školama u Melunu. U prvom planu bilo je porodično vaspitanje a alternativa je bio odlazak u neki od ženskih manastira. učenja čitanja. skroman. Htjeo je da pomiri hrišćanstvo sa logikom i etkom. Devojkama u sr. etičkih. logičkih i filosofskih spisa. Njihove pesme su pevale o trijadi kocka-vino-žene. Zbog preljube sa učenicom Heloizom se morao povići u manastir Sen Deni ili u samoću Nožana. slikanja. školovanje. Korbilu i Parizu. prepisivanja knjiga. a kako je to značilo razbijanje sholastičke sheme mišljenja i dogmatskog vjerovanja. gdje su mu učenici podigli kapelicu. koji ju je Abelaru povjerio da joj bude učitelj) i njihova intelektialna i tjelesna ljubav. radovi na manastirskom posedu. devojčicama je devojčicama je pristup bio zabranjen sve do 13. 11. lakrdijašima i skitnicama. Heloiza je ostala trudna s njim. Prethodnik je Luterovog protestantizma. to ih je dovodilo u kontakt sa spoljnim svetom. Ove odnose opevali su trubaduri i ta trubadurska poezija dospevala je u ruke đaka. One bi tu dobijale različite funkcije kao što su nega bolesnika. Abelarov život su obilježili njegova sedamnaestogodišnja učenica Heloiza (nećaka kanonika Fulbera. Bilo je pitanje časti svakog ritera da ima svoju obožavanu damu. Njime počinje era srednjovjekovnog aristotelizma i spekulativne teologije. Otac je sklapao ugovor sa budućim mužem svoje ćerke. pisanja. filosof. godine. Nije tipičan predstavnik srednjovijekovnog hrišćanstva – bio je racionalist (poznatu misao svog učitelja Anselma ’vjerujem da bih spoznao’ je potpuno okrenuo u ’spoznajem da bih vjerovao’. Završio je manastirsko školovanje.. a devojčice su se smatrale podobnim za udaju od 13. veka kada se javljaju ženske škole.. klasičnih jezika. Na severu Francuske sličnu ulogu imali su golijardi koji su smatrani bludnicima. tajno su se . devičanski život. sa istinama uma. veku nisu se nudile neke mogućnosti za školovanje. i to po mogućstvu udatu i iz viših krugova. Ipak veridbu nije smelo odugovlačiti jer bi to moglo dovesti do moralnog pada devojke sve do nivoa prostitutke. koja se zasnivala na tesnoj vezi učitelja i učenika. požuda ga je toliko obuzela da se sve manje bavio filosofijom i brigom o školi. a formiranje ponizne vere bilo je važnije od obrazovanja. Osnovni cilj bio je vaspitanje za pobožan. ručnih radova itd. što se takođe nije uklapalo u ideal kome je težila katolička crkva. logičar humanist i predavač. Poređenje dva srednjovijekovna uma – Abelar i Toma Akvinski Petar Abelar (1079-1142) je rođen u Paleu kod Nanta. njegovo učenje je osuđeno na 2 crkvena sinoda. te stvarala novi ideal kome su težili a koji je bio obeležen čulnim zadovoljstvima i svemu što je bilo suprotno od onoga čemu je težila crkva. iz čega kasnije proističu oblici univerzitetske nastave.

Ti sadržaji se tiču božje veličine i. ’defektnost nastala pod uticajem južnih vetrova’. greška nastala zbog lošeg sjemena. Le Gofu on je i prvi veliki lik modernog intelektualca i prvi profesor. a u zametak djevojčice tek 18-og. uvjerenje da one mugu biti snažnije i moralnije od muškaraca. a žena je nepotpuno biće (nešto defektno). te su platili ljude da kastriraju Abelara. žena nema snage da se odupre požudi. Muško prvenstvo na duševnom planu time je potvrđeno još i prije samog rođenja. Toma takođe smatra da je muškarac oličenje kreativnosti. Abelar je volio žene. Tu nedostatnost Toma tumači i nekom vrstom nemoći prirode. Na taj način će ostvariti vrhunski cilj tomističke pedagogije – vječni život. Pred nju se kao moralni lik stavlja internalizacija lika Majke Božje Marije. Kad se oporavio od kazne. čovjek je dužan da upozna. a majka je samo pomoćno sredstvo. zahtjevao je da se i njima pruži mogućnost za obrazovanje putem angažovanja kućnih učitelja ili odlaska u manastirske škole. Prema učenju Tome Akvinskog. Kao takav. 12. On tvrdi da žena i obrazovanost može da prevaziđe muškarca. da on daje život sinu (ne kaže se kćeri). došao je do uvjerenja da ga je Gospod počastio oslobodivši ga od iskušenja svjetovnog života. Međutim učenje Tome Akvinskog (1224/5-1274). Takođe smatra da je besmisleno djeci pripisivati praroditeljske grijehe. temelji se na aristotelovskom shvatanju čovjeka i njegove polnosti. Da bi bila dobra vaspitačica svoje djece. smatra da je Marija sve nas okupila pred bogom i prije nego li je Isus izbrisao Adamov grijeh. smatra da je žena zapravo propali muškarac. i za to daje logičnu argumentaciju.15 vjenčali i on ju je odveo u manastir. Ovim stavom pokazao je da je vrlo hrabar borac i mislilac. Takva je i njena uloga u braku. To se nije dopalo njenim rođacima. kao jedan od vladajućih pokreta u ljudskoj istoriji. niti poučavanjem kao javnom djelatnošću. javio se . Iako i on u Evi vidi ’izvor svih zala na zemlji’. jer od toga zavisi njegovo vlastito dobro i spasenje. On dodaje još jedan znak muške supremacije: duša se udahnjuje u zametak dječaka 14-og dana od trenutka začeća. Zaključuje da se nikakav ’prirodni’ tjelesni užitak ne smije smatrati grijehom. A žena ima još jedan dodatni zadatak: da bude bespogovorno podložna muškarcu – posredniku božanske mudrosti. Abelar u svojoj etici (koju naziva ’Upoznaj samoga sebe’) se protivi ukorijenjenom shvatanju da je polni odnos u braku dozvoljen isključivo pod uslovom da nema uživanja. Žena mora biti pod stalnom zaštitom muškarca kao svog gospodara. a prema Ž. POLOŽAJ I VASPITANJE ŽENE U RENESANSI Renesansni humanizam. Na taj način i grijeh i milost su nam došli preko žene. Riješio je da se bavi obrazovanjem siromaha. Zbog toga ona nikako ne bi smjela da se bavi nikakvom političkom djelatnošću. i što je još važnije. najuticajnijeg hrišćanskog teologa. mašina za rađanje bez imalo kreativnosti. spada u red najprogresivnijih ličnosti sholastike. Time Abelar iskazuje svoje poštovanje prema ženama. Muški pol je jedini pravi. žena mora biti religiozna. zavoli i divinizira svog stvoritelja. izučavajući vjerske sadržaje koji će je tamo usrećiti. što mu je omogućilo da se revnosnije posveti nauci i doista postane ’božji’ filosof. tajne Isusovog maskuliniteta. Iako je svjestan svih onih biblijskih mjesta u kojima se spominje značenje žene. odmah zatim.

danas se smatra da se to odnosilo samo na uski sloj žena iz visokih krugova. i kćeri. sto je potvrđeno objavljivanjem priručnika za lov na vještice Sprengera i Kramera „ Malj vještica”(Malleus Maleficarium). putenija od muškarca. učenih žena. majki uspešnih sinova. Sve nesreće koje su se dešavale u tom periodu pripisivane su vješticama i Jevrejima. Ističe se rad Vitorina da Feltre koji je podučavao djecu vladalačkih kuća. U srednjem vijeku postepeno nastaje doživljaj porodice. tj. koju smatraju nižim bićem. na dodir smrdi. čak i kad misli sama. odnosno devičanstva. unose novine u stil odijevanja.” Inkvizitori proglašavaju simbolom zla vješticu. manje vrijednim. dotijeruju svoj izgled svim vrstama toaletnih sredstava. gnevna. plitkošću misli slična detetu. a kao najveći vid individualizma javlja se kosmopolitizam. Raste broj obrazovanoh ljudi. jer dotad je vladao osjećaj pripadnosti rodu. nastala su vjerovanja koja su dovela do tzv. misleći i na žensku pod tim. Međutim iako je „muž smatran potpunim gospodorem žene”. a udata žena mora da postupa po ovlašćenju svog muža.. obrazovanje. Nagovještava afirmaciju individualnosti. jednom riječju opasna za društvo. Delimo ističe kako se antifeminističko dejstvo Malleusa pojačava krajem XVI i početkom XVII vijeka. Prema autorima Malleusa žena je: „lakovjerna. novelistkinja. Njima se priključuju i pravnici koji će zakonski uobličiti potčinjenost žene: kruna se nije mogla prenjeti na žene. Hrišćanski humanizam najjasnije se ogledava kroz dijela Tomasa Mora. naizgled lepa. Položaj žene bio je znatno boji u Italiji nego u ostalim dijelovima Evrope. brbljiba. Žene takođe dobijaju visoko obrazovanje (iako ne u univerzitetskom smislu). takođe je podučavao i siromašne i talentovane. Glavne karakteristike feudalnog društva u ovom periodu jeste njihova zasnovanost na teoriji nejednakosti. slaba duhom. da je žena pohotna. Burkhart kroz svoj dijelo „Kultura renesanse u Italiji”. političkih savetnika. takođe i ljekari iskazuju odbojnost prema ženama. seoskih djevojki koje umiru za svoju nevinost. varljiva. nepostojana. osvetoljubiva. i da mu stoga obrazovanje nije ni potrebno. Međutim. zabranjen je pristup ženama na javnim položajima. lažljiva. ona je poremećenih sklonosti i strasti. velikog lova na vještice.16 u periodu između sredine XIV i kraja XVI vijeka. u druženju je smrtonosna.prikazuje ljepšu sliku o odnosu prema ženi u tom dobu. Ne samo da su teolozi smatrali da je ženski rod prirodno mentalno ograničen. veličaju čovjekovu individualnost. pjesnikinja. npr. supruge trgovaca su učestvovale u poslovima. svedočenje jednog mušarca vredjelo je koliko svedjočenje dvije žene. a ljubimice kraljeva su imale deo vlasti. Prema Burkhartu žene su razvijale svoj talenat. Bokača koji veličaju žensku ljepotu. dok se nasuprot tome u ostatku Evrope razvijao kult Bogorodice. Kao vrhunac antifeminizma. U Italiji žene počinju imati uticaj na društveni život. Broj kurtizana u Italiji je bio ogroman. Nastaju djela Dantea. Demino dodaje da je život žene u praksi često bio blaži. javljaju se počeci privatne obrazovanosti. Erazma . Žene se prvi put pominju u knjigama kao značajne ličnosti u vidu osnivačica manastira. U ovom djelu autori ističu superiornost muškarca nad ženom. koja je obespravljivala ženu kao individuu. moral i pobožnost ravnopravno kao i muskraci. Petrarke. tako da njihovo proganjanje postaje odobren društven čin. i treba naglasiti da su to bile veoma obrazovane žene. misli na zlo. vjera joj je slabija. ženu.

Iako je crkva imala potcenjivački stav prema ženama. Zalagao se za ravnopravnost polova što se tiče obrazovanja. 13. Kalvinistička pedagogija je bila striga. Smatrao je da treba veličati sveštenski stalež. koje su se bavile obrazovanjem žena. i on je smatrao da muškarac treba da bude superioran u braku. sličan red osnovan je i u Engleskoj. moze se reci da je on prvi temeljni zagovornik mira i humanistickih dela. Martin Luter je bio Njemac. Kasnije se red proširio i na Njemačku i Ameriku. Ignacio Lojola. zahteva potpuno pokoravanje crkvi. štedljivost. poštovanje Biblije. u ovom periodu žene počinju i sticati donekle obrazovanje što im omogućava bolje snalaženje u društvu. brakolomstvo. Protestanski pokret u Njemačkoj je donio razdeljenost (luterizam-kalvinizam). raskoš.koji se proširio po Evropi. osnivali sirotišta za posrnule žene. Tražio je obustavljanje raskalašnosti. domove. Zalagao se za bračnu zajednicu. čovijek iz naroda. Nije voleo preterana eksponiranja i svrstavanje u bilo kakve tabore. u Holandiji je došlo do podijele na protestanski sjever i katolički jug. tvrdokorno verujuci da se i pojedinac. sa ciljem da gradi radinost. Španac. koji se zalagao za poštovanje hrišćanskih istina iz Biblije. a njegovo dijelo „Duhovne vježbe” je bilo priručnik za duhovnu gimnastiku kojom bi se čistilo od grijeha. bez obzira na pol. koji su živjeli strogim životom. tzv. gozbi. Smatrao je da časnim sestrama treba omogućiti da napuste manstir ako to žele. a ne ženidbu. Međutim. dok je neženstvo smatrao gnusnim. Erazmo je prvi svesni Evropejac i kosmopolit koji ni najmanje nije priznavao nadmoc jednog naroda nad drugim. ali nastaju i prvi koraci borbe za ženska prava. školovali djecu. Polovinom XVI vijeka u Italiji i Španiji nastaju novi redovi. Takodje. osnivač jezuitskog reda. blud. kao hrišćansku obavezu u kojoj će postojati ljubav i poštovanje. studija i knjige. nemoral.instituciono obrazovanje je i dalje bilo za njih zatvoreno.za vrijeme epidemije kuge u Ženevi spalio je na lomači 34 žene pod optužbom da su vještice. . Ursulinke su bile posvećene dobrotvornom društvenom radu. pobožnost. javnih kuća. i uzdržanost. pisma. Lojolu često izjednačavaju sa vjerskim fanatikom. škole. Oženio se bivšom časnom sestrom i živeo sa njom u napuštenom manastiru. i iskorijeni pokvarenost. od kojih su najznačajniji jezuiti. Renesansa je period o kojem teoretičari istoričari imaju protivriječna mišljenja. i ljudsko drustvo mogu u celini prosvetiti putem sveopsteg obrazovanja. Njegova Družba Isusova imala je zadatak da podučava djecu oba pola. u Francuskoj 30-godišnji rat između luterana i katolika.red „anđeoskih gospođica”.17 Roterdamskog i najvise kod Martina Lutera. U Parizu je osnovan notrdamski red kaluđerica. U vaspitanju je nasao osnovno sredstvo za postizanje napretka covecanstva. Izborio se za pravo sveštenika da se ženi. Kalvin je bio neumoljiv prema jereticima. U francuskoj je osnovan novi ženski red-sestre Ursule. osnivala je sirotišta. devičanstvo. tj. Žan Kalvin je začetnik kalvinizma. jednog od najmoćnijih protestantskih pokreta. Lumen Mundi: Erazmo Roterdamski Ako se zanemare uglavnom preterane glorifikacije Tome Akvinskog.

ukljucujuci i pravo na obrazovanje. zeni i njenom obrazovanju. Nije bio zenomrzac. godine u Utrehu nakon cega je napustio manastir. Pitanje zenske emancipacije on. Erazmo izrazava duboko poverenje u pamet deteta i u korisnost ponavljanja vezbi. iako zna kako je porodjaj opasan. oktobra. sveta stvar. godine stize u Pariz gde pohadja predavanja na Sorboni. Samo tako brak ce biti cedan gotovo isto koliko i celibat. srecnije od muskaraca. a osnovna zelja im je da se dopadnu muskarcima. dakle propagirajuci suprotno. One su lepe. zahvaljujuci ludosti. U svom najuspelijem delu Pohvali ludosti (gluposti) Erazmo sa prefinjenom podrugljivoscu ukazuje na predrasude o braku. umilan glas. pre scega. lisavanja i mucenja tela. prepun uzdrzavanja. U Erzamovom zivotu nije bilo mesta za zene. pise kako se muskarcima dopadaju zene zbog svoje gluposti. On propagira cist i cedan brak kao formu svetog zivota.osnovna prednost zena u odnosu na muskarce je sto su. Kao veliki mirotvorac u dijalogu Parodija Erazmo zapravo kazekako zene daruju zivot. a vaspitanje dece tesko. svojom ludoscu. rad na knjigama i za knjige bio mu je najprirodnija forma egzistencije. istice on. pa se moze pretpostaviti da je to uticalo na njegov pozitivan stav prema zenama. Kasnije je u spisima pominjao jednu gospodju koja se u nekoliko navrata na najljubazniji nacin brinula o njemu i njegovom hriscanskom vaspitanju. Mozda se razlozi za njegovu apstinenciju kriju i u njegovom ne narocito dopadljivom izgledu. Majka i otac su mu umrli od kuge kada je imao samo 12 ili 13 godina. Ne treba. Erazmovi pogledi na zenu i brak predstavljaju svetle trenutke renesanse. pristaje na bracne duznosti. Sa velikom ironijom. obrazovana i ugledna gradjanka. Zato supruznici treba da ucine sve da brak uspe. Grdnju i fizicke kazne treba zameniti blagoscu. nije ostvario svoj pariski cilj – da stekne stepen doktora teologije. ali je saljiva i mla pa ce u domacem zivotu. Osudjuje lose sklopljene brakove jer oni dovode do razvoda.18 Desuderius Erasmus Roterodamus rodio se u noci izmedju 27. neznu kozu. Kako nije podnosio surov zivot u koledzu. prema Erazmu. Deca oba pola treba da se poucavaju kroz igru. brkati nezenstvo i cednost jer je nezenstvo pravna kategorija. Supruznicima preporucuje da ne traze samo telesna zadovoljstva. Zena. a muskarci zadaju smrt. umanjivati i blaziti duhovne muke svog muza”. Odgajan e zajedno sa svojim bratom Peterom. Bio je stidljiv i nezadovoljan svojim fizickim izgledom. Sam brak posledica je ljudske ludosti. U augustinski manastir Stej. Erazmo gotovo uziva kada zene steknu najsire obrazovanje. Supruznici se moraju usavrsavati kroz zajednicki zivot i obostranu dobru volju. zahvaljujuci svojoj ludosti. Erazmo odlazi 1487. naprotiv. i 28. Zena je “ludo i glupo stvorenje. Analiza dijaloga Zena koja se zali na brak navodi na zakljucak daje brak sveopsta sudbina i zena i muskaraca. Brak je. moze se smatrati borcem za zenska prava. Polazi od toga da se covek ne radja kao covek. Kao jednom od prvih bibliografa. vidi u cinjenici da postoji brak. a devicanstvo – moralno opredeljenje. uz pomoc slicica koje prijaju njegovom duhu. imaju slatka lica. godine gde ubrzo polaze zavet. U dijalogu Otac zupnik i ucena zena Erazmo se predstavlja kao veliki pobornik obrazovanja zena. Junakinja dijaloga Magdalija pametna je. 1495. Rukopolozen je 1492. hriscanski brak. Druzenje sa zenama zamenio je druzenjem sa knjigom. Sa vaspitanjem treba poceti od samog rodjenja deteta. vec da on to postaje. koja lako intelektualno pobedjuje . vec i dusevnu srecu. Decu volimo jer je ludost njihova bitna crta. Najlepsa draz detinjstva je manjak pameti. On staje na stranu zena i o njima govori sa neznoscu i prefinjenoscu.

Zastupao je jednakost i slobodu. On je učio žene književnosti. a zemljoradnjom se bave žene. Imao je tri ćerke i dva sina. Imao je veoma pozitivan odnos prema ženskom polu. potiče odatle. Smatrao je da naptedak idividue moguće postići pedagogijom. Po njemu krčne. poslanik u Parlamentu. On je bio prvi koji kao vaspitno sredstvo nije koristio kažnjavanje. Sveštenici brinu za moralno vaspitanje dece. doživotnom zabranom sklapanja braka. Mor smatra da zdrav duh treba da bude u zdravom telu i da se oni najbolje razvijaju fizičkim i duhovnim vaspitanjem. Muskarac treba da se pripremi za neki poziv. 14. Zeleo je da se i zene prosvete. Radni dan traje 6 časova. javne kuće i mesta za razvrat ne . predavač prava i upavitelj univerziteta. Medjutim on tu pravi razliku u pogledu cilja skolovanja jednih i drugih. Tu postoji opšta radna obaveza. Tomas Mor i njegov porodični univerzitet Mor je bio humanista. muzici i likovnoj umetnosti. Slobodno vreme trebada se posveti knjigama i obrazovanju. prijatnost i uljudnost. Najpoznatije delo mu je “Utopija” u kome govoti o idealnom društvu koje je po njemu seoska zadruga sa 40 muških i ženskih članova.19 zupnika Antronija. To je veoma strogo kažnjivo. smao blagi prekor. Ceo njegov život bio je obeležen ženama. Čak je angažovao i poznate vaspitače. Erazmo je pobornik ideje da i zenska deca treba da se skoluju. Bio je student na Oksfordu. Ako nema ljubavi seks je na životinjskom nivou. a cilj skolovanja zene je da bude sposobna da upravlja kucom i brine o vaspitanju dece. deca roditelje=mlađi starije. protivnik Lutera. Devojke se ne udaju pre 18. Predbračmi seksualni odnosi nisu dozvoljeni. jer pre njega niko nije tako govorio o ženama. Od svog doma u Čelsiju napravio je “porodičnim univerzitet”. a posle i drugu decu. a on dva puta. sujeverje. Erazmo je prezirao ne znanje. U porodici žena sluša muža. po Moru. Otac mu se ženio četiri puta. Njegove glavne karakteristike su bile ozbiljnost. Po njemu razlika u polovima nema nikakvog značaja jer svi imaju isti razum i samim tima iste sposobnosti za studije. a muškarci se ne žene pre 22. Najomiljenije sredstvo za tu borbu nalazio je u knjigama kao orudju obrazovanja. Erazmo i mnogi drugi imali su visoko mišljenje o njemu. s tim što žene uče lakše poslove. Posebno je vazno sto je zahtevao da i zene imaju pristup takvom obrazovanju. Raskid je moguć u slučaju preljube ili potpunog neslaganja naravi. mracnjastvo i borio se protiv njih. Svi su obavezni da savladaju jedan zanat. Može se raći da je bio ispred svog vremena u tome. jeziku. Silovanje i pokušaj silovanja se kažnjava. na čijem čelu su i domaćin i domaćica. O tome odlučuje Senat. gde je vaspitavao svoje dve žene i tri ćerke. cija zadovoljstva ne idu dalje od hrane i pica i koji o obrazovanju i ne razmislja. U polnosti nije video nikakav greh već prorodnu potrebu koja mora d aide uz ljubav i vernost partneru. govornik u donjem domu. Pri vršenju vojnih obaveza žene i deca prate muževe. Po Moru. te i da se oslobode formalizma i tegova koji su im to onemogucili. Više pažnje obraćaju na mušku decu jer iskvarenost čoveka. sreća se sastoji u uživanju koje je razumno i časno.

Roditelji su dosta polagali u Huanovo vaspitanje i obrazovanje i poverili ih dvojici profesora latinskog. a tome u znatnoj meri doprinosi školovanje dece. koja decu štiti od negativnih uticaja. a svojih učenica. i oženi se Anom Bolen. kraljicu Katarinu. Vives ističe da je glavna greška obrazovnog sistemašto decu tera izučavanju ratova i vojskovođa a zapostavlja doprinose svetaca i časnih ’malih’ ljudi. Kada govorimo o naučnom radu Huana Luisa Vivesa.pedagog i oličenje čoveka koji gaji ljubav prema nauci. Pošto je stao na kraljičinu stranu. obrazujući se. princeze Marije Tjudor i tokom tog perioda izdaje priručnik pod nazivom . teolog. Vives biva zatvoren i proteran iz Engleske. i podređena svome mužu. Rođen je u Valensiji. Vives se primarno bavio vaspitanjem ženske dece. Vaspitanje treba da počne još od najranijih dana. pišući knjige i pokušavajući da reformiše shvatanje morala i vaspitanje. ali ta podređenost nikako ne sme biti ropska. Verovao je u prirodu i njeno izučavanje. 1509. Vives smatra da . u harmoničnoj ali patrijarhalnoj porodici gde se slušala reč oca-glave porodice. Takođe ističe značaj istorije u edukaciji-ukazuje da proučavanjem istorije ljudskog društva možemo uočiti šta treba da sledimo. sebi i bližnjima. Gotovo čitav život proveo je van domovine. ali je naglašavao i značaj religije. a 5 godina kasnije postaje profesor univerziteta u Luvenu. a čega da se klonimo. Vives postaje vrlo tražen kao vaspitač dece iz uglednih političkih i vladarskih krugova. Smatra da znanje počinje čulnom percepcijom i da je nauka zasnovana na iskustvu. da bi se kasnije čak i oženio jednom od njihovih ćerki. Kraljevski odnosi su se zaoštravali jer je kralj Henrik VIII nameravao da napusti svoju ženu. Vaspitač princeza Huan Luis Vives Huan Luis Vives je bio španski humanista. možemo reći da je on bio protivnik (aristotelovske)sholastike. Žena pre svega treba da bude majka i domaćica. inače svojom nekadašnjom učenicom. Nakratko napušta Englesku i 1524. Ipak najpoznatiji ostaje kao vaspitač njene ćerke.Vrlo brzo pozvan je da drži predavanja na Sorboni. tj. Odnos u porodici mora biti harmoničan. ali važnu ulogu ima i otac koji treba da se doživljava kao autoritet. pri čemu je tad najvažnija uloga majke. šta dovodi do pozitivnih a šta do negativnih posledica. napisao je svoje prvo delo-Trijumf Isusa Hrista.20 treba da postoje. Doktorirao je 1512. Njegovim radom i erudicijom bila je oduševljena i sama engleska kraljica Katarina Aragonska koja ga je materijalno pomagala i redovno posećivala njegova predavanja. Takođe Vives ističe i značaj praktičnog i smatra da učitelji treba decu da poučavaju kroz primere. odlučujuća osnova za razvoj sposobnosti deteta. vaspitanju i koji je osetljiv na tuđu nesreću. 15.Veština poučavanja dece’’. pravnik. Vives odlazi u Pariz gde proučava dela antičkih pisaca. Njegov odnos prema ženi bio je tradicionalan-smatrao je da je njoj mesto u kući i da njeno vaspitanje treba da ide u tom smeru. i ubrzo odlazi u Briž da bude vaspitač deci ugledne porodice Valadura.. ženi se Margaritom Valdaurom. Njegovo delo Uvod u mudrost predstavlja vodič ka hrišćanskom savršenstvu oličenom kroz dužnosti prema Bogu. 1514. prestižnom francuskom univerzitetu. smatra Vives. Vaspitanje koje daju roditelji je.

Ističe da žena većinu oblika ponašanja i većinu osobina preuzima od svoje majke. hebrejski. Poznat je kao tvorac vaspitnog sistema koji je proklamovao ravnopravnost muškaraca i žena. jer je smatrao da bi to moglo dovesti do preuranjenih seksualnih kontakata. pa možemo uočiti analogiju sa Rableovim detinjstvom (naime i njemu je kao malom umrla majka). grčkog i francuskog govorio je i španski. u imućnoj porodici.. teško je podnosio stegu manastirskogživota pa je ubrzo istupio iz njega. Osim što se bavio medicinom. Iako sebenije deklarisao kao književnika. te je stoga majka važna figura u obrazovanju deteta. . Rable je bio kaluđer franjevačkog a potom i benediktanskog reda. stavljao akcenat na stvaranje harmonije izmedju duhovnog i telesnog. Smatrao je da one daju lažne ideale ljubavi i rata i da su prvobitno namenjene dokonim muškarcima i ženama i da ni u koju ruku ne bi smeli da budu štivo koje bi čitale princeze. Huan Luis Vives umro je 1540.. Ovo delo napisano je u 5 knjiga i na satiričan način izražava Rableovo shvatanje o etici i vaspitanju i suprotstavlja dve pedagogije-prvu. godine u Brižu od bolesti kostiju. zajedničkog obrazovanja devojčica i dečaka. Obrazovanje i vaspitanje treba da bude praktično i da priprema za život. Vives je bio protivnik koedukacije. Jednaka sloboda za muškarce i žene u svetu Fransoa Rablea Fransoa Rable je bio jedan od najznačajnijih pedagoških mislilaca. tj. Inače. u gradu Šinonu. arapski. i sistema koji je smatrao da je sloboda izbora ključ uspešnog obrazovanja i vaspitanja.Čini što ti se ushte’’. Radnja dela smeštena je u zemlju divova. zatim dela antičkih pisaca a voleo je i prirodne nauke. Pored toga što je bio antishoslastičar.Postao je pobornik novog duhovnog oslobođenja i progresa koje se oštro suprotstavljalo srednjovekovnim tradicijama sholastičkog obrazovanja. renesansnu koja veruje u ljudsku prirodu i kult života. poznavao je i strane jezike (u prvom redu grčki i latinski). poznat ostaje po svom delu Gargantua i Pantagruel. erudita i začetnik novog sistema vaspitanja. 16.21 neobrazovana žena ne može da razvije ljubav prema Bogu i bližnjima. Vives je bio i oštri protivnik srednjovekovnih romana i priča. te to može naviknuti princezu da uživa u svirepostima čime se gubi njena nevinost i čestitost. a naročito njegovim delima Colloquia i Pohvale ludosti. Gargantuina žena i Pantagruelova majka brzo umire. Sva pravila ženskog obrazovanja Vives je opisao u knjizi . jer se ona mora voditi razumom kako ne bi načinila greh. ovekovečenog u pravilu Telemske opatije-. Njegov rad bio je umnogome podstaknut radom Erazma Roterdamskog. U tim delima često se prenaglašava herojstvoi surovost glavnih junaka. težio izučavanju nauka. sholastičku i druguhumanističku. Studirao je medicinu i radio kao lekar u Lionu a potom i kao lični lekar kardinala Žana de Belea. italijanski. međutim. a kako se smatra da je rano izgubio majku (jer je u svojim delima ne pominje). Bio je poliglota-pored latinskog. Rable ga je veoma poštovao.O vaspitanju hrišćanske žene’’. otac je bio ključna figura u njegovom vaspitanju. Otac mu je bio ugledni građanin i zemljoposednik . srednjovekovnu. nemački. Rable je rodjen u Francuskoj. a Gargantua i Pantagruel su otac i sin.

navodeći da oni žive da bi jeli i pili. tj streme ka ’zabranjenom voću’. ne dozvoljavajući im da upadnu u greh. dok su pripadnici tzv galske tradicije imali negativan odnos prema ženama. a predmet spora se ticao prirode žena i braka. veka. Ismeva i post. Prema Delimou. U poslednjoj knjizi Rable sve više uključuje ženu u tematiku i govori o manastiru Telemske opatije gde svi žive harmonično. Sloboda je. više nepostojana nego poročna. može se reći da one u njegovom životu nisu bile naročito prisutne.) i higijeni. pravne funkcionere.22 Rable kritikuje sveštenstvo i ismeva ga. da je vaspitanje(kao i uloga vaspitača) veoma bitno. Vaspitač mora da bude takav da poznaje prirodu ispitanika. na kojima se dosta toga može naučiti. po sticanju punoletstva napuste manastir i provedu ostatak života živeći zajedno u slozi. tako da ga ne možemo smatrati ženomrscem. biblijske mitove. ples itd. muzika. 18. te joj treba zaštita i dobro vaspitanje roditelja. jednom od tumača Rableovog rada. Ono što je podjednako potrebno i muškarcima i ženama jeste sloboda. knjigu svoje pentologije posvetio je jednoj ženi. telemski sistem vaspitanja ima za cilj da dve svestrano obrazovane osobe. Rable nije smatrao da je ženina jedina uloga da rađa decu. zakone pirodnog razvoja kao i da poseduje širok spektar naučnih znanja. prema njegovim rečima. Ta knjiga odnosi se na žestok spor umnih glava Francuske iz sredine 16. a muškarci i žene su ravnopravni. U prvom planu su jezici. antropologija. kao i prema većini ovozemaljskih stvari. prema Rableu. ali smatra da znanje samo po sebi nije dovoljno za stvaranje moralnog ispitanika već insistira i na fizičkim aktivnostima (jahanje. Zagovornik je praktičnog obrazovanja. Ipak 3. muškarac i žena. Osnovno stanovište Fransoe Rablea je da je ljudska priroda dobra. ne zapostavlja se ni religijsko vaspitanje. Ona je. XVII vek-predvorje novog doba . pravo. imamo dva pravca mišljenja. Rableov vaspitni sistem temelji se na sledećem: 1) očiglednost nastave 2) razvijanje samostalnosti u mišljenju 3) vaspitanje za praktičnu sposobnost i obrazovanje za život 4) skladan razvoj tela i duha (svestranost vaspitanja) 5) bolji metodi i blaže postupanje sa vaspitanicima. Za razliku od srednjovekovnih razmatranja nije protivnik seksualnih odnosa i smatra da je to prirodna potreba kako žene tako i muškarca. advokate. a potom istorija. Margariti Navarskoj. Kao važno vaspitno sredstvo on navodi putovanja. a zadatak muževa je da brinu o čestitosti svojih žena. bez koje ne bi ni bilo očuvanja života. Kada govorimo o Rableovom odnosu prema ženama. verske namete. plemiće. Do slobode može dovesti samo novo vaspitanje koje proklamuje harmoniju između duha i tela. a ravnopravnost muškaraca i žena doprinosi njihovoj slozi. ali ipak njegov odnos prema ženama bio je ambivalentan. Iako akcenat stavlja na jezicima i nauci. plivanje. Naime. uslov uspešnog obrazovanja. astronomija. ali da ono nikako ne sme da guši i ometa slobodan razvoj. kraljeve. aritmetika. videći u njima telesni grob za muškarca i rađajuću utrobu svega na svetu (između ostalog i greha). Pesnici platoničari su uzdizali i veličali žene. Kada se govori o odnosu prema prirodi žena. Rable je pripadao galskoj tradiciji. biologija.

i rušile su religijske poglede na svet. ali kasnije i dece običnih gradjana. i smatrali su da je on zbog toga dobar. Strahovi od strašnog suda i Turaka. već sa deset godina postale male žene. Institucionalizovano školovanje žena je kasnilo skoro dva veka u odnosu na školovanje dečaka. Razvijaju se dva filozofska pravca: empirizam – zasnovan na iskustvu i racionalizam – zasnovan na misaonim procesima. Nema više učenja o grešnoj prirodi čoveka. Počela je borba za to da se školovanje odvija u institucijama. dok se obrazovanje ženske dece širilo veoma sporo. . Grenaj je napisao „Časni dečak“ i „Časna devojčica“. Vaspitači i roditelji su se trudili da sačuvaju decu od iskvarenosti svakodnevnog društvenog života. Erazmo je napisao priručnik lepog ponašanja koji je počeo da se štampa na više jezika i koji nije bio namenjen samo dečacima nego i devojčicama i roditeljima. Što se tiče vaspitanja. Takodje je veoma važno da se ništa ne uči na pamet. One su uz vaspitanje majke. Medjutim biće sve više borbi za ženska prva i za pravo siromašnih da se školuju. U školu se odlazilo ko je kad mogao. Počeli su da cene neiskvarenu prirodu deteta. Najveći doprinos ovog veka je to da je dete potalo istinski centar porodice.. One su primale mnogo polaznika i puno lajika.veku se razvijakoledž za gradjanstvo i osnovno obrazovanje za narod. Ostajale su skoro nepismene. počeli su da slabe. tvorac zaokruženog razredno-predmetno-časovnog sistema i utemeljivac moderne didaktike. Učile su bavljenje domaćinskim poslovima. pre svega dece plemića.veku se javljaju profesori koji će braniti da se deca upoznavaju sa sumnjivim tekstovima u vezi sa sexom. ostavio je delo po mnogo čemu oslobođeno crkvenih ograničenja i netrpeljivosti. verskih ratova. Ratke je bio jedan od prvih koji je tražio od škole da radi u skladu sa prirodom. da se predavanja odvijaju na maternjem jeziku. Počele su se ceniti osobine kao što je uljudnost. U 16.23 Komenski ovaj vek definiše kao „zlatni vek nauke“. a grubost i bahatost su se odbacivali kao osobine ne vaspitanog deteta. jedan od najvećih pedagoških reformatora. da se prisila i prut izbace iz nastave. Oba pravca su bila protiv sholastičke ideologje. Bilo je mnogo više literatura za roditelje i vaspitače. JAN AMOS KOMENSKI ILI „KOMENSKIJANSKI“ OBRT U VASPITANJU ŽENA Jan Amos Komenski. odnosno u skaldu sa mogućnostima. Medjutim što se tiče obrazovanja dečaci su već u drugoj polovini 16. Ratke je istu pažnju posvećivao i muškarcima i ženama. Smatrali su da proces saznavanja mora teći uz vlastiti misaoni napor. nego putem razuma. i samo u dodiru sa odraslima. a ne u okviru porodica. iako duboko religiozan. Devojkama je zbog toga bio uskraćen doživljaj detinjstva. Javljaju se knjige koje su namenjene isključivo deci i tako je počelo da se poštuje nevinost dece.veka počeli da pohadjaju koledže. Na čoveka su gledali kao na deo prirode. sudjenja vešticama. U drugom delu ovog veka reformacije su počele da gube dah.. 19. Tako su se razvile škole i koledži i u njima i razredi. ono je moralo da teče u skladu sa prirodom. U 18.

Jer su i one u podjednakoj meri slika Božja. da se dobro vlada i da voli boga koji mu je sve to omogućio. Vaspitavati. Prirodni poredak postoji i u odnosu prirode i čoveka i u čoveku samom. čovek je u stanju da stiče znanja o svim stvarima koje ga okružuju. svoje poglede na vaspitanje izlagao je uvek imajući u vidu vaspitanike oba pola. Komenski. i njima je otvoren put k visokim stvarima. o zdravlju svojem. Zašto da ih pustimo da uče čitati i pisati. Kao slika božja. u podjednakoj su meri deonici Božje milosti i budućeg života.sestara. svoje dece i kućne čeljadi”  .24 Komenski u svojim delima izlaže da je čovek od Boga stvoren kao dobar. te ih je sam Bog često uzimao da vladaju nad narodima. sebe samog i sveta koji ga okružuje kako bi se na najbolji način pripremilo za večni život. izvršiti u pedagogiji. znači sačuvati dete od pokvarenosti sveta. pa da ih posle gonimo od knjige? Da se ne bojimo površnosti? Ali što više zabavimo njihovo mišljenje. Smatra da je osobama oba pola na zemlji neophodno vaspitanje i obrazovanje. nije istakao sledeće: “Ne može se dati nikakav dovoljan razlog da ženski pol (ovo naročito pominjem) valja sasvim isključiti iz izučavanja nauka (predavala se ona na latinskom ili na maternjem jeziku). da daju vrlo korisne savete kraljevima i kneževima. nego “da se spreme za pošten i srećan život”. obdarene su živim duhom kadrim da prima mudrost (često i više negoli naš pol). Objašnjava kako on ne zahteva obrazovanje žena radi zadovoljavanja njihove radoznalosti. ćerki . svoga muža. reklo bi se gotovo fanatičnošću. po proročanske usluge i da preko njih prekoreva sveštenike i biskupe. Nesumnjivo je da oduševljenje prirodom kod Komenskog potiče od renesansnog tumačenja prirodnih pojava na naučan način. Niko pre njega sa toliko ozbiljnošću. Moć vaspitanja je bezgranična pošto je čovek stvoren kao prazna tabla po kojoj vaspitanje ispisuje svoje blagorodne uticaje. Proučavanje prirode će zbog toga pomoći čoveku i njegovom vaspitanju. još radikalnije. po Komenskom. jer njime caruje razum. u Pampediji Komenski je napisao reči koje će. čovek koji je čitav život proveo kraj žena . a ona obično i nastaje od duševne praznine. U Velikoj didaktici i. ali ga remeti iskvareno društvo. On je predestiniran da putem vaspitanja postane prilagođen svojoj prirodi.i dobro se upoznao sa njihovim vrlinama i manama. površnost će naći manje mesta. supruga. razviti njegove moralne vrline čije su klice već date od prirode i naučiti njegov um na pravo poznavanje boga.35 Takav život od žene u prvom redu zahteva “da znaju i mogu znati da vode marljivo brigu o domaćinstvu. poput Kopernikovih u astronomiji. da se bave učenjem i drugim stvarima korisnim za ljudski rod. posebno u oblasti vaspitanja žena. da razume stvari. komenskijanski obrt.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful