Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”

SEMINARSKI RAD
Predmet: Pedagogija Tema: Ideja o vaspitanju u doba humanizma i renesanse

Student: Aleksandar Jevremov 106/09/10 Inženjerstvo

Profesor: doc. dr Snežana Babić Kekez Asistent: mr Snežana Jokić

Zrenjanin, 2011. godina

................. 5 Humanistička pedagogija ........................... 3 Ideje o vaspitanju u doba Humanizma i Renesanse........................................................................................ 8 Literatura ....Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Sadržaj Sadržaj . 6 Znameniti pedagozi .humanisti ... 2 Uvod – Opšte o Humanizmu i Renesansi ........................................... ...................... 11 2 .........................................

Fransoa Rable i drugi. Latinski nisu koristili samo za čitanje. humanitatis studia). agein znači voditi. Humanisti su ljudi koji su učili latinski i grčki jezik. Smatralo se da proučavanje starih pisaca i usvajanje novih misli usavršava i oplemenjuje čoveka. koji su izučavali antički život i umetnost. Za razliku od dečaka devojčice su ostajale sa svojim majkama u kudi. paidos znači dete.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Uvod – Opšte o Humanizmu i Renesansi  Reč pedagogija je grčkog porekla iz vremena antičkih država i sastavljena je od dve reči pais. Ono na čemu humanisti posebno insistiraju je obogadivanje sadržaja o kojima de se učiti. obrazuje i vaspitava. rob je vodio dete od kude do mesta gde se tadašnja omladina okupljala radi sticanja obrazovanja. rob se nije brinuo samo o sigurnosti deteta na putu od kude i do nje. kao i pronalsaci u nauci (razvijaju se matematika. čije potrebe i mogudnosti sada postaju važne. Ludvig Vives.  Humanizam i Renesansa su između ostalog doneli i procvat pedagoške misli. pedagog je onaj koji usmerava. onaj koji vodi dete. posebno prirodnih nauka i istorije koje su u prethodnom periodu bile zapostavljene. U Rimu se pojam pedagoga menja. Ističu se Vitorio da Feltre. samo su neki od faktora… Okruženi delima na latinskom jeziku i antičkim građevinama počinju da se interesuju za život ljudi u vreme starog Rima i Grčke. a ago. te je po tome i čitav novi pokret nazvan humanizam. tj. Nezadovoljstvo srednjim vekom. Međutim prema neim teoretičarima. Može se redi da je Humanizam i Renesansu uslovilo više faktora. U početku je ovaj termin imao bukvalno značenje. Erazmo Roterdamski. ved se brinuo i o njegovom ponašanju. uvođenje obaveznog fizičkog vaspitanja itd. Nastao kao reakcija na svemod crkve Humanizam je zaokret srednjeg veka ka svemu što je antičko. Kultura se oslobađa verske dominacije i poprima svetovni karakter. nego i za razgovore u salonima kao i za pisanje svojih dela. Taj rob se zvao pedagog. te je to sada učeni rob. mehanika. drugačiji odnos prema detetu. Nazivali su ga paedagogus. gde je crkva bila svemodna i kažnjavala svakog ko ne misli kao ona. koji sam podučava decu. nastanak gradova i pojave građanske klase. Ved tada kao i kasnije. U ovom periodu dešavaju se velika geografska otkrida. astronomija…). geografija. Nardoni jezik 3 . sam termin vođenje se menja iz bukvalnog u preneseno značenje. pa su to proučavanje nazvali čovečanskom naukom (lat. najčešde Grk. nove metoda vaspitanja. odnosno dečak.

veka se u istoriografiji koristi da označi epohu.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse postaje jezik knjige i škole. Ova epoha daje velika dela arhitekture. Ticijan. Pored toga. slikarstva i vajarstva: Leonardo da Vinči. u kojoj je u središtu pažnje takođe bio čovek.. je kulturno-istorijski pojam koji je najpre označavao doba od 1350. Rafael. 4 . koji je oživeo antičku književnost. do 16. a zatim i u Nemačkoj i Holandiji. veka dolazi do obnove te tradicije i u likovnoj umetnosti. renaissance – preporod). Od 19. naročito u Italiji. Pojam renesansa je u uzajamnom odnosu sa pojmom humanizam. početkom 15. Renesansa se odnosi na celokupnu kulturu tog vremena.. Mikelanđelo. Renesansa zanimanjem za prirodu kod čoveka ponovo oživljava antiku. Posle humanizma. Donatelo. veka kao period u kome je došlo do ponovnog interesovanja za klasičnu antiku i procvata umetnosti. da bi se zatim ovim pojmom označavalo kulturno stanje prelaznog doba od srednjeg veka do novog doba. Opšte o Humanizmu i Renesansi  Renesansa (fr. ovaj pojam se primenjuje i da označi srednjovekovne preteče renesanse – karolinška renesansa. Renesansa se najintenzivnije razvijala u Italiji.

na ovom svetu. buržoaska pedagogija. Buržoaska pedagogija u mnogome se razlikovala od feudalne: ona je značila pravi kvalitetni skok u pedagoškom razvoju. koja je pomagala pri rušenju starog poretka. ovdeindukcija. s jedne strane. čoveku (homo = čovek. humanitas = čovečnosti: odatle humanizam). dok je buržoaskoj pedagogiji stalo do vaspitanja čoveka kao pojedinca. u celokupnom životu oseda se preokret ka svetu i. očigledna nastava. Naučno nastojanje toga vremena zovemo humanizam. didaktički šablon. Humanistički pokret je značio prevrat i za pedagogiju. humanus=čovečanski. s jedne strane.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Ideje o vaspitanju u doba Humanizma i Renesanse  Pred kraj XIV veka a naročito u XV i XVI veku nastale su presudne i iznad svega značajne promene za tadašnje društvo. dok je buržoaskoj pedagogiji stalo do toga da učenici shvate gradivo. Čovek postaje centar zanimanja. ovde iz prirode. i oslanja se i na prirodne nauke. ljudski.  Glavno u feudalnoj pedagogiji bilo je da su učenici gradivo pamtili . cilj i sadržaj nastave u feudalnoj pedagogiji strogo su verslomoralno obojeni i uski. Građanstvo je i ekonomski i politički jačalo. verbalna. tamo . Glavne razlike između buržoaske i feudalne pedagogije jesu:  Feudalno vaspitanje išlo je za tim da vaspita čoveka kao tip. a to vodi do humanističkog individualizma.dedukcija kao osnovna nastavna metoda.  Feudalna pedagogija je opravdala potrebu za učenjem i vaspitanjem isključivo razlozima onoga sveta (spasenje). a njegove predstavnike – humaniste. 5 . feudalnom društvu počela se rađati nova. Kultura počinje da gubi svoju isključivu versku opredeljenost. dok je sadržaj nastave u buržoaskoj pedagogiji znatno proširen. Zbog velike odanosti antici humanisti su bili najoštriji kritičari Srednjeg veka i feudalizma. napredovala je tehnika (otkrida).sticanje znanja iz knjige. kod feudalaca nepoverenje u decu. U idejnom pogledu srednjovekovni pogled na svet počeo je da se raspada ved u XIV veku. a potrebe društvenog razvitka nametale su što vede zanimanje za prirodne nauke. U starom. a buržoaska pedagogija zadacima koje čovek ima ovde. kod feudalne pedagogije . a u buržoaskoj pedagogiji težnja da dete shvati i da se vodi računa o njegovim duševnim i individualnim osobinama. s druge strane raznovrsnost nastavnih principa i metoda. s druge.

Nasuprot feudalnoj disciplini batinom. Pod uticajem antike humanizam je takođe imao kao vaspitni cilj harmonični razvoj duše i tela. Zbog snažnog procvata umetnosti bilo je i sasvim prirodno što su pedagozi toga doba isticali zahtev za estetskim vaspitanjem (literatura. Dete treba voleti i s njim postupati sa puno obzira. dakle za relativno uzan krug plemida. bogatih gradjana. proučavanju antičkih pesnika i pisaca i naravno antičkih jezika. strpljivo. naučnika.čovečno.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Humanistička pedagogija  Humanost . mehanika) a i istorija. Pridržavajudi se takvih pogleda. Nastavni plan i program su se pod uticajem humanističkih nauka proširili i na vrednosti su počeli dobijati realni predmeti (astronomija. 6 . ukratko. humanisit su morali dodi i na vaspitnom području u težak sukob sa feudalnim vaspitnim metodama. zemljopis i literatura. Od antičkih pedagoških pisaca humanisti su najviše cenili Kvintilijana. Humanisti su se trudili da nastavom razviju umne sposobnosti deteta i njegovu samostalnost uopšte. humanizam uzdiže vrednost ličnosti deteta. trebalo ga je obrazovati i razvijati u njemu bogatstvo emotivnog života. Osnovno sredstvo za postizanje vaspitnih ideala čovečnosti nalazili su u klasičnom obrazovanju. muzika i drugo).čovečnost: to je i na vaspitnom području značilo najvišu vrednost. Humanistički obrazovni ideal je važio samo za više društvene slojeve. Trebalo je formirati čoveka. Humanisti su bili protiv srednjovekovnih vaspitnih kalupa i težili su za tim da vaspitni postupak bude više individualan.

n. dok školama višeg stepena zamera što zadržavaju učenike da osede učedi i praktikujudi deklamacije. Za početnu nastavu treba odabati najboljeg učitelja. odnos između ličnosti i zajednice.Obrazovanju govornika (Institutio oratoria). e. vaspitanje ličnosti. a to znači da on mora da bude strogo moralan čovek i da poseduje najviše stručne kvalifikacije. svog poslednjeg. i 100. koga je senat kasnije proglasio za cara. glavnog i jedinog sačuvanog dela. a učitelji nestručni i nisu marili za stare običaje. On uporno insistira. Njegov vaspitni sistem bio je zamišljen kao lek protiv postojedeg stanja stvari u rimskom školskom sistemu u kojem su govorništvo i druge naučne discipline izgubile staru slavu i u kome su đaci bili nezainteresovani. n.  Kvintilijan zahteva od svojih vaspitanika najširu kulturu smatrajudi da nema nijedne naučne grane iz koje se ne može izvudi nešto korisno. g. e. iako su bili namenjeni omladini Rimske Imperije. n. sa nepunih trideset godina. On je svestan da nastava treba da se odvija postupno i primenjujudi određene metode i zato ismeva savremenu praksu brzog prelaženja nastavnog programa u osnovnoj školi. imaju trajnu vrednost i mogu se primeniti u svakom dobu i u svakoj zemlji. proveo je vedi deo života u Rimu. što je i uslovilo njegov klasicistički ciceronijanizam.(lat. g. e. a učitelj mora da uvidi individualne karakteristike temperamenta i intelektualnih sposobnosti svakog pojedinog učenika. Umro je između 95. vratio se u rodni grad u nameri da otvori školu retorike i tamo upoznao prokonzula Servija Sulpicija Galbu. napušta profesorski posao i konačno se posveduje pisanju obimnog retorskog priručnika . g. Kvintilijan se zajedno sa Galbom vrada u Rim i Vespazijan ga kao proslavljenog advokata i učitelja retorike postavlja za prvog od države pladenog profesora retorike.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse  Marko Fabije Kvintilijan . Marcus Fabius Quintilianus) rođen oko 35. roditelji nemarni. kako od roditelja. tako i od učitelja. Posle dvadesetogodišnjeg uspešnog rada u školi. 68. koji su bili verni tradiciji književnosti Avgustovog doba. Uočava da u nastavi i vaspitanju važnu ulogu imaju igra i odmor. itd). u Kaligurisu. oko 90. Kao advokat.Telesne kazne osuđuje i smatra neefikasnim i ponižavajudim vaspitnim sredstvom. kao veoma cenjen i poštovan pedagog. gradidu na reci Ebru u Hispaniji. 7 . vaspitanje kao faktor razvoja deteta. a za stimulisanje učenikove aktivnosti uvodi takmičenje. tako da su mnoge od njih postale zajednička baština čovečanstva. e. Učitelji su mu bili čuveni rimski filolog Remije Palemon. imao retorsku školu. Traži da se vaspitanikova ličnost poštuje. gde se i školovao i gde mu je otac.  Humanistička pedagogija je stavila na dnevni red pitanja koja su se kasnije pokazala kao najvažnija pitanja buržoaske pedagogije (vaspitni ciljevi. da detetu pruže dobar primer. pohvalu i druga humanija sredstva od telesne kazne. g. n. Nastava treba da bude prilagođena mentalnom uzrastu i sposobnostima učenika. izgleda. Njegovi pedagoški principi. pisac prve značajnije rimske gramatike i retor Domicije Afer.

U nastavi aritmetike vodio je računa o očiglednosti (igre). naročito jezik i stil. Zanimljivo je da je pokušao da reformiše metod čitanja na taj način što je uveo pokretna slova.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Znameniti pedagozi . Homeru i Demostenu. Nastojao je da njegovi učenici sa razumevanjem proučavaju klasičnu književnost. za ukidanje telesne kazne i najzad raspravlja i o gimnastici. 8 . Karakteristično je da je on svoju školu nazvao " casa giocosa " ili " dom radosti ". a što je i uopšte karakteristično za humanističke pedagoge. Ovaj pedagog je vaspitao omladinu sa pravom ljudskom nežnošdu. " Bolje je lepo živeti nego lepo pisati ". Delo govori o moralnom vaspitanju gde naglašava vrednost primera i izvanredan uticaj majke na decu.Najvedim praktičarom humanističke pedagogije smatra se Vitorio da Feltre ( Vittorio da Feltre. elemente poznavanja prirode). čepim običajima ").  Među klasičnim piscima davao je prvo mesto Vergiliju i Ciceronu. mada u duhu strogog morala koji je cenio više od znanja. Ima više italijanskih humanističkih pedagoških pisaca . 1378-1477). Negov životni rad je predstavljalo vaspitanje prinčeva na dvoru u Mantovi. Visoko je cenio i prirodne nauke (astronomiju. zatim se zauzima za javne škole.humanisti  Italija . Delo nosi naslov: " De educatione liberorum et claris eorum moribus" (" O vaspitanju dece i njihovi. za naučno obrazovanje nastavnika. Najobimnije delo u to doba napisao je Mafeo Veđo (Maffeo Veggio). za uvažavanje učenikove ličnosti i razvijanja njegove samoradnje.

Bio je jedan od najoštrijih i najduhovitijih kritičara i protivnika srednjovekovne sholastike. bacanje koplja. Rable odbacuje sve što ometa slobodni razvoj čovekove aktivnosti.humanisti  Francuska - Glavni predstavnik francuske humanističke pedagogije i jedan od jeste Fransoa Rable (Francois Rabelais. Prvi je veliki francuski prozaista i jedna od najkrupnijih figura francuske renesanse. ali u njegovom celokupnom shvatanju preovlađuje oduševljenje za lepotu prirode. Ime Pantagruela je sinonim za zlog duha koji ima vlast nad vodom u srednjovekovnim misterijama. konkretnoj stvarnosti njegove epohe. Najviše je cenio grčki jezik. legendama i farsama. srednjovekovnog geocentrizma i srednjovekovnog vaspitnog ideala uopšte. Karakteristično je da je on obrazovanje shvatio što je mogude realističnije za ono vreme. za znanje i za akciju. Zatim je potrebno čoveka razviti do najviše mere u svim pravcima. Isticao je pored realističkog obrazovanja i značaj klasične književnosti. lekar i monarh. Rano je pokazao interes za antičke jezike (grčki. gađanje lukom i jahanje. 1494-1553). skakanje. kada je imao 37 godina. pa do kraja svog života. studira medecinu i sprijateljuje se s istaknutim humanistima. Na osnovu Rableovog opširnog opisivanja neposrednog posmatranja prirodnih pojava. Za moralno vaspitanje preporučavao je proučavanje istorije. Francuski kaluđer i doktror lekarstva Fransoa Rable sastavljao je svoj duhoviti roman Gargantua i Pantagruel od 1532. francuski humanist. ali optužen da čita jeretičke knjige napušta manastir. Rableu je kao izvor za delo poslužilo usmeno predanje o đžinu Gargantui i knjižica nepoznatog autora o neverovatnim dogodovštinama đžina Gargantue. plivanje. trčanje. Rableova pedagogija se u celini ističe velikim realizmom i ona sadrži sve odlike hunanističkih pedagoga.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Znameniti pedagozi . Neke od njegovih naprednih pedagoških ideja razvili su kasnije engleski filozof Lok i Ruso. Pre svega potrebno je staranje o telu: gimnastika. možemo zaključiti da je shvatao važnost očigledne nastave. pripovedač. Rable se zauzimao za moralnu zrelost duha. Njegovo slavno delo jeste:" Gargantua i Pantagriel ". Potrebno je estetsko vaspitanje (muzika). latinski. potrebno je moralno vaspitanje. To ne znači da je on prekinuo odnose sa religijom. Ali je čoveku pre svega potrebno obimno i temeljno vaspitanje uma. hebrejski). borenje. Poznata je njegova izreka " formirana glava više vredi nego puna ". Svoju humanističku viziju čoveka u tom delu pisac je gradio na suprostavljanju svemu što je zapažao u svojoj okolini. Rable je nalazio da je osnova moralnog vaspitanja u religiji i u životu ispunjenom radom. On je zastupao da treba razvijati aktivnost deteta. (franjevac pa benediktinac). Rable je takođe zahtevao da nastava treba da bude zanimljiva i da vodi računa o sklonostima pojedinca. U mladosti je bio monah. 9 .

u isto to doba istina je bila objavljena ljudima savršeno jasno. npr (o obrazovanju dečaka od rođenja. Napisao više vaspitnih i didaktičkih dela. bilo našlo na zemlji svoj. Erazmo Roterdamsko je veliki mislilac iz doba Renesanse. o metodi učenja). filozof. o pravilnom izgovoru latinskog i grčkog jezika. godine Erazmo je navukao kaluđersku rizu. 1500. odnosno " Pohvala ludosti ". Humanisti žele obnovu Starog veka.savršeni izraz. čuvene zbirke " Izreke ". Iako je dosledno kritikovao crkvene zloupotrebe. izučavajudi Bibliju. On i Tomas Mor najviše su uticali na Erazma. koji su mu sve više otkrivali bogatstva književnosti Starog veka. Cilj nove nauke ima da bude: ponovo nalaženje iste. odbaciti posredništvo sholastičara i crkve. Boravak u Engleskoj je za Erazma Roterdamskog neosporno bio od najvedeg značaja. vatrenog engleskog humanist." I sasvim tačno svi istoričari Erazma Roterdamskog vide u njemu jednoga od teoretičara Reforme. savršene forme lepote i istine. 1467-1536). Kada je vrlo mlad ostao bez roditelja morao je da prekine školovanje. gde su se čuvale tradicije katoličke crkve i gde je između ostalih bilo napisano i Ugledanje na Hrista. U tom spisu Erazmo otkriva i šiba sholastičku školu. Živeo je i stvarao u doba reformacije.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse  Nemačka - Najvedi nemački humanista je Erazmo Roterdamski (Erasmus de Rotterdam. Italije i Nemačke. Tu de da čita italijanske humaniste. godine čuvene primedbe Lorenca Vala o Novom Zavetu. o vaspitanju prinčeva. Prebacivali su mu nezakoniti dolazak na svet. godine Erazmo Roterdamski dobija sveštenički čin. nekanonske elemente obreda i sujeverja. filolog i plodni književnik epohe evropskog humanizma. 10 . Ovaj čovek izvanredno visoke culture služio je za misaonu vezu između Francuske. Zatim 1504. 25. Tu de prvi put postati svestan šta tačno hode. I Renesansa i Reforma imali su zajedničkog neprijatelja: duh srednjeg veka i sholastičare. možda najglavnijeg. Život u manastiru zaista je mnogo doprineo njegovom umnom razvijanju. korumpirano papstvo. Na Oksfordskom Univerzitetu slušade Džona Koleta. a nekoliko godina kasnije 1487. ostao je veran katoličkoj doktrini. Kada mu je bilo deset godina šalju ga u tada vrlo poznat koleđž u Deventeru. protiv kojih de se boriti istim metodima: vradanjem izvorima. Ona je za vedinu istoričara druga strana medalje Renesanse. riznice mudrosti starog veka. godine objavljuje prvo izdanje. a naročito kritikuje primenjivanje telesne kazne i svireposti učitelja. Zato su humanisti prvi vesnici Reforme. Vrhunac njegove slave bio je u doba kada su u njemu gledali vođu humanista Evrope. i vradanjem prošlosti. i dobija poziv od kambrijskog vladike Henrika de Berga da dođe u njegov dvor da bude sekretar. držao istih principa kojih su se držali italijanski humanisti proučavajudi grčke i latinske pisce: otidi samom tekstu. Njegovo najvažnije delo je ipak satira " Laus stultitiae ". Rođen je verovatno 1467. Džon Kolet se. uče humanisti. Bio je znameniti teolog. celokupni srednjovekovni život. Engleske. " Lepo je. nekad vrlo davno. reformatorima starog hrišdanskog sveta. aprila 1492. godine u Roterdamu. Samo tako se može objasniti njegov trajan uspeh i mesto koje zauzima u istoriji modern misli. o vaspitanju uljudnosti i moralnosti kod dečaka.

Pedagogija sa didaktikom Leon Lebnik “Opšta istorija školstva i pedagoških ideja“.wikipedia. Naučna knjiga Beograd 2. http://www.org/ 11 .Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Literatura 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful