You are on page 1of 45

1.

POJAM, SADRZINA I SHVATANjE BILANSA Sama rec bilans oznacava: - da se bilansom nesto meri i iskazuje rezultat; - da se rezultat sastoji iz dva suprotna kretanja, tj. iz dve suprotne pojave, te da se njihovim poređenjem dolazi do pozitivnog ili negativnog rezultata. Rec bilans najsiru upotrebu ima u racunovodstvu. Racunovodstvo snima ekonomska zbivanja u preduzecu i kroz bilans izrazava stanje i rezultat preduzeca. Racunovodstveno-tehnicki gledano, bilans je pregled u vidu dvostranog racuna koji iskazuje stanje ili uspeh preduzeca određenog dana. Racunovodstvo tradicionalno koristi bilans stanja i bilans uspeha. Bilans uspeha je analiticki racun sopstvenog kapitala preduzeca, u kome se iskazuje povecanje (prihodi) i smanjenje (rashodi) sopstvenog kapitala. Na osnovu bilansa uspeha, u kome se izrazava velicina ostvarenog poslovnog rezultata u obracunskom periodu, moguce je vrsiti dinamicku analizu. Analizom bilansa uspeha dopunjava se analiza finansijske situacije. Svaki pravno-ekonomski subjekt ima obavezu sastavljanja bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha). 2.SADRZINA BILANSA STANjA Bilans stanja predstavlja ekonomsku sliku privrednog subjekta koja govori o stanju sredstava i izvora sredstava sa stanovista obima i strukture. Bilans stanja izrazava sredstva posmatrana iz dve perspektive, prema njihovom funkcionalnom sastavu i prema izvorima iz kojih poticu sredstva. Bilansnotehnicki, dve bilansne perspektive nazivaju se aktiva (imovina) i pasiva (sopstveni kapital i obaveze). - Aktiva je, kao jedna od bilansnih perspektiva, odraz aktivne mase (celokupne imovine) koja funkcionise u preduzecu. - Pasiva je odraz neaktivne mase (trajni kapital i obaveze) i snosi sav teret aktivne mase angazovane u poslovanju. Bilans kao dvostrani pregled moze da se prikaze u formi konta - kada se suceljavaju dve strane, aktiva i pasiva ili u stafelnoj formi - kada su velicine poređane jedna ispod druge. Cesta je pojava da se bilansna aktiva identifikuje sa pojmom imovine, sto nije tacno. Potrebno je razlikovati pojmove: bruto imovina, neto imovina, bilansna imovina i imovina preduzeca. - Bruto imovina predstavlja zbir imovinskih delova iskazanih na strani aktive. Ona moze da bude manja od zbira aktive bilansa za zbir pozicija aktive koje predstavljaju korekturu kapitala i za zbir pozicija pasive koje predstavljaju korekturu imovine. - Neto (cista) imovina predstavlja razliku između bruto imovine i dugova (obaveza). Ona je jednaka sopstvenom kapitalu. Sopstveni kapital jednog privrednog subjekta nije nista drugo nego ona vrednost koja se dobije kada se od vrednosti imovine, odnosno bilansne aktive oduzme visina njegovih obaveza. Prema terminologiji Međunarodnih Racunovodstvenih Standarda (MRS), pod terminom kapital podrazumeva se sopstveni kapital, dok se pojam ukupni kapital (sopstveni kapital + tuđi kapital) ne koristi. - Bilansna imovina podrazumeva u bilansu iskazane vrednosti imovine i kapitala. Po svojoj visini ona odgovara bruto imovini, odnosno sopstvenom i pozajmljenom kaptalu. - Imovina preduzeca je razvijena u bilansnom i poreskom pravu. Ona obuhvata, u smislu poreskog prava, sve imovinske delove privredne jedinice kojima je glavni cilj obavljanje posla, a cije bilansiranje dopusta poresko pravo. Dakle, imovina preduzeca jednaka je bruto imovini koja je uvecana za latentnte rezerve i umanjena za skrivene gubit 3.SADRZINA BILANSA USPEHA Bilans uspeha predstavlja dvostrani pregled rashoda i prihoda nastalih u određenom obracunskom periodu, na osnovu koga se suprostavljanjem prihoda i rashoda utvrđuje finansijski rezultat. Bilans uspeha pokazuje finansijski rezultat poslovanja preduzeca posmatran iz dve perspektive. Pozitivan finansijski rezultat oznacava povecanje sopstvenog kapitala, odnosno povecanje neto imovine u toku obracunskog perioda. Negativan finansijski reultat oznacava smanjenje sopstvenog kapitala. Iz ovoga proizilazi da je bilans uspeha, u stvari, analiticki racun sopstvenog kapitala, na kome se u toku obracunskog perioda evidentiraju rashodi i prihodi sopstvenog kapitala. Na kraju obracunskog perioda, rezultat koji proizilazi iz razlike prihoda i rashoda prenosi se u bilans stanja kao definitivno povecanje ili smanjenje sopstvenog kapitala. Bilans uspeha moze biti periodicni i godisnji, prema tome da li iskazuje rezultat jednog kraceg vremenskog perioda ili perioda od godinu dana. Bilans uspeha moze se sastavljati po bruto i neto principu. 1

- Bruto princip vise odgovara principu jasnosti zbog zabrane saldiranja prihoda i rashoda, te je njegova iskazana moc daleko veca, sto je u skladu sa nacelima urednog knjigovodstva. - Saldirnje prihoda i rashoda po neto principu moze da bude delimicno ili potpuno. Bilans uspeha kao i bilans stanja moze se iskazati u formi konta (racuna) i tabele. U bilansu uspeha na levoj strani se prikazuju rashodi, a na desnoj prihodi. Grupisanje prihoda i rashoda vrsi se u tri grupe: poslovni, finansijski i vanredni (neposlovni) prihodi odnosno rashodi. 4.POVEZANOST BILANSA STANjA I BILANSA USPEHA Bilansi stanja i uspeha predstavljaju dva međusobno povezana, ali i po funkcijama razlicita finansijska izvestaja. Prvi ima zadatak da omoguci uvid u imovinsku situaciju i finansijski polozaj preduzeca, a drugi da omoguci uvid u zarađivacku sposobnost preduzeca. Njihova organska povezanost uslovljena je postojanjem nedovrsenih poslovnih transakcija na dan bilansiranja, iz cega proistice alokacija i anticipiranje troskova sa jedne strane, i odlaganje i anticipiranje prihoda, sa druge strane, kao i obrazovanje i ukidanje latentnih rezervi. To utice na visinu finansijskog rezultata u odnosnom obracunskom periodu. Bilans uspeha ''zatvara'' se na taj nacin sto se kao njegov krajnji rezultat javlja dobitak ili gubitak, odnosno ni jedno ni drugo ako je rezultat nula. Rashodi nastaju zbog smanjenja sredstava ili zbog povecanja obaveza, a prihodi nastaju zbog povecanja sredstava ili zbog smanjenja obaveza. To je sustinska organska veza između bilansa stanja i bilansa uspeha. 5.TEORIJE BILANSA Teorije bilansa ticu se shvatanja ili ucenja o glavnoj svrsi ili cilju bilansa i bilansiranja. U teorijama bilansa tretiraju se formalni i materijalni aspekt bilansa. Formalni aspekt bilansa odnosi se na njegov izgled, formu, strukturu, dakle u pitanju je problem rasclanjavanja bilansa u cilju obezbeđenja jasnosti. Materijalni aspekt bilansa odnosi se na sadrzinu bilansa, odnosno svodi se na problem izbora nacela procenjivanja u cilju vrednovanja bilansnih pozicija. Teorija bilansa razlikuje staticko, dinamicko i organsko shvatanje bilansa. 6. STaTICKO (IMOVINSKO) SHVATANjE BILANSA Staticko (imovinsko) shvatanje bilansa tice se prevashodno tumacenja bilansa sa aspekta privrednog ili poslovnog prava. Prema statickom shvatanju bilansa, primarni zadatak bilansa i bilansiranja sastoji se u utvrđivanju imovine preduzeca, sto je u funkciji zastite poverilaca preduzeca. Naime, bilans je sredstvo za utvrđivanje neto ili ciste imovine preduzeca, koja predstavlja garantnu supstancu za izmirenje obaveza prema poveriocima. Prema vremenskom periodu kad je ova teorija razvijena razlikujemo: - staro ili nerazvijeno staticko (imovinsko) shvatanje bilansa i - novije ili razvijeno staticko (imovinsko) shvatanje bilansa. 7. NERAZVIJENO STATICKO (IMOVINSKO) SHVATANJE BILANSA Tvorcima starog ili nerazvijenog statickog shvatanja bilansa smatraju se nemacki pravnici, intepretatori odredba zakonskih tekstova trgovackog prava. Primarnim zadatkom bilansa i bilansiranja, prema tadasnjem tumacenju, smatrano je utvrđivanje imovine preduzeca. Staticka bilansna teorija je orijentisana na utvrđivanje ciste imovine, odnosno garantne supstance preduzeca, dajuci time nacelu zastite poverilaca apsolutni primat pri bilansiranju. Osnovna informacija, koju dakle bilans mora da pokaze, jeste pokrivenost dugova, s obzirom na to da je poveriocima irelavantno da li je preduzece ostvarilo dobitak ili gubitak. 8. NOVIJE ILI RAZVIJENO STATICKO (IMOVINSKO) SHVATANJE BILANSA Novije ili razvijeno staticko (imovinsko) shvatanje bilansa podstaknuto je razvojem korporativnog oblika preduzeca, za cije poslovanje i sudbinu su sada pored poverioca i vlasnika kapitala podjednako zainteresovani i menadzment, zaposleni i drzava. Prema ovom gledistu, glavna funkcija bilansa predstavlja prikazivanje finansijske konstitucije i situacije, te je otuda bilans proglasen instrumentom za raspolaganje kapitalom. 9.DINAMICKO SHVATANjE BILANSA Smalembahova dinamicka teorija bilansa zastupa stav da cilj bilansa nije utvrđivanje imovine, kako smatra staticka (imovinska) koncepcija, vec utvrđivanje uporedivog finansijskog rezultata, cime se teziste prebacuje sa bilansa stanja na bilans uspeha. Dinamicko shvatanje okrenuto je interesima vlasnika, za razliku od imovinske koncepcije koja je okrenuta interesima poverioca. Prema tome, teorija bilansiranja premesta se sa utvrđivanja imovine i dugova na bilansiranje uspeha, pri cemu se kao vrhunski 2

zahtev istice njegova vremenska uporedljivost. Da bi se ostvario uporediv rezultat, dinamicka teorija bilansa polazi od sledecih pravila procenjivanja: - tacnost razgranicenja prihoda i rashoda - periodicnom obracunu mogu se dodeliti samo oni prihodi i rashodi koji njemu pripadaju, koji su u njemu ostvareni (nacelo uzrocnosti odnosno koleracije); - zadrzavanje istih metoda procenjivanja u nizu uzastopnih obracuna periodicnih finansijskih rezultata (nacelo kontinuiteta); - izbegavanje svake samovolje obracunavanja u slucaju vece nesigurnosti (nacelo sigurnosti obracuna). U pogledu procenjivanja vrednosti realiteta, dinamicka teorija prihvata nabavne cene za osnovna sredstva i za zalihe sirovina i materijala, a cenu kostanja za gotove proizvode i poluproizvode ako je niza od neto prodajne cene. 10. ORGANSKO SHVATANjE BILANSA Organsku teoriju razvijo je profesor Smit. Osnovna postavka organske teorije glasi da između bilansa stanja i bilansa uspeha postoji neraskidiva, organska veza, i da preduzeca kojima je imanentna dinamicnost predstavljaju sastavne delove privrede, koju takođe karakterise stalno kretanje, odnosno da je preduzece organski deo privrede kao celine. Prema tome, analizom finansijskih izvestaja preduzeca mogu se uociti promene u samom preduzecu, kao i promene u privredi, odnosno sagledati njihovo kretanje. Organska teorija posebno isistira na tacnosti iskazivanja finansijskog rezultata i ovaj zahtev stavlja iznad vremenske uporedivosti, na kojoj posebno isistira dinamicka teorija. Da bi finansijski rezultat bio realan, organska teorija se zalaze da se tekuci rashodi i realiteti, kao buduci rashodi, ne vrednuju na osnovu istorijskih troskova (nabavna i cena kostanja), vec po ponovnim nabavnim cenama, a da se razlika između stvarnih nabavnih i ponovnih nabavnih cena bilansira u bilansu stanja na potkontu sopstvenog kapitala kao ispravke vrednosti realiteta 11.NACELA UREDNOG KNjIGOVODSTVA Pod nacelima urednog knjigovodstva podrazumevaju se zahtevi i pravila prema kojima se poslovni ljudi upravljaju prilikom vođenja knjiga, invetarisanja i sastavljanja inventara i bilansa, kako bi korisnicima finansijskih izvestaja omogucili sticanje uvida u uspesnost poslovanja i finansijski polozaj preduzeca. Ovaj pojam se upotrebljava kao vrhovni, nadređeni pojam koji obuhvata: - nacela urednog knjigovodstva u uzem smislu; - nacela urednog bilansiranja; - nacela sastavljanja urednog inventara. S obzirom na to da zakonodavac nije u mogucnosti da do detalja regulise sve moguce slucajeve koji se u praksi pojavljuju, nacela urednog knjigovodstva se pojavljuju kao dopuna zakonskih resenja, ili su cak podignuta na rang pravnih normi, pa prilikom vođenja poslovnih knjiga i polaganja racuna, racunovođe su duzni da se pridrzavaju ovih pravila. 12. NACELA UREDNOG KNjIGOVODSTVA U UZEM SMISLU Cilj ovih nacela je da knjigovodstvo bude uredno i ispravno. Urednost ima dva aspekta: materijalni i formalni. Knjigovodstvo je materijalno ispravno ukoliko su: - proknjizeni svi nastali poslovni događaji (nacelo potpunosti); - ukoliko su ti poslovni događaji tacno proknjizeni (nacelo istinitosti); - ukoliko nisu proknjizeni poslovni događaji koji nisu ni nastali (nacelo vremenske homogenosti, tj. nacelo istinitosti); - ako su inventarisanjem obuhvaceni svi imovinski predmeti (nacelo potpunosti); - ako u inventar nisu ukljuceni nepostojeca privredna dobra ili prava (nacelo istinitosti); - ako vrednovanje privrednih dobara u inventaru odgovara vazecim propisima, odnosno nacelima. Formalna urednost je zadovoljena ukoliko se u knjigovodstvu moze snaci svako strucno lice i ukoliko se ono u svako doba moze proveriti. Nacela jasnosti i preglednosti predstavljaju kriterijume za formalnu urednost knjigovodstva. Knjigovodsto je formalno uredno: - ukoliko je knjizenje u poslovnim knjigama vrseno na zivom jeziku; - ukoliko su knjige povezane, a listovi snabdeveni rednim brojevima poređanim jedan za drugim; - ukoliko nema ostavljenih praznih međuprostora na mestima koja sluze za upisivanje; 3

- ukoliko se prvobitna knjizenja ne brisu, ne menjaju i ne cine necitljivim; - ukoliko je sacuvana sređena dokumentacija u skladu sa zakonskim resenjima (poslovne knjige, bilansi, inventari, dokumenta); - ukoliko su poslovni događaji proknjizeni pravovremeno (azurno); - ukoliko postoji pravilnik kojim su opisane procedure i organizacija racunovodstva i dr. 13. NACELA UREDNOG INVENTARISANjA Inventar predstavlja dokumentarnu osnovu za sastavljanje pocetnog bilansa novoformiranog preduzeca i omogucava izradu godisnjeg bilansa time sto utvrđuje nedokumentovane promene na imovini preduzeca. Zakonski propisi, uz nametanje obaveze sastavljanja inventara na pocetku pokretanja poslovanja, obavezuju preduzeca da popisivanje vrsi najmanje jednom godisnje, po pravilu na kraju poslovne godine, za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha. Inventarom se utvrđuje da li stvarno stanje privrednih dobara odgovara po vrsti, kolicini i vrednosti stanju po knjigama. Uredno bilansiranje pretpostavlja fizicko popisivanje stanja svih imovinskih delova i dugova na dan bilansa. Da bi svoje zadatke izvrsio, inventar treba da bude tacan, jasan, pregledan i razumljiv. Stoga je razvijen niz nacela cija primena ima za cilj ispunjavanje zahtevane urednosti. To su nacela: - pojedinacnog obuhvatanja, - potpunosti, - istinitosti, - uzimanja u obzir ekonomske svojine, - tacnog oznacavanja (obelezavanja) i - moguce kontrole. Nacelo pojedinacnog obuhvatanja nalaze da se svaki imovinski predmet (ekonomsko dobro) pojedinacno obuhvata, odnosno da predstavlja samostalni objekat inventarisanja. Nacelo potpunosti nalaze da se inventarom obuhvate svi imovinski delovi i obaveze. Nacelo istinitosti je ispunjeno ukoliko su dobra iskazana u inventaru stvarno postojala na dan inventarisanja i ako su obracunate vrednosti istinite. Nacelo uzimanja u obzir ekonomske svojine upucuje da je za ukljucivanje u popis, kao i kod bilansiranja, merodovna ekonomska, a ne pravna svojina. Nacelo tacnog oznacavanja proizilazi iz nacela jasnosti i obezbeđuje mogucnost naknadne kontrole. Vazno je da oznacavanje u inventaru bude isto kao i obelezavanje u operacijama skladista, u operacijama permanentnog inventara, kao i u tacnom razlikovanju ispravne od neispravne robe i materijala i kurentne i nekurentne robe. Nacelo naknadne kontrole ima cilj da omoguci naknadnu kontrolu u smislu proveravanja potpunosti i istinitosti inventara. Iz ovog nacela proizilazi i obaveza cuvanja izvorne dokumentacije bez koje bi kontrola bila krajnje otezana. 14. NACELA UREDNOG BILANSIRANjA Na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha donose se zakljucci o stanju i uspehu preduzeca. Da bi se mogli doneti pomenuti zakljucci, ovi izvestaji moraju biti sastavljeni u skladu sa određenim pravilima. Uspostavljena pravila usmerena na prikazivanje bilansa i procenjivanje bilansnih pozicija nazivaju se nacelima bilansiranja. Prema tome, nacela urednog bilansiranja su pravila usmerena na obezbeđivanje ispravnih godisnjih izvestaja o stanju i uspehu preduzeca. Ova nacela regulisu formu i sadrzinu bilansa. Nacela urednog bilansiranja nisu na jedinstven nacin sistematizovana, te se u literaturi mogu naci brojne sistematizacije, pri cemu se ni jednoj ne moze priznati svojstvo apsolutne tacnosti. Ovo nejedinstvo uslovljeno je brojnim razlozima, među kojima su najvazniji: vreme njihovog nastanka, zemlja u kojoj su razvijana, individualna misljenja u njihovom tumacenju itd. Jedna od postojecih klasifikacija nacela jeste klasifikacija na: okvirna (opsta) nacela, nacela razgranicenja i dopunska nacela bilansiranja. 15. OKVIRNA (OPSTA) NACELA Okvirna nacela su uslov pribavljanja korisnih informacija. Ispoljavaju se zahtevima tacnosti, potpunosti i jasnoce informacija. 16. NACELO JAVNOSTI Ovo nacelo zahteva da bilans bude jasan, odnosno razumljiv. Bilans je razumljiv ukoliko je pregledan, odnosno ukoliko obezbeđuje lak uvid u polozaj imovine i uspeh preduzeca. Ukoliko bilans nije jasan, odnosno, ukoliko su pozicije u 4

spajanje redovnih i vanrednih transakcija). .da su pojedine pozicije tacne. obuhvatanje pod zajednickim nazivom predmete koji nemaju nista ili imaju malo cega zajednickog. prema kojem osnovni zadatak bilansa nije prikazivanje imovinskog polozaja preduzeca u određenom trenutku u cilju sagledavanja garantne supstance.GONG CONCERN PRINCIP Iz ovog principa proizilazi periodicnost i privremenost izvestavanja. rasclanjivanje pasive sa aspekta vlasnistva. i da bilansne vrednosti ne smeju da budu samovoljno. Nacelo istinitosti zahteva: . 19. da se jasno vide pojavni oblici sredstava ili na koji rok su sredstva vezana. prema tome umesto zahteva za istinitoscu trazi da bilans bude tacan. 17. kao i obaveza procenjivanja po nabavnoj ceni. . razgranicenja prema predmetu i vremenu i impariteta nacela u uzem smislu. od kojih nacelo pojedinacnog vrednovanja i Going concern princip imaju karakter opstih nacela. sa druge strane). rasclanjavanje aktive na nacin da se jasno vide poslovni ciljevi pojednih delova imovine. osim u slucaju kad prodajna trzisna vrednost padne ispod nabavne vrednosti. ali zabranjuje procenjivanje imovine kao celine. Iz pomenutih zahteva proizilaze principi zabrane iskazivanja pogresnih ili fiktivnih pozicija u bilansu. Ovo nacelo je sracunato na zastitu poverilaca jer nalaze vrednovanje imovine od koje se ne ocekuje gubitak po individualnoj nabavnoj ceni ili ceni kostanja. odnosno cene kostanja. cime se onemogucava uporedivost u vremenu. sa jedne strane.da su u knjigovodstvo i godisnji zakljucak ukljuceni svi poslovni događaji. da odgovaraju cinjenicama. . nego objektivno utvrđene. a posebno zbog samog pojama istinitosti. raspodeljivog obracunskog rezultata. rasclanjavanje obaveza sa aspekta nastajanja i vremena njihove raspolozivosti.zahteve za adekvatnim rasclanjavanjem (jasno i adekvatno oznacavanje sadrzine pojedinih pozicija bilansa stanja i uspeha.zahtev za upotrebom bruto principa (zahtev za upotrebom bruto principa ima za cilj da ogranici moguce nejasnoce nastale sazimanjem pozicija aktive i pasive. odnosno ne sme da bude izostavljena neka imovina ili obaveze koje preduzece ima. dok su principi: realizacije. odnosno ceni kostanja. promena nacina rasclanjavanja u bilansu i racunu uspeha i promena naziva pojedinih bilansnih grupa ili konta iz godine u godinu.bilansu prikazane na nepregledan.da su godisnji izvestaji o stanju i uspehu sastavljeni prema nacelima urednog knjigovodstva.NACELO ISTINITOSTI Bilans ne treba da prikazuje nesto netacno. Jasnoca bilansa moze da bude ugrozena i brojnim razlozima koji izlaze iz okvira zahtevanog rasclanjavanja i upotrebe bruto principa (upotreba razlicitih naziva za iste predmete u bilansima uzastopnih obracunskih perioda. neadekvatnog razdvajanja ili nerazdvajanja poslovnih i neposlovnih događaja u bilansu uspeha. i to tacan u odnosu na vazece propise o bilansiranju i procenjivanju. vec obracunavanje uporedivog. prava i obaveza. NACELO POJEDINACNOG VREDNOVANJA Ovo nacelo predstavlja zahtev pojedinacnog obuhvatanja i procenjivanja predmeta imovine. rasclanjavanje sopstvenog kapitala sa aspekta namene. Tako je za bilns prikladniji izraz tacan. neshvatljiv i nejasan nacin. NACELA RAZGRANICENJA Prihvaceno Smalembahovo misljenje. . međusobnim prebijanjem rashoda i prihoda. 20. Ovo nacelo je u mnogome sporno. Prema tome. Osnovna pravila usmerena na ispunjavanje zahteva za jasnoscu mogu se sistematizovati na: . to dovodi do teskoca pri grupisanju pozicija za potrebe analize. takav bilans je neupotrebljiv za sve spoljne korisnike bilansa. osnove nastajanja. Ovo nacelo dozvoljava grupna procenjivanja koja proisticu iz pojedinih procenjivanja.NACELO REALIZACIJE 5 . neku imovinu ili obaveze koje preduzece nema.da se godisnji zakljucak izvlaci iz stvarno nastalih knjizenja. nacelo istinitosti podrazumeva prikazivanje realnih ekonomskih cinjenica u skladu sa vazecim nacelima i pravilima. 21. jasno prikazivanje i objasnjavanje međusobne isprepletanosti kod slozenih oblika preduzeca.da se vrednosti bilansnih pozicija procenjene u skladu sa ostalim nacelima urednog knjigovodstva. Nacelo istinitosti. praceno je razvijanjem odgovarajucih nacela. 18. rasclanjavanje bilansa uspeha na nacin koji omogucava da se sagleda nastajanje uspeha) i . tj.

na obracunavanje cene kostanja proizvodnje gotovih proizvoda i usluga.u kojem trenutku se ucinci (usluge i gotovi proizvodi) smatraju realizovanim i po tom osnovu obracunavaju kao prihodi. Funkciju dopune principa realizacije i impariteta. impariteta. s jedne strane. koja zahteva razgranicenje između perioda na nacin koji odgovara informacionim i ciljevima polaganja racuna.prihode i rashode koji nastaju periodicno. 23. odnosno koji nastaju proticanjem određenog vremenskog razdoblja . NACELO RAZGRANICENJA PREMA PROMETU I VREMENU Ovo nacelo je u najuzoj vezi sa dinamickom teorijom bilansa. neizbezni pojedinacni poslovni gubici po osnovu ocuvanja (prodaje) delova bilansne imovine i okoncanja vec zakljucenih ugovora.kako se procenjuju (obracunavaju) u bilansu nabavljeni faktori proizvodnje i zavrseni gotovi proizvodi i . 24. Eventualna raspodela neostvarenog dobitka vodila bi sigurnom smanjenju kapitala. za posledicu ce imati na vise iskazanu neto imovinu. spoljnih i unutrasnjih. Glavni problem periodiziranja jeste u dodeljivanju rashoda utvrđenim prihodima perioda. Problem periodiziranja svodi se. koji se shodno nacelu impariteta moraju uneti u bilans uspeha obracunskog perioda u kome su otkriveni. koji se kod sastavljanja godisnjeg zakljucka pojavljuju kao izvesni. te se ogranicavaju i isplate iz dobitka. 25. Nacelo realizacije određuje: .NACELO STALNOSTI U FUNKCIJI UTVRDJIVANJA OBJEKTIVNOG PERIODICNOG REZULTATA Dinamicka teorija bilansa postavila je za osnovni cilj utvrđivanje uporedivog finansijskog rezultata. Nacelo impariteta je u funkciji odrzavanja kapitala. pojavljuju se prihodi i rashodi cije je nastajanje iskljucivo povezano sa proticanjem vremena. neiskoriscenog materijala i osnovnih sredstava. Prema tome. jer se tekuci dobitak redukuje anticipirajuci rashode. obavljaju principi: opreznosti i stalnosti ili kozistentnosti. cime je onemogucena i kontrola upravljanja preduzecem. Uporedivost ce biti narusena usled dejstva mnogih faktora. Iz pomenutog razloga. koji se obracunavaju saglasno principu realizacije. najnize vrednosti i najvise vrednosti. odnosno visi periodicni rezultat.PRINCIP OPREZNOSTI U FUNKCIJI UTVRDJIVANJA PERIODICNOG REZULTATA I IMOVINE Neto imovina (sopstveni kapital) predstavlja garantnu supstancu jer iz nje poverioci mogu u krajnjoj instanci namiriti svoja potrazivanja. svako procenjivanje imovine na vise i procenjivanje obaveza na nize. pre svega.Ovo nacelo definise uslove za iskazivanje uspeha. NACELO IMPARITETA Pojam impariteta oznacava nejednak tretman. a time i bilansno-pravne imovine. Pored prihoda nastalih prodajom ucinaka.DOPUNSKA NACELA BILANSIRANJA Utvrđivanje raspodeljivog dobitka je primarni zadatak redovnog godisnjeg zakljucka i u funkciji je zastite poverioca i odrzavanja kapitala. Ovo dodeljivanje potrosnje faktora prihodima utvrđenim prema principu realizacije naziva se razgranicavanje prema predmetu. i rashoda koji se dodeljuju realizovanim i nerealizovanim jedinicama ucinaka. 22. U nacelu. ovo nacelo određuje nacin procenjivanja u bilansu svih ulaganja u faktore proizvodnje i utvrđivanje trenutka realizacije iz koga proisticu prihodi u bilansu uspeha. u literaturi je siroko rasprostranjeno misljenje prema kome se nacelo opreznosti sprovodi pridrzavanjem principa realizacije. prihodi nastaju prodajom ucinaka i oni se obracunavaju saglasno principu realizacije. Zbog toga je potrebno osigurati uporedivost bilansa u nizu uzastopnih obracunskih perioda. a ovde je u pitanju nejednak tretman nerealizovanih dobitaka i nerealizovanih gubitaka. te predstavlja jedan od najvaznijih principa za razgranicavanje sukcesivnih obracunskih perioda. Kako je neto imovina jednaka razlici između imovine i obaveza. Ovi prihodi i rashodi mogu se sistematizovati na: . na kojima se zasniva utvrđivanje raspodeljivog dobitka. Bez uporedivog finansijskog rezultata nemoguce je meriti i ocenjivati uspeh posmatranog obracunskog perioda. 26. Princip impariteta ima zadatak da sprecava iskazivanje suvise visokih dobitaka koje bi moglo da nastane zanemarivanjem rashoda. sa druge strane. U literaturi se nacelo stalnosti cesto ispoljava kroz: 6 .prihode i rashode koji nastaju od slucaja do slucaja.

prinudne latentne rezerve. Prinosna vrednost je rezultat kapitalizacije ocekivanog prosecnog buduceg dobitka sa odabranom interesnom (kamatnom) stopom. odnosno regulisu pitanje procenjivanja i prikazivanja bilansnih pozicija.Sadasnje vrednosti. Visina vrednosti pozicija imovine u aktivi i obaveza u pasivi određena je. koje mogu biti: ocekivane prodajne vrednosti imovinskih delova preduzeca koje nastavlja sa poslovanjem. latentne rezerve nastaju 7 . ovaj princip nalaze da forma bilansa bude nepromenljiva u nizu uzastopnih obracunskih perioda. uz uzimanje u obzir efekata koriscenja (otpisi za postrojenska dobra).Efektivne istorijske vrednosti. bilansne vrednosti su rezultat zakljucivanja poslovnih knjiga. nacela urednog bilansiranja određuju osnovne karakteristike racunovodstva. Ovo nacelo obezbeđuje i zahtev potpunosti. Prema tome. Kada je u pitanju redovan godisnji zakljucak. Princip formalnog kontinuiteta odnosi se na formu ili spoljasna obelezja bilansa. delimicne vrednosti. Princip materijalnog kontinuiteta odnosi se na nepromenjeno procenjivanje bilansnih pozicija. U zavisnosti od cilja koji je postavljen pred bilans. 4. likvidacione vrednosti. nacelom razgranicenja prema predmetu i vremenu i nacelom trgovacke opreznosti. koji bi mogao da bude povređen ispustanjem ili promenom sadrzine ili naziva neke bilansne pozicije prilikom otvaranja poslovnih knjiga na pocetku novog obracunskog perioda. Najcesce se radi o latentnim rezervama koje se pojavljuju kao posledica zakonske obaveze procenjivanja imovinskih predmeta po nabavnoj vrednosti u uslovima rasta cena. Nametanje obaveze vođenja poslovnih knjiga i polaganja racuna praceno je zahtevom da se godisnji zakljucak sastavlja prema nacelima urednog knjigovodstva.latentne rezerve oformljene po slobodnoj volji. vrednostima ponovne proizvodnje (reprodukciona vrednost) za dobra sopstvene proizvodnje. koje odgovaraju ocekivanom unovcenju pojedinih imovinskih predmeta preduzeca koje prestaje sa poslovanjem. 3. 27. VRSTE LATENTNIH REZERVI U novije vreme. U cilju obezbeđivanja vremenske uporedivosti. PROCENjIVANjE BILANSNIH POZICIJA Procenjivanje pozicija racunovodstvenih izvestaja znaci utvrđivanje vrednosti pozicija bilansa stanja i uspeha na dan bilansa. pre svega.latentne rezerve formirane po osnovu prava izbora i . trgovacka roba). U vezi s tim. odnosno koja imaju berzansku vrednost. a kao posledica zakonskog regulisanja pitanja procenjivanja bilansnih pozicija.prinosna vrednost procenjenih dobara. koje odgovaraju: vrednostima ponovne nabavke ili berzanskoj vrednosti za dobra koja poticu sa trzista nabavke. gotove proizvode i postrojenska dobra sopstvene proizvodnje. latentne rezerve sistematizuju kao: . Latentne rezerve nastaju potcenjivanjem imovine (aktive) i precenjivanjem obaveza (pasive). razlicito ce se vrednovati pozicije imovine u aktivi i obaveza u pasivi. odnosno na stalnost procenjivanja i na stalnost vrednosti. za aktiviranje i pasiviranje dolaze u obzir sledece vrednosti: 1. Princip kontinuiteta (stalnosti) u uzem smislu ispoljava se kao zahtev formalnog kontinuiteta i materijalnog (unutrasnjeg) kontinuiteta.. koje odgovaraju utvrđenim vrednostima pojedinih dobara iz sastava preduzeca kupljenog kao celine (zbir utvrđenih vrednosti pojedinacnih dobara odgovara nabavnoj vrednosti celine preduzeca). Pored toga.princip kontinuiteta (stalnosti) u uzem smislu.prodajne vrednosti procenjivanih dobara. POJAM I SUSTINA LATENTNIH REZERVI Latentne rezerve predstavljaju deo sopstvenog kapitala koji se iz bilansa ne moze sagledati. 28. Prinudne latentne rezerve nastaju primenom obaveznih zakonskih propisa o procenjivanju. uz uzimanje u obzir svih smanjenja vrednosti po osnovu eksploatacije. ceni kostanja za poluproizvode. koje odgovaraju: troskovima nabavke za dobra koja poticu sa trzista nabavke (materijal. .princip identiteta. 2. koja predstavlja otpadajuci deo vrednosti celine preduzeca na pojedina dobra. koji predstavlja zahtev da zakljucni bilans jedne godine bude jednak bilansu otvaranja naredne godine i . rastura se. 29. Nacelo identiteta je pre svega usmereno na sprecavanje manipulacije sa rezultatom.

prema vezi bilansa sa knjigovodstvenim racunima. Vrste bilansa se međusobno razlikuju po formi i sadrzini. omogucuju preduzecu da ne iskazuje prividne dobitke. otezava uvid konkurencije u finansijski polozaj i drugo. U teoriji i praksi je zastupljeno vise nacina za grupisanje bilansa. .prema duzini bilansnog perioda. tj. U zavisnosti od toga sta se bilansom zeli pokazati. isto kao i latentna rezerva. 32. 8 . sustinski neistinito. dolazi do izrazaja u bilansu uspeha u narednim obracunskim periodima. postoji nekoliko vrsta bilansa. Ovi prestupi su obicno kaznjivi visokim zatvorskim kaznama. . i to iz razloga sto latentne rezerve:predstavljaju besplatan izvor finansiranja. . pak.prema podacima na osnovu kojih se vrsi bilansiranje. itd. s tim sto ce se latentne rezerve formirane potcenjivanjem imovine koja ne podleze amortizaciji osloboditi i pojaviti u likvidacionom visku u trenutku likvidacije preduzeca.STAV POSLOVNE PRAKSE I EKONOMSKE TEORIJE O LATENTNIM REZERVAMA DOPUSTIVIST STVARANJA Poslovna praksa se uvek zalagala za dopustivost stvaranja latentnih rezervi.prodajom imovinskih delova u kojima su latentne rezerve nagomilane. Falsifikovanje bilansa podrazumeva svesno. preduzece ce iskazati gubitak manji od stvarnog ili ce. . RASTURANjE LATENTNIH REZERVI Sve latentne rezerve moraju se kad-tad prikazati. To znaci da bilans u kome su obrazovani skriveni gubici nije istinit. obicno kada se tezi da se visoki iznosi latentnih rezervi prevedu u otvorenu rezervu ili kapital kako bi se izbeglo placanje poreza. kao posledica nesigurnosti u buducnosti. . . Ukidanje privremenih latentnih rezervi moze da bude namerno i nenamerno. 33.daju preduzecu određenu otpornost. ili. Nenamerna likvidacija latentnih rezervi nastaje: . .prema svrsi iskazivanja bilansa.daju preduzecu mogucnost da pokriva prolazne gubitke ne posezuci pri tome za otvorenim rezervama (ne gubeci poverenje poverilaca i javnosti). Skriveni gubitak u bilansu stanja. U zavisnosti od visine skrivenog gubitka. .jacaju likvidnost. ako i po kojoj vrednosti ce da vrsi bilansiranje. . vrsi se sastavljanje bilansa. SKRIVENI GUBICI Nasuprot latentnim rezervama. dok ce se druge objektivirati u toku poslovanja preduzeca. Među ovim drugim razlikujemo dugorocno. skriveni gubici nastaju precenjivanjem imovine i/ili potcenjivanjem obaveza. prevarno i nezakonito prikazivanje polozaja imovine i uspeha. VRSTE BILANSA Opsta svrha bilansiranja je upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. U zavisnosti od cilja koji se zeli postici.naplatom ranije otpisanih ili delimicno otpisanih potrazivanja i dr. Latentne rezerve formirane po osnovu prava izbora nastaju kada: propisi ostavljaju preduzecu pravo izbora da li ce neko ekonomsko dobro da bilansira ili ne. srednjorocno i kratkorocno vezane latentne rezerve.prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju. . u slucaju koriscenja LIFO metode. u bilansu iskazati pojavni dobitak.prema tehnici sastavljanja bilansa.prema broju ukljucenih bilansa. razlikuje se vise ciljeva bilansiranja.snizenjem nabavnih cena materijala.zakonskom prinudom i kao posledica aktiviranja i materijalnih vrednosti koje nisu stecene kupovinom zbog zabrane aktiviranja osnivackih troskova. . 31. Latentne rezerve oformljene po slobodnoj volji nastaju kada se vrednost koja odgovara propisima o procenjivanju ili nacelima urednog knjigovodstva samovoljno potcenjuje. pa stoga se vrsi podela bilansa po sledecim kriterijumima: .smanjuju zavisnost od trzista novca i kapitala i uticaj davaoca kredita. jer vode preduzece u propast. odnosno da je rec o falsifikovanom bilansu. sa namerom da se ostete treca lica.prema odnosu prihoda i rashoda.prema podrucju informisanja uz pomoc bilansa. Precenjivanje bilansnih vrednosti aktive i precenjivanje obaveza direktno je suprostavljeno nacelima urednog knjigovodstva i bilansiranja.smanjivanjem amortizacionih kvota ispod nominalnih u slucaju degresivne metode otpisa osnovnih sredstava. Namerna likvidacija latentniih rezervi je manje ili vise samovoljna. 30.

odnosno kapital preduzeca. sinteticki prikazi. Prema vazecem Zakonu o racunovodstvu. Buduci da prikazuje stanje imovine i kapitala. Poreski bilans ne sacinjava se posebno. iz cijeg suceljavanja se utvrđuje rezultat koji moze biti pozitivan i negativan. Osnov za sastavljanje godisnjeg bilansa su pravne norme privrednog prava. 35. u stvari. uz bilans preduzeca sastavljaju interni bilansi uspeha za pojedine delove preduzeca ili za pojedine linije proizvodnje. Interni bilans sadrzi mnogo vise podataka i informacija nego eksterni bilans. inventarni i planski bilans zasniva se na 9 . Sastavlja se po pravilu na osnovu podataka knjigovodstvene evidencije. imovinu. odnosno finansijskog rezultata zavisi finansijska situacija. tj.RAZLIKOVANjE BILANSA PREMA PODRUCJU INFORMISANjA Zavisno od toga da li je bilans namenjen potrebama informisanja preduzeca ili eksternih korisnika. Bilans kretanja sluzi u analiticke svrhe. ralikujemo interni bilans i eksterni bilans. Najvise se koristi pri analizi likvidnosti preduzeca. odnosno korelacije prihoda i rashoda. Poreski bilans ima zadatak da iskaze poresku osnovicu kako bi se oporezivanjem obezbedili prihodi za pokrice javnih rashoda. Na taj nacin ujedno se uspostavlja i bilansna ravnoteza racuna dobitka i gubitka. Od ostvarenog poslovnog. razlikuje se imovinski bilans. Aktiva pokazuje sredstva. Eksterni bilansi su namenjeni eksternim korisnicima i drzavnim institucijama. Bilans stanja je slozen i sastoji se iz racuna. pored prihvatanja salda racuna aktive i racuna pasive. salda racuna aktive i pasive. dva osnovna bilansa koji se sastavljaju na bazi knjigovodstvenih racuna upravo su bilans stanja i bilans uspeha. te da se on uvek uravnotezuje. 36. odnosno bilansa uspeha. bilans uspeha. treba znati da on nikad nije unapred uravnotezen. za sagledavanje promene strukture aktive i pasive u toku obracunskog perioda. bilans utvrđivanja rezultata i bilans kretanja. Bilans uspeha predstavlja finansijski izvestaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obracunski period. Bilans stanja prikazuje ekonomsku situaciju privrednog subjekta u datom momentu. bonitet i efikasnost poslovanja u celini.RAZLIKOVANjE BILANSA PREMA VEZI SA KNjIGOVODSTVENIM RACUNIMA Buduci da bilans nastaje kao zakljucak knjigovodstvenih racuna. Da bi se moglo govoriti o bilansu. Cilj sastavljanja ovog bilansa je utvrđivanje poslovnog uspeha. poredi ih sa planskim ili standardnim troskovima i objasnjava uzroke odstupanja. Osim toga. Cilj ovog bilansa je da prikaze imovinu i kapital preduzeca na dan bilansiranja. imovinski bilans je istovremeno i bilans stanja. Poslovni bilans sacinjava se na osnovu bilansnih nacela i uz primenu racunovodstvenih standarda.RAZLIKOVANjE BILANSA PREMA PODACIMA NA OSNOVU KOJIH JE SACINjENPodela na knjigovodstveni. aneks i izvestaj o poslovanju 38.Poslovni bilans. a ne imovine preduzeca. sa stanovista koriscenja. Prihodi i rashodi se moraju odnositi na obracunski period. 37. nego se izvodi iz poslovnog bilansa. Bilans utvrđivanja uspeha je. bilans uspeha. interni bilans iskazuje ostvarene troskove po mestima troskova i po nosiocima troskova. tj. korigovanih rezultata popisivanja ili inventarisanja.. Tako se npr.prema redovnosti sastavljanja bilansa. integrise i finansijski rezultat. Poreski bilans se sastavlja tako sto se finansijski rezultat utvrđen u poslovnom bilansu uspeha koriguje na vise za iznos rashoda koje poresko zakonodavstvo ne priznaje i na nize za iznos poreskih olaksica.RAZLIKOVANjE BILANSA PREMA PRAVNIM NORMAMA KAO OSNOVA BILANSIRANjA U zavisnosti od toga da li se bilans sastavlja na osnovu propisa privrednog prava ili na osnovu poreskog prava. radi uspostavljanja bilansne ravnoteze. angazovanja i trosenja sredstava proizvodnje. izvestaji o poslovanju. Bilans stanja. vrsi se korekcija u skladu sa poreskim propisima. tj. eksterni bilans sadrzi: bilans stanja. 34. Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani. dok bilans stanja ima tretman pomocnog sredstva za utvrđivanje periodicnog rezultata. RAZLIKOVANjE BILANSA PREMA SVRSI IZKAZIVANjA U zavisnosti od toga sta se smatra dominantnim ciljem poslovanja. Pri ovakvom bilansiranju primenjuje se nacelo uzrocnosti. a pasiva izvore sredstava. Bilansi stanja i uspeha su u međusobnoj uzrocnosti i zavisnosti. razlikujemo poslovni bilans i poreski bilans. a bilans uspeha izrazava i obuhvata finansijske rezultate ostvarene u određenom vremenskom periodu.

kao sto su npr. Za preduzece koje se likvidira. kao poslovni rezultat. Kao takav. obaveza prema dobavljacima i potrazivanja za date avanse i sumljivih potrazivanja. a moze da obuhvati i bilans stanja. Za preduzece koje nastaje razdvajanjem dva ili vise preduzeca. On se sastavlja na osnovu inventiranih podataka.stepenu tacnosti bilansa. Takođe se vrsi kompezacija na strani aktive i pasive i kod potrazivanja od kupaca. otpisivanja se iskazuju na posebnoj poziciji kao korektivna stavka aktive. Neto bilans je takav bilans u kome se pojedine bilansne pozicije kompezuju i iskazuju u neto iznosu. Bruto bilans je takav bilans kod koga se pojedine pozicije međusobno ne kompezuju. tj. a nikako uspeh preduzeca. aktivnosti i događaja na knjigovodstvenim racunima. sto ga cini tacnijim od među bilansa. Po bruto principu sacinjava se bilans stanja i bilans uspeha. RAZLIKOVANjE BILANSA PREMA BROJU UKLjUCENIH BILANSA Prema broju bilansa ukljucenih u bilans. Obaveza sastavljanja individualnog bilansa proistice iz zakonske regulative po kojoj je svako preduzece obavezno da sastavlja tzv. tromesecni. a sumnjiva i sporna potrazivanja se iskazuju takođe u neto iznosu jer se otpisivanje vrsi direktno kroz sprovedene kompezacije. U bilansu stanja sacinjenom po neto principu. sto znaci da se osnovna sredstva iskazuju po neotpisanoj (sadasnjoj) vrednosti. U bilansu uspeha sacinjenom po neto principu pojedine srodne pozicije rashoda i prihoda se međusobno kompezuju i iskazuju u neto iznosu. odnosno na pocetku godine. 10 . pocetni bilans je zavrsni bilans sacinjen na dan stupanja u likvidaciju. Za novoosnovano preduzece. sestomesecni bilans. 40. tacnije. Iskazuje se na obrascima bilansa stanja. Naime. rashode i finansijski rezultat koji ce se ostvariti u toku planskog perioda. U bilansu stanja sacinjenom po bruto principu. zavrsni racun. Zajednicki bilans moze da bude zbirni ili konsolidovani. 41. pocetni bilans je bilans osnivanja. Putem inventarisanja obezbeđuje se dokaz o tacnosti bilansa. a u dobro organizovanim preduzecima jednom mesecno. Međubilans obavezno obuhvata bilans uspeha. finansijski rezultat i vanredni rezultat. Takođe se vrsi kompezacija od kupaca i obaveze prema kupcima za primljene avanse. otpisivanje osnovnih sredstava se vrsi direktno. odnosno prema tome da li se dobitak u bilansu javlja u ukupnom iznosu ili je vec raspoređen na određeni nacin tako da se uopste ne vidi ili se vidi samo delimicno. Planski bilans stanja obuhvata projekciju stanja i strukture sredstava i izvora finansiranja na dan planskog perioda. a najmanje tacan je probni ili knjigovodstveni bilans. Pored toga.RAZLIKOVANjE BILANSA PREMA DUZINI BILANSNOG PERIODA Podela na pocetni. obaveze. Za preduzece koje nastaje spajanjem dva ili vise preduzeca. bilansa uspeha i dodatnog racunovodstvenog iskazaneksa. 39. Pocetni bilans se sastavlja na pocetku poslovanja jednog preduzeca. prema dobavljacima i potrazivanja od dobavljaca za date avanse. RAZLIKOVANjE BILANSA PREMA TEHNICI SASTAVLjANjA Prema tehnici sastavljanja. a gubitak se iskazuje samo u nepokrivenom iznosu.Planski bilans se sacinjava na osnovu planskih podataka. tj. razlikujemo bruto ili neto bilans. razlikujemo individualni i zajednicki bilans. pocetni bilans je bilans razdvajanja. ukupni finansijski rezultat se u bilansu uspeha iskazuje po izvorima. On sluzi za proveru tacnosti evidetiranih kretanja i stanja poslovnih promena. on moze da pokaze samo stanje aktive i pasive. nakon izvesnog poslovnog događaja. Inventarni bilans se dobija na osnovu popisivanja ili inventarisanja. Individualni bilans je bilans stanja i bilans uspeha svakog pojedinacnog preduzeca. mesecni. svaka vrsta prihoda i rashoda iskazuje se u posebnoj bilansnoj poziciji. Međubilans se sastavlja za periode krace od jedne godine. manje tacan je inventarni bilans. pocetni bilans je bilans fuzije. krajnji i međubilans vrsi se prema vremenu kada se sastavljaju. Pozitivan finansijski rezultat nije vidljiv u bilansu stanja. Krajnji bilans se obicno sastavlja na kraju poslovne godine i moze se tretirati kao pocetni za narednu godinu. Najstvarniji je stvarni bilans. U bilansu uspeha sacinjenom po bruto principu ne vrsi se kompezacija pojednih prihoda i rashoda. a planski bilans uspeha projektuje prihode. iskazuju se bez saldiranja.Knjigovodstveni bilans se zasniva samo na podacima iz knjigovodstvene evidencije. potrazivanja i obaveza. On se sacinjava na osnovu knjigovodstvenih podataka. Knjigovodstveni bilans se sacinjava vise puta tokom poslovne godine. Inventarisanje obihvata ne samo popisivanje sredstava materijalnih vrednosti vec i novcanih sredstava.

izvestaj o tokovima gotovine i racunovodstvene politike i napomene sa objasnjenjima. takav bilans se moze smatrati uspesnim jer preduzece ostvaruje zadatke zbog kojih je osnovano. U konsolidovanom bilansu uspeha iskazuju se rashodi i prihodi koji su nastali po osnovu isporuke roba i usluga i finansirnja trecim licima. Neuspesan bilans je onaj koji iskazuje negativan finansijski rezultat . a ukupan finansijski rezultat pozitivan. 43.gubitak. pocetni bilans. kod koga je iznos obaveza veci od iznosa sredstava. Uspesan bilans je onaj koji iskazuje pozitivan finansijski rezultat . tj. dakle. a prema kriterijumu redovnosti sastavljanja. Konsolidovani bilans stanja se sastavlja na taj nacin sto se međusobne obaveze i potrazivanja ne iskazuju u ovom bilansu. U redovne bilanse spada godisnji zavrsni racun. redosled i naziv bilansnih pozicija. U konsolidovanom bilansu uspeha ne iskazuju se prihodi i rashodi koji su nastali po osnovu međusobnih isporuka roba i usluga i međusobnog finansiranja preduzeca. izvestaj koji pokazuje ili sve promene na kapitalu ili promene na kapitalu osim onih koje proisticu iz novih uplata vlasnika ili isplata vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima. 42. Po Međunarodnim racunovodstvenim standardima njega cine: bilans stanja i bilans uspeha. najprihvatljivije je glediste po kome se bilansi dele na redovne ili tekuce i specijalne. 11 . To su situacije u kojima bilans uspeha moze iskazivati pozitivan rezultat a da ipak nije uspesan. Rec je o bilansu u kome su sredstva iskazana na strani aktive veca od obaveza iskazanih na strani pasive. kao razliku između rashoda i prihoda. Sastavljanje konsolidovanog bilansa vrsi se na osnovu individualnih bilansa preduzeca ciji bilansi ulaze u konsolidovani bilans. kao i na finansijski rezultat. od kojeg postoji u izvesnim slucajevima izuzetak. Pasivni bilans postoji u obrnutom slucaju. On. Godisnji bilans predstavlja i bilans otvaranja.Zbirni bilans je zajednicki bilans dva ili vise preduzeca koja su ekonomski i finansijski povezana. Konsolidovani bilans je takođe zbirni bilans dva ili vise preduzeca koja su ekonomski i finansijski povezana. Preduslov za njegovo sastavljanje je da u svim individualnim bilansima bude identicna struktura. tj. Aktivan je onaj bilans koji ima cistu imovinu (sopstveni kapital). u zavisnosti od principa od kojih se polazi pri podeli. a trenutan negativan poslovni rezultat se najverovatnije u narednim periodima nece ponoviti. Sastoji se iz zbirnog bilansa stanja i bilansa uspeha koji se dobijaju njihovim sabiranjem. kao i da obaveze i potrazivanja između preduzeca ciji bilansi ulaze u konsolidovani bilans moraju da budu iskazani na posebnim pozicijama u individualnim bilansima i međusobno usaglaseni. RAZLIKOVANjE BILANSA PREMA REDOVNOSTI SASTAVLjANjA Sa stanovista analize poslovanja. na osnovu koga preduzece otvara poslovne knjige na pocetku tekuce poslovne godine.RAZLIKO VANjE BILANSA PREMA ODNOSU SREDSTAVA I OBAVEZA Podela na aktivni i pasivni bilans vrsi se prema kvantitativnom odnosu sredstava u aktivi i obaveza u pasivi. . Sastoji se iz konsolidovanog bilansa stanja i bilansa uspeha. pri cemu je ovaj negativni rezultat veci od pozitivnog poslovnog rezultata. Redovni bilansi se dele na vise nacina. Rok ili vreme sastavljanja redovnih bilansa određeni su zakonskim propisima konkretne zemlje ili internim pravilima konkretnog preduzeca. koji svojim sredstvima moze namiriti sve poverioce tako da ostane jedan deo sredstava u obliku sopstvenog kapitala. tj. Uslov za njegovo sastavljanje je da u svim individualnim bilansima bude identicna struktura. Ovo je opste pravilo. ciji bilansi ne ulaze u konsolidovani bilans.REDOVNI BILANSI Redovni bilansi se sastavljaju u unapred određenim ili na duzi rok ponavljanim vremenskim intervalima. odnosno kada je poslovni rezultat negativan.RAZLIKOVANjE BILANSA PREMA ODNOSU PRIHODA I RASHODA Prema tome kakav rezultat bilans iskazuje u poslovanju preduzeca. tj. obuhvata imovinu iz koje su iskljucena i potrazivanja i obaveze prema preduzecima koja ulaze u kosolidovani bilans. delimo ga na uspesan i neuspesan bilans. redosled i naziv bilansnih pozicija. koji je istovremeno i pocetni bilans.Godisnji bilans se sastavlja po isteku poslovne godine. odnosno bilans otvaranja za narednu godinu. Oni su posledica redovnog poslovanja i imaju za cilj da ukazu na ukupnost angazovanih sredstava po sastavu i izvorima. 44. Međutim i ovde ima izuzetaka.dobitak. Rec je o bilansu koji svojim sredstvima ne moze izmiriti obaveze. posebne ili povremene bilanse 45. Ako je poslovni rezultat pozitivan a vanredni rezultat negativan. aktive i pasive. kao i svi međubilansi u toku godine.

U slucaju horizontalne fuzije. tj. imati bilansnu ravnotezu jer izrazavaju celinu novonastalih preduzeca. Postojeca preduzeca. obaveza i sopstvenog kapitala. Otuda se podela specijalnih bilansa vrsi u zavisnosti od određenih prilika koje izazivaju njihovu pojavu. obaveza i sopstvenog kapitala na novoformirane konstituente. Ovaj bilans treba da da tacan. Ti kriterijumi se određuju posebno za svaku vrstu sredstava. Po pravilu javljaju se sledeci bilansi: bilans osnivanja. Novoformirani bilansi moraju. Fuzija nastaje spajanjem dva ili vise pravno samostalnih poslovnih subjekata u jednu novu pravnu i ekonomsku celinu ili pripajanjem jednog poslovnog subjekta drugom. kada nastanu određeni uslovi i okolnosti koji zahtevaju preduzimanje posebnih poslovnih mera ili kada se radi o promeni polozaja preduzeca. resava se zakonskim propisima koji pocivaju na nacelima uredno vođenog knjigovodstva i bilansiranja. itd. kao i rezultate poslovanja postojeceg preduzeca. realan prikaz ukupne imovine i izvora finansiranja preduzeca koje se razdvaja i omoguci podelu njegove imovine. U principu. te postaje zasebno pravno lice ili se pripaja drugom. U privrednoj praksi razlikuju se dve vrste fuzije: fuzija pripajanja i fuzija spajanja. sanacioni bilans. Dakle.SPECIJALNI BILANSI Specijalni bilansi nastaju u tacno određenim prilikama.Bilans osnivanja se sastavlja na pocetku poslovanja svakog preduzeca i po pravilu je sastavni deo akta o njegovom osnivanju. bilans razdvajanja. obaveza i sopstvenog kapitala. Primenom utvrđenih kriterijuma za podelu sredstava. 12 . vretikalne i fuzije nastale koncentracijom kapitala. gube pravni subjektivitet.Bilans fuzije se sastavlja u slucaju statusnih promena.Međubilans ima karakter periodicnog obracuna. i preduzeca slicnih proizvodnih asortimana. spajajuci se u novo preduzece. odnosno promena u organizovanju preduzeca usled spajanja ili pripajanja. takođe. Fuzije spajanja predstavljaju proces lividacije dva ili vise preduzeca i stvaranje potpuno novog preduzeca koje se upisuje u sudski registar. tj. Na taj nacin se dobija uvid u stanje sredstava i izvora sredstava. razdvajanja ili poravnanja. Kao rezultat pripajanja. a na strani pasive izvori finansiranja. vec i kojih. Oni se pojavljuju u specijalnim situacijama. Bilansi izdvojenih preduzeca su bilansi sastavljeni posle izvrsene deobe preduzeca. predstavnici buducih preduzeca utvrđuju kriterijume za podelu imovine i sopstvenog kapitala.. odnosno polugodisnje. kao posledica specijalnih ciljeva. sredstva se dele prema poslovnim zadacima cije izvrsenje treba da omoguce. Prema ekonomskim ciljevima. a sastavlja se po isteku svakog kvartala. Bilns razdvajanja nastaje i kada se preduzece podeli na dva ili vise preduzeca. On se po pravilu sastoji iz bilansa stanja i bilansa uspeha. bilans fuzije. u cilju poboljsanja ekonomije obima. Uloga mu je kontrolna i informativna. stecajni bilans. formirace se bilans stanja za svako novo preduzece koje nastaje iz postojeceg. Fuzije pripajanja predstavljaju proces likvidacije jednog preduzeca sa preuzimanjem njegovih sredstava i obaveza od strane drugog postojeceg preduzeca ili preuzimanjem dva ili vise preduzeca od strane jednog vec postojeceg preduzeca. kako prema delatnosti tako i prema okruzenju. Fuzija koja je motivisana koncentracijom kapitala spaja preduzeca ralicitih proizvodnih asortimana. on predstavlja pregled vrednosti imovinskih delova preduzeca u osnivanju. Vertikalna fuzija integrise preduzeca cije se poslovne aktivnosti dopunjuju ili su fazno povezana u procesu reprodukcije.Bilans razdvajanja ili deobni bilans sacinjava se u slucaju kada se preduzece izdvoji iz sredstava dotadasnjeg preduzeca. u principu. likvidetni bilans. jer je za novo preduzece bitno ne samo koliko su dobili sredstava i obaveza. Za vrednovanje poslovne imovine primenjuju se nabavna i reprodukciona cena. likvidacioni bilans. poreski bilans. Bilans celine preuzeca sluzi za sagledavanje dosadasnjeg poslovanja. . pripojena preduzeca gube pravni subjektivitet. 46. . odnosno pripajaju preduzeca iz iste grane delatnosti. razlikuju se horizontalne. na strani aktive iskazuju se sredstva. koje sastavlja bilans fuzije koji je ujedno i bilans osnivanja. a novo preduzece postaje pravno lice. . Kada je sacinjen bilans postojeceg preduzeca. dok postojece preduzece nastavlja sa poslovanjem i zadrzava i pravnu i ekonomsku samostalnost. zbog cega vise ne mogu imati svoje bilanse. Bilans osnivanja sadrzi bilans stanja bez bilansa uspeha. spajaju se. Problem vrednovanja imovine u bilansu osnivanja koju osnivaci unose kao ulog. njihove aktive i pasive. Proces razdvajanja preduzeca namece potrebu sastavljanja dva bilansa: bilansa celine preduzeca i bilansa izdvojenih preduzeca Bilans celine preduzeca sastavlja se na dan izdvajanja. U osnivackom bilansu stanja. prava.

uobicajeno je da se sastavljaju dva bilansa: bilans pre postupka saniranja preduzeca i bilans posle postupka saniranja preduzeca. On se sastavlja na osnovu inventara. -Bilans pre postupka saniranja preduzeca sastavlja se u cilju određivanja stepena zaduzenosti. prestanka rada preduzeca. likviditetni bilans sastavlja se u cilju utvrđivanja stanja likvidnosti konkretnog preduzeca na dan bilansiranja. . BILANSI PREMA VREMENUPRE POKRIVANJA 13 . Sastavljanje sanacionog bilansa vezano je za tzv. s obzirom da je rec o duzem vremenskom postupku. njime u periodu likvidacije. .Bilans sanacije sastavlja se u slucajevima kada se preduzece nađe u finansijskim teskocama.Stecajni bilans se u sustini ne razlikuje od likvidacionog bilansa. I kod stecajnog bilansa se sacinjavaju i prezentiraju dva izvestaja: pocetni stecajni bilans ili bilans otvaranja stecaja i krajnji stecajni bilans ili bilans zatvaranja stecaja. Sastavlja se tako sto se svaka pozicija aktive procenjuje po cenama koje bi mogle da se ostvare u slucaju likvidaciej preduzeca. Krajnji likvidacioni bilans se sastavlja po izvrsenoj prodaji realne imovine preduzeca u likvidaciji i posle naplate njegovih potrazivanja. Posto sanacija preduzeca predstavlja postupak ozdravljenja preduzeca. U postupku lividacije. a ako preduzece ide u redovnu likvidaciju. Pocetni stecajni bilans sacinjava stecajni upravnik. Prema novijem shvatanju. poslovnih partnera i drzave. tj. . s obzirom na cinjenicu da nastaje kao posledica zvanicnih poreskih propisa. bilo zbog nemogucnosti odrzavanja likvidnosti.Likviditetni bilans sluzi za ocenu likvidnosti preduzeca. Poreski bilans nije samostalni finansijski izvestaj. bilo kao posledica nerentabilnog poslovanja. Do prestanka rada preduzeca dolazi usled nepostojanja zakonskih i ekonomskih uslova za nastavak poslovanja. Prema tradicionalnom shvatanju. Postupak saniranja preduzeca je proces preduzimanja konkretnih mera i aktivnosti u cilju pribavljanja dopunskog kapitala ili finansijskih sredstava. Stecajni postupak se pokrece nad preduzecem koje je nelikvidno i prezaduzeno. sastavljaju se dva bilansa: pocetni ili bilans otvaranja likvidacije i krajnji ili bilans zatvaranja likvidacije. .Poreski bilans je vrsta posebnog ili specijalnog bilansa. njime upravlja postojeca uprava. i izglede za zadovoljenje poverilaca. . likviditetni ili kreditni bilans za određeno preduzece sastavlja inspektor ili drugo ovlasceno lice banke koja se javlja kao kreditor ili poverilac odnosnog preduzeca. Stecajni bilans daje tacan pregled imovine i finansijske situacije preduzeca koje je pogođeno stecejem. neophodno je otkriti i u njemu prikazati sve eventualne skrivene gubitke preduzeca koje se nalazi u postupku sanacije. odnosno stecaja. pri cemu se postuje princip likvidnosti. upravlja stecajna uprava. Osnovni cilj preduzeca u likvidaciji jeste da unovci svoju imovinu kako bi stvorilo sredstva za isplatu svojih obaveza. uz neophodno postovanje zvanicnih poreskih propisa. uspesnosti poslovanja i obima nedostajacujih sredstava preduzeca neophodnih za normalno poslovanje i odrzavanje likvidnosti. Pocetni likvidacioni bilans se sastavlja pre postupka likvidacije i u njemu se daje prikaz imovine. 47. Zavrsni stecajni bilans prikazuje stecajnu masu i obaveze koje su iz nje izmirene. Bilans posle postupka saniranja sastavlja se u cilju utvrđivanja efekta preduzetih mera i akcija saniranja na finansijski polozaj odnosnog preduzeca. Stecaj predstavlja cin prinudnog gasenja poslovanja preduzeca u ime zastite interesa poverilaca. postupak saniranja ili ozdravljenja preduzeca. vec predstavlja izvedeni poslovni bilans. Postupak sanacije treba da prati analiza realnosti prikazanog gubitka i analiza njegovih uzroka i posledica. Projektovani bilans sanacije pokazuje kako izgleda bilans posle predlozenih otpisa. potrazivanja i obaveza preduzeca. Ovaj bilans je planirani i projektovani bilans preduzeca posle izvrsene sanacije.Bilans likvidacije sastavlja se u momentu likvidacije. Uspeh sanacije zavisi od uspesnog izbora sanacionih mera koje moraju da odgovaraju utvrđenim uzrocima nastalog gubitka. Sastavlja se u cilju obezbeđivanja pouzdane i tacne osnovice za oporezivanje preduzeca. koji traje u određenom vremenskom intervalu. Razlika je samo u upravljanju preduzecem u stecaju. reprograma postojecih obaveza i eventualnog novog dodatnog zaduzenja. zaposlenih. Ako preduzece ide u prinudnu likvidaciju. Ovaj bilans se u literaturi posmatra sa dva razlicita aspekta: tradicionalnog i novijeg aspekta.Bilans fuzije prakticno se sastoji iz dva bilansa: 1) bilansa fuzije preduzeca koja se pripajaju ili spajaju i 2) bilansa fuzije preduzeca u koje je izvrseno pripajanje ili bilans fuzije preduzeca nastalog spajanjem. Da bi ovaj bilans bio realan. Postupak likvidacije moze se ostvariti putem redovne likvidacije i prinudne likvidacije.

U zavisnosti od funkcionalnih podrucja na kojima se sredstva poslovne politike upotrebljavaju. razlikuju se politika nabavke. 51. A politika stabilizovanog dobitka za raspodelu pretpostavlja stabilan dobitak u duzem vremenskom razdoblju. finansiranja. politike bilansa i druge. puteva i nacina za ostvarenje izabranih ciljeva. postoje i bilansi koji se sastavljaju u cilju sagledavanja kretanja poslovnih vrednosti u određenom vremenskom intervalu. Ukupnost sredstava. FINANSIJSKO POLITICKI CILJEVI (1) Isticu se dva glavna koncepta politike raspodele (politike dividendi). razvoja preduzeca u buducnosti. kolajua vodi tacuna o promeni vrednosti novca. Vecina preduzeca tezi da prikaze stabilnost u svome poslovanju. dobitak iskazan u trgovackom bilansu nije adekvatna osnova za raspodelu. „ b) Politika odresenih ruku—Primena ove politike cesto se srece kod velikih preduzeca. CILJEVI POLITIKE BILANSIRANJA Ciljevi politike preduzeca koje se uz pomoc bilansa sprovode ispoljavaju se kao. U inflatornim uslovima. (2) Politika olaksavanja poreza sracunata je na: a) Ustedu poreza (smanjenje poreza). POLITIKA BILANSIRANJA 49.prodaje. Takav cilj je moguce postici ako se oporezivi dobitak prilagodi na optimalan nacin stanju. u zavisnosti od dnevnih zahteva. buduci da predstavlja besplatan izvor finansiranja. odnosno promenama poreskih stopa b) Odlaganje poreza za sledece obracunske periode.Prema ovom kriterijumu.finansijsko politicki ciljevi i ciljevi publiciteta. bilansi se dele na: (lprojektovane (planske) i (2) stvarne. proizvodnje. Visina dobitka za raspodelu određuje se prema prilikama.BILANSI PREMA KARAKTERU BILANSNIH VELICINA-STANJE ILI TOK Pored bilansa koji imaju karakter stanja. i politiku relativno stabilizovanog dobitka za raspodelu. sa primarnim zadatkom kontrole likvidnositi. Mogucnost olaksavanja poreza bilansnom politikom direktno 14 . a) Princip (cvrstog) stabilizovanog dobitka za raspodelu.Projektovani bilansi predstavljaju osnovu za kontrolu. Bilansna politika obuhvata sve one ciljeve i odluke rukovodstva koje su povezane sa polaganjem racuna. 48. koja vodi racuna o promeni vrednpsti novca. Ova politika imala je za cilj da preduzece dugorocno posmatrano plati minimum poreza. Odlaganje poreza za buduce obracunske periode ima za posledicu popravljanje trenutne likvidnosti i rentabilnosti. koj i ima dve varijante: • politiku apsolutno stablizovanog dobitka za raspodelu na duze vreme. PREDMET I PODRUCJE POLITIKE BILANSIRANJA Politika se obicno definise kao izbor ciljeva i pronalazenje optimalnih sredstava. 50. puteva i nacina za ostvarenje izabranih ciljeva cine instrumente politike. pa i u zavisnosti od ponasanja drugih preduzeca. 49. Razlike između stvarnih i projektovanih bilansnih pozicija pokazuju odstupanja koja su predmet analize.

15 . promena oblika organizovanja ili prodaje na dan donosenja odluke o promeni. i poreklo te imovine. Usled razlicite procene o tome koja je informacija od veceg znacaja.dugorocni finansijski plasmani. S obzirom na to da je u pojedinim pravnim formama preduzeca određeni deo sopstvenog kapitala nepromenljiv ili promenljiv samo pod određenim uslovima. Cilj godisnjih racuna je pruzanje verne slike imovine. . na dan utvrđen ugovorom o prodaji. preduzeca su duzna da objave godisnji racun koji obuhvata: bilans. 53. Shodno tome. dok je u drugim pravnim formama promenljiv u celosti.kupci i druga potrazivanja. Ova imovina moze biti finansirana iz sopstvenog kapitala. sa stanjem na dan 31. i po principu rastuce likvidnosti u aktivi i opadajuce rocnosti u pasivi. sopstvenom kapitalu. tekuce godine. bilans uspeha. koje ce velikom broju razlicitih korisnika biti od koristi prilikom donosenja ekonomskih odluka. izvestaj koji pokazuje sve promene na kapitalu.gotovina i gotovinski ekvivalent. obavezama. glavna knjiga i pomocne knjige) obavezni su da sastavljaju i prezentuju finansijske izvestaje za tekucu poslovnu godinu. 55. BILANS KAO OSNOVNI FINANSIJSKI IZVESTAJ Pod bilansom se podrazumeva finansijski izvestaj koji sacinjava preduzece u cilju prikazivanja imovine i njene upotrebe. dugorocnih obaveza i tekucih obaveza. . Promenljiv sopstveni kapital se javlja u drustvima lica i inokosnim drustvima. . Minimum informacija koje treba da budu prikazane u bilansu stanja cine pozicije: . postrojenja i oprema. POJAM I VRSTE FINANSIJSKIH (RACUNOVODSTVENIH) IZVESTAJA Pravna lica i preduzetnici koji su duzni da vode poslovne knjige (dnevnik. . .upisani kapital i rezerve.dobavljaci i druge obaveze. bilo unoseci ga spolja. Nepromenljiv kapital ima ulogu garantne supstance. Shodno tome.zalihe. . 12. Nacin prikazivanja sopstvenog kapitala je uslovljen. izvestaj o poslovanju i izvestaj lica odgovornog za kontrolu racuna.SPECIFICNOSTI PASIVE POJEDINIH PRAVNIH NORMI Sopstveni kapital preduzeca predstavlja ukupnu vrednost sredstava koju su vlasnici stavili preduzecu na raspolaganje bez vremensnokog ogranicenja u cilju realizacije poslovnih ciljeva.nematerijalna sredstva. uobicajeno je rasclanjivanje sopstvenog kapitala na njegov nepromenljiv (fiksni) i promenljiv (varijabilni) deo. 54. s jedne strane. stalna imovina i neopipljiva imovina. koju nuzno prati princip rastuce rocnosti u pasivi. koji predstavljaju i najvaznije kategorije izvora. 56.je uslovljeno poreskim propisima. izvestaj o tokovima gotovine i racunovodstvene politike sa objasnjenjima. Najvaznije kategorije imovine su: tekuca imovina.nekretnine. CILJEVI POLITIKE PUBLICITETA Politika publiciteta ima za cilj da eksternim korisnicima pomocu bilansno politickih mera nametne zeljeni utisak o stanju (finansijskom polozaju) i sposobnosti zarađivanja preduzeca. finansijske situacije i dobitka ili gubitka drustva.uzeti kamatosni zajmovi. sastavni delovi finansijskih izvestaja su: bilans stanja. Cilj finansijskih izvestaja opste namene jeste pruzanje informacija o finansijskom polozaju. odnosno da pruzi informacije o: imovini. Bilans prikazuje kategorije i vrednosti imovine preduzeca i nastale obaveze prema zajmodavcima i vlasnicima sredstava na određeni dan.rezervisanja. pravnom formom preduzeca. ceni. uspesnosti i tokovima gotovine preduzeca. bilans se moze sastavljati po principu opadajuce likvidnosti u aktivi. bilo odricuci se dela ostvarenog dobitka. pre svega. te postoji u svim preduzecima sa ogranicenom odgovornoscu njegovih vlasnika. racun dobitka i gubitka. tj. prihodima i rashodima i tokovima gotovine. .ucesca u kapitalu drugih lica po nabavnoj . Pri sastavljanju bilansa potrebno je pridrzavati se određenih pravila ili principa. potrazivanja i obaveze za poreze – porezi .manjinski interesi. Pojam bilans odnosi se iskljucivo na bilans stanja. kao i u slucaju statusnih promena. Bilansno politicke mere se ispoljavaju kao sklonost prema iskrenosti i sklonost prema diskreciji. aneks. s druge strane. iz dobitka. . . obaveza.

U slucaju nastanka stete prema trecim licima. Kupovina i prodaja udela u preduzecu između partnera nema nikakve veze sa bilansom firme kao celine. evidentno je da je obracunavanje uspeha tesno povezano sa problemom procenjivanja. U drustvu lica partneri unose svoj kapital. 59. dok je kapital komanditora iskljucen iz njih. prvi odgovaraju neograniceno. njegov kapital pripada jednom vlasniku. 60. bilansna pasivaja se jasno imenuje i ona je idealno saglasna onom stanju kojim se prikazuje pravna pripadnost i koje se formalno vodi u sudsko-registarskim dokumentima. Ako je drustvo lica organizovano kao komanditno drustvo.troskovi finansiranja. Upravljacka prava zasnivaju se iskljucivo na kapitalu komplementara. koja predstavlja takvo finansijsko stanje kojim se obezbeđuje normalno vrsenje poslovnih aktivnosti i izmirenje obaveza koje proisticu po osnovu pozajmljenih izvora. . . vodecu ulogu imaju preduzeca u kojima su podeljene funkcije vlasnistva i preduzetnistva. Analizom pasive sa vlasnickog aspekta izvodi se sud o finansijskoj sigurnosti preduzeca. SPECIFICNOSTI PASIVE BILANSA INOKOSNIH PREDUZECA I DRUSTVA LICA Razliciti oblici preduzeca imaju razlicitu finansijsku strukturu. pa se partneri firme mogu kompetentno obavestiti o ekonomskom stanju i pravnom obliku organizovanja. Ako je preduzece pravno organizovano kao inokosno preduzece. Odvajajuci imovinu vlasnika firme od imovine firme kao pravnog subjekta. U drustvima kapitala se stapaju kapitali. tada se razlike između partnera sastoje u tome sto neki od njih (komplementari) odgovaraju za obaveze firme celokupnom svojom imovinom. visina i izvori ostvarenog rezultata. u tom slucaju jedino je poznata ukupna vrednost kapitala svih vlasnika akcija. koji je racun stanja ili terminski racun orijentisan na priakzivanje imovine. visini i izvorima. Iz takvog pravnog statusa diferenciraju se i njihova upravljacka i druga prava. bilans uspeha je orijentisan na prikazivanje uspeha iskazivanjem ostvarenog uspeha po vrstama. Imovina preduzeca koje je inokosno po vlasnistvu jasno je vezana za pravni subjekat u koji je investirana i zvanicno registrovana kao trajni kapital. Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala na kome su obuhvaceni svi prihodid i rashodi obracunskog perioda tako da se jasno uocavaju vrste. 16 . SPECIFICNOSTI BILANSNE PASIVE UDRUSTVIMA KAPITALA U savremenim uslovima privređivanja. Kod drustva sa ogranicenim odgovornoscu. Dakle. kao sto su drustva kapitala. Kod inokosnih preduzeca uspostavlja se neposredna personalna veza između investitora kao vlasnika firme i firme koju on poseduje. Samo vlasnici redovnih akcija imaju upravljacku funkciju. a akcije koje je emitovala glase na donosioca. od raznih spekulativnih zamki. minimum pozicija koje treba da budu prikazane u samom bilansu uspeha su: . 58.prihodi od prodaje. Ukoliko je firma organizovana kao akcionarsko preduzece. Posto standardi nalazu da se rezultat jasno prikaze po svakom segmentu poslovanja.rezultat poslovnih aktivnosti. ona se nadoknađuje po redosledu upravljackih prava.BILANS USPEHA KAO OSNOVNI FINANSIJSKI IZVESTAJ Za razliku od bilansa. pa je personalna veza njegovih vlasnika izgubljena. a drugi ograniceno. a drugi (komanditori) samo onim delom imovine koju su uneli u firmu. dok vlasnici privilegovanih akcija to nemaju. Međunarodni racunovodstveni standardi dozvoljavaju slobodu izbora između klasifikacije rashoda zasnovane na principu ukupnih troskova i klasifikacije rashoda zasnovane na funkcionalnom principu.57. organizovano i pravno uređeno drustvo prevashodno stiti građane. Kako svi rashodi nastaju potrosnjom aktive i povecanjem obaveza. a svi prihodi prouzrokuju povecanje aktive ili smanjenje obaveza.PASIVA BILANSA KOMANDITNOGDRUSTVA Izvori kapitala bilansa komanditnog drustva obuhvataju dve kategorije: kapital komplementara i kapital komanditora. Inokosno i ortacko preduzece ima sledecu finansijsku strukturu: u pasivi bilansa stanja prikazuje se vrednost ulaganja inokosnog vlasnika i svakog pojedinacnog ortaka uvecana za periodicni dobitak. pa se kao centralni problem javlja utvrđivanje alikvotnih delova vlasnickih prava. O ovome se svuda u svetu formira uredna dokumentacija. eksterne investitore i poslovne partnere.

. nasuprot rashodu perioda moraju da stoje ucinci perioda. 63. bez obzira da li su oni realizovani ili ne. Razlika između ukupnih prihoda i ovako utvrđenih rashoda cini periodicni rezultat. (horizontalno rasclanjavanje).rashodi na ime poreza. rashodi se svode na kolicinu prodatih proizvoda. koristeci podatke o vrednosti zaliha na pocetku i na kraju obracunskog perioda. ili se pak ukljucuje u pasivu bilansa kao odbitna pozicija sopstvenog kapitala.dobitak ili gubitak iz redovnog poslovanja.pripadajuci deo dobitka ili gubitak koji su ostvarila pridruzena preduzeca ili koji poticu iz zajednickih ulaganja iskazanih u bilansu stanja po nabavnoj ceni. gubici ostvareni u toku godine.manjinski interesi. a nerealizovani ucinci po ceni kostanja. kao i nabavna vrednost realizovane robe. rashodi obracunskog perioda sadrze: troskove prodaje. dotacije) i nehotimicni rashodi (stete. Prihodi i rashodi se jos klasifikuju i na: poslovne.porez iz dobitka . tj.METODE OBRACUNAVANjA USPEHA Postoje dve metode za obracun periodicnog rezultata: metoda troskova prodatih ucinaka i metoda ukupnih troskova. Kada se uspeh utvrđuje po metodi ukupnih troskova. Drugacije receno. Ovo smanjenje ili povecanje zaliha moze se ukljuciti u bilans uspeha po bruto principu. određeni rashodi perioda odnose se na ucinke koji su realizovani. Posto se racun uspeha mora izravnati prilikom zakljucivanja poslovnih knjiga. Prihodima se oznacava prirast neto imovine. Finansijski rezultat se utvrđuje kao razlika između prihoda i rashoda. . Iz tog razloga. predstavljaju element bilansne pasive. 62. Ova metoda obracunavanja uspeha smatra se nepotpunim periodicnim racunom uspeha jer nedostaju prihodi i rashodi koji se odnose na neprodate zalihe.rashodi tog perioda. Prihodi i rashodi mogu biti hotimicni (međusobno su uslovljeni) i nehotimicni prihodi (nagrade. Cena kostanja prodatih ucinaka je. i kao takvi obuhvataju se na kontima rashoda po vrstama i ulaze u obracun rezultata.. izrazeni u formi rashoda prodatih proizvoda. usluga i robe. kazne). Posto metoda troskova prodatih ucinaka omogucava rasclanjavanje ne samo prihoda. finansijske i vanredne prihode. osnova za utvrđivanje rashoda. jer. 61. BILANSIRANjE GUBITKA Gubitak se pojavljuje prilikom zatvaranja racuna uspeha kao visak rashoda preko ukupnih prihoda. 64. U aktivi bilansa iskazuje se samo gubitak koji prevazilazi visinu sopstvenog 17 . ona omogucava vertikalno rasclanjavanje bez ikakvih dodatnih racunskih operacija i rasclanjavanje poslovnog rezultata po proizvodima. Postupak bilansiranja je prema ovoj metodi jasan i jednostavan. Uspostavljena je direktna veza knjigovodstva i bilansa jer je uspeh rezultat zakljucivanja racuna uspeha. ili po neto principu kao razlika između pocetnih i krajnjih zaliha. Realizovani ucinci javljaju se kao prihodi perioda. kao i oni koji poticu iz ranijih perioda. Prema vazecim propisima o racunovodstvu. a određeni rashodi se odnose na nerealizovane ucinke (one koji su jos uvek na zalihama). Prihodi koje preduzece ostvaruje mogu biti redovni (posledica su obavljanja redovnih poslova zbog kojih je preduzece i osnovano) i vanredni (ne nastaju kao posledica obavljanja delatnosti preduzeca. Međutim. Realizovani ucinci se obracunavaju po prodajnim cenama. . sustinu ove metode cini zahtev da se prihodima ostvarenim u jednom obracunskom periodu suprotstave njima korespodentni rashodi. Pored troskova prodatih proizvoda i usluga.vanredni prihodi i rashodi. Prihodi i rashodi su obracunske kategorije sopstvenog kapitala. u bilans uspeha se mora ukljuciti vrednost promene vrednosti zaliha.neto dobitak ili gubitak perioda. vec kao posledica izuzetnih pogodnosti i povoljnih okolnosti). a rashodima se oznacava potrosnja neto imovine.METODA TROSKOVA PRODATIHUCINAKA Metoda troskova prodatih ucinaka polazi od stava da je uspeh preduzeca razlika između prihoda od prodatih ucinaka i pripadajucih im rashoda. vec i troskova prodatih ucinaka. troskove uprave. . a preko njih i po grupama proizvoda. a bilans rezultat zakljucivanja racuna stanja i ukljucivanje uspeha u stanje. a nerealizovani ucinci se javljaju kao povecanje zaliha poluproizvoda i gotovih proizvoda. prema ovoj metodi.METODA UKUPNIH TROSKOVA Metoda ukupnih troskova polazi od pretpostavke da su sva ulaganja u poslovni proces u toku jednog obracunskog perioda . trzistima prodaje i sl. gubitak se prenosi na konto gubitak tekuce godine i kao takav ukljucuje u aktivu bilansa. . Racun uspeha se po metodi ukupnih troskova moze prikazati u formi konta ili u formi liste. finansijske rashode i vanredne rashode.

Ovaj izvestaj prikazuje: . kao i uvid u informacije na bazi kojih se moze dati pouzdanija ocena o likvidnosti i solventnosti ekonomskog entiteta.kapitala. u rezultate poslovanja i profitabilnost.neto dobitak ili gubitak perioda. izvestaje o tokovima gotovine i izvestaje o promenama na kapitalu.sposobnost da se izmiruju obaveze i isplacuju dividende. dok se tekuce obaveze ili neplanski izvori ne ukljucuju u ovaj segment. . da nagradi akcionare razumnim iznosima dividendi i dr. Gubitak. konvencije. . osnove. . IZVESTAJ O NOVCANIM TOKOVIMA (CASH FLOW) Izvestaj o novcanim tokovima cini trecu bitnu komponentu finansijskog izvestavanja. aneks je neophodan u svim slucajevima gde se trazi zastita interesa vlasnika koji su podalje od upravljanja. sto znaci da je neophodan za sva drustva kapitala i zadruge. Ove promene odrazavaju povecanje ili smanjenje neto imovine tokom tog perioda. Da bi se stekla realna slika o preduzecu. odnosno na proizvodnju proizvoda i usluga i promet robe. Cilj sastavljanja i prezentiranja bilansa tokova gotovine je da korisnicima finansijskih izvestaja obezbedi informacije za ocenu sposobnosti preduzeca da stvara gotovinu. poverilaca. kao i bilans i racun uspeha 66. prosiruje i omogucava dublje razumevanje bilansa i racuna uspeha. . Informacije o osnovi za pripremanje finansijskih izvestaja i specificnih racunovodstvenih politika mogu se prikazati kao poseban deo finansijskih izvestaja.razloge za odstupanje između odnosa dobiti prikazane u bilansu uspeha i tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti. druga grupa predstavlja vlasnicka ulaganja u druga preduzeca. kreditora i javnosti. dok treca grupa predstavlja kreditna ulaganja. kao i za predviđanje dinamike i izvesnosti stvaranja gotovine.sposobnost generisanja buduci pozitivnih tokova gotovine. a sekundarni cilj je obezbeđivanje uvida u investicione i finansijske aktivnosti ekonomskih entiteta. Napomene se obicno prikazuju da bi korisnicima pomogle da razumeju finansijske izvestaje i da ih uporede sa finansijskim izvestajima drugih preduzeca. da servisira dospele obaveze. 65. RACUNOVODSTVENE POLITIKE I NAPOMENE PREMA MEĐUNARODNIM RACUNOVODSTVENIM STANDARDIMA 1 Racunovodstvene politike predstavljaju specificne principe. Izvestaj o tokovima gotovine treba da pomogne investitorima i kreditorima da procene: . kao i dodatne informacije. kao sto su potencijalne finansijske i druge obaveze. aktivnosti plasiranja i investiranja i aktivnosti finansiranja. Aneks je podlozan reviziji. Na ovaj nacin je korisnicima finansijskih izvestaja omoguceno da steknu celovit uvid u finansijsku situaciju. nije nista drugo nego izgubljeni kapital. sam po sebi. ANEKS Aneks sluzi za dodatno sagledavanje finansijskog polozaja i rezultata poslovanja pravnog lica. Svojim kvalitativnim informacijama aneks tumaci. Smatra se da je primarni cilj izvestavanja o tokovima gotovine obezbeđivanje informacija o prilivu i odlivu gotovine ekonomskog entiteta u toku određenog perioda.Napomene uz finansijske izvestaje sadrze narativne opise ili detaljnije rasclanjavanje iznosa prikazanih u samom bilansu stanja i bilansu uspeha. . . vec pripadaju poslovnim aktivnostima. 68. 67. cemu je namenjen bilans tokova gotovine. pravila i prakse koje je preduzece usvojilo za pripremanje i prikazivanje finansijskih izvestaja. Ovaj gubitak iskazan u aktivi pokazuje koliko imovine nedostaje da bi se izmirile obaveze prema poveriocima.Poslovne aktivnosti obuhvataju sve tokove gotovine koji se odnose na redovno poslovanje. Preduzece koje generise dovoljan iznos novcanih tokova je u prilici da smanji zavisnost firme od eksternih izvora finansiranja.Aktivnosti plasiranja i investiranja su obuhvacene u tri grupe ulaganja: prva grupa je u vezi sa poslovnom aktivnoscu.gotovinske i negotovniske aspekte investicionih i finansijskih transakcija ekonomskih entiteta. da finansira investicije.Aktivnosti finansiranja se odnose na sopstvene kreditne izvore finansiranja. U tom smislu sve aktivnosti su podeljene u tri segmenta: poslovne aktivnosti. IZVESTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU Međunarodni racunovodstveni standardi predviđaju obavezu sastavljanja izvestaja o promenama na (sopstvenom) kapitalu preduzeca u periodu između dva bilansna stanja. 18 .

Interna analiza je ona analiza koja se vrsi unutar preduzeca i vrsi je vlasnik ili rukovodstvo preduzeca. zvanicna statistika).promene na kapitalu osim onih koji proisticu iz novih uplata vlasnika ili isplata vlasnicima po osnovu raspodele vlasnicima. razlikujemo i dve vrste analize. Ciljevi analize razlikuju se u zavisnosti od subjekata za koje se ona sprovodi (vlasnik preduzeca. revizori i dr. privredna stampa. kao i promene u tekucem periodu. . deonicari. treba da omoguci da se stekne realna slika o preduzecu kao celini. emisionu premiju i svaku od rezervi od pocetka do kraja perioda. upravnih I nadzornih tela.stanje akumulirane dobiti ili gubitka na pocetku i na kraju obracunskog perioda. koji je namenjen pre svega akcionarima i javnosti.svaku stavku prihoda i rashoda. jer se ekonomska celina preduzeca ne moze sagledati van konteksa ovih događaja.okolnostima pod kojim se vrsi analiza. pa u skladu sa tim ciljevima. kao i ukupan iznos ovih pozicija. IZVESTAJ O POSLOVANjU Izvestaj o poslovanju obavezno prati godisnji zakljucak. Najvaznije analiticke metode na kojima se zasnivaju sve ostale metode. ona je uslovljena raznim faktorima: . Eksternu analizu vrse uglavnom poverioci. . Dva osnovna cilja analize su interni i eksterni. 70. obelodanjujuci posebno svaku promenu. njihovim pravima i nacinu ostvarivanja tih prava. . jesu rasclanjavanje i upoređivanje.kumulativni efekat promena u racunovodstvenoj politici i korekcije po osnovu fundamentalnih gresaka. Za razliku od kompleksnih ciljeva analize. dobitka ili gubitka koji se prema zahtevima drugih međunarodnih racunovodstvenih standarda priznaju direktno u kapitalu. kao i "sve" relevantne informacije o postupcima i praksi korporativnog upravljanja kompanije -sadrzi opis osnovnih karakteristika sistema internih kontrola i upravljanja rizicima koji se odnose na proces finansijskog izvestavania koje je kompanija uvela. Da bi analiza bila uspesna. -sadrzi informacije o sastavu i nacinu rada administrativnih. preduzeca alternativno prikazuju u ovom izvestaju ili u napomenama: .licnoscu koja vrsi analizu. .upucuje na zakon ili drugi propis o korporativnom upravljanju koje kompanija primenjuie (zakonska obaveza l/iii dobrovoljna pramena).vremenom koje je za to raspolozivo. -sadrzi informacije o ponudi za preuzimanje. CILj I ZADACI ANALIZE Svrha analize kao naucne metode jeste istrazivanje ili ispitivanje objekta koji se analizira. 69. Obaveza njegovog sastavljanja je propisana za sva preduzeca koja podlezu objavljivanju godisnjeg zakljucka. dok inokosna preduzeca po pravilu nemaju obavezu sacinjavanja ovog izvestaja. postoje i parcijalne analize.. Analiza poslovanja proistekla je iz analize bilansa. . 19 . Izvestaj o poslovanju treba da sadrzi vazne događaje koji su se dogodili po okoncanju poslovne godine. . Na osnovu analize dolazi se do zakljucka o uzrocima koji su uslovili promenu posmatrane pojave.dokumentacijom koja je stavljena na raspolaganje. -sadrzi informacije o funkcionisanju sednica akcionara. Subjekt za koga se vrsi analiza postavlja ciljeve analize koje analiticar treba da ostvari. Pored navedenog. koje za cilj imaju utvrđivanje kratkorocnih ili specificnih karakteristika preduzeca. a do podnosenja izvestaja. banka. poreski organi. a rezultati analize se ocenjuju putem ispitivanja i prosuđivanja. 71.IZVESTAJ O KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU Izvestaj o korporativnom upravljanju treba da: .uporedne knjigovodstvene iznose za svaku vrstu kapitala. poverioci. Ovaj izvestaj. Izvestaj o poslovanju treba da sadrzi opsti pogled i prognoze uprave na buduce događaje.

kao i eksternih podataka i informacija. 73. Cilj je sticanje saznanja o materij alnoj konstituciji i finansijskoj situaciji radi donosenja realavantnih poslovnih odluka. Svaki od ovih oblika nalazi primenu u odgovarajucem slucaju. analiza upotrebliava uglavnom dva sredstva: brojeve (u raznim vidovima) i grafikone (raznih oblika). 1 brojevima i grafikonima se moze iskazati kako stanje tako i dinamiku kretanja. Jedan se naziva elementi (delovi preduzeca poput osnovnih i obrtnih sredstava. 75. te je od velikog znacaja obezbediti ispravnost (korektnost) i jednoobraznost (unificiranost) podataka koji predstavljaju osnovu za analizu. S obzirom na sirinu obuhvata poslovanja preduzeca. kao i za analizu komponenti poslovnog rezultata i analizu uspesnosti poslovnog rezultata. odnosno kroz kretanje u određenom periodu. Kao takav on je podloga za dinamicku analizu. Predmet ekonomske analize moze da se sagleda s nekoliko aspekata. PRETPOSTAVKE ANALIZE Pretpostavke analize predstavljaju uslove od kojih zavisi informativnost i pouzdanost analize preduzeca. vec i dinamicku analizu. bilansa supeha i bilansa tokova novca. Kod dinamicke analize posmatranje se vrsi tokom vremena. a treci aspekt efekata (rezultati koji se ostvruju). budu sastavljeni i prezentovani u skladu sa vazecim privredno -finansijskim propisima (formalna ispravnost podataka) i da budu ispravni i objektivni (materijalna ispravnost podataka). te da se ne mogu menjati prema trenutnim zeljama korisnika tih podataka 74. racionalni brojevi (racio brojevi) i indeksni brojevi.uzi i siri.PREDMET ANALIZE Predmet analize poslovanja je privredna delatnost sa stanovista osnovnih poslovnih procesa. Na osnovu podataka koji se prezentiraju u bilansu stanja moguce je vrsiti ne samo staticku. Ispravnost (korektnost) podataka za analizu predstavlja zahtev da knjigovodstveni i drugi podaci o poslovanju preduzeca. a parcijalna od knjigovodstvenih racuna. Predmet ekonomske analize u sirem smislu obuhvata analizu bilansa stanja. moze se reci da postoje dva pristupa predmetu analize . kao objektu analize poslovanja preduzeca. BROJEVI U analizi se brojevi pojavljuju kao: apsolutni brojevi. i to bilans stanja. Prema tome. 20 . radna snaga). Jednoobraznost (unificiranost) podataka za analizu zahteva ispunjavanje nacela kontinuiteta koji nalaze da postupci ili metode za dobijanje podataka o poslovanju preduzeca budu unapred određeni. bilans uspeha i bilans tokova novca. na prvom mestu knjigovodstvenih. omogucava se uvid u predmet analize poslovanja. drugi organizaciono-funkcionalni (funkcije nabavke. Kompleksna analiza polazi od bilansa kao predmeta analize. Nepouzdana analiza upucuje korisnike na pogresne zakljucke i poslovne odluke. predmet posmatranja je stanje određenog dana. i to sa stanovista poslovnih i radnih procesa i finansija. Analiza poslovnih i radnih procesa u celini naziva se funkcionalna analiza. apsolutni brojevi razlike i odnosni brojevi. Predmet ekonomske analize u uzem smislu predstavlja bilans preduzeca. Analiza koja ima za predmet bilans naziva se analiza bilansa ili finansijska analiza. SREDSTVA INSTRUMENTI ANALIZE Za iskazivanje podataka u prikladnijoj tormi. Kod staticke analize.72. predmet analize je svaki privredno-pravni subjekt. analizu funkcija i poslovno izvestavanje. Finansijska analiza polazi od predmeta analize koji je novcano izrazen. Bilans uspeha izrazava velicinu i poreklo ostvarenog poslovnog rezultata u obracunskom periodu.). Koriscenjem. u okviru kojih se razlikuju relacioni brojevi (pokazatelji strukture). odnosno racunovodstvenih podataka i informacija. proizvodnje i prodaje i dr. Finansijska analiza posebno insistira na analizi finansijskog polozaja i rentabilnosti poslovanja preduzeca.

I to kako u statici. Racio broi se dobija kada stavljamo dva podatka u odnos. Izrazajne mogucnosti putem grafikona su vrlo velike. Apsolutni brojevi razlike javljaju se prilikom_upoređivanja dvap reduzeca na isti dan i upoređivanjem pojava u jednom preduzecu u dva razlicita trenutka. najcesce se koriste metode uzrocnosti i eliminisanja 78. Pod apsolutnim brojevima razlike ppđraznmeva se razlika iskazana u apsolutmm brojevima. odnosno pokazuju ucesce delova u celini I predstavljaju jedno od najznacajmh sredstava za kvalitativno ispitivanje bilansa. jer se na taj nacin dobija najupadljivija slika o stvarnim promenama u strukturi. To znaci da indeksni brojevi omogucuju pracenje podataka jedne pojave ili procesa u raznim vremenskim periodima. Apsolutni brojevi _razlike (diferencije). odnosno to su brojevi koji pokazuju uzajamnost dvaju podataka koji se posmatraju. Dok se kod obicnih odnosnih brojeva mogu upoređivati samo dva podatka.METODE ANALIZE Osnovne metode kojima se sluzi analiza su metode upoređivanja i rasclanjavanja.da postoje najmanje dve velicine koje se upoređuju. između dva podatka u apsolutnim iznosima. 21 . Postoji citav niz grafikona kao sredstva za izrazavanje koje stoji Analiticaru na raspolaganje. ratio) znaci razum. a) Relativni brojevi ili pokazatelji strukture Relativni brojevi su pokazatelustrukture. ili dva predmeta jednog određenog mesta.da postoji jednovrsnost materije koja se upoređuje. (c) Indeksni brojevi Indeksni brojevi sluze za utvrđivanje kretanja (dinamike) jedne pojave u odnosu na određeni period. specijalnih metoda analaize. tako i dinamici. a metoda rasclanjavanja u oceni kvalitativnog. 76. Oni senajvecim delom odnose na vrednost.METODA UPOREĐIVANjA Metoda upoređivanja sastoji se u upoređivanju jednog predmeta u dva perioda ili mesta. Relativni brojevi se. . GRAFIKONI Putem grafikonia se jos uocljivije moze sagledati izvesna pojavajli proces. na dinar. (b) Racionalni brojevi (racio brojevi) Sama rec racio (lat. odnosno dva podatka koja je razumno staviti u odnos jedan s drugim. Ona polazi od osnovnih predpostavki kao sto su: . Od ostalih. . Odnosni brojevi predstavljaju odnos između dva podatka. Metoda upoređivanja se sastoji u sagledavanju kvantitativnih odnosa. sadrzinskog sastava predmeta posmatranja.Apsolutni brojevi sluze za izracunavanje ostalih vrsta brojeva i grafikona. tj. i (c) indeksne brojeve. 67. indeksni brojevi omogucuju uporedjivanje citavog niza podataka iste statisticke serije. dele na a) relativne brojeve ili pokazatelje strukture b) racionalne brojeve ili relativne brojeve koordinacije. apsolutni brojevi izrazavaju obim određenog stanja prometa sveden najcesce na novcanu jedinicu. s aspekta njihovog ekonomskog sadrzaja. odnosno na određenu osnovu.da postoji uporedivost analiticke materije. Pri internoj analizi. Celina se iskazuje sa 100. Kao apsolutni pokazatelji. ali dva podatka koja ima smisla staviti u odnos gde postoji određena ekonomska logika. apsolutni brojevi se odnose i n a kolicinu i na naturalne pokazatelje. Odnosni (relativni) brojevi.

To je jedan od glavnih razloga koji upucuju na primenu metode upoređivanja sukcesivnih bilansa stanja. Osnovni izvor informacija za primenu ove metode su knjigovodstveni podaci. kao i uzroke nastalih odstupanja. Metoda presecanja bilansa stanja sastoji se u horizontalnoj podeli bilansa na određene delove.podbilans posebnih sredstava izvora. vec i osnovne karakteristike odstupanja. rentabilnosti. Sa stanovista metode odstupanja potrebno je sagledati ne samo gde su nastale razlike. utoliko podaci moraju biti detaljnij i i obuhvatnij i. predmetu i mestu. 80. mesta i u odnosu na plan. Vremenski razmak u kome se vrsi upoređivanje i izbor podataka. za razliku od ostalih oblika upoređivanja koji imaju interni karakter. utoliko treba da se zasniva na opstijim podacima. Upoređivanje po mestu se vrsi kada se upoređuje jedan predmet istog perioda za dva preduzeca (mesta). Kao razlika dobij a se promena koja je nastala u međuvremenu. solventnosti. Oba kvantitativna izraza moraju da budu izrazena u istim jedinicama mere. . ekonomicnosti. a ukoliko se vrsi u duzim vremenskim razmacima.OBLICI PRIMENE METODE UPOREĐIVANJA Oblici u kojima se izrazava primena metode upoređivanja su brojni. produktivnosti. 79..metoda odstupanja.metoda poslovno-analitickih pokazatelja.podbilans osnovnih sredstava i njihovih izvora. ili sa stanovista dva preduzeca. Metoda odstupanja. ali najcesce dolazi do izrazaja u analizi bilansa i u analizi troskova. Ukoliko se upoređivanje vrsi u kracim vremenskim razmacima. Potpuno sagledavanje ekonomske i finansijske situacije u preduzecu moguce je kroz pracenje njenog kretanja tokom vremena. Metoda upoređivanja sukcesivnih bilansa stanja. . a koji ce se od njih koristiti zavisi od cilja analize i vlasnika firmi. kao sto su bilans stanja. kao i kroz iznalazenje uzroka ovih promena. Metoda poslovno-analitickih pokazatelja sastoji se u poređenju određenih poslovno-ekonomskih velicina. bilans stanja se sastoji iz sledecih podbilansa: .metoda presecanja bilansa stanja.METODA RASCLANjAVANjA 22 . primenom upoređivanja po vremenu. upoređivanje po predmetu i upoređivanje po mestu. Vremensko upoređivanje sastoji se u poređenju jednog istog predmeta sa stanovista dva razlicita perioda. Vremensko upoređivanje svoju primenu nalazi u gotovo svim podrucjim poslovanja. Ovaj oblik upoređivanja zove se eksterna uporedna analiza. Ta dva određena mesta odnose se na posmatranje jedne iste velicine sa stanovista dve poslovne jedinice u okviru jednog preduzeca. predmetu i mestu. Svi ovi pokazatelji mogu se utvrđivati i statisticki i dinamicki. Postoje razlicite klasifikacije pokazatelja za ocenu boniteta poslovanja pravnih lica. kao i ostali podaci preduzeca.metoda upoređivanja sukcesivnih bilansa stanja. tj. Primenom navedene metode presecanja bilansa stanja vrsi se ocena i analiza finansijske situacije preduzeca.podbilans poslovnih sredstava van funkcije i ostalih izvora sredstava. bilans uspeha i njihovi prilozi. Za pravilnost suda u pogledu vremenskog upoređivanja veoma je znacajno da se izvrsi izbor: vremenskog razmaka u kome ce se vrsiti upoređivanje i najznacajnijih podataka koje treba uporediti. podbilanse koji odgovaraju osnovnim grupama aktive i pasive. Metoda uporedivosti se deli na: vremensko upoređivanja. Na taj nacin se dolazi do saznanja o ravnotezi ili neravnotezi određenog podbilansa. Upoređivae po predmetu se sastoji u poređenju dva predmeta istog perioda. .da postoji slozenost analiticke materije. takođe imaju veliki znacaj. Upoređenje poslovanja srodnih ili istorodnih preduzeca ima veliki znacaj za unapređenje poslovanja jer podstice na trazenje puteva u cilju postizanja najboljih rezultata. . tj. Najvazniji među njima su: .podbilans obrtnih sredstava i njihovih izvora. Ta dva predmeta mogu se odnositi na ostvarene velicine u odnosu na noramativne u cilju konstatacije odstupanja od noramativnih velicina i iznalazenje uzroka koji su delovali u tom smislu. Kod primene metode odstupanja dolaze u obzir sve vrste upoređenja po vremenu. da li su pozitivna ili negativna. jednog određenog preduzeca (mesta). Najcesce se koriste pokazatelji likvidnosti. Sustina ove metode sastoji se u sagledavanju promena finansijske situacije kroz promene iznosa osnovnih grupa aktive i pasive. . i to prvenstveno upoređenjem sredstava i odgovarajucih izvora svakog podbilansa. obrta. . Primenom horizontalne metode presecanja. rasta i sl. njihov kvantitet i obim. Ovakvo upoređivanje se moze vrsiti sa stanovista vremena.

analiza bilansa nikada ne bi mogla da priđe utvrđivanju uzroka. U pitanju su. najpoznatije su one koje su primenjivane pri analizi bilansa. 83. tekuci i idealni. Metoda indeksnih brojeva primenjuje se sama ili u kombinacij i sa metodom odnosnih vrednosti. S obzirom na osnovu koja sluzi za utvrđivanje standardnih velicina. kombinovana metoda i metoda ocene odnosnih vrednosti.Metoda rasclanjavanja polazi od pretpostavke da je njen objekt slozen. One su u prvom redu bile namenjene eksternoj analizi bilansa preduzeca koja posluju u trzisnim uslovima privređivanja.OBLICI I VRSTE ANALIZE 23 . Bazni standardi sluze kao baza za utvrđivanje indeksa. Metoda odnosnoh vrednosti se sastoji u stavljanju u odnos vrednosti pojedinih grupa u bilasnu ili pojedinih poslovnih velicina.metoda standardizacije. Metoda standardizacije nam pruza pokazatelje nekog preduzeca u jednom broju ciji se znacaj poredi sa pokazateljem citave privredne grane. odnosno do saznanja o njegovim karakteristikama. Idealni standardi se utvrđuju na osnovu idealnih uslova rada. kategorije i sl. ovde se radi o izvođenju zakljucaka. dok se metodom sintetizovanja objedinjavaju odnosno uopstavaju zapazanja. jednog rezultata.SPECIJALNE METODE ANALIZE Od specijalnih metoda analize. ekonomskog fenomena. Realnost prikazane dinamike zavisi od realnosti izabrane osnove . Metoda indeksnih brojeva ima nekoliko svojih varijanti: cista indeksna metoda. METODE ELIMINACIJE ILI IZOLACIJE Metoda izolacije upravljena je na to da se izvesne pozitivne ili negativne pojave izoluju i time ogranici polje istrazivanja. dovode se u odnos najrazlicitije grupe i velicine. a izrazava se brojem 100. sto omogucava donosenje zakljucka o tom preduzecu.baze. vec tu pojavu treba posmatrati zajedno sa svim pojavama s kojima je u nekom uzajamnom dejstvu. . METODE KORELACIJE Metoda korelacije polazi od postavke da donosenje ocene o nekoj pojavi ne sme da se zasniva samo na izolovanom posmatranju te pojave. Rasclanjavanje se vrsi kako bi se upoznao kvalitetni sastav analiziranog predmeta. jedne promene. Tekuci standardi se utvrđuju na osnovu postojecih uslova poslovanja i oni su najrealniji. Metoda eliminacije kod istrazivanja jedne pojave elimise sve ostale pojave koje nisu s njom u vezi i ispituje samo tu pojavu. njegovoj sustini. da li je i koliko bilo pozitivnih i negativnih pojava tokom vremena. odnosno ocenjivanju svega onoga sto smo ispitali putem metode uporedivanja i rasclanjavanja. Pomocu indeksnih brojeva prikazuje se dinamika posmatrane pojave u odnosu na bazu koja sluzi kao osnov za upoređivanje. prema tome kakav se odgovor ocekuje od tog rasclanjavanja. Na taj nacin se dolazi do saznanja iz cega se sastoji predmet analize. METODE SINTETIZOVANJA Metodama uporedivanja i rasclanjavanja se pretezno vrsi ispitivanje jedne pojave. Za bazu treba uzeti velicine koje reprezentiraju ''normalu'' stanja analizirane pojave. vremenu i u prostoru.metoda indeksnih brojeva. dva razlicita prilaza kojima se postize isti rezultat. pa je stoga slozenost objekta ujedno i uslov za rasclanjavanje. 84. Rasclanjavanje po predmetu daje nam odgovor na pitanje da li su svi delovi jednog slozenog predmeta imali isto kretanje. Rasclanjavanje po vremenu daje nam odgovor na pitanje da li su se izvesne pojave uvek događale u istom vidu. biti i strukturi. 82. dakle. DOPUNSKE METODE ANALIZE 83. U zavisnosti od cilja koji se zeli postici analizom.metoda odnosnoih vrednosti. Rasclanjavanje u prostoru daje odgovor na pitanje gde je određena pojava nastala i da li su sva mesta jednako doprinela njenom nastanku. 85. oni mogu biti bazni. . Prema Smalcu. Standardni brojeve su unapred utvrđeni brojevi na bazi naucnih studija. rasclanjavanje se moze vrsiti po predmetu. U tom smislu. metode analitickog ispitivanja bilansa i poslovanja treba podeliti u tri grupe: . Indeks je odnos dve velicine koji pokazuje njihovu relativnu promenu u određenom periodu. U savremenoj literaturi i praksi moze se sresti veliki broj specijalno izrađenih metoda analize. Bez rasclanjavanja. Rasclanjavanje jedne slozene pojave moze se vrsiti iz razlicitih perspektiva. Tek rasclanjavanjem jedne pojave moze se dobiti prava slika o njoj. 81. Dakle.

Vizuelnom analizom se stice opsti uvid u sliku bilansa stanja. vremenskog i prostornog aspekta. Ona daje kolicinsko obelezje kvalitativno definisanih predmeta analize. moze da pokaze porast. Dinamicka analiza ispituje pojave ili stanja o kretanju. smanjenje ili stagnacija kvantiteta pojedinih pojava moze da ima pozitivne i negativne karakteristike. Pri tome se izvode konstatacije o stanju predmeta analize i njegovoj strukturi. tj. Porast. . analiza pomocu racuna pokrica i racio analiza. Najcesci pokazatelji koji se koriste u racio analizi su pokazatelji obrta obrtnih sredstava. Ona vrsi rasclanjavanje predmeta analize na sastavne delove i izvodi konstatacije o njegovoj strukturi. vremenski posmatrano. godisnjih izvestaja i ostale raspolozive dokumentacije. Ovde se polje analize suzava na samo one delove koji imaju direktne ili indirektne veze sa ciljem analize.interna i eksterna analiza. Cilj analize je da osvetli poslovanje preduzeca iz odgovarajuceg ugla poslovanja i zainteresovanima pruzi neophodne informacije za donosenje poslovnih odluka 86. U slucaju staticke analize. Porast.KVANTITATIVNA I KVALITATIVNA ANALIZA Kvantitativna analiza se bavi merenjem i pracenjem kavantitativnog kretanja pojave ili stanja. bilansa uspeha i bilansa tokova novca. . Kvalitativna analiza ima za pretpostavku slozenost predmeta analize. organ i organizacije kome se stavlja na raspolaganje celokupna dokumentacija o ulaganjima. sto obicno biva i kvatitativno izrazeno.Oblici u kojima analiza dolazi do izrazaja vrlo su razliciti. cilj i zadaci analize opredeljuju vrstu analize. predmet analize se posmatra na određeni dan. analiza moze biti staticka i dinamicka.STATICKA I DINAMICKA ANALIZA Prema vremenu u kome se vrsi. solventnosti. intezitet i vreme trajanja nastalih promena na predmetu analize.KOMPLEKSNA I PARCIJALNA ANALIZA Kompleksna analiza posmatra predmet analize u celini. Kvalitativna analiza posmatra predmet analize sa predmetnog. Pri tome se izvode konstatacije o nastalim promenama na predmetu analize i uzrocima koji su ih uslovili. Racio analiza se zasniva na primeni racio brojeva kao sredstva analize. moze trajati krace ili duze vreme. Statickom i dinamickom analizom su komplementarne vizuelna analiza. Podaci za internu analizu dobijaju se iz evidencije preduzeca. o odnosima delova prema celini i njihovim međuodnosima. Na osnovu nje se određuje finansijski polozaj i bonitet preduzeca. bilansa. Staticka analiza se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog uocavanja.kvantitativna i kvalitativna analiza. Ona vrsi rasclanjavanje i merenje svakog dela predmeta analize.kompleksna i parcijalna analiza. . Sa stanovista analize poslovanja najpoznatije su sledece vrste analize: . Kompleksna analiza poslovanja preduzeca obuhvatala bi analizu imovine i kapitala. 88. Racio analiza se zasniva na analizi odnosno elemenata bilansa stanja. .STALNE I POVREMENE ANALIZE 24 . Eksternu analizu vrse analiticari kojima stoje na raspolaganju izvestaji i dokumenta preduzeca dostupna svim zainteresovanima za njegovo poslovanje. odnosno u određenoj vremenskoj dimenziji. Kvantitet predmeta analize. u principu. rentabilnosti. Dakle. predmet. Parcijalna analiza ispituje samo deo. U kvantitativnoj analizi poseban znacaj imaju tempo. likvidnosti. 89. 90.analiza vrednosti. tj. elemente predmeta analize. poslovnim aktivnostima i rezultatima poslovanja analiziranog preduzeca. pa su prema tome razlicite i vrste analize koje iz toga proizilaze. 87. itd. kao i zakonski propisi. analizu poslovnih funkcija i analizu rezultata poslovanja.staticka i dinamicka analiza. odnsno pad kvantiteta posmatranog ekonomskog fenomena moze biti ostar ili blag.stalne i povremene analize. produktivnosti. smanjenje ili stagnaciju. .INTERNA I EKSTERNA ANALIZA Internu analizu vrsi lice. Analiza pomocu racuna pokrica zasniva se na bilansu stanja i pomocu nje se utvrđuje struktura imovine i kapitala preduzeca i pokrice sredstava kapitalom. Eksterne analize. bilansa uspeha i bilansa tokova novca i donose opste ocene o finansijskom polozaju i uspesnosti poslovanja preduzeca. sadrze opste konstatacije i sudove o kvalitetu ekonomije analiziranog preduzeca.

. finansijski rezultat koji se ostvaruje po pojedinim proizvodima rezultat je visine troskova proizvodnje. analiza vrednosti isistira na potrebi seriozne analize strukture troskva pre donosenja odluke o proizvodnji. Kod vecine autora postoji saglasnost u vezi definisanja cilja i predmeta analize.analiza bilansa pomocu neto obrtnog kapitala. Analiza finansijskih izvestaja moze se oznaciti kao skup metoda. 92. pokazivanja i interpretacij e informacija o stanju i uspehu preduzeca na osnovu njegovih godisnjih racuna. Finansijska analiza u uzem smislu obuhvata podrucje dinamicke analize bilansa sa tzv. finansijskom analizom bilansa i bilansnom analizom uspeha. PRAVILA FINANSIRANJA KAO PODLOGA FINANSIJSKE ANALIZE Pravila finansiranja se klasifikuju u dve osnovne grupe: Vertikalna pravila finansiranja – imaju za cilj da „normiraju“ strukturu kapitala i tangiraju pasivu bilansa stanja.FINANSIJSKA (RACUNOVODSTVENA) ANALIZA Analiza poslovanja preduzeca sastoji se iz analize osnovnih funkcija preduzeca i racunovodstvene. Finansijska analiza obuhvata analizu finansijskog rezultata i analizu finansijskog polozaja.analizu bilansa pomocu racuna pokrica. kvaliteta organizacij e evidencije i zadataka koji se pred nju postavljaju. a podrazumeva primenu sledecih instrumenata: . o koriscenju faktora proizvodnje. . odnosno finansij ske analize.analizu o tokovima kapitala (funds flow analizu). . odnosno na izvestajima na kojima se analiza bazira. cij i rokovi nisu unapred fiksirani.Pojam stalnih analiza je vezan za dnevne analize. One su rezultat tzv. strukturi i vrednosti ostvarene proizvodnje za preduzece u celini i pojedinacno za njegove organizacione delove. Naime.racio analizu. a to su: Bankarsko pravilo finansiranja Bilansna pravila finansiranja Pravilo finansiranja ’’1: 1“ 25 . Finansijska analiza je analiza zasnovana na finansijskim izvestajima i sastavni je deo analize poslovanja preduzeca.. U preduzecima se sastavljaju i specijalne analize. ali nesuglasice nastaju po pitanju obuhvatnosti. ciji je osnovni cilj da na osnovu utvrđenog kvaliteta i kvantiteta analiziranog objekta pruzi informacije o njegovom bonitetu i trendu razvoja. specijalnih aktivnosti vezanih za poslovni zivot preduzeca. Obuhvata i sadrzina stalnih analiza zavisi od velicine i karaktera preduzeca. . i to su: Pravilo za odnos sopstvenog prema tuđem (pozajmljenom) kapitalu Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu Pravilo za odnos dugorocnog prema kratkorocnom kapitalu Horizontalna pravila finansiranja – imaju za cilj da standardizuju odnose između delova imovine i kapitala. Krajnji cilj ove analize je postizanje ekonomicne proizvodnje.vizuelnu analizu bilansa. Ona polazi od teze da nema troskova koji se ne mogu snizavati. i tangiraju istovremeno i aktivu i pasivu bilansa stanja. 93. koje se obavljaju kontinuirano. Prema tome.cash flow analizu. Ona ima preventivni karakter jer nastoji da snizi troskove promenom proizvoda ili njegovih delova. U unapred fiksiranim rokovima sastavljaju se analize koje prate polugodisnje i zavrsne racune. . postupaka i instrumenata otkrivanja. finansijska analiza obuhvata podrucje dinamicke likvidnosti koja se zasniva na cash flow izvestaju ili na izvestaju o tokovima kapitala. 91. svakodnevno. Dnevne analize daju informacij e o obimu. o stanju novcanih sredstava i likvidnosti preduzeca. Povremene analize se sastavljaju povremeno u unapred fiksiranim rokovima ili kada se za njima ukaze potreba.ANALIZA VREDNOSTI Analiza vrednosti obuhvata organizovani sistem tehnika i postupaka pomocu kojih se identifikuju i eliminisu nepotrebni troskovi. U sirem smislu. prodaje proizvoda i prodajne cene proizvoda.

vecu sigurnost poverilaca i zastitu preduzeca od prezaduzenosti Za ocenu finansijske situacije preduzeca treba imati u vidu: Ne postoji univerzalni odnos između sopstvenog i i pozajmljenog kapitala koji bi automatski obezbedio stalnu plateznu sposobnost preduzeca. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA. Pri oceni finansijske situacije.Preduzeca sa visokim ucescem stalnih sredstava u aktivi. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA -PRAVILO ZA ODNOS KRATKOROCNOG PREMA DUGOROCNOM KAPITALU Pravilo za odnos dugorocnog kapitala ( sopstveni kapital i dugorocne obaveze ) prema kratkorocnom kapitalu ( kratkorocne obaveze ) je određen globalnom strukturom imovine koja je razlicita od preduzeca do preduzeca. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA – PRAVILO ZA ODNOS SOPSTVENOG PREMA POZAJMLJENOM KAPITALU Ptravilo za odnos sopstvenog prema pozajmnjenom kapitalu formulise se na dva nacina: Prvi pristup – insistira na postavljanju tacno fiksiranog odnosa između ova dva. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – BANKARSKO PRAVILO 26 . 1“. 97. on smatra da preduzece ima vecu sigurnost ako rezerve iznose 50% sopstvenog kapitala. sa vlasnickog aspekta razlicita oblika kapitala ( samo odnos tuđih prema sopstvenim izvorima od 1 : 2 oznacava zdravu osnovu preduzeca ) Drugi pristup – se zadovoljava određivanjem donjeg limita za fimansiranje preduzeca sopstvenim kapitalom ( najmanje 50% tj. Nicklisch insistira na odnosu ’’1 . Likvidnost ne zavisi od vlasnicke strukture kapitala vec od usklađenosti novcanih tokova (primanja i izdavanja novca) Rentabilnost predstavlja primarni kriterijum sigurnosti.Pravilo finansiranja ’’2 : 1“ 94. Visoko ucesce kratkorocnog kapitala moze ugroziti nezavisnost preduzeca i kontinuitet poslovanja. dok sopstvenom kapitalu pripada sekundarna uloga Princip zastite preduzeca od prezaduzenosti nalaze finansiranje u skladu sa rizikom. vece ucesce sopstvenog kapitala u strukturi pasive obezbeđuje bolju likvidnost. najmanje odnos ’’1 : 1“. treba poci od nacelnog stava da je preduzece sigurnije ukoliko su njegove rezerve vece. moraju obezbediti visoko ucesce dugorocnog kapitala u pasivi. Gerstner konstatuje da je preduzece sigurnije ukoliko su rezerve vece u osnovu na osnovni kapital. Kod ocene rocne strukture kapitala ima se u vidu delatnost preduzeca i njome uslovljena struktura imovine.PRAVILO ZA ODNOS REZERVI PREMA NOMINALNOM KAPITALU Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom (osnovnom) kapitalu je u funkciji obezbeđenja principa sigurnosti. Ucesce sopstvenog kapitala u strukturi izvora finamsiranja mora da bude proporcionalno riziku poslovanja (stalna sredstva zbog vece izlozenosti riziku se moraju finansirati iz sopstvenog kapitala ) Insistiranje na vecem ucescu sopstvenog kapitala ne vodi racuna o rentabilnosti 95. 96. Po ovome ispada da su sva mlada preduzeca nesigurna jer nisu imala vremena da formiraju znacajniji iznos rezervi.

potrazivanjima od kupaca i zalihama (uslovljene normalnim obimom proizvodnje u toku poslovne godine). HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – PRAVILO FINANSIRANJA ’’2 : 1“ Pravilo finansiranja ’’2 :1“ (’’curent-ratio“ ili ’’bankers-ratio“) zahteva da vrednost obrtne imovine prema kratkorocnim obavezama iznosi najmanje ’’2 : 1“ i ovo pravilo je sracunato na obezbeđivanje likvidnosti. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – PRAVILO FINANSIRANJA ’’1 : 1“Pravilo finansiranja ’’1 : 1“ (’’acid-test“). i kratkorocnih izvora finansiranja. dok je zahtev za obezbeđivanjem likvidnosti potisnut u drugi plan. podrazumevaju se sredstva vezana u gotovini. Cilj bankarskog pravila finansiranja je obezbeđenje likvidnosti banaka.Pod stalnim (trajnim) obrtnim sredstvima. i deo obrtnih sredstava koji je trajno vezan za preduzece.Bilansno pravilo u sirem smislu zahteva da. Bilansno pravilo u sirem smislu koristi se za ispitivanje dugorocne funansijske ravnoteze. pored imobilizacija. 98. 100.I u situaciji kada je pravilo ’’1 : 1“ zadovoljeno preduzece moze biti nelikvidno. sa druge strane. Primena ovog pravila ima za cilj obezbeđivanje stalne platezne sposobnosti. a da pri tome ne dođe u opasnost u pogledu ispunjenja svojih obaveza. koja je uspostavljena kada su dugorocno vezana sredstva (stalna imovina i zalihe) finansirana dugorocnim kapitalom 99. Visoke zalihe sa usporenim obrtom onemogucavaju realizaciju osnovnog cilja pravila ’’2 : 1“ U postupku pripreme finansijskih izvestaja za analiticko ispitivanje nuzno je da budu ispunjene odgovarajuce predpostavke i to: Materijalne predpostavke finansijske analiza Formalne predpostavke finansijske analize Materijalne pretpostavke finansijske analize se odnose na obezbeđivanje upotrebljivih (realnih i postenih) bilansnih podataka.je odnos između relativno likvidnih sredstava (obrtna sredstva – zalihe) sa jedne. Smatra se da kratkorocno primljena tuđa sredstva banke moraju plasirati samo kratkorocno. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – BILANSA PRAVILA Bilansna pravila finansiranja:Bilansno pravilo u uzem smisluBilansno pravilo u sirom smisluBilansno pravilo u uzem smislu zahteva da imobilizacije (stalna imovina) budu u celini finansirane dugorocnim kapitalom (sopstvenim i pozajmljenim).Bankarsko pravilo – Kredit koji moze neka banka dati. a dugorocna za dugorocne kredite. a obrtna imovina (tekuca aktiva) kratkorocnim izvorima finansiranja. likvidnosti. Prednost se daje sopstvenom kapitalu u finansiranju stalnih sredstava. tj. Ovo zahteva jednakost zbira kratkorocnih potrazivanja. kratkorocnih hartija od vrednosti i gotovine preduzeca sa kratkorocnim izvorima finansiranja. bude finansiran dugorocnim kapitalom.Ideja vodilja pri formulisanju bilansnog pravila u uzem smislu je princip sigurnosti (zastita od rizika). mora odgovarati kreditu koji banka uziva i to ne samo po iznosu nego i po kvalitetu kredita. i to u slucaju kada je iznos potrazivanja visok i ako se ona sporo naplacuju a pri tom veci deo kratkorocnih obaveza dospeva u relativno kratkom periodu. Materijalne pretpostavke 27 . tako banka po ovom pravilu u svakom trenutku moze odrzati svoju likvidnost.

RACIO ANALIZA Finansijsku analizu treba vrsiti sa najmanjim mogucim brojem pokazatelja koji mogu da navedu na zakljucak o bonitetu preduzeca. Vizuelna analiza predstavlja inicijalnu metodu analize. c) pokrica osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom. Ova metoda se sastoji u utvrđivanju sledecih odnosa izrazenih u apsolutnim. (1) racio analiza. u praksi analize bilansa. (2) cash flow (kes flou) analiza. (2) neto obrtni fond. i (3) cash flow. a posebno u grafikonima. prethodno sazimanje bilansnih pozicija.finansijske analize su: Upotrebljivost bilansnih podataka Eliminisanje (minimiziranje) negativnih uticaja inflacije Konsolidovanje bilansa slozenog interesa Formalne pretpostavke finansijske analize sa odnose na adekvatno grupisanje pozicija aktive i pasive u bilansu stanja. najcesce korisceni instrumenti su: (1) racio brojevi. I dugorocno vezane imovine dugorocnim kapitalom. Ipak. ona mo¬ra raspolagati odgovarajucim instrumentima i određenom metodologijom. buduci da struktura propisanih bilansnih sema ne odgovara potrebama ove analize. (2) analiza bilansa pomocu racuna pokrica. (3) analiza tokova kapitala (fundsflow analiza). na koje su ukazali osnov¬ni pokazatelji. ne istrazuje uzroke koji su doveli do zapazenog stanja. poput vizuelne metode. međutim. Vizuelnom analizom se mozesteci globalna predstava o finansijskom polozaju i prinosnoj sposobnosti preduzea. i hoce li preduzece odbaciti stopu prinosa visu od stope prinosa koju zahtevaju snabdevaci fondova (izvora finansiranja). 101. i (4) analiza bilansa pomocu neto obrtnog kapitala. Finansijski odnosi u analizi se mogu klasilikovati 28 . ANALIZA BILANSA POMOCU RACUNA POKRICA Ova metoda se ogranicava na analizu bilansa stanja i zahteva. 102.Ova metoda. uglavnom izrazene relativnim brojevima. INSTROMENTI FINANSIJSKE ANALIZE Finansijska analiza treba da odgovori na dva najvaznija pitanja: hoce li preduzece biti solventno. koje je zbog jednostavnosti i brzine posebno pogodna za potrebe eksterne analize. osnovna sredstva/obrtna sredstva). b) strukture kapitala (sopstveni kapita obaveze). VIZUELNA ANALIZA BILANSA Ova metoda se sastoji u posmatraniu odnosa pojedinih kategorija bilansa stanja i bilansa uspeha. 104. 103. a pre svega relativnim brojevima: a) strukture sredstava preduzeca (poslovna/neposlovna sredstva. a ostale pokazatelje treba koristiti u cilju dubljeg sagledavanja mogucih izvora slabosti. Da bi finansijska analiza mogla da odgovori na pomenuta pitanja. Finansijskoj analizi stoje sledeci instrumenti na raspolaganju: (1) vizuelna analiza bilansa. odnosno rashoda i prihoda u bilansu uspeha i uspostavljanje redosleda tako formiranih grupa.Vizuelna analiza se koristi kako za potrebe staticke tako i dinamicke analize.

Najznacajniji i najsire upotrebljavani koeficijenti likvidnosti su koeficijent per¬spektivne (buduce) likvidnosti i koeficijent rigorozne (sadasnje) likvidnosti. ne daje relevantnu informaciju o bonitetu preduzeca.zalihe Racio rigorozne likvidnosti=-------------------------------------29 . Obrtna imovina . a) Racio tekuce likvidnosti Racio tekuce likvidnosti se cesto naziva i racio opste (generalne) likvidnosti. Ovaj pokazatelj smatra se sredstvom za merenje likvidnosti prvog stepena. Treba imati na umu da nijedan pokazatelj. (c) pokazatelje obrta i (đ) pokazatelje rentabiliteta. Jedna od ucestalijih klasifikacija je i ona. sam za sebe. koja predstavlja primarni zahtev vlasnika preduzeca. Rentabilnost i likvidnost predstavljaju dva glavna zahteva koji se postavljaju pred upravu preduzeca buduci da su rentabilnost i likvidnost pretpostavke za postojanje preduzeca. b) Racio rigorozne likvidnosti Racio rigorozne likvidnosti ili brzi test likvidnosti se cesto naziva i ra¬dom redukovane likvidnosti ili „ljutim" testom likvidnosti. 105. 106. Preduzece ima zadovoavajucu tekucu likvidnost ukoliko racio tekuce (opste) likvidnosti iznosi 2. RACIA LIKVIDNOSTI Analiza likvidnosti se najcesce vrsi pomocu racio analize. Konstant¬no opadanje racia likvidnost tokom vremena je siguran pokazatelj za uzbunu.na razlicite nacine. (b) pokazatelje solventnosti. Racio pokazatelji likvidnosti pruzaju predstavu o mogucnosti preduzeca da izmiri obaveze koje uskoro dospevaju. prema kojoj se pokazatelji grupisu u cetiri grupe: (a) pokazatelje likvidnosti. vremena koje je potrebno da bi se pojedini delovi imovine pretvorili u novac i stepena sigurnosti da ce se pojedini delovi imovine pretvoriti u novac. RACIO ANALIZA LIKVIDNOSTI 105. Pod optimalnom likvidnoscu se smatra mera platezne sposobnosti koja dozvoljava da se ispune sve platezne obaveze koje ce se sa sigurnoscu pojaviti i koja pored toga sadrzi rezerve za određene potencijalne obaveze koje se mogu uz adekvatnu preciznost proceniti. Ovaj pokazatelj se smatra pokazateljem opsteg finansijskog zdravlja predu¬zeca i obavezno se koristi prilikom procene kreditne sposobnosti preduzeca. Za razliku od rentabilnosti. imovinom koja se najlakse moze pretvoriti u novac. Sposobnost pojedinih delova imovine da se pretvore u platezno sred¬stvo zavisi od broja niza kroz koje moraju da prođu da bi dobili novcani oblik. sa trzista. POIMANJE LIKVIDNOSTI Likvidnost oznacava sposobnost bezuslovnog placanja dospelih obaveza. Samo analizom grupe pokazatelja se moze đoneti određeni zakljucak. Obrtna imovina Racio tekuce likvidnosti = ----------------------------------Tekuce (kratkorocne) obaveze Ovaj odnos treba da pokaze da li su obaveze koje dospevaju u roku od godinu dana pokrivene imovinom vezanom za taj rok. zahtev za likvidnoscu dolazi spolja.

Tekuce (kratkorocne) obaveze Racio rigorozne likvidnosti manji od 1 znaci da su kratkorocne obaveze vece od tekuce imovine. tzv. Ovo je posebno znacajno kod racia rentabiliteta koji mogu biti znacajno deformisani kao posledica primene alternativnih racunovodstvenih politika. prema kojoj je sigurnost prevashodno određena visinom garantne supstance i nacinom finansiranja imovine. racio analiza solventnosti. umesto na racunovodstvenim velicinama za koje je karakteristicno da predstavljaju obracunske kategorije. ali da nece biti sposobno i da izmiri obaveze koje ce dospevati u buducnosti. Racio likvidnosti na bazi neto novcanog toka ig poslovanja ne uzima iznos gotovine iz bilansa. povremeno se u strucnoj literaturi nailazi na racio novcane likvidnosti Gotovina i gotovinski ekvivalnti Racio novcane likvidnosti =-------------------------------------------------------------Tekuce (kratkorocne) obaveze b) Racio likvidnosti na bazi neto novcanog toka iz poslovanja (RLNT) Poslednjih godina sve veci znacaj u finansijskoj analizi zauzima cash flow analiza koja je zasnovana na novcanom toku. POIMANJE SOLVENTNOSTI Solventnost predstavlja likvidnost na dug rok. „racio analiza nezavisnosti". Neto novcani tok iz poslovanja RLNT=----------------------------------------------------Tekuce (kratkorocne) obaveze 107. „racio analiza sigurnosti". a po odbitku isplata za tekuce poslovanje.RACIO ANALIZA SOLVENTNOSTI 107. Prikazani pokazatelji pretezno pocivaju na staroj interpretaciji sigurnosti. stope rentabiliteta. i c. Pored navedenih racia likvidnosti. 108. iz bilansa se moze steci razumno uverenje da preduzece moze da izmiri kratkorocne obaveze (dakle. Neretko se racio analiza solvent¬nosti naziva i „racio analiza zaduzenosti". vrednosti i strukture imovine. sopstveni kapital Racio solventnost. likvidno je). Međutim. pri cemu se zakljucci izvode na osnovu uspostavljenih pravila finansiranja. b. U literaturi racia solventnosti nisu jednoobrazno đefinisana. strukture izvora finansiranja (ukupnog kapitala). Zakljucke o solventnosti preduzeca se mogu izvoditi nakon sagledavanja: a. Preduzece je likvidno uko¬liko izmiruje dospele obaveze o roku dospeca. RACIA SOLVENTNOSTI Izvođenje zakljucaka o solventnosti preduzeca uobicajeno se vrsi pomocu racio brojeva. Za takvo preduzece se kaze da je nesolventno. vec gotovinu koju je preduzece stvorilo u toku godine. = ------------------------------Pozajmljeni kapital 30 .

treba da budu finansirane dugorocnim ka¬pitalom (da zalihe budu jednake neto obrtnom fondu). i treba da pokazu stepen finansiranja neto imobilizacija (nabavna vred-nost osnovnih sredstava umanjena za otpise). buduci da i zalihe. obaveze) 109. koji oznacava da se obrtna sredstva finansiraju iz kratkorocnih izvora (dakle ne postoji neto obrtni fond) ne oznacava automat¬ski teskoce u izmirivanju dospelih obaveza. ukoliko preduzece dovoljno brzo oslobađa kapital putem amortizacije i ima odgovarajucu rentabilnost. Dugorocni kapital neto imobilizacije Racio finansiranja imobilizacija =------------------------------neto imobilizacije Saglasno pravilima finansiranja. Ali i racio manji od 1. jer to ukazuje na cinjenicu da su imobilizacije finansirane sopstvenim kapitalom u celini.Ukupne obaveze Racia zaduzenosti=---------------------------------Zbir bilansa (aktiva ili pasiva) Dugorocne obaveze Racia zaduzenosti=-----------------------------------Permanentni kapital (sopstveni + dug. Ovaj racio se naziva ra¬dom finansijskog ekvilibrijuma i predstavlja drugi nacin izrazavanja neto obrt¬nog fonda. zahtevu sigurnosti pogoduje kada ie prvi racio jednak jedinici. RACIA FINANSIRANJA IMOBILIZACIJA Racia finansiranja imobilizacija proizlaze iz horizontalnih pravila finansi¬ranja. Sopstveni kapital Racio finansiranja imobilizacija = -------------------------neto imobilizacije odnosno. Racio pokrica zaliha pokazuje stepen pokrica zaliha neto obrtnim fon¬dom. Neto obrtni fond Racio pokrica zaliha = ---------------Zalihe Racio pokrica obrtnih sredstava pokazuje stepen pokrica obrtnih sredsta¬va neto obrtnim fondom. Neto obrtni fond Racio pokrica obrtnih sredstava=-------------------------Obrtna sredstva 31 . kao deo dugorocno vezane imovine. a da je drugi racio veci od 1.

RACIA OBRTNE IMOVINE a) Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava: Neto prihodi od prodaje umanjeni za sadrzani dobitak Koeficijent obrta poslovnih sredstava = -------------------------------------------Ukupna poslovna sredstva Pretpostavka je da su prihodi od prodaje i naplaceni. ukupne nabavke na pocek Racio obrta dobavljaca =--------------------------------Prosecni saldo dobavljaca Broj dana u godini Prosecno vreme trajanja jednog obrta=---------------------------Racio obrta dobavljaca 112. Izracunava se na sledeci nacin: . RACIA AKTIVNOSTI (obrta) 110.-------Koeficijent obrta poslovnih sredstava b) Rado obrta zaliha: Cena kostanja realizovanih zaliha Racio obrta zaliha = -------------------------------------------------Prosecan saldo zaliha Broj dana u godini Prosecnovreme trajanja jednog obrta = ---------------------------Racio obrta zaliha c) Racio obrta potrazivanja od kupaca: Naplaceni prihodi od prodaje Racio obrta potrazivanja od kupaca =-----------------------------Prosecni saldo kupaca Broj dana u godini Prosecnovreme trajanja jednog obrta =-------------------------------Racio obrta potrazivanja od kupaca 111. Broj dana u godini Prosecno vreme trajanja jednog obrta =----------------------.110. RACIA RENTABILNOSTI 112. RACIA OBRTA DOBAVLJACA U pitanju je pokazatelj koji ukazuje na prosecnu duzinu perioda za koji se vrsi placanje obaveza prema dobavljacima. POJAM RENTABILNOSTI 32 .

zahtevanim (pla¬niranim) rentabilitetom i rentabilitetorn drugih preduzeca. pridajuci joj istu zaslugu za ostvareni rezultat. 114. 33 . .buduci da u ovoj analizi sopstveni i pozajmljeni kapital imaju isti tretman.da bi se otkrilo sta je dovelo do ustanovljene stope prinosa. a preostali deo cini neto dobit. kao pokazatelj oplodnje kapitala. potrebno je dekomponovati stopu prinosa.RENTABILNOST UKUPNOG KAPITALA Rentabilnost ukupnog kapitala. Stopa prinosa je određena visinom marze profita i brzinom obrta imovine. kao pokazatelj oplodnje kapitala. Shodno tome razlikujemo bruto prinos i neto prinos na ukupni kapital. poslovni dobitak iz koga se namiruju troskovi finansiranja i porezi i doprinosi na finansijski rezultat. Uporedenje ostvarenog ren-tabiliteta (stope prinosa) sa rentabilitetorn iz ranijih godina. daje jasnu sliku o uspehu preduzeca u tekucoj godini. poslovni dobitak stopa bruto prinosa na ukupan kapital =----------------X100 ukupan kapital (sredstva) Dekomponovanje stope prinosa . bruto prinos na ukupni kapital predstavlja.Bruto prinos na ukupni kapital . U praksi obracunavanja i analize rentabilnosti merođavna su i nezaobilazna dva po¬kazatelja: (1) stopa rentabilnosti (ukamacenja) ukupne ekonomije i (2) stopa rentabilnosti (ukamacenja) sopstvenog kapitala. 113. Pod ukupnim kapitalom se imaju u vidu ukupno ulozena sredstva. Rentabilnost ukupnog kapitala.Rentabilnost predstavlja „reflektor stepena oplodnje kapitala". poslovni dobitak marza pokrica =----------------------x 100 prihod od prodaje Marza profita meri poslovni dobitak (profit) koji odbacuje svaki dinar prihoda. proizlazi da je zahtev za rentabilnoscu izveden iz samog cilja preduzeca. pridaje isti znacaj svakoj jedinici kapitala ulozenoj u preduzece. Rezultat ukupno ulozenih sredstava moze se posmatrati pre i posle oporezivanja. Rentabilitet ukupne imovine =----------------------------------------------------------Sopstveni + ukupni pozajmljeni kapital Rentabilitet ekonomije treba da ukaze na to koliko je rentabilno predu-zece nezavisno od finansijskih odluka menadzmenta. Buduci da je cilj preduzeca maksimiziranje rezultata na dugi rok. RENTABILNOST EKONOMIJE Dobitak + zaracunata kamata na dugorocni i srednjorocni kapital Rentabilitet ekonomije = ------------------------------------------------------------------Sopstveni + dugorocni i srednjerocni kapital Dobitak + zaracunata kamata na pozajmljeni kapita. pridaje isti znacaj svakoj jedinici kapitala ulozenoj u preduzece pridavajuci joj isitu zaslugu za ostvareni rezultat. zapravo.

rentabilnost akcionarskog kapitala se meri stopom prinosa na akcioanrski kapital. Finansijski rezultat iz finansiranja je pozitivan kada se po osnovu upotrebe pozajmljenog kapitala i kratkorocnih sredstava zarađuje vise nego sto se placa zajmodavcu. neto dobitak + neto rashodi finansiranja stopa neto prinosa na ukupni kapital = -------------------------------------h100 ukupni kapital (ukupna sredstva) 115. odnosno kad je stopa prinosa na ukupni kapital jednaka prosecnoj kamatnoj stopi na pozajmljene izvore. koja se dobija iz odnosa neto dobitka i prosecno angazovanog sopstvenog kapitala. Treci slucaj je negativan finansijski rezultat i javlja se kada su troskovi pozajmljenih sredstava visi od prinosa koje odbacuju. Prema tome. Analiza finansijske moci se najcesce odnosi na: 34 . stopa prinosa je određena: sposobnoscu ostvarivanja profitne marze i sposobnoscu ostvarivanja sto veceg prihoda na svaki dinar ulozenih sredstava. od prodaje koeficijent obrta ukupne imovine =----------------------------ukupna imovina( ukupan kapital) Koeficijent obrta meri iznos prihoda koje preduzece ostvari (naplati) za svaki dinar ulozene imovine. Pokazuje koliko efikasno koristi svoju imovinu. RACIA POKRICA Analiza finansijske moci ima za cilj da oceni sposobnost preduzeca da izmiri fiksne i njima slicne obaveze.neto prinos na ukupni kapital jednak je bruto iznosu na ukupni kapital po odbitku poreza i doprinosa. odnosno kada je stopa prinosa na ukupni kapital visa od prosecne kamatne stope na pozajmljene izvore. Finansijski rezultat iz finansiranja je neutralan kada se pozajmljenim sredstvima zarađuje tacno iznos koji je potreban za pokrivanje troskova njihovog pozajmljivanja. na ukupan kapital daje koeficijent obrta ulozenih sredstava pomnozen sa marzom profita (stopom poslovnog dobitka). prihodi od prodaje poslovni dobitak stopa prinosa na ukupni kapital =------------------x -----------------x100 ukupan kapital prihodi od prodaje Neto prinos na ukupni kapital . neto dobitak stopa prinosa na sopstveni kapital = -------------------------------------x 100 sopstveni kapital (neto imovina) Ako je preduzece organizovano kao akcionarsko drustvo. RENTABILNOST POZAJMLjENOG KAPITALA Rentabilnost pozajmljenog kapitala ima u fokusu finansijski rezultat koji je preduzece ostvarilo koriscenjem pozajmljenih sredstava. tj. 116. Mogucnost za izmirivanje obaveza su vece ukoliko je veca prinosna moc preduzeca i ukoliko ima povoljniju strukturu kapitala.prih. a predstavlja zapravo zbir neto dobitka i neto rashoda finansiranja. 117. Stopu bruto prinosa na ukupno ulozenu imovinu. RENTABILNOST SOPSTVENOG KAPITALA Rentabilnost sopstvenog kapitala predstavlja stepen sposobnosti sopstvenog kapitala da odbaci neki prinos od svoje upotrebe. Rentabilnost sopstvenog kapitala iskazuje se stopom prinosa na sopstveni kapital.

pruza osnovu za verovanje daje preduzece sposobno da iz¬miri obaveze. brzi testovi. Da bi se utvrdila pokrivenost preferncijalne dividende i nju treba ukljuciti u ostale fiksne troskove. preduzece nece bankrotirati. BRZI TEST ll KAO INSTRUMENT ZA OCENJIVANJE BONITETA PREDUZECA U cilju brzog sagledavanja i ocenjivanja boniteta preduzeca.BRZI TESTOVI KAO INSTRUMENTI ZA OCENU SOLVENTNOSTI I BONITETA PREDUZECA U praksi su razvijani tzv. Naravno. Test se zasniva na cetiri pokazatelja . za ocenjivanje mogucnosti preduzeca da izmire obaveze koje u buducnosti dospevaju.NETO OBRTNI KAPITAL KAO INSTRUMENT FINANSIJSKE ANALIZE 35 . Kako bi se utvrdila pokrivenost fiksnih troskova u obzir se moraju uzeti i preferncijalne dividende koje predstavljaju obavezu nezavisnu od ostvarenog finansijskog rezultata. niti da u potpunosti zaustavi investiranje. sastoji se u primeni i interpretaciji sledeceg racia: Neto obaveze -----------------------------------------------------------------Poslovni dobitak uvecan za troskove amortizacije Ovaj izuzetno empirijski racio se smatra kriticnim kada se krece oko 4. rentabilnost prometa i ukupnog kapitala i dinamicku likvidnost. koji analiticari ucestalo primenju-ju. odnosno dospela glavnica dugorocnih dugova. u nameri đa se analiticarima omo¬guci brzo ocenjivanje solventnosti i boniteta preduzeca. BRZI TEST l ZA OCENJIVANJE SOLVENTNOSTI Jedan od brzih i jednostavnih testova. imenilac prethodne formule treba uvecati za preferncijalne dividende i porez na finansijski rezultat koji na nju opada. racio 3 znaci da preduzece moze da izmi¬ri obaveze za 3 godine ukoliko bi obustavilo svako investiranje u tom periodu. poslovni dobitak PTK =------------------troskovi kamata Pokrivenost fiksnih zaduzenja (PFZ). tj. ocenjuje se kao rizicno. ali ukoliko se takva potreba nametne.2. Brzi test (Quick test). se utvrđuje na sledeci nacin: poslovni dobitak + ttroskovi zakupa troskovi kamata + dospela glavnica dugorocnih obaveza + ttroskovi zakupa Pokrivenost preferncijalne dividende. razvijen je tzv. 118. 118.3 Racio manji od 4. Pokrivenost troskova kamata (PTK) utvrđuje se iz odnosa poslovnog dobitka i troskova kamata. odnosno javlja se sumnja da preduzece nece biti sposobno da normalno izmiruje obaveze. pod kojima se podrazumevaju tekuci deo dugorocnog duga. 118. Preduzece koje ima ovaj racio veci od 4.Brzi test se zasniva na cetiri pokazatelja koja odrazavaju: strukturu kapitala. troskovi zakupa i troskovi kamata. niko ni ne zahteva od preduzeca da iz¬miri sve obaveze nakon tri godine.pokrivenost troskova kamata. i ukoliko se zanemari porez.214 Grubo posmatrano. pokrivenost fiksnih zaduzenja i pokrivenost preferncijalne dividende. 119.

Funds flow analizom se identifikuju i prate promene bilansnih 36 . sa druge strane. Cash flow se koristi kao instrument finansijske analize za merenje prinosne snage u smislu dopune godisnjeg rezultata i za analizu investicionih alternativa.VANREDNI PRIHODI) CASH FLOW IV {► ZA PROCENU FINANSIJSKE SNAGE}= CASH FLOW III ISPLACENE DIVIDENDE 121. sa jedne strane. U drugom smislu. FUNDS FLOW ANALIZA Funds flow analiza pociva na bilansima stanja dva ili vise obracunskih perioda. i izdavanja povezanim sa proizvodnjom i prodajom roba i usluga.VANREDNI RASHODI )-(PRIHODI KOJI POTICU IZ RANIJIH PERIODA .stalna imovina 2) Neto obrtna imovina = obrtna sredstva . koji cini trecu bitnu komponentu finansijskog izvestavanja. te se moze izracunati i kao razlika između obrtnih sredstava i kratkorocnih obaveza. Sam termin funds flow moze se prevesti kao tok izvora sredstava ili kao finansijski tok. Tada se naziva neto obrtna imovina. Cilj sastavljanja i prezentiranja bilansa tokova gotovine je da korisnicima finansijskih izvestaja obezbedi informacije za ocenu sposobnosti preduzeca da stvara gotovinu.CASH FLOW ANALIZA Cash flow. Neto obrtni kapital pokazuje deo sopstvenog i dugorocno pozajmljenog kapitala kojim su finansirana obrtna sredstva. ili razlika između primanja od prodaje roba i usluga. Sopstveni obrtni kapital je deo sopstvenog kapitala putem koga se finansiraju obrtna sredstva. dok tuđi obrtni kapital prikazuje iznos finansiranja obrtnih sredstava iz dugorocnih obaveza.kratkorocne obaveze Neto obrtni kapital se moze dekomponovati na sopstveni i tuđi neto obrtni kapital. Ovaj finansijski izvestaj pruza korisnicima informacije bitne za ocenu sposobnosti firme da generise pozitivne tokove gotovine. razvili sledeci nacin izracunavanja cash flow velicine: CASH FLOW 1= NETO DOBITAK + POVECANJE REZERVI+ OTPISIVANJE POSTROJENJSKE IMOVINE CASH FLOW II= CASH FLOW 1+ POVECANJE DUGOROCNIH REZERV[SANJA (POKRICA) CASH FLOW III {► ZA PROCENU PRINOSNE SNAGE}= CASH FLOW II+(RASHODI KOJI POTICU IZ RANIJIH PERIODA . i suma dobitka. a sekundarni cilj je obezbeđivanje uvida u investicione i finansijske aktivnosti ekonomskih entiteta. Smatra se da je osnovni cilj izvestavanja o tokovima gotovine obezbeđivanje informacija o prilivu i odlivu gotovine ekonomskog entiteta u toku određenog perioda. odnosno da procene njegovu likvidnost i solventnost. 120. odnosno priliv gotovine ili tok gotovine ima dva osnovna znacenja: stalni protok primanja i izdavanja koji protice kroz preduzece. kao i za predviđanje dinamike i izvesnosti stvaranja gotovine. Cash flow shvacen u prvom smislu jeste predmet planiranja u cilju odrzavanja likvidnosti i instrument izvrsenja plana novcanih tokova. Cash flow analiza vrsi se na osnovu izvestaja o tokovima gotovine. 1) Neto obrtni kapital = sopstveni kapital + dugorocne obaveze . amortizacije i drugih troskova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine ili deo neto obrtnog fonda koji prolazi iz poslovnog procesa.Neto obrtni kapital odgovara racunskoj velicini koja se dobija iz razlike između dugorocnog kapitala (sopstvenog i tuđeg) i dugorocno vezane imovine.

Funds flow analiza se koristi za potrebe dimanicke analize bilansa i nuzno se dopunjava analizom bilansa uspeha i cash flow analizom. utoliko je vise izlozeno riziku da u slucaju pada proizvodnje i prodaje ne pokrije iz prihoda fiksne troskove.pozicija ili segmenata dva ili vise sukcesivnih bilansih stanja. visina drugih fiksnih troskova. Za funds flow analizu potrebno je napraviti bilans tokova kapitala. poslovni dobitak faktor finansijskog rizika = ----------------------------neto dobitak 37 . usluga i direktnog rada po jedinici proizvoda. Sustina je u tome da ukoliko preduzece ima vise fiksne troskove. te da preduzece nece biti u mogucnosti da pokrije rashode finansiranja i po toj osnovi ostvari bruto finansijski rezultat. Faktor poslovnog rizika se utvrđuje iz odnosa marze pokrica i poslovnog rezultata. visina obima proizvodnje i prodaje. a na desnoj strani upotreba sredstava. jer ukoliko je preduzece vise ulagalo u osnovna sredstva utoliko ima vise fiksne rashode po osnovu amortizacije. Bilans tokova sredstava moze se saciniti po bruto principu i po neto principu. odnosno da posluje sa gubitkom. POSLOVNI RIZIK Poslovni rizik odrazava stepen neizvesnosti u pogledu ostvarivanja poslovnog dobitka kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. energije. 123. svako povecavanje pozicija aktive i svako smanjenje pozicija pasive prestavlja upotrebu sredstava. visina ulaganja u osnovna sredstva. na levoj strani ovog izvestaja iskazuje se pribavljanje srestava. Poslovni rizik se meri i iskazuje preko faktora poslovnog rizika. to je rizik da preduzece svojim redovnim poslovanjem nece biti u stanju da rashode finansiranja pokrije iz poslovnog rezultata. marza pokrica faktor poslovnog rizika =------------------------poslovni dobitak % promene poslovnog dobitka faktor poslovnog rizika =-------------------------------% promene obima prodaje Na visinu faktora poslovnog rizika uticu: visina prodajnih cena. odnosno bilans tokova sredstava. dok svako povecanje pozicija pasive i svako smanjenje pozicija aktive predstavlja pribavljanje sredstava. visina fizickog utroska direktnog materijala.FINANSIJSKI RIZIK Finansijski rizik predstavlja rizik da promenom uslova privređivanja prosecna kamatna stopa na pozajmljena sredstva bude visa od stope prinosa na ukupni kapital. sto je udeo pozajmljenog kapitala veci i troskovi koje iziskuje visi. 122. Pri tome. Prema tome. Finansijiski rizik se meri i iskazuje preko faktora finansijskog rizika. Ukoliko se iskazuje u formi dvostranog racuna. Faktor finansijskog rizika utvrđuje se iz odnosa poslovnog dobitka i neto dobitka i pokazuje za koliko se menja neto dobitak promenom poslovnog dobitka.

sto znaci da se zasniva na tokovima rentabiliteta. 124. odnosno pokazuje zarađivacku moc obicne akcije.UKUPNI (TOTALNI) RIZIK Ukupni rizik predstavlja rizik da preduzece ne ostvari bruto finansijski rezultat. Ovaj pokazatelj pokazuje koliki deo profita opada na svaku akciju. Ukupni rizik se meri i iskazuje preko faktora slozenog rizika.DOBIT PO AKCIJI neto dobit . Faktor slozenog rizika moze se izracunati i mnozenjem faktora poslovnog rizika faktorom finansijskog rizika. Da bi ocenili da li je neko preduzece dobro ili nije treba izracunati pokazatelj odnosa cene i zarade po akciji. marza pokrica faktor ukupnog rizika = ---------------------------------neto dobitak Faktor ukupnog rizika = faktor poslovnog rizika x faktor finansijskog 125.OBICNE AKCIJE U pitanju je racunovodstveni koncept.preferencijalne dividende prinos na obicne akciJe =----------------------------------vrednost akcionarkog kapitala(obicne akcije) 126.preferencijalne dividende zarada po akciji =-----------------------------------------------------------prosecan broj obicnih akcija Dakle. manje dejstvo finansijske poluge i time je manji rizik da preduzece nece biti u stanju da iz poslovnog rezultata pokrije rashode finansiranja. Ovaj rizik je uslovljen i poslovnim i finansijskim rizikom.DIVIDENDA PO AKCIJI isplacenadividenda po akciji =-----------------------------prosecan broj prosecnih akcija 38 . POKAZATELjI KOJI SE NE ZASNIVAJU NA TRZISNIM VREDNOSTIMA PRINOS NA AKCIJSKI KAPITAL . neto dobitak . Broj izdatih akcija nema nikakvog znacaja u ocenjivanju da li je neko preduzece dobro ili nije. 127. a ne na novcanim tokovima. odnosno. Faktor slozenog rizika se utvrđuje iz odnosa marze pokrica i neto dobitka. sto je manja promena bruto finansijskog rezultata usled promene poslovnog rezultata. zarada po kaciji se izracunava tako sto se neto dobit podeli sa brojem obicnih akcija. sto ima za posledicu nemogucnost direktnog poređenja sa kamatnom stopom na obveznice ili depozite. Posmatra se u sukcesivnim vremenskim etapama u cilju procenjivanja uspesnosti preduzeca.% promene neto dobitka faktor finansijskog rizika =-------------------------------------% promene poslovnog dobitka Sto je faktor finansijskog rizika nizi.

koji pokazuje odnos dividendi i trzisne vrednosti akcija.RACIO ISPLATE DIVIDENDI Racio isplate dividendi pokazuje koliki procenat dobiti se isplacuje akcionarima.ODNOS TRZISNE VREDNOSTI I PRINOSA PO AKCIJI Koristi se za procenjivanje akcija na trzistu u smislu određivanja koje su akcije relativno jeftine a koje relativno skupe (u odnosu jednih prema drugima).tada se akcije prodaju. tada je pravi trenutak da se akcije kupe.preferencijalne dividende Reciprocna vrednost ovog pokazatelja (racio pokrica dividendi) pokazuje koliko puta je bilo moguce isplatiti iznos dividende iz ostvarenog neto dobitka. racio P/E . RACIO DIVIDENDI PO AKCIJI I TRZISNE VREDNOSTI AKCIJE dividenda po akciji Racio dividende po akciji= -------------------------------x100 trzisna vrednost akcije 39 . odnosno sagledava isplatu dividendi iz ostvarenog neto dobitka. trzisna vrednost akcije racio R/E =---------------------------------------------dobit po akciji Ovaj racio nam pokazuje koliko je puta veca cena akcije od dobitka po akciji. sopstveni kapital je iskazan po knjigovodstvenoj vrednosti. to je vece poverenje akcionara u preduzece. podaci iz finansijskih izvestaja moraju se sagledavati i u odnosu na trzisnu vrednost akcija. Visoki racio pokrica dividendi predstavlja sigurnost za akcionare da dividende nece pasti ukoliko dođe do pada profita. odnosno u sposobnost preduzeca da ostvari dobitak u buducnosti.koji pokazuje odnos trzisne vrednosti akcije i neto dobiti po akciji. 129. P/E racio je najsire upotrebljavan pokazatelj na trzistu akcija. vecina preduzeca vodi politiku stabilnih dividendi. Yield racio .POKAZATELjI KOJI SE ZASNIVAJU NA TRZISNIM VREDNOSTIMA U bilansima akcionarskih drustava. Naime. Investitori konstantno razmatraju kada je vrednost nekih akcija potcenjena ili precenjena. odnosno kada je precenjena . RACIO P/E . kao i kod svakog drugog preduzeca. isplacena dividenda racio isplate dividendi =--------------------------------------neto dobit .128. P/E racio se koristi kao jedan od indikatora pri upoređivanju slicnih firmi. 2. Međutim. Ukoliko je potcenjena. Rasprostranjeno se koristi od strane analiticara i investicionih banaka za određivanje cene prilikom inicijalne javne ponude akcija. Dva racija se koriste u ove svrhe: 1. Ovaj pokazatelj je uslovljen politikom dividedi. Sto je ovaj racio veci.

Vrednost preduzeca se. vec ostvarenu dobit reinvestiraju. Stoga se preporucuje da kao alternativu za knjigovodstvenu vrednost osnovnih sredstava posluzi vrednost sredstava na trenutnom trzistu nabavke. postoji mogucnost da su akcije potcenjene. Vecina preduzeca koristi nabavnu vrednost.RACIO TRZISNE VREDNOSTI PREMA KNjIGOVODSTVENOJ VREDNOSTI Racio trzisne vrednosti prema knjigovodstvenoj vrednosti omogucava da se na lak i neposredan nacin sagledati kako investitori vrednuju kapital preduzeca. gotovo je nemoguce pronaci dva apsolutno identicna preduzeca. 131. Kao reterentna cena uzima se prosecan kurs ili poznata cena nedavno obavljene transakcije. Nasuprot njima.to ce ovaj racio biti veci.Ova stopa je pogodna za upoređivanje sa kamatnom stopom na trzistu novca. kada je u pitanju preduzece cije se akcije ne kotiraju na berzi. Utvrđuje se mnozenjem izdatih akcija sa tekucom trzisnom vrednoscu akcija. S obzirom na to da je novi vlasnik spreman da ulozi u kupovinu preduzeca samo onaj iznos koji mu garantuje da ce kroz buduce novcane tokove postici ciljnu stopu ukamacenja njegovog uloga. cija ie cena poznata sa berze. 133. 130. utvrdjuje na bazi hipoteze da preduzece vredi onoliko koliko i slicno kotirano preduzece. Zbog toga su ustanovljeni brojni pokazatelji u 40 . te treba biti izuzetno obazriv prilikom upoređivanja sa drugim kompanijama. dakle. TRZISNA VREDNOST PREDUZECA Vrednost preduzeca izracunata na bazi tekucih berzanskih cena akcija. ali treba imati u vidu da neisplacen deo dobiti povecava vrednost dobiti. PRINOSNA VREDNOST PREDUZECA Prinosna vrednost preduzeca je obracunata vrednost preduzeca kao celine. ona odgovara konceptu trzi¬sne vrednosti preduzeca kao celine. Prema tome. naziva se trzisna kapitalizacija (Markel capitalization) ili trzisna vrednost preduzeca. Ukoliko je knjigovodstvena vrednost akcija veca od njene trzisne vrednosti. moraju se vrsiti prilagođavanja u cilju eliminisanja uticaja razlicitih racunovodstvenih politika. Uobicajeno je da elektrodistribucija i javna telefonija imaju visok ovaj racio. sto je zrelije preduzece . preduzece koja su u ubrzanom rastu i neisplacuju dividende. Upravo ova zasnovanost pri¬nosile vrednosti na zaradivackoj moci preduzeca cini ovaj vrednosni koncept kompatibilnim sa ciljem poslovanja. Prilikom procenuvanja vrednosti akcija nekotiranih preduzeca. Naravno. da li po nabavnoj ili po fer vrednosti. na osnovu ocene njegove zaradivacke moci. Veoma vazno pitanje jeste kako su vrednovana osnovna sredstva. gde se profit javlja kao osnovni pokretac privređivanja u trzisnoj ekonomiji.TRZISNA KAPITALIZACIJA Trzisna kapitalizacija je vrednost kompanije koja se određuje na osnovu vrednosti kotiranih (obicnih) akcija firme. ovo se smatra najvaznijim konceptom vrednosti kada je u pitanju vrednovanje preduzeca kao celine. sto dovodi do rasta trzisne vrednosti akcija. U nacelu. najjednostavniji nacin je uporediti preduzece sa slicnim preduzecem cija je trzisna vrednost poznata. Ovaj pokazatelj se zasniva na knjigovodstvenoj vrednosti sredstava. odnosno mnozenjem izdatih akcija sa tekucom trzisnom vrednoscu (obicnih) akcija. 132.

tj. trzisna cena akcije/prihod po akciji. međutim. naplatu potrazivanja i isplatu dugova.REPRODUKCIONA VREDNOST PREDUZECA U literaturi. buduci da ne uzima u obzir prinose koji ce se ostvarivati u buducnosti . pod reprodukcionom vrednoscu se cesto podrzumevaju razlicite vrednosti. neto dividenda po akciji/trzicena akcije (Dividend Yijeld).Reprodukciona vrednost shvacena na nacin na koji se ona shvata u razvijenim trzisnim ekonomijama sagledava se kao vred¬nost koja daie minimalnu vrednost firme. ne podrazumeva iskljucivo vrednost ponovne nabavke za vrednovanje imovine preduzeca. umesto koje se kao cilj namece likvidacija (gasenje). vec se deo aktive vrednuje i po prinosnim. vec likvidacija predstavlja jedan proces koji podrazumeva okoncavanje tekucih poslova. 135. U trzisnim ekononuiama najcesce se koriste indikatori: trzisna cena akcije/neto dobitak po akciji (P/E). ali sa izmenjenom pjrvobitnom delatnoscu. dakle. likvidacionim ili trzismma ne iskljucivo vrednostima zamene. Izuzetak cini slucaj kada preduzece ispunjava uslove za stecaj. siroko preporucuje utvrđivanje i reprodukcione vrednosti kapitala. umanjenu za obaveze preduzeca. na sta pojedini autori sugerisu kada reprodukcionu vrednost definisu kao vrednost zamene. Preduzece u likvidaciji.POJAM. i da se citav niz bilansnih pozicija pruceniuje po drugim vrednostima.SADRZINA BILANSA STANJA 3. pa i praksi.. po isplati obaveza. Reprodukciona vrednoszt shvacena na pomenuti nacin daje precenjenu vrednost kapitala kada su u pitanju preduzeca koja posluju ispod prosecne prinosne stope."ali iz nekih drugih razlo¬ga nastavljajda posluje sa gubitkom.SADRZINA BILANSA USPEHA 4. trzisnim i likvidacionim vrednostima. 1. SADRZINA I SHVATANJE BILANSA 2. U trzisnim ekonomijama se.vidu multiplikatora ili procenta. Reprodukciona metoda. u zavisnosti od vrstr preduzeca. Rasturanje jednog preduzeca ne oznacava nestanak drustva. Likvidaciona vrednost predstavlja najnizu vrednost preduzeca. u skladu sa odredbama statuta ili drustvenog ugovora. a ne kao vrednost koja precenjuje kapital kao posledica vrednovanja pogresnih investicionih odluka i tehnoloske prevazidenosti. prodaju (unovcavanje) realne imovinei hartija od vrednosti. trzisna cena akcije/neto gotovina po akciji (P/cash flow). 134 . i indikator trzisne i knjigovodstvene vrednosti po akciji. usled okolnosti da se vrednost imovine koriguje za subjektivno ocenjenu istrnsenosti imovine. za indeks neadekvatnosti.. likvidiranje visecih (lebdecih) poslova. i dalje postoji kao pravno lice. U tom slucaiu vrednost preduzeca jedna¬ka ie diskontovanoj vrednosti odlozene likvidacione vrednosti. Pretezno preovladava stav prema kome se re¬produkciona vrednost smatra vrednoscu ponovne nabavke imovine koju poseduje preduzece.. prinosnim. prema tome. buduci da se reprodukciona vrednost sagledava kao „minimalna vrednost firme. odnosno delatnosti. Reprodukciona vrednost shvacena na pomenuti nacin sadrzi niz subjektivnih elemenata..POVEZANOST BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA 41 . LIKVIDACIONA VREDNOST PREDUCECA Likvidacija se cesto poistovecuje sa postupkom planske prodaje (unovcavanja) svih imovinskih delova jednog preduzeca u cilju isplacivanja preostalog dela prihoda vlasnicima.

NACELO REALIZACIJE 22.REDOVNI BILANSI 46.NERAZVIJENO STATICKO ( IMOVINSKO ) SHVATANJE BILANSA 8....NACELA UREDNOG BILANSIRANA 15.SKRIVENI GUBICI 33.............RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA ODNOSU SREDSTAVA I OBAVEZA 43.NACELO ISTINITOSTI 18.NACELO POJEDINACNOG VREDNOVANJA 20.SPECIJALNI BILANSI 42 ..NACELO RAZGRANICENJA 19.DOPUNSKA NACELA FINANSIRANJA 25.VRSTE BILANSA 34...ORGANSKO SHVATANJE BILANSA 11..RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PODRUCJU INFORMACIJA 38.DINAMICKO SHVATANJE BILANSA 10..NACELO STALNOSTI U FUNKCIJI UTVRDJIVANJA OBJEKTIVNOG PERIODICNOG REZULTATA 27.5.NACELO UREDNOG KNJIGOVODSTVA 12.OKVIRNA ( OPSTA ) NACELA 16...REZERVI 32.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA TEHNICI SASTAVLJANJA 41.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA REDOVNOSTI SASTAVLJANJA 45....NACELO RAZGRANICENJA PREMA PREDMETU I VREMENU 23..RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA BROJU UKLJUCENIH BILANSA 42.STATACKO ( IMOVINSKO ) SHVATANJE BILANSA 7.PROCENJIVANJE BILANSNIH POZICIJA 28...NACELO JAVNOSTI 17...RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA ODNOSU PRIHODA I RASHODA 44...NOVIJE ILI RAZVIJENO STATICKO ( IMOVINSKO ) SHVATANJE BILANSA 9.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA VEZI SA KNJIGOVODSTENIM RACUNIMA 35..TEORIJA BILANSA 6....RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA DUZINI BILANSNOG PERIODA 40..POJAM I SUSTINA LATENTNIH REZERVI 29..RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA SVRSI ISKAZIVANJA 36.NACELA UREDNOG INVENTARISANJA 14..RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PRAVNIM NORMAMA KAO OSNOVNA BILANSIRANJA 37.SASTAV POSLOVNE PRAKSE I EKONOMSKE TEORIJE O LATENTNIM REZERVAMA – DOSTUPNOST LAT.PRINCIP OPREZNOSTI U UTVRDJIVANJU PERIODICNOG REZULTATA I IMOVINE 26.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PODACIMA NA OSNOVU KOJIH JE SACINJEN 39.GOING CONCERN PRINCIP 21.NACELO UREDNOG KNJIGOVODSTVA U UZEM SMISLU 13...RASTURANJE LATENTNIH REZERVI 31.VRSTE LATENTNIH REZERVI 30.NACELO IMPATITETA 24..

METODE ANALIZE 78...INTERNA I EKSTERNA ANALIZA 90.BILANS KAO OSNOVNI FINANSIJSKI IZVESTAJ 56.PRETPOSTAVKE ANALIZE 74.METODA SINTETIZOVANJA 83.ANALIZA VREDNOSTI 43 ..METODE UKUPNIH TROSKOVA 63..IZVESTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 69...PASIVA BILANSA KOMANDITNOG DRUSTVA 60.SPECIFICNOST PASIVE BILANSA INOKOSNIH PREDUZECA I DRUSTAVA LICA 58..METODE ELIMINACIJE ILI IZOLACIJE 84..BILANSIRANJE GUBITKA 65.STATICKA I DINAMICKA ANALIZA 88.OBLICI I VRSTE ANALIZE 86.SPECIFICNOSTI BILANSNE PASIVE U DRUSTVIMA KAPITALA 59.IZVESTAJ O NOVCANIM TOKOVIMA ( CASH FLOW ) 68.METODA TROSKOVA PRODATIH UCINAKA 64..OBLICI PRIPREME METODE UPOREDJIVANJA 80.POLITIKA BILANSA 49PREDMET I PODRUCJE POLITIKE BILANSA 50..RACUNOVODSTVENE POLITIKE I NAPOMENE PREMA MEDJUNARODNIM RACUNOVODSTVENIM STANDARDIMA 67.BROJEVI 76..47....PREDMET ANALIZE 73.IZVESTAJ O KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU 71..GRAFIKONI 77..SPECIFICNOSTI PASIVE PRAVNIH NORMI 57..BILANSI PREMA KARAKTERU BILANSNIH VELICINA – STANJE ILI TOK 49....METODE KORELACIJE 85..KOMPLEKSNA I PARCIJALNA ANALIZA 89.ANEKS 66.METODA RASCLANJIVANJA 81.....STALNE I POVREMENE ANALIZE 91.BILANSI PREMA VREMENU KOJE POKRIVAJU 48.......KVANTITATIVNA I KVALITATIVNA ANALIZA 87....BILANS USPEHA KAO OSNOVNI FINANSIJSKI IZVESTAJ 61..SREDSTVA ( INSTRUMENTI ) ANALIZE 75..METODE OBRACUNAVANJA USPEHA 62.POJAM I VRSTE FINANSIJSKIH ( RACUNOVODSTVENIH ) IZVESTAJA 55.METODE UPOREDJIVANJA 79..CILJ I ZADACI ANALIZE 72..CILJEVI POLITIKE PUBLICITEA 54...FINANSIJSKO – POLITICKI CILJEVI 53..IZVESTAJ O POSLOVANJU 70.SPECIJALNE METODE ANALIZE 82..DOPUNSKE METODE ANALIZE 83..CILJEVI POLITIKE BILANSA 51.

RACIA SOLVENTNOSTI 109.POJAM RENTBILNOSTI 113.RACIA LIKVIDNOSTI 107.92...RACIO ANALIZA LIKVIDNOSTI 105.RACIO ANALIZA 105.INSTRUMENTIFINANSIJSKE ANALIZE 102.. UKUPNI ( TOTALNI ) RIZIK 125...RACIA OBRTA DOBAVLJACA 112..VIZUELNA ANALIZA BILANSA 103..RACIO ANALIZE SOLVENTNOSTI 107..ANALIZA BILANSA POMOCU RACUNA POKRICA 104....RACIA RENTABILNOSTI 112.RACIO AKTIVNOSTI ( OBRTA ) 110.POIMANJE SOLVENTNOSTI 108.RENTABILNOST SOPSTVENOG KAPITALA 116...POIMANJE LIKVIDNOSTI 106...HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – BANKARSKO PRAVILO 98. FINANSIJSKI RIZIK 124.VERTIKALNO PRAVILO FINANSIRANJA – PRAVILO ZA ODNOS REZERVI PREMA NOMINALNOM KAPITALU 96.. POKAZATELJI KOJI SE NE ZASNIVAJU NA TRZISNIM VREDNOSTIMA PRINOSA NA AKCIJSKI KAPITAL – OBICNE AKCIJE 44 ......PRAVILA FINANSIRANJA KAO PODLOGA FINANSIJSKE ANALIZE 94..VERTIKALNA FINANSIRANJA – PRAVILO ZA ODNOS KRATKOROCNOG PREMA DUGOROCNOM KAPITALU 97..... CASH FLOW ANALIZA 121..BRZI TEST l ZA OCENJIVANJE SOLVENTNOSTI 118.RENTABILNOST EKONOMIJE 114.HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – PRAVILO FINANSIRANJA 1:1 ACID TEST 100. FUNDS FLOW ANALIZA 122.BRZI TESTOVI KAO INSTRUMENTI ZA OCENU SOLVENTNOSTI I BONITETA PREDUZECA 118.HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – PRAVILO FINANSIRANJA 2:1 CURENT RACIO 101....RACIA OBRTA IMOVINE 111.NETO OBRTNI KAPITAL KAO INSTRUMENT FINANSIJSKE ANALIZE 120.BRZI TEST ll KAO INSTRUMENT ZA OCENJIVANJE BONITETA PREDUZCA 119.RENTABILNOST POZAJMLJENOG KAPITALA 117.RENTABILNOST UKUPNOG KAPITALA 115.HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – BILANSNA PRAVILA 99. POSLOVNI RIZIK 123.RACIA FINANSIRANJA IMOBILIZAIJE 110..FINANSIJSKA ( RACUNOVODSTVENA ANALIZA ) 93...RACIA POKRICA 118..VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA – PRAVILO ZA ODNOS REZERVI PREMA NOMINALNOM KAPITALU 95.

DOBIT PO AKCIJI 127. RACIO TRZISNE VREDNOSTI PREMA KNJIGOVODSTVENOJ VREDNOSTI 132. DIVIDENDA PO AKCIJI 128. RACIO ISPLATE DIVIDENDI 129. TRZISNA VREDNOST PREDUZECA 134. POKAZATELJI KOJI SE ZASNIVAJU NA TRZISNIM VREDNOSTIMA 130.126. TRZISNA KAPITALIZACIJA 131. LIKVIDACIONA VREDNOST PREDOZECA 45 . PRINOSNA VREDNOST PREDUZECA 133. REPRODUKCIONA VREDNOST PREDUZECA 135.