You are on page 1of 14

^LANCI I RASPRAVE ISTORIJSKI ^ASOPIS, kw. LII (2005) str. 9-22 HISTORICAL REVIEW, vol. LII (2005) pp.

9-22 UDK : 929 Uro{ I, veliki `upan

Tibor @IVKOVI] Istorijski institut Beograd

JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I

Po~etke dinastije koja je vladala Srbijom krajem XI i tokom prve polovine XII veka, trebalo bi tra`iti u ranim osamdesetim godinama XI veka. Obi~no se smatra da je dukqanski kraq Bodin prvih godina svoje vladavine, oko 1082/1083. godine, iskoristiv{i zauzetost Vizantije u ratu sa Robertom Gviskardom, zaposeo Srbiju i Bosnu. Ovaj podatak, sa~uvan u Letopisu Popa Dukqanina, propra}en je i dopunskim obja{wewem, da je ovu oblast Bodin dao na upravu „dvojici `upana sa svoga dvora, Vukanu i Marku, koji su se zakleli da }e oni i wihovi sinovi biti pravi vazali kraqa Bodina i wegovih sinova i naslednika.“1 Mavro Orbin, koji je 1601. objavio „Kraqevstvo Slovena“, gde je na italijanski jezik preveo i Letopis Popa Dukqanina, ovaj deo donosi u bitno druga~ijem smislu. Orbin ka`e da je Bodin zaposeo Ra{ku i podelio je na dve `upanije; jednu je dao na upravu Vukanu, a drugu Marku, svojim dvoranima. Zatim je od wih zatra`io da polo`e zakletvu vernosti wemu i wegovim potomcima.2 Na osnovu zakletve koju su Vukan i Marko polo`ili Bodinu, kao i formulacije koja je obuhvatala wihove potomke i Bodinove
1

Ljetopis Popa Dukljanina, ured. V. Mošin, Zagreb 1950, 96 - 97 (= Ljetopis). Trebalo bi povesti ra~una o ~iwenici da su vazalni odnosi u sredwem veku smatrani za do`ivotne, ali da se ne odnose i na potomstvo. 2 Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni Historia di don Mavro Orbini Ravseo abbate melitense, Pesaro 1601, 233 (= Orbin).

9

jo{ u vreme cara Jovana Cimiskija. Organizacija vizantijske vlasti u novoosvojenim oblastima posle 1018. Kr{tene Srbije Konstantina Porfirogenita iz sredine X veka mogla da bude osnov za docniji razvoj vizantijskog O ovim upravnim jedinicima. protospatara i katepana Rasa. M. videti. Sirmijum i Bugarska. Nº 54 (= Codex). Maksimovi}. ustanovqen je katepanat sa sedi{tem u Rasu. Dalmatiae et Slavoniae I. Ipak. 5 Npr. pri samom kraju wegove vladavine. J. godine. tako|e mo`e da bude svedo~anstvo o postojawu teme Srbije. Nesbitt N. o ~ijem daqem postojawu nema pouzdnih svedo~anstava. oblast Moravaca u IX veku verovatno je poslu`ila kao model za obrazovawe docnije teme Morave po~etkom XI veka. Washington 1991. jer su raspolo`ivi izvori u su{tini prili~no oskudni. Kostren~i}. Oikonomides.43. uz pretpostavku da je ova oblast dok je bila u sastavu bugarske dr`ave tako|e ~inila zasebnu administrativnu oblast.3 Me|utim. Qutovida. koja bi trebalo da je iz 1039. car Vasilije II (976 . posle pobedonosnog okon~awa rata sa Bugarima 1018. Zagreb 1967. poveqa stratega Srbije i Zahumqa. ured. godine. Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art I.5 Jedna.Tibor @IVKOVI] naslednike. name}e se mogu}nost da su ova dvojica dvorana bili veoma bliski srodnici. godine. Nº 33. najverovatnije ro|ena bra}a. Morava. S druge strane. nesumwivo je oblast tzv. 3 10 . Naime. 4 Poznat je pe~at Jovana. upor. godine.6 Razvoj vizantijske teritorijalno-administrativne podele na prostoru sredi{weg i isto~nog dela Balkanskog poluostrva nije mogu}e pratiti u svim hronolo{kim etapama. Q. dodu{e sumwiva. Bez namere da u ovom radu posebno ispitujemo obim i karakter ovih upravnih jedinica.1025) izvr{io je i odre|ene administrativne podele na novoosvojenim podru~jima. mo`emo se zadovoqiti zakqu~kom da su na tom prostoru osnovane najmawe ~etiri teme: Srbija.4 Sve ove administrativne jedinice koje je Vizantija osnivala na osvojenim podru~jima najverovatnije su sledile neke granice ranijih teritorijalno-organizacionih celina ~ije je po~etke mogu}e staviti i stole}e ili dva ranije. ZRVI 36 (1997) 31 . oko 975. 6 Codex diplomaticus regni Croatiae. potreba da Bodin osvojenu teritoriju podeli na dve `upanije verovatno je odgovarala nekim prethodnim geografskim ili administrativnim podelama koje su bile ustanovqene ranije i pod druga~ijim politi~kim okolnostima.

1090. Izgleda da severno od Ni{a Bodin nije nastavio kampawu jer je bio prinu|en da se okrene prema jugu i krene u pomo} \or|u Vojtehu koji se nalazio u Skopqu. Otuda i podatak Mavra Orbina. Tokom sukoba sa Vizantijom on je prodirao sve do Skopqa i Vrawa. najverovatnije kao deo teme Bugarske ili Morave.potpadao je pod vizantijsku upravu. budu}i da Letopis Popa Dukqanina jasno ka`e da je Bodin u Bosni na vlast postavio kneza Stefana. a docnije. od Ugara. I^ 47 (2002) 43.7 Postavqa se pitawe na koje dve `upanije je Bodin podelio osvojenu teritoriju? Na osnovu vizantijskih izvora. godine. pora`en i zarobqen od Vizantinaca. ZMS za istoriju 63/64 (2001) 7 .8 Pravac prema istoku . pa bi sasvim prirodno bilo o~ekivati da je Vukan upravqao onom obla{}u koja je ranije pripadala katepanatu u Rasu. ratuju}i sa Vizantijom. Dukqanskovizantijski rat 1072 .48. 47 . trebalo bi da se nalazila severno od Vukanovih teritorija. godine.Ni{u ili Moravi . da je Bodin Ra{ku podelio na dve `upanije. a sasvim sigurno od 1091. Ne mo`e se pouzdano utvrditi severna granica teme Srbije. najverovatnije ve} 1085 . Pravac prema zapadu nije potrebno ni razmatrati. {to ove oblasti ostavqa izvan opsega teritorije kojom je vladao. privla~i dodatnu pa`wu budu}i da nije u suprotnosti sa poznatim administrativnim promenama zabele`enim u Vizantiji u XI veku. k}erke vizantijskog cara Aleksija I Komnina (1081 . 97. 8 Ljetopis. videti. @ivkovi}. mo`e da bude severno od Vukanove teritorije. {to se sasvim uklapa u poznate granice teme Bugarske. @ivkovi}. Bodin je desetak godina pre osvajawa Ra{ke ve} boravio na tom prostoru.1118) poznat je prostor prema kome je vojno delovao `upan Vukan. gde su navedena i starija mi{qewa. T.9 Na osnovu poznatih vizantijskih upravnih jedinica.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I upravnog poretka u toj oblasti. Ju`ne oblasti wegove dr`ave nalazile su se nedaleko od Zve~ana. Na tom putu on je bio napadnut. temi Srbiji. Stoga. godine. 7 11 . jedini pravac gde bi trebalo tra`iti teritoriju koju je zaposeo Marko. kratkotrajno.17.1075. mo`e se pretO prodoru Ugara do Ni{a pod kraqem Salomonom i ne{to docnijem Bodinovom ratovawu u tim krajevima. 9 Upor. on se zaleteo sve do Ni{a. kako je naziva Mavro Orbin. T. krajem 1072. Druga oblast ili `upa. Aleksijade Ane Komnine. O severnim granicama Srbije u ranom sredwem veku. Naime. posle 1018. koji je neposredno pre toga ve} bio zauzet.

12 Vizantija je privremeno vratila Srem pod svoju vlast krajem sedamdesetih godina XI veka. Vizantijski pe~at iz Sirmijuma. Bugarske i Srbije. godine kada je `upan Marko stekao svoju oblast kao Bodinov vazal. dok o Marku nema vi{e nikakvih podataka. kao i deo Drinske `upanije u dowem toku istoimene reke. H. I. nekada{wem Sirmijumu. jer su se ve} od sredine XI veka Ugri privremeno utvrdili u dana{wem Sremu (1057 . a jugoisto~no tema Bugarska. 32. dana{wa Tuzla.52. B. Zakletva koja je kod Dukqanina prepri~ana Najstariji pomen ovostranog i onostranog Srema zabele`en je u jednoj poveqi iz 1229. wegovi severni susedi bili su Ugri. Nº 271. odnosno Posavine. Washington 1967. upor. Ukoliko se svedo~anstvo Mavra Orbina zanemari. a poznato je da je srpski vladar ^aslav ~etrdesetih godina X veka ratovao sa Ugrima upravo u Sremu i u drinskoj `upaniji. jer Konstantin Porfirogenit grad Soli. na istoku Vizantija. ed. I-II. Granica izme|u dve dr`ave.12 U tom slu~aju oko 1082/1083. Beograd je bio bugarski pograni~ni grad. Jo{ sredinom X veka ova oblast smatrana je sastavnim delom Srbije.10 U vreme uspona Bugarske u IX i X veku. prostirala se tokom Kolubare ostavqaju}i zapadno oblast koja je pripadala Srbiji i koja se daqe prema zapadu prostirala duboko do dana{we severoisto~ne Bosne. Jenkins . Sa Vukanom se sre}emo i u vizantijskim izvorima. upor.Gy. nedvosmisleno smatra jednim od gradova Kr{tene Srbije.Tibor @IVKOVI] postaviti da je severno od Srbije postojala tema Sirmijum.149 .151. Docnije se ustalio izraz ovostrani i onostrani Srem. Ferjan~i}. Moravcsik. ZRVI 21 (1982) 47 .11 Najpre bi se moglo zakqu~iti da je `upan Marko na upravu dobio severne oblasti nekada{we Srbije koje su obuhvatale dana{wu Ma~vu i severoisto~nu Bosnu. 11 Constantine Porphyrogenitus De administrando imperio. odnosno pretpostavi da je on prepri~ao latinski tekst.. Codex III. na jugu Ra{ka pod Vukanom i prema jugozapadu Bosna pod knezom Stefanom. R. a Vizantija se povukla prema Beogradu i Brani~evu. Severna granica ove oblasti nije prelazila Savu. 10 12 . tako {to je od dvojice `upana na~inio dve `upe u Ra{koj.1059).Sirmia ulterior. J.. Srem je u sredwem veku obuhvatao oblasti severno i ju`no od Save sa sedi{tem u gradu svetog Dimitrija. Isto~no se prostirala tema Morava. godine. opet ostaje indikativno da je Bodin u zaposednutu oblast poslao dvojicu `upana. pri ~emu je ovostrani Srem ono {to se danas podrazumeva pod ovom obla{}u severno od Save. dok je onostrani Srem zapravo dana{wa Ma~va. Sirmia citerior.

Beograd 1994. Ukoliko se prethodno izlagawe o mogu}em prostirawu teritorije Anne Comnène Alexiade. K. I-VI.14 Sa daleko vi{e opreza je u istoriografiji zastupqeno mi{qewe da je upravo Marko bio otac velikog `upana Uro{a I i brat `upana Vukana. 16 Upor.25 . II. 199. iz izvora nepoznatog brata. sa druge strane Vukan i Marko i wihovi potomci. Budu}i da je Marko bio poreklom iz Dukqe. 138.13 Ukoliko Marko nije bio Vukanov brat. Kao {to forma mo`e da bude i isticawe seniorskog/vazalnog odnosa potomaka jedne i druge strane. koji u tom trenutku jo{ uvek nisu morali da budu ro|eni. I. I. napomiwe da je on tada predao caru Aleksiju dvojicu svojih sinovaca. i k}eri. lat. onda je on imao nekog drugog. Pojava jednog ugarskog imena u srpskoj vladarskoj porodici s kraja XI veka. Kova~evi}. kao taoce. 97. Kali}. mogu}e je da su Vukan i Marko bili iz potpuno razli~itih porodica i da je sadr`aj zakletve samo uobi~ajena forma u tom vremenu. Nekolika pitawa o Stefanu Nemawi. ro|aka. 184.27. [i{i}. a ne siguran znak da su Vukan i Marko srodnici. Beograd 1952. Naime. Q. Paris 1937 . Ana Komnina.15 Samo ime Vukanovog sinovca Uro{a jeste jedinstven trag koji mo`e da dovede do zanimqivih pretpostavki ili ~ak izvo|ewa prili~no sigurnih zakqu~aka. Istorija Srba I-II. Naravno. U istoriografiji se ustalilo mi{qewe da je sinovac Uro{ zapravo budu}i veliki `upan ra{ki Uro{ I. Beograd . u latiniziranoj varijanti svakako Primislav. ZRVI 12 (1970) 22. 15 F. a u prenosnom zna~ewu i prvaka. opravdano se mo`e pomi{qati da je onda Markova `ena bila iz Ugarske. uz jo{ dvadesetak drugih srodnika. I . govore}i o sklapawu mira izme|u Vukana i Vizantije. ed. Jelena i Marija. J. Nekolika pitawa). tj. princeps. ~iji su potomci bili sinovi Prvoslav (Uro{ II).16 Srpski ekvivalent ovom imenu bilo bi Prvoslav.Zagreb 1927. upu}uje na zakqu~ak o postojawu ugarskog uticaja u toj porodici. B. Letopis Popa Dukqanina. s jedne strane Bodin i wegovi naslednici.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I nagove{tava da je u pitawu odnos izme|u dve porodice. ~iji su sinovi bili Uro{ i Stefan Vukan. 13 14 13 . Istorija srpskog naroda. Uro{a i Stefana Vukana.1945. Ra{ki veliki `upan Uro{ I. Jire~ek. ime Uro{ nije srpskog ili slovenskog postawa i izvedeno je od ugarske re~i úr koja ozna~ava pre svega gospodara (dominus). Ipak. Glas SKA 58 (1900) 60 (= Kova~evi}. Belo{ i Desa. prilog kritici izvora za srpsku istoriju XII veka.III. Leib.

20 Tako|e. To bi zna~ilo da je on tada jo{ uvek boravio u svojim oblastima i sledio politiku svoga brata Vukana. gde je istim redosledom me|u svedocima ponovo naveden `upan Marko. Pretpostavka je da je on mo`da stekao odre|ene pozicije u Ugarskoj upravo `enidbom sa uglednom ugarskom vlastelinkom. 102. kada je boravio u Zadru.18 Imenom je navedeno ukupno osam `upana. Bonnae 1836. A. ^iwenica je da Marka vizantijski izvori ne pomiwu. 18 17 14 . 21 Codex II. onda se dobija jo{ jedna posredna potvrda da su wegove oblasti zaista mogle da budu u neposrednom susedstvu Ugarske. a zatim ponovo vra}en na vlast. Ugarske poveqe s po~etka XII veka pru`aju neke mogu}nosti u potrazi za `upanom Markom. godine. Nº 36. godine kojom je ugarski kraq Koloman (1095 . onda se pojavquju i jasniji obrisi ove teritorije onako kako smo ih u ranijem izlagawu i prikazali . 274. parentes). U jednoj poveqi iz 1111. Nº 21. `upani). Meineke.19 Iz iste 1111. rec.Ma~va i dana{wa severoisto~na Bosna. Ali wegovi sinovi predati su kao taoci vizantijskom caru Aleksiju I 1094. Ugarska titula komesa odgovara tituli `upana. Posle 1094. godine nema vi{e podataka o Marku. po~ev od palatina Jovana.1116) garantovao prava kraqevine Hrvatske i Dalmacije. Kada se svedu poznate teritorijalne celine koje su u tom trenutku postojale na prostoru dana{we Srbije. upor. Da su ugarski vojni zapovednici zapravo `upani pomiwe izri~ito Jovan Kinam.17 Ovaj podatak ukazuje na to da je Uro{ I. godine. Ioannis Cinnami Epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum. 19 Codex II. u jednom poznijem prepisu dokumenta iz 1124.8. me|u svedocima su navedeni i komesi (tj. ponovo se javqa `upan Marko. 20 Codex II. a o Uro{u se prvi put ~uje kod Popa Dukqanina oko 1127. posle izvesnog vremena bio svrgnut od svojih ro|aka (srodnika.21 Ljetopis. a na tre}em mestu je potpisan `upan Marko (Marcus). godine postoji pozniji prepis isprave kojom Koloman potvr|uje povlastice rapskoj crkvi. po{to je preuzeo vlast u Ra{koj.Tibor @IVKOVI] pod Markovom vla{}u uporedi sa verovatnim ugarskim poreklom Uro{eve majke. Nº 19. u kojem ugarski kraq Stefan II (1116 .1131) potvr|uje Trogiranima i Spli}anima prava dodeqena od kraqa Kolomana. godine. kada je on uz pomo} dukqanskog kraqa Georgija ponovo vra}en na vlast u Ra{koj.

Raspored imena. Druga je zasnovana na podatku kod Popa Dukqanina da je dukqanski kraq Vladimir umro jo{ za `ivota Vukanovog posle vladavine od 12 godina (Ljetopis. `upan Marko mogao bi da bude bilo koji ugarski `upan iz tog vremena koji nema nikakve veze sa Markom. upravo u ono vreme kada u Ra{koj dolazi do nemira posle Vukanove smrti 1112. Pojavu `upana Marka u blizini ugarskog kraqa Kolomana trebalo bi staviti u vreme posle 1108.24 Da li bi ovo mogao da bude znak da je Marko 1112. Saul. Diplomata Hungariae Antiquissima I.22 Svakako. Vladimir je umro krajem 1111. Ono {to je zanimqivo jeste da u svim sa~uvanim ugarskim poveqama iz XII veka. jer se u jednoj Kolomanovoj poveqi Trogiranima on ne javqa me|u `upanima svedocima. Keled) i Marko. Codex II. Hronolo{ki on je savremenik mla|em Vukanovom bratu Marku. ed. 24 Hronologija Vukanove smrti mo`e se utvrditi na osnovu dve ~iwenice. bez palatina Jovana. godine kada je wegov otac bio izgnan iz zemqe od strane svoje bra}e koja su se protiv wega pobunila. Nedostaju `upani: Marko. 1000-1131. godine od svih pomenutih `upana pomiwu se samo Gledin (Keledin) i Marko. navedeni su svedoci `upani: palatin Jovan. Saul. godine. Gledin (Keledin) i Teobald javqaju se i u poveqama iz 1111. godine. godine. godine privremeno nestaje iz blizine ugarskog kraqa. Teobald i Merkurije.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I Zanimqivo je da se u prva dva dokumenta iz 1111. kojom kraq Koloman potvr|uje posede manastiru Sv. dok se u tre}em dokumentu zadr`ana samo prva dvojica. Me|utim. 396. Nº 16.23 Jovan. Upadqivo je da `upan Marko 1113. niti kasnije. ovo je jedini Marko sa titulom `upana. 23 22 15 . a to je moglo da se dogodi tek posle Vukanove smrti. 100). Savnik. godine. odnosno drugom mestu (1124) nesumwivo je dokaz da se radi o jednom istom `upanu Marku. Toma. gde Marko uvek dolazi iza Gledina (Keledina). bratom `upana Vukana. Gledin (Keledin). Otuda je prili~no velika mogu}nost da je u pitawu ista li~nost. Ugaran i Jandin. Kasnije. Gledin (Keledin. Budapest 1992. Nema ga ranije. 1124. u jednoj poveqi iz 1113.13-15. ostali su zameweni drugim. Györffy. godine javqaju istovetni `upani u potpisu. Kako je sada utvr|eno da je Bodin umro februara/marta 1099. Ipolita wegovom opatu Gotfridu. godine. godine. dok su ostala petorica novi `upani. Prva je da se Nemawa rodio 1113. G. na tre}em (1111).

koji je pripadao drugoj grani vladarske porodice u Dukqi koja je decenijama bila suprotstavqena Bodinu i wegovim potomcima i koja je tako|e u`ivala vizantijsku naklonost. Odre|ena nit. izuzev kratke epizode 1106. 27 Ljetopis. On je dakle. Diplomata Hungariae. godine opatu manastira Monte Kasino u kojem se ugarski kraq naziva: „Ungarorum ac Messie dei gratia rex“. nateran da sklopi mir. 65. ~im su Markovi sinovi bili predati kao taoci u Vizantiju.26 Stoga. Do 1094. ali je. godine imao nepunih 10 godina.66. Uz podr{ku Vizantije on je nametnuo svoga kandidata za dukqanskog kraqa svoga zeta Vladimira. pouzdan vizantijski saveznik tokom posledwe decenije svoje vladavine. a da se posle izvesnog vremena ponovo vratio u Ugarsku? Daqe razvijawe hipoteze o sudbini `upana Marka. godine. po svemu sude}i. do 1094. poku{ao je Vukan ponovo da se odmetne od Vizantije. odgovora posledwim godinama vladavine `upana Vukana. po~ev od 1111. Godine 1106. Nije poznato kakvi su bili odnosi Vukana i Marka tokom wihovog upravqawa u oblastima koje su dobili na upravu od Bodina. mo`e se pratiti i izvesti zakqu~ak da pojava Markovog imena u ugarskim poveqama. Ovo odmetniZanimqiva je pismo ugarskog kraqa Ladislava iz 1091. N° 91. Wegov brak sa ugarskom vlastelinkom mogao je biti sklopqen ve} oko 1084/1085. odvela bi u sve nesigurnije zakqu~ke ili pretpostavke. godine kada se privremeno odmetnuo.31 . Ponovo su bili u Vizantiju upu}eni taoci ali Ana Komnina ne navodi wihova imena.27 Da li je ovo ja~awe Vukanovo moglo da uti~e na Markovo dr`awe? Bodinovom smr}u otvorio se prostor za preraspodelu politi~kih snaga u srpskim zemqama. godine. iako veoma tanka. upravo na podru~ju gde bi trebalo da se nalazila teritorija `upana Marka. Vukan je nesumwivo igrao najva`niju ulogu i bio. godine najverovatnije sledio Vukanovu spoqnu politiku. upor.7.Tibor @IVKOVI] godine intervenisao u Ra{koj za ra~un svoga sina Uro{a. godine oni su po svoj prilici jo{ uvek bili prijateqski. godine i da je Vukan sna`no uticao na prilike u Dukqi. ne mo`emo da budemo sigurni da je Marko ponovo predao svoje sinove. 99 . Ono {to mo`emo da naslutimo proisti~e iz ~iwenice da je Bodin preminuo februara/marta 1099. 26 Alexiade III.25 pa bi shodno ovome Uro{ I 1094. uprkos vojnoj pobedi. brata `upana Vukana i oca Uro{a I.105. 25 16 . Ovo bi moglo da bude jedino svedo~anstvo o ugarskom prisustvu ju`no od Save krajem XI veka.

31 Ukoliko je Uro{ I bio sin Vukanovog brata Marka.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I {tvo bilo bi prirodno ukoliko je bilo posledica wegovog neprekidnog ja~awa posle Bodinove smrti. kao godina Nemawinog ro|ewa bila sasvim skladno uklopqena u ovu hronologiju. bekstvo Nemawinog oca Zavide u Zetu i ro|ewe Nemawino 1113. Sabrana dela. U to vreme Ugarskom je vladao Koloman (1095 . godine u Ribnici. Zavidu. Na osnovu poznijih srpskih izvora. ali je istakao da su se u me|usobnoj borbi za vlast Zavida i Uro{ I oslawali na Vizantiju. pre svega onih koje su ostavili ~lanovi porodice Stefana Nemawe. 33. Kova~evi} pretpostavio da je Zavida bio sin velikog `upana Vukana. wegovi sinovi Sava i Stefan Nemawi}.mesto svoga ro|ewa. 61 .28 Tamo je. Beograd 1999. 29 Stefan Prvoven~ani. 31 Ibid. godine dao je on svoju sestri~inu Piro{ku za `enu Pogre{an je prevod ovog mesta kod Stefana Nemawi}a (Prvoven~anog) da je Nemawin otac bio „li{en zemqe“. kao {to to pitawe uglavnom u istoriografiji nije re{eno. Veliki mete` u Ra{koj („ovoj strani srpske zemqe“) kako ka`e Stefan Nemawi}. me|u kojima je mogao biti i Marko. iskqu~ivo zna~i „izgnan“. Stare srpske biografije. wzemlysvovany. Tako|e. prev. u Ribnici. 1113. Vukanova smrt 1112. 30 Kova~evi}. preveo i objasnio M. 94. upor. 18. a opadawa mo}i drugih oblasnih gospodara. doga|aji su koji uslovqavaju jedan drugi i ~ine doslednu hronolo{ku celinu. onda sa prili~no velikom sigurno{}u mo`emo da zakqu~imo da je Uro{ I zbacio legitimnog naslednika Vukanovog. 19 (= Stefan Prvoven~ani). Beograd 1930. Upotrebqen izraz. godine. najverovatnije je usledio posle smrti Vukanove.1116) koji je sa Vizantijom imao uglavnom prijateqske odnose. pa bi 1113. Odavno je Q. kao i u Dalmaciji. „proteran“ (Zahvaqujem se koleginici Qubici [tavqanin-\or|evi}. Juhas-Georgievska. Diokleji i Travuniji.29 kada je i Nemawin otac izgubio svoje nasle|e u Ra{koj. Vukan je najverovatnije umro 1112. Wegova smrt otvorila je pitawe nasle|a u samoj Ra{koj.30 Kako se desilo da je Zavida izgubio vlast u Ra{koj nije objasnio. koja mi je skrenula pa`wu na ta~no zna~ewe ove re~i). Ba{i}. Nekolika pitawa. odnosno Ugre. 28 17 . godine. Q. Ve} tokom prve polovine 1105. godine. ro|en Nemawa. i ukoliko mu je majka bila ugarska vlastelinka. Stefan Prvoven~ani.62. oslawaju}i se na Ugarsku. poznato je da je Nemawin otac od svoje bra}e bio izgnan iz zemqe i da se sklonio u Zetu .

Kali} je postavila pitawe kada je ovo prijateqstvo uspostavqeno. svakako. Videti i.14.26. I. vizantijske snage ~uvale Dunav od Da~ana (tj. E. C. sinu cara Aleksija I i budu}em vizantijskom caru (1118 1143). Rokai . Bologna 1939. godine po{to je septembra meseca te godine Almo{ preminuo. Dodu{e. Tako|e. naime.B. 229. Ugara). Juhász. Ivány .9 . Political Relations Between Hungary and Byzantium in the 12th Century.1280 d. godine zauzme dalmatinske gradove: [ibenik. Split i Zadar. 37 Antonius de Bonfinis. 127 (= Ferluga.L.24 . godini i prolasku krsta{a kroz balkanske provincije Carstva. Novak. G. ed. 36 Andreae Danduli ducis Venetiarum Chronica per extensum descripta aa. 47. Lipsisae 1936. 68 (= Makk. I . Ferluga. kada su Mle~ani tra`ili od cara Aleksija I Komnina da interveni{e u Dalmaciji protiv Ugara. 160. Svakako pre 1127. Glas SANU 384 (1998) 97. videti. 127 . Kali}. zebele`en je podatak da su Uro{ I i brat ugarskog kraqa Kolomana.II. Rerum Ungaricarum Decades. Split 1957. sa ~ime se car saglasio ali i predlo`io da se pohod odlo`i.36 Kod jednog poznijeg ugarskog pisca. {to u Vizantiji sigurno nije smatrano kao ~in Kolomanovog prijateqstva. neiskreni.38 Sam Almo{ je posle Kolomanove O hronologiji ovog braka.35 Ugarski izvori tako|e ne pru`aju obave{tewa o Kolomanovim odnosima sa Vizantijom. Almo{. 136. Makk. Uprava). IV. 35 Alexiade III.33 Ipak. Fógel . Pastorello. 46 . nap. Uprava. koji se koristio starijim izvorima. F. I. 38 J. 32 18 . ed.37 J. Tada su. Makk. Vizantija je na tom prostoru sve vi{e posustajala pre naraslim apetitima Mle~ana kojima je oko 1097. bili veliki prijateqi. \ere . Pal .34 Ana Komnina samo u jednoj re~enici navodi na zakqu~ak da su odnosi izme|u Vizantije i Ugarske bili zategnuti. Evropa i Srbi u XII veku. Kasa{. 14. odnosno Kolomana. pa se iz wegovog odgovora jasno vidi da su odnosi sa ugarskim kraqem bili ako ne neprijateqski. Antonija Bonfinija.128. onda. nap.73. godine i prepustila Dalmaciju iako ju je jo{ uvek smatrala za deo svoje teritorije. Ferluga.Tibor @IVKOVI] Jovanu. Povijest Splita. godine. ovaj politi~ki brak nije ga omeo da te iste 1105.Z. Istorija Ma|ara. Beograd 1957. Beograd 2002. The Árpads and the Comneni.A. 33 P. Árpads). 117 (= Bonfinis). Árpads.. Budapest 1989. trebalo bi obratiti pa`wu i na doga|aje iz 1112. Vizantiska uprava u Dalmaciji.32 U istoriografiji je utemeqeno mi{qewe da je Koloman negovao dobre odnose sa Vizantijom. 72 . govore}i o 1096. 34 J. Trogir.T. 16.

Obi~no se uzima da je ovo izbegli{tvo potrajalo od 1118. Serdicae 2001. Jakubovich. zauzeli Split i pot~inili Hrvatsku. a koji se o~igledno ti~u vremena vladavine kraqa Kolomana. godine. Bonfinijevo tuma~ewe najverovatnije ne odgovara stvarnim razlozima za sklapawe ovog braka. upravo kao {to su gre{kom pripisani vremenu vladavine Arpada. u: Fontes historiae bulgaricae 31. pisac bele`i kako su posle jednog napada na Bugarsku i prodora do Vasilijevih vrata (Ihtimanski klanac).JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I smrti pobegao u Vizantiju ali preciznija hronologija nije utvr|ena. Za{to Ibid. godine. 40 39 19 . 117.41 Doga|aji koji su opisani hronolo{ki su izme{ani.39 Zanimqivo je da je do braka do{lo. Almo{ev sin) „~ijeg je oca Almo{a i wegovo kraqevsko po{tewe nekada dobro upoznao u Makedoniji i sa kojim je dugo odr`avao veoma blisko prijateqstvo“. Odatle su oti{li sve do mora. 42. c. E. Gesta Hungarorum. Bonfini ka`e da Uro{u „nije bilo odbojno zetovo slepilo“ (Bela. Magistri. govore}i o uspesima ugarskih vojvoda u vreme Arpada. godine. godine mogu}e samo uz saglasnot obe velike sile . slepog Belu. osvojili je i tamo{weg vojvodu (dux) utamni~ili i okovanog ga dugo dr`ali u zarobqeni{tvu. dakle posle 1118. IV. Iz Bonfinijevog izlagawa jasno je da je Uro{ upoznao Almo{a u vreme kada je on boravio kao izgnanik u Vizantiji. Naime.1131) Kolomanovog sina i nepomirqivog protivnika Almo{evog. rec. Sklapawe braka izme|u Jelene i Slepog Bele bilo je 1129.1198). Bu~ul i Botond napali Ra{ku. do 1127. najverovatnije Bele III (1172 . 41 P. Bonfinis. Uro{ udao svoju k}er Jelenu 1129. jer se pla{io da }e Ugarska ostati bez kraqevskog potomka. upravo na podsticaj samog Stefana II (1116 . Lehel.40 Anonimni ugarski hroni~ar kraqa Bele. bele`i jedan izuzetno va`an podatak koji bi mogao da stoji u vezi sa doga|ajima iz druge decenije XII veka u Ra{koj. qui Anonymus dicitur. Veza izme|u Uro{a I i Almo{a na izvestan na~in nastavqena je i posle smrti ovog potoweg.Ugarske i Vizantije. Daleko je izvesnije da su Vizantinci tako|e blagonaklono gledali na ovaj brak budu}i da je mlado`ewin otac tada boravio kao izgnanik iz Ugarske u Vizantiji. pa se potom zaleteli sve do Zlatnih vrata i carskog grada Konstantinopoqa. prema Bonfiniju. gde je promenio ime u Konstantin i u`ivao vizantijsku podr{ku. gde je Botond svojom sekirom zasekao Zlatna vrata grada. ~ije delo u istoriografiji jo{ uvek nije kona~no obja{weno. budu}i da je upravo za wegovog sina.

44 Te{ko je poverovati srpskim rodoslovima i letopisima koji Nemawin povratak u Ra{ku stavqaju najmawe 30 godina posle izgnanstva wegovog oca. ali napomiwe da se posle sedam godina upravo iz Ra{ke i uz pomo} Ra{ana ponovo vratio na dukqanski presto (1121). kada je Nemawa kr{ten od strane episkopa Leontija.44 U svakom slu~aju podatak Popa Dukqanina da je Georgije „tamo zatekao Uro{a u tamnici“.1114). nap.43 Tom prilikom na{ao je Uro{a u tamnici.42 Osvajawe Splita ne mo`e da pada pre 1105. godine. Pohod na Bugarsku i prodor do Carigrada mogu se staviti u 933. Ono {to je kod Anonima izlo`eno sasvim je u skladu sa onim {to su o podvizima ugarskih junaka mogli da pevaju trubaduri s kraja XII veka. Svo|ewem svih izlo`enih podataka koji su napred izre~eni mo`e se zakqu~iti da je 1114. ili 944. U svakom slu~aju Letopis Popa Dukqanina bele`i da je dukqanski kraq Georgije na samom kraju svoje prve vladavine (1112 . nije uspeo da privoli na svoju stranu.Dragihnom i Dragilom.1025). Beograd 2002. godine neko smenio Uro{a i utamni~io ga. Zatim je posle 1121. pa je osvojio Ra{ku. Ju`ni Sloveni pod vizantijskom vla{}u (600 . Izraz ro|aci (parentes) koji koristi Pop Dukqanin dozvoqava {iroko tuma~ewe ko bi ovaj uzurpator mogao da bude. godinu. Mo`da bi najpre trebalo pomi{qati na Gradihnu ili Zavidu. dok osvajawe Ra{ke predstavqa svojevrstan problem. Zatim je nekoliko godina Georgije utro{io na obra~un i izmirewe sa svojom bra}om od strica . Da li je u ovoj vesti sa~uvano se}awe na ugarsko me{awe u unutra{we prilike u Ra{koj posle Vukanove smrti? Ova mogu}nost za sada ostaje otvorena. 101 . Da je Zavidina porodica toliko dugo `ivela u izgnanstvu skoro je nemogu}e pomisliti da bi im neko ponovo vratio posede koje su tako davno izgubili. godine. Pisac ne ka`e kod koga se Georgije sklonio. pa bi tako i povratak Zavidin u Zetu usledio oko 1123/1124. o ~emu je ve} u ovom radu bilo re~i. koji je `iveo u Ra{koj.102. Tre}eg brata. jer on nije o tome ~itao ve} je slu{ao pesme trubadura i „la`qive pri~e seqaka“. 1386. 42 20 . kao da ukazuje na to da on ne bi T. kada vizantijski izvori pomiwu upade Ugara. koje su o tome pevale. odnosno pri~ale. godine Georgije zatekao u Ra{koj na vlasti Uro{a I.Tibor @IVKOVI] je to tako sam pisac lepo ka`e. pred vizantijskom vojskom koja je zaposela Skadar. uto~i{te potra`io u Ra{koj. 43 Ljetopis. 406. Gradihnu. @ivkovi}.

Cinn. kada se 1121. odnosno stolno mesto. Tokom te godine do{lo je do burnih zbivawa u Ra{koj. ostaje za sada primamqiva hipoteza. godine). godine. 15.46 To je isti onaj Gledin (Keledin) koji se javqa u ugarskim poveqama iz 1111. a Nemawa je ro|en tokom izgnanstva wegovog oca u Zeti. onda se sasvim pribli`avamo godini u kojoj je Uro{ I preuzeo vlast u Ra{koj. Bodinovog sina. onda je veoma indikativno da ga nema me|u `upanima svedocima na poveqi iz 1113. Kao Vukanov potomak bio je ozna~en kao vizantijski {ti}enik. prougarska i provizantijska.45 Ovakva rekonstrukcija doga|aja daleko je izvesnija. Da li je u to vreme on boravio u Ra{koj poma`u}i svoga sina Uro{a da se odr`i na vlasti. Ukoliko je Georgije 1114. Ukoliko je `upan Marko iz ugarskih poveqa 1111. godine vratio na vlast u Dukqi. godine zajedno sa `upanom Markom. godine. 20. jer je ve} kao mladi} dobio na upravu deo zemqe. godine istovetan sa ocem Uro{a I i Stefana Vukana. To je moglo da bude samo posle Vukanove smrti koji je kratko nad`iveo svoga zeta. sa nap. dok je Uro{ I o~igledno u`ivao pomo} Ugarske i dukqanskog kraqa Georgija. starog neprijateqa Vizantije. Zavida. U su{tini. kada je legitimni naslednik ra{kog prestola. 45 46 Stefan Prvoven~ani. Stefan Nemawi} nesumwivo misli da se Nemawin otac (Zavida) vratio iz Zete u Ra{ku. (umro otrovan u Skadru 1111.18. poznavao kao vladara u Ra{koj. 21 . VINJ IV. 1113. u Ribnici. godine. oko ra{kog prestola otimale su se dve struje. Godina Uro{evog dolaska na vlast stoga bi morala biti u drugoj polovini 1112. godini vra}a u Ra{ku. i 1124. jo{ dok je Nemawa bio dete. Da su ugarski `upani u~estvovali u ratnim sukobima na Dunavu svedo~i podatak o `upanu Keledinu u borbama sa Vizantincima kod tvr|ave Hram 1129. godine u Ra{koj zatekao na vlasti Uro{a I. dukqanskog kraqa Vladimira.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I trebalo da bude utamni~en. jer ga je Georgije. i 1124. 11. 12. nego ona koja proisti~e iz srpskih letopisa gde se Nemawa tek u 30. bio prisiqen da odstupi u Zetu.

the same persons mentioned at Byzantine princess Anne Comnene in 1094 as the nethews of grand zoupan Vukan. king of Dioclea. It is also assumed that comes Marco. with the help pf his father and his Hungarian ally. and whose name is missing on the another charter of king Coloman dated in 1113 among the comes's who are usually subscribed on royal charters. Therefore. It is quite indicative that personal name Uroš comes from the Hungarian root ur . and allows conclusion that Marco was married with the unknown Hungarian women.meaning princeps or dominus. emerged around 1082/1083 when Bodin. conquered Serbia and sent two zoupans from his court. south of the Sava river. which ruled Serbia during the first half of the XIIth century. it is concluded that Uroš overthroned legitimate heir of grand zoupan Vukan. signed on two charters of Hungarian king Coloman 1111 and 1124 is the same person who was the father of Stephen Vukan and Uroš. father of Stephen Vukan and Uroš. Vukan and Marco. Zavida.Tibor @IVKOVI] Tibor @IVKOVI] A HYPOTHESIS CONCERNING THE DESCENT OF GRAND ZHUPAN UROS I Summary The dinasty. to establish a new dinasty. his northern neighbours were Hungarians. According to this identification of comes Marco and zoupan Marco. most probably. in the areas of modern northern Serbia as well as Bosnia. probably of noble stock. 22 . It is also assumed that the sons of Marco were Uroš and Stephen Vukan. The region which came under the rule of Marco was situated.