You are on page 1of 14

^LANCI I RASPRAVE ISTORIJSKI ^ASOPIS, kw. LII (2005) str. 9-22 HISTORICAL REVIEW, vol. LII (2005) pp.

9-22 UDK : 929 Uro{ I, veliki `upan

Tibor @IVKOVI] Istorijski institut Beograd

JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I

Po~etke dinastije koja je vladala Srbijom krajem XI i tokom prve polovine XII veka, trebalo bi tra`iti u ranim osamdesetim godinama XI veka. Obi~no se smatra da je dukqanski kraq Bodin prvih godina svoje vladavine, oko 1082/1083. godine, iskoristiv{i zauzetost Vizantije u ratu sa Robertom Gviskardom, zaposeo Srbiju i Bosnu. Ovaj podatak, sa~uvan u Letopisu Popa Dukqanina, propra}en je i dopunskim obja{wewem, da je ovu oblast Bodin dao na upravu dvojici `upana sa svoga dvora, Vukanu i Marku, koji su se zakleli da }e oni i wihovi sinovi biti pravi vazali kraqa Bodina i wegovih sinova i naslednika.1 Mavro Orbin, koji je 1601. objavio Kraqevstvo Slovena, gde je na italijanski jezik preveo i Letopis Popa Dukqanina, ovaj deo donosi u bitno druga~ijem smislu. Orbin ka`e da je Bodin zaposeo Ra{ku i podelio je na dve `upanije; jednu je dao na upravu Vukanu, a drugu Marku, svojim dvoranima. Zatim je od wih zatra`io da polo`e zakletvu vernosti wemu i wegovim potomcima.2 Na osnovu zakletve koju su Vukan i Marko polo`ili Bodinu, kao i formulacije koja je obuhvatala wihove potomke i Bodinove
1

Ljetopis Popa Dukljanina, ured. V. Moin, Zagreb 1950, 96 - 97 (= Ljetopis). Trebalo bi povesti ra~una o ~iwenici da su vazalni odnosi u sredwem veku smatrani za do`ivotne, ali da se ne odnose i na potomstvo. 2 Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni Historia di don Mavro Orbini Ravseo abbate melitense, Pesaro 1601, 233 (= Orbin).

Tibor @IVKOVI]

naslednike, name}e se mogu}nost da su ova dvojica dvorana bili veoma bliski srodnici, najverovatnije ro|ena bra}a. S druge strane, potreba da Bodin osvojenu teritoriju podeli na dve `upanije verovatno je odgovarala nekim prethodnim geografskim ili administrativnim podelama koje su bile ustanovqene ranije i pod druga~ijim politi~kim okolnostima. Naime, posle pobedonosnog okon~awa rata sa Bugarima 1018. godine, car Vasilije II (976 - 1025) izvr{io je i odre|ene administrativne podele na novoosvojenim podru~jima. Bez namere da u ovom radu posebno ispitujemo obim i karakter ovih upravnih jedinica, mo`emo se zadovoqiti zakqu~kom da su na tom prostoru osnovane najmawe ~etiri teme: Srbija, Morava, Sirmijum i Bugarska.3 Me|utim, jo{ u vreme cara Jovana Cimiskija, pri samom kraju wegove vladavine, oko 975. godine, ustanovqen je katepanat sa sedi{tem u Rasu, o ~ijem daqem postojawu nema pouzdnih svedo~anstava.4 Sve ove administrativne jedinice koje je Vizantija osnivala na osvojenim podru~jima najverovatnije su sledile neke granice ranijih teritorijalno-organizacionih celina ~ije je po~etke mogu}e staviti i stole}e ili dva ranije.5 Jedna, dodu{e sumwiva, poveqa stratega Srbije i Zahumqa, Qutovida, koja bi trebalo da je iz 1039. godine, tako|e mo`e da bude svedo~anstvo o postojawu teme Srbije.6 Razvoj vizantijske teritorijalno-administrativne podele na prostoru sredi{weg i isto~nog dela Balkanskog poluostrva nije mogu}e pratiti u svim hronolo{kim etapama, jer su raspolo`ivi izvori u su{tini prili~no oskudni. Ipak, nesumwivo je oblast tzv. Kr{tene Srbije Konstantina Porfirogenita iz sredine X veka mogla da bude osnov za docniji razvoj vizantijskog
O ovim upravnim jedinicima, videti, Q. Maksimovi}, Organizacija vizantijske vlasti u novoosvojenim oblastima posle 1018. godine, ZRVI 36 (1997) 31 - 43. 4 Poznat je pe~at Jovana, protospatara i katepana Rasa; upor. J. Nesbitt N. Oikonomides, Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art I, Washington 1991, N 33. 5 Npr. oblast Moravaca u IX veku verovatno je poslu`ila kao model za obrazovawe docnije teme Morave po~etkom XI veka, uz pretpostavku da je ova oblast dok je bila u sastavu bugarske dr`ave tako|e ~inila zasebnu administrativnu oblast. 6 Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae I, ured. M. Kostren~i}, Zagreb 1967, N 54 (= Codex).
3

10

JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I

upravnog poretka u toj oblasti. Otuda i podatak Mavra Orbina, da je Bodin Ra{ku podelio na dve `upanije, privla~i dodatnu pa`wu budu}i da nije u suprotnosti sa poznatim administrativnim promenama zabele`enim u Vizantiji u XI veku. Bodin je desetak godina pre osvajawa Ra{ke ve} boravio na tom prostoru. Naime, krajem 1072. godine, ratuju}i sa Vizantijom, on se zaleteo sve do Ni{a, koji je neposredno pre toga ve} bio zauzet, kratkotrajno, od Ugara. Izgleda da severno od Ni{a Bodin nije nastavio kampawu jer je bio prinu|en da se okrene prema jugu i krene u pomo} \or|u Vojtehu koji se nalazio u Skopqu. Na tom putu on je bio napadnut, pora`en i zarobqen od Vizantinaca.7 Postavqa se pitawe na koje dve `upanije je Bodin podelio osvojenu teritoriju? Na osnovu vizantijskih izvora, Aleksijade Ane Komnine, k}erke vizantijskog cara Aleksija I Komnina (1081 - 1118) poznat je prostor prema kome je vojno delovao `upan Vukan, najverovatnije ve} 1085 - 1090, a sasvim sigurno od 1091. godine. Ju`ne oblasti wegove dr`ave nalazile su se nedaleko od Zve~ana, pa bi sasvim prirodno bilo o~ekivati da je Vukan upravqao onom obla{}u koja je ranije pripadala katepanatu u Rasu, a docnije, posle 1018. godine, temi Srbiji. Tokom sukoba sa Vizantijom on je prodirao sve do Skopqa i Vrawa, {to se sasvim uklapa u poznate granice teme Bugarske, {to ove oblasti ostavqa izvan opsega teritorije kojom je vladao. Druga oblast ili `upa, kako je naziva Mavro Orbin, trebalo bi da se nalazila severno od Vukanovih teritorija. Pravac prema zapadu nije potrebno ni razmatrati, budu}i da Letopis Popa Dukqanina jasno ka`e da je Bodin u Bosni na vlast postavio kneza Stefana.8 Pravac prema istoku - Ni{u ili Moravi - potpadao je pod vizantijsku upravu, najverovatnije kao deo teme Bugarske ili Morave. Stoga, jedini pravac gde bi trebalo tra`iti teritoriju koju je zaposeo Marko, mo`e da bude severno od Vukanove teritorije. Ne mo`e se pouzdano utvrditi severna granica teme Srbije.9 Na osnovu poznatih vizantijskih upravnih jedinica, mo`e se pretO prodoru Ugara do Ni{a pod kraqem Salomonom i ne{to docnijem Bodinovom ratovawu u tim krajevima, videti, T. @ivkovi}, Dukqanskovizantijski rat 1072 - 1075, I^ 47 (2002) 43, 47 - 48. 8 Ljetopis, 97. 9 Upor. T. @ivkovi}, O severnim granicama Srbije u ranom sredwem veku, ZMS za istoriju 63/64 (2001) 7 - 17, gde su navedena i starija mi{qewa.
7

11

Tibor @IVKOVI]

postaviti da je severno od Srbije postojala tema Sirmijum. Isto~no se prostirala tema Morava, a jugoisto~no tema Bugarska. Srem je u sredwem veku obuhvatao oblasti severno i ju`no od Save sa sedi{tem u gradu svetog Dimitrija, nekada{wem Sirmijumu. Docnije se ustalio izraz ovostrani i onostrani Srem, pri ~emu je ovostrani Srem ono {to se danas podrazumeva pod ovom obla{}u severno od Save, dok je onostrani Srem zapravo dana{wa Ma~va.10 U vreme uspona Bugarske u IX i X veku, Beograd je bio bugarski pograni~ni grad, a poznato je da je srpski vladar ^aslav ~etrdesetih godina X veka ratovao sa Ugrima upravo u Sremu i u drinskoj `upaniji. Granica izme|u dve dr`ave, Bugarske i Srbije, prostirala se tokom Kolubare ostavqaju}i zapadno oblast koja je pripadala Srbiji i koja se daqe prema zapadu prostirala duboko do dana{we severoisto~ne Bosne, odnosno Posavine. Jo{ sredinom X veka ova oblast smatrana je sastavnim delom Srbije, jer Konstantin Porfirogenit grad Soli, dana{wa Tuzla, nedvosmisleno smatra jednim od gradova Kr{tene Srbije.11 Najpre bi se moglo zakqu~iti da je `upan Marko na upravu dobio severne oblasti nekada{we Srbije koje su obuhvatale dana{wu Ma~vu i severoisto~nu Bosnu, kao i deo Drinske `upanije u dowem toku istoimene reke. Severna granica ove oblasti nije prelazila Savu, jer su se ve} od sredine XI veka Ugri privremeno utvrdili u dana{wem Sremu (1057 - 1059), a Vizantija se povukla prema Beogradu i Brani~evu.12 U tom slu~aju oko 1082/1083. godine kada je `upan Marko stekao svoju oblast kao Bodinov vazal, wegovi severni susedi bili su Ugri, na istoku Vizantija, na jugu Ra{ka pod Vukanom i prema jugozapadu Bosna pod knezom Stefanom. Ukoliko se svedo~anstvo Mavra Orbina zanemari, odnosno pretpostavi da je on prepri~ao latinski tekst, tako {to je od dvojice `upana na~inio dve `upe u Ra{koj, opet ostaje indikativno da je Bodin u zaposednutu oblast poslao dvojicu `upana. Sa Vukanom se sre}emo i u vizantijskim izvorima, dok o Marku nema vi{e nikakvih podataka. Zakletva koja je kod Dukqanina prepri~ana
Najstariji pomen ovostranog i onostranog Srema zabele`en je u jednoj poveqi iz 1229. godine; upor. Codex III, N 271, Sirmia citerior...Sirmia ulterior. 11 Constantine Porphyrogenitus De administrando imperio, I-II, ed. R. J. H. Jenkins - Gy. Moravcsik, Washington 1967, I, 32.149 - 151. 12 Vizantija je privremeno vratila Srem pod svoju vlast krajem sedamdesetih godina XI veka; upor. B. Ferjan~i}, Vizantijski pe~at iz Sirmijuma, ZRVI 21 (1982) 47 - 52.
10

12

JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I

nagove{tava da je u pitawu odnos izme|u dve porodice, s jedne strane Bodin i wegovi naslednici, sa druge strane Vukan i Marko i wihovi potomci. Naravno, mogu}e je da su Vukan i Marko bili iz potpuno razli~itih porodica i da je sadr`aj zakletve samo uobi~ajena forma u tom vremenu, a ne siguran znak da su Vukan i Marko srodnici. Kao {to forma mo`e da bude i isticawe seniorskog/vazalnog odnosa potomaka jedne i druge strane, koji u tom trenutku jo{ uvek nisu morali da budu ro|eni. Ipak, Ana Komnina, govore}i o sklapawu mira izme|u Vukana i Vizantije, napomiwe da je on tada predao caru Aleksiju dvojicu svojih sinovaca, Uro{a i Stefana Vukana, uz jo{ dvadesetak drugih srodnika, tj. ro|aka, kao taoce.13 Ukoliko Marko nije bio Vukanov brat, onda je on imao nekog drugog, iz izvora nepoznatog brata, ~iji su sinovi bili Uro{ i Stefan Vukan. U istoriografiji se ustalilo mi{qewe da je sinovac Uro{ zapravo budu}i veliki `upan ra{ki Uro{ I, ~iji su potomci bili sinovi Prvoslav (Uro{ II), Belo{ i Desa, i k}eri, Jelena i Marija.14 Sa daleko vi{e opreza je u istoriografiji zastupqeno mi{qewe da je upravo Marko bio otac velikog `upana Uro{a I i brat `upana Vukana.15 Samo ime Vukanovog sinovca Uro{a jeste jedinstven trag koji mo`e da dovede do zanimqivih pretpostavki ili ~ak izvo|ewa prili~no sigurnih zakqu~aka. Naime, ime Uro{ nije srpskog ili slovenskog postawa i izvedeno je od ugarske re~i r koja ozna~ava pre svega gospodara (dominus), a u prenosnom zna~ewu i prvaka, lat. princeps.16 Srpski ekvivalent ovom imenu bilo bi Prvoslav, u latiniziranoj varijanti svakako Primislav. Pojava jednog ugarskog imena u srpskoj vladarskoj porodici s kraja XI veka, upu}uje na zakqu~ak o postojawu ugarskog uticaja u toj porodici. Budu}i da je Marko bio poreklom iz Dukqe, opravdano se mo`e pomi{qati da je onda Markova `ena bila iz Ugarske. Ukoliko se prethodno izlagawe o mogu}em prostirawu teritorije
Anne Comnne Alexiade, I - III, ed. B. Leib, Paris 1937 - 1945, II, 184.25 - 27. Istorija srpskog naroda, I-VI, Beograd 1994, I, 199; J. Kali}, Ra{ki veliki `upan Uro{ I, ZRVI 12 (1970) 22. 15 F. [i{i}, Letopis Popa Dukqanina, Beograd - Zagreb 1927, 97; Q. Kova~evi}, Nekolika pitawa o Stefanu Nemawi; prilog kritici izvora za srpsku istoriju XII veka, Glas SKA 58 (1900) 60 (= Kova~evi}, Nekolika pitawa). 16 Upor. K. Jire~ek, Istorija Srba I-II, Beograd 1952, I, 138.
13 14

13

Tibor @IVKOVI]

pod Markovom vla{}u uporedi sa verovatnim ugarskim poreklom Uro{eve majke, onda se dobija jo{ jedna posredna potvrda da su wegove oblasti zaista mogle da budu u neposrednom susedstvu Ugarske. Kada se svedu poznate teritorijalne celine koje su u tom trenutku postojale na prostoru dana{we Srbije, onda se pojavquju i jasniji obrisi ove teritorije onako kako smo ih u ranijem izlagawu i prikazali - Ma~va i dana{wa severoisto~na Bosna. ^iwenica je da Marka vizantijski izvori ne pomiwu. Ali wegovi sinovi predati su kao taoci vizantijskom caru Aleksiju I 1094. godine. To bi zna~ilo da je on tada jo{ uvek boravio u svojim oblastima i sledio politiku svoga brata Vukana. Posle 1094. godine nema vi{e podataka o Marku, a o Uro{u se prvi put ~uje kod Popa Dukqanina oko 1127. godine, kada je on uz pomo} dukqanskog kraqa Georgija ponovo vra}en na vlast u Ra{koj.17 Ovaj podatak ukazuje na to da je Uro{ I, po{to je preuzeo vlast u Ra{koj, posle izvesnog vremena bio svrgnut od svojih ro|aka (srodnika, parentes), a zatim ponovo vra}en na vlast. Ugarske poveqe s po~etka XII veka pru`aju neke mogu}nosti u potrazi za `upanom Markom. Pretpostavka je da je on mo`da stekao odre|ene pozicije u Ugarskoj upravo `enidbom sa uglednom ugarskom vlastelinkom. U jednoj poveqi iz 1111. godine kojom je ugarski kraq Koloman (1095 - 1116) garantovao prava kraqevine Hrvatske i Dalmacije, kada je boravio u Zadru, me|u svedocima su navedeni i komesi (tj. `upani), po~ev od palatina Jovana.18 Imenom je navedeno ukupno osam `upana, a na tre}em mestu je potpisan `upan Marko (Marcus).19 Iz iste 1111. godine postoji pozniji prepis isprave kojom Koloman potvr|uje povlastice rapskoj crkvi, gde je istim redosledom me|u svedocima ponovo naveden `upan Marko.20 Tako|e, u jednom poznijem prepisu dokumenta iz 1124. godine, u kojem ugarski kraq Stefan II (1116 - 1131) potvr|uje Trogiranima i Spli}anima prava dodeqena od kraqa Kolomana, ponovo se javqa `upan Marko.21
Ljetopis, 102. Ugarska titula komesa odgovara tituli `upana. Da su ugarski vojni zapovednici zapravo `upani pomiwe izri~ito Jovan Kinam; upor. Ioannis Cinnami Epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, rec. A. Meineke, Bonnae 1836, 274.8. 19 Codex II, N 21. 20 Codex II, N 19. 21 Codex II, N 36.
18 17

14

JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I

Zanimqivo je da se u prva dva dokumenta iz 1111. godine javqaju istovetni `upani u potpisu, dok se u tre}em dokumentu zadr`ana samo prva dvojica, Gledin (Keledin, Keled) i Marko, bez palatina Jovana, dok su ostala petorica novi `upani. Raspored imena, gde Marko uvek dolazi iza Gledina (Keledina), na tre}em (1111), odnosno drugom mestu (1124) nesumwivo je dokaz da se radi o jednom istom `upanu Marku. Pojavu `upana Marka u blizini ugarskog kraqa Kolomana trebalo bi staviti u vreme posle 1108. godine, jer se u jednoj Kolomanovoj poveqi Trogiranima on ne javqa me|u `upanima svedocima.22 Svakako, `upan Marko mogao bi da bude bilo koji ugarski `upan iz tog vremena koji nema nikakve veze sa Markom, bratom `upana Vukana. Ono {to je zanimqivo jeste da u svim sa~uvanim ugarskim poveqama iz XII veka, ovo je jedini Marko sa titulom `upana. Nema ga ranije, niti kasnije. Hronolo{ki on je savremenik mla|em Vukanovom bratu Marku. Otuda je prili~no velika mogu}nost da je u pitawu ista li~nost. Me|utim, u jednoj poveqi iz 1113. godine, kojom kraq Koloman potvr|uje posede manastiru Sv. Ipolita wegovom opatu Gotfridu, navedeni su svedoci `upani: palatin Jovan, Saul, Gledin (Keledin), Toma, Teobald i Merkurije.23 Jovan, Saul, Gledin (Keledin) i Teobald javqaju se i u poveqama iz 1111. godine. Nedostaju `upani: Marko, Savnik, Ugaran i Jandin. Kasnije, 1124. godine od svih pomenutih `upana pomiwu se samo Gledin (Keledin) i Marko, ostali su zameweni drugim. Upadqivo je da `upan Marko 1113. godine privremeno nestaje iz blizine ugarskog kraqa, upravo u ono vreme kada u Ra{koj dolazi do nemira posle Vukanove smrti 1112. godine.24 Da li bi ovo mogao da bude znak da je Marko 1112.
Codex II, N 16. Diplomata Hungariae Antiquissima I, 1000-1131, ed. G. Gyrffy, Budapest 1992, 396.13-15. 24 Hronologija Vukanove smrti mo`e se utvrditi na osnovu dve ~iwenice. Prva je da se Nemawa rodio 1113. godine kada je wegov otac bio izgnan iz zemqe od strane svoje bra}e koja su se protiv wega pobunila, a to je moglo da se dogodi tek posle Vukanove smrti. Druga je zasnovana na podatku kod Popa Dukqanina da je dukqanski kraq Vladimir umro jo{ za `ivota Vukanovog posle vladavine od 12 godina (Ljetopis, 100). Kako je sada utvr|eno da je Bodin umro februara/marta 1099. godine, Vladimir je umro krajem 1111. godine.
23 22

15

Tibor @IVKOVI]

godine intervenisao u Ra{koj za ra~un svoga sina Uro{a, a da se posle izvesnog vremena ponovo vratio u Ugarsku? Daqe razvijawe hipoteze o sudbini `upana Marka, brata `upana Vukana i oca Uro{a I, odvela bi u sve nesigurnije zakqu~ke ili pretpostavke. Odre|ena nit, iako veoma tanka, mo`e se pratiti i izvesti zakqu~ak da pojava Markovog imena u ugarskim poveqama, po~ev od 1111. godine, odgovora posledwim godinama vladavine `upana Vukana. Wegov brak sa ugarskom vlastelinkom mogao je biti sklopqen ve} oko 1084/1085. godine,25 pa bi shodno ovome Uro{ I 1094. godine imao nepunih 10 godina. Nije poznato kakvi su bili odnosi Vukana i Marka tokom wihovog upravqawa u oblastima koje su dobili na upravu od Bodina. Do 1094. godine oni su po svoj prilici jo{ uvek bili prijateqski, ~im su Markovi sinovi bili predati kao taoci u Vizantiju. On je dakle, do 1094. godine najverovatnije sledio Vukanovu spoqnu politiku. Godine 1106. poku{ao je Vukan ponovo da se odmetne od Vizantije, ali je, uprkos vojnoj pobedi, nateran da sklopi mir. Ponovo su bili u Vizantiju upu}eni taoci ali Ana Komnina ne navodi wihova imena.26 Stoga, ne mo`emo da budemo sigurni da je Marko ponovo predao svoje sinove. Ono {to mo`emo da naslutimo proisti~e iz ~iwenice da je Bodin preminuo februara/marta 1099. godine i da je Vukan sna`no uticao na prilike u Dukqi. Uz podr{ku Vizantije on je nametnuo svoga kandidata za dukqanskog kraqa svoga zeta Vladimira, koji je pripadao drugoj grani vladarske porodice u Dukqi koja je decenijama bila suprotstavqena Bodinu i wegovim potomcima i koja je tako|e u`ivala vizantijsku naklonost.27 Da li je ovo ja~awe Vukanovo moglo da uti~e na Markovo dr`awe? Bodinovom smr}u otvorio se prostor za preraspodelu politi~kih snaga u srpskim zemqama. Vukan je nesumwivo igrao najva`niju ulogu i bio, po svemu sude}i, pouzdan vizantijski saveznik tokom posledwe decenije svoje vladavine, izuzev kratke epizode 1106. godine kada se privremeno odmetnuo. Ovo odmetniZanimqiva je pismo ugarskog kraqa Ladislava iz 1091. godine opatu manastira Monte Kasino u kojem se ugarski kraq naziva: Ungarorum ac Messie dei gratia rex; upor. Diplomata Hungariae, N 91. Ovo bi moglo da bude jedino svedo~anstvo o ugarskom prisustvu ju`no od Save krajem XI veka, upravo na podru~ju gde bi trebalo da se nalazila teritorija `upana Marka. 26 Alexiade III, 65.31 - 66.7. 27 Ljetopis, 99 - 105.
25

16

JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I

{tvo bilo bi prirodno ukoliko je bilo posledica wegovog neprekidnog ja~awa posle Bodinove smrti, a opadawa mo}i drugih oblasnih gospodara, me|u kojima je mogao biti i Marko. Vukan je najverovatnije umro 1112. godine. Wegova smrt otvorila je pitawe nasle|a u samoj Ra{koj. Na osnovu poznijih srpskih izvora, pre svega onih koje su ostavili ~lanovi porodice Stefana Nemawe, wegovi sinovi Sava i Stefan Nemawi}, poznato je da je Nemawin otac od svoje bra}e bio izgnan iz zemqe i da se sklonio u Zetu - mesto svoga ro|ewa.28 Tamo je, u Ribnici, 1113. godine, ro|en Nemawa. Veliki mete` u Ra{koj (ovoj strani srpske zemqe) kako ka`e Stefan Nemawi}, kao i u Dalmaciji, Diokleji i Travuniji,29 kada je i Nemawin otac izgubio svoje nasle|e u Ra{koj, najverovatnije je usledio posle smrti Vukanove, pa bi 1113. kao godina Nemawinog ro|ewa bila sasvim skladno uklopqena u ovu hronologiju. Vukanova smrt 1112. godine, bekstvo Nemawinog oca Zavide u Zetu i ro|ewe Nemawino 1113. godine u Ribnici, doga|aji su koji uslovqavaju jedan drugi i ~ine doslednu hronolo{ku celinu. Odavno je Q. Kova~evi} pretpostavio da je Zavida bio sin velikog `upana Vukana.30 Kako se desilo da je Zavida izgubio vlast u Ra{koj nije objasnio, kao {to to pitawe uglavnom u istoriografiji nije re{eno, ali je istakao da su se u me|usobnoj borbi za vlast Zavida i Uro{ I oslawali na Vizantiju, odnosno Ugre.31 Ukoliko je Uro{ I bio sin Vukanovog brata Marka, i ukoliko mu je majka bila ugarska vlastelinka, onda sa prili~no velikom sigurno{}u mo`emo da zakqu~imo da je Uro{ I zbacio legitimnog naslednika Vukanovog, Zavidu, oslawaju}i se na Ugarsku. U to vreme Ugarskom je vladao Koloman (1095 - 1116) koji je sa Vizantijom imao uglavnom prijateqske odnose. Ve} tokom prve polovine 1105. godine dao je on svoju sestri~inu Piro{ku za `enu
Pogre{an je prevod ovog mesta kod Stefana Nemawi}a (Prvoven~anog) da je Nemawin otac bio li{en zemqe; upor. Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela, prev. Q. Juhas-Georgievska, Beograd 1999, 19 (= Stefan Prvoven~ani). Tako|e, Stare srpske biografije, preveo i objasnio M. Ba{i}, Beograd 1930, 33. Upotrebqen izraz, wzemlysvovany, iskqu~ivo zna~i izgnan, proteran (Zahvaqujem se koleginici Qubici [tavqanin-\or|evi}, koja mi je skrenula pa`wu na ta~no zna~ewe ove re~i). 29 Stefan Prvoven~ani, 18. 30 Kova~evi}, Nekolika pitawa, 61 - 62. 31 Ibid. 94.
28

17

Tibor @IVKOVI]

Jovanu, sinu cara Aleksija I i budu}em vizantijskom caru (1118 1143).32 U istoriografiji je utemeqeno mi{qewe da je Koloman negovao dobre odnose sa Vizantijom.33 Ipak, ovaj politi~ki brak nije ga omeo da te iste 1105. godine zauzme dalmatinske gradove: [ibenik, Trogir, Split i Zadar, {to u Vizantiji sigurno nije smatrano kao ~in Kolomanovog prijateqstva. Dodu{e, Vizantija je na tom prostoru sve vi{e posustajala pre naraslim apetitima Mle~ana kojima je oko 1097. godine i prepustila Dalmaciju iako ju je jo{ uvek smatrala za deo svoje teritorije.34 Ana Komnina samo u jednoj re~enici navodi na zakqu~ak da su odnosi izme|u Vizantije i Ugarske bili zategnuti, govore}i o 1096. godini i prolasku krsta{a kroz balkanske provincije Carstva. Tada su, naime, vizantijske snage ~uvale Dunav od Da~ana (tj. Ugara).35 Ugarski izvori tako|e ne pru`aju obave{tewa o Kolomanovim odnosima sa Vizantijom. Tako|e, trebalo bi obratiti pa`wu i na doga|aje iz 1112. godine, kada su Mle~ani tra`ili od cara Aleksija I Komnina da interveni{e u Dalmaciji protiv Ugara, odnosno Kolomana, sa ~ime se car saglasio ali i predlo`io da se pohod odlo`i, pa se iz wegovog odgovora jasno vidi da su odnosi sa ugarskim kraqem bili ako ne neprijateqski, onda, svakako, neiskreni.36 Kod jednog poznijeg ugarskog pisca, Antonija Bonfinija, koji se koristio starijim izvorima, zebele`en je podatak da su Uro{ I i brat ugarskog kraqa Kolomana, Almo{, bili veliki prijateqi.37 J. Kali} je postavila pitawe kada je ovo prijateqstvo uspostavqeno. Svakako pre 1127. godine po{to je septembra meseca te godine Almo{ preminuo.38 Sam Almo{ je posle Kolomanove
O hronologiji ovog braka, videti, F. Makk, The rpads and the Comneni, Political Relations Between Hungary and Byzantium in the 12th Century, Budapest 1989, 14, nap. 68 (= Makk, rpads). 33 P. Rokai - Z. \ere - T. Pal - A. Kasa{, Istorija Ma|ara, Beograd 2002, 47. 34 J. Ferluga, Vizantiska uprava u Dalmaciji, Beograd 1957, 127 (= Ferluga, Uprava); G. Novak, Povijest Splita, I - II, Split 1957, I, 72 - 73, nap. 136. 35 Alexiade III, 160.24 - 26. 36 Andreae Danduli ducis Venetiarum Chronica per extensum descripta aa. 46 - 1280 d. C., ed. E. Pastorello, Bologna 1939, 229.9 - 14; Videti i, Ferluga, Uprava, 127 - 128; Makk, rpads, 16. 37 Antonius de Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, ed. I. Fgel - B. Ivny - L. Juhsz, Lipsisae 1936, IV, 117 (= Bonfinis). 38 J. Kali}, Evropa i Srbi u XII veku, Glas SANU 384 (1998) 97.
32

18

JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I

smrti pobegao u Vizantiju ali preciznija hronologija nije utvr|ena. Obi~no se uzima da je ovo izbegli{tvo potrajalo od 1118. do 1127. godine. Bonfini ka`e da Uro{u nije bilo odbojno zetovo slepilo (Bela, Almo{ev sin) ~ijeg je oca Almo{a i wegovo kraqevsko po{tewe nekada dobro upoznao u Makedoniji i sa kojim je dugo odr`avao veoma blisko prijateqstvo. Iz Bonfinijevog izlagawa jasno je da je Uro{ upoznao Almo{a u vreme kada je on boravio kao izgnanik u Vizantiji, dakle posle 1118. godine. Veza izme|u Uro{a I i Almo{a na izvestan na~in nastavqena je i posle smrti ovog potoweg, budu}i da je upravo za wegovog sina, slepog Belu, Uro{ udao svoju k}er Jelenu 1129. godine.39 Zanimqivo je da je do braka do{lo, prema Bonfiniju, upravo na podsticaj samog Stefana II (1116 - 1131) Kolomanovog sina i nepomirqivog protivnika Almo{evog, jer se pla{io da }e Ugarska ostati bez kraqevskog potomka.40 Anonimni ugarski hroni~ar kraqa Bele, najverovatnije Bele III (1172 - 1198), ~ije delo u istoriografiji jo{ uvek nije kona~no obja{weno, bele`i jedan izuzetno va`an podatak koji bi mogao da stoji u vezi sa doga|ajima iz druge decenije XII veka u Ra{koj. Naime, govore}i o uspesima ugarskih vojvoda u vreme Arpada, a koji se o~igledno ti~u vremena vladavine kraqa Kolomana, pisac bele`i kako su posle jednog napada na Bugarsku i prodora do Vasilijevih vrata (Ihtimanski klanac), Lehel, Bu~ul i Botond napali Ra{ku, osvojili je i tamo{weg vojvodu (dux) utamni~ili i okovanog ga dugo dr`ali u zarobqeni{tvu. Odatle su oti{li sve do mora, zauzeli Split i pot~inili Hrvatsku, pa se potom zaleteli sve do Zlatnih vrata i carskog grada Konstantinopoqa, gde je Botond svojom sekirom zasekao Zlatna vrata grada.41 Doga|aji koji su opisani hronolo{ki su izme{ani, upravo kao {to su gre{kom pripisani vremenu vladavine Arpada. Za{to
Ibid. Bonfinis, IV, 117. Bonfinijevo tuma~ewe najverovatnije ne odgovara stvarnim razlozima za sklapawe ovog braka. Daleko je izvesnije da su Vizantinci tako|e blagonaklono gledali na ovaj brak budu}i da je mlado`ewin otac tada boravio kao izgnanik iz Ugarske u Vizantiji, gde je promenio ime u Konstantin i u`ivao vizantijsku podr{ku. Sklapawe braka izme|u Jelene i Slepog Bele bilo je 1129. godine mogu}e samo uz saglasnot obe velike sile - Ugarske i Vizantije. 41 P. Magistri, qui Anonymus dicitur, Gesta Hungarorum, rec. E. Jakubovich, c. 42, u: Fontes historiae bulgaricae 31, Serdicae 2001.
40 39

19

Tibor @IVKOVI]

je to tako sam pisac lepo ka`e, jer on nije o tome ~itao ve} je slu{ao pesme trubadura i la`qive pri~e seqaka, koje su o tome pevale, odnosno pri~ale. Ono {to je kod Anonima izlo`eno sasvim je u skladu sa onim {to su o podvizima ugarskih junaka mogli da pevaju trubaduri s kraja XII veka. Pohod na Bugarsku i prodor do Carigrada mogu se staviti u 933. ili 944. godinu, kada vizantijski izvori pomiwu upade Ugara.42 Osvajawe Splita ne mo`e da pada pre 1105. godine, dok osvajawe Ra{ke predstavqa svojevrstan problem. Da li je u ovoj vesti sa~uvano se}awe na ugarsko me{awe u unutra{we prilike u Ra{koj posle Vukanove smrti? Ova mogu}nost za sada ostaje otvorena. U svakom slu~aju Letopis Popa Dukqanina bele`i da je dukqanski kraq Georgije na samom kraju svoje prve vladavine (1112 - 1114), pred vizantijskom vojskom koja je zaposela Skadar, uto~i{te potra`io u Ra{koj. Pisac ne ka`e kod koga se Georgije sklonio, ali napomiwe da se posle sedam godina upravo iz Ra{ke i uz pomo} Ra{ana ponovo vratio na dukqanski presto (1121). Zatim je nekoliko godina Georgije utro{io na obra~un i izmirewe sa svojom bra}om od strica - Dragihnom i Dragilom. Tre}eg brata, Gradihnu, koji je `iveo u Ra{koj, nije uspeo da privoli na svoju stranu, pa je osvojio Ra{ku.43 Tom prilikom na{ao je Uro{a u tamnici, o ~emu je ve} u ovom radu bilo re~i. Svo|ewem svih izlo`enih podataka koji su napred izre~eni mo`e se zakqu~iti da je 1114. godine Georgije zatekao u Ra{koj na vlasti Uro{a I. Zatim je posle 1121. godine neko smenio Uro{a i utamni~io ga. Izraz ro|aci (parentes) koji koristi Pop Dukqanin dozvoqava {iroko tuma~ewe ko bi ovaj uzurpator mogao da bude. Mo`da bi najpre trebalo pomi{qati na Gradihnu ili Zavidu, pa bi tako i povratak Zavidin u Zetu usledio oko 1123/1124. godine.44 U svakom slu~aju podatak Popa Dukqanina da je Georgije tamo zatekao Uro{a u tamnici, kao da ukazuje na to da on ne bi
T. @ivkovi}, Ju`ni Sloveni pod vizantijskom vla{}u (600 - 1025), Beograd 2002, 406, nap. 1386. 43 Ljetopis, 101 - 102. 44 Te{ko je poverovati srpskim rodoslovima i letopisima koji Nemawin povratak u Ra{ku stavqaju najmawe 30 godina posle izgnanstva wegovog oca, kada je Nemawa kr{ten od strane episkopa Leontija. Da je Zavidina porodica toliko dugo `ivela u izgnanstvu skoro je nemogu}e pomisliti da bi im neko ponovo vratio posede koje su tako davno izgubili.
42

20

JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I

trebalo da bude utamni~en, jer ga je Georgije, kada se 1121. godine vratio na vlast u Dukqi, poznavao kao vladara u Ra{koj. Stefan Nemawi} nesumwivo misli da se Nemawin otac (Zavida) vratio iz Zete u Ra{ku, odnosno stolno mesto, jo{ dok je Nemawa bio dete, jer je ve} kao mladi} dobio na upravu deo zemqe.45 Ovakva rekonstrukcija doga|aja daleko je izvesnija, nego ona koja proisti~e iz srpskih letopisa gde se Nemawa tek u 30. godini vra}a u Ra{ku. Ukoliko je Georgije 1114. godine u Ra{koj zatekao na vlasti Uro{a I, a Nemawa je ro|en tokom izgnanstva wegovog oca u Zeti, u Ribnici, 1113. godine, onda se sasvim pribli`avamo godini u kojoj je Uro{ I preuzeo vlast u Ra{koj. To je moglo da bude samo posle Vukanove smrti koji je kratko nad`iveo svoga zeta, dukqanskog kraqa Vladimira, (umro otrovan u Skadru 1111. godine). Godina Uro{evog dolaska na vlast stoga bi morala biti u drugoj polovini 1112. Tokom te godine do{lo je do burnih zbivawa u Ra{koj, kada je legitimni naslednik ra{kog prestola, Zavida, bio prisiqen da odstupi u Zetu. Kao Vukanov potomak bio je ozna~en kao vizantijski {ti}enik, dok je Uro{ I o~igledno u`ivao pomo} Ugarske i dukqanskog kraqa Georgija, Bodinovog sina, starog neprijateqa Vizantije. U su{tini, oko ra{kog prestola otimale su se dve struje, prougarska i provizantijska. Ukoliko je `upan Marko iz ugarskih poveqa 1111. i 1124. godine istovetan sa ocem Uro{a I i Stefana Vukana, onda je veoma indikativno da ga nema me|u `upanima svedocima na poveqi iz 1113. godine. Da li je u to vreme on boravio u Ra{koj poma`u}i svoga sina Uro{a da se odr`i na vlasti, ostaje za sada primamqiva hipoteza. Da su ugarski `upani u~estvovali u ratnim sukobima na Dunavu svedo~i podatak o `upanu Keledinu u borbama sa Vizantincima kod tvr|ave Hram 1129. godine.46 To je isti onaj Gledin (Keledin) koji se javqa u ugarskim poveqama iz 1111. i 1124. godine zajedno sa `upanom Markom.

45 46

Stefan Prvoven~ani, 20. Cinn. 11.18; VINJ IV, 12, sa nap. 15.

21

Tibor @IVKOVI]

Tibor @IVKOVI]

A HYPOTHESIS CONCERNING THE DESCENT OF GRAND ZHUPAN UROS I Summary

The dinasty, which ruled Serbia during the first half of the XIIth century, emerged around 1082/1083 when Bodin, king of Dioclea, conquered Serbia and sent two zoupans from his court, Vukan and Marco, to establish a new dinasty. The region which came under the rule of Marco was situated, most probably, in the areas of modern northern Serbia as well as Bosnia, south of the Sava river. Therefore, his northern neighbours were Hungarians. It is quite indicative that personal name Uro comes from the Hungarian root ur - meaning princeps or dominus, and allows conclusion that Marco was married with the unknown Hungarian women, probably of noble stock. It is also assumed that the sons of Marco were Uro and Stephen Vukan, the same persons mentioned at Byzantine princess Anne Comnene in 1094 as the nethews of grand zoupan Vukan. It is also assumed that comes Marco, signed on two charters of Hungarian king Coloman 1111 and 1124 is the same person who was the father of Stephen Vukan and Uro, and whose name is missing on the another charter of king Coloman dated in 1113 among the comes's who are usually subscribed on royal charters. According to this identification of comes Marco and zoupan Marco, father of Stephen Vukan and Uro, it is concluded that Uro overthroned legitimate heir of grand zoupan Vukan, Zavida, with the help pf his father and his Hungarian ally.

22