You are on page 1of 14

^LANCI I RASPRAVE ISTORIJSKI ^ASOPIS, kw. LII (2005) str. 9-22 HISTORICAL REVIEW, vol. LII (2005) pp.

9-22 UDK : 929 Uro{ I, veliki `upan

Tibor @IVKOVI] Istorijski institut Beograd

JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I

Po~etke dinastije koja je vladala Srbijom krajem XI i tokom prve polovine XII veka, trebalo bi tra`iti u ranim osamdesetim godinama XI veka. Obi~no se smatra da je dukqanski kraq Bodin prvih godina svoje vladavine, oko 1082/1083. godine, iskoristiv{i zauzetost Vizantije u ratu sa Robertom Gviskardom, zaposeo Srbiju i Bosnu. Ovaj podatak, sa~uvan u Letopisu Popa Dukqanina, propra}en je i dopunskim obja{wewem, da je ovu oblast Bodin dao na upravu „dvojici `upana sa svoga dvora, Vukanu i Marku, koji su se zakleli da }e oni i wihovi sinovi biti pravi vazali kraqa Bodina i wegovih sinova i naslednika.“1 Mavro Orbin, koji je 1601. objavio „Kraqevstvo Slovena“, gde je na italijanski jezik preveo i Letopis Popa Dukqanina, ovaj deo donosi u bitno druga~ijem smislu. Orbin ka`e da je Bodin zaposeo Ra{ku i podelio je na dve `upanije; jednu je dao na upravu Vukanu, a drugu Marku, svojim dvoranima. Zatim je od wih zatra`io da polo`e zakletvu vernosti wemu i wegovim potomcima.2 Na osnovu zakletve koju su Vukan i Marko polo`ili Bodinu, kao i formulacije koja je obuhvatala wihove potomke i Bodinove
1

Ljetopis Popa Dukljanina, ured. V. Mošin, Zagreb 1950, 96 - 97 (= Ljetopis). Trebalo bi povesti ra~una o ~iwenici da su vazalni odnosi u sredwem veku smatrani za do`ivotne, ali da se ne odnose i na potomstvo. 2 Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni Historia di don Mavro Orbini Ravseo abbate melitense, Pesaro 1601, 233 (= Orbin).

9

dodu{e sumwiva. tako|e mo`e da bude svedo~anstvo o postojawu teme Srbije. oko 975. oblast Moravaca u IX veku verovatno je poslu`ila kao model za obrazovawe docnije teme Morave po~etkom XI veka. Nº 33. name}e se mogu}nost da su ova dvojica dvorana bili veoma bliski srodnici. Sirmijum i Bugarska. Q. o ~ijem daqem postojawu nema pouzdnih svedo~anstava. godine. potreba da Bodin osvojenu teritoriju podeli na dve `upanije verovatno je odgovarala nekim prethodnim geografskim ili administrativnim podelama koje su bile ustanovqene ranije i pod druga~ijim politi~kim okolnostima. posle pobedonosnog okon~awa rata sa Bugarima 1018. Organizacija vizantijske vlasti u novoosvojenim oblastima posle 1018. videti. Maksimovi}. najverovatnije ro|ena bra}a. godine. Dalmatiae et Slavoniae I. protospatara i katepana Rasa. Ipak. ustanovqen je katepanat sa sedi{tem u Rasu. M.1025) izvr{io je i odre|ene administrativne podele na novoosvojenim podru~jima.Tibor @IVKOVI] naslednike. Washington 1991. ZRVI 36 (1997) 31 . poveqa stratega Srbije i Zahumqa. Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art I. Oikonomides. ured. Morava. Bez namere da u ovom radu posebno ispitujemo obim i karakter ovih upravnih jedinica. upor. Nº 54 (= Codex).4 Sve ove administrativne jedinice koje je Vizantija osnivala na osvojenim podru~jima najverovatnije su sledile neke granice ranijih teritorijalno-organizacionih celina ~ije je po~etke mogu}e staviti i stole}e ili dva ranije. 4 Poznat je pe~at Jovana. J. Zagreb 1967.43. 6 Codex diplomaticus regni Croatiae. Qutovida. 3 10 . pri samom kraju wegove vladavine.3 Me|utim. S druge strane. 5 Npr. mo`emo se zadovoqiti zakqu~kom da su na tom prostoru osnovane najmawe ~etiri teme: Srbija. koja bi trebalo da je iz 1039. jo{ u vreme cara Jovana Cimiskija. godine.6 Razvoj vizantijske teritorijalno-administrativne podele na prostoru sredi{weg i isto~nog dela Balkanskog poluostrva nije mogu}e pratiti u svim hronolo{kim etapama. nesumwivo je oblast tzv. Naime. car Vasilije II (976 . Nesbitt N. godine.5 Jedna. Kostren~i}. Kr{tene Srbije Konstantina Porfirogenita iz sredine X veka mogla da bude osnov za docniji razvoj vizantijskog O ovim upravnim jedinicima. jer su raspolo`ivi izvori u su{tini prili~no oskudni. uz pretpostavku da je ova oblast dok je bila u sastavu bugarske dr`ave tako|e ~inila zasebnu administrativnu oblast.

T.potpadao je pod vizantijsku upravu. 47 .17. {to ove oblasti ostavqa izvan opsega teritorije kojom je vladao. pa bi sasvim prirodno bilo o~ekivati da je Vukan upravqao onom obla{}u koja je ranije pripadala katepanatu u Rasu. Izgleda da severno od Ni{a Bodin nije nastavio kampawu jer je bio prinu|en da se okrene prema jugu i krene u pomo} \or|u Vojtehu koji se nalazio u Skopqu.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I upravnog poretka u toj oblasti.7 Postavqa se pitawe na koje dve `upanije je Bodin podelio osvojenu teritoriju? Na osnovu vizantijskih izvora. gde su navedena i starija mi{qewa. {to se sasvim uklapa u poznate granice teme Bugarske. trebalo bi da se nalazila severno od Vukanovih teritorija. najverovatnije kao deo teme Bugarske ili Morave. 97. Naime. da je Bodin Ra{ku podelio na dve `upanije. I^ 47 (2002) 43. T. Druga oblast ili `upa. kratkotrajno. Otuda i podatak Mavra Orbina. godine. posle 1018. @ivkovi}.8 Pravac prema istoku . godine. 9 Upor. O severnim granicama Srbije u ranom sredwem veku. kako je naziva Mavro Orbin. Na tom putu on je bio napadnut. privla~i dodatnu pa`wu budu}i da nije u suprotnosti sa poznatim administrativnim promenama zabele`enim u Vizantiji u XI veku. k}erke vizantijskog cara Aleksija I Komnina (1081 . pora`en i zarobqen od Vizantinaca.1075. @ivkovi}.1090. jedini pravac gde bi trebalo tra`iti teritoriju koju je zaposeo Marko. mo`e se pretO prodoru Ugara do Ni{a pod kraqem Salomonom i ne{to docnijem Bodinovom ratovawu u tim krajevima. a sasvim sigurno od 1091. Ne mo`e se pouzdano utvrditi severna granica teme Srbije. Bodin je desetak godina pre osvajawa Ra{ke ve} boravio na tom prostoru. ZMS za istoriju 63/64 (2001) 7 . najverovatnije ve} 1085 . 8 Ljetopis. a docnije. krajem 1072. Dukqanskovizantijski rat 1072 . videti. Tokom sukoba sa Vizantijom on je prodirao sve do Skopqa i Vrawa. Ju`ne oblasti wegove dr`ave nalazile su se nedaleko od Zve~ana. koji je neposredno pre toga ve} bio zauzet.Ni{u ili Moravi . godine. Stoga. od Ugara. on se zaleteo sve do Ni{a. 7 11 . mo`e da bude severno od Vukanove teritorije.48. temi Srbiji. budu}i da Letopis Popa Dukqanina jasno ka`e da je Bodin u Bosni na vlast postavio kneza Stefana. ratuju}i sa Vizantijom.9 Na osnovu poznatih vizantijskih upravnih jedinica.1118) poznat je prostor prema kome je vojno delovao `upan Vukan. Pravac prema zapadu nije potrebno ni razmatrati. Aleksijade Ane Komnine.

Zakletva koja je kod Dukqanina prepri~ana Najstariji pomen ovostranog i onostranog Srema zabele`en je u jednoj poveqi iz 1229. Srem je u sredwem veku obuhvatao oblasti severno i ju`no od Save sa sedi{tem u gradu svetog Dimitrija.149 . Jenkins .11 Najpre bi se moglo zakqu~iti da je `upan Marko na upravu dobio severne oblasti nekada{we Srbije koje su obuhvatale dana{wu Ma~vu i severoisto~nu Bosnu. prostirala se tokom Kolubare ostavqaju}i zapadno oblast koja je pripadala Srbiji i koja se daqe prema zapadu prostirala duboko do dana{we severoisto~ne Bosne. Washington 1967. Jo{ sredinom X veka ova oblast smatrana je sastavnim delom Srbije.12 U tom slu~aju oko 1082/1083. 12 Vizantija je privremeno vratila Srem pod svoju vlast krajem sedamdesetih godina XI veka. upor.. jer su se ve} od sredine XI veka Ugri privremeno utvrdili u dana{wem Sremu (1057 . I-II.Sirmia ulterior. opet ostaje indikativno da je Bodin u zaposednutu oblast poslao dvojicu `upana. Isto~no se prostirala tema Morava. Nº 271. upor. nedvosmisleno smatra jednim od gradova Kr{tene Srbije.52. R. na jugu Ra{ka pod Vukanom i prema jugozapadu Bosna pod knezom Stefanom. 10 12 . a Vizantija se povukla prema Beogradu i Brani~evu.10 U vreme uspona Bugarske u IX i X veku. Sa Vukanom se sre}emo i u vizantijskim izvorima. B. a poznato je da je srpski vladar ^aslav ~etrdesetih godina X veka ratovao sa Ugrima upravo u Sremu i u drinskoj `upaniji. 11 Constantine Porphyrogenitus De administrando imperio. Severna granica ove oblasti nije prelazila Savu. godine kada je `upan Marko stekao svoju oblast kao Bodinov vazal. tako {to je od dvojice `upana na~inio dve `upe u Ra{koj. odnosno Posavine. I. Sirmia citerior. Beograd je bio bugarski pograni~ni grad. Moravcsik.Gy. J.1059). ed. Bugarske i Srbije. kao i deo Drinske `upanije u dowem toku istoimene reke. a jugoisto~no tema Bugarska. godine. dok je onostrani Srem zapravo dana{wa Ma~va. dana{wa Tuzla. pri ~emu je ovostrani Srem ono {to se danas podrazumeva pod ovom obla{}u severno od Save. jer Konstantin Porfirogenit grad Soli. odnosno pretpostavi da je on prepri~ao latinski tekst. ZRVI 21 (1982) 47 . Ferjan~i}. Vizantijski pe~at iz Sirmijuma. Ukoliko se svedo~anstvo Mavra Orbina zanemari. H.151. Docnije se ustalio izraz ovostrani i onostrani Srem. Granica izme|u dve dr`ave. dok o Marku nema vi{e nikakvih podataka. 32.. nekada{wem Sirmijumu. wegovi severni susedi bili su Ugri. Codex III.Tibor @IVKOVI] postaviti da je severno od Srbije postojala tema Sirmijum. na istoku Vizantija.

princeps. Kali}. iz izvora nepoznatog brata.1945. K. Uro{a i Stefana Vukana. tj. 15 F. a u prenosnom zna~ewu i prvaka. Belo{ i Desa. I-VI.Zagreb 1927. sa druge strane Vukan i Marko i wihovi potomci. Naravno. Ra{ki veliki `upan Uro{ I. Nekolika pitawa). Glas SKA 58 (1900) 60 (= Kova~evi}. Pojava jednog ugarskog imena u srpskoj vladarskoj porodici s kraja XI veka. mogu}e je da su Vukan i Marko bili iz potpuno razli~itih porodica i da je sadr`aj zakletve samo uobi~ajena forma u tom vremenu. ime Uro{ nije srpskog ili slovenskog postawa i izvedeno je od ugarske re~i úr koja ozna~ava pre svega gospodara (dominus). Naime. opravdano se mo`e pomi{qati da je onda Markova `ena bila iz Ugarske. Kao {to forma mo`e da bude i isticawe seniorskog/vazalnog odnosa potomaka jedne i druge strane. 97.16 Srpski ekvivalent ovom imenu bilo bi Prvoslav. a ne siguran znak da su Vukan i Marko srodnici.13 Ukoliko Marko nije bio Vukanov brat. Ukoliko se prethodno izlagawe o mogu}em prostirawu teritorije Anne Comnène Alexiade. ~iji su potomci bili sinovi Prvoslav (Uro{ II). u latiniziranoj varijanti svakako Primislav. 16 Upor.27.15 Samo ime Vukanovog sinovca Uro{a jeste jedinstven trag koji mo`e da dovede do zanimqivih pretpostavki ili ~ak izvo|ewa prili~no sigurnih zakqu~aka.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I nagove{tava da je u pitawu odnos izme|u dve porodice. ZRVI 12 (1970) 22. 184. lat. [i{i}. Paris 1937 . 13 14 13 . I . Leib. s jedne strane Bodin i wegovi naslednici. B. 138. i k}eri. Istorija srpskog naroda. Nekolika pitawa o Stefanu Nemawi. II. upu}uje na zakqu~ak o postojawu ugarskog uticaja u toj porodici. ro|aka. U istoriografiji se ustalilo mi{qewe da je sinovac Uro{ zapravo budu}i veliki `upan ra{ki Uro{ I. ~iji su sinovi bili Uro{ i Stefan Vukan. 199. Ana Komnina. Beograd . Beograd 1952. Kova~evi}. Jelena i Marija. koji u tom trenutku jo{ uvek nisu morali da budu ro|eni. I. Q. Budu}i da je Marko bio poreklom iz Dukqe. Beograd 1994. uz jo{ dvadesetak drugih srodnika. Ipak. Jire~ek. ed. onda je on imao nekog drugog. I.14 Sa daleko vi{e opreza je u istoriografiji zastupqeno mi{qewe da je upravo Marko bio otac velikog `upana Uro{a I i brat `upana Vukana. napomiwe da je on tada predao caru Aleksiju dvojicu svojih sinovaca. Letopis Popa Dukqanina. J. govore}i o sklapawu mira izme|u Vukana i Vizantije.25 . kao taoce. Istorija Srba I-II.III. prilog kritici izvora za srpsku istoriju XII veka.

^iwenica je da Marka vizantijski izvori ne pomiwu. gde je istim redosledom me|u svedocima ponovo naveden `upan Marko. Nº 36. u kojem ugarski kraq Stefan II (1116 . a zatim ponovo vra}en na vlast. 102. kada je on uz pomo} dukqanskog kraqa Georgija ponovo vra}en na vlast u Ra{koj. rec. kada je boravio u Zadru.8. onda se dobija jo{ jedna posredna potvrda da su wegove oblasti zaista mogle da budu u neposrednom susedstvu Ugarske. po{to je preuzeo vlast u Ra{koj. upor. Nº 21. A. Pretpostavka je da je on mo`da stekao odre|ene pozicije u Ugarskoj upravo `enidbom sa uglednom ugarskom vlastelinkom.17 Ovaj podatak ukazuje na to da je Uro{ I. godine.20 Tako|e. godine kojom je ugarski kraq Koloman (1095 . godine. Nº 19. Kada se svedu poznate teritorijalne celine koje su u tom trenutku postojale na prostoru dana{we Srbije. U jednoj poveqi iz 1111. Meineke. Ali wegovi sinovi predati su kao taoci vizantijskom caru Aleksiju I 1094. parentes). 21 Codex II. u jednom poznijem prepisu dokumenta iz 1124. me|u svedocima su navedeni i komesi (tj.1131) potvr|uje Trogiranima i Spli}anima prava dodeqena od kraqa Kolomana. To bi zna~ilo da je on tada jo{ uvek boravio u svojim oblastima i sledio politiku svoga brata Vukana. godine postoji pozniji prepis isprave kojom Koloman potvr|uje povlastice rapskoj crkvi. godine nema vi{e podataka o Marku. ponovo se javqa `upan Marko. Ioannis Cinnami Epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum. po~ev od palatina Jovana. 20 Codex II. Da su ugarski vojni zapovednici zapravo `upani pomiwe izri~ito Jovan Kinam. godine. Bonnae 1836. 19 Codex II.18 Imenom je navedeno ukupno osam `upana. `upani). a o Uro{u se prvi put ~uje kod Popa Dukqanina oko 1127.Tibor @IVKOVI] pod Markovom vla{}u uporedi sa verovatnim ugarskim poreklom Uro{eve majke. Posle 1094. posle izvesnog vremena bio svrgnut od svojih ro|aka (srodnika.1116) garantovao prava kraqevine Hrvatske i Dalmacije. Ugarske poveqe s po~etka XII veka pru`aju neke mogu}nosti u potrazi za `upanom Markom.21 Ljetopis. onda se pojavquju i jasniji obrisi ove teritorije onako kako smo ih u ranijem izlagawu i prikazali . 274. 18 17 14 . Ugarska titula komesa odgovara tituli `upana.19 Iz iste 1111. a na tre}em mestu je potpisan `upan Marko (Marcus).Ma~va i dana{wa severoisto~na Bosna.

Saul. 24 Hronologija Vukanove smrti mo`e se utvrditi na osnovu dve ~iwenice. ed. a to je moglo da se dogodi tek posle Vukanove smrti.22 Svakako. godine od svih pomenutih `upana pomiwu se samo Gledin (Keledin) i Marko. upravo u ono vreme kada u Ra{koj dolazi do nemira posle Vukanove smrti 1112. 23 22 15 . odnosno drugom mestu (1124) nesumwivo je dokaz da se radi o jednom istom `upanu Marku. Nº 16. navedeni su svedoci `upani: palatin Jovan.23 Jovan. godine. Gledin (Keledin) i Teobald javqaju se i u poveqama iz 1111. Raspored imena. bratom `upana Vukana. Ugaran i Jandin. Me|utim. Upadqivo je da `upan Marko 1113. `upan Marko mogao bi da bude bilo koji ugarski `upan iz tog vremena koji nema nikakve veze sa Markom. Gledin (Keledin. kojom kraq Koloman potvr|uje posede manastiru Sv. G. Kasnije.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I Zanimqivo je da se u prva dva dokumenta iz 1111. Keled) i Marko. Teobald i Merkurije. Codex II. dok se u tre}em dokumentu zadr`ana samo prva dvojica. jer se u jednoj Kolomanovoj poveqi Trogiranima on ne javqa me|u `upanima svedocima. u jednoj poveqi iz 1113. niti kasnije. 100). godine privremeno nestaje iz blizine ugarskog kraqa. godine. godine javqaju istovetni `upani u potpisu. 1000-1131. godine kada je wegov otac bio izgnan iz zemqe od strane svoje bra}e koja su se protiv wega pobunila. Budapest 1992. godine. Prva je da se Nemawa rodio 1113. Nedostaju `upani: Marko. Kako je sada utvr|eno da je Bodin umro februara/marta 1099.13-15. dok su ostala petorica novi `upani. Toma. Diplomata Hungariae Antiquissima I. Saul. Gledin (Keledin). Nema ga ranije. Hronolo{ki on je savremenik mla|em Vukanovom bratu Marku. na tre}em (1111). Savnik. Vladimir je umro krajem 1111.24 Da li bi ovo mogao da bude znak da je Marko 1112. Ono {to je zanimqivo jeste da u svim sa~uvanim ugarskim poveqama iz XII veka. Otuda je prili~no velika mogu}nost da je u pitawu ista li~nost. bez palatina Jovana. 396. godine. 1124. godine. Druga je zasnovana na podatku kod Popa Dukqanina da je dukqanski kraq Vladimir umro jo{ za `ivota Vukanovog posle vladavine od 12 godina (Ljetopis. ostali su zameweni drugim. ovo je jedini Marko sa titulom `upana. Ipolita wegovom opatu Gotfridu. Györffy. Pojavu `upana Marka u blizini ugarskog kraqa Kolomana trebalo bi staviti u vreme posle 1108. gde Marko uvek dolazi iza Gledina (Keledina). godine.

105. Vukan je nesumwivo igrao najva`niju ulogu i bio. Ponovo su bili u Vizantiju upu}eni taoci ali Ana Komnina ne navodi wihova imena. N° 91.25 pa bi shodno ovome Uro{ I 1094. Ovo bi moglo da bude jedino svedo~anstvo o ugarskom prisustvu ju`no od Save krajem XI veka.31 . ne mo`emo da budemo sigurni da je Marko ponovo predao svoje sinove. godine.66. do 1094. po svemu sude}i. nateran da sklopi mir. Ovo odmetniZanimqiva je pismo ugarskog kraqa Ladislava iz 1091. 65. mo`e se pratiti i izvesti zakqu~ak da pojava Markovog imena u ugarskim poveqama. 26 Alexiade III. godine i da je Vukan sna`no uticao na prilike u Dukqi. a da se posle izvesnog vremena ponovo vratio u Ugarsku? Daqe razvijawe hipoteze o sudbini `upana Marka. godine kada se privremeno odmetnuo. On je dakle. 27 Ljetopis. Wegov brak sa ugarskom vlastelinkom mogao je biti sklopqen ve} oko 1084/1085. 99 . upor. Do 1094. uprkos vojnoj pobedi. ~im su Markovi sinovi bili predati kao taoci u Vizantiju. godine opatu manastira Monte Kasino u kojem se ugarski kraq naziva: „Ungarorum ac Messie dei gratia rex“. godine oni su po svoj prilici jo{ uvek bili prijateqski. po~ev od 1111. Ono {to mo`emo da naslutimo proisti~e iz ~iwenice da je Bodin preminuo februara/marta 1099. odgovora posledwim godinama vladavine `upana Vukana. upravo na podru~ju gde bi trebalo da se nalazila teritorija `upana Marka.Tibor @IVKOVI] godine intervenisao u Ra{koj za ra~un svoga sina Uro{a. ali je.26 Stoga. pouzdan vizantijski saveznik tokom posledwe decenije svoje vladavine.27 Da li je ovo ja~awe Vukanovo moglo da uti~e na Markovo dr`awe? Bodinovom smr}u otvorio se prostor za preraspodelu politi~kih snaga u srpskim zemqama. 25 16 .7. brata `upana Vukana i oca Uro{a I. iako veoma tanka. odvela bi u sve nesigurnije zakqu~ke ili pretpostavke. poku{ao je Vukan ponovo da se odmetne od Vizantije. izuzev kratke epizode 1106. Odre|ena nit. godine. Diplomata Hungariae. godine najverovatnije sledio Vukanovu spoqnu politiku. godine imao nepunih 10 godina. Nije poznato kakvi su bili odnosi Vukana i Marka tokom wihovog upravqawa u oblastima koje su dobili na upravu od Bodina. koji je pripadao drugoj grani vladarske porodice u Dukqi koja je decenijama bila suprotstavqena Bodinu i wegovim potomcima i koja je tako|e u`ivala vizantijsku naklonost. Uz podr{ku Vizantije on je nametnuo svoga kandidata za dukqanskog kraqa svoga zeta Vladimira. Godine 1106.

prev.mesto svoga ro|ewa. Ba{i}. Q. Vukan je najverovatnije umro 1112. iskqu~ivo zna~i „izgnan“. doga|aji su koji uslovqavaju jedan drugi i ~ine doslednu hronolo{ku celinu. 18. godine dao je on svoju sestri~inu Piro{ku za `enu Pogre{an je prevod ovog mesta kod Stefana Nemawi}a (Prvoven~anog) da je Nemawin otac bio „li{en zemqe“. 30 Kova~evi}. Veliki mete` u Ra{koj („ovoj strani srpske zemqe“) kako ka`e Stefan Nemawi}. pre svega onih koje su ostavili ~lanovi porodice Stefana Nemawe. ro|en Nemawa. ali je istakao da su se u me|usobnoj borbi za vlast Zavida i Uro{ I oslawali na Vizantiju. 1113. me|u kojima je mogao biti i Marko. Beograd 1999. 94. Stefan Prvoven~ani. godine.31 Ukoliko je Uro{ I bio sin Vukanovog brata Marka.30 Kako se desilo da je Zavida izgubio vlast u Ra{koj nije objasnio. Zavidu. Vukanova smrt 1112. kao godina Nemawinog ro|ewa bila sasvim skladno uklopqena u ovu hronologiju. Diokleji i Travuniji. 61 . wzemlysvovany. 28 17 . najverovatnije je usledio posle smrti Vukanove.29 kada je i Nemawin otac izgubio svoje nasle|e u Ra{koj. Wegova smrt otvorila je pitawe nasle|a u samoj Ra{koj. Na osnovu poznijih srpskih izvora. kao i u Dalmaciji. godine. poznato je da je Nemawin otac od svoje bra}e bio izgnan iz zemqe i da se sklonio u Zetu . Kova~evi} pretpostavio da je Zavida bio sin velikog `upana Vukana. Juhas-Georgievska. koja mi je skrenula pa`wu na ta~no zna~ewe ove re~i). pa bi 1113. U to vreme Ugarskom je vladao Koloman (1095 . Tako|e. Ve} tokom prve polovine 1105. upor. i ukoliko mu je majka bila ugarska vlastelinka.1116) koji je sa Vizantijom imao uglavnom prijateqske odnose. Odavno je Q. 29 Stefan Prvoven~ani.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I {tvo bilo bi prirodno ukoliko je bilo posledica wegovog neprekidnog ja~awa posle Bodinove smrti. 19 (= Stefan Prvoven~ani).62. preveo i objasnio M. Nekolika pitawa. godine u Ribnici. Sabrana dela. Upotrebqen izraz. godine. kao {to to pitawe uglavnom u istoriografiji nije re{eno. 33. u Ribnici. odnosno Ugre. Stare srpske biografije. „proteran“ (Zahvaqujem se koleginici Qubici [tavqanin-\or|evi}. bekstvo Nemawinog oca Zavide u Zetu i ro|ewe Nemawino 1113. onda sa prili~no velikom sigurno{}u mo`emo da zakqu~imo da je Uro{ I zbacio legitimnog naslednika Vukanovog. a opadawa mo}i drugih oblasnih gospodara. 31 Ibid. oslawaju}i se na Ugarsku. Beograd 1930. wegovi sinovi Sava i Stefan Nemawi}.28 Tamo je.

nap. 38 J.33 Ipak.Tibor @IVKOVI] Jovanu. 33 P.. Beograd 1957. ovaj politi~ki brak nije ga omeo da te iste 1105. Kali}. Tada su. {to u Vizantiji sigurno nije smatrano kao ~in Kolomanovog prijateqstva. Split 1957. Uprava. svakako. 35 Alexiade III. 37 Antonius de Bonfinis. 117 (= Bonfinis). Pal . videti. vizantijske snage ~uvale Dunav od Da~ana (tj.38 Sam Almo{ je posle Kolomanove O hronologiji ovog braka. I. naime. \ere . Antonija Bonfinija.9 . 46 . ed.14. E. 160.34 Ana Komnina samo u jednoj re~enici navodi na zakqu~ak da su odnosi izme|u Vizantije i Ugarske bili zategnuti. Kali} je postavila pitawe kada je ovo prijateqstvo uspostavqeno. Povijest Splita.35 Ugarski izvori tako|e ne pru`aju obave{tewa o Kolomanovim odnosima sa Vizantijom. onda. C.26. Budapest 1989. neiskreni. Ugara). sinu cara Aleksija I i budu}em vizantijskom caru (1118 1143). godine po{to je septembra meseca te godine Almo{ preminuo.A. Tako|e.32 U istoriografiji je utemeqeno mi{qewe da je Koloman negovao dobre odnose sa Vizantijom. Rerum Ungaricarum Decades. Political Relations Between Hungary and Byzantium in the 12th Century. 72 . Ferluga. sa ~ime se car saglasio ali i predlo`io da se pohod odlo`i. Ivány . The Árpads and the Comneni. bili veliki prijateqi.B.73. Kasa{. Vizantija je na tom prostoru sve vi{e posustajala pre naraslim apetitima Mle~ana kojima je oko 1097. Árpads). godine. Dodu{e. 32 18 . Makk. 127 . 47. Fógel . F. Istorija Ma|ara. Trogir. Bologna 1939. 127 (= Ferluga.24 . Split i Zadar. trebalo bi obratiti pa`wu i na doga|aje iz 1112.36 Kod jednog poznijeg ugarskog pisca. Almo{. Ferluga.T. godine zauzme dalmatinske gradove: [ibenik. zebele`en je podatak da su Uro{ I i brat ugarskog kraqa Kolomana.Z. 68 (= Makk. Lipsisae 1936. pa se iz wegovog odgovora jasno vidi da su odnosi sa ugarskim kraqem bili ako ne neprijateqski.L. 229. godini i prolasku krsta{a kroz balkanske provincije Carstva. koji se koristio starijim izvorima.128. Svakako pre 1127. Rokai .37 J. Árpads. Pastorello. ed. kada su Mle~ani tra`ili od cara Aleksija I Komnina da interveni{e u Dalmaciji protiv Ugara. Uprava). I . nap. godine i prepustila Dalmaciju iako ju je jo{ uvek smatrala za deo svoje teritorije. 34 J. 16. Vizantiska uprava u Dalmaciji. govore}i o 1096. G. Juhász. Makk. Glas SANU 384 (1998) 97. I. IV.1280 d.II. 136. Novak. odnosno Kolomana. 36 Andreae Danduli ducis Venetiarum Chronica per extensum descripta aa. Videti i. 14. Beograd 2002. Evropa i Srbi u XII veku.

Daleko je izvesnije da su Vizantinci tako|e blagonaklono gledali na ovaj brak budu}i da je mlado`ewin otac tada boravio kao izgnanik iz Ugarske u Vizantiji. Bonfini ka`e da Uro{u „nije bilo odbojno zetovo slepilo“ (Bela. Veza izme|u Uro{a I i Almo{a na izvestan na~in nastavqena je i posle smrti ovog potoweg. pa se potom zaleteli sve do Zlatnih vrata i carskog grada Konstantinopoqa. Lehel.39 Zanimqivo je da je do braka do{lo. IV. Magistri. govore}i o uspesima ugarskih vojvoda u vreme Arpada. Za{to Ibid. gde je Botond svojom sekirom zasekao Zlatna vrata grada. Jakubovich. osvojili je i tamo{weg vojvodu (dux) utamni~ili i okovanog ga dugo dr`ali u zarobqeni{tvu. E.40 Anonimni ugarski hroni~ar kraqa Bele. rec. jer se pla{io da }e Ugarska ostati bez kraqevskog potomka.Ugarske i Vizantije. budu}i da je upravo za wegovog sina. prema Bonfiniju. 42. godine. do 1127. pisac bele`i kako su posle jednog napada na Bugarsku i prodora do Vasilijevih vrata (Ihtimanski klanac). Almo{ev sin) „~ijeg je oca Almo{a i wegovo kraqevsko po{tewe nekada dobro upoznao u Makedoniji i sa kojim je dugo odr`avao veoma blisko prijateqstvo“.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I smrti pobegao u Vizantiju ali preciznija hronologija nije utvr|ena. upravo kao {to su gre{kom pripisani vremenu vladavine Arpada. 40 39 19 . bele`i jedan izuzetno va`an podatak koji bi mogao da stoji u vezi sa doga|ajima iz druge decenije XII veka u Ra{koj.1198). Uro{ udao svoju k}er Jelenu 1129. Sklapawe braka izme|u Jelene i Slepog Bele bilo je 1129. gde je promenio ime u Konstantin i u`ivao vizantijsku podr{ku. Serdicae 2001. Gesta Hungarorum. Bu~ul i Botond napali Ra{ku. u: Fontes historiae bulgaricae 31. ~ije delo u istoriografiji jo{ uvek nije kona~no obja{weno. godine. Naime. dakle posle 1118. najverovatnije Bele III (1172 . Odatle su oti{li sve do mora. Bonfinijevo tuma~ewe najverovatnije ne odgovara stvarnim razlozima za sklapawe ovog braka. upravo na podsticaj samog Stefana II (1116 . qui Anonymus dicitur. godine. zauzeli Split i pot~inili Hrvatsku. Iz Bonfinijevog izlagawa jasno je da je Uro{ upoznao Almo{a u vreme kada je on boravio kao izgnanik u Vizantiji. godine mogu}e samo uz saglasnot obe velike sile .1131) Kolomanovog sina i nepomirqivog protivnika Almo{evog. Bonfinis. 117. Obi~no se uzima da je ovo izbegli{tvo potrajalo od 1118. c. slepog Belu. a koji se o~igledno ti~u vremena vladavine kraqa Kolomana.41 Doga|aji koji su opisani hronolo{ki su izme{ani. 41 P.

@ivkovi}. kada je Nemawa kr{ten od strane episkopa Leontija.102.Tibor @IVKOVI] je to tako sam pisac lepo ka`e. ili 944. 101 . Da li je u ovoj vesti sa~uvano se}awe na ugarsko me{awe u unutra{we prilike u Ra{koj posle Vukanove smrti? Ova mogu}nost za sada ostaje otvorena. godinu. pa bi tako i povratak Zavidin u Zetu usledio oko 1123/1124. 406. 1386. nap. Izraz ro|aci (parentes) koji koristi Pop Dukqanin dozvoqava {iroko tuma~ewe ko bi ovaj uzurpator mogao da bude. Beograd 2002. pa je osvojio Ra{ku.43 Tom prilikom na{ao je Uro{a u tamnici. jer on nije o tome ~itao ve} je slu{ao pesme trubadura i „la`qive pri~e seqaka“.42 Osvajawe Splita ne mo`e da pada pre 1105. 44 Te{ko je poverovati srpskim rodoslovima i letopisima koji Nemawin povratak u Ra{ku stavqaju najmawe 30 godina posle izgnanstva wegovog oca. koji je `iveo u Ra{koj. ali napomiwe da se posle sedam godina upravo iz Ra{ke i uz pomo} Ra{ana ponovo vratio na dukqanski presto (1121). dok osvajawe Ra{ke predstavqa svojevrstan problem. Pohod na Bugarsku i prodor do Carigrada mogu se staviti u 933.1114).Dragihnom i Dragilom. koje su o tome pevale. godine Georgije zatekao u Ra{koj na vlasti Uro{a I. 42 20 . godine. Zatim je posle 1121. Zatim je nekoliko godina Georgije utro{io na obra~un i izmirewe sa svojom bra}om od strica . kada vizantijski izvori pomiwu upade Ugara. godine neko smenio Uro{a i utamni~io ga. Pisac ne ka`e kod koga se Georgije sklonio.44 U svakom slu~aju podatak Popa Dukqanina da je Georgije „tamo zatekao Uro{a u tamnici“. o ~emu je ve} u ovom radu bilo re~i. uto~i{te potra`io u Ra{koj. Mo`da bi najpre trebalo pomi{qati na Gradihnu ili Zavidu. odnosno pri~ale. kao da ukazuje na to da on ne bi T. pred vizantijskom vojskom koja je zaposela Skadar. U svakom slu~aju Letopis Popa Dukqanina bele`i da je dukqanski kraq Georgije na samom kraju svoje prve vladavine (1112 . Tre}eg brata. Ono {to je kod Anonima izlo`eno sasvim je u skladu sa onim {to su o podvizima ugarskih junaka mogli da pevaju trubaduri s kraja XII veka. godine. nije uspeo da privoli na svoju stranu.1025). 43 Ljetopis. Gradihnu. Ju`ni Sloveni pod vizantijskom vla{}u (600 . Svo|ewem svih izlo`enih podataka koji su napred izre~eni mo`e se zakqu~iti da je 1114. Da je Zavidina porodica toliko dugo `ivela u izgnanstvu skoro je nemogu}e pomisliti da bi im neko ponovo vratio posede koje su tako davno izgubili.

godine zajedno sa `upanom Markom.JEDNA HIPOTEZA O POREKLU VELIKOG @UPANA URO[A I trebalo da bude utamni~en. Bodinovog sina. starog neprijateqa Vizantije. prougarska i provizantijska. godine. Godina Uro{evog dolaska na vlast stoga bi morala biti u drugoj polovini 1112. godine vratio na vlast u Dukqi. i 1124. 21 . Tokom te godine do{lo je do burnih zbivawa u Ra{koj. poznavao kao vladara u Ra{koj. Ukoliko je `upan Marko iz ugarskih poveqa 1111. i 1124. (umro otrovan u Skadru 1111. godine. kada je legitimni naslednik ra{kog prestola.45 Ovakva rekonstrukcija doga|aja daleko je izvesnija. 12. jo{ dok je Nemawa bio dete. godine. ostaje za sada primamqiva hipoteza. dukqanskog kraqa Vladimira. U su{tini. godini vra}a u Ra{ku. Kao Vukanov potomak bio je ozna~en kao vizantijski {ti}enik.46 To je isti onaj Gledin (Keledin) koji se javqa u ugarskim poveqama iz 1111. Da su ugarski `upani u~estvovali u ratnim sukobima na Dunavu svedo~i podatak o `upanu Keledinu u borbama sa Vizantincima kod tvr|ave Hram 1129. Stefan Nemawi} nesumwivo misli da se Nemawin otac (Zavida) vratio iz Zete u Ra{ku. Ukoliko je Georgije 1114. nego ona koja proisti~e iz srpskih letopisa gde se Nemawa tek u 30. Cinn. To je moglo da bude samo posle Vukanove smrti koji je kratko nad`iveo svoga zeta. 11. onda se sasvim pribli`avamo godini u kojoj je Uro{ I preuzeo vlast u Ra{koj. 45 46 Stefan Prvoven~ani. onda je veoma indikativno da ga nema me|u `upanima svedocima na poveqi iz 1113. kada se 1121. sa nap. jer je ve} kao mladi} dobio na upravu deo zemqe. bio prisiqen da odstupi u Zetu. 1113. Zavida. VINJ IV. 15. u Ribnici.18. godine u Ra{koj zatekao na vlasti Uro{a I. godine istovetan sa ocem Uro{a I i Stefana Vukana. Da li je u to vreme on boravio u Ra{koj poma`u}i svoga sina Uro{a da se odr`i na vlasti. oko ra{kog prestola otimale su se dve struje. jer ga je Georgije. godine). dok je Uro{ I o~igledno u`ivao pomo} Ugarske i dukqanskog kraqa Georgija. odnosno stolno mesto. a Nemawa je ro|en tokom izgnanstva wegovog oca u Zeti. 20.

probably of noble stock. Therefore. and allows conclusion that Marco was married with the unknown Hungarian women. to establish a new dinasty. king of Dioclea. According to this identification of comes Marco and zoupan Marco. signed on two charters of Hungarian king Coloman 1111 and 1124 is the same person who was the father of Stephen Vukan and Uroš. Vukan and Marco. with the help pf his father and his Hungarian ally. the same persons mentioned at Byzantine princess Anne Comnene in 1094 as the nethews of grand zoupan Vukan. It is also assumed that the sons of Marco were Uroš and Stephen Vukan. 22 . south of the Sava river. in the areas of modern northern Serbia as well as Bosnia. It is quite indicative that personal name Uroš comes from the Hungarian root ur .meaning princeps or dominus. it is concluded that Uroš overthroned legitimate heir of grand zoupan Vukan. It is also assumed that comes Marco.Tibor @IVKOVI] Tibor @IVKOVI] A HYPOTHESIS CONCERNING THE DESCENT OF GRAND ZHUPAN UROS I Summary The dinasty. his northern neighbours were Hungarians. conquered Serbia and sent two zoupans from his court. Zavida. and whose name is missing on the another charter of king Coloman dated in 1113 among the comes's who are usually subscribed on royal charters. The region which came under the rule of Marco was situated. father of Stephen Vukan and Uroš. emerged around 1082/1083 when Bodin. which ruled Serbia during the first half of the XIIth century. most probably.