I PREDMET IZUČAVANJA NACIONALNE EKONOMIJE

1.1.Šta izučava nacionalna ekonomija?
Privreda ma koje zemlje zaokuplja pažnju prvenstveno njenih naučnika i stručnjaka uopšte koji je izučavaju na najrazličitije načine. To čine jer ekonomiju mesta gde žive i rade najbolje poznaju pa na njoj najlakše mogu da provere, potvrde ili ospore opšteprihvaćene zakonitosti ili zaključke do kojih su i sami došli. Nakon toga, mogu izvršiti proveru na drugim nacionalnim ekonomijama i pretvoriti ih u zakonitosti. Nacionalna ekonomija se od drugih ekonomskih disciplina razlikuje po tome što jedino ona na sveobuhvatan način, celovito i svestrano proučava uslove, stanja i promene u ekonomskoj stvarnosti jedne zemlje. Nacionalna ekonomija jeste primenjena i makroekonomska disciplina jer se pre svega bavi izučavanjem celine privrede na prostoru Srbije, istražuje stanja i promene u makroekonomskim agregatima, kao i međusobnim odnosima sektora i regiona. Pošto nijedna privreda, koliko god velika bila ne može biti izolovana, zato nacionalna ekonomija proučava i brojne oblike međunarodne razmene. U ekonomskoj stvarnosti svake zemlje postoji veliki broj pojedinačnih, mikroprivrednih jedinica koje imaju svoju sopstvenu logiku ekonomskog ponašanja. Te mikroprivredne jedinice se grupišu po raznim osnovama što omogućava njihov potpun obuhvat raznim makroekonomskim agregatima. Pre svega, to su agregati privredne aktivnosti, proizvodni fondovi, ekonomska i društvena infrastruktura, ukupna zaposlenost i nezaposlenost, broj i struktura stanovništva... Makroekonomski pristup podrazumeva da se nacionalna ekonomija bavi celinom privrede i kroz brojne uprosečene izraze stvarnosti – kretanje cena, profitne stope, prosečne plate... Takođe se koriste i per capita projekcije svih agregata koje omogućavaju međusobno poređenje privreda i njihovih rezultata. Sa druge strane, kaže se da je nacionalna ekonomija primenjena disciplina jer je njen predmet posmatranja stvarnost određene zemlje na kojoj se proveravaju važeći zakoni, a takođe se utvrđuju strategije, pravci razvoja i mere ekonomske politike za ostvarenje makroekonomskih ciljeva. Smisao ekonomskog u ponašanju znači da se uspostavlja racionalna veza između ciljeva i resursa koji su raspoloživi za njihovo ostvarivanje. Time se ističe nužnost izbora između većeg broja raznovrsnih ciljeva na jednoj strani i ograničenih resursa na drugoj. Kada bi prirodnih izvora bilo u izobilju, ekonomsko ponašanje bilo bi nepotrebno.

1.2. Uloga spoljnog faktora u nacionalnoj privredi
Nacionalna privreda je otvoren ekonomski sistem čije se funkcionisanje teško može zamisliti kao izolovano od okruženja, zato je opravdano reći da ekonomski život svake zemlje iziskuje uspostavljanje brojnih veza i odnosa koji su utoliko jače ukoliko je privreda otvorenija za međunarodnu saradnju. Savremena privredna kretanja i ekonomska stvarnost velikog broja razvijenih zemalja pokazuju nesumnjivi pozitivan uticaj spoljnotrgovinske razmene na kretanje privrednog rasta, pre svega u drugoj polovini XX veka. To je jasno već na primeru neophodnog uvoza i izvoza. Neophodan uvoz i izvoz obuhvataju reprodukciona dobra koja se ne proizvode ili se ne mogu proizvesti u zemlji, pa

~1~

međunarodna razmena predstavlja jedini način za pribavljanje određenih dobara koja su neophodna za funkcionisanje nacionalnih privreda. Uloga spoljnog faktora u nacionalnoj ekonomiji bi međutim bila jako sužena kada bi se svela samo na neophodan uvoz i izvoz. Neke od prednosti uključivanja zemlje u međunarodne tokove jesu rasprostiranje nove tehnike, novih ideja, proizvodnih znanja, kao i novih metoda organizacije i upravljanja. Kao značajan efekat delovanja spoljnog faktora, javlja se međunarodno kretanje kapitala. Ovo prevashodno dolazi do izražaja u savremenim uslovima pre svega zbog intenzivnog kretanja kapitala između najrazvijenijih zemalja. Međutim, međunarodno kretanje kapitala je posebno važno za nerazvijene i zemlje u razvoju. Ono omogućava da se zemlje pojedinačno specijalizuju u proizvodnji onih proizvoda koje im pružaju najveće komparativne prednosti s jedne strane, na osnovu čega opet finansiraju uvoz dobara u čijoj proizvodnji nisu dovoljno konkurentni. Kao krajnji rezultat, javlja se povećanje produktivnosti i bolje zadovoljenje ukupnih potreba. Spoljni faktori nemaju isti značaj za sve nacionalne privrede, jer su delovanjima spoljnih uticaja mnogo manje podložne veće zemlje, dok manje i nerazvijene zemlje mnogo više zavise od spoljnih faktora. Objašnjenjenje jeste usko unutrašnje tržište malih zemalja posebno ukoliko ekonomska isplativost zavisi od ekonomije obima. Stoga se manje zemlje mnogo više moraju oslanjati na spoljnu trgovinu. Srbija je sada mnogo više pod uticajem spoljnih faktora nego što je to bila kao deo SFRJ. Pre svega, zato što se svi odnosi sa tadašnjim republikama sada tretiraju kao međunarodni. Manje zemlje se suočavaju sa problemom neekvivalentne razmene u svetskoj trgovini jer njihov izvoz pre svega podrazumevaju poljoprivredni proizvodi i sirovine a uvoz gotovi industrijski proizvodi. Takođe, one imaju veoma mali udeo u svetkoj trgovini i nisu u stanju da izvrše bilo kakav uticaj i značajniju promenu u odnosima ponude i tražnje. Zato ove zemlje mnogo više pogađaju sva kolebanja iz okruženja. Sa druge strane, razvijenije zemlje imaju mnogo veći asortiman izvoznih proizvoda i elastičnije reagovanje na bilo kakve promene pa one ne izazivaju veće poremećaje u njihovim nacionalnim privredama.

1.3. Odnos između makro i mikro disciplina
Na makroekonomskom nivou cele privrede postoji mnogo ciljeva koje treba rangirati po prioritetnosti. Međutim, ako se izuzmu netržišni sistemi, ne postoji odgovarajući subjekat koji bi taj izbor vršio na nivou privrede kao celine. Upravo se zato u tržišnim aktivnostima ekonomska aktivnost ostvaruje u brojnim transakcijama između pojedinačnih mikroprivrednih subjekata. Stoga je za makroekonomski pristup veoma važno poznavanje ekonomskih prioriteta pojedinačnih privrednih subjekata. Kako bi se stvoriti odgovarajući uslovi, posebno je važno postojanje celovitog tržišta, kao i okruženja u kome se promoviše sloboda ekonomskoh izbora. Na nivou preduzeća, ta sloboda označava mogućnosti da maksimiziraju razliku između prihoda i troškova tj. Profit. Povezanost makro i mikro disciplina je neosporna. Polazeći od saznanja o ekonomskom ponašanju privrednih subjekata uz pomoć odgovarajućih instrumenata ekonomske politike, aktivnosti pojedinaca se usmeravaju u smeru ostvarivanja izabranih makroekonomskih ciljeva. Zadatak makroekonomskog pristupa jeste da odgovori na pitanje kako uspostaviti uslove u kojoma će ekonomski subjekti vršiti svoj izbor tako ostvaruju svoje prioritete u skladu sa postavljenim ciljevima. Ovo implicira da su mikroekonomska saznanja osnova na kojoj se baziraju makroekonomske discipline pa stoga i nacionalna ekonomija.

~2~

II PRIVREDNI RAZVOJ
2.1. Pojam privrednog razvoja
Privredni razvoj je složen ekonomski i društveni proces kojim se jedna zemlja postepeno oslobađa ekonomske nerazvijenosti i siromaštva dostižući sve više razvojne nivoe. Čine ga dve osnovne komponente : privredni rast i promene u strukturi privrede. Privredni rast označava povećanje nacionalne proizvodnje tokom vremena. To povećanje se može izražavati ukupno, za celu privredu ili po glavi stanovnika – per capita. Pošto se broj stanovnika takođe povećava, rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja jedne zemlje. Ako se npr. proizvodnja u tekućoj u odnosu na prošlu godinu povećala za 4% a broj stanovnika za 1%, onda povećanje proizvodnje po stanovniku iznosi 3%. Nekada se nije pravila oštra razlika između privrednog rasta i privrednog razvoja. Međutim, danas se ističe da je privredni rast uži pojam od privrednog razvoja, jer obuhvata samo promene u obimu nacionalne proizvodnje. Raznovrsne promene u strukturi privrede se najupečatljivije izražavaju kroz promene u proizvodnoj strukturi, odnosu učešću pojedinih delatnosti u ukupnoj proizvodnji. To takođe mogu biti i promene u raspodeli proizvodnih činilaca po tim delatnostima, strukturi izvoza i uvoza, teritorijalnom razmeštaju aktivnosti itd. U novije vreme sve veći značaj dobijaju socijalni i ekološki aspekti privrednoj razvoja a jedna od glavnih odlika jeste stavljanje čoveka u centar pažnje. Shodno tome, privredni razvoj ima smisla samo ako omogućava bolji život većini stanovništva. Proizvodnja koja raste a koristi samo bogatijem sloju stanovništva ili razvoj koji iscrpljuje prirodne resurse i zagađuje životnu sredinu nije poželjan i ne može se pozitivno oceniti.

2.2. Savremeni koncepti ljudskog i održivog razvoja
2.2.1. Istorijsko zaleđe
Teorija privrednog razvoja spada u isto vreme među najstarije i najmlađe grane ekonomske nauke. Već su Adam Smit i klasični ekonomisti nastojali da otkriju izvore ekonomskog napredovanja i da na dugi rok analiziraju proces ekonomskih promena. Ono što je svojevremeno Adam Smit nazvao ,,prirodnim uvećanjem bogatstva,, nije ništa drugo do ono što se danas naziva teorija privrednog razvoja ili razvojna ekonomija. Pažnja se na rast i razvoj kao bitnoj temi ekonomije vraća tek nakon Drugog svetskog rata. Kraj četrdesetih i pedesete predstavljaju pionirsko razdoblje nove razvojne ekonomije, koja je zaokupljena problemima ekonomskog napredovanja azijskih, afričkih i latinoameričkih zemalja. Teorija razvoja je nastala iz praktičnih razloga, pre svega da bi se pružila pomoć zemljama u razvoju da lakše izađu iz hroničnog siromaštva. Povećanje blagostanja stanovništva bila je krajnja preokupacija razvoja ali se pretpostavljalo da privredni rast automatski obezbeđuje realizaciju toga cilja.

~3~

koncept ljudskog razvoja je relevantan za celo stanovništvo. Zagovornici ovog pristupa polaze od stava da se napori društva moraju direktno usmeriti na borbu protiv siromaštva.. kao i strahom od oskudice osnovnih resursa koji su neophodni za modernu proizvodnju. Činjenica je bila ipak. obrazovanje. Za razliku od osnovnih potreba.samo jedna Zemlja. Ideja o ljudskom razvoju nije nova.. stambeni prostor. već datira još od Aristotela koji je razlikovao dobru politiku od loše u zavisnosti od toga u kojoj meri ljudima omogućava sadržajan život. U tom periodu raste i interesovanje za probleme prirodnog okruženja.Tradicionalni pristup privrednom razvoju. prevoz. bili ostavljani po strani. Ljudi su istinsko bogatstvo svake zemlje a osnovni cilj ekonomskog razvoja treba da bude stvaranje takvog ambijenta za ljude koji će im omogućiti zdrav. Pažnja teoretičara razvoja se usmerava i ka problemima zaposlenosti. on se ne ograničava samo na elementarne potrebe već ima u vidu celu paletu ljudskih potreba. i pored impresivne proizvodnje. Posle Drugog svetskog rata preterana zaokupljenost rastom proizvodnje i računanjem nacionalnog dohotka bacila je senku na ljudsku perspektivu razvoja i značaj se davao samo onome što se moglo meriti i što je imalo cenu. dug i kreativan život. Koncept ljudskog razvoja Koncept osnovnih potreba je utabao put ideji ljudskog razvoja koja je obeležila devedesete godine XX veka. to nije doprinelo rešavanju problema masovnog siromaštva na tim područjima...2. da brži privredni rast ne obezbeđuje automatski ljudski progres i da visok nivo dohotka ne ograničava ljudske patnje. Najčešće se kao osnovne potrebe smatraju hrana. ~4~ . Koncept osnovnih potreba je prvenstveno bio namenjen nerazvijenim zemljama. kao i mogućnost učešća u kreiranju odluka koje se na njih odnose. Šta više. Sredinom sedamdesetih godina u centar rasprava dospeva koncept osnovnih potreba. uključuje i mogućnost zaposlenja uz adekvatnu zaradu. a iste godine je publikovana i studija . Jedna grupa autora se zalagala za zaustavljanje rasta dok su drugi isticali da se mora više povesti računa o ekološkim aspektima povećanja proizvodnje.Granice rasta. odeća. posle koje je započela velika debata u naučnom krugu o mogućnostima i poželjnosti stalnog rasta proizvodnje.. siromaštva i raspodele dohotka. Međutim. Ljudi su.2. Ljudski razvoj stavlja čoveka u centar pažnje. koji podrazumeva ekonomski rast kao najreprezentativnijeg pokazatelja. Osim toga. mada je on univerzalno primenljiv. bez obzira na nivo njihove razvijenosti. Preovladava uverenje da privredni rast sam po sebi nije problem već da je on ukoliko se pravilno shvati upravo rešenje mnogih problema. U širem smislu. 2. Činjenica je da su mnoge zemlje u razvoju tokom pedesetih i šezdesetih godina uspele da zabeleže relativno brzo povećanje ukupnog i per capita društvenog proizvoda. godine u Stokholmu je održana konferencija UN pod parolom . jer je zadovoljavanje elementarnih potreba ljudi minimalna obaveza svakog društva. Prvi pomaci u pravcu ljudskog razvoja postaju vidljivi od početka sedamdesetih godina. a intenzivno bavljenje ljudskim razvojem je intenzivirano u devedesetim godinama. 1972. obuća. Početkom sedamdesetih godina se menja i sama percepcija privrednog razvoja koji se više ne vezuje samo za rast privrede već se obogaćuje novim aspektima.. To se može postići postavljanjem prioriteta u vidu zadovoljavanja potreba najnižeg sloja stanovništva. što je pre svega bilo izazvano nepovoljnim stanjem životne sredine. u svim zemljama. iako akteri promena i korisnici razvoja. pitka voda. zdravo okruženje. životni nivo većine stanovništva je ostao nepromenjen ili se čak i pogoršavao. nije dao očekivane rezultate.

obrazovanje. Razlika je samo u tome što se svakom pitanju prilazi sa stanovišta ljudi . i ekonomski i socijalni razvoj. političke slobode. Na drugoj strani. pristupi koji u centru pažnje imaju blagostanje ljudi. ekonomski liberalizam i decentralizaciju moći. Dohodak je samo jedna od raspoloživih opcija koju bi ljudi voleli da imaju. 4) Osposobljenost znači da su ljudi u poziciji da sami biraju između većeg broja mogućnosti koje im se nude. To zahteva političku demokratiju.da li oni učestvuju u ekonomskom rastu i da li imaju koristi od njega. tradicionalne pristupe. Ponekad se ističe da je dohodak dobar zastupnik svih raspoloživih opcija jer omogućava da se eksploatišu i sve druge mogućnosti. posmatra ljudska bića samo kao korisnike razvoja a ne i učesnike u tom procesu. međutim da se oba procesa – ljudski i ekonomski razvoj podjednako prate i podržavaju jer. Još neke od poželjnih su zdravlje..Ljudski razvoj se definiše kao širenje mogućnosti izbora. Neke zemlje su bile veoma uspešne u prevođenju ekonomskog rasta u ljudski razvoj. U principu. Veoma je važno. zdrava okolina. tri opcije se posebno ističu: 1) Mogućnost da se vodi dug i zdrav život 2) Mogućnost da se stiče znanje 3) Mogućnost da se raspolaže resursima dovoljnim za pristojan životni standard Decenije su prošle pre nego što se prihvatilo ono što je sve vreme bilo evidentno – da su ljudi sredstvo i cilj ekonomskog razvoja. ali je važno istaći da je dohodak sredstvo a ne cilj! Blagostanje društva zavisi od toga kako se dohodak koristi a ne samo od njegovog nivoa. Teorija razvoja ljudskih resursa i ulaganja u ljudski kapital posmatra čoveka samo kao faktora proizvodnje. Tretman čoveka u konceptu ljudskog razvoja se razlikovao od onog koji je karakterističan za neke druge. Međutim. tj. Oni se bave samo stranom ponude gde su ljudi instrumenti za unapređenje proizvodnje. druge ne toliko. Rast je bitan za ljudski razvoj. 3) Produktivnost zahteva investicije u ljudske resurse i stvaranje podsticajanog makroekonomskog okruženja koje će omogućiti ljudima da iskoriste svoje potencijale. i mora im se obezbediti da uživaju bar onaj nivo blagostanja koji mi danas imamo.. Ljudski razvoj je sveobuhvatan razvojni koncept koji uključuje i sredstva i ciljeve. i produktivnosti i pravičnost. Ostvarivanje rasta je potreban ali ne i dovoljan uslov za ljudski napredak. Ali na svim nivoima razvijenosti. mogućnosti izbora koje stoje na raspolaganju ljudima mogu da budu jako brojne i da se menjaju tokom vremena. povećanje broja opcija koje se nalaze pred ljudima. 2) Da on obuhvata samo socijalni razvoj. Dve greške koje su rasprostranjene u vezi ljudskog razvoja jesu: 1) Da je on u osnovi protiv rasta. Šta ljudi rade sa mogućnostima koje im stoje na raspolaganju je njihova stvar. Pojam ljudskog razvoja u sebi sadrži četiri ključne komponente: 1) Pravičnost znači da svaki čovek mora da uživa jednak pristup prilikama koje se nude. jednakost u prilikama nije nužno jednakost u rezultatima. Kvalitet ekonomskog rasta je isto tako važan kao i njegov kvantitet. ~5~ . favorizovanje samo jednog može da dovede do većih razvojnih neravnoteža. 2) Održivost jeste odgovoran stav prema budućim naraštajima. kulturni identitet. Naredne generacije treba da imaju iste mogućnosti za razvoj kao i sadašnje generacije.

Koncept održivog razvoja je neposredno usmeren na zadovoljavanje potreba ljudi a ne na postizanje ekonomskog rasta.Po ovom konceptu. Društvo se može opredeliti da akumulira fizički ili ljudski kapital u zamenu za korišćenje prirodnih resursa. a prihvaćena su i dva važna dokumenta: 1) Deklaracija o životnoj sredini – sadrži 27 principa koji se odnose na globalni održivi razvoj 2) Agenda 21 – obuhvata više od 100 specifičnih programa za postizanje održivog razvoja u svetskim razmerama tokom XXI veka. U širem smislu se pod održivim razvojem podrazumeva razvoj koji je socijalno i ekonomski a ne samo ekološki održiv. U njemu se održivi razvoj definiše kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih. Koncept održivog razvoja Ideja održivog razvoja je ponikla iz brige za probleme prirodnog okruženja koja je bila posebno aktuelna krajem šezdesetih godina. Ako se razvoj definiše kao povećanje blagostanja. Koncept održivog razvoja pokreće pitanje međugeneracijske i unutargeneracijske pravičnosti. Svaka zemlja koja sledi koncept održivog razvoja mora da se razvija na takav način da minimizira one aktivnosti čiji troškovi padaju na teret budućih generacija. Rešenje za probleme prirodnog okruženja nije zaustavljanje rasta već oblikovanje novih. održivih modela privredne ekspanzije. ukupne zalihe su bitne a supstitucija između pojedinih komponentni zaliha je moguća i poželjna. uključujući finansijske. Termin održivi razvoj je ušao u široku upotrebu zahvaljujući Izveštaju Brundtland komisije koji je publikovan 1987. Mnogi od tih programa podrazumevaju transfer resursa iz razvijenih u zemlje u razvoju. i obezbedila zaštita i racionalno korišćenje prirodniih resursa. godine održan je Svetski samit o održivom razvoju u Johanesburgu na kojem je reafirmisan značaj održivog razvoja za pojedine zemlje i svet u celini. bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da podmire njihove vlastite potrebe. Naredna pokoljenja zaslužuju priliku da uživaju bar isti nivo blagostanja koji mi danas uživamo. Mogućnost da se zadovolje potrebe sadašnjih i budućih generacija zavisi od raspoloživosti resursa tj. onda održiv razvoj znači ne-smanjivanje blagostanja tokom vremena. ~6~ . Nulti rast može da bude isto tako pogiban za okruženje kao i za brzo povećanje proizvodnje. Koncept održivosti se ponekad meša sa obnavljanjem prirodnog kapitala što je samo jedan aspekt održivog razvoja jer se zapravo radi o održivosti svih formi kapitala. Godine postignuta je saglasnost o formiranju Komisije za održivi razvoj. pravi se razlika između: 1) Slabe održivosti . socijalne i pre svega ekološke dugove.2. 2002.2.3. Nelogično bi bilo da se iskazuje duboka zabrinutost za dobrobit narednih pokoljenja a da se u isto vreme ignoriše teško stanje siromašnih danas. različitih formi kapitala – prirodnog. To nikako ne znači da je ovaj pristup protiv rasta. Održivi razvoj je zamišljen tako da koristi i sadašnjim i budućim generacijama. Održivi razvoj teži da ograniči sve vrste dugova koje sadašnja generacija ostavlja u nasleđe budućim pokoljenjima. Konstatovano je da se nije daleko odmaklo u primeni ovog koncepta i da je potrebno preduzeti konkretnije mere kako bi se suzbilo siromaštvo. Pri tom je važno da akumulirani kapital u potpunosti kompenzuje gubitke od iscrpljivanja prirodnog kapitala. Godine. U vezi sa tim koliko su međusobno zamenljive različite komponente kapital. Na konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju koja je održana u Rio de Žaneiru juna 1992. Upravo je ključna vrednost održivog razvoja briga za kvalitet podjednako kao i za njegov kvantitet. proizvedenog i ljudskog. Rast je važan sa stanovišta održivog razvoja ali ne svaki rast i ne po svaku cenu.

Koncept ljudskog razvoja nas podseća da su ljudi pravo bogatstvo svake zemlje i da ekonomski razvoj treba da služi unapređenjunjihovog blagostanja. Odnos ljudkog i održivog razvoja Tokom devedesetih godina koncepti ljudskog i održivog razvoja su se pararelno razvijali. Održivi ljudski razvoj obećava povećanje proizvodnje na zdravim ekonomskim osnovama. Odgovornost za ostvarivanje održivog ljudkog razvoja leži u velikoj meri na državi. U osnovi je reč o dva srodna ako ne i identična pristupa razvoju. ekološke grupe. humanitarne organizacije) imaju za zadatak da mobilišu ljude da bi učestvovali u ekonomskim. Ovo je bitno pre svega kako bi se izbegla pogrešna tumačenja održivosti kojoj su skloni ekološki fanatici. problem nastaje kada treba identifikovati taj kritični kapital. Međutim. uz odgovorno ponašanje prema prirodnom okruženju i zadovoljavanje kriterijuma socijalne pravde. zdravlje i sl.2) Jake održivosti – Počiva na uverenju da su pojedine komponente prirodnog kapitala jedinstvene i da bi njihov gubitak mogao da ima neizvesne i potencijalno nepovratne efekte na ljudsko blagostanje. Takav tip tip razvoja iziskuje integrisani set politike kojima će se zajednički delovati u pravcu unapređivanja ljudskog blagostanja.2. Potreba za očuvanjem ukupnih zaliha kapitala uslovljena je delovanjem dva faktora. 2) Razvoj za ljude – plodovi ekonomskog rasta i razvoja moraju se raspodeljivati široko i pravično 3) Razvoj od strane ljudi – svima se mora pružiti jednaka šansa da participiraju u ekonomskom razvoju Pošto je održivost svojstvena ljudskom razvoju.4. Održivi razvoj se. *Organizacije civilnog društva (sindikati. *Država treba da stvori pogodan ambijent za postizanje takve vrste razvoja. Ali i druge institucije treba da postanu aktivni partneri u tom procesu. *Privatni sektor generiše u najvećoj meri poslove i dohodak. Ljudski razvoj obuhvata tri gledišta: 1) Razvoj ljudi – jačanje njihovih sposobnosti kroz ulaganje u obrazovanje. socijalnim i političkim aktivnostima i da olakšaju političku i socijalnu interakciju. pomenuti koncept bi se slobodno mogao nazvati održivi ljudski razvoj. sa druge strane. može okarakterisati kao ljudski razvoj jer jer okrenut čoveku i zadovoljavanju njegovih potreba. 2. ~7~ . A drugi faktor je stanovništvo. nevladine organizacije. pa bi onda glasio održivi ljudski razvoj. Održavanje konstantnog per capita blagostanja tokom vremena iziskuje da se ekonomska aktivnost širi uporedo sa rastom stanovništva jer se sa povećanjem broja stanovnika povećava ponuda ljudskih resursa ali i tražnja za drugim tipovima kapitala. Tu ljudsku dimenziju trebalo bi posebno naglasiti. pa je opreznost pri trošenju prirodnog kapitala preko potrebna. Prvi je tehnologija jer prilike koji stoje na raspolaganju budućim generacijama zavisi od produktivnosti kapitala.

da su ti faktori isto tako značajni a možda i značajniji od čisto ekonomskih faktora. Uzroci lokalizacije su brojni – od nezadovoljstva sposobnošću država da ispune obećanja vezana za ekonomski razvoj. Sadašnju eru globalizacije odlikuju: Nova tržišta – razvoj globalnih tržišta u sferi usluga kao što su bankarstvo. Ekonomisti nisu mnogo istraživali sve te efekte ali su napravili značajan napredak vrednovanjem prirodnog kapitala uvođenjem koncepta . vrednost postojanja koja predstavlja vrednost koja proističe iz zadovoljstva usled same činjenice da neki resursi postoje Pored domaćih. preko snage lokalnog i etničkog identiteta. Pokazalo se. osiguranje.3. trasport.ukupne ekonomske vrednosti. mobilni telefoni. Činioci privrednog razvoja Na privredni razvoj jedne zemlje deluju brojni i raznovrsni činioci. kao i nova finansijska tržišta Novi akteri – multinacionalne korporacije koje imaju veću ekonomsku snagu od mnogih država (STO) Nova pravila – multilateralni sporazumi o trgovinim uslugama i intelektualnoj svojini Nova sredstva komunikacije – internet. Internet i mediji su podstakli eksponencijalni rast u razmeni ideja i informacija. nacionalnih privreda i ljudi. Putovanja. do zaoštravanja konkurencije između subnacionalnih jedinica pri čemu bogatije zajednice odbijaju da dele resurse sa siromašnijim susedima. mreže medija Uz globalizaciju se vezuju sledeći fenomeni: Skupljanja prostora . Ona je povećala tokove trgovine i kapitala. Ukupna ekonomska vrednost prirodnog kapitala je komponovana iz dva dela: 1) Upotrebna vrednost: Direktna upotrebna vrednost koja je određena doprinosom prirodnih resursa proizvodnji i potrošnji Indirektna upotrebna vrednost koja uključuje funkcionalne usluge kojima okruženje podržava proizvodnju i potrošnju Opcionu vrednost koja se odnosi na očekivane buduće koristi od postojećih resursa 2) Vrednost koja nije povezana sa njegovim korišćenjem Pasivna upotrebna vrednost tj. Ekonomska nauka je dugo vremena zanemarivala neekonomske činioce razvoja privrede koji deluju iz njenog društvenog okruženja.... Za sadašnju eru globalizacije je karakteristično da su interakcije izeđu zemalja i ljudi dublje. intenzivnije i neposrednije nego ikada pre. međutim. Sve to je prouzrokovano inovacijama u informacionoj tehnologiji. odnosno politički glas koji dižu regioni i zajednice unutar nacionalnih država. komunikacijama i ekolomskoj politici. Činioci privrednog razvoja potiču i iz prirodnog okruženja jer ono obavlja mnoge funkcije koje direktno ili indirektno utiču na privredni razvoj i blagostanje ljudi.. Globalizacija se odvija paralelno sa lokalizacijom koja podrazumeva tražnju za autonomijom. čiji se značaj povećava u savremenim uslovima globalizacije. koji omogućava da se ekonomska analiza poveže sa ekološkim razmatranjima. kulturne vrednosti. Oni potiču iz same provrede ali i iz drugih sfera društva sa kojima je privreda povezeana. kapital i informacije već i za ideje.distance se skraćuju a geografska izolacija smanjuje Skupljanja vremena – tržišta i tehnologije su podložni veoma brzim promenama Iščezavanje granica – nacionalne granice se ruše.2. pažnju zaslužuju i međunarodni činioci. ne samo za trgovinu. Za taj proces je karakteritično sve čvršće povezivanje država. norme. Lokalizacija slabi nacionalnu državu i priprema teren za globalizaciju a globalizacija ruši spoljne granice i olakšava lokalizaciju. ~8~ .

On predstavlja ukupan rezultat razvojnih napora koji su ostvareni u ranijim periodima. polazeći od zvaničnog deviznog kursa. rezerve radne snage se postepeno iscrpljuju a nestašica tog faktora se nadoknađuje širom upotrebom osnovnih proizvodnih fondova.455) Naviši nivo DPa per capita je u 2007. Veličina DPa per capita može se izražavati američkim dolarima. Švajcarska ($59. stvarna slika se dobija tek na osnovu socijalnih pokazatelja u koje se ubrajaju očekivano trajanje života. Prosek za zemlje sa visokim dohotkom je oko $38. U prvi plan se ipak stavljaju: 1) Osnovni proizvodni činioci: Stanovništvo – svojim obimom.450). DR Kongo ($140) i Liberija ($150). Luksemburg ($75. smrtnost odojčadi. polazeći od kupovne snage nacionalne valute (PPP).. To je najopštiji ekonomski indikator razvijenosti koji je pogodan i za međunarodno poređenje. rezultat njegove dotadašnje privredne aktivnosti 2) Tehnološki progres čiji se značaj povećava tokom vremena. Međutim. stopa pismenosti.Lista faktora privrednog razvoja je očigledno veoma dugačka. a za zemlje sa niskim i srednjim dohotkom oko $2.880). 2. Da bi se dobila detaljnija slika o dostignutom stepeni razvijenosti zemlje treba uzeti u obzir i druge ekonomske pokazatelje. strukturom i dinamikom čini izvor radne snage Prirodni resursi – materijalnu osnovu predmeta rada za koje je karakteristično da podležu daljoj preradi Osnovni proizvodni fondovi – sredstva za rad kao elemenat proizvodnog procesa koji predstavljaju delo čoveka. kao što su struktura izvora DPa.000. od kojih se ističe društveni proizvod po stanovniku. Sa odmicanjem procesa razvoja. stepen zaposlenosti. radna snaga je obilan faktor koji utiče na privredni rast. Imala Norveška ($76. Na nižim nivoima razvijenosti. Podaci Svetske banke pokazuju da su vrednosti DPa izražene u američkim dolarima potcenjene u manje razvijenim zemljama.4. tj. Privredni razvoj ima za cilj što potpunije zadovoljavanje potreba ljudi tj. obim i strutura razmene sa inostranstvom. Kada želimo da da predstavimo nivo razvijenosti nacionalne privrede služimo se različitim ekonomskim pokazateljima. Na dnu liste našli su se Burundi ($110).880) i Danska ($59. Tehnološki progres povećava kvalitet proizvodnih činilaca i podiže efikasnost njihove upotrebe što pozitivno utiče na privredni rast. ~9~ . On takođe doprinosi širenju ljudskih potreba i omogućava da se te potrebe lakše zadovoljavaju. ekonomski sastav stanovništva. ili u međunarodnim dolarima.400. Na osnovu stepena privredne razvijenosti može se sudiiti o tome dokle je jedna zemlja stigla u procesu razvoja ali i kakvi su njeni izgledi za dalje ekonomsko napredovanje.910).455) 4) Zemlje sa visokim nivoom (preko $11. DP per capita pokazuje kakve su materijalne mogućnosti za podmirivanje potreba stanovnika jedne zemlje. povećanje njihovog životnog standarda. Svetska banka svake godine objavljuje podatke o veličini DPa per capita za gotovo sve zemlje svetam i razvrstava ih u tri grupe: 1) Zemlje sa niskim dohotkom (do $935) 2) Zemlje sa srednjim nižim (do $3706) 3) Zemlje sa višim srednjim dohotkom (do $11.. broj lekara na 1000 stanovnika itd.Stepen privrednog razvoja Dostignuti nivo rayvoja nacionalne privrede je teško precizno izraziti.

zeleni. Međutim. indikatori biološke raznovrsnosti. Indeks ljudskog razvoja je agregatni pokazatelj koji izražava prosečna dostignuća zemlje u tri osnovne dimenzije: 1) Dug i zdrav život – meri se očekivanom dužinom života živorođene dece (utvrđena fiksna donja granica je 25 a gornja 87 godina) 2) Znanje – meri se pokazateljima u sferi obrazovanja 3) Pristojan životni standard – meri se družtvenim proizvodom po stanovniku (utvrđena fiksna minimalna suma je 100 dolara a maksimalna 40. i rezultat toga jeste Indeks ljudskog razvoja (HDI) čije se vrednosti obračunavaju za različite zemlje svake godine počev od 1990. Nažalost i ove indikatore prate ozbiljni problemi i dileme.000 dolara) Vrednos HDI se prostire u intervalu od 0 do 1 pokazuje koje je rastojanje neka zemlja već prešla na svom putu ka maksimalno mogućoj vrednosti ovog indeksa što je 1. Kao najozbiljniji kandidat za . 2. Bivše socijalističke zemlje iglavnom zauzimaju bolju poziciju na listi sastavljenoj prema visini HDI. Bilo je pokušaja da se uključi i ekološki aspekat kako bi se unapredio njegov kvalitet. Ekstreman je primer Australije gde postoji pozitivan gep od 13 mesta i Luksmeburga koji ima negativan gep od 17 mesta. Indeks ljudskog razvoja je nastao objedinjavanjem DPa per capita.962) i Kanada (0.5. dok negativna razlika između DP per capita i HDI ranga imprlicira da je zemlja i tome bila manje uspešna. HDI je koristan jer uzima u obzir i socijalne aspekte ljudskog života.800 2) Srednji nivo ljudskog razvoja – 0. Bruto domaći proizvod (GDP) i Bruto nacionalni dohodak (GNI) Rezultati ekonomske aktivnosti u jednoj zemlji izražavaju se zbirno preko odgovarajućih makroekonomskih agregata. Prema visini HDI zemlje se svrstavaju u 3 grupe: 1) Visok nivo ljudskog razvoja – HDI>0.800 3) Nizak nivo ljudskog razvoja – HDI<0.. Ako jedna zemlja zauzima bolje mesto po visini HDI. i izabranih socijalnih pokazatelja.500<HDI<0. to znači da je bila delotvorna pri prevođenju dohotka u ljudsko blagostanje.500 Prema Izveštaju o ljudskom razvoju iz 2007. HDI se pominje pokazatelji emisije ugljen dioksida. naši makroekonomski agregati nisu bili uporedivi sa onima iz tržišnih privreda jer je za njih bilo karakteristično uključivanje neproizvodnim usluga u obračun. ~ 10 ~ .336). emisija ugljendioksida po stanovniku. bankarskih i osiguravajućih usluga nisu ulazile u obračun ukupne proizvodnje. zdravstva.Poslednjih godina sve veći značaj dobijaju i ekološki pokazatelji kao što su udeo ekološki čistih grana u ukupnoj industriji. pokazatelji veličine zaštićenih prostora. nivo degradacije zemljišta. a najnižu vrednost Siera Leone (0.968)m Australija (0. iako očito nesavršen.. Rang lista zemalja koja je sastavljena prema visini HDI se može osetno razlikovati od rang liste koja se bazira na vrednosti DPa per capita.961).. jer su se u makroekonmskim agregatima uračunavala samo materijalna dobra i proizvodne usluge dok ostale usluge poput školstva. kao ekonomskog pokazatelja. koji su proizvedeni u određenom vremenskom intervalu.. Njih čine dobra i usluge. Bilo je pokušaja da se pokazatelji iz različitih grupa povežu u jednu širu meru dostignutog nivoa razvijenosti... koje otežavaju njihovo uključenje u HDI. Godinem najveću vrednost HDI imale su Island i Norveška (0. Zbog ovakvog računanja. Interesantno je pomenuti da su u razvijenijim zemljama razlike između GDP i HDI ranga uglavnom umerene i ne više od 10 mesta. Naša statistika se tokom celog perioda socijalističkog razvoja posle Drugog svetskog rata oslanjala na uže shvatanje proizvodnje.

Mt ili DP= Am + ND 3) Nacionalni dohodak je DP umanjen za amortizaciju. problem je što ovaj agregat predstavlja samo računskou veličinu. Dakle. Bruto domaći proizvod (GDP) koji predstavlja vrednost finalnih dobata i usluga proizvedenih tokom nekog perioda na teritoriji jedne zemlje. obično godinu dana. DP= DBP . U njemu je izbegnuto višestruko računanje vrednosti predmeta rada pa je pogodan za merenje ostvarenje proizvodnje. već se jedan de izdvaja za proširenu repreodukciju. 2) Društveni proizvod je DBP umanjen za iznos materijalnih proizvoda. sastoji se od amortizacije i nacionalnog dohotka i izražava vrednost finalne proizvodnje. on je bitan jer pokazuje maksimalnu vrednost koju jedna zemlja sme da potroši a da ne umanji svoje ranije stvoreno bogatstvo. i tada se dobijaju nominalne vrednosti tih agregata. Ako je zemlja izolovana od sveta. 1) Društveni bruto proizvod je najširi makroekonomski agregat koji predstavlja vrednost ukupne materijalne proizvodnje u zemlji za neki određeni vremenski period. a ne postoji skup dobara koja svoj vrednošću zaista čini ND. To je čista novostvorena vrednost.U našoj statističkoj praksi se već dugo primenjuju tri osnovna agregata materijalne proizvodnje. On se kvantitativno razlikuje od našeg DPa jer obuhvata i neproizvodne usluge. Sastoji se od prenete vrednosti – troškovi sredstava za red (amortizacija) i troškovi predmeta rada (materijalni troškovi) i novostvorene vrednosti – nacionalni dohodak DBP= Mt + Am + ND Ovaj agregat nije pogodan za izražavanje ostvarene proizvodnje zbog višestrukog uračunavanja vrednosti predmeta rada koji prolaze kroz brojne faze prerade. da bi se pratila dinamika tih agregata. Međutim. GDP je jednak GNI. Međutim. Zbog toga bi on mogao biti najadekvatniji izraz ostvarene proizvodnje. Svi osnovni makroekonomski agregati se izračunavaju po tekućim tržišnim cenama proizvoda i usluga koje se u njih uračunavaju. bez prenetih vrednosti i bilo kakvih višestrukih računanja. To se postiže tako što se dobra i usluge vrednuju po stalnim cenama iz neke ranije godine i tako se dobijaju realne vrednosti makroekonomski agregata. GNI u stvari predstavlja GDP uvećan za dohotke koje su stanovnici date zemlje ostvarili u inostranstvu i umanjen za dohotke koje su stranci ostvarili u toj zemlji. U statistici UNa bitan je još jeda makroekonomski agregat koji se zove bruto nacionalni dohodak (GNI) i predstavlja vrednost finalnih dobara i u usluga proizvedenih unutar ili van granica jedne zemlje a čijom prodajom stanovnici te zemlje stiču dohotke. Njemu je najsličniji tzv. ~ 11 ~ . ND= DP – Am U statistici UN ne postoji agregat DBP. Naravno. moraju se isključiti promene u cenama do kojih sa vremenom dolazi. Kada se od GDPa oduzme amortizacija dobije se neto domaći proizvod koji se od našeg NDa razlikuje za neproizvodne usluge. ND se ne troši u celini. Ipak.

jer bez tih faktora sam procees proizvodnje ne bi ni mogao da se odvija. ali su oni takođe lako merljivi i njihove promene su očigledne i dinamične. Ako je DP umnožak broja zaposlenih i produktivnosti onda rast DP a zavisi od promena u nivou zaposlenosti i produktivnosti tj. ~ 12 ~ . ry= rl+ rp Rast proizvodnje je ekstenzivan ako je prevashodno uslobljen povećanjem zaposlenost. Početna faza predstavlja prelazak sa ručnog na mašinski rad što znači veću upotrebu fiksnog kapitala. Na kretanje produktivnosti rada utiču pre svega tehnička opremljenost rada (q) koja pokazuje veličinu osnovnih proizvodnih fondova (K) po zaposlenom (L): q=K/L Prema tome. Kvantitativna analiza izvora privrednog rasta Rast DPa jedne zemlje je uslovljen delovanjem velikog broja faktora. Iz mnoštva faktora koji deluju na privredni rast izdvojili su se osnovni proizvodni činioci. Pre svega. On pokazuje koliko se jedinica DPa ostvaruje po jedinici fiksnog kapitala.rast zaposlenosti je glavni izvor rasta društvenog proizvoda. Produktivnost rada podrazumeva sve uslove pod kojima radna snaga obavlja proizvodnu aktivnost. Y= L*p Zaposlenost pruža informaciju o broju radnih mesta. Na nižim nivoima razvoja jedne zemlje. Produktivnost (p) izražava veličinu društvenog proizvoda (Y) po zaposlednom: p= Y/L tj. Prvi jeste iz ugla radne snage i njene produktivnosti. a intenzivan ako je pretežno baziran na rastu produktivnosti. Zato je rast osnovnih proizvodnih fondova presudan za rast DPa nedovoljno razvbijenih zemalja. odnosno pad prosečnog kapitalnog koeficijenta (k). rast DPa se zasnima pretežno na rastu produktivnosti dok povećanje zasposlenosti ima skroman doprinos. e=Y/K Recipročan izraz ovog pokazatelja je prosečan kapitalni koeficijent tj. ne gubi se iz vida fiksni kapital. u razvijenijim ekonomijama. svi oni faktori koji deluju na privredni razvoj jer je privredni rast sastavni deo privrednog razvoja. 1) Radna snaga se označava kao zaposlednost (L).6. U početnoj etapi privrednog razvoja kapitalni koeficijent se obično povećava. koji Na rast DPa pozitivno deluje povećanje osnovnih proizvodnih fondova (K) I poboljšanje njihove prosečne efektivnosti (e). Kvantitativna analiza izvora privrednog rasta pruža uvid u faktore rasta i njihov doprinos povećanju obima proizvodnje. 2) Drugi pristup DP se posmatra sa sa stanovišta osnovnih proizvodnih fondova I njihove efektivnosti.2. kada se DP posmatra iz ugla radne snage. Međutim. DP se može posmatrati sa dva stanovišta. kada postoje veće rezerve radne snage. k=K/Y pokazuje koliko je jedinica fiksnog kapitala angovano za proizvodnju jedinice DPa. Prosečni koeficijent efektivnosti osnovnih proizvodnih fondova (e) predstavlja količnik DPa (Y) I osnovnih proizvodnih fondova (K). To su zapravo.

nakon početnih uspeha u povećanju proizvodnje 50ih i 60ih godina.1. nazirali su se prvi problemi. Takođe. * 1947. Stopa privrednog rasta je bila 8. je period obeležen osetnim smanjenjem stope rasta. Međutim.9%. Javljale su se strukturne disproporcije u industriji usled nesklada u razvoju bazičnih i prerađivačkih grana. Deficit trgovinskog bilansa je smanjen ekspanzijom izvoza ali još više ograničavanjm uvoza. Društveni proizvod se prosečno godišnje povećavao po stopi od 1. čitava privreda je zapala u krizu. * 1965. nezapolsenost nezapamćenih razmera. zamiranje investicione aktivnosti. Prosečna stopa rasta DPa je iznosila svega 0. problem je bio to što rast nije bio homogen sa gledišta dinamike. Naime. Kriza u 80im godinama je bila završna ~ 13 ~ . je period poznat pod imenom . jedan od glavnih kriterijuma za ocenu privrednog razvoja je mogućnost njegovog samoodržavanja.2. Ostali vesnici krize bili su velika inflacija. Kvalitet privrednog rasta se bitno pogoršao. Razvojni tokovi privrede SFRJ Privredni razvoj je ekonomski proces koji se ne može uspešno analizirati n osnovu izolovanog posmatranja kraćih vremenskih intervala već treba imati u vidu duži vremenski period i čitav lanac uzročno posledičnih veza koje dolaze do izražaja tokom tog perioda.. Problem je bio što industrijski sektor koji je uživao prioritet u ulaganjima nije bio u stanju da svoje proizvode uspešno izvozi i tako obezbedi novac za uvoz nedostajućih proizvoda. * 1980. U prvim decenijama posleratnog razvoja. Zahvaljujući brzom povećanju proizvodnje Jugoslavija je za realativno kratko vreme savladala ekonomsku zaostalost. širio se deficit u razmeni sa inostranstvom. Dinamika privrednog razvoja Jugoslavije/Srbije 3. tempo ekonomskog rasta je osetno usporio.-1989.7% (0. poboljšavala se produktivnost i efektivnost fiksnog kapitala. iza visokih stopa rasta. Međutim.-1952..-1964. Srbija je zabeležila imresivan privredni rast.5% u Srbiji) prosečno godišnje.zlatno razdoblje.2.-1979. ušla u krug srednje razvijenih zemalja i dostigla svetski porsek DPa per capita već u šezdesetim godinama.III PRIVREDNI RAZVOJ JUGOSLAVIJE/SRBIJE 3. Produktivnost je opala kao i efektivnost fiksnog kapitala. a razvoj Jugoslavije nije bio održiv na duži rok. Efektivno stosnovnih proizvodnih fondova je opala. da bi se u 80im desila prava kriza ekonomskog rasta. Ovo nije prikazivalo realnu sliku jer su veliki napori društva u ovom periodu bili usmereni prevashodno na izgradnju teške industrije i energetike a efekti tih ulaganja su bili registrovani tek u kasnijim godinama.6% (5..9% u Srbiji) koliko se povećavalo i stanovništvo pa je DP per capita ostao nepromenjen. Mnogi razvojni problemi Srbije danas su vuku svoje korene iz prošlosti. koja je iznosila 5. je period ekonomske stagnacije. Zaposlenost i osnovni proizvodni fondovi su nastavili da rastu ali znatno sporije nego ranije. obilno su se koristili inostrani krediti a kada je došlo vreme za vraćanje tih kredita. što se loše odrazilo na proizvodnju. usporio se rast zaposlenosti.7% u Srbiji). * 1953.. kada je dinamično rasla zaposlenost kao i osnovni proizvodni fondovi. a rast per capita DPa je bio još skromniji.3% (8.

6% a u Srbiji za 8.1%. što je postignuto bez ikakve pomoći ili kredita iz inostranstva. U najtežu situaciju Srbija dospeva 1992. Juna 2006.3% u odnosu na prethodnu godinu. kada se formira državna zajednica Srbija i Crna Gora. ~ 14 ~ .7%.) Međutim. U 1992. Za 11. spoljni zid sankcija koji je sprečavao regulisanje odnosa SRJ sa međunarodnim finansijskim organizacijama bez čega se nije mogao obezbediti ozbiljniji priliv inostranog kapitala u zemlju. Do kraja 1991. Tokom 1998. krajem 1992. proglašavaju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za 313 miliona %. Zemlja se time potpuno izoluje od sveta što je donelo ogromnu štetu jer smo bili veoma zavisni od saradnje sa inostranstvom. hiperinflacija je suzbijena primenom Avramovićevog programa početkom 1994. posle čega dolazi do umerenog povećanja DPa od 2. Do drastičnog pogoršanja ekonomske situacije u zemlji došlo je usled NATO bombardovanja 1999.2. formira samostalnu državu i od tada SCG više ne postoji. 1990. Šta više.) Smanjivanje DPa SRJ je praćeno opadanjem zaposlenosti. Ekonomska politika nije uspela da neutrališe negativne efekte sankcija jer se pošlo od pretpostavke da one neće dugo trajati. oktobra stekli su se uslovi za ukidanje sankcija prema SRJ i za njeno ponovno uključivanje u sve međunarodne političke. Se razbuktava hiperinflacija koja poprima nezamislive razmere. Ona je trajala do 4.5%.faza dugoročnog procesa usporavanja tempa proizvodnje čiji su koreni duboki i sežu u godine kada je SFRJ beležila nerealno visoke stope rasta društvenog proizvoda. a posle događaja od 5.2%. Ima negativan predznak i iznosi -22. DP zemlje je opao za 7. obustavio sankcije a potom ih i formalno ukinuo 1. četiri jugoslovenske republike se otcepljuju. Nasuprot tome. (Obim DPa 1993. ( U celoj 1993. Ostao je samo tzv. DP je ponovo opao.2. Promene su obuhvatale afirmaciju tržišnog sistema privređivanja i napuštanje socijalizma. što je bilo pogrešno. godine.-1993. a samo u prve tri nedelje 1994.-1998. i to značajno – za 18. I 1993. a Srbija i CG u aprilu 1992. Očekivani rezultati su izostali. Februara 2003. Savet bezbednosti UN zavodi stroge sankcije prema SRJ.oktobra 1996. U takvim okolnostima. Posle 5 godina uzastopnog rasta. ekonomske i finansijke organizacije.8%. za 30. Razvojni tokovi privrede SRJ Posle ekonomske stagnacije u koju je Srbija zapala u 80im godinama. ličnih primanja. a u 1991. Nakon tri godine. Privredni rast u našoj zemlji je obnovljen već 2000. u maju 2006. DP se smanjio za 8. Prosečna godišnja stopa rasta DPa u periodu 1990. god. Šteta koju je SRJ pretrpela od bombarovanja je ogromna i meri se desetinama milijardi dolara. Rast DPa je preosečno godišnje iznosio 4. Savet bezbednosti UN je krajem 1995.3% u Srbiji. Cene su porasle za 116. U periodu 1994. početkom 90ih dolazi do potpunog ekonomskog sunovrata. došlo je do pooštravanja međurepubličkih odnosa u okviru SFRJ nakon čega je usledilo raspadanje jugoslovenskog tržišta i obustavljanje skoro svih odnosa ekonomske saradnje među republikama.9% a u 1993. sankcije se ponovo uvode od strane EU i SAD zbog pogoršanja situacije na Kosovu i Metohij. 3.3%. CG referendumom glasa za nezavisnost i 3. * Krajem 80ih se pristupa radikalnim promenama u privrednom sistemu kako bi se prevazišlo teško ekonomsko stanje.5%. životnog standarda stanovništva kao i spoljnotrgovinske razmene zemlje. investicija. DP zemlje je opao za 27. Svi ekonomski odnosu sa bivšim republikama su prekinuti a u maju 1992.5 hiljada milijardi %. čini tek 2/5 njegovog nivoa iz 1989. I u 1993. godine kada je stopa rasta iznosila 5.

Kada je reč o ekološkom aspektu očigledno je da je Srbija iz prethodnog perioda nasledila loš kvalitet životne sredine.2.-2. Spoljni dug zemlje se održava na ok 60% BDPa.810 (ovo svrstava Srbiji u kategoriju zemalja sa visokim nivoom ljudkog razvoja). koji su pokazali da se veličina ovog indeksa povećala sa 0. Naša zemlja zauzima bolju poziciju od BiH i Makednije ali lošiju od Slovenije. Rast produktivnosti utiče na stopu prinosa na investicije. Godini.3% u 2005. kao i neadekvatan okvir politike koja se odnosi na ekološku zaštitu. Do ubrzanja privrednog rasta je došlo pre svega 2004.762 na 0. Godine ostvaren prosečan godišnji rast BDPa od 5. uglavnom rezultat spoljnotrgovinskog deficita koji je preouzrokovan znatno većim uvozom od izvoza. od kojih je više od polovine izazvano zagađenjem vazduha. Godine.-2007. u grupi nižeg srednjeg dohotka je Makedonija dok je Slovenija u grupi industrijalizovanih zemalja sa visokim nivoom dohotka. Program UN za razvoj ne objavljuje podatke o veličini HDI za našu zemlju ali je Republički zavod za razvoj izračunao HDI Srbije za period 2000.3. nivo BDPa per capita dostiže gotovo 4000 evra 2007. Godine po čemu imamo relativno najlošiju poziciju od svih bivših republika. U isto vreme.4%.-2005. Za period 2000. Do 2007. Hrvatske i CG. Kretanje proizvodnje je bilo jako neujednačeno što pokazuju ekstremne vrednosti ovog indikatora u dve uzastopne godine – 2003. Po visini indeksa globalne konkurentnosti za 2008. Međutim.godine smo dostigli tek 68% svog BDPa iz 1989. mesto. Inflacija je smanjena sa 40% u 2001. Najlošije se kotiramo po efikasnosti tržišta robe a najbolje u kategoriji zdravlja i osnovnog obrazovanja. Kao rezultat ekonomskog rasta . On je. Konkurentnosti zemlje uključuje skup faktora. Podaci za našu zemlju pokazuju da je od 2000. Godine što nas je svrstalo u zemlje sa višim srednjim nivoom dohotka. godine Tokom tranzicije koja je u Srbiji tekla od kraja 2000. koja određuje stopu rasta privrede.. politika i institucija koji određuju nivo njene produktivnosti. i BiH. izbegnuta je . posle čega privredna dinamika ponovo slabi.5%. Deficit tekućeg platnog bilansa predstavlja osnovu makroekonomsku neravnotežu u našoj zemlji.tranziciona recesija.-8. ali je i izostao nagli uspon.3. Važno je istaći da naša zemlja zauzima viši rang prema visini HDI nego prema velićini GDP per capita što znači da je bila relativno uspešna u prevođenju dohotka u blagostanje stanovništva. u našoj zemlji je karakteristična relativna cenovna stabilnost. koju su neki ekonomisti predviđali. naša zemlja je u konkurenciji 134 zemlje sveta zauzela 85. Konkurentnost se manifestuje kroz sposobnost ostvarivanja dinamičnog i održivog privrednog rasta i razvoja tokom vremena.5% i 2004. ~ 15 ~ . zatim zagađenjem vodom i upravljanjem otpadom. Godone. degradacija životne sredine prouzrokuje velike godišnje troškove za našu privredu.6%. Iz BDPa se za te svrhe odvajalo svega 0. da bi u 2007. CG. Razvojni tokovi privrede Srbije posle 2000. Na 10% u 2007. Od bivših jugoslovenskih republika u istoj grupi su Hrvatska. 2007.. kojem su se mnogi nadali. Ponovo porasla i Srbija ostvaruje stopu rasta BDPa od 7.

EU je donela Strategiju održivog razvoja koja predstavlja jedan od njenih najvažnijih dokumenata. Struktura privrede između dva svetska rata Struktura privrede države koje je formirana po završetku Prvog svetskog rata je bila veoma šarenolika i izrazito nehomogena. prirodnih katastrofa. Interesovanje za definisanje razvojnih strategija je kod nas oživelo poslednjih godina ali na tom planu ima dosta neracionalnosti i preklapanja. usvojena je desetogodišnja strategija sa jasnim ciljevima da EU postane najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija zasnovana na znanju u svetu. u južnim i istočnim bilo je izraženo učešće poljoprivrede a od ostalih delatnosti.. pitanja. Novi Lisabonski proces se koncentriše na tri ključna područja: 1) znanje i inovacije kao pokretače održivog razvoja 2) Evropu kao atraktivno mesto za investicije i rad 3) kreiranje novih i boljih poslova Ideja održivog razvoja je od početka prisutna i na našim prostorima. kasnilo se u praktičnoj primeni ovog koncepta. izdvajalo se još zanatstvo. Marta 2000.3. međutim.S obzirom na ekonomsku i socijalnu situaciju u Srbiji.. Godine. proširenja EU.. Usvaja se inovirana Strategija održivog razvoja EU koja reafirmiše značaj globalne solidarnosti i prepoznaje važnosti jače saradnje sa partnerima izvan EU. Koncept održivog razvoja. Kao razvojni prioriteti su istaknuti Održivi privredni razvoj Podizanje konkurentnosti privrede Izgradnja društva zasnovanog na znanju Uravnoteženi regionalni razvoj Priključenje EU Nacionalna strategija razvoja nudi dva scenarija za budućnost: 1) Konzervativni – koji predviđa prosečnu godišnju stopu rasta BDPa od 5% i GDP per capita u iznosu $7. ~ 16 ~ .Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije of 2006..3. Prvi pokušaji zakonskog regulisanja datiraju sa početka devedestih. razvijenije tržište i zastupljenije forme novčanog poslovanja.1. Je doneta . privredni razvoj predstavlja imperativ za našu zemlju. bez jasno definisanog redosleda poteza. Za razliku od toga. Marta 2005. Promene u strukturi društvenog proizvoda 3. Tokom 2001. na sednici Evropskog saveta u Lisabonu. ima univerzalni karakter pa je primenljiv za sve zemlje sveta pa i za našu zemlju. bez nove razvojne filozofije i strategije razvoja. Tri godine kasnije. Juna 2006. Strategija se preispituje u svetlu novih okolnosti – opasnosti od terorizma. sposobna za održivi ekonomski rast sa većim brojem boljih poslova. Godine. U severnim i zapadnim delovima zemlje proces industrijalizacije započeo je pre nego što je formirana Kraljevina kao jedna država pa su tamo uspostavljani zreliji društveni odnosi. Godine je usvojena i inovirana Lisabonska strategija koja je kompatibilna sa Strtegijom EU.000 2) Osnovni –postavlja nešto ambiciozniji cilj od 7% stope rasta BDPa i povećanje GDPa per capita na $8.koji je prihvaćen kao cilj EU. I 2002. međutim. Opšti utisak je da se kod nas u proces tranzicije ušlo stihijski.. Postavlja se.000 3. novih pretnji zdravlju stanovništva. Uvažavajući preporuke Rio Konferencije naša zemlja još 1993. Donosi Rezoluciju o politici zaštite životne sredine i Rezoluciju o politici očuvanja biodiverziteta.. kakav treba da bude taj razvoj i kakvim ciljevima treba da služi. Do 2012. Krajem 2006.

DP per capita je upetostručen i rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od 3. najveće smanjenje u stvaranju DPa imale su primarne delatnosti koje su na početku posmatranog perioda učestovale sa 45% a krajem osamdesetih samo 15%.-1989. Sa obzirom na navedene razlike. Međutim. U istom periodu. ograničena tehnička opremljenost rada i mala akumulativna sposobnost. čija se proizvodnja uvećala za preko deset puta. PO brzom rastu se isticao društveni sektor. usedmostručen je prema baznoj vrednosti. i zanatstva. pa je tako poljoprivreda još uvek vodeća privredna delatnost. izvršena je dezagraricaija i došlo je do promene u rasporedu aktivnog stanovništva i zaposlenih po sektorima. Promene u strukturi društvenog proizvoda jugoslovenske privrede posle Drugog svetskog rata U peridou od 1947. tako da je poraslo učešće industrije. Posmatrano po sektorima privrede. Izvesne promene su ipak ostvarene u međuratnom periodu. Karakteristike produktivnosti su ipak bile niska produktivnost rada. najveći rast proizvodnje je ostvorila inddustrija. ili ukupno uzev. razlika u dinamici ispoljavala u korist industrije. došlo je i do značajnih promena u ekonomkoj strukturi.Ovakva ekonomska sktruktura i odnosi upućuju na ocenu da se radilo u privredi sa jasno izdvojenim razvijenijim i zaostalim delovima. Pre svega se ističe neprekidan i brz rast učešća industrije koja je krajem osamdesetih godina učestvovala u stvaranju DPa više od bilo koje druge delatnosti uzete pojedinačno odnosno nešto manje od primarnih i tercijarnih delatnosti zajedno.2. Osim toga.9% godišnje. čiji je društveni proizvod 1989. nedovoljno zaposlena radna snaga.9%. a u 1939. DP jugoslovenske privrede rastao je po prosečnoj stopi od 4. Poljoprivredna proizvodnja je rasta po stopi od 3. Pored primarnog sektora. ~ 17 ~ . Godine bio skoro 18 puta veći od onog koji je stvoren 1947. rudarstva i zanatstva u strukturi izvora DPa sa 21% na 30%. Tercijarni sektori posmatrani kao celina ostvarili su rast učešća u strukturi DPa sa oko 18% na oko 32% početkom osamdesetih. Početkom šezdesetih godina izjednačili su se doprinosi industrije i poljoprivrede u stvaranju društvenog proizvoda da bi se potom. 3. smanjenje udela u strukturi izvora DPa karakterisalo je i smanjenje građevinarstva. U tome je najveće smanjenje relativno doživelo šumarstvo a najveći apsolutni pad udela imala je poljoprivreda. čak i u najrazvijenijim delovima. godini je opalo učešće poljoprivrede i šumarstva sa 58% na 51%.3. Navedene promene omogućile su i podstakle značajna pomeranja u ekonomskoj strukturi stanovništva tj.1% prosečno godišnje. Pokazatelj celokupne situacije je nizak DP per capita pa se prema tom pokazatelju Jugoslavija nalazila na jednom od poslednjih mesta u evropskoj listi razvijenosti pred Drugi svetski rat. naša privreda je osetno zaostajala za tada razvijenijim privredama u Evropi. Ukupni ostvareni rezultati za privredu se ipak ocenjuju kao skromni.

i bazične kapacitete za preradu domaćih sirovina. Odlikuje se mehanizovanim postupcima. a istovremeno su se povećavale i regionalne razlike Promene u pogledu politike i pravaca industrijalizacije u zemlji izvršene su odmah posle završetka Drugog svetskog rata. sirovine prerađuju u poluproizvode i gotove proizvode. uvećava produktivnost. Ako se posmatra celo međuratno razdoblje kao celina. na ovoj većoj teritoriji je postojala veća raznovrsnost prirodnih bogatstava. To je. Tako su postignuti brzi rezultati u širenju proizvodnih kapaciteta. Unutra toga vršen je izbor prioriteta.IV RAZVOJ POJEDINIH DELATNOSTI PRIVREDE SRBIJE 4. koja je ukupno posmatrano bila nerazvijena i odlikovala se obiljem radne snage. Industrija je sektor privrede u okviru kojeg se radom. Pošto su izgrađeni i aktivirani kapaciteti u prioritetim industrijskim granama i grupacijama. a čovek se oslobađa opasnih i štetnih po zdravlje. U to vreme se može govoriti samo o začecima industrije. pošto se nije značajnije povećavalo njeno učešće u stvaranju DPa. U savršenoj fazi razvoja procesi u industriji mogu biti visoko mehanizovani. Industrijalizacija je ostvarena uvozom u celosti a pre svega uvozom sredstava za rad. a samo jednim veoma malim delom angažovanjem sredstava nacionalne države. ostvareni su bez rast i razvoj ukupne privrede gde posebno mesto pripada industriji. Stvorena je zemlja sa znatno većom teritorijom. ~ 18 ~ . monotonih operacija. osnovna sredstva. ujednačenom serijskom ili masovnom proizvodnjom robe za tržište. Akcenat je stavljen na razvoj industrije a posebno proizvodnje sredstava za proizvodnju. pa se naglasak stavio na energetiku. napredak u industriji se može oceniti kao skroman. mašinsku industriju. kasnije preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju.1. U njoj su najbrže rasli proizvodnja. naš industrijski razvoj posle Drugog svetskog rata bio veoma značajan i brz prema svim pokazateljima koji se uobičajeno koriste. uglavnom nastalim na osnovu privatnih domaćih ili stranih investicija. zaposlenost. a izabrane grane su u kratkom roku podizane na viši tehnološki nivo. čime se značajno menja odnos neposrednih proizvođača prema sredstvima i predmetu rada. a značajno je uvećan fizički obim proizvodnje svih grupacija i grana . pa i robotizovani. Posle Prvog svetskog rata formirana je jedinstvena država Kraljevina Srba. Hrvata i Slovenaca. Uopšteno uzev. Dugoročne karakteristike privrednog razvoja zemlje Na teritoriji Srbije razvoj industrije je započet još pre Prvog svetskog rata. automatizovani. izvršeno je preusmeravanje investicija na druge grane i grupacije kako bi se uspostavila tržišna ravnoteža. zadržavajući za sebe programiranje i druge kreativne poslove. između ostalog podrzumevalo poseban interes za ubrzani razvoj industrije industrije jer se očekivalo da će se tako unaprediti ukupna i evropska i društvena struktura. podiže nivo kvalifikacija. pomoću mašina. Osim toga. Sve to je podsticajno delovalo na domaći i strani kapital da se nastavi investiranje. Posmatrajući u celini razdoblje od Drugog svetskog rata od početka devedesetih godina prošlog veka.

opet. Ubrzan razvoj industrije omogućava snažnije uključivanje privrede u međunarodnu razmenu. * Konačno. zatim poboljšanje strukture i odnosa razmene sa inostranstvom. Industrija – vodeća delatnost 4. Postoje dve grupe autora koje zastupaju različite stavove po ovom pitanju. Prodaja većeg obima proizvodnje po višim cenama nailazi na ograničenja uskog unutrašnjeg tržišta. Vrlo je bila izražena potreba da se izvrši promena u ukupnoj privrednoj strukturi a posebno preobražaj u nasleđenoj strukturi industrije. ~ 19 ~ . * Troškovi za unapređenje poljoprivrede deluju na obim proizvodnje ali i na rast cena proizvoda ove delatnosti.1. Načelno. strukturne promene u finalnoj potrošnji koje prate ekonomski napredak i rast standarda stanovništva ne bi se podudarale sa razvojem u kome prioritet ima poljoprivreda.2. Obezbeđenje ovih viškova ne može se rešiti uvozom jer uvećani industrijski izvoz nerazvijenih zemalja nailazi na konkurenciju razvijenih zemalja. Međutim. za razrešenje dileme o prioritetu poljoprivrede ili industrije u našoj zemlji značajni su i sledeći razlozi: Proces industrijalizacije započet je još pre Prvog svetskog rata na svim teritorijama koje su potom ušle u jedinstvenu državu. Stoga se ubrzanje razvoja privrede nerazvijenih zemalja mora prvenstveno oslanjati na industrijalizaciju kao osnovni pravac. To zbog nerazvijenosti domaćeg tržišta nije moguće učiniti nikako sem uvozom ali sredstva za to se. Nerazvijena zemlja. Manji broj autora se zalaže prvo za razvoj poljoprivrede kao uslova i pretpostavke industrijalizacije. * Takođe. * Razvoj poljoprivrede i podizanje njene produktivnosti rada podrazumeva primenu savremenijih sredstava rada i veću primenu tehnike uopšte. kakva smo mi bili. Industrijalizacija kao osnovni metod privrednog razvoja Industrijalizcija u našoj zemlji primenjena je kao osnovni metod ubrzanog privrednog razvoja pose Drugog svetskog rata. a ovo su samo neke od najvažnijih argumenata. Tehnološke i tržišne veze industrije su bile najrazgranatije. morala je da donese odluku da li se vremenski prioritet treba dati poljoprivredi ili industriji. pošto se brže povećavaju izdaci za kupovinu industrijskih proizvoda. koja bi potom trebalo da usledi.4. Pored svega ovoga. pa njen brzi napredak unapređuje međugransku razmenu i deluje na podizanje integrisanosti ekonomskih procesa u nacionalnoj ekonomiji kao celini. nedovoljno zaposlenim aktivnim stanovništvom kome je poljoprivrede izvor sredstava za život. nerazvijene zemlje se odlikuju velikom agrarnom prenaseljenošću. Prema navedenim argumentima. Oni smatraju da porastu industrijske proizvodnje treba da prethodi uvećana proizvodnja hrane za zadovoljenje potreba radne snage koja će se uposliti u industriji. odgovor se nameće sam po sebi. stav ove grupe autora nije teško osopriti. Tu se javljaju ograničenja i nepovoljni uslovi pa nema pogodinih uslova za unapređenje poljoprivrede. treba ostvariti izvozom. stvarni napredak poljoprivrede i čitave nacionalne ekonomije zavisi prvenstveno od industrjie. Njena modernizacija imala bi za posledicu ististkivanje dela dotle zaposlenih u poljoprivredi za koje se ne bi stvarala dodatna radna mesta izvan poljoprivrede.2. pošto su bitna obeležja nerazvijenosti agrarna struktura nacionalne ekonomije odnosno visoka zastupljenost poljoprivrede u svim makroekonomskim agregatima i nedovoljna društvena podela rada.

mada je rast ispod proseka imala proizvodnja materijala za reprodukciju. među njima su postojale značajne razlikeu brzini rasta posmatrano po grupacijama. Nasleđeni kapaciteti u prerađivačkoj indstriji bili su relativno skromni po broju fabrika. Ali je zatim udeo industrijskih investicija pokazao tendenciju opadanja sve do početka devedesetih godina XX veka. kao i iz brojnih drugih agregatnih veličina. Pored značajnih promena u strukturi. zatim iz strukture zaposlenosti. ~ 20 ~ . one su svrstane u tri grupacije. Međutim. Godine ostvareni su brz rast i razvoj o čemu svedoči porast industrijske proizvodnje za više od jedanaest i po puta. Najbrže se uvećavala proizvodnja sredstava za rad. Poljoprivredne proizvodnja treba da obezbedi dovoljno količine sirovina agrarnog porekla za prerađivačku industriju i održavanje dostignutog standarda kada se radi o ishrani stanovništva u porastu (što su u stvari novozaposleni u industriji i ostalim nepoljoprivrednim aktivnostima). davanje prioriteta industriji nikako ne bi trebalo da znači potpuno zanemarivanje razvoja poljoprivrede kao ni ostalih delatnosti. značajno je istaći da je uvećan fizički obim proizvodnje svih oblasti u industriji. Tada se dolazi do ocena o znatno ujednačenijem rastu posmatranih grupacija. pa čak i pojedinačnih grana. kao i proizvodnja u oblasti prerada drveta i proizvoda od drveta i plute (osim nameštaja). a potom se uvećavao sve dok je država postojala. Ukupan rast proizvodnje i tome odgovarajući rast zaposlenosti u industriji ostvarni su zahvaljujući dinamičnom investiranju. To se vidi iz ostvarenih promena u strukturi izvora društvenog proizvoda.2. Tokom razdoblja od 1955. To se može videti ako se skrati period posmatranja. 4. a na taj način i uslovi ta unapređenje životnog standarda. taj proces je po mnogo čemu bio na samom početku i odlikovao se neravnomernostima u teritorijalnom razmeštaju industrije. Pored ukupnog obima. Kao oblast sa najbržim uvećanjem izrazito se izdvaja proizvodnja hemijskih proizvoda i vlakana. To je delom rezultat veoma skromnih nasleđenih kapaciteta.-1990. Naravno. a njihov najveći deo je lociran izvan teritorije Srbije. i čak 57% udela industrije u stvarnom porastu kapitala društvene privrede u celom razdoblju. Ipak.Jedino se na ovaj način moglo donekle nadoknaditi zakašnjenje ili izostanak industrijskog razvoja u mnogim područjima. ali je ova slika donekle iskrivljena. i takođe stvoriti uslovi za dugoročno povećanje proizvodnje i dohotka. a najsporiji rast je imala proizvodnja saobraćajnih sredstava.2. Kriterijum za razvrstavanje je dinamike društvenog proizvoda u odnosu na prosek industrije: 1) Dinamične oblasti – one čiji je bazni indeks proizvodnje preko jedan i po put veći od prosečnog 2) Umereno dinamične – one čiji je bazni indeks u intervalu od prosečnog do jedan i po put veći 3) Spororastući – čiji je indeks rasta ispod prosek industrije Na teritoriji Srbije industrijalizacija je započeta pre formiranja jedinstvene države u kojoj su se našle posle Prvog svetskog rata. razlike u dinamici posmatranih skupova industrije prouzrokovale su često isticani nesklad između prerađivačkih i bazičnih kapaciteta. Ovaj nesklad pokazao se u nacionalnoj ekonomiji SFRJ početkom šezdesetih godina. Granski i regionalni razmeštaj industrije U ostvarenom brzom rastu i razvoju ukupne probrede posebno mesto je pripalo industriji. Kako bi se što preglednije predstavilo kretanje svih dvadeset pet oblasti.

Kada su u pitanju neki proizvodi. Ekonomski pokazatelj toga su dispariteti cena na štetu poljoprivrede. Usporena poljoprivredna proizvodnja dovodi do toga da je na domaćem tržištu tražnja veća od ponude pa se tako pojačavao pritisak na uvoz poljoprivrednih proizvoda.1. Osnovne karakteristike razvoja poljoprivrede 4. što je najvidljivije kod šljiva. Protekli razvoj i aktuelno stanje poljoprivrede Ocena proteklog razvoja i sadašnjeg stanja poljoprovrede u Srbiji može se posmatrati dvojako: 1) U poređenju sa nasleđenim stanjem u samoj poljoprivredi nakon Drugog svetskog rata kada je započeta ubrzana industrijalizacjia 2) Sa stanovišta razvoja ukupne privrede 1)Kada se posmatra razdoblje od Drugog svetskog rata do danas u celini je ostvareno udvostručenje proizvedene količine hrane po stanovniku što je značajan podatak ako se zna da je u međuvremenu stanovništvo poraslo za jedan i po put. Razvoj ova dva sektora svojine u poljoprivredi se bitno razlikovao tokom celog razdoblja.3. industrijska proizvodnja se uvećavala dosta brzo i zemlji kao celini i u svakom regionu pojedinačno.3. a tokom sedamdesetih godina se uočava i usporavanje u razvoju poljoprivrede kao celine. Značajna karakteristika u razvoju poljoprivrede bilo je stvaranje i paralelan razvoj dvaju delova – privatnog i društvenog sektora. Na teritoriji Srbije je industrijska proizvodnja povećana preko dvadeset i jedan put tokom ovog razdoblja. Zbog značajnih razlika u veličini regiona nužno je u ocenjivanje ostvarenih rezultata uključiti i stanovništvo kao jedan od izraza veličine. Stoga. Problem je i to što razvojni rezultati nisu ostvarivani ravnomerno. tokom poslednje decenije smanjene su proizvedene količine po stanovniku. iako su ostvarene visoke stope rasta. ~ 21 ~ . Društveni proizvod po stanovniku je na teritoriji Srbije rastao sporije od proseka države čiji smo deo bili. mora se konstatovati da je ova delatnost bila i unekoliko zapostavljen. mineralnih đubriva i hemijskih sredstava zaštite. grožđa i duvana. 2)Ukoliko se ostvareni rezultati u razvoju poljoprivrede Srbije ocenjuju sa stanovišta razvoja ukupne nacionalne ekonommije. došlo je do zaostajanja za celinom SFRJ.Skromno uvećanje je ostvareno u međuratnom razdoblju ali nije posebno orijentisano u pravcu teritorijalnog ujednačavanja. pa su se nasleđene razlike još više produbile. pa je tako na celom tlu stvoren industrijski i proizvodni potencijal. Društveni sektor je stvoren tokom svojinskih promena koje su izvršene u celoj nacionalnoj ekonomiji kako bi se ona uskladila sa socijalističkim načinom privređivanja. 4. Tokom razdoblja ubrzane industrijalizacije. društveni sektor poljoprivrede a na drugoj se ostvarivao znatno sporiji rast i razvoj privatnog sektora. odnosno povećavala se razlika u odnosu na razvijenije delove zemlje. Kao rezultat ubrzane investicione aktivnosti. Na jednoj strani se formirao moderan. brzo su uvećavana osnovna sredstva industrije u svim regionima ali se pokazuje i njihov rastu nerazvijenijim delovima drđave. Znatno je bila povoljnija kvalifikaciona struktura zaposlenih u društvenom sektoru od one u privatnom sektoru pa se to odražava i na velike razlike u produktivnosti rada. Veliki uticaj na to je imala razlika u obimu i stopi investicija što se potom odrazilo i na tehnološku opremljinost po zaposlenom. Takav razvojni rezultat postignut je primenom mehanizacije.

3. ~ 22 ~ . Nastala u različito vreme i na mnogim mestima. Tokom dugog istorijskog razdoblja. 4.Pojam i specifičnosti poljoprivrede Poljoprivreda jeste privredna delatnost u kojoj se korišćenjem zemljišta. kreditne i drugih politika. poljoprivreda je bila potiskivana u korist industrije koja se širila.Brojni su uzroci sadašnjeg stanja i kretanje koja su dovola do sporog razvoja poljoprivrede. Ona uključuje i njihovu preradu kako bi se ovi proizvodi doveli u stanje da mogu zadovoljiti neku potrebu. Poljoprivreda ispunjava brojne zadatke: Obezbeđuje hranu Obezbeđuje sirovine za mnoge oblasti prerađivačke industrije Uslovljava razvoj industrije Deluje na bilans spoljnotrgovinske razmene Specifičnosti poljoprivredne proizvodnje su: Visoka zavisnost od prirodnih uslova (zemljišta. gajenjem korisnih biljaka i životinja dobijaju primarni proizvodi odgovarajućeg biljnog odnosno životinjskog porekla. naspram modernog. o tome se danas malo zna. zemlje u razvoju su se suočavale sa problemom odnosa krajnosti – zaostalog tradicionalnog dela. zatim koristiti podsticajne mehanizme poreske. osim promena u dosadašnjim tokovima ekonomskih uslova. radikalno izmene i druptveni uslovi života poljoprivrednika i njihov socijalni status. potrebno je aktivno učestvovanje u pravcu uspostavljanja paritetnih odnosa cena. moderne faze u razvijenim zemljama. Isprva je razvoj industrije bio na štetu poljoprivrede. stalan razvoj poljoprivrede podrazumeva da se.2. njeni počeci sežu još u praistoriju. poljoprivreda je prešla dug put razvoja od primitivnog načina proizvodnje do savremene. reljefa) Posledično veći ili manji skokovi/padovi u proizvodnji Veći poslovni rizici Nestabilnost dohotka poljoprivrednika Proces proizvodnje je pretežno vezan za zemljište što dovodi do određenih organizacionotehnoloških i društveno-ekonomskih problema Organska proizvodnja. klime. iako je za sve to vreme ona predstavljala osnovnu privrednu delatnost. tržišno orijentisanog dela. Sa druge strane. Prvi ozbiljniji podaci o poljoprivredi na prostoru Evrope datiraju iz vremena Zapadnog rimskog carstva. Drugim rečima. čiji su proizvodi po pravilu živi svet Kao sektor privrede. tj. tržišnim ekonomijama sve do Drugog svetskog rata. Međutim. razvoj ove aktivnosti bio je izuzetno spor. To je posebno vidljivo u razvijenijim. osimm promena ekonomskog položaja ove delatnosti. ali kao najbitnije treba izdvojiti: *trajno nepovoljne uslove privređivanja *nepostojanje i/ili nedoslednost i formulisanju i sprovođenju koncepta razvoja poljoprivrede *razna ograničenja pre svega prema privatnom sektoru *zanemarivanje ove delatnosti *nedostatak dosledne zemljišne politike *usitnjavanje ionako malih individualnih poseda *sporo obuhvatanje poseda navodnjavanjem i melioracijom Da bi se obezbedio trajan razvoj poljoprivrede.

. dele se u četiri grupe: 1) Ekonomske mere Cene . ~ 23 ~ . zakonodavne i sudske vlasti.3 Agrarna politika Agrarna politika je onaj deo ekonomske politike jedne nacionalne ekonomije koji je usredsređen na usmeravanje razvoja poljoprivrede i sa njom neposredno povezanih aktivnosti po različitim osnovama. i sa druge strane. udruženja građana.3. uspostaviti skladan odnos cena između otkupnih i maloprodajnih cena poljoprivrednih proizvoda Investicije – pre svega onaj njihov deo koji se finansira iz akumulacijem predstavljaju materijalnu osnovu proširene reprodukcije Porezi – veoma važan instrument regulisanja odnosa robnih i kupovnih fondova. mere agrarne politike mogu biti Direktne i indirektne Prisilne i dobrovoljne U formulisanju i sprovođenju agrarne politike na različite načine i u različitim ulogama učestvuju organi izvršne. Njena bitna obeležja i osnovni principi određeni su karakterom društvenih ekonomskih odnosa sa jedne. dugoročni ili strateški ciljevi Ciljevi koji se utvrđuju za kraći period Najčešći ciljevi agrarne politike su: Povećanje poljoprivredne proizvodnje i/ili menjanje njene strukture Porast produktivnosti rada i prinosa po jedinici Efikasnije korišćenje uloženih sredstava u ovu delatnost Porast i stabilizacija dohotka poljoprivrednika Umerene i stabilne cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Mere agrarne politike.polazi se od dveju osnovnih proporcija.4. Ti elementi su: Cilj agrarnopolitičke aktivnosti Sredstva. udruženi ili organizovani. Ocena uspešnosti agrarne politike proizilazi iz stepena podudarnosti ili odstupanja ostvarenih rezultata sa postavljenim ciljevima. skladan odnos cena po kojima se afrarni proizvodi prodaju na tržištu i cena po kojima poljoprivrednici kupuju proizvode/usluge ostalih delatnosti. odnosno omogućava/sprečava da se postojeći viškovi izvezu ili manjak određenih proizvoda popuni uvozom Prema načinu sprovođenja. sa obzirom na karakter delovanja. i dostignutim nivoom razvijenosti proizvodnih snaga. Tj. potrebno je uspostaviti odgovarajući. Agrarnu politiku čini nekoliko međusobno povezanih elemenata koji deluju u određenom prostoru i vremenu a kao njihov zajednički rezultat postižu se promene u oblasti poljoprivrede. zatim poljoprivredni proizvođači pojedinačno. politike raspodele i usmeravanja razvoja pojedinih delova poljoprivrede Politika izvoza i uvoza – njome se bitno utiče na odnose ponude i tražnje na tržištu unutar jedne nacionalne ekonomije.. sa druge. mere i metode delovanja Nosioci agrarne politike Sa stanovišta vremena na koje se projektuju ciljevi agrarne politike razlikuju se: Osnovni.

nije od velikog značaja za saobraćaj u celini.5 puta prema polovini pedesetih godina. u saobraćaju je ostvaren dosta veliki napredak. to učešće se kreće od 6-10%. Zahvaljujući tome. neusklađeni odnosi na štetu saobraćaja. pošto je iznosio 15-17% krejem osamdesetih. Po obimu izvršenog prevoza i ostvarenom rastu izdvaja se drumski saobraćaj. Kao druga krajnost. prvenstveno u korist drumskog prevoza. međunarodna blokada izazvala je drastičan pad količine prevezene robe već u 1992. Oni su sa nepunih 2% u pedesetim godinama porasli na oko 8% sredinom osamdesetih. Takođe se razvoj saobraćaja može posmatrati i u zavisnosti od učešća transportnih troškova u ceni robe. odnosno zadovoljenje ostalih potreba za prevozom i tako čini deo infrastrukture koji je bitan za razvoj svih drugih sektora. Omogućava promet robe. ljudi i vesti sa jednog mesta na drugo. Razvoj je bio umnogome određen odnosima u primarnoj raspodeli i odnosima cena a oni su za sve grane saobraćaja. Udeo transportnih troškova u vrednosti robe privrede Srbije ocenjuju da je i apsolutno i relativno veoma visok. Rečni i jezerski putnički saobraćaj je potpuno zamro i u teretnom i putničkom saobraćaju. To se vidi u povećanju njenog udela u stvaranju DPa. uz ostale uslove privređivanja otvarali su brojne probleme u razvoju saobraćaja. vidljiv je nepromenenjeni obim prevezenih putnika na železnici i najsporiji rast prevezenog tereta u ovoj grani saobraćaja. U periodu koji sledi su te tendencije prekinute pa je došlo i do osetnog smanjenje obima prevoza. odnosno prevozu putnika za više od 5. ~ 24 ~ . Tokom devedesetih i u ovoj grani je ipak. ova grana je doživela drastičan pad kako u strukturi putničkog tako i teretnog saobraćaja. Karakteristike razvoja saobraćaja Saobraćaj je sektor privrede koji se bavi prenosom materijalnih dobara. dok je početkom šezdesetih godina bio oko 10%. bili nepovoljni. Veoma je izmenjena struktura saobraćaja na teritoriji Srbije. Istovremenom veliki je skok ostvaren i u prevozu putnika vazdušnim saobraćajem. posebno u prevezenoj robi do početka devedesetih. odnosno da za njih nije postojala strategija. finansiranja proširene reprodukcije. u razvijenijim zemljama. U javnom saobraćaju najveći skok izvršenom prevoza do početka devedesetih ostvaren je u pomorskom prevozu tereta.4. Ocena razvoja se može izvršiti polazeći od nasleđenog stanja u ovoj aktivnosti. ostvaren je brz razvitak ove delatnosti kao celine. posebno železničkog. odnosno modernizaciji i prilagođavanju privrede i društva. Uopšteno uzev razdoblje od početka ubrzane industrijalizacije zemlje. Slične se ocene mogu dati i na osnovu udela izdataka za saobraćaj i veze u strukturi lične potrošnje. Još je brži razvoj robnog vazdušnog saobraćaja.7 puta. Međutim. A zatim i potpuni prekid pomorskog prevoza tereta. ali zbog malog ukupnog obima. zatim u povećanom obimu prevoz robe početkom devedesetih za gotovo 21. Takvi. došlo do smanjenja obima prevezenih putnika na oko polovinu od onog na početku decenije. God. nešto manje od 17 puta. S druge strane. izuzev drumskog. Tome je doprinela izgradnja lučkih kapaciteta za pomorski saobraćaj (Luka Bar). Ocena ukupno ostvarenog razvoja saobraćaja na teritoriji Srbije može se početi konstatacijom da su izvršene velike i nagle strukturne promene ali se za njih mora reći da se velikim delom rezultat spontanosti u razvitku. Prema tom stanju tokom razdoblja od gotovo četiri decenije.4.

To znači da je trgovina obavljala uglavnom i prevenstveno tehničke funkcije povezivanja proizvodnje i potrošnje i da je njena uloga bila veoma sužena. Stoga se veći deo robe posredstvom trgovine u stvari raspodeljivao putem tzv. tečnih goriva i maziva. kože i obuće. po cenama i drugim uslovima koje kupci mogu da prihvate. Razvoj trgovine je određen dostignutim nivoom razvijenosti proizvodnih snaga i karakterom društvenih odnosa. hiperinflacijom. gde se preko tri deceniji smanjivalo učešće ponajviše prehrambenih proizvoda. u odgovarajuće vreme. kao i tekstila. omogućuje razmenu između proizvodnje i potrošnje.5. dostignuti nivo razvoja trgovine još nije takav da se ona može uzeti kao činilac koji značajnije doprinosi ubrzanju toka reprodukcije i efikasnoj realizaciji ukupne proizvodnje na domaćem i inostranom tržištu. da bi i tokom sledeće dve decenije beležio visoke stope rasta. sankcijama i bombardovanjem. Sve je to praćeno povremenim nestašicama pojedinih roba na tržištu pa je i logično smanjenje prometa u trgovini i sužavanje asortimana proizvoda i značajno povećanje zastupljenosti robe neophodne za preživljavanje stanovništva. Od sredine osamdesetih promet počinje da opada. Trgovina od polovine pedesetih najvećim delom svoj rast i razvoj finansira iz sopstvene akumulacije. danas se često čuju komentari da uprkos tome PTT saobraćaj znatno zaostaje u pogledu prilagođenosti potrebama savremene elektronske komunikacije. Izvršena je promena u strukturi u korist znatno većeg udela telefonskog saobraćaja. 4. tekstilnih proizvoda. ~ 25 ~ . Uprkos tome. Međutim. Rast broja prodavnica je rastao posebno brzo tokom druge polovine osamdesetih godina prošlog veka. ubrzo dolazi do značajnog zaokreta u suprotnom pravcu zbog duboke i dugotrajne krize izazvanom raspadom zemlje. telefonskog i telegrafskog saobraćaja takođe je ostvaren značajnim povećanjem obima usluga i širenjem kapaciteta. Promet u trgovini se naročito brzo uvećavao od sredine pedesetih do polovine šezdesetih. kao savremenijeg sredstva brze komunikacije. Deluje tako da obezbedi ponudu robe u količini i po vrstama koje se traže na tržištu. Međutim. trgovina je tokom perioda od Drugog svetskog rata ostvarila vidan napredak. karata za snabdevanje što pokazuje da se radi o zatvorenom obliku robnog prometa. a gotovo sve vreme se povećavao i broj radnika u trgovini ali različitom dinamikom po periodima. a posebno smanjenje nastaje u prvoj polovini devedestih. pre svega u trgovini na malo. Opredeljenje za socijalizam kao društveno-ekonomski sistem delovalo je na preuzimanje i raspodelu ograničenim količina robe. Istovremeno je započinjao i proces osavremenjivanja trgovine uvođenjem savremene organizacije rada i opremanjem skladišnog prostora i pomoćnih kapaciteta u ovoj oblasti. uz porast elektrotehničkih proizvoda. Značajne promene su se desile u strukturi. Razvoj trgovine Trgovina je sektor privrede koji se bavi posredovanjm u prometu. Sveukupno.Razvoj poštanskog. Zaokret u odnosu prema trgovini i drugim privrednim aktivnostima izvršen je prelaskom na izgradnju samoupravnog ekonomskog sistema. Mesto i uloga trgoviine su u procesu reprodukcijeu Srbiji bili veoma ograničeni. građevinskog materijala.

Prvenstveno takav razvoj znači da je upotpunjena/obogaćena ekonomska struktra nizom novih grana i grupacija. Tokom devedestih godina. U dvehiljaditim. značajnog pada DRPa i svih makroekonomskih agregata. Pošto je rast bio različit. finansijsko posredovanje i poslovi sa nekretninama pa su ovi sektori povećali udele u stvaranju bruto domaćeg proizvoda. Sledeći su sektor saobraćaja. Dinamiku iznad proseka u tom periodu su imali grupa ostalih delatnosti. došlo je do značajnih promena u globalnoj strukturi privrede zemlje. došlo je do ekonomskog nazadovanja – smanjenja DPa per capita. DP ukupne privrede povećan je za 1. u osnovi sus se promene u strukturi događale u pravcu sektora.52 puta ali je to ostvareno uz značajne razlike u dinamici po sektorima. trgovine na veliko i malo. i kao najdinamičnija industrija. saobraćaj. Sa druge strane. oblasti i grana koje se odlikuju višim nivoom društvenog proizvoda po zaposlenom. Sekundardni i tercijarni sektor su doživeli nadprosečno smanjenje DPa. popravka vozila. sa negativnim rastom proizvoda su se suočili hoteli i restorani. ribarstvo. Najsporiji rast je bio u sektoru šumarstva. Razvoj ostalih sektora privrede Kao rezultat ukupnog razvitka nacionalne ekonomije. Među sektorima koji su imali natprosečnu dinamiku najbrže je rastao doprinos državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja. Ako se uzme u razmatranje celo razdoblje od Drugog svetskog rata do kraja osamdesetih godina.4. Zanatstvo je sledeće po dinamici ovog agregata. nije suvišno reći da je uopšte uzev ostvaren značajan napredak. Najmanji pad proizvodnje je imala poljoprivreda. i sve ostale delatnosti koje se inače svrstavaju u primarni sektor. zatim poljoprivreda. ~ 26 ~ . prerađivačka industrija i građevinarstvo. i građevinarstvo. Sledi vodoprivreda da bi na vrhu ove liste sektora koji su imali dinamiku ispod proseka privrede bili objedinjeno iskazani trgovina i ugostiteljstvo. važno je napomenuti da se svi sektori privrede ostvarili porast.6. odnosno višom produktivnošću rada. čiji se proizvod samo nešto više nego udvostručio. Sa druge strane.

I ovde se mora konstatovati heterogenost grupacije ovih delatnosti. Značajno narasla sredstva i njihova dugo ispoljavana tendencija daljeg uvećavanja nesumnjivo su doprineli da čitava ova oblast postane predmet interesovanja savremene ekonomske nauke. Država postaje značajan činilac u nesmetanom odvijanju ukupne ekonomske aktivnosti. Naravno. udruženja građana. Razvoj ovih delatonsti nije primarno određen dejstvom ekonomskih zakonitosti.. sredstva kojima se finansira obezbeđuju se tako što su u cenu svakog proizvoda. Cene usluga/proizvoda društvene infrastrukture mogu posredno ili neposredno određivati funkcionisanje celine skupa ili pojedinčano uzetih aktivnosti. korist. Specifičnost ekonomskog istraživanja u društvenoj infrastrukturi nameće se već u fazi utvrđivanja intenziteta potreba stoga što je njihov veliki deo u domenu nematerijalnog karaktera pa se ne mogu meritit uobičajenim kvantitativnim jedinicama. što znatno otežava jednostavno vrednovanje koristi.. zdravstvo. O društvenoj infrastrukturi uopšte i njenom značaju za razvoj savremene tržišne privrede/društva Društvena infrastruktura obuhvata brojne i raznovrsne aktivnosti – obrazovanje. doprinosi. društvena infrastruktura i dalje je u biti daleko izvan potpune primene tržišnog mehanizma. ako se iskreno prihvati nekog zadatka.). najširi krug korisnika pokrivaju javna dobra: U njihovom korišćenju se niko ne može isključiti Istovremeno su na raspolaganju velikom broju/svim potencijalnim korisnicima Jednaka su u potrošnji za sve Kao suprotnost njima javlja se lična potrošnja tj. kao osnovne kategorije javljaju – potreba.1. Prvenstveno. ne mali uticaj imaju lične preferencije ili prioriteti različitih društvenih grupa. Politika cena u domenu društvene infrastrukture određena je: Dostignutim nivoom privrednog razvitka Ekonomskom/tržišnom strukturom Aktuelnom situacijom u zemlji Društveno-ekonomskih sistemom i političkim odlukama ~ 27 ~ . različite državne organe. može da napravi sve osim onog što je po prirodi nemoguće. u nekoj meri.V DRUŠTVENA INFRASTRUKTURA I RAZVOJ SRBIJE 5. Sa druge strane. već predstavljaju zajednička dobra za celinu društva ili pojedine njegove delove. U njihovom određenju. pa se čak javlja i piroko je prihvaćeno uverenje da država.. Takvo verovanje je imalo za rezultat naglo širenje aktivnosti države ali će se sedamdesetih godina pokazati da država ne zna gde treba da stane. sve se odlikuju time što su njihovi proizvodi specifična dobra koja se uglavnom ne realizuju na tržištu. naučno istraživanje i razvoj. Još jedan aspekt izučavanja društvene infrastrukture tiče se korisnika.. pa im zato donedavno ekonomska nauka nije pridavala neku značajniju pažnju. ugrađene posebne stavke (porezi. upotreba određenog dobra od strane jedinke kojom se iz korišćenja svi drugi isključuju. socijalno staranje. političke organizacije. Sa stanovišta ekonomske nauke nema nikakvih razloga da se racionalnost upotrebe sredstava zahteva samo od privrednih delatnosti a da se ne traži i od društvene infrastrukture. Zato se u izučavanju ovog domena. U ovom pogledu. cena. Mada su vrlo različite po karakteru. radi se o veoma heterogenoj grupi aktivnosti sa stanovišta zadovoljavanja različitih ljudskih potreba. javni sektor. usluga/proizvod. korisnik. kulturu.

Jedan od mogućih načina za to ponudio je još sredinom pedesetih godina Samjuelson. ali znatno razuđenija metodologija budžetskog izbora. Obrazovanje kao činilac razvoja Razvoj privrede do ne tako daleko unazad zasnivao se na primeni jednostavnih metoda proizvodnje koje su se sporo menjale. Proizašao je kao rezultat preispitivanja koncepcije države blagostanja i osnovnih principa njene socijalne politike.1. sredstava i programa koji su omogućili da se ti ciljevi najbolje ostvare. Vrlo čest je bio slučaj da se kvalifikacije stiču u samom procesu proizvodnje gde su se zaposleni obučavali za relativno jednostavne operacije do kojih je dovodila sve detaljnija podela rada pre svega u industriji. za javna dobra on smatra da se koriste pseudo cena i pseudo tržišna ravnoteža. koja predstavlja Pareto optimum.2. da bi se potom izvršila reprivatizacija nekih delova koji su do tad finansirani od države i deregulacija u cilju povećanja konkurentnosti. Po njemu. U razvojnoj strukturi brojnih zemalja mogu se jasno uočiti dva suprotna toka. Sve je to bio razlog da se država odrekne finansiranja dela društvene infrastrukture i smanjuje svoj uticaj na javni sektor. Ostaje međutim. On je napravio analogiju između privarnih s jedne i javnih dobara sa druge strane. Zajedno sa privrednim razvojem stvaraju se pretpostavke za potpuniji obuhvat stanovništva organizovanim obrazovanjem u kome se znanja stiču sistematično. i njeno nastojanje da zadovoljenje različitih značajnih društvenih potreba delimično ili potpuno finansira iz fondova zajedničke potrošnje. Drugi tok jeste tendencijsko smanjenje izdavanja za koloktivnu potrošnju praćeno reprivatizacijom i deregulacijom. uz sve veću društvenu pažnju. Sem ovih. ~ 28 ~ . kao i budžeta koji se za realizaciju podrazumeva. Takođe je obrazovanije stanovništvo sposobnije da se brže i uz manji napor prilagođava promenama koje se dešavaju. Prvi tok. prouzrokovali birokratizaciju društvenih službi. države su imale veće učešće kolektivne potrošnje u DPu od onoga što bi odgovaralo dotignutom stepenu razvoja zemlje. slično privatnim dobrima kod kojih se putem cena uspostavlja ravnoteža na tržištu. daju se i znatno složenije metode u SAD zasnovane na analizi ciljeva pojedinih potencijalnih nosilaca vlasti u zemlji. Obrazovanje 5. Takva tendencija je nailazila na sve izraženiji interes pojedinih kategorija stanovništva da se aktivno uključuje u proces proizvodnje. odnosno da bez većih prepreka menjaju zaposlenje. Javlja se u gotovo svim industrijski razvijenim zemljama. Oba pomenuta metoda imaju neosporan značaj ali je njihova pirmena u praksi veoma zavisna od kvaliteta političke kontrole države. povećava se obim proizvodnje i dostiže dotad neviđene razmer što je stvorilo pretpostavke za ukupan društveni napredak. odnosno nije moguća čak ni parcijalna objektivizirana analiza i ocena. uz obrazloženje da su izazvali prekomerni rast javne potrošnje. Proizilazi da za društvenu infranstrukturu ne postoji jedna široko ili opšteprihvaćena procedura alokacije sredstava.2. 5. nakon industrijske revolucije značajno se širi mogućnost aktiviranja stanovništva u privredi. U Francuskoj je razvijena slična. koji se u literaturi vezuje državu blagostanja. smanjenja gubitaka javnog sektora i subvencija iz budžeta.Postoje različita teorijska razmatranja i praktična rešenja u domenu društvene infrastrukture. Zahvaljujuću tome. otvoreno pitanje pravih preferenci pojedinaca pošto ne postoji sistem koji bi bilo koga primorao da ih otkrije. a potom se širi prema novoindustrijalizovanim i onima u razvoju. Ovaj drugi tok je posebno ojeačan zato što se javni rashodi nisu pokazali elastičnim na promene u dinamici DPa. U težnji da ublaže već postojeće probleme.

sistematski i pravovremeno stiče nova znanja. U ovom periodu je oblast obrazovanja beležila veoma skromne rezultate. Obuhvat određene starosne grupe stanovništva osnovnim obrazovanjem je bio oko 45% po čemu smo značajno zaostajali u odnosu na razvijenije evropske zemlje. Celokupna oblast obrazovanja postaje predmet društvenog interesovanja. posebno stručnih kvalifikacija. obrazovanjem se prevashodno obuhvata mlađe stanovništvo. permanenetnog obrazovanja 4) Menja se do skora široko prihvaćen stav o isključivo neproizvodnom karakteru obrazovanja 5) Zahtev ekonomskoj politici za pronalaženje najboljih srazmera između ulaganja u materijalne elemente proizvodnje i finansiranja razvoja obrazovanja koje treba da deluje ko jedan od činilaca podizanja kvaliteta stanovništva 5. Sa stanovišta ekonomskih nauka.2. Savremeni tehnološki napredak donosi promene u sve segmente privrede i celu socijalnu nadgradnju što pred obrazovanje i čitavu društvo stavlja obavezu da se tokom inicijalnog školovanja stanovništvo osposobi da samostalno i kroz različite oblike usavršavanja. usavršava se i samo obrazovanje kao delatnost. Ono je dugo zadovoljavalo potrebe privrede i društva ali je dovedeno u pitanje usled savremenog tehnološkog napretka. Takav tok obrazovanja često se naziva tradicionalnim obrazovanjem. odlikuje se ubrzanim pretežno kvantitativnim razvojem obrazovanja i nastojanjem da se smanje nasleđene razlike. između dva svetska rata. Druga etapa se odnosi na razdoblje od Drugog svetskog rata do početka devedesetih godina. kako bi organizovano savladalo utvrđena opšta znanja kao osnovu na kojoj će se u nastavku stručno osposobljavati i ovladati znanjem potrebnim za ceo radni vek pojedinca. Ova etapa se odlikuje brzom ekspanzijom ove delatnosti.2. Takođe jeprocenat nepismenih u stanovništvu starijem od 10 godina bio visok i iznosio 35%.Zaposleni sa višim kvalifikacijama bolje usavršavaju primenjene proizvodne procese. sve značajnija uloga organizovanog sistematskog obrazovanja ispoljava se u pet najvažnijih pravaca: 1) Rast tražnje za kadrovima višeg nivoa obrazovanja 2) Brže uvećanje sredstava kojima se finansira obrazovanje u najrazvijenijim zemljama 3) Povećanje interesa sve većeg dela stanovnika svih starosnih grupa da se napusti tradicionalni sistem obrazovanja u korist nove paradigme kontinuallnog. Pre svega. a i visoko obrazovana radna snaga je sve traženija što se odražava i na kretanje zarada. tj. Obrazovanje u Srbiji Razvoj sistema obrazovanja može se posmatrati kroz tri etape. Prva. Paralelno sa ovim promenama. to se ogleda u povećanju ~ 29 ~ . u pravcu standardizacije pojedinih nivoa sticanja znanja. normativnog regulisanja i to prvenstveno u delu koji finansira država. nasleđeni nivo je potpuno odgovarao privrednoj odnosno ukupnoj društvenoj razvijenosti. kada je formirana jedinstvena država. Sve to vreme. odlikovao se značajnim ralikama između pojedinij delova zemlje.

Treća etapa počinje nastankom SR Jugoslavije 1992. a po brojnim pokazateljima koji se tiču kvaliteta. koji je praćen dramatičnim promenama u odnosima sa neposrednim okruženjem. u trećoj etapi može se govoriti čak o nazadovanju u ovoj oblasti. od kojih je najviše njih orijentisano u pravcu stručnog obrazovanja. Stoga se tokom proteklog razdoblja treće etape ne može ni govoriti o napretku obrazovanja. padom privredne aktivnosti. uočavaju se elementi višegodišnje stagnacije. Ipak. višestrukom porastu broja viših i visokih škola te raznoraznih usmerenja stručnog obrazovanja. po nekim pokazateljima može se oceniti da je u toku prilagođavanje za uključivanje u jedinstven evropski sistem obrazovanja. što je zabrinjavajući podatak. Povoljna okolnost je što u toj grupi najveće učešće ima grupa od 60 i više godina. tako da se iz društvog proizvoda za ove namene devedesetim godinama izdvajalo 4-5% što u relativnom iznosu i nije tako malo kada se uporedi sa prosekom namenjenim školstvu u drugim zemljama. Broj studenata visokih i viših škola se uglavnom povećavao sve do druge polovine osamdesetih godina kada se uočavaju oscilacije sa tendencijom opadanja. 2002. Dakle. Rastući procenat obuhvaćene dece osnovnim obrazovanjem je postizan sve do sredine sedamdesetih godina. a već ranije postojeće teritorijalne razlike nisu se smanjivale. potpunom međunarodnom izolacijom zamlje. Najveći broj škola za redovno osnovno obrazovanje bio je pedesetih godina. mnogostruko je povećavan i broj nastavnika i saradnika na svim nivoima obrazovanja sve do početka osamdesetih godina. Broj redovnih učenika osnovnih škola je dostigao svoju prvu maksimalnu veličinu početkom šezdesetih. Najveći porast udela zabeležili su stanovnici sa srednjom školom i kvalifikovani čiji je broj ušestostručen u ovom periodu. a zajedno sa stanovništvom koje nije završilo celu osnovnu školu. Za ovu oblast je bila nužno usvojiti strategiju kojom bi se na nivou zemlje odredio minimum ciljeva i osnovni pravci razvoja sistema obrazovanja kao osnova za dugoročnu razvojnu politiku. oni se krajem druge faze ne mogu oceniti kao zadovoljavajući. Sve do polovine osamdesetih rastao je broj redovnih učenika srednjih škola da bi zatim oscilirao sa tendencijom opadanja. 2002. umetničkih škola i drugih. Nagli skok je ostvaren sredinom tekuće dekade u redovnim osnovnim školama kao i u srednjem obrazovanju. godine dolazi do smanjenja sredstava koja su namenjena javnom obrazovanju. ali mora se spomenuti i da nepismenost postoji u skupovima mlađeg stanovništva. je bilo njih oko 358 000. ratom. što pogađa i oblast obrazovanja. što je rezultat delovanja povećanog obuhvata odgovarajuće starosne grupe obaveznim osmogodišnjim obrazovanjem i relativno bržeg uvećanja stanovništva. ali je u apsolutnom iznosu to bilo jako malo. Iako su ostvareni značajni rezultati ukupno gledano. taj procenat se povećava na čak 1/3 stanovništva starog više od 15 godina. već su se i produbile. a najviše srednjih škola sedamdesetih. ~ 30 ~ . Ovo stoga što je još uvek 1/10 stanovnika bez ikakve školske spreme. Po poslednjem popisu. sa stanovišta obrazovnog nivoa. Zahvaljujućim svim promenama koje su se dogodile u obrazovanju Srbije prvenstveno ogromnom uvećanju broja učenika i studenata kao i nastavnika i saradnika. u ovoj fazi su ostvarene značajne promene u obrazovnoj strukturi stanovništva. Visokoškolske institucije se umnožavaju od 11 pred Drugi svetski rat na 97 tri decenije kasnije. obrazovni sistem je obogaćen izvesnim brojem institucija koje su formirane privatnim sredstvima. od ulaska u treću fazu. Istovremeno.5 miliona stanovnika bez školske spreme s početka pedesetih. kada obuhvat počinje da opada. Sredinom devedesetih je smanjen jedino broj nastavnika u redovnom osnovnom obrazovanju. Ipak. nepismenih je bilo 3.broja učenika/studenata.4%. od preko 2. To se prvenstveno odnosi na održavanje postojećeg prostora i opremanje škola savremenim nastavnim sredstvima. Nakon nastanka SR Jugoslavije 1992. Posmatrano apsolutno.

Ona mogu biti: Slobodna fundamentalna istraživanja – koja su orijentisana na proširivanje naučnih saznanja ali im je istovremeno individualizam bitno obeležje jer po pravilu. Ova istraživanja predstavljaju aktivnost čija je preshodna svrha proširenje fonda znanja. ali se u ovom slučaju napori usmeravaju u određenom pravcu imajući u vidu određene praktične ciljeve. mada to krije opasnost da se i kroz ovu oblast pojačavaju već postojeće socijalne razlike. komercijalno razvijao i finansirao na tržišnoj osnovi. a to drugačije rečeno može dovesti do napuštanja ideje o pravu na dostupnost najviših nivoa obrazovanja svim slojevima stanovništva.Brojne su specifičnosti ove oblasti: Velika vremenska nepodudarnost ulaganja i efekata koji se postižu višim obrazovnim nivoom Potreba da obrazovanje bude dostupno svim kategorijama bez obzira na pol. Ona se preduzimaju kako bi se uvećao stepen razumevanja pojava i procesa u prirodi i društvu a da istovremeno ne uzimaju u obzir mogućnosti neke neposredne praktične primene. tj. 5. on sam odlučuje da li su ideje do kojih dolazi interesantne.3. i sa druge strane zanjihovu konkretnu primenu.3. doba starosti. Usmerena fundamentalna istraživanja – imaju za cilj proširivanja naaučnih saznanja ali se u ovom tipu pažnja istraživača koncentriše na neki problem tako da proširi čovekova znanja i shvatanja. U rezultatu ove faze istraživanja dolazi do proširenja postojećih znanja o metodama proizvodnje i kontrole proizvodnih procesa. zapažanja i merenja u vezi sa nekom pojavom *istraživanja sa određenom temom koja su koncentrisana oko nekog velikog fenomena 2) Primenjena istraživanja podrazumevaju aktivnost čija je svrha unapređenje naučnih odnosno tehničkih saznanja. Polje istraživanja se u ovoj fazi sužava i koncentriše na određeni problem što znači da su odstupanja nedozvoljena bez obzira na eventualno interesantne rezultate. a da ne ulazi u mogućnost njegove praktične primene. ~ 31 ~ . primenjena i razvojna istraživanja Savremeni tehnološki progres je proces koji se realizuje kroz nekolik sukcesivnih etapa pa se kao prva u tom nizu uzimaju 1) fundamentalna istraživanja sa obzirom da su ona najudaljenija od praktične primene. Ova istraživanja se mogu sprovoditi dvojako: *deskriptnivna koja su orijentisana na prikupljanje podataka. imovinsko stanje i socijlano poreklo Mora se uzeti u obzir mogućnost delovanja procesa tranzicije i na ovaj domen kako bi se jedan njegov deo privatizovao. Njihov osnovni cilj jeste da polazeći od spoznatih zakonitosti razvoja prirode i društva reši praktične probleme primene istih u cilju zadovoljenja neke ljudske potrebe. Rezultati primenjenih istraživanja se mogu zvati i tehničkim otkrićima. Ona svojim rezultatima daju osnovu sa jedne strane za velika teorijska otkrića. ova istraživanja vrši pojedinac. Naučna istraživanja i razvoj 5. To znači i da se čitav postupak vodi potpuno slobodno u smislu da od samog istraživača zavisi u kom će pravcu i do kog stepena vršiti istraživanja. nacionalnu pripadnosti i verska ubeđenja. Fundamentalna. Primenjena istraživanja se vrše u odgovarajućim institucijama.1. region u kome žive.

Savremena NiR i potreba aktivne politike u tom domenu Nauka postaje jedan od vodećih činilaca daljeg privrednog i ukupnog društvenog razvitka a na drugoj strani. Kao jedan od osnovnih razloga za brzo uvećanje i napredak naučno-istraživačkog rada vidimo u znatnom skraćenju vremna koje protekne od invencije do njene primene u vidu tehnološke inovacije. Predstavljaju treću etapu na putu od otkrića do primene kao tehnološke inovacije u tom smislu što se na bazi već dobijenih naučnih i tehničkih otkrića zavisno od očekivanih rezultata i potreba nastavlja rad kako bi se ona dalje usavršila i time stvorila mogućnost za njihovo uvođenje u proizvodnju. socijalnu korist. stalno povećanje uloge države imalo je za cilj obezbeđenje stabilnosti prvenstveno u oblasti naučnih istraživanja. Najčešće se oslanjaju na mnogobrojna empirijska saznanja iz raznih oblasti. njenu zaštitu od kratkoročnih oscilacija. Razvojnim radom se smatra i delatnost usmerena na prilagođavanje postojećih i razrađenih metoda u pojedinim zemljama na specifične uslove nekih drugih zemalja. To prvenstveno proizilazi iz opštedruštvenog karaktera naučnih istraživanja. kako bi dala neku ekonomsku tj. 2) Sve je značajnija uloga države/međudržavnih asocijacija/organizacija u finansiranju i organizaciji naučno-istraživačkog rada. U fazi vrednovanja rezultata razvoja treba respektovati i socijalne i psihološke faktore. i sama tokom tekuće tehnološke revolucije poprima tri osnovne osobenosti prema ranijim razvnojim fazama: 1) Brzo se uvećava ovim naučno-istraživačkog i razvojnog rada.M. i drugo ocenjuju se ekonomski parametri ovog postupka ili proizvoda.istraživačke oblasti se sprovodi u tri osnovna pravca: a) Koncenntracija sredstava b) Koncentracija kadrova c) Koncentracija skupe i složene opreme ~ 32 ~ . primenjena i pre svega razvojna istraživanja. tj.3) Razvojna istraživanja predstavljaju korišćenje određenih. Zemlje koje su ranije započele proces ekonomskog i društvenog razvoja imaju razvijeniju fazu fundamentalnih ili istraživanja intelektualnog karaktera. Rezultati razvojnog rada valorizuju se sa dva aspekta. Navedena klasifikacija može se dopuniti dvema fazama: a) Prvom primenom tehničkog pronalaska i b) Difuzijom koja označava širenje i upotrebu nekog pronalaska sve do njegove primene u nekoj grani ili celoj privredi jedne zemlje Ove dve faze su specifične u odnosu na prve tri jer nisu vezane za bilo kakva dalja naučna i tehnička istraživanja niti razvojni rad već za neposrednu investicionu aktivnost.Dobrova broj naučnika is redstava za naučna istraživanja se udvostručuju svakih deset godina. Prvo se ocenjuje mogućnost primene određenog postupka ili proizvodnje novog proizvoda. Prema procenama G. Sve veća uloga države proizilazi i iz potrebe koordinacije prema domenu obrazovanja tako da se njegov razvoj usaglasi i sa potrebama naučnih institucijama za visokokvalifikovanim kadrovima. 5.3.2. često veoma brojnih rezultata fundamentalnih i primenjenih istraživanja kako bi se ova dovela u stadijum da se mogu primeniti u proizvodnji tj. 3) Koncentracija u ovoj delatnosti paralelno ili brže od koncentracije u privredi. Sa druge strane nove zemlje koje su kasnije stupile na put svog razvoja pokazuju tendenciju izrazitije orijentacije na one faze istraživanja koja su bliže proizvodnji tj. Sem toga. Koncentracija naučno.

. u ovoj oblasti. vrši se koordinacija osnovnih pravaca i sa dozom verovatnoće se predviđaju rezultati. smatra se da je zemlja bila uspešna u stvaranju novih procesa i proizvoda. kroz brojne sukcesivne postupke ili njihovim kombinovanjem. i primenljiv je pre svega za tehnološki visoko razvijene zemlje.4) Ostvareni rast naučno-istraživačke i razvojne delatnosti. U iskazivanju ekonomskih efekata oblasti istraživanja koristi se i tzv. pokazuje efekte samo spoljnotrgovinske razmene... ovaj pokazatelj je ipak parcijalni.. složenost novih naučnih i tehnoloških rešenja te stalna potreba za novim istraživanjem i razvojem. Kao drugi pravac aktivnosti i razvoja ekonomske analize mogu se navesti istraživanja počev od nivoa preduzeća. da bi se potom stavili u odnos sa troškovima.vođenjem državne politike. licenci. 5. patenata. Njima se istražuju mogućnosti kumuliranja efekata počev od najnižeg nivoa u organizaciji privrede. odnosno određenom formom planiranja i društvenog uticaja. pripisuje mu se sav onaj rast DPa koji se ne može neposredno vezati ta rast angažovane radne snage ili kapitala. U najrazvijenijim državama planovima se utvrđuju naučno-istražicvački prioriteti. Veoma je složeno davati kvantitativnu ocenu naučnih rezultata koji su kvalitativnog karaktera a doprinose mnogim oblastima u privredi ili njenom okruženju.3. know how i drugih produkata ove delatnosti. grupacije. i oskudnost i nerazvijenost metoda ekonomske analize koje bi se primenili na ovu oblast. Praktično se situacija u pogledu merenja efikasnosti menja nakon Drugog svetskog rata kada se sve veća pažnja ekonomskih istraživača pridaje proučavanju prirode veze između nauke i proizvodnje. pa se tu otkrivaju i ističu sve teškoće i nerešena praktična/teorijska pitanja sa kojima se suočava ova vrsta ekonomskih istraživača. tehnološki bilans plaćanja – pregled prihoda i rashoda zemlje od izvoza i uvoza znanja. Iz ovih obeležja savremene nauke proizilazi potreba za . kako se to inače radi sa proizvodnjom.3. ~ 33 ~ . te novi upravljački metodi. Metod koji već dugo ima najširu empirijsku primenu su agregatne proizvodne funkcije u kojima se efekti tehnološkog progresa utvrđuju kao rezidualni faktor tj.. Ovaj metod takođe ima izvesne nedostatke ali nesumnjivo pokazuje da su naukai obrazovanje činioci koji na dugi rok presudno određuju rast produktivnosti rada. Po tokovima finansijskih i materijalnih sredstava. posredstvom . Ukoliko je ovaj bilans pozitivan. Značajno se uvećava i literatura posvećena ovim pitanjima. Poznati su takođe pokušaji da se društvena rentabilnost meri efektima do kojih ne bi uopšte došlo da su ta istraživanja potpuno izostala. ili čak strateškoj industriji.industriji istraživanja. rastućim multiplikativnim efektima prvenstveno na industriju. Problemi i metodi merenja efektivnosti naučnoistraživačke aktivnosti Do pred kraj pedesetih godina ovog prošlog veka merenje efikasnosti naučno istraživačkog rada nije bilo predmet interesovanja ekonomske nauke iz više razloga kao što su nedostatak zadovoljavajućih statističkih vremenskih serija o kretanju naučnoistraživačkog rada u prošlosti. tj. odnosno celu privredu naučno-istraživački rad se posmatra kao produkcija pronalazaka čije proizvode čine izumi. novi postupci. Najznačajnije je svakako da se teško mogu utvrditit neka objektivna merila ili efekti iskazani novčano. Zbog svega ovog se ekonomske ocene rezultata nauke vrše na veoma širokom planu.alternativnog troška. da bi se došlo do ukupne društvene produktivnosti. nova tehnička sredstva za rad. Mada. grane pa sve do celine privrede.. sonova su na kojoj može da se govori o ovoj oblasti kao o specičnoj ..

Tek polovinom 90ih ovaj broj se povećava za nešto preko 240 i nadmašuje podatak sa početka 90ih. Moraju se konstatovati značajni propusti u kvalitativnom napretku NIR delatnosti. Međutim. publikacija i časopisa.000 stanovnika u Srbiji premašuje 16. pa i njihov udeo u DPu opada. a dinamika njihovog uvećanja je u 70im bila za oko 40% iznad rasta proizvodnje. Usled toga se nisu utvrdili prioriteti.000 stanovnika.3. ~ 34 ~ . U međuvremenu je došlo do daljeg ukrupnjavanja. Prema podacima iz 2006. Na teritoriji Srbije je sredinom 80ih godina bilo 12 naučnika na 10. To se dešava zahvaljujući povećanoj dinamici zapošljavanja uz istovremeno smanjenje broja NIR institucija. kojim bi se omogućilo njihovo međusobno sistematsko i trajno podsticanje karakteristično za savremeni tehnološki progres. jer sve do polovine 80ih. Broj naučnika i istraživača na 10. koji su sredinom 90ih bili u proporciji 1:1. krajem 70ih i u 80im godinama usporen je rast. i da ne postoji nikakva koordinacija između pojedinih NIR oblasti i faza. te na osnovu nje utvrđene strategije razvoja i odgovarajućim sredstvima sprovođene politike u toj oblasti kao i usitnjene organizacije u neadekvatne metode finansiranja i neodgovarajuća unutrašnja koordinacija i povezanost sa privredom.3.5.-75. iz nje nije proizašla dugoročna strategija ukupnog razvoja i posebno koncept za oblast NIR sve do danas.9% u periodu 1969. kao i naučnih skupova u inostranstvu na kojima su učestovavli naši naučnici i istraživači. što proizilazi iz povećanja naučnika/istraživača kao i smanjenja stanovništva. Porast iznosa per capita ostvarenih delatnošću NIR do polovine 80ih praćen je povećanjem broja zaposlenih naučnika i istraživača. sve do početka dvehiljaditih godina.4. Broj naučno istraživačkih i razvojnih organizacija je dostigao maksimalnu vrednost početkom 80ih da bi se potom neprekidno smanjivao. Početkom 90ih godina per capita prihodi od naučno istraživačkog rada dramatično opadaju što znači da mnogostruko zaostaju za razvijenim pa čak i zemljama u razvoju. Takođe je nepovoljan odnos naučnika i istraživača sa jedne strane i ostalih zaposlenih sa druge. u Srbiji prosečan broj naučnika/istraživača po organizaciji nije dostizao ni 30. broj naučnika i istraživača se blago povećava na oko 55 istraživača prosečno po jednoj organizaciji. Usitnjenost NIR je ozbiljan problem. Posebno je zabrinjavajuće što u dvehiljaditim nije došlo do onog kvalitativnog spoja nauke i tehnologije sa proizvodnjom. pa se razlike u zaostajanju danas još veće sa tendencijom produbljavanja jaza. Uprkos tome što je početkom dvehiljaditih usvojena dugoročna koncepcija privrednog razvoja Srbije. motivisani kratkoročnim ciljevima i tekućim potrebama. što je nešto više od odgovarajućih podataka za Francusku ili Nemačku krajem 60ih. Takav pristup podrazumeva da se efektivnost meri parcijalno. Naučna istraživanja i razvoj u Srbiji Rashodi za naučno-istraživačku i razvojnu delatnost na teritoriji Srbije krajem 60ih godina su učestvovali sa oko 1% u DPu. Sve do sredine 90ih je to imalo za rezultat rast broja naučnih radova. Da bi u narednih 5 godina bila čak nešto iznad 18%. Broj naučnika i istraživača se povećavao po kontinualnoj godišnjoj stopi od 4. Kao jedan od često korišćenih pokazatelja obima naučno istraživačke delatnosti uzima se odnos naučnika/istraživača prema ukupnom ili aktivnom stanovništvu. a tek sredinom 90ih nadmašuje 50. niti su opredeljeni ciljevi pa se programi istraživanja spreovode spontano. a najznačajniji nedostaci su odsustvo dugoročno definisane koncepcije. U tekućoj deceniji. sa stanovišta pojedinih segmenata.

pa i onih koji su vezani za razvoj pojedinih delova teritorija države. ali sa stanovišta razmeštaja u prostoru. ekonomskih i drugih činilaca. U drugoj polovini 30ih godina XX veka. Sa druge strane. se mora reći da su apstraktna i šematizovana i da rešavaju problem samo sa pozicija izolovanog i pojedinačno posmatranog preduzeća. da je kvalitet zemlje svuda isti i da postoji samo jedan grad u središtu države. Polazeći od ovih pretpostavki. Inspirisana Sejovim zakonom tržišta. On je u stvari izvršio uopštavanje iskustava i uslova iz svog neposrednog okruženja pretpostavljajući tako: da se radi o izolovanoj zemlji koja se nalazi u ravnici. i za Veberova rešenja. i upravo se kao glavni nedostatak njegove teorije ističe izolacija predmeta proučavanja od uticaja brojnih prirodnih. Razvoj je neravnomeran i sa stanovišta prostora i vremena. lokacioni trougao. Može se reći da se koreni regionalne problematike u ekonomskoj teoriji vezuju za njeno zanimanje problemima razvoja u prostoru.1. proizvođači različitih poljoprivrednih proizvoda i produkata šumarstva će se locirati oko grada u obliku koncentričnih krugova. geografskih. da nema plovnih puteva. Samo postojanje ovih ekstrema podrazumeva brojne i vrlo raznovrsne posledice po dalji ekonomski i društveni napredak zemlje. da se sav promet odvija zapregom. kao i za rešenja njgovih prethodnika i sledbenika u oblasti lokacije. sa druge strane. svakako je njegova zasluga što je skrenuo pažnju na probleme prostornog razmeštaja poljoprivredne proizvodnje i šumarstva. delimično se napuštaju neoklasična shvatanja čime se otvaraju mogućnosti teorijskog razmatranja raznovrsnih neravnoteža u privredi. Ubrzano priznavanje i širenje teritorijalnog pristupa razvoju. njihovog minimizaranja. ~ 35 ~ . Uopšte o regionalnom razvoju i fenomenu ekonomskih razlika Usled slobodne igre tržišnih snaga koje su delovale na razvoj proizvodnje spontano su stvorene značajne razlike u nivou privredne razvijenosti posmatrano po teritorijama unutar jedinstvenih država. teorija je isticala da se celokupna društvena reprodukcija odvija spontano u ukupno uzev uravnotežuje sistem kao celinu. već polovinom 50ih godina prošlog veka imali su za rezultat formulisanje regionalne nauke kao posebne discipline. Veberu koji je zaokružio teoriju lokacije industrije i na tim osnovama formulisao celovit računski i geometrijski metod određivanja transportnih troškova. On je smatrao da se transportni troškovi odlučujući faktor u određivanju najpovoljnije lokacije i u njihovom izračunavanju je koristio tzv. Međutim. da postoji samo jedan rudnik soli koji je neposredno uz grad. Tako je problematika regionalnog razvoja postala predmet pažnje velikog broja ekonomista i drugih naučnika. tj.VI REGIONALNI RAZVOJ 6. sa sve većim prihvatanjem Kejnsovog učenja. Međutim. izvestan broj razvijenih zemalja se suočava sa ekstremnim slučajevima – centre sa velikom koncentracijom stanovništva i privrede sa jedne i nerazvijena područja koja je proces industrijalizacije gotovo potpuno zaobišao. U prvoj polovini devetnaestog veka je Hajnrih von Tunen razradio specifičnu teoriju razmeštaja poljoprivrede i šumarstva u jednoj zemlji. Nastajanju i širenju razlika dopinosilo je i dugo vladajuće shvatanje kojima se idealizovalo delovanje objektivnih ekonomskih zakona. upravo zahvaljujući slobodnom i ničim neometanom delovanju mehanizma tržišta. Posebno mesto u teoriji lokacije pripada A. Tunenove polazne pretpostavke su i onda i sad veliko pojednostavljenje stvarnosti.

Osnovna pretpostavka teorije prostorne ravnoteže je da će se sve regionalne neravnomernosti automatski izjednačiti tj.. Nasuprot tome. Sadržaj regionalnog aspekta se u stvari redukuje na donošenje pojedinačnih investicionih odluka. Sadržaj regionalnog razvoja i određenje regiona 6.2. pojam regionalnog razvoja obuhvata razmatranje napretka privrede kao materijalne osnove ostalim domenima društva u svim područjima jedna zemlje. Huver i Denison su otpočeli značajnije širenje pristupa razmeštaju. Obe krajnosti predstavljaju problem pošto značajno odstupaju od ostalih regiona tj. i posmatranje svih regiona u zemlji. Iskustva zemalja koje su se deklarisale kao socijalističke pokazuju da se vrlo brzo nakon konstituisanja prve zemlje. veće zarade i bolji uslovi zapošljavanja će privući radnu snagu u razvijenije regione. Iz takvog shvatanja. zahvaljujući jeftinijoj radnoj snazi. Regionalni razvoj podrazumeva znatno širu sadržinu. To podrazumava da se razmatraju svi aspekti razvoja. njihovo međusobno dejstvo i ukupni socijalni napredak zemlje u celini. Zato planski organi ovih zemalaj često daju primat granskom pristupu. Naime. razvijenosti celine. prave se i mnogi kompromisi. odnosi se prvenstveno na razvoj svih teritorijalnih delova koji imaju karakter regiona. Na toj osnovi se utemeljuje većina svih daljih prostornih istraživanja ekonomista koji se bave problemima razmeštaja. regionalni prioriteti ili neusklađenosti zahtevaju duže vreme da se ispolje.1. između dva svetska rata.Palander. Kao odlučujući kriterijumi uzimaju se transportni troškovi i sirovinski izvori. niti svesna intervencija u privrednim tokovima koji se uspostavljaju na tržištu. U teoriji bi bilo nedopustivo pojednostavljenje da se regionalni razvoj svodi samo na odnose ekstremnih područja. veća sredstva. Oni su prešli sa razmatranja lokacije pojedinačnog preduzeća na nivo grana ili većih proizvodnih celina. kako bi se zadovoljilo nastojanje svakog regiona da dobije neki od prioritetnih kapaciteta. Proizilazi da je ujednačavanje nivoa razvijenosti regiona preduslov za dugoročan brz razvoj privrede zemlje i svih regiona u njoh uzetih pojedinačno. doprineo je i centralizovani sistem upravljanja. Loš je zaokružio takav širi pristup razmeštaju. ~ 36 ~ . neposrednije i u kraćem roku. Ovakvim odnosima. Granski pristup pri izboru prioriteta daje veće efekte. tj. zahvaljujući potpunoj pokretljivosti proizvodnih činilaca i njihovoj deljivosti. eliminisati delovanjem tržišnih snaga. Drugačije rečeno. regionalni aspekt razvoja u njima nameće svom težinom. Na takav način se idealizuje liberalno tržište.2. Razlog za najveću usmerenost ekonomske politike na nerazvijena područja jeste potreba da se likvidiraju postojeće razlike. Njemu se pripisuje da svojim delovanjem obezbeđuje: 1) Punu zaposlenost svih faktora proizvodnje 2) Najbolji razmeštaj radne snage i sredstava za proizvodnju 3) Ravnotežni razvoj svih delova jedne zemlje saglasno raspoloživosti faktora i ostalih uslova 6. izvodi se zaključak da nije potrebno bilo kakvo mešanje sa strane. postavljajući temelje analizi opšte prostorne ravnoteže. u nerazvijene regione će po toj teoriji biti privučen kapital a sa druge strane. U tom postupku. a društveni troškovi i efekti pojedinačnih investicija na čitavu regionalnu strukturu najčešće se respektuju samo u principu. To znači da svesne i unapred planirane koordinacije između sektora i investicionih objekata po regionima. Suština regionalnog razvoja Sve brojnije zemlje suočavaju se sa problemima nerazvijenih teritorija sa jedne strane i problemima preterane koncentracije stanovništva i privrednih aktivnosti u drugim delovima.

međutim. Sa obzirom na razmeštaj aktivnosti i stanovništva u prostoru regioni se mogu posmatrati kao: 1) Homogeni – oni u kojima je ujednačen razmeštaj privrede i stanovištva na celoj teritoriji 2) Polarizovani – oni u kojima je koncentracija razmeštaja 3) Planski – u kojima se svesnim planskim akcijama društva vrši razmeštaj ili usmerava razvoj u samom regionu ~ 37 ~ . 6. prema razvijenim regionima pod dejstvom povoljnijih uslova i širih mogućnosti zapošljavanja kretala bi se radna snaga iz nerazvijenih delova. Postoje različite tipologije u pogledu istraživanja razvojnih karakteristika regiona. Njihova ocena bi se vršila sa stanovišta pojedinačno uzetih grana. region se odlikuje geografskom zaokruženošću. uopštenijem pristupu.U literaturi se predlažu brojni postupci za potpuniju ocenu efekata koji se postižu u celini.2. pretpostavka da će tržište svojim slobodnim delovanjem automatski dovesti do ravnoteže. odnosno specijalizaciju uz kompleksan razvoj proizvodnje na toj teritoriji. ekonomske strukture i demografskih obeležja. Prema tom shvatanju. Oni su pretežno usmereni na pravljenje projekcija razvoja i razmeštaja proizvodnje za višegodišnja razdoblja. Prema širem. region ima izvesna zajednička obeležja sa ukupnom privredom uz istovremeno prisustvo i nekih osobenosti koje proizilaze iz istorijskog nasleđa. zatim metoda i mera da bi se dobila jedinstvena koncepcija razvoja. No. Zbog toga se ispoljavaju i brojne specifičnosti u razvoju svakog regiona te se javlja nužnost usaglašavanja ciljeva i pravaca. Njegovo dalje opredeljenje. te s obzirom na celinu privrede zemlje. teritorijalnom podelom rada i proizvodnom orijentacijom a stvara se oko jednog ili više industrijskih centara. Region je dovoljno velik da raspoloživim prirodnim resursima i ljudskim potencijalom u datim društveno ekonomskim uslovima omogući stvaranje žarišta privrednog razvoja. Kao poseban može se izdvojiti i posmatrati onaj pristup čiji predstavnici uzimaju ekonomske regione kao delove celine narodne privrede. smatralo se da će se akumulacija iz razvijenih kretati ka nerazvijenim područjima podstaknuta obiljem radne snage i drugih neaktiviranih faktora proizvodnje. Sledeći pristup ekonomskom regionu posmatra ga sa stanovišta konkurencije i homogenosti. U suprotnom pravcu.2 Pojam regiona Različite definicije regiona opredeljene su razlikama u pristupu. Složenost i teškoće u definisanju ovog pojma ističu mnogi autori koji su međusobno ipak saglasni da je reč o većem teritorijalnom segmetu jedne zemlje. Prvo se opredeljuje prostor delovanja subjekta tj. nisu se pokazala održivim. ekonomskom homogenošću. prirodnih karakteristika prostora. zavisi od pristupa problemu koji se proučava. zona njegovog uticaja. zatim sa aspekta pojedinih proizvodnoteritorijalno kompleksa. U zemlji socijalističkog opredeljenja koju karakteriše snažni uticaj tržišta roba i usluga na razvoj i razmeštaj proizvodnje. a zatim teritorija na kojoj privredni subjekat ima ujednačene uslove proizvodnje i prodaje. Međusobnim vezama unutar jedne grupacije i uzajamnim delovanjem sa subjektima iz ostalih privreednih delatnosti i grana a putem tržišnih odnosa na određenoj teritoriji formiraju se centri i polovi razvoja iz kojih snage deluju u pravcu koncentracije odnosno disperzije.

zbog različitog stepena korišćenja kapaciteta. teorije izvozne orijentacije. razlikujući 1) aktivne – gde je veći izvoz od uvoza 2) pasivne – gde je veći uvoz od izvoza 3) uravnoteženi Ona tipologija koja utvrđuje dinamičke osobine pojedinih regiona na osnovu analize elemenata strukture. značajan je udeo poljoprivrede u stvaranju DPa 4) nerazvijeni regioni – naznačajnije mesto pripada primarnoj proizvodnji. ali se gotovo kod svakog autora pronalazi poseban pristup u zavisnosti od svrhe analize koja se vrši. potrebno je analizirati i čitav niz dodatnih pokazatelja. integracionih veza i nosilaca razvoja je široko prihvaćena i obuhvata podelu na: 1) razvijene – jedini tip koji se ne smatra kritičnim jer su dostigli industrijsku zrelost. nedovoljno razvijen sekundarni sektor. Opština). Naime. a takođe ako se posmatra manja teritorijalna jedinica (npr.3. Kriterij ekonomske razvijenosti regiona Postupak utvrđivanja nivoa ekonomske razvijenosti pojedinih regiona u zemlji može se uzeti kao osnova za formulisanje mera ekonomske politike i planiranje privrednog razvoja svih regiona. mogu se bitno razlikovati dohodak koji se proizvede od onog koji se tu troši. ND se ograničeno može koristiti kao izraz razvojnih mogućnosti pojedinih regiona. On je najčešće upotrebljavani kriterij za utvršivanje nivoa razvijenosti u međunarodnim i međuregionalnim poređenjima a da bi bio uporedio za teritorije raznih veličina uzima se u per capita izbosu. moraju se učiniti i neke ograde u vezi njegove reprezentativnosti kao pokazatelja. Deo ograničenja se tiče uporedivosti što proizilazi iz različite metodologije obračuna i obuhvatnosti kao i problema svođenja veličine NDa na jedinstveni novčani izraz (što se gubi kao nedostatak u međuregionalnim poređenjima unutar zemlje). a tercijarne delatnosti su jako slabo razvijene. Mada je ND rezultat ukupne privredne aktivnosti u određenoj zemlji ili njenom delu. iza približno jednakih iznosa nacionalnog dohotka po stanovniku. Takođe. sa razvijenim tercijarnim delatnostima i infrastrukturom ali i primarnim sektorom 2) depresirani – već industrijalizovani tip regiona. za dobijanje celovite slike o razvijenosti regiona. kao pojedinačni indikatori često se koriste podaci o proizvodnji određenih produkata ili grupa. može se dogoditi da region koji je imao neiskorišćene kapacitete ostvari značajniji porast dohotka. Izvodjićemo četiri velike grupe: I NACIONALNI DOHODAK PER CAPITA Ovi autori se zalažu za nacionalni dohodak per capita kao reprezentativan i jedini pokazatelj ekonomske razvijenosti regiona. Zbog svega ovoga. sa razvijenim tercijarnim delatnostima i razvijenom infrastrukturom ali sa problemom usporenom rasta proizvodnje 3) regioni u zaostajanju – odlikuju se strukturom u kojoj je dosta značajno mesto industrije ali struktura industrije nije takva da može obezbediti dovoljno brz i efikasan razvoj regionalne privrede.Sledeća tipologija polati od bilansa razmene pojedinih regiona sa ostalima na osnovu tzv. ~ 38 ~ . procene broj stanovnika kao osnove za projekcije dohotka u međupopisnim periodima mogu rezultirati u značajnijim greškama. U literaturi se nalazi široka lepeza predloga pokazatelja razvijenosti. 6. Sem njega. Sa druge strane. ND se uzima kao najopštiji pokazatelj i istovremeno prestavlja materijalnu osnovu proširene repredukcije i opredeljuje životni nivo stanovništva.

Iako je veoma privlačna za potrebe rangiranja regiona. IV SINTETIZOVANJE IZABRANIH OBELEŽJA U težnji da se izbegnu nedostaci ocene nivoa razvijenosti regiona različitim metodama i da se različite numeričke vrednosti više merila svedu na jedinstvenu meru.slobodnom ekonomsokm ocenom. III VEĆI BROJ POKAZATELJA BEZ NACIONALNOG DOHOTKA U ovom slučaju se ND potpuno isključuje kao pokazatelj i oduzima mu se sva reprezentativnost. zagovornici ovog metoda prave istu grešku kao i oni koji se zalažu za ND kao jedini pokazatelj. Međutim. ostaje pitanje da li se razvijenost nekog regiona može oceniti samo jednom brojkom koja uz to ni nije uporediva sa odgovarajućim odstojanjem iz bilo kog vremena s obzirom da se ono izračunava za svako vreme u odnosu na fiktivno dobijen najrazvijeniji ili najnerazvijeni region. neki autori su pronašli izlaz koristeći se rezultatima diskriminacione analize. To dalje uglavnom služi kako bi se odredili kritični regioni kako bi se u njima preduzimale odgovarajuće mere.II NACIONALNI DOHODAK PER CAPITA SA JOŠ NEKIM INDIKATORIMA Kao reakcija na brojne primedbe u vezi sa nacionalnim dohotkom kao jedinim pokazateljem. Korišćeno je I (Ivanovićevo) odstojanje kao najsavršenija varijanta među raspoloživim metodama u to vreme. užom ili širom listom pokazatelja se postiže širi metodološko-analitički prilaz ekonomskoj razvijenosti regiona. Međutim. ide se u pravcu dopunjavanja ovoga još nekim pokazateljima. metoda I odstojanja ne omogućava da se bez posebne kvalifikativne analize strukture privrede samog regiona ocene uslovi za dalji razvoj. Uostalom. Povećanjem broja pokazatelja koji su međusobno nezavisni postiže se povećanje diskriminacionog efekta.. s tim da primat i dalje pripada nacionalnom dohotku. većina prigovora na njegovu reprezentativnosti (NDa) se vezuje za one regione kod kojih je ND per capita približno isti. posebno kada su u pitanju regioni sa približno sličnim iznosima per capita NDa. pa su potrebne i dodatne informacije. Njegov kvalitet je pre svega u tome da omogućuje upotrebu velikog broja raznovrsnih merila i objektivnost analize. Osnovna primedba koja je ovom metodu pripisuje jeste relativno veliki prostor za ispoljavanje subjektivnih stavova kod određivanja značaja pojedinih pokazatelja. Takvim pristupom se regionalni aspekt privrednog razvoja veoma pojednostavljuje i svodi na traženje rešenja za određivanje razvijenosti regiona.. Na taj način. To su uglavnom mere za oživljavanje privrede u nerazvijenim regionima. pa se ovaj pristup neretko naziva .. ~ 39 ~ . * * * Zajednička karakteristika svih ovih razmatranja je da se nivo razvijenosti predlaže prevashodno polazeći od namere ili potrebe za razvrstavanjem regiona – utvrđivanjem njihove rang liste prema stepenu razvijenosti. te se dobijaju znatno bolje ocene.

Od ekonomskih činilaca koji su delovali na zaostajanje Srbije za celinom zemlje. nalazile su se na četiri različita ekonomska prostora: srpskom. očigledno je nešto sporije rastao na teritoriji Srbije nego za celinu SFRJ. odlukama preduzetnika/vlasnika kapitala. svakako treba istaći nepovoljnije uslove razmene za delatnosti i grane unutar njih koje su zastupljenije u strukturi privrede na ovom prostoru. Posle Drugog svetskog rata. pa i Srbija. 6. Međutim. Posmatranjem dinamike ukupnog društvenog proizvoda za celo razdoblje. a kako je dinamika rasta stanovništva na prostorima Srbije bila natprosečna. onda je za očekivati da deluje podstičuće na one prostore koji su inače bili razvijeniji odnosno na zaostajanje onih nerazvijenijih.4. garantovane investicije iz Opšteg investicionog fonda.4. te njen nepovoljni ekonomski položaj tokom većeg dela međuratnog razdoblja i njeno opterećenje prirastom radne snage koja neije mogla da nađe zaposlenje van ove delatnosti. Izuzetak se svodi na tzv.6. Osnovni uzrok ovome nalazi se u tome što su bruto privredne investicije u osnovna sredstva u Srbiji bile tokom gotovo četiri decenije. to je značilo ekonomsko nazadovanje. posmatran i ocenjen kao razvoj ekonomskih regiona. podržavajući disparitete cena. pa shodno i visoki troškovi proizvodnje. značajna zastupljenos poljoprivrede u Srbiji. mada je ostvaren vidan napredak. To znači da nisu izbegnuti negativni efekti multiplikovanja kapaciteta za proizvodnju istih ili sličnih proizvoda. Drugim rečima. i nasleđene razlike u razvijenosti su presudno uticale na njihovo ekonomsko napredovanje tokom kasnijeg razvitka. izvršene su relativno velike promene u ukupnoj strukturi odnosima između delatnosti i grana unutar nje. U međuratnom periodu to se događalo spontano. u peridou između dva svetska rata izostale su značajne promene u teritorijalnom rasporedu industrijskog kapitala/zaposlenosti. delovali su da se umnogome umanje ostvareni privredni rezultati. ~ 40 ~ . S druge strane. a pre svih radno sposobno stanovništvo.1. Takođe. Zaostajanje teritorije Srbije za ostalim regionima/celinom zemlje u kojoj se razvijala Pre stvaranja jedinstvene države pod imenom Jugoslavija. austrougarkom i turskom. koji je bio najvažniji mehanizam za podsticanje razvoja nerazvijenih. Većina autora se slaže da je tokom razdoblja nešto dužeg od četiri i po decenije privreda od izrazito agrarne postala znatno razvijenija. Kada se ima u vidu da je sve ovo sprovođeno zajedno sa teritorijalizacijom akumulacije. ta mogućnost se nije i iskoristila. vršena je centralizacija akumulacije i ona je po tom osnovu mogla biti teritorijalno mobilna. Njihova osnovna odlika je nizak opšti nivo razvijenosti. U istom smeru. znatno ispod prosečnih u celoj privredi. Ekonomske razlike u razvijenosti na prostoru Srbije 6. nije dao reyultate koji su mogli biti postignuti sa obzirom na raspoložive ekonomske potencijale. crnogorskom. nisu aktivirani shodno njihovoj raspoloživosti. sve oblasti koje su ušle u nju.2 Nasleđene teritorijalne disprroporcije razvijenosti i potreba aktivnog delovanja na smanjenje razlika Ukupan razvitak republika i pokrajina. to je razlika u kretanju DPa per capita još veća. Kako je istovremeno rast stanovništva u Srbiji bio dinamičniji. Sve je to prouzrokovalo da u celini zemlje stopa rasta per capita društvenog proizvoda bude relativno niska. postojeće regionalne razlike se mogu uzeti kao osnova za ocenu da faktori proizvodnje. već bi se pre moglo reći da su akumulirana sredstva korišćena uglavnom za investicije tamo gde su i formirana. deloavala je i carinska zaštita.4.

S druge strane. U novijim dokumentima 80ih. ocenjujemo da se ukupnim privrednim razvojem sve vreme od Drugog svetskog rata do početka 90ih godina. Ta teritorijalna podela nije bila konsekventna jer su kao regioni unutar Srbije razmatrana područja sa različitim političko teritorijalnim statusom – pokrajine. i sa druge uže područje bez odgovarajućeg državno pravnog položaja. Očigledan je primer elektro energije gde je svaka država razvijala svoju energetiku. 6.. u SFRJ je bilo uobičajeno da se postor Srbije posmatra kao celina ili je raščanjavan u tri regiona – dve pokrajine i Centralna Srbija. niti svih teritorija zajedno. zapaža se izvestan zaokret po ovom pitanju ali ni tada nije bio formulisan jedan celovit koncept razvoja kritičnih teritorija. Ipak. umnogome zanemarivao niz važnih svojstava teritorijalnog aspekta razvitka ukupne privrede zemlje i značajni potencijalni efekti. čitava teritorija je podeljena u devet prilično ujednačenih celina: 1) 2) 3) 4) 5) grad Beograd Istočna Vojvodina Zapadna Vojvodina Istočni region Južni region 6) 7) 8) 9) Zapadni region Centralni region Istočno Kosovo i Metohija Zapadno Kosovo i Metohija ~ 41 ~ . Kao značajni nedostaci regionalizacije u SFRJ ističu se različitost po veličini-prostoru i broju stanovnika. Takav je pristup bio i u srednjoročnim i drugim planskim dokumentima. Postajale su utoliko očiglednije što se više odmicalo u razvoju jer se on nije sprovodio kao proces međuregionalne podele rada na osnovu različitih potencijala. U njihovim privrednim strukturama uočljivo je da se svako orijentisala na veoma široku lepezu proizvoda. sa jedne strane. decentralizacija je vršena na svim nivoima političko-teritorijalnog organizovanja. vršena je spontana teritorijalna koncentracija privrednih aktivnosti i stanovništva u razvijenijim područjima. za sve njih je prikupljana i obrađivana raznovrsna statistička građa. istorijski ali i brojni ostali neekonomski kriterijumi. S obzirom na to.nacionalnih ekonomija. a u njihovom omeđavanju značajnu ulogu imali su politički. Prilikom formulisanja aktuelnog rešenja u Srbiji. i njeni efekti su se osećali sve do najnižeg stepena ali su najvidljiviji u samim republikama i pokrajinama. uz visoke društvene troškove i neracionalno korišćenje dela društvenog bogatstva i postojećih ekonomskih potencijala. pa je postojala mogućnost praćenja i upoređivanja po brojnim kriterijumima sa celinom zemlje i ostalim republikama ili međusobn. Regioni u Srbiji Dugo pre formiranja SR Jugoslavije. Prema tome. Regionalna problematika u celini i njoj odgovarajuća regionalna politika je shvatana suženo i praktično je izjednačavana sa problemima nerazvijenih područja. Ovo znači da se nije posvećivala dovoljna pažnja privrednom razvitku svih regiona u zemlji niti promenama unutar njihovih stuktura već se u zemlji ugrožavalo jedinstvo tržišta sa tendencijom stvaranja . bez obzira na specifične troškove. kao osnovni kriterij za određivanje statističkih regiona uzeto je stanovništvo uz istovremeno respektovanje brojnih ostalih relevantnih merila. Ovo se moglo delom objasniti neobavešćenošću ali neretko se u tom pravcu išlo svesno. U prilog takvog pristupa uzimano je da je republika kao celina bila članica federacije. Naprotiv. koje su izraz nacionalizma kao ideologije.. nacionalni.5. zatim nehomogenost po unutrašnjoj razvijenosti. Negativne tendencije ispoljavale su se kroz sve jače zatvaranje regiona.

na osnovu kojih bi ušle u teritorijalnu podelu rada i formirale samostalno celovitu društvenu infrastrukturu – zdravstvenu zaštitu. 4) Nivo subregionalne razvijenosti meren BDPom je od 62. tj.324.9:1. ispunjava čak 15/25 subregiona.statistički. U sagledavanju teritorijalnog razvoja Srbije ne bi se trebalo ići na manje teritorijalne delove od ovoga jer oni nemaju odgovarajuće prirodne.358 u Južnom regionu do 227. 3) Nivo regionalne razvijenosti meren BDPom je između 92.460 u Južnom Banatu. Odgovarajući koeficijent varijacije je čak 0. Kriterijum EU koji ih kvalifikuje za korišćenje mehanizama namenjenih za stimulisanje razvoja. Razlike su.576.Kao značajnu novinu u poređenju sa ranijim predlozima ističe se uvođenje nove karakteristike . postoji podela na 29 okruga 1) 2) 3) 4) 5) Grad Beograd bez regiona Istočna Vojvodina – tri okruga Zapadna Vojvodina – četiri okruga Istočni region – pet okruga Južni region – pet okruga 6) 7) 8) 9) Zapadni region – tri okruga Centralni region – četiri okruga Zapadno KiM – dva okruga Istočno KiM – tri okruga Neki od najbitnijih faktora za ocenu naše regionalizacije su sledeći: 1) Ukupno stanovništvo regiona – koje se kreće od 688. 000 u Istočnoj Vojvodini i 1.61:1..067 u Jablaničkom okrugu do 180.95:1. Subregioni jesu najmanji delovi teritorije budući da su teritorijalne celine koje objedinjuju nekoliko opština koje su tesno povezane sa jednim centrom. 399. U tom slučaju. 5) Razlike u nivou razvijenosti u ostalim korišćenim indikatorima unutar pojedinih regiona su u znatno užim intervalima. 2) Veličina teritorije . ~ 42 ~ . oni imaju BDP per capita majni od 75% proseka Republike Srbije. pri čemu je odgovarajući koeficijent varijacije 0. koeficijent varijacije je 0.najveći je Istočni region. Na nižem nivou podela Republike Srbije kao celine. obrazovanje. naravno veće ukoliko se posmatraju odnosi između subregiona. a koeficijent varijacije je 0.926 dinara u Beogradu.424. a koeficijent varijacije je 0. odnos između njih je 4. u regionalizaciju umesto državnog obeležja.. uključujući KiM. u sveobuhvatnoj analizi teritorijalnog aspekta razvoja nije moguće potpuno isključiti niže nivoe od subregionalnog jer se moraju zapaziti značajne razlike u privrednom i ostalim dimenzijama razvitka unutar svakog regiona. Takav dnos zahteva određeni napor usmeren u pravcu ujednačavanja ili bar zaustavljanja daljeg širenja postojećih nejednakosti. opštine pojedinačno ne mogu samostalno formirati dovoljno velike ekonomske kapacitete.284. Naravno.428. a odnos 2. najmanji je Beograd. razlike se smanjuju i ekstremi se svode na odnos 1. naučne i kulturne institucije – čije bi aktivnosti one mogle finansirati. Tako npr.000 u Beogradu. ljudske i proizvodne potencijale na raspolaganju. okruge. najbrojnije stanovništvo je u Južnobačkom okrugu a najmalobrojnije u Topličkom okrugu. a zatim unutar njih subregione tj. Ukoliko se Beograd kao gusto naseljena metropola izuzme iz analize. tj.

bez obzira na brojna ograničenja i ostale probleme razvoja. s obzirom da se u budućem razvoju uopšte očekuje značajna zastupljenost malih i srednnjih preduzeća to bi u mreži regionalnih institucija za razvoj trebalo formirati odeljenja čiji bi osnovni zadatak bio da pomognz preduzetnicima u procesu pribavljanja informacija o potencijalni. praćenja izvršenja. izvorima podsticajnih sredstava na koja mogu računati. neminovno će se osećati uticaji nedovršenih procesa tranzicije i brojnih nepovoljnih dejstva iz okruženja. da se uspori ili spreči dalji stihijski priliv stanovništva i privrednih aktivnosti koji izaziva mnogostruko povećanje društvenih troškova. imamo u vidu načelno opredeljenje da se razvoj cele privrede Srbije. a u aktuelnoj organizaciji izvršne vlasti formirano je i Minisarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. kako bi olakšala pristup dostupnim podsticajnim sredstvima EU za tekuće razdoblje. Regionalni aspekt razvoja jedne zemlje podrazumeva ispoljavanje određene doze solidarnosti kako bi se stanovništvu svih delova zemlje omogućilo zadovoljenje kolektivnih potreba na nekom minimalnom nivou kojim se ujednačavaj mogućnosti njegovog aktiviranja. usaglašena sa ostalima. Početkom 2007. te obezbedilo nesmetano funkcionisanje privrede i društvenih delatnosti. Ipak.6. Pored toga. Treba izvršiti potrebne institucionalne prrpreme kojima bi se olakšala spoznaja i savladavanje postojećih procedura u svim fazama. a proizišli su iz celokupnog prethodnog razvitka. subregiona i užih teritorijalnih celina prvenstveno zasniva na ekonomskim interesima preivrednim subjekata. te izveštavanja u toku realizacije. to ne isključuje mogućnost i potrebu da se izvrši adekvatna regionalizacija Srbije. ~ 43 ~ . Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju regionalnog razvoja 2007. pa makar samo i za potrebe praćenja teritorijalnog razvoja. No. Zato se u današnjim institucionalnim okvirima Srbije. Proces kompletiranja institucionalne infrastrukture i u domenu regionalnog aspekta razvoja u Srbiji započeo je formiranjem Saveta za ravnomeran regionalni razvoj. zahtev za aktivnom politikom regionalnog razvoja valja uklopiti u celinu ekonomske politike zemlje. preko njihovog korišćenja. tržišnom valorizovanju svih činilaca i rezultata proizvodnje. Politika regionalnog razvoja. ova oblast ne bi smela potpuno prepustit spontanom delovanju tržišnog mehanizma jer bi se tako teritorijalne razlike i dalje produbljivale sve dok ne dostignu neprihvatljiv nivo. respoloživim resursima. što uzimamo kao indikaciju da su u pitanju homogene celine. kao osnova politike teritorijalnog razvitka trebalo bi da bude utvrđivana koncepcija razvoja svakog od regiona. Neophodnost delovanja u domenu teritorijalnog razvitka na prostoru Srbije se pojačava činjenicom da u nekim od delova živi pretežno stanovništvo jedne nacionalnosti ili etničke grupe što deluje na pojačano isticanje zahteva za aktivnom politikom države kojom bi se sprečilo pooštravanje problema na ovom planu. Prema tome. potrebno je delovati u centrima i područjima sa visokom koncentracijom da bi se ublažile teškoće. i zbog toga se u kratkom roku ne mogu očekivati neki značajniji pozitivni pomaci u regionalnom razvoju. pa i svakog njenog regiona.-2012. Zalažući se za aktivnu politiku u domenu regionalnog razvoja. Zahvaljujući tome što su u pitanju realtivno homogeni. U predstojećem peridou. U toj strategiji se predviđa formiranje nove vladine institucije za koordinaciju u sprovođenju tog dokumenta. iz toga se nikakko ne bi smelo zaključiti da oni nisu aktuelni i da ne treba da budu predmet posebne pažnje. Izbor strategije razvoja i tekuće ekonomske politike zasnivao bi se na tome i opredeljen raspoloživim sredstvima. veći teritorijalni segmenti. od traženja sredstava. tranzcija i ostala aktuelna ograničenja Problemi kojima se teritorijalni aspekt razvitka nameće posledica su značajnih razlika u nivou razvijenosti pojedinih delova Srbije. Istovremeno. kao i mreže regionalnih institucija za razvoj. Sve to zahteva preduzimanje niza mera i aktivnosti koordinirano za zemlju u celini.6. kočeći tako dalji razvoj. Istraživanje nedvosmisleno pokazuje da su razlike između regiona i njihovo odstupanje od proseka zemlje znatno manje nego kada su u pitanju subregioni.

. pre svega. One su bitne za odvijanje procesa proizvodnje ali često ne nastaju voljom privrednih subjekata). Investicije se mogu podeliti na različite načine.). Važno je napraviti razliku između investicija u osnovne fondove (za koje je karakteristično da se upotrebljavaju u više proizvodnih ciklusa. dok se sa odmicanjem privrednog razvoja stiču uslovi za uspostavljanje skladnijih odnosa između privrednih i neprivrednih investicija. i= NI/ND *100 Neto investicijama se povećava raspoloživi kapital. Ako se akumulacija iz nacionalnog dohotka uveća za amortizaciju. pored realnih. podela na privredne.VII INVESTICIJE I INVESTICIONA POLITIKA 7. Sa prihvatanjem nove klasifikacije delatnosti u SCG koja je usklađena sa klasifikacijom EU i UN. i = BI/Y *100 BI= NI + Am ili NI = BI – Am ~ 44 ~ . Pojam. Na nivou pojedinih privrednih subjekata pojam investicija se šire određuje tako da. njen obim. a samim tim. Investicijama se povećava raspoloživi kapital jedne zemlje i podižže njen proizvodni kapacitet. Stopa bruto investicija. i investicija u obrtne fondove (koje obuhvataju ulaganja u prirast zaliha sirovina. Neto investicije imaju svoj finansijski izvor u akumulaciji koja potiče iz raspodele NDa.1. Ta akumulacija se transformiše u bruto investicije iz domaćih izvora. pokazuje relativno učešće bruto investicija u DPu. uključuje i i finansijska ulaganja. ne povcećava proizvodni kapacitet privrede već se samo vrši prenos finansijskih sredstava između učesnika u ekonomskom procesu. Poznata je. koje služe neposrednom povećanju proizvodnog potencijala privrede i neprivredne investicije koje posredno utiču na proizvodnju. Finansijskim investicijama se. NI=A Stopa neto investicija pokazuje relativno učešće neto investicija u nacionalnom dohotku. koje se finansiraju iz domaćih izvora. kvalitet i efikasnost (investicije u obrazovanje. Ta akumulacija se označava kao neto akumulacija. U tom smislu. i da u svakm od njih deo svoje vrednosti prenose na nove proizvode). dobija se bruto domaća akumulacija. međutim. nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. kultutu. a od njih zavisi razvojni potencijal privrede kao i mogućnost otvaranja novih radnih mesta. Postoji i podela investicija na neto investicije i bruto investicije. U početnim fazama razvoja privredne investicije uživaju prioritet. gotovo je nemoguće napraviti razliku između privrednih i neprivrednih delatnosti. zdravstvo. Akumulacija je izvor sredstava za investicije a investicije znače upotrebu akumulacije. Ovako shvaćene investicije zovu se realne investicije. investicijama se smatra i kupovina akcija radi ostvarivanja dividendi ili ulaganje novca u banku u cilju sticanja kamate. funkcije i vrste investicija Na makro nivou investicije označavaju onaj deo društvenog proizvoda koji se troši za zamenu i proširenje osnovnih fondova kao i za ulaganja u obrtne fondove. i između privrednih i neprivrednih investicija..

služe povećanju proizvodnje. km= i / ry   ry= i / km Sledi da povećanje udela bruto investicija u DPu (i) doprinosi ubrzanju privrednog rasta. To dovodi do sledeće podele: 1) Demografske investicije su onaj deo ukupnih investicija kojim se u uslovima rasta stanovništva održava nepromenjen nivo DPa per capita. Stoga. u žrtvovanju sadašnje potrošnje radi ostvarivanja veće potrošnje u budućnosti. Suština investicija je. ali ako uzmemo u obzir izvoz i uvoz dobara i usluga. Stopa investicija u jednoj zemlji treba da se nađe negde između ovih ekstrema. koji u principu ne bi trebalo ugrožavati. 2) Ekonomske investicije su preostali deo investicija koje služe povećanju per capita DPa. u stvari. širi investicioni agregat koji pored neto investicija. Međutim. DP stvoren u jednoj zemlji služi za tri vida finalne potrošnje – lična potrošnja. dakle. poželjno je da proizvodnja na nivou nacionalne privrede raaste brže od rasta stanovništva kako bi se podigao nivo DPa per capita. državna potrošnja i investicije. dobijamo: i = BI + (M-X) *100 Y Investicije u krajnjoj liniji. To važi pod pretpostavkom zatvorene privrede. definisaćemo marginalni kapitalni koeficijent koji je u stvari količnik stope bruto investicija i stope rasta DPa tj. opada i relativni značaj neto investicija. obuhvata i amortizaciju. Pri određivanju optimalne stope investicija valja uzeti u obzir efektivnost investicija. za finansiranje investicija se koriste i inostrana sredstva. tj. Naravno. To je moguće postići povećanim izdvajanjima za investicije. učešće amortizacije u bruto investicijama raste. Na drugoj strani. međutim. Svaka zemlja treba da investira bar toliko da obezbedi nepromenjen nivo DPa po stanovniku. U svakom datom momentu. Ako pretpostavimo da se sav taj višak upotrebljava za investicije. stvaranje novih preduzeća i privrednih grana. BI = BIf + ∆Z (analogno tome važi i NI = NIf + ∆Z ) Na nižim nivoima razvijenosti prioritet ima nova izgradnja. ~ 45 ~ . kao i njihovom efikasnijom upotrebom. Pored domaćih izvora. investicije i potrošnja su međusobno suprotstavljene veličine. onda proizvod koji stoji na raspolaganju jednoj zemlji može da bude manji ili veći od stvorenog domaćeg proizvoda što će zavisiti od bilansa razmene sa inostranstvom. Njima se širi proizvodni potencijal privrede. Otuda. neto investicije sa veoma visokim procentom učestvuju u bruto investicijama. povećanje investicija iznad minimalnog nivoa ima svoju granicu koja je određena dostignutim nivoom životnog standarda stanovništva. obezbeđuje rast DPa i samim tim stvaraju materijalne pretpostavke za rast potrošnje. Minimalne investicije su zapravo jednake demografskim investicijama. Višak uvoza (M) nad izvozom (X). Može se reći još i da obuhvataju ulaganja u obrtne i osnovne fondove tj. Tome doprinosi i ubrzano ekonomsko zastarevanje fiksnog kapitala izazvano tehnološkim progresom koji smanjuje vek trajanja osnovnih fondova. Tamo gde nema rasta stanovništva nema ni demografskih investicija već su sve ekonomske. Za manje razvijene zemlje je karakterističan deficit u razmeni sa inostranstvom. dok povećanje marginalnog kapitalnog koeficijenta (km) ima suprotan efekat. Kako se nivo razvijenosti povećava. Povećanje investicija može da se ostvaruje samo na račun potrošnje i obrnuto.Bruto investicije su.

Navedene promene u tehničkoj strukturi investicija su tesno povezane sa raspoloživošću proizvodnih činilaca na različitim ~ 46 ~ . Naša zvanična statistika je pod sektorom u najširem smislu podrazumevala pojedine privredne tj. kada se stope rasta investicija i marginalnog kapitalnog koeficijenta izjednače. Koja predviđa da se celokupna ekonomska aktivnost deli na sektore. oblasti. sa buđenjem interesovanja za ekološle probleme i afirmacijom održivog razvoja. tehnička i reproduktivna struktura fiksnih investicija. pre svega. One su se dalje delile na uže sektore.U početku je rast stope investicija praćen opadanjem marginalnog kapitalnog koeficijenta ili njegovom nepromenjenom vrednošću. Nije dobro da se u dužem vremenskom periodu preterano insistira na razvoje jednih sektora na račun drugih jer bi to moglo da ugrozi ceo proces ekonomskog razvoja. već je pređena ekonomski opravdana gornja granica stope investicija). rry = ri – rkm = 0 odakle proizilazi da je ri = rkm (Dakle. preispituju tradicionalni pojmovi štednje i investicija.2. Smena prioriteta je važno pitanje pri posmatranju ekonomske strukture investicija tokom vremena. Ekonomskom strukturom investicija se rešava pitanje šta proizvoditi. pri izboru ekonomske strukture investicija treba voditi računa o domaćim potrebama ali i o zahtevima međunarodne podele rada.. Ukoliko je zemlja manja. Ovome treba dodati i stavku . Ekonomska struktura investicija je značajna jer predodređuje proizvodnu strukturu nacionalne privrede. Oni se. 7. grupe i podgrupe. Za nacionalne ekonomije koje se nalaze na nižim nivoima razvijenosti. Ukoliko je njena vrednost stalno negativna. Tj. manifestuju kroz slabljenje motivacije radnika za efikasnijim privređivanje zbog sporog rasta životnog standarda. Optimalni udeo investicija u DPu postiže se u onoj tački koja neposredno prethodi povećanju margialnog kapitalnog koeficijenta. grupe i podgrupe. na grane. Vredno je pomenuti da se u novije vreme. Nacionalna privreda je deo svetske privrede. Tako se konvencionalnoj neto štednji suprotstavlja tzv. Tehnička struktura investicija pokazuje koji se deo sredstava za investicije troši za građevinske radove a koji za opremu.ostalo. koja ima mali značaj. Tako je bilo sve do stupanja na snagu nove klasifikacije delatnosti 2001. To gura kapitalni koeficijent na više do tačke kada stopa privrednog rasta ostaje nepromenjena. Tehnička struktura investicija opredeljuje tehničku strukturu osnovnih fondova. neprivredne oblasti. Kako odmiče razvoj. tj. Pri tom se pojam sektor može uže ili šire definisati. Prava štednja koja je umanjena za vrednost iscrpljivanja prirodnih resursa i zagađivanja životne sredine u odnosu na standardnu meru neto štednje. karakteristična su relativno velika ulaganja u građevinske objekte. to je siguran znak da se privreda ne kreće stazom održivog razvoja. Stoga. Ekonomska struktura investicija predstavlja raspored investicija po pojedinim sektorima ekonomske aktivnosti. tj. Struktura investicija Struktura investicija u osnova sredstva se može posmatrati sa različitih aspekata a posebnu pažnju zaslužuju ekonomska. njenu nabavku i montažu. Kasnije dolaze do izražaja negativni efekti rastućeg udela u investicija u DPu. grane. a oni dalje na podsektore. Od toga u koje se sektore ekonomske aktivnosti upućuje najveći deo investicija zavisi razvoj tih sektora ali i razvoj celokupne privrede i društva. izvoziti i uvoziti. Prava štednja služi kao jedan od pokazatelja održivog razvoja. povećava se učešće opreme.. utoliko je taj aspekt ekonomske strukture ekonomske strukture investicija značajniji.

nivoima razvijenosti nacionalne privrede. U početnim fazama razvoja, kada postoje značajne rezerve radne snage, relativno velika ulaganja u građevinske objekte pogoduju smanjivanju nezaposlenosti i to dvojako: radna mesta se otvaraju u fazi gradnje novih kapaciteta, ali i kasnije, kada se ti objekti puste u rad. Vremenom, kako se iscrpljuju rezerve radne snage, menja se i tehnička struktura investicija. Zamena dotrajale opreme se kombinuje sa širenjem kapaciteta i prelaskom na viši tehnološki i tehnički nivo proizvodnje. Novim ulaganjima povećava se tehnička opremljenost rada i sužava prostor za otvaranje radnih mesta. Reproduktivna struktura investicija se može posmatrati sa dva aspekta. Prvi stavlja u centar pažnje strukturu izvora iz kojih se finansiraju investicije u osnovne fondove, a drugi srazmeru između investicija koje služe za zamenu i onih koje su namenjene proširenoj reprodukciji. Kao izvori za finansiranje investicija u osnovne fondove pojavljuju se: akumulacija iz NDa umanjena za prirast zaliha, amortizacija i inostrana sredstva. U dinamičnoj privredi, za koju je karakteristična živa investiciona aktivnosti, amortizacija uvek prevazilazi zamenu tako da se može koristiti za proširenu reprodukciju tako da važi Am = Rf + Nf gde je Rf investicije u zamenu, a Nf deo amortizacije koji sluzi za prosirenu reprodukciju. Stoga se nove investicije u osnovna sredstva definisu kao razlika izmedju bruto fiksnih investicija i zamene tj. NoIf = BIf - Rf Nove investicije su u potpunosti namenjena proširenoj reprodukciji. Bruto investicije fiksne se mogu izraziti i kao zbir neto investicija fiksnih i amortizacije: Pošto je NIf= A - ∆Z, prosla jednacina postaje BIf = A - ∆Z + Am. Kada ovo povezemo dobijamo A - ∆Z + Am = Rf + NoIf BIf = NIf + Am.

Ova jednačina u stvari povezuje dva aspekta reproduktivne structure investicija. Leva strana ukazuje na izvore reprodukovanja osnovnih sredstava a desna na vrstu reprodukovanja. Na formiranje odnosa između amortizacije i zamene utiču dva faktora: stopa rasta bruto investicija u osnovne fondove (ri) i prosečan vek trajanja osnovnih fondova (m). Rf = r i * m Am (1 + ri)m – 1 (ovo važi ukoliko imamo diskretnu stopu rasta investicija a ako je reč o kontinualnoj stopi rasta, izraz (1 + ri)m treba zameniti izrazom eri *m) Udeo zamene opada sa rastom veličina ri I m, što znači da će veći deo amortizacije biti raspoloživ za proširenu reprodukciju. Privreda koja se brzo razvija I ima visoku stopu rasta investicija u osnovne fondove može da računa na amortizaciju kao značajan izvor dodatne akumulacije.

Odnos između zamene I fiksnih investicija se izražava formulom

Rf = 1 BIf (1 + ri)m

Odavde sledi da se sa povećanjem ri I m smanjuje udeo amortizacije i zamene u bruto fiksnim investicijama i pri tom se sve veći deo inveticija koristi za proširenu reprodukciju.

~ 47 ~

7.3. Ekonomska efektivnost investicija
Fiksne investicije su toliko delotvorne koliko doprinose povećanju proizvodnje. Za izražavanje ekonomske efektivnosti investicija koriste se dv pokazatelja. To su marginalni kapitalni koeficijent i njegova recipročna vrednost marginalni koeficijent efektivnosti investicija. Marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos investicija i prirasta proizvodnje. On pokazuje koliko jedinica investicija je potrebno da se ostvari prirast proizvodnje za jednu jedinicu. Što je marginalni kapitalni koeficijent veći, to je efektivnost investicija manja, i obrnuto. U zavisnosti od toga koji se agregati investicija i proizvodnje koriste, razlikujemo marginalni kapitalni koeficijent u neto i bruto iznosu. Kod neto kapitalnog koeficijenta upoređuju se neto investicije sa prirastom nacionalnog dohotka, dok bruto kapitalni koeficijent izražava srazmeru između bruto investicija i prirasta društvenog proizvoda. km1 = NIft / ∆NDt km2 = BIft / ∆Yt

Efektivnost investicija se može izraziti I kao količnik stope investicija i stope rasta proizvodnje. Ovako definisan marginalni kapitalni koeficijent pokazuje koliko procenata proizvodnje treba investirati da bi se ostvario 1% njenog rasta. Prema tome da li meri efektivnost bruto ili neto investicija, marginalni kapitalni koeficijent ima oblik: km1 = i1 / rND km2 = i2 / rY

Marginalni koeficijent efektivnosti je samo obrnuti izraz marginalnog kapitalnog koeficijenta tj: em1 = rND / i1 em2 = ry / i2

On može biti istodoban ili sa vremenskim razmakom. Istodobni marginalni kapitalni koeficijent upoređuje investicije iz jednog perioda sa prirastom proizvodnje iz istog tog perioda dok marginalni kapitalni koeficijent sa vremenskim razmakom uzima u obzir aktivizacioni period investicija tj. vremenski razmak koji je potreban da se investicije pretvore u aktivne proizvodne fondove.

Ekonomska efektivnost investicija se menja tokom vremena i na to utiče veliki broj faktora. Zavisi, u prvom redu, od njihove ekonomske strukture. Ukoliko je značajan deo investicija usmeren u kapitalno intenzivne sektore, to će za rezultat imati veću vrednost marginalnog kapitalnog koeficijenta. Sa promenom ekonomske strukture investicija u pravcu većeg udela prerađivačkih sektora, stiču se uslovi za snižavanje marginalnog kapitalnog koeficijenta. Tehnička struktura investicija takođe utiče na njihovu ekonomsku efektivnost. Veća relativna zastupljenost opreme u odnosu na građevinske radove doprinosi većoj efektivnosti investicija i obrnuto. Ekonomska efektivnost investicija zavisi i od toga koliko se uspešno obavljaju investicioni radovi. Posebnu važnost ima pravilan redosled investicija i istovremeno puštanje u proizvodnju objekata koji su međusobno povezani. Propusti u ovom domenu dovode do toga da se neki novosagrađeni kapaciteti ne mogu u potpunosti iskoristiti jer nisu završeni objekti od čije proizvodnje oni zavise.

~ 48 ~

7.4. Osnovna obeležja investicione politike u Jugoslaviji / Srbiji
Jugoslavija je posle Drugog svetskog rata ulagala ogromne napore kako bi savladala svoju ekonomsku zaostalost. Investicije su bile glavni pokretač našeg privrednog razvoja. Za investicionu politiku u SFRJ karakteristična je visoka stopa investicija. Već na početku posleratnog perioda, investicije u osnovne fondove čine više od ¼ DPa. U odnosu na vreme između dva svetska rata kada je stopa investicija iznosila 6-8%, ovo je bio krupan razvojni skok. Podaci pokazuju da je nakon Drugog svetskog rata na privredne investicije otpada 2/3 a na neprivredne 1/3. Tokom 80ih naša privreda zapada u velike teškoće. Investicije u osnovne fondove se smanjuju zbog usporavanja privrednog rasta, dospelih obaveza za otplatu ranije uzetih kredita od drugih zemalja i otežanog daljeg zaduživanja u inostranstvu. Kao bitno obeležje investicione politike u SFRJ ističemo njenu snažnu usmerenost na razvoj industrije. Od 1953.- 1989. one čine oko polovinu ukupnih fiksnih investicija u privredi. Saobraćaj je bio druga privredna oblast po zastupljenosti u strukturi privrednih fiksnih investicija, a sve druge privredne oblasti su učestvovale sa preostalih 30%. Veliki propust investicione politike je bio upravo veoma skromno ulaganje u poljoprivredu, koja je u ovom periodu činila samo 1/10 ukupnih investicija. Značajno je sagledati i ekonomsku efektivnost investicija. Visoka vrednost marginalnog kapitalnog koeficijenta zabeležena je i na početku posleratnog razvoja, a na opadanje ekonomske efektivnosti investicija u kasnijim godinama je uticao veliki broj faktora, kako materijalnih tako i institucionalnih. SR Jugoslavija se tokom devedesetih godina suočava sa vrlo nepovoljnim kretanjima na planu investicija pri čemu su investiciona ulaganja bila veoma niska i nedovoljna. To je u stvari bio period dezinvestiranja u kom je privreda izgubila tehničko tehnološki korak sa svetom i zaostala u razvoju. Nizak DP je ostavljao malo prostora za štednju i investicije, a time i za buduće povećanje proizvodnje. Zemlja je bila izolovana od sveta pa je izostao i priliv inostranih sredstava. Stanje se dalje pogoršavalo. DP u SCG je 2000. God bio manji nego deset godina pre pa je vrednost marginalnog kapitalnog koeficijenta bila negativna za taj period. Otuda je korišćenje ovog pokazatelja za ocenu ekonomske efektivnosti investicija izgubilo ekonomski smisap. Investiciona klima je donekle poboljšana posle 2000. Godine, ali se na tom planu još mnogo mora uraditi. Posle političkih promena je došlo do značajnih priliva inostranoih sredstava u formi donacija, a odžane su i tri donatorske konferencije, sa osnovnom orijentacijom na pružanje humanitarne pomoći i obnovu privrede. Donacije su i dalje poželjne, ali će ih neminovno biti sve manje. Uz donacije, u Srbiju je ušao i strani kapital u obliku stranih direktnih investicija pre svega kao rezultati privatizacije, dok se malo ulagalo u otvaranje novih firmi. Rekordan iznos je u 2006. Ostvaren privatizacijom Mobtela od strane Telenora. Investicije su neophodne za ubzani privredni rast naše zemlje kako bi se privukao strani kapital i stvorili povoljni uslovi za porast domaće štednje. Kumulativno, priliv direktnih stranih investicija u Srbiji tokom posmatranog perioda iznosa 1.585 miliona dolara prosečno godišnje, što je relativno skromno u poređenju sa nekim drugim državama u regionu, ali je sa druge strane Srbija privukla više investicija nego BiH, Albanija, Makedonija i CG.

~ 49 ~

koji preovlađuju u jednoj zemlji u određenom vremenkom razdoblju. ekonomski subjekti i privrede u celini imaju različite pragove osetljivosti na promene. samo centralizovani ili samo decentralizovani. Čine ga sve one političke. zakonski propisi i pravila. Ističe se važnost da privredni sistem stimuliše i omogući privredu koja se neprekidno prilagođava unutrađnjim i spoljnim promenama. Štaviše. gde. razlikuju se različiti privredni sistemi. Privredni sistem je društveno određeni obrazac rešavanja temeljnih ekonomskih zadataka – šta. On preko svojih društveno-ekonomskih osnova predstavlja društveni okvir ekonomskog razvoja zemlje. U zavisnosti od toga ko je stvarni subjekt delatnosti preduzeća i kako se uspostavljaju odnosi među preduzećima i između njih i državnih organa. ekonomske. te samo utemeljeni na državnoj ili privatnoj svojini. Pojam i karakteristike privrednog sistema Privredni subjekti deluju u odgovarajućem institucionalnom okruženju koje opredeljuje institucionalne uslove pod kojima oni ostvaruju svoje poslovne i potrošačke ciljeve. što je posebno slučaj u socijalističkim zemljama poput naše. po kojoj ceni. koliko i za koga proizvoditi. kako. Privredni ili ekonomski sistem je konkretan izraz celine društveno ekonomskih odnosa. karakter i zasupljenost različitih oblika. ali i obeležjima vladajućeg političkog sistema. kada. raspodela moći i odlučivanja i struktura informacija. Međutim. U zavisnosti od svojih ekonomskih i neekonomskih efekata. On obuhvata ključne društveno-ekonomke institucije i principe na kojima su zasnovani funkcionisanje i razvoj jedne privrede. Pod privrednim sistemom se podrazumeva celokupnost ekonomskih odnosa sa osnovnim mehanizmima. privredni sistem je podložan promenama tokom vremena – menjaju se sistem ekonomske motivacije. Privredni sistemi su kombinovani i mešoviti. instrumentima i merama kojima se reguliše privredni život određene zemlje u izvesnom periodu. važno je ~ 50 ~ . Ovaj raskorak se odrazio na ekonomsku efikasnost i razvojne rezultate. socijalne institucije. Ostvarivanje ravnoteže između potreba i njihovog zadovoljenja se postiže u optimalnom odnosu samo u tržišnoj privredi. običajne norme i shvatanja. Za njihovo označavanje.. organizacioni oblici. pravna regulativa. pa se mogu definisati kruti i prilagodljivi privredni sistemi. pa se ne mogu jednostrano menjati. Privredni sistem određuje funkcije i uslove delovanja preduzeća. Neefikasan privredni sistem zahteva mnogo upravljanja i administriranja koje koči prenošenje nadležnosti odlučivanja na niže hijerarhijske nivoe. U različitim privrednim sistemima. Sposobnost za prilagođavanje privreda se razlikuje. vrednosti i ponašanja koji deluju na privrednu aktivnost i njene rezultate. To okruženje poslovanja preduzeća i domaćinstava određeno je karakteristikama privrednog sistema date nacionalne ekonomije. tradicija i verovanja. Delovi privrednog sistema su međuzavisni. Karakter i funkcionisanje datog privrednog sistema su određeni i njegovih elementima i interakcijom među njima. institucijama. svojine i vlasničkih prava. Ekonomska efikasnost i socijalna pravičnost se mogu označiti kao dva suštinska cilja u funkcionisanju privrednih sistema. uloga države u privređivanju. organizacionim oblicima. U svakodnevnoj životu nema čistih sistema i modela. Ne postoje privredni sistemi koji su samo tržišni ili samo planski.1. često je u raskoraku sa njima..VIII PRIVREDNI SISTEM 8. realni ekonomski sistem ne odgovara nužno normativnom niti idealnom.

odnosno kao relativno stabilni tipovi veza i odnosa koji povezuju aktere ekonomskih procesa i njihove aktivnosti. Ekonomskom politikom se menja sam privredni sistem i ona utiče na oblikovanje privrednosistemske regulative. fiskalni sistem. Mada se oba sistema mogu svesno menjati. Privrednosistemski delovi su podložni promenama. privredni sistem predstavlja skup elemenata povezanih određenim pravilima i principima u relativno samostalnu celinu. samoupravljanje i raspodela prema radu. 8. kamatna stopa. sistemska područja kao i instrumenti i mere. 8. Međutim. mere i mehanizmi privrednog sistema predstavljaju ključne poluge i sredstva za ostvarivanje njegovih ciljeva. Njima se obuhvaćene već dobro poznate faze reprodukovanja kao i realna i finansijska oblast privređivanja. čak i ako imaju različite ekonomske sisteme. Širi institucionalni ambijent i socijalni okvir privrednog sistema određeni su datim društvenoekonomskim sistemom. U njih spadaju cene. Ne mogu se ignorisati ni međuzavisnost privreda susednih država.koji elementi preovlađuju a koji su manje zastupljeni. Sledi da privredni sistem predstavlja sredstvo ekonomske politike. Privatna svojina je takođe institucija jer se radi o društveno verifikovanom načinu korišćenja i raspolaganja stvarima od strane vlasnika. jugoslovenski privredni sistem tokom četiri i po decenije ~ 51 ~ . Razvoj privrednog sistema u socijalističkoj Jugoslaviji Privredni sistem Jugoslavije od 1945. bilo postepenim bilo radikalnim.3. monetarni i bankarski sistem. Privrenosistemske mere predstavljaju korišćenje instrumenata kojima se utiče na promene institucionalnog ambijenta privređivanja. carine. Najvažnija područja privrednog sistema su sistem dohodaka. U ovom slučaju. Područja i komponente privrednog sistema Elementi privrednog sistema su institucije i organizacije. Instrumenti. To je zato što institucije u savremenim društvima imaju izuzetno važnu ulogu pa se javljaju kao zakonski. Instrumenti privrednog sistema se obično odnose na pravila ponašanja kojih se prilikom donošenja svojih odluka moraju pridržavati svi ekonomski subjekti. administrativni i običajni sporazumi za ustaljeno uzajamno delovanje između ljudi. cilj ekonomske politike postaje usavršavanje i unapređivanje privrednog sistema. Među komponentama privrednog sistema posebno mesto pripada preovlađujućem obliku vlasništva i mehanizmu koordinacije. Npr. privredni sistem predstavlja okvir delovanja ekonomske politike. Ipak. poreska stopa. funkcionalne i teritorijalne segmente nacionalne ekonomije. on se često definiše kao instuticionalni okvir u kome se odvijaju ekonomski procesi. Tržište je institucija jer predstavlja ustaljeni oblik kupoprodaje. Područja privrednog sistema jesu njegovi delovi koji se odnose na pojedine sektorske. oni su ipak dati i istorijskim razvojem. Mada institucije nisu jedina komponenta privrednog sistema. Razvijeao se u uslovima socijalističkim društvenih odnosa i njegove osnovne karakteristike su bile društvena svojina nad sredstvima za proizvodnju. devizni kurs i sl. spoljnotrgovinski i devizni sistem. Dakle. Sa nastankom savremenih država ih snažno zamenjuju zakoni i regulative.2. Do 1990. U početku su običaji mogli da regulišu čitav ekonomski život a vremenom su verske i druge ideologije snažno počele da utiču na običaje.

Do 1994. Međutim. Nesprovođenjem ovog programa i daljim zaoštravanjem ekonomske krize iznuđena je radikalna privredna reforma. Postojale su praznine u privrednom i pravnom sistemu. Međutim. tek oformljena SRJ se suočava sa šokantnim dejstvom sankciija Saveta bezbednosti UN kojima je ona izolovana od međunarodnog ekonomskog okruženja. 8. čak četiri od šest republika proglašava nezavisnost a Srbija i Crna Gora postižu dogovor da očuvaju jugoslovenski kontinuitet donošenjem Ustava Savezne Republike Jugoslavije aprila 1992. U SFRJ izbija građanski rat. Radikalna reforma privrednog sistema započeta u socijalističkoj Jugoslaviji je zadržana kao opredeljenje i u SRJ. porezi i devizni kurs su izmakli kontroli pa se stanovništvo našlo u institicionalnom haosu i hiperinflacija je bila neizbežna posledica. Namere su bile: da socijalnu brigu o zaposlenima preuzme država. jednom na svake 3 godine. Privrednom reformom iz 60ih učinjen je značajan pomak u pravcu većeg uvažavanja tržišta u privrednom sistemu. Ova reforma je predstavljala prvu kompletniju promociju tržišnih rešenja i podrazumevala je uvođenje tržišta faktora proizvodnje. Već 50ih godina Jugoslavija je bila prvi kreator i protagonista socijalističkih samoupravnih tržišnih rešenja u svetu. preduzeće postaje osnovna organizaciona jedinka privrede sa profitom kao motivacionim pokretačem njegove poslovne aktivnosti. Do februara 2003. SRJ u to vreme nisu priznavale mnoge države. Od presudne važnosti bilo je ponašanje države koja ni sama nije poštovala pravila i norme koje je ugradila u privredni sistem pa nije ni mogla da sankcioniše nepoštovanje tih propisa u privrednom životu. pretpostavljalo otvaranje procesa privatizacije dotadašnjeg društvenog kapitala što je istovremeno označavalo promenu organizacione strukture privrede. Osim toga.svog razvoja doživljava veoma česte promene. Ova poslednja privredna reforma zadire u same osnove socijalizma te se privredni sistem koji ona uspostavlja više ne može smatrati socijalističkim. novi privredni sistem se u novoj državi zbog brojnih razloga veoma sporo uspostavljao. početkom 90ih kulminira jugoslovenska kriza pa se tadašnja radikalna reforma odvija u veoma teškim okolnostima. plate. Navedeni privrednosistemski zahvat je bio pokušaj da se tadašnja jugoslovenska federacija ekonomski i socijalno ojača. neupešan zahvat tokom 70ih godina značio je veliki korak unazad i potpuno odumiranje tržišta. Međutim. Tokom 1991. ne može se naći sličan primer u svetu. ponuda novca. Privredni sistem je počeo da se formira kao mešavina socijalističkih elemenata u nestajanju i tržišnih osnova privređivanja u nastajanju. kamate. ~ 52 ~ . kao i primenom višestranačkoh političkog sistema učinjene su dalekosežne izmene u celokupnom društveno-ekonomskom sistemu Jugoslavije. U ovom periodu preduzeto je čak 15 reformi. koja je započeta krajem 80ih godina i nastavljena 90ih godina. Naime. razlozi za njen raspad su bili sve veći. da se napusti praksa pokirivanja gubitaka nesupešnih preduzeća da Narodna banka postane nezavisna i odgovorna za stabilnost domaće valute. U tom pogledu. Naime. pa se pre može reći da se radi o privrednosistemskim prazninama nego o nekom utemeljenom privrednom sistemu. Privredni sistem Savezne Republike Jugoslavije Savezna Republika Jugoslavija je postojala nepunih 11 godina – od aprila 1992. Stoga i ne čudi da je došlo do nažnog hiperinflatornog toka koji je trajao od 1992. Posle višestranačkih izbora u republikama i oformljavanja novih vlasti nije se postigao dogovor o budućim odnosima u jugoslovenskoj zajednici. tj.4. Prelazak na tržišnu privredu je međutim. Uvođenjem svojinskog pluralizma i ravnopravnosti svih svojinskih oblika. Međutim. Početkom 80ih godina najavljuje se afirmacija robnog privređivanja.

u fiksiranje njenog vrednosnog odnosa prema nemačkoj marki od 1:1. Počinje da se ostvaruje Program rekonstrukcije monetarnog sistema i privrednog oporavka privrede Jugoslavije. početkom 1994. Privredni sistem Državne zajednice Srbije i Crne Gore Proglašenjem Ustavne povolje državne zajednice Srbije i Crne Gore i Zakona o njenom sprovođenju od februara 2003. U Programu se računalo i na privatizaciju i izgradnju privrednog sistema primerenog privatnosvojinskom i tržišnom obrascu privređivanja. konkurenciji i socijalnoj pravdi . Zahvaljujući Programu suzbijena je jedna od najvećih hiperinflacija u svetkoj istoriji i pokrenuta je privredna aktivnost u SRJ.Uspostavljanje i obezbeđivanje neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta na celoj teritoriji kroz koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema država članica u skladu sa principima EU Proces usaglašavanja ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore je bio veoma delikatno pitanje. oni su doneti tek 1996. države Srbije i države Crne Gore.Međutim.Stvaranje tržišne ekonomije zasnovane na preduzetništvu. Mada ustavni okviri SRJ nisu predstavljali prepreku za donošenje nekih najznačajnijih privrednosistemskih zakonskih propisa. Srbija biva primljena u sve međunarodne finansijske organizacije i reguliše svoja dugovanja prema njoj. niji došlo do radikalnije promene privrednog sistema već se zadržala dominacija društvenog i državnog sektora u vlasničkoj strukturi privrede.. 8. države članice su mogle da pokrenu postupak za promenu statusa i istupanje iz državne zajednice. Temeljne postavke ovog programa svodde se na uvođenje nove domaće valute. ravnopravnosti i vladavine prava .Usklađivanje i unapređenje ljudskog dostojanstva. Međutim. Godine se preispituju dotadašnja sistemska rešenja i tokok 2001. Godine stvorena je državna zajednica dve države zajednice. dok su Srbija i Crna Gora od republika članica u jednoj federaciji postale države članice u jednoj državnoj zajednici. pri čemu su posebno mesto dobili izgradnja tržišta faktora proizvodnje i tržišta novca. Ipak. problemi se ne odnose samo na nedostatak ili slabosti sistemskih rešenja već i na njihovu primenu. SCG se nije značajno približila statusu zvanične kandidature za članstvo u EU. otvorenu privredu sa razvijenom domaćom i međunarodnom konkurencijom. Donošenje Akcionog plana za harmonizaciju ekonomskih sistema dveju članica bio je ključni uslov za početak izrade studije izvodljivosti i sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. Ustavnom povoljom. Godine. stabilan i konvertibilan novac kao cilj. Politički preduslovi za pridruživanje od strane ~ 53 ~ .. Nakon promena 2000. SRJ nije preuređena već ugašena. Suština Ustavne povelje se može svesti na sledeće ciljeve: .Uključivanje u evropske strukture. sopstvene centralne banke.5. kao i zajedničko tržište. Međutim. pre svega EU . Sistem je posebno nedograđen u finansijskoj oblasti što onemogućava vraćanje poverenja stanovništva i privrede u banke i državu. punu pravnu odgovornost ekonomskih subjekata za izvršenje preuzetih obaveza. Ova dva privredna sistema imala su razilčite nacionalne valute. svoja carinska područja i sopstvene fiskalne sisteme. Po isteku 3 godine. Neusklađenost republičkih i saveznih zakona ugrožava jedinstvo tržišta i dovodi do zaoštravanja situacije u toj meri da je robni promet između Srbije i Crne Gore bio faktički prekinut. On polazi od toga da nov privredni sistem podrazumeva jasno definisana pravila igre u regulisanju vlasništva i promta robe i faktora proizvodnje. Ustavna povelja je predviđala dva odvojena privredna sistema i obavezu njihove harmonizacije.

je zapisano da je svojina .. šumskim i gradskim građevinskim zemljištem je slobodno. međutim. kulturno i istorijsko nasleđe su dobra od opšteg interesa i posebnu odgovornost za njihovo očuvanje imaju republika. dok za strance važi nacionalni tretman. Crnogorskim referendumom od maja 2006. 1901.SCG nisu bili ispunjeni i pokazalo se da obe države članice nisu u stanju da privredu kraj proces harmonizacije. samostalna u obavljanju svojih dužnosti..6. Srbija je ponovo postala samostalna država. Ekonomska moć obveznika je kriterijum za plaćanje poreza i drugih dažbina. dok kada je reč o pravosuđu i sudstvu smatra da su neophodne izmene odgovarajućih ustavnih odredbi jer postoji mogućnost stranačkog uplitanja.. dok se garantuje ravnopravnost zadružne i javne svojine. Suština strategije tzv. Svoj prvi ustav. Godine.nepovredna ma kakva ona bila. Narodna banka je kao centralna banka naše zemlje. 8. Kao kneževina je imala 3 ustava (1835. Finansiranje državnih nadležnosti se ostvaruje putem poreza i drugih javnih prihoda. ~ 54 ~ .... ali sa dva protokola. Jođ prvim ustavom je bilo proklamovano da imovina svakog Srbina. i u njemu je ocenila da naš novi ustav u mnogim aspektima ispunjava evropske standarde ali da postoje i odredbe koje još uvek nisu u skladu sa njima. 1903) a svoj poslednji Ustav usvojila je kao republika 2006. slobodi preduzetništva. 1838. autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.. Godine usvojila dokument . osim u slučaju da postoji opasnost od nanošenja štete životnoj sredini ili ugoržavanje prava drugih ljudi. Naše ekonomsko uređenje se zasniva na tržišnoj privredi. Srbija je dobila 15. Ne mogu se umanjivati prava stečena ulaganjem kapitala. isto toliko kao kraljevina (1888. Izvesna ograničenja za preduzetničke slobode mogu nastupiti samo u slučaju ugroženosti zdravlja ljudi. prirodnih bogatstava i bezbednosti. dvostrukog kolokseka bi se sastojala u tome da EU potpiše sa SCG jedan ugovor o pridruživanju i stabilizaciji. poznat pod imenom Sretenjski. niti se može ograničavati slobodna konkurencija stvaranjem monopolske pozicije. Treći deo Ustava Republike Srbije se bavi ekonomskim uređenjem i javnim finansijama naše zemlje. pokrajinskom i lokalnim budžetima. Najviši državni organ revizije javnih sredstava je Državna revizorska institucija koja je nezavisna u svom delovanju.. Godine. Evropska komisija za demokratizaciju putem prava je tokom marta 2007. otvorenom i slobodnom tržištu. životne sredine. dobra od opšteg interesa i sredstva koja koriste državni organi. i proglašenjem Ustava Republike Srbije od novembra iste godine. Prirodne resurse i naučno. Postojeća društvena svojina pretvara se u privatno vlasništvo. . Državna svojina obuhvata prirodna bogatstva. Korišćenje i raspolaganje privatnim poljoprivrednim. 1869). Kao pozitivne elemente.Mišljenje o Ustavu Srbije. samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatnog vlasništva i drugih svojinskih oblika. ova komisija ističe posebno mogućnost postojanja funkcionalnog parlamentarnog sistema vlasti i ljudska i manjinska prava. Odustalo se od zahteva za potpunom harmonizacijom u prilog modela koji bi uvažavao specifičnosti država članica. a u njenom najnaprednijem ustavu iz 1888.Ustavne osnove privrednog sistema Srbije Institucionalne i pravne pretpostavke svake države definisane su njenim najvišim pravnim aktom tj Ustavom. Februara 1835.bilo kako mu drago jeste neprikosnovena. Održivi i ravnomerni regionalni razvoj je republička nadležnost. Svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju nadležnosti države se prikazuju u republičkom.

Indija. Danska 2 puta i Slovenija 4.).. Lihtejnštajn..) ono što je po pravilu prednost velike zemlje (puno resursa. Razlozi za ovakve rezultate su prelazak u novi tržišni privredni sistem.) pa čak i više od milijardu stanovnika (Kina i Indija). Bitne ekonomske pretpostavke razvoja naše zemlje jesu priključivanje EU i dalja izgradnja tržišnog privatnosvojinskog sistema kao i još veća saradnja sa spoljnim ekonomskim okruženjem.IX PRETPOSTAVKE RAZVOJA SRBIJE 9.81%. Veličina i razvojne pretpostavke Srbije Postojeći svet je veoma raznilik sa stanovišta veličine zemalja koje ga čine. Po veličini svoje teritorije Srbija je manja od većine zemalja u svetu u svetu i nalazi se na 110. regionalnog i lokalnog. Međutim. dok joj po broju stanovnika pripada 17. Za malu zemlju u prostornom i populacionom pogledu javlja se kao potencijalni hendikep (nedovoljni ljudski i prirodni resursi. do ogromnih. Veličina zemlje se višestruko odražava na razvojne mogućnosti nacionalne ekonomije. razvojno iskustvo tzv. God. U tos smislu raspon se kreće od minijaturnih.. Postoji mišljenje da zemlja ne može da napreduje ako oskudeva u ključnim prirodnim resursima.4 puta.. Skoro da nije moguće odakle dolazi određeni proizvod. malih zemalja sa samo nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada stanovnika i površinom od nekoliko desetina do nekoliko stotina kvadratnih kilometara (Andora. Je iznosio samo 64% iznosa iz 1989. ali im je BDP per capita veći između 8 i 10 puta u poređenju sa našom zemljom. Srbija sa svojih 88.. raspad SFRJ i ostalo što se dešavalo tokom 90tih. Pod uticajem globalizacije i internacionalizacije proizvodnje nacionalno tržište postaje manje važno od globalnog.). dok u svetskim relacijama po broju stanovništva zauzima 84. pozicija. Azijskih tigrova svedoči o uspešnom razvoju i bez domaćih izvora nafte. džinovskih država čije teritorijano prostranstvo obuhvata više miliona kvadratnih killometara i čije stanovništvo broji više od sto miliona (SAD.1 puta. poziciju. ~ 55 ~ . zemlja je veliko onoliko koliko iznosi njen bruto domaći proizvod.1.361 km2 površine zauzima 20. Ona učestvuje u evropskom stanovništvu sa oko 1. usko unutrašnje tržište.33% a u evropskoj površini sa približno 1. međutim. hiperinflacija. Sve to govori da Srbija u populacionom i teritorijalnom smislu nije ni suviše mala zemlja da bi nailazila na razvojne prepreke niti je toliko velika da bi joj domaće tržište bilo dovoljno u privrednoj aktivnosti. mesto među 49 evropskih zemalja. Važno je zapaziti da mnoge evropske zemlje manje od Srbije po površini i broju stanovnika. BDP na prostoru današnje Srbije 2007.. ili samo jednom od ta dva. Rusija.. mestu . Tako Švajcarska ima manju teritoriju od Srbije 2. pošto njegovi delovi pristižu sa raznih strana. sa ekonomskog gledišta. San Marino.. građanski rat. Zemlje sa malom nacionalnom teritorijom pomenute nedostake mogu ublažiti većom otvorenošću za međunarodnu ekonomsku saradnju. veliko tržište. Oni više nisu prisutni pa sa tog gledišta nema više prepreka daljem ubrzanju privrednog razvoja Srbije. imaju veoma visok nivo BDPa per capita.

povremeni rad.9. u prvoj godini naše ere. U ulozi potrošača se pojavljuje celokupno stanovništvo koje svojim obimom određuje veličinnu domaćeg tržišta i tako utiče na proizvodnju. Po podacima UN danas na zemlji živi oko 7 milijardi staovnika.3 milijarde. naime. ne pretpostavlja nultu stopu nezaposlenosti. za zaposlena lica koja učestvuju u procese proizvodnje. U narednih dvesta godina svet je dobio još oko 1.2. svetsko stanovništvo nije prelazilo cifru od 300 miliona.7 milijardi stanovnika a do 1990.. Svaka zemlja je dužna da povećava ukupnu proizvodnju bar onim tempom kojim raste broj stanovnika kako bi se očuvao dostignuti nivo proizvodnje po stanovniku. Kejns pravi razliku između voljne i nevoljne nezaposlenosti. ali važno je istaći da ovaj koncept više odgovara tržišnim uslovima privređivanja. Ukupan broj stanovnika jedne zemlje predstavlja gornju granicu raspoloživog potencijala..2. to se može postići korigovanjem dozvoljene stope nezaposlenosti na više kao i osavremenjavanjem ovog koncepta različitim formama zapošljavanja. rezervisan samo za jedan deo stanovništva. Puna zaposlenost je bez sumnje poželjna danas kao što je bila i mnogo godina ranije. Bitno je navesti da rast stanovništva definiše donju granicu rasta proizvodnje.god je bilo oko 750 000 ljudi. Ova zaposlenost je ipak. Stanovništvo i radna snaga kao faktor privrednog razvoja Srbije 9.. Od tada se međutim situacija u celom svetu zaoštrava do te mere da je sam koncept pune zaposlenosti doveden u pitanje. tj. kao što su rad na određeno vreme. naglo okončana sa kolapsom centralno-planske privrede. ~ 56 ~ . Sa jedne strane. frikcione nezaposlenosti (radnici koji prelaze sa posla na posao ili prvi put traže zaposlenje.radnu snagu. Svaka zemlja. Osim toga. Teorijski pristup razmatranju stanovništva i radne snage Stanovništvo ima posebno mesto i značak u procesu privrednog razvoja.rasta bez novih radnih mesta. To interesovanje je naglo poraslo nakon Drugog svetskog rata kada se broj stanovnika na Zemlji znatno povećao. pošto je u tom periodu svet bio u problemu velike nezaposlenosti usled Velike ekonomske krize. Izražena je. Privredni razvoj pretpostavlja da proizvodnja raste brže od stanovništva što rezultira povećanjem nivoa životnog standarda. Stanovništva je dakle u isto vreme i proizvođač i potrošač. Za centralno-planske privrede bila je karakteristična socijalistička verzija pune zaposlenosti koja je podrazumevala podsticanje primanja što većeg broja radnika od strane preduzeća. naravno. Beveridž dozvoljava prisustvo tzv. Problemi stanovništva već dugo vremena privlače pažnju ekonomista. ono obezbeđuje najvažniji input .1. a da početka industrijske revolucije 1750. Pre svega. a od ekonomskih mogućnosti države zavisi u kojoj će se meri taj potencijal iskoristiti. rad od kuće i sl. Svakako nije bilo dovoljno ubedljivih razloga da se ova ideja popuno odbaci ali postoje mnogi da se ovaj koncept inovia. što zahteva određeno vreme). Definicija pune zaposlenosti ipak. treba da teži postizanju pune zaposlenosti koja je postala prioritetan cilj ekonomske politike nakon Drugog svetskog rata. Prema raspoloživim podacima. pri čemu puna zaposlenost podrazumeva nepostojanje nevoljne nezaposlenosti. Status proizvođača je ipak. Njegova definicija pune zaposlenosti uključuje stopu nezaposlenosti od 3% što se upravo uklapalo u stvarno stanje u većini industrijalizovanih zemalja u prvim decenijama posleratnog razdoblja. a sa druge se javlja kao krajnji korisnik razvojnih rezultata. God je broj ljudi bio čak 5. sumnja u mogućnost da se ponovo dostigne pune zaposlenosti s obzirom na revolucionarne promene koje su dovele do pojave .

a neki smatraju i znatno više od toga.god bio 1. Bog: 1) Predtranziciona etapa – stope nataliteta i mortaliteta su visoke a stopa prirodnog priraštaja vrlo niska ili jednaka nuli 2) Etapa tranzicije – duboke promene u kretanju nataliteta i mortaliteta A) prva podetapa – veliko snižavanje stope mortaliteta. postigle su vidan ekonomski napredak ali ne dovoljno da bi sprečili širenje siromaštva u tom delu sveta. Za razliku od neomaltuzijanaca. U literaturi se izdvaja stav Maltusa koji je zastupao mišljenje da stanovništvo teži da se uvećava preko granica raspoloživih mogućnosti za ishranu. Medicinska nauka je veoma mnogo napredovala u prošlom veku a njeni rezultati su bili dostupni i u manje razvijenim zemljama. Prema projekciji UNa do 2050.4 milijarde što je ¼ ukupnog stanovništva ovih zemalja.) b) Pozitivne.. koje smanjuju natalitet (abortus. Zemlje u razvoju. pa i u zanemarivanju siromašnih. koje daju približno nulti prirodni priraštaj stanovništva. stopa nataliteta lagano pada pa se stopa prirodnog priraštaja dalje smanjuje 3) Posttranziciona etapa – niske stope i mortaliteta i nataliteta.2% godišnje. dok su stope nataliteta ostale na visokom nivou. pa se stopa prirodnog priraštaja značajno povećava B) druga podetapa – pad stope nataliteta. Sa povećanjem broja stanovnika rasle su i mogućnosti za njihovo izdržavanje. U literaturi se takođe ističe troetapni model.god će svetsko stanovništvo iznositi oko 9.) Moderni nastavljači Maltusovih ideja – neomaltuzijanci smatraju da brz porast stanovništva u manje razvijenim zemljama čini uzaludnim svaki pokušaj privrednog razvoja. koje bi trebalo ostaviti da stradaju u borbi za preživljavanje.. Teorija demografkse tranzicije tvrdi da rešenje ta probleme rast stanovništva treba tražiti u privrednom razvoju jer se sa njim istovremeno povećava životni standard i više-manje automatski reguliše rast stanovništva. koje povećavaju mortalitet (siromaštvo. visoka stopa nataliteta.. ratovi. Osim gladi koja je na putu rastu stanovništva. Zato je pitanje brzog rasta stanovništva u tim zemljama i dalje otvoreno. i nešto sporije snižavanje stope mortaliteta što rezultira blagim smanjenjem stope prirodnog priraštaja. epidemije. Najnoviji podaci pokazuju da je broj ljudi u zemljama u razvoju koji žive u krajnjem siromaštvu 2005.U novije vreme tempo rasta svetske populacije postepeno slabi. Međutim. on ističe i ostale koje deli u dve grupe: a) Preventivne. C) Treća podetapa – niska i stabilna stopa mortaliteta. pobornici teorije demografke tranzicije zauzimaju kranje optimistički stav prema krizi stanovništva u ekonomski zaostalim delovima sveta. tokom kojeg će se tempo povećanja njihovog stanovništva osetno usporiti. tako da danas iznosi oko 1. to ne isključuje primenu određenih mera populacione politike kojima se može i treba uticati na smirivanje tempa rasta stanovništva.. Oni smatraju da će zemlje u razvoju slediti obrazac kretanja stanovništva i da će proći kroz proces demografske tranzicije. moralno uzrdžavanje. ~ 57 ~ . Izlaz iz teškoća oni vide u oštrom ograničavanju daljeg rasta njihovog stanovništva.2 milijarde. čiju podelu daje D.

Mogućnost stvarnog korišćenja aktivnog stanovništva zavisi od mnogih faktora. a na oba područja Republike je zabeležen negativan prirodni priraštaj.god 45%. a tendencija smanjivanja je prisutna i nakon 2000. Veoma je značajna podela na tri velike starosne grupe: 1) Do 14 godina 2) Od 14-64 3) 65 i više Samo druga grupa predstavlja neposredni izvor radne snage. Pad zaposlenosti je posledica zatvaranja neproduktivnih mesta usled privatizacije preduzeća.32% a u poslednjem međupopisnom intervalu samo 0. a poslednji 1991. Prema broju stanovnika Srbija spada u relativno male zemlje. Aktivno stanovništvo izražava ponudu radne snage u jednoj zemlji.god. Kada se popis obavio samo na teritoriji Centralne Srbije i Vojvodine.godine.000 radnih mesta. ekonomska saradnja sa svetom sa javlja kao imperativ za našu zemlju.5miliona stanovnika. ona trpi sva ograničenja koja ekonomskom razvoju jedne zemlje nemeće skroman obim stanovništva. U svim popisima tokom 20. ~ 58 ~ . sem 1991. Kao takva. Podaci pokazuju da je 2007.veka obuhvat stanovništva je bio gotovo potpun. U periodu posle Drugog svetskog rata ispoljila se tendencija usporavanja tempa rasta stanovništva na teritoriji Srbije. kada je deo albanskog stanovništva bojkotovao popis kao i 2002. U periodu posle Drugog svetskog rata primetna je tendencija opadanja procentualnog učešća mlađih od 15 godina i povećanja udela starijih od 64 godine. koji u istoj godini iznosi 48 stanovnika. Udeo aktivnog u ukupnom stanovništvu Srbije je 2002. Presudan uticaj na kretanje broja stanovnika su imale prirodne komponente mada se ni efekat migracija ne može zanemariti. Prema popisu iz 2002. ali i voljna da rade. Na 1 km 2 u Srbiji bez KiM živi u proseku 97 stanovnika što je znatno iznad svetskog proseka. Podaci pokazuju da je u periodu između dva posleratna popisa prosečna godišnja stopa rasta stanovništva iznosila 1. Pažnju analize zaslužuje i tempo rasta stanovništva. Na njega utiču prirodne i migracione komponente. kada je izgubljeno oko 95. U takvim okolnostima. vanredni popis stanovništva 1948.2.godine ima oko 9. Treba se osvrnuti i na stepen aktivnosti stanovništva Srbije. Čine ga lica koja su sposobna.2. Značajnom smanjenju prirodnog priraštaja su najviše doprinele Centralna Srbija i Vojvodina. Veku sprovedeno ukupno osam popisa – prvi 1921. Kao i nakon toga 1953.god u našoj zemlji bilo zaposleno 2 miliona lica. dok je područje KiM poznato po veoma visokom prirpdnoog prriraštaju i eksplozivnom rastu stanovništva. To ukazuje da naša zemlja spada među gušće naseljene zemlje sveta. s tim što je u Centralnoj Srbiji i migracioni saldo bio negativan. prema popisu iz 1991. je udeo radno spospbnog stanovništva 67%. pre svega nedovoljna snabdevenost radnom snagom i usko domaće tržište. godine zaposlenost počela da pada. Praksa je bila da se popisi vrše na početku svake decenije ali izuzetak predstavlja prvi posleratni. Dati broj stanovnika nema isto ekonomsko značenje u prostorno velikoj i maloj zemlji. Veličinu zemlje treba posmatrati i u odnosu na obim nacionalne teritorije.8 miliona stanovnika a na našoj teritoriji je u 20. Rezultati tog popisa pokazuju da u Srbiji živi oko 7. Vrednost ovog pokazatelja opada posel Drugog svetskog rata. Poznato je da je 1989.9. dinamika i struktura stanovništva Srbije Srbija. Obim. Prosečna starost stanovništva na tom području iznosi 40 godina po čemu spadamo među najstarije u Evropi i svetu.49%.

Aktivno nezaposlenih ima nešto manje – 785. kod nas se taj proces odvijao jako brzo pa je priliv stanovništva bio dovoljan da popunjava radna mesta u poljoprivredi ali i redove nezaposlenosti..god EU je postavila ambiciozan cilja da do 2010. svaka dodatna godina školovanja poveća va individualne zarade za oko 6. Srbija ima jednu od najvećih stopa nezaposlenosti.Procenjuje se da još uvek postoje značajni viškovi radnika koji će u daljem toku tranzicije ostati bez posla. Smanjivanje udela poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu i povećanje udela onog stanovništva koje živi od prihoda stečenih van poljoprivrede predstavlja zakonitost ekonomskog razvoja. socijalni i razvojni problem sa kojim se suočava Srbija. bile samo Makedonija. naša zemlja je za manje od pola veka postala područje sa većinskim gradskim stanovništvom.nova ekonomija. Nobelovac A. Nova ekonomija iziskuje viši nivo obrazovanja ali i bitno drugačija znanja i umeća. ekonomija znanja.. Da bi se to postiglo utvrđena je odgovarajuća strategija u kojoj investicije u ljudske resurse zauzimaju prioritetno mesto.. Digitalna pismenost je takođe nezaobilazni element kompetentnosti u savremenom svetu.god postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda zasnovana na znanju. fleksibilnosti. a u savremenim uslovima on dobija ključni značaj. njegove vrednosti i institucije j) Organizacionu nefleksibilnost i tehnološki konzervatizam U peridou posle Drugog svestkog rata broj zaposlenih u Srbiji se brzo povećavao ali je i nezaposlenost osetno rasla. . BiH i Crna Gora. Raspoloživi podaci jasno pokazuju da viši nivo obrazovanja prati veća zarada i manji rizik od nezaposlenosti.000. zemlja koja nedovoljno ulaže u razvoj ljudskih resursa će biti manje atraktivna za strana finansijska ulaganja.000. Međutim. Broj lica koja traže zaposlenje u 2007. ali znajući da je nezaposlenost ekonomski neracionalna i moralno neprihvatljiva. jasno je da su efekti nezaposlenosti dalekosežni. Takođe je dokazano da u globalnoj konkurentnoj privredi finansijski kapital sledi raspoloživi ljudski kapital tj. Nezaposlenost predstavlja najveći ekonomski. kreativnosti. ~ 59 ~ . Ovaj problem u Srbiji ima hroničan karakter.. Pažnju zaslužuju i kvalitet ljudksih resursa u Srbiji koji je oduvek bio važan faktor razvoja nacionalne privrede.5%.. Na samitu u Lisabonu 2000. Ovo se duguje promenama u ekonomskoj strukturi stanovništva. Sen je napravio listu kazni koje nezaposlenost sa sobom nosi od kojih svaka zaslužuje posebnu pažnju: a) Gubitak tekuće proizvodnje b) Gubitak slobode i socijalno isključenje c) Eroziju ljudskog kapitala d) Psihološku štetu e) Bolest i smrt f) Slabljenje motivacije za rad g) Narušavanje porodičnih odnosa i društvenog života h) Povećanje etničkih tenzija i polne neravnopravnosti i) Gubitak poverenja u društvo. Sudeći prema nekim istraživanja koja se odnose na Evropu.. Na području Evrope.. Za uspeh u novoj privredi traže se i dodatni kvaliteti poput dobrog komuniciranja. iza nas su 2007.informacijsko društvo. Razloge za to treba tražiti u brzom napredovanju i širenju informacionih i komunikacionih tehnologija koje su uslovile novi civilizacijski kontekst koji se označava terminima .god je iznosio 851. Od jedne tipično seoske sredine. . efektivnog timskog rada...

. 2) Model nepotpune konkurencije – smatra da konkurencija na tržištu rada i proizvoda nije dovoljno razvijena već da na tržištu rada radnici i poslodavci nastupaju organizovani u sindikate. tzv. usluga i kapita obuhvata i tržište rada.1% su pripadnici svih ostalih nacija. U ravnoteži se dozvoljava izvestan procena nezapolsenih tj prirodnu stopu nezaposlenoti.9% Srba. Cene i nadnica se slobodno kreću u zavisnosti od ponude i tražnje što je neophodan uslov da bi tržište na dugi rok dospelo u stanje ravnoteže. koji je naročito bio čest u devedesetim je značajno oslabila nacionalni kreativni potencijal i devalvirala smisao postojanja sistema visokog obrazovanja. Polaznu tačku u analizi obrazovnog nivoa stanovništva predstavlja sagledavanje njegove pismenosti. npr.9% Hrvata i Crnogoraca i 0. Obrazovna struktura naše zemlje za 1991.9% Mađara. . 1. . Uvođenje tržišta rada Tržišni model privrešivanja za koji se naša zemlja odlučila podrazumeva pstojanje integralnog tržišta. a seosko stanovništvo je čak četiri puta izloženije nepismenosti od gradskog.Poslodavcima odgovara onaj nivo realne nadnice koji im omogućava da ostvare određeni profit pri ceni proizvoda koju su utvrdili.Država se aktivno angažuje na tržištu rada posrednim putem i obavlja značajnu ulogu u procesu kolektivnog pregovaranja. Migracija visokoobrazovnih kadrova iz Srbije u razvijene zemlje. jaz u znanju koji razdvaja razvijene od zemalja u razvoju.8% Slovaka. tako da imaju određenu tržišnu snagu.2. da obrazovanje poseduje svaki treći a više i visoko svaki jedanaesti stanovnik. U teorijskim razmatranjima o tržištu rada najčešće se imaju u vidu dva modela njegovog funkcionisanja: 1) Fridmanov (neoklasični) model – smatra da su tržišta radne snage i proizvoda savršeno konkurentna. 9. odliv mozgova.Ovaj model karakteriše određena ravnotežna stopa nezaposlenosti koja pored voljnje obuhvata i nevoljnu nezaposlenost.000. što podrazumeva sposobnost čitanja i pisanja teksta iz svakodnevnog života. Oni su glavni akteri u procesu kolektivnog pregovaranja kojim se utvrđuje visina nadnice. Preostalih 7. Takođe su značajni dispariteti u znanju.Danas na globalnom planu postoji izražen digitalni jaz tj. Cifra je 233. Da bi naša zemlja našla svoje mesto u savremenom svetu mora veću pažnju da posveti formiranju ljudskog kapitala i njegovoj efikasnoj upotrebi. koje pored tržišta robe. 3.4% Roma. ~ 60 ~ . Prosečna dužina školovanja u zemljama sa visokim nivoom dohotka iznosi 10 godina a u zemljama u razvoju samo 4.god pokazuje da 1/3 lica starijih od 15 godina nema završenu osnovnu školu. po 0.3. Sa nepismenošću se najviše suočavaju osobe stare više od 65 godina. Naša zemlja je višenacionalna državna zajednica u kojoj. Prema popisu iz 2002. Imamo značajan broj nepismenih među stanovništvom uzrasta 10 i više godina. Živi 89. prema popisu iz 2002. Na tržištu se cena rada formira u zavisnosti od ponude i tražnje. . Stanje na tržištu rada utiče na visinu realne nadnice za koju se sindikat bori.6 godine.Sindikati su zainteresovani za realnu nadnicu pa imaju u vidu uvek i očekivani rast cena. dok se prinudna nezaposlenost može javiti samo privremeno.

kolektivno pregovaranje između sindikata i organizacija poslodavaca predstavlja mehanizam putem kog se određuje ravnotežna cena rada. aktivna politika treba da posreduje izmešu ponude i tražnje i to: a) Direktnim povezivanjem radnika i poslodavaca b) Unapređivanjem stručnosti i sposobnosti radnika c) Smanjivanjem ponude rada d) Stvaranjem novih radnih mesta e) Promenom strukture zaposlenosti u korist određenih društvenih grupa Zahvaljujući internetu. Ona treba da bude sveobuhvatna.4. oslobađajući preduzeća socijalne funkcije. 9. Pasivna politika tržišta rada ima za cilj da ubčažii efekte nezaposlenosti tj. a omogućava i ukidanje monopola na radno mesto tj. U suštini. U novije vreme značajna pažnja se posvećuje utvrđivanju veze između stepena centralizacije kolektivnog pregovaranja i stope nezaposlenosti. Slobodno delovanje tržišta se retko sreće u ekonomskom životu. Za tržište rada je karakterističan bilaterani monopol koji pretpostavlja određenu tržišnu snagu kako na strani ponude tako i na strani tražnje.2. tržišno verifikovan način utvrđuje cena rada. da pruži materijalnu podršku licima koja traže zaposlenje. a odličan primer za to je slučaj švedske Javne službe za zapošljavanje koja je razvila otvoreni sistem pružanja usluga putem interneta koji se sastoji iz tri generacije: 1) Prva generacija – banka poslova – koja se sastoji iz svih otvorenih radnih mesta 2) Druga generacija – banka nezaposlenih .gde nezaposleni skladište informacije vezane za njihove kvalifikacije 3) Treća generacija – pomoć pri zapošljavanju – koja dodatno podržava ovaj proces ~ 61 ~ . povećava se efikasnost u traženju posla i obezbeđuje se veća tržišna transparentnost. primena pasivne politike se vezuje za mogućnost javljanja sive ekonomije uslovljene nakadama za nezaposlene. Ovo je tesno povezano sa drugim aspektima tranzicije a pre svega sa tranformacijom društvene svojine. U takvim okolnostima. i tako poveća mobilnost radne snage. Uvođenje tržišta rada je kod nas uveliko u toku kao i stvaranje uslova za nastajanje i razvoj jakih sindikata koji su u stanju da štite prava radnika. Tržište rada bi trebalo i da eliminiše prividnu zaposlenost. Međutim. Afirmacija tržišta rada kod nas omogućava da se na objektivan. Smatra se da u zemljama u tranzciji treba dati prioritet aktivnim merama koje podstiču zapošljavanje i smanjuju nezaposlenost ali mogu biti i delotvorne u sprečavanju raznih zloupotreba. Ovo za rezultat ima odgovorniji pristup radu i veće zalaganje. Uloga politike tržišta rada u rešavanju problema nezavisnosti U bivšim socijalističkim zemljama politika tržišta rada ima veliku ulogu. To stoga što službe za zapošljavanje u zemljama u tranziciji često nemaju potrebno iskustvo niti resurse da spreče zloupotrebe.Model nepotpune konkurencije mnogo bolje objašnjava funkcionisanje tržišta rada u savremenim uslovima od neoklasičnog modela. da kombinuje aktivnu i pasivnu komponentu. tj. Izmeštanje socijalne funkcije iz preduzeća mora da bude praćeno većim angažovanjem države u rešavanju tih problema. Istrađivanja pokazuju da zemlje u kojima je pregovaranje centralizovano ili decentralizovano imaju značajno nižu nezaposlenost od zemalja se srednjim stepenom centralizacije. otvaranje mogućnosti zamene radnika koji po kvalifikacijama i radnim efektima ne odgovaraju određenoj poziciji.

tako i finansijski kapital. mentalitet ljudi. Privredni resursi i uslovi Na razvoj jedne nacionalne ekonomije osim društvenih i prirodnih uslova deluju i raspoloživost. brdsko-planinsko (200-500m). Ono je bilo uslovljeno stepenom razvijenosti i karakteristikama vladajućeg društveno ekonomskog sistema kao i raspoloživošću neophodnih proizvodnih činilaca. stoga se mora selektivno primenjivati i usmeravati ka pojedinim kategorijama nezaposlenih. dok aktivna politika ima prevashodno za cilj da pomogne da se obezbedi adekvatan odgovor ponude. ratni sukobi. moraju se racionalno koristiti. i planinsko područje (500-1000m). Međutim. Sa geografkog aspekta je moguće izdvojiti ravničarsko (nadmorska visina do 200m). pogodne razuđenosti reljefa sa stanovišta razvojnih mogućnosti ali i u vojno strategijskom pogledu. investicije u znanje. Mnogi značajni ekonomski problemi koji se danas rešavaju u Srbiji imaju poreklo u daljoj i bližoj prošlosti i javljaju se kao istorijsko nasleđe. Prednosti ili hendikepi koji proizilaze iz geografskom položaja zemlje za njenu privredu mogu biti u razvojnom smislu uticajan faktor. bombardovanje. kapital je sve ono što vlasniku donosi određeni dohodak i obezbeđuje povećanje njegove imovine. ali i njenog uključivanja u međunarodni ekonomski i politički milje. U tom pogledu naročito velike efekte su imali raspad SFRJ. 9. On predstavlja dinamičnu scenu privrednih zbivanaj na prostorima jedne zemlje. Takođe. ~ 62 ~ . Naime. političkih i kulturnih centara. sankcije.. obrazovanje i proširenje kvalifikacija kao i prirodni kapital. Drugim rečima. Fizičko geografska pozicija Srbije se može okarakterisati kao dosta povoljna. Država Srbija se graniči sa osam država. Pošto su oni retki. struktura i kvalitet privrednih resursa. Ipak. ove prirodne prednosti nisu dovoljno iskorišćenje u razvoju privrede i Srbija se nalazi u grupi nedovoljno razvijenih zemalja današnjeg sveta. delovanjem tehnološkog napretka smanjuje se značaj saobraćajno-geograskog položaja.Privatne službe za zapošljavanje u novije vreme dobijaju sve veći značaj i postale su ozbiljna konkurencija državnim službama. pretežno je balkanska. ali i manjim delom panonska i podunavska zemlja sa pogodnim položajem pre svega zbog blizine tromeđe tri stara kontinenta. On se iskazuje geografskom širinom i dužinom ali i karakteriše nadmorskom visinom. Ne treba ni izgubiti iz vida da je primarni sastojak u povećanju tražnje za radom privredni rast.. Geografski položaj spada u grupu važnih razvojnih činilaca svake zemlje. Kod nas usluge zapošljavanja pruža Nacionalna služba za zapošljavanje čiji je zadazak da stvara uslove za zapošljavanje kroz finansireanje raznih programa otvaranja novih radnih mesta. Korisnost aktivne politike ne treba precenjivati. Srbija je smeštena na prostoru povoljne klime.3. Pod kapitalom se podrazumeva veoma širok sadržaj u koji spadaju kako materijalni inputi proizvodnje. Ona je skupa i iziskuje obimnu administraciju. Važan kvalitet našeg geoprostora je to što Dunav protiče omogućavajući neposrednu vezu sa svetski značajnim pomorskim putevima. kao i udaljenošću od savremenih ekonomskih. Burna istorijska previranja i ratna dešavanja na području današnje Srbije su ostavile tragove na kulturni nivo. rastojanjem od velikih svetskih mora i kopna. društvenu svest i stepen ekonomske razvijenosti pojedinih teritorija. ova služba brine o statusu i pravima nezaposlenih dok čekaju na posao.

Za pojedine zemlje prirodni resursi su osnovni izvor a za neke činilac koji usporava ekonomski rast. 372 km naftovoda. dimenzijama i usmerenosti. Njihov uticaj na nacionalne privrede može da bude različit po karakteru. 5 aerodroma. zbog nedovoljog transfera savremenih tehnologija povećan je stepen zastarelosti privrednih kapaciteta. 220. inovativnosti i kreativnosti svih ekonomskih subjekata. zabrinjava odliv mozgova. garmaceutske i tekstilne industrije. posebno u oblasti mašinske. Postoji i stanovište da obilje ili nedostak prirodnih resursa ne predstavljaju važne faktore privrednog rasta. Srbija ima odgovarajuću privrednu infrastrukturu: 3. što negativno utiče na razvojne mogućnosti. Međutim.809 km železničke mreže.Nakon političkih promena krajem 2000. ~ 63 ~ . 42. ali se tu zanemaruje činjenica da je Japan ostrvska zemlja koja ima pristup na važne pomorske puteve što mu omogućava niske transportne troškove. hemijske. Međutim. Ljudski resursi predstavljaju važan deo privrednog razvoja i društvenog napretka države jer je formiran relevantan obrazovni potencijal koji nudi značajne razvojne mogućnosti. Njihov eventualni povratak bi predstavljao izuzetnu razvojnu šansu za našu zemlju. tržištu i konkurenciji. Stvaranje novih društvenih uslova podrazumeva jačanje privatne svojine i njene moralne i pravne utemeljenosti. istočno-azijskih tigrova. Ipak. Godine na prostoru današnje Srbije bitno su promenjene društvene pretpostavke ekonomskog razvoja. 9. Trgovina ima uglavnom razvijenu infrastrukturu. preduzetništvu.692 km kategorisanih puteva. a kritično značenje prirodnog bogatstva kojim raspolaže jedne zemlja dolazi do punog značaja tek kada se zemlja nađe u uslovima blokade međunarodne zajednice (kao što je bio slučaj sa Srbijom tokom sankcija). pogotovo kada se uzme u obzir da on ne poseduje značajnija ležišta najvažnijih vidova rudnog blaga. Efekat ogromnih izmena u bogatstvu zahvaljujući novim otkrićima je dobio naziv – holandska bolest (po velikim pomeranjima u proizvodnju Holandije nakon otkrića rezervi prirodnog gasa 60tih godina). Zemlja takođe može fantastično da se obogati pri neočekivanom otkriću zaliha mineralnih sirovina ili energetskih resursa na svojoj teritoriji kao što se desilo sa Norveškom kada su 70tih otkrivena velika nalazišta nafte u Severnom moru. u uslovima svetske energetske i sirovniske oskudice dolazi do porasta apsolutnog i relativnog značaja prirodnih resursa. otvorenog demokratkog društva zasnovanog na političkim i ekonomskim slobodama.4. poput Japana i tzv. a postoje i značajni turistički kapaciteti. Ušlo se u uspostavljanje novog. Demokratske i tržišne osnove novog društvenog uređenja trasiraju put ka razvoju i inicijativnost. Izgrađeni su odgovarajući industrijski kapaciteti. Na takvim društvenim pretpostavkama je usledilo uspostavljanje svestrane saradnje sa svetom u različitim oblastima i jačanje međunarodne pozicije Srbije. Mnoštvo unutrašnjih i spoljnih činilaca predodređuje zavisnost ekonomskg razvoja zemlje od njenog prirodnog bogatstva. Prirodni resursi i razvoj Prirodni resursi igraju važnu ulogu u razvoju privrede većine zemalja u savemenom svetu. Srbija takođe raspolaže relevantnim proizvodnim kapacitetima i to prevashodno za primarnu proizvodnju i proizvodnju prehrambenih dobara. 23 pretplatnika fiksne telefonije na 100 stanovnika. Tako se ekonomski uspeh Japana uzima kao primer tehnološkog čuda savremenog doba. Navode se mnogi primeri zemalja siromsšnih prirodnim resursima koje se ekonomski veoma brzo razvijaju.000 korisnika interneta itd.

Najvažniji zahtev u korišćenju prirodnih resursa je definisanje alternativnih načina njihove upotrebe u privredi imajući u vidu prirodnu ograničenost. Sa druge strane. mogu se podeliti na dve grupe: a) Ona koja mogu biti kvantifikovana b) Ona čiji stepen potrošnje možemo odrediti samo kvalitativno Sledeća važna funkcija prirodnog okruženja je njegova sposobnost za .. da će se pojaviti nove tehnologije i da nema razloga za ovu bojazan. socijalne. Prirodna javna dobra predstavljaju sposobnost prirodne sredine da zadovolji potrebe čoveka za zdravim i čistim okruženjem. najbolje zaštićena životna sredina je u kapitalističkim ekonomijama gde je skupoća energije znatno smanjila nivo zagađenja i nastaviće da ga smanjuje. pošto brojne uništene ili oštećene prirodne ekosisteme nije više moguće revitalizovati.. osnovni ekološko-razvojni zahtevi koji se stavljaju pred svakog pojedinca jesu formulisani u nekoliko značajnih imperativa: 1) Štedi resurse 2) Plati ekološku štetu 3) Obnovi potrošee resurse 4) Recikliraj Bivše centralno-plankske privrede nisu izbegle preveliko zagađenje tokom niza godina – u Rusiji i Kini su gotovo besplatna energija i odusustvo tržišta izazvali prave ekološke katastrofe našeg doba. Ne postoji sumnja da između stepena privrene razvijenosti i stanja životne sredine postoje neposredni interaktivni odnosi. ograničenost prirodnih resursa treba da bude uzeta u obzir u vremenskom aspektu odražavajući tako interese budućih pokoljenja. zatim nastaviti rast i dalje zaoštravati ekonomsku situaciju ili menjati sam pristup strategiji rasta i obezbediti njegovu kompatibilnost sa zaštitom prirode. Pred ekonomskim teoretičarima i praktičarima sada se nalazi više alternativa – odustati od rasta i očuvati prirodu. ograničenja od strane prirodnih faktora mogu usporiti tempo rasta produktivnosti rada. Pri tome. Ipak. Nekontrolisana upotreba prirodnih resursa ima i globalnu dimenziju negativnih efekata i stoga se razvojna politika mora orijentisati na očuvanje životne sredine.prioritetan značaj ima preventivna aktivnost. Ovo podrazumeva višedimentionalni pristup kroz povezanost i integrisanost privredne. Sa stanovišta kvantitativnog obuhvata prirodnih dobara. Neophodno je i da upotreba resursa bude usklađena sa kapacitetima i mogućnostima prirode jer korišćenje i iscrpljivanje biološkim i mineralnih resursa ima svoje granice. Stoga.uništavanje.Strukturu ekološko-ekonomskog sistema čine dva podsistema: privreda i prirodno okruženje. kulturne i ekološke razvojne komponente. Pod prirodnim okruženjem se podrazumeva celokupnost prirodnih resursa i uslova koji se nalaze u neposrednoj interakciji sa ljudksim društvom. Prema tome. Znači da prirodna okolina ne obuhvata samo sopstvene žive komponente već i sve druge. ona se ipak i dalje često spominje jer na razne načine. logično bi bilo da se bivše socijalističke ekonomije što pre prebace na kapitalizam kako bi zaštitili prirodne resurse i obezbedili zdraviju životnu sredin ~ 64 ~ . Reutilizacija otpadaka umanjuje zagađenje prirodnog okruženja i snižava potrebu za prirodnim resursima po jedinici proizvoda. Ali. Takođe ima funskciju prostorne osnove za razmeštaj proizvodnih kapaciteta. ekonomisti tvrde da će porast cena stimulisati uštedu resursa. Sedamdesetih godina XX veka su se pojavila strahovanja da će se u svetu brzo iscrpeti prirodni resursi što može postaviti granice rastu. Svakako je jasno da je poželjan rast onaj koji je usklađen sa potrebama i ograničenjima prirode i koji podrazumeva podmirenje današnjih potreba bez umanjenja mogućnosti zadovoljavanja budućih zahteva (održiv rast). odloženih otpadaka povezanih sa proizvodnim i potrošačkim aktivnostima. Ali.

stepen zagađenosti raspoloživog tla i voda je niži nego u EU. zabrinjava sušenje naših šuma. Problemi su više vezani za ekspoataciju prirodnih izvora a ne za njihovu limitiranost.42 ha po stanovniku. Vodni potencijal Srbije čine površinske i podzemne vode. dragi kamen i kamenje za obradu. a naša zemlja nije prebogata vodom.093km. Struktura domaćih energetskih izvora je dosta jednostrana.23 ha te u tom smislu dostiže evropski prosek. 26. 9. Vodni potencijal se kod nas koristi nedovoljno i neracionalno te je u dosadašnjem periodu učinjeno dosta propusta. Poseban kvalitet naših prostranstava je 5 nacionalnih parkova ukupne površine od 159. značajnim agrarnim zemljištem. Međutim. Ipak. građevinski materijali. Veliki nedostatak je što je izostalo kompleksno geološko i ekonomsko vrednosvanje mogućnosti korišćenja znatnog broja malih ležišta. U tom pogledu Srbija je ispred najvećeg broja evropskih zemalja. Takođe. jer raspolaže sa 215 biljnih i 428 životinjskih vrsta koje su zaštićene prirodne retkosti. Naša teritorija raspolaže sa preko 5. Mineralni resursi kao razvojna pretpostavka privrede Mineralno sirovinski izvori se u odnosu na ostale prirodne resurse odlikuju najvećim stepenom povezanosti sa industrijom i njenim proizvodnim tehnologijama. voćnjake i vinograde otpada oko 70%. hemijske i agrohemijske sirovine. podzemne vode i mineralna blata. ~ 65 ~ .6. Izrazite sezonske oscilacije i velike razlike između najmanjeg i najvećeg proticanja vode u rekama predstavljaju poseban problem u korišćenju vodnih resursa. ali raspolažemo veoma siromašnim rezervama nafte i prirodnog gasa. crni i obojeni metali.. plemeniti metali.60 ha.5. za navodnjavanje se koristi jako mali deo raspoloživih vodnih resursa. a šumsko zemljište po stanovniku iznosi 0. retki metali i retke zemlje.9. dok obradiva površina dostiže 0. Na osnovu savremene industrijske klasifikacije mineralni resursi se uslovno svrstavaju u više grupa: ogrevno energetske sirovine. Može se konstatovati da naša zemlja raspolaže relativno povoljnim prirodnim uslovima. relevantnim šumskim i vodnim bogatstvom.. Kvalitet zemljišta je iznad evropskog proseka. Imamo relevantne zalihe metaličnih sirovina i uglja.000km. Poljoprivredno zemljište po stanovniku iznosi 0. pogodnom saobraćajno-geografskom pozicijom.2% teritorije Srbije je pod šumama. Ukupna dužina naših vodnih tokova iznosi više od 66. Naša zemlja ima bogatu bioraznovrsnost. Veliki deo teritorije se nalazi na ravničarkom području. dok je ukupna površina jezera 320km2. Slaba tačka našeg energetkog potencijala su klimatski faktori koji zahtevaju višemesečno zagrevanje prostorija u našoj zemlji i nisu naklonjeni povećanju efikasnosti energetske potrošnje. u prethodnom periodu na njenom prostranstvu nije vođena dobra politika eksploatacije prirodnih resursa i zaštite životne sredine. što ima za posledicu probleme u vodosnabdevanju niza većih industrijskih i gradskih centara kada nema dovoljno padavina.. Razmatranja prirodnih izvora Srbije pokazuju da oni ne predstavljaju ograničavajuće faktore za razvoj naše privrede. Dužina rečnih plovnih puteva dostiže 1.7 miliona ha poljoprivrednog zemljišta: na oranice. te Srbija ukulko se osloni na koncept organske poljoprivrede može postati značajan proizvođač i izvoznik biološki zdrave hrane. Registrovano je 130 podzemnih izvora. Obnovljivi prirodni izvori i uslovi Srbija se karakteriše relativno povoljnim prirodnim uslovima i raznovršnošću resursa.6 ha u kojima se nalaze brojni lokalitetu velike istorijske i nacionalne vrednosti. atraktivnim turističkim potencijalom.

Smanjenje transportnih troškova je učinilo posedovanje mnogih energetskih i materijalnih izvora sve manje važnim. zemlje koje poseduju manje izvora su u većoj meri zavisne od spoljne trgovine u odnosu na one države koje raspolažu raznovrsnijim bogatstvom. U tom pogledu zemalja u razvoju postoje dva tipa mineralno-sirovinskog sektora: a) Izvozni – koji je usmeren na spoljno tržište (Saudijska Arabija. Niži transportni troškovi često imaju veće ekonomsko značenje.Limitiranosti mineralnih resursa izaziva ili porast uvoza sirovinia dobijenih iz mineralnih resursa. Međutim. nikakav eksponencijalni rast se ne može stalno povećavati i uvek naglo doseže određenu granicu koju postavlja fizička okolina. ili njihovu supstituciju drugim sirovina. pod uslovom da stopa upotrebe ostaje nepromenjena. Osnovni problem u ostvarivanju razvoja u zemljama bogatim prirodnim resursima je nepostojanje efikasnog upravljanja prinosima od prodaje tih izvora. ali pomaže. Šri Lanka…) 2) Industrijska – postoje 4 vida mineralno-sirovinskog sektora: a) Eksportni (Australija. Međutim. dok verovatno vreme trajanja mineralnih sirovina predočava eksponencijalni indeks zaliha. a novi se otkriju i privedu eksploataciji. Irak. tehnološke promene šire tehnološku osnovu. Argentima. S = Q/P Eksponencijalni indeks rezervi se izražava sledećim obrascem: e = ln(r*s + 1) r r – prosečna stopa rasta potrošnje mineralnih sirovina Mogu se diferencirati tri osnovna tipa privreda kojima odgovaraju različiti tipovi mineralne proizvodnje: 1) Doindustrijska (sirovinska) – odlikuje se izvoznom usmerenošću raspoloživog prirodnog bogatstva ali se karakteriše I uvozom znatnih količina nedostajućih prirodnih resursa. Nedostak sirovina za proizvodnju čelika i energije znači da ekonomski razvoj mora da bude propraćen povećanim uvozom. Kvalitetni deficitarni izvori se sve više štede i supstitušu. veruje se da ekonomska aktivnost raste eksponencijalno. Bogatije zemlje mogu da proizvode sirovine bilo za dalju sopstvenu industrijsku preradu bilo za izvoz ili i jedno i drugo. Iran…) b) Spoljni – podarzumeva uvoz deficitarnih sirovina ( Kenija. Kanada…) b) Spoljni (Japan I Zapadna Evropa) c) Mešoviti (SAD – značajan I uvoz I izvoz) d) Autonomni (Rusija. Kada se poznati prirodni izvori razviju. Ekstenzivno povećanje proizvodnje i potrošnje mineralnih resursa nosi opasnost da se veoma brzo može dospeti iz stanja njihovog velikog obilja u stanje njihove znatne oskudice. nego bogatstvo. Šta više. Za izražavanje predvidivog perioda trajanja sada poznatih zaliha određenog mineralnog resursa. Sve do krize sa kojom se svetska privreda suočava 70ih godina ovog stoleća dominira zamisao o neprestanom ekonomskom rastu. dosadašnji ekonomski razvoj nedvosmisleno pokazuje da je potrošnja čelika i energije po stanovniku veća tamo gde je veći i per capita dohodak. Međutim. Statički indeks zaliha (S) se dobija kao količnih poznatih rezervi mineralna (Q) sa njihovom tekućom godišnjom potrošnjom (P). Primenom novih tehnologija se dolazi do otkrića novih izvora. Kina) 3) Informatička (postindustrijska) ima oslonac pretežno na spoljnoj sirovinskoj bazi potiskujući mineralnu proizvodnju. služi statički indeks rezervi. Postojanje bogatih prirodnih izvora svakako nije dovoljan uslov za industrijski razvoj. ovaj tip je aktuelan tek u novije vreme ~ 66 ~ .

hidropotencijala i ostalih izvora energije. Nafta je energetska sirovina koja je kvalitetnija od uglja. a ekološki najpriljavijih proizvodnji. Mineralno-sirpvinski sektor privrede je jedna od najviše kapitalno. Na postojećim bilansnim zalihama nafte i plina dakle nije moguće zasnovati dugoročniju proizvodnju energetskih sirovina ali se te rezerve mogu uvećati poboljšavanjem tehničko-tehnoloških uslova eksploatacije. kapaciteti za proizvodnju naše nafte u inostranstvu (Angola) kojom se bavi Naftagas dostižu nivo od 250. Međutim.7. Stepen istraženosti na većim dubinama ipak ulivaju optimizam u ovom pogledu. Ukupne otkrivene rezerve nafte u Srbiji iznose oko 230 miliona tona i pretežno su dobrog kvaliteta. ali naftni resursi kojima mi raspolažemo nisu ni približno dovoljni da podmire sve potrebe. Ukupne otkrivene zalihe svih vrsta zemnog gasa u Srbiji iznose oko 60 milijardi m3 od kojih 1/3 otpada na bilansne. ~ 67 ~ . U strukturi bilansknih zaliha energije dominira ugalj sa 99.1% (pre svega lignit sa skoro 92%) a veoma malo su zastupljeni sirova nafta i prirodni gas. Ležišta lignita se karakterišu relativno povoljnim uslovima eksploatacije. Takođe. urana. I to se ispoljava dvojako: 1. može se konstatovati da je struktura energetskih izvora Srbije jednostrana i nepovoljna. ali I mineralno sirovinski sektor može da deluje podsticajno na opšti ekonomski I industrijski razvoj ili da ga usporava Mineralno-sirovinski sektor u industrijskim zemljama kao da postaje kočnica intenzivnog razvoja. mineralna proizvodnja spada u tradicionalne privredne grane. dok je sam finalni proizvod praktično ostao isti. ovaj sektor dobija jako na značaju. Uslovi eksploatacije kamenog uglja su veoma teški i složeni a mrkog uglja nešto povoljniji. materijalnih I energetskih resursa koji bi se inače mogli usmeriti u profitabilnije oblasti proizvodnje. a ako se predpostavi da će se proizvodnja uglja povećavati u budućnost prosečno 5% godišnje.1 milijardu tonu ekvivalenata nafte. Najsnažniji uticaj na mineralni sektor vrši industrijski tip privrede. daljim geološkim istraživanjima i povećanjem racionalnosti u potrošnji energije. Treća tehnološka revolucija donosi bitne novine u ekspoloataciji mineralnih resursa. a locirane pre svega u Vojvodini i Istočnoj Srbiji. Podleže odgovarajućem uticaju nacionalne ekonomije I pojedinih njenih delova 9. čiji finalni proizvodi nisu pretrpeli suštinske izmene u kvalitativnom smislu tokom poslednjih decenija. pošto apsorbuje znatan deo kapitala.000 tona. Znatno je manje zaliha nafte i prirodnog gasa. više od ½ na vanbilansne i 1/6 na potencijalne rezerve. Sadašnje iskoristive bilansne zalihe uglja obezbeđuju proizvodnju za oko 99 godina. radno I energetski intenzivnih.Inače. Oko 85% geoloških zaliha energetskog potencijala Srbije čine rezerve uglja. Ukupne rezerve uglja se procenjuju na oko 21 milijardu tona od čega se više od pola odnosi na potencijalne zalihe. Bez sumnje. kako tzv. Energetski izvori Geološke zalihe energetskih sirovina u našoj zemlji procenjene su na preko 4. Proizvodnja istih tipova mineralnih sirovina se izmenila samo u tehnološkom I geografskom pogledu. postojeće rezerve bi bile dovoljne za samo 34 godine. radne snage. Mineralni sektor ne samo da utiče na druge grane već I 2.

Srbija ne proizvodi titan i iako ga ima u relevantinim količinama. Međutim. 9. Međutim. stepen istraženosti rezervi titana je vrlo mali.Veoma je atraktivna mogućnost i racionalna orijentacija gradnja većeg broja manjih hidroelektrana na brzim planinskim vodotocima. pre svega bakra. Energetki potencijal vetra. Bakar je.8 milijardi tona. Ako bi proizvodnja nastavila da se povećava za 5. geološke istraženosti. Zbog svega toga. onda bi njene iskoristive rezerve presahle za sledećih 10ak godina. ako bi proizvodnja rasla istim tempom kao i posleratnom periodu. energija zemlje je podobna za grejanje a može da služi i za ostale niskotemperaturne procese pa nalazi primenu u poljoprivredi.3 miliona t. danas u Srbiji ne postoji nijedan rudnik gvožđa a ukupne potrebe se pomiruju uvozom. Veliki je problem što tokom vremena znatno opada sadržaj metala u bakarnim rudama i najveći deo geoloških rezervi bakarnih ruda otpada na vanbilansne i potencijalne zalihe. Nepovoljna okolnost se sastoji u tome što se njihov dominantni deo odnosi na potencijalne i vanbilansne zalihe a bilansne iznose samo oko 3. privedenosti eskploataciji i upotrebi.2% prosečno godišnje. zabrinjava činjenica da ubrzavanje proizvodnje bakra.Procenjuje se da ukupan godišnji tehnički iskoristivi hidroenergetski potencijal Srbije iznosi oko 25 milijardi KWh. Nalazišta uljnih škriljaca u Srbiji su otkrivena na više lokacija ali njihovo eksploatisanje izostaje pošto je korišćenje tog energetkog izvora tehnički izvodljivo i ekonosmki isplativo još uvek samo za bogate zemlje. Opšta istraženost uranskih ruda kod nas je na veoma niskom nivou. Proizvodnja nuklearne energije je povezana sa velikim rizicima po prirodnu sredinu i ljude. za terapeutske svrhe i rekreaciju itd. mada dosadašnja istraživanja pokazuju da u tom polju imamo verlike perspektive. relativno bogatstvo Srbije u rudama obojenih metala nema onaj značaj koji je imalo u prošlosti. ipak. Korišćenje geotermalne energije u Srbiji je u početnoj fazi. od čega je oko 25% zajedničko sa drugim zemljama. Naše najveće nade su vezivane za prirodno bogatstvo u rudama obojenih metala. zaliha bi bilo za oko 60 godina. nekaa predstavljao značajnu izvoznu prednost. U razvijenijim zemljama se smanjuje potrošnja bakra i olova koji se u proizvodnju finalnih industrijskih proizvoda supstituišu sintetičkim materijalima. a samo dobijanje je jako skupo. Stoga mogućnost šire primene uljnih škriljaca u našoj energetici još nije dovoljno proučena. Geološke rezerve rude gvožđa se procenjuju na oko 1. mada su srpske rezerve velike posmatrano u svetskim i evropskim okvirima. Metalično i nemetalično mineralno bogatstvo Srbija poseduje veći broj metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina relevantnih za privredni razvoj. tada bi bilansne zalihe te rude iscrpile za narednih 27 godina. Naše rezerve crvenih boksita su dosta skromne. kao i biomasa i biljni i životinjski otpaci u našoj zemlji takođe imaju perspektivu kao lokalni izvori energije. različit je stepen njihove raspoloživosti. olova i cinka. Takođe. olova i cinka sve više skraćuje vek eksploatacije njihovih poznatih zaliha. Naše bakarne i ~ 68 ~ . Naime. Pod pretpostavkom da se proizvodnja ipak ne povećava. Ukupne rezerve svih vrsta uranove rude iznose oko 23 miliona tona. Najviše je po ovom pitanju istražena Panonska oblast u kojoj su registrovane temperature i do 230 oC. Međutim.8. Iz ovih razloga se upotreba nuklearnih sirovina za dobijanje energije u Srbije odlaže za neko kasnije vreme.

piritin i bizmin. kod koncesije je koncedent uvek javni subjekt dok kod BOT modela svi učesnici mogu biti privatni subjekti. ipak se može konstatovati da nemetalni kompleks predstavlja relevantan razvojni oslonac Srbije. Ulaganja u ~ 69 ~ . Potreba za koncesionim poslovima nastaje stoga što pojedine temlje raspolažu oskudniom akumulacijom. molibden. azbesta i vatrostalne gline u Srbiji se eksploatišu i drugi nemetalni minerali (dolomit. srebro. kadmijum. dok BOT projekat ne mora da zahteva prethodnu dozvolu ili odobrenje. Antimon je strateški artikal značajan za proizvodnju oružja pa je veliki deo proizvodnje tog metala u ranijem periodu bio namenjen izvozu.9. 9. Kod nas se javljaju i veoma retke nemetalične mineralne sirovine u malim. Koncesija se realizuje ugovorom o koncesiji a BOT projekat na osnovu jednog o snovnog ugovora i većeg broja posebnih ugovora. srebro. Da bi se privukao strani kapital neophodno je stvorit razvojnu i investicionu klimu kako bi inostrani investitori mogli opravdano da računaju na ostvarivanje svojih poslovnih interesa. dobra u opštoj upotrebi ili javne službe. i koncesije. Osim toga. pirit. mada dosta vrednim količinama koje bi mogle biti od velikog značaja za odgovarajuće izmene industrijske strukture Srbije. finansiranje i održavanje objekta za vreme trajanja koncesije. Hrizotil azbest je sirovina za dobijanje azbestnog vlakna koje se primenjuje u mnogim industrijama. selen. keramička glina itd. Ukupne rezerve se procenjuju na oko 42 miliona tona. Po prestanku koncesije izgrađeni objekti postaju državno vlasništvo. platina i paladijum. Teritorija Srbije spada među najatraktivnija evropska i svetska područja na kojima ima rude antimona. Magnezit zauzima posebno mesto među nemetalima kojima Srbija raspolaže. Koncesionar (imalac koncesije) plaća koncedentu (davaocu koncesije) određenu nadoknadu za njeno korišćenje. objekti mogu postati privatna svojina. Međutim. Između BOT aranžmana. a veliki deo azbesta je svojevremeno izvožen u neprerađenom obliku. kvarcni pesak. Na više mesta su u Srbiji nađena nalazišta samorodnog zlata ali se smatralo da je njihova eksploatacija ekonomski neisplativa jer zahteva veliku finansijsku podršku za istraživanje. Raspolažemo i ukupnim zalihama vatrostalne gline od oko 12 miliona tona. pored maagnezita. Značaj i perspektive koncesija i BOT aranžmana u našoj privredi Koncesija u osnovi znači dozvolu koju javna vlast daje domaćim ili stranim licima za obavljanje neke delatnosti ili određenog posla pod posebnim zakonski utvrđenim uslovima. Tokom koncesionog roka promoter je vlasnik objekta i njime upravlja. BOT projekat je zasnovana na dodeli koncesije promoteru koji je odgovoran za izgradnju. koncesija uvek podrazumeva prethodnu saglasnost nadležnog državnog organa. Međutim. a u slučaju BOT aranžmana. a iz olovo-cinkarne rude zlato.) Iako nemetalične mineralne sirovine zahtevaju dodatna istraživanja radi preciznijeg utvrđivanja realnih mogućnosti za njihovo korišćenje u proizvodne svrhe. Koncesija se odnosi na ustupanje nekog prirodnog bogatstva. Ukupne rezerve se procenjuju na blizu 9 miliona tona. Naime. postoje velike sličnosti i razlike. Iz rude bakra se kao sekundarni proizvodi dobijaju zlato.olovno-cinkarne rude su polimetaličnog karaktera. i izgradnja i opremanje industrijskih i drugij objekata. dok predmet BOT posla mogu da budu dobra u opštoj upotrebi. pa shodno u ostvaruje profit iz poslovanja. ona se javlja i kao poseban oblik stranih ulaganja kad država na svojoj teritoriji daje pravo stranom partneru da investira i obavlja odgovarajuću privrednu aktivnosti odobravajući mu posebne povlastice na određeno vreme. Znatan deo proizvoda od magnezita je bio namenjen izvozu pa je po tom osnovu ostvarivano i do 20 miliona dolara godišnje.

a umesto ranijeg kreditnog načina finansiranja potreban je novi tip finansiranja – tzv. auto-puteve i sl.. BOOST. finansijski. za savremena načine finansiranja neophodne su organizacije. kadrovi i razvijene metode pružanja finansijskih usluga. Oskudni državni izvori finansiranja su osnovni uzrok opadanja javnih investicija u železnicu..god. saobraćajni. Najznačajniji razvojni programi i tom domenu se realizuju putem aranžmana BOT (izgradi. ROM itd. Akumulacija je zapravo uslovljena veličinom ostvarnog dohotka subjekata koji akumuliraju. Naravno... U uslovima sve veće konkurencije na svetskom tržištu kapitala izbor skupog i neracionalnog načina finansiranja saobraćajne infrastrukture ne vodi nikuda osim u poslovne neuspehe.10. nema ničeg lošeg u prodaji i davanju javne imovine na korišćenje strancima ako je to izvedno po ekonomskim principima i ako jača potencijal privrede. Koncesije se takođe daju na rok u trajanju do 30 godina pri čemu se u taj rok ne uračunava vreme potrebno za obavljanje pripremnih radnji za samu izgradnju objekta. kao i konstrukcioni. Pri sklapanju novih finansijskih konstrukcija valja voditi računa da ulaganja imaju katalizatorski uticaj na privrednu aktivnost u celini i da novi koncept finansiranja bude fleksibilan.Sve je neophodno učiniti i da bi profunkcionisalo finansijsko tržište. gotovo svi pomenuti potencijalni izvori finansiranja zahtevaju da se u našoj zemlji potpuno otklone ili bar svedu na minimum politički rizici. a pored njgea strani i domaći investitori su od početka 80ih počeli da primenjuju i aranžmane tipa BOO.saobraćajnu infrastrukturu spadaju pod najpozvanija da omoguće aranžmane stranih investicija i u tom pogledu se moraju činiti stalni napori i moraju se menjati i adaptirati rešenja koja su sadržana u zakonima. Zatim. Prema Zakonu o koncesijama Republike Srbije i kod nas se stranom licu može ustupiti izgradnja objekata infrastrukture putem finansiranja po BOT sistemu. pruga. a visoka stopa akumulacije podrazumeva razvijen tržišni sistem i postojanje efikasnih garancija za privatno vlasništvo. aerodroma. održavanje i korišćenje puteva. BOOM. Pod propisanim uslovima predmet koncesije može biti izgradnja. Nedovoljni javni izvori za finansiranje investicija i u oblast energetskog sektora su pokrenuli rad na pronalaaženju alternativnih finansijskih konstrukcija među kojima koncesije i BOT aranžmani imaju značajno mesto. ~ 70 ~ . projektno finansiranje (koje podrazumeva da sam projekat koji je predmet finansiranja garantuje da će njegova realizacija omogućiti otplatu svih obaveza).. Međutim.. 9. God ukida sve koncesione ugovore a federalni zakon kojim se koncesije ponovo omogućavaju se usvaja krajem 1988. Kapital i tržište kapitala Kapital se može definisati kao svaki novčani imetak koji služi njegovom vlasniku da povećava svoju finansijsku aktivu. Socijalistička Jugoslavija 1946. Postojanje finansijskih institucija podrazumeva i raspoloživost finansijskih instrumenata kojima će se vlasnici dohodaka motivisati na štednju a investitori na njeno investiciono ulaganje. Mogućnost koncesionog finansiranja se uglavnom odnosi na izgradnju termoelektrana pošto su hidroizvori. Još od početka ovog stoleća Evropa je bila zainteresovana za naša prirodna bogatstva a koncesiono pravo je u Kraljevini Jugoslaviji primenjivano nekoliko puta između dva svetska rata. puteve. U suštini. nafta i gas već u velikoj meri ekspolatisani. To znači da karakter kapitala imaju i sve uštede stanovništva deponovane kod finansijskih posrednika i novac koji su njegovi vlasnici upotrebili za kupovinu HOV. koristi i prenesi). naftovoda i gasovoda.

zbog nestašice takvih poslova. Centralna institucija svakog organizovanog tržišta kapitala je berza. Poslednja decenija XX veka biće zabeležena i po smanjenju tehničke opremljenosti rada i po negativnom marginalnom koeficijentu efektivnosti. Najveći deo osnovnih proizvodnih fondova čine vrednost opreme i vrednost građevinskih objekata. ipak. Država je. Njegova funkcija je da mobiliše raspoloživa finansijska sredstva za razvoj i da ih usmeri u profitabilne namere 2) Sekundarnog tržišta – na kome se HOV prodaju nakon što je prvi put obavljena njihova kupoprodaja. Ona je to uradila pre svega kako bi povratila poverenje građana. Razvoj sekundarnog trgovanja HOV podstiče berzansko poslovanje i inicira primenu različitih metoda kupoprodaje na berzi. Glavnu i preovlađujuću stavku u strukturi proizvedenog društvenog bogatstva čine osnvni fondovi privrede. struktura i kvalitet raspoloživih proizvodnih fondova privrede Srbije su rezultat i posledica prethodnog društvenog i ekonomskog razvoja na njenom prostora. kao i stvaranje novih institucionalnih investitora. Proizvodni fondovi predstavljaju proizvodnu komponentu društvenog bogatstva. Oni obuhvataju proizvodna dobra i investicije u toku. Tržište kapitala je mehanizam putem kojeg se trguje obveznicama ili akcijama. 2001. Proizvodni fondovi privrede Obim. To su HOV kojima se sredstva poveravaju privrednim subjektima u zamenu za suvlasništvo nad njihovim kapitalom u srazmeri sa iznosom uloženih sredstava u kupovinu dotičinim vrednostnim papira. Važno je zapaziti da tržište kapitala omogućava formiranje akumulacije i imaocima manjih dohodaka i stimuliše ih na to. Daljem razvoju tržišta kapitala u našim uslovima može doprineti širenje lepeze delatnosti berze. kupljena tehnička dokumentacija i dr. jer se u njima materijalizuje tehnički progres i odražava nivo tehnološkog razvoja privrede u celini. Izašla na tržište sa obveznicama stre devizne štednje i na taj način fomrirala prvi pravi tržištni materijal. jer to dovodi do specijalizacije posrednika za rad sa odeređenom vrstom HOV. Na njemu se testira uspešnost preduzeća koja su ranije emitovala svoje HOV. Dominantna komponenta osnovnih fondova privrede su sredstva za rad. 9.11. a od njihove tehničke strukture zavise proizvodni potencijali i razvojne mogućnosti nacionalne ekonomije. Osnovni proizvodni fondovi su bazična materijalna pretpostavka ekonomskog razvoja. U istom periodu ni poljoprivreda nije raspolagala neophodnim i modernim sredstvima za rad. Za oživljavanje investicione aktivnosti od posebne važnosti su institucije. instrumenti i mehanizmi tržišta kapitala. Mada se na novčanoj berzi obično trguje dugoročnim HOV. dok su preostali deo patenti. licence.Nedovoljna akumulacija i investicije su najakutniji problem privrede Srbije koji se može rešavati samo pronalaženjem realnih izvora sredstava i angažovanjem stranog kapitala. Na berzi nema primarne prodaje već samo sekundarne kupoprodaje. Tržište kapitala se sastoji iz tri dela: 1) Kreditno tržište – na kome se trguje obveznicama i drugim dužničkim papirima 2) Hipotekarno tržište – na kome se trguje HOV na bazi zaloge na nepokretnostima 3) Tržišta vlasničkih hartija – na kome se trguje različitim vrstama akcija Pravi se razlika imeđu: 1) Primarnog tržišta – na kome se prvi put prodaju tek emitovane HOV i stiče se kapital za razvoj. Osnovni proizvodni fondovi per ~ 71 ~ . na Beogradskoj berzi je znatno zstupljena trgovina kratkoročnim tržišnim materijalom. Evidentan je i visok stepen zaostalosti privredne infrastrukture.

To je posledica intenzivne investicione aktivnosti na ovom području u ranijem periodu. pravnu državu i demokratsko društvo.god kao. Struktura osnovnih proizvodnih fondova se može posmatrati i po regionima. Slobodno formiranje cena dobara i usluga uz neposrednu kontrolu cena strateških proizvoda i spoljnotrgovinsku liberalizaciju potvrda je tržišne orijentacije naše zemlje. Takođe. Već duže vremena je investiciona aktivnost zbog ukupnih ekonomskih neprilika skoro obustavljena. Spoljnotrgovinsko poslovanje je dosta liberalizovano a izvoz i uvoz robe je takođe u visokom stepenu slobodan. 9. da osnivaju filijale i predstanvništva na teritoriji Srbije itd. kao i oživljavanje bankarskog i finansijskog sistema. Na teritoriji današnje Srbije tokom većeg dela druge polovine prošlog veka je ostvarivan dinamičan rast osnovnih fondova privrede čime je bilo omogućeno otvaranje novih radnih mesta i povećanje zaposlenosti i tehničke opremljenosti rada. U tom pogledu. Zakon o PDV-u i uvođenje poreske kase biće efikasna protivteža nelegalnom poslovanju. Međutim. vlasnička struktura dobija poseban značaj sada kada se Srbija još nalazi u procesu tranzicije. Na snagu su stupili i antimonopoloski zakonki propisi. Srbija uvozi opremu i tehničko-tehnološki je uvozno zavisna od razvijenijih zemalja koje istu tu opremu izvoze. da koriste koncesije i BOT aranžmane. stagnacije i opadanja vrednosti i stepena korišćenja osnovnih fondova prirvede. Za privlačenje stranog kapitala iz privatnih izvora su naročito značajni međunarodni sporazumi o zabrani dvostrukog oporezivanja koje smo potpisali sa velikim brojem zemljama. dok je ovaj pokazatelj znatno niži u slučaju opreme na Kosovu i Metohiji. povećanje proizvodnje. U ekonomskoj strukturi su preovlađivali poljoprivredni inventar. Prioritete imaju ekonomska stabilnost.12. ~ 72 ~ . Poslovanje stranih lica u Srbiji je regulisano mnogim zakonima koji su usklađeni sa evropskim merilima i omogućavaju strancima da osnivaju sopstvena preduzeća. otvaranju prema svetskom tržištu i liberalizaciji cena i spoljne trgovine.capita se često koriste kao ekonomski pokazatelj u oceni nivoa razvijenosti i uslova razvoja privrede ali i sama struktura osnovnih fondova privrede dosta zavisi od dostignutog nivoa razvijenosti date države. Smanjenjem prosečnog poreskog opterećenja i ravnomernijim raspoređivanjm poreskih obaveza se širi obuhvat poreskih obveznika što doprinosi realnom povećanju javnih prihoda i suzbijanju sive ekonomije.god je počela izgradnja savremenog sistemskog okruženja i stvaranje liberalnih i stabilinih uslova privređivanaj u Srbiji. Funkcionisanje finansijskog tržišta se institucionalno reguliše utvrđivanjem uslova i načina izdvajanja HOV i trgovanja istim na berzama. interesantno da visok stepen otpisanost osnovnih fondova privrede imaju najrazvijeniji delovi zemlje. Instuticionalne pretpostavke razvoja Srbije Nakon političkih promena krajem 2000. Naglasak je na razvijanju privatnog sektora što je podstaknuto Zakonom o privatizaciji iz 2001. Opredelili smo se za efikasnu tržišnu privredu. poslednjih 15-20 godina dolazi do usporavanja. zanatska sredstva rada i transportni kapaciteti. Učešće opreme u ukupnim osnovnim fondovima privrede je manje od udela građevinskih objekata. Značajnim proizvodnim fonovima raspolaže privatni sektor a podsticanjem razvoja malih i srednjih preduzeća se njima pridaje sve veći značaj usled blagotvornih efekata koje imaju na ukupan razvojni potencijal zemlje. da kupuju domaća preduzeća ili njihove akcije. na krupnim strukturnim promenama u privredi. Tržišta novca služi za obavljanje kratkoročnih novčanih transakcija.

Prema tome. ~ 73 ~ . značajno mesto pripada Karlu Marksu čiji je poseban doprinos što je među prvima shvatio i naučno obrazložio odlučujuću ulogu tehnološkog napretka za uštede rada. Prema tome.1. sistematizovano znanje o metodama proizvodnje. u domen interesovanja se uključuju tehnički pronalasci a naročto mašine. Retrospektiva tehničkog progresa 10. umešnosti. organizacije i upravljanja proizvodnjom u čijem se rezultatu postiže povećanje društvene produktivnosti rada b) Stvaranje novih proizvoda ili novih vrsta već poznatih proizvoda. nerazdvojna povezanost sa naukom i njegove mnogobrojne socijalne posledice. neoklasičari su optimisti u vezi sa delovanjem tehnološkog napretka jer smatraju da on dovodi do opšte privredne ekspanzije. Tehnološki progres kao predmet interesovanja nauke Od samog nastanka ekonomske nauke kao posebne discipline krajem XV veka.X TEHNOLOŠKI PROGRES I RAZVOJ NACIONALNE EKONOMIJE SRBIJE 10. mehaničkoj spretnosti. Stoga je za robnu proizvodnju stalno prisutna težnja da se stalnim usavršavanjem sredstava i organizacije prizvodnje poveća proizvodna snaga rada.Tehnika jesu svi materijalni elementi i metode obavljanja neke ljudske delatnosti dok kad govorimo o tehnologiji imamo u vidu nauku. On je utvrdio da tehnološki napredak utiče na skraćenje potrebnog radnog vremena pa time istovremeno omogućava i relativno uvećanje viška vrednosti. mehanizam konkurencije deluje na ostale proizvođače da i oni izvrše inovacije da bi smanjili svoje individualne troškove ispod nivoa cene na tržištu.2. pa i u ovom pristpu. Sa druge strane. tehnika i tehnologija se razlikuju. primenu inovacija i njihovo širenje. Odgovarajući mehanizam robne proizvodnje snažno deluje na stalan tehnološki napredak. Često se u literaturi nailazi na pojam tehnološki progres i u osnovi tog pojma se nalazi napredak u sistematizovanom znanju o veštinama i zanatima te svi oni povezani ekonomski i društveni procesi koje on izaziva. pod tehnološkim progresom podrazumevamo stalan. U širem smislu to je proces napretka u svim elementima koje obuhvata uži smisao kao i brojni ekonomski efekti. metodama vršenja neke ljudske delatnosti.2. zanatima tj. U užem smislu to je napredak u veštini. U ekonomskoj nauci uopše. U užem smislu.1. naučno zasnovan proces: a) Usavršavanja materijalnih elemenata proizvodnje obučenosti i osposobljenosti rada. proizvodnih metoda. Tokom druge polovine XIX i početkom XX veka u ekonomskoj nauci dominira neoklasična teorija privredne ravnoteže. Njen osnovni pristup je da tržišni sistem funkcioniše bez većih poremećanja na putu napretka uz neprekidno uspostavljanje ravnoteže. Pažnja klasična ekonomije je na velikoj nezaposlenosti u prvoj polovini XIX veka koja je proizlašla iz masovne primene mašina i tehničkih inovacija. Određenje tehničkog progresa sa stanovišta razvoja privrede Među samim ekonomistima postoje značajane razlike i brojne varijante definisanja samog pojma tehničkog napretka. Stoga ga možemo definisati u užem u širem smislu. što rezultira širenjem kruga društvenih potreba i obezbeđenjem njihovog potpunijeg zadovoljavanja 10. Sinonimima se mogu smatraju tehnološki progres kao i tehnički progres u širem smislu.

U nastojanju da zadrže ili prošire svoj uticaj proizvođači su prisiljeni da svoje proizvode neprekidno usavršavaju ili uvode nove. Slično je delovanje tehnološkog razvoja između grana. čovek je izvučen iz procesa neposredne proizvodnje i njegova uloga se sastoji ponajviše u konstruisanju mašina i upravljanju celinom reprodukcije. omogućeno je zapošljavanje žena i dece. Time su stvoreni svi preduslovi za industrijski način proizvodnje u kome predmet rada pronlazi kroz uzastopne procese. subjekat odlučivanja i izvršilac u procesu proizvodnje. Tehnološke promene koje zahvate jednu mašinu iz lanca ili grupu mašina izazvaće lančano dejstvo. Manufaktura je delovala na podelu rada i na stvaranje posebnih grana i grupacija proizvoda u kojima se upotrebljavaju različiti alati. uvođenjem mašina koje su ne samo izvršioci već sistemi koji bez posredovanja čoveka primaju informacije i na osnovu njih odlučuju. Kako je raj proces stalan. Od početka industrijske revolucije bitno mesto pripada proizvodnji sredstava za proizvodnju sa stanovišta tehnološkog napretka. i postaje bitna sposobnost radnika da se menja tj. uvećanje produktivnosti društva. Takođe. to se u čitavoj privredi efekti kumuliraju i odražavaju na brži tehnološki napredak tj. Osnovne istorijske etape tehničkog progresa Dosadašnji tehnološki razvoj se može posmatrati kroz tri osnovne etape: 1) Prvu etapu koja je najduže trajala odlikuje fizički rad. Sa druge strane. Tokom tog razdoblja čovek je bio istovremeno korisnik rezultata. Produktivnost rada više nije tako čvrsto ograničena čovekovim fizičkim sposobnostima. Prema tome. Naravno. Kao početna tačka industrijske revolucije uzima se uvođenje predilice za pamuk u prvoj poloovini XVIII veka u Engleskoj. Ukupan napredak je tekao jako sporo a sredstva za rad u svim oblastima su se svodila na jednostavne alate i sprave. Međutim. već krajem istog veka Džejms Vat pronalazi i patentira parnu mašinu koja je ekonomična i fleksibilna pa se može upotrebljavati u industriji za pokretanje većeg broja mašina odjednom. ne mali broj autora smatra da postojedrugi temeljni uzročnici ciklusa.2. Mašina čini bazu kojom počinje nova etapa u tehnološkom razvoju zasnovana na mehanizaciji.2. Time se postiže efekat međusobnog podsticaja inovacija tj. a čovek i dalje zadržava ulogu korisnika rezultata proizvodnje i subjekta odlučivanja. 3) Treća etapa se odlikuje automatizacijom tj. Posebno mesto među njima pripada Šumpeteru koji je kao osnovni uzrok ciklusa uzeo inovacije a one su istovremeno i glavni stimulatori privrednog razvoja u tržišnoj privredi. grupacija pa i delatnosti. Promena koja je bila jako značajna za tehnološki napredak se dogodila formiranjem kooperacije koja objedinjuje proizvođače i ima za rezultat veću proizvodnu moć što Marks naziva manufakturom. ovaj proces nije ostvarivan bez teškoća ali se ukupno posmatrano odlikovao kontinuiranošću i kumulativnošću. ~ 74 ~ . 2) Druga etapa se karakteriše mehanizacijom pa je uloga izršioca prepuštena mašini. rojenje inovacije. prilagođava raznim poslovima. 10. Produktivnost rada je određena snagom i razvijenošću odlučivanja čoveka.Mnogi autori koji su dali doprinos teorijama privrednih ciklusa uzimaju tehnološki progres kao osnovni ili čak jedini uzrok cikličnom kretanju tržišne privrede. Industrijska revolucij bitno menja položaj čoveka u proceseu proizvodnje jer on više ne deluje na predmet rada svojim alatom već ga u tome zamenjuje mehanizam.

već istrošena sredstva za rad. Time je ipak podizan tehnički nivo u samoj industriji. 10. Naučno tehnološki značaj se može oceniti intenzitetom nastajanja novih pronalazaka.Primetno je da se skraćuje vremenski razmak od pronalaska do njegove primene u privredi. povećanjem količine radne snage i širom prirodnom osnovom.epohalna otkrića. ekonomska politika je omogućila da se u privredu unose čak moralno i tehnički zastarela. a kao značajni podsticaju ubrzanju primene se navode ratovi. izlasci iz privredne depresije i drugo. što je dalo podsticaj domaćem i stranom kapitalu za proizvodna ulaganja.2. Samo se sa vremena na vreme javljaju ovakva .3. Tek temeljna automatizacija proizvodnih procesa je temelj za promenu suštine svih ljudskih aktivnosti pa tako određuje prelaz u novu etapu tehnološkog progresa. Neki od pronalazaka su takođe imali dosta vidan uticaj na jednu ili više vanprivrednih delatnosti pa se značaj pojedinačne inovacije može posmatrati sa više aspekata. Međusobni uticaj nauke i tehnologije umnogome zavisi od vremena i sredine u kojoj se posmatra. U DPu industrije sa samo 2. mašinska ~ 75 ~ . Poseban inters je iskazan za ubzani razvoj industrije i promenu čitave ekonomske i socijalne strukture. njihov tok nije potpuno simetričan čak ni u razvijenijim zemljama. Ekonomska važnost se može ocenjivati na osnovu: . ravnomernošću i mnogostranošću strukture. Takođe je zahtevala obuku radnika prema specifičnostima sredstava u raznim preduzećima što je otežalo pokretljivost radne snage. Najvažniji pronalasci su primenjivani najpre u najrazvijenijim zemljama. Do Drugog svetskog rata su nauka i tehnologija bile dva samostalna toka ali je njihovo spajanje dalo potencijale neviđenih razmera. Vrši se investiranje u kapital što znači prodor novih industrijskih postrojenja i postupaka. Najrazvijeniji delovi su se odlikovali postepenošću. tj...Promena u privrednoj strukturi i teritorijalnom razmeštaju .. Stvaranjem jedinstvene države se situacija menja usmislu širenje unutrašnjeg tržišta.. Evidentna je bila heterogenost opreme koja je otežavala uspostavljanje sopstvenih jedinstvenih tehničkih normi. Kako se vršila difuzija inovacija i kako se ubrzavao razvoj privreda ostalih zemalja.Promena u mikro organizaciji proizvodnje i čitave privrede . Kao prioriteti su naznačeni energetika. Ipak. Takođe. primat Engleske u primeni tehnoloških novina se polako gubio i prešao na SAD. pronalasci kojima otpočinju novi talasi u procesu rojenja inovacija. ali uz zaostajanje za razvijenijim zemljama.Ekonomije živog i opredmećenog rada koju omogućava njegova primena .Obima investicija u domenu privrede. Tom zaostajanju u tehnološkom razvoju je doprinosio i strani kapital koji je u industriji učestvovao sa polovinom ukupne vrednosti a plasiran je u ekspolataciju ekonomski najznačajnijih prirodnih bogatstava.5% učestvuje proizvodnja sredstava za rad koja bi trebalo da vrši značajan uticaj stvaranjem materijalnih elemenata akumulacije. Promene u pogledu politike i pravaca industrijalizacije su se dogodile u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata kada se zemlja deklarisala kao socijalistička. Industrijalizacija – promotor tehnološkog progresa Proces industrijalizacije pre formiranja jedinstvene države na prostoru Jugoslavije je započet samo u severnim i zapadnim delovima Preduzeća u industriji i rudarstvu su nastajala uglavnom na osnovu privatnih investicija inostranih i domaćih subjekata.

Njegovo zadržavanje i produžetak primene značilo je produbljivanje krize. Kriza energije i sirovina iz sedamdesetih dogina aktuelizirala je i ojačala pritisak da se stvaraju i koriste kvalitativno nova tehnologija. te odgovarajuća organizacija. To vodi sve tešnjem povezivanju delova. Transformacija materije u energiju praktično je po prvi put izvršena eksplozijom atomske bombe nad Hirošimom. godine. jednoličnih i opasnih poslova. U tom razdoblju do 60ih ostavareno je dosta brzo uvećanje društvenog proizvoda u svim razvijenim i još brži rast zemalja u razvoju koje su vršile ubrzanu industrijalizaciju. Sredinom šezdesetih godina se očekivao veći preokret u pravcu osavremenjivanja industrije ali se to nije desilo. U razdoblju od Drugog svetskog rata skromno je delovanje tih pronalazaka. Brzo širenje sredstava u koja je ugradjena mikroelektronika proizilazi iz njenog svojstva da omogućava veliki porast produktivnosti rada značajne uštede u troškovima proizvodnje a oslobadja čoveka teških. Otvoren je proces potpunog sjedinjavanja razvijeniih zapadnoevreopskih zemalja stvaranjem Evropske unije sa tendencijom formiranja jednog ogromnog "unutrašnjeg" tržišta bez ikakvih barijera. Elektronski digitalni računar konstruisan 1944. Posebno mesto i značaj u menjanju biti proizvodnih procesa pripada informacionoj tehnologiji. opada relativna raspoloživost rada. Industrija jeste ostvarivala dinamičniji rast od ostalih privrednih delatnosti na osnovu čega su izgrađeni brojni novi kapaciteti ili su zamenjeni postojeći.prvenstveno koncentracija kadrova i sredstava u tom domenu. godine objavljena je knjiga "Cybernetics" kojom su ustanovljeni temelji teorije sistema.industrija i bazični kapaciteti za preradu domaćih sirovina. Izuzetak od navedenog nepovoljnog kretanja čini čitava grupacija elektronske industrije koja nastavlja sa rastom uz stalno usavršavanje. prodrazumeva stalna podela rada i sve veću međuzavisnost proizvodjača u svetskim razmerama. Ona se javlja kao jedna vrsta infrastrukturne tehnologije. u poređenju sa promenama koje tehnološki progres izaziva u razvijenijim zemljama ti efekti se ne mogu pozitivno oceniti na našoj teritoriji. Vidan doprinos dao je promenjeni odnos prema nauci uopšte . U odnosu na nasleđeno stanje u industriji i celokupnoj privredi su načinjeni vidni pomaci. Vrši se njena difuzija koroz sve industrijske grane ostale oblasti proizvodnje i uslužne delatnosti. Međutim.1. ~ 76 ~ . 1945.3. Oni nisu bili dovoljni da se trajno zaustavi dalje produbljivanje razlika. Ukupna svetska privreda ulazi u globalnu privrednu krizu čija su dva udara posebno uočljiva sredinom 70ih i drugi početkom 80ih. kapitala. Pretpostavke treće tehnološke revolucije Najvažniji pronalaci su uslovili treću tehnološku revoluciju četrdesetih godina ovog veka. sirovina i ostalih količinskih faktora proizvodnje. Iz osnova se menja karakter procesa proizvodnje u svim granama. što zači da su sa njom tesno povezane sve nove tehnologije. Sadašnja faza – treća tehnološka revolucija 10. Jedino što se desilo jeste izgradnja brojnih modernih objekata čiji su kapaciteti nadmašili tražnju na unutrašnjem tržištu. Ipak.3. Uz pomenuta dva pronalaska 1948. energije. godine čini bitnu komponentu savremenih automatizovanih proizvodnih celina. koordinacija napora i usmeravanje ustraživanja. Primena dotadašnjeg obrasca rasta i razvoja doveden je u pitanje. 10. pa i celih nacionalnih ekonomija.

Primenom bioloških organizama. one takođe treba da se usmere ka industrijskim granama u kojima se primenjuju visoke tehnologije i imaju brz rast.tri medjusobno povezane faze: invencija-rađanje ideja. roboti i ostali neinformacioni oblici. . energetika i prehrambena industrija. tj stvaranje programa koji se otvaraju mogućnosti različite upotrebe komponenti. a naziva se "sotfware".kritična zavisnost od široke tehnološke osnove. procesora i periferijskih uređaja sa jedne za koji se obično koristi naziv "hardware" te na drugoj strani primenu. obezbedjenje povoljnih društvenih ulsova. šumarstva. Proizvodnja elektronskih komponenti.istraživačkoj delatnosti.velika zavisnost od istraživanja i razvoja. Sem mera ekonomske politike vrše se i njima odgovarajući zahvati u socijalnom okruženju promene u obrazovanju.ima strategijski značaj za svaku zemlju.vrlo kratak životni vek proizvoda i procesa. Njene su bitne karakteristike u tom pogledu: . Ogromne mogućnosti proizilaze iz jednostavnosti postupaka i činjenice da čovek može svesno intervenisati u toku ostvarivanja prirodnih zakona. . Međutim. ali toga nisu pošteđene ni druge privredne obalasti niti društvene delatnosti.2 Važniji pravci delovanja treće tehnološke revolucije Mikroelektronika je oblast koja se ne može zaobići kada se govori o savremenom tehnološkom progresu. Primenu biotehnoloških postupaka za sada kontroliše mali broj najrazvijenijih zemalja. . treba da se izvrši prilagođavanje ukupne privrede ili bar svih proizvodjača u lancu od sirovine do finalnog produkta. imamo u vidu njene visoke zahteva da bi uopšte bilo moguće stvarati je. ~ 77 ~ . te genetskim manipulacijama dolazi se do sasvim novih osobina već postojećih živih bića ili se stvaraju potpuno novi organizmi. raznovrsne usluge. Danas se vrlo često ova dva dela spajaju a tendencija je da se i specifični program za određene aplikacije takođe oseteno implantiraju u hardware.brzo zastarevanje. To se naročito prelama i vidi u industriji.3. inovacija – razvoj ideja u realne proizvode/usluge. posebno se ističe izmenjena uloga države i rast njene intervencije širokim spektrom. za njih je veoma značajan izbor prioriteta koji mora biti vrlo rigorozan i selektivan što je zemlja manja i na nižem niovu. Za ostvarenje punih efekata. Biotehnologija je oblast u kojoj su učinjeni revolucionarni prodori. Naprotiv. 10. proizvoditi i primenjivati. . . Radi se o tehnologiji širokog zahvata u već postojećim industrijskim granama kao što su: organska i neorganska hemija. farmaceutska proizvodnja. difuzija-širenje novih proizvoda/usluga na potencijalnom tržištu S obzirom na upravo navedene bitene karakteristike lako je oceniti da su za njenu primenu daleko povoljniji uslovi u razvijenim zemljama.visok rizik u investiranju. . ali ekonomije na različite načine reaguju na njih s obzirom na ukupne društvene i materijalne uslove. Kad kažemo da je mikroelektronika visoka tehnologija. naučno. Što je zemlja manje razvijena njene opšte pretpostavke i uslovi za primenu manje su lošiji. delatnosti oljoprivrede.Stvaranje novih tehnologija i njihova brža difuzija ima za rezultat brzo zastarevanje postojećih sredstava u privredi i ostalim oblastima društva. . zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje ne moraju da se odreknu primene savremenih visokih tehnologija.izrazito međunarodni karater svih aktivnosti od istraživanja i razvoja do proizvodnje i marketinga. Čak i ukoliko su ograničene veličine. U domen mikroelektronike obično se uključuju sledeća tri područja: informacione tehnnologije. sistema ili pojedinačnih procesa u proizvodnji i uslugama. U promenama koje izaziva savremeni tehnološki progres.

odnosno zagađenja u odnosu na metod fisije. Novi izvori i novi oblici energije . U smeru sve potpunijeg zadovoljenja energetskih potreba deluje tehnološki naredak i danas. a to znači podižući produktivnost rada i u krajnjoj liniji pojeftinjujući proizvode.postupci za potpuniju upotrebu nusproizvoda i doskorašnih otpadaka. pored modifikovanih postojećih finalnih proizvoda. pa se do nekog nivoa koristi jedan izvor. povećanjem iskorišćenosti upotrebljenih energenata i drugo usavršavanjem i razvojem postrojenja sa manjom specifičnom potrošnjom energije po jedinici proizvodnje. a potom se za dostizanje potrebnih parametara ovaj dopunjava drugim. Ona se ostvaruje na dva načina: prvo. ubrzavajući. Može se reći da se mnogi savremeni proizvodi ne bi mogli konstruisati ili funkcionisati bez novih materijala. oni izazivaju i mnoge promene u proizvodnim procesima pojednostavljujući ih. sledeći su pravac delovanja savremene tehnološke revolucije. Razvoj novih materijala išao je najpre ka stvaranju supstituta za prirodne sirovine. Stoga se jednovremeno sa napretkom znanja u ovoj oblasti i njihovom primenom moraju razvijati naučne. Omogućeno je korišćenje novog izvora i čovečanstvo oslobodjeno predstojeće energetske blokade .ograničenih svetskih rezervi fosilnih goriva procenjenih da će trajati negde oko dvadesetak godina (nafta) pa do jednog veka (ugalj). Granice korišćenja energije iz nuklearnih izvora. pa stoga boljim od prirodnih. mogu se i dalje širiti primenom metoda fuzije ili preciznije kontrolisanjem fuzije. tehnološke i etičke norme društva počev od jedinke pa do čitave međunarodne zajednice da bi se razvoj usmeravao u pravcu boljitka za čoveka. Ekonomski značaj biotehnologije pokazuje tendenciju širenja mada je još uvek ograničen. te stvaranje sasvim novih materija sa unapred programiranim osobinama. Sem toga primena metoda fuzije je značajna kao potencijalni izvor energije i zbog manjih opasnosti. ~ 78 ~ . Propulzivnost proizvodnje novih materijala tokom nekoliko proteklih decenija se uvećavala u svetu čak i dvostruko brže od ostale industrije. Dalja upotreba i kombinacije omogućavaće sve raznovsnije nove. a zatim se orijentacija proširuje na materijale sa zadatim osobinama potrebnim za odredjenu svrhu. ali i zloupotrebe stečenih znanja koje mogu ići sve do unišenja pojedinih delova okruženja. te nove kombinacije u ovom domenu. pa i ugrožavanja opstanka samog čoveka.Samo eksperimentisanje u biotehnologiji i njen razvoj kriju u sebi ogromne mogućnosti poboljšanja. biohemiju i biologiju. Takav način se uveliko primenjuje za potreba zagrevanja ili hlađenja. Proces ogromnog napretka u energetici započinje primenom atomske energije u elektrani pa se to može uzeti kao prelomni trenutak kada su rešeni problemi energetske osnove savremenog sveta. Zahvaljujući brzom rastu i napretku. Postupkom fisije iz poznatih količina urana i torijuma procenjeno je da bi se dobilo dovoljno energije za 1700 godina. Drugi značajan pravac delovanja savremene tehnološke revolucije u obalsti energetike ističemo racionalizaciju upotrebe svi izvora i oblika energije. Danas se promene dešavaju zahvaljujući primeni savremenih tehnoloških rešanja i u kombinaciji raznih oblika energije paralenlno ili komplementarno. Novi materijali su pravac delovanja savremene tehnološke revolucije koji omogućuje sve celovitije korišćenje nekih prirodnih sirovina . doprinoseći efikasnijoj/racionalnijoj upotrebi ostalih izvora a pre svega fosilnih goriva. fiziku. U oblasti novih materijala posebno značajno pomenuti hemiju.

tehnološki napredak deluje i na promene u privrednoj strukturi. Pod njegovim uticajem vrši se stalno razgranavanje proizvodnje koje se ispoljava neprekidnim stvaranjem novih proizvoda. Najpotpunije dolazi do izražaja u zemljama koje su prošle fazu početne industrijalizacije.uz osnovnu tendenciju da se sve veći deo zapošljava u sferi usluga.4 Tehnološki progres kao najdinamičniji faktor razvoja Tehnološki progres deluje na ukupnu privredu pa se već i stoga može oceniti da veoma značajno utiče na ukupan ekonomski potencijal i njegovo korišćenje. Tehnološki proces širi granice korišćenja pojedinih elemenata u procesu društvene proizvodnje. odnosno socijalnog razvoja. izaziva značajne promene što označavamo kao njegovo šesto ispoljavanje. tehnološki progres deluje na promene u kombinaciji upotrebljenih elemenata ekonomskog potencijala u procesu proizvodnje. Posmatran u medjunarodnim okvirima. Dugoročni rezultat delovanja tehničkog napretka je racionalizacija upotrebe. To se vrši putem uvođenja novih sredstava za rad.1 Izbor tehnike u nacionalnoj privredi Posebna pažnja izboru tehnike bila je posvećena početkom razdoblja ubrzane industraijalizacije Jugoslavije zbog inače niskog nivoa opšte privredne razvijenosti a pre svega niske akumulativne sposobnosti. razvijaju se metode i sredstava za praćenje. Treće. tehnološki proces deluje na kvalitativan razvoj svih elemenata ekonomskog potencijala. jednovremeno podužući kvalitet korišćenih elemenata. te podiže efikasnost upotrebe i produktivnosti rada. U razvijenim privredama široko shvaćen tehnološki progres gotovo u celini određuje stopu privrednog rasta. podiže efikasnost upotrebe svih činilaca trajno i neiscrpno. povećanjem efikasnosti upotrebe svih faktora tehnološki progres utiče da se u razvoju manje drastično ispoljava ograničenost pojedinih elemenata i omogućava supstituciju oskudnijih. Drugo. sa osnovnom tendencijom ka korišćenju sve kvalitenijih. Tehnološki progres višestruko može označiti kao najdinamičniji faktor privrednog razvoja.10. on deluje i na stalan rast obima proizvoda i usluga dostupnih sve širem krugu potrošača u svetu. Usavršavaju se predmeti rada. formiranjem novih grupa. vrše se promene u kombinaciji faktora koji se upotrebljavaju za razvoj. Jugoslovenskoj politici razvoja stajali su na raspolaganju različiti stavovi ekonomske teorije koji se mogu sistematizovati u dve grupe. Zatim.5. Sve je veće relativno učešće produktivnije proizvodnje u industriji. odnosno štednja svih proizvodnih činilaca. pravce i intenzitet ekonomskog. Prvo. širi granice korišćenja. Peto. on u tom smislu deluje menjajući značaj pojedinih činilaca proizvodnje. među ekonomistima iz razvijenih tržišnih privreda veoma ~ 79 ~ . Četvrto. Sem toga. menja se ekonomska struktura zaposlenog stanovništva . 10. Sedmo. izdvajanjem novih grana. kontrolu i upravljanje proizvodnim postupcima. a posebno je vidljiv u onima koje su odmakle u procesu razvoja i po tom osnovu ostvarile preko punu zaposlenost. pa čak i delatnosti.5 Tehnički progres i nacionalna ekonomija Srbije 10. Prvo. Njegovim račlanjivanjem moguće je utvrditi doprinos svake od komponenti privrednom rastu i ukupnom napretku. Podiže se kvalitet ukupnog radnog potencijala.

U drugu grupu svrstavamo stavove ekonomista prma kojima se problemu izbora tehnike prilazi sa aspekta dugoročnih potreba i interesa privrednog razvitka. Sve to na duži rok omogućava brži rast i razvoj privrede. potrebe za skraćenjem vremena gradnje i aktivizacije kapaciteta bitnih u daljem toku industrijalizacije. Takvim izborom se ne zaustavlja zaostajanje za razvijenim zemljama u tehnološkom pogledu. Izbor nivoa tehnike vrše subjekti koji raspolažu kapitalom ili im je ovaj poveren. vreme gradnje i aktivizacije. Oni zastupaju mišljenje da se izgradnjom tehnički savršenijih kapaciteta ostvaruje veća produktivnost rada i tome odgovarajući manji troškovi proizvodnke. Izbor tehnike velikim delom je uslovljen i izabranim pravcima razvoja. odnosno smanjenjem troškova roizvodnje. kao faktori koji su uticali na ograničavanje primene više tehnike mogu se navesti: oskudna akumulacija po obimu i neadekvatna po naturalnoj strukturi za viši tehnološki nivo. Rezultat ukupnog delovanja svih relevantnih faktora je da u ekonomskoj politici nije primenjeno jednoobrazno rešenje za čitavu privredu. utvrdjenom strategijom i politikom razvoja. uz dosta skroman nivo obrazovanja. te podizanje kvaliteta i širenje asortimana proizvoda. veliki pritisak nedovoljno zaposlene radne snage u poljoprivredi. mogućnost da se međunarodnom razmenom menja naturalni sastav i povećava realni obim akumulacije. Nasuprot njima. posle II svetskog rata u smeru izbora i primene više tehnike delovali su: visoko učešće u strukturi investicija onih grana koje po prirodi svoje proizvodnje podrazumevaju viši organski sastav. Kad se zna da štednja kapitala znači i nižu produktivnost rada pa opterećuje proizvode višim troškovima i tereti sve kasnije faze kroz koje oni prolaze. raspoloživost radne snage. prenapregnut platni bilans i ograničene mogućnosti da se poveća realna akumulacija sredstvima iz inostranstva. te ograničenje da se spoljnotrgovinskom razmenom menja naturalni sastav raspoložive akumulacije. te se javlja veliko interesovanje za tehnološki razvoj uopšte. Međutim. veličina kapaciteta. U etapi naše ubrzane industrijalizacije uzimani su u obzir i razmatrani sledeći elementi za izbor tehnike: raspoloživost sopstvene akumulacije po obimu i naturalnoj strukturi. Tokom ubrzane industrijalizacije Jugoslavije. Prva grupa autora ističe značaj ekonomisanja upotrebom oskudnih faktora i snažnijeg oslanjanja na obilnije. stepen njene zaposlesnosti kao i obrazovna i kvalifikaciona struktura. uz ostala negativna kretanja koja se pojačavaju. U 80im godinama snažno je usporavanje rasta proizvodnje. Iz tih razloga.rašireno gledište da je za nedovoljno razvijene zemlje najcelishodnija ona tehnika koja štedi kapital. struktura investicija. druga grupa daju u celini prihvatljivije rešenje. ~ 80 ~ . Kao činioce koji deluju kontinuirano i jednoznačno u pravcu izbora i primene više tehnike uzimamo: potrebu za stalnim rastom produktivnosti rada. kada se njihovi stavovi valorizuju sa aspekta potrebe ubrzane industrijalizacije ne može se prihvatiti njihova sugestija. Nakon toga trebalo je da usledi zaokret ka intenziviranju razvoja. niti se na jedinstven i uniforman način vršio izbor tehnike. To je samo privremeno ostvareno u drugoj polovini 60ih. Tako je ostvaren pretežno ekstenzivan razvoj ukupne društvene privrede koji se odlikuje izrazito brzim uvećanjem zaposlenosti i znatno sporijim prosečnim godišnjim porastom produktivnosti rada. institucijama i mehanizmima. Posebno mesto trebalo je da ima stvaranje uslova za sopstveni razvoj tehnologija u odabranim oblastima i uključivanje u međunarodnu podelu rada. pa i u Srbiji i Crnoj Gori. Usvojena je strategija tehnološkog razvoja zemlje.

već je privreda sve dublje zapadala u krizu u 80im. Njih je prvenstveno valjalo sprovesti promenom prethodno važećeg obrasca u čijoj su osnovi principi mašinske. odnosno čitavom društvu.5. odnosno anticipiranje promena koje će se desiti u tražnji za radnom snagom i sa njima vremenski i po strukturi usaglasiti njena buduća ponuda. preko stagnacije. pa čak i grana. Tokom 60ih dominirala je tehnologija namenjena ~ 81 ~ . Značajno ogrančenje primeni visokih tehnologija u nerazvijenim i zemljama u razvoju predstavlja potreba za stalnim. veći rast zaposlenosti često je uslovljen potrebnim investicijama u nove kapacitete. 10. Karakter uvezene tehnologije menjao se u toku razvoja. visokih tehnologija u privredama čiji su razvojni potencijali veliki. brzim rastom zaposlenosti. Znači da su zemljama u razvoju i još više nerazvijenim.od opadanja. sve do postepenog uvećavanja ili čak brzog rasta ukupnog broja zaposlenih. Takav. Zato u ovoj vrlo brojnoj i heterogenoj grupi zemalja treba stvarati uslove za rast zaposlenosti i druga pozitivna dejstva sadašnje tehnološke revolucije na ukupnu privredu. već i negativni nužan je aktivan odnos prema ovom domenu.2 Tehnološki progres i zaposlenost Zaposlenost u društvenoj privredi za celo razdoblje od 1953-1990 godine rasla je po stopi od 3% prosečno godišnje. da bi u 90im godinama beležila negativne vrednosti. elemenata savremene tehnološke revolucije.10. U težnji da se u što kraćem roku postignu potpuniji efekti na zapošljavanje. 2) Tehnološki napredak deluje u pravcu širenja ukupnih potreba za radnom snagom putem stvaranja novih proizvoda. Tako bi se izvršila preorijentacija na nove principe i podsticala privredna načela. čitavih novih proizvodnih grupacija. U 50im se uvoze tehnologija i tehnika za proizvodnju sredstava rada i ostalih reprodukcionih dobara.5.3 Tehnički progres i uključivanje u međunarodnu podelu rada Do sredine 60ih tehnološki napredak je ostvarivan uglavnom uvozom inostrane tehnologije. Mogu se alternativno očekivati različiti kumulativni efekti . masovne industrijske proizvodnje i njoj odgovarajuća tehnološka osnova. Posmatrana u kraćim vremenskim intervalima ona je imala značajne oscilacije i pokazivala opštu tendenciju opadanja. To stoga što savremene visoke tehnologije u fazi početne primene imaju mali ukupan ekonomski efekat i uticaj na rast zaposlenosti koji je jedva primetan u razmerama cele privrede. Tada su se morali učiniti ozbiljniji zaokreti u ekonomskoj politici i strategiji razvoja da se zaustave dalja nepovoljna kretanja u preusmere u suprotnom pravcu. S obzirom da se primenom tehnološkog naprekta ne ostvaruju samo pozitivni uticaju. nužne velike promene u privredi. može se oceniti da preovlađuju pozitivni uticaji novih. razvojnom politikom treba šire u društvu izvršiti prilagođavanje. Danas se obično ističe da tehnološki progres deluje dvojako na zaposlenost: 1) utiče na smanjenje potreba za radnom snagom sustituišući je novom opremom u već postojećim privrednim kapacitetima. potencijalno skroman efekat na zaposlenost i velika zavisnost od istraživanja i razvoja u početnoj fazi primene odvraćaju ih od brže upotrebe visokih tehnologija. Ulazak u fazu tranzicije samo je zaoštrio probleme. Uopšte uzev. Nažalost to se nije dogodilo. Sem toga.

Sve to pokazuje da inostrane kompanije. Njihova je prednost što potiču iz većih i razvijenijih zemalja te koriste pogodnosti koje tamo imaju. da bi se u 70im preorijentisali na uvoz kompleksnih tehnoloških sistema. Tehnološki progres. a čitav proces još uvek nije okončan. zabrana razvoja uvezene tehnologije i drugi slični limiti. Kako je zemlja veličine Srbije jako upućena na međunarodnu saradnju da bi aktivirala postojeće potencijale privrede. 10. Prikazano stanje i ostvareni rezultati tehnološkog razvoja formulisali su novi pristup naučnom i na njemu zasnovanom ukupnom tehnološkom progresu i u SFRJ. izbor pariteta i koncentracija raspoloživih potencijala da bi se dostigli vrhunski rezultati.obaveza uvoza materijala i komponenti od isporučioca tehnologije ili drugog proizvođača koga on odredi. odnosno smanji postojeća razlika. zabrana izvoza u celini ili na pojedina tržišta u svetu.4. a pri tome se kašnjenje uvećava. Očekuje se da se zaustavi proces zaostajanja za razvijenim svetom. kao i nedovoljnost naučno istraživačkih/razvojnih kadrova po pojedinim oblastima. domaća naučno-istraživačka i razvojna osnova nastoji samo da prati ubrzani tehnološki razvoj u razvijenim zemljama. podizana tehnička kultura i životni standard. Za drugi pravac obično se uzima selekcija oblasti prodora.5. Kao jedan od mogućih pravaca prevazilaženja postojećih ograničenja danas se u svetu primenjuje udruživanje zemalja da bi se mogle suprotstaviti dominaciji vodećih na vrlo širokom frontu tehnologije. isporučioci tehnologije imaju dominirajući položaj. a posebno su došli do izražaja u 70im godinama. To vodi njihovom nepotpunom korišćenju i pre svega visokim troškovima. pa izvoz postaje sve više inferioran. U takvom ambijentu. Posmatrana za posleratno razdoblje od preko dve i po decenije produktivnost rada rasla je po prosečnoj godišnjoj stopi od 3.proizvodnji potrošnih dobara. zabrana korišćenja tehnologije po ptrestanku važnosti ugovora. Prepreka samostalnom tehnološkom napretku bila su brojna ograničenja vezana za korišćenje uvezene tehnologije . naučne. produktivnost i ekonomska efikasnost Kao rezultat brojnih i raznovrsnih dejstava tehnološkog napretka postiže se povećanje društvene produktivnosti rada koja se u makroekonomskoj analizi izražava kao društveni proizvod po zaposlenom. Veoma je izražena orijentacija privrednih subjekata na domaće tržište pa su često izgrađeni kapaciteti mnogostruko veći od moguće prodaje. uvoz inostrane tehnologije nije bio selektivan u smisli jačanja sopstvenog naučno-istraživačkog i razvojnog potencijala. Međutim. Tokom 80ih I 90ih godina kretanje produktivnosti poprima negativne ~ 82 ~ .relativno manji udeo sredstava namenjenih istraživanjima i razvoju u društvenom proizvodu. uvoz tehnologije bio je vezan i za brojna negativna dejstva čiji su efekti jačali od polovine 60ih.6%. Na taj način su stvarani uslovi i vršena tehnološka modernizacija. istraživačke i razvojne delatnosti to ostaje da se izvrše brojne unutrašnje pripreme i prilagođavanja organizacionim i svojinskim promenama. Domaća NIR aktivnost trpi i unutrašnja ograničenja . Dramatičnost situacije tokom dekompozicije SFRJ po sebi je bila teška. Položaj aktuelne državne zajednice još je otežan međunarodnom blokadom. S druge strane.

a to znači da je tehnološki napredak ostvarivan na teritoriji Srbije prevashodno na bazi uvećanja angažovanih osnovnih sredstava po jednom zaposlenom randiku. Još je teža situacija u tom pogledu početkom 90ih. ~ 83 ~ . pošto koeficijent efikasnosti u 1991. Navedene oscilacije u dinamici produktivnosti rada uzimamo kao jedan od značajnih indikatora za ocenu delovanja tehnološkog progresa. Zato se nisu mogle ispoljiti sve one promene koje tehnološki napredak izaziva u razvijenim privredama.broj novih proizvoda sa stanovišta zemlje jer se njime ističe za koliko se širi asortiman proizvoda. i 1992. jednaka zbiru stope rasta tehničke opreljenosti rada i stope rasta koeficijenta efektivnosti osnovnih sredstava. Potpuni zaokret u kretanju produktivnosti rada dogodio se tokom 80ih godina pa je i njen doprinost stopi rasta društvenog proizvoda postao negativan. Kao negativni ekstrem produktivnost se smanjivala u prvoj polovini 90ih godina po prosečnoj stopi preko 16% godišnje. uz zanemarivu grešku. Visoke negativne stope uz istovremeni skroman rast tehničke opremljenosti rada rezultirale su u negativnoj stopi rasta produktivnosti od 1. godišnje opada po stopi od gotovo 30%. Kretanje produktivnosti je inače bilo različito u kraćim periodima. Za ocenu primene elemenata tehnološkog progresa posebno je interesantan drugi podatak . posmatramo je kao rezultantu dinamike tehničke opremljenosti i koeficijenta efikasnosti osnovnih sredstava. Ukoliko se imaju u vidu stope rasta u manjim vremenskim jedinicama može se uzeti da je stopa produktivnosti rada. Prema svemu izloženom možemo zaključiti da je tehnološki progres vrlo skromno i ograničeno delovao u društvenom sektoru.stope rasta. Do polovine 60ih produktivnost rada rasla je po stopi od 3. Posmatrano po granama i grupacijama. a to znači i u pretežnom delu jugoslovenske privede.9% a to je istovremeno i najdinamičnij godišnji rast tokom čitavog razmatranog perioda. hemijska industrija ali i drvna industrija. Kada se raščlani stopa rasta produktivnosti rada na sastavne činioce. prema broju novih proizvoda sa stanovišta zemlje ističu se: metalna industrije. elektroindustrija. Produktivnost rada rasla je uz protivrečnu dinamiku. Njihov kumulativni udeo kretao se blizu 9/10 u odgovarajućoj grupi novih proizvoda. Razlika izmedju broja uvedenih i napuštenih proizvoda pokazuje čist prirast broja produkata. Negativna godišnja stopa rasta produktivnosti bila je veća od odgovarajuće stope zaposlenosti pa je to prouzrokovalo i negativnu prosečnu godišnju stopu rasta proizvoda društvene privrede. a u dvehiljaditim ponovo se vraća u zonu pozitivnih stopa.9% prosečno godišnje.

Stabilnost tržišta i cena i 4. odnosno da stopa nezaposlenosti iznosi manje od 5%. subjekti i instrumenti. Postoji poslovna politika koju vode preduzeća kao mikroprivredni subjekti. po pravilu podrazumeva da je 40-45% ukupnog stanovništva zaposleno. Učesnici u privrednim procesima pojavljuju se na različitim tržištima (tržištu robe. preduzeća i domaćinstava). Stabilnost tržišta i cena nije ugrožena ako se inflacije kreće do 5% godišnje. kao i uspostavljanja i održavanja brojnih veza i odnosa izmedju ekonomskih subjekata (države. U uslovima komandne privrede i jednopartijskog političkog sistema ne postoji mehanizam demokratske kontrole koncepta i vođenja ekonomske politike jer se ona kreira i sprovodi direktivama i ideološkim argumentima.XI EKONOMSKA POLITIKA 11. između ostalog. Država je glavni nosilac ekonomske politike koja shodno ima makroekonomski karakter. da usmerava ponašanje preduzeća u željenom pravcu kako bi se ostvarili njeni ciljevi. rada).1 Pojam ekonomske politike Ekonomska politika i privredni sistem obuhvataju ukupne institucionalne uslove obavljanja privrednih aktivnosti. Ekonomska politika zapravo znači delovanje države na privrednu delatnost u skladu sa postavljenim ciljevima. Ravnoteža razmene i finansijskih transakcija sa inostranstvom. mera i mehanizama koje država kotristi da bi ostvarila zadate ekonomske ciljeve. Njihova projektovana veličina uvek je vezana za vremenski period na koji se odnosi i sama ekonosmka politika. Ekonomska politika u tržišnim uslovima nije skup administrativnih dozvola i zabrana nego sveukupnost mera kojima se učesnici privredjivanja usmeravaju na polsovno ponašanje koje vodi ostvarivanju ostavljenih ciljeva. Međutim. 3. Privredni rast. ~ 84 ~ . Za ravnotežu ekonomskih odnosa sa inostranstvom važno je da se eventualna neravnoteža izmedju uvoza i izvoza ne ustali trajnije. kapitala. novca. u društvu utemeljenom na tržišnim odnosima i političkom sistemu parlamentarne demokratije nosioci ekonomske politike su stalno izloženi kontroli i proveri pa su prisiljeni da neprekidno prilagođavaju mere i sredstva za ostvarenje odredjenih ciljeva.2 Elementi ekonomske politike Elemente ekonomske politike čine njeni ciljevi. Postoje četiri generalna cilja ekonomske poltike i to: 1. Privredni rast odmerava se projektovanom stopom rasta bruto domaćeg proizvoda za odredjeni period. pod ekonomskom politikom podrazumevamo skup instrumenata. Stanje pune zaposlenosti. Ovi ciljevi ekonomske politike imaju veliki značaj za privedu svake zemlje. 2 Puna zaposlenost. jer postoji mnoštvo privrednih i društvenih institucija koje ustanovljavaju pravila ponašanja tržišnihaktera. Prema tome. 11. Nijedno od ovh tržišta ne funkcioniše spontano. Ekonomska politika teži.

u savremenim tržišnim privredama postoji više subjekata ekonomske politike medju kojima se uspostavljaju odnosi saradnje i usaglašavanja postojećih interesa pri donošenju odluka. cenovna. Iz pomenutih razloga mora se utvrditi redosled po prvenstvu i važnosti ostvarivanja ekonomsko političkih ciljeva. U mnogim ~ 85 ~ . distributivno tj. instrumente novca i kredita. Ona je ujedno i vezujuća nit izmedju privrednog i političkog sistema. Svi ostali subjekti su posrednog karaktera. uravnotežujuće 2. Međutim. razvojno tj. instrumente deviznog kursa. uspostavljanje spoljne ravnoteže. usmeravanje privrednog razvoja i obezbedjivanje privrednog rasta. To je naročito vidljivo u uslovima tranzicije kada su osnovni ciljevi ekonomske politike uspostavljanje makroekonomske stabilnosti. Za ostvarivanje izabranih ciljeva ekonomske politike. ispravljanje poznatih nedostataka tržišta u usmeravanju raspoloživih resursa na najpovoljnije upotrebe 3.Međutim ciljevi ekonomske politike mogu biti međusobno sukobljeni. U njih spadaju kamatna stopa. Ciiljevi ekonomske politike po odgovarajućem prvenstvu i vremenskom redosledu mogu se ostvarivati samo u stabilnom i celovito zaokruženom privrednom sistemu. poreska stopa. Osnovni subjekt ekonomske politike u tržišnim uslovima su svakako vlada i centralna (narodna) banka a pored njih javljaju se i veliki monopoli. nivo novčane mase. Ipak država. a u novije vreme i berze. 11. stopa obaveznih rezervi. carinska stopa. Oni se mogu razvrstavati na različite grupe: instrumente javnih finansija. misli se na njene standardne oblike. država koristi odgovarajuće instrumente pomoću kojih se ostvaruju postavljeni ciljevi. spoljnotrgovinska i finansijska liberalizacije. privatizacija i restruktuiranje preduzeća i banaka. određene karakterom instrumenata koji se primenjuju u upravljanju privrednim tokovima. alokativno tj. devizni kurs i dr. sindikati radnika i udruženja poslodavaca. Svaka vrsta ekonomske politike ima svoje područje delovanja. instrumente direktne kontrole i instrumente institucionalnih promena. odnosno Vlada izdvaja se kao neposredni subjekt ekonomske politike. korektivno delovanje na uslove privredjivanaj. Najveći deo instrumenata ekonomske politike odnosi se na fiskalnu i monetarnu oblast. svoje mere i probleme koje je pozvana da rešava. Na navedenim područjima preduzimaju se određene ekonomsko-političke mere koje predstavljaju konkretan čin upotrebe pojedinih instrumenata ekonomske politike.3 Vrste ekonomske politike Ekonomska politika predstavlja ekonomsku stranu politike vlade i njenu osmišljenu intervenciju u privredi. Sposobnost i umešnost subjekata ekonomske politike iskazuje se u izboru odgovarajućih isntrumenata za ostvarivanje definisanih ciljeava. U nekadašnjim socijalističkim privredama država je srasla sa partijskim aparatom i postala partijska država te je bila jedini subjekt ekomomske politike. Kad se govori o osnovnim vrstama ekonomske politike. Često se kaže da mora postojati onoliko instrumenata ekonomske politike koliko ciljeva ona postavlja pred sobom. Brojna su područja na kojima se iskazuje ekonomska politika a izmedju njih mogu se izdvojiti četiri osvnovna: 1. 4. Kreatori ekonomske politike moraju o tome voditi računa pošto težnja da se istovremeno ostvari više suprotstavljenih ciljeva dovodi u pitanje ostvarivanje svakog od njih posebno.

. stopa obaveznih rezervi. -Politika prema državnim preduzećima pretpostavlja široku upotrebu instrumenata skoro svih oblika politike. od posebnog je značaja utvrditi njihovu prirodu i uzroke. Kreditna politika i njeni instrumenti nalaze se u rukama bankarskih institucija. politika dohodaka. Njihovi instrumenti su carine.. ograničavanje kreditne ekspanzije. -Antiinflaciona politika se u osnovi može sprovoditi u dva pravca: a) regulisanje cena i dohodaka b) smanjivanje budžetskog deficita. Netržišne intervencije u oblasti cena u mnogim slučajevima predstavljaju neophodnu aktivnost države. eliminisanje novčane emisije. upotrebu poreza i javnu potrošnju.. operacije na otvorenom tržištu.Komercijalna politika na domaćem privrednom prostoru obuhvata i spoljnotrgovinsku politiku. Instrumenti finansijske politike su kamatna stopa. zabrana i naredbi.protekcionističku koja pruža zaštitu određenim privrednim sektorima . sadrži i druge komponente koje deluju na raspoređivanje i preraspoređivanje postojećeg novca. komercijalna. politika prema javnim preduzećima. uloga države i tržišta u razvojnom procesu i mesto u uloga spoljne trgovine. carine. a njena zamisao je da se oduzme dobit monopolistima i istovremeno stimuliše preduzetničko ekonomsko ponašanje.Fiskalna politika utiče na oporezivanje. -Politika dohodaka zamišljena je kao skup mera i aktivnosti kojima se utiče na nivo stečenih dohodaka i njihovu raspodelu na štednju i potrošnju. premije. Vodi je centralna banka. devizni kurs. . politika cena i tržišnih intervencija. U tržišnim uslovima cene se formiraju slobodno.strukturnu politiku koja se sastoji u prilagodjavanju pojedinih industrijskih sektora zahtevima tražnje ~ 86 ~ . kao i našoj nacionalnoj ekonomiji. Ona je dugoročno orijentisana i njenu najvažniju komponentu predstavlja investiciona politika. inflacija i nezaposlenost javljaju se kao dva glavna makroekonomska problema koje treba ekonomske politike da rešavaju. Monetarna politika realizuje se kontrolom novca i kredita kao i upravljanje bankarskim sistemom. akumulacija kapitala. Ključni problemi u primeni politike razvoja su promene privredne strukture. Njeni instrumenti su porezi. -Naučno-tehnološka politika usko je povezana s razvojnom politikom i planiranjem pošto se njom podstiče tehnički progres. . Ona se odnosi na osnivanje i poslovanja državnih preduzeća. takse i zajmovi za budžet i druge fondove. Kod tih i drugih problema.Finansijska politika omogućava protok finansijskih sredstava i rizika izmedju različitih učesnika u ekonomskom životu. Medjutim. i najčešće se koristi u kriznim vremenima. HoV… -Politika cena se odnosi na formiranje cena i održavanje stabilnosti njihovog opšteg nivoa. razvojna politika.. finansijska. Najčešće se sprovodi putem odgovarajućih dozvola. Postoji više vrsta ekonomske politike: fiskalna. kontigenti. doprinosi. i to posebno u situaciji kada je priveda suočena s problemom inflacije. operacije na deviznom tržištu. Primenjuje se uporedo s politikom cena. takse. -Razvojna politika se najvećim delom podudara sa makreoekonomskim planiranjem. ekonomska politika se može razlikovati i sa stanovišta ciljeva na koje se odnosi na: .savremenim privredama. politika neposredne kontrole i direktnih intervencija. Pored novčane i kredtine politike. Ona podrazumeva odgovarajuću ulogu automatske regulative i u razvoju naučnog rada. naučno-tehnološka (inovativna) politika..stabilizacionu koja obuhvata mere i aktivnosti na uspostavljanju i održavanju unutrašnje i spoljne ekonomske ravnoteže i obezbedjivanju pune zaposlenisti . kvote. Ona je selektivna i efikasna na kraći rok.pokretačku koja inicira i podstiče napredak izabranih sektora . -Politika neposredne kontrole i direktnih intervencija u tržišnoj privredi treba da se primenjuje izuzetno jer se vezuje za direktno planiranje.

projekta.tzv. . saobraćajna i druge sektorske politike) razvojnih faktora (politika zposlenosti.se zalaže za postojanje i poštovanje strogih pravila u koncipiranju i sprovodjenju trajne i unapred poznate ekonomske politike za dati period. koje pretpostavlja slobodu odlučivanja kreatora ekonomske politike u izboru određenih instrumenata i načinu njihovog korišćenja radi postizanja određenih ciljeva.) regiona. On je značio povratak ~ 87 ~ . Ova politika insistira na novčanom tržištu i neutralnim merama. obezbeđivanjem bar minimuma egzistencije za većinski deo stanovništva. godinu dostigla maksimum. Pošto je privreda i zemlja u celini bila izložena međunarodnoj ekonomskoj izolaciji ekonomska politika se bavila uspostavljanjem kakve takve pravednosti u raspodeli sve manjeg društvenog proizvoda. Međutim. vrednosti. Pažnju zaslužuje i podela ekonomske politike na : a) sistemsku koja sadrži pravila ponašanja za sve učesnike privređivanja i nosioce ekonomske politike b) tekuću. nije bilo moguće voditi uspešnu ekonomsku politiku u privrednom sistemu koji ne štiti svojinu. godine predstavljao je spasonosan lek za gotovo umiruću nacionalnu ekonoiju. agrarna. nezavisno od konkretnog stanja u privredi.neaktivistički .aktivistički . Već početkom 70tih godina stupa na scenu koncept udruženog rada koji ekonomsku politiku lišava neophodne efikasnosti usled razgradnje i obezvređenja države i napuštanja tržišnih veza. godine država ostaje glavni subjekt u donošenju odluka o akumulaciji i investicijama. fino podešavanje.. u kome se ugovori ne poštuju i za to ne snose sankcije.. socijalističkoj Jugoslaviji i SR Jugoslaviji). kreatori ekonomske politike se se teško snalazili u uslovima rigoroznih međunarodnoih sankcija i šokova kojima je privreda bila izložena.selektivnu (ili parcijalnu politiku). kao i održavanje one proizvodnje koja nije zavisila od uvoznih komponenti. tehničkog progresa. 11. koja se tiče pojedinih privrednih sektora (industrijska. Ekonomska politika u SR Jugoslaviji trebalo je da se ostvaruje u uslovima tranzicije ka tržišnoj privredi i privatnom vlasništvu koja je započela u prethodnoj SFRJ. i visok deficit u oblasti javnih prihoda i rashoda. Program monetarne rekonstrukcije i privrednog oporavka SR Jugoslavije koji je preuzet 1994. korišćenja prirodnih resursa. Sve do privredne reforme 1965. koja obuhvata neposredno delovanje preko merljivih veličina (cena. Stoga se i desila hiperinflacija koja je na prelazu iz 1993. u 1994.Poznato je da su u savremenoj privredi u upotrebi dva pristupa u vodjenju ekonomske politike: . To nije bila ekonomska politika u normalnim uslovima i u njoj su pravljene krupne greške i promašaji.. količina…) Ključno pitanje svake ekonomske politike jeste njena efikasnost. zabrana i dirketiva bez slobode ekonomskog odlučivanja. Posle II svetskog rata pa sve do uvođenja samoupravljanja i tržišnih odnosa naša ekonomska politika predstavljala je skup dozvola. ekonomska politika može se diferencirati na: a) opštu (ili neselektivnu) koja se odnosi na celu privrec b) uže usmerenu .. Prema području delovanja.4 Ekonomska politika na našem državnom prostoru Ekonomska politika na prostoru današnje SCG delila je sudbinu ekonomske politike koja je vodjena u prethodne tri Jugoslavije (Kraljevini Jugoslaviji. Država mora da deluje prventivno a ne da služi kao mehanizam za otklanjanje grešaka. Akktivistička politika se po pravilu usmerava na upotrebu fiskalnih mera.

svojinska transformacija i izgradnja tržišno usmerenog privrednog sistema. pošto stalno prisutni neizvesnosti i rizici u ekonomskom životu otežavaju izbor racionalnije politike.5 Neizvesnost i ekonomska politika Rezultate bilo kakve ekonomsko-političke akcije nemoguće je egzaktno predvideti ma kako oprezno ona bila koncipirana. uz agresiju NATO i pojačane) a rezultat je bio drastičan pad privredne aktivnosti i pogoršanje svih razvojnih karateristika. uspostaljvena je makroekonomska stabilnost. Glavni izazov ekonomske politike u 2006. kao i donošenje 30 sistemskih zakona pretežno iz finansijske oblasti. Od 2001-2005 osnovni makroekonomski indikatori pokazuju značajan pomak na određenim područjima privredne aktivnosti. ali i uređivanje odnosa sa Crnom Gorom. a 1999. republička i savezna vlada su privemeno zamrzle neke tržišne mehanizme. privredno prestruktuiranje. u kojoj su poremećaji bili najizraženiji. Ukoliko bi ove eksterne šokove i njihove posledice bile moguće tačno predvideti. održana je stabilnost deviznog kursa. Ekonomska politika u 1998. i 1999. 11. porast životnog standarda na realnim osnovama. 1996. Sa tog stavnovišta veliku važnost imalo je regulisanje trogodišnjeg finansijskog aranžmana sa MMFom. godini vodila se u veoma nepovoljnim okolnostima (1998 godine vraćne su sankcije međunarodne zajednice. Poseban vid neizvesnosti koeficijenata vezan je za vremenske parametre tog uticaja. Jedan od najvažnijih zahteva političkom aktivizmu odnosi se na to da kreatori ekonomske politike ne moraju suviše često da menjaju parametre instrumenata. Zbog vanredne situacije. Ekonomska politika naše zemlje se na samom kraju XX veka suočila sa velikim neizvesnostima i mnoštvom rizika. Ciljevi ekonomske politike bili su dobro definisani: održavanje valutne i cenovne stabilnosti. Ekonomska politika u Srbiji tokom 2006 godine posebnu pažnju je posvetila popravljanju poslovne i investiticone klime u zemlji. Svet izlazi iz industrijskog doba i veliki deo onoga što znamo o ekonomiji i društvu postaje podložan zastarevanju. Nedostaje novo shvatanje odnosa izmedju ekonomije i društva koje se ~ 88 ~ . Može se izdvojiti mnoštvo vidova neizvesnosti ali dva su dominantna po svom značaju: prvi potiče iz nepredviđenih promena u nekom od elemenata agrarne tražnje a drugi je uslovljen vrstome ekonometrijskog modela na kojem bazira primena stabilizacione politike. ostvaren je i neprekidni rast državnih rezervi. To je u stvari "volumen" neizvestnosti uticaja konkretnih političkih mera. onda bi akteri ekonomske politike mogli da ih uzmu u obzir prilikom izbora instrumenata politike. Vladini organi imaju probleme s tim što na ciljne parametre utiču dogadjaji koji apsolutno nisu podloži kontroli. Vlade se susreću sa dosta složenim problemima. na snazi je ostao tzv. god ukinute su sve sankcije SRJ čime su bili stvoreni uslovi za njeno postepeno uključivanje u svetske privredne tokove i povratak u međunarodne ekonomske i finansijske organizacije. Doneto je 350 sistemskih zakona koji podržavaju strukturne reforme. Multiplikovana neizvesnost rezultat je umnožavanja efekta neizvesnosti s efektom uticaja instrumenata politike.novca i ekonomskog života u SR Jugoslaviju. spoljni zid sankcija koji je otežavao oslobađanje naših zarobljenih računa u inostranstvu. bilo je zaustavljanje inflacije koja se otrgla kontroli. Ekonomska politika tokom 2000. god vodila se u dva različita miljea: do početka oktobra u okolnostima kraja jedne etape (perioda sankcija) i početka nove faze razvoja (poslednje tromesečje). proglašenje ustava Srbije i njen ulazak u Partnerstvo za mir. Međutim. Ostvaren je visok rast BDPa. Težište stabilizacione politike bilo je u monetarnoj oblasti.

korišćenju rupa u zakonu za lično bogaćenje i balansiranje između zakonitog i protivzakonitog ponašanja. Posebno tamo gde nema duže tradicije tržišno usmeravanog preduzetništva razvijaju se odgovarajuće ljudske veštine u nepoštovanju propisa. samo produkuje nove napetosti u društvu i dodatno pojačava neizvesnost za donosioce ekonomske politike. jer kao da im suverenost u odlučivanju o sopstvenoj ekonomskoj osnovi izmiče iz ruku. a druge hiperpovezane. još jedan fenomen . kao i nepriznavanje državne zajednice od strane crnogorske vlade. regionalnog i globalnog tržišta. nepovredivost granica. dok njihovo nacionalno tržište biva ugroženo od lokalnog. Strategija reformske ekonomske poltiike sve intenzivnije se usmerava u pravcu priključivanja naše zemlje EU. Još uvek se ne zna dovoljno o tome kakvu ekonomsku ulogu treba da ima država u zemljama u tranziciji koja kod nas još ni iz daleka nije završena. preduzetništvo. konkurenciju.proces tranzicije potresa savremeni svet na samom pragu XXI veka. Tržišno transformisanje njihovih privreda uslovljeno je međutim simultanim aktivnostima vlasnika kapitala i države. što znatno umanjuje neizvesnost. menadžment i rad. vreme za pregovore i konsultacije. vlasništvo. posebno se odražavaju na načine na koje osnovni aspekti upravljanja direktno utiču na vlasnička prava ili na mogućnosti obavljanja poslovnih transakcija. Od ekološki čistih zemalja se očekuje da zaštite svoje prirodne resurse i životnu sredinu za "opštu stvar” čak i ako to usporava njihov razvoj. Pored globalizacije i tehnologizacije. ~ 89 ~ . Ekonomski rast. Međusobne veze postaju sve zamršenije u tom smislu da nijedna zemlja ne može da preduzme akciju ne vodeći računa o posledicama za druge države i njihovim reakcijama. Zaoštrenost odnosa republičkih vlasti Srbije i Crne Gore. Politička nestabilnost smanjuje podsticaje za moguća ulaganja u različite oblasti. Japan. efikasnost medjunarodnih organizacija i institucija su pod velikim znakom pitanja. Kreatori ekonomske politike moraju da pokažu više razumevanja za šire principe tržišne privede i reformske porcese. Trajna dugoročna privredno-sistemska rešenja treba da budu tržišno usmerena i orijentisana na uključivanje naše zemlje u međunarodno ekonomsko okruženje. Pri tome je paradoksalno napomenuti da najviše povezanosti i medjusobnih relacija sa spoljnim svetom treba najrazvijenijim državama (SAD. Ne treba svim zemljama isti stepen povezanosti sa spoljnim okruženjem: neke su hipopovezane. Tržišta sve više ignorišu postojanja državnih granica. ali i stalno jačanje tenzija izmedju pozicionih i opozicionih stranaka u našoj zemlji. EU) kako bi održali svoje uspešne privrede. Vladavina zakona i kvalitet političkih institucija. U tome leže brojini rizici za pojedine zemlje.brzo menja. Mnoge bivše socijalističke zemlje su već duboko zakoračile u proces društvenih promena koje pretenduju da uključe u ekonomsku igru tržište. politička stabilnost.

dužina radnog vremena I veličina slobodnog vremena 3) Društveni uslovi pod kojima društvo živi I radi. još uvek ne postoji jedinstvena. Siromaštvo je višedimenzionalna kategorija i neekonomske dimenzije igraju značajnu ulogu u savremenoj interpretaciji ovog fenomena. kao što su nizak nivo obrazovanja I zdravlja. Shvatanja o siromaštvu su evoluirala tokom vremena. dostignuti stepen zadovoljavanja raznovrsnih ljudskih potreba. uzimaju se I druge dimenzije ovog fenomena kap što su ranjivost na rizike različitih vrsta I nedostak političke moći. Tokom 80ih godina je definicija siromaštva obogaćena novim aspektima. njegovo učešće u političkom životu.1. higijensko-tehnološki uslovi rada. Životni standard se definiše kao poželjan stepen zadovoljavanja potreba dok životni nivo predstavlja rezultate koji su već ostvareni na tom planu.2. U najširem smislu životni standard uznačava sve uslove života I rada ljudi tj. Njegov značaj je činjenica da su ljudi pravo bogatstvo svake zemlje I da osnovni cilj svakog razvoja treba da bude stvaranje uslova za što potpunije zadovoljavanje njihovih potreba. Privredni razvoj je potreban ali ne I dovoljan uslov za povećanje životnog standard ali I sam životni standard na svoj način deluje na privredni razvoj. koja se menjaju od mesta do mesta I kroz vreme. Kod nas se ova dva pojma uglavnom izjednačavaju. Oni su određeni karakterom društvenih odnosa I obuhvataju društveni položaj čoveka. Prva istraživanja u ovom domenu datiraju sa kraja XVII veka. Često se u literaturi pravi razlika između životnog standard I životnog nivoa. siromaštvo se odnosilo na materijalnu oskudicu. sam po sebi. 12. U poslednje vreme.1.XII SOCIJALNI RAZVOJ I POLITIKA 12. U početku je životni standard usko shvaćen I sveden samo na ličnu potrošnju a kasnije se obogaćivao uključivanjem mnogih novih elemenata. Bitno je kako se koristi od razvoja raspodeljuju među članovima društva. mogućnost da utiče na životni standard I na razvoj sopstvenih uslova života I rada Sve komponente zauzimaju značajno mesto ali posebnu pažnju zaslužuje potrošnja materijalnih dobara I usluga I u tom smislu treba razlikovati uži pojam životnog standarda koji obuhvata samo ličnu I zajedničku potrošnju. Pojam I značaj životnog standarda Pojam životnog standarda je odavno poznat u ekonomskoj literature. ne garantuje viši nivo životnog standard standvništva. opšteprihvaćena definicija ovog pojma. Razlikuju se tri njegove komponente: 1) Životni uslovi: * lična potrošnja koja podrazumeva trošenje materijalnih dobara I obavlja se pojedinačno * zajednička potrošnja koja podrazumeva korišćenje usluga koje pružaju brojne društvene insitucije I obavlja se kolektivno 2) Radni uslovi tj. Savremena shvatanja o siromaštvu Iskorenjivanje siromaštva predstavlja jedan od osnovnih ciljeva privrednog razvoja. mogućnosti adekvatnog zapošljavanja. Fenomen siromaštva 12. ~ 90 ~ . Privredni razvoj.2. Reč je o fenomenu sa mnogo lica. U početku. Ipak. Poboljšanje uslova života najsiromašnijih u velikoj meri opredeljuje uspešnost razvojnog procesa.

pri tom. Na samitu u Johanesburgu je smanjivanje siromaštva označeno kao najveći globalni izazov današnjice. Svetska banka već dugo vremena koristi dve međunarodne linije siromaštva. označava zaostajanje za većinom u društvu. socijalni. Godine. Kada se ocenjuje u globalnim razmerama. Sa stanovništva dohotka osoba je siromašna ako pripada donjoj dohodovnoj grupi (npr. Osoba je apsolutno siromašna ako se njen dohodak nalazi ispod nivoa koji odgovara utvrđenoj liniji siromaštva – kritičnoj granici prihvatljive ekonomske participacije u društvu. ne znači fiksan u vremenu niti identičan u svim zemljama. Relativno siromaštvo se ne može iskoreniti jer će uvek biti onih koji su u lošijoj poziciji u odnosu na druge članove društva. Pokazatelji siromaštva Merenje siromaštva ima za cilj da ukaže na ozbiljnost tog problema na nacionalnom I globalnom nivou I da omogući praćenje rezultata koji se postižu u njegovom rešavanju. Apsolutni nivo siromaštva može da varira odražavajući različite fiziološke. politički I etički imprativ čovečanstva.2.2.nedostatak resursa za podmirivanje minimalnih potreba Sekundarnog siromaštva – neefikasna upotreba inače adekvatnih resursa Postoji razlika I između: Privremenog siromaštva – kada se zbog nepovoljnih ekonomskih šokova pojedinci ili domaćinstva nađu u privremenom stanju siromaštva Hroničnog siromaštva Suzbijanje siromaštva predstavlja jedan od ključnih zahteva održivog razvoja. Ako se nalazi među 10% najsiromašnijih). Međunarodna zajednica je postavila sebi nekoliko ciljeva koji su ugrađeni u Milenijumsku deklaraciju usvojenu 2000. koja je postavljena na nivou od 1. Lista tih ciljeva koji su međusobno povezabi obuhvata: Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva I gladi Postizanje univerzalnog obrazovanja Promovisanje jednakosti polova Smanjivanje smrtnosti dece Poboljšanje zdravlja majki Borbu protiv teških bolesti Obezbeđenje ekološke održivosti 12. Bitno je da se pri ovom pristupu pozicija siromašnih procenjuje nezavisno od situacije u kojoj se nalaze drugi članovi društva. a borba protiv siromaštva može da bude vrlo različita u zavisnosti od vrste siromaštva. Svaka zemlja korsiti liniju siromaštva koja odgovara njenom nivou razvijenosti i društvenim normama. Apsolutan. socijalne I ekonomske zahteve.Siromaštvo se može definisati u apsolutnom I relativnom smislu. U konceptu apsolutnog siromaštva se pravi razlika između: Primarnog siromaštva (bede) . U tome posebnu značaj ima dohodak pre svega jer se najlakše može kvantifikovati. Apsolutno siromaštvo se vezuje za neke apsolutne standard minimalnih potreba. izabrana linija siromaštva mora da bude ista za sve zemlje I izražena u zajedničkoj jedinici mere. Nižu. ~ 91 ~ . Relativno siromaštvo se ogleda u poređenju sa drugima tj. Ono čemu se u krajnjoj liniji teži jeste svet bez siromaštva I to predstavlja ekonomski. U literaturi ima više mera dohodnog siromaštva koje koriste koncept linije siromaštva da odvoje siromašne stanovnike od ostalog dela populacije.25$ dnevno po osobi I vipa od 2$ koja se smatra relevantnom za zemlje sa srednjim nivoom dohotka I zemlje poput Latinske Amerike I Istočne Evrope.

Nasuprot tome. HC I HCR kao mere siromaštva mogu podstaći vladu da pruže pomoć prvenstveno onim pojedincima koji su bliže liniji siromaštva jer je to najlakši način da se postigne uspeh u suzbijanju siromaštva. koja nije sasvim jasna I oštra. Ako se ljudski razvoj definiše kao proces širenja mogućnosti izbora koje ljudima stoje na raspolaganju. Indeks ljudskog siromaštva na sintetički način izražava deprivaciju u tri ključne dimenzije ljudskog života (vođenje dugog i kreativnog života. ali se odlikuju visokim brojem siromašnih. ima smisla koristiti više od jedne linije siromaštva. bez obzira na druge slabosti. broj siromašnih i koeficijent siromaštva. dobija se stopa jaza siromaštva (poverty gap ratio – PGR) PGR = Ova mera pruža predstavu o tome koliko je veliki jaz siromaštva u odnosu na resurse koji potrencijalno mogu da budu upotrebljeni za njegovo zatvaranje. Indeks ~ 92 ~ . Ove mere izražavaju samo per capita intenzitet siromaštva. koji izražavaju širi pristup ovom fenomenu. Poznato je das u ljudi koji se nalaze dalje od linije siromaštva siromašniji od onih koji su joj bliže. Njima se kada se radi o indutrijalizovanijim zemljama pridružuje i četvrta dimenzija koja se odnosi na punu participaciju u životu zajednice. Usled toga. U tom smislu stopa jaza siromaštva je mera resursa koji su potrebni za njegovo iskorenjavanje. godine. Pomenuti indikator može da stvori pogrešan utisak o siromaštvu u zemljama koje su u celini gledano bogate. Kao prirodne I jednostavne mera se javljaju: broj siromašnih (HC – head count) koji je određen brojem individual (i) koje imaju manji dohodak od linije siromaštva (yi<p) stopa siromašstva (HCR – head count ratio) tj. ali mu se može prigovoriti da pruža malo informacija o tome kakve su mogućnosti da se reši problem siromaštva . U literaturi se pominju i drugi indikatori. Da bi se otklonile slabosti ovih pokazatelja. koristi se mera prosečnog odstupanja dohotka od linije siromaštva. udeo siromašnog u ukupnom stanovništvu I računa se kao HC/n Navedene mere su široko koriste upravo zbog svoje jednostavnosti ali imaju određene nedostatke. sticanje znanja i raspolaganje resursima dovoljnim za pristojan život). Među njima posebnu pažnju zaslužuje Indeks ljudskog siromaštva (HPI) koji je definisan 1997. One ne vode računa o tome u kojoj meri individualni dohoci zaostaju za linijom siromaštva. onda ljudsko siromaštvo znači uskraćivanje tih mogućnosti. Ovaj indikator ne uzima u obzir opšti nivo razvijenosti zemlje i kao takav nema slabosti PGRa. Kada se prosečan dohodak koji je potreban da se svi siromašni dovedu do linije siromaštva.Pošto svaka linija siromaštva predstavlja samo aproksimaciju granice siromaštva. podeli prosečnim dohotkom društva. IGR Primetimo da stopa jaza siromaštva i stopa dohodnog jaza zanemaruju učešće siromašnih u ukupnoj populaciji. nemaju taj nedostatak. Bliska prethodnom pokazatelju je i stopa dohodnog jaza (IGR) koja prosečan deficit dohotka izražava kao deo linije siromaštva. Stoga je poželjno da se pri ocenjivanju stepena siromaštva istovremeno koriste mere koje pripada svakom od ovih tipova.

Ovakav širi pristup siromaštvu otežava njegovo merenje ali doprinosi boljem razumevanju i uspešnijem rešavanju samog problema. Siromašnima je takođe svojstven i nedostatak glasa ili političke moći ali je merenje ovih dimenzija tek u povoju.1. Iza svake od ovih kategorija dohotka stoji odgovarajući faktor proizvodnje – rad. U zavisnosti od konkretnih okolnosti analiza nejednakosti može da počiva na tekućem dohotku. Ekonomska nejednakost 12. bogatstvu. zavisi od sistema vrenosti onoga ko sudi o pravičnosti. Pri razmatranju raspodele dohotka bitno je ne samo koliko ljudi zarađuju. životnom dohotku. ~ 93 ~ .3. kome taj dohodak pripada. poseduju zemlju koja je data u zakup ili radnu snagu koja je zaposlena. To je maksimalna vrednost koju jedna osoba može da potroši u određenom vremenu a da njeno bogatsvo ostane nepromenjeno. U novije vreme se velika pažnja poklanja merenju ranjivosti domaćinstava i pojedinaca na rizike različitih vrsta i trebalo bi očekivati da u dogledno vreme ova ocena postane neodvojiv deo sveukupne procene siromaštva. rente. vladina politika se ne može oblikovati samo prema kriterijumu pravičnosti već se moraju sagledati i brojni drugi ciljevi koji su često u konfliktu sa pravičnošću. 12. Pravičnost je normativni koncept koji govori o tome kakva bi raspodela trebalo da bude.. Kada je reč o etičkom aspektu važno je imati na umu da su jednakost i pravičnost dva različita koncepta. Iako nas ne interesuje nejednakost kao takva. onda stiču dohodak po svim tim osnovama. profite. Teško je precizno odrediti kako izgleda pravična raspodela. ili tzv. Na toj osnovi se pravi razlika između personalne i funkcionalne distribucije dohotka koje su međusobno povezane. Kombinovanje funkcionalne raspodele dohotka sa raspodelom vlasništva nad faktorima proizvodnje dovodi nas do personalne distribucije dohotka. kao što su proizvodnja. Ekonomisti prave razliku između ovih varijabli obrazlažući da bogatstvo predstavlja veličinu stanja a dohodak karakter toka. Šta je pravično a šta ne.3. moramo brinuti o nejednakosti zbog uticaja koje ona ima na one ekonomske karakteristike koje nas zanimaju. Pojam ekonomske nejednakosti Ekonomska nejednakost se najčešće izražava preko dve ključne promenljive – bogatstva ili dohotka. tempo rasta privrede itd. Funkcionalna distribucija prikazuje kako se dohodak deli među proizvodnim činiocima. zaposlenost. koja opisuje raspodelu svih vrsta dohodaka među pojedicima ili domaćinstvima. Jednakost je empirijsko pitanje koje se tiče konkretne raspodele dohotka. Dohodak pokazuje za koji se iznos bogatstvo menja tokom posmatranog intervala. Domaćinstva koja nude samo rad primaju dohodak isljučivo po toj osnovi. Različite kategorije dohotka se usmeravaju ka domaćinstvima i zavise od vlasništva nad faktorima proizvodnje. Ova podela je opravdana s obzirom na razlike u socioekonomskim uslovima.. već i kako dolaze do svojih prihodi. Analiza dohodnih razlika na funkcionalnom nivou pretpostavlja da se sagledaju efekti koje nejednakost ima na druge karakteristike ekonomskog razvoja. Bogatstvo su resursi koji određena individua ima u datom trenutku. Sa druge strane. Čak i kada bi to bilo moguće. Interesovanje za ekonomsku nejednakost potiče iz dva izvora – etičkih i funkcionalnih. Proizvodnja predstavlja izvor dohotka koji uzima različite oblike – zarade. ako imaju udeo u nekom poslu. kapital. zemlja.ljudskog siromaštva ima dve varijante – prva se odnosi na zemlje u razvoju HPI-1 a druga na industrijalizovani svet HPI-2.

je prosečan dohodak a n ukupan broj primalaca dohodaka. ona se lomi pod uglom od 90o. to je kriva više udaljena od linije ravnomerne raspodele. Lorenz-ova kriva može da služi i kao kriterijum za poređenje nejednakosti.3. Lorenz-ova kriva je vrlo popularna jer pruža jasnu vizuelnu predstavu o personalnoj raspodeli dohotka u jednoj zemlji. ~ 94 ~ . Ove veličine se zatim prenose na ravan sistema koordinata tako da se dobijaju različite tačke. Lorenz-ova kriva počinje i završava se na liniji 45o što je i logično jer 0% stanovništva stvara 0% dohotka. Ako jedna Lorenz-ova kriva leži u potpunosti iznad druge. Gini koeficijent ima i određene slabosti. Izračunava se po formuli: G Gde su yj i yi dohoci i-tog i j-tog pojedinca. posmatrano u odnosu na prosečan dohodak. Lorenzova kriva se poklapa sa linijom 45o tj. Pre svega. ova mera je neosetljiva. očito. vrednost Gini koeficijenta može da bude ista za dve raspodele dohotka koje se značajno razlikuju a to je posledica činjenice da se Lorenz-ove krive mogu seći. Sa povećanjem razlika u raspodeli dohotka Lorenz-ova kriva se savija ispod svoje linije jednakosti. Takođe. Pri tom važe sledeća pravila: 1. Recimo. a tada se Lorenzov kriterijum ne može primeniti. Što su dispariteti u dohocima veći. a drugi ne primaju ništa. To znači da 20% nsjsiromašnijeg dela stanovništva stvara 10% ukupno stvorenog dohotka. stepen nejednakosti je isti u oba slučaja 3. Merenje ekonomske nejednakosti Merenje ekonomske nejednakosti pretpostavlja da postoje odgovarajući pokazatelji preko kojih se mogu rangirati raspodele dohotka posmatrane u različitim zemljama. Dve najpoznatije mere u Gini koeficijent i Lorenz-ova kriva. Ako se dve Lorenz-ove krive seku. linijom potpune jednakosti. Ako se dve Lorenz-ove krive poklapaju. javlaj u trećem slučaju jer se ove krive mogu seći. Stoga su izgrađeni drugi numerički pokazatelji nejednakosti a među njima je najpoznatiji Gini koeficijent. Gini koeficijent je zapravo jednak polovini aritmetičke sredine apsolutnih vrednosti razlika između svih parova dohodaka.U ekstremnom slučaju. regionima. tačkama u vremenu itd.2. tački A odgovara vrednost od 20% na skali stanovništva i 10% na skali dohotka. potrebne su dodatne informacije da bi se izvršilo poređenje Problem se. raspodela dohotka je ravnomernija u prvom nego u drugom slučaju 2.12. On se izvodi neposredno iz Lorenz-ove krive i izražava odnos između površine koju Lorenz-ova kriva zaklapa sa linijom jednakosti i ukupne površine trougla ispod te linije. kada jedna osoba prisvaja sav dohodak. U slučaju ravnomerne raspodele. Vrednost koeficijenta se teorijski kreće u rasponu od 0 do 1 ali je stvarni interval znatno uži. jer iza malih promena u veličini koeficijenta mogu da stoje velike razlike u relativnim dohocima .Ovo je vrlo direktna mera nejednakosti. Ova kriva se obrazuje tako što se na horizontalnu osu nanose kumulirani procenti stanovništva (od najsiromašnijeg do najbogatijeg) a na vertikalnu kumulirani procenti dohotka koji oni stvaraju.

U prvim posleratnim godinama napori društva su biili usmereni na ubrzanje privrednog razvoja. Visoka izdvajanja za akumulaciju i investicije nisu ostavljala prostor za povećanje lične potrošnje. To je pretpostavljalo sprovođenje ekonomskih reformi. ta izdvajanja su u apsolutnom iznosu bila jako skromna. Proces siromašenja velikog dela stanovništva naše zemlje tokom 90ih je bio očigledan.. To je pozitivno delovalo na kretanje siromaštva jer pad nejednakosti u raspodeli dohotka ima isti efekat kao porast dohotka uz nepromenjenu nejednakost. Udeo rashoda za ishranu u ukupnoj ličnoj potrošnji se ponovo povećao na preko 50% u 1993. odeću. Od 1952. Sredstvima za obrazovanje su uglavnom finansirane plate nastavnika koje su. Prosečna plata u 2000. u našoj zemlji je 1994. Naučno-istraživačka delatnost je takođe napredovala. Realne zarade su rasle po godišnjoj stopi od 15% a zajedno sa zaradama su se povećavale i penzije. nego u ranijim godinama. bile nedovoljne za život. Izdacii za obrazovanje i zdravstvenu zaštitu učestvuju sa najvećim procentom u DPu. Treba imati u vidu da se nauka pre svega javlja kao važan činilac privrednog razvoja a tek indirektno kao element životnog standarda. Posleratni period je obeležen značajnim promenama u strukturi lične potrošnje. kao i smanjivanje realnih prihoda stanovništva. U takvim okolnostima je osetno smanjena lična potrošnja stanovništva.-2007. U celom posmatranom periodu ona se povećala za 5. Prema jednom istraživanju zasnovanom na liniji siromaštva od 4$ dnevno. Životni standard u Jugoslaviji/Srbiji Dinamičan porast proizvodnje koji je ostvaren u SFRJ tokom posleratnog perioda. je došlo do izvesnog poboljšanja životnog standarda. Teške ekonomske prilike u zemlji uz veliki pad proizvodnje i hiperinflaciju. Sa izbijanjem ekonomske krize 80ih se učešće izdataka za ishranu ponovo povećava a udeo troškova za zadovoljavanje potreba višeg reda smanjuje. Mada se za obrazovanje i zdravstvo izdvajao relativno veliki procenat DPa.4%. Da bi se poboljšao životni standard našeg stanovništva trebalo je stvoriti neophodne uslove za dinamičan i postojan privredni rast i razvoj praćen povećanjem zaposlenosti i zarada.2 puta uz prosečnu godišnju stopu rasta od 4. piće i duvan i tako je oslobođen prostor za potpunije zadovoljavanje drugih potreba. Poslednjih godina ponovo raste i premašuje 50%. Ekonomske nedaće kroz koje su SCG prošle u 90im godinama su se nepovoljno odraziile na životne uslove stanovništva. a prosečna penzija 40% nivoa iz pomenute godine. Zdravstvo je takođe nazadovalo. ~ 95 ~ . Nejednakost u raspodeli dohotka je bila niža u 1999.4. svojstvenih višem nivou privrednog i društvenog blagostanja. Tokom tranzicije u Srbiji u periodu 2001. najpre umerenim tempom a zatim veoma brzo. medicinskog materijala i opreme je iz godine u godinu bivao sve veći. Problem nedostaka lekova. kao i reformi socijalnog sektora. god 1/4 stanovništva živela u siromaštvu.12. širio je materijalnu osnovu za podmirivanje raznovrsnih potreba ljudi. da bi se zatim postepeno smanjivaao. Dugoročno gledano tempo povećanja lične potrošnje slabi. Je iznosila tek 37% zarade iz 1990. Do drastičnog usporavanja dolazi u 80im godiama kada lična potrošnja beleži neznatan rast. neminovno su dovele do širenja stanovništva. Sve do 1979. godine lična potrošnja počinje da raste i to. obuću. Su te promene sledile uobičajen obrazac smanjivanja relativnog udela izdataka za ishranu. kao i u celom javnom sektoru.

kao što je naša.Oktobra 2003. koje prate taj rast. Ekonomske reforme i problem siromaštva u Srbiji Siromaštvo koje je došlo do izražaja u našoj zemlji tokom poslednjih 15ak god se ne može objasniti procesom tranzicije kao što je to slučaj sa drugim socijalističkim zemljama. Činjenica da je Srbija imala i još uvek ima značajan broj siromašnih ali i onih koji žive ~ 96 ~ . Od tranzicije se očekuje da poboljša životni standard većine stanovništva. uz dobro razvijen finansijski sistem snažno doprinosi povećanju proizvodnje. Osim toga ona potkopava mogućnosti rešavanja problema siromaštva snižavajući stopu ekonomskog rasta. Razmere i tempo tih promena ne mogu da budu skroz prepušteni tek oslobođenm tržišnim snagama. Efekat privrednog rasta na siromaštvo zavisi od toga kako se dodatni dohodak koji rast generiše rapoređuje među stanovništvom. U suprotnom. sprečavanje stvaranja novog siromaštva kao i unapređenje mreže socijalne sigurnosti. i u Srbiji je subjektivno siromaštvo veće od objektivnog. Neke ekonomske politike nesumnjivo pogoduju privrednom rastu.. ne smeju se zaboraviti ni promene u raspodeli dohotka. Strategija promoviše razvoj orijentisan ka smanjenju siromaštva kroz dinamičan privredni rast. zdrava monetarna i fiskalna politika. U 2007. siromaštvo je kod nas prepolovljeno tako da je osnovni cilj koji je Vlada postavila već ostvaren. staračka domaćinstva. Ali kao u većini zemalja. Visoka nejednakost umanjuje efekat koji data stopa rasta ima na suzbijanje siromaštva. siromaštvo u našoj zemlji gotovo prepolovi. 12.. Najsiromašnije kategorije su neobrazovani. interno raseljena lica i Rome-što su upravo kategorije koje su najugroženije. Otvorenost za međunarodnu razmenu. deca do 13 god. god duplo više stanovnika smatra da je siromašno u odnosu na objektivnu procenu. pokazalo se da je velika koncentracija stanovništva oko linije siromaštva. Siromaštvo je u Srbiji pretežno ruralni fenomen. godine Vlada Republike Srbije usvaja Strategiju za smanjenje siromaštva koja predviđa da se do 2010. I pored značajnih rezultata koji su postignuti na planu smanjenja siromaštva mora se imati u vidu da ovi podaci ne obuhvataju u potpunosti izbeglice. Privredni rast je moćno sredstvo za suzbijanje siromaštva pa je od vitalne važnosti za našu zemlju da obezbedi održivo povećanje realnog per capita dohotka.. Siromaštvo u procesu tržišnih reformi dosta zavisi od privrednog rasta. Prihvatljiva raspodela dohotka je jedan od najvažnijih dugoročnih ciljeva tranzicije. Kod nas se tranzicija odvijala sporo i teško. Prema Anketi o životnom standardu.5. domaćinstva sa 6 i više članova. imaju veću šansu da brže grabe napred. Mada je privredni rast veoma važan za suzbijanje siromaštva. Uz liberalizaciju ekonomskih aktivnosti tokom tranzicije treba očekivati povećanje dohodne nejednakosti. Važno je ipak da se promene u nejednakostima drže pod kontrolom i da se njima pažljivo upravlja. ceo proces ne bi imao mnogo smisla. na svoj način utiče na ekonomske reforme. Insitucionalni faktori su takođe bitni kao i inicijalni nivo dohotka. Zemlje sa nižim nivoom dohotka. Pri datom tempu ekonomskog rasta siromaštvo će opadati brže ako se raspodela dohotka uravnotežuje nego ako postaje neravnomernija. a on od toga kako se oblikuju i sprovode ekonomske reforme. uz veće zapošljavanje i podizanje nivoa ličnih prihoda. Osim toga. Izgledi za poboljšanje životnog standarda u Srbiji u narednom periodu zavise od uspešnosti daljeg toka tranzicije i ostvarenih razvojnih rezultata. Ekonomske reforme odražavaju se na kretanje siromaštva ali i samo siromaštvo.

6. Za posleratni period u našoj zemlji je bilo karakteristično da se socijalna politika vodi preko preduzeća. Zbog rasprostranjenog siromaštva u našoj zemlji trebalo bi se ugledati na one zemlje koje su imale manje socijalne troškove. održivog. To je bilo moguće zahvaljujući važećim svojinskim odnosima. je stavljen akcenat na izgradnju socijalno odgovorne države čiji je zadatak da obezbedi svim građanima socijalnu sigurnost.blizu granice siromaštva. socijalnu sigurnost. socijalno isključenje. Mere socijalne zaštite se usredsređuju na radno nesposobne i kategorije stanovništva sa najnižim dohotkom. U strategiji privrednog razvoja Srbije 2006-2012. Vođenje socijalne politike preko preduzeća je uticalo na njihovu nesamostalnost pri donošenju poslovnih odluka jer su za sve nedaće tražile pomoć u državi koja je preduzimala mere za preživljavanje kako građana tako i preduzeća. U tržišnim privredama socijalnu politiku kreira i direktno. blagostanje ljudi. ograničeno radno vreme. žrtvava rata i boraca. ne može se ignorisati pri koncipiranju reformi. U užem smislu ona obuhvata samo socijalnu zaštinu stanovništva i socijalno obezbeđenje radnika. kroz svoje organe. Sistem socijalnog osiguranja i zaštite kod nas ima dosta sličnosti sa sistemom EU s tim što je kod nas učešće privatnog sektora u finansiranju još uvek nisko. pad zaposlenosti. U takvim okolnostima zapošljavani su novi radnici iako za to nisu postojali ekonomski razlozi ili je održavan isti broj radnika iako je proizvodnja opadala. pogoršanje zdravlja stanovništva itd. rast nezaposlenosti. Sa prelaskom na tržišni način privređivanja treba menjati i socijalnu politiku. Šire gledano. ostvaruje država. socijalna politika predstavlja sistem mera kojima se utiče na životni standard stanovništva. Socijalna politika treba da bude povezana sa ekonomskom politikom kako bi se obezbedio sklad između ekonomskog razvoja i unapređenja životnog standarda. Kao takva. Predzeća su samostalna u svom poslovanju i rukovode se isključivo ekonomskim kriterijumima pri zapošljavanju. Srbiji je potrebna humana tranzicija koja iza sebe ne ostavlja socijalnu pustoš. plaćeni odmor. zaštitu od nezaposlenosti. To je imalo nepovoljne uticaje na nacionalnu ekonomiju.. To pretpostavlja postojanje jasno definisanih kriterijuma na osnovu kojih se utvrđuje da li je neko nesposoban za rad ili pripada kategoriji siromašnih. Nova politika mora da obezbedi oslobađanje preduzeća socijalne funkcije i rešavanje problema siromaštva. pravo na zdravstvenu negu. Reforma socijalnog sektora u Srbiji je započeta 2001. te zaštitu invalida. Socijalna politika Socijalna politika se može uže i šire definisati. Socijalne posledice svega što nam se dešavalo u 90im su vrlo slične socijalnim posledicama tržišne tranzicije u drugim bivšim socijalističkim zemljama. ona uključuje unapređivanje životnih i radnih uslova. Prekomerno zapošljavanje je povećalo troškove i cene što je uticalo na pojavu inflacije i smanjivanje realnih nadnica.. 12... Te posledice uključuju osiromašenje stanovništva. tj. godine i prisutna je u sva tri domena: 1) penzijski sistem – usmerena na izgradnju finansijski održivog i fleksibilnog penzijskog sistema 2) socijalna zaštita – usmerena na obezbeđivanje minimalne socijalne sigurnosti građana 3) zdravstvena zaštita – usmerena na stvaranje modernog. decentralizovanog i transparentnog sistema obezbeđivanja zdravstvenih usluga stanovništvu ~ 97 ~ . O socijalnoj dimenziji tranzicije u našim uslovima mora se i te kako voditi računa. Nova socijalna politika podrazumeva i znatno aktivniji rad humanitarnih organizacija na svim nivoima.

Nakon ovog talasa. sindikati i druge institucije nalik onim u tržišnim ekonomijama. sasvim drugačiji sistem. poslovne banke. Ipak. berze. ona predstavlja njihovu realnost. Glavni elementi tog prvog tranzicionog talasa su bili makroekonomska stabilizacija. kao i kolaps privrede na našem području. Rezultat je bio nastanak sistema koji je bio svojevrsna mešavina socijalističkih i kapitalističkih elemenata. Međutim. Tranzicija je prvi put započela dok je postojali SFRJ i njeno socijalističko uređenje 1989. god. god a potom su usledile sankcije međunarodne zajednice i ratovi. otvorene. Zastoj u tranziciji i poništavanje njenih dometa su bili povoljan ambijent za preživljavanje mnogih negativnim mehanizama funkcionisanja privrede iz prethodnog perioda. Socijalna politika je uklonjena iz preduzeća i preneta na državu Radni odnosi su bitno liberalizovani Necarinska ograničenja su skoro ukinuta Doneto je antimonopolsko zakonodavstvo Zemlja je počela da se uključuje u međunarodnu integraciju Počela je borba protiv korupcije i kriminala ~ 98 ~ . noviji obrazac razvoja. bescarinske zone. Važne reforme su od tad izvedene u više oblasti. komore. Do tranzicije dolazi zbog toga što na sadašnjem nivou razvijenosti ne postoji bolja alternativa od mehanizma tržišne alokacije. sudovi. Ekonomsku sadržinu tog procesa cini prelazak iz netržišne ili nedovoljno tržišne u tržišnu privredu. Načelno je bila prisutna sloboda ulaska novih preduzeća i preduzetnika u poslove ali loši zakoni i nepravno ponašanje države su onemogućili postojanje tržišne privrede u njenom punom obliku. kao i iz jedne razvojne koncepcije u drugi. kod nas su postojala samostalna preduzeća. tranzicija se u većini postsocijalističkih zemalja pokazala kao veoma težak i rizičan proces. mešovite i socijalne tržišne privrede. teškoćama i rizicima uspostavljanja efikasne tržišne privrede i demokratskog sistema. Smisao i složenost tranzitornih procesa se upravo ogledaju u mogućnostima. To potvrđuje i iskustvo zemalja sa razvijenom tržišnom strukturom i provlađujućim privatnim vlasništvom. 2001. Na prelasku u novi milenijum. Međutim.1. To je istovremeno značilo i zamiranje prvog talasa tranzicije ka tržišnoj ekonomiji. realno moguće stanje privrede i društva.XIII AKTUELNI PROBLEMI I PRIORITETI U NACIONALNOJ EKONOMIJI SRBIJE 13. politički pritisci u nekadašnjoj SFRJ su uslovili njen raspad 1991. dok se tranzicioni period može podeliti na četiri faze: 1) makroekonomsku stabilizaciju 2) liberalizaciju 3) privatizaciju 4) prestrukturiranje Esencijalnu sadržinu pojma tranzicije za postsocijalistički svet predstavlja prelazak iz jednog oblika ekonomskog i društvenog sistema u drugi. reforma samoupravnog privrednog sistema i svojinska transformacija. godine usledio je drugi tranzicioni talas utemeljen na programu demokratskih snaga koje su došle na vlast krajem prethodne godine. Tranzicija privrede Tranzicija predstavlja proces prelaska iz postojećeg u željeno tj. Suštinu tranzicije kod nas čini uspostavljanje prilagodljive. centralna banka.

god došlo do njihovog usporavanja pod uticajem političkih sukoba tj. U nekima od njih je tranzicija pobedila. Zato su privatni preduzetnici u tržišnim uslovima više nego javni preduzetnici skloni da se prilagođavaju promenama tražnje.. Nema dovoljno ni stranih ulagana usled velikog stepena rizika. prodaje se 70% društvenog kapitala preduzeća a ostatak se besplatno deli zaposlenima ili građanima. između države i preduzetnika.. Privatizacija se javlja kao glavno uporište tranzicije. Mnoge zemlje sa centralistički-planskom privredom su se odlučile da svoje privrede transformišu u tržišne kako bi povećale svoju efikasnost. Cilj je da uspostavi novu privrednu strukturu konkurentski sposobnu za nadmetanje na stranim tržištima. Ona je sastavni deo zbivanja u razvijenim ekonomijama. primena modernih tehnologija i odgovarajuća uloga države predstavljaju opredeljujuće elemente preovladavajućeg dela savremenih nacionalnih ekonomija koje efikasno odgovaraju na pet fundamentalnih pitanja – Šta proizvoditi? Za koga proizvoditi? Koliko proizvoditi? Ko treba da proizvodi i po kojim cenama? Tržišni karakter privrede u isto vreme podrazumeva da ona može da postoji samo u uslovima zajedničke kulture koja poznaje kategoriju ugovora između poslodavca i zapolsnog. Do početka 2005.2. dalji tok tranzicije podrazumeva uspostavljanje svih neophodnih institucija. Reafirmacija tržišne privrede i privatne svojine su glavne karakteristike tranzicije privreda bivših socijalističkih zemalja. To je nagnalo mnoge vlade z tržišnim zemljama da pristupe donošenju privatizacionih programa i njihovoj realizaciji. jačanje njihove regulatorne moći i vođenje efikasne ekonomske politike u novom sistemskom okruženju. U svakom slučaju. Tranzicija i privatno preduzetništvo Mnoge bivše socijalističke privrede se tokom poslednjih deset godina nalaze na putu tržišne transformacije.godine. Naime. Prodaja se vrši putem aukcije ili tendera.god zbog političke i institucionalne krize. Pojedine firme koje su delimično u državnoj svojini uspešnije posluju od privatnih. Privatne preduzetnike obaveza da se živi i radi u granicama sopstveih fondova stalno navdi da obaraju troškove. Međutim. do zaustavljanaj 2003. ~ 99 ~ . niti domaćih privatnih investicija. između proizvođača i potrošača. Tranzicione reforme su se dinamično odigravale tokom 2001. Privatno vlasništvo. je privatizovano 1384 preduzeća pa se može očekivati da će privatizacija najvećim delom biti završena u narednih nekoliko godina. dok se za druge može reći da su u promenama a treće su na reformskom kursu. Postojeći koncept privatizacije polazi od raskida sa prošlošću i otvaranja puta privredi Srbije ka stabilnosti i rastu. godine u kojoj je donet veći broj sistemskih zakona usklađenih sa evropskim normama. proteklih nešto više od deset godina tranzicije pružaju mogućnost za neka prispitivanja. oslonac na tržišne cene. 13. Deblokiranje reformi je nastupilo 2004. Njegova osnovna karakteristika je što privatizaciju zasniva na metodu prodaje. sloboda preduzetništva i izbora. kod nas se uočava problem nedovoljnog investiranja a takvo stanje nikako ne pogoduje razvoju. ali je još važnija u doskorašnjim socijalističkim privredama. U nekim zemljama između potpuno državnih i potpuno privatnih firmi nema bitnijih razlika u poslovanju.Jedan od temeljnih tranzicionih zakona u Srbiji jeste Zakon o privatizaciji iz 2001. Pokazalo se da privatno vlasništvo ne dovodi uvek do restrukturiranja. Kod ovih zemalja se njen karakter prvo ogledao u individualizaciji ekonomskih aktivnosti a zatim i u samoj privatizaciji. konkurencija.godine ali je 2002. Mada tranzicioni procesi dobijaju smisao tek kad budu okončani.

Jako je važno kakve su perspektive privatnog preduzetništva koje treba da bude glavni pokretač ekonomije i razvoja u zemljama u tranziciji. fleksibilne i pametne.U mnogim tranzicionim zemljama masovna i brza privatizacija je pružila osrednje šanse velikom broju ljudi koji nisu posedovali ni umeće. u toku tranzicije rastu dohoci od samozapošljavanja i imovine. ni finansijska sredstva koja bi mogla iskoristiti. Rastuća složenost dovodi do smanjivanja radnih jedinica. Razvoj privatnog sekotra i preduzetništva u znatnom broju zemalja u tranziciji je praćen ekspanzijom sive ekonomije. Ekonomije brzine zamenjuju ekonomije obima. što je uslovljeno prethodnim tržišnim iskustvom i institucionalnim nasleđem. veoma značajan problem za sve preduzetnike predstavlja država i brojni primeri sputavanja privatnog preduzetništva. prebrzo ili prenapregnuto u poređenju sa kategorijama humanosti. ali i sa afirmisanjem nove ekonomske i socijalne uloge države. Na početku tranzicije mali deo BDPa se stvarao u privatnom sektoru u skoro svim tranzicionim zemljama. što je i dalje bilo nisko u poređenju sa npr. energetski i sirovinski intenzivne kompanije morati da prođu kroz temeljne promene a u nekim slučajevima će doći do prestanka njihovog poslovanja. Nova ekonomija stvara firme koje su brze. U procesu decentralizacije će mnoge zastarele. Mada novu ekonomiju sačinjavaju male firme i samostalni preduzetnici. te je privatizacija u takvim okolnostima dovela do stagnacije i dekapitalizacije. jača siva ekonomija i sl. Razlozi koji tome doprinose jesu nejednakost plata u novom privatnom sektoru je veća nego u starom sektoru. Prelaz iz manje tržišne ili netržišne privrede u tržišnu je praćen jednim od najbržih i najvećih povećanja socijalnih nejednakosti ikad zabeleženih. postoji i jedan njen nesumnjivo pozitivan efekat – ona doprinosi jačanju tržišnih momenata u ponašanju svakog pojedinca ili porodice jer oni ne očekuju samo pomoć države već se sami brinu o svojoj egzistenciji. Dotično učešće privatnog sektora se kretalo od ispod 1% u bivšoj Čehoslovačkoj i Rusiji. Sve do skoro u našoj modernoj civilizaciji je postojala sveopšta opsednutos rastom. SAD gde je iznosilo 80%. Privatizacija vlasništva i privrede u celini ne ide istim tempom i na isti način u svim zemljama. ~ 100 ~ . Među zemljama u tranziciji su brzo napredovale Istočno-evropske i baltičke zemlje. Preduzetništvo je činilac efikasnosti privređivanja i podsticaj razvoja vlasništva. tržišna pozicija je manje značajna od fleksibilnosti i manevra. deregulacije i konkurencije. potrebno je i mali i veliko a osnovni zadatak je da se između njih uspostavi ravnoteža. Međutim. Kako su tržišta dinamična. U direktnoj je vezi sa jačanjem liberalizacije. Slabe institucije su takođe pogodovale neispunjavanju privatizacionih obećanja. sve što ugrožava ili značajno utiče na kvalitet ljudskog života i biosfere u celini. slab zakonski sistem i nesposobnost državne administracije. dok su ostale dosta zaostajale. Radi se o tome da informacione tehnologije dozvoljavanju firmama da dostignu veća tržišta. jer mnogi od njih i nisu zainteresovani za poslovnu ekspanziju dokle god ta preduzeća svojim poslovanjem ostvruju pristojne prihode. do blizu 20% u Poljskoj. tj. kao i razlikama u privatizacionim programima. Preveliko je sve što je preglomazno. Tome pogoduje postojanje previše propisa i preterana deregulacija. velike kompanije se obnavljaju i još uvek igraju ključnu ulogu u privredi. Međutim. Česta prepreka rastu malih preduzeća je nedostaka ambicije privatnih preduzetnika. U nekim tranzicionim ekonomijama siva privreda obuhvata i 4050% BDPa. veliki poslovi postaju manji a mali poslovi se umnožavaju. Međutim. umesto do rasta produktivnosti i prihoda.

tj. Na području proizvodnje pića aukcijskim putem prodata su 2/6 ponudjenih. Efikasno funkcionisanje naše agroprivrede je od velikog značaja jer se u njoj ostvaruje 2/5 ukupnog DPa. Na sektoru proizvodnje stočne hrane na aukcijama je od 7/12 preduzeća. proizvodnja pića. U oblasti proizvodnje i prerade duvana prodata su posredstvom tendera oba ponudjena preduzeća. dok je državni kapital dominantan jedino u Pančevačkoj mlekari. Proces privatizacije velikih sistema i u našoj zemlji mora da se stavi u službu ekologije. u procesu privatizacije agroprivrednih subjekata se ostvaruju veoma dobri efekti i upravo na tom području se javlja značajna tražnja i veća konkurencija kupaca. samo privatizacijom dve naše vodeće duvanske kompanija (DIN i DIV) ostvaren je prihod od oko 437 miliona eura. Pomenuta preduzeća često svojom poslovnom aktivnošću nanose i značajne štete životnoj sredini. trgovina na malo. Za proteklih dve i po godine privatizacijom je ostvaren budžetski prihod od oko 1. Privatizacija i razvoj preduzetništva u agroprivredi Agroprivreda je veoma složen privredni sektor koji obuhvata mnoštvo organizacionih oblika poslovanja raspoređenih na tri segmenta. Valja imati u vidu da na globalnom tržištu najbolje performanse pokazuje interakcija ekonomije velikog obima i ekonomije malih razmera dok se kao pravi hendikep javlja u slučaju kada su one strategijski neopredeljene. Agencija za privatizaciju organizovala je početkom decembra 2003. U oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda od ponudjenih 58/135 preduzeća. potrebna je njihova transformacija. Privatizacija je završena i u većini domaćih pivara. godine aukciju na kojoj je prodato i hiljadito preduzeće. stvaranje agrarnih inputa) 2) farmerski deo (odnosno poljoprivrednu proizvodnju) 3) postfarmersko područje (industrijska i zanatska prerada i trgovinu poljoprivrednoprehrambenim proizvodima. Većina gubitaka naše privrede je upravo uzrokovana neuspešnim poslovanjem velikih društvenih. Posebna priča je privatizacija naše mlekarske industrije u kojoj gotovo i da nema društvenog vlasništva. U našim uslovima privatizacija pruža mogućnost da se velika i složena preduzeća organizuju u manje ili više razgranate grupacije uvažavajući svetska iskustva i ekonomske kriterijume. Takvim preduzećima nije lako upravljati. Strategija privatizacije agroprivrede u Srbiji mora se ostvarivati uz neprekidnu podršku razvoju malih i srednjih preduzeća čija će ekonomska pozicija sve više jačati. ~ 101 ~ . trgovinu na veliko i spoljna trgovina prehrambenim proizvodima). Zato je njima neophodno stalno unapređivanje upravljanja i organizacije. Samo tri pivare (BIP. Medjutim. Jagodinska i pivara u Vršcu) su u većinskom državnom vlasništvu. državnih i mešovitih preduzeća. Do sada je u oblasti poljoprivrede i ribarstva prodato 47/198 preduzeća. a dugovi su često kod mnogih od njih veći od likvidacione mase. Same pripreme za taj proces su složene i dugotrajne. Pokazuje se da su preduzeća agroprivrede atraktivnija od drugih privrednih subjekata i da se njihovom privatizacijom postižu visoki prihodi.3 milijarde eura. Njihova nova vlasnička struktura treba da bude u funkciji razvoja koji je održiv ekološki. proizvodnja prehrambenih proizvoda. Naime. ekonomski i socijalno.U našoj zemlji takođe posluju preduzeća koja su po svojoj veličini i kompleksnosti veoma složena. 1) dofarmerska oblast (tj.3. 13. Najveći deo privatizacionih prihoda iskorišćen je za početak restrukturiranja velikih društvenih preduzeća.

ekologija. pa i sami ljudi. kvalitet i inovacija od podjednakog značaja i jačine. rad i ostalo. kada. organizuju odgovarajući ekonomski mehanizam. sa čvrstom medjusobnom povezanošću i uslovljenošću. Klasteri predstavljaju geografski skoncentrisane medjusobno povezane kompanije i institucije na pojedinim područjima delatnosti. U tom cilju oni pribavljaju kapital. tehnologija.i priroda i ljudi imali bi podjednaka prava 3) zonu okupacije . kako i gde nešto učiniti. Četiri su komponente održivog preduzetništva . održivo preduzetništvo i klastering . treba definisati tri zone: 1) zonu zaštite . bilo je odredjenih problema tokom razmatranog procesa privatizacije: medju prvim preduzećima koja su obavila privatizaciju bila je zrenjaninska industrija ulja "Dijamant" čijih je 62. U najopštijem izrazu zadatak preduzetništva je izbor proizvodne funkcije. osmišljena upotreba dva ili više načina transporta radi povećanja ukupne efikasnosti saobraćajnog sistema.prava ljudi bi bila nadmoćna pravima prirode.prava prirode bi trebalo da budu veća od prava ljudi 2) zonu konzervacije . Središna i najvažnija karika ekonomskog procesa su preduzetnici koji se javljaju na svim lokacijama i u različitim oblicima. različitih udruženja pa do vladinih agencija i eksperata) da bi ostvarili konkurentske prednosti i uspehe na ~ 102 ~ . menjaju i ukidaju poslovne poduhvate i procese radi ostvarenja profita. U njih su uključeni svi oni koji rade zajedno (počev od proizvodjača. Višestruko poslovni plan u tranzicionim okolnostima podseća na putnu kartu (mapu) pokazujući preduzećima kako na najbolji način da dođu do odgovora na tri pitanja: Gde je preduzeće sada? Kuda preduzeće ide? Kako da stigne do tamo? Razvoj privrednog klasteringa omogućava malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima da uspešnije sinhronizuju sopstvene snage i sposobnosti da bi se mogli "nositi" sa moćnijim kompanijama. preko obrazovnih i naučno-istraživačkih organizacija. Planiranje nije ništa drugo do donošenje odluka o tome šta. Naime. To su oni ekonomski akteri koji pokreću. Stoga se preduzetništvo može najjednostavnije označiniti kao usmeravanje kapitala u konkretna zaposlenja. Ni jedna zemlja niti područje nisu ostvarili optimalnu dinamičku ravnotežu ova četiri oslonca preduzetništva. ostvaruju. osnivaju nova ili proširuju i modernizuju postojeća preduzeća.3% akcija kupilo 28 akcionara. Klasteri podstiču konkurentnost na tri načina: 1) povećavajući produktivnost 2) upravljajući kreiranjem i difuzijom inovacija 3) stimulišući nastajanje novih poslovnih aktivnsoti i biznisa koji iniciraju inovacije i širenje poslovnih veza i saradnje kako aktuelnih tako i potencijalnih učesnika klastera. Intermodalizam. ali su kasnije utvrdjene neke zloupotrebe u ovom slučaju. tj. postali su mnogo dinamičniji. Ipak. proces proizvodnje. organizuju poslovodstvo.Intermodalizam je metod korišćenja više od jednog transportnog sredstva pri prevozu robe i putnika odnosno sistematična.Naravno. banaka i osiguravajućih društava. Članicama EU je intermodalnost jedan od osnovnih načela. tržište. postoji sasvim jednostavno rešenje. da bi taj cilj ostvarili. složeniji i nepredvidljiviji nego što su to bili do pre izvesnog vremena. tržište. Uspostavljanje odgovarajućeg sistema podsticaja za poljoprivredu moglo bi da poboljša poljoprivrednim proizvodjačima i preradjivačima pristup kreditima čime bi se ojačala kapitalna baza i omogućila primena savremene tehnologije.

Novi cilj privatizacije mora da služi razvoju i povećanju efikasnosti naše agroprivrede. dok su industrija i građevinarstvo na nivou proseka Republike a udeo poljoprivrede je oko 15%.4. Horizontalno i vertikalno povezivanje i usklađivanje i jačanje interakcionih odnosa između svih učesnika klastera pružaju koristi od lokacije jednim preduzeća u blizini drugih. Mere koje su direktno usmerene na oblast saobraćaja po pravilu posredno dotiču na različite načine sve druge privredne sektore. Saobraćajna politika se obično sagledava kao rezultat promena u privredi i ekonomskoj politici. Transportno-logistički klaster još nije ni u naznakama jer u našoj saobraćajnoj politici još uvek preovlađuje tradicionalni granski pristup. Država se na saobraćajnom području ne ograničava na direktnu ili indirektnu pomoć i kontrolu kao u slučaju drugih sektora. kvalitetu i inovacijama. boljem korišćenju infrastrukturnih kapaciteta i poboljšanju ekonolških performansi ukupnog sistema. Formiranje transportno-logističkog klastera na području Beograd-Pančevo-Smederevo ima veliki značaj. a ne sveobuhvatna opredeljenost za transportni sistem kao integracionu celinu. ugostiteljstvo. Sa tog stanovišta transportno-logistički klaster šireg područja Beograda ima značajnu ulogu i perspektivu. Do sada su u Srbiji formirana dva klastera (1) za voće i preradjevine od voća i (2) za nameštaj i stolariju.1 miliona stanovnika odnosno dostiže oko 10% teritorije i oko 28% populacije Srbije. Ne treba zanemarivati uticaj privatizacionih prihoda na stanje budžeta. ali se moraju imati na umu i veoma ozbiljni problemi koji otežavaju ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji. već deluje dosta šire. Transportno-logističke aktivnosti imaju globalni karakter i temelje razvoj uslužne delatnosti na ekonomiji. Saobraćajna politika kao sinteza javnih interesa spada u sektorska područja opšte ekonomske politike. ~ 103 ~ . neophodno je uspostavljanje saobraćajne politike. Samo dobra i jasno definisana ekonomska politika za duži vremenski period može biti osnov relevantne saobraćajne politike čvrsto opredeljene u pogledu izgradnje infrastrukture. jer transport ima sveprožimajuću ulogu u ekonomskim sferama društvenog života. Transportno-logističko područje Beograd-Pančevo-Smederevo zima oko 2.određenim poljima aktivnosti. Zato postavljanje adekvatne saobraćajne politike nije ni malo jednostavan zadatak. Smisao transportno-logističkog klastera je sinergijsko udruživanje komparativnih prednosti svih učesnika koje vodi povećanju transportno-logističke efikasnosti. Na njemu preovlađuju tercijarne delatnosti kao što su saobraćaj. 13. jer se to područje nalazi kako na međunarodnim koridorima VII i X tako i na raskršćima ostalih najvažnijih međunarodnih i regionalnih saobraćajnica i vezama sa nijma. Između ekonomske i saobraćajne politike postoji određena međuzavisnot i povezanost. U republičkom NDu ovo područje učestvuje sa oko 35%. trgovina. kao i broj privatizovanih preduzeća za kratak period. Saobraćajna politika i tranzicija Da bi se izabrani ciljevi realizovali u predviđenom vremenu. opadanju troškova. što podrazumeva da privatizacioni prihodi ubuduće treba da budu usmeravani u razvojne agroprivredne projekte. Država je osnovni i najznačajniji subjekt ekonomske i saobraćajne politike. ekologiji. Ona nije usmerena samo na posledice već pokušava da podstakne i olakša promene koje će omogućiti razvoj saobraćaja u željnom pravcu. Ona predstavlja institucionalni obrazac razvoja i funkcionisanja u domenu saobraćaja.

Na samom pragu novog milenijuma, afirmisane su mikroekonomske efikasnosti i tržišni mehanizam kao ključni elementi savremenih reformskim procesa. Središnu poziciju u gotovo svim modernim reformama imaju svojinske promene. Argumenti konkrurencije ruže filozofiju saobraćajne politike zasnovane isključivo na prevlasti javnog interesa nad povećanjem efikasnoti. Oslobađanje od državne kontrole i reafirmisanje primene alokativne efikasnoti su oslonci konkurentske saobraćajne politike. Polazi se od toga da se efikasnot na najbolji način obezbeđuje dopuštanjem maksimalne konkurencije, i da to donosi najveće koristi klijentima. Cilj svake privrede je uvođenje efikasnof i konkurentskog tržišta transportnih usluga koje služi interesima nacionalne ekonomije i društva u celini. Tu se poseban naglasak stavlja na bezbednost i očuvanje životne sredine. Konkurentan, bezbedan i ekološki prihvatljiv transport podrazumeva otvaranje za pozitivne inicijative i fondove privatnog sektora, suštinske investicije u javni prevoz, unapređivanje bezbednosti transporta... Sektor saobraćaja još nije prepušten nevidljivoj ruci tržišta. Nadležni organi vlade su tu prisutni u vidu državnog monopola, javnog vlasništva ili investicija. Ipak, i privatna inicijativa je našla svoje mesto, o čemu svedoči Eurotunel koji povezuje Veliku Britaniju sa evropskim kontinentom. Takav pravac akcije je baziran na ideji da je tržište sposobno da uradi ono što ne mogu vladine mere. Usvajanje Zajedničke trasprortne politike je odigralo važnu ulogu u uspostavljanju internog tržišta EU. Osnovni izazovi za ovu politiku se svode na usklađivanje njenih obavezujućih i neobavezujućih odredbi sa zahtevima i zakonskim propisima članica EU u zaštiti životne sredine i bezbednosti saobraćaja. Poslednjih nekoliko godina intenzivne integracije zemalja članica EU, saobraćajna mreža Evrope se nalazi pred pravim izazovima, jer je deo sveukupnog tržišta koje je počelo da funkcioniše po novim principima. Značajna pitanja za rešavanje su usklađivanje poreza, taksi i drugih dažbina na transport, vlasnička transformacija, izgradnja glavnih infrastrukturnih pravaca itd. Na najveće prepreke se naišlo u oblasti železnice jer je ona građena tako da je njen vlasnik ili država ili operater tj. prevoznik koji dominira tim delom tržišta. Zajednička transportna politika ima za cilj da eliminiše monopol određenim operatera na odgovarajućim tržištima i to putem osnivanja radnih grupa za planiranje razvoja železničke mreže. Helsinška konferencija je bila veoma važna i za našu zemlju, jer je na njoj formulisan i usvojen novi Koridor X koji povezuje južnu Nemačku i Austriju sa Grčkom i Turskom preko Slovenije, Hrvatske, Mađarska, SCG, Makedonije i Bugarske. Na naš prostor otpada oko 37% ukupnog Koridora X, te on obuhvata 20% naše železničke mreže i sasvim je očigledno da on sadrži izuzetan razvojni potencijal za naš saobraćajni sistem ali i za društvo u celini. Zato se obnova i razvoj naše saobraćajne infrastrukture na Koridoru X nameće kao prioritet. Kroz našu zemlju proilazi i jedini multimodalni koridor, tj. rečni dunavski koridor VII. Činjenica da od 10 usvojenih panevropskih koridora dva prolaze preko našeg prostora, govori da je neohodno usaglašavanje pravnih, ekonomskih i tehnoloških uslova svih saobraćajnih grana i vidova. Obzirom na to da je budžetski investicioni potencijal u našim uslovima veoma skroman, infrastrukturne koridorske investicije će se morati dominantno zasnivati na novim finansijskim kostrukcijama i aranžmanima kao što su projektno finansiranje, zajednička ulaganja, angažovanje domaćeg i inostranog privatnog kapitala, krediti MMF i Svetske banke itd. Razvoj saobraćaja, pre svega železnice, će biti potpunije ostvarljiv u budućnosti, ako se bude insistiralo na međupovezanosti i usklađivanju ekonomske i saobraćajne politike. Uspostavljanje železnice budućnosti podrazumeva sledeće mere - finansijsko restrukturiranje, finansijsku podršku za dodatne troškove, razdvajanje saobraćajno-političke uloge države i njene vlasnčke uloge na železnici, kontinuirana ulaganja

~ 104 ~

u infrastrukturu i stabilnost, slobodu za nacionalne železnice da učestvuju u zajedničkim ulaganjima... U slučaju SCG, razvojna dimenzija saobraćajne infrastrukture i tehnologij zahteva što pozpunije uključivanje i uklapanje i transevropsku mrežu EU u oblasti saobraćaja i telekomunikacija. Saobraćajna politika i privatizacija – Svojinskom politikom u domenu saobraćaja se može uticati na njegov razvoj i funkcionisanje. Naime, između javnog i privatnog sektora postoje znatne razlike u obezbeđivanju saobraćajnih usluga i mogućnostima intervencije države. Javna transportna preduzeća su u pogeldu veličine kapaciteta, razvojnih programa, obima proizvodnje i nivoa cena usluga veoma podleđna neposrednom uplitanju države. Takođe, transakcioni troškovi kontrole su kod njih generalno niži nego kod privatnika. U slučaju privatnih preduzeća, prisutna je ograničena državna kontrola. Načelo se mogu uočiti u oblasti saobraćaja tri vrste vlasničkih odnosa: 1) javna preduzeća koja su nastala i razvila se na železnicama većine zemalja 2) privatna preduzeća sa ograničenim monopolom čiji je broj u putničkom i robnom prevozu u poslednje vreme znatno porastao 3) mešovito preduzetništvo koje podrazumeva vlasničku i operativnu odvojenost saobraćajne mreže od rada na njoj. Međutim, proces privatizacije u saobraćaju je iniciran i podstaknut da bi se uklonili rastući gubicci u poslovanju državnih preduzeća, poboljšala njihova efikasnost i obezbedila nedostajuća sredstva za dodatna ulaganja. Zato se kao osnovni modeli privatizacije u saobraćajnoj oblasti javljaju denacionalizacija državnih preduzeća i angažovanje novog privatnog kapitala za investicije. ntenzivnije uključivanje privatnog sektora doprinosi povećanju raspoloživih resursa neophodnih za razvoj saobraćaja a uz to se veliki deo rizika prenosi sa javnog na privatno preduzetništvo. U svakom lsučaju, parternstvo javnog i privatnog sektora u razvoju saobraćaja moglo bi pružiti najbolje rezultate, pošto u sebi sublimira prednosti i jednog i drugog vlasničkog režima. Progres ovih partnerstava se sastoji u tome što svi učesnici imaju jasno definisane uloge u saradnji i zajedničkim poslovima. Restrukturiranje javnih saobraćajnih preduzeća se odnosi na njihovu organizacionu, programsku, upravljačku i svojinsku transformaciju. Mada mnoga od njih imaju karakter prirodnog monopola i pružaju usluge koje generišu značajne eksterne efekte, tehnološki progres čini sve racionalnijim poduhvat da se ona prešaltaju na tržišnu konkurenciju. Pretpostavke efikasnijeg pružanja prevoznih usluga se svode u osnovi, na uspostavljanje dobrog korporativnog upravljanja, transfer modernih znanja i restrukturiranje javnih transportnih preduzeća. Maksimiziranje dotoka svežeg kapitala za finansiranje unvesticija u razvoj ovog važog segmenta je preduslov dinamiziranja ukupne privrede i društva u celini. Kao pogodni modeli privatizacije bi mogli poslužiti ugovor o upravljanju, ugovaranje usluga, ustupanje postrojenja, koncesije, franšize i privatizacija kapitala preduzeća. Među metodama privatizacije, najpogodnija je prodaja strateškim investitorima a kao tehnika prodaje pogodan je tender. Poliitika privatizacije infrastrukturnih delatnosti treba da bude zasnovana na tri osnovna elementa: 1) delimično restrukturiranje javnih preduzeća pre privatizacije 2) definisanje razvojnih ciljeva koji se žele postići 3) reforma politike cena koja u mnogim slučajevima podrazumeva značajan rast postojećih cena infrastrukturnih usluga Transformacija putne privrede bi stoga mogla u našim uslovima da podrazumeva privatizaciju preduzeća za održavanje puteva i uspostavljanje konkurencije za obavljanje tih poslova. Izvršioci aktivnosti

~ 105 ~

održavanja puteva trebalo bi da budu privatna preduzeća. Zbog hronične nestašice domaćeg kapitala saobraćajna i ekonomska politika uopšte u narednom periodu moraju da izgrade atraktivan insisucionalni ambijent za privlačenje stranih investitora kako bi se mogao odvijati uspešan proces privatizacije javnih transportnih preduzeća.

13.5. Prioriteti privrednog razvoja Srbije
Privredi Srbije predstoje duboke promene a u prilog tome se mogu navesti sadašnje i očekivane promene u neposrednom i širem okruženju zemlje. Da bi se te promene brže i bolje sprovodile, potrebno je osmisliti prvenstveno ekonomski razvoj, ali i ostale strane ukupnog društvenog razvoja. Za to nema jednog jedinstvenog i sigurnog recepta i savršenog mehanizma. Zato se podrazumeva da će u osnovi svih ekonomskih odnosa u zemlji i sa inostranstvom biti tržišni mehanizam, čija je objektivnost nezamenljiva u najvećem broju vrednovanja. Ipak, zbog nesavršenosti tržišta je potrebno njegovo delovanje dopuniti i nekim strateškim mehanizmima. Kod nas se izdvajaju tri osnovna prioriteta razvoja, i to: 1) dostizanje zadovoljavajuće međunarodne konkurentnosti za proizvode i usluge. To znači da se treba omogućiti ekonomski zdrav izvoz i njegov rast, uz prihvatljivu akumulativnost kao i rast profita proizvođača i standarda zaposlenih. Takođe je potrebna i veća otvorenost privrede za saradnju sa insostranstvom. 2) razvoj strukture privrede koja će se uz najmanje moguće troškove i napore povezati sa neposrednim okruženjem i približiti širim evropskim ciljevima. Podrazumeva unapređenje naše nacionalne ekonomije, standarda stanovništva, završetak procesa tranzicije, odgovarajuće socijalne programe u zemlji... Ispunjenjem ovog cilja bi se moglo računati na dopunska sredstva kohezije, sredstva strukturnih fondova i na druge podsticajne mehanizme EU. 3) razvoj privrede zasnovan na sve većem učešću znanja kao osnovnog činioca. To je bitna preorijentacija prema do sada vladajućem obrascu po kome je napredak privrede bio tradicionalno orijentisan na prirodne izvore i radnu snagu tj. kvantitativne faktore proizvodnje. To podrazumeva da se u društvu pokrene proces modernizacije sistema obrazovanja, istraživačkih aktivnosti i pojednostavljenje administrativnih postupaka.

~ 106 ~

eksterni. Pošto su presušili izvori finansiranja. Kao prvo.1. realni dohodak. Globalna ekonomija se ponovo uspravlja. Treće. tržište ne može da garantuje ostvarivanje opštih interesa. Kriza je jasno pokazala limite prekomerne tržišne liberalizacije. bez presedana u posleratnom periodu. Ono što obeležava aktuelu krizu nije toliko veličina pada u pojedinim zemljama već činjenica da je kriza doprla u svaki ugao svetske privrede i tako ugrozila globalni napredak. početkom 80ih. teza da će globalni ekonomski rast biti odvojen od zdravlja američke privrede pokazala se netačnom. Oporavak svetske privrede je započeo. Udruženim snagama na nacionalnom I međunarodnom nivou je smanjena neizvesnot I povećano poverenje. neki autori prave paralelu između pada Berlinskog zida u XX veku i pada ovog čiji smo svedoci danas –Wall Street-a.. Umesto toga.. kao I finansijski uslovi. One se vezuju za različite tipove šokova. došlo je do oštrog pada svetske trgovine. ali se smatra da depresija predstavlja ekstremno oštru recesiju. što je posebno pogodilo velike izvoznike. Rizik od ponovljene . verovanje u lassez-faire je dovedeno u pitanje. Često se postavlja pitanje u kakvom su odnosu nedavna recesija I Velika depresija 30ih godina prošlog veka. Kriza je inicijalno pogodila finansijski sektor razvijenih zemalja ali je ubrzo dovela do malaksavanja privrednog rasta i opadanja proizvodnje u razvijenim i drugim zemljama sveta. početkom 90ih i na startu 2000ih. Iako ne postoji zvanična definicija recesije. cenovni… Praksa je potvrdila das u recesije koje su povezane sa finansijskom krizom oštije I upornije od ostalih. Imajući u vidu razmere promena koje kriza sa sobom nosi. SAD su često bile u centru sinhronizovanih recesija.XIV SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I I KVALITET PRIVREDNOG RASTA U SRBIJI 14.doble-dip. Drugo. pad proizvodnje koji je prati je mnogo manji neko u vreme Velike depresije. međutim. u kojoj GDP pada za više od 10%. Ne postoji formalna definicija depresije. Sinhronizovane recesije su se nekoliko puta pojavljivale u razvijenijim ekonomijama tokom poslednje četiri decenije – sredinom 70ih. Okidač za pozitivan zaokret su predstavljale razne javne politike primenjene u razvijenim I zemljama u razvoju. prodaju I industrijsku proizvodnju. Dugoročne posledice na ekonomskom i socijalnom planu mogu da budu oštrije od onih vidljivih na kratak rok. Karakteristike globalne krize I izgledi za ekononomski oporavak Svet je nedavno pogodila oštra finansijska i ekonomska kriza. kao što su finansijski. ~ 107 ~ . Recesije imaju mnoge potencijalne uzroke. kao najveća ekonomija sveta. Mada je aktuelna recesija bez sumnje oštra. jasno je da izlazak iz krize neće biti ni brz ni lak. ojačane međunarodnim merama. monetarni. Kriza je potvrdila visok stepen međuzavisnosti u savremenom svetu. fiskalni. Neke definicije recesije uzimaju u obzir veći broj pokazatelja – zaposlenost. dok I zaposlenost ne krene uzlaznom putanjom. a neki posmatrači već uočavaju znake de-globalizacije. Prepušteno samo sebi. Širom sveta je u porastu anti-imigrantsko raspoloženje. kriza je razotkrila svu krhkost globalizacije. Biće potrebno izvesno vreme. recesije je i dalje prisutan u mnogim delovima sveta. Mada se naziru ohrabrujući znaci na globalnom ekonomskom horizontu. obično se njena pojave vezuje za pad realne vrednosti BDPa u dva uzastopna kvartala. jedva da je i jedna zemlja sveta ostala van domašaja aktuelne krize.

Odgovor na aktuelnu krizu je impresivan po svojoj veličini. Kriza pogađa živote ljudi širom sveta I sve zemlje se moraju ujediniti da bi našle izlaz iz aktuelnih teškoća. Zato se u centar pažnje stavljaju potrebe najsiromašnijih u razvijenim I zemljama u razvoju. Stoga je bitno da se obezbe ravnomernija podela dobitaka od globalizacije I da se smanji siromaštvo. U nastojanju da trasira put za izlazak iz krize G-20 se koncentrisala na obnavljanje privrednog rasta ali I unapređivanje njegovog kvaliteta. MMF procenjuje da će se u 2011. pored ostalog obuhvata: . konstatuje se da je svetska privreda suočena sa najvećim izazovom u modernom vremenu. Bio je to istorijski samit jer su se do tada okupljali samo lideri G-8. Bez njih bi kreatori ekonomske politike izgubili kompas. I 2012. dohodak bogatih je rata brže od srednjih I nižih dohodnih grupa.2. Svet se ne može vratiti na uobičajene obrasce funkcionisanja I rasta jer su se oni pokazali neodrživim. načinjeni su tek prvi koraci I još mnogo toga treba da bude urađeno. To je došlo do izražaja na samitu u Londonu. mora da se deli. intenzitetu I stepenu globalne koordinacije. Lideri najvećih 20 ekonomija su se okupili u Vašingtonu novembra 2008. U Globalnom planu za oporavak I reformu koji se usvojen na ovom skupu. to ne znači das u ekonomske prognoze u savremenim uslovima bezvredne I da ih ne treba praviti. Na samitu G-20 u Picburgu učesnici su joše jednom izrazili spremnost da oreduzmu I dodatne korake na putu ka oporavku. Činjenica je da prognostičari imaju više iskustva u prgnoziranju privrednih kretanja u industrijalizovanim zemljama čiji rast nije tako nestabilan kao u zemljama sa tržištima u usponu. Rastuće nejednakosti unutar zemalja su doprinele rastu tražnje za kreditima koja leži u srcu ove krize.održivu potrošnju.ulaganje u ljude kroz obrazovanje . aprila 2009.zdravu makroekonomsku politiku u službi ostvarivanja dugoročnih ekonomskih ciljeva .borbu protiv siromaštva I diskriminacije… Globalne neravnoteže I velike nejednakosti u dohocima su značajno doprineli pojavi krize. Tokom dve decenije koje su joj prethodile.promociju preduzetništva I inovacija . Ovaj set vrednosti. God nastaviti relativno dinamičan rast svetske privrede od 4. Pokazalo se da su greške pri prognoziranju dosta česte.4%.Prognoziranje ekonomskih kretanja olakšava kreatorima ekonomske politike I privatnom sektoru pravljenje planova I donošenje odluka.podršku otvorenom tržištu. Pitanje nije samo kako I kada izaći iz krize već I kuda taj izlaz vodi tj. U iznalaženju rešenja za izlazak iz krize se uključeni svi glavni akteri na svetskoj ekonomskoj sceni. Pitanje je ipak. Kakav treba da bude sledeći model rasta.jačanje mreže socijalne sigurnosti . koliko su te prognoze pouzdane. Značaj kvaliteta privrednog rasta u traženju izlaza iz krize Oporavak svetske privrede je započeo. fer I transparentnoj konkurenciji . što je nešto iznad stopa rasta ostvarenih u period pre krize. ~ 108 ~ .odbacivanje protekcionizma u svim oblicima . 14. Lideri G-20 su se usaglasili da fiskalne mere treba da budu korišćene u cilju stimulisanja agregatne tražnje kao I da se pruži otpor protekcionizmu kako bi se izbegla greška iz vremena Velike depresije. Da bi oporavak I rast privredde bio održiv. Ipak. Godine da usaglase stavove I definišu globalni odgovor na krizu.traženje rešenja za problem klimatskih promena . Naravno. proizvodnju I racionalno korišćenje resursa .

proizvela usporavanje a zatim I opadanje privredne aktivnosti. U isto vreme. Finansijska pometnja koja je započela u SAD. Komisija za rast I razvoj. Oporavak svetske privrede je započeo u 2010. Takođe se pokazalo da uspešna tranzicija ne uključuje samo interakciju države I privatnog sektora niti samo visok kvalitet državnih institucija. jer se visok I održiv rast može ostvariti I ponoviti. Gubljenje posla je obuzdano u drugoj polovini 2010. Ipak.neke oštim zaokretima. U 2009. zahvaljujući oživljavanju ekonomske aktivnosti kod glavnih trgovinskih partnera.3.1%. oslonjen na bolju regulaciju finansijskih tržišta. Ovi slučajevi su potvrdili da je brz I održiv rast moguć ali dag a nije lako ostvariti. kao ključnom resursu savremene privrede. što je doduše blaže od pada u EU.Tržišna alokacija resursa . godini 9. god su pratila nepovoljna kretanja na tržištu rada. koje su uspele da ostvare prosečnu godišnju stopu rasta od 7% ili više. Rast koji je usledio je zasnovan pre svega na povećanju izvoza. a realne neto zarade su porasle po stopi od 0. Stručnjaci objašnjavaju da nisu u pitanju . praćen manjom emisijom ugljen-dioksida. Svaka zemlja ima svoje karakteristike I istorijsko iskustvo koji se moraju odraziti na njenu strategiju rasta.ekonomska čuda. a mnoge od njih I 5 godina od ulaska u EU. dostigla oko 20%. God ali je geografski dosta neujednačen. se BDP kod nas smanjio za 3. stopa nezaposlenost se povećala I u 2010.2% stanovništva živi ispod apsolutne linije siromaštva koja je povučena na nivou od 8. Zaposlenost je opala više nego ekonomska aktivnost a taj trend se I dalje nastavlja.. Tekuća kriza je doprinela da se u centar pažnje stavi ekonomski rast I to ne samo njegov tempo već I njegov kvalitet. -U 2010.Orijentacija ka budućnosti . Kriza u Srbiji je nakon relativno dinamičnog povećanja proizvodnje u peridou 2001-2008.Budući model rasta treba da bude snažniji. suočile su se sa najtežom ekonomskom I finansijskom krizom decenijama unazad. Ova kriza je za zemlje Istočne Evrope eksterna kriza ali I one delimično snose odgovornost za posledice koje sui h snašle.Recesiju privrede Srbije u 2009.Uključenost u svetsku privredu (koje ima poseban značaj) . Zemlje u tranziciji se različitom brzinom izvlače iz krize . istraživala je uzroke.Makroekonomska stabilnost .544 din mesečno po potrošačkoj jedinici. a mora biti I pravičan. To implicira da se izmeni a ne zameni dosadašnji oblik tranzicije. posledice I dinamiku rasta u 13 zemalja sveta.Liderstvo I upravljanje 14. Od budućeg rasta se očekuje I da u većoj meri počiva na znanju. pogodila je prvo veoma izložene ekonomije poput Irske I Velike Britanije a zatim se proširila na ključne privrede kontinentalne Evrope dok je Istočna Evropa dosta dugo odolevala.7% (pre svega u privatnom sektoru). a neke tek pokazuju prve pozitivne pomake. ne postoji gotova formula za kreatore politike koju bi samo trebalo primeniti. koja je okupila istaknute stručnjake iz te oblasti. najvažnije karakteristike koje odlikuju privrede sa postojanim I visokim stopama rasta su: . Kriza je razotkrila neke slabe tačke u razvojom modelu koji su sledile zemlje u tanziciji. Kvalitet privrednog rasta u Srbiji između tranzicije I krize Baš kada su se zemlje u tranziciji spremale da proslave 20 godina od pada socijalizma. ~ 109 ~ .. Veću stopu nezaposlenosti u region imaju samo BiH I Makedonija. I čistiji tj. Doduše.

Podaci pokazuju da je 2010. Intreresantno je da je 1/9 promena registrovana upravo u Srbiji u domenu politike konkurencije. čemu je doprineo izvoz osnovnih metala. kako bi se omogućilo poređenje sa ranijim periodima. Nova strategija ističe 3 međusobno povezana prioriteta – pametan. naša zemlja je donela dokument Srbija 2020 koji sledi evropske ciljeve. ocenjuje se preostali tranzicioni gep po sektorima. Godine pojavili su se prvi znaci oporavka u Srbiji ali su problem u našoj privredi još prisutni. uz brže povećanje izvoza od uvoza. To se postiže tako što se uzimaju u obzir promene u strukturi tržišta ili kvalitetu institucija koje su neophodne da se dosegnu standarni najrazvijenijih ekonomija. uz povećanje ulaganja u naučno istraživački rad. U izlasku iz krize Srbija mora da se koncentriše na obnavljanje privrednog rasta. God I liji ključni cilj (da EU postane najdinamičnija ekonomija zasnovana na znanju) nije ispunjen. Najveći tranzicioni gepovi su primetni u Centralnoj Aziji. Početkom 2010. MMF procenjuje da Srbiju očekuje ubzanje privrednog rasta u 2011. kao orijentir u njihovim reformskih naporima. God. Po ugledu na EU. Merenje I ocena rezultata koji su ostvareni na putu ka oporavku nije lak zadatak ali je od vitalne važnosti za nacionalnu vladu. ali I unapređenje njegovog kvaliteta. srenji ili veliki. Novi tranzicioni indikatori ne menjeju bitno pogled na to koje zemlje su načinile najveći progres a koje najviše zaostaju. godine. što predstavlja rekord od kad se ti indikatori obračunavaju. održiv I inkluzivan rast. EU je nedavno donela novu ekonomsku strategiju kako bi uspešno prebrodila krizu I ojačala temelje evropske socijalne tržišne privrede. Je došlo do rasta spoljne trgovine. Važno mesto mora imati I uvođenje savremenih informacionih tehnologija. godine I uključuju povećanje broja sektorskih indikatora sa 5 infrakstukturnih I 2 finansijkog sektora. iznosila 6. hemijskih proizvoda I hrane. znatno smanjena u odnosu na prethodnu godinu. U 2010. Pad prihoda I povećane potrebe za finansiranjem iz budžeta su doveli do značajnog deficit koje prvenstveno finansiran kreditima međunarodnih finansijskih institucija. Veličina gepa u Srbiji se označava kao srednja ili velika.6% a na nju je pre svega uticao rast cena derivatna nafte. Tranzicioni gepovi se klasifikuju kao zanemarljivi. Ova stategija je važna kako za članice EU tako I za kandidate za članstvo. Ti indikatori su se pokazali vrlo korisnim I stekli su veliku popularnosti. ~ 110 ~ . Ekonomska kriza se nepovoljno odrazila I na javne finansije u Srbiji. I delovima Istočne Evrope I Zapadnog Balkana. Umesto da se koncentriše na ono što je postignuto u prošlosti. Evropa 2020 treba da zameni Lisabonsku agendu koja je usvojena 2000. na ukupno 16 indikatora podeljenih u 4 sektora. mali. Novi sektorki pristup merenju progresa u tranziciji je okrenut ka budućnosti. uz povećanje nezaposlenosti I relativno velike inflatorne pritiske. -Spoljnotrgovinska razmena je u 2009. Oni pokazuju da je zabeleženo svega 9 pozitivnih promena. Pažnju treba posvetiti I njegovom doprinosu povećanju blagostanja ljudi. God.3% što je iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. I 2012. Jedan od prvih pokušaja na tom planu predstavlja uvođenje indikatora Evropske banke za obnovu I razvoj 1994. kao I povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije. Poslednje promene su načinjene 2010.-Inflacija je u 2009. Vredno je pomenuti da je EBRD obračunala I tradicionalne tranzicione indikatore za 2010. To se pre svega odnosi na uvoz robe mada je I izvoz značajno redukovan. Oni su vremenom proširivani I usavršavani. inflacija dostigla 10. Ostvareni deficit je bio nešto manji od ciljanog deficit ali itnad odgovarajućeg udela u 2008.

Razvoj sa svojim napredovanjem postaje sve složeniji i sadržajniji sa novim ekonomskim strukturama.relativno nizak indeks kreativnosti i usporen tempo njegovog rasta. a koje imaju potencijal za stvaranje bogatstva i radnih mesta kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine" veoma je široko prihvaćena. Kreativnost predstavlja stvaranje novih ideja ili kombinovanje postojećih na jedinstven način i ona je pretpostavka za inovaciju. Španija. Portugalija. reagovanja i delovanja na visoko inovativan i originalan način u rizično vreme. Da bi neka zemlja privukla kreativne ljude od presudne je važnosti istovremeno prisustvo talenta.visok indeks kreativnosti i visok stepen rasta indeksa kreativnosti II države koje dolaze (Irska) .B. Austrija. Holandija i Belgija) . tehnologije i tolerantnosti. u Velikoj Britaniji nazvan je mapiranjem kreativnih industrija. U procesu oblikovanja ekonomskog razvoja jedno od najznačajnijih mesta zauzima kreativnost kao novi proizvodni faktor i promoter nastanka i razvoja novih privrednih sektora. obrazovnih. Kod nas je taj trend veoma nepovoljan i na njegovo zaustavljanje teško možemo uticati. Na pomenutu moćnu kreativnu grupu u SAD otpada 30% ukupne radne snage. Danska. tehnologije i veština koje se mogu upotrebti za stvaranje bogatstva. U evropskoj matrici kreativnosti članice EU su razvstane u 4 grupe na osnovu vrednosti indeksa kreativnosti (koji sintetički obuhvata 9 pokazatelja u tri grupe: talenat.) .1 Kreativni kapital kao osnovni pokretač ekonomije zasnovanje na znanju i inovacijama Kreativnost se javlja kao sposobnost rešavanja složenih problema i stvaranja novog znanja. Finska. Ipak. Proces izrade studije o ekonomskom značaju kreativnih delatnosti 1998.nisu dostigle prosečne vrednosti indeksa kreativnosti prethodne grupe ali imaju visok tempo rasta tog indeksa. iskustva. umetničkih i ekonomskih sektora što briše ionako uslovne granice između različitih sfera društvenog života.XV PRIVREDA POSLE POLITIČKIH PROMENA 15. Francuska) . veštine i mašta) b) ekonomska vrednost je rezultat individualne inspiracije i reputacije koju individua poseduje c) koncept prava intelektualne svojine i značaj zaštite ovih prava ima esencijalnu važnost. tehnologija i tolerantnost): I vodeće države (Švedska. To je i objašnjenje zbog čega u uslvoima globalne ekonomije siromašne zemlje izvoze kreativnost dok razvijeni svet transformiše znanje u tržišnu vrednost. V. proizvodima i uslugama čime on utiče na uspostavljanje novih i kompleksnijih poslovnih veza izmedju kulturnih. ~ 111 ~ . Koncentracija znanja se dešava u samo malom broju visoko razvijenih zemalja.relativno visok indeks kreativnosti ali gube korak jer njegov trend rasta nije pozitivan. one nisu u stvaranju i primeni znanja isto kreativne i uspešne. Radi se o prirodnom resursu kojim sve zemlje skoro podjednako raspolažu. Zemlje koje mogu da privuku kreativne resurse razvijaju se mnogo brže i više od drugih zemalja. Definicija kreativnih industrija iz pomenute britanske studije po kojoj su "kreativne industrije one aktivnosti koje potiču od individualne kreativnosti. veštine i talenta. Kreativni kapital je rezultat posedovanja znanja. Grčka. III države koje zaostaju (Nemačka. IV države koje kasne (Italija. Kreativni sektori se odlikuju sa veoma tri značajne komponente: a) osnovni resursi su ljudi (intelekt. Razlog je u tome što znanje nije u svim zemljama ravnomerno raspoređeno kao što je kreativnost. To je umeće mišljenja. naučnih.

~ 112 ~ . jer on kao i gotovo svi drugi politički sistemi podrazumeva kolektivnu akciju. ili nekoj manjini poriču udeo u njenom finansijskom uspehu ne mogu biti opravdane kao demokratske. Ovde Dvorkin upravo govori o tri zahteva istinskog zajedništva: sudelovanju. Za razliku od Kine. Neki rezultati vidljivi su tek spolja i nisu samo tamo gde se nalaze naša preduzeća. Preduzeća. Treba imati u vidu da vlada koja teži da obezbedi opstanak privede i nadoknadi razvojno zakašnjenje. bez obzira na veličinu povlašćene grupe. predstojeće razdoblje u ekonomskom pogledu biće obeleženo značajnim prisustvom raznih rizika i neizvesnosti. Alternativna gledišta su neophodna. Međutim. Pored toga geografski položaj pruža Srbiji bolje razvojne šanse u poređenju sa okolnim zemljama. moraju da nauče kako da rade u uslovima nove realnosti. već i tamo gde su ona omanula.političke odluke u demokratiji donosi odredjeni entitet (sam narod) a ne neki skup svih pojedinaca. Kolektivna akcija je komunalna kada se ne može svesti na neku statističku funkciju pojedine akcije pošto je kolektivna u dubljem smislu jer od pojedinaca zahteva da prihvate postojanje grupe kao posebnog entiteta li fenomena. imajući u vidu karakteristike privrede i institucija. Pitanja o kojima kreatori ekonomske politike treba da se pozabave su sledeća: Kome odgovaraju savetnici? Ko ih plaća? Kakva je vladajuća struktura? Tranzicija zahteva ne samo novi pravni sistem već i učenje novog tipa ponašanja. 15. Posedujemo kvalitetno poljoprivredno zemljište ali i kvalifikovanu radnu snagu. Kineski pristup je kod nas teško primenljiv jer je fiskalni teret visok. Ta akcija može biti statistička i komunalna i "uzrokuje" dva shvatanja demokratije.jedno je od ključnih pitanja kojim će se baviti aktuelni kreatori ekonomske politike. savetima i preporukama. Njene najvažnije odluke će se odnositi na kadrovska rešenja. Razlika izmedju statističke i komunalne akcije dopušta dva različita tumačenja: 1) statističko tumačenje . Kvalitetno obučeni domaći eksperti poseduju "lokalno" znanje i sposobni su da se upuste u dijalog sa spoljnim savetnicima koji imaju međunarodno iskustvo. Dok se privreda razvijenih zemalja zasniva na stvalaštvu kao osnovnoj pokretačkoj snazi naša nacionalna ekonomija daleko je od nove ekonomije koju "nose" znanje i kreativnost. konkurencija je bila zapostavljena u mnogim od bivših socijalističkih zemalja koje su dale prednost privatizaciji. javne službe. udelu u dobitku i neizvesnosti. očekivanjima. Demokratski sistem prema Dvorkinu. Kolektivna akcija je statistička kada ono što grupa čini prestavlja grubu ili specifičnu funkciju onoga što pojedini članovi grupe čine. podrazumeva zajedništvo. Zato se mora zadržati određenu dozu opreznosti u predviđanjima.2. a bez osećaja da nešto čine kao grupa. Vlada mora da posveti veliku pažnju spoljnjem svetu i pitanjima izvan naše privrede. Ka održivom ekonomskom i demokratskom razvoju Šta bi morala da učini Srbija da bi ostvarila ekonomski uspeh i razvoj . Primer Kine pokazuje da ekonomija može dostići veliki rast ako se fokusira na konkurenciju ostavljajući privatizaciju sa kasnije. državna birokratija. Posebno je važno da vrhunski eksperti nisu prirodno dati već postaju takvi ako rade na poslovima za koje poseduju kvalitete i njih stalno unapređuju. U našem slučaju pak akcenat mora biti i na jednom i na drugom. Odluke koje isključuju neku mankinu iz jednakog učestovanja u odlukama zajednice kao celine. banke.političke odluke u demokratskom sistemu se donose u skladu sa glasovima li odlukama ili željama svih gradjana: 2) komunalno .Kod nas ovakvih istraživanja nije bilo. nema previše vremena na raspolaganju. Na veoma dugi rok tranziciju valja posmatrati kao instrument razvojne politike.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful