You are on page 1of 8

Историја, архитектура, сликарство

На северним обронцима планине Рудник, у клисури
Благовештенске реке, шест километара западно од Страгара,
подигнут је око 1400. године овај манастир, који живи, уз мале
прекиде, шест столећа. Како се манастир не помиње у
сачуваним средњовековним изворима, не зна се ко је био
ктитор; једино скромне димензије првобитне цркве упућују на
незнатног, скромног ктитора. На време настанка упућују
првобитне фреске, испод млађих слојева, које су настале на
прелазу XIV у XV век.
Турски дефтери о манастирским пореским обавезама
Благовештење помињу од 1476. године, са два инока, па до
друге половине XVI века, са врло скромним приходима. Око
1580. године изгледа да Митрополит руднички Диомидије има
седиште у манастиру Враћевшници, али повремено и у
Благовештењу Рудничком. У манастиру је 1615. године
сахрањен бивши смедеревски Митрополит Софроније чију је
гробницу четири године доцније обновио Митрополит
смедеревски Сивестар. Уз ове податке, имајући у виду турске
изворе о организацији Српске цркве у XVII веку, закључује се
да су Митрополити смедеревски почетком XVII века могли да
столују у овом манастиру.
Манастир је свакако био напуштен током Велике сеобе Срба
1690. године, али се током треће и четврте деценије XVIII
века, када су Аустријанци привремено заузели знатан део
Србије јужно од Саве и Дунава, па се потом повукли 1739.
године, манастирско братство обновило и увећало о чему
сведоче записи на рукописним и штампаним богослужбеним
књигама, све до осамдесетих година XVIII века (типик 1725,
два јеванђеља 1732. и 1735, псалтир 1733, рукописни

Када у њега 1791. 1819. на манастирској цркви замењен је кровни покрвач. Иако је Феликс Каниц забележио да је у осмој деценији XIX века манастир био мало запуштен. зарасло“. У доба игумана Јосифа. набављене су одежде. године долази студенички проигуман Григорије. године. пред народом тражи опроштај због убиства оца. архимандрит благовештенски Герасим Георгијевић. У време Кочине крајине. за две године започиње и довршава обнову: саграђене су келије и подрум над њима. када је архимандрит био Василије Нешић из Страгара. године овде је одржан сабор српских првака са којег је упућено писмо руском цару да се заузме за њих код турских власти. након дозволе турског везира у другој половини 1793. па до слободе након Другог српског устанка. Од Благовести 1796. године. но пуст луг. Студеничко братство са архимандритом Григоријем. и 1782. до 1886. Турчину спахији за земљу „плаћа на годину главнице по 12 гроша“. године. минеј 1747. године. током Првог устанка поред манастира правио се барут. године. подигнути су зид око храма и конака који су . пострадало је од Турака и Благовештење. године. а 1814. Благовештење ће имати истакнуту улогу у устаничким догађањима. године). „у манастиру ништа не нађе. требник 1786. начињени су столови у цркви. а утврђене су и старе границе манастирског поседа. уз многе друге српске манастире. оструга. покривене су келије код олтара. вероватно 1788. прорадила је чесма изнад кухиње. подигнута је нова манастирска воденица. Током посете Јоакима Вујића 1826. између осталог. потоњи Владика шабачки. или 1789.молебник 1730. у периоду од 1835. када Карађорђе у манастиру.

Најстарији део је наос са олтарским простором. обнова старог конака завршена је 1957. припрата и звоник. године. а двојица затечених манастирских житеља су убијени. на чијој источној страни је нешто издужена апсида. на којем је 1982. а манастир поседује и две воденице и механу. а доста ниску. Апсиду. Здање цркве није страдало. велика троспратна звонара. Сава и Јован. за време игумана Варнаве. настао почетком XV века. али сада није. Великом препороду манастира Благовештења Рудничког допринели су много сви Епископи шумадијски. У разрушеном манастиру нашла се 1945. То је омања грађевина правоугаоне основе дуга скоро осам и по. озбиљнија обнова предузета је тек 1937. Она је 1947. Настајали су између приближно око 1400. За време Другог светског рата казнена експедиција окупатора спалила је све манастирске конаке и срушила их. прекрива полукалота. Зидана је од ломљеног камена и била је првобитно омалтерисана. Због малог пространства храма две нише замењују проскомидију и ђаконикон. а наос храма полуобличасти свод. а три године касније саграђен је нови конак. године дозидан спрат са капелом. Владике Валеријан. године и средине XIX века. наос са олтарским простором. Кровна површина је прво . Поред осталог. године. и млада сестра Михаила (Кнежевић). а широка пет метара.темељно обновљени. несразмерно велику. Мада на размеђу XIX и XX века манастир није економски назадовао. године постала игуманија и од тада је манастир потпуно преображен. Олтарски простор одељен је од наоса иконостасном преградом. Данашњу цркву манастира Благовештења сачињавају три спојене целине. уз привремено настањене руске монахиње.

Уз припрату цркве подигнут је 1844. Дуж јужног спољашњег зида цркве налази се четрнаест гробних плоча некадашњих игумана и истакнутијих монаха. Пресведена је полуобличастим сводом и шира је и виша од цркве настале у доба владавине деспота Стефана Лазаревића. Грађен је делом од притесаног. Конзерватори. године масиван звоник манастирске цркве. Несразмерно висока припрата подигнута је. чији трагови се назиру и данас. Висок око осамнаест метара. са зидовима од око четири метра. Припрата је придодата старијем храму. .била прекривена оловним плочама. Помињани су само фрагменти најдоњих делова прве зоне. делом ломљеног камена. а данас бакарним лимом. док су за сводне површине у звонику коришћени опека и отесана сига. приспели 1981. На улазу звоника са западне стране полукружно завршена врата уоквирује плитак резани камени рељеф на који се преноси декорација типична за народно дрворезбарство. потом клисом. највероватније у трећој деценији XVII века. да би у највишим деловима грађевина имали скривницу. издижу се два спрата и један полуспрат на коме почива кровна конструкција у облику пирамиде. он је једноставне конструкције: изнад приземља кроз које се улази у храм. Већ први истаживачи зидног сликарства у Благовештењу Рудничком запазили су да се испод видљивог слоја фресака у храму налазе и неке старије. вероватно. Она има скоро квадратну основу. Нарочито упада у очи висина припрате – око девет метара – у односу на висину првосаграђене цркве од пет и по метара. Западни зид наоса је већим делом делом уклоњен приликом градње припрате да би се објединили простори наоса и припрате. по жељи монаха.

Позније фреске у храму Благовештенског манастира су доста добро очуване. Рађене су на влажном кречном малтеру у коме је.године у манастир. Само су на појединим местима. као и на његовој одећи – хитону и хемтиону. Живопис Благовештења Рудничког урадиле су две групе мајстора. други припрату. по знању иконографије и зографској вештини. После открића ових фресака закључено је да су настале на размеђи XIV и XV столећа. приближно око 1630. Префињене нијансе употребљених боја које је нанела лака рука. можда у краћем временском раздобљу. истовремено. Настале су током треће или треће деценије XVII века. вршена досликавања на сувом малтеру. једним делом очувану. чији богати набори падају складно. Једни су сликали олтарски простор и наос. несумњиво бољи од оних који су радили у припрати. првобитну представу Страшног суда у некадашњем трему на спољашњој страни западног зида наоса. или што је вероватније. . Аутори фресака у олатру и наосу су. Аутор очуване благовештенске фреске. не само да су заштитили раније већ примећене остатке старих фресака. већ су открили. била и исецкана слама. Данас је то источни зид припрате. има сигурну руку и лепо цртачко знање. настале око 1400. То огледа нарочито у лику Христа. посебно на лицима. године. главна врлина овог Страшног суда је истанчан колорит. њихова тананост неодољиво подсећа на најбоља сликарска остварења моравског раздобља. године. Сликане су у техничком погледу доста ваљано за своје време. Али. чија глава је лепо насликана. ради учвршћивања.

Судећи по натписима ове фреске су дело српских сликара. међутим. При приказивању композиција сликари наоса и олтара. Сликарство у припрати заостаје знатно за фрескама у наосу и олатару манастирске цркве.У цртачком погледу. а простор иза њих је тек мало назначен. . Њихов цртеж је наглашен и упадљив. Живописци користе доста неизразите боје. То се уочава посебно на пропустима како при распоређивању тематике. не обраћају велику пажњу живописању учесника у неком догађају. као и нека попрсја светитеља у медаљонима лепо су сликарски решени. Зографи који су сликали припрату. тамно љубичасту. Осим тога. на сликарским палетама нашла се и изразито тамнија црвена боја која местимично оживљава зидне слике наоса. Поједини ликови. Све оне утичу неповољно на општи утисак о овим фрескама. као Богородице. првој зони лепо су моделована. црну. па ни њихово порекло. Лица светитеља у најнижој. све личности су размештене у првом плану. светог Теодора Тирона. Срећом. Фреске у припрати цркве манастира Благовештења нису много привлачне. прљаво жуту. да је учествовао и неки грчки мајстор. Ко су сликари не зна се. очигледно стога што су лакше доступне и јевтиније – сиву. а на њиховој одећи набори доста природно падају. могу се убрајати међу слабије мајсторе свога времена. како у иконографском тако и у уметничком погледу. светог Јована Претече. живописцима олтара и наоса не могу се ставити веће замерке. иако се може помишљати због дватри назива написана на грчком. Главни разлог лежи у колористичкој учмалости. тако и у иконографским решењима. јер ликове оивичавају дебљом црвеном линијом. вероватно захваљујући добрим сликарским предлошцима.

још више. Крст је веома репрезентативно дело своје епохе – и он својом лепотом надмаша и зидне слике XVII века и. отуд. године био под млетачком влашћу. а при том је скраћиван.46 х 2. сиве – допринели једноликости ансамбла фресака. анонимни сликар живошћу боја настоји да сакрије своје цртачке недостатке. Судећи по иконографским и уметничким особеностима могло би се закључити да је аутор овог сликаног крста вероватно Грк који је учио код критског мајстора или. што су критски живописци имали снажне везе са венецијанским. јер је Крит све до 1667. На садашњем иконостасу најстарији очувани део су Царске двери које потичу из треће или четврте деценије XVIII века. што је мање могуће. што није необично обзиром да је у време њиховог настанка средњовековна уметничка традиција замирала. иконе. мрке. Необичности на благовештенском сликаном крсту потичу. ни дрвересца. У благовештенску цркву доспео је велики сликани и резбарени крст у непознато време. Крст је настао у . Двери нису боље остварење ни сликара. вероватно из неког запустелог храма у широј околини манастира. сликари припрате су коришћењем претежно угаслих боја – љубичасте. из још познијег времена. па му врх дотиче највиши део сводне површине. и по ширини и по висини. Да није првобитно крсио Благовештење види се по његовим димензијама (3. изгледа. па и италијанским атељеима. И на осталим престоним иконама. Настао је заједничким напором обдареног дуборесца и још талентованијег сликара.90 метара). да је крст дело сликара са јадранског приморја.Док у наосу тамно црвена боја освежава донекле монотони колорит.

као и четрдесетак штампаних богослужбених књига.време велике обнове Пећке патријаршије у другој половини XVI века. . Христос у храму. Из средине XIX века су иконе Сабор светих арханђела и светог архиђакона Стефана. Најраније иконе очуване у манастиру потичу тек из XVIII века (арханђел Михаило. Средином XIX века у Благовештењу налазиле су се и три рукописне књиге. Део манастирске библиотеке су двадесетак руских штампаних богослужбених књига из XVIII и XIX столећа са важним и занимљивим записима о историји манастира. Вазнесење Господње).