You are on page 1of 6

Ненад Лемајић

Филозофски факултет
Нови Сад

УДК 091 (0032)

УГОВОР У ТАТИ ИЗМЕЂУ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА И ЖИГМУНДА ЛУКСЕМБУРШКОГ
Осећајући да му се ближи крај деспот Стефан Лазаревић се потрудио да обезбеди миран пренос власти у српској деспотовини на свог
најближег рођака Ђурђа Бранковића.1 Низ година после њиховог измирења 1412. Ђурађ је учвршћивао своју позицију друге личности државе
и потенцијалног наследника. Најкасније 1425. године на државном сабору у рудничкој Сребреници уз присуство цркве и властеле његова позиција наследника престола је у верском и правном смислу формализована.2 Тиме је легитимитет Ђурђа Бранковића у Деспотовини постао
неоспоран.
За мирну смену на престолу морала се добити подршка Угарске
и Турске суседних сила које су претендовале на утицај у Деспотовини.
Преговори са угарским краљем, чију је врховну власт деспот Стефан
Лазаревић признавао, одвијали су се у Тати граду у Коморанској жупанији. Услови уговора који је маја 1426. године потписан били су веома
тешки за Србију. Мада је Ђурађ Бранковић примљен у ред угарских барона и признат за наследника српског престола у случају да Стефан Лазаревић умре без законитих мушких потомака морао је у тренутку преузимања власти вратити Угарској Београд, Голубац, Мачванску бановину
и друге области које је некада држао краљ Лајош I. Повеља у Тати сачувана је у једном препису из друге половине XVI века и без обзира на вероватна прерађивања и дотеривања представља значајан документ за
разумевање угарско – српских односа у овом периоду.3
Иако је више пута објављена али у литератури која је данас тешко доступна искористили смо прилику да је 580. година од њеног појављивања поново објавимо.4
1

Момило Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, II издање, Београд, 1999,
стр. 78 – 80. и 99 – 103; Историјс српског народа, II, Београд, 1982, стр. 214 – 217.
2
Тачно време сабора није могуће утврдити упореди различита мишљења код М. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд, 1978. стр. 129; Н. Радојчић, Српски
државни сабори, стр. 175 – 177; Ј. Радонић, Споразум у Тати 1426. и српско – угарски
односи од XIII до XVI века, Глас СКА, 187, 1941, стр. 192-193; И. Божић, Дубровник и
Турска у XIV и XV веку, Београд, 1952, стр. 34.
3
Ј. Радонић, Споразум у Тати 1426, passim.
4
Превод и повеља су објављени по делу Чедомиљ Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранковић, I-II, Београд, 1880 – 1882.

Листина краља Жигмунда од г. nec non Praelatis. tum vero recensitis et diligenter permeditatis fidelibus et fidelium obsequiorum eximiis attollendisque meritis et sinceris complacentiis ipsius Stephani Despoti. filium Wlk. ac volentes ex singulari nostrae Maiestatis benevolentia eidem Stephano Despoto in ipso regno Rasciae de suo sanguine facere successorem. quibus idem in cunctis nostris et praedicti regni nostri arduis expeditionibus prosperis sed et adversis. . I. Nos Sigismundus etc. quam in regimine et gubernatione eiusdem Regni Rasciae habere possemus. nepotem ut pote suum. pervigilique cura et sollicitadine indefessa sub diversitate temporum et locorum se nostrae claritatis obtulibus reddidit gratum pariter et acceptum. ac dicto Regno nostro Hungariae semper et ab antiquo subiectum fuisse et esse. commodum et utilitatem ipsius Stephani Despoti praeponentes.et insuper fidelem nostrum magnificum Georgiùm. nec minus etiam petitonibus ipsius Stephani Despoti nobis superinde oblatis. Baronibus et proceribus ipsius Regni nostri Hungariae de fidelitate et obedientia nobis et sacrae nostrae Coronae successoribusque nostris Regibus Hungariae. et eidem regno nostro. ac cupiens ut ipsum Regnum Rasciae temporum in processu ad manus non deveniat alienas. . filii Brank. per ipsos in perpetiuum observandum iuramentum praestare fecit fidelitatis. res et personam.Уговор у Тати између Деспота Стефана Лазаревића и Жигмунда Луксембуршког П Р И Л О З И.pro eo nos tum praemissorum consideratione. Memorae comendamus tenore praesentium etc. per universos et quoslibet suos Barones Maiestati nostrae. eundem Georgium filium Wlk et suos masculinos haeredes legitimos per eum procreatos vel procreandos ad dictum Regnum 444 . 1426. nec non Praelatis. ac ad ius et proprietatem nostrae Maiestatis sacraeque Coronae ac dicti Regni nostri Hungariae semper et ab antiquo et regno nostrorum praecestorum nullo medio spectasse et pertinuisse ac spectare et pertinere etiam de praesente. animo deliberato et ex certa nostrae Maiestatis scientia Praelatorumque et Baronum nostrorum ad id accedente consilio praematuro. Baronibus et Proceribus Regni nostri praedictis. quia fidelis noster illustris Stephanus Despotus Rasciae prudenter attendens et in acie suae considerationis diligenter revolvens ipsum Regnum Rasciae cum omnibus juribus et pertinentiis suis nobis et sacri nostro diademati. inclinati delectationique nostrae. in coetum et consortiùm dictorum eiusdem Regni nostri Hungariae Baronum aggregari instanti prece a nostra obtinuit Maiestate. cunctaque sua et suorum bona ad laudem et honorem nostrae sublimitatis fortunae casibus exponens summa constantia.

ex tunc ipse sive ipsi et eorum quilibet in partibus sibi et dicto Regno Rasciae vicinis. unde Banatus Machoviensis denominatur.Ненад Лемајић Rasciae in veros et legitimos eiusdem Stephani Despoti instituimus successores et praeferimus in haeredes. item districtu Ligh vocato juxta et penes eundem districtum Neprichow existente. per ipsos et suos haeredes praetactos tenenda et possidenda. fideles semper et obedientes esse. quo baronibus regni nostri Hungariae donationes facere consuevimns. successorumque nostrorum eorumdem instar caeterorum baronum ipsius regni nostri Hungariae personaliter visitare et ipse Georgius consiliis interesse debeant et teneantur Volumus insuper. item castro Macho vocato et suis pertinentiis. 445 . de gratia speciali prout digne possumus. item Castro Zokol in contrata Polaneh habito. item districtu Ub vocato. quod absit. iam dictum Regnum Rasciae omniaque et singula iura et iurisdictiones eiusdem demtis. item districtu Bytthwa vocato. dum et quando imminente necessitate Maiestas nostra aut successores nostri praedicti saepedictum Georgium filium Wlk aut suos haeredes praenotatos ad hoc requisiverint. mandatisque nostris et eorumdem nostrorum successorum incunctanter obedire. item castro Galambaz appellato cum suis pertinentiis universis. quod. item contrata seu districtu Neprichow vocato. item districtu Rabas appellato. ita videlicet. ac Maiestatem et curias nostras regias. in quo alias castrum habebatur. valeamus ex nunc. item terris et tenutis quondam Dragisa et Halap penes praedictum castrum Zokol habitis per defectum seminis eorumdem ad Maiestatem nostram regiam devolutis. eisdemque Georgio et suis masculinis haeredibus legitimis. et haeredes sui praedicti nobis et sacro nostro regio diademati nostrisque successoribus regibus Hungariae. item districtu Tamlavamelek vocato. et pleno iure conferimus eo modo. donamus. donavimus et contulimus. exceptis et penitus seclusis castro Thysnitza et pertinentiis eiusdem in tenutis Ozaz habitis. in qua scilicet contrata quondam Dominus Hervoya castra Brodar et Zonized fecit aedificare. casu. socerum nostrum carrissimum. ab hoc saeculo migrante pro nobis ac pro Corona et Regno nostro Hungariae praedicto duximus reservanda et reservamus in effectum. item tenutis et districtibus Felsewatna et Alsowatna vocatis. quae omnia et singula cum omni iure et iurisdictione praenotato Stephano Despoto absque haeredibus sexus masculini. quod idem Georgius filius Wlk. imo damus. item districtu Collubara appellato. et ex tunc prout ex nunc dedimus. item districtu Radio vocato penes Abna existente. quo memoratum Despotum absque haeredibus masculini sexus ab hac luce migrare contigerit. item villis. item terris et tenutis quondam Ladislai filii Chaztha similiter per defectum seminis eiusdem ad Maiestatem nostram regiam devolutis. prout ex tune. Regem Hungariae. quae per Serenissimum quondam Principem Dominum Ludovicum. ac per alios etiam in tempore ad hoc regnum nostrum Hungariae tenta forent et possessa. item castro Nandoralbensi appellato cum suis pertinentiis universis. felicis reminiscentiae. item castro Belastena appellato cum suis pertinentiis universis.

д.5 Ми Жигмундо и т.и желећи да краљество Рашко временом не допадне туђих руку). припадало и принадлежало. Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis.(паметно погледајући и у оштрини свога разматрања приљежно расуђујући да је исто краљество Рашко са свима својим правима и принадлежностима свагда и од старине било. eo specialiter declarato. властелима и великашима истог нашег краљевства угарског. они на свагда имати да чувају. ex tunc omnia praetacta per nostram Maiestatem eidem data et collata iterum ad Majestatem nostram coronamque et regnum nostras praedictas integraliter redundent et revolvantur. – B. професора латинског језика у гимназији београдској. . quibus nostrum secretum sigillum est appensum vigore et testimonio literarum mediante. 1801. anno Domini Millesimo cccc vigesimo sex otFejer. Harum nostrarum. . Geschichte von Serwien und Bosnien. semper et ubique fideles exhibeant famulatus. син Вука сина Бранкова. као и прелатима. да се наш верни. коју ће заклетву верности према нама и освећеној нашој круни и наследницима нашим. сјајни Ђурађ. - 5 Превод Томе Модуна. Datum in oppido nostro Tata. VI.почем је уз то живом молбом тражио од нашег величанства. краљевима угарским а и према напред поменутим прелатима. 446 . vol. праву и својини нашег величанства и освећене круне и поменутог краљевства нашег Угарског. quod in casu quo et ipsum Georgium filium Wlk sine haeredibus masculinis decedere contingat. властелима и великашима краљевства нашег и према истом краљеству нашем.Уговор у Тати између Деспота Стефана Лазаревића и Жигмунда Луксембуршког cum tota potentia et gentibus suis exercitualibus iuxta possibititates eorum exigentiam nobis ac Coronae ac Regno nostro praedictis toties quoties necesse et opportunum fuerit. Почем је верни наш. а не тек од какве позније владе наших претходника. предајемо успомени садржајем овога писма и т. 370-372. и Engel. као што и сада још припада и принадлежи. као његов сестрић.учинио. Tom. П р е в о д. д. Halle. . уврсти у сталеж и у друштво поменуте властеле истог нашег краљества угарског. да сваки властелин и сва властела његова положи заклетву верности и покорности нашем величанству. quas dum nobis in specie repraesantatae fuerint. X. . и да је свагда и од старине. in forma privilegis nostri redigi faciemus. потчињено нама и освећеној нашој дијадеми. Светли Стефан Деспот од Рашке. 809. као што и сада јесте.

и још и други градови. којима је он исти у свима нашим и поменутог нашег краљевства мучним војнама. и његове законите мушке потомке које је родио или које ће и изродити. опрезном бригом. напред поменуто краљевство Рашко са свима правима и областима његовим изузевши. исто тако жупа Тамнава. сина Вукова. срећним и несрећним. које су уз ово наше краљевство Угарско држали и притежавали пресветли поч. исто тако жупа која се зове Непричев. град Сокол у жупи Пољане. даље жупа Уб. даље жупу Битву. даље земље и баштине почившег Драгоше и Халапа. покрајине земље. за праве и законите прејемнике деспота Стефана и постављамо их на наследнике поменутога краљевства Рашке и истоме Ђурђу и његовим мушким законитим наследницима.не само размисливши о стварима напред наведеним. по зрелом савету и пристанку наших Прелата и властела. Владислава сина Костиног које су такође. даље град Мачов названи и његове принадлежности. владалац Господин Лудовик краљ угарски предраги наш таст славног споменућа.даље наклоњени поднесеним нам молбама истог Стефана деспота. и 447 . и наслади. са свима његовим принадлежностима. с његовим принадлежностима које има у жупи Ожах (?). покорности и искрене усрдности истог Стефана деспота. у којој је некада господин Хрвоја дао сазидати градиће Бродар и Зонизед.чилим духом и са пуном свешћу нашег величанства.Ненад Лемајић то Ми. исто тако жупа звана Рабас. него и претресавши и помињиво размотривши верне. . у којој је некада имао град. одличне и похвалне заслуге верности. одузевши и одвојивши: град Тишницу. по коме се граду Мачвански банат прозвао. како он не имаде порода. те се тако учинио угодним и пријатним погледима славе наше. и које су услед оскудице наследника прешле на наше краљевско величанство. исти тако и баштине и жупе које се зову Фелсевабна и Алсовабна. даље земље и баштине поч. тако и жупа звана Колубара. коју би могли имати у владању и управљању истим краљевством Рашким. вароши. исто тако град Бела Стена са свима принадлежностима. тако и жупа Љиг која је покрај жупе Непричевске. признајемо Ђурђа. претпостављајући угодност и корист истог деспота Стефана. исто тако град који се зове Голубац. и хотећи да из особитог благовољења нашег величанства поставимо истом деспоту Стефану наследнике на краљевство Рашко од његове крви: . које су близу поменутог града Сокола. исто тако град Београд (Nandor Albensis) са свима његовим принадлежностима. и неуморним старањем под свакојаким приликама и на разним местима излагао случајима среће и имање и личност и сва добра своја и својих на хвалу и част наше узвишености. прешле на наше краљевско величанство. села и засеоци. дивним постојанством. . исто тако жупа која се зове Рађо која постоји код Обне. у случају да се догоди да поменути деспот Стефан са овога света премине без наследника мушкога рода.

он исти (Ђурађ) и они исти (његови наследници) буду дужни да у крајевима суседним њему и краљевини Рашкој са свом својом моћи и с целом војском својом колико узмогу прикупити. опет поврати нашем величанству и нашој напред реченој круни и краљевству. да исти Ђурађ син Вуков умре без мушких наследника. као и да буду дужни неодложно покоравати се заповестима нашим и истих наших наследника и лично долазити нашем величанству на краљевски двор наш као и на двор наших наследника како што чине и остали властели истог нашег краљевства угарског. којим смо уобичајили поклоне давати властелима нашег краљевства угарског. које чим нам буде поднесено у оригиналу. . да исти Ђурађ син Вуков и његови напред поменути наследници буду свагда верни и послужни нама. с тим да он (Ђурађ) и његови горе поменути наследници имају све оно уживати и притежавати но то тако. што је њему наше величанство дало и поделило. освећеној нашој краљевској дијадеми и нашим наследницима краљевима угарским. као и да исти Ђурађ буде још дужан и долазити на саветовања (саборска).из особите милости.Уговор у Тати између Деспота Стефана Лазаревића и Жигмунда Луксембуршког други и ако за неко време. 448 . као што нам достојанству и приличи. Но ако би се случајно десило. Још хоћемо да. наредићемо да се у облику наше привилегије уреди. на коме је наш висући тајни печат. наше величанство или наши горе означени наследници буду од више пута помињатог Ђурђа или од његових горе означених наследника захтевали. услед појављених потреба. . чим и кад. укажу свагда и свугде услуге верности нама и горепоменутој круни и краљевини нашој кад год буде нужно и згодно. (нека нам буде на добро и од сада као и до сада!) радосно поклонисмо и убелисмо и у самој ствари дајемо. онда да се све горе наведено. поклањамо и убељујемо на онај начин. По сили и сведочанству овог нашег писма. године Господње 1426. што не дао Бог! напред поменути Стефан деспот без наследника мушког рода преминуо. треба задржати и у истини задавамо за нас и за круну и за поменуто краљевство угарско.што све скупа и свако за се са свим правима и свом облашћу нађосмо да – ако би с овога света. Дато у вароши нашој Тати.