You are on page 1of 40

Uticaj skladištenja na kvalitet herbe rtanjskog čaja različitih berbi

ZAVRŠNI RAD

Mentor: prof. dr Zoran Zeković Kandidat: Alena Tomšik Novi Sad, maj 2012.

SADRŽAJ
Uvod.................................................................................................................................................2 Opšti deo .......................................................................................................................................4 Etarska ulja.....................................................................................................................................15 Eksperimentalni deo.......................................................................................................................29 Rezultati i diskusija........................................................................................................................32 Zaključak........................................................................................................................................37 Literatura........................................................................................................................................38

Uvod

Veština lečenja biljem razvijala se kod svih naroda i sačuvala se negde više, negde manje kao tradicionalna ili narodna terapija, sve do danas. Mnoge biljke koje su se vekovima uspešno upotrebljavale u tradicionalnoj terapiji prihvaćene su i predstavljaju važne lekovite sirovine u savremenoj medicini. U Srbiji lekovito bilje predstavlja bogatu tradiciju i deo kulture naroda. Koristeći bilje u svakodnevnoj ishrani, čovek je postepeno uočavao njihova lekovita svojstva, tako da je lekovito bilje bilo najvažniji i najpristupačniji lek. S obzirom na to da tada nije postojalo saznanje o uzročnicima bolesti, niti o tome koja biljka bi mogla i na koji način da se upotrebi za lečenje, sve se zasnivalo na iskustvu. Vremenom su otkrivani razlozi specifične upotrebe lekovitih biljaka za određene bolesti. Koliko je čovek verovao u lekovitost pojedinih biljnih vrsta, potvrđuju i podaci da su biljke bile zaštitni znak bogova i božanstava, lekova i lečenja [1] . Mnoge biljne droge danas se koriste pre svega kao sirovine za ekstrakciju lekovitih principa (opijumski mak, digitalis, ražena glavnica). U periodu od skoro dve stotine godina, proučen je veliki broj biljaka i izolovano na milione aktivnih komponenti. Upotreba lekovitog bilja u savremenom dobu je sve veća. Lekovito bilje je značajno kao hrana i kao lek. Naročito biljni ekstrakti su atraktivni u modernoj fitoterapiji, u industriji kozmetike i u industriji hrane kao aditivi i začini.

Aromatične biljke zahvaljujući svojim aromatičnim i antiseptičkim svojstvima koriste se kao začini i prirodni prehrambeni konzervansi, u parfimerijskoj industriji, za aromaterapiju i različite medicinske svrhe. Među aromatičnim biljkama značajni su rodovi Origanum, Thymus i Satureja. Pripadnik roda Satureja, Satureja montana, rtanjski čaj (bresina, vrijesak), pripada porodici usntica, Laminaceae. Prirodno stanište ove biljke su krečnjački kamenjari i pašnjaci mediteranskog i submediteranskog tipa. U Srbiji ova bijka je rasprostranjena u Koprivniku, okolini Niša i Pirota, na Ozrenu, Rtnju. Rtanjski čaj ima veoma snažne antiseptičke osobine. Najčešće se primenjuje kao stomahik, adstrigens, korigens, antiseptik, kao preventiva u lečenju organa za varenje i disanje, nadutosti, kod grčeva u stomaku, protiv bolesti jetre i žučnih puteva, bronhitisa, astme. Veoma je efikasan u lečenju diabetesa. [ 2 ] Cilj ovog završnog rada je analiza herbe rtanjskog čaja, određivanje sadržaja etarskog ulja, kao i dobijanje odgovarajućih ekstrakata iz herbe rtanjskog čaja i njihovo poređenje. Analize su rađene sa drogama berbe 2011. godine i droge berbe 2009. godine. Izvršeno je poređenje sadržaja vlage, sadržaja etarskog ulja i prinosa ekstrakta koji je ostvaren primenom Soxhlet ekstrakcije, u cilju određivanja promena do kojih je došlo u drogi berbe 2009. godine nakon dve godine skladištenja u odgovarajućim uslovima. Ispitivanja su obuhvatala: • • Određivanje sadržaja vlage, Izolovanje i određivanje sadržaja etarskog ulja iz herbe rtanjskog čaja destilacijom pomoću vodene pare, • Sohxlet ekstrakcija pomoću metilen-hlorida kao ekstragensa.

Opšti deo
1.1 Porodica Laminaceae (usnatice)
Porodica usnatica (Laminaceae, Labiate) obuhvata oko 3.000 biljnih vrsta grupisanih u 200 rodova. Predstavnici ove familije su po rasprostranjenosti kosmopoliti, ali najveći broj vrsta naseljava Mediteransku oblast i centralnu Aziju. [ 2 ] U flori Srbije zastupljeno je oko 30 rodova usnatica sa 147 vrsta. Pripadnici ove porodice su jednogodišnje ili višegodišnje, zeljaste ili polužbunaste, aromatične biljke, retko niske drvenaste vrste. Stablo je na poprečnom preseku četvorouglasto, što je posledica karakteristično raspoređenog kolenhima. Žlezde na epidermisu su najčešće dobro razvijene i sadrže etarsko ulje ili ugljene hidrate. Listovi su naspramni i dekursirani, najčešće pokriveni žlezdanim dlakama u kojima su smeštena etarska ulja od kojih potiče aroma ovih biljaka. Listovi obično imaju dobro razvijenu lisnu dršku, a obod liske može biti ceo, testerast, grubo ili samo blago nazubljen. Poznati su i predstavnici sa perasto usečenim liskama. Izrazito zigomorfni cvetovi se

najčešće naseljavaju svetla. imaju potencijal kao prirodni konzervirajući agensi. Javljaju se čak i u šumskim ekosistemima. farmaciji i koji se koriste kao začinske biljke. žalfija. Veći ekonomski značaj Slika 1. Laminaceae Rod Satureja 1. jer se biljka upotrebljava u ishrani. Mnogi članovi ovog roda su poznati po svojim aromatičnim i lekovitim svojstvima. Ime roda Satureja potiče od latinske reči “saturare” što znači nahraniti. pa čak i gornje šumske granice. poseduje karakterističnu aromu. Kako se etarska ulja koriste kao aromatični agensi u hrani i piću. bosliljak. a donja usna iz 3 latice. a od davnina se upotrebljavaju u narodnoj i tradicionalnoj medicini. sunčana i otvorena staništa kao što su livade. malu Aziju i severnu Afriku. ruzmarin. Nadzemni delovi nekih Satureja vrsta se široko koriste u ishrani kao aromatične komponente. Laminaceae imaju aromatični predstavnici koji se koriste u industriji parfema.2 Rod Satureja pripada porodici Laminaceae i obuhvata preko 30 vrsta čija rasprostranjenost pokriva region južne i jugoistočne Evrope. Plod je merikarpijum koji se. pašnjaci. zbog prisustva antimikrobnih jedinjenja koja ulaze u njihov sastav. kada sazri raspada na 4 plodića orašice.nalaze u pazuhu brakteja skupljeni u cimozne cvasti. Zahvaljujući jakom fenolnom karakteru etarskog ulja Satureja vrste. medicini. [ 3] Predstavnici porodice usnatica. U Evropi je zabeleženo samo 12 vrsta pripadnika ovog roda. Čašica i krunica se sastoje od 5 listića koji su mođusobno srasli. gornja usna se sastoji iz 2. kao i rudimentalne vrste. rtanjski čaj i mnoge druge biljke spadaju među najpoznatije i najefikasnije gajene i divlje lekovite biljke. a najzastupnjenije su na istočnom Mediteranu. kamenjari. lavanda. koje pretežno naseljavaju kamenite sunčane regione. [ 4] Slika 1. Krunica je dvousna. a poznate su i korovske. Upravo nana. origano. zasititi. majčina dušica. Istraživanja etarskih ulja se upravo baziraju na antibakterijskoj i antigljivičnoj aktivnosti .

triterpeni i ruzmarinska kiselina. Satureja vrste su bogate komponentama kao što su karvakrol. tako i protiv biljnih patogena. timol. kvalitet i kvantitet etarskih ulja su i pod uticajem endogenih faktora (ontogenetska faza razvoja). U sastav njihovih etarskih ulja ulaze karvakrol.biljaka ovog roda. Rod poseduje antimikrobnu aktivnost kako protiv humanih. Određene Satureja vrste. [ 5] . kao što su timol i karvakrol. uključujući i Satureja montana. timol. u toku normalnog procesa rasta i razvoja ili kao odgovor na prisustvo patogena i stresa. Na hemijski sastav utiču brojni egzogeni faktori. postoji znatan istraživački interes za sadržaj i sastav. za koji je poznato da ima jako antioksidativno delovanje. Zajedno sa egzogenim faktorima. etarska ulja. klima. p-cimen zajedno sa linaloolom. načina sušenja biljnog materijala i izolacije etarskog ulja. bogati su izvori biološki aktivnih fitohemikalija. kariofilen. nadmorska visina. terpinen. kao što su geografski položaj. sastav zemljišta. što se upravo pripisuje prisustvu fenolnih komponenti. Satureja vrste produkuju sekundarne antimikrobne metabolite. γ-terpen i p-cimen. Pozitivni efekat pripadnika ovog roda na ljudsko zdravlje pripisuje se njihovim aktivnim komponentama kao što je etarsko ulje. ali i biološka svojstva etarskih ulja različitih biljnih vrsta roda Satureja. Prema tome. Tako je najveći sadržaj fenolnih komponenti zabeležen u etarskom ulju izolovanom iz biljnog materijala koji je sakupljen dok je biljka u stadijumu punog cvetanja.

Taksonomija biljke je data u tabeli 1. Taksonomija biljke Satureja montana Division (razdeo) Classis (klasa) Ordo (red) Familia (porodica) Genus (rod) Species (vrsta) Magnoliophyta Magnoliopsida Lamiales Lamiaceae Satureja Satureja montana .1. Tabela 1.3 Satureja montana L. Lamiaceae U ovom radu analizirana je biljka Satureja montana (rtanjski čaj).

Raste na krečnjačkim kamenjarima i pašnjacima mediteranskog i submediteranskog tipa. bez jasno izdvojene drške. Plod je orašica svetlomrke boje. Gornja usna krunice je zaobljena. kožasti i sjajni. Cvetovi su dugački 7-11 mm. Satureja montana (rtanjski čaj) 1.3. donja je nešto duža. Rtanjski čaj potiče iz Evrope i severne Afrike. sakupljene u dihazijume koji se nalaze u pazuhu listova zajedno gradeći dugačke metlice. osunčana staništa. Grane su visoke do 50 cm.Slika 2. sa drškom sa po 3 do 5 cvetova. koji su složene u cvasti. trorežnjevita. Listovi su uzano do linearno izduženi. ružičasta ili ljubičasta. [ 3] Cela biljka je pokrivena veoma kratkim dlačicama i žlezdama koje su ispunjene etarskim uljem i čine biljku jako aromatičnom. Krunica je bela. prijatnog mirisa. purpurno istačkana. SlikaBiljka cveta montana (herba) 3. Čašica je uzdužno levkasta ili zvonasta. ravna. odrvenele u donjem delu.1 Opis biljke Rtanjski čaj je veoma granat. Nastanjuje suva. skoro gola ili dlakava. dobro . na preseku skoro okrugle. Satureja od jula do oktobra. naspramni. nadvisuje čašicu. polužbunast sa snažnim vretenastim korenom.

p-cimen.8-cineol. Predstavnici seskviterpenskih ugljovodonika su β-kariofilen. ugljeni hidrati. mircen. u cvetu. na Ozrenu. Takođe se gaji u baštama kao začinska biljka. karvakrol metilestar i timol metilestar. berneol. nerol. biljka je zaštićena zakonom. . triterpeni. α-terpinena.5% do 2% (V/m). u okolini Niša i Pirota. uslova okoline i stadijuma razvoja. ruzmarinska kiselina. Monoterpenska jedinjenja među kojima su fenoli timol i karvakrol i njihovi metilestri čine glavne komponente etarskog ulja. timol. 1. Kao droga se koristi list i vršni deo biljke (herba). Monoterpenski alkoholi (geraniol. γ-terpinem. Etarsko ulje takođe sadrži i 1. Rtnju. pa čak i unutar jedne populacije i hemotipa. Sastav zavisi od lokaliteta. proteini. linalool. vitamin A. celuloza. a prisutni su i tanini. tanini i mineralne soli. kao što su etarsko ulje. Kako su resursi biljke jako umanjeni. kao i Crnog Gori.podnosi sušu i siromašno zemljište i zahteva malo vlage. Takođe je ima u Hercegovini. kao i mali procenat borneola. aromadendren. Glavne komponente monoterpenskih ugljovodonika etarskog ulja su p-cimen. estri geraniola i timil-acetat) su prisutni u malim količinama. flavonoidi. α-tujena. [ 24 ] Glavni sastojci etarskog ulja rtanjskog čaja su karvakrol. β-kariofilena. Jelašnici. rtanjski čaj je poznat po tome što ima veliku varijabilnost sastava. mineralne materije. α-pinena i mircena. Sadržaj etarskog ulja varira i kreće se prema različitim autorima u opsegu od 0. α-terpinen.3. γ-terpinen.2 Hemijski sastav Rtanjski čaj sadrži različite biološki aktivne sastojke. okolini Belog Rzava. β-bisabolen i δ-kadinen. U pogledu sadržaja i sastava etarskog ulja. U našoj zemlji ova biljka raste na Koprivniku.

Slika 4. Karvakrol poseduje antimikrobna svojstva. Za dobijanje prirodnog timola koristi se etarsko ulje timijana. kao i za dezinfekciju kože. Hemijska formula karvakrola Timol je prirodni monoterpenski fenol. u kozmetičkim preparatima za oralnu higijenu. kao i u etarskom ulju Thymus vrsta. dok vrste Satureja sadrže 1-45%. γ-terpinena (131%) i p-cimena (3-27%). Timol se koristi ako antiseptik. linaloola (1-62%). Timol i karvakrol predstavljaju izomerna jedinjenja koja se razlikuju po položaju hidroksilne grupe na fenolnom prstenu. Sadržaj monoterpenskih alkohola.Največi sadržaj timola je detektovan kod mladih biljaka. a najveći sadržaj karvakrola. [ 6 ] Prema literaturnim podacima sastav rtanjskog čaja pokazuje velike varijacije ralativne koncentracije glavnih komponenata karvakrola (84-95%). a čija biosinteza se odvija preko p-cimena i γ-terpinena. tokom cvetanja u septembru. [1] . Prisutan je i u etarskom ulju origana. [ 7 ] Karvakrol je aromatični oksidovani monoterpen. dok se sadržaji α-terpinena i γ-terpinena smanjuju. koje sadrže između 5 i 75% karvakrola. Saržaj p-cimena se povećava sa sazrevanjem biljke. aldehida i estara se smanjuje sa sazrevanjem biljke. predstavlja glavnu komponentu etarskog ulja rtanjskog čaja. a njegova niska toksičnost i prijatna aroma omogućavaju njegovu potencijalnu upotrebu kao prehrambenog aditiva u prevenciji bakterijske kontaminacije. Sadržaji timol i karvakrol-estara ostaju približno konstantni.

bosiljka. Linalool i linalool-acetat se dobijaju sintetički iz metilheptenona. Takođe se koristi kao hemijski reagens.Slika 5. [10 ] Slika 6.8-cineol (eukaliptol) je monoterpenski alkohol i dominantni sastojak etarskog ulja eukaliptusa. Hemijska formula timola Linalool. narandže. tercijalni monoterpenski alkohol. izomeran je geraniolu. Pored toga se koristi kao insekticid. Hemijska formula linaloola 1. Ima prijatnu aromu i ukus. Jedan od produkata linaloola je vitamin E. Koristi se u proizvodnji sapuna i deterdženata. Deluje kao ekspektorans i antiseptik. Čist linalool miriše na đurđevak. Nalazi se u etarskim uljima ruže. Koristi se kao sastojak začina i aroma. [1] . lavande. korijandera. u kozmetičkoj industriji kao sastojak preparata za oralnu higijenu.

borneol) je testirano na modelima in vitro. Hemijska formula 1.Slika 7. [12 ] Na antioksidativno delovanje ukazuju i rezultati analiza etil-acetatnih.3 Delovanje Ispitivanja antimikrobne aktivnosti etarskog ulja rtanjskog čaja na brojne patogene (Staphylococcus aureus. na biomarkerima oksidativnog stresa. [11] Antioksidativno delovanje etarskog ulja dobijenog iz droge rtanjskog čaja zajedno sa njegovim glavnim sastojcima (karvakrol. a najmanju vodeni. Estarska ulja su pokazala značajnu aktioksidativnu atkivnost. Zapaženo je da antimikrobno delovanje zavisi i od vrste rastvarača. Pseudomonas aeruginosa i Basillus subtilis ) su vršena disk-difuzionom metodom. koji pokazuju značajnu aktivnost protiv hidroksilnih i peroksi radikala. a postojalo je i inhibitorno delovanje na rast Pseudomonas aeruginosa. koja je u korelaciji sa sadržajem ukupnih fenola. Gram pozitivne bakterije su pokazale veću osetljivost. Staphylococcus epidermidis.8-cineola 1. Escherichia coli. n-butanolnih i vodenih ekstrakata rtanjskog čaja. Ustanovljeno je inhibitorno dejstvo etarskog ulja na ispitivane sojeve. Najveću antioksidativnu aktivnost je pokazao n-butanolni ekstrakt.3. p-cimen. Ovi rezultati pokazuje da ekstrakti ove biljke mogu biti korišćeni kao komponente u namirnicama i kao fitohemikalije. timol. [13] . a timol i karvakrol su sastojci koji su bar delimično odgovorni za antioskidativno delovanje. γ-terpinen. koji je poznat po visokom nivou rezistencije na antimikrobne lekove i antibiotike.

pored antioksidativnih i antiproliferativne efekate rtanjskog čaja na kulturama humanih ćelija. mirisna biljka za lečenje organa za disanje.Skoriji eksperimenti potvrđuju. Preporučuje se dijabetičarima kao pomoćno lekovito sredstvo. mokrenje. [16 ] Satureja montana je jedna od najboljih medonosnih biljaka. stimulans. Takođe nalazi primenu i u kozmetičkoj indusrtiji u proizvodnji sapuna i praškastih detedženata. kao i za spoljašnju upotrebu. samo ili zajedno sa drugim etarskim uljima. [15] Rtanjski čaj je veoma efikasan u lečenju dijabetesa. Listovi i herba biljke koriste se sveži ili osušeni kao aromatični agensi u začinima. [14 ] 1. povrću. kao stomahik. proizvodnji parfema. . karminativ. kod dijareje. kao i antiinflamatorno delovanje. jelima sa mesom. čiji se med koriti za lečenje bronhitisa. homeopatiji za lečenje različitih bolesti. zato što gasi žeđ i ublažava bolove u gastro-intestinalnom sistemu. etarsko ulje rtanjskog čaja ima jako antiseptičko dejstvo. Zabeležena je i antiviralna aktivnost etarskog ulja na virus HIV. kao i kod ujeda insekata. Takođe se koristi kod reumatizma i artritisa. Upotrebljava se kao vrlo korisna i neškodljiva. Etarsko ulje dobijeno destilacijom pomoću vodene pare se koristi u prehrambenoj industriji. kobasicama. ekspektorans.4 Upotreba Satureja montana se u mediteranskoj regiji koristi kao kulinarska biljka još od antičkog perioda. cvet i stabljika se koriste u vidu biljnih čajeva u tradicionalnoj medicini. List. [13] Usled prisustva fenolnih jedinjenja. varenje.3. za lečenje upala kože i sluzokože. U narodu je rtanjski čaj poznat kao afrodizijak.

[17 ] . jer može delovati kao iritans kože i sluzokože. Upotrebu etarskog ulja ratnjskog čaja treba izbegavati tokom trudnoće. Infuz rtanjskog čaja Važna upozorenja: Etarsko ulje rtanjskog čaja nije preporučljivo za upotrebu u aromaterapiji. Zatim se procedi i pije po jedna šolja čaja tri puta dnevno. Slika 8. poklopi i ostavi da stoji 20 minuta. kod dojilja. beba i male dece.Infuz rtanjskog čaja se tredicionalno priprema tako što se jedna supena kašika čaja prelije sa 200 ml ključale vode.

[16] . [ 2] Aromatične droge sadrže najčešće manje od 1% etarskog ulja i retko koje biljke sadrže veći procenat (kao na primer pupoljak karanfilića 12-15%) . Takođe se štite od životinja. stabljici. Značajana uloga etarskih ulja je i da štite biljku od mikroorganizama i tako suzbijaju širenje infekcije.Etarska ulja 1. korenu. seskviterpena i fenilpropanskih jedinjenja. herbivora. biološke funkcije Etarska ulja predstavljaju specifične. grančicama. Mytreceae i Lauraceae. Rutaceae. rasprostranjenost. kori drveta).4 Definicija. Najpoznatije aromatične biljke su iz porodica Asteraceae. Apiaceae. listovima. nazivaju se aromatične droge. Aetherolea Biljke koje sadrže etarska ulja nazivaju se aromatične biljke. Predstavljaju složene smeše različitih isparljivih monoterpena. [1] Etarska ulja se dobijaju iz biljaka u kojima se ona stvaraju u specijalizovanim tkivima. koji su u biljkama zastupljni u malim količinama. Delovi biljaka koji se koriste zbog terapijskih efekata etarskih ulja ili pojedinih sastojaka ulja. čime se obezbeđuje prenošenje polena i oprašivanje. Iako većina komponenata od kojih su sačinjena ne učestvuje direktno u primarnom metabolizmu biljke. Njihova biološka funkcija je povezana sa atraktantnim delovanjem na insekte. Slika 9. tečne produkte biljnog tkiva. ustanovljeno je da su etarska ulja kao sekundarni metaboliti veoma važni za opstanak biljke. Nalaze se u raznim delovima biljaka u obliku kapljica (u cvetovima. Neka ulja mogu sadržati i do 250 različitih jedinjenja. plodovima. Laminaceae.

mada neka mogu biti i viskoznija. jer se menja prilikom degradacionog procesa. Za kontrolu kvaliteta veoma su važni parametri miris i boja. Danas se za analizu etarskih ulja koristi gasna hromatografija sa masenom spektrometrijom (GC-MS) Podela etrskih ulja: U gornja grupu spadaju ulja agruma (citrusna ulja) i eukaliptus. Izuzetno su antiseptična i najizrazitije delovanje pokazuju na glavobolju. limuna. probavne organe. Tu pripadaju etarska ulja mandarine. Njihov naziv nije povezan sa sadržajem masti i ulja. melise. etanolu. eukaliptusa. jer ih ne sadrže i ne ostavljaju masan trag na papiru. Umiruju ili stimulišu probavu. prehlade.5 Fizičko-hemijske osobine Etarska ulja su uglavnom bezbojna. lepljiva. ekološki faktori. uljima. Interval ključanja je od 150 do 300˚C. Umereno su isparljiva. no sa . timijana). Ovde treba posebno naglasiti sva cvetna ulja. a generalno se ne rastvaraju u vodi. kao i način izolacije etarskog ulja. smeđa. želudac. U srednju grupu ulja spadaju ulja čijem mirisu treba nešto više vremena da se oseti. faza ontogenetskog razvoja. plava. kao pripadnike iste grupe. koja se prepoznaju po tome što se miris oseća odmah po otvaranju bočice. ruzmarina. Ovoj grupi pripada većina mediteranskih etarskih ulja (mente. Etarska ulja su lipofilna i lako se rastvaraju u mastima. Na kvalitet etarskog ulja mogu uticati genotip. Svoje delovanje ispoljavaju na pluća. iako neka mogu biti tamno-crvena. vrlo isparljiva. žuta. Miris etarskog ulja je oštar. nepolarnim organskim rastvaračima. izuzetni su antiseptici za pluća i bronhije. ali kada nisu čista veoma je neprijatan. Etarsko ulje ruže je skoro čvrsto na sobnoj temperaturi. pomorandže. svako ulje ima karakterističnu temperaturu ključanja. koncentraciju. smanjuju napetost u želucu. To su ulja reskog mirisa. bergamota. Boja je važan indikator kvaliteta. žalfije.1. Kao parametar kvaliteta značajne su i vrednosti indeksa refrakcije i ugla skretanja ravni polarizovane svetlosti. zelena. čajevca. Konzistencija etarskih ulja je slična konzistenciji vode ili alkohola. način obrade biljne sirovine. Zbog različitog sadržaja komponenata. lavande.

Ipak. kedra. Tu pripadaju mirisi dobijeni iz drveća. pačulija. U mirisnoj mešavini treba uvek da postoji mala količina ulja iz srednje grupe. jer ona povezuje ulja iz druge dve grupe. ylangylanga. . Danas postoji nekoliko načina dobijanja etarskih ulja. geranijuma).6 Istorijat i dobijanje Prvi autentični opis destilacije pravih etarskih ulja pripisuje se katalonskom lekaru Arnaldu de Villanova (1235-1311). današnjem središtu industrije parfema na jugu Francuske. Proces je nakon toga usavršen u Grasseu. kleke. bobica. koji usporavaju isparavanje drugih ulja iz viših grupa. može usporiti njihovo isparavanje. Destilacija pomoću vodene pare zasniva se na primeni Daltonovog zakona parcijalnih pritisaka tečnosti koje se međusobno ne mešaju i ne reaguju. cimeta. klinčića. đumbira. Smeša se zatim hladi i kako rezultat se dobija aromatična voda (hidrolat) na čijoj površini se kao gornja faza sakuplja etarsko ulje.posebnim antistresnim i psihički stabilizirajućim delovanjem (ulja ruže. bibera. Indirektnim zagrevanjem vode dobija se vodena para koja prolazi kroz biljni materijal i rastvara pare etarskog ulja. korena. osetljiva bešika i bubrezi. čempresa. jasmina. Donja grupa etarskih ulja najsporije isparava. Ovu podelu treba imati na umu prilikom pripremanja mirisnih mešavina. U mešavinama etarskih ulja ili mirisnim mešavinama koristi se kao fiksatori. Tu spadaju ulja dobijena iz bora. Njihovo delovanje se primenjuje kod problema u donjem delu tela (bolovi u ledjima i krstima. Mešanje ulja iz gornje grupe sa uljima iz donje grupe. kore. sandala. [ 9] 1. reproduktivni organi). jele. tek u drugoj polovini XVI veka proizvodnja i upotreba etarskih ulja se raširila. nerolija.

Dielektrično zagrevanje zavisi od sposobnosti materijala da apsorbuje mikrotalasnu energiju i pretvori je u toplotu. Neutralne masne podloge se razlivaju na staklene površine. Savremeni način dobijanja etarskih ulja iz droga je ekstrakcija superkritičnim fluidima. Fitotonični proces je najnovija metoda ekstrakcije etarskih ulja upotrebom posebnih novih raastvarača. zamenjaju se novim cvetovim. Kretanje rastvorenih jona povećava penetraciju rastvarača u matriks i na taj način podstiče rastvaranje. Mirisne supstance se izdvajaju iz masti pomoću određenih rastvarača. Enfleurage (anfleraž) postupak se koristi za dobijanje veoma finih ulja cvetova. Na ovaj način se dobijaju etarska ulja skoro istog sastava kao i ulja u samoj kori. Mikrotalasi zagrevaju celi volumen uzorka simultano i oštećuju vodonikove veze potsčući rotaciju dipola. [19 ] . jer se njihove rezerve nalaze u spoljašnjim sunđerastim slojevima i mogu se lako mehanički otvoriti i isprazniti. koji se nazivaju fitosoli. Ovim postupkom se dobijaju produkti koji su po sastavu veoma bliski onima koji se nativno nalaze u biljnom materijalu. a kada očvrsnu prekrivaju se cvetovima.Hladno presovanje se primenjuje isključivo za dobijanje etarskih ulja iz kore citrus plodova. Difuzijom ulje prelazi u podlogu a posle određenog vremena. nakon iscrpljenja. pa imaju i miris na plodove iz kojih potiču. [ 9] Mikrotalasna ekstrakcija se može koristiti za izdvajanje termolabilnih jedinjenja kao što su etarska ulja. koji se koriste u parfimeriji.

To su tečni. a zatim se pristupa perkolaciji. Ostatak prvog perkolata sjedini se sa ostalim perkolatima i zajedno uparava pod sniženim pritiskom sve dok se sa izdvojenim delom prvog Slika 11. Ovi postupci se koriste za dobijanje galenskih preparata. [18] 1. U sladu s tim. jer je najbogatiji aktivnim principima. Jug. praškasti ili granulovani preparati dobijeni ekstrakcijom droge propisanim rastvaračem. [18 ] .7.1. U parksi. Oko 80-85% prvog perkolata se izdvoji i ne uparava. maceracija često prethodi perkolaciji.7 Ekstrakti Ekstrakti pripadaju osnovnoj i najvećoj grupi galenskih preparata. dok se u industriji primenjuje višestruka protivstrujna ekstrakcija. Extracta fluida prekolata ne dobije masa tečnog ekstrakta koja je jednaka masi upotrebljene droge. Dobijeni tečni ekstrakti se čuvaju u dobro zatvorenim bocama na hladnom mestu zaštićeno od svetlosti. Upotrebljeni rastvarač se posle ekstrakcije delimično ili potpuno ukloni. U principu se dobijaju perkolacijom do racionalnog stepena iskorišćenja. IV propisuje tečne i suve ekstrakte .1 Tečni ekstrakti Ekstrakti droga koji se izrađuju tako da jedan deo tečnog ekstrakta sadrži aktivne principe iz jednog dela droge nazivaju se tečni ekstrakti 1:1. Ph. kao i kontinualna protivstrujna ekstrakcija. Nakvašena droga se prvo ostavi da bubri određeno vreme. Primenom protivstrujne višestepene ekstrakcije biljni materijal se potpunije iscrpljuje.

prečišćavanja ekstrakta od balasnih materija. Oni se ipak koriste. primenjuju se različiti postupci prečišćavanja: zagrevanje na temperaturi ključanja.1. Sušenje se izvodi do konstantne mase. Extracta sicca . najčešće iznad sredstva za sušenje. cirkulacionim postupkom i kontinualnom protivstrujnom ekstrakcijom. Sušenjem u sušnici sa raspršivačem se dobija fini prah suvog ekstrakta. Tehnološki postupak proizvodnje se sastoji iz nekoliko faza: dobijanja tečnog ekstrakta. higroskopnost) ograničavaju primenu suvih ekstrakta. taloženje pomoću alkohola. naročito za izradu instant čajeva ili proizvodnju kapsula. reperkolacijom.2 Suvi ekstrakti Suvi ekstrakti predstavljaju ekstrakte droga iz kojih je pogodnim postupkom u potpuosti odstranjen rastvarač. Negativne osobine (nestabilnost. [18] Slika 12. ugušćivanja i sušenja ekstrakta. Izrađuju se dvostrukom maceracijom.7. Za uparavanje se najčešće koristi vakuum uparivač pod sniženim pritiskom na temperaturi koja ne prelazi 50. Čuvaju se u dobro zatvorenim posudama. Sadržaj vlage ne sme biti veći od 5%. Za sušenje ugušćenog ekstrakta najčešće se primenjue vakuum sušnica. Standardizacija suvog ekstrakta se obavlja u zavisnosti od korišćenog ekstragensa na sadržaj etarskog ulja ili flavonoida. a zatim se dobijeni suvi ekstrakt melje u mlinu sa kuglicama. osmoljavanje. dodavanje adsorbensa.60°C. U zavisnosti od količine balasnih materija.

One prilikom izdvajanje aktivnih komponenata takođe dospevaju u ekstrakt. dekokta. nekad uz dodatak glicerola i propilenglikola. jer mogu umanjiti dejstvo aktivnih komponenata. macerata i nekih ekstrakata.1. Sa 70% etanolom. Ostali rastvarači koji nisu fiziološki prihvatljivi. sadržaj ćelija se rastvara i difuzijom izlazi kroz intracelularne prostore u okolnu tečnost dok se ne uspostavi ravnoteža koncentracija unutar i izvan ćelija. pojavljuju se intarmolekularni prostori i rastvarač ulazi u ćeliju. kao rastvarača. ali njen nedostatak je što prouzrokuje hidrolitičku i fermentativnu razgradnju.8 Ekstrakcija Ekstrakcija predstavlja izolovanje aktivnih komponenata iz biljnih ili životinjskih droga uz pomoć rastvarača primenom standardnih metoda. Biljne droge predstavljaju osušene delove biljaka. Bubrenjem skeletna membrana postaje manje čvrsta. Zato je za ekstrakciju kore. Rastvarači za ekstrakciju su najčešće voda i etanol. Osim toga. a izvodi se kontinualno ili diskontinualnim postupkom. od jako usitnjene droge ekstrakt se teško odvaja a jako usitnjena droga može adsobrovati već ekstrahovane komponente. plodova i semenki glavni uslov odgovarajuća usitnjenost polaznog materijala. Ekstrakcija može biti delimična ili potpuna. a time i mogućnost kontakta pojedinih čestica sa rastvaračem za ekstrakciju. gde su nepoženjne. Izdvajanje aktivnih komponenata iz droge uslovljeno je anatomskom građom droga. Najčešće se koristi smeša etanola i vode. koriste se samo kada se potpuno uklone iz proizvoda. Pored aktivnih komponenata u drogi je prisutan i niz balasnih materija. mogućnosti adsorpcije aktivne materije na nabubrelu drogu kao i balasnih materija i omogućava razvoj mikroorganizama. jer zasićenija ekstrakciona tečnost teško prolazi kroz deblji sloj. [19] . pogotovo u prisustvu supstanci koje jako bubre. korena. Pri kontaktu rastvarača sa usitnjenim biljnim materijalom u oštećenim biljnim ćelijama dolazi do rastvaranja njihovog sadržaja. Epidermi sa debelim kutikulama veoma malo propuštaju rastvarač. U slučaju prevelike usitnjenosti ekstrakcija je otežana. Protoplazma bubri. koji je selektivniji od vode se postiže optimalan stepen iskorišćenja aktivne supstance uz neznatno prisustvo balasnih materija. Prečišćena voda se danas koristi za izrazu infuza. U neoštećene ćelije rastvarač mora prvo da prodre. Usitnjavanjem se povećava specifična površina materijala. Voda poseduje veliku sposobnost ekstrakcije.

kroz koji usitnjene čestice mogu da prođu. Pri usitnjavanju ne sme da se odbaci ni jedan deo droge i treba nastojati da su usitnjene čestice droge podjednake veličine. čime se narušava struktura biljnog tkiva. 1. . drogu je pre ekstrakcije potrebno usitniti i definistati stepen usitnjesnosti. koren). Jedan od najčešće korišćenih je mlin čekićar.1.1 Priprema droge za ekstrakciju postupkom ustinjavanja Droga koja se podvrgava ekstrakciji mora biti usitnjena do određenog stepena.9.9 Priprema biljnog materijala za ekstrakciju Kako droge pretstavljaju osušene delove i organe biljaka ili cele biljke koje se po svojoj građi mogu razlikovati i mogu biti droge sa veoma finom fizičkom strukturom biljnog tkiva (cvet. skraćuje put difuzije aktivnih materija i povećava površina za razmenu mase. Brojevi se odnose na broj sita i označavaju dužinu stranice otvora sita uzraženu u mm sa zaokruženom vrednošću. list) ili sa vrlo grubom drvenastom strukturom (stablno.2 Definisanje stepena usitnjenosti i ujednačenosti čestica Stepen usitnjenosti biljnog materijala i čvrstih supstanci označava se po Farmakopeji arapskim brojevima u zagradi iza droge ili preparata. 1. Za narušavanje strukture mogu se primeniti različiti milinovi. Sita koja se najčešće upotrebljavaju (talela 1) moraju da odgovaraju trenutnim propisima.9.

75 0. IV broj sita 6 3 2 0. a najviše 5% krupnijih čestica koje zaostaju na propisanom situ.0 0.Tabela 1. Usitnjena droga sme da sadrži.30 0. a deo koji prolazi.75 0. proseje kroz prvo po redosledu gušće sito od propisanog. Sita i stepen usitnjesnosti droga preme Ph. Srednji prečnik čestica (d) se izračunava iz izraza: m 100 =∑ i d di (3. najviše 40% sitnijih čestica koje prolaze kroz sito manjih otvora od propisanog. Usitnjenost biljnog materijala može biti definisana i preko veličine srednjeg prečnika čestica (d). zatvori poklopcem i.0 2.1) m i .30 0. ako nije drugačije propisano. Jug. ako nije drugačije propisao. koji se određuje tako što se usitnjena droga prenese na set sita. Deo droge koji zaostaje na situ se izmeri.15 veličina otvora [mm] 6. seje 20-30 minuta.15 stepen usitnjenosti grubo sečene droge (Drogae riditer concisae) polusitno sečene droge (Drogae concisae) sitno sečene droge (Drogae minutim concisae) grubi prašak (Pulvis grossus) sitan prašak (Pulvis subtilis) vrlo sitan prašak (Pulvis subtilissimus) Postupak: Usitnjena droga se stavi na propisano sito.0 3.maseni procenat i-te frakcije . stavi poklopac i seje 20 minuta. Zatim se meri masa dela droge zaostale na sitima i izračunava maseni procenat svake frakcije (m i ) i srednji prečnik veličine otvora dva susedna sita (d i ).

postavljaju se uslovi stepena usitnjenosti. ne bude veći od 10%.75 mm). Kada se ekstrakcija izvodi u industrijskim razmerama.10 Prema Ph. veličina otvora od 0.5 mm.16 0. [18] . Tabela 2. Oznaka i veličina otvora sita proizvođača ERWEKA oznaka sita 0 1 2 3 4 5 6 7 veličina otvora sita [mm] 10 4 3. Najčešće se postavlja ograničenje da udeo sitnih čestica.15 2 0. Ređi je slučaj da se preporučuje veći stepen usitnjenosti (npr. kako bi se obezbedila dobra perkolaciona svojstva biljnog materijala i samog tehničkog izvođenja operacije. mlin čekićar). čiji je prečnik manji od 0. Jug.d i . IV biljni materijal se najčešće priprema za ekstrakciju usitnjavanjem do takvog stepena da prolazi kroz sito sa veličinom otvora 2 mm.srednji prečnik i-te frakcije Za određivanje srednjeg prečnika usitnjenog biljnog materijala može se primeniti i set sita proizvođača ERWEKA (tabela 2).8 0. Zato se nakon mlevenja pristupa sejanju biljne mase. Ova faze se može izostaviti ukoliko su odgovarajuća sita postavljena na samom mlinu (npr. Droga koja se ekstrahuje mora biti usitnjena do određenog stepena koji varira u granicama 1-5 mm.315 0.

koja su najčešće uljaste konzistencije na sobnoj temperaturi. Ulaz vode 11. Iznad tela ekstraktora se postavlja hladnjak. Sifon 7. Koristi se za izdvajanje etarskih ulja iz prirodnih materijala pomoću Soxhlet-ove aparature za kontinualnu ekstrakciju. odnosno do iscrpljenja uzorka. Rastvarač 2. Kondenzator kroz koji struji voda 10. Destilacioni sud 3. Postupak se ponavlja i ekstrakcija teče kontinualno do potrebnog broja sifoniranja. destilaciji ili tečno/tečnoj ekstrakciji radi izdvajanja supstanci. [18] 1. sadržaj se preliva preko sifonske cevi nazad u balon. a ispod balon u koji se sipa rastvarač do 2/3 zapremine balona. Balon se zagreva. Telo ekstraktora 5. Izlaz vode Slika 13 Soxhlet ekstraktor . Topao rastvarač u kontaktu sa ekstrakcionim materijalom rastvara supstance i kada se telo ekstraktora napuni ekstraktom. dobijeni ekstrakt se podvrgava uparavanju. Nakon završene ekstrakcije. Nastavak sa šlifom 9. Usitnjeni materijal se postavlja u ekstrakcionu čauru. a pare se kreću naviše kroz bočnu cev i kondenzuju. Čaura 6. Bočna cev 4.1.10 Soxhlet ekstrakcija Ekstrakcija sa povremenim ispuštanjem ekstrakta predstavlja ekstrakciju iz sirovina u čvrstom stanju. a čaura u telo ekstraktora. Cev koja vraća rastvarač u balon 8. Ostvaruje se uz male zapremine rastvarača pri čemu se mogu izdvojiti rastvorna jedinjenja.

mirisne proizvode (etarska ulja). voskovi.1. ukupni pritisak para iznad smeše (p) jednak je zbiru parcijalnih pritisaka komponenata. ekstrakcijom lako isparljivim organskim rastvaračima. jer one rastvaraju oslobođeno etarsko ulje i time znatno smanjuju parcijalni pritisak njegovih para. smole) utiču na povećanje utroška tehnološke pare. [ 22 ] . Etarska ulja se dobijaju iz raznih delova biljaka destilacijom pomoću vodene pare. vode (p v ) i etarskog ulja (p e ): p = pv + pe (3. Pri destilaciji etarskog ulja radi se o binarnom sistemu koji se sastoje od dve tečnosti koje se međusobno ne mešaju i ne reaguju. Primenom jednačine. Prema Daltonovom zakonu. Smeša proključa kada zbir napona para vode i etarskog ulja dostigne ukupan pritisak koji vlada u sudu iznad smeše. ekstrakcijom gasovima u superkritičnom stanju ili presovanjem. uz poznavanje vrednosti napona pare komponente A (p A ): pA m = A pv mv (3.11 Izolovanje etarskih ulja destilacijom pomoću vodene pare Droge koje kao glavne sastojke sadrže isparljive.2) Na osnovu ovih vrednosti parcijalnih pritisaka. odnosno masa etarskog ulja. nazivaju se aromatične droge. Takođe supstance visoke tačke ključanja (npr. masna ulja. može se izračunati teorijska vrednost potrebne količine tehnološke pare za izdvajanje određene mase etarskog ulja. može se izračunati masa komponente A (m A ). tehnološka para se znatno više troši (produžuje se proces destilacije) nego pri destilaciji već izdvojenog ulja.3) Pri destilaciji etarskih ulja iz biljnog materijala.

silaznog hladnjaka na koji se nastavlja vertikalna merna cev. pažljivim otvaranjem slavine na donjem delu merne cevi ispušta se etarsko ulje u mernu cev. a na donjem delu je ispustni otvor sa slavinom. po Unger-u. aparatura se ispira acetonom. Slika 14. . Nakon određenog vremena destilacije. Iznad podeoka nalazi se proširenje oblika olive. zapremine 1. uz dodatak staklenih perlica za ravnomerno ključanje i postavi nastavak za destilaciju. Aparatura je sastavljena od balona za destilaciju sa okruglim dnom.11. a zatim se prekida destilacija i ponovo uključi dotok vode u hladnjak. koja prelazi u graduisanu cev. kao i aparature sa izvesnim modifikacijama. Nastavak za destilaciju se sastoji od staklene cevi koja je postavljena vertikalno i lučno savijena. pomeša sa određenom zapreminom vode. određenog stepena usitnjenosti i propisane mase se unese u destilacioni balon. Kroz otvor na gornjem kraku vertikalne merne cevi se unese toliko vode da se ona počne prelivati u destilacioni balon.1 Određivanje sadržaja etarskog ulja Za određivanje sadržaja etarskog ulja koriste se aparature različite konstrukcije (po Clevenger-u. Nakon 20-30 minuta. [18 ] Opšti postupak određivanja Usitnjena droga. prekida se hlađenje (do pojave vodene pare na donjem delu hladnjaka). zatim vodom i hrom-sumpornom kiselinom i ponovo vodom.1. Zatim se sadržaj zagreva do ključanja i vrši destilacija određeno vreme. Nakon očitavanja zapremine. po Moritz-u).000 ml i nastavka za destilaciju (slika 14). Merna cev je spojena preko cevi sa ulaznom granom nastavka za destilaciju. Aparatura za određivanje sadržaja etarskog ulja Pre svake upotrebe.

4) X.masa droge (g) .sadržaj etarskog ulja (%.etarsko ulje se pomoću Pasterove pipete prenese u bočice u čuva na temperaturi frižidera. Sadržaj u drogi se računa prema jednačini: [18 ] a X = 100 b (3. V/m) a.zapremina ulja (ml) b.

Vlaga koja ostaje u drogi posle sušenja je primarna vlaga. Za droge sa veoma nestabilnim aktivnim principima taj procenat je niži (droge sa kardiotoničnim glikozidima do 6%). [ 23] . Za nadzemne organe biljaka familije Lamiaceae ne sme da bude viša od 35°C (jer se etarsko ulje nalazi egzogeno). Hrvatska).12 Određivanje sadržaja vlage Farmakopeja za svaku drogu propisuje maksimalni dozvoljeni sadržaj vlage. Ekstrakcija po Soxhlet-u pomoću metilen-hlorida je vršena na Soxhlet-ovom ekstraktoru i kao hladnjak je korišćen Allin-ov kondenzator proizvođača Intos (Pula. godine. Vrši se direktno na suncu. u hladu na promajnom mestu ili termičkim sušarama na tačno određenoj temperaturi. Pod uticajem vlage dolazi do razgradnje aktivnih sastojaka i do razvoje mikroorganizama. i 2011. Slovenija). Sušenje je najlakši način konzerviranja biljaka. Uslovi sušenja se propisuju posebno za svaku drogu. Uparavanje tečnog ekstrakta izvršeno je na rotacionom vakuum uparivaču (Devarot. 1. Elektromedicina. Za najveći broj droga ta vrednost iznosi 8-12%. a vlaga koji droga naknadno upije je sekundarna vlaga.Eksperimentalni deo U eksperimentalnim istraživanjima korišćena je droga rtanjskog čaja (Saturejae herba) berbe 2009. Destilacija vodenom parom je vršena na aparaturi po Clevenger-u. što umanjuje vrednost droge. Nedovoljno osušena ili nepropisno čuvana droga koja je naknadno upila nedozvoljenu količinu vlage podložna je kvarenju.

Posle svakog sušenja vegeglas se hladi u eksikatoru. IV Princip: Sadržaj vlage se određuje gravimetrijski iz razlike mase droge pre i posle sušenja.1) a. Voda se zatim ispišta iz graduisane cevi i očitava zapremina izolovanog etarskog ulja (b) u ml. zatim izvadi i hladi u eksikatoru.masa droge nakon sušenja [g] 1. .13 Destilacija vodenom parom Odmerena masa od 20 g droge rtanjskog čaja se prenese u balon za destilaciju. Postupak: 1 g droge se precizno izmeri u staklenoj posudi sa brušenim poklopcem (vegeglas) i suši otvoreno 2 sata u sušnici na 100-105°C. Jug. meri i ponovo suši po pola sata do konstantne mase. vrši se destilacija tri sata (slika 14). Kroz otvor na gornjem kraju vertikalne cevi sipa se destilovana voda dok ne se prelije u balon za destilaciju. doda 400 ml destilovane vode i postavi nastavak za destilaciju.Određivanje vlage prema Ph. Sadržaj balona se zagreva do ključanja i kada proključa. Dobijeno etarsko ulje se izdvaja na površini vode u vertikalnoj mernoj cevi.masa droge pre sušenja [g] b. Nakon toga isljučuje se protok vode kroz hladnjak i prekida sa zagrevanjem. [ 25] Sadržaj vlage (SV) u drogi se računa po formuli: SV = a −b 100 a (4.

što se vrši uparavanjem na rotacionom vakuum uparivaču do suvog ostatka. U ekstrakcioni balon se sipa oko 120 ml metilen-hlorida (do 2/3 zapremine balona) i zagreva sadržaj. . m/m]. a pare rastvarača prolaze kroz cev ekstraktora i rastvaraju supstance u kontaktu sa drogom. i postavi u telo ekstraktora. Prinos ekstrakcije se preračunava na 100 grama droge [%. Povremeno ispuštanje. sadržaj se preliva-sifonira preko cevi nazad u balon. Masa ekstrakta se izračunava iz razlike mase balona sa suvim ekstraktom i praznog balona. napravljene od filter papira.1.14 Soxhlet ekstrakcija Odmerena masa od 15 g droge herbe rtanjskog čaja se prenese u ekstrakcionu čauru. po čemu se zaključuje da je ekstrakcija završena. odnosno sifoniranje za drogu herbe rtanjskog čaja je vršeno 20 puta. nakon čega se rastvarač obezbojio. U kondenzatoru pare se kondenzuju i vraćaju u telo ekstraktora. Iznad tela kondenzatora postavlja se hladnjak. Nakon ekstrakcije neophodno je ukloniti rastvarač iz ekstrakta. Kada se telo ekstraktora napuni rastvaračem.

U radu su izvršena sledeća ispitivanja: 1. Tabela 3.2375 0. godine broj sita 3 4 5 6 7 veličina otvora sita [mm] 2 0. Za određivanje srednjeg prečnika korišćen je set sita proizvođača ERWEKA. Izolovanje etarskog ulja iz droge rtanjskog čaja destilacijom pomoću vodene pare i poređenje sadržaja etarskog ulja stare i nove droge.Rezultati i diskusija U okviru ovog završnog rada vršena su uporedna ispitivanja droge rtanjskog čaja berbe 2009.27 8. 1.4 0. Stepen usitnjenosti droge rtanjskog čaja berbe 2009. Takođe.1 m i [%] 0 0 73. ispitano je koje se promene dešavaju u drogi nakon dve godine skladištenja pod određenim uslovima.05 .13 0.315 0. Određivanje srednjeg prečnika čestica usitnjene droge. Dobijeni rezultati su prilazani u tabeli. Soxhlet ekstrakcija droge primenom metilen-hlorida kao ekstragensa i poređenje totalnog ekstrakta dobijenog iz stare i nove droge. godine. godine i droge rtanjskog čaja berbe 2011. 4. nakon mlevenja droge izvršeno je prosejavanje uzorka kroz sita odgovarajućeg prečnika otvora. 3. 2. Određivanje sadržaja vlage.16 0.58 18.5575 0.8 0.15 Određivanje srednjeg prečnika čestica biljnog materijala Radi određivaja srednjeg prečnika čestica (d).07 d i [mm] 1.

broj sita 3 4 5 6 7 veličina otvora sita [mm] 2 0.18 20.13 0.315 0.3692 mm. i on iznosi 0.1 mi [%] 0 0 70.05 Tabela 4.5575 0. godine Na osnovu rezultata datih u tabeli 3 i jednačine 3.3536 mm.4 0.16 0.1 izračunat je srednji prečnik čestica usitnjene droge rtanjskog čaja berbe 2011. Na osnovu rezultata datih u tabeli 4 i jednačine 3.48 9.2375 0.19 di [mm] 1. Stepen usitnjenosti droge rtanjskog čaja berba 2011.1 izračunat je srednji prečnik čestica usitnjene droge rtanjskog čaja berbe 2009. .8 0. koji iznosi 0.

može se zaključtiti da dobijeni rezultati odgovaraju literaturnim podacima sadržaja vlage u osušenoj drogi. 7. i berbe 2011.). 10. Droga Sadržj vlage [%] Rtanjski čaj berba 2009. Za većinu osušenih droga taj sadržaj iznosi od 8% do 12%. Sadržaj vlage u drogi rtanjski čaja berbe 2009. Sadržaj vlage u drogi rtanjskog čaja nakon berbe i nakon dve godine skladištenja .) ima veći sadržaj vlage od droge rtanjskog čaja ranije berbe (berba 2009. 1. Tabela 6.30 Rtanjski čaj berba 2011.Srednji prečnik usitnjenog materijala herbe iz obe berbe je približno sličan.31 Nakon određivanja saržaja vlage.16 Određivanje sadržaja vlage u drogi rtanjskog čaja Dobijeni rezultati određivanja sadržaja vlage u ispitivanoj drogi dati su u tabeli 5 i 6. Tabela 5. Droga novije berbe (berba 2011.

Sadržaj etarskog ulja rtanjskog čaja Droga Saržaj etarskog ulja [ml/100 g droge] Rtanjski čaj berba 2009.0 Sadržaj etarskog ulja droga se nalaze u intervalu literaturnih podataka (0.70 Rtanjski čaj berba 2011. nakon dve godine skladištenja 9.Droga Sadržj vlage [%] Rtanjski čaj berba 2009. i dalje se dobijeni razultat nalazi u intervalu od 8% do 12%. 1. može se zaključiti da je tokom procesa skladištenja došlo do povećanja sadržaja vlage.40 Tabela 8.70 Rtanjski čaj berba 2009. Sadržaj etarskog ulja rtanjskog čaja berbe 2009 nakon dve godine stajanja Droga Saržaj etarskog ulja [ml/100 g droge] Rtanjski čaj berba 2009. nakon dve godine stajanja 1. 1. Na razlike u količini etarskog ulja u drogi mogu .50. Jug.2). oficinalnom po Ph. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je sadržaj etarskog ulja droge berbe 2009. 7. IV. Iako se količina vlage u drogi nakon skladištenja povećala.17 Sadržaj etarskog ulja u drogi rtanjskog čaja dobijen destilacijom pomoću vodene pare Sadržaj etarskog ulja je određen postupkom destilacije vodenom parom. Tabela 7. na suvom i tamnom mestu.2%). veći nego u slučaju droge berbe 2011.39 Na osnovu rezultata određivanja sadržaja vlage u drogi nakon skladištenja u odgovarajućoj papirnoj ambalaži. što je prihvatljiv stepen vlage za većinu osušenih droga. 1. 1.30 Rtanjski čaj berba 2009. Detaljan postupak je opisan u eksperimentalnom delu (poglavlje 3. Dobijeni rezultati su prikazani tabelarno.

vremenski uslovi. Prinosi ekstrakcije određeni primenom Sohxlet motodom i metilen-hloria kao ekstragensa je veći u odnosu na sadržaj etarskog ulja u odgovarajućim drogama.4 Na osnovu dobijenih rezultata (tabele 9 i 10) zaključuje se da je prinos ekstrakcije veći u rtanjskom čaju berba 2009. iako se droga skladišti po propisanim uslovima. 6. područje uzgajanja. Ovo se objašnjva time što je na ovaj način dobijen ukupni ekstrakt . nakon dve godine skladištenja Droga Prinos ekstrakcije [%] Rtanjski čaj berba 2009. Sadržaj etarskog ulja se tokom skladištenja od dve godine smanjio za 41. Takođe iz rezultata (tabela 10) primećuje se smanjenje prinosa ekstrakcije za 40% u drogi rtanjskog čaja koja je skladištena dve godine u odnosu na prinos ekstrakcije određen u odgovarajućoj svežoj drogi. Detaljan opis postupka je dat u poglavnju 3. 10.07 Rtanjski čaj berba 2011. nakon dve godine skladištenja 6. vreme branja. Prinos ekstrakcije iz droge berbe 2009. Kao rastvarač se koristio metilenhlorid.17% (od 1. 1.8 Tabela 10. Takođe se uočava da se sadržaj etarskog ulja u drogi vremenom smanjuje. itd.07 Rtanjski čaj berba 2009.70% do 1.uticati različiti faktori. Prinos ekstrakcije je određen nakon uklanjanja ekstrgensa.4. Tabela 9. Prinos ekstrakcije pomoću metilen-hlorida Droga Prinos ekstrakcije [%] Rtanjski čaj berba 2009. ekstrakcijom sa povremenim ispuštanjem ekstrgensa. 10. kao što su način obrade biljne sirovine.00%).18 Saržaj ukupnog ekstrakta rtanjskog čaja dobijenog ekstrakcijom po Soxhlet-u Biljna droga je ekstrahovana metilen-hloridom.

07%) u odnosu na prinos ekstrakcije određen za drogu berba 2011. Zaključak Na osnovu dobijenih eksperimentalnih rezultata određivanja sadržaja vlage u herbi Satureja montana. koja je skladištena dve godine. Primenom Sohxlet esktrakcije u drogi berba 2009.39%) nalazi u granicama propisanim prema važećoj Farmakopeji.44% u odnosu na prinos ekstrakcije u odgovarjućoj svežoj drogi. dobija se manji sadržaj etarskog ulja (1. određen je veći prinos ekstarkcije (10.4%) u odnosu na drogu berbe 2009. utvrđeno je da se prinos ekstrakcije određen ovom metodom i primenom metilen-hlorida kao ekstragensa smanjuje na 6. ali se sadržaj vlage (9. (6. što je smanjenje za 36. Soxhlet ekstrakcijom pored etarskog ulja ekstrahovana su i sva ostala nepolarna jedinjenja prisutna u herbi Satureja montana. može se zaključiti da je taj sadržaj u intervalu koji propisuje Farmakopeja za najveći broj droga (8-12%).rtanjskog čaja koji sadrži i komponente koje ne pripadaju sastavu etarskog ulja. Nakon određivanja sadržaja etarskog ulja u drogi berbe 2009.4%. Prinosi ekstrakcije određeni primenom Sohxlet metode i metilen-hloria kao ekstragensa su veći u odnosu na sadržaj etarskog ulja određenom u odgovarajućim drogama.8%).0%) smanjio za oko 40% u odnosu na prvobitni sadržaj ulja. . nakon stajanja dve godine. utvrđeno je da se sadržaj etarskog ulja (1.70%). godine (1. odnosno na ovaj način ekstrahovana su sva nepolarna jedinjenja prisutna u ispitivanim drogama. Sohxlet ekstrakcijom droge berba 2009. Sadržaj vlage se povećao nakon pravilnog skladištenja droge u odgovarajućoj papirnoj ambalaži na suvom i tamnom mestu. Destilacijom pomoću vodene pare iz droge berbe 2011.

. Takođe može se zaključiti da je sadržaj vlage i sadržaj aktivnih komponenata različit u različitim berbama iste herbe.com/o%20etericnim%20uljima. Mastelić. Beograd 2. Univerzitet u Novom Sadu. 7.org 9. Šilić. http://prirodnakozmetika. and Satureja cuneifolia Ten. Grujić-Injac. R. Tehnološki fakultet . Dunkić. Prirodno-matematički fakultet 4. 8. R. J. Vukov. Jančić. L. S.): Monografija rodova Satureja.wikipedia. 135-140. Sarajevo 6..fitoterapija. u flori Jugoslavije..html 10.. B (1998): Hemija prirodnih proizvoda. Food Chemistry.. Acinos Miller i Clinopodium L. kao i na sam sadržaj aktivnih komponenata u herbi Satureja montana. (1990): Lečenje biljem . 313-322.blogspot. N. Tucakov. V. Micromeria Bentham. esencial oils. (1979. (2005. Literatura 1.com/2009/09/familija-laminaceae. Univerzitet u Novom Sadu. Jerković. Skočibušić M. (2003): Gas chromatography-mass spectometry analysis of free and glycoconjugated aroma compounds of seasonally collected Satureja montana L.html 5. http://drvozivota.Na osnovu analiziranog može se izvesti konačan zaključak da proces skladištenja utiče na sadržaj vlage i etarskog ulja. 64. (2000): Praktikum iz sistematike viših biljaka. Lajšic. J. C. Croat. Beograd 3...): Phytochemical and antimicrobial activity of Satureja montana L. Calamintha Miller. 80. Acta Bot. D. Zemaljski muzej BiH. http://en. Bezić. (2004): Botaika farmaceutika. Igić. I.

Demaj (2007): Lekovito bilje. 111. Mehmeti . Tehnološki fakultet 20. J. J Buon... Sci.herbateka.S. Čandanović-Brunet J. Šolić. Cioni P.. S..M.. Beograd. 1013-1027. (2001): Praktikum iz organske hemije (drugo izdanje).M. Mol. N. A. Novi Sad 23. E. Novi Sad 22. S. Int. Iacopini.. Ćavar. Blekić. 443-9.. (2009): Antioxidant Potential. 648-653. (2008): Chemical composition and antioxidant and antimicrobial activity of two Satureja essential oils. F. Food Sci. Šerifi. Režek Jambrak. Food Chemistr. S. Lepojević.11. G. P.. Technol. A.Mujkić. Čandanović-Brunet.S. Chemat.com 17.. (2007): In vitro activity of essential oils of Origanum vulgare. Bogdanović G. 15. 889-895.D. Univerzitet u Banja Luci. Lipid Peroxidation Inhibition and Antimicrobial Activities of Satureja montana L. Tehnološki fakultet. subsp. Branislav Pekić (1983): Hemija i tehnologija farmaceutskih proizvoda (alkaloidi i etarska ulja). A..com/essentialoils/savory. www. M. Tumbas V. Ćetković. 104.M. S. Đilas. 13. Metode razdvajanja. http://www. (2004): Antioxidative and antiproleferative effects of Satureja montana L.com/cgi-bin/maitred/GreenCanyon/questp305456#MoreInfo 16. (2011) 3 (1) 32-47 21. edito quarta. 9. Društvo za organsku poljoprivredu KosovaDOPK 24. Jug. S. Četojević-Simin D. Markov.com/read/0004720243a4e742004d0 25. 8. Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu.. M.. Đurendić.. Satureja montana and thier main contituens in peroxynitrite-inducted oxidative processes. Prirodno-matematički fakultet. J. R. extracts.html 18. Tehnološki fakultet. Tumbas. V. Novi Sad 19. http://en. (2001): Instrumentalne metode analize I/1. Marjanović J. 1984. S... Ž. Ćetković G. www.zooscape. Đilas S. Prieto.. Velimirovć. Food Chemistry. (2000): Praktikum hemije i tehnologije farmaceutskih proizvida. Bešta. V.. J. jerković. E.. A.. Pharmacopoea Jugoslavica (Ph. 14. Croat. Ćirin-Novta.calameo.IV). . J. Kitaibelii Extracts.essential7. Chericoni. Cvetković. 12.