You are on page 1of 7

Beograd, ul. Aleksandra Gliia 6/12 Tel.+318(11) 361 60 04 +381(0) 64 432 76 32, E-mail: zare57@ptt.rs Mat.br.

20172169 PIB 104552258, raun br. 220-58756-73 kod ProCredit Bank

BIOZATITA - ZATITA BILJA BEZ HEMIJE ZATITA BILJAKA - BILJKAMA ORGANSKA ZATITA Svi smo svesni injenice da ivimo u veoma zagaenoj okolini, tako da smo postali osetljivi i na sam pomen hemijskih preparata za zatitu biljaka. Ve dui niz godina na ceni je "organska hrana". U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetiki pesticidi i herbicidi. Za zatitu bilja se koriste uglavnom biljni preperati i najee se koriste kao preventivna sredstva. Takoe se koriste alelopatska dejstva drugih biljaka, njihove izluevine teraju tetoine od useva. Evo nekoliko predloga koji mogu biti korisni kod ukrasnog bilja, a jos vie kod voa i povra koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi. Oni su znaajni i zbog injenice da je sredina u kojoj gajimo neku kulturu istovremeno i stanite velikog broja drugih organizama, od kojih su mnogi korisni. Hemijski preparati koji se koriste tetni su podjednako i za njih, koliko i za tetoine. Jo davno su ruski seljaci meu ito sejali kamilicu, verujui da ona pospeuje rast ita. Danas je potvreno da samo jedna biljka kamilice od pojave belog crva titi povrinu od 1 m2. Ona pozitivno utie na sve biljke, te je treba sejati gde god je to mogue, Za suzbijanje belog crva moe se koristiti i neven, ija isparenja iz korena ova tetoina izbegava. Posebno je koristan u simbiozi sa argarepom. Pored ovoga, neven je i lekovit, te se cvet moe suiti za aj. Posebno treba pomenuti dragoljub. Ima izuzetno veliki procenat antibiotika i moe se koristiti u ishrani, sve ili kao salata. Dragoljub je jednogodinja puzavica duine do 2m. Dve biljke posejane pored voke i omotane oko nje u velikoj meri suzbijaju biljne vai. Biljke napadnute biljnim vaima dobro je isprskati retkom kaom od zgnjeenih listova dragoljuba. Za zatitu su korisne i mnoge povrtarske kulture. Tako, na primer, beli luk ne prija belom crvu, a posaen izmeu redova jagoda pomae da jagode budu vre. Ren posaen po obodu zasada krompira pomoi e u dobijanju zdravijih krtola, a pored trenje spreava pojavu monolije, izazivaa truljenja. Kim u blizini krompira poboljae ukus krtola, a perun blizu paradajza ukus plodova. Perun takoe pozitivno deluje protiv nekih parazita praziluka. urevak pored grozda, maline ili ribizle poveae otpornost ovih biljaka. Ricinus jednogodinja biljka, zasaena u bati ne dozvoljava da se krtice pojave u svom okruenju. Takoe posaen ricinus blizu kue (stana) komarci ne pokuavaju da mu priu. Ima lepe i velike listove, a moe da u toku godine postigne visinu preko 2 m. Takoe se mogu spravljati i razni biljni preparati kao: oparak, uvarak, ekstrakt, a postoje i gotovi preparati. Oparak od nadzemnih delova krompira Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih, nadzemnih delova biljke krompira sitno se iseku, preliju sa 10 1 tople vode i ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se masa procedi. Koristi se svee pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog sapuna. Deluje protiv pauka.

Oparak od crnog luka 200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (40) i drzi 4-5 dana, zatim procedi. Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjae. Oparak od maslaka 300 g iseckanog korena ili 400 g sveeg lista prelije se sa 10 l tople vode (40) dri 1-2 sata i procedi. Koren maslaka treba uvati na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih vai. Oparak od kamilice ajna kaika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 1 kipue vode, ostavi se da stoji do 30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena. Oparak od belog luka 700 g belog luka prelije se sa 10 1 kipue vode, poklopi ostavi da odstoji i procedi. Razreen 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjae, a nerazreenim se tretira zemljite protiv tetoina i uzronika pepelnice. Macerat od koprive Kopriva je izvrsno sredstvo u borbi protiv biljnih vai. Da bi se mogla koristiti za prskanje, isecka se, prelije hladnom vodom i pusti da otstoji 2 dana. Nakon toga biljke se prskaju 5% rastvorom dobijene tenosti. Macerat od duvana 400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske praine prelije se sa 10 1 vode, odstoji 2 dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna. Koristi se za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih vai.

Zatita u prolenom prskanju voa Proleno prskanje voa vri se posle rezidbe voaka i to: Krenim mlekom, rastvor vode i 5% krea. Rastvorom vode i sodebikerbone (3%) da bi se izvrila dezinfekcija drveta voke to se vri kada cvet napravi balon) Plavi kamen (prskanje se vri kad listovi imaju miije ui) Prskanje voa u cvetu. Prskanje voa u cvetu vri se rastvorom vode i eera (3%) da bi privuklo insekte (pele) kako bi se izvrilo bolje opraivanje.

ORGANSKA PROIZVODNJA TATITA BILJAKA BILJKAMA to se tie teksta Organske proizvodnje Zatite biljaka bez hemije, pored zatite spremanjem preparata (oporaka, uvaraka, ekstrata . itd) koja se vri zatita (prskanjem), zatita biljkaka biljkama moe se vriti saenjem vie vrsta raznovrsnih biljaka u redu, koji jedne druge tite (to je PLODORED). Za uzgoj povrtarskih kultura, pre svega treba obratiti panju na sledee: Odabrati mesto sadnje: izloeno suncem, zaklonjeno od vetra, konstantan pristup vodi ili sistemu za navodnjavanje, pH vrednost zemljita (kiselost zemljita od 5,8 do 7), potrebno je izvriti analizu zemljita. Odravanje plodnosti i upotrba organske materije: to podrazumeva organsko ubrenje povrtarskih kultura. Imamo: biljke koje trae intezivno ubrenje (paprika, paradajez, krastavac, salata, celer praziluk). Biljke koje trae umereno ubrenje (cvekla, perun, mrkva). Biljke koje zahtevaju slabo ubrenje (pasulj, graak, bob). Plodored omoguava da se odri ravnotea prirodnih sila i da ne doe do poremeaja u zemljitu kao posredniku izmeu biljke i oveka. Plodored u svom delovanju nalazi sintezu eko-biolokih i nekih antropogenih faktora. Plodoredi su po miljenju mnogih strunjaka osnovna komponenta odrive poljoprivrede. Jedan od puteva poveanja frekvencije biljaka u plodoredu tj. intenziviranjem ubacivanjem meuuseva sa razliitom namenom. Odabir vrste semena - Treba izabrati: zravo, isto, krupno i dobro klijavo seme. Setva povra obavlja se runo ili mainski u redove ili kuice. Suzbijanje korova: mehaniko, maliranje. Suzbijanje bolesti i tetoina moemo obaviti u skladu sa organskim principima suzbijanja bolesti i tetoina primenom nekih od sredstava koja su dozvoljena u standardima organske kontrole. Tajna zdruivanje biljaka- biljke mogu da budu: dobri i loi susedi Sejanje ili sadnja biljaka na istom mestu krije u sebi ima mogunosti koji, na alost, nisu dovoljno ispitane, ali se zasigurno moe garantovati na osnovu zapaanja proizvoaa da postoje odreene veze izmeu pojedinih kultura.

Ovom prilikom emo navesti vie primera meusobnog odnosa jednih biljaka prema drugima: Bilke koje pomau jedna drugoj argarepa zasaena u neposredno blizini sa grakom, salatom, lukom, blitvom pomae razvoj ovih kultura (verovatno preko korenovih izluevina). Isto tako kupusnjae pomau razvoju krastavca, graka, celera. Biljke koje pomau sledeoj kulturi mahunarke obogauju zemljite azotom, tako da su dobra predkultura gotovo svim vrstama gajenih biljaka, lan popravlja strukturu zemljita zbog razvijenog korenovog sistema. Antipatija biljaka biljke koje negativno deluju jedna na drugu: jagoda loe deluje na zasade kupusa, graak na luk, cvekla na krompir, luk na kupus.

Pomo malog inteziteta lekovito bilje daje bolje prinose ako je u neposrednoj blizini: kopriva, pasulj oko krastavca; pasulj oko krastavca; kamilica oko luka; ren oko krompira i to sve u odnosu 100/1 odnosno 100 gajenih biljaka na jednu biljku koje su navedene u popisu. Biljke koje tite susede od tetoina mrkva i luk ( se zajedno tite od mrkvine i lukove muve), salata i rotkvica (salata titi od buhaa), alfija i tamijan(odbijaju vie vrsta gusenica), pasulj u patlidanu (odbija zlaticu), dragoljub titi jabuke od lisnih vai i krvave vai. Biljke koje odbijaju ostale ivotinje ricinus odbija komarce, mljeika odbija glodare. Biljke koje smanjuju napad bolesti lukavice smanjuju plesni, polen smanjuje ru, bazlika bolesti u krastavcu, uljana repica trulei . Biljke koje privlae ptice Ovo je vano zbog injenice da su pojedine vrste ptica, koja svoja stanita imaju u grmovima su predatori za gotovo sve vrste insekata. Organska proizvodnja je nezamisljiva bez organskog ubriva (humusa, treseta glistenjaka). Takoe bitna je Organska zatita biljaka u organskoj proizvodnji (napred navedeni tekst). I trea zatita biljaka u Organskoj proizvodnji je: Bioloka zatita pesticidima (gljive, bakterije, virusi, prirodni pesticidi); Biotehnike mere: atraktanti, repelenti, interna praina, biljna ulja, sapuni, korisni insekti, prirodni neprijatelji insekti i grinje. MEOVITA SETVA I SADNJA PREDNOSI MIOVITOG GAJENJA POVRA SU: - biljna iskoristivost batenskog prostora, - bolji rast , razvoj aroma i ukus povra usled uticaja susednih biljaka, - vea otpornost povra i manja izloenost bolestima I tetnim ivotinjama, - zemljite se ne iscrpljuje jednostrano, - moe se postii blaga zasenjenost za one kulture kojima je to neophodno. NAJEE PRIMENIVANJE KOMBINACIJA ZDRUENE SETVE I SADNJE POVRA: - argarepa i crni luk - karfijol i spana - argarepa i praziluk - celer i karfijol - rotkvice i graak - crni luk i krastavci - rotkvice, glaviasta salata i keleraba

POELJNI I NEPOELJNI SUSEDI Pasulj Poeljni susedi: krastavac, bosiljak, kupus, keleraba, salata, rotkvice, celer, blitva. Nepoeljni susedi: crni luk, praziluk i beli luk Graak Poeljni susedi: miroija, argarepa, kupus, keleraba, salata, rotkvica, rotkve i argarepa. Nepoeljni susedi: krompir, praziluk, crni i beli luk, pasulj i paradaez. Krompir Poeljni susedi: keleraba, ren, spana, kim, pitoma nana i kelj pupar. Nepoeljni susedi: kupus, celer, paradaez, salate i tikve. Paradajz Poeljni susedi: pasulj, argarepa, crni luk, kupus, keleraba, i salata, praziluk, perun, celer, rotkvica, alfija, nana, ruzmarin i kadifica. Nepoeljni susedi: graak, krompir i anis. argarepa Poeljni susedi: graak, miroija, crni luk, praziluk, rotkvice, neven i alfija. Nepoeljni susedi: nema Perun Povoljni susedi: bele i crvene rotkvice, paradajz, jagode. Neeljeni susedi: salata Sve vrste kupusa Poeljni susedi: jagode, salata, krastavci, celer, praziluk, rotkve, spana, paradajz. Nepoeljni susedi: crni i beli luk, krompir, graak i pasulj. Salata Poeljni susedi; pasulj, graak, jagode, krastavac, kupus, keleraba, praziluk, rotkve, paradajz, crni luk, bosiljk. Nepoeljni susedi: perun.

Rotkve Poeljni susedi: pasulj, graak, jagoda, argarepa, kupus, keleraba, salata, perun, paradajz, ubar, miroija i boranija. Nepoeljni susedi: krastavac. Beli luk Poeljni susedi: jagode, krastavac, argarepa, paradajz. Nepoeljni susedi: pasulj, graak, kupus. Keleraba Poeljni susedi: pasulj, graak, krompir, praziluk, celer, rotkve, salata, spana, paradajz, kukuruz. Nepoeljni susedi: nema. Praziluk Poeljni susedi: jagoda, argarepa, kupus, koleraba, salata, celer, paradajz. Nepoeljni susedi: crni luk, graak i sve vrste pasulja. Krastavac Poeljni susedi: pasulj, miroija, beli i crni luk, kupus, letnja salata, celer i pasulj. Nepoeljni susdi: rotkvice. Crni luk Poeljni susedi: krastavci, paradajz, argarepa, jagode, cvekla, kamilica i miroija. Nepoeljni susedi: pasulj, kupusnjae, graak i praziluk. Celer Poeljni susedi: pasulj, krastavac, kupus, praziluk, paradajz i spana. Neeljni susedi: krompir i celer (ne uspeva dobro kao monokultura). Ren Poeljni susedi: krompir, mak, voke. Jagode Poeljni susedi: beli luk, kupus, salata, praziluk, rotkve, paradajz.

Spana Poeljni susedi: krompir, kupus, keleraba, rotkve, pasulj, pardajz. Nepoeljni susedi: cvekla. Bosiljak Poeljni susedi: pasulj, razne salate. Miroija Poeljni susedi: voke, rotkve i pasulj. alfija Poeljni susedi: paradajz, celer. Neven Poeljni susdi: argarepa, crni luk.

Prireeno iz sledeih izvora: Mr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet, Beograd Dr. sci. Azra Hadi, Organska poljoprivredna proizvodnja Doc.dr. Mirha iki, Poljoprivredno - prehrambeni fakultet Sarajevo Sneana Ognjenovi, Gajenje povra s ljubavlju Tekst obradio: arko Panajotovi EkoKunis kd Beograd