You are on page 1of 106

NOVOGODINJA ZVONA

Na drugoj strani vagona u Hatou, specijalnom brzom vozu za Kjoto, bilo je pet stolica koje su se okretale, ali Oki Toio {1} primeti da se samo krajnja okree polako, kao da se pomera zajedno s kretanjem voza. Nije mogao da skine pogled sa nje. Niske fotelje na njegovoj strani vagona nisu se okretale. One se, zapravo, nisu ni mogle okretati. U salonu vagona Oki je bio sam. Duboko zavaljen u fotelju, posmatrao je kako se okree ona krajnja stolica. Nije se okretala ni u istom pravcu, ni istom brzinom. Nekada bi se okretala malo bre, nekada malo sporije, a nekada bi se ak i zaustavila i onda poela da se okree u suprotnom pravcu. Posmatranje okretanja te stolice, tu pred njim, sred praznog vagona, opet uzbuni usamljenost u njegovoj dui. Misli na prolost oivee naglo i neobino jasno. Poslednji je dvadeset deveti u godini. Oki ide u Kjoto da uje kako zvona hramova zvone u novogodinjoj noi. Koliko li je ve godina preko radija sluao kako se razlee zvon tih zvona? Kad li su poeli da preko radija emituju zvuk pononih novogodinjih zvona? Verovatno je taj program sluao svake godine otkako je uveden, kao i komentare raznih spikera, koji su govorili o zvuku uvenih starih zvona iz hramova irom zemlje. Za vreme tog programa stara godina je smenjivana novom, pa su zbog toga i komentari bili uglavnom kitnjasti i sentimentalni. Duboki, teki zvon ogromnog zvona budistikog hrama udarao bi posle laganih komotnih pauza, i odjeci koji su za njim ostajali u vazduhu oznaavali su neto kao doivljavanje starog Japana i protoka vremena. Posle zvona hramova na severu, sluala bi se ona iz Kjuua, ali bi se svaka novogodinja no zavrila zvonima iz Kjota. U Kjotu je bilo toliko hramova da su se nekada njihovi izmeani zvuci preko radija uli kao polifonija razliitih zvukova. U pono bi, ponekad, Okijeva ena i kerka bile jo uvek uurbane, dok bi pripremale razne specijalitete u kuhinji, istile kuu, moda pripremale i svoja kimona ili aranirale cvee. Oki je obino sedeo u dnevnoj sobi i sluao radio. Dok su zvona zvonila, razmiljao bi o godini koja je odlazila. Za njega bi to uvek bilo tuno oseanje, nekih godina puno srdbe, a nekih bolno. Nekad bi ga obuzimali tuga ili aljenje. ak i kada ga je sentimentalnost u glasu spikera dovodila do besa, udaranje zvona odjekivalo je u njegovom srcu. Godinama ga je privlaila zamisao da u novogodinjoj noi bude u Kjotu, pa da uje ivi zvuk starih zvona svih njegovih hramova. To mu i ove godine pade na pamet, te najednom odlui da ide u Kjoto. Bio je pri tom podstaknut i eljom, zabranjenom eljom, da posle svih ovih godina, vidi Ueno Otoko, i da sa njom slua zvona. Otoko mu nije pisala od kada se preselila u Kjoto, ali je ona sad bila ve poznata slikarka koja se opredelila za klasinu japansku tradiciju. Jo uvek je bila neudata. Poto je odluku doneo na brzinu, a i inae nije voleo da rezervie hotele ili karte, Oki je jednostavno otiao na stanicu Jokohama i uao u vagon-salon Hato-ekspresa. Bojao se da, poto je bio dan uoi praznika, voz ne bude prepun, ali je poznavao konduktere i sprovodnike i nadao se da e mu neko od njih obezbediti mesto. Oki je voleo da putuje Hato-ekspresom zato to je smatrao da njegovo vreme polaska iz Tokija i Jokohame u ranim popodnevnim asovima, dolazak u Kjoto uvee, kao i polazak iz Kjota u ranim popodnevnim asovima, predstavljaju pogodno vreme za putovanje. Uvek je u Kjoto iao ovim vozom. Gotovo su ga sve devojke koje su opsluivale kola prvog razreda znale iz vienja. Kad je uao u voz, iznenadio se to je vagon bio prazan. Moda nikad i nije bilo mnogo putnika na dan

dvadeset devetog decembra. Moda e voz opet biti krcat prekosutra. Dok je posmatrao kako se ona poslednja stolica okree, Oki je poeo da razmilja o sudbini. Upravo tada domain vagona mu donese aj. - Da li sam sam? - upita ga Oki. - Danas imamo svega pet-est putnika. - Da li e voz biti pun prvog januara? - Ne, toga dana obino nema guve. Da li se vi tada vraate? - Da, naalost. - Ja tada neu raditi, ali u se postarati da vas neko od mojih kolega dobro uslui. - Hvala vam. Kad je domain vagona izaao, Oki stade da razgleda vagon i u podnoju krajnje fotelje ugleda par belih konih kofera. Bili su etvrtasti i veoma tanki, modernog oblika. Bela koa bila je poprskana svetlobraon takama, bilo je to neto to se u Japanu nije prodavalo. Na stolici se takoe nalazila i velika runa torba od leopardove koe. Vlasnici ovog prtljaga mora da su Amerikanci. Verovatno su bili u vagonu za ruavanje. ume su promicale kroz toplu, gustu izmaglicu koja je okruivala prozore vagona. Iznad nje, beli oblaci kupali su se u blistavom svetlu koje kao da je zrailo iz zemlje. S kretanjem i brzinom voza, itavo nebo se raistilo. Suneva svetlost prosto je udarala u prozore i prodirala do najdubljih delova vagona. Kako su prolazili planine obrasle borovima, Oki je mogao videti kako je zemlja posuta suvim borovim iglicama. I gustiu bambusa ve je poutelo lie. Na strani na kojoj je bio okean, talasi su se penuali i hrlili ka kopnu, udarajui o crnu obalu. Dva sredovena para Amerikanaca vratila su se iz vagon-restorana poto je voz proao Numazu, te su ugledali planinu Fudi, i stali kraj prozora, upinjui se iz petnih ila da je fotografiu. Kada je Fudi postala dobro vidljiva, kad su se jasno razabirala ak i polja koja su se prostirala u podnoju, oni kao da su se umorili od fotografisanja i jednostavno joj okrenuli lea. Zimski se dan bliio kraju. Okijev pogled je lutao, pratei mutnu srebrnastosivu liniju reke, a onda se upravi gore, prema zalazeem suncu. Dugo su poslednji svetli i ledeni zraci prodirali kroz zasvoenu pukotinu crnih oblaka, pre nego to su konano nestali. U vagonu su se upalila svetla i sve se stolice najednom okrenule u polukrug. Samo je ona krajnja nastavila i dalje da se okree. Kad je stigao u Kjoto, Oki je poao pravo u hotel ,,Mijako". Zatraio je tihu sobu, pomislivi da e moda Otoko doi da ga vidi i poseti. Lift se pope nekih pet-est spratova, ali poto je hotel bio sagraen u nivoima koji su se uzdizali iznad otre uzbrdice Istonih brda, dugi hodnik kojim je iao, doveo ga je natrag do krila u prizemlju. Sobe koje su se ravale od tog hodnika bile su neobino tihe, kao da u hotelu nije bilo drugih gostiju. Neto posle deset asova, meutim. Oki je zauo bune glasove stranaca svuda oko sebe, pa je zapitao hotelskog deaka ta to treba da znai. Odgovorie mu da se radi o dvema porodicama koje zajedno imaju dvanaestoro dece. Deca ne samo da su vikala u svojim sobama, nego su se jurila i po hodnicima. Zato su ga, kada je izgledalo da je hotel gotovo prazan, stavili pored takvih bunih gostiju? Oki je jedva uzdravao bes, pomislivi da e deca uskoro poi na spavanje. Meutim, buka se nastavljala, moda upravo zato to su deca bila pod uticajem puta. Ono to mu je posebno paralo ui bio je zvuk njihovih koraka dok su trali po hodnicima. Na kraju je ipak ustao iz kreveta.

Glasno brbljanje na stranom jeziku budilo je u Okiju oseanje jo vee usamljenosti. Ukaza mu se tada stolica iz vagona, ona koja se sama okretala. Bilo je to kao da je ugledao svoju sopstvenu usamljenost koja se tiho kree ukrug u samom njegovom srcu. Oki je u Kjoto doao da bi uo zvona u novogodinjoj noi i da bi video Ueno Otoko, ali se jo jednom zapitao ta je u stvari bio pravi razlog njegovog dolaska. Naravno, nije mogao biti siguran da e Otoko uopte videti. Ipak, zar nisu zvona bila samo izgovor, i prilika, da vidi onu koju je toliko dugo eleo videti? Doao je u Kjoto nadajui se da e zajedno s Otoko sluati zvona hramova. inilo mu se da to nije neostvariva elja. Ipak, delio ih je jaz od mnogo godina. lako se ona nije udala, bilo je sasvim mogue da e odbiti da vidi nekadanjeg ljubavnika, da e odbiti da prihvati njegov poziv. - Ne, nije ona takva - promrmlja Oki sam za sebe. Ipak, nije znao da li se ona moda promenila. Mora biti da Otoko ivi u paviljonu za goste u parku nekog hrama, s devojkom koja joj je tienica. ak je i Oki video njenu fotografiju u jednom poznatom umetnikom asopisu. Sudei po fotografiji, njen dom nije se sastojao od jedne ili dve sobe, ve je to bila prilino prostrana kua, s velikom dnevnom sobom koju je Otoko koristila kao atelje. ak joj je i bata imala neku patinu. Na fotografiji se videlo kako Otoko radi, sa kistom u ruci, nagnuta nad svoju sliku, sva predana umetnosti. Obrisi njenog profila bili su savreni. Ramena su joj bila vitka, bez ijednog znaka sredovene zaobljenosti ili ma ega to dolazi s godinama. ak i pre nego to su se njegova stara seanja probudila, osetio je kako ga obuzimaju oseanja krivice. On joj je oduzeo mogunost da se uda i postane majka. Niko drugi nee osetiti to to on osea dok posmatra njenu fotografiju. Ljudima koji su je primetili u asopisu, ona e naprosto izgledati kao ena umetnica koja je otila da ivi u Kjoto i postala tipina lepotica iz Kjota.{2} Oki je nameravao da joj sledeeg dana telefonira, ukoliko to ne uini ve prve veeri, ili da navrati do njene kue. Meutim, ujutru, poto su ga probudila deca hotelskih suseda, poeo je da okleva i odluio je da joj poalje preporueno pismo. Kad je seo za pisai feto i zabrinuto pogledao prazan papir sa hotelskim zaglavljem, odluio je da i ne mora da je vidi, da e biti dovoljno da samo uje zvona i da se odmah vrati. Okija su rano probudila deca, ali kada su dve porodice stranaca otile, ponovo je legao da spava. Kada se probudio, bilo je skoro jedanaest asova. Dok je polako vezivao kravatu, odjednom se setio kako je Otoko govorila: - Ja u ti je privezati. Dozvoli mi... - Bilo joj je petnaest godina i to su bile prve rei koje je izgovorila poto joj je uzeo nevinost. Sam Oki nije rekao nita. Nije mogao da kae bilo ta. Drao ju je u nenom zagrljaju i gladio joj kosu, ali nije mogao sebe da natera da kae bilo ta. Ona je tada iskliznula iz njegovih ruku i poela da se oblai. Ustao je, obukao koulju i poeo da vezuje kravatu. Otoko ga je pogledala vlanim i blistavim oima, a on je primetio da u njima nije bilo suza. Izbegavao je te oi. ak i kad ju je pre toga poljubio, Otoko je imala irom otvorene oi i drala ih otvorene sve dok joj ih on nije zatvorio svojim usnama. Bilo je neega slatkog, devojakog u njenom glasu dok mu je govorila da e mu vezati kravatu. Oki je osetio talas rastereenja. To to je ona rekla bilo je potpuno neoekivano. Moda je pokuavala da pobegne od same sebe. Samo neka ne dade do znanja da mu oprata. Ipak, kravatu mu je vezala paljivo, iako je izgledalo da joj to ba ne ide od ruke. - Zna li kako treba? - upitao je Oki. - Mislim da znam. Posmatrala sam kako to radi tata. Otac joj je umro kada joj je bilo jedanaest godina.

Oki je seo u fotelju drei Otoko na kolenu, okrenutu prema sebi, podigavi bradu da bi joj bilo lake. Ona se blago nagnula prema njemu i nekoliko puta zavezala i ponovo razvezala manu. Poinjala je uvek iznova. Skliznuvi s kolena i prevlaei prstima preko njegovog desnog ramena, gledajui pri tom. u zavezanu manu rekla je: - Eto ti, So- ni-boj. Je li dobro? - Oki je ustao i okrenuo se prema ogledalu. vor je bio savren. Dlanom je grubo trljao lice ovlaeno tankim uljastim slojem znoja. Jedva je i mogao da se pogleda, poto je oskrnavio tako mladu devojku. U ogledalu je, meutim, ugledao njeno lice koje mu se pribliavalo. Iznenaen njenom sveom dirljivom lepotom. Oki joj se okrenu. Ona mu dodirnu rame, prisloni lice na njegove grudi i ree: - Volim vas. Izgledalo je, takoe, udno da petnaestogodinja devojka oveka koji je duplo stariji od nje zove ,, Soni-boj". Bilo je to pre dvadeset etiri godine. Njemu su sada pedeset etiri. Mora da Otoko sada ima trideset devet. Poto se okupao, Oki je ukljuio radio i uo da je u Kjotu bilo malo mraza. Vremenska prognoza kazivala je da e se blago zimsko vreme produiti i potrajati i u dane praznika. Oki je u svojoj sobi dorukovao samo tost i kafu, a nakon toga krenuo je kolima. Poto nije mogao da odlui hoe li danas da poseti Otoko, nije imao nekog odreenog odredita pa je odluio da kae oferu da ga odveze na planinu Arai. Kroz prozor automobila video je dobro poznato meko zaobljeno pobre, koje je spajalo Kitajamu na severu sa Niijamom na zapadu. Iako su neka od tih brda bila obasjana slabim suncem, odisala su hladnom monotonijom zime u Kjotu. inilo se kao da je dan ve pri kraju. Oki izae iz kola tano pre nego to su stigli do mosta Togecu, ali umesto da ga pree, on poe uz put koji je vodio rekom prema parku Kamejama. ak je i planina Arai, koja je od prolea do jeseni vrvela od posetilaca, krajem godine postajala pusti pejza. Ta drevna planina leala je pred njim potpuno nepomina. Duboka reka u njenom podnoju bila je tromo zelena. U daljini je odjekivao zvuk balvana koje su du obale sa splavova utovarivali u kamione. Planina se sputala prema reci. To je jedan od uvenih prizora Kjota, pomisli Oki, ali sada je sav u senci, izuzev jedne trake suneve svetlosti, koja kao da je prelazila preko ramena planine Arai ustremljenog prema gornjim tokovima reke. Oki je nameravao da rua sam, negde nedaleko od planine Arai. Tu su ranije bila dva njemu poznata restorana. Jedan od njih nalazio se nedaleko od mosta, ali mu je kapija bila zatvorena. Izgledalo je neverovatno da e na samom kraju godine bilo ko od gostiju doi ak ovamo, na ovu samotnu planinu. Oki je lagano etao kraj reke, i pitao se da li je restorani u rustinom stilu koji se nalazi gore uz reku takoe zatvoren. Naravno, mogao se vratiti natrag u grad i tamo ruati. Kada se uspeo uza stare kamene stepenice do restorana, devojka ga vrati rekavi mu da su svi otili u Kjoto. Pre koliko li je godina to bilo, u sezoni bambusovih mladica, kada je u tom restoranu jeo mlade bambusove korene u ribljoj orbi. Vratio se dole do puta i primetio kako jedna stara ena isti lie sa niskog kamenog stepenita koje je vodilo do jednog drugog restorana, praktino u susret ovom prvom. On upita enu da li je restoran otvoren, i ona mu odgovori da misli da jeste. Oki naas zastade kraj nje, primetivi kako je sve tiho. - Da, jasno se uju ljudi ak s one strane reke - ree mu starica. Restoran sa debelim krovom od trske koji je izgledao vlaan bio je kao zakopan u brdovitom umarku. Ulaz mu je bio taman. Gotovo da ovek i ne pomisli da je to restoran. Ispred njega nalazio se natkriveni stalak od bambusa. etiri ili pet divnih crvenih borova izdizalo se iznad tranog krova. Okija su uveli u separe, mada je izgledalo da osim njega nema drugih gostiju. Neto se crvenelo s druge strane staklenih vrata na pomeranje. Bili su to rumeni plodovi japanskog lovora aoki Ugledao je i jednu rascvetalu

azaleju, iako joj u ovo doba godine nije bilo vreme cvetanja. bunje aokija i bambusa, kao i crveni borovi zaklanjali su mu pogled na reku, ali je kroz njihove grane ipak uspevao da vidi krajiak dubokog i nepominog jezera boje ada. I planina Arai je sva bila isto tako nepomina. Oki je sedeo u kotacuu{3} oslonjen laktovima na niski stoi prekriven proivenim pokrivaem ispod koga se nalazio topli mangal na umur. uo je kako ptiice pevaju. Tupi zvuk debala koja su tovarena na kamione odjekivao je dolinom. Odnekuda, tamo daleko od Zapadnih brda, dolazio je kao eho tuni zviduk voza koji je ulazio ili moda izlazio iz tunela. To ga je podsetilo na jedva ujni pla novoroeneta. Kada joj je bilo esnaest godina, kada je bila u sedmom mesecu trudnoe, Otoko je rodila devojicu. Nisu uspeli da je spasu i Otoko nikada nije videla svoju bebu. Kad je beba umrla, lekar je preporuio da joj to ne saopte suvie brzo, dok se porodilja malo ne oporavi. - Gospodine Oki, ja elim da joj vi to kaete - rekla mu je Otokina majka. - Ja u se sigurno odmah zaplakati, ao mi je kerke koja je, iako jo i sama dete, tako morala da rodi. U vreme poroaja, Otokina je majka pokuavala da prikrije i prigui svoju alost i ljutnju na Okija. Kada je Otoko rodila to dete, dete oveka koji ve ima porodicu, majka, jedini Otokin roditelj, majka koja je imala samo tu jednu kerku, majka koja je Okija sve vreme okrivljavala, ta majka kao da je odjednom izgubila snagu da ga i dalje mrzi. Kao da ju je duh napustio, iako je izgledalo da je u tom pogledu jaa od Otoko. Majka je bila primorana da poveri Okiju svu brigu oko poroaja i traila je da on obezbedi da se dete rodi u tajnosti i da se pobrine za njega posle roenja. Za vreme trudnoe Otoko je bila nervozna, gotovo izbezumljena i pretila je da e se ubiti ako ga njena majka bude kritikovala. Kada se Oki vratio u bolniku sobu, Otoko ga je pogledala nenim pogledom u kome kao da i nije bilo oseanja, pogledom tipinim za enu koja je tek rodila, ali joj ubrzo krupne suze navree na oi. Oki pomisli kako ona mora da je pogodila o emu je re. Suze su joj nezadrivo curile niz lice prvo u dve, a potom u tri tanke struje. Kako joj je jedna pola prema uhu, Oki ju je hitro obrisao. Otoko ga tada uhvati za ruku, i po prvi put poe neobuzdano da jeca. Kao da je neka brana u njoj popustila. - Mrtvo je, zar ne? Beba je mrtva. Mrtva je! - ona se grila od tuge, i Oki ju je privijao uza sebe, pokuavajui da je umiri. Oseao je jednu od njenih malih dojki, malu ali nabubrelu od mleka, koja se oslanjala na njegovu ruku. Njena je majka tada ula i pozvala Otoko. Moda je ona stajala u hodniku, pored samih vrata. Oki ju je grlio. - Ne mogu da diem, pusti me - ree ona. - Leae mirno? Nee se pomerati? - Leau mirno. On ju je pustio i njena su se ramena opustila. Nove suze navrle su joj ispod sputenih kapaka. - Majko, da li ete je kremirati? Nije bilo odgovora. - Tako malu bebu? Majka joj ponovo nije odgovarala. - Zar nisi rekla da sam imala kosu crnu kao zift kad sam se rodila?

- Da, bila je crna kao zift. - Da li je i kosa moje bebe bila takva? Majko, moe li mi ostaviti malo te kose? - Ne znam, Otoko. - Njena majka je oklevala, a onda izgovorila: - Moe imati drugu bebu! - i okrenula se namrtena, kao da je elela da proguta svoje sopstvene rei. Zar se nisu i Otokina majka, a i sam Oki, sve do samog poroaja tajno nadali da dete nikad nee ugledati svetlost dana? Otoko se porodila u maloj neuglednoj bolnici u predgrau Tokija. Oki oseti snaan bol pri pomisli da je bebin ivot moda mogao biti spasen da se o njoj brinulo u dobroj bolnici. On ju je sam odveo u bolnicu. Njena majka nije mogla da izdri takvu pomisao. Lekar je bio sredovean ovek sa crvenim licem alkoholiara. Mlada bolniarka gledala je Okija okrivljujuim pogledom. Otoko je dola na kliniku u kimonu kakav su nosile devojke, s odgovarajuim ogrtaem od jeftine teget svile. Slika prevremeno roene bebe sa kosom crnom kao zift pojavi se pred Okijem, tu kraj planine Arai, vie od dvadeset godina kasnije. Ta je slika lebdela kroz zimske umarke i kronje drvea, a i u dubinama jezera boje ada. On lupnu rukama da bi dozvao kelnericu. Oigledno nisu oekivali goste, pa e im trebati dosta vremena da mu pripreme obrok. Uto kelnerica donese aj i kleknu kraj njega, priajui mu nadugo i nairoko da bi ga zabavljala. Jedna od njenih pria govorila je o oveku koga je opinio jazavac. Pronali su ga kako u zoru ide kraj reke gacajui i zapomaui. Bacakao se u pliacima ispod mosta Togecu, odakle se lako moe popeti uz obalu. Izgleda da je, poto su ga spasli i poto je doao svesti, priao kako je etao po planini kao da je bio u snu, kako je krenuo oko deset asova prole noi, a sve to je znao bilo je da se odjednom obreo u reci. Napokon su u kuhinji spremili predjelo osaimi{4} od sveeg srebrnog arana. Uz to jelo Oki je pio sake. Kada je izaao, ponovo se zagledao u masivni krov od trske. Osobito mu se dopala njegova mahovinasta patina, ali je gazdarica restorana objasnila da taj krov, poto se nalazi pod drveem, nikada ne moe dobro da se isui. Nije bio mnogo star. Pre neto manje od deset godina pokrili su ga trskom. Polumesec je sijao na nebu odmah iznad krova. Bilo je pola etiri. Kako je Oki poao niz reku, posmatrao je kako halapljive ptice po povrini vode hvataju ribu. Mogao je ak i da vidi boju njihovih krila. Kraj mosta Togecu Oki opet ue u kola, nameravajui da ode do groblja Adaino. Pretpostavljao je da e grobovi i statue izoa, u veernjem sutonu kraj ume moda umiriti njegova oseanja. Meutim, kada ugleda kako je tamno u bambusovom umarku na ulazu u hram Gio, on naredi oferu da se vrate natrag. Odluio je da zastane kraj Kokedere, "Hrama mahovine", i da posle toga produi natrag u hotel. Vrt ovog hrama bio je prazan. Jedini posetioci bili su dvoje mladih koji su odavali utisak branog para na medenom mesecu. Su- ve iglice borova leale su razbacane unaokolo po mahovini, a odsjaji drvea na povrini jezerceta lagano su se pomerali i lelujali dok je Oki kraj njih prolazio. Dok je putovao natrag prema hotelu, planina Higaijama koja se nalazila pred njim na istoku, zraila je grimiznim odbleskom zalazeeg sunca. Poto se ogrejao u toploj kadi, potraio je u telefonskom imeniku broj Ueno Otoko. Javio se mlad enski glas. Zacelo je to bila njena tienica, koja mu odmah dade Otoko. - Halo. - Ovde Oki - rekao je. - Ovde Oki. Oki Toio. - Da. Prolo je dugo vremena. Nismo se uli tako dugo vremena - govorila je mekim naglaskom Kjota. Nije znao kako da pone, pa je brzo nastavio da je ne bi dovodio u neprijatnu situaciju time to je zove

jer mu je to tek sada palo na pamet. - Doao sara da ujem novogodinja zvona u Kjotu. - Zvona? - Da li bi elela da ih slua sa mnom? Ona ne odgovori, ak ni kada je on ponovio svoje pitanje. Verovatno je bila toliko iznenaena da nije znala ta da kae. - Da li ste doli sami? - upita ga ona posle due pauze. - Da. Da, sam sam. Otoko je ponovo utala. - Vraam se natrag prvog januara ujutru. Samo sam eleo da ujem kako zvona ispraaju staru godinu, s tobom. Vie nisam tako mlad, zna. Koliko li je godina od kad smo se poslednji put sreli? Bilo je to tako davno. Pretpostavljam da se ne bih usudio da zamolim da te vidim da mi nije ovakve prilike. Ona mu ne odgovori. - Mogu li da doem po tebe sutra? - Ne, nemojte. Doi u ja po vas. U osam asova... moda je rano, da kaemo oko devet, u vaem hotelu. Ja u rezervisati negde mesto - ree mu Otoko malo uurbanim glasom. Oki se nadao da e s njom veerati negde na miru, ali devet asova e biti vreme posle veere. Ipak, bio je srean to je pristala. Otoko iz njegovih starih uspomena ponovo je oivela. Sledei dan proveo je sam u svojoj hotelskoj sobi, od jutra do mraka. To to je taj dan bio poslednji u godini uinilo je da mu izgleda jo dui. Nije znao ta da radi. U Kjotu je imao prijatelje, ali to nije bio dan kada je eleo da ih poseti. Niti je eleo da iko zna da je u gradu. Iako je znao veliki broj restorana u kojima su se sluili divni kulinarski specijaliteti Kjota, odluio je da veera jednostavno, poslovno, u hotelu. Tako je poslednji dan te godine bio ispunjen njegovim seanjima na Otoko. Kako su mu se ista seanja stalno vrtela u glavi, postajala su sve ivopisnija. Dogaaji od pre vie od dvadeset godina bili su njemu ivlji od onog to se desilo jue. Poto je sedeo suvie daleko od prozora a da bi mogao da posmatra ulicu na koju je gledao hotel. Oki je gledao na zapad, preko krovova kua, ka planini Niijami. U poreenju sa Tokiom, Kjoto je bio mali i prisan gradi, pa je ak i planina Niijama izgledala blizu. Dok ju je posmatrao, prozirni bledozlatni oblak iznad nje dobivao je hladnu pepeljastu boju, i tako se spustilo vee. Kakva su bila njegova seanja? Kakva je bila prolost koje se tako ivo seao? Kada se Otoko sa svojom majkom preselila u Kjoto, Oki je shvatio da je to kraj njihove veze. Stvarno je tako i bilo. Da li su se njih dvoje time uistinu razili? Nije mogao pobei od bola koji ga je progonio, od bola to joj je upropastio ivot, to joj je moda oduzeo svaku mogunost da bude srena. ta li je ona mislila o njemu dok je provodila sve ove samotne godine? Otoko iz njegovih seanja bila je najstrastvenija ena koju je ikada znao. A zar nije i sada ivost tih seanja znaila da ona nije bila istinski odvojena od njega? Iako on nikada nije ovde iveo, svetla Kjota za njega su imala posebnu nostalginu dra. Moda svaki Japanac tako osea.{5} Ipak, Otoko je bila ovde. Nemiran, on se okupao, presvukao sve od donjeg vea do koulje - promenio je ak i kravatu - dok ju je ekao, nervozno koraao gore-dole po sobi, zaustavljajui se povremeno da se pogleda u ogledalu. Bilo je devet i dvadeset kada su ga iz portirnice pozvali da najave gospoicu Ueno.

- Recite joj da odmah silazim - odgovori Oki. "Ili, da joj kaem da ona doe gore", pomisli u sebi. Nigde se Otoko nije videla u prostranom foajeu. Jedna mlada devojka prie mu i utivo ga upita da li je on gospodin Oki. Ree mu da je gospoica Ueno zamolila da doe po njega. - A tako? - on je pokuao da zvui obino. - To je veoma ljubazno od vas. Poto je oekivao samu Otoko, oseao je da ga je izbegla. Izgledalo je da se rasipaju iva seanja na nju koja su mu ispunila dan. Poto su uli u kola. Oki je neko vreme utao. Bila su to kola koja je devojka obezbedila. On je tada upita: - Da li ste vi uenica gospoice Ueno? - Da. - I vi ivite sa njom? - Da. U kui ivi i jedna sluavka. - Pretpostavljam da ste iz Kjota? - Ne, iz Tokija sam. Ali, zaljubila sam se u rad gospoice Ueno i dola. Saletala sam je, pa me je prihvatila. Oki je gledao devojku. Onog asa kada mu se obratila u hotelu, on je osetio njenu lepotu, a sada je primetio i koliko joj je draestan profil. Imala je dugaak, tanak vrat i lepo oblikovane ui. Sve u svemu, bila je zanosno lepa. No, ona je govorila tiho, prilino rezervisano. Pitao se da li je znala ta je bilo izmeu njega i Otoko, ta se to desilo pre nego to je ona i roena. On je odjednom upita: - Da li uvek nosite kimono? - Ne - ree ona neto prisnije. - Kod kue radim i kreem se, pa sam obino u pantalonama. Ne oblaim se ba po propisu. Gospoica Ueno je rekla da za praznike treba da se lepo oblaim, a Nova godina e osvanuti dok budemo napolju. Oigledno je trebalo da i ona sa njima slua zvona. Shvatio je da Otoko izbegava da s njim bude nasamo. Kola su prola kroz Manijama park i krenula prema hramu ionin. U posebnoj sobi u jednoj otmenoj staroj ajdinici pored same Otoko bile su i dve maiko{6}. Ponovo se iznenadio. Otoko je sedela sama pod kotacuom, kolena su joj bila pod proivenim pokrivaem, a dve geje su sedele jedna preko puta druge kraj jednog otvorenog mangala. Devojka koja ga je uvela, kleknula je kraj ulaza i poklonila se. Otoko ustade da ga pozdravi. - Prolo je tako mnogo vremena - ree ona. - Mislila sam da bi najbolje bilo uti zvona hrama ionin{7} ali bojim se da ovde ne mogu da nam ponude neko naroito posluenje. U stvari, i ovde je danas zatvoreno. - Mnogo ti hvala. Namuila si se zbog mene. Ni Oki nije mogao da joj kae nita sem toga. Obezbedila je pored svoje uenice i dve maiko. Nee, znai, moi ak ni da aludira na prolost koju su delili, niti da dopusti da ga oda nain na koji je gleda. To to ju je jue pozvao telefonom mora da je nju toliko zbunilo i zabrinulo da je odluila da pozove maiko. Da li je njeno odbijanje da bude sama sa njim govorilo o tome ta prema njemu osea? To je

pomislio onoga trena kada se naao licem u lice s njom. Ali, ve u tom prvom pogledu, osetio je da jo uvek ivi u njoj. Drugi to verovatno nisu primetili. Ne, moda su i primetili, poto je ova devojka bila sa njom svakog dana, a maiko, iako veoma mlade, pripadaju svetu zabave i ljubavi. Naravno, nijedna od njih niim to nije pokazala. Otoko je ostala na jednoj strani, izmeu maiko, a Okija je postavila da sedi pod kotacuom. Zatim je namestila svoju uenicu preko puta njega. Izgledalo je da ga opet izbegava. - Gospoice Sakami, da li ste se vi predstavili gospodinu Okiju? - upita je ona blago, i nastavi, kao da je zvanino predstavlja: - Ovo je Sakami Keiko, koja ivi kod mene. Ona je malo luckasta, mada tako ne izgleda. - E, profesorko, to je uasno! - Ona slika apstraktna platna na svoj poseban nain. Njeni radovi toliko su strastveni da esto izgledaju malo pomereni. Ali ja ih zaista volim, zavidim joj. Vidi se kako drhti dok slika. Kelnerica unese sake i meze. Dve maiko im nasue sake. - Nisam znao da u sluati zvona u ovakvom drutvu - ree Oki. - Mislila sam da e moda biti prijatnije sa mladima. Tuno je i samotno kada zvona udaraju, a ovek zna da je godinu stariji. - Otoko je gledala u pod. - esto se pitam zato sam nastavila da ivim ovako dugo. Oki se seao da je dva meseca posle bebine smrti, Otoko uzela ogromnu dozu pilula za spavanje. Da li se toga selila? On je dojurio do nje im je za to uo. Nastojanja njene majke koja ju je uporno nagovarala da ga ostavi, dovela su je dotle da pokua samoubistvo, ali ga je majka, i pored toga, pozvala da doe. Oki je ostao kod njih da pomogne oko Otoko. Iz asa u as masirao joj je butine koje su bile naduvene i otvrdle od velikih injekcija. Majka je ulazila i izlazila donosei iz kuhinje vrele naparene pekire. Otoko je leala gola pod lakim kimonom. Bilo joj je tek esnaest godina, imala je vrlo mrava bedra, i injekcije su prouzrokovale da joj ona strano nateknu. Ponekad, kada bi jako pritisnuo, ruke bi mu kliznule do unutranje strane njenih bedara. Dok joj je majka bila van sobe, on bi brisao runi sekret koji se niz njih slivao. Suze saaljenja i gorkog srama padale su na njena bedra i on se sebi kleo da e je spasiti, da se nikada od nje nee odvojiti, ma ta se dogodilo. Otokine usne postae ljubiaste. uo je kako joj majka plae u kuhinji, i naao je kako ui ispred pei. - Ona umire! Sigurno e umreti! - Uinili ste sve to ste mogli. Toliko ste je voleli i toliko pazili - ree joj. - I vi ste, i vi ste, gospodine Oki - ree majka, steui mu ruku. Bio je kraj Otoko tri dana bez sna, dok ona napokon nije progledala. Grila se i jeala od bola, grebui sama sebe kao izbezumljena, a onda su se njene svetle oi usredsredile na njega. - Ne, ne! Nestanite odavde! Dva lekara su uinila za nju sve to su mogli, ali je Oki oseao da je upravo to to se on za nju predano starao pomoglo da joj spase ivot. Verovatno joj majka nije rekla sve ta je inio. Ali njemu je to bilo nezaboravno. ivlje od seanja na njeno telo koje je lealo u njegovom zagrljaju bilo je to seanje na njena gola bedra dok ih je masirao da ih povrati u ivot. Dolazila su mu pred oi ak i sada, dok je sedela sa njim ekajui da uje zvona hramova. Otoko bi ispraznila svoju aicu sakea im bi joj je neko napunio, oigledno je mogla dosta da

popije. Jedna od maiko ree da treba otprilike sat vremena da bi zvono odbrojilo svih stotinu osam udaraca. Obe maiko su bile u obinim kimonima i nisu bile udeene za zabavu. Nisu bile opasane dugakim obima{8} vezanim u obliku leptira, a umesto raskonih nala za kosu imale su samo privlane eljie. Obe su, inilo se, bile Otokine prijateljice, ali Oki nije mogao da shvati zato su dole obuene tako obino. Dok je pio, sluao je njihov nevani razgovor, njihove meke glasove, tipine za lepotice iz Kjota, i osetio kako mu se neto razvedrilo u srcu. Otoko je bila veoma otroumna. Izbegavala je da bude sama sa njim, moda je to bilo upravo zbog toga to je elela da stia svoja oseanja pri ovom neoekivanom susretu. No, ak i samo to to su sedeli zajedno probudilo je struju oseanja medu njima. Zaulo se veliko zvono hrama ionin. U sobi je nastao tajac. Trono staro zvono zvualo je kao da je bilo napuklo, ali su odjeci njegove pobede nad vremenom treperili doseui, inilo se, do beskraja. Posle pauze, ono ponovo zazvoni. inilo se da je veoma blizu. - Isuvie smo blizu - ree Otoko. - Reeno mi je da e ovo mesto biti pogodno da se sa njega uje zvono ionina, ali mislim da bi ono bolje zvualo da smo malo dalje, moda negde kraj reke Kamo. Oki razvue vrata na pomicanje, i ugleda zvonik koji je bio odmah ispod male bate ove ajdinice. - Evo ga, odmah je tu! Vidi se kako ga udaraju - ree Oki. - Zaista smo isuvie blizu - ponovi Otoko. - Ne, ovde je dobro - ree Oki. - Drago mi je to sam, posle svih ovih godina u kojima sam zvona sluao preko radija, sad i tako blizu. Ipak, tu je zaista neto nedostajalo. Tamne prilike kupile su se u senci ispred zvonika. Oki ponovo navue paravan i vrati se kotacuu. Kako je zvono zvonilo, on presta da ga napregnuto slua, i tada zau zvuk koji bi moglo da stvori samo jedno savreno staro zvono, zvuk koji je, inilo se, jeao, nadirao, noen ogromnom skrivenom snagom nekog dalekog sveta. Poto su napustili ajdinicu, otili su do hrama Gion da bi prisustvovali tradicionalnoj novogodinjoj ceremoniji. Mnogi su se ve vraali iz hrama, vitlajui konopcima na ijem se vrhu nalazio ar koji su tamo zapalili. Prema drevnom obiaju, tom vatrom trebalo je zapaliti onu na kojoj e se kuvati praznina jela.

RANO PROLEE
Oki je stajao na niskom breuljku, pogleda prikovanog za purpurni suton. Bio je za pisaim stolom od pola dva tog poslepodneva i izaao je iz kue da bi se proetao, poto je zavrio poglavlje prie koju u nastavcima pie za novine. iveo je u brdovitom severnom predgrau Kamakure, a kua mu je bila s druge strane doline. Veernji odsjaj je goreo visoko na zapadnom nebu. Bogatstvo te purpurne boje uini da se zapita ne dolazi li ona moda od tankih, penastih oblaka. Purpurni zalazak sunca bio je potpuno neuobiajen. Boja je blago odstupala od tamnog ka svetlom, kao da je neko sjedinjavao tonove povlaei irokom etkom preko mokrog pirinanog papira. Mekoa ove purpurne boje govorila je o dolasku prolea. Na jednom mestu dizala se ruiasta izmaglica. inilo se da na tom mestu i sunce zalazi. Oki se seti da je na povratku iz Kjota, prvog januara, posmatrao kako se eleznike ine crvene daleko u daljini, obasjane zracima zalazeeg sunca. S jedne strane bilo je more. Kako su se ine krivile u senku brda, njihovo crvenilo je iezavalo. Voz je ulazio u klanac i odjednom se spustilo vee, ali toplo crvenilo ina ponovo ga je podsetilo na prolost koju je delio s Otoko. injenica da je ona izbegla da bude sa njim nasamo, navela ga je na pomisao da je on jo uvek iv u njoj. Dok su etali na povratku iz hrama Gion, neki pijanci u gomili su ih napali i pokuali da dotaknu visoko podignute pune dveju mladih maiko. Takvo ponaanje se retko sree u Kjotu. Oki je iao kraj ovih maiko da ih zatiti, a Otoko i njena uenica su ih pratile na razdaljini od nekoliko koraka. Sledeeg dana, kada je trebalo da ue u voz. Oki ugleda Sakami Keiko, dok je jo uvek uveravao sebe da ne moe oekivati da Otoko doe na stanicu. - Srena vam Nova godina! Gospoica Ueno kae da je elela da vas isprati, ali mora da obilazi prijatelje i da im estita Novu godinu celo pre podne, a posle podne ljudi dolaze kod nas. Zato sam ja dola umesto nje. - To je veoma ljubazno od vas - odgovori joj Oki. Njena lepota privukla je panju malobrojnih putnika tog prazninog dana. - U novogodinjoj noi ste doli po mene u hotel, a sada, na sam dan Nove godine pratite me na voz. Zbilja ste me zaduili svojom ljubaznou. - Ni najmanje. Keiko je bila u istom kimonu kao sino: od plavog reljefnog satena, sa motivom ptica koje su lebdele meu razbacanim snenim pahuljicama. Ptice su njenom kimonu dale boju, ali je to ipak bila isuvie ozbiljna praznina odea za tako mladu devojku. - Va kimono je lep. Da li je gospoica Ueno naslikala taj motiv? - Ne - ona malo pocrvene. - Sama sam ga nacrtala. Ipak nije ispao onako kako sam elela. U stvari, taj suvie ozbiljni kimono potencirao je Keikinu zanosnu lepotu. Bilo je i neega mladalakog u harmoniji ukrasnih boja i razliitih oblika ptica. ak je izgledalo da i ratrkane snene pahuljice igraju. Ona mu dade nekoliko kutija slatkia i zimskih ukiseljenih delikatesa iz Kjota, rekavi da mu ih alje Otoko. - Zatim, evo vam neto da imate za veeru u vozu. Keiko je prila i stala kraj njegovog prozora, ekajui nekoliko minuta dok je voz stajao u stanici. Kada ju je ugledao kako stoji na peronu, uokvirena prozorom, on shvati da u itavom svom ivotu ona

verovatno nikada nije bila i moda nikada nee ponovo biti toliko lepa kao u ovom trenutku. Oki nije poznavao Otoko kada se njena lepota potpuno rascvetala. Bilo joj je samo esnaest godina kada su se rastali. Oki je svoju veeru otvorio rano, oko pola pet. U kutiji koju mu je Otoko spremila bilo je raznih vrsta novogodinje hrane, ukljuujui i nekoliko malih savreno oblikovanih osuija{9}. inilo se da je u njih ugraeno ensko srce. Van svake sumnje, Otoko ih je sama napravila za oveka koji je tako davno unitio njeno devojatvo. vaui male osuije koji su bili veliine tano jednog zalogaja, samim svojim jezikom i zubima oseao je da mu ona prata. Ne, nije to bio oprotaj, bila je to ljubav. To to je jo uvek ivelo duboko u njoj bila je svakako ljubav. Sve to je on znao 0 godinama koje je Otoko proivela u Kjotu, bilo je da je gradila svoj ivot sama, kao slikar. Moda je bilo drugih ljubavi, drugih veza. Ipak, znao je da ono to je ona oseala za njega, bila beznadena ljubav mlade devojke. I sam je iao s drugim enama, ali nikada vie nije voleo s takvim bolom. "Ukusan pirina", pomisli on. Pitao se da li je taj pirina ponjeven u okolini Kjota. Jeo je male osuije jedan za drugim. Bili su zainjeni ba kako treba, ni previe, ni premalo. Otprilike dva meseca posle pokuaja samoubistva, Otoko je prebaena na psihijatrijsku kliniku, iza prozora sa reetkama. Saznao je to od njene majke, ali mu nije bilo doputeno da je vidi. - Mogli biste da je vidite iz hodnika - ree Otokina majka - ali ja bih elela da je ne gledate. I sama bih sada bila protiv toga da tu jadnicu vidite. A njoj bi bilo teko da vidi vas. - Mislite li da bi me prepoznala? - Naravno da bi! Zar nije sve to zbog vas? Oki nije znao ta da odgovori. - Ali kau da nije izgubila razum. Lekari mi kau da ne brinem, da e joj uskoro biti bolje. Pokreti njene majke bili su kao da u rukama dri bebu. - Ona esto ini ovako, elei svoju bebu. Zaista je to alosno. Otoko je izala iz bolnice otprilike posle tri meseca. Njena majka je dola da razgovara sa njim. - Znam da imate enu i dete, i mora da je i Otoko to znala od samog poetka. Zato, moda ete misliti da sam ja luda, to vas u ovim godinama molim da... - ona se tresla, a sputene oi bile su joj pune suza. Molim vas, oenite se njome. - Razmiljao sam o tome - ree Oki nesreno. I kod kue je bilo stranih scena. Njegova ena je tada imala tek nekih dvadesetak godina. - Vi moete da na mene ne obraate panju, kao da sam i ja malo skrenula s uma. Nikad vas vie to neu moliti. Ne kaem vam da se odmah njome oenite. Ona moe da eka nekoliko godina, moda ak pet ili est, ona je od onih devojaka koje e ekati bez obzira na to da li ja to elim ili ne, a tek joj je esnaest. On shvati da je Otokina strastvena priroda nasleena od majke. Za nepunu godinu Otokina majka je prodala njihovu kuu u Tokiju i povela kerku sa sobom da ive u Kjotu. Otoko se prebacila u devojaku gimnaziju u Kjotu, u jedan razred nie. im je zavrila gimnaziju, upisala se na umetniku akademiju. Dvadesetak godina kasnije sluali su zajedno zvona ionina, i ona mu je poslala veeru da je jede u

vozu na povratku za Tokio. "Sva ta praznina hrana bila je u starom Kjoto-stilu", pomisli Oki dok je uzimao komadie, jedan po jedan, svojim tapiima. ak je i doruak u hotelu tog jutra sadrao jednu iniju tradicionalne novogodinje supe, isto da se odri forma, ali pravi ukus praznika bio je ovde, u ovoj veeri. Kod kue u Kamakuri sve e biti potpuno zapadnjaki, na nain na koji se praznik predstavljao na fotografijama u boji u enskim asopisima. Iako je osoba poput Otoko "morala da obilazi prijatelje i estita im Novu godinu", kako ree Keiko, ipak je svakako mogla da ukrade desetak-petnaestak minuta da doe do stanice. Opet se drala po strani od njega. Ali, iako nije bio u stanju da joj to prole noi kae u prisustvu drugih, inilo se da njihova zajednika prolost podrava oseanja meu njima. Isto se moglo rei i za ovu veeru. Kada se voz pokrenuo, Oki je udario u prozor, podigao ga malo, tako da bi ona mogla da uje, i ponovo se zahvalio Keiko, pozvavi je da ga poseti kada bude dolazila u Tokio. - Lako ete nas nai, samo pitajte na stanici Bevema Kamakura. I poaljite mi par svojih slika! Neke od onih apstraktnih, koje gospoica Ueno smatra malo pomerenim. - Kako je to neprijatno! To to je gospoica Ueno tako neto rekla... U tom trenu neto udno joj zasija u oima. - Ali, zar vam ona ne zavidi na sposobnostima? Voz je u stanici stajao vrlo kratko, pa je i njegov razgovor sa Keiko bio vrlo kratak. Sam Oki nikada nije napisao apstraktan roman, iako su neki od njegovih romana sadravali elemente fantastinog. Zavisno od mere u kojoj se njegov umetniki jezik razlikovao od svakodnevne stvarnosti, moglo bi se smatrati da su mu radovi bili apstraktni ili simbolini, ali on se uvek borio da potisne takva stremljenja u sebi i u njima. Voleo je francusku simbolistiku poeziju, kao i haiku i srednjovekovnu japansku poeziju, ali od kada je poeo da pie izgleda da je nauio da se slui apstraktnim simbolinim jezikom za obrazovanje konkretnog realistikog naina izraavanja. Ipak, mislio je da produbljujui ovaj vid izraavanja na kraju mora stii do neke simbolike vrednosti. Ali, ta bi, na primer, bio odnos izmeu Otoko u njegovom romanu, i prave Otoko? Teko je bilo rei. Od svih njegovih romana, najdui vek i najiru publiku imao je onaj u kome je opisao svoju ljubav prema Otoko. Objavljivanje tog romana izazvalo je jo vie bola, a i neprilika, poto je time i oi ljubopitljivih irom zemlje nepovratno okrenuo prema njoj. Verovatno joj je onemoguio i udaju. Ipak, zato li nju i sada, dve decenije kasnije, vole toliki itaoci? Moda bi trebalo rei da je Otoko iz njegovog romana, a ne devojka koja je u stvari bila model za taj lik, zadobila naklonost njegovih italaca. Nije to bila Otokina pria, bilo je to neto to je on napisao. Dodao je zamiljene i izmiljene pojedinosti, te odreenu idealizaciju. Zanemarujui sve to teko bi se moglo rei koja je Otoko bila prava - ona koju je opisao, ili ona koja je mogla biti stvorena dok govori svoju sopstvenu priu. Ipak, devojka u njegovom romanu bila je Otoko. Roman ne bi mogao opstati bez njihove ljubavi, zbog koje je i dalje toliko itan. Da je nije sreo, on nikada ne bi znao za takvu ljubav. Otkrie takve ljubavi u ivotnom dobu od trideset godina moe se smatrati dobrom ili loom sreom, ni sam nije znao kakvom, ali mu je ona bez sumnje omoguila sreno porinue kao piscu. Oki je svoj roman nazvao esnaestogodinja devojka. Bio je to obian, jednostavan naslov, ali su ljudi bili zaprepaeni time to je mlada uenica imala ljubavnika, rodila prevremenu bebu, i patila izgubivi zdravu pamet. Okiju, njenom ljubavniku, to nije izgledalo okantno. I, naravno, on nije opisivao sve to se s njima zbilo, niti je priu smatrao udnom. Kao i naslov, autorov odnos bio je jednostavan, i Otoko je

prikazao kao istu, divnu mladu devojku. Pokuao je da oivi svoja seanja na njeno lice, njeno telo i nain na koji se kretala. Ukratko, izlio je svu svoju sveu mladalaku ljubav u ovu knjigu. Moda je ona zato i doivela takav uspeh. Bila je to tuna ljubavna pria o vezi veoma mlade devojke sa ovekom koji je i sam bio mlad, ali je imao enu i dete. Samo je lepota njihove veze bila uzdignuta do one take do koje je ona leala iznad svakog moralnog pitanja. U danima kada je on tajno viao Otoko, ona ga je jednom iznenadila, rekavi mu: - Vi ste od onih ljudi koji se uvek brinu o tome ta drugi misle. Trebalo bi da budete hrabriji. - Mislio sam da sam ve prilino bestidan. Zar ti se ovo tako ne ini? - Ne, ne mislim na nas - ona zastade. - Mislim na sve - trebalo bi da bude vie onakav kakav jesi. Oki je razmiljao o sebi i nije znao ta da joj odgovori. Njene rei su se zauvek arile u njegovo seanje. Oseao je da ga to dete vidi i shvata njegovu linost i njegov ivot tako jasno samo zato to ga voli. Nastavio je da uiva sa njom dugo, ali kad god je poeo da razmilja ta bi drugi 0 tome rekli, seao bi se njenih rei. Seao se nje, onakve kakva je bila kada mu je to govorila. Prestao je da je miluje za momenat. Otoko, moda mislei da je to zato to je ovo rekla, prisloni lice uz njegovu ruku. Tada je poela da ga grize, jae i jae. Oki je drao ruke nepomino, podnosei bol. Oseao je njene suze na svojoj koi. - Boli me - ree on, hvatajui je za kosu i odvlaei je. Krv je tekla sa otisaka njenih zuba na njegovoj ruci. Otoko mu je lizala ranu. - Povredi i ti mene - ree ona. Oki je buljio u njenu ruku, u ruku zaista mlade devojke, i preao svojim dlanom preko te ruke od prstiju do ramena. Poljubio ju je u rame. Ona se zatresla od uivanja. Nije Oki zbog njenih reci "trebalo bi da vie bude onakav kakav jesi" napisao esnaestogodinju devojku, ali su mu one stalno bile na umu dok je pisao. Roman je objavljen dve godine posle njihovog rastanka. Njena majka mora da je napustila Tokio zbog toga to Oki nije udovoljio njenoj molbi da se oeni sa Otoko. Verovatno vie nije mogla da izdri bol koji je delila sa kerkom. ta su one mislile o njegovom romanu, o ogromnom uspehu koji je Oki doiveo zahvaljujui prii koja je njihove ivote dodirivala do sri? Sigurno, niko nije postavljao pitanje modela za junakinju ovog romana mladog autora. Tek poto je Oki zaao u pedesetu, ljudi su poeli da istrauju njegovu karijeru. Tako je postalo poznato da je model za junakinju bila Otoko. To se desilo poto je njena majka umrla i Otoko ve postala poznata kao slikarka, pa su se poele po asopisima pojavljivati njene fotografije sa natpisom "Junakinja esnaestogodinje devojke". On je pretpostavljao da se te fotografije koriste bez njenog odobrenja. Prirodno, ona nije davala nikakve izjave u vezi sa tim. ak i kada je roman prvi put objavljen, Oki nije uo nita ni od nje ni od njene majke. Problemi su se raali u njegovoj kui. To je bilo normalno. Pre njihovog venanja, Fumiko je bila daktilografkinja u jednoj novinskoj agenciji, pa mu je mlada supruga kucala sve to je pisao. Bilo je tu neega od ljubavnike igre, slatke zajednice tek venanih ljudi, ali i vie od toga. Kad se njegov rad prvi put pojavio u asopisu, bio je zaprepaen razlikom izmeu teksta pisanog rukom i siunih ideograma kada su bili odtampani. Ipak, kako je postao iskusniji, poinjao je da predvia efekat svojih rei i njihov izgled na odtampanoj stranici. Nije on pisao imajui to u vidu. 0 tome nije nikada ni razmiljao, ali je jaza izmeu rukopisa i objavljenog teksta nestalo. Nauio je kako da pie za tampanje. ak su i pasusi koji su u rukopisu izgledali dosadni ili nepovezani, kada bi bili odtampani, delovali veoma sadrajno i

povezano. Moda je to znailo da je dobro nauio svoj zanat. esto je govorio piscima poetnicima: - Odtampajte neto, u nekom asopiiu ili bilo gde. Takav tekst se sasvim razlikuje od rukopisa i biete iznenaeni koliko ete iz toga nauiti. Danas je itao tampane tekstove i prihvatao ih normalno. Meutim, imao je prilike da doivi i obrnuto iznenaenje. Uvek je, na primer, itao Legendu o Geniju u tampanim savremenim izdanjima, ali kada mu je dolo do ruku jedno staro izdanje u drvotisku, njegov utisak je bio sasvim drugaiji. Kako li je tek bilo kada su tu legendu itali pisanu onim lepim lebdeim rukopisima u doba dvorca u Heianu? Pre hiljadu godina Legenda o Geniju bila je savremeni roman. Nikada se posle toga vie nije mogla itati kao takva, bez obzira na to koliko je prouavanje ove legende otilo daleko. Ipak, staro izdanje dalo mu je mnogo sadrajnije oseanje nego novo. Bez sumnje, isto bi vailo i za poeziju pisanu u periodu Heian. to se tie knjievnih dela nastalih kasnije, Oki je pokuao da ita Saikakua u faksimilima izdanja u drvotisku, iz XVII veka, ne zato to je gajio neku posebnu ljubav prema starim knjigama, ve zato to je eleo to je mogue vie da se priblii originalnom radu. Meutim, itati savremene romane u faksimilu rukopisa bilo bi jednostavno diletantstvo. Oni su bili namenjeni tampanom obliku i itanju u tampi, a ne u dosadnom rukopisu. Kada se oenio sa Fumiko, nije vie bilo ozbiljnijeg jaza izmeu njegovih rukopisa i tampanih verzija, ali poto je njegova ena bila daktilograf, on joj je itao svoje rukopise a ona mu ih je kucala. Kucani rukopisi na japanskom bili su mnogo blii tampanom obliku nego to su bili oni ispisivani rukom. Tada je Oki ve znao i da su gotovo svi zapadnjaki rukopisi stvarani ili na pisaoj maini ili su prekucavani u iste kopije. Ali kucani rukopisi Okijevih romana, delimino zbog toga to se on na njih nije privikao, izgledali su hladnije i bezbojnije nego to su uistinu bili - i to podjednako njegovi rukopisi pisani rukom koliko i sama finalna izdanja. Ipak, on je zbog toga mogao bre da uoi nedostatke, i smatrao je da mu je lake da vri ispravke i revizije. Tako su uobiajili da mu Fumiko prekucava sve rukopise. Otud i problem ta da se uradi sa rukopisom esnaestogodinje devojke. Ako bi dao Fumiko da mu to kuca, to bi njoj znailo bol i ponienje. Bilo bi i okrutno. Kada je upoznao Otoko, njegovoj eni su bile dvadeset dve godine i upravo mu je rodila sina. Naravno, ona je sumnjala da njen mu odrava nekakvu vezu. Izlazila bi nou, nosei bebu na leima, i lunjala po eleznikim inama. Jednom, poto je u kui nije bilo nekoliko asova, naao ju je u bati oslonjenu na jedno staro ljivino drvo. Nije htela da se vrati kui. On ju je traio, i uo njen pla kada je proao kroz kapiju. - ta ti tu radi? Beba e se prehladiti. Bila je polovina marta i jo uvek veoma hladno. Beba se prehladila. Preneta je u bolnicu zbog zapaljenja plua. Fumiko je ostala u bolnici, da se stara o bebi. - Bie ti zgodno ako beba umre - ree mu ona. - Tada ti nee biti teko da me ostavi. Ipak, Oki je iskoristio enino odsustvo od kue da ode i sastaje se sa Otoko. Beba je preivela. Sledee godine, kada je Otoko rodila svoje nedonoe, Fumiko je saznala za to naavi jedno pismo Otokine majke. Nije bilo udno to da jedna tako mlada devojka rodi bebu, ali Fumiko nikada nije ni sanjala o tako neemu. Vikala je na njega, izbezumila se i zagrizla jezik. Kada je video kako joj krv kaplje sa usana, Oki joj je nasilno otvorio usta i ugurao joj ruku unutra. Poela je da se gui i jeca, a onda se opustila kao obamrla. Prsti su mu krvarili kada ih je izvukao. Videvi to, Fumiko se smirila i poela da mu previja ruku. Pre nego to je roman zavren, Fumiko je takoe saznala da je Otoko prekinula vezu sa njim i otila u Kjoto. Da joj je dao da mu kuca rukopis, to bi otvorilo njenu staru ranu, pobudilo njenu ljubomoru i bol,

ali da joj ga ne da da kuca, izgledalo bi da priu taji od nje. Oki je bio zabrinut, ali je konano odluio da joj da rukopis, elei pre svega da joj se potpuno ispovedi. Ona je rukopis odmah proitala od poetka do kraja. - Trebalo bi da te pustim da ode - ree ona pobledevi. - Pitam se zato te nisam pustila da ode. Svako ko ovo proita bie na strani Otoko. - Nisam eleo da piem o tebi. - Znam da se ne mogu uporediti sa tvojom idealnom enom. - Nisam to hteo da kaem. - Bila sam stravino ljubomorna. - Otoko je otila. Ti i ja emo iveti zajedno dugo i dugo vremena. Ali mnogo od onoga to predstavlja Otoko u knjizi ista je mata. Na primer, ja nemam pojma kakva je bila dok je bila u bolnici. - Ta vrsta mate dolazi od ljubavi. - Ne bih mogao ni pisati bez nje - ree Oki odseno. - Da li e mi i ovo otkucati? Teko mi je to te ovo molim. - Otkucau ti. Pisaa maina je, ipak, samo maina. Ja u biti deo te maine. Fumiko nije jednostavno mogla da funkcionie mehaniki. inilo se da esto grei. uo ju je kako esto epa stranice. Ponekad bi prestala da kuca i uo ju je kako tiho plae. Poto je kua bila tako mala, a pisaa maina je bila u uglu prepune dnevne sobe, kraj njegove male radne sobe, bio je veoma svestan eninog prisustva. Teko mu je bilo da mirno sedi za pisaim stolom. Ipak, Fumiko nije ni rei rekla o esnaestogodinjoj devojci; izgleda da je mislila da "maina" ne treba da govori. Rukopis je iznosio nekih 350 stranica i, mada je bila iskusna, trebalo joj je svakako mnogo dana da ga otkuca. Ubrzo je postala sva presamiena i upalih obraza. Sedela je zurei u prazno, drei se svoje maine kao da je neki zao duh uao u nju. Jednog dana pre veere, ona povrati neto ukasto i pade. Oki joj prie i pogladi je po leima. Udiui brzo, ona zatrai i vodu. Njene zacrvenele oi bile su suzne. - ao mi je. Nije trebalo da ti dam da to kuca - ree on - ali da sam pokuao da ovu knjigu sakrijem od tebe... Iako knjiga nije razorila njihov brak, ta rana je teko zarastala. - U svakom sluaju, drago mi je to si mi ovo dao - Fumiko pokua da se nasmei. - Zaista sam iscrpljena. Ovo je prvi put da sam odjednom kucala tekst ovolike duine. - to je tekst dui, due su i muke. Moda je to sudbina ene jednog pisca. - Zahvaljujui tvom romanu, sada mogu da Otoko shvatim sasvim dobro. Koliko god sam ja zbog toga ispatala, vidim da je za tebe bilo dobro to si nju sreo. - Zar ti nisam rekao da je ona u romanu idealizovana? - Znam. Nema ba tako divnih devojaka. Ali, elela bih da si napisao vie o meni! Ne bi mi bilo krivo ni da si me opisao kao uasnu ljubomornu veticu. Okiju je bilo teko da joj odgovori. Ipak ree: - Nikada to nisi bila.

- Nisi znao ta mi lei na dui. - Nisam eleo da razotkrijem sve nae porodine tajne. - Ne, ti si toliko bio zaokupljen tom malom Otoko da si samo eleo da pie o njoj! Pretpostavljam da si smatrao da bih ja samo uprljala njenu lepotu i oskrnavila tvoj roman. Zar roman uistinu mora da bude toliko lep i dopadljiv? ak je i izbegavanje opisa strane ljubomore, koju je pokazivala prema Otoko, kod njegove ene prizvalo nove ljubomorne napade. A on njenu ljubomoru nije ni bio potpuno izostavio. U stvari, poto je o tome pisao tako saeto, moda je efekat bio samo jo vei. ipak, izgleda da je Fumiko bila razdraena to on nije zalazio u pojedinosti. Nije mogao da shvati nain na koji funkcionie njena psiha. Kako je mogla da se osea zanemarenom? Poto je roman govorio o njegovoj strasnoj ljubavnoj vezi, bio je naravno usredsreen na Otoko. Uneo je u njega bez ikakve promene mnoge detalje koje je do tada skrivao od ene i to ga je najvie zabrinjavalo. Ali ona je, izgleda, bila vie povreena time to je on o njoj tako malo pisao. - Nisam eleo da se tvojom ljubomorom na taj nain koristim - ree Oki. - Zato to ne moe da pie o nekom koga ne voli, nekome koga ak i ne mrzi? Sve ovo vreme dok kucam, neprestano se pitam zato te nisam pustila da ode. - Opet govori gluposti. - Ozbiljno to mislim. To to sam te zadravala, bio je greh. Verovatno u zbog toga aliti do kraja ivota.
0

- Prestani! - On je dohvati za ramena i snano prodrma. Fumiko je drhtala, grila se i ponovo neto uto povratila. Oki je pusti. - Sve je u redu - ree ona. - Mislim da je ovo... jutarnje povraanje. - ta! Fumiko priljubi ruke uz lice i glasno zaplaka. - Ako je tako, trebalo bi da se uva, trebalo bi da prestane sa kucanjem. - Ne, ja elim da nastavim. Nije jo mnogo ostalo. Ali, inae, sluim se samo prstima. To samo moje prste zamara. Nije htela da ga slua. Nedelju dana poto je zavrila kucanje, imala je spontani pobaaj. Navodno, uzrok je bio psihiki ok koji je u njoj izazvao rukopis, a ne samo kucanje. Bila je u krevetu danima, i njena gusta meka kosa, koju je putala da joj visi u pramenovima, malo se proredila. Ali njeno nenaminkano bezbojno lice izgledalo je meko i tanano. Poto je bila mlada, Fumiko nije imala mnogo posledica spontanog pobaaja. Oki je stavio rukopis u fasciklu, ne elei ni da ga uniti, ali ni da ga ponovo pogleda. Dva ivota su ovim romanom bila zakopana u tminu. Zar on nije donosio loa predskazanja, s obzirom i na Otokino nedonoe, i na Fumikin spontani pobaaj? I Oki i Fumiko su dugo vremena izbegavali da povedu razgovor o rukopisu. Najzad, Fumiko ga pomenu. - Zato ga ne objavi? Brine li se da me ne povredi? Kada je ena udata za pisca, to se ne moe izbei. Ako se za nekoga brine, onda bi to trebalo da bude Otoko.

Tada ve oporavljena, Fumiko je imala sasvim sjajnu i lepu kou. Da li je to bilo udo mladosti? ak je i njena elja za muem postala jaa. Otprilike u isto vreme kada je esnaestogodinja devojka objavljena, Fumiko je ponovo zatrudnela. Kritiari su hvalili esnaestogodinju devojku, a voleo ju je i ogroman broj italaca. Teko da je Fumiko mogla da zaboravi svoju ljubomoru, ali je i sama bila zadovoljna zbog muevljevog uspeha. I ovaj roman, koji su svi smatrali najboljim u njegovom ranom stvaralatvu, nastavio je da se prodaje bolje od svih drugih njegovih dela. Za Fumiko je to znailo nove haljine, ak i nakit, da ne govorimo o tome da je knjiga pomogla da se plati obrazovanje njene dece. Da li je tada ve potpuno bila zaboravila da je sve o emu je roman govorio bilo posledica veze jedne mlade devojke sa njenim muem? Da li je novac to ga je esnaestogodinja devojka donosila prihvatala kao puki dohodak? Ili je ta davno prola strastvena ljubav njoj prestala da bude tragina. Oki nikako nije bio protiv svog dohotka, ali ga je on ponekad nagonio na razmiljanje. Otoko, kao model junakinje romana, nije zauzvrat primila nita. Ni ona ni njena majka ni jednom reju nisu se protiv toga pobunile. Za razliku od slikara ili vajara, on je bio u stanju da pronikne u misli i oseanja svog modela, da izmeni njegov izgled kako je eleo, da ga osmisli i da ga idealizuje prema sopstvenoj mati. Ipak, devojka je van sumnje bila Otoko. Piui o njoj, on je slobodno izlivao svoju mladalaku strast, ne razmiljajui 0 problemima koje to moe da stvori jednoj neudatoj devojci i o njenoj sudbini uopte. Svakako je ta njegova strast privlaila itaoce, ali je moda u isto vreme postala prepreka njenoj udaji. Roman mu je doneo novac i slavu. Izgledalo je da je Fumikina ljubomora bila preusmerena, ili su moda stare rane zacelile. Bilo je ak razlike i u gubitku njihovih beba. Fumiko je jo uvek bila njegova ena; ona je prola kroz normalni oporavak posle pobaaja i kasnije rodila devojicu. Godine su prolazile i jedina osoba koja se nikada nije promenila, bila je devojka na stranama njegove knjige. Sa vulgarnog domaeg gledita, srea je bila to on nije naglaavao Fumikinu ljubomoru, iako je to moda predstavljalo slabost romana. Meutim, bilo je to ono to je i inilo roman tako lakim za itanje, a njegovu junakinju tako simpatinom. Kasnije, kada su ljudi govorili o Okijevim najboljim delima, uvek su poinjali sa esnaestogodinjom devojkom. Kao pisac, on je smatrao da ga to deprimira, rastuuje, i uvek je sebi tmurno govorio koliko to mrzi. Ipak, knjiga je odisala sveinom mladosti. Ukus italake publike podran je miljenjem uvaenih kritiara. Doneti sud teko se mogao menjati, ak iako je sam pisac neprestano prigovarao. Roman je poeo da ivi svojim ivotom. A ta li je bilo sa ivotom Otoko poto ju je majka odvela u Kjoto? To pitanje je opsedalo Okija, delimino i zato to je roman tako neumitno nastavljao da ivi. Otoko je tek pre nekoliko godina postala poznata slikarka. Do tada, on o njoj nita nije uo. Pretpostavljao je da se udala i da ivi obinim ivotom, kao to se i nadao. Ali mu je istovremeno bilo teko da u sitnicama iz obinog ivota zamisli takvu devojku, devojku njene prirode. Da li to znai, pitao bi se ponekad, da jo uvek prema njoj osea neku privrenost, koja kao da lebdi u izmaglici? I tako se iznenadio kada je uo da je Otoko postala slikarka. Oki nije imao pojma koliko je ona, moda, patila, niti kakve je tekoe prevazilazila, ali je njenim uspehom bio veoma zadovoljan. Kada je naiao na jednu od njenih slika u galeriji, srce mu je zaigralo. Nije to bila njena samostalna izloba, ona je izlagala tek jednu sliku, studiju boura, koja se nalazila meu eksponatima raznih umetnika. Na samom vrhu svile naslikala je jedan crveni bour u punom cvatu, cvet krupniji nego u prirodi, sa nekoliko listova i jednim belim pupoljkom. U tom neprirodno velikom cvetu video je Otokin ponos i plemenitost. Odmah je kupio tu sliku, ali poto je na njoj bio potpis, odluio je da je pokloni klubu pisaca kome je pripadao, a ne da je odnese kui. Visoko na zidu kluba,

slika je na njega ostavljala drugi utisak nego onda u prenatrpanoj galeriji. Taj ogromni cvet crvenog boura, izgledao je kao privienje. inilo se da je potresna usamljenost zraila iz same njegove dubine. Otprilike u isto vreme video je u jednom asopisu i sliku Otoko u njenom studiju. Mnoge godine Oki je eleo da u Kjotu bude u vreme kada su zvonila zvona u novogodinjoj noi, ali ova slika ga je izazivala da pokua da ih uje sa Otoko. *** Severnu Kamakuru nazivali su jo i Jamanoui, to znai "mesto usred planina". Put du koga su se rascvetavala drveta vijugao je izmeu nekih breuljaka od juga ka severu. Osealo se da e cvetovi kraj njega ubrzo nagovesti ti dolazak jo jednog prolea. Oki je bio navikao da izlazi u etnju u pravcu junih brda. Sa vrha jednog od breuljaka posmatrao je purpurni zalazak sunca. Zalazak sunca postao je tamnoplav, prelazei u pepeljasto sivilo. Kao da se prolee povratilo u zimu. Sunce je iezlo. U tankoj izmaglici vie nije tinjao ni slabaan traak ruiastog. Poelo je da biva hladno. Oki se spustio u dolinu i poao natrag, kui, koja se nalazila na jednom od severnih breuljaka. - Dolazila je jedna mlada ena iz Kjota, neka gospoica Sakami - ree mu Fumiko. - Donela je dve slike i kutiju kolaa. - Je li ve otila? - Taiiro ju je otpratio na stanicu. Moda su otili i da te trae. - Zar? - Gotovo je zastraujue lepa - ree mu ena, oiju uprtih u njega. - Ko je ona? Oki je pokuao da izgleda nezainteresovan, ali njen enski instinkt mora da joj je govorio da devojka na neki nain ima veze sa Ueno Otoko. - Gde su slike? - upita Oki. - U tvojoj radnoj sobi. Jo uvek su zapakovane, nisam ih gledala. Izgleda da je Keiko uinila ono to ju je on bio zamolio na stanici u Kjotu. Poao je u svoju radnu sobu i raspakovao slike. Obe su bile jednostavno uramljene. Jedna se zvala ,, ljiva", ali nije prikazivala ni grane ni stablo, ve samo jedan jedini ljivin cvet, krupan kao deja glava. tavie, taj jedan cvet imao je i crvene i bele latice. Svaka od crvenih latica bila je naslikana u udnoj kombinaciji tamnih i svetlih tonova crvene boje. Veliki ljivin cvet nije bio posebno stilizovan, pa se nije sticao utisak da se radi tek o dekorativnoj slici. Kao da je u njoj bilo neko udno privienje, kao da se neka udna utvara krila u njoj, ravnomerno otkucavajui neki udni ritam. Izgledalo je, u stvari, kao da se itavo platno klati. Moda je to bilo zbog pozadine, za koju je Oki prvo mislio da stilizuje preklapanje debelih ledenih ploa, ali je kasnije, kad je sliku osmotrio paljivije, video da bi to trebalo da bude venac snenih planina. Samo su planine mogle da doaraju oseanje bezmernog prostora koji je slika sugerisala, premda se prava planina nikada ne bi suavala pri dnu, niti bi bila tako izboena kakva je bila na slici. To je bilo ono to je u Keikinom stilu slikanja bilo apstraktno. ak ako bi se promatrai i sloili da su to na slici snene planine koje se terasasto sputaju, njihova boja nije bila boja hladne, snene beline. Hladnoa snega i njegova topla boja stvarali su harmoniju poput muzike. Sneg nije bio svugde jednake beline, ve je izgledalo kao da se mnoge boje u njemu stapaju. Bio je nanesen istom bojom kojom i

razliite nijanse crvenog i belog na laticama cveta. Bilo da se smatralo da je slika hladna ili topla, iz ljivinog je cveta zraila slikarkina mladost. Verovatno je Keiko naslikala ovu sliku upravo za njega. U svakom sluaju, mogao je prepoznati ljivin cvet. Dok je posmatrao sliku, Oki je razmiljao o starom ljivinom drvetu koje je raslo u njegovoj sopstvenoj bati. Uvek je prihvatao batovanovo miljenje da je to drvo bilo izuzetak, ala prirode, ali se nije trudio da proveri njegovo prilino neprecizno botaniko znanje. ljiva je imala crvene i bele cvetove. Nije bila kalemljena, pa su crveni i beli cvetovi bili izmeani na istoj grani. Nisu, meutim, sve grane bile takve. Na nekima su cvali samo beli cvetovi, a na drugima samo crveni. Ipak, na najveem broju mlaih grana crveni cvetovi bili su pomeani sa belim, iako se svake godine nisu rascvetavali uvek na istim granama. Oki je voleo ovu staru ljivu. Upravo sada njeni su se pupoljci poeli | otvarati. Oigledno, Keiko je na svojoj slici simboliki izrazila ba ovo udno i staro ijivino drvo, naslikavi ga jednim jedinim cvetom. Mora da je o ovoj ljivi ula od Otoko. Fumiko i on su ve iveli u ovoj kui kada je on sreo Otoko i, mada ona u tu kuu nikada nije stupila, mora da joj je priao o ljivi. Ona je to zapamtila i prepriala svojoj uenici. Da li joj je priala i o svojoj staroj ljubavi? - To je naslikala Otoko, pretpostavljam. - ta? - okrenu se Oki. Zaokupljen platnom, nije ni primetio da ena stoji iza njega. - Zar to nije Otokina slika? - Naravno da nije. Ona ne bi naslikala nita tako mladalako. To je naslikala devojka koja je malopre bila ovde. Vidi, potpisala se kao Keiko. - udna slika - Fumikin glas bio je tvrd. - Da, zar ne? - Silno se naprezao da joj odgovori paljivo. - Ali mladi zanos, ak i u slikarstvu japanskog stila... - Da li je to ono to nazivate apstraktnim? - Pa, moda i nije ba apstraktno. - Druga je jo udnija. Ne moe se rei da li se radi o ribi ili o oblacima. Nikada nisam videla takvu smesu boja nabaenih nasumice. Kleala je sa strane, malo iza njega. - Hm, oblaci i ribe izgledaju veoma razliito. Moda slika ne predstavlja ni jedno ni drugo. ta uopte predstavlja? - Ta slika moe da predstavlja to god hoe. Nagao se da vidi ta pie na poleini, koja je bila oslonjena na zid. - 'Bez naslova'. Ona se zove 'Bez naslova'. Na ovoj slici nije bilo nikakvih raspoznatljivih oblika, a boje su bile jo jae i jo raznorodnije od onih u "ljivi". Moda su mnogobrojne vodoravne linije Fumiko navele da pokua da je nazove ribom ili oblacima. Na prvi pogled, inilo se da nema nikakve harmonije meu bojama. Ipak, izgledala je neobino strastveno za sliku raenu klasinom japanskom tehnikom. Naravno, nije bilo niega sluajnog ili

nasuminog na tom platnu. Poto je slika bila bezimena, bi lo je mogue tumaiti je najrazliitije. inilo se da ba time to naslova nema, slikarka pokuava da sakrije svoja oseanja. Moda ih je tim naporom upravo i razotkrivala. Oki je posmatrao sliku, traei njeno sredite. - Zaista, u kakvoj je ona vezi s Otoko? - zapita njegova ena. - Uenica koja ivi sa njom. - A tako? elim da unitim te slike. - Ne budi luda? Zato si toliko naprasna? - Ona je na ovim slikama izlila svoja oseanja prema Otoko. To nisu slike koje bi trebalo da drimo u ovoj kui. Iznenaen ovim munjevitim bleskom enske ljubomore, on tiho ree: - Zato misli da su ove slike o Otoko? - Zar ti to ne vidi? - To je samo tvoja mata, poinju da ti se priviaju utvare. - Dok je govorio, meutim, neki plamiak mu je blesnuo u srcu. Izgledalo je da slika ljivinog drveta jasno izraava Otokinu ljubav prema njemu. A i ova slika bez naslova, izgledalo je, posveena je istoj temi. Keiko ju je slikala sluei se mineralnim bojama, stavljajui jedan sloj boje preko drugog, tako da su se one stapale jedna u drugu dok su jo bile vlane. To se intenzivno dogaalo na jednom mestu, neto malo ispod i levo od centra slike. Osetio je da bi mogao da shvati duh slike upravo u tom udnom i svetlom uokvirenom prostoru koji je nalikovao na prozor. Taj detalj kao da je simbolizovao Otokinu jo uvek blistavo istu ljubav. - Na kraju krajeva, Otoko ih nije naslikala - ree on. Izgledalo je da Fumiko sumnja da je on bio sa Otoko kada je iao da slua zvona hramova u Kjotu. Ipak, ona tada nita nije rekla. Moda zato to je bio prvi januar. - U svakom sluaju, mrzim te slike! - Kapci su joj drhtali od besa. - Ne elim ih u ovoj kui! - Mrzela ih ti ili ne, one pripadaju umetnici. Zar misli da bi bilo pravo da se uniti umetniko delo, iako je slikarka mlada devojka? Pre svega, da li si sigurna da nam ih ona poklanja ili ih je samo donela da nam ih pokae? Fumiko je za trenutak zautala. Tada ree: - Taiiro ju je primio. Mora da ju je odveo na stanicu. Jako su se dugo zadrali. Zar nju i to brine? Stanica nije bila daleko, a vozovi su ili svakih petnaest minuta. - Pretpostavljam da e on ovoga puta biti zaveden. Devojka je toliko lepa, a obuzeta zlom pomilju... Oki poe da zavija slike. - Prestani da govori o zavoenju. To mi se ne dopada. Ako je toliko lepa, onda su i ove slike prosto ona sama. One su izraz samoljublja mlade devojke. - Ne, sigurna sam da one govore o Otoko. - Onda su moda Otoko i ona ljubavnice. - Ljubavnice? - Fumiko na to nije bila spremna. - Ti misli da su ljubavnice?

- Ne znam. Ali se ne bih iznenadio da su lezbijke. Poto ive zajedno, u jednom starom hramu u Kjotu, a obe su nenormalno strastvene, moglo bi tako biti. To to ih je nazvao lezbijkama, Fumiki je na neko vreme zapuilo usta. Kad je ponovo progovorila, glas joj je bio tih: - ak i da je tako, mislim da te slike pokazuju da te Otoko jo uvek voli. Oki se zastideo zato to je pomenuo lezbijstvo samo da bi se izvukao iz tekoe. - Moda ni ti ni ja nismo u pravu. Oboje smo ih posmatrali s odreenim predubeenjem. - Zato je onda ona elela da naslika ba ovakve slike? - Hm. Bilo da je realistika ili ne, mislio je, slika izraava unutranje misli i oseanja umetnika. Meutim, bojao se da takvu vrstu razgovora nastavi sa svojom enom. Moda su njeni prvi utisci o Keikinim slikama bili iznenaujue tani. A moda je i njegova nehotina aluzija na lezbijstvo ta- koe bila tana. Fumiko izae iz radne sobe. ekala je sina da se vrati. Taiiro je poeo da predaje japansku knjievnost na jednom privatnom univerzitetu. U dane kada nije imao predavanja, iao bi do fakultetske biblioteke ili bi se bavio nekim istraivakim radom kod kue. Prvobitno je eleo da prouava savremenu knjievnost - japansku knjievnost od Meidi perioda naovamo, ali poto je njegov otac bio protiv toga opredelio se za periode Kamakura i Muromai. Za japanske prilike je bilo neobino to moe da ita engleski, francuski i nemaki, bez tekoa. Bio je veoma talentovan, ali toliko tih da je izgledalo kao da je priglup. U tom smislu bio je prava suprotnost svojoj gotovo besciljno razdraganoj sestri Kumiko, koja je uspevala da se bavi araniranjem cvea, ivenjem, pletenjem, i svim vrstama umetnosti Kumiko je uvek smatrala da je njen stariji brat ekscentrian. ak kada bi ga pozvala da idu na klizanje ili da igraju tenis, nikad joj ne bi odgovorio kako treba. Nikada se nije interesovao za njene drugarice. Svoje studente je pozivao kui, ali ih je retko kada predstavljao njoj. Kumiko nije bila od osoba koje se dure, ali je ponekada bila neraspoloena zato to je njena majka bila toliko naklonjena bratovljevim studentima. - Kada Taiiro dovede goste, mi ih samo posluimo ajem - odgovarala bi joj majka. - Ali ti se toliko uzbuni, pravi takvu guvu oko friidera i po ormarima, i na kraju im jednostavno unosi hranu. - Da, ali on poziva samo svoje studente! - odgovarala bi joj ona prezirno. Kumiko se udala i otila s muem u London. Pisali su im svega dva-tri puta godinje. Taiiro jo nije bio finansijski nezavisan i nikada nije govorio o braku. Oki je i sam poeo da se brine zato Taiira toliko dugo nema. Kroz mala vrata na pomicanje, iz svoje radne sobe, posmatrao je krajolik. Na podnoju breuljka iza kue uzdizala se visoka humka zemlje, koja je iskopana za vreme rata da bi se napravilo sklonite od napada iz vazduha. Sad je bila prekrivena rastinjem, tako neuglednim da se gotovo nije ni primeivalo. Meu tim rastinjem cvetala je i jedna skupina plavih cvetia boje lapis lazulija. Ti cvetovi bili su izuzetno sitni, ali im je plava boja bila svetla i jaka. Cvetali su ranije nego bilo koje drugo cvee u njihovoj bati, izuzev mirisnih dafina, a dugo su ostajali rascvetani. Oki nije znao kako se zovu. Nije se moglo rei da su vesnici prolea, ali su bili tako blizu njegovog prozora da mu se esto deavalo da pomisli kako bi eleo da uzme jedan od njih u ruku i da ga prouava. Nikada jo nije poao da ubere ni
i zanatstva.

jedan, ali je to, izgleda, samo poveavalo njegovu ljubav prema njima. Ubrzo po procvetavanju ovih cvetova, maslaci bi poe li da se rascvetavaju sred gustia korova. 1 oni su dugo cvetali. ak i sada, dok je polako iezavalo veernje svetio, mogla se videti uta boja maslaaka i plavetnilo siunih cvetia. Dugo vremena Oki je gledao kroz prozor. Taiiro se jo nije vratio kui.

FESTIVAL PUNOG MESECA


Otoko je nameravala da povede Keiko u hram na planini Kurama na Festival punog meseca{10}. Taj Festival se uvek odravao u maju, ali datuma razliitog od onog koji bi mu bio odreen po starom lunamom kalendaru. Predvee, pre Festivala, mesec se dizao u isto nebo iznad planine Higai. Otoko je to posmatrala sa trema. - Mislim da e sutra biti lep mesec - doviknu ona Keiko. Bio je obiaj da posetioci Festivala i gosti piju sake iz posude u kojoj se ogledao pun mesec, tako da je oblana no bez meseeve svetlosti uvek bivala veliko razoaranje. Keiko je izala na trem i lagano poloila ruku na Otokino rame. - Mesec maja - ree Otoko. Keiko napokon prozbori: - Hoe da se provozamo po planini Higai? Ili prema Ocu, da vidimo mesec na jezeru Biva. - Mesec na jezeru Biva? Nema nieg posebnog u tome. - Zar bolje izgleda u posudi sa sakeom? - upita je Keiko sedajui joj do nogu. - U svakom sluaju, sviaju mi se boje bate ove veeri. - Zaista? - Otoko ju je gledala i posmatrala batu. - Molim te donesi mi jastui i ugasi svetio. Sa trema ateljea video se samo unutranji deo vrta, pogled je bio preseen glavnim zdanjem hrama. Bila je to veoma bezoblina duguljasta bata, ali je otprilike samo njena polovina bila okupana meseinom, pa su se ak i stepenice presijavale razliitim bojama na svetlu i u senci. U senci je cvetala bela azaleja i inilo se kao da lebdi. Ruiasti javor kraj trema jo uvek je imao svee mlado lie, iako je i njegova boja bila potamnela dolaskom noi. U prolee ljudi esto pogreno misle da je svetio i tek ispupelo lie ovog crvenog javora u stvari cvee, pa se pitaju kakvo li je i ije je. Bata je bila prekrivena raskonim slojem mahovine. - Da napravim aj od ovog novog ovogodinjeg lia? - upita Keiko. Otoko je nastavila da posmatra dobro joj poznatu batu kao da je ve nije poznavala do u tanine. Uivala je u njoj u svako doba dana i noi. Sedela je tako, malo povijene glave, zaneta, oiju usredsreenih na polovinu bate koja je bila obasjana meseevom svetlou. Kada se Keiko vratila sa ajem, pomenu kako je negde proitala da je ena koja je Roenu bila model za "Poljubac" jo uvek iva i da joj je sada oko 80 godina. - To je gotovo neverovatno, zar ne? - To ti se samo ini, zato to si ti mlada! Zar mora da umre mlada ako te umetnik ovekovei u mladosti? Pogreno je tako progoniti modele! Ona je ovako planula zato to se setila Okijevog romana, ali je i Otoko, kojoj je bilo trideset devet godina, bila jo uvek lepa. - U stvari - nastavi Keiko mirno - to me je navelo da pomislim kako bih elela da te zamolim da me jednom naslika. Dok sam jo mlada.

- Vrlo rado, ako budem mogla. Zato ne uradi svoj autoportret? - Ja? Pre svega, ne bih uspela da postignem slinost. ak i kad bih uspela, sve rune stvari videle bi se na njemu i ja bih na kraju sliku zamrzela. A ljudi bi i pored toga govorili da sam sebi laskala, ukoliko slika ne bi bila apstraktna. - Zar hoe da kae da bi elela realistiki portret? To ti ne bi priliilo, niti bi odgovaralo tvojoj linosti. - elim da me ti naslika. - Sa zadovoljstvom, samo ako budem mogla - ponovi Otoko. - Moda se tvoja ljubav ohladila? Ili me se moda boji? - Keikin glas zazvuao je nekim udnim tonom. - Mukarac bi bio presrean da me slika - ak i golu. Nije izgledalo da je Otoko zabrinuta. - Ako ti tako misli, pokuau. - Presrena sam! - Ali te neu slikati golu. Akt koji naslika ena nikada nije dobar. Bar ne ako je naslikan mojim staromodnim stilom. - Kad budem slikala autoportret, ukljuiu i tebe u njega - ree Keiko insinuirajui. - Kakva bi to vrsta slike bila? Keiko se zagonetno smekala. - Ne brini. Ako ti mene naslika, moja slika moe biti apstraktna. Niko nee znati. - Nije da se brinem... - ree Otoko srui miriljavi ovogodinji aj. Bio je to prvi aj u sezoni, poklon s plantae aja u Udiju gde je Otoko provela neko vreme pravei skice. Nijedna od devojaka koje su brale aj nije se pojavila na njenim slikama. itava njihova povrina bila je ispunjena blagim talasastim redovima bunova aja, koji su se stapali jedan u drugi. Iz dana u dan vraala se da nacrta jo slika, pri razliitim svetlima i senkama. Keiko ju je uvek pratila. Jednom je upita: - Zar to nije apstrakcija? - Da si ti to nacrtala, bila bi. Pretpostavljam da e ove slike biti vrlo hrabre i slobodne, sve u zelenoj boji, ali elim da pokuam da stvorim savrenstvo boja mladog i starog lia i mekih, zaobljenih talasastih oblika. Prvu verziju slike nainila je u svom studiju oslanjajui se na donesene skice. Meutim, Otoko nije elela da naslika plantau aja u Uiju samo zbog zadovoljstva koje su joj nudili talasasti bunovi aja, niti zbog njihove svetle i tamne zelene boje. Posle raskida s Okijem pobegla je s majkom u Kjoto, i otada je vie puta svraala u Tokio, ali ono to joj je posebno ostalo urezano u seanju iz tih dana bila su polja aja oko Sizouke, koja su se videla sa prozora voza. Ponekad ih je videla oko podne, ponekad uvee. Bila je tada jo uvek gimnazijalka i nije imala pojma da e postati slikarka. Ipak, pogled na ajna polja i tuga zbog rastanka ostali su urezani u njenom seanju. Nije mogla da kae zato je ova nenametljiva zelena padina bila za nju toliko posebna, zato joj je toliko dodirnula srce, kada je kraj eleznike pruge bilo mnogo planina i jezera, kad su i more, i ponekada ak i oblaci, bili oseneni

bojama. Moda su je melanholina zelena boja ajnih bunova i drhtave veernje senke na planinskim vencima iza njih, podseale na njenu bol poput eha. tavie, ajna polja bile su male i dobro odnegovane planine sa duboko osenenim ivicama, a ne divlja priroda. Leje zaobljenih grmova aja liile su na stada tihih, zelenih ovaca. Ili joj se, moda, tako inilo jednostavno zato to je tuga pri odlasku iz Tokija dostigla svoj vrhunac prvi put ba u asu kada je voz prolazio izuoku. Kada je ugledala plantau aja kod Uija, tuga se povratila. Otoko je poela da odlazi tamo i da pravi skice. ak ni Keiko nije, izgleda, primetila ta ona osea. U svakom sluaju, ajna polja u Uiju u prolee nisu odisala onom tugom koja je krasila polja koja je Otoko gledala s prozora voza, jer je zelenilo njihovog mladog lia bilo isuvie sjajno. Iako je Keiko itala Okijev roman i ula sve o njemu za vreme njihovih dugih razgovora u krevetu, izgledalo je da jo uvek ne shvata da skice plantae ajnog polja gaje u sebi tugu Otokine stare ljubavi. Sama Otoko bila je oduevljena oblicima blago zaobljenih i meusobno povezanih redova ajnog bunja, ali to je vie skica nacrtala, inilo joj se da je one sve vie i vie udaljavaju od stvarnosti. Otoko je uivala u ovim grubim skicama. - Sve e naslikati zelenom bojom, zar ne? - ree Keiko. - Naravno. ajna polja u vreme berbe, to su razliite nijanse zelene boje, zna. - Pokuavam da odluim da li da se sluim crvenom bojom, ljubiastom ili kojom drugom. Ne tie me se ako ljudi ne budu mogli da pogode da se radi o plantai aja. Keikina probna studija bila je postavljena uza zid ateljea, kraj Otokine. - Kako je ukusan novi aj - ree Otoko, smeei se. - Molim te, napravi jo. U apstraktnom stilu. - Toliko je gorak da se ne moe piti. - Je li i to ono to ti smatra apstraktnim? Otoko iz susedne sobe zau Keikin mladalaki smeh. Glas joj postade nekako tvri. - Kad si ila u Tokio, svratila si u Kamakuru, zar ne? - Da. - Zato? - Prvog januara gospodin Oki je traio da vidi moje slike. - Zautala je, a onda hladno nastavila: Otoko, elim da se osvetim za tebe. - Da se osveti? - Otoko je bila preneraena. - Da se osveti za mene? - Tako je. - Keiko, doi, sedi ovamo. Da razgovaramo o tome dok pijemo tvoj apstraktni aj. Keiko utei klee kraj nje, svojim kolenima dodirujui Otokina, i uze posudu zelenog aja. - Jao, gorak je! - ree mrtei se. - Napraviu drugi. - Ne mari - ree Otoko zadravajui je. - Zato, ako to uopte razume, govori o osveti? - Ti zna zato. - Nikad o tako neemu nisam razmiljala. To uopte ne elim. - Zato to ga jo uvek voli. Zato to nee moi da prestane da ga voli dok god si iva - Keikin glas

se guio. - Zato elim da se osvetim. - Ali zato? - Ljubomorna sam na svoj nain! - Zaista? Otoko stavi ruku na Keikino rame koje je drhtalo. - Istina je, zar ne? Znam. Mrzim to. - Kako si ti naprasita - ree Otoko meko. - ta bi to moglo da znai, ta osveta? ta to planira da uradi? Keiko je buljila u pod, nepokretna. Pramen meseine se proirio. - Zato mi nisi rekla da si ila u Kamakuru? - elela sam da vidim porodicu oveka koji te je toliko unesreio. - Da li si je videla? - Samo njegovog sina Taiira. Pretpostavljam, on je slika i prilika svog oca iz mladih dana. ini mi se da se bavi prouavanjem srednjovekovne japanske knjievnosti. U svakom sluaju, bio je veoma ljubazan prema meni. Pokazao mi je hramove u Kamakuri i ak me odveo do obale u Enoimi. - Ali ti si iz Tokija, sigurno ti ta mesta nisu bila nepoznata? - Da, ali nikada ih ranije nisam dobro razgledala. Enoima se strano promenila. A i uivala sam sluajui o hramu u koji ene mogu pobei od svojih mueva. - Da li je to tvoja osveta? To to e da zavede tog deaka. Ili to e on da zavede tebe? - Otoko spusti ruku koja joj pade sa Keikinog ramena. - Izgleda da bi ja trebalo da budem ljubomorna. - Oh, Otoko, ti da bude ljubomorna? Kako me to ini, srenom! - Ona zagrli Otoko oko vrata, i nasloni se na nju. - Vidi, prema svakom mogu da budem pokvarena, pravi avo, osim prema tebi! - Ali odnela si im dve od svojih najmilijih slika. - ak i pokvarena devojka eli da ostavi dobar utisak. Taiiro je pisao da mi kae da moje slike dri okaene u svojoj radnoj sobi. - Da li je to tvoja osveta za moj raun? - ree Otoko tiho. - Poetak tvoje osvete? - Da. - On je samo dete, nije znao nita o meni i svom ocu. Ono to me je zabolelo dolo je kasnije, kad sam ula da mu se rodila sestra. Kad se toga seam, sigurna sam da sam oseala bol. Pretpostavljam da je ona ve udata. - Hoe da joj razorim brak? - Keiko! Ti si zaista isuvie uobraena, kad moe da se tako izraava, ak i ako se ali. Dospee u nepriliku. Nije to samo bezazlena ala. - Dok god imam tebe, ne bojim se niega. Zna li kako bih vriskala i guila se kad bih te izgubila? Moda bih se ostavila i svog slikarstva i samog ivota. - Ne govori tako strane stvari!

- Zar ti stvarno nisi mogla da razori Okijev brak? - Ali ja sam bila samo uenica... a oni su imali dete. - Ja bih to uinila. - Ti ne zna koliko porodica moe biti vrsta. - vra od umetnosti? - Pa... - Otoko nagnu glavu, izgledajui pomalo tuno. - Tada nisam mislila o umetnosti. - Otoko! - Keiko joj se okrenu drei je neno za lanak na ruci. - Zato si traila od mene da izaem pred gospodina Okija i da ga ispratim? - Zato to si mlada i lepa, naravno. Zato to se ponosim tobom. - Mrzim to to stvari krije od mene. Svojim sam te ljubomornim oima pomno posmatrala. - Zaista? - Otoko se zagleda u Keikine oi koje su bletale na meseini. - U stvari i nije tano da sam bilo ta elela od tebe da sakrijem. Bilo mi je samo esnaest godina kad smo se rastali, a sada sam sredovena. Poinjem da se gojim oko struka. Istina, nisam ba elela da ga ponovo vidim. Bojala sam se da e se on razoarati. - Zar ne bi trebalo on da se brine? Poto ti se divim vie nego bilo kome koga sam ikad znala, on me je razoarao. Otkad sam dola da ivim s tobom, mladi mukarci su mi dosadni. Zato sam i mislila da e gospodin Oki biti neto posebno, neto to e na mene ostaviti dublji utisak. im sam ga ugledala, bila sam potpuno razoarana. Tvoja seanja stvorila su u meni sliku o nekoj mnogo prefinjenijoj, vrednijoj osobi. - Kako to moe da zna, kad ste samo tako kratko bili zajedno? - Naravno da mogu. - Kako moe? - Mogla bih da zavedem gospodina Okija ili njegovog sina, bez po muke. - Ti me plai! - uzviknu Otoko prebledevi. - Keiko, takva uobraenost je opasna. - Ni najmanje - ree Keiko, potpuno mirna i nezabrinuta. - Ali jeste opasna - insistirala je Otoko. - Zar nisi isuvie gramziva, koliko god da si mlada i lepa! - Pretpostavljam da su uglavnom ene one koje ti naziva gramzivim. - Shvatam te. Da li je to razlog to si svoje omiljene slike odnela gospodinu Okiju? - Ne. Nisu mi potrebne slike da bih ga zavela. Otoko je izgledala preneraeno. - Jednostavno, tvoja sam uenica pa sam elela da on vidi moje najbolje radove. - Ba sam ti zahvalna. Ali kae da si sa njim izmenjala svega nekoliko rei na stanici. Zar je to bio dovoljan razlog da mu da slike? - Obeala sam. Pored toga, elela sam da znam kako e na njih reagovati. A trebao mi je i povod da upoznam njegovu porodicu.

- Sva srea to nije bio kod kue! - Pretpostavljam da je slike razgledao kasnije, ali ih verovatno nije razumeo. - Ti ga potcenjuje. - On nikada nije uspeo da napie nita bolje od esnaestogodinje devojke. - To nije tano. Tebi se taj roman dopada zato to je kroz njega on idealizovao mene. Takav mladalaki roman svia se mladim ljudima. Shvatam zato ti se njegova kasnija dela ne sviaju. - Da danas umre, to bi bio jedini roman po kome bi ga se seali. - Prestani! - Otokin glas bio je otar. Ona povue svoj zglob iz Keikinog stiska i okrenu se. - Zar si mu jo uvek toliko privrena? - Keikiri glas je bio takoe grub. - ak iako sam rekla da u se osvetiti za tebe? - Nije to privrenost. - Da li je to ... ljubav? - Moda. Otoko naglo ustade i ue unutra. Keiko je ostala napolju, na tremu osvetljenom meseinom, lica pokrivenog rukama. - Otoko, i ja ivim za nekog drugog! - glas joj je drhtao. - Ali kada je to ovek kao to je gospodin Oki... - Oprosti mi. Desilo se sve to kada sam bila tako mlada. - Osvetiu mu se. - To ne bi unitilo moju ljubav. Keiko je plakala na tremu, lica jo uvek prekrivenog dlanovima. - Naslikaj me, Otoko... pre nego to postanem takva ena kakvu si opisivala. Molim te! Dozvoli mi da ti poziram gola. - Dobro. Uivau da te slikam. - Divno! Otoko je negde bila sauvala odreen broj skica svoje preminule bebe. Prole su godine, ali ona je jo uvek nameravala da ih upotrebi za sliku koju bi nazvala "Uspee jednog deteta". Pretraivala je po albumima i knjigama o zapadnjakoj umetnosti, traei slike heruvima ili Hrista kad je bio dete, ali debljina i dobro zdravlje te dece nisu odgovarali njenoj tugi. Poznavala je vie uvenih starih japanskih slika sveca Koboa, dok je bio deak, koje su na nju ostavile dubok utisak zahvaljujui upravo svojoj tipinoj oseajnoj izraajnosti kojom je predstavljena uzdrana emocija. Ipak, svetac nije bio date a nije se ni peo u nebo, niti je Otoko elela da prikae uspee kao takvo. elela je samo da iskae takvu vrstu produhovljenog oseanja. Pitala se da li e ikada zavriti ovu sliku. Sada, kad je Keiko traila da je naslika, Otoko je razmiljala 0 svojim starim skicama za "Uspee deteta". Moda bi mogla naslikati portret Keiko u obliku deaka sveca. Bio bi to isto klasini portret svete device. I umetnika dela religioznog sadraja, naravno, kao i neki portreti svetaca, odiu neopisivom zavodljivou. - Keiko, zaista elim da te naslikam - ree Otoko - i upravo sam mislila kako. Bie to u budistikoj

tradiciji, tako da tvoja poza ne moe biti proizvoljna. - U budistikoj? - Keiko se pomeri nelagodno. - Nisam sigurna da mi se ta pomisao svia. - Ipak, da pokuamo. Budistike slike su esto veoma lepe. Ovu bih mogla nazvati 'Devojka apstrakcionista'. - Ti tera egu sa mnom. - Ne, sasvim ozbiljno to mislim. Naslikau te im zavrim 'ajno polje'. Otoko se okrete i pogleda u zid ateljea. Iznad njihovih slika ajnih polja visio je portret njene majke. Na njemu je odmarala oi. Majka joj je izgledala mlada i lepa, ak i mlaa od nje same. Moda je na slici bilo doarano Otokino ivotno doba od trideset jedne ili trideset dve godine, koliko je imala kada je uradila sliku. Ili je, moda, taj portret jednostavno tako ispao. Kada ga je Keiko prvi put videla, rekla je: - Divno. Ovo izgleda kao autoportret. Otoko se pitala da li stvarno lii na autoportret. Liila je na majku. Moda je zbog enje za njom toliko slinosti unela u portret. Prvo je na osnovu fotografije napravila mnogo skica. Ali je ni jedna od njih nije zadovoljavala. Onda je odluila da ne obraa panju na fotografiju ve je zamislila da majka sedi pred njom. Tako je, umesto utvare, sada imala njenu ivu sliku. Jednu za drugom, pravila je nove skice brzo, dok su joj oseanja preplavljivala srce. esto je prekidala rad, jer bi joj se oi zamaglile od suza. Shvatila je da portret njene majke postaje sve vie nalik na autoportret. Konani rezultat bila je slika koja je sada stajala na zidu ateljea iznad studija za "ajno polje". Otoko je spalila sve njene ranije verzije. Ova poslednja liila je najvie na autoportret, ali je njom bila zadovoljna. Kad god bi gledala u nju, primetio bi joj se zraak tuge u oima. Slika je prosto disala sa Otoko. Do sada Otoko nije naslikala nijedan drugi portret a naslikala je samo nekoliko malih slika koje su uopte predstavljale ma kakve figure. Ali je veeras, poto ju je pritesnila Keiko, odjednom osetila da eli da naslika portret. Nikada nije razmiljala o svom "Uspeu deteta" na taj nain. Ipak, elja koju je dugo gajila, moe objasniti zato se setila portreta deaka sveca i zato je poelela da Keiko naslika klasinim budistikim stilom. Njena majka, njena umrla beba i Keiko, zar to nisu bile tri njene ljubavi? Iako su bile veoma razliite, ona bi trebalo da ih sve tri naslika. - Otoko - pozva je Keiko - posmatra sliku svoje majke i pita se kako me moe naslikati, zar ne? Misli da mene ne moe nikako voleti na taj nain. Ula je i sela vrlo blizu nje. - Gluposti! Nisam zadovoljna kada posmatram ovaj portret zato to se od tada, zna, nisam mnogo popravila. U svakom sluaju, jo uvek volim tu sliku. Uprkos svim njenim nedostacima, to je slika kojoj sam darovala sebe do dna srca i due. - Ne mora se toliko muiti oko moje slike. Jednostavno je nabaci. - Ne, ne - ree Otoko, a misli su joj bile negde daleko. Preplavila su je seanja na majku. Tada ju je Keiko pozvala, i ona se ponovo setila starih portreta deaka svetaca. Neke od tih davnih figura liile su na lepe devojice, ili na lepe devojke, naslikane elegantnim i prefinjenim stilom budistike umetnosti, ali uvek sa odredenom dozom telesnosti. Moda bi te figure mogle biti smatrane simbolima homoseksualne ljubavi u srednjovekovnim manastirima, gde je enama pristup bio zabranjen i gde se eznulo za lepim

deacima koji su ih prosto zamenjivali. Moda je to bio pravi razlog zbog koga su joj portreti svetaca navrli u seanje im je pomislila kako treba da naslika Keiko. Njihove frizure nisu se toliko razlikovale od prikaene kose i mani koje su devojice nosile u dananje vreme. Ipak, kako se vie takvi raskoni kimoni od brokatne svile nisu mogli nigde videti osim u pozoritu no, delovali bi suvie staromodno na jednoj modernoj mladoj eni. Otoko se seala portreta koje je Kiida Rjusei naslikao prema svojoj kerki Reiko. Bila su to uljana platna ili akvareli, precizno crtani, ostvareni u svim detaljima klasinog stila na koji je veliki uticaj izvrio Direr. Neki od njih doimali su se poput religioznih slika. Ali je Otoko videla i jednu veoma retku sliku Reiko naslikanu lakim i svetlim bojama na kineskoj hartiji, na kojoj je ova devojka bila prikazana u crvenoj podsuknji, gola iznad pojasa. Sedela je na sveani nain. Nije to bilo jedno od Rjuseijevih remek-dela i Otoko se udila zato je svoju roenu kerku tako naslikao, pogotovo jer je to uradio klasinom japanskom slikarskom tehnikom. Sline stvari obino je slikao zapadnjakim stilom. Zato i ona ne bi, onda, naslikala Keiko golu? Jo uvek bi mogla da se dri osnovnih naela portreta "Deaka sveca", a ak su i neke budistike figure sadravale poneki nagovetaj enskih grudi. Ali ta emo sa frizurom? Seala se da je videla prelepi portret koji je naslikao Kobajai Kokei.' Odlikovao se izuzetnom istotom, ali je i na njemu frizura bila nekako neodgovarajua. Razmiljajui o raznim moguim reenjima, Otoko je sve jasnije oseala da rad na takvoj slici nadilazi njene mogunosti. - Keiko, hoemo li na spavanje? - upita je ona. - Zar tako rano? Uprkos tako divnom mesecu? - Keiko se okrenu i baci pogled na sat - tek je pet do deset. - Malo sam umorna. Da li moemo priati dok leimo? - U redu. Dok je Otoko bila za stoiem za ulepavanje, Keiko im je pripremila postelju. Ona je to vrlo brzo inila. Poto je Otoko ustala, Keiko sede pred ogledalo da skine minku. Naginjui se napred i krivei tanki vrat, buljila je u svoje lice u ogledalu. - Otoko, ja nisam prava osoba za budistiku sliku. - To zavisi od umetnika. Keiko izvadi ukosnice izamahnu kosom. - Da li se raeljava? - Da. Dok je Keiko raeljavala svoju dugu kosu, Otoko ju je posmatrala sa dueka. - Veeras e da pokvari frizuru? - Mislim da ve poinje da se osea. Trebalo bi da je operem. - Keiko pomirisa pregrt svoje crne kose. - Otoko, koliko ti je bilo godina kad ti je umro otac? - Jedanaest! Koliko puta e me to pitati? Keiko ne ree nita. Zatvorila je papirna fusuma vrata koja su izlazila na trem, kao i vrata izmeu spavae sobe i ateljea i legla kraj Otoko. Njihovi leaji su bili jedan kraj drugog. Ve nekoliko noi spavale su ne zatvarajui spoljne alone. Fusuma vrata sa papirnim oknima, koja su izlazila na batu bila su blago osvetljena meseinom.

*** Otokina je majka umrla od raka na pluima. Nije joj rekla da ima mlau polusestru po ocu i Otoko to nije nikada saznala. Njen otac bavio se uvozom i izvozom svile i vune. Na sahrani mu je bilo mnogo ljudi koji su se klanjali i palili tamjan kako je to ve uobiajeno. Otokina je majka primetila meu oaloenima i jednu veoma udnu mladu enu koja je, izgleda, bila meleskinja. Kad se poklonila pokojnikovoj porodici, oi su joj bile podbule od plakanja. Otokina majka osetila je tada otar bol. Klimnuvi glavom, dozvala je k sebi linog sekretara svog pokojnog mua i proaptala mu da se u portimici raspita o toj mladoj eni koja je liila na polubelkinju. Sekretar je kasnije saznao da se baba te ene, koja je bila Kanaanka, udala za Japanca i da je devojka pohaala ameriku kolu, pa je sada radila kao prevodilac. Rekao je takoe da ivi u maloj kui u Azabuu{11}. - Pretpostavljam da nema dece. - Kau da ima kerkicu. - Da li si je video? - Ne, to sam uo od ljudi u susedstvu. Otokina majka je oseala kako ta devojica mora da je dete njenog mua. Bilo je naina da se u to uveri, ali je pretpostavljala da e mlada ena i sama doi da je poseti. Nikada nije dola. Neto vie od pola godine kasnije, sekretar joj je rekao da se udala i da je dete povela u svoj novi dom. Takoe joj je nagovestio da je polubelkinja bila ljubavnica njenog mua. Kako je vreme prolazilo, ljubomora i ozlojeenost su se stiale. Zaalila je to nije usvojila devojicu. Razmiljala je 0 tome kako mora biti da je dete njenog mua raslo potpuno nesvesno ko mu je pravi otac. Oseala je kao da je izgubila neto dragoceno, ali ne zato to je Otoko bila njeno jedino dete. Ipak, nije mogla jedanaestogodinjoj devojici govoriti 0 vanbranoj kerki njenog oca. Ako je sve ilo normalnim tokom, ta njena sestra sada bi trebala da je ve vie godina udata, pa moda ve ima i svoju decu. A za Otoko ona nije ni postojala... - Otoko, Otoko! - Keiko je sedela u krevetu i drmusala je. - Jesi li runo sanjala? Izgleda da te neto boli. Kako se Otoko guila i pokuavala da uhvati vazduh, Keiko se nagnula nad nju i pogladila je po grudima. - Da li si me posmatrala? - Da, neko vreme. - Ba si bezobrazna! Sanjala sam. - ta si sanjala? - Sanjala sam neku zelenu osobu. - Otokin glas bio je jo uvek uzbuen. - O nekome obuenom u zeleno? - Ne obuenom u zeleno, ta osoba je bila sva zelena. Zelene su joj bile ak i ruke i noge. - udovite zelenih oiju. - Nije to bilo nikakvo udovite, bila je to jednostavno zelena osoba koja je neprimetno lebdela oko mog kreveta.

- ena? Otoko joj ne odgovori. - To je dobar san. Sigurna sam da je dobar. - Keiko poklopi Otokine oi rukama i zatvori ih, zatim drugom rukom uze jedan od njenih prstiju i zagrize ga. - Jao! - Otoko irom otvori oi. Keiko joj je protumaila san. - Sea se da si rekla da e me naslikati. Zato sam se ja pretvorila u zelenilo plantae aja. - Misli da je to? Ti si lebdela svugde oko mene, ak dok sam spavala. To me plai! Keiko spusti glavu na Otokine grudi i poe da drhti malo histerino. - Ali to je tvoj san... Sledeeg dana su se popele do hrama na planini Kurama.{12} Stigle su predvee. Vernici su se sakupili u krugu hrama. Kasni suton dugog majskog dana ve se nazirao na okolnim vrhovima i visokim umama. Iza Kjota, nad planinom Higai, izdigao se pun mesec. Ispred glavnog zdanja hrama, s leve i s desne strane, bile su upaljene baklje. Svetenici su izali i poeli da pevaju sutre, ponavljajui u horu svete rei posle glavnog svetenika koji je bio obuen u crvenu odeu. Neko ih je pratio na harmonijumu. Svi vernici drali su zapaljene svee. Odmah ispred glavnog zdanja nalazio se ogroman up za sake napunjen vodom, u kojem se ogledao pun mesec. Voda iz tog upa bila je zatim sipana u pregrt svakog od vernika, koji su prilazili jedan po jedan, pognuti, i pili je. Otoko i Keiko su uinile to isto. - Kad se vratimo kui, moda e pronai zelene otiske stopa u sobi! - ree joj Keiko. Bila je vrlo uzbuena atmosferom koja je vladala na ovoj ceremoniji na planini.

KINO NEBO RANOG LETA


Kad bi se Oki umorio od pisanja ili bi mu roman iao loe, legao bi na sofu u otvorenom hodniku na kraju svoje radne sobe. Posle podne bi esto tu odspavao sat-dva. To mu je tek poslednjih nekoliko godina prelo u naviku. Ranije je umesto toga odlazio u etnju, ali posle tolikih godina provedenih u Kamakuri, svi oblinji predeli, pa ak i brda, bili su mu isuvie dobro poznati. Poto je bio ranoranilac, uvek bi se ujutro malo proetao. Kad bi se jednom probudio, nije mogao da lekari u krevetu, a i voleo je da ne smeta sluavki koja je pospremala kuu. Obino bi due etao pre veere. Hodnik kraj radne sobe bio je irok, a u njegovom uglu nalazili su se pisai sto i stolica. Oki je pisao na njemu ili na niskom stolu svoje radne sobe koja je bila prekrivena tatamijima. Sofa u hodniku bila je veoma udobna. Kada bi se opruio na njoj, inilo bi se da sve tekoe iezavaju. Bilo je to gotovo lukavo. Dok je pisao roman, obino je nou loe spavao i sanjao svoj rad, ali bi zato na sofi u hodniku odmah utonuo u dubok san koji bi izbrisao sve. Dok je bio mlad, nikada nije spavao po podne. esto bi po itava poslepodneva primao posetioce. Pisao je nou, obino od ponoi do zore. Sada, poto je radio tokom dana, poeo je da spava po podne, ali nikada u odreeno i isto vreme. Kad god bi osetio da je piui dospeo u orsokak, prilegao bi na sofu. Nekada je to bilo ujutru, a nekada predvee. Samo je retko oseao, kao to se to dogaalo dok je ranije radio nou, da mu umor oivljuje matu. "To to spavam popodne i to esto prilegnem, mora da je znak godina", pomisli Oki. Ali je sofa bila magina. Kad god bi legao na nju, zaspao bi i probudio se osveen. Neretko bi uspeo da pronae novi izlaz iz tekoa koje bi mu pisanje dovele na mrtvu taku. Magina sofa. Sada je bila sezona kia{13} godinje doba koje je on najvie mrzeo. Kua mu je bila malo udaljena od okeana i od njega odvojena brdima, ali je bila veoma vlana. Nebo se nisko nakrivilo. Oki je iznad desne slepoonice oseao neko nejasno zvonjenje i olovnu teinu, kao da je poela da mu se hvata plesan u vijugama mozga. Bilo je dana kada je dva puta spavao, i ujutru i uvee, na maginoj sofi. Jednog popodneva sluavka javi da je ena po imenu Sakami dola iz Kjota da ga poseti. Oki se upravo probudio ali je jo leao na sofi. - Da li da kaem da se odmarate? - upita ga ona. - Ne. To je jedna mlada dama? - Da, gospodine. Dolazila je jednom ranije. - Uvedite je u dnevnu sobu. On pusti da mu glava ponovo utone u sofu i sklopi oi. Leanje mu je ublailo nelagodnost koju je oseao zbog kine sezone, ali je pomisao na Keiko donela jo vee osveenje. Ustao je, umio se i otiao u salon. im ga je ugledala, Keiko ustade sa stolice. Bila je malo porumenela. - Izvinite to ovako navraam. - Lepo je to ste doli. Kada ste proli put dolazili, bio sam u etnji pa smo se mimoili. Trebalo je da ostanete malo due. - Taiiro me je ispratio na stanicu. - uo sam. Pretpostavljam da vam je pokazao Kamakum. - Jeste.

- Poto ste vi iz Tokija, mora da vam to nije bilo nepoznato. Naravno, ne moe se ni uporediti sa Kjotom ili sa Narom. Keiko ga je gledala pravo u oi. - Zalazak sunca nad okeanom bio je divan. Oki je bio iznenaen to je uo da je njegov sin poao sa njom ak do obale. - Nisam vas video od Nove godine - primeti Oki. - Prolo je od tada ve pola godine. - Gospodine Oki, da li je to dugo? Da li vam pola godine izgleda dugo? Nije se mogao dosetiti na ta ona cilja. - Pretpostavljam da to zavisi od toga kako ovek gleda na stvari - ree on. Keiko se nije nasmeila i kao da je prezirala njegov odgovor. - Ako ne biste mogli sresti svog ljubavnika pola godine, zar vam to ne bi izgledalo dugo? Keiko ne ree nita, na licu joj je jo uvek bio onaj prezrivi izraz. Blesak njenih oiju bio je gotovo zelenkast, izazivaki. Oki je bio malo razdraen. - Posle pola godine trudnoe oseate kako se beba pokree u vaoj utrobi - nastavi bi pokuavajui da je zastidi. Ona nije odgovorila. - U svakom sluaju, doli smo od zime do leta, iako jo uvek traje ova neprijatna sezona kie... ak ni filozofi, izgleda, ne umeju da na zadovoljavajui nain objanjavaju vreme. Ljudi kau da e vreme reiti sve, ali ja ni u to ne verujem. ta vi mislite, gospoice Sakami? Da li je smrt kraj svega? - Nisam pesimista. - Ne bih to nazivao pesimizmom - ree Oki da bi joj protivureio. - Naravno, period od pola godine meni i mladoj eni kao to ste vi bie uvek razliit. Ili, pretpostavite da imate rak i da je ostalo samo pola godine ivota. S druge strane, nekima ivot biva prekinut iznenada, u saobraajnoj nesrei ili u ratu. Neke ubiju. - Ali vi ste umetnik, gospodine Oki, zar ne? - Bojim se da u iza sebe ostaviti samo ono ega se stidim. - Nema potrebe da se stidite bilo kog vaeg dela. - eleo bih da je tako. Ali moda e sve to sam uinio nestati. Voleo bih da bude tako. - Kako moete rei tako neto? Morate shvatiti da e va roman o mojoj uiteljici trajati. - Opet taj roman! - Oki se namrti. - ak ga i vi pominjete, vi koji je znate tako dobro. - To je zato to je znam. To je jae od mene. - Verovatno. Njeno lice ivnu. - Gospodine Oki, da li ste se posle toga ikada zaljubili? - Da. Pretpostavljam da jesam. Ali ne kao u Otoko. - Zato o tome niste pisali? - Pa... - oklevao je - stavila mi je do znanja da ne eli da 0 njoj piem.

- Zaista? - Moda to govori o slabosti mene kao pisca. Ipak, ne mogu da zamislim da bi po drugi put mogao da izlijem toliko oseanja. - Ne bi me se ticalo ta bi drugi pisali o meni. - Oh? Ovo je bio tek njegov trei susret sa njom, u stvari, teko da bi se njihova vienja i mogla nazvati susretima. ta bi on uopte mogao da pie o njoj, izuzev to bi eventualno mogao da njenu lepotu opie kroz jednu od svojih linosti. Rekla mu je da je s njegovim sinom ila na obalu. Da li se tada ita dogodilo? - Znai, naao sam dobar model - ree Oki, smejui se kako bi prikrio svoje sumnje. Dok ju je gledao, udna i zanosna privlanost njenih oiju umiri mu smeh. Oi su joj bile tako vlane, da je gotovo izgledalo da su pune suza. - Gospoica Ueno je obeala da e me portretisati - ree Keiko. - Zaista? - Donela sam jo jednu sliku da vam pokaem. - Ne bih mogao da kaem da se ba razumem u apstraktno slikarstvo, ali voleo bih da je vidim. Da je pogledam u susednoj sobi, gde nije ovako tesno? Moj sin je okaio dve slike koje ste poslednji put doneli u svoju radnu sobu. - On danas nije kod kue? - Ne, ovo je jedan od dana kad je na univerzitetu. ena mi je otila u pozorite. - Drago mi je to ste sami - promrmlja Keiko, i poe do ulaza da uzme svoju sliku. Zatim ju je unela u dnevnu sobu koja je bila nametena u japanskom stilu. Slika je bila uokvirena jednostavnim ramom od nebojenog drveta. Na njoj je preovladavala zelena boja, ali je Keiko na tu osnovu hrabro nabacala itav niz boja onako kako joj se prohtelo. itava povrina izgledala je nemirno i zatalasano. - Gospodine Oki, ovo je za mene realistika slika. To je ajno polje u Udiju. On kleknu da razgleda sliku. - ono predstavlja srce koje se pretvara u plamenove. - Kako sam srena to ste ga tako doiveli... - Keiko kleknu pored njega, gotovo naslonivi bradu na njegovo rame, dok je on posmatrao sliku. Njen slatki dah grejao mu je kosu. - Tako sam srena - ponovi ona. - Srena sam to ste u njoj videli moje srce! Iako, naravno, to i nije ba neka naroita slika ajnog polja. - Zaista je mladalaka. - Ila sam, naravno, na ajna polja da skiciram ali tokom prvih as-dva videla sam ih kao leje ajnog bunja. - Da? - ajno polje je bilo veoma tiho. A onda su se ti zaobljeni okruglasti talasi sveeg zelenila poeli da komeaju, i na kraju je ispalo ovako. Nije to apstrakcija. - Pretpostavljam da ajno polje deluje nekako potiteno, ak i kada mu novo lie buja.

- Nikada nisam nauila da budem potitena, ni u umetnosti ni u svojim oseanjima. - ak ni u svojim oseanjima? - kako se okrenuo prema njoj, rame mu je dodirnulo mekou njenih grudi. Oi mu se zaustavie ispred njenog uha. - Ako nastavite tako, moda ete odsei sebi jedno od ta dva lepa uha. - Nisam ja genije kao Van Gog! Morae neko da mi ga odgrize. Zaprepaen, Oki se naglo okrenuo od nje i Keiko ga uhvati da bi se umirila. - Mrzim oseanje potitenosti i priguena oseanja - ree ona, ne menjajui poloaj. Da je bilo i najmanjeg pritiska, ona bi beznadeno pala u njegove ruke potpuno spremna da je Oki poljubi. Ali se ni on ni ona nisu pomerili. - Gospodine Oki - proapta ona pogleda uperenog u njega. - Oi su vam divne - ree on - ali va profil ima neku jezivu lepotu. - Drago mi je to tako mislite! - njen vitki vrat pocrvene. - Neu to zaboraviti dok sam iva. Ali koliko dugo e lepota trajati? enu obuzima tuga kada na to pomisli. Nije znao ta da joj odgovori. - Neprijatno je kad neko bulji u vas, ali svaka bi ena bila presrena ako bi izgledala lepa oveku kao to ste vi. Oki je bio iznenaen toplinom njenog odgovora. Kao da je izgovarala rei ljubavi. - I ja sam presrean - ree on ozbiljno - iako mnogostranu lepotu kao vau nikada nisam video. - Mislite tako? Ne znam, nisam model, ja sam samo neko ko pokuava da slika. - Slikari imaju pravo da se slue modelom. Ponekada im na tome zavidim. - Ako bih vam ja vredela za bilo ta... - Veoma ste ljubazni. - Rekla sam da ne bih marila ta bi o meni napisali. Zao mi je to ne mogu biti dorasla devojci iz vae mate. - Da li bi trebalo da budem realistian? - ta god hoete. - Umetnikov model i piev model su potpuno razliiti, znate. - Naravno - Keiko trepnu svojim raskonim trepavicama. - Ali moja slika ajnog polja nije samo prizor iz prirode. Ispalo je da govori o meni. - Sve slike su takve, zar ne? ak i apstraktne. Ali model mora da bude drugo ivo bie. Romanima su potrebna iva bia, bez obzira na to koliko bi njihovi autori mogli pomno opisivati pejzae. - Gospodine Oki, ja sam ljudsko bie. - Lepo bie - ree on pomaui joj da ustane - ali ak i go, umetnikov model jedino mora da pozira. To nije sasvim dovoljno romanopiscu. - Znam. - Znate?

- Da. Okiju je bila neprijatna tolika devojina hrabrost. - Mogao bih, recimo, svoj izgled da pozajmim za neku linost u romanu. - Ne ini mi se da je to mnogo zabavno - izgledalo je da namerno koketira. - ene su udne - ree on da bi se nekako izvukao. - Dve ili tri su mi rekle da su sigurne da sam jedan od svojih likova stvarao po njima. A bile su mi potpuno strane ene sa kojima nisam imao nita. Kakva li je to varka? - Mnoge ene su nesrene i zato se tee varkama. - Zar tu nema neeg udnog? - eni je lako da pogrei. Vi moete da navedete enu da pogrei? Nije znao ta da joj odgovori. - Da li vi jednostavno sedite i ekate da se to dogodi? Pokuao je da promeni tok razgovora. - U svakom sluaju, biti piev model nije isto to i biti model slikara. To je rtva bez nagrade. - Ja volim da se rtvujem! Moda je to razlog zato ivim - ponovo ga je iznenadila. - U vaem sluaju to je dobrovoljno. Meutim, vi kao da traite rtvu od druge osobe. - Nije to tano, rtvovanje dolazi od ljubavi, dolazi od udnje. - Da li se vi rtvujete za Otoko? Nije mu odgovorila. - Tako je, zar ne? - Moda sam se i rtvovala za nju. Ali Otoko je ipak ena. Nema tu nieg istog, kada jedna ena posveuje svoj ivot drugoj. - E, to ne bih znao. - Obe mogu biti unitene. - Unitene? - Da. Neto kasnije, ona nastavi: - Mrzim da gajim i najmanje sumnje. Ne tie me se da li e trajati samo pet ili deset dana, ali elim nekoga ko e uiniti da sebe potpuno zaboravim. - To znai traiti mnogo. ak i od braka, zar ne? - Imala sam branih ponuda, ali ta vrsta privrenosti se ne rauna. Ne elim da se bavim sobom. Kao to sam rekla, mrzim potitena i potisnuta oseanja. - Izgleda da vi mislite da treba da izvrite samoubistvo nekoliko dana poto se u nekoga zaljubite. - Ne bojim se samoubistva. Najgora stvar je biti bolestan od ivota. Bila bih srena ako biste me vi ak i zadavili, poto biste me, naravno, upotrebili kao model. Oki je pokuavao da odagna oseanje da je Keiko dola da ga zavodi; moda ona nije bila tako sraunata ena. U svakom sluaju, mogla bi biti vrlo zanimljiv model za neki lik. Ipak, nije izgledalo

sasvim neverovatno da bi je ljubavna veza praena rastankom odvela, kao to je to uinila i sa Otoko, u duevnu bolnicu. Tog ranog prolea, kada je Keiko donela one prve dve svoje slike, Taiiro ih je primio i onda je izaao iz kue da je odvede sve do okeana van Kamakure. Ona je oigledno oarala njegovog sina. "Ali, ona bi ga upropastila", pomisli Oki. Govorio je sebi da nije prosto ljubomoran. - Nadam se da ete ovu sliku drati u svojoj radnoj sobi - ree Keiko. - Pa dobro - odgovori on, poluuverljivo. - elim da je posmatrate u jedva osvetljenoj sobi, nou. Tada e zelenilo ajnog polja utonuti u pozadinu, a sve ove moje dreee boje isplivae napred. - Pretpostavljam da bi mi ta slika prouzrokovala udne snove. - Kakve snove, pitam se? ' - Pa... svakako mlade snove. - Ba je lepo to to kaete! Da li to zaista mislite? - Vi ste, pored svega, mladi - ree Oki. - Ti zaobljeni talasi ajnih bunova odraavaju Otokin uticaj, ali u bojama ste svoji. - Jedan dan e biti dovoljan, ne marim ako posle toga budem skupljala prainu u vaem ormaru. To je loa slika. Uskoro u doi i isei je u komade! - ta! - Stvarno - ree ona, onako udno nena. - To je loa slika, ali ako biste je okaili u vau radnu sobu, samo jedan dan... Nije znao ta da joj odgovori. Keiko obori glavu. - Pitam se da li e vam ova smena slika stvarno doneti bilo kakve snove. - Bojim se da e me izazvati da sanjam o vama. - Samo izvolite, sanjajte ta god elite. - Neoekivano rumenilo obojilo je njene lepe ui. - Ali, gospodine Oki - ree ona, podiui pogled prema njemu - vi niste uinili nita to bi vas navelo da sanjate mene. Oi su joj se malo zamaglile. - Dozvolite mi onda da vas ispratim kao to je to uinio i moj sin. Nema nikoga u kui, pa vam ne mogu ponuditi veeru. Pozvau taksi. Taksijem su proli Kamakuru i ili niz plae Siiri. Keiko je utala. I more i nebo bili su sivi. Oki je zaustavio taksi kraj akvarijuma Enoima, preko puta ostrva. Kupio je ribe da hrani delfine. Delfini su skakali iz vode da uzmu hranu iz Keikine ruke. Postajala je hrabrija, pa je hranu drala sve vie i vie. Delfini su skakali sve vie da bi je ugrabili. Keiko je bila oduevljena kao dete. Nije ak ni primetila da je poela kia. - Krenimo pre nego to se spusti jaa kia - nagovarao ju je on. - Odea mora da vam je ve vlana.

- Bilo je divno! U kolima Oki primeti da jata delfina nekada dolaze na drugu stranu zaliva, malo iza Itoa. - Progone ih do blizu obale, a onda ih navuku u pliak i hvataju golim rukama. Delfini ne mogu da izdre kada ih golicaju ispod repova. - Jadna stvorenja. - Da li bi jedna fina mlada devojka to mogla da izdri? Kakva odvratna pomisao! Pretpostavljam da bi grebala i kopala da se nekako izvue. - Verovatno bi delfini bili neniji. Taksi je stigao do hotela navrh brda, koje je gledalo na Enoimu. I ostrvo je bilo sivo, a poluostrvo Miura sneno se protezalo ulevo. Kia je padala u krupnim kapima, uobiajena gusta izmaglica kine sezone lebdela je u vazduhu. ak su i oblinji borovi bili u izmaglici. Kada su ih posluitelji odveli u sobu, oseali su se potpuno mokri i lepljivi. - Ne moemo natrag - ree Oki. - Magla je suvie gusta. Keiko klimnu glavom. Iznenadio se kako se ona spremno sloila. - Trebalo bi da se okupamo pre veere - on protrlja lice rukom. - Hoemo li se igrati delfina? - Govorite tako odvratne stvari, pominjete me istovremeno s ribama! Da li morate da budete tako uvredljivi? Igrati se delfina? - Ona se nagnu na prozorski okvir. - Okean je taman. - ao mi je. - Mogli biste da kaete da elite da me vidite golu ili da me jednostavno zagrlite. - Ne biste se opirali? - To ne znam, ali vrea to to traite od mene da se igram delfina. Na kraju krajeva, ja nisam kurva. ini se da ste jako ugroeni. - Stvarno? - ree on i ue u kupatilo. Oki se istuirao, isprao kadu, i poeo da je puni. Kada je izaao, kosa mu je bila u neredu i trljao se pekirom. - Punim ti kadu - ree on gledajui je - sada ve mora da je do polovine puna. Keiko je posmatrala okean, nepominog izraza lica. - Kia je prerastala u teku izmaglicu. Jedva se moe videti ostrvo ili poluostrvo. - Da li si tuna? - Mrzim i boju onih talasa. - Mora da se osea sva ulepljena. Idi se okupaj, zato ne bi? Ona klimnu glavom i ue u kupatilo. Nije bilo zvuka prskanja, ali izae svee okupana i sede kraj stoia za udeavanje. Otvori svoju tanu. Oki je stajao iza nje. - Oprao sam kosu pod tuem. Nije mi se svideo miris kreme za kosu koju oni imaju. - Probajte moj parfem. - Keiko mu dodade flaicu. Oki je pomirisa.

- Da li to treba da nabacam preko kreme? - Samo malo! - ree ona smeei se. On je uhvati za ruku. - Keiko, nemoj se minkati. - Boli me! - okrenu se prema njemu. - Nevaljali ste, zar ne? - Svia mi se ba takva kakva si, takvi divni zubi i obrve. - On pritisnu svoje usne na njen sjajni obraz. Ona malo vrisnu a stolica joj se prevrte i pade sa njom. Sada su Okijeve usne bile na njenim. Bio je to dug poljubac. On povue glavu unatrag da bi udahnuo vazduh. - Ne, ne prestajte - Keiko ga privue blie. Skrivajui svoju iznenaenost, on je pokuao da to okrene na alu. - ak ni ronioci koji vade bisere ne mogu pod vodom da ostanu dugo. Onesvestie se. - Onesvestite me... - Naravno, ene su izdrljivije... - on je ponovo poljubi dugim poljupcem. Poto mu ponovo nestade vazduha, uzeo ju je u ruke i poloio na krevet. Ona se sklupala u loptu. Iako se nije opirala, teko mu je bilo da je odmota. U meuvremenu je postalo oigledno da nije bila nevina. Poeo je da je grublje dodiruje. Upravo tada, Keiko okrivljujue kriknu pod njim: - Jao.... Otoko, Otoko! - ta? Oki je najpre pomislio da doziva njega, ali mu je ponestalo snage kad je shvatio da to ona u stvari zove Otoko. - ta si rekla? Otoko? - glas mu je bio trezan. Keiko ga odgurnu ne odgovorivi.

KAMENA BATA
Meu mnogim uvenim starim kamenim batama{14} u Kjotu najpoznatije su one u Hramu mahovine, u Srebrnom paviljonu, i u hramu Rjoani. Ova poslednja je posebno razglaena, te bi se moglo rei da je u njoj sadrana sama sr estetike zena. Otoko ih je sve znala, pamtei svaku pojedinost njihova izgleda. Otkako se zavrila sezona kia, odlazila je u Hram mahovine da skicira njegovu kamenu batu. Ali to nije inila zato to je mislila da bi je moda mogla slikati. Jednostavno je elela da upije neto od njene snage. Zar to nije bila jedna od najstarijih i najimpresivnijih kamenih bati? Otoko nije imala nikakve prave elje da je naslika. Kameni pejza na padini brega nije imao nita od one nene lepote koja je resila uvenu mahovinastu batu u njegovom podnoju. Kad nije bilo posetilaca koji su dolazili odozdo, Otoko je volela da jednostavno sedi i gleda u daljinu. Moda je i skicirala samo zato da bi izbegla znatielju ljudi koji su gledali njen stalak as iz jednog, as iz drugog ugla. Hram mahovine restaurirao je 1339. godine svetenik Muso, koji je do njega iskopao jezerce i u njemu napravio ostrvo. Govori se da je dovodio posetioce na vidikovac na vrhu brda, kako bi odatle mogli da uivaju u pogledu na Kjoto. Sve su lepe graevine, meutim, sada bile unitene. Bata mora da je mnogo puta obnavljana, uvek posle poplava i drugih nesrea. Njen dananji izgled simbolie vodopad i reni tok, a kroz celu batu prolazi se stazom osvetljenom kamenim svetionicima koji vode sve do vidikovca na vrhu brega. Poto je celo zdanje bilo od kamena, verovatno je ostalo nepromenjeno. Otoko je ovde dolazila samo da bi skicirala i posmatrala kamenu batu, poto je nisu interesovale promene koje je doivljavala kroz istoriju. Keiko ju je pratila poput senke. - Sve kompozicije u kamenu su apstraktne, zar ne? - primeti Keiko jednoga dana. - U njima ima neega to podsea na snagu Sezanove slike kamenitih obala u Lestakuu. - Videla si tu sliku? Naravno, to je pravi pejza. Moda klifovi u stvarnosti i nisu bili tako veliki, ali je sigurno bilo krupnih stena po obali Lestaka. - Otoko, ako ti naslika ovu kamenu batu, ispae apstraktna. Ne bih mogla ni da pokuam da je uradim realistiki. - Mislim da si u pravu. Ali je i ne nameravam slikati. - Da li da i ja pokuam da je grubo skiciram? - Moda bi to bilo najbolje. Svidela mi se tvoja slika ajnog polja - izgledala je tako mladalaki. I tu sliku si odnela gospodinu Okiju, zar ne? - Da, ali njegova ena ju je do sada moda ve isekla na paramparad. Provela sam no sa njim u hotelu blizu Enoime. Izgledao je strano uplaen, ali kada sam viknula tvoje ime odmah se smirio. On te jo uvek voli i osea se krivim. To je dovoljno da budem ljubomorna. - ta si uopte nameravala kad si ponovo otila njegovoj kui? - elim da mu rasturim porodicu, da se osvetim za tebe. - Opet osveta! - Odvratno! Jo uvek ga voli, uprkos svemu! ene su prave budale, to je ono to kod njih mrzim. Keiko zastade. - Zato sam ljubomorna. - Jesi li?

- Naravno. - Iz ljubomore si provela no sa njim? Da ga jo uvek volim, zar ne bi trebalo ja da budem ljubomorna? - Pa jesi li? Otoko joj ne odgovori. - Bila bih tako srena da jesi! - Keiko poe da skicira brzim pokretima. - Nisam mogla da zaspim u hotelu, a gospodin Oki je, kako mi je izgledalo, utonuo u san veoma zadovoljan. Ne mogu da smislim mukarce u pedesetim godinama. Otoko se iznenada zapita da li su imali dupli krevet. - On je spavao kao zaklan. Bilo je to divno oseanje, to to znam da bih mogla da ga zadavim. - Ti si uistinu opasna. - Bilo je to samo oseanje. Ali me uinilo tako srenom da nisam mogla da zaspim. - I ti kae da je to sve samo zbog mene - Otokina ruka je drhtala dok je crtala. - Ne mogu da verujem. - Naravno da je za tebe! Otoko je bivala sve uzbuenija. - Molim te, ne idi vie u tu kuu. Ko zna ta bi se sve moglo desiti! - Zar nikada sama nisi poelela da ga ubije, dok si bila u bolnici? - Nikada. Moda sam bila skrenula s uma, ali da ubijem bilo koga... - Nisi ga mrzela? Zar si bila toliko zaljubljena u njega? - Najzad, bila je tu i moja beba. - Beba? - Keiko je oklevala. - Moda bih i ja mogla da sa njim imam bebu. - Keiko! - A da ga potom upropastim. Otoko je buljila u nju. Strane su rei izgovarala ta lepa usta. - Pretpostavljam da bi mogla - ree savlaujui se. - Samo ne verujem da shvata ta bi to znailo. Ako bi ti rodila njegovo dete, ja se vie ne bih mogla starati o tebi. Time to bi imala dete, za tebe bi se sve promenilo. Ne bi vie govorila tako. - Nikada se neu promeniti! ta li se, u stvari, meu njima dogodilo u hotelu? Otoko je sumnjala da joj Keiko neto skriva. ta li je pokuavala da sakrije izgovarajui tako okrutne rei kakve su ljubomora i osveta? Otoko se pitala da li jo uvek moe biti ljubomorna zbog Okija. Na trenutak je zaklopila oi. Kamena bata uvukla se poput treperave senke u dubinu njenih oiju. - Otoko! Je li ti dobro? - Keiko ju je zagrlila. - Kako si bleda! - Snano ju je utinula za nadlakticu. - Boli me! - Otoko vrisnu, a Keiko je stade umirivati. - Otoko, ti si sve to elim. Samo ti. U tiini, Otoko je sa ela brisala hladan znoj.

- Ako nastavi tako, bie nesrena itavog ivota. - Ne bojim se nesree. - Dok si mlada i lepa, to moe da kae. - Dok god mogu da budem s tobom, biu srena. - To me raduje. Ali ja sam, ipak, samo ena. - Mrzim mukarce. - To ne valja - ree Otoko tuno. - Ako je tano da ih mrzi, to smo due zajedno... uostalom, nai ukusi u umetnosti potpuno su razliiti. - Ne bih volela da imam profesora koji bi slikao isto kao ja. - Mrzi ti mnogo ta, zar ne? - ree Otoko neto mirnije. - Daj mi svoj blok da ga pogledam za momenat. Keiko joj ga predade. - Pa ta je ovo? - Ne budi bezobrazna! Kamena bata, naravno. Pogledaj malo bolje. Uradila sam neto to sam smatrala da ne mogu uraditi. Dok je Otoko paljivo promatrala, Keiko je promenila izraz lica. Grubu skicu uraenu mastilom bilo je teko interpretirati, ali se ipak inilo da se - makar nedovrena - prosto poigrava nekim tajanstvenim ivotom. Odisala je onim osobinama koje su do tada nedostajale Keikinom radu. - Znai, u tom hotelu je bilo neega izmeu tebe i gospodina Okija? - Ne bih to rekla. - Tvoja skica nije nalik ni na ta to si do sada uradila. - Otoko, rei u ti iskreno: on ne ume ak ni da se dobro poljubi. Otoko je utala. - Da li su svi mukarci takvi?... Bilo mi je to prvi put s mukarcem, zna. Zabrinuta moguim znaenjima tog prvog puta, Otoko nastavi da posmatra Keikinu skicu. - teta to i sama nisam kamen - ree ona napokon. Kamena bata svetenika Musa, koja je stoleima odolevala zubu vremena, imala je onu lepu starinsku patinu koja je inila da kamenje izgleda kao da je oduvek bilo tu. Meutim, kruti ugaoni oblici kamenova jasno su govorili da ih je tu postavio ovek. Otoko nikada nije oseala pritisak tog kamenja tako snano kao to je to oseala sada. Oseala je kao da se nalazi pritenjena nekim bezmernim duhovnim teretom koji preti da je smrvi do kraja. - Da poemo kui? - predloi. - Ovo kamenje poinje da me plai. - U redu. - Ne mogu ovde mimo da sedim i razmiljam. - Koraci kojima se Otoko uputila stazom bili su nesigurni. - Znam da ni u kom sluaju ne bih mogla da naslikam ovo kamenje. Ovde je sve apstraktno! Moda si svojim nemarnim crtanjem upravo ti uhvatila neto od toga. Keiko je uze za ruku.

- Hajdemo kui da se igramo delfina. - Delfina? ta to uopte znai? Keiko se razmaeno smejala i skrenula ulevo, prema bambusovom umarku koji je izgledao kao jedan od onih umaraka sa fotografija. Izraz Otokinog lica bio je vie usiljen nego nesrean. Dok je ila ivicom umarka, Keiko joj je dovikivala, prilazila joj i lupkala je po leima. - Da te kamena bata nije zamaijala? - Ne. Ali bih volela da ovde doem i ne radim nita osim da je gledam danima i danima. - Ipak, to je samo kamenje, zar ne? - Keikino je lice bilo svetio i mladalako, kao i uvek. - Sigurna sam da osea tajnu i mahovinastu lepotu kojom kamenje zrai. Bar bi se tako reklo po nainu na koji ga posmatra. Ali kamenje je kamenje... seam se jednog eseja koji je napisao neki haiku pesnik, neto o tome kako je iz dana u dan posmatrao more, a potom je doao u Kjoto i shvatio ta kameni vrt u stvari znai. - More u kamenom vrtu? Naravno, ako misli na okean, na velike ponore i klifove, ali tek je kameni aranman u bati delo ljudske ruke. U svakom sluaju, bojim se da ovaj ne bih mogla naslikati. - Ali on je samo delo ljudskih ruku! Apstraktan je. Oseam da to mogu da predstavim na svoj nain, bilo kojom bojom. - Nakon to je naas zastala, dodade: - Kad su poeli da prave kamene bate? - Ne znam, verovatno ne pre XIV veka. - Koliko su stare bile stene i kamenje koje su u njih ugraivali? - Nemam pojma. - Da li bi elela da tvoje slike traju due od kamene bate? - Tome se nikako ne bih mogla nadati - Otoko je izgledala uzbuena. - Ali zar uistinu misli da se ak i u ovoj bati, ili u bati palate Kacura nije nita znaajno izmenilo svih vekova njihova postojanja? Drvee raste i umire, oluje ga lome, menja se njegov izgled. Verovatno se jedino ove kompozicije u kamenu nisu mnogo izmenile. - Otoko, moda je najbolje ako se sve menja i nestaje! - uzviknu Keiko. - Moja slika ajnog polja mora da je sada ve iscepana u paramparad zbog te noi u Enoimi. - A bila je to tako divna slika! - Stvarno? - Keiko, da li namerava da sve svoje najbolje radove odnosi gospodinu Okiju? - Da... dok se ne osvetim. - Rekla sam ti da o osveti neu vie nita da ujem! - To razumem - ree Keiko veselo. - Jedino ne razumem svoj sopstveni inat. Je li to enski ponos? Ili ljubomora? - Ljubomora? - ponovi Otoko tihim glasom, hvatajui jedan od Keikinih prstiju. - Ti ga u dubini svoga srca jo uvek voli. A i on tebe uva skrivenu duboko u svom srcu. To sam

primetila jo u novogodinjoj noi. Otoko je utala. - Pretpostavljam da je i enina mrnja neka vrsta ljubavi. - Keiko, kako moe da kae neto takvo, i to na mestu kao to je ovo? - Meni ova kamena bata govori o snanim oseanjima ljudi koji su je sagradili. Ipak, ne mogu da razumem ta je bilo u njihovim srcima. Trebalo je da prou vekovi da bi ovo kamenje dobilo svoju patinu, ali se pitam kako je ono izgledalo kada je bata bila nova. - Da to i moe videti, mislim da bi bila razoarana. - Kad bih odluila da naslikam ovu batu, upotrebila bih bilo koji oblik ili boju koja bi mi se svidela i prikazala ovo kamenje kao da je tek postavljeno. - Moda bi ti i mogla to da naslika? - Otoko, ta kamena bata e trajati due, mnogo due nego ti ili ja! - Naravno. - Dok je to govorila, Otoko oseti iznenadnu hladnou. - Ipak, ni ona nee trajati doveka. - Ako sam s tobom, ne tie me se jesu li moje slike kratkovene, ili pak bivaju unitavane odmah po svom nastanku. - To je zato to si mlada. - U stvari, bila bih presrena kada bi gospoa Oki razderala sliku ajnog polja; znala bih da je izludela od oseanja - ona zastade. - Moje slike ne vredi uzimati ozbiljno. - To nije tano. - Nemam pravog talenta i ne elim da ostavim bilo ta za budunost. Sve to elim je to da budem s tobom. Bila bih srena samo da ti obavljam kune poslove, a ti si odluila da me naui da slikam. Otoko se iznenadila. - Zar tako osea? - U dubini due. - Ali ti ima talenta! Ponekad me to iznenauje. - Kao to te iznenauju deji crtei? Moje su uvek stavljali na zid uionice. - Ti si mnogo kreativnija od mene. esto ti zavidim. Zato te molim da ne govori takve gluposti. - Dobro - Keiko smerno klimnu glavom. - Dok god mogu ostati kraj tebe, slikau koliko najbolje mogu. Hajde da promenimo temu. - Ti si razumela? Keiko opet klimnu glavom i ree; - Ako me ne bude napustila. - Kako bih mogla? - ree Otoko. - Ali... - Ali ta? - ena ima brak i decu.

- A, to! - Keiko se nasmeja. - Ja ih nemam! - To je moja greka. ao mi je - Otoko se okrenu, pognu glavu i u hodu otkinu list sa drveta. Nastavie da koraaju u tiini. - Otoko, ene su alosna stvorenja, zar ne? Mladi nikada ne bi voleo ezdesetogodinju enu, ali se nekada ak i devojke mlae od dvadeset godina zaljubljuju u oveka pedesetih ili ezdesetih godina. Ne samo zato to ele da izvuku neku korist iz toga. Zar nije tako? Nije bilo odgovora. - Stvarno, ovek kao to je gospodin Oki beznadean je sluaj. Mislio je da sam jednostavno kurva. Otoko preblede. - A onda, u kritinom trenutku zauh sebe kako uzvikujem tvoje ime - i on vie nita nije mogao!... Bilo je to kao da me je, kao enu, uvredio zbog tebe. Otoko oseti neku slabost u kolenima. Napokon upita: - U Enoimi? - Da. Otoko nije imala snage da se pobuni. Do hrama u kojem su ivele, odvezle su se taksijem. Otile su u atelje i sele jedna do druge. - Pretpostavljam da bi se moglo rei da me je to spasilo - Keiko nije mogla a da ne pocrveni. - Hoe li da rodim njegovo dete radi tebe? Odjednom na obrazu oseti jak udarac Otokine ruke. Od toga joj navree suze. - Oh, to je divno - ree ona. - Molim te, ponovi! Otoko je drhtala. - Udari me ponovo! - ponovi Keiko. - Keiko! - Ne bi to bila moja beba, elim da bude tvoja. Nosila bih je i poklonila je tebi. elim da ukradem tvoju bebu od gospodina Okija... Otokin udarac ponovo joj opee obraz. Keiko poe da plae. - Otoko, bez obzira na to koliko ga voli, vie ne moe imati njegovo dete, ne moe! Ja bih to mogla bez ikakvih oseanja. Bilo bi kao da si ga i ti nosila. - Keiko... - Otoko izae na trem i utnu sanduk svitaca u batu, onako bosonoga. Svi svici kao da su odjednom zasijali. Zelenkastobelo svetio potee im se sanduk spusti na tlo obraslo mahovinom. Nebo se oblailo na kraju tog dugog letnjeg dana i veernja je izmaglica poela da se blago vije nad batom, ali je jo uvek bio dan. Neverovatno je bilo da su svici mogli tako blistavo da sijaju. Moda je Otoko samo zamiljala kako se svetio izliva iz kaveza. Moda je to bilo izazvano njenim oseanjima. Stajala je vrsto, kao paralisana, ne trepui, zagledana u kavez sa svicima koji je prevmut leao na mahovini. Keikin pla prestade. Dok se jo uvek oslanjala na tatami, podupirui se desnom rukom, posmatrala je Otoko otpozadi. Neko vreme kao da je i Otokino telo bilo ukoeno.

Ali tada ue Omio i obavesti ih da je kada spremna. - Hvala - ree Otoko, dok joj je glas zastajao u grlu. Oseala je vlaan i hladan znoj na grudima, i neprijatnu vlanost kimona ispod irokog obija. - Slepljen je, zar ne? - nastavi ona, ne okreui se. Moda kina sezona jo nije prola... Drago mi je to si pripremila kadu. Omio je u hramu ve est godina bila sluavka, a starala se i 0 zgradi u kojoj je ivela Otoko. Bila je vredna i radila sve, od ienja kue, pranja vea i pranja sudova do povremenog kuvanja. Iako je Otoko volela da kuva i kuvala odlino, nekada je jednostavno bivala suvie udubljena u slike, a da bi se ma ime drugim bavila. Sama Keiko imala je, kuvajui, zauujuu sposobnost da postigne delikatne ukuse koji su odlikovali jela iz Kjota, ali se na njeno kuvanje Otoko uglavnom nije mogla osloniti. Tako su esto jele jednostavna jela koja je spremala Omio. Poto su u hramu bile jo dve ene, mlada nevesta i majka hramskog svetenika, Omio je uglavnom bila slobodna i mogla da provodi najvei deo vremena brinui se za Otoko. Imala je pedeset i neku godinu i bila omalena i debeljukasta. Zglobovi i lanci bili su joj u stvari toliko debeli da su se presavijali u dubokim prevojima mesa, pa je izgledalo kao da su vezani kanapom. Vedra i raspoloena, kao i uvek, Omio je posmatrala kavez svitaca. - Gospoice Ueno, da li ste ih putali da piju veernju rosu? Sila je niz kamene stepenice do kaveza i uspravila ga nagnuvi se. Izgledalo je da misli da je on u batu postavljen namerno. Kada je Omio ustala i pogledala prema tremu, Otoko je ve bila nestala u kupatilu i ona se nala licem u lice s Keiko. U Keikinim vlanim oima bilo je nekog prodornog sjaja i uprkos njenoj bledoi, jedan joj je obraz bio zarumenjen. Omio ponovo obori pogled i upita da li neto nije u redu, da se nije neto desilo. Keiko joj ne odgovori, nego ustade neizmenjenog izraza lica. ula je kako u kupatilu tee voda. Mora da Otoko rashlauje vrelu vodu u kadi. Stojei ispred ogledala koje je bilo na zidu ateljea, Keiko popravi minku i zatim se poelja malim srebrnim eljem. Dugako ogledalo i toaletni stoi sa dva ogledala sa strane bili su u sobi za ulepavanje kraj kupatila, ali je ona oklevala, ne elei da ue u nju, poto se Otoko tamo svlaila. Keiko uze prvi kimono koji je nala u gornjoj laici komode, presvue se u ist ve i zatim ga obue, uvlaei svoje duge podrukave u njegove rukave i starajui se da ga uskladi i spolja. Ali su joj ruke bile nespretne. Upravo u tom trenutku Otokino joj ime sie s usana. Posmatrajui kimono, Keiko u bojenim arama njegovih rukava i suknje ugleda Otoko. Ona ga je kreirala za nju! are letnjeg cvea izgledale su isuvie jarko apstraktne da bi bile Otokin rad. Moglo se raspoznati da je to bilo jutarnje cvee, ali su to zapravo bili neki cvetovi iz sna, ije su boje bile u skladu s tonovima poslednje mode. Kimono je izgledao veoma svee i mladalaki. Verovatno ga je Otoko kreirala otprilike onda kada su Keiko i ona postale nerazdvojne. - Gospoice Sakami, da li izlazite nekuda? - doviknu joj Omio iz susedne sobe. - ta to gleda? - upita Keiko, ne okreui se. - Moda bi trebalo da doe i da mi pomogne da ovo zavrimo! - Palo joj je na pamet da bi Omio mogla da posumnja u razloge njene nespretnosti pri vezivanju podobija. - Da li izlazite? - ona joj ponovi pitanje trenutak kasnije. - Ne, ne izlazim. Podiui kraj kimona desnom rukom, s obijem preko druge ruke, Keiko krenu prema sobi za ulepavanje.

- Donesite mi par tabija{15}, molim vas - ree ona odseno Omiji. Otoko je ula njene korake i pomisli da je Keiko dola da joj se pridrui u kadi. - Voda je tano kako treba! - povika ona. No, Keiko je stajala Ispred dugakog ogledala, jo uvek zavezujui svoj podobi. Stegla ga je tako jako da joj se prosto usecao u meso. Omio joj donese tabije, stavi ih i izae. - Hajde, doi! - ponovo je pozva Otoko. Dok je sedela, oputajui se u vodi do grudi, posmatrala je kedrova vrata koja su vodila u sobu za ulepavanje. Ali ih Keiko nije otvorila. Nije se uo ak ni zvuk utanja odee. Obuzeta iznenadnim strahom da Keiko ne eli da se kupa sa njom, Otoko se uhvati za ivicu kade, izvue se iz vode i zakorai na pod kupatila. Da li je Keiko oklevala da se skine i dozvoli da joj Otoko pogleda telo sada, poto je provela no sa Okijem? Vratila se iz Tokija pre vie od dve nedelje. Od tada esto se kupala sa Otoko i nikada nije izgledalo da ju je sramota to je ova posmatra golu. Ipak, tek je danas u kamenoj bati Keiko iznenada priznala. To to joj je rekla, izgledalo je nelogino. Otoko je ve godinama, gotovo svakog dana, otkrivala koliko je Keiko udna devojka. Svakako je i sama pomogla da se razvije njena udnovatost. Iako se ne bi moglo rei da je Otoko u celosti odgovorna za to, injenica je da je u njoj bar raspirila tu neobinu vatru. Dok je Otoko ekala u kupatilu, kapi hladnog znoja skupljale su joj se na elu. - Keiko, zar nee doi? - upita najzad. - Ne. - Nee da se okupa? - Ne. - ak ni da se istrlja i spere? - Nema potrebe - Keikin glas bio je sve jasniji. - Otoko, ao mi je. Molim te, oprosti mi. - Oprosti mi... - ponavljala je Otoko. - Ja sam kriva. Izvini. Keiko ne ree nita. - ta radi? Zato samo tamo stoji? - Vezujem obi. - ta kae: vezuje obi? - nepoverljivo, Otoko se brzo obrisa i ue u sobu za doterivanje. U sveem kimonu Keiko je izgledala savreno. - Oho, da li nekuda ide? - Da. - Ali kuda?

- Ne znam - ree Keiko, sa zrncem tuge u blistavim oima. Otoko navue laganu kunu haljinu, kao da joj je odjednom postalo neprijatno to je gola. - Idem s tobom. - U redu. - Smeta li ti? - Naravno da ne - Keiko se okrenu. Lice joj se ogledalo u dugakom ogledalu. - ekau te. - Brzo u ja. Samo me pusti tu, molim te - Otoko proe kraj Keiko i sede za stoi za ulepavanje. Posmatrala ju je u ogledalu. - Kako bi bilo da idemo u Kijamai? Ofusin restoran. Pozovi ih i trai sto na tremu ili u maloj sobi na drugom spratu. Bilo ta, u stvari, ukoliko ima pogled na reku... Ako to ne moe da dobije, ii emo negde drugde. Keiko klimnu glavom. - Prvo u ti doneti au hladne vode. - Zar izgleda kao da mi je vruina? - Da. - Ne brini. Neu postati naprasita... - Otoko na dlan svoje leve ruke istrese malo losiona iz boice. Hladna voda koju joj je Keiko donela prostruji du Otokinog grla. Keiko je morala da ode do glavnog zdanja hrama da bi telefonirala. Kada se vratila, Otoko se jo uvek urno oblaila. - Ofusa kae da do pola devet moemo imati sto na balkonu. - Do pola devet? - Otoko se namrti. - Pa u redu, ako odmah krenemo, moemo natenane da veeramo. Zatvarajui bona ogledala na stoiu za ulepavanje, ona se nagnu i pogleda svoju kosu. Pretpostavljam da se ne moram ponovo eljati. Keiko uhvati Otokin kimono ispod obija, i paljivo joj ispravi av na leima.

LOTOS U PLAMENOVIMA
U Ilustrovanim zapisima o prestonici nalazi se uveni pasus o ljudima koji uivaju u letnjim veerima kraj reke Kamo: "Klupe su kraj iroke obale, a balkoni se produavaju preko renih obala, polazei od kua za razonodu. I na istoku i na zapadu, njihove se svetiljke poput zvezda odbleskuju na vodi. Tamnoljubiaste maramice mladih glumaca kabukija podrhtavaju od renog povetarca. Ovi lepi deaci srameljivi su u svetlim noima, punim meseine i zavodniki se hlade svojim belim lepezama, inei to tako otmeno, da oni koji ih vide bivaju toliko oarani da teko mogu skinuti pogled s njih. Sada su geje najlepe. etaju na sever i na jug, lepe od hibiskusa i mirisnije od raskonih parfema..." Tada je bilo i pripovedaa, "majmuna, rvakih pasa, obuenih konja, onglera, artista koji po konopcu skau kao ivotinje iz bajke. uje se prodorni zvuk frule ulinog prodavca, um rashladujueg vodopada u prodavnici jokana{16}, odjek staklenih zvonaca koji zvee kao da prizivaju veernji povetarac. Retke ptice iz Japana i Kine i divlje zveri s planina skupljene su i stavljene na izlobu, a ljudi svih vrsta skupljaju se zajedno da se goste i da piju kraj reke." Godine 1690, pesnik Bao takoe je doao ovamo i pisao: "Ono to se naziva uivanjem u letnjim veerima kraj reke, traje od zalaska sunca do poslednjeg zraka meseine koja nestaje u zoru. Balkoni se proteu du renih obala a na njima se pije i uiva. ene vezuju svoje obije u prekrasne mane, mukarci se oblae u duge pelerine, svetenici i stara gospoda meaju se s gomilom, ak i mladi stolarski i kovaki egrti pevaju i vesele se bezbrino kako to mogu samo ovde. To je istinski izgled prestonice! "Reni povetarac... izleteo u tankom kimonu boje re, u letnjoj noi." Posle perioda Meii, dno reke je produbljeno, i elektrini vozovi su, idui levom obalom, poeli da saobraaju prema Osaki. Bio je to kraj veeri pokraj reke "na obalama po kojima su ratrkane barake za razliite vrste priredaba, akrobatskih predstava, retkosti, zabava i slinih domjenaka, koje su sve bile osvetljene lampionima, svetiljkama i vatrama, tako da je bilo svetio kao usred bela dana"... Doao je kraj, takoe, i ringipilu i hodanju po ici, koji su bili dodati ovim zabavama pri kraju Meii perioda. Samo su balkoni kraj Kijamaija i Pontooa podseali na nekadanje letnje noi kraj reke. Od svega to je itala o tim veerima, ono to je posebno ostalo u Otokinom seanju bio je pasus o mladom kabukiglumcu, koji se na obali obasjanoj meseinom prikljuio gomili, o glumakim tamnoljubiastim maramicama koje su podrhtavale na renom povetarcu. "Ovi lepi mladii srameljivi su pri svetloj meseini, pa se zavodniki hlade svojim lepezama..." Zanosne slike oivljavale su u Otokinom seanju. Prvi put kada je ugledala Keiko, setila se tih lepih mladia. Sada se ponovo toga setila, sedei na balkonu Ofusine ajdinice. Verovatno su mladi glumci kabukija bili enstveniji i zavodljiviji od mukobanjaste Keiko kada su se prvi put srele. Palo joj je na pamet da je ba ona bila ta koja je od te devojke napravila mladu enu. - Keiko - ree - sea li se kako si prvi put dola k meni? - Zar ponovo moramo o tome? - Oseala sam kao da se pojavila mlada vetica. Keiko uze Otokinu ruku, podie je do svojih usana i, gledajui je, i lizuckajui joj mali prst, proaputa: - Bilo je proleno vee puno izmaglice, a ti si izgledala kao da lebdi u onoj bledoplavoj izmaglici koja je visila nad batom. Bile su to Otokine rei. Otoko joj je rekla da je u veernjoj izmaglici bila jo slinija mladoj arobnici.

Keiko to nije zaboravila. Ponovo su izgovorene davno zapamene rei. Keiko je dobro znala da su one Otoko muile, da je zbog njih sebe okrivljavala i alila svoju privrenost, ali je ta privrenost jo imala neku divlju snagu nad njom. Papirne svetiljke stajale su u svakom uglu balkona ajdinice. Tri geje, od kojih su dve bile maiko, zabavljale su jednog gosta za stolom nedaleko od njihovog. Gost je bio debeo i elav, mlai ovek, koji je posmatrao reku i nezainteresovano klimao glavom devojkama koje su pokuavale da sa njim razgovaraju. Je li ekao no ili druga? Lampioni su ve bili upaljeni, ali se inilo kao da i nisu bili neophodni u ranom sumraku. Dva su balkona bila gotovo nadohvat jedan drugom. Kao i drugi, i oni su izlazili na usku reicu koja je proticala kraj ozidane zapadne obale reke Kamo. Nisu bili samo bez krova, ve i bez paravana, pa se moglo videti sve to se dogaalo ak i na poslednjem u nizu. Keiko, kojoj nije smetalo pomanjkanje privatnosti, snano je ugrizla Otokin mali prst. Otoko je osetila jak bol, ali nije ni trepnula. Keikin jezik igrao se vrhom njenog prsta. Najzad ga ona ispusti iz usta i ree; - Okupala si se, pa nije ni najmanje slan. iroki pogled na reku Kamo i na brda iza grada umiri Otokin bes. Dok su joj se oseanja smirivala, poe da misli da je ona kriva ak i za to to je Keiko otila da spava sa Okijem. Keiko je bila tek zavrila kolu kada je prvi put dola kod Otoko u atelje. Rekla joj je da je videla njene slike na izlobi u Tokiju i njene fotografije u asopisu i da se zaljubila u nju. Te godine jedna od Otokinih slika dobila je nagradu na izlobi u Kjotu i delimino zbog teme, postala veoma popularna. Bila je to slika dveju mladih geji koje su se igrale danpon-kena{17}. Motiv je bio zasnovan na foto-triku iz perioda oko 1880. godine. Fotografija je prikazivala dvostruku sliku uvene gionske geje Okajo: devojka na desnoj strani, rairenih prstiju na oblim rukama gledala je pravo, a druga, stisnutih pesnica, bila je blago okrenuta u stranu. Otoko je volela kompoziciju ruku te kontrastne pozicije i izraze lica dveju geji. Devojka iji su prsti bili raireni drala je palac ispruen, a prste izvrnute i iskrivljene unatrag. Otoko je volela i njihove jednake kostime (iako sa te fotografije nije bilo mogue odrediti njihovu boju), a i staromodni krupni motiv koji je tekao preko njihovih kimona, od ramena do poruba. Izmeu njih dve nalazio se i etvrtasti drveni mangal, zajedno sa metalnim ajnikom i flaom sakea. Ali poto bi ovi predmeti zaguivali sliku, Otoko ih je izostavila. Njena slika prikazivala je iste te dve mlade geje, duplirane, kako se igraju anpon-kena. elela je da stvori neprijatan oseaj da je jedna devojka bila dve, da su dve bile jedna, ih moda ni jedna ni dve. ak je i na staroj foto-trik slici bilo neeg od toga oseanja. Da bi izbegla da se sve zavri samo na toj interesantnoj zamisli, Otoko se dugo muila oko lica. Ukrasni motivi odee devojaka, koji su izgledali tako glomazni na fotografiji, pomogli su joj i uinili da etiri ruke budu ivo istaknute. Iako njena slika nije bila tana kopija, mnogi u Kjotu su ve na prvi pogled mogli da prepoznaju da se koristila fotografijom geje iz ranog Meii perioda. Vlasnik neke galerije iz Tokija koji je trgovao slikama, doao je da poseti Otoko jer ga je zainteresovala slika geji. Uredio je da u Tokiju izloi neke od njenih manjih radova. Tamo ih je i Keiko videla, potpuno sluajno, poto ona nikada nije ula za umetnicu Ueno Otoko iz Kjota. Popularnost slike rasla je i zbog geji i zbog Otokine lepote 0 kojoj su pisali u nedeljnom asopisu. Profesionalni fotograf i reporter vodili su je tamo-amo po Kjotu, da bi je slikali na raznim mestima. U stvari, Otoko je vodila njih, poto su oni eleli da idu na mesta koja je ona volela. Rezultat je bio lepa i

bogato ilustrovana reportaa koja je objavljena na tri velike strane asopisa. Ukljuivala je i fotografiju slike sa gejama, a i Otokin portret izbliza, ali najvei broj slika bile su scene iz Kjota, pri emu je Otoko dodavala ton ljudske prisnosti pejzau. Moda je njen cilj bio da kao vodi snimateljima nae ona mesta koja nisu tako esto poseivana. Nije oseala da su je ipak iskoriavali time to su joj dali tri pnne strane, jer predeli koje su slikali svakako nisu bili obini pogledi na Kjoto. Keiko, nesvesna da gleda skrivena i lepa mesta grada, na slikama je videla samo Otokinu lepotu. Bila je opinjena. Tako je izmilela iz blede plaviaste izmaglice i molila da je primi da kod nje ui slikarstvo. estina kojom je molila, zaprepastila je Otoko. A tada je odjednom Keiko obgrlila Otoko rukama i ova je osetila kao da se nalazi u zagrljaju mlade vetice. Bilo je to kao neoekivani udar elje. Ali Otoko se sabra i upita da li devojini roditelji znaju za njenu elju. - Bez njihovog pristanka ti ne mogu odgovoriti. Sigurna sam da shvata. - Ali moji su roditelji umrli - ree Keiko. - Mogu sama da odluujem. Otoko ju je posmatrala ispitivaki. - Zar nema ni tetku ili ujaka, ili brau i sestre? - Ja sam teret bratu i njegovoj eni. Sada kada imaju dete, ini mi se da im smetam vie nego ikad. - Zbog deteta? - Naravno da ja bebu volim, ali oni ne vole nain na koji se ja s njom igram. etiri-pet dana poto se Keiko smestila kod nje, Otoko je primila pismo od Keikinog brata u kome je on upozorava da je Keiko divlja i tvrdoglava devojka, te da verovatno od nje nee postati niti dobra sluavka, ali da se nadao da e je Otoko primiti. Keikina odea i ostale stvari su takoe stigle. Po njima se moglo suditi da dolazi iz dobrostojee porodice. Otoko je ubrzo shvatila da mora da je zaista bilo neeg nenormalnog u nainu na koji se Keiko igrala sa bebom. Da li se to desilo nedelju dana posle Keikinog dolaska? Naterala je Otoko da je oelja kako god eli, ali dok ju je eljala, Otoko joj je sluajno iupala nekoliko vlasi. - Vuci jae! - ree Keiko. - Zgrabi moju kosu tako jako da na njoj visim! Otoko je pusti. Savijajui se prema njoj, Keiko pritisnu svoje usne i zube na Otokinu nadlanicu. Tada ree: - Profesorko Ueno, koliko vam je bilo godina kada ste se prvi put poljubili? - ta? 0 takvim stvarima se ne govori... - Meni je bilo tri godine, seam se jasno. Bio je to ujak s majine strane, kome je bilo, pretpostavljam, oko trideset godina. Ali ja sam ga volela i, jednom kada je sedeo sam u salonu, priunjala sam mu se i poljubila ga. Bio je tako iznenaen da je pokrio usta rukama. Tu, na balkonu kraj reke, Otoko se seala prie o tom dejem poljupcu. Usne koje su od tree godine ivota ljubile mukarca sada su pripadale njoj i upravo su joj drale mali prst. - Seam se prolene kie kada si me prvi put povela na planinu Arai - ree Keiko. - I ja. - I ene u restoraniu koja slui soba{18}.

Nekoliko dana posle Keikine prve posete, Otoko ju je povela da poseti Zlatni paviljon, Hram mahovine, hram Rjoani, a onda i planinu Arai. Otile su u taj restorani na obali reke blizu mosta Togecu. Starica u restoranu ree da joj je ao to pada kia. - Ja volim kiu - odgovori joj Otoko. - Lepa je prolena kia. - Oh, hvala vam gospoo - ree ena utivo, lako se poklonivi. Keiko je gledala u Otoko i proaputala: - Da li je ona to rekla zbog vremena? - ta? - enina primedba izgledala je Otoki sasvim prirodno. - Da, pretpostavljam. Zbog vremena. - To je zanimljivo - produi Keiko. - Svia mi se pomisao da se kae hvala za vreme. Je l' tako govore svi ljudi u Kjotu? Njena se napomena mogla i tako tumaiti. Bilo je sasvim prirodno to im se starica izvinjavala zbog kie. Ali Otokin odgovor nije bio iz iste utivosti, ona je zaista volela planinu Arai u nenoj prolenoj kii. Stara ena joj je zahvalila zbog toga. Izgledalo je kao da govori u ime vremena, ili u ime planine Arai na kii. Takav odgovor bio je prirodan za nekoga ko je tu imao radnju, ali Keiki su njene rei ipak zvuale nekako udno. - Divna hrana, zar ne? - ree Keiko. - Svia mi se ovo mesto, preporuio nam ga je taksista. - Zbog kie Otoko je iznajmila taksi za pola dana. Iako je bila sezona trenjevog cveta, iznenaujue malo ljudi reilo se a ovamo doe po kii, to je bio jo jedan razlog zbog kojeg je Otoko volela kiu. Ipak, maglovita prolena kia umekavala je obrise planine s druge strane reke, inei je jo lepom. Toliko je nena bila ta kia, da su one jedva mogle raspoznati kuda idu dok su se vraale prema kolima, a nisu morale ak ni da otvore kiobrane. Jedva osetni snopii kie nestajali su u reci, stvarajui lokvice. Trenjevo cvee bilo je proarano mladim zelenim liem, a boje ispupelog mladog drvea bile su sve neno potamnele od vlage. Hram mahovine i Rjoandi bili su takoe prekrasni u prolenoj kii. U Hramu mahovine, jedan cvet kamelije leao je na vrhu siunog belog cvea andromade razbacanog preko mokre mahovine - crveno na belom, pa na zelenom. Savreno oblikovana kamelija leala je okrenuta prema gore, kao da je procvetala tu, lebdei. I kamenje u kamenoj bati Rjoandija blistalo je mokro od kie, prelamajui se u svim nijansama. - Kada se za vreme ceremonije aja koristi posudom starog iga-porculana{19}, prvo je mora ovlaiti ree Otoko. - Efekat je isti. Ali Keiko nije znala za stari iga-porculan, niti je gajila bilo kakva odreena oseanja za boje kamene bate pred njom. Ipak, im joj je Otoko to pokazala, bila je duboko dirnuta kinim kapima koje su se presijavale na mladim borovima kraj staze koja je vodila krugom hrama. Svaka iglica bila je poput drke cveta sa jednom kapi kie koja joj je visila na samom vrhu, a drvee je izgledalo kao da je sve procvalo cvetovima rose. Svugde se moglo videti kako se kine kapi grevito dre borovih iglica, ali je ovo bilo prvi put da ih je Keiko stvarno primetila, pa joj se inilo da njih ima samo u Kjotu. Ove kine kapi na borovim iglicama i pozdrav starice u restoraniu bili su jedni od prvih Keikinih utisaka o Kjotu. Ne samo to je grad bio

nov, ve ga je i razgledala sa Otoko. - Kako li je ona starica u restoraniu? - ree Keiko. - Nikada vie nismo ile na planinu Arai. - Da. Ali ja tamo najvie volim da idem zimi, kada reka izgleda dublja i hladnija. Hajde da odemo tamo. - Moramo ekati do zime? - Zima e ovde brzo doi. - Nee to uopte biti brzo! Nije jo ni sredina leta, a kamoli jesen. - Otoko se nasmejala. - Moemo ii bilo kada, moemo ii sutra. - Hajdemo. - Rei u eni u restoraniu da volim planinu Arai po letnjoj vruini i ona e mi se verovatno zahvaliti. U ime toplog vremena. - I u ime planine Arai. Keiko je gledala kroz prozor. - Otoko, kada doe zima, vie nee biti parova koji sada etaju obalama. Mnogo je mladih ljudi bilo na obalama koje su sluile kao etalita i odvajale reku Kamo od reice koja je proticala ispod terasa i od kanala kraj njene istone obale. Samo neki od njih vodili su decu, a gotovo su svi izgledali kao ljubavnici. Mladi u parovima etali su jedno uz drugo ili su sedeli na obali reke naginjui se jedno prema drugome. Kako se primicao suton, njihov se broj poveavao. - Naravno, zimi je ovde suvie hladno - ree Otoko. - Sumnjam da e trajati do zime. - ta e trajati? - Njihova ljubav. Neki od njih nee vie eleti da se vide. - Zar je tebi to na umu? Keiko klimnu glavom. - Zar neko u tvojim godinama moe o tome da brine? - Nisam budala kao ti, pa da dvadeset godina volim nekoga ko mi je upropastio ivot. Otoko je utala. - Iako te gospodin Oki napustio, ti si uvek odbijala da to prizna. - Molim te, ne govori tako. Kako se Otoko okrenula, Keiko prui ruku da joj zagladi nekoliko vlasi kose. - Otoko, zato me ne napusti? - ta! - Ja sam jedina osoba koju ti moe napustiti. Zato, napusti me! - ta bi to trebalo da znai? - Otoko je izgledala kao da se sa njom blago ali, ali ju je gledala pravo u

oi. Vrhovima prstiju prela je preko vlasi koje je Keiko zagladila. - Hou da kaem, onako kako je Oki ostavio tebe - ree Keiko, buljei u Otokine oi. - Iako, izgleda, ti nikada nisi elela da na taj nain o tome razmilja. - Zar mora da upotrebi re kao to je napustio? - Najbolje je biti precizan. - Bio je neki zli sjaj u njenom oku. - Kako bi ti to nazvala? - Rastali smo se. - Ali niste se rastali! ak je i sada on tu, u tebi. A ti si u njemu. - Keiko, ta ti u stvari pokuava da mi kae? Ne mogu da te shvatim. - Danas sam mislila da e me napustiti. - Ali izvinila sam ti se, zar ne? - Ja sam se izvinila tebi. Otoko ju je dovela ovde u Kijamai da se pomire, ali moda to vie nije bilo mogue. Oigledno je u Keikinoj prirodi bilo to da bude nezadovoljna neuzbudljivom ljubavlju. Zato je uvek protivureila Otoko, svaala se sa njom ili se mrtila. Ipak, njeno priznanje da je provela no sa Okijem ranilo je Otoko. Ova devojka koja je izgledala da je pod njenom kontrolom, ispostavilo se da je prerasla u neko udno stvorenje koje ju je napadalo. Keiko ree da e se osvetiti Okiju u njeno ime. Ali je Otoki izgledalo da se Keiko u stvari sveti njoj. Takoe, oseala je novi uas prema Okiju kao oveku. Kako se usudio da tako neto radi sa njenom tienicom, kraj mora drugih ena? - Ti me nee napustiti? - upita Keiko. - Ako nastavi da insistira, hou! To bi za tebe i inae bilo najbolje. - Prestani! Nije to ono to sam mislila - Keiko klimnu glavom. - Nisam mislila o svom dobru. Dok god sam s tobom... - Za tebe bi svakako bilo najbolje da se odvoji od mene - Otoko je pokuavala da govori smireno. - Da li si se ti srcem ve odvojila od mene? - Naravno da nisam! - Drago mi je! Oseala sam se uasno dok sam se pitala da li si ve zavrila sa mnom. - Ali to je bila tvoja zamisao. - Moja?... Zar misli da bih te ja napustila? Otoko ne ree nita. - Nikada, dok sam iva! - Keiko prosto eksplodira i ponovo zgrabi Otoku za mali prst i ugrize ga. - Jao! - Otoko se zgri. - To me zabolelo, zna! - I htela sam da te zaboli. Stie veera. Kako je kelnerica postavljala sto, Keiko se okrenu u stranu i pogleda u svetleu peurku na planini Hieji. Otoko je razgovarala sa kelnericom, prekrtenih ruku. Bojala se da joj se ne vide otisci zuba. Kada su ponovo bile same, Keiko je pogledala u svoju iniju za supu, tapiima uzela komadi jegulje i

rekla: - Zaista bi trebalo da me napusti. - Uporna si, zar ne? - Ja sam od onih devojaka koje ljubavnici ostavljaju. Zar misli da sam tvrdoglava? Otoko se pitala da li su ene tvrdoglavije jedna prema drugoj nego prema mukarcima. Pri tom je oseala ubod neke stare krivnje, otar kao ubod igle. Prst ju je jo uvek jako boleo, kao da je i on bio uboden iglom. Da li je ona sama uila Keiko da joj zadaje bol? Jednog dana, nedugo poto su poele da ive zajedno, Keiko je dotrala iz kuhinje, rekavi da se zapalilo ulje u tiganju. - Jesi li se opekla? - Pee me! Keiko isprui ruku Otoki. Vrh jednog prsta bio je crven. Otoko joj uze ruku. - Izgleda da nije nita ozbiljno - ree ona i brzo joj strpa prst u usta. Zaprepaena dodirom njenog jezika na svom prstu, ponovo ga izvadi. Ovog puta Keiko sama sebi stavi prst u usta. - Da li je dobro da se olie? - Keiko, ta je sa tiganjem? - Zaboravila sam! Ona otra natrag u kuhinju. Kasnije, ne sea se tano kada je to bilo, Otoko je poela da se igra sa njom nou. Pritiskala je usne na Keikine one kapke i grickala njene osetljive ui, dok ova nije poela da se gri i da se buni. A Otoko je to samo jo vie izazivalo. Sve to vreme seala se kako se pre mnogo, mnogo godina Oki sa njom igrao na isti nain. Moda zato to je bila tako mlada, on nije urio da je poljubi u usta. Kad bi nanovo i nanovo osetila njegove usne na elu, na onim kapcima, na obrazima, bila bi dovedena do potpune predaje. Keiko je dve-tri godine starija nego to je Otoko bila tada i partnerka joj je istog pola, ali je njena reakcija dola jo bre. Otoko ju je smatrala neodoljivom. Ipak, pomisao da ona ponavlja Okijeva milovanja uinila je da oseti neku zaguujuu krivnju. Istovremeno, taj joj je oseaj potresao telo novom snagom i vitalnou. - Nemoj to. Molim te! - Ipak, dok bi Keiko tako govorila, prislanjala bi svoju golu dojku na Otokinu. Zar tvoje telo nije isto to i moje? Otoko ustuknu. Keiko joj se privijala samo jo blie. - Zar nije? Potpuno je isto kao moje! Saekaj trenutak, zaista jeste, zna. Otoko je sumnjala da Keiko nije nevina. Keikini neoekivani izlivi rei bili su joj jo uvek nepoznati. - Mi nismo iste - promrmlja Otoko dok joj je Keikina ruka traila dojku. Ruka se pomerala ne oklevajui, ali se inilo da je u njenom dodiru bilo stida. - Nemoj to! - Otoko zgrabi Keikinu ruku. - Profesorko, podla si, ba si pokvarena! - U Keikinim prstima sada je bilo snage. Pre dvadesetak godina, kad je kao petnaestogodinja devojka osetila Okijevu ruku na svojim grudima,

Otoko je rekla: "Nemoj to. Molim te!" Iste su se te rei ponovile i u njegovom romanu. Ona bi ih verovatno ionako zapamtila, ali poto su bile u knjizi, inilo se da su zaivele nekim svojim ivotom. A i Keiko je rekla to isto. Da li zbog toga to je proitala esnaestogodinju devojku? Ili je to moda bilo neto to bi svaka devojka rekla u takvoj prilici? U romanu se nalazio i opis Otokinih grudi, kao i Okijeve rei kako je divno dodirnuti ih. Poto Otoko nikada nije dojila dete, bradavice su joj zadrale svoju raskonu boju. ak i posle dvadeset godina ta boja nije izbledela. Ali kada je zala u tridesetu, grudi su poele da joj se smanjuju. Keiko je prilikom kupanja verovatno primetila njihovu oputenost, ali se u to uverila kad ih je dodirnula. Otoko se pitala da li e joj to pomenuti, ali Keiko to nikad nije uradila. Niti je ita rekla kada su Otokine grudi odgovorile na njeno milovanje, tako to su stalno postajale punije. Keikino utanje bilo je udno poto mora da je to smatrala pobedom. Ponekada je Otoko oseala da je nadimanje njenih grudi morbidno i zlo. Povremeno je oseala ogroman stid, ali iznad svega bila je iznenaena time to njeno telo, sada, blizu etrdesete, poinje da se menja. Bilo je to veoma razliito od onoga to je oseala kad joj je bilo petnaest godina, kada se oblik njenih grudi menjao pod Okijevim milovanjem, i ponovo kad joj je bilo esnaest, kada je bila trudna. Poto se rastala s Okijem, niko joj nije dodirnuo grudi - vie od dve decenije. U meuvremenu je prola njena mladost i prilika da se uda. Njene grudi ponovo je dodirnula ruka jedne druge ene, Keiko. Ipak, Otoko je imala mnogo prilika za ljubav i udaju od kada je s majkom dola u Kjoto. Ona ih je, meutim, izbegavala. im bi shvatila da se neko zaljubio u nju, javila bi se seanja na Okija. Nisu to bila samo seanja, bila je to njena stvarnost. Kad se rastala sa Okijem, oseala je da se nikada nee udati. Rastrgana tugom, jedva da je mogla misliti i ta e sledeeg dana biti, a kamoli u dalekoj budunosti. Ali pomisao da se nikada nee udati uvukla se u nju i, vremenom, postala njena vrsta reenost. Otokina majka se, naravno, nadala da e joj se kerka ipak udati. Ona se preselila u Kjoto da bi je odvojila od Okija i da bi je smirila, a ne sa namerom da se tu nastani zauvek. Njena zabrinutost za kerku nastavila se ak i u Kjotu. Prvi put kada je majka pomenula prosidbu, Otoki je bilo devetnaest godina. Bilo je to u hramu Nembucu, u Adainu, duboko u ravnici Saga, za vreme noi Ceremonije hiljadu svetiljki. Otoko je primetila suze u majinim oima dok je posmatrala kako hiljadu svetiljki gori pred bezbrojnim malim, ostarelim grobovima, spomenicima onima koji su umrli neoaljeni, a stajali su u redovima simbolizujui predeo dua sasvim male, po budistikom ritualu nekrtene, umrle dece. Lelujavi plamenovi sveca treperili su u sutonu pred grobovima, pa je groblje izgledalo jo samotnije. Bilo je tamno kada su se zajedno vraale seoskim putem. - Eto kako je samotno - ree majka. - Zar se ne osea usamljenom, Otoko? Ovoga puta re ,, usamljena" izgledalo je da ima razliito znaenje. Majka je poela da govori da je preko jedne njene prijateljice iz Tokija Otoki ponuen brak. - Oseam se krivom pred tobom zato to se ne mogu udati - ree Otoko. - Nema ene koja se ne moe udati! - Ali ima. - Ako se ne uda, obe emo biti meu neoaljenim umrlima. - Ne znam ta to znai.

- To su oni koji nemaju roaka da ih oale. - Znam, ali ne mogu sebi da predstavim ta bi to znailo - ona zastade. - Na kraju krajeva, kad ovek umre, mrtav je. - Nije mrtav samo kad umre. ena bez mua ili dece mora da je takva jo dok ivi. Zamisli da ja nemam tebe. Ti si jo uvek mlada ali... - njena je majka oklevala. - esto crta slike svoje bebe, zar ne? Koliko dugo namerava da tako nastavi? Otoko joj ne odgovori. Majka joj je rekla sve to je znala o branoj ponudi i o mladoenji. Bio je bankarski slubenik. - Ako bi elela da ga upozna, hajdemo u Tokio. - ta misli da vidim pred sobom dok te sluam? - upita Otoko. - Ti vidi neto? - Gvozdene ipke. Vidim gvozdene ipke na prozorima duevne bolnice. To je majku uutkalo. Dok joj je majka bila iva, Otoko je imala jo nekoliko branih ponuda. - Ne vredi ti to misli na gospodina Okija - ree majka nagovarajui je, jo jednom, da se uda. Bila je to vie molba nego upozorenje. - Nita se tu ne moe. ekati gospodina Okija je kao ekati na prolost vreme i reke ne teku unatrag. - Ja nikoga ne ekam - odgovori joj Otoko. - Ti samo misli na njega. Ne moe da ga zaboravi. - Nije to to. - Jesi li sigurna?... Bila si dete kada te je zaveo, nevino dete, najnevinije dete koje je moglo da bude. Moda je i zato ostao takav oiljak. Mrzela sam ga to je bio tako okrutan prema jednom pravom detetu! Otoko se seala majinih rei. Pitala se da li je upravo zbog svoje mladosti i nevinosti osetila takvu ljubav. Moda je to objanjavalo njenu slepu i neutoljivu strast. Kada bi, onako u gru, zagrizla Okijevo rame, ne bi ni primeivala da mu curi krv. Dugo poto se rastala s Okijem bila je zaprepaena kada je u esnaestogodinjoj devojci proitala da je on, kada bi iao na sastanke sa njom, pokuavao da odlui kako e voditi ljubav, te da je obino inio tano onako kako je planirao. Njoj je bilo odvratno to je njegovo srce "lupalo od sree dok je iao razmiljajui o tome". Prirodnoj, mladoj devojci kakva je bila Otoko, bilo je nezamislivo da mukarac unapred planira svoje tehnike voenja ljubavi, njihov redosled, i slino. Prihvatala je sve to je on inio, davala sve to je on traio. Mladost je inila da nita ne pita. Oki ju je opisao kao izuzetnu devojku, kao enu meu enama. Zahvaljujui njoj, pisao je, iskusio je sve naine voenja ljubavi. Dok je to itala, Otoko je gorela od ponienja. Ali nije mogla da potisne svoja iva seanja na sve naine na koje je on sa njom vodio ljubav. Kad bi o tome mislila telo bi joj se ukoilo i poelo da drhti. Napokon bi se oslobodila pritiska, pa bi njome prostrujali zadovoljstvo i oduevljenje. Nekadanja ljubav opet bi oivela. Nije samo sliku gvozdenih ipki na bolnikom prozoru Otoko videla na putu kui, na tamnom putu koji ih je vraao sa Ceremonije hiljadu svetiljki. Videla je i sebe kako lei u Okijevom zagrljaju.

Da on nije pisao o tome, moda ta slika, iako ju je i ona gajila, ne bi ivela tolike godine. Otoko je prebledela od ljubomornog besa i oaja kada joj je Keiko rekla da je u kritinom trenutku u Okijevom zagrljaju uzviknula njeno ime i da "on vie nita nije mogao"! Ali je istovremeno oseala da se i Oki ivo seao nje. Zar je nije jasno video u svome zagrljaju, ba u tom trenutku? Kako je vreme prolazilo, seanja na njihove zagrljaje postepeno su u Otokinom seanju prerasla iz fizikih u duhovne doivljaje. Ona sama sada nije bila ista, niti je, po svemu sudei, to bio Oki. Ipak, njihov davnanji zagrljaj, kako ga je ona sada gledala, inio joj se otelotvorenjem same istote. To seanje, koje je bilo ona, a i ne ona, stvarno a u isto vreme i nestvarno, bila je sveta vizija sublimirana iz seanja na njihove nenosti. Kada se seala ta ju je on uio, i imitirala to dok je vodila ljubav sa Keiko, plaila se da bi ta sveta vizija mogla biti oskrnavljena ili ak unitena. Ostala je, meutim, nedirnuta. Keiko je obiavala da koristi kremu za depilaciju, za uklanjanje dlaka sa nogu i ruku, pa je poela da je nanosi pred Otoko. U poetku je to radila nasamo. Kada ju je Otoko pitala kakav to udni miris dolazi iz kupatila, nije joj odgovorila. Otoko nije znala za preparate za depiliranje, poto joj nikada nisu bili potrebni. Onda je jednom sluajno videla Keiko kako sedi sa jednim kolenom privuenim, i kako nanosi kremu. Namrtila se. - Kakav odvratan miris, ta je to? - Kada su se dlake skinule s kremom kao da su bile zbrisane, Otoko zamuri i pokri oi rukama. - Molim te, ne ini to! Koa mi se jei - ona zadrhta i oseti kako je obuzima jeza i kako joj se koa nakostreuje. - Zar mora da radi takve odvratne stvari? - Zar to ne ine svi? Otoko je utala. - Zar se tvoja koa ne bi najeila kada bi dotaknula dlakavu kou? Otoko joj jo uvek nije odgovorila. - Na kraju krajeva, ja sam ena. Znai, ona je to inila za Otoko, odnosno radi Otoko. ak i za drugu enu, Keiko je elela da ima enstvenu i svilenkastu kou. Otoko je oseala kako je pritiskuje i njeno sopstveno oseanje odvratnosti to je videla kako se uklanjaju dlake, a i oseanje da je njeno negodovanje pobudilo Keikinu iskrenost. Odvratni miris lebdeo joj je u nozdrvama, ak i poto je Keiko otila u kupatilo da spere ostatak kreme. Kada se Keiko vratila, zadigla je suknju i ispruila svoju tanku, meku, mleno belu nogu. - Pipni pa vidi. Sad je sva meka. Otoko pogleda, ali ne isprui ruku. Keiko je gladila svoj list desnom rukom i gledala u Otoku, kao da se pitala ta je to s njom. - Da li te neto mui? - upita je ona. Otoko je izbegavala njen pogled. - Keiko, molim te da od sada to radi onda kad mene nema. - Ne elim da od tebe bilo ta sakrijem. Pred tobom vie nemam tajni. - Svakako da to ne znai da bi trebalo da mi pokazuje ono to mi je odvratno.

- Naviknue se na to. To je isto kao podsecati nokte. - Ni nokte ne treba ei pred drugima. Kada see nokte, ti dozvoli da ti odlete... skupi ruku, tako da odseeni nokti ne padaju kojekuda. Keiko se nekako sloila. Posle toga, meutim, niti je namerno pokazivala niti je krila kada je depilirala noge i ruke. Ali Otoko se nikada na to nije posve navikla. Miris vie nije bio toliko neprijatan moda zato to je krema za depilaciju sada bila bolja ili zato to je Keiko pronala neku drugu, ali je sam taj nain kod Otoko stvarao oseanje odvratnosti. Nije mogla da podnosi i da posmatra kako dlake sa listova i ispod pazuha kao zbrisane izlaze zajedno sa kremom. Izala bi iz sobe. Ipak, ispod odvratnosti koju je oseala, jedan tanani plamiak bi treperio, nestajao i uvek nanovo zatreperio. Taj udaljeni plamiak jedva da je bio vidljiv njenoj dui, ali bio je tako tih, tako ist, da je teko bilo poverovati da je to bio plam elje. On ju je podseao na Okija i na nju za vreme svih tih godina. Njena nelagodnost dok je posmatrala Keiko kako uklanja dlake, sadravala je u sebi oseanje nelagodnosti zbog kontakta izmeu ene i ene. Bila je to nelagodnost kao zbog neposrednog pritiska na sopstvenu kou. Otokina prva reakcija na taj pritisak bila je munina. Ali kada bi pomislila na Okija, ta nelagodnost bi udotvorno iezla. U njegovom zagrljaju ona nikada nije oseala nelagodnost, niti je bila svesna da li je Oki i sam bio dlakav. Da li je izgubila oseanje za stvarnost? Sada, sa Keiko, bila je jo slobodnija i razvila je neustraivi, sredoveni erotizam. Zaprepaavalo ju je da je kroz Keiko shvatila da je za vreme svih tih dugih usamljenikih godina sazrela kao ena. Bojala se da bi, ako bi njen novi ljubavnik bio mukarac, slika koju je potajno uvala u sebi, sveta slika njene ljubavi sa Okijem, nestala pod njegovim dodirom. Otoko nije uspela u svom ranom pokuaju da izvri samoubistvo, ah je uvek alila to nije umrla. Jer bolje bi bilo, oseala je, da je umrla na poroaju, pre nego to je pokuala da se ubije i pre nego to joj je beba umrla. Ipak, kako su meseci i godine proticali, ove misli su iistile ranu koju joj je zadao Oki. - Ti si vie nego to ja zasluujem. Ovo je ljubav o kojoj nikada nisam ni sanjala. Za sreu kao to je ova, vredi umreti... ak i sada, Okijeve reci nisu izbledele u njenom seanju. Dijalog u njegovom romanu odjekivao je i ponavljao se, te se inilo da je zaiveo ivotom nezavisno od Okija ili nje. Vie nije bilo nekadanjeg Okija i nekadanje Otoko, ali je ona imala nostalginu utehu sred svoje tuge, da je njihova ljubav ovekoveena njegovim romanom. Otokina majka je ostavila brija koji je koristila za brijanje lica. Poto joj je malo bio potreban, Otoko bi ga povremeno izvadila, moda jednom godinje, kao da ju je na to primoravalo neko seanje, i obrijala bi zatiljak i elo na mestima gde joj je poinjala kosa. Jednog dana, kad je videla Keiko kako poinje da nanosi krem za depilaciju, naglo ree: - Keiko, ja u te brijati. Uze, zatim, majin brija iz fioke stoia za ulepavanje. im je ugledala brija, Keiko je uzviknula: - Ne, ne, molim te, bojim se! - I pobegla je iz sobe. Otoko je jurila za njom kao da ju je to jo vie izazvalo. - Nije opasno! Molim te, dozvoli mi! Kada ju je uhvatila, Keiko je nekako ipak dozvolila da je vrati do stoia za ulepavanje. Ali kada joj je Otoko nasapunjala ruku i prinela joj brija, s uenjem je primetila da se devojini prsti tresu. - Ne brini, ovo je potpuno bezbedno. Samo dri ruku mirno.

Ipak, osetila je da je Keikin strah uzbuuje. Bio je to izazov. Njeno se telo ukoilo i izgledalo je da joj sva snaga prelazi u ramena. - Moda ne bi trebalo da ti ovog puta brijem ruku - ree Otoko - ali sa licem nee biti tekoa. - ekaj, ekaj da udahnem vazduh - molila ju je Keiko. Otoko ju je brijala iznad obrva i ispod usana. Dok joj je brijala elo oko linije gde poinje kosa, Keiko je murila vrsto stisnutih oiju. Izdignutog lica, oslanjala je glavu na Otokinu ruku. Taj dugi, vitki vrat privukao je Otokinu panju. Bio je to na izgled izuzetno nevin vrat, delikatan i lepo oblikovan. Sav je sijao od mladosti. Otoko je nepomino drala brija. Keiko otvori oi. - Zar neto nije u redu? Otoki pade na um da bi Keiko umrla ako bi ona zarila brija u taj lepi vrat. Jednim jedinim udarcem u ovaj najlepi deo devojinog tela lako bi je mogla ubiti u ovom momentu. Njen nekadanji vitki devojaki vrat sigurno nije bio toliko lep, ali jednom kada ju je Oki grlio, ona se pobunila da e je tako zadaviti. Tada je on pritegao jo jae. Oseanje davljenja vratilo joj se dok je posmatrala Keiko. Oseti nesvesticu. To je bio jedini put kada je Otoko brijala Keiko. Posle toga Keiko je uvek odbijala, a Otoko nije navaljivala. Kad god bi otvorila fioku stoia za ulepavanje, da uzme ealj ili neto drugo, ugledala bi majin brija. Nekad ju je to podsealo na taj nejasni ubilaki impuls koji joj je proleteo mislima. Da je ubila Keiko, ni ona sama ne bi nastavila da ivi. Kasnije je taj impuls izgledao kao neko poznato prokletstvo. Da li je tada po drugi put propustila priliku da umre? Otoko je shvatila da je u tom trenutnom ubilakom impulsu zaigrala njena stara ljubav prema Okiju. Onda ga Keiko jo nije bila srela, jo se nije bila postavila izmeu njih. Sada, kada je Otoko ula za tu no u Enoimi, stara ljubav prema Okiju zloslutno se rasplamsa u njoj. Ali u tim plamenovima kao da je videla jedan jedini cvet belog lotosa. Njihova ljubav bila je poput snenog cveta koji ak ni Keiko nije mogla uprljati. Beli lotos je Otoki jo uvek bio pred oima, kada je upravila pogled prema svetlima ajdinica u Kijamaiju koje su se odsijavale u reci. Neko ih je vreme posmatrala. Zatim je pogledala tamni venac Istonih brda iza Giona. Meko zaobljena brda bila su mirna, ali je njihova tmina, inilo se, potajno tekla prema njoj. Svetla automobila koji su dolazili i odlazili susednom obalom, parovi na etalitu, svetla i ljudi na balkonima koji su se protezali ovom stranom reke, sve je to Otoko gledala a nije videla, dok je noni prizor Istonih brda preplavljivao njenu duu. "Naslikau uspee deteta", ree Otoko sama sebi. "Ako ga ne nacrtam odmah, moda vie nikada neu uspeti." Otoko je ve bila na granici s koje e zakoraiti u neto drugo... gubei svu ljubav i tugu. Da li ju je ova bujica oseanja obuzela zato to je videla lotos u plamenovima? Poelo je da izgleda kao da je Keiko bila taj lotos. Zato je beli lotos cvetao u vatri? Zato nije odmah uvenuo? - Keiko - ree ona iznenada - da li si opet dobro raspoloena? - Ako si ti raspoloena, i ja sam - Keikin glas bio je koketan. - Reci mi, koja je od tvojih tuga bila najdublja? - upita je Otoko. - Ne bih znala da ti kaem - odgovori joj Keiko ne pridajui tome vei znaaj. - Imala sam toliko tuga da ne bih mogla da kaem. Pokuau da ih se svih setim, pa u ti rei. Ah moje tuge su kratke.

- Tako? - Da. Otoko ju je pomno gledala. Izgovarala je ove rei koliko god je mogla mirnije. - Veeras elim da te neto zamolim. Molim te, nemoj da ide ponovo u Kamakuru. - Misli da ponovo vidim gospodina Okija? Ili njegovog sina? - Keikina pitanja kao da probodoe Otoko. - Ni jednog ni drugog, naravno! - Ila sam da bih se osvetila u tvoje ime. - Zar jo tako misli? Kako si ti zastraujua devojka! - Otokin izraz se izmenio i ona sklopi oi kao da je elela da zadri neoekivane suze. - Ti si takva kukavica... - Keiko ustade i stade iza Otoko. Pritisla joj je ramena obema rukama, a onda joj se igrala uima. Dok je Otoko tako sedela odsutno, ula je uborenje reke koja je proticala.

HILJADU VLASI KOSE


- Imamo gosta, dragi! - Fumiko doviknu Okiju iz kuhinje dok je spremala doruak. - Ogromna gospoa Miica nas je poastila svojim prisustvom i sakrila se ispod peci. Ponekad ga je ena izbezumljivala sluei se preterano utivim jezikom. - Stvarno? - ak je sa sobom, izgleda, povela i svoje mladune. - Da? - Zaista, zaista bi trebalo da doe da vidi... mii je upravo provirio i nema pojma koliko mu je slatko lice. - Hmm. - Posmatrao me je svojim divnim, svetlucavim crnim oima. Oki ne ree ni rei. Omamljujui miris miso{20} supe ispunio je trpezariju u kojoj je itao jutarnje novine. - A sada, evo prokinjava! Ovde u kuhinji. uje li to, dragi? Kia je padala i kada se probudio, ali se sada pretvorila u jak pljusak. Vetar koji je njihao borove i bambuse na brdu skrenuo je na istok i odatle donosio kiu. - Kako mogu sred sveg tog vetra i kie? - Zar nee doi da pogleda? - Ahaa. - Jadne male kine kapi. Prignjeene uza crep na krovu i pritisnute dok su prolazile kroz pukotine, kaplju nad nama kao suze... - Hoe li da i ja zaplaem! - Hajde da postavimo miolovku za veeras. Mislim da je na polici u plakaru. Hoe li mi je kasnije skinuti? - Da li ti zaista eli da uhvati gospou Miicu i njeno slatko mladune miolovkom? - ree Oki neno, ne diui pogled sa novina. - A ta emo sa prokinjavanjem? - Je l' mnogo prokinjava? Da to nije samo od vetra? Sutra u otii na krov i videti. - To je opasno za starijeg oveka. Rei u Taiiru da se popne. - Ko je star ovek? - U najveem broju profesija u penziju se odlazi sa pedeset i pet godina, zar ne? - Drago mi je to to ujem. Moda bi i ja trebalo da se penzioniem. - Samo izvoli, kad god bude eleo. - Pitam se kada se penzioniu pisci.

- Kad umru. - Stvarno! - Izvini - brzo ree Fumiko, svojim uobiajenim tonom - elela sam samo da kaem da ti moe jo dugo i dugo da pie. - To ba nije blistava perspektiva, naroito kad neko ima dosadnu enu. Oseam kao da me napred gura avolja viljuka. - Vidi, boga ti! Kad sam te ja uopte gnjavila? - Ti moe biti dosadna, zna. - ta hoe time da kae? - Pa, na primer, ljubomorna si. - Sve su ene ljubomorne. Ali ti si me davno nauio da je to gorak i opasan lek... sablja sa dve otrice. - Da rani sebe i svog protivnika. - Bilo kako bilo, suvie sam stara za zajedniko samoubistvo ili razvod. - Jezivo je kada se stari brani parovi razvode, ali nema nieg udnijeg nego kada zajedno izvre samoubistvo. Starima mora biti teko kad u novinama itaju vesti o tome. To je tunije i gore nego ono to mladi ljudi oseaju kad itaju o samoubistvima mladih ljubavnika. - To govori zato to si jednom i ti bio uzbuen zbog jednog takvog samoubistva, jednom davno... Bilo kako bilo, svojoj dragoj nisi stavio do znanja da si sa njom eleo da umre. Moda je trebalo. Ona se ubila, ali nikada nije sanjala da si i ti eleo da umre. Zar ti je nije ao? - Nije se ubila. - Nameravala je da se ubije. To je isto. Fumiko je ponovo govorila o Otoko. Dok je ona tako govorila, on zau kako ulje cvri u tiganju, verovatno za svinjetinu sa kupusom. Miris tofua postajao je jai. - Miso supa e ti se prekuvati - primeti Oki. - U redu, u redu. Znam da ne mogu da ti udovoljim tom dragocenom supom. Stalno se ali na nju i uvek naruuje razliite vrste misoa iz svih krajeva zemlje... verovatno da bi njima zainio svoju staru enu. - Da li zna da napie ime te supe ideogramima? - Zar se ne moe napisali fonetski? - Ideogram koji znai astan; napie se tri puta uzastopno. - To je zato to je miso od davnina toliko vaan u kuvanju, a teko je napraviti ga tano kako treba. Moda se tvoj asni miso ovog jutra osea uvreenim, poto tvoja dragocena supa nije bila pripremljena s dovoljno panje. Ponovo ga je zadirkivala. Oki je bio iz zapadnog dela Japana i nikada nije zaista savladao utivi govor u tokijskoj verziji. Poto je Fumiko odrasla u Tokiju, on ju je esto molio za pomo pri pisanju utivog govora. Ali nije uvek prihvatao ono to bi mu rekla. Uporna prepirka prerasla bi u neprekidno beskrajno nagvadanje i on bi izjavio da je tokijski govor bio samo vulgarni dijalekat sa kratkom tradicijom. U Kjotu ili Osaki, insistirao je, ak je i obino brbljanje uglavnom veoma utivo, za razliku od tokijskog

brbljanja. Sve vrste stvari, planine i reke, kue, ulice, nebeska tela, pa ak i ribe i povre pominjani su utivim izrazima. - Ako je tako, onda bolje pitaj Taiira - rekla bi ona prestajui sa prepirkom. - On je, na kraju krajeva, naunik. - ta on o tome moe da zna? On moe da zna neto o knjievnosti, ali nikada nije uio utivi jezik. Gledaj samo kako odvratno govore on i njegovi prijatelji! On nije u stanju da pie japanski kako treba ak ni u lancima. U stvari, Oki nije voleo ni da se savetuje sa sinom niti da mu ovaj neto pokazuje. Vie je voleo da pita enu. Meutim, iako je Fumiko bila iz Tokija, njegova pitanja esto su je zbunjivala. Ovog jutra se ponovo bunio zbog propadanja jezika. - Nekada su naunici i ljudi od pera znali klasini kineski i pisali dobro i pravilno sroenu prozu. - Ljudi ne govore tako. udne, nove rei raaju se svakodnevno, kao ti miii. I njima nije vano ta grickaju. Rei se tako brzo menjaju, da se oveku prosto zavrti u glavi. - Zato one imaju tako kratak vek, a i ako preive, postaju zastarele, kao romani koje piemo. Retko da neki potraje due od pet godina. - Pa moda je dovoljno za novu re ako preivi i preko noi. - Fumiko unese doruak na posluavniku. Dobro sam i ja uspela da preivim sve ove godine od kad si nameravao da umre s tom devojkom. - Velika je teta to za domaice ne postoji odreeno doba za penzionisanje. - Ali postoji razvod. elela sam da i sama osetim kako je to biti razveden, bar jednom u ivotu. - Jo uvek nije kasno. - Vie to ne elim. Zna ti onu staru izreku o tome kako ovek pokuava da priliku uhvati za pramen, poto je ovaj ispao. - Tvoj pramen nije ispao. Nije jo ni posedeo. - Ali tvoj jeste! - To je moja rtva da bih izbegao razvod. Tako da ti ne bi bila ljubomorna. - Jo e me i naljutiti! Prepirui se, kao i obino, nastavili su sa dorukom. Fumiko je ipak, inilo se, bila dobro raspoloena. Mislila je na Otoko, ali ovog jutra oigledno nije bila raspoloena da eprka po prolosti. Kia je oslabila, iako se oblaci jo nisu bili razili. - Da li Taiiro jo spava? - upita je Oki. - Reci mu da ustane! Fumiko klimnu glavom. - Dobro, ali ne znam da li u uspeti da ga probudim. Rei e mi da ga pustim da spava poto je raspust. - Zar ne ide danas u Kjoto? - Moe krenuti na aerodrom posle veere... Zato uopte i ide kada je ovakva vruina? - Moda bi to trebalo da pita njega. Uvrteo je sebi u glavu da eli da ponovo poseti Sanetakin grob, iza hrama Nisonin. Izgleda da e raditi tezu o Sanetakinim hronikama... Zna li ko je bio Sanetaka?

- Plemi na dvoru? - Naravno da je bio plemi! Dostigao je veoma visok poloaj u vreme Onin ratova pod Aikagom Joimasom u periodu Higaijama, a bio je prijatelj pesnika Sogija i njegovog kruga. Sanetaka je bio jedan od plemia koji su odravali knjievnost i umetnost u ivotu za vreme tri rata u XVI veku. ini se da je bio veoma interesantna linost i da je ostavio ogroman dnevnik. Taiiro eli da mu to poslui kao grada za prouavanje kultura tog perioda. - A tako? A gde je hram? - U podnoju planine Ogura. - Ali gde je to? Zar me nisi ti jednom tamo vodio? - Jesam, davno. Bilo je to mesto satkano sve od poetskih asocijacija. - Bilo je to u Sagi, zar ne? Sada se seam. - Taiiro je skupio toliko sluajnih detalja da kae da bi trebalo da ih sastavim u roman. On ih naziva bezvrednim anegdotama. Pretpostavljam da smatra da je veliki naunik kada mi kae da roman mogu oiveti njegovim bezvrednim anegdotama i uvelianim predanjima. Fumiko se diskretno nasmeila. - Idi probudi svog mladog naunika! - Oki ustade od stola. - Ko je jo uo da sin spava dok mu otac ve radi? Uao je u radnu sobu i seo za sto, oslonivi se glavom na ruke, i razmiljao o njihovom razgovoru, o tome kada pisci treba da idu u penziju. Nije mu se inilo da je to uopte smeno. uo je kako neko ispira usta u kupatilu. Taiiro je uao, briui lice pekirom. - Malo dockan, zar ne? - upita ga Oki odseno. - Samo sam leao i sanjario. - 0 emu si sanjario? - Oe, da li zna da su iskopali grob princeze Kazunomije? - Oskrnavili su princezin grob? - Pa, tako bi se to moglo nazvati - ree Taiiro pomirljivo. - Zar esto ne iskopavaju stare grobnice zbog naunog istraivanja? - Ali ako je to grob princeze Kazunomije, ne moe biti mnogo star. Kad je ona uopte umrla? - 1877. godine - odgovori mu on istog asa. - Znai, pre manje od jednog veka! - Tano. Ali kau da je od nje ostao samo kostur. Oki se namrti. - Kau da su ak i njen jastuk i njena odea ve bili istrulili, i da nisu nali nita osim kostura. - Neljudski je tako otkopavati grobnice. - Bila je u divnom, nevinom poloaju, kao dete koje je prileglo. - Kostur?

- Da. A inilo se da je naen i pramen kose iza njene lobanje, kose koja je bila duine propisane za udovice, ali je bila crna. To nam govori da je pripadala eni iz visokog drutva, koja je umrla mlada. - Da li si o njoj sanjario? - Da, ali ima tu jo neega, neega lepog, tajanstvenog i krhkog. - A to je? Oki nije mogao da shvati sinovljevo oduevljenje. Oseao je odvratnost prema iskopavanju kostura nesrene carske princeze, koja mora da je umrla pre nego to je napunila trideset godina. - Nikada ne biste poverovali. - Taiiro je tu stajao maui svojim pekirom. - Zato da ne odem po majku, pa da i njoj to kaem? Oki klimnu glavom. Taiiro je ponovio priu majci, dok je ulazio sa njom u radnu sobu. Oki je sa police u hodniku izvadio renik japanske istorije, naao u njemu Kazunomiju i zapalio cigaretu. Njegov sin je drao neto to je liilo na tanki asopis. Oki upita da li je to izvetaj sa iskopavanja. - Ne, to je muzejski asopis. Jedan od slubenika muzeja po imenu Kamahara napisao je lanak 'Nestaje li i prolazi li lepota?'. Govori o neem nalik na privienja, kao to je pojava princeze Kazunomije koja se ukazala kopaima. Moda to nije pomenuto u izvetaju. - On hoe da im u kratkim crtama prepria taj lanak. U rukama kostura princeze Kazilnomije nali su staklenu ploicu malo veu od vizitkarte. Izgleda da je to bilo sve to su nali u njenom grobu. Iskopavali su grobove Toku- gava oguna u Sibi, pa su otvorili i njen... Strunjak za tekstil mislio je da je to moda bilo runo ogledalo ili fotografija na mokroj ploi. On je tu staklenu ploicu zavio u hartiju i doneo je u muzej. - Da li je to fotografija na staklu? - upita njegova majka. - Da, kada se ta staklena ploica premaze jednom emulzijom, razvija se dok je jo mokra. Kao one stare fotografije, znate. - A, one. - Staklo je izgledalo prozirno, ali kada ga je strunjak za tekstil pregledao u muzeju, drei ga naspram svetla pod raznim uglovima, uspeo je da vidi sliku jednog mladog oveka obuenog u sveanu odeu, s dvorskim eirom na glavi. To je bila fotografija. Naravno, veoma izbledela. - Da li je to bila fotografija oguna lemoija? - upita Oki koji se sada zainteresovao. - Izgleda. Verovatno je sahranjena s fotografijom svog umrlog mua u rukama. I strunjak za tekstil je tako mislio i nameravao je da se sledeeg dana obrati Institutu za istraivanje blaga kulture, nadajui se da e oni moda moi da sliku uine nekako jasnijom... Meutim, do jutra slika je potpuno izbledela. Fotografija je preko noi postala staklo. - Zaista? - Fumiko ga je gledala iznenaeno. - To je zato to je dola u dodir sa vazduhom i svetlom posle toliko godina pod zemljom - ree Oki. - Tano. Postoji svedok koji moe da dokae da je strunjak za tekstil stvarno video fotografiju. Pokazao ju je uvaru koji je naiao upravo dok je on posmatrao fotografiju i uvar je rekao da je video istu sliku mladog plemia. - Oh!

- U lanku se to naziva 'Prava pria prolaznog ivota' - Taiiro zastade. - Ali slubenik muzeja koji je ovaj lanak napisao gaji knjievne ambicije, pa na tome nije zavrio lanak ve je nastavio da pie da bi priu malo doterao. Svi znate da se govorilo kako je princ Arisugava bio duboko zaljubljen u Kazunomiju. Moda je to bila fotografija njenog ljubavnika, a ne njenog mua. Moda je Kazunomija na umoru tajno naredila posluzi da s njom zakopaju fotografiju njenog ljubavnika. To bi se i oekivalo od tragine princeze, kae on. - Zar ne misli da je to samo njegova mata? Nestanak slike princezinog ljubavnika preko noi, poto je izvaena iz groba, zaista zvui kao odlina pria. - On kae da je trebalo da slika ostane zauvek zakopana u zemlji. Pretpostavljam da bi i Kazunomijina elja bila da fotografija te noi tako izbledi. - Pretpostavljam da bi. - Tu lepotu koja odjednom nestaje mogao je ponovo uhvatiti perom pisac koji bi od toga nainio oseajni umetniki rad, tako on zavrava svoj lanak. Zar ne bi ti, oe, eleo da neto o tome napie? - Nisam siguran da bih to mogao - ree Oki. - Moda kratku priu koja bi poinjala prizorom otkopavanja... Ali zar taj lanak nije dovoljan? - Misli li? - Izgledao je razoaran. - Jutros sam ga proitao u krevetu i prosto sam morao da ti ga prepriam. Ostaviu ti ga ovde. - On spusti asopis na oev pisai sto. - eleo bih da ga proitam. Dok je Taiiro iao prema vratima, Fumiko ga upita: - ta je s princezinim kosturom? Nisu ga odneli ni na fakultet ni u muzej, zar ne? To bi bilo isuvie okrutno! Nadam se da su je ponovo zakopali onako kako je leala. - U lanku se o tome ne kae nita, ali verovatno jesu. - Ipak, slika koju je drala, nestala je. Jadna mrtva princeza, mora da je sada tuna i usamljena. - To mi nije palo na pamet - ree on. - Oe, hoe da priu zavri neim takvim? - To je malo isuvie sentimentalno. Taiiro izae iz radne sobe. I Fumiko se spremala da poe. - Zar ne namerava da radi? - upita ga. - Jo ne. Posle takve prie, potrebna mi je etnja. Oki ustade od stola. - Izgleda da je kia stala. - Svakako, trebalo bi da je lepo i svee posle takvog pljuska. - Posmatrala je oblano nebo. - Molim te, proi kroz kuhinju i pogledaj gde curi. - Pria o tome kako mora da je mrtva princeza usamljena, a onda mi u istom dahu kae da pogledam gde curi. Njegove nanule su bile u ormariu za obuu kod kuhinjskog ulaza. Kad mu ih je izvadila, Fumiko ree: - Misli li da je u redu to Taiiro govori o grobu, a onda ide da poseti grob u Kjotu? Oki je bio iznenaen.

- Zato da ne? Ti zaista skae sa jedne stvari na drugu. - Ne skaem. Pitam se to od kad je poeo da nam pria 0 princezi Kazunomiji. - Ali Sanetakin grob je nekoliko stotina godina stariji. - On ide u Kjoto da bi se video sa onom devojkom! Oki je ponovo bio nespreman, Fumiko je uala i nametala mu nanule, ali sada kada ih je obuo, ona ustade i pogleda ga pravo u oi. - Ona zastraujua lepa mlada dama. Zar ne smatra da je zastraujua? Oki je oklevao. Drao je u tajnosti no koju je proveo sa Keikom. - Neto mi govori da to nee biti dobro. - Fumikine oi su jo uvek poivale na njemu. - Ovog leta jo nismo imali pravu oluju. - Eto, opet skae s teme na temu! - Ako noas bude velike oluje, munja moe da pogodi avion. - Ne budi luda! Nikada nisam uo da je u neki avion u Japanu udario grom. Srean to se dobro izvukao iz kue, Oki je primetio skrivene kine oblake i sputeno nebo. Vlaga je bila teka i pritiskala ga je. Ali i da se nebo razvedri, teko da bi se oseao razdraganim. Pomisao da mu sin ide u Kjoto da vidi Keiko, jako ga je zabrinjavala. Naravno da nije mogao biti siguran, ali otkako ga je ena iznenadila tom milju, ona je i njemu poela izgledati mogua. Kad je izaao iz radne sobe i krenuo u etnju, nameravao je da poseti jedan od starih hramova u Kamakuri. Meutim, zbog Fumikine udne primedbe, grobovi u krugu hramova odbijali su ga. Umesto toga, poao je da se uspne uz poumljeni breuljak kraj kue. Breuljak je posle kie bogato mirisao letnjim drveem i zemljom. S mirisom lia javila su se i seanja na Keikino lepo telo. Prvo je video jednu od njenih bradavica. Bila je to ruiasta bradavica, gotovo prozirno ruiasta. Neke japanske ene imaju svetlu kou koja blista od enstvenosti, moda ak finiju i sjajniju od nenoruiasto blistave koe mladih devojaka na zapadu. A i bradavice nekih japanskih devoja- ka su neuporedivo delikatnijeg tona roze boje. Keikina koa nije bila toliko svetla, ali je ruiasta bradavica izgledala svee oprana i vlana. Bila je kao pupoljak cveta na njenoj beliastoj dojki. Na njoj nije bilo nikakvih runih malih boria ili zrnaste teksture. Bila je taman toliko velika da moe da se lepo sisa. Ali nije samo Keikina lepota dozvala u njemu sliku njene bradavice. Iako mu je dozvolila svoju desnu bradavicu u hotelu te noi, izbegavala je da mu da levu. Kada je pokuao da je dodirne, ona ju je jako pritisla dlanom ruke. A kada joj je on odgurnuo ruku, Keiko se okrenula i kao da je beala od njega. - Nemojte to! Molim vas ... Leva ne valja. Okijeva ruka se sledila. - ta joj fali? - Ona ne izlazi. - Ne izlazi? - Bio je iznenaen. - Nita ne valja. Mrzim je. - Keiko je jo uvek duboko disala. Oki nije mogao da razume. ta je bilo to to "ne izlazi"? ta je bilo to "to nije valjalo"?

Da li je moda ta njena leva bradavica bila upala ili je bila udnog oblika? Da li je Keiko mislila da je deformisana? Ili je ona bila stidljiva mlada devojka koja nije mogla da dopusti da se vidi da joj bradavice nisu iste? Seao se da je, kada ju je uzeo u naruje i stavio na krevet a ona se zgrila u klupe, izgledalo da svoju levu dojku zatiuje vie nego desnu, pritiskajui je rukom. Meutim, on je video obe njene dojke, pre toga, kao i posle toga. Da je bilo ieg udnog u obliku leve bradavice, on bi to sigurno primetio. ak i kad je silom skinuo Keikinu ruku i pogledao levu bradavicu, nije video nieg neprirodnog na njoj. Paljivim posmatranjem mogao je da primeti da je leva bila za trunicu manja od desne. To nije bilo neobino i nije bilo razloga da se Keiko toliko stara da to od njega sakrije. Njeno opiranje uinilo je samo da on jo vie poeli da to vidi. Grubo je traio njenu levu bradavicu, rekavi: - Da li dozvoljava da ti je dodirne samo neko poseban? Keiko odmahnu glavom. - Ne, niko poseban. Gledala je u njega svojim krupnim oima. Nije mogao biti siguran, ali mu se inilo da su joj oi tune, gotovo suzne. U svakom sluaju, nije izgledala kao ena koja se predaje ljubavnim uicima. Iako je ponovo zaklopila oi i pustila ga da radi ta hoe, izgledalo je kao da u tome ne uestvuje. Oki je to primetio i popustio zagrljaj, ali je ona onda poela da se njie kao da ju je to samo jo vie uzbudilo. Da li joj je desna dojka bila u neku ruku upropatena devica, a leva jo uvek predstavljala devianstvo? Oki je shvatio da joj te dve dojke izazivaju razliita oseanja. Mogao je da razume zato ona kae da leva ne valja. Bilo je to hrabro od devojke koju on prvi put miluje. Ili je, moda, to bila taktika izuzetno prepredene mlade devojke? Svakog bi mukarca izazvala pomisao da ena doivljava razliite vrste zadovoljstva dodirivanjem svake od svojih dveju dojki i eleo bi da pokua da to zadovoljstvo izjednai. ak i da je razlika nastala ve s roenjem, ona bi nuno izazivala. Oki nikada nije upoznao enu ije su bradavice bile toliko razliite oseajnosti. Naravno, sve se ene manje ili vie razlikuju po nainu na koji vole da budu milovane. Da li je Keikina reakcija bila tek poseban primer toga? Naravno, mnoge su ene svoje ukuse razvile zahvaljujui navikama njihovih ljubavnika. U tom sluaju neosetljiva leva bradavica bila bi posebno izazovan cilj verovatno je tu razliku izazvao neko ko nije imao iskustva sa enama. Oki je pomislio da je leva bradavica jo uvek bila devianska i to je u njemu pobudilo ogromnu elju da je on prvi uzbudi, da se izjednae. Ali je znao da za to treba vremena. Nije bio siguran da li Keiko moe tako esto viati. Zato je bilo glupo insistirati na njenoj levoj bradavici protiv njene volje ve kad ju je prvi put grlio. Umesto toga, poeo je da trai mesta po kojima je ona volela da je miluje. Naao ih je. A ba kad je poeo da sa njom postupa malo grublje, zauo je kako doziva Otoko. Najeio se i Keiko ga je odgurnula. Sedela je u krevetu, a onda ustala i otila do stoia za ulepavanje da zaelja svoju zamrenu kosu. Nije eleo da je gleda. Kako se kia ponovo spustila, obuzeo ga je oseaj duboke usamljenosti. Samoa je, izgleda, dolazila i odlazila kako joj se prohtelo. Keiko se vratila i klekla kraj kreveta. - Hoe li me zagrliti, pa da spavamo? - rekla je gledajui ga u lice. Ne odgovorivi, Oki ju je zagrlio levom rukom i ispruio se na lea. Keiko se privila uz njega. Seanja na Otoko navree mu jedno za drugim. Posle nekog vremena on razbi tiinu:

- Sad oseam tvoj miris. - Moj miris? - Miris ene. - Zar? To je zato to je tako vrue i to sam se oznojila... - Ne, nije zato. To je prijatan miris ene. Bio je to miris kojim prirodno odie enina koa dok ena lei u zagrljaju ljubavnika. Svaka bi ga ena imala, ak i mlada devojka. Taj miris ne samo to uzbuuje mukarca, nego ga i umiruje i zadovoljava. enina elja da mu se preda izgleda da potie iz itavog njenog tela. Oki je zario lice meu njene grudi, da bi joj dao do znanja da mu je taj miris prijatan. Leao je tako tiho, sklopljenih oiju, u zagrljaju njenog mirisa. ak i ovde u umarku, poslednja slika njenog tela koje se ivo seao bila je slika njene bradavice. Bila je svea i iva kao i uvek. "Ne smem dopustiti da je Taiiro vidi", ree on sebi. "Ne smem mu dopustiti." vrsto je grlio deblo tankog drveta. "Ali ta ja mogu da uinim?" Prodrmusao je drvo, to je sruilo na njega itav slap kinih kapi. Zemlja je jo uvek bila toliko mokra da su mu se nanule pokvasile kod prstiju. Bio je zagledan u zeleno lie koje ga je okruivalo. Odjednom je osetio kako ga gui taj gusti zeleni pokriva. inilo se da postoji samo jedan nain da sprei sina da vidi Keiko, da mu kae da je blizu Enoime proveo sa njom no. Osim toga, moda je mogao da pokua da poalje i telegram Otoki ili neposredno Keiki. Oki je pourio kui i pitao gde je Taiiro. - Otiao je u Tokio - ree njegova ena. - Zar ve? Ali on ide veernjim avionom. Zar ne misli da e se ponovo vratiti kui? - Ne. To mu ne bi bilo usput... Rekao je da hoe da svrati do kole da uzme neto materijala koji mu je potreban za istraivanje. - Pitam se... - Da li se neto desilo? Loe izgleda. Izbegavajui njene oi, Oki ue u svoju radnu sobu. Mimoiao se sa Taiirom, a nije poslao telegram ni Otoki ni Keiki. *** Taiiro je doleteo u Kjoto avionom koji je stizao u est asova. Keiko ga je ekala na aerodromu. Poklonio se u znak pozdrava. - Nije trebalo; nisam znao da e doi da me saeka. - Zar nisi zahvalan? - Jesam, ali nije trebalo da se trudi. - Videla je da su mu oi uagrile i odmah je skromno oborila pogled. - Da li si dola iz Kjota? - upita je on, jo uvek se oseajui neprijatno.

- Da, iz Kjota - odgovori Keiko utivo. - ivim u Kjotu, odakle bih drugde dola? Poeo je da se smeje u znak izvinjenja i gledao dole, oiju prikovanih za njen obi. - Ti si toliko lepa, teko je poverovati da si dola da saeka nekog kao to sam ja. - Moj kimono? - Da, tvoj kimono, i tvoj obi, i... - hteo je da kae, i tvoja kosa i tvoje lice. - Leti se oseam sveije ako obuem pravi kimono, vrsto opasan obijem. Kad je vruina, ne volim labavu odeu. Kimono i obi su joj izgledali potpuno novi. - Za leto volim tihe boje, kao to je ovaj obi - ree ona - ove are sam sama nacrtala. - Ila je odmah za njim, dok se on probijao prema mestu gde je bio prtljag. Tad se okrenuo da pogleda. - ta misli da ovo predstavlja? - upita ga ona. - Vodu? Reku? - To je duga! Bezbojna duga... samo zaobljene linije u svetlom i tamnom mastilu. Niko to ne bi prepoznao, ali ja bi trebalo da budem obmotana letnjom dugom, sred planina u sutonu - okreui se, Keiko mu pokaza poleinu svog obija od svilenog organdina. Na velikoj mani raspoznavali su se zeleni venci planina i nene ruiaste nijanse neba s kojeg zalazi sunce. - Ove dve strane ne odgovaraju jedna drugoj - ree ona, jo uvek okrenuta leima. - udna je devojka to naslikala, pa je zato i taj obi udan. - Bio je oaran kombinacijom nenog rumenila sa beliastom koom na zatiljku njenog vitkog vrata, pod zaeljanom crnom kosom. Putnici za Kjoto imali su obezbeen prevoz taksijem do gradskog terminala. Prvi taksi se brzo napunio, ali dok je Taiiro razmiljao ta da radi, doao je drugi i tako je mogao da u njemu bude sam sa Keiko. Kad su naputali aerodrom, on primeti: - Mora da jo nisi veerala, kad si u ovo vreme dola ak ovamo da me saeka. - A ti se prema meni jo uvek ponaa kao prema nekom stranom... Nisam elela ak ni da ruam - jeu neto kasnije, s tobom. - Tada mu ree meko: - Zna, posmatrala sam te od momenta kad si izaao iz aviona. Bio si sedmi putnik koji je izaao. - Je li? - Sedmi - Keiko jasno ponovi. - Nisi se ni okretao da vidi da li sam tu dok si silazio niza stepenice. Ako oekuje da te neko eka, zar nije prirodno da pogleda koga ima na kapiji? Ali ti si jednostavno iao i gledao u zemlju. To me je toliko postidelo da sam elela da se sakrijem. - Nisam te oekivao. - Zato si mi onda napisao preporueno pismo, obavetavajui me kada stie? - Pretpostavljam da sam eleo da zna da stvarno dolazim. - Bilo je to kao telegram - nita osim vremena dolaska tvog aviona! Pitala sam se da li me isprobava, da vidi da li u doi? Bilo kako bilo, dola sam. - Ali ja sam pogledao da vidim da li si dola. - Nisi rekao ni gde odseda. Da nisam dola na aerodrom, kako bih znala?

- Pa ... - Taiiro je oklevao. - eleo sam samo da ti kaem da dolazim u Kjoto. - To mi se ne svia, ne znam ta si hteo da uradi! - Mislio sam da u ti telefonirati. - A da nisi, da li bi nastavio natrag kui za Kamakuru? Da li si samo eleo da znam da si ovde? Da li si eleo da me ponizi, da bude u Kjotu a da me ne vidi? - Ne, pisao sam zato da bih smogao hrabrosti da te vidim. - Hrabrosti da me vidi? - Glas joj se utia do apata: - Da li ja mogu biti srena? Ili da li moram biti tuna, svejedno, nemoj odgovoriti, drago mi je to sam dola! Ali ja nisam devojka za koju ti treba hrabrosti da bi je video. Nekada hou da umrem. Hajde, gazi me! - ta ti je odjednom? - Nije to odjednom. Ja sam takva devojka. Meni je potreban neko ko e mi slomiti ponos. - Bojim se da ja nisam od onih koji mogu uticati na bilo iji ponos. - Izgleda da je tako, ali to ne valja. Moe me svu gaziti! - Zato tako govori? - Ne znam - Keiko neno prinese ruku svojoj kosi, da bi je zatitila od bujice vetra koji je duvao kroz automobilski prozor. - Moda sam nesrena... Ba kad si prolazio kroz ulaz na aerodromu, izgledao si tuan i zamiljen. Zato si bio toliko tuan? Dola sam da te saekam, ali za tebe ja nisam postojala, zar ne? U stvari, on je mislio na nju, ali nije smeo da to prizna. - ak sam i zbog toga nesrena. Zato to sam sebina... kako mogu da te nateram da misli da postojim? - Uvek mislim na tebe - ree on. - Mislim na tebe i u ovom trenutku. - Zaista? - promrmlja Keiko. - Kraj tebe se oseam udno. Samo elim da sedim i da te sluam kako pria. Njihov je taksi proao kraj novih fabrika u Ibarakiju i Takacukiju. Osvetljena fabrika alkoholnih pia Santori, smetena na brdima blizu Jamazakija, naglo se pojavila pred njima. - Jesi li imao buran let? - upita ona. - Brinula sam se za tebe, u Kjotu je posle podne bio jak pljusak. - Bilo je veoma tiho za vreme leta, ali u jednom momentu pomislio sam da emo u neto udariti. Leteli smo pravo u neke tamne planine koje su nam zatvarale put. - Keiko prebaci ruku preko njega. - Ispalo je da su to crni oblaci - ree on. Ruka mu je jo uvek leala pod njenim dlanom. Neko vreme je drala ruku na njegovoj. Taksi je uao u Kjoto i iao prema Petoj ulici. Nije bilo povetarca da proarlija kroz grane vrba koje su rasle du strana ove iroke ulice, ali je pljusak izgleda rashladio vazduh. Daleko na kraju zelenih redova vrba nalazila se planina Higai. Obrisi planine bili su nejasni zbog niskih oblaka na veernjem nebu. Ovde, na zapadnoj ivici grada, ve se oseala atmosfera Kjota. Popeli su se uz Horikavu, a zatim su poli Oike ulicom prema Jalovom terminalu. Taiiro je rezervisao sobu u hotelu ,, Kjoto" i rekao da eli da ostavi svoj kofer. - Hajmo peke donde. Nema ni stotinak metara.

- Ne, ne, neu! - Keiko odmahnu glavom. Ona se vrati u taksi koji je ekao i pozva ga rukom. - Kijamai iznad Tree ulice - ree ona vozau. - Stanite usput kod hotela Kjoto - dodade Taiiro. Ali se Keiko usprotivila. - Nema veze - ree ona. - Molim vas idite pravo u Kijamai. Stigli su u ajdinicu sa uskim ulazom koji se njemu sviao i uli u malu sobu koja je gledala na reku. Bio je oaran pogledom i upitao je odakle zna mesto kao to je ovo. - Moja uiteljica esto dolazi ovamo. - Mislite na gospoicu Ueno? - Da, gospoica Ueno - tada ona izae iz sobe. "Da li e poi da narui veeru", pomisli on. Oko pet minuta kasnije, Keiko se vrati i ree: - Ako nemate nita protiv, elela bih da ovde odsedne- te. Upravo sam pozvala da otkaem vau drugu rezervaciju. Taiiro je buljio u nju zaprepaen. Ona ga je neno gledala. - ao mi je. elela sam da vas odvedem na neko mesto koje ja poznajem. On nije znao ta da kae. - Molim vas, odsednite ovde. U Kjotu ete biti samo dva-tri dana, zar ne? - Da. Keiko ga pogleda. Njene neiscrtane, divno ujednaene obrve izgledale su za nijansu tamnije od trepavica, a njenim kao ugalj crnim oima davale su izgled nevinosti. Imala je samo bledi karmin, ali su joj usne bile prekrasno uobliene. Nije izgledalo da ima puder ili ru za obraze. - Prestani! - ree ona trepui. - Zato me tako gleda? - Ima tako guste trepavice. - Prave su! Povuci ih pa e videti. - Zaista bih ih povukao. - Hajde, nemam nita protiv - ona zamuri i prinese mu svoje lice. - Moda izgledaju tako dugake zato to su povrnute nagore. Keiko je ekala, ali Taiiro joj nije dirnuo trepavice. - Otvori oi - ree on - pogledaj malo gore i otvori oi koliko god moe vie. Ona uini kako je rekao. - Da li hoe da gledam pravo u tebe? Upravo tada kelnerica unese pie i meze. - Hoe li sake ili pivo? - upita Keiko sedajui. - Ja ne pijem. Papirna vrata i paravani prema balkonu bili su gotovo zatvoreni. Uini se da se tamo upravo razbuktava iva zabava s gejama. Utiala se u asu kada se na etalitu kraj reke zauo zvuk kineske frule i pesme putujuih muzikanata.

- ta namerava sutra? - upita ga Keiko. - Prvo elim da posetim grob na brdu iza hrama Nisonin. To je divan grob jedne stare dvorske porodice. - Mogu s tobom, zar ne? - gledala je prema ventilatoru. - elela bih da me povede da se provezemo motornim amcem po jezeru Biva. Ne mora to da bude sutra. Taiiro je oklevao. - Ja ne znam da upravljam motornim amcem. - Ja znam. - Zna li da pliva? - U sluaju da se prevrnemo - ree ona gledajui ga. - Ti moe da me spase! Ti e me spasiti, zar ne? Ja u se drati za tebe. - Ne bih te mogao spasiti ako bi se drala za mene. - A ta treba da uradim? - Morao bih da te podupirem rukama otpozadi. Odjednom se postide, zamiljajui kako dri ovu lepu devojku na vodi... Ako je ne bi drao tesno priljubljenu uz sebe, i njen i njegov ivot bili bi u opasnosti. - Pa ta ako se prevrne! - ree Keiko. - Nisam siguran da bih te mogao spasiti. - A ta ako ne bi mogao? - Ne govori tako! Hajde da odustanemo od vonje motornim amcem. - Ali toliko sam se tome radovala. Nema razloga da se brine. - Ona mu nasu jo piva. - Zar se nee presvui u kimono? - Ne, sasvim mi je dobro ovako. Dva pamuna nona kimona, jedan muki i jedan enski, leali su lepo savijeni u uglu. Taiiro je pokuavao da ih ne gleda. Da li je Keiko rezervisala sobu za dvoje? Susedne sobe nije bilo. On nije mogao sebe naterati da se presvue pred njom. Kelnerica bez rei unese veeru, a i Keiko je utala. Poeli su da sluaju zvuk amisena koji je dolazio s balkona, od reke. Zabava na balkonu postajala je buna, jasno su se uli glasovi s narejem Osake. Sentimentalne pesme i zvuk kineske frule gubili su se u daljini. S mesta na kome su sedeli reka se nije videla. - Da li on zna da si doao u Kjoto? - upita ga Keiko. - Moj otac? Naravno da zna. Ali nikad ne bi pogodio da si me saekala na aerodromu i da sam ovde sa tobom. - Ah, kako sam srena to si pobegao od oca da bi bio sa mnom. - Ja i ne pokuavam da od njega bilo ta sakrijem, zar ti to tako izgleda?

- Ali tako jeste! - A tvoja gospoica Ueno? - Nisam joj rekla ni rei. Ipak, ne bi me udilo da oboje to na neki nain osete. To bi me zaista usreilo. - To nije mnogo verovatno. Gospoica Ueno ne zna za nas, zar ne? Da li si joj ita rekla? - Rekla sam joj da si mi pokazao Kamakuru. Kad sam joj rekla da mi se svia, ona je prebledela! Keikine crne oi su sijale, a obrazi su joj bili blago obliveni rumenilom. - Da li misli da bi ona mogla biti potpuno nepristrasna prema detetu oveka koji joj je priinio toliko bola? Rekla mi je kako se oseala kada se rodila tvoja sestra. Taiiro je utao. - Gospoica Ueno radi na slici koju zove 'Uspee deteta'. To je slika bebe koja sedi na petobojnom oblaku - iako izgleda da je njena roena beba umrla pre nego to je mogla da sedi... - Keiko zaslade: - Da je to dete preivalo, sada bi bilo starije od tvoje sestre. - Zato mi govori sve to? - elela sam da se osvetim u ime gospoice Ueno. - Da se osveti mom ocu? - A i tebi takoe! Taiiro je zurio u barenu ribu pred sobom. Keiko je privukla njegovo jelo i struno izvadila kost iz ribe. - Da li ti je otac ita rekao o meni? - upita ga ona. - Ne. Ja sa njim ne govorim o tebi. - Zato ne? Lice mu se natmurilo. Oseao je kao da ga je dodirnula neka hladna ruka. - Nikada ocu nisam govorio o enama - izusti on. - 0 enama? - oaravajui osmeh joj je oblio usne. - Kako namerava da mi se osveti? - upita on suvim glasom. - Ne mogu rei, zaista... Moda sam se osvetila zaljubljujui se u tebe. - Gledala je nekud neodreeno, kao da je gledala na drugu stranu reke: - Da li ti misli da je to udno? - Dakle, to to si se zaljubila, to je tvoja osveta? Keiko mu klimnu glavom blago, kao da joj je sa srca spao neki teret. - To je enska ljubomora - promrmlja ona. - Ljubomora na ta? - Ljubomorna sam zato to gospoica Ueno jo uvek voli tvog oca... Zato to ona nije ni najmanje ljuta na njega - Da li je toliko voli? - Dovoljno da bih umrla za nju. - Ja ne mogu nita uiniti da se ispravi ono to se desilo u davnoj prolosti. Zar ovo to smo mi sada

ovde ima bilo kakve veze sa tom starom vezom izmeu gospoice Ueno i mog oca? - Naravno. Da ja ne ivim sa njom, ti za mene ne bi postojao. Nikada te ne bih ni srela. - Ne treba da misli tako. Mlada devojka koja tako misli proganjana je utvarama prolosti. Moda ti je vrat zbog toga tako vitak ili osvetniki. Divno vitak, naravno. - Vitak vrat u ene znai da nikada nije volela mukarca - to kae gospoica Ueno. Ali ja ne bih volela da mi je vrat debeo. On ugui elju da dohvati taj lepi vrat. - To je aptanje duha. Keiko, ti si omaijana. - Ne, zaljubljena! - Gospoica Ueno u stvari ne zna nita o meni, zar ne? - Kad sam se vratila iz Kamakure, rekla sam joj da si ti slika i prilika svog oca kada je bio tvojih godina. - Kakva glupost - ree Taiiro uzrujano. - Ja uopte ne liim na oca. - Zar te to razljuuje? Ne voli da lii na njega? - Pokuava da me obmane otkako si me doekala na aerodromu. Ne eli da znam ta misli. - Ne pokuavam da te obmanem. - Onda ti uvek tako govori? - Uasno si nepravedan. - Rekla si da mogu da te svu gazim, zna. - A ti to mora da uradi da bi me naterao da ti kaem istinu? - Ja ne laem - ti jednostavno nee da me razume! Zar ti ne krije svoje misli? Eto zato sam nesrena. - Zar si uistinu nesrena? - Naravno da jesam. Ne znam da li sam srena ili ne! - Ni ja ne znam zato sam ovde s tobom. - Valjda zato to me voli. - Da, ali... - Ali ta? Taiiro joj ne odgovori. - Ali ta? - Keiko mu pritisnu ruku svojim dlanovima i protrese je. - Ti ne jede - ree on. Jedva da je neto pojela. Jedva da je neto i dodirnula od veere. - Nevesta ne jede na svadbi. - Eto, kakve stvari ti govori. - Ti si poeo razgovor o hrani!

SALEJLT LBJNEEI
Otoko je bila od onih osoba koje leti izgube u teini. Dok je bila devojica u Tokiju, nikad se zbog toga nije brinula. Tek kad je imala dvadeset i neku godinu, poto je u Kjotu proivela vie godina, jasno je shvatila da je naklonjena slabljenju za vreme vrelog leta. Majka joj je na to ukazala. - Izgleda da i ti leti gubi u teini, zar ne, Otoko? - ree joj majka. - To si nasledila od mene, napokon se vidi. Mi imamo iste slabosti. Uvek sam mislila da si jake volje, ali fiziki si pravo moje dete. Tu nema pogovora. - Nisam ja uopte jake volje. - Ima naglu narav. - Ja nemam naglu narav! Kada je rekla da ima jaku volju, Otokina majka je svakako mislila na Otokinu ljubav prema Okiju. Zar to nije bio zanos mlade devojke, strasna zanesenost koja je potpuno nevezana jainom ili slabou volje? Kada su dole u Kjoto, poto je Otokina majka elela da odvoji kerku od njenog bola, obe su izbegavale da pomenu Okijevo ime. Meutim, kako su bile same u nepoznatom gradu, upuene samo jedna na drugu, nisu mogle a da ne primete po neki Okijev trag u svojim srcima. Majci je kerka izgledala poput ogledala u kome se odslikavao Oki. A kerki je majka bila drugo takvo ogledalo. I svaka je videla sopstveni odsjaj u ogledalu druge. Jednog dana, dok je pisala pismo, Otoko sluajno otvori renik na ideogramu za glagol misliti. Dok je preletala preko njegovih drugih znaenja (eznuli za nekim, ne moi zaboraviti, biti tuan), oseala je da je neto titi u grudima. Bojala se da dodirne renik. Oki je bio ak i u njemu. Bezbrojne rei podseale su je na njega. Povezati ono to je videla i ula sa svojom ljubavlju, bilo je nita manje nego iveti. Njena svest o sopstvenom telu bila je nerazdvojna od njenog seanja na njegov zagrljaj. Otoko je dobro shvatila da je njena majka, sama ena sa jednim detetom, brinula za nju i elela da ga ona to pre zaboravi. Ali, ona nije elela da ga zaboravi. inilo se da se grevito dri seanja na njega, kao da bez toga ne bi mogla da ivi. Verovatno je i mogla da izae iz sobe sa ipkama u duevnoj bolnici zahvaljujui samo svojoj upornoj ljubavi prema Okiju. Jednom kada je Oki sa njom vodio ljubav, Otoko je uzdisala od uivanja i molila ga da prestane. Oki je popustio zagrljaj i ona je otvorila oi. Zenice su joj bile proarene i blistale su. "Jedva te vidim, Soniboj, lice ti izgleda zamagljeno kao da je s druge strane vodopada." ak ga je i u takvom trenutku zvala "Soni-boj". - Zna, ako bi ti umro, ja ne bih mogla dalje da ivim. Jednostavno ne bih - suze su blistale u uglovima Otokinih oiju. Nisu to bile suze tuge ve suze predaje. - Tada ne bi bilo nikog poput tebe da me se sea - ree Oki. - Ja ne bih mogla da podnesem da se samo seam oveka koga volim. I sama bih radije umrla. Ti bi mi to dopustio, zar ne? - Otoko pribi svoje lice uz njegovo grlo. U poetku je on nije shvatio ozbiljno. Onda joj ree; - Pretpostavljam da bi se ti ispreila da me zatiti kada bi neko na mene potegao no ili u mene uperio

pitolj. - Rado bih dala svoj ivot za tvoj u svako doba. - Nisam to mislio. Ali ako bi mi zapretila neka opasnost, ti bi se bacila da me zatiti i ne mislei, zar ne? - Naravno. - Nijedan ovek ne bi to za mene uinio. Samo ova devojica... - Nisam ja mala! - ree Otoko. - Zar si zaista toliko odrasla? - upita je on igrajui se njenim grudima. Oki je takoe mislio o neroenom detetu koje je bilo u njoj i 0 tome ta bi se moglo sa injim desiti kada bi on iznenada umro. 0 tim mislima je Otoko saznala kasnije, kada je itala njegov roman. Iako je Otoko bila gracilne grae, sitnih kostiju i zaobljenih ramena, nikada nije bila ozbiljno bolesna. Naravno, posle svih problema nastalih zbog njene ljubavne veze postala je iznurena i mrava, sa udnim izrazom u oima. Ali se fiziki ubrzo oporavila. Mladalaka otpornost njenog tela uinila je da njena ranjena oseanja nekako tre. Izuzev setnog izgleda kakav je poprimila kad bi mislila na Okija, ni po emu drugom niko ne bi mogao primetiti njenu tugu. ak i ta povremena senka, izraz mladalake enje, samo su doprinosili njenoj lepoti. Otoko je od detinjstva znala da njena majka leti gubi u teini. Cesto je brisala znoj s majinih lea i grudi i dobro znala, iako to nije pominjala, da je njena mravost dolazila od osetljivosti na vruinu. Otoke je bila isuvie mlada da bi se brinula zato to je tu slabost nasledila, pa i nije brinula sve dok 0 tome nije ula od majke. Mora da je tome bila naklonjena godinama. Od sredine dvadesetih godina, Otoko je uvek nosila kimono. Tako njena vitkost nije bila toliko oigledna koliko bi bila da je ila u suknjama ili u pantalonama. Ipak, nije se moglo porei kako je ona svakog leta postajala mravija. U kasnijim godinama to ju je podsealo na pokojnu majku. Iz leta u leto, Otokina slabost i gubitak teine bivali su sve izraeniji. - Kakva vrsta tonika je za ovo? - upita ona jednom majku. - U novinama reklamiraju raznorazne lekove, da li si probala bilo koji od njih? - Mora da neto pomau - odgovori joj majka neodreeno. Posle pauze, ona nastavi drugim tonom: - Otoko, za enu je najbolji lek da se uda. Otoko je utala. - Mukarac je onaj lek koji eni daje ivot! Sve ene moraju da ga uzimaju. - ak i ako je otrov? - ak i tada. Ti si jednom uzela otrov i to jo uvek ne shvata, zar ne? Ali ja znam da moe nai dobar protivotrov. Nekada ti treba otrov da neutralie onaj koji si ve uzela. Lek moe biti gorak, ali mora da zamuri i da ga proguta. Moe ak i da se gui i da misli da ti nee sii niz grlo. Otokina je majka umrla a da nije doivela da je kerka poslua. Svakako joj je to ostala neispunjena elja. Istina je da Otoko nikada nije o Okiju razmiljala kao o otrovu. ak i u sobi sa reetkama na prozorima nije oseala odbojnost ili mrnju prema njemu. Bila je jednostavno poluizludela od ljubavi. Jaki lek koji je uzela da se ubije uskoro je bio potpuno odstranjen iz njenog tela. Oki i njegova beba otili su iz nje takoe, a oiljci koji su ostali, moglo se oekivati, izbledee. I pored toga, njena ljubav prema

Okiju ostala je neumanjena. Vreme je prolazilo, ali za mnoge ono prolazi poput reke; unutranja struja vremena tee brzo na nekim mestima, a sporo na drugima, pa moda ak i stoji bespomono nepomina. Kosmiko vreme za svakog je isto, ali je ljudsko vreme razliito za svaku osobu. Vreme protie na isti nain za sva ljudska bia, ali svako ljudsko bie protie kroz vreme na razliit nain. Kako se Otoko pribliavala etrdesetoj, pitala se da li je injenica da je Oki ostao u njoj znaila da je ova struja vremena stajala na mestu, da nije tekla. Ili, da li je njegova slika tekla sa njom kroz vreme, kao cvet koji se sputa niz reku? Kako je ona tekla u njegovoj struji vremena, to nije znala. Iako on nije mogao da je zaboravi, vreme je za njega sigurno drugaije teklo. ak iako je dvoje ljudi zaljubljeno, njihovi tokovi vremena nikad nee biti isti... I danas, kao to je to radila svakog jutra kad bi se probudila, Otoko je masirala elo vrhovima prstiju, a zatim prela rukama preko zatiljka i ispod ruku. Koa joj je bila vlana; oseala je kao da ta vlaga isparava iz njenih pora i utapa se u njen noni kimono. Keiko kao da je bila privuena mirisom i glatkou Otokine vlane koe, pa je nekada elela da onjui bilo ta to je ona nosila do tela. Otoko je uasno mrzela miris znoja. Sino je, meutim, Keiko dola kui posle pola jedan i sela, oseajui se neprijatno i izbegavajui Otokin pogled. Otoko je leala u krevetu, okruglom lepezom zaklanjajui lice od svetlosti koja je dolazila sa tavanice i posmatrajui nekih pola tuceta skica bebinog lica, koje su bile prikaene na zidu. Izgledalo je da je potpuno udubljena u njih i samo je pogledala Keiko. - Kasno je, zar ne? Otoki nisu dozvolili da vidi svoju pre vremena roenu bebu, ali su joj rekli da je imala kosu crnu kao zift. Kad je zaelela da o bebi sazna neto vie, majka joj je rekla: "Bila je slatko malo stvorenje i izgledala je ba kao ti." - Rekla je to samo zato da bi je uteila, oseala je Otoko. Svih ovih godina gledala je fotografije novoroenih beba, ali su joj sve izgledale rune. Na jednoj fotografiji videla je ak i kako se dete raa, ili dok je jo uvek privreno uz majku pupanom vrpcom, ali su joj te slike bile sasvim odvratne. Znai, ona nije imala nikakvu predstavu o tome kakvo je bilo lice i kakav je bio oblik njene bebe. Imala je o tome samo oseanje koje je gajila u svom srcu. Vrlo je dobro znala da dete na "Uspeu deteta" nee izgledati kao njena mrtva beba, a i nije elela da nacrta realistiki portret. Ono to je elela bilo je da izrazi svoje oseanje gubitka, svoju alost i privrenost nekome koga nikada nije videla. Toliko je dugo gajila tu elju, da je slika umrlog deteta za nju postala simbol enje. Mislila je o njemu kad god je bila tuna. Slika je, takoe, trebalo da simbolizuje nju koja je preivela sve ove godine, kao i lepotu i tugu njene ljubavi prema Okiju. Otoko jo nije uspela da naslika deje lice kojim bi bila zadovoljna. Sveta lica heruvima i Hrista kao deteta bila su, obino, vrlo vrsto uokvirena i delovala bilo vetaki, bilo poput odraslih u malom. Ona je elela da da portret bledog i kao snenog lica, duha okruenog oreolom koji nije pripadao ni ovom svetu a ni onom koji dolazi posle. Nije elela nikakvo jasno definisano lice. Ono je trebalo da transponuje nenost i utehu i da nagovetava do vrha puno jezero tuge. Ipak, nije elela da slika bude suvie apstraktna. A kako je trebalo da naslika telo nedonoeta? Kako bi trebalo naslikati pozadinu, pozadinske motive? Otoko je ponovo pregledala svoje albume Redona i Sagala, ali te delikatne fantazije bile su suvie strane da bi stimulisale njenu sopstvenu matu.

Japanski portreti svetog deteta iskrsnue joj jo jednom pred oima: portreti zasnovani na legendi mladog sveca Koboa koji je sanjao da je sedeo na lotosovom cvetu sa osam latica i govorio sa Budom. U najstarijem od njih njegovo oblije izgledalo je isto i strogo, ali kasnije je ono bivalo meke i poprimalo telesnu lepotu, dok se na kraju nije pretvorio u deaka koji bi se mogao smatrati lepom devojicom. U noi pre Festivala punog meseca, kada je Keiko traila da ih obe naslika, Otoko je sumnjala da je to zbog samog njenog dubokog interesovanja za "Uspee deteta". Kasnije je poela da se pita da li je njena ljubav prema portretima svetog Koboa moda u sebi sadrala neto od samoljublja, neto od opsednutosti samom sobom. Moda je u oba sluaja ona imala skrivenu elju da naslika autoportret. Zar ne bi ove svete slike mogle biti upravo vizija "svete Otoko"? Ova sumnja je probode poput sablje zarivene u grudi protiv svoje volje. Morala je da je iupa, ali je oiljak ostao i ponekad boleo. Naravno, Otoko nije nameravala da kopira portrete svetog deteta. Ipak, oigledno je ta slika tinjala negde u dubini njenog srca. ak i nazivi "Uspee deteta" i "Sveta devica" svedoili su o tome da je kroz ove slike elela da se oisti; da posveti svoju ljubav umrloj bebi i Keiko. Keiko je smatrala kada ga je prvi put videla, da je Otokin mladalaki portret majke bio njen autoportret. Otada je ta slika Otoko uvek podseala da je Keiko, pored toga to je pogreila identitet ene na slici, uvek je govorila kako je ona bila lepa. Bilo je to iz oseanja enje to je Otoko naslikala majku kao mladu i lepu. Ali je u tome moda bilo i neeg samoljubivog, to bi se teko moglo objasniti njihovom prirodnom slinou. Moda je, slikajui majku, Otoko u stvari slikala sebe. Jo uvek je volela Okija, svoju bebu i svoju majku. Zar se ove ljubavi nisu mogle promeniti od vremena kada su joj predstavljale opipljivu stvarnost? Zar se nijedan deli tih ljubavi nije mogao neprimetno pretvoriti u samoljublje. Naravno, ona toga nije bila niti je mogla biti svesna. Od bebe i od majke bila je rastavljena smru, a od Okija krajnjim rastankom, ali su njih troje jo uvek iveli u njoj. Ipak, sama Otoko im je davala taj ivot. Slika Okija lebdela je sa njom kroz vreme, i moda su njena seanja na tu ljubav bila odreena njenom ljubavlju prema samoj sebi, moda su bila ak i netana. Nikada joj nije palo na pamet da su njena prola oseanja samo utvare i prividi. Moda se i moglo oekivati da ena koja je sama ivela dve decenije, bez ljubavi ili braka, celu sebe preda seanjima na tunu ljubav, pa ovo njeno predavanje seanjima postaje nekakva samo - ljubav. ak i da ju je u tu zaslepljenost uvukla njena uenica Keiko, koja je bila toliko mlaa i istog pola kao ona, zar i to samo ne bi bio jedan vid Otokine oaranosti samom sobom? Inae, ona sigurno ne bi nikada ni sanjala da naslika devojku kao Keiko, devojku koja je izgleda postajala gramziva, koja je traila da joj pozira gola. Ne bi joj palo na pamet da je naslika kao budistiku devicu koja sedi na lotosovom cvetu. Zar sama Otoko nije elela da stvori istu, prekrasnu sliku same sebe? Izgleda da e esnaestogodinja devojka koja je volela Okija u njoj iveti uvek i da nikada nee odrasti. Ali ona toga nije bila svesna... Otoko je bila izuzetno pedantna. U jutru kao to je ovo, kad se lepljiva vruina letnje noi u Kjotu uvukla u njen kimono i ovlaila ga znojem, ona bi u obinim situacijama ustala im bi se probudila. Umesto toga, sada je leala glavom okrenuta prema zidu, i ponovo gledala svoje crtee bebe. Zadavali su joj dosta tekoa. Iako je njena beba na ovom svetu ivela samo kratko, Otoko je elela da naslika neku vrstu deteta-duha, deteta koje nikada nije ulo u svet ljudskih bia. Keiko je jo uvek spavala vrstim snom, leima okrenuta Otoki. Gornji deo tankog letnjeg lanenog prekrivaa bio joj se vrsto omotao oko tela, ali je bio spao ispod grudi. Leala je na strani, skupljenih nogu, koje su obe virile ispod pokrivaa. Poto se Keiko obino oblaila u japansku odeu, njeni lepo oblikovani i pravi noni prsti retko kada su bili stenjavani u cipele sa visokim potpeticama. Noni prsti su joj bili toliko lepo oblikovani i vitki da je Otoko oseala kao da oni pripadaju nekom biu koje nije

bilo potpuno ljudsko. Poela je da izbegava da ih gleda. Kad god bi uzimala Keikine none prste u ruku, oseala bi udno zadovoljstvo pri pomisli da bi oni teko mogli pripadati eni njene generacije. Bilo je to avetinjsko oseanje. Dah parfema se uspe do njenih nozdrva. inilo se da je to suvie jak miris za mladu devojku, ali ga Otoko prepozna kao parfem koji je Keiko ponekad koristila. Poe da se udi i pita zato ga je Keiko upotrebila prole noi. Kada se kui vratila posle ponoi, Otoko je bila suvie zaokupljena posmatranjem crtea da bi na nju obratila posebnu panju. Keiko je pourila da legne ak i ne okupavi se, i odmah je zaspala. Meutim, Otoko je mislila da je Keiko zaspala zato to je i ona sama brzo zaspala. im je Otoko ustala, pola je ka drugoj strani Keikinog kreveta, pri slabom svetlu pogledala njeno usnulo lice i odmah poela da otvara alone. Keiko je ujutru bila uvek vesela i poela bi da joj pomae im bi ula kako Otoko otvara alone. Meutim, ovog jutra samo je sedela u krevetu i gledala. Najzad je ustala i rekla: - Mora da je bilo skoro tri pre nego to sam uspela da zaspim. Ona poe da rasprema Otokin leaj. - Da li ti je smetala vruina? - Aha. - Nemoj da savija moj kimono, molim te. Sa kimonom preko ruke, Otoko krenu da se okupa. Keiko doe za njom da se umije u lavabou, ali izgledalo je da se uri ak i dok je prala zube. - Zar nee i ti da se okupa? - Da. - Izgleda da si sino legla jo uvek nosei na sebi jueranji parfem. - Je l'? - Naravno! - Otoko je bila sumnjiava zbog ovog njenog neodreenog odgovora. - Keiko, gde si bila sino? Nije joj odgovorila. - Okupaj se. Bolje e se oseati. - Da, kasnije u. - Kasnije? - Otoko ju je pogledala. Kada je Otoko izala iz kupatila, Keiko je odabirala kimono iz fioke. - Izlazi? - upita je Otoko resko. - Da. - Obeala si da se sa nekim sastane? - Da. - Sa kim? - Sa Taiirom.

Otoko nije razumela. - Sa Taiirom gospodina Okija - Keiko joj objasni bez oklevanja, ali izostavi re "sin". Otoko ostade bez rei. - Otila sam jue da ga saekam na aerodromu, a danas sam obeala da u mu pokazati grad. Ili e ga on moda meni pokazati... Otoko, ja od tebe nikada ne krijem nita! Prvo idemo u hram Nisonin, on eli da vidi grob tamo na brdu. - Da vidi grob? - ponovi Otoko jedva ujno. - Kae da je to grob jednog starog dvorskog plemia. - Oh? Keiko iskliznu iz svog nonog kimona, i stajae okrenuta golim leima prema Otoko. - Mislim da danas obuem pravi potkimono, ipak. ini se da e danas ponovo biti vruina, ali se ja bez njega ne bih dobro oseala. Otoko ju je bez rei posmatrala kako se oblai. - A sada da lepo privrstim obi - Keiko stavi ruke pozadi i povue. Otoko je u ogledalu posmatrala Keikino lice dok se ova minkala i Keiko primeti Otokin oajan pogled. - Ne bulji tako u mene. Otoko je pokuala da ublai svoj izraz. Zurei u krilo ogledala na stoiu za ulepavanje, Keiko se igrala pramenom kose preko jednog od svojih divno oblikovanih uiju, kao da je to bio poslednji in njenog minkanja. Kad je poela da ustaje, ponovo sede i dohvati boicu parfema. Otoko se namrti. - Zar parfem od sino nije dovoljan? - Ne brini. - Ba si udna - ona zastade. - Keiko, zato se via s njim? - Pisao mi je da dolazi. Ona ustade, prie komodi i na brzinu spremi nekoliko kimona koje je bila izvadila dok je odabirala ta e da obue. - Lepo ih presavij - ree Otoko. - Dobro. - Morae ponovo da ih savije. - Dobro - ali Keiko ni ne pogleda komodu. - Doi ovamo, molim te - ree joj Otoko strogo. Kei- ko doe i sede kraj nje, gledajui je pravo u oi. Otoko pogleda u stranu i odjednom upita: - Da li ide bez doruka? - Ne mari. Sino sam kasno veerala. - Zar tako kasno?

- Da. - Keiko - ponovo poe Otoko - zato se via s njim? - Ne znam. - Da li eli da se sa njim via? - Da. - Znai, ti si elela da se sretnete. - To je, inilo se, bilo oigledno iz Keikine nelagodnosti. - Mogu li da pitam zato? Keiko joj ne odgovori. - Da li mora da ga vidi? - Otoko pogleda dole, prema svojim kolenima. - Vie bih volela da se ne sretnete. Molim te, ne idi. - Zato da ne idem? To s tobom nema nikakve veze, zar ne? - Naravno da ima! - Ali, ti ga ak i ne poznaje. - Provela si no s njegovim ocem, a nita ti ne smeta da se via i sa njim? - Otoko nije mogla da sebe natera da izgovori imena ,, Oki" i ,, Taiiro". - Gospodin Oki je tvoj nekadanji ljubavnik, a Taiira nikada nisi upoznala. On s tobom nema nikakve veze. On je samo sin gospodina Okija, on nije tvoje dete. Ova re ujede Otoko za srce. Ove rei su je podseale na to da je Okijeva ena rodila kerku ubrzo poto je njena beba umrla. - Keiko - ree ona - ti ga zavodi, zar ne? - On je meni napisao da dolazi. - Zar si tako dobra s njim? - Ne svia mi se tvoj izbor rei. - ta bi trebalo da kaem? Da si u vezi s njim? - Otoko obrisa svoje mokro elo nadlakticom. - Ti si stravina osoba. U Keikinim oima zablista neki stari sjaj. Taj sjaj je bio udan. - Otoko, ja mrzim mukarce. - Ne idi. Molim te, ne idi. Ako ode, nemoj se vraati! Ako danas izae, nemoj se nikada vie vraati ovamo! - Otoko! - Keiko je izgledala kao da e briznuti u pla. - ta e uraditi sa Taiirom? - Otokine su ruke drhtale u krilu. Bilo je to prvi put da je izgovorila njegovo ime. Keiko ustade. - Ja odlazim - ree ona. - Molim te, ne idi. - Udari me, Otoko, udari me kao to si me udarila onog dana kada smo bile u Hramu mahovine. - Stajala

je pred njom kao da je oekivala udarac, stajala je jo trenutak, a onda urno izala. Otoko obli hladan znoj. Sedela je posmatrajui batu, oiju prikovanih za bambusovo lie koje je svetlucalo na jutarnjoj svetlosti. Napokon ustade i ue u kupatilo. Iznenadio ju je ubor vode, moda ju je otvorila suvie jako. Brzo zatvori esmu, a onda je ponovo otvori i pusti vodu koja je ovog puta curila tankim mlazom. Poe se prati. Oseala se malo smirenijom, ali u glavi joj je bio neki pritisak. Priljubi mokar pekir na elo i zatiljak. Vrativi se u drugu sobu, sela je gledajui prema portretu svoje majke i crteima bebe. Zadrhta od oseanja mrnje prema samoj sebi. To je dolo od ive Keiko i ticalo se celog njenog bivstvovanja, oduzimalo joj je snagu i inilo je potpuno prokletom. Za ta je ivela, zato je jo uvek bila iva? Otoko je prosto elela da zove majku. Tada joj pade na um "Portret ostarele majke" Nakamure Cunea, njegov poslednji rad, poslednja slika koju je uradio pre nego to je svoju majku pretekao u smrti. Otoki se ona inila duboko oseajnom, delimino zbog toga to je bila posveena majci. Nikada nije videla original, pa joj je bilo teko da pretpostavi kako je slika zaista izgledala, ali je ak i reprodukcija pobuivala bujice oseanja. Mladi Nakamura Cune slikao je snane, senzualne slike ene koju je voleo. Obilno se koristio crvenom bojom, pa se govorilo da je na njega uticao Ruo. Njegov "Portret Eroenka", jedno od remek-dela, predstavlja tih izraz plemenite tuge slepog pesnika, pun oboavanja, naslikan toplim bojama. Meutim, u tom poslednjem "Portretu ostarele majke" boje su tamne i hladne, a stil veoma jednostavan. Na slici je iznurena i mrava stara ena koja sedi, profilom okrenuta naspram pozadine poluoguljenog zida. Na zidnoj polici, tano ispred njene glave, stoji krag s vodom, a s druge strane visi termometar. Naravno, termometar je moda bio ubaen radi ravnotee kompozicije, ali je to na Otoko snano delovalo, jednako kao i brojanice koje su visile sa stariinih prstiju poloenih na kolena. inilo se da slika govori 0 umetniku koji je, dok ju je radio i sam bio na ivici smrti. Otoko iz ormara iznese jedan album Nakamurinih slika i uporedi njegov portret majke sa svojim portretom. Ona je odluila da majku predstavi mladalaki, iako je ve bila umrla. Naravno, to nije bilo njeno poslednje delo, niti je na njemu bilo ikakve senke smrti. Njen stil bio je potpuno razliit, tradicionalno japanski, ali je ipak, uporeujui sliku s reprodukcijom Nakamurinog portreta, shvatila sopstvenu sentimentalnost. Sklopila je oi vrsto stiui kapke i ose- ala kako postaje sve slabija. Otoko je naslikala majku iz arke elje za utehom. Uvek je 0 njoj mislila samo kao o mladoj i lepoj eni. Kako je to izgledalo blisko i samozadovoljno u poreenju sa goruom predanou umetnika koji je i sam bio blizu smrti! Zar nije itav njen ivot u stvari bio takav? Taj portret je poela da radi skicirajui po jednoj majinoj fotografiji, koja ju je prikazivala ak lepom nego to je u stvari bila. Dok je radila, Otoko je u ogledalu povremeno posmatrala svoje lice, poto je liila na majku. Moda je bilo prirodno da na slici bude neke posebne, slatke lepote. Ipak, zar se ne bi moglo primetiti da joj nedostaje duboki unutarnji duh? Otoko se seala da majka nikad nije dozvoljavala da je slikaju poto su doli u Kjoto. Fotograf iz jednog asopisa iz Tokija eleo je sliku njih dve zajedno, ali je majka pobegla zato to je bila obrvana tugom, pretpostavljala je sada Otoko. ivela je u Kjotu sa svojom kerkom poput nekog besprizornika koji se krije u stidu, i ak je izgubila sve kontakte sa prijateljima iz Tokija. I Otoko se ponekad oseala kao neki besprizornik, ali poto joj je bilo samo esnaest godina kad je pola iz Tokija, njena usamljenost i odvojenost bile su razliite od majinih. Razliito je bilo i to to je ona nastavila da voli Okija, ma koliko da ju je on ranio. Dok je prouavala svoj portret, a zatim i Nakamurin, pitala se da li bi trebalo da ponovo naslika svoju

majku. Keiko je otila da se vidi sa Taiirom i Otoko je oseala da je gubi. Nije mogla potisnuti svoju uznemirenost. Ovog jutra Keiko nijednom nije pomenula osvetu. Rekla je da mrzi mukarce, ali se na to nije mogla osloniti. Ve je samu sebe odala time to je otila bez doruka, izgovarajui se da je sino kasno veerala. ta li e Keiko raditi sa Okijevim sinom? ta e s njima biti? ta bi ona trebalo da uini, posle svih tih godina provedenih u zatoenitvu svoje ljubavi prema Okiju? Osetila je da ne moe prosto sedeti i ekati. Poto nije uspela da zaustavi Keiko, sve to je sada mogla da uini bilo je da poe za njom i sama razgovara sa Taiirom. Keiko joj nije rekla gde je on odseo ili gde e se nai.

VDJZR OE EA E
Kada je Keiko dola u Ofusinu ajdinicu, zatekla je Taiira kako stoji na verandi, spreman za polazak. - Dobro jutro. Da li si mogao da spava? - Prie mu i nagnu se na ogradu kraj njega. - ekao si me. - Rano sam se probudio - ree on. - um reke uinio je da elim da ustanem i vidim kako sunce prelazi preko planine Higai. - Zar tako rano? - Da, ali planina je isuvie blizu da bi se mogao posmatrati pravi izlazak sunca. Zelenilo planine se razigralo, a reka blista na jutarnjem svetlu. - Da li si sve ovo vreme posmatrao? - Zanimljivo je bilo posmatrati kako oivljuju ulice s druge strane reke. - Nisi mogao da spava? Zar ti se ovde nije svidelo? - Ona neno dodade: - Bilo bi mi drago ako si mislio na mene. On joj ne odgovori. - Nee mi rei? - Mislio sam na tebe. - Naterala sam te da to kae. - Ali ti mora da si dobro spavala. - Taiiro ju je gledao. Keiko odmahnu glavom. - Ne. - Oi ti blistaju kao da jesi. - To je zbog tebe! Nita ne mari ako se preskoi koja no sna. Njene vlane blistave oi bile su usredsreene na njega. On je uze za ruku. - Kako ti je ruka hladna - proaputa Keiko. - Tvoja je topla. Dodirivao joj je svaki prst ponaosob, uivajui u njihovoj tananosti. Prsti su joj izgledali neverovatno vitki i salomljivi, kao da bi ih neko mogao lako odgristi. eleo je da ih oseti u ustima. Njeni prsti su govorili o krhkosti mlade devojke, a ovde, pred samim njegovim oima, bio je i njen draesni profil, divne ui i dugi vitki vrat. - Znai, ti slika ovim divnim prstima - on prinese njenu ruku svojim usnama. Keiko je posmatrala svoju ruku. Oi su joj bile pune suza. - Da li si tuna? - Suvie sam srena. Ovog jutra vriskala bih da si me i najmanje dodirnuo... Oseam kao da se za mene neto zavrilo. - Ali ta?

- Ne bi trebalo da me to pita. - Nije se zavrilo, poelo je. Zar nije kraj jedne stvari poetak druge. - Da, ali ta je uraeno - uraeno je, to je sasvim razliito. Tako osea ena. Ona je ponovo roena. Taman je hteo da je obgrli, kad oseti da mu u zagrljaju ponestaje snage. Ona se osloni na njega. On se uhvati za ogradu verande. S rene obale ispod njih ulo se resko lajanje malog psa. Neka ena iz susedstva izvela je svog terijera u etnju, i sada su naleteli na velikog akitskog psa koga je vodio ovek nalik na kuvara iz jednog od oblinjih restorana. Akitski pas nije obraao panju na terijera, ali je ena morala da une i uzme u naruje svoje psetance koje je lajalo i migoljilo se. Kad ga je okrenula od krupnog psa, terijer kao da je lajao na njih dvoje na verandi. ena ih pogleda i utivo se nasmei. Keiko se sklupa iza njega. - Ne podnosim pse. Ako pas laje na tebe ujutro, imae lo dan. - ak i kada je lajanje prestalo, ona je ostala nepomina i drala ga vrsto za ramena. - Taiiro, da li si srean to si sa mnom? - Naravno. - Pitam se da li si srean toliko koliko sam to ja? Pretpostavljam da nisi, stvarno. Dok je mislio kako ona zvui enstveno, odjednom na svom vratu oseti njen mirisni dah. Izgledalo je da mu se privija blie, da mu prilazi tako blizu da je oseao toplinu njenog tela. Sada je Keiko pripadala njemu. Nije vie bila nepoznata i udna devojka. - Nisi mogao da shvati koliko sam elela da te vidim - ree ona. - Mislila sam da se nikada neemo ponovo sresti, ukoliko ja ne doem u Kamakuru. udno je to smo ovde ovako zajedno. - Vrlo udno. - Hou da kaem, oseam se kao da smo sve vreme bili zajedno. Zato to o tebi mislim od onog dana kada smo se sreli. Ali ti si mene zaboravio, zar ne? Dok sluajno nisi doao u Kjoto. - udno je da tako neto govori. - Zaista? Seao si me se ponekada? - To ne znai da mi nije bilo bolno. - Ali zato? - To me podsea na tvoju profesorku, a i na ono to je moja majka propatila. Bio sam samo dete, ali je sve to u oevom romanu, zna. Ono kako je ona Ispustila posudu i briznula u pla, ili kako me je nou nosila na rukama kroz grad. Ne bi ni primetila da sam plakao. Izgledalo je da postaje gluva, a bila je tek u ranim dvadesetim godinama. - Taiiro je oklevao. - Bilo kako bilo, taj roman se jo uvek prodaje. Ironino je to to su pare dobivene od njega doprinele da se naa porodica godinama izdrava. Platile su moje obrazovanje i sestrinu udaju. - ta tu smeta? - Ja se ne bunim, ali mi se ini udnim. Ne mogu a da ne mrzim roman u kome se moja majka prikazuje kao luda ljubomorna ena. Kad god se, meutim, pojavi novo izdanje, ona je ta koja udara peat autora na poslednju stranicu svakog primerka, ime se daje izdavako pravo. Ona je prosto jedna sredovena ena koja sedi i dobronamerno udara hiljadu puta peatom, tako da mogu da tampaju nove primerke knjige koja govori o tome kako je ona bila ljubomorna...

Moda je to samo jedna davnanja uspomena, stvari su sada veoma mirne kod kue. Moda misli da je ljudi preziru, ali, u stvari, izgleda da je potuju. - Pa, na kraju krajeva, ona je gospoa, supruga Okija Toija. - Ali, s druge strane, tu je tvoja profesorka. Jo uvek neudata. - Da. - Ne znam ta moji roditelji misle o tome. Izgleda da su zaboravili da je ona ikada i postojala. Mrzim da mislim da sam iveo od novca koji je doao kao posledica rtvovanja itavog ivota jedne devojke... A ti mi govori da eli da se osveti za njen raun. - Nemoj - Keiko se nagnu i obrazom dotaknu njegov obraz. - Moja osveta je zavrena. Ja sam sada ja. On se okrenu i stavi ruke na njena ramena. Glas joj se jedva uo. - Gospoica Ueno ree da se ne vraam. - Zato? - Zato to u se videti s tobom. - Rekla si joj? - Naravno. Taiiro je utao. - Molila me je da ne idem. Rekla je, ako odem, da ne treba da se vraam. On joj pusti ramena. Saobraaj na suprotnoj obali postao je ivlji, a na planini Higai bilo je novih tonova zelene boje, svetlih i tamnih. - Zar nije trebalo da joj kaem? - upita ga ona, gledajui mu u lice. - Nije to - ree on ukoeno i poe da se udaljava od nje. - Izgleda kao da se svetim gospoici Ueno u ime svoje majke. Keiko ga je pratila u stopu. - Nikada nisam sanjala o takvoj vrsti osvete. Kako je tuno to to govori! - Da poemo? Ili moda treba da ode kui? - Ne budi okrutan. - Ovog puta sam ja na redu da upropastim ivot gospoice Ueno. - ao mi je to sam sino govorila o osveti. Oprosti mi. Izili su pred ajdinicu i Taiiro je pozvao taksi. Keiko je ula sa njim. Dok su se vozili kroz grad prema hramu Nisonin u Sagi, on je utao. I Keiko je utala, izuzev to je pitala da li bi mogla da skroz otvori prozor. Poloila je ruku na njegovu, neno je milujui svojim kaiprstom. Njena glatka ruka bila je malo vlana. - Kae se da je glavna kapija hrama Nisonin doneta iz Hidejoijeve tvrave u Fuimiju, na poetku XVII veka. Ta kapija je zbilja delovala kao velika kapija kakve tvrave ili zamka.

Keiko je primetila da e, izgleda, i ovaj dan biti veoma topao. - Ovo je prvi put da dolazim ovamo - ree ona. - Malo sam istraivao Fuivaru Teiku - ree joj Taiiro. Dok se penjao uz kamene stepenice prema kapiji, gledao je uokolo i video kako se porub njenog kimona para dok ona smerno koraa za njim. Znamo da je Teika imao vilu na planini Ogura, koju je nazivao 'Paviljon jesenje kie'. Ali ljudi tvrde da je ona bila izgraena na tri razliita mesta. Ne moe se tano znati gde je u stvari bila. Jedna od tih lokacija je na brdu iza nas, druga u hramu nedaleko odavde, a postoji i mesto zvano 'Utoite daleko od mrskog sveta'. - Gospoica Ueno me je tamo jednom odvela. - Zaista? Znai, videla si bunar iz koga kau da je Teika zahvatao vodu za svoju mastionicu, dok je radio na antologiji Stotinu pesnika. - Ne seam se da sam to videla. - Voda je uvena. Zovu je 'Voda vrbe'. - Da li ju je on zaista koristio? - Teika je bio genije i o njemu postoji mnogo legendi. Bio je najvei srednjovekovni pesnik i ovek od pera. - Da li je i njegov grob ovde? - Ne, njegov grob je u hramu okokui. Ali, jedna mala kamena pagoda nalazi se u letnjikovcu gde se pretpostavlja da je njegova urna. To je bilo sve to je Keiko rekla. Izgledalo je da ne zna gotovo nita o Fuivari Teiki. Ranije, dok je tako prolazio kraj jezera Hirosava, pogled na prekrasna brda pokrivena borovima, koja su se ogledala u vodi uz drugu obalu, pobudio je u njemu misli na hiljade i hiljade godina istorije i knjievnosti povezane sa oblau Saga. Preko niskog i blago sputenog obrisa planine Ogura video je planinu Arai. Kako je Keiko bila kraj njega, prolost je izgledala jo ivlja. Oseao je da je zaista doao u drevnu prestonicu. Ali, zar mu nisu Keikina impulsivnost i strastvena devojaka enstvenost umanjile doivljaje ove okoline? Taiiro je gledao u Keiko. - Zato me gleda tako udno? - Izgledalo je da je malo postiena, pa isprui ruku da se skloni od njegovog pogleda. On svoju ruku neno stavi na njenu. - udno je biti ovde s tobom... To ini da se upitam gde sam. - I ja se pitam - Keiko zari nokte u vlastito meso. - I pitam se ko je ovo kraj mene. Guste senke pale su na iroku ulicu koja je od glavne kapije vodila prema hramu. Ulica je bila oiviena prekrasnim crvenim borovima pomeanim s javorima. ak su i vrhovi borovih grana bih nepomini. Njihove su se senke vukle i poigravale na Keikinom licu i po njenom belom kimonu dok je koraala alejom. Poneka javorova grana sputala se tako nisko da se mogla dodirnuti. Kad su doli do kraja ulice, ugledali su zid od gline s krovom koji se nalazio na vrhu kamenog stepenita. uo se um vodopada. Popeli su se uza stepenice i ili kraj zida. Struja vode izvirala je iz

jednog otvora u podnoju onog njegovog dela koji se nalazio nedaleko od jednostavne kapije. - Ovde dolazi jako malo posetilaca, iako je hram uven - on zastade kraj nje. - A danas izgleda potpuno naputen. Planina Ogura prostirala se pred njima. Glavni hol hrama pokriven bakarnim krovom odisao je tihom dostojanstvenou. - Pogledaj ovaj divni stari hrast - ree Taiiro prilazei mu. - Ljudi ga nazivaju najuvenijim drvetom u kraju Niijama. Od vrha do korena hrast je izbacivao svoje ogromne krivudave grane vornovate od godina, ali je deblo bilo pokriveno snanim liem. inilo se da se njegove kratke grane prosto poigravaju snagom. - Uvek sam voleo ovo staro drvo. Godine su prole od kada sam ga ovako posmatrao. - On je govorio samo o hrastu, a ne i o hramu. Dok su se vraali kraj hola boginje Benten, pogledao je prema dugom, okomitom kamenom stepenitu. - Moe li se popeti uz ovakve stepenice u kimonu? - upita je on. Keiko se nasmei i zavrte glavom. - Ne mogu ba najbolje - a onda dodade: - Uzmi me za ruku. A posle moe da me nosi. - Ii emo polako. - Da li je to tamo gore? - Da. Sanetakin grob je na vrhu stepenica. - Doao si u Kjoto samo da bi video taj grob? Nisi doao da bi video mene? - Tano - on zgrabi njenu ruku ali je onda ispusti. - Poi u sam. Priekaj me tu. - Mogu ja. Trebalo bi da zna da mi ove stepenice nee priinjavati posebne potekoe. Ne tie me se dokle emo stii! - ona ga uhvati za ruku i poe se penjati s njim. Trone stare stepenice sada su se oigledno retko upotrebljavale. Korov i drugo rastinje nicalo je u podnoju svakog stepenika. Tu i tamo cvetalo je uto cvee. - Da li je to grob? - upita Keiko kad su doli do tri male kamene pagode koje su stajale poredane na jednoj strani. - Malo vie - ree Taiiro, ali ipak zakorai meu njih. - Lepe su, zar ne? Ovo su Grobnice tri cara. To su remek-dela kamenorezaca. Pagoda s ove strane i petospratna u sredini mislim da su posebno lepe. Keiko klimnu glavom zagledana u njih. - Kamen je prekriven divnom patinom - nastavi on. - Da li su iz srednjeg veka? - Da, ali ova sa deset spratova izgleda da potie iz neto kasnijeg perioda nego ostale. Kau da je to trinaestospratna pagoda koja je izgubila gornji deo. Gracioznost i prefinjenost malih kamenih pagoda oigledno su se slagale s Keikinim umetnikim ukusom. Izgledalo je da ona zaboravlja da stoji ruku pod ruku s njim.

- Nijedan od grobova uvenih ljudi koji se nalaze ovde nije im ni priblino dorastao. Na samom vrhu kamenog stepenita doli su do skromnog Osnivaevog hrama, u kome se nalazio samo visoki kameni stub na kome su bila ispisana dostignua svetenika Tankua. Taiiro je brzo proao kraj njega i doao do niza nadgrobnih spomenika koji su oiviavali njegovu desnu stranu. - Evo nas. Ovi pripadaju porodici Sanonii. Onaj spomenik na krajnjem desnom krilu je Sanetakin i na njemu pie 'Gospodar Sanetaka, bivi carski ministar ranga Naidaiin'. Keiko je ugledala malu nadgrobnu plou, ija visina nije nadrastala visinu kolena, a sa strana su joj se nalazili manji kameni znaci na kojima je bilo ispisano Sanetakino ime. Dva nadgrobna spomenika levo od njega imala su takoe uske obeleivae sa natpisima "Gospodar Kineda, bivi ministar ranga Udaiin" i "Gospodar Saneeda, bivi ministar ranga Naidaiin". - Zar su visoki velikodostojnici imali na izgled tako jednostavne spomenike? - upita Keiko. - Da. Volim ove jednostavne male kamene spomenike. Ovi spomenici se nisu razlikovali od nadgrobnih spomenika nepoznatih osoba sahranjenih u hramu Nenbucu u Adainu, sem to su im bile dodate odgovarajue tablice s imenima. Kamenje je takoe bilo staro, obraslo mahovinom, uprljano zemljom i trono od vremena. Ti spomenici su bili nemi. Taiiro je utao kraj Sanetakinog groba, kao da je pokuavao da uje daleki i jedva ujni glas iz prolosti. Povuena njegovom rukom, i Keiko je uala. - Zaista je to strano, zar ne? - ree on. - Bavim se istraivanjima vezanim za Sanetaku. Doiveo je osamdeset i dve godine i pisao dnevnik nekih ezdesetak godina. Taj dnevnik je veliki istorijski izvor za prouavanje XVI veka. Njega esto spominju u dnevnicima drugih dvorskih plemia i pesnika, takoe. Bio je to oaravajui period, vreme kulturne vitalnosti usred ratova i politikih preokreta. - Da li je to razlog to voli njegov nadgrobni spomenik? - Pretpostavljam. - Da li ga dugo prouava? - Tri godine. Ne, mora da je ve etiri ili pet godina. - A nadahnue ti dolazi od ovog groba? - Moje nadahnue? Ne znam... U tom trenutku Keiko se opusti i srui na njega. Jo uvek uei, on se klatio unazad na petama da bi se umirio poto ga je njena teina gotovo oborila. Ona je zatim leala preko njegovih kolena, gledajui mu lice, ruku obgrljenih oko njegovog vrata. - Tano pred tvojim velikim nadgrobnim spomenikom... Zato ne da i meni da imam neke drage uspomene na njega? Ovaj kamen je mesto na kome poiva tvoje srce. To je sve to ti on znai. - Sve to mi znai? - On je ponavljao njene rei odsutno. - Vremenom, kao da se i nadgrobni spomenici menjaju. - O emu govori? - Istina je da doe vreme kada i nadgrobni spomenik izgubi svoje znaenje. - ta? - Isuvie si blizu. - Njegove usne su sada gotovo dodirivale njeno uho.

- Nemoj! Golica me. - Keiko otre glavu o njegove grudi i pogleda ga krajikom oka. - Nemoj da me tako golica svojim dahom. Mrzim mukarce koji se ale i zadirkuju. - Ja te ne zadirkujem. On samo to nije prsnuo u smeh. Po prvi put je shvatio da ju je obgrlio rukama i pridravao je dok mu je tako leala preko krila. Oseao je teinu njenog tela, ali i njegovu gipku mekou. Dugi rukavi Keikinog kimona skliznuli su unatrag i njene gole ruke bile su nepomine oko njegovog vrata. On je odjednom postao svestan i dodira njene svee, glatke i vlane koe. - Golicam te po tvom lepom uhu, zar ne? - pokuao je da umiri svoje disanje. - Tu sam osetljiva - proapta ona. Njene ui su ga izazivale. Taiiro ih je neno mazio prstima. Oi su joj bile irom otvorene i nisu se pomerale. - Kao tajanstveni cvetovi - ree on igrajui se njenim uima. - Stvarno? - Moe li neto uti? - Naravno. Neto poput... - Poput ega? - Ne znam. Moda kao pela koja eprka u cvetu ... ili leptiria. - To je zato to ih dodirujem. - Uiva li dodirujui ui ene? - ta? - i prsti mu se ukoie. - Uiva li? - ponovi ona umilno. - Nikada ih nisam video tako lepe - ree on napokon. - Ja volim da drugima istim ui - ree Keiko. - To je udno, zar ne? Postala sam pravi strunjak za to. Hoe li nekada da i tebi to uradim? Taiiro joj ne odgovori. - Nema ni daka povetarca - nastavi ona. - Ne, samo suncem obasjan svet. - Uvek u se seati kako si me drao u zagrljaju pred jednim starim grobom u jutro kakvo je ovo. Izgleda udno da grobnica stvara seanja. - Ali njih i grade zbog seanja, zar ne? - Sigurna sam da e tvoje seanje na ovo jutro uskoro nestati - ona se napregnu kako bi se izdigla sa njegovog kolena. - Suvie je bolno! - Zato misli da se neu seati? - Za mene je suvie bolno da ovako bude! Kako je pokuavala da se oslobodi, Taiiro ju je sve jae pritiskao. On usnama ovla pree preko

njenih. - Ne, ne! Iznenadilo ga je njeno odluno odbijanje. Kao da je elela da sakrije svoje usne, pritisla je lice o njegove grudi. On joj je rukama prelazio preko kose i preko ela, pokuavajui da joj lice zabaci unazad. Opirala se. - Vrea mi oko! - viknu ona, poputajui. Oi su joj bile sklopljene. - Koje oko? - Desno. - Da li te jo boli? - Da, mislim da me boli. Zar ne vidi suze? Nije bilo nikakvog znaka uznemirenosti na njenom kapku. Taiiro se bez razmiljanja sagnu i poljubi joj oko. Keiko je uzdahnula ali se nije opirala. Oseao je njene duge trepavice medu svojim usnama. Odjednom se oseti nelagodno i povue se. - Ti nema nita protiv ovog? Iako mi ne dozvoljava da te poljubim u usta? - Ne znam! Kako moe da tako govori? - Ona se nekako osloni na svoje noge i uspravi se, gotovo ga prevrui. Bela tana bila joj je na zemlji. Taiiro je uze, ustade i dade joj je. - Tvoja tana izgleda prilino velika. - Ponela sam kupai kostim. - Kupai kostim? - Obeao si da emo ii na jezero Biva, zna. Keiko izvadi ogledalo i zagleda se u svoje desno oko, trljajui kapak. Primetivi da je on netremice posmatra, ona pocrvene i obori pogled. Izgledala je oaravajue srameljiva. Na asak prede vrhovima prstiju preko njegove bele koulje, na kojoj je bilo tragova njenog karmina. - ta emo? - ree on, uzimajui joj ruku. - ao mi je to nee spasti. - Ne brinem se ja za koulju, hteo sam da kaem, ta emo mi sada uraditi? - Ne znam - Keiko obori glavu. - Nemam pojma. - Moemo posle podne ii na jezero, zar ne? - Koliko je sati? - etiri do deset. - Zar je tako rano? Kako se suneva svetlost probija prema nama, reklo bi se da je podne. - Keiko pogleda oko sebe. - Mora da je ono tamo planina Arai. Verujem da ljudi dolaze ovamo i leti. - I ako posete hram, ne verujem da se penju ak dovde. - On maramicom obrisa znoj sa lica. Oseao je da je nekako odahnuo poto sada sa njom ponovo vodi uobiajen razgovor. - Da li bi elela da vidi

mesto na kome kau da se nekada nalazio Paviljon jesenje kie? Bio sam ovde ve dva-tri puta, ali se nikada nisam popeo do vrha. U podnoju padine iza njih, stajao je drveni putokaz uperen prema Paviljonu jesenje kie. - Hoemo li se jo penjati? - Ona podie pogled prema planini. - Ne tie me se koliko je visoko. Ako penjanje bude teko, mogu i bosa. Staza se provlaila uz brdo, kroz gustu umu. Taiiro je uklanjao granice koje su se kaile za njen kimono i okretao se da joj da ruku. Ubrzo su doli do mesta na kome se staza ravala. - Verovatno bi trebalo da krenemo levo - ree on, oklevajui. - ini mi se da je malo opasno. Staza je ila ivicom stene. - Bojim se da ne skliznem - ree Keiko, grevito ga drei za ruku. - Poimo ovom desnom stranom. - U redu. ini se da ona ide do vrha planine. Ovaj ogranak staze bio je gotovo skriven niskim drveem. Taiiro je pustio da ga Keiko vodi, ali ona ubrzo zastade. - Zar moram kroz gusti ovako obuena? - Iza njih su stajala tri visoka bora. Kroz borove se videlo pobre Kitajame, i dole, pod njima, gradska predgraa. - Gde li bi ovo moglo da bude - ree Taiiro, dok se Keiko privijala uz njega. - Nemam pojma. Ona polako utonu u njegov zagrljaj. On se zaljuljao i dopustio da padne na zemlju pod njenim teretom. Dok su tako leali zajedno, ona spusti ruku i popravi donji deo svog kimona. Kada je primakao svoje usne do njenih, Keiko je samo zamurila. ak i kad ju je poljubio u usta, ona nije pokuavala da ga izbegne. Ali je usne drala vrsto sklopljene. Taiiro je milovao njen tanki mladi vrat, i poeo da klizi rukom ispod njenog kimona. - Nemoj to! - Keiko zgrabi njegovu ruku. On zatim pree dlanom svoje ruke niz njen kimono do ispupenja njene desne dojke, dok mu je ruka jo uvek bila pokrivena obema njenim rukama, ali je ona pomeri na drugu dojku. Malo otvori oi i pogleda ga. - Ne sme dodirivati desnu. To ne volim. - Je li? - Zauen, on pusti da mu ruka padne sa njene leve dojke. Keiko je jo uvek murila. - Desna me ini tunom. - Tunom? - Da. - Ali zato? - Ne znam. Moda zato to mi srce nije na toj strani. - Ona stidljivo sklopi oi i jo prisnije uroni u njega, dodirujui ga svojom levom dojkom. - Moda ima neeg nenormalnog u devojinom telu. ak i ako izgubi tu nenormalnost ili greku, moe da se upravo zbog toga gubitka osea tunom.

Taiiro je oseao kako ga neto divno uzbuuje kada mu je rekla da u devojinom telu ima neeg nenormalnog i nepravilnog. Ali nain na koji je Keiko govorila upravo sada, izgledao mu je kao dokaz da ovo nije bio prvi put da je dozvolila da joj neki mukarac dodirne grudi. I to ga je izazivalo. Uhvativi je snano za kosu on ju je poljubio. Njeno elo i vrat kupali su se u znoju. *** Njih dvoje su ili nizbrdo, kraj grobova porodice Suminokura, prema hramu Gio. Odatle su se vratili i etali do planine Arai. Ruali su u restoranu Kio. Kelnerica je ula kasnije i rekla im da su njihova kola stigla. Malo iznenaen, Taiiro pogleda Keiko. Dok je mislio da je u toaletu, ona mora da je platila raun i iznajmila kola za njih. Dok su se vozili kroz Kjoto, nedaleko od tvrave Nio, Keiko primeti: - Nisam znala da se tako brzo moe stii. - Kuda stii? - Ne budi tako zaboravan! Na jezero Biva, naravno. Kola su istonom stranom ila prema visokoj pagodi. Prola su kraj eleznike stanice i kraj hrama. Kruila su junim delom grada. Neko vreme pratili su reku Kamo, njen uzburkani deo, a ne njen uobiajeni mirni tok. Voza im je rekao da je planina koja se pojavila pred njima bila planina Uio, to znai "volov rep". Zaobilazei je nalevo, preli su preko Istonih brda. Pred njima pue pogled na jezero. - To je jezero Biva! - Keiko ree resko. - Znai, napokon sam te ovde dovela. Taiiro se iznenadio kada je video koliko je po jezeru plovilo jedrilica i svih vrsta amaca. Odvezli su se do starog grada Ocu. Nedaleko od vidikovca koji je dominirao jezerom skrenuli su ulevo, proli mesto gde su se takmiili motorni amci, proli kroz Hamaocu, i skrenuli pored drvoredom oiviene aleje u hotel. Automobili su bili parkirani du obe strane. Taiiro se iznenadio kada je pomislio da je Keiko svakako imenovala hotel kao njihovo odredite kada je iznajmila kola. Slubenik hotela prie da otvori vrata automobila. Nije imao kud, sem da ue. Ne bacivi ni pogleda prema Taiiru, Keiko ode pravo do recepcije i upita: - Rezervisali smo na ime Oki, iz restorana Kio na planini Arai. - Da, svakako - odgovori joj slubenik. - Za jednu no, zar ne? Ona se tada povue jedan korak, kako bi Taiiro priao i ispunio prijavu. Posle njenih rei, oseao se dunim da da svoje pravo ime i adresu. Dodajui svom imenu njeno, osetio je da sada moe lake da die. Hotelski momak s kljuem njihove sobe poveo ih je do lifta, ali je sa njima poao samo do sledeeg sprata.

Keiko je, inilo se, bila zadovoljna apartmanom. Pored spavae sobe koja je bila u sreditu, nalazila se prostrana soba koja je s jedne strane gledala na jezero, a s druge na brda koja su se sputala do Kjota. Verovatno da bi se uklopila u arhitektonski stil Momojama streha u kome je hotel bio izgraen, veranda ispred njihove sobe bila je zatvorena crvenim kapcima. Zidovi sa niskim panelima i prozorima na pomicanje, debelo uokvirena staklena vrata, sve je to odisalo dostojanstvenou i starinskom lepotom. Svaki prozor pokrivao je itav zid. Posluiteljica ubrzo donese aj. Keiko je nepomina sedela kraj prozora koji je gledao na jezero, obema rukama drei ivicu belih ipkanih zavesa. Taiiro je sedeo u sredini sobe, posmatrajui je. Bila je u drugom kimonu, ali je imala isti obi sa motivom duge. Jezero se prostiralo s njene leve strane. Mnotva jedrilica klizila su njime. Najvei broj jedara bio je beo, ali neka su bila crvena, ljubiasta ili tamnoplava. Tu i tamo, motorni amci su jurili, podiui vihore vode i ostavljajui za sobom brazde pene. Zvuk motornog amca dopirao je kroz prozor, kao i zvuci iz hotelskog bazena ili buka maine za koenje trave, koja je negde radila. Unutra su zujali klima-ureaji. ekao je neko vreme da ona progovori. Onda ju je upitao da li eli aj. Ona odmahnu glavom. - Zato ne pria? - upita ona. - Zato samo uti? To je okrutno od tebe! Okrutan si! - Ona je neobuzdano trzala zavese. - Zar ovo nije divan pogled? - Da, divan je. Ali ja sam razmiljao kako si ti divna. Tvoj zatiljak, tvoj obi. - Mislio si na mene kako sam ti onako bila u zagrljaju tamo u hramu? - Mislio ... to? - Pretpostavljam da si ljut na mene. I okiran si. Oseam to. - Moda jesam. - I ja sam okirana. Stravino je kada se ena potpuno predaje. - Ona spusti glas; - Znai, zbog toga nisi seo ovde kraj mene? Taiiro ustade i prie joj. Poloi joj ruku na rame, vodei je neno prema sofi. Ona sede uz njega, ali je gledala dole. - Daj mi malo aja - proapta. On uze olju i prinese joj je. - Hou iz tvojih usta. On uze malo aja u usta i pusti da joj aj malo po malo vlai usne i sliva se izmeu njih. Sklopljenih oiju, glave zabaene unazad, Keiko je srkutala aj. Sve je na njoj bilo nepokretno osim usana i grla. - Jo - ree ona, jo uvek nepomina. Taiiro uze jo jedan gutljaj aja i dade joj ga usta na usta. - Ah, to je divno - Keiko otvori oi. - Sada bi mogla da umrem. Da je to bar bio otrov... Sada sam gotova. Gotova. A i ti si. - Zatim ree: - Okreni se na drugu stranu.

Gurajui ga u polukrug, ona pritisnu svoje lice na njegovo rame i obgrli ga rukama, traei njegove. Taiiro uhvati jednu njenu ruku svojom, posmatrajui je dok je milovao svaki od njenih prstiju ponaosob. - ao mi je - ree Keiko. - Kako sam nemarna i nepromiljena. Ti bi svakako voleo da se okupa. Da pripremim kadu. - U redu. - Ili bi moda vie voleo da se istuira. - Da li bi trebalo da se istuiram? - Ja te volim ovakvog kakav si. Nikad nisam osetila miris koji bi mi se toliko svideo - ona zastade. - Ali ti sigurno eli da se osvei. Keiko nestade u spavaoj sobi. uo je kako voda curi u kupatilu iza nje. Dok je posmatrao jedan turistiki brodi kako se pribliava hotelskom doku, Keiko doe da mu kae da je kada pripremljena. Taiiro dobro nasapuna svoje telo, koje je bilo znojavo ve i u Sagi. Iznenadno kucanje na vratima kupatila, tre ga. Da li to Keiko ulazi? A onda je zau kako ga zove na telefon. - To ne moe biti za mene. Ko me zove? Mora da je neka greka! - Za tebe je - ponovi ona. - Svata. Niko ne zna da sam ovde. - Ali za tebe je! I ne obrisavi se, Taiiro navue kimono i izae. - Kae da je za mene? - upita je on s nevericom. Telefon je bio na nonom stoiu izmeu dva kreveta. Upravo mu je prilazio kada Keiko ree neka doe u drugu sobu. Na malom stolu kraj televizora nalazio se telefon sa slualicom koja je bila van leita. Kad je Taiiro uzeo slualicu i prineo je uhu, Keiko ree: - To te zovu od kue, iz Kamakure. - Zaista? - on uzviknu prebledevi. - Zato, za ime boga? - Tvoja majka je na liniji. - Ona zatim dodade napregnutim glasom: - Ja sam je pozvala. Rekla sam da sam ovde u hotelu i da si obeao da e se oeniti mnome. Rekla sam da se nadam da e nam dati svoj pristanak. Taiiro je buljio u nju. Naravno, majka je mogla da uje ta mu je Keiko upravo rekla. Kada je otiao da se okupa on je zatvorio vrata spavae sobe i kupatila, pa zbog prskanja vode nije mogao uti da je Keiko telefonirala. Da li je to to ga je terala da se okupa bio deo njenog plana. - Taiiro? Da li je Taiiro tamo? - glas njegove majke podrhtavao je u slualici koju je vrsto drao u ruci. Dok je zaprepateno buljio u nju, Keiko mu je uzvraala gledajui u njega, ne trepui. Njene lepe oi

odisale su prodornom blistavou. - Zar to nisi ti, Taiiro? - Da, majko, ovde sam - ree on, prislanjajui slualicu na uvo. - To si ti, Taiiro, zar ne? - glas joj je podrhtavao. - Ne ini to! Taiiro, molim te, nemoj. On joj nije odgovorio. - Ta devojka - ti zna od kakvih je ona, zar ne? Mora da zna. Taiiro ponovo ne ree nita. Keiko ga zagrli otpozadi, odgurujui slualicu u stranu svojim obrazom, pa svoje usne vrsto pritisnu na njegovo uvo. - Majko - ree ona tiho - majko, pitam se da li vi shvatate zato sam vas zvala. - Taiiro, uje li me - upita majka. - Ko je tamo? - Ja sam - ree on, povlaei se od Keikinih usana i priljubljujui slualicu ponovo uz uvo. - Kakav bezobrazluk, da se javlja telefonom pre tebe! Da li te je ona naterala da se javlja? - Njegova majka ne saeka odgovor. - Taiiro, dolazi kui! Napusti hotel smesta i doi kui... Ona prislukuje, zar ne? Ne tie me se, elim da ona ovo uje. Taiiro, nemoj nita da ima sa tom devojkom. Ona je uasna osoba - znam! Ne mogu podneti da me ponovo mue. Ovoga puta bi me to ubilo! Ja govorim samo zato to je ona uenica gospoice Ueno. Dok je sluao, Keikine su mu usne dodirivale zatiljak. - Da nisam bila uenica gospoice Ueno, nikada te ne bih upoznala - proaputa ona. - Ona je vredna prezira - nastavi njegova majka. - Mislim da je pokuala da zavede i tvog oca! - Zar? - ree on jedva ujno i okrenu se da pogleda Keiko. Njena se glava pomeri za njegovom, dok su joj usne jo uvek bile priljubljene uz njegov vrat. Oseao je da vrea majku time to njene rei slua preko telefona dok ga Keiko ljubi. Ipak, nije mogao da jednostavno prekine vezu. - Govoriemo o tome kad doem kui. - Da... Doi kui odmah! Nita sa njom nisi loe uinio, zar ne? Ne namerava valjda da prenoi sa njom? Nije bilo odgovora. - Taiiro, pogledaj joj u oi! Razmisli o tome ta ona govori. Zato ti misli da ona kao uenica gospoice Ueno eli da se uda za tebe? To je plan zle ene. Ona je u svakom sluaju zla, to se nas tie. U to sam sigurna, to nije samo moja mata. Oseala sam da je za tebe bilo zlosreno da ovog puta ide u Kjoto i bila sam u pravu. I tvoj otac se brinuo i rekao da je to izgledalo sumnjivo. Taiiro, ako ti nee kui, sledeim avionom oboje dolazimo u Kjoto. - Shvatio sam. - ta si shvatio? - Zatim, da bi se obezbedila, njegova majka ga upita ponovo; - Vraa se kui, zar ne? Stvarno se vraa kui? - Dobro. Keiko je uletela u spavau sobu i zatvorila vrata.

Taiiro je stajao kraj prozora, posmatrajui jezero. Jedan laki avion, verovatno izletniki, opisivao je luk nisko nad vodom. Neki od motornih amaca jurili su velikom brzinom, a jedan od njih je za sobom vukao devojku koja se skijala na vodi. Do njega su dopirali glasovi iz bazena. Tri mlade ene u kupaim kostimima leale su izazovno razbakarene na travi pod njegovim prozorom. uo je kako ga Keiko doziva iz spavae sobe. Kada je otvorio vrata, video ju je kako stoji u kupaem kostimu. Ponestade mu daha i on skrenu pogled. Njena suncem blago opaljena koa blistala je tako omamljujue da je jedva primetio beli vuneni kupai kostim. - Divno je - ree ona, krenuvi prema prozoru. itava lea bila su joj gola u tom kostimu. - Pogledaj kako je divno nebo, tamo kraj planina. Zaotreni zlatasti sunevi zraci slivali su se niz planinu. - Da li je to planina Hiei? - upita Taiiro. - Da. Ovo me podsea na koplja koja se zarivaju u nau sudbinu. A ta je s tvojom majkom? - Ona mu se okrenu. - elim da doe ovde, i ona i tvoj otac. - Ne govori gluposti. - Zaista elim! To kaem sasvim ozbiljno. - Keiko se iznenada privi uz njega. - Hajde da plivamo. elim da budemo u hladnoj, hladnoj vodi. Obeao si, zna. Obeao si da emo se provozati i motornim amcem. To obeanje stoji od kada si doao. - Ona mu se privi, oslanjajui se na njegovo telo. - Da li se vraa u Kamakuru zbog razgovora s majkom? Videe da e ona doi ovamo. Verovatno tvoj otac nee hteti, ali e tvoja majka to ve srediti. - Keiko, da li si ga zavela? Licem na njegovim grudima, ona odmahnu glavom. - Da li sam zavela tebe? Jesam li? Ruke je ovio oko njenih golih lea. - Ne govorim o sebi. Ne menjaj temu. - Ne menjaj je ti! Pitam da li sam tebe zavela. Da li ti tako misli? - ona zastade. - Kako mukarac moe biti toliko okrutan prema devojci koju dri u svom zagrljaju, i pitati je da li mu je zavodila oca? - Keiko poe da plae. - ta hoe da kaem? Mislim da u se udaviti... Dok je hvatao njena drhtava ramena, osetio je jednu od njenih naramenica pod rukom. Poeo je da je sputa, razgoliujui njene grudi do pola, a onda je smaknuo i njenu drugu naramenicu. Keiko se oslanjala na njega, povijenih lea, grudi obnaenih i izbaenih napred. - Nemoj! Ne desnu. Molim te! Molim te, nemoj desnu. Suze su joj lile niz vrsto sklopljene oi. *** Keiko se obmotala velikim pekirom oko ramena, pre nego to je pola na plivanje. Taiiro je bio u koulji. Zajedno su proli kraj portirnice, izaavi u batu koja se otvarala na jezero. Visoko drvo pred njima cvetalo je belim cvetovima koji su liili na hibiskus.

Bazeni za kupanje nalazili su se s obe strane bate. Deca su se kupala u bazenu koji je bio sred travnjaka na desnoj strani. Bazen na levoj strani bio je ograen i malo izdignut. Taiiro stade na ulazu u bazen na levoj strani. - Zar nee i ti? - upita ga Keiko. - Ne, priekau te. - Oseao se malo neprijatno uz devojku koja je privlaila toliko panje. - Ah, tako? elela bih samo da se brzo zamoim - ree ona. - To mi je prvi put ove godine, pa elim da vidim kako e biti. alosne vrbe i trenjeva stabla rasla su na travnjaku kraj obale, malo udaljeni jedna od drugih. Taiiro sede na klupu u senci jedne stare breze i stade posmatrati bazen. Nije mogao da vidi Keiko sve dok nije stala na nisku dasku za skakanje. Keikino lepo telo ocrtavalo se naspram jezera Biva i dalekih planina. Planine su bile obavijene izmaglicom. Bledo i neuhvatljivo rumenilo bojilo je tamnu vodu jezera. Keiko zaroni, diui oblak vodenih kapi. Poto je izala iz bazena, iznajmila je motorni amac i pozvala Taiira da poe sa njom da se provozaju. - Pada no - ree on. - Zato da ne poemo sutra? - Sutra? - Oi joj zasvetlee. - Znai ostaje? Zaista e ostati? ... Ne znam kako e biti sutra. Zar nije tako? Bilo kako bilo, odri bar ovo jedno obeanje. Odmah emo se vratiti natrag. elim da s tobom budem malo tamo, na puini. elim da proetamo kroz svoje sudbine i lebdimo na talasima. Sutra nam uvek pobegne. Hajdemo danas. - Ona ga povue za ruku. - Pogledaj koliko je amaca jo uvek na vodi! *** Tri asa kasnije Ueno Otoko je preko radija ula o nesrenom sluaju, o udesu motornog amca na jezeru Biva, i kolima odjurila u hotel. Iz vesti je saznala da je devojku po imenu Keiko spasla jedna jedrilica. Keiko je bila u krevetu kad je Otoko stigla. Kad je Otoko ula u sobu, pitala je posluiteljicu da li je Keiko jo uvek u nesvesti. - Ona je pod sredstvima za umirenje - odgovori joj sobarica. - Znai, nije u opasnosti? - Lekar je rekao da nema razloga za zabrinutost. Izgledalo je da je mrtva kada su je izvukli na obalu, ali su joj dali vetako disanje i ubrzo je vratili u ivot. Poela je da besno mlatara i izvikuje ime oveka koji je bio sa njom. - Kako je njemu? - Jo ga nisu nali, uprkos tome to ga svi trae. - Nisu? - Otokin je glas drhtao. Ona se vrati u drugu sobu i pogleda na jezero. Svetla motornih amaca neumorno su i nemirno kruila po crnom listu vode, koji se protezao levo od hotela. - Svi motorni amci u okolini su na vodi, ne samo nai - doviknu joj sobarica. - I policijski amci su na vodi, a upalili su i logorske vatre du obale. No, verovatno je suvie kasno da ga spasu. Otoko zgrabi zavesu na prozoru. Daleko od svetla motornih amaca koja su se nemirno pomerala, jedan turistiki parobrod okien crvenim lampionima polako se kretao ka hotelskom doku. Na drugoj obali video se vatromet. Otoko oseti da joj kolena podrhtavaju. itavo joj je telo poelo drhtati, ali joj se inilo da se lampioni

parobroda takoe njiu. Okrete se uz napor. Vrata spavae sobe bila su otvorena. Keikin krevet zapade joj za oko, i ona pouri u spavau sobu, kao da je zaboravila da je tu ve bila. Keiko je mirno spavala. Disanje joj je bilo tiho. Otoko je postala jo uznemirenija. - Moemo li je ovako ostaviti? Sobarica klimnu glavom. - Kada e se probuditi? - Ne znam. Otoko prisloni ruku na Keikino elo. Svea vlana koa bila je lepljiva. Keikino lice je bilo bezbojno, sem bledog rumenila na obrazima. Kosa joj se irila preko jastuka, u zamrenoj masi, toliko oma da je izgledala mokra. Njeni lepi zubi videli su se kroz malo razmaknute usne. Obe ruke bile su joj pod pokrivaem. Dok je leala tako podignute glave, njeno isto, nevino i usnulo lice duboko dimu Otoko. Kao da je govorila zbogom, Otoki i ivotu. Otoko pride u nameri da je prodrmusa i probudi, kad zau kucanje na vratima druge sobe. Sobarica poe da otvori vrata. Uoe Oki Toio i njegova ena. On zastade im ugleda Otoko. - A, vi ste gospoice Ueno... - ree Fumiko. Bio je to njihov prvi susret. - Znai, vi ste ubili mog sina. Ili dali da ga ubiju - glas joj je bio tih i bezoseajan. Otoko htede da pomeri usne, ali rei nije bilo. Naginjala se nad Keikin krevet, oslanjajui se na jednu ruku. Fumiko joj prie. Otoko se povue u stranu. Fumiko zgrabi revere Keikinog nonog kimona i prodrmusa je. - Probudi se! Probudi se! Dok ju je drmusala sve jae i jae, Keikina glava se klatila napred i nazad. - Zato se ne probudi? - Ne vredi - ree joj Otoko. - Ona je pod sredstvima za umirenje. - Moram neto da je pitam - Fumiko je jo uvek pokuavala da je probudi. - To je stvar od ivotne vanosti za moga sina! - Priekaj malo - ree Oki - svi ti ljudi napolju ga trae. - On je obgrli i oni zajedno izaoe iz sobe. Otoko uzdahne i vrati se krevetu, zagledajui se u Keikino usnulo lice. Suze su kapale iz uglova Keikinih oiju. - Keiko! Keiko otvori oi. U njima su suze jo uvek blistale, dok je gledala gore, u Otoko. KRAJ
Anahronic &Pompeasabina www.Crowarez.Org

Footnote
{1} Ovo je japanski redosled po kome se daje prvo prezime a zatim ime; ovaj redosled smo zadrali jer on simboli ki predstavlja mo

koju porodica na Dalekom istoku ima nad sudbinom pojedinca. (Ova i sve ostale primedbe u knjizi potiu od prevodioca).
{2} U Japanu su po svojoj lepoti oduvek bile poznate ene iz Kjota; kad se kae lepotica iz Kjota, podrazumeva se i velika

prefinjenost, kako u izgledu tako i u ponaanju, oblaenju i svemu drugom; Kjoto je vekovima bio carska prestonica. {3} Kotau -- mangal sa drvenim okvirom odozgo; preko toga se stavlja pokriva , a greje se tako to se noge i ruke zavuku pod njega; jedina vrsta grejanja u tradicionalnoj japanskoj kui. {4} Fino preraena riba koju Japanci jedu sasvim sveu, i koja predstavlja jedan od najveih delikatesa u njihovoj kuhinji. {5} Kjoto za Japance predstavlja pojam onoga to je najlepe i naj istije japansko; Japanci na neki nain oseaju da je Kjoto srce japanske tradicije i srce Japana. {6} Maiko su devojke koje su zavrile kompletnu obuku neophodnu za geju, ali ih jo nije otkupio neki patron, jo su devojke, i kao takve nose posebnu vrstu kimona, naglaeno dug pojas, obi i nanule sa veoma visokim potpeticama. {7} Hram ionin, koji pripada budistikoj sekti odo, ponosi se najveim zvonom tog tipa u Japanu; zvono je izliveno 1633. godine, prenik mu je 2, 7 metara, a teina 74 tone. {8} Obi je iroki pojas kojim se privruje kimono; poreci ove praktine funkcije (kimono nema kope ili dugmad), obi ima i izrazito dekorativnu ulogu. {9} Osui -- japansko jelo koje se spravlja od valjuaka napravljenih od kuvanog pirina i presne ribe, a zainjava ljutom zelenkastom repolikom biljkom vasabi. {10}Poto mesec pripada Susanoou, bratu boginje sunca Amaterasu, koja je najvee boanstvo u intoistikom panteonu, mesec je predmet oboavanja od najstarijih vremena, prema japanskoj pesni koj tradiciji, gledanjem meseca i predavanjem njemu ovek moe zaboraviti svaku tugu.
{11} Otmeni kraj Tokija {12} Planina Kurama, visoka 750 metara, nalazi se severno od Kjota; hram koji se na njoj nalazi i u kojem se odrava Festival

punog meseca osnovan je 770. godine; osniva ovog uvenog svetilita bio je
{13} Period u Junu mesecu koji traje par nedelja ili neto due. {14} Kamene ili suve bate doaravaju predeo ili predstavljaju mikro- kosmos uglavnom ili iskljuivo pomou kamenja, ljunka i

peska.
{15} Kratke arape, obino bele boje. Poto je palac izdvojen, tabi arape se nose sa japanskim nanulama zori i geta. {16} Japanski slatki nalik na ratluk. {17} Igra koja slui kako za zabavu, tako i za odreivanje pobedni-- ka -- poput bacanja novia kod nas; cilj je da bri,

blagovremeni i tani, pravilima utvreni pokreti desne ruke pobede isto tako utvreno reagovanje protivnika; zahteva savrenu koncentraciju i kompletno predavanje igri.
{18} Japanski rezanci koji se, malo prokuvani, slue sa lakom supom. {19} Ovaj porculan, koji se proizvodi u oblasti Mie, otkrili su majstori ajne ceremonije u XVI veku; uglavnom se od njega prave

posude za ajnu ceremoniju (avani).


{20} Japanski bujon, odnosno, osnova za supu koja se priprema od fermentirane kae dobijene kovanjem pasulja.