You are on page 1of 16

Iz predmeta:Strategija razvoja RS/BiH

Tema: Strategija EVROPA 2020 i njen uticaj na BiH

SEMINARSKI RAD

Student: Bojan Samardija Broj indeksa: 22-11-V-PME-II Novi Grad, Decembar. 2012.

Mentor: Doc. dr Sanel Jakupovi

SADRAJ:

UVOD ........................................................................................................................................ 3 1. 2. 3. STRATEGIJA EVROPA 2020 .................................................................................... 4 OSNOVNE KOMPONENTE STRATEGIJE EVROPA 2020 ................................. 5 PRIORITETI STRATEGIJE .......................................................................................... 8 3.1. 3.2. 3.3. 4. Inteligentni rast ............................................................................................................ 8 Odrivi rast .................................................................................................................. 9 Integrativni rast .......................................................................................................... 10

INTEGRISANE SMERNICE ZA EVROPU 2020................................................... 11 4.1. 4.2. I deo integrisanih smernica: Ekonomska politika...................................................... 12 II deo integrisanih smernica: Politika zapoljavanja ................................................. 14

5.

STRATEGIJA EVROPA 2020 I BiH ........................................................................ 15

ZAKLJUAK ......................................................................................................................... 16 LITERATURA ....................................................................................................................... 16

UVOD
Neostvareni strateki ciljevi Evropske Unije postavljeni 2000. godine i dalje su odraavali glavne izazove s kojima se suoavaju kako Evropska Unija u celini tako i njene lanice, pa je jo 2008. godine, na nivou EU poeo proces stvaranja novog stratekog okvira za razvoj u periodu od 2010. do 2020. godine. Proces je rezultirao dokumentom Evropske komisije Evropa 2020: strategija za pametni, odrivi i inkluzivni rast u kojoj su na sveobuhvatan nain prikazani najvaniji elementi novog programa. Evropski savjet postigao je dogovor o novoj strategiji 25. i 26. marta, a odluka je slubeno usvojena na Evropskom samitu 17. juna 2010. godine. Ova strategija u osnovi moe da predstavlja ansu za sve zemlje poput Bosne i Hercegovine koja je zapoela proces pridruivanja Evropskoj Uniji i koja se trenutno nalazi u procesu tranzicije. Ciljevi strategije Evropa 2020 mogu da imaju refleksiju na zemlje poput BiH kao i druge zemlje Zapadnog Balkana pogotovo u segmentu pogoenih recesijom i smanjenjem proizvodnih aktivnosti. rijeavanja velike nezaposlenosti to predstavlja to je evidentan problemi problem i u veini zemalja lanica

1. STRATEGIJA EVROPA 2020


U novembru 2009. godine. Evropska Komisija objavila je prvi nacrt strategije i pozvala javnost na diskusiju, a konanu verzija 3.3.2010. godine. Evropski Savet je na prolenom zasedanju sredinom marta 2010. godine raspravljao o konceptu strategije i izboru osnovnih ciljeva za EU. Naloio je Komisiji da u obliku inicijativa predstavi koji su postupci neophodni kako bi se strategija implementirala. Usledile su diskusije u Evropskom parlamentu i Savetu ministara. panija je Evropu 2020 proglasila za jedan od prioriteta u periodu predsedavanja i predvidela njeno konano usvajanje do kraja 2010. godine.Komisija je 27.04.2010. godine Savetu podnela Preporuku o osnovnim obelejima ekonomske politike zemalja lanice Evropske Unije ili Prvi deo integrisanih smernica za Evropu 2020., a 17.06.2010. Evropski Savet usvojio je strategiju Evropa 2020. U oktobru 2010. Evropski Savet je raspravljao o istraivanju i razvoju, pre svega o aspektu kako da unapredi inovacijski potencijal s obzirom na skoranja dogaanja. Poetkom 2011.godine diskutovae se o energetici, sa teitem na prelazak na low-carbon ekonomiju i veu sigurnost u snabdevanju sirovinama. Nakon usvajanja strategije Komisija je informisala zemlje lanice o nainu implementacije strategije, pre svega o koordinaciji politika, instrumentima i ciklusima. U prvoj godini strategije zemlje lanice u e u jesen 2010. predstaviti Nacionalne programe reformi sa detaljnim akcijama koje e preduzeti kako bi implementirale strategiju Evropa 2020. Nova strategija ima kratkoroni cilj da obezbedi uspean izlazak iz aktuelne ekonomske i finansijske krize i istovremeno da obezbedi odrivu budunost sa vie posla i boljim uslovima ivota. Polazne osnove u izradi Strategije bile su: plan izlaska iz ekonomske krize; suoavanje s globalnim izazovima; kontinuitet u sprovoenju nastavak Lisabonske strategije; jaa finansijska podrka; bolja koordinacija sa ostalim politikama EU; bolja podela rada izmeu institucija EU i zemalja lanica; novi mehanizmi za sprovoenje; jai instrumenti evropskog ekonomskog upravljanja i jaanje konkurentnosti na evropskom nivou.

Osnovni meusobno povezani elementi nove strategije su: tri povezane prioritetne oblasti, pet glavnih kvantitativnih ciljeva, sedam vodeih inicijativa, deset integrisanih smernica, koordinacija ekonomskih politika, vri instrumenti praenja ostvarivanja Strategije, jasna podela nadlenosti i relevantnost za zemlje koje ele da postanu lanice EU. Treba naglasiti eksternu dimenziju nove strategije, koja je nedostajala Lisabonskoj. Lisabonski ugovor omoguio je konzistentniji i koherentniji spoljni nastup EU koji

podrazumeva zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, trgovinu, saradnju, humanitarnu pomo i spoljne dimenzije internih politika kao to su: energetika, istraivanje, obrazovanje, zapoljavanje i dr. Evropa 2020 nije relevantna samo u okvirima EU nego i za zemlje kandidate i zemlje susedstva kao katalizator njihovih reformi.

2. OSNOVNE KOMPONENTE STRATEGIJE EVROPA 2020


U strategiji se istie da je finansijska kriza 2008.-2010. godine ponitila uspehe u konomskom rastu i zaposlenosti postignute 90-ih godina prolog veka.U 2009. godini BDP je pao za 4%, industrijska proizvodnja se vratila na nivo 90-ih i 10% radno sposobnog stanovnitva EU ili 23 miliona ljudi je nezaposleno. Ve 2013. i 2014. doi e do smanjenja radno sposobnog stanovnitva. Broj ljudi starih preko 60 godina se uveava za 2 miliona godinje. Oekuje se optereenje socijalnih sistema. Dalje se utvruje da je kriza ukazala na strukturne slabosti EU: manji ekonomski rast od njenih trgovinskih partnera, nisku stopu zaposlenosti i starenje stanovnitva. Globalni izazovi sa kojima se EU suoava jesu ekonomsko jaanje zemalja u usponu, reorganizacija globalnih finansija, klimatske promene i ogranienost resursa. Komisija kao pet vodeih ciljeva za EU predlae oblasti: zaposlenost, istraivanje i razvoj, klima i energija, obrazovanje i borba protiv siromatva

Kao prioriteti utvreni su: inteligentni rast (ekonomija zasnovana na znanju i inovaciji), odrivi rast (ekonomija koja efikasno troi resurse, koja je ekoloki usmerena i kompetetivna) i integrativni rast (ekonomija koja ima visoku stopu zaposlenosti i socijalnu i teritorijalnu integrisanost).

U okviru prioriteta bie pokrenuto 7 inicijativa: Unija inovacije, Mladost u pokretu, Digitalna agenda za Evropu, Evropa resursne efikasnosti, Industrijska politika u doba globalizacije, Nove kvalifikacije i mogunosti zapoljavanja,

Evropska platforma za borbu protiv siromatva

VODEI CILJEVI
Poveati stopu zaposlenosti 20-64-godinjaka sa sadanjih 69% na najmanje 75%. Investirati 3% BNP-a u istraivanje i razvoj, pre svega poboljati uslove za investiranje privatnog sektora u IiR, takoe razviti novi indikator za procenu inovativnosti. Smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bate za najmanje 20% u poreenju sa 1990, odnosno 30% ako to uslovi dozvoljavaju. Poveati udeo obnovljive energije u potronji na 20%, kao i poveati energetsku efikasnost za 20%. Smanjiti stopu aka koji naputaju kolu sa sadanjih 15% na 10%, poveati udeo 30-34 godinjaka sa zavrenom visokom kolom sa 31% na najmanje 40%. Smanjiti broj Evropljana koji ive ispod nacionalne granice siromatva za 25%, ime bi 20 miliona ljudi bilo osloboeno siromatva. INTELIGENTAN RAST ODRIV RAST INTEGRATIVNI RAST
INOVACIJE EU-inicijativa Unija inovacijekoja unapreuje okvirne uslove i raspoloivost finansijskih sredstava za Istraivanje i razvoj, sa ciljem da ojaa lanac inovacije i povea investicije Unije. KLIMA, ENERGIJA I MOBILNOST EU-inicijativa Evropa resursne efikasnosti treba da doprinese odvajanju ekonomskog rasta od korienja resursa, time to e se dekarbonizovati ekonomija, intenzivirati upotreba obnovljivih energija, modernizovati saobraaj i unaprediti energetska efikasnost ZAPOSLENOST I KVALIFIKACIJE EU-inicijativa Agenda za nove kvalifikacije i mogunosti zapoljavanja treba da modernizuje trita rada, time to e se olakati mobilnost zaposlenih i sticanje kvalifikacija tokom itavog ivota, sa ciljem da se povea stopa zaposlenosti i bolje meusobno usklade ponuda i potranja na tritu rada. BORBA PROTIV SIROMATVA EU-inicijativa Evropska platforma za borbu protiv siromatva obezbeuje socijalnu i teritorijalnu koheziju, kako bi svi imali koristi od rasta i zaposlenosti, i ljudi koji ive u siromatvu i socijalnoj isklju enosti mogli da se aktivno ukljue u drutveni ivot.

OBRAZOVANJE EU-inicijativa Mladost u pokretu koja usavrava obrazovne sisteme i ini evropske univerzitete atraktivnijim za studente iz itavog sveta. DIGITALNO DRUTVO EU-inicijativa Digitalna agenda za Evropu koja ubrzava irenje brzog interneta i omoguava domainstvima i preduzeima prednosti digitalnog jedinstvenog trita

KONKURENTNOST EU-inicijativa Industrijska politika u doba globalizacije treba da unapredi poslovno okruenje, naroito za mala i srednja preduzea, i izgradi jaku i odrivu industrijsku strukturu koja je konkurentna na internacionalnom tritu.

Tabela 1. Proriteti i inicijative Evropa 2020

Postavljeni ciljevi su meusobno povezani, tako da postizanje cilja u oblasti obrazovanja poveava zapoljivost, a poveanje stope zapoljavanja smanjuje siromatvo.

Unapreeni kapaciteti za istraivanja, razvoj i inovacije u svim sektorima privrede kombinovani sa efikasnijim korienjem resursa poveavaju konkurentnost i stvaraju nove poslove. Investiranje u iste, nisko-ugljenine tehnologije titi ivotnu sredinu, doprinosi borbi sa klimatskim promenama i kreiranju novih poslovnih i radnih mogunosti. Svaka drava lanica EU u obavezi je da do aprila 2011. godine, izradi nacionalni program reformi u kome treba ove ciljeve da prilagodi svojim mogunostima i uslovima. Nacionalni ciljevi bie mjerilo napretka u ostvarivanju ciljeva Strategije.Da bi se ispunili navedeni ciljevi Evropska unija je lansirala sedam vodeih inicijativa (engl. flagship initiatives) koje razrauju specifine akcije koje treba da se ostvare kako na nivou EU tako i na nivou zemalja lanica. Struktura Integrisane smernice za odreivanje politikih prioriteta EU sa vodeim institucija ciljevima za EU do 2020, koje treba pretoiti u nacionalne ciljeve Rezultat Izvetaji zemalja:
Cilj: Podrka zemljama lanicama pri odreivanju i sprovoenju njihovih strategija u kojima obnavljaju stabilnost svojih nacionalnih ekonomija, pri otkrivanju potencijalnih tekoa i pri vraanju ekonomije odrivom razvoju i odrivim javnim finansijama. Metoda: Jae uzimanje u obzir najvanijih ekonomskih izazova za zemlje lanice uz kalkulisanje posledica po druge zemlje lanice i politike oblasti. Instrumenti: Izvetaji zemalja lanica uz pomo njihovih programa za stabilnost i konvergentnost, zatim odvojene, ali usaglaene preporuke za finansijsku politiku u pozicioniranju prema programu stabilnosti i konvergentnosti, prema nacionalno-ekonomskim disbalansima i tekoama za rast u skladu sa Smernicama opte ekonomske politike

Tematski pristup:
Cilj: Ostvariti naslovne ciljeve o kojim je odlueno na nivou EU kroz odluivanje o sprovoenju odreenih mera na nacionalnom i EU nivou. Metoda: Strateka uloga Saveta iz oblasti u smislu kontrole i nadzora napretka koji je postignut u pogledu dogovorenih ciljeva. Instrumenti: Izvetaji zemalja lanica uz pomo konciznih nacionalnih programa reformi sa informacijama o tekoama za rast i ostvarenom napretku u pogledu ciljeva, zatim politiko savetovanje na nivou EU u obliku preporuka u skladu sa Smernicama opte ekonomske politike (l.121.2)i Smernicama o zapoljavanju(l. 148.)

to se tie podele nadlenosti za implementaciju strategije Evropa 2020 meu institucijama Unije, glavnu odgovornost za upravljanje celokupnim procesom snosi Evropski savet. Odgovarajui odbori u Savetu ministara rade na implementaciji strategije i ostvarivanju zadatih ciljeva u svojoj oblasti. Komisija prati napredak pri ostvarivanju ciljeva preko indikatora, podstie razmenu meu razliitim politikim nivoima i radi na preporukama za dalje postupanje i sprovoenje inicijativa. Ona podnosi godinji izvetaj o rezultatima Evrope 2020, ocenjuje uspenost sprovoenja naslovnih ciljeva, nacionalne izvetaje, stabilnost i konvergenciju. Na osnovu toga izrie politike preporuke ili upozorenja i podnosi predloge za dalje delovanje kako bi se strategija uspeno realizovala. Uloga Evropskog parlamenta je da mobilie graane i nacionalne parlamente i uestvuje u procesu donoenja zakona. Na uee se takoe pozivaju odbori EU, nacionalni parlamenti, regionalne i lokalne samouprave, socijalni partneri i civilno drutvo.

3. PRIORITETI STRATEGIJE
Prema viziji evropske socijalne trine ekonomije 21. veka ekonomija EU treba da bude: inteligentna, odriva i integrativna. Utvruje se da u okviru Unije postoji iroki konsenzus da se radi na izgraivanju ova tri prioriteta do 2020. godine. Istie se da ovi prioriteti podstiu jedan drugi i da se pri njihovom sprovoenju u praksi moraju uzeti u obzir specifinosti svake drave lanice. Investiranje u istraivanje, razvoj i inovativnost, kao i u zelene tehnologije pored toga to predstavlja deo borbe protiv klimatskih promena takoe stvara nove poslovne mogunosti i nova radna mesta. I ulaganje u obrazovanje se dovodi u vezu sa stvaranjem novih radnih mesta i time sa smanjenjem siromatva. S druge strane, Komisija istie da se pri ovim prioritetima ne radi o one size fits all pristupu za sve drave lanice. Smatra se meutim da su oni i pored razlika u stepenu razvoja i ivotnom standardu, izmeu starih i novih lanica, vane za itavu EU-27. Ulaganje u istraivanje i razvoj, obrazovanje, inovativnost i zelene tehnologije treba da doprinese transformaciji tradicionalnih sektora i ruralnih oblasti, ali se uklapa i u potrebe ekonomija zasnovanih na znanju koje pre svega imaju razvijene uslune delatnosti, i time doprinose jaanju ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije.

3.1.

Inteligentni rast

Pod ciljem inteligentnog rasta nastavljaju se napori Lisabonske strategije da se izgradi ekonomija zasnovana na znanju. Znanje i inovacija se smatraju motorima ekonomskog rasta. Stoga se proklamuje ulaganje u kvalitet obrazovanja, istraivanje, promovisanje inovativnosti i transfer znanja. Pritom se kljuna uloga pridaje informacionim i komunikacionim tehnologijama. Smatra se da se rast i kvalitetna radna mjesta stvaraju tako to se obezbjede naini da inovativne ideje budu pretoene u nove proizvode i usluge. Kao tri aspekta ovog prioriteta strategije istiu se: inovativnost, obrazovanje i digitalno drutvo. Utvruje se da EU zaostaje za svojim globalnim partnerima u ovim aspektima te da su neophodni pojaani napori u njihov razvoj. U oblasti inovativnosti se vri poreenje sa izdacima koje SAD i Japan izdvajaju za istraivanje i razvoj i utvruje da su manji za 0,6 do 1,5%. U oblasti obrazovanja ukazuje se na veliku uestalost prijevremenog prekida kolovanja. Poto srednji nivo kvalifikovanosti esto ne odgovara potranji na tritu rada, a i obzirom na do preko 20% veeg udela univerzitetski obrazovanih u pojedinim konkurentskim zemljama, istie se potreba za veim udelom stanovnitva sa visokokolskom diplomom. Takoe se eli poveati kvalitet i atraktivnost evropskih univerziteta u globalnim poreenjima. Uz osvrt na obim globalnog trita za informacione i komunikacione tehnologije, zahteva se vee uee evropskih preduzea. Smatra da su evropski inovativni potencijali znatno ogranieni zbog nedovoljne rairenosti interneta velike brzine. Utvruje se da visokobrzinski internet treba da bude stecite razmene znanja, dobara i usluga.

Kako bi se ove tri oblasti unapredile, strategija predlae tri inicijative, koje se fokusiraju na svaku od njih i u kojima se navodi niz zadataka i obaveza koje na nivou EU preuzima Komisija a na nacionalnom zemlje lanice. U okviru inicijative Unija inovacije Komisija izmeu ostalog obavezuje da e unaprediti uslove preduzea za inovaciju, time to e uvesti Jedinstveni EU patent i specijalni Sud za patente, modernizovati copyright i trademark sistem, unaprediti mogunosti zatite intelektualne svojine za mala i srednja preduzea i slino, dok se zemlje lanice pozivaju da osiguraju da postoji dovoljan broj diplomiranih u oblastima prirodnih nauka, matematike i inenjerstva, kao i da se kolski planovi i programi oblikuju tako da podstiu kreativnost, inovativnost i preduzetniki duh. Druge dve inicijative jesu: Digitalna agenda za Evropu, iji je cilj izgradnja Jedinstvenog digitalnog trita zasnovanom na brzom internetu i pristup brzom internetu za sva domainstva; i Mladost u pokretu, koja sadri niz mera za unapreenje atraktivnosti evropskih visokokolskih ustanova, kao i kvaliteta obrazovanja uopte, ostvare i presti i otvoren pristup obrazovnim institucijama, promovie mobilnost uenika i uitelja i poboljaju uslovi za zapoljavanje mladih.

3.2.

Odrivi rast

Pod ovim prioritetom strategije Evropa 2020 kombinuju se ekonomski i ekoloki interesi, jer se istovremeno sa efikasnim korienjem resursa i razvojem zelenih tehnologija jaa konkurentnost: Odriv razvoj podrazumjeva izgradnju resursno efikasne, odrive i konkurentne ekonomije, iskoriavanje potencijala liderstva EU u takmienju u razvoju novih procedura i tehnologija, ukljuujui zelene tehnologije. Polazne premise sadrane su u poreenju sa globalnim partnerima u oblastima konkurentnosti, borbe protiv klimatskih promena i istih i efikasnih energija. EU treba da uloi napore kako bi osigurala da na tritu zelenih tehnologija i dalje ima vodee mesto. Kao jedna od kljunih taaka za industrijsku konkurentnost identifikuje se nesmetano funkcionisanje infrastrukture. U pogledu klimatskih promena Evropa 2020 sadri jasan stav o potrebi da se maksimalno iskoriste potencijali novih zelenih tehnologija.Vaan cilj je tzv. energetska sigurnost smanjenje zavisnosti ekonomije i industrije od uvoza nafte, gasa i drugih sirovina iz inostranstva. Sa druge strane, investiranje u efikasno i ekoloko korienje energija znai stvaranje novih radnih mesta: prema izvorima Komisije, ostvarenje ciljeva od 20% obnovljivih energija do 2020. i 20% energetske efikasnosti trebalo bi da stvore vie od milion radnih mesta. Kako bi se EU suoila sa ovim izazovima, u okviru prioriteta odrivog rasta predlau se inicijative Evropa resursne efikasnosti i Industrijska politika u doba globalizacije. Inicijative sadre obaveze i zadatke kako za Komisiju na nivou EU, tako i za zemlje lanice. Tako se u okviru inicijative o industrijskoj politici utvruje da su preduzea u EU, dakle primarna i proizvodna industrija kao i uslune delatnosti, u uslovima svetske krize i rastue internacionalizacije, budu ekoloki orijentisana. Komisija iskazuje spremnost da u saradnju sa akterima preduzeima, sindikatima, akademskim strunjacima, NVO, udruenjima potroaa izradi okvir za modernu

industrijsku politiku koja e biti u stanju da izbori sa novim izazovima. Komisija preuzima obaveze obaveze da unapredi uslove za preduzetnitvo, naroito za MSP, izmeu ostalog time to e smanjiti trokove transakcije koji nastaju pri bavljenju preduzetnitvom u Evropi, promovisati clustere i poboljati pristup finansijama. Znaajan deo zadataka tie se: promovisanja restrukturiranja sektora koji imaju potekoe u aktivnostima koje su okrenute budunosti uz pomo sredstava Fonda za prilagoavanje globalizaciji, poveanja konkurentnosti turistikog sektora, razvoja reciklae, transporta i logistike i promociji drutvene odgovornosti preduzea. Od zemalja lanica se oekuje da na nacionalnom nivou inovativna MSPa podre tako to e raspisati javne konkurse koji sadre podsticaje za inovativnost, osigurati ostvarivanje prava na intelektualnu svojinu, smanjiti administrativni teret za preduzea, unaprediti kvalitet legislative i slino.

3.3.

Integrativni rast

Trei prioritet strategije Evropa 2020 i ostvarivanja vizije evropske socijalne trine ekonomije 21. veka ini integrativni rast koji poiva na visokoj stopi zaposlenosti, socijalnoj i teritorijalnoj koheziji. Pod integrativnim rastom podrazumeva se postizanje visoke stope zaposlenosti, investiranje u kvalifikacije, borba protiv siromatva, kao i modernizacija trita rada, obrazovanja i sistema socijalne zatite. Smatra se da Unija na izazov starenja stanovnitva i rastuu globalnu konkurenciju treba da odgovori maksimalnim iskoriavanjem postojeih potencijala za rad. Kao polazne postavke ovog prioriteta strategije definisane su oblasti zaposlenosti, kvalifikacija i borbe protiv siromatva. U pogledu zaposlenosti Komisija ukazuje na nisku stopu zaposlenosti u odnosu na konkurentske zemlje (66% u odnosu na preko 70% u SAD i Japanu), rastuu potrebu za visokokvalifikovanima na tritu rada (16 miliona do 2020.), kao i injenicu da su nezaposleni naroito izloeni riziku od siromatva. Naroito pogoeni nezaposlenou su ene, mladi i dugorono nezaposleni. Takoe se ukazuje na posledice demografskog razvoja sledeih godina. Smatra se da se u sri reformi koje zemlje lanice moraju sprovesti nalazi neometano funkcionisanje trite rada. U skladu s tim, borba protiv siromatva i socijalne iskljuenosti podrazumeva mere za uklanjanje prepreka za zapoljavanje ena, starijih, mladih, invalida i legalnih migranata. Proklamuje se stvaranje uslova za uspene prelaske u karijeri, sticanje kvalifikacija, poboljanja kvaliteta radnog mesta, propustljivost segmenata trita rada, borbu protiv strukturne nezaposlenosti, aktivnu integraciju kao i socijalnu zatitu koja je primerena i odriva. Zato se predlae modernizacija politike zapoljavanja, obrazovanja i sistema socijalne sigurnosti. Teita postupaka pod ovim prioritetom bie izmeu ostalog: drutvena odgovornost preduzea, pristup institucijama za brigu o deci i drugim licima sa potrebama, implementacija principa flexicurity, omoguavanje prekvalifikacija, smanjenje neravnopravnosti u pristupu zdravstvenoj nezi, zdravo i aktivno starije stanovnitvo i slino. U strategiji se predlau sledee inicijative za Uniju i zemlje lanice u oblastima zapoljavanja, kvalifikacija i borbe protiv siromatva: Agenda za nove kvalifikacije i mogunosti zapoljavanja i Evropska platforma za borbu protiv siromatva.

U okviru prve inicijative Komisija se obavezuje da e definisati drugu fazu flexicurity agende, razviti nove eme rada (radno vreme, rasporeivanje radnika), olakati mobilnost radnika unutar EU, ulagati u migracionu politiku koja je okrenuta budunosti i fleksibilno odgovara na potrebe trita rada, jaati socijalni dijalog, podstai uenje itavog ivota, razviti zajedniki instrument za sticanje i priznavanje kvalifikacija od osnovnog do obrazovanja odraslih: Evropski okvir za kvalifikacije, kompetencije i okupacije (ESCO) itd. Od zemalja lanica se oekuje da implementiraju flexicurity principe, provere i kontinuirano prate efikasnost sistema poreza i doprinosa, uklone prepreke za samostalno preduzetnitvo, promoviu nove oblike work-life ravnotee, aktivnog starenja i polne ravnopravnosti, socijalni dijalog, uvedu nacionalni okvir za kvalifikacije i na taj nain doprinesu Evropskom okviru za kvalifikacije, razviju partnerstva izmeu sveta obrazovanja i sveta rada pre svega ukljuivanjem socijalnih partnera u planiranje i sprovoenje obrazovanja itd.

4. INTEGRISANE SMERNICE ZA EVROPU 2020.


Evropski savet je 26.03.2010.godine na predlog Komisije odobrio nastavak rada na strategiji za rast i zapoljavanje. Savet se sloio oko vodeih ciljeva koje zemlje lanice treba da prevedu u nacionalne ciljeve. Na nivou EU Komisija e se pri implementaciji strategije pre svega oslanjati na 7 inicijativa koje su najavljene u saoptenju o Evropi 2020 od 3.3.2010. Prvi deo integrisanih smernica predstavljaju smernice o optim odlikama ekonomske politike zemalja lanica i Unije, a drugi deo ine odluke Saveta o politici zapoljavanja. U skladu sa Ugovorom ekonomska i politika zapoljavanja su od zajednikog interesa i njihova koordinacija se vri preko Evropskog saveta. Zajedno ova dva legislativna instrumenta ine integrisane smernice Evrope 2020 kao okvir strategije i reformi na nivou zemalja lanica. Na tim osnovama drave e sastaviti nacionalne programe reformi u kojima predstavljaju koje mere nameravaju da sprovedu kako bi implementirale strategiju. Komisija ima kontrolnu funkciju dok e Savet jednom godinje predstaviti ocenu napretka kako na nivou zemalja lanica tako i na nivou EU41. Integrisane smernice za Evropu 2020: Obezbeivanje kvaliteta i dugorone odrivosti javnih finansija. Uklanjanje makroekonomskih disbalansa. Uklanjanje neravnotee u Evrozoni. Optimiranje istraivanja i razvoja i ulaganja u inovacije, jaanje trougla znanja i oslobaanje potencijala digitalne ekonomije. Efikasnije korienje resursa i smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate. Unapreenje okvirnih uslova za preduzea i potroae i modernizacija industrijske baze. Poveanje stope zaposlenosti i uklanjanje strukturne nezaposlenosti. Obrazovanje radne snage ije kvalifikacije odgovaraju zahtevima trita

rada, unapreenje kvaliteta radnog mesta i uenja itavog ivota. Poveanje efikasnosti opteg obrazovanja i obuke na svim nivoima i olakanje pristupa visokokolskim ustanovama. Borba protiv drutvene iskljuenosti i siromatva.

4.1.

I deo integrisanih smernica: Ekonomska politika

U okviru smernice o Obezbeivanju kvaliteta i dugorone odrivosti javnih finansija apeluje se na zemlje lanice da implementiraju strategije budetske konsolidacije u okviru Parta za stabilnost i rast, kao i da ponu sa fiskalnom konsolidacijom najkasnije 2011. godine. Prilikom izrade strategija naglasak je bio na merama kojima se favorizuju porezi koji su povoljni za rast i zapoljavanje i daju prioritet izdacima koji podstiu rast kao to je obrazovanje, kvalifikacije i mere zapoljavanja, istraivanje i razvoj (I&R) i inovacije, kao i investicije u mree, npr. brzi internet, energetska i saobraajna infrastruktura. Takoe se preporuuje da se poreski teret premesti sa rada i zaposlenosti na druge oblasti, npr. aktivnosti koje zagauju okolinu, te da se sistem poreza i doprinosa izgradi tako da se rad isplati (make work pay). Za obezbeivanje odrivosti javnih izdvajanja za stare nalau se tri koraka: brza otplata dugova, reforma javnih sistema za stare i poveanje praga godina za stupanje u penziju. Smernica o uklanjanju makroekonomskih disbalansa (2) fokusira se s jedne strane na posledice ekonomske i finansijske krize, a sa druge na neusklaenost koja nastaje zbog dugorono niske kompetetivnosti. Predmet promena treba da budu fiskalna politika, visina nadnica, strukturne reforme trita, proizvoda, finansijskih servisa i trita rada. Smernica o uklanjanju ravnotee u Evrozoni (3) posebno je znaajna za zemlje lanice sa dugoronim manjkom kompetetivnosti, i sadri apel da se postigne strukturno smanjenje na godinjem nivou. lanice Evrozone su obavezne da vode rauna o akumulaciji prevelikog privatnog zaduenja i divergentnim inflacionim trendovima. Zato Evrogrupa treba da redovno prati makroekonomske trendove i po potrebi izrie upozorenja. etvrta smernica, Optimizacija I&R i ulaganje u inovacije, jaanje trougla znanja i oslobaanje potencijala digitalne ekonomije (4), kao najopirnija zauzima znaajno mesto meu ostalima i u direktnoj je vezi sa jednim od vodeih ciljeva Unije o I&R. Sadraj smernice je I&R na nacionalnom i na nivou EU, sa ciljem izgradnje digitalnog drutva. Na nacionalnom nivou re je o reformama koje obezbeuju primereno javno finansiranje I&R i podstiu vrhunska nauna dostignua i specijalizaciju. Jedno od teita je saradnja (kako meu univerzitetima, institutima, javnim, privatnim i treim sektorom) tako i domaa i meunarodna umreenost, i cirkulacija znanja. Napredak se postie modernizacijom univerziteta i drugih istraivakih institucija, izgradnjom infrastrukture, olakavanjem kooperacije i razmene znanja i promovisanjem atraktivnih karijera i mobilnosti istraivaa.Planira se usklaivanje nacionalnih politika za I&R na nivou Unije, a jedan od ciljeva je unapreenje privatnih investicija u I&R poboljanjem okvirnih uslova. Predviene mere odnose se na: fiskalne podsticaje i druge finansijske instrumente, olakavanje pristupa privatnim finansijama, efektna zatita intelektualne svojine, podsticanje potranje pre svega u oblasti ekolokih inovacija, osnovni

preduslov za laku akumulaciju i pristup znanju, te da zato razrade odgovarajue okvire i koordiniu izdvojena javna sredstva. Ohrabruje se razvoj online ponude usluga koja je raznovrsna i lako pristupana, kao to je elektronsko obavljanje administracije, elektronski potpis, identifikacija ili plaanje. Vodei cilj Unije u ovoj oblasti obuhvata sledee komponente koje se ele ostvariti do 2020. godine: poveanje investicija u I&R na 3% BNPa, unapreenje uslova za privatne investicije privatnog sektora u I&R, kao i razvoj novog indikatora za merenje inovativnosti. Efikasnije korienje resursa i smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate (5): Kao to se navodi u prioritetima, jedno od glavnih teita je da se ekonomski rast uini nezavisnim od korienja resursa. Komisija podstie zemlje lanice i preduzea da reforme u pravcu ekologizacije shvate kao mogunost za rast. Vredni podrke su zeleni rast, obnovljive energije, klimatski rezistentne tehnologije, uteda energije i ekoloke inovacije. Kako bi smanjile emisije, zemljama lanicama se preporuuju regulatorni, neregulatorni i fiskalni instrumenti, npr. da uvedu energetske standarde za proizvode i zgrade, daju prednost zelenim projektima pri javnim nabavkama, podre recikliranje, sprovedu prelazak u resursno efikasnu i low-carbon ekonomiju i slino. Istie se neophodnost da se mere sprovedu koordinisano na nivou Unije, kako bi se iskoristile sinergije, te da za to stoje na raspolaganju sredstva fondova Unije. To naroito vai za saobraajnu i energetsku infrastrukturu kao i za informacione tehnologije. Komisija proklamuje da ta trita budu integrisana, ali i otvorena i kompetetivna. S ovom smernicom je povezan vodei cilj Unije u oblasti ekologije koji predvia da se do 2020. godine : smanji emisija tetnih gasova za 20% u odnosu na nivo iz 1990. godine, ili 30% ako to odreeni uslovi dozvoljavaju; zatim da se povea udeo obnovljive energije na 20% kao i energetske efikasnosti za 20%. Unapreenje okvirnih uslova za preduzea i potroae i modernizacija industrijske baze. U ovoj smernici nastavlja se sa naporima za uspostavljanje trita robe i usluga koje je otvoreno i kompetetivno. Jedinstveno evropsko trite se eli dalje razvijati efektnom primenom pravila i izgradnjom neophodne fizike infrastrukture. Od zemalja lanica se oekuje da preduzmu mere u ovom pravcu: da modernizuju administraciju za preduzetnike, smanje administrativne terete (pre svega uvoenjem interoperabilnih online servisa), uklone poreske prepreke, nastave sa sprovoenjem inicijativa Unije za podrku MSPa, obezbede stabilna finansijska trita i omogue pristup finansijama, tite prava na intelektualnu svojinu i podstiu preduzetnitvo. Drave imaju veliki prostor za delovanje kroz javne konkurse i nabavke, na kojima treba da favorizuju inovativna reenja i da praktikuju takmienje koje je otvoreno i transparentno. Za modernizaciju industrijske baze stoje na punom raspolaganju sredstva fondova Unije.

4.2.

II deo integrisanih smernica: Politika zapoljavanja

Smernicom o poveanju stope zaposlenosti i uklanjanju strukturne nezaposlenosti (7) drave se pozivaju da primene flexicurity-principe u borbi protiv segmentacije trita rada i strukturne nezaposlenosti. Za to im stoje na raspolaganju sredstva Evropskog socijalnog fonda. Kao ciljevi se proklamuju: fleksibilna i sigurna zaposlenost, aktivna politika trita rada, uenje itavog ivota, mobilnost, adekvatni sistemi socijalne sigurnosti kao i jasna prava i odgovornost nezaposlenih da aktivno trae zaposlenje. Za ostvarenje ciljeva, saglasno smernicama, treba izgraditi servise za zapoljavanje i razviti personalizovane usluge za lica najudaljenija od trita rada. Predvieno je takoe da drave izvre procenu svojih sistema poreza i beneficija, kao i javnih servisa u pogledu njihovih mogunosti da prue podrku koja je odgovarajua. U tom cilju se uvode mere za promovisanje aktivnog starenja, polne ravnopravnosti i jednakih zarada, integracija mladih, hendikepiranih, legalnih migranata i drugih ranjivih grupa. Politika work-life balance, saglasno smernici br.7 predvia podrku mladima, starima i enama, merama dugotrajne nege i inovacijama u organizaciji rada. Predvia se otvaranje poslova u oblasti zelenih tehnologija, samozapoljavanje i podrka onima koji prvi put stupaju na trite rada. Jedan od vodeih ciljeva EU, koji e zemlje lanice pretoiti u nacionalne ciljeve, jeste podizanje stope zaposlenosti mukaraca i ena starosti 20-64 godine na 75% do 2020. godine, i to putem vee participacije mladih, starijih i niskokvalifikovanih radnika i bolje integracije legalnih migranata. Obrazovanje radne snage ije kvalifikacije odgovaraju zahtevima trita rada, unapreenje kvaliteta radnog mesta i uenje itavog ivota (smernica 8), ima za cilj pruanje odgovarajuih znanja i vetina koje vode porastu produktivnost i zaposlenosti. Kvalitetno prvo i atraktivno dodatno obrazovanje treba da budu podsticaji za uenje itavog ivota i prue mogunost za dalje kvalifikacije. Podrka je potrebna niskokvalifikovanima i starijim radnicima, dok se istovremeno ulae u obrazovanje i iskustvo visokokvalifikovanih, naroito istraivaa. Vlade i poslodavci, socijalni partneri i biznis akteri treba da zajedniki ulau u razvoj ljudskih resursa. Kako bi unapredili zaposlenost mladih, predvieno je da drave zajedno sa socijalnim partnerima razviju eme koje licima sa zavrenim kolom omoguavaju brzo nalaenje radnog mesta. Za ostvarenje ovih ciljeva takoe stoje na raspolaganju sredstva EU. Poveanje efikasnosti opteg obrazovanja i obuke na svim nivoima i olakanje pristupa visokokolskim ustanovama, predvieno je smernicom 9: U tom smislu neophodno je prilagoavanje sistema obrazovanja brzim promenama na savremenim tritima rada. Reforme pokrivaju sve oblasti od edukacije u ranom detinjstvu do obrazovanja odraslih, u formalnom ali i neformalnom kontekstu. To treba da obezbedi sticanje kljunih kompetencija koje su potrebne svakom pojedincu u drutvu zasnovanom na znanju (zaposlenje, dalje usavravanje, informacione tehnologije). Drave treba da obezbede otvorenost i relevantnost sistema obrazovanja time to e omoguiti fleksibilne putanje obrazovanja u okviru svojih nacionalnih sistema, i razvojem partnerstva izmeu sveta obrazovanje i rada. Od posebne vanosti je poveanje atraktivnost uiteljskog posla, smanjenje broja lica koja naputaju kolovanje i poveanje broja lica koja zavravaju tercijarno obrazovanje. Projektovani cilj EU je smanjenje broja lica koja prekidaju kolovanje na 10%, kao i

poveanje udela stanovnitva starosti 30-34 godine sa zavrenim tercijarnim obrazovanjem na najmanje 40% do 2020. godine. Borba protiv drutvene iskljuenosti i siromatva (smernica 10), ini bitnu komponentu strategije Evropa 2020: Cilj je da se u predvienom periodu radi na obezbeivanju jednakih ansi, ukljuujui pristup uslugama koje su dostupne, kvalitetne i odrive, pre svega u zdravstvenom sistemu. Borba protiv socijalne iskljuenosti podrazumeva unapreenje participacije na tritu rada, uenje itavog ivota i mere aktivne ukljuenosti. Sisteme socijalne sigurnosti i penzija treba modernizovati na taj nain da efikasno obezbede sigurnost primanja i pristup zdravstvenoj nezi i da istovremeno budu finansijski odrivi. Sistemi beneficija treba da se fokusiraju na obezbeivanje sigurnosti primanja u periodima tranzicije, kao i na redukovanje siromatva pre svega grupa koje su naroito izloene riziku socijalne iskljuenosti: porodice sa jednim roditeljem, manjina, hendikepiranih, dece i mladih, starijih mukarca i ena, legalnih migranata. Naslovni cilj EU u ovoj oblasti, koji e zemlje lanice konkretizovati u okviru nacionalnih ciljeva, jeste smanjenje broja Evropljana koji ive ispod nacionalne granice siromatva za 25%, to ini 20 miliona stanovnika Unije.

5. STRATEGIJA EVROPA 2020 I BiH


Bosna i Hercegovina je opredjeljena za ulazak u Evropsku Uniiju to je i pokazala u naporima koje je uloila u ispunjavanju predpristupnih obaveza. Integracijski procesi koje Bosna i Hercegovina mora proi na svom putu ka Evropskoj Uniji obavezuju da se posebno obrati panja i da poseban znaaj praenju politike Evropske unije kada je rije o strategiji Evropa 2020 i Evropskoj Uniji kao i sadanjem Okvirnom programu FP7 te buduem programu Horizont 2020. Usklaivanje domaeg zakonodavstva i regulativa sa standardima EU treba da ima najvii prioritet kao za entitetske tako i za vlast na nivou drave. Evropa 2020 je platforma koja Bosni i Hercegovini moe ii u korist jer u osnovi ona predstavlja podsticanje rasta Evropske Unije u svim podrujima djelovanja. Evorpska Unija jasno je opredjeljena za nastavak pruanja pomoi zemljama u tranziciji kroz savjete u smislu kreiranja politika djelovanja, ali i u vidu finansijske pomoi. Dalji napori na provoenju strukturnih reformi, fiskalne konsolidacije, te reformi u vezi s Evropskom Unijom, ukljuujui prihvatanje strategije Evropa 2020. trebali bi ubrzati oporavak i razvoj Bosne i Hercegovine. Naalost, Bosna i Hercegovina mora da se prvo okrene osnovnim stvarima kao to je rjeavanje preostalih politikih pitanja u zemlji pa zatim i u regionu u interesu stvaranja politike stabilnosti i predvidivosti, zavretku tranzicijskog procesa i okupljanju svih politikih i naunih kapaciteta oko projekata iji krajnji cilj treaba da bude stvaranje pogodnog tla za dolazak stranih investicija a samim tim i oporavak i ekonomski razvoj Bosne i Hercegovine.

ZAKLJUAK
U junu 2010. godine Evropski savjet je usvojio prijedlog Komisije o strategiji za rast i zaposlenost Evropa 2020. Odgovarajui na kritiku da prethodna Lisabonska strategija nije uspjela izmeu ostalog zbog jednostrane fokusiranosti na ekonomski rast i zaposlenost, Evropska Komisija istie tri meusobno povezana prioriteta: inteligentni, odrivi i integrativni rast. Strategija se fokusira na pitanja novih stratekih opredjeljenja, prioriteta, sektorskih inicijativa i integrisanih smjernica u oblasti ekonomske politike i politike zapoljavanja. Posebna panja posveena je dinamici implementacije, zadacima Unije i obavezama drava kako lanica tako i onih koje to ele postati u realizaciji vodeih ciljeva. Ovom strategijom posebno je istaknut je znaaj ekoloke i socijalne komponente u otklanjanju uoenih tekoa i dostizanju projektovanih ciljeva u narednom periodu. Evropa 2020 ini osnov za nacionalne programe reformi u kojima e biti konkretizovane mere u cilju implementacije strategije. Komisija ima kontrolnu funkciju dok e Savjet jednom godinje predstaviti ocjenu napretka kako na nivou zemalja lanica tako i na nivou Unije. Strategija ima posebno mesto u procesu pridruivanja i pristupanja novih lanica i oceni postignutog napretka. Bosna i Hercegovina kao potencijalni kandiat za lanstvo u Evropskoj Uniji moe da ima velike koristi od Strategije Evropa 2020, prvenstveno putem mogunosti ekonomskog rasta, poom i preko IPA fondova koji e pratiti novu srtategiju Evropske Unije. Na taj nain mogu se oekivati i nove investicije to bi trebalo rezultirati i smanjenjem nezaposlenosti to predstavlja jedan od glavnih problema s kojma se susreu sve zemlje u okruenju pa tako i BiH. Ipak pred Bosnom i Hercegovinom je dug put do punopravnog lanstva u EU, a procesi reformi i usaglaavanja zakonodavne i druge regulative sa propisima EU idu isuvie sporo.

LITERATURA
1. Fond za otvoreno drutvo,Vodi kroz strategiju Evropa 2020, 2011,Beograd, Srbija 2. European Commission (2010); Europe 2020 A European strategy for smart, sustainable and inclusive growth 3. Jakupovi, S. ,Prezentacija Improving living standards and social inclusion in time of crises , EDASOL 2012, Banja Luka