Семинарски рад из Апликативног Софтвера

Историја и Развој Социјално-Друштвених
Мрежа

Студент:

Професор:

Стефан Рашула НРТ-48/10

др. Радмила Вукић

Београд, 22 новембар 2010 год.

Садржај:
Садржај:..................................................................................................................... 1
1.0 УВОД..................................................................................................................... 2
2.0 ПОЈАМ ДРУШТВА..................................................................................................5
2.1 Социолошки Појам Друштва.........................................................................6
3.0 ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ.............................................................................................8
3.1 Како Функционишу Друштвене Мреже...............................................................9
3.2 Facebook.......................................................................................................13
3.3 MySpace.................................................................................................14
3.4 Twitter.....................................................................................................15
4.0 РАЗВОЈ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА У СРБИЈИ...........................................................16
4.1 10 Најпопуларнијих Друштвених Мрежа У Србији...........................................17
4.2 Корисници FACEBOOK-A у Србији...............................................................19
4.3 Корисници FACEBOOK-A у Хрватској....................................................19
4.4 Корисници FACEBOOK-A у Бих..............................................................19
4.5 Корисници FACEBOOK-A у Словенији................................................20
4.6 Корисници FACEBOOK-A у Македонији...........................................20
5.0 САЈБЕР НАПАДИ................................................................................................. 21
5.1 Пет Савета За Успешнију Борбу СаРизицима Друштвених Мрежа..................23
6.0 ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................25
7.0 ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................26

1.0 УВОД

Када причамо о новим технологијама, обично се дотакнемо теме – шта су нам то
донеле у животу? И заиста, како се технологија развијала добијали смо на
информисаности, мобилности, времену, свему ономе што су нови изазови
угрожавали. Међутим ретке су технологије које су нам и нешто вратиле - друштвене
мреже јесу једне од њих.
Реч интернет потиче од енглеских речи “International Network”, што преводимо као
светску или глобалну мрежу рачунара. За интернет можемо рећи да је практична

реализација повезивања стотина милона рачунара у јединствену мрежу- глобалну
рачунарску мрежу. Појава интернета крајем 20 века, као скупа међусобно повезаних
рачунарских мрежа широм света, означена је као револуционарни догађај. У прво
време најчешће коришћене услуге Интернета биле су: електронска пошта (е-маил),
ФТП (File Transfer Protocol) и Телнет. Прекретница у краткој али бурној историји
Интернета, иницирана од стране Тима Бернерса-Лија (Тим Бернерс-Лее), настаје
развојем WWW (World Wide Web) сервиса који почива на ХТТП (Hyper Text Transfer
Protocol) протоколу и ХТМЛ (Hyper Text Markup Language) језику. WWW, у даљем
тексту Wеб стиче популарност захваљујући особини да лако интегрише и презентује
све типове података (текст, слика, видео, аудио). Данашњу интернет реалност
карактерише рапидан развој и јачање друштвених мрежа, које представљају онлине
заједнице које окупљају људе који деле слична интересовања и склоности.
Најпознатије међу њима су “Facebook“, “Twitter“ i “Myspace“.
Социјалне мреже на интернету данас представљају садржаје који су веома популарни
међу корисницима интернета, а нарочито међу младима. Осим што представљају
врстy тренда, што доприноси њиховој популарности, оне доносе и нове могућности у
комуникацији, као и олакшано склапање контаката, као и употребу и размену
различитих садржаја, што их чини примамљивим.
Интернет је свакако направио револуцију (у многим аспектима), а социјалне мреже
су направиле своју револуцију у оквиру интернета. Када се говори о социјалним
мрежама, прва асоцијација је везана за “Facebook”, (најпопуларнију и најбројнију
виртуалну заједницу тог типа на свету. Популарност “Facebook-a” и његов утицај на
друштво је велики и о томе су урађена (и радиће се) бројна истрживања и студије,
као и озбиљне социолошке анализе. Социјалне мреже, а пре свега популарни “Fejs“,
представљају нови модел понашања и утицаја на интернету, али и у друштву, а
утицај на младе је највећи.

Једно истраживање које је урађено у Великој Британији, показало је да међу највеће
пороке данашњице спадају кафа, чоколада и “Facebook“. Наравно, “Facebook“ је
много „комплекснији“ порок од претходна два.
Данас социјалне мреже, као и коришћење интернета и мобилних телефона
представља стандард и „нешто без чега се не може“, нарочито међу млађом
популацијом. Колико се озбиљно размишља о интернету говори и податак да је
Финска Влада донела одлуку по којој је интернет у Финској постао законом
загарантован, што значи да ће сваки грађанин те земље, у догледно време, имати
универзални, законом заштићени приступ интернету, јер се сматра да је он
неопходан за нормалан живот.
Социјалне мреже пружају разне могућности, а за многе представљају и добру забаву.
Неоспорно је да од њих има доста користи. Многи су на “Facebook-u” пронашли
старе пријатеље с којима су изгубили контакт, упознали нове пријатеље, па и будуће
брачне сапутнике. Ових дана смо сведоци прослава годишњица матуре, од којих су
многе организоване управо преко ове социјалне мреже. Чињеница је да “Facebook”
има и разне апликације, групе и странице преко којих се корисници могу
информисати и сазнати неке занимљиве, али и битне ствари.
Међутим, поред свих тих позитивних страна ”Facebook“, битно је је поменути и оне
негативне. Како на интернету, тако и на “Facebook“ постоје разне могућности за
злоупотребу, а млади су најугроженија циљна група.

2.0 ПОЈАМ ДРУШТВА
У социолошкој литератури се срећемо с употребом речи друштво које има више
значења. Најпре се употребљава да би означило скупни живот који чине више
јединки, имајући у виду разлике људског од животињског, затим изразом друштво
подразумева се свака посебна заједница која је у саставу људског друштва (гене,
племе, народ, нација итд.), као и професионалне организације (друштво социолога,
економиста, правника, лекара, инжењера итд.). Такође се придају различита значења
изразу друштвене појаве. Једном се мисли на појаву производње, други пут на појаву
ратне операције, трећи пут на појаву криминала. Зато се ови термини који се користе
у социологији морају ближе одредити како би се могао донети закључак на које се
значење односи израз друштво.

Слика 2.0.1 (Телекомуникације и информационо друштво)

2.1 Социолошки Појам Друштва

У социологији постоји неколико дефиниција друштва. Захваљујући етнолошким
откричима која су се збила у 17. и 18. Веку, која приказују живот примитвних народа,
може се видети да постоји друштво без државног уређења и да друштво и држава
нису исте појаве, док епоха грађанских револуција и настанак капитализма јасно
указују да су друштво и држава две потпуно различите појаве. То су разлози због
којих се у науци 17. и 18. Века све више морало рачунати са друштвом као појавом
која у целини није садржана у држави и која постоји поред ње и независно од ње.
Познати енглески социолог Херберт Спенсер је изједначавао друштво са организмом.
А Емил Диркем, француски социолог, полазио је од тога да јединке као елементи
врше повезивања и да при том образују друштво. То значи да „друштво није прост
збир јединки већ систем, образован њиховим удруживањем, представља особену
стварност која има своја сопствена обележја. Несумњиво је да се не може ништа
колективно створити ако нису дате појединачне свести, али овај нужан услов није
довољан. Потребно је још да су ове свести удружене, спојене, и то спојене на одређен
начин, из овог спајања произилази друштвени живот и ово спајање га објашњава.

Диркем сматра да група осећа, мисли и дела другачије него кад би неки чланови били
издвојени. Овакве дефиниције друштва су следеће, према Александру Тодоровићу:
„1) Када тврди да друштво није прост збир индивидуа, он се супротставља
атомистичком схватању; 2) Покушава да одреди друштво као посебан и својеврсни
квалитет; 3) Међутим, у овој одредби друштва долази до изражаја психологистичка
компонента“. Фердинанд Тенис мисли да друштво у себи садржи атомистичке
елементе и схватања. Према њему, „друштво, које по конвенцији или природном
праву представља један агрегат, треба да буде схваћено као мноштво природних и
артифицијелних индивидуа, чије се воље и сфере налазе у бројним односима једне
према другима и једне са другима, а ипак остају једне од других независно без
узајамног унутрашњег утицаја“.

Овде се преплићу наредне компоненте: 1) културалистичка („према конвенцији“); 2)
атомистичке („велики број индивидуа“); 3) психологистичке („где се воље налазе у
бројним односима“). Разлика између Диркемовог и Тенисовог схватања је у томе
што, према Диркему, психолошка компонента производи нешто ново, а Теносово
схватање је да производи јединке које се повезују кроз „воље“ – и притом оне остају
независне и немају неки утицај једни на другу.

Марксистичка концепција указује на битне разлике између човека и друштва. Маркс
каже да „односи производње у својој целини чине оно што се зове друштвени
односи, друштво и то друштво на одређеном, историјским ступњу развитка, друштво
особеног карактера, којим се оно разликује од друштва“.

И даље наставља: друштво се разликује према целини производних процеса и да
општи појам друштва Маркс одређује на овај начин: „Тај процес збива се у
специфичним историјско-економским односима производње, који производи и
репродукује само ове односе производње, а самим тим и носиоце тог процеса,
материјалне услове њихове егзистенције и њихове узајамне односе, тј. Њихов
одређенији економско-друштвени облик. Јер целина тих односа, којима се носиоци те
производње налазе насупрот природе међусобно, у којима производе, та целина баш
и јесте друштво посматрано у његовој економској структури“.

Маркс и Енгелс су дали ново схватање друштва, које је саставни део схватања о
генеричној суштини човека. Основа за њих је рад, јер човек преко рада потврђује и
остварује јединство с природом, и он чини суштину генеричког бића човека. Човек
присваја-писао је Маркс-на неколико начина своју многолику суштину, то јест као
потпун човек. Сваки од његових људских односа са светом-вид, слух, њух, укус,
осећања, мисао, контемплација, осетити, хтети, делити, волети-укратко, сви орагани
његове индивидуалности, а исто тако и органи који се напосредно представљају као
друштвени органи јесу у свом обејктивном односу, то јест у свом односу с објектом
присвајања објекта. Присвајање људске стварности и њен однос са објектом јесте
испољавање људске стварности. Маркс је писао: „али човек није само природно биће
него и људско природно биће, тј. Биће које постоји само за себе, стога генерично
биће које се као такво мора потврдити и манифестовати, како у свом бићу тако и у
свом знању. А како све природно мора настати, ткао и човек има свој акт настајања,
историја која је њему позната, и која је стога акт настајања и која се као акт настајања
свесно укида. Историја је права природна историја човека“.

Полемишући с различитим идеалистичким схватањима друштва, Маркс о
производним односима каже да људи у њих улазе независно од свести и воље, а с
разлогом је уакзивао на примарни материјални, објективни карактер друштвене
стварности.

Основне одредбе друштва код Маркса садрже ове компоненте: 1) она је
материјалистичка, јер полази од производних процеса; 2) указује на целину односа
јер је та целина односа одређена производним односима – и то најзначајнијим,
најважнијим; 3) садржи односе међу људима, као и њихов однос према природи у
процесу производње и међусобно, како каже Љ.М: „ глобално друштво представља
сложену целину, која се структуира и диференцира у 3 правца: 1) просторносоцијално подручје (морфолошка подела); 2) посебне групе и слојеви
(стратафикациона подела); 3) различите области друштвене делатности
(функционална подела). Глобална друштва су, као сложене целине делатности
односа, организована. Она садрже у себи више под система: соцјални, економски,
политички, културни (идеолошки). У сваком глобалном друштву постоје парцијалне

и глобалне друштвене групе у оквиру којих се одвијају бројне делатности,
задовољавају индивидуалне и колективне потребе људи “.

Разуме се да друштвене установе могу бити прогресивне и регресивне. Оне, заједно
са одговарајућим друштвеним групама и организацијам чине главну кохезиону снагу
друштва. Михајло Поповић под појмом глобално друштво разуме „ релативно
самосталну, организовану целину свих друштвених делатности и односа, група,
слојева и установа, целину која захваљујући томе што садржи у себи све потребне
услове и чиниоце социјалне егзистенције људи, може релативно независно да
егзистира“.

3.0 ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Пре неколико година, тачније 2002. и 2004. године, настале су тренутно најпознатије
и најпопуларније друштвене мреже – “Myspace“ и “Facebook“. Редовни корисници
глобалне мреже, изненађујуће брзо су прихватили начин функционисања ових
сајтова, и друштвених мрежа уопште. Најбоља потврда је чињеница да је “Facebook“
стигао до милионског броја чланова за мање од годину дана, а данас око 200 милиона
људи има профил на овом сајту! Социјалне мреже сваког дана бележе раст, а само
током прошле године “Twitter“ је забележио раст од 664 одсто. 37% одраслих 70%
младих Интернет корисника користе макар једном месечно друштвене мреже.
Човек као јединка не може сам опстати на планети. Управо та константна мисао у
нашој подсвести тера нас да трагамо за пријатељима. Свако од нас жели да буде
социјално прихваћен, жели да га неко саслуша и да са неким дели срећне и тужне
тренутке. Дружење, стицање нових познанстава у 21. веку, захваљујући Интернету,
никада није било једноставније и брже. Чак иако сте срамежљива и повучена особа,
то знате само ви али не и неко са друге стране екрана и то је једна од главних
предности социјално друштвених мрежа.
Друштвене мреже су и дневник који никада нисмо волели да пишемо. Наша
активност и активност наших пријатеља иза нас остављају јасан запис, уместо слова
у дневнику, имамо фотографије, снимке, статусе. Гледајући наше слике на
„Facebook-u“, или статусе на “Twitter-u“, тачно се можемо сетити шта смо радили у
одређеном периоду нашег живота, како смо размишљали а можда и где смо
погрешили. Ово је оно што нас емотивно везује за ове сервисе, да о њима
размишљамо као сајту који волимо а не још једној пролазној занимацији.
Пословна страна друштвених мрежа које окупљају велики број корисника учинило је
да се и пословни субјекти озбиљније окрену ка њима. Свакако њихова
најинтересантнија могућност огледа се у прецизном циљању на одређене циљне
групе, чиме су маркетари направили корак даље када је маркетинг 1 на 1 у питању.
Гомила информација које одајемо о нама самима, попут годишта, локације или

личних интересовања представљају невероватно вредне податке када је у питању
пласирање кампања, чиме се знатно смањују трошкови маркетинга.
Свој пун потенцијал на друштвеним мрежама доживљава и маркетинг од уста до
уста. Као првенствено сервис за комуникацију, активности које се дешавају око
одређеног бренда могу у многоме допринети пословању одређене компаније, како су
пријатељи они од којих ћемо најрадије примити савет када је одлучивање за
одређени производ/услугу у питању.
3.1 Како Функционишу Друштвене Мреже
Сваки регистровани члан добија своју страницу, популарније названо профил.
Могућности за подешавања и улепшавања профила се сваким даном повећавају, као
нпр. укључивање сервиса са других сајтова, chat са онима пријатељима који су
онлине итд. Вероватно један од кључних разлога због којег се масовно користе
“MySpace” и “Facebook” јесте једноставност коришћења. Следећи добру навигацију
сајта лако можете променити изглед позадине, додати нове слике, омиљену музику
итд. Ви можете да одлучите ко ће бити на вашој листи пријатеља. Имате могућности
позивања других чланова преко њиховх профила као и прихватање и одбијање
нечијег позива да му будете пријатељ. Велико интересовање и мотивацију побуђују
коментари. Сваки регистровани корисник може вам коментарисати профил или
слику коју сте поставили у васој галерији.
Корисници друштвених мрежа као једну од главних предности наводе управо
могућност да стално буду у контакту са пријатељима, а нарочито онима које дуго
нису видели - још од основне или средње школе, са онима чије телефоне не знају, али
желе да знају шта им се у животу дешава. Један поглед на нечији профил говори вам
пуно о његовом животу – где тренутно ради, шта студира, са киме се дружи, која су
му интересовања, где је путовао, коју музику слуша, које књиге и филмови му се
допадају… Много ситних и крупних ствари које о некоме можда нисте знали или сте
их заборавили.
Проблем може да настане када се претера са проведеним временом на овим
сајтовима. Врло лако се адолосценти „навуку“ на друштвене мреже, па постану
зависни од прегледавања својих и туђих профила и коментара. Професор Тим
Пајчил, стручњак за прокрастинацију са универзитета Карлтон у Отави, упозорава да
она достиже сасвим другачији ниво употребом “Facebook-a” и “MySpace-a”, који су
идеални места за губљење времена. Наиме, ради се о свима познатом проблему
одлагања обавеза за касније, што може изазвати стрес, осећање кривице, губитак
личне продуктивности и негодовање других због неиспуњавања одговорности и
обавеза. Услед претеране зависности од „second life-a“ долази до све дужих пауза
током учења, као и до учесталог губитка концентрације.

Још једно занимљиво истраживање са Northwestern Универзитета показује да се
корисници интернета одлучују за различите друштвене мреже, у зависности од своје
расе, етничког порекла и образовања родитеља. Показало се да већина студената беле
расе комуницира преко “Facebook-a” (Слика 1.1), док азијски и азијско амерички
студенти углавном користе друштвене мреже Xанга и Френдстер. Студенти хиспано
порекла углавном користе “MySpace“. Иста студија показује да родитељи корисника
“Facebook-a” углавном имају дипломе колеџа док родитељи корисника “MySpace-a“
имају нижи степен образовања.

Слика 3.1.1 “Facebook”-(интернет страница која служи као сервис за социјалну
мрежу)
Млади Mark Zuckerberg, иако вешт програмер, тада је студирао психологију на
Харварду. За своју екипу с факса већ је развио неколико друштвених “wеб” сајтова,
попут “Coursematcha”, који је спајао студенте с истих колеџа, те “Facemash”, где су
корисници једни другима оцењивали привлачност, ону физичку наравно.
Четвртог. фебруара 2004. године Zuckerberg покренуо је “thefacebook”, пројекат који
је одрадио за своју душу. Сајт је замишљен као друштвена мрежа за студенте
Харварда. У покретању финансијски му је помогао колега Едуардо Саверин.
Нова друштвена мрежа одмах је успела међу колегама на факсу, да би се касније
проширила и на студенте са свих колеџа који су чланови лиге “Ajvi“ (engl. Ivy). Треба
знати да се тада, а и још неколико година касније, у ту друштвену мрежу могло ући
само ако сте ишли на неки од америчких факултета. Подршка за студенте, али и
средњошколце касније се ширила на читаве САД и Велику Британију.

У неким земљама, као што су Сирија и Иран, приступ овој интернет страници је
блокиран на неограничено време, а исто је учињено и на бројним радним местима,
како би се продуктивност повећала. Један од проблема је представљало поштовање
приватности корисника, које је неколико пута доведено у питање. Неколико
Закербергових бивших колега студената је поднело тужбе против “Facebook-a“,
тврдећи да им су им изворни код и друга интелектуална својина украдени.
"Facebook” је апсолутни феномен, 21. век је век у коме смо више него икад суочени
са чињеницом колико смо сами, јер су наши контакти све слабији, иако имамо
друштвену обавезу да комуницирамо и имамо велики број техничких помагала за то.
Чини ми се да “Facebook” потврђује једну теорију о квантуму савременог друштва,
јер вас данас сви питају колики вам је обим струка, не питају вас да ли сте добра
особа,него у колико квадрата станујете и колико платних картица имате. Зато и
“Facebook” тежи што већем броју људи са којима ћете бити у виртуелној
комуникацији. Квалитета односа онда нема нигде, битан је само квантитет."
Развој “Facebook-а” прате и тужбе. На самом почетку, Divya Narendra, и браћа
Cameron и Tyler Winklevoss, оснивачи друштвене мреже ConnectU, тужили су
Marka Zuckerberga да је, у време када је код њих радио као програмер, украо делове
програмског кода и заправо копирао њихове идеје. Случај је завршио на суду, али
прије годину дана поступак је прекинут без пресуде, а две стране су се наводно
нагодиле изван суда.
Када се ствар захуктала, Марку су се придружили колеге с факултета, Dustin
Moskovitz и Chris Hughes. Почео је пристизати и први новац, па су Марк и Дустин
напустили факултет и посветили развоју друштвене мреже коју тада, у лето 2005.
називају “Facebook”. Тада је купљен и домен “facebook.cом”, наводно за 200 хиљада
долара. Наравно, тај новац ипак не долази од "поштеног посла", него се пројекат већ
у тој фази почиње финансирати из џепова инвеститора.
Први већи новац, наводно пола милиона долара, унутра је инвестирао суоснивач
PayPala, Peter Thiel. У другој рунди дошла је инвестиција од 13 милиона долара, и то
од "Accel Partners", фирме која је доста улагала у wеб пројекте. Тада су кренуле и
оптужбе да “Facebook” заправо служи као средство за прикупљање података о
корисницима, што је уосталом и стоји у условима коришћења те друштвене мреже.
Ипак, кориснике недостатак приватности очито превише не забрињава, па “Fejs” и
даље расте, а расте и вредност фирме која добија још 25 милиона долара инвестиције.
Процењује се да “Fejs” само на податковни простор троши преко 10 милиона долара
годишње.
Без обзира на то што сви мисле да је новац на “webu” лако зарадити, многи сматрају
да “Fejs” још није ушао у профитабилне воде, те да се и даље мора потпомагати
инвестицијама и продајом удела.
Тако је пре две године “Microsoft” купио 1,6 посто удела у “Facebook-u” за 240
милиона долара, па је укупна вредност фирме процењена на чак 15 милијарди долара.

Зуцкерберг још увијек је власник 20 посто удела, па се његова (потенцијална)
имовина процењује на три милијарде.
Када је екипи постало јасно да је једино што стоји између њих и заиста великог
новца чињеница да са својим принципом ексклузивне мреже за студенте никада неће
престићи “MySpace”, “Friendster”, “Bebo” и друге друштвене мреже опште врсте,
Facebook отвара врата свима који имају мејл адресу, старији су од 13 година и који се
желе регистровати. А, показало се да таквих има заиста много.

3.2 Facebook

“Facebook” је увек прикупљао чланство, као уосталом и други, по принципу: "па сви
су већ тамо!" Ипак, има ствари које га разликују од већине друштвених мрежа. Прво:
постоји мишљење да та ствар није за клинце. Друго: за разлику од главног
конкурента, “MySpace-a”, не дозвољава потпуно прилагођавање изгледа профила.
Треће: апликације.
“Facebook” има гомилу властитих апликација, али отворивши врата програмерима
свих земаља да и сами направе властите, “Fejs” је постао прекрцат разним играма,
квизовима и другим (не)занимљивим додацима… што неке весели, али многе и
одбија.
Било како било, “Facebook” (Слика 3.2.1) омогућава прилично једноставан
друштвени контакт, груписање по интересима, дељење фотографија, масовно
комуницирање и друге ситнице које људе веселе.

Слика 3.2.1 “Facebook“-(интернет страница која служи као сервис за социјалну
мрежу)

3.3 MySpace

Слика 3.3.1 “MySpace” -(интернет страница која служи као сервис за социјалну
мрежу)
Протеклих година није било нимало добро за “MySpace” (Слика 2.1 MySpace).
Обзиром да се број корисника ове мреже смањивао, промене у руководећем кадру и
други проблеми су до темеља уздрмали некада лидера на пољу друштвених мрежа.
Сада водећи двојац ове мреже који чине Mike Jones и Jason Hirschorn желе да нешто
промене. Они су најавили да ће мрежа проћи кроз темељне промене које ће донети
нове карактеристике и проширити оне постојеће. Главна тачка ослонца “MySpace”

мреже ће и даље остати могућности слушања музике и праћење медиа садржаја али
уз бројне нове опције. “MySpace” је у јануару 2008 имао око 119.6 милиона
јединствених посета.
3.4 Twitter

Слика 3.4.1 “Twitter” -(интернет страница која служи као сервис за социјалну мрежу)
Твитер (Слика3.1) (енг. “Twitter”) је бесплатна друштвена мрежа и микро-блог алат
који омогућава својим корисницима да читају туђе и шаљу своје микро-текстуалне
уносе, такозване твитове.
Твитови су текстуални уноси не дужи од 140 карактера. Уноси се објављују на
корисниковом профилу и испоручују другим корисницима који су се пријавили да их
добијају. Они који шаљу твитове могу да ограниче испоруку само на оне из свог
круга пријатеља, док је услуга у старту подешена тако да шаље уносе свима који се
на њих пријаве. Корисници могу слати твитове преко Твитеровог сајта, СМСа, РССа
(само примање твитова), или помоћу бројних других апликација које слободно
развијају корисници-програмери, као што су “Tweetie”, “Twitterrific”, “Twitterfon”,
“TweetDeck” и “Feedalizr”.
Услуга је бесплатна преко интернета, али слање и примање уноса преко СМСа може
бити наплаћено од стране телефонског провајдера.

Од марта 2009, “Twitter” је забележио раст популарности у свету. “Twitter” се често
описује као 'интернетски СМС' у том слислу да сајт пружа могућност корисницима
да шаљу и примају нове уносе помоћу разних алата тако да често није ни потребно
користити сам оригинални сајт. Ова флексибилност је омогућила сајту да добије већу
популарност него што би то био случај да су корисници били приморани да посећују
оригинални сајт како би користили ову услугу.
Твитови могу да садрже ознаке (енг. tags) састављене од појма са префиксом # (енг.
hashtag), попут #serbia. На овај начин се омогућава проналажење твитова на одређену
тему једноставним тражењем употребљене ознаке.
Знак @ испред корисничког имена, попут @корисничко_име, користи се за
упућивање реплике одређеном кориснику, или више њих. Твитове који почињу са
@корисничко_име могу видети сви остали корисници, али се такве поруке сматрају
директном репликом кориснику чији је надимак први у низу.
За упућивање директне (приватне) поруке неком кориснику користи се мало
латинично слово d испред корисничког имена особе којој се порука шаље (нпр: d
корисничко_име порука). Овако послате твитове може видети само особа којој је
порука послата.
4.0 РАЗВОЈ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА У СРБИЈИ

Када говоримо о друштвеним мрежама у Србији, оне постају све популарније, неке
од најразвијенијих су Фурка (http://www.furka.com.) и Карике (http://www.karike.cоm).
Тешко је дефинисати када су се појавиле прве овакве мреже код нас, пошто се неки
сајтови који постоје дужи низ година сада декларишу као друштвене мреже. Небојша
Радовић, студент и блогер, задужен за настанак једне од највећих друштвених мрежа
у Србији, “Furka”, каже да су пионирске подухвате на овом пољу извршили “Ellecta”,
са пројектом “Bleya”(данас више не постоји), и Инфостуд са сајтом “zujanje.com”.
“Ови сајтови и поред концепта сличног тада популарном “MySpace-u” нису успели
превише да заживе и озбиљнији раст друштвених мрежа почиње са доласком Фурке
и Карика који се данас налазе међу 20 најпосећенијих сајтова у Србији”, каже
Радовић. Он додаје да се код нас под друштвеним мрежама чешће подразумевају
“dating” портали, којима је примарна функција упознавање, а не одржавање контакта
са пријатељима.
Са друге стране постоје форуми, који највише служе за саветовање, информисање,
тражење одговора на различита питања, од тога где да нешто купите, како да сами
поправите нешто или решите емотивне проблеме. О томе је ипак лакше говорити на
матерњем језику, па се сматра да је за развој домаћих форума и онлајн заједница
пресудно управо постојање квалитетног садржаја на српском језику. То је оно што
као кључ успеха издваја Иван Минић, власник једне од највећих интернет заједница

у Србији, форума “Burek”. “Кључ посећености је садржај. Чињеница да готово свако
може наћи оно што га занима ако се само мало потруди. Људи углавном када нађу
оно што им треба погледају и шта још форум нуди, и одређени број њих одлучи да
остане дуже, да се активно укључи у рад заједнице и допринесе њеном даљем
развоју”, каже Минић.
Друштвене мреже у Србији прилагођавају се ограничењима које имају сами
корисници – у питању је пре свега спора интернет веза, јер велики број корисника
користи dial up. Ипак, ови сајтови се труде да приближе младима интернет, покажу
им различите могућности које он нуди и дају им разлога да га користе. Небојша
Радовић сматра да концептуално, домаћи сајтови не заостају много за странима и да
се труде да младима коришћење Интернета, онаквог какав је у Србији учине
забавним и уз то омогуће да упознају људе сличних интересовања, изразе своју
креативност или имају своју галерију онлине. “Ово су концепти које “Furka” заступа.
Наша мрежа је за неких 9 месеци постојања успела да окупи преко 50.000 чланова, а
сајт свакодневно посећује око 20.000 јединствених корисника. Сам раст сајта, а
касније и Карика, учинио је да друштвене мреже постану потпуни хит на нашем
тржишту, и представи неколико десетина сличних сајтова, који углавном
функционишу са много мањим успехом. Каква је будућност друштвених мрежа у
Србији, видећемо, битно је да су постављене здраве основе”, каже Радовић.
Врло је занимљиво да у целом региону највећи број корисника је старости између 18
и 35 година (чак 71 одсто). Број корисника “Facebook-a” у Србији представља 11,32
одсто од целе популације, у Хрватској је тај проценат 14,71%, у Словенији 15,1%, у
БиХ 7,57%, и у Македонији 8,48%.
Судећи по трендовима у свету, можемо претпоставити да ће овакви сервиси
постајати све популарнији са повећањем броја корисника интернета у Србији. Не
треба бежати од иновација на Интернету, и лепо је испробати различите новине,
ипак, и оне нам могу одузети много времена, па ни у овако лаком и интересантном
начину комуницирања не треба претеривати.
4.1 10 Најпопуларнијих Друштвених Мрежа У Србији
Блог “AdriaTalk.com” је направио истраживање о коришћењу друштвених мрежа у
Србији. Најкоришћенија друштвена мрежа у Србији је “Facebook” са 1,2 милиона
јединствених посетилаца месечно. У нашим претходним текстовима смо већ имали
прилику да истражујемо феномен и број корисника друштвене мреже “Facebook” у
Србији, која је убедљиво најпопуларнија друштвена мрежа у Србији.
“MySpace” је доживео приличан пад популарности међу љубитељима онлине
дружења у Србији, али је и даље на високом другом месту са 290 хиљада месечних
посетилаца. Следи популарна локација за дељење и чување слика “Flickr”, која у

Србији има 180 хиљада посетилаца месечно. Друштвена мрежа “Hi5” (“haj fajv”)
месечно забележи око 140 хиљада посета из Србије.

Слика 4.1.1 (Табела 1-10 најпопуларнијих друштвениј мрежа у Србији)
Naziv

Broj.posetilaca*(u hiljadama)

Facebook

1200

MySpace

290

Flickr

180

Hi5

140

Tagged

100

Karike

100

Neogen

69

Poznanici

53

Furka

39

Dodirni me

36

Grafikon 4.1.2 (Broj posetilaca drustvenih mreza na mesečnom nivou, u hiljadama)

На петом, односно шестом месту се налазе друштвене мреже “Tagged” и “Karike” са
100 хиљада месечних посета. Следе, “Neogen” са 69 хиљада месечних посетилаца и
друштвена мрежа “Poznanici” са 53 хиљаде посетилаца на месечном нивоу. “Furka”
се налази на 9. месту по броју јединствених месечних посетилаца са 39 хиљада
посета, док је на “Dodirni me” на зачељу ове табеле са 36 хиљад
4.2 Корисници FACEBOOK-A у Србији

Број корисника у Србији се повећао у претходних 45 дана за приближно 50.000 нових
корисника и сада износи преко 849 хиљада. Ово практично значи да сваки дан, преко
хиљаду људи из Србије отвори профил на најпопуларнијој глобалној друштвеној
мрежи – “Facebook-u”. Број мушкараца се незнатно повећао у односу на наше
претходно истраживање у марту 2008 године, па је њихов удео сада 51% у односу на
50,1% у претходном периоду. Највећи број корисника – преко 600 хиљада, је
старости између 18 и 35 година, што чини 72.1% од укупног броја корисника.
4.3 Корисници FACEBOOK-A у Хрватској

Број корисника “Facebook-a” у Хрватској се попео на преко 660 хиљада, од чега
преко 436 хиљада чине корисници између 18 и 35 година. Од укупног броја
корисника 51,58 одсто чине жене, а 48,42 одсто корисници мушког пола.

4.4 Корисници FACEBOOK-A у Бих

У Босни и Херцеговини је слично као и у претходне две земље број корисника
“Facebook-a” у сталном порасту и износи 340 хиљада, од чега је скоро 68% у
старосном добу између 18 и 35 година. Однос профила мушкараца и жена је
прилично избалансиран (50,13 одсто мушкараца и 49,87 жена).
4.5 Корисници FACEBOOK-A у Словенији

Број профила на “Facebook-u” чији су власници Словенци је 302 хиљаде. Однос
мушакараца и жена сличан, као у случају Хрватске – 53,68% жена и 46,32%
мушкараца. У Словенији старосна структура не одудара од просека региона, па је
тако 76,9% Словенци на “Facebook-u” су старости између 18 и 35 година.
4.6 Корисници FACEBOOK-A у Македонији

Македонија има најмањи број корисника “Facebook-a” у региону и он износи мало
мање од 170.000, од чега је 50,48 одсто мушкараца и 49,52 одсто жена. И у
Македонији највећи проценат корисника (80,43%) је стар између 18 и 35 година.
Табела 4.6.1 – (Укупан број корисника друштвених мрежа у процентима на Балкану)
Земља

Број
корисника

% од укупног
броја
становника

Србија

849.440

11,32

Хрватска

662.100

14,71

Македонија

169.680

8,48

Словенија

302.220

15,1

БИХ

340.680

7,57

Укупан
број корисника

2.324.120

-

Једна од већих интернет компанија која послује на територији Балкана, Neogen, је
поново лансирала сајт “Kolege.rs”, намењен окупљању пријатеља из основне и
средње школе, те колега са факултета и са радног места.
Нова верзија сајта “Kolege.rs” садржи многобројне занимљиве функције које могу
помоћи корисницима да сачине свој професионални профил и да пронађу друштво из
школских дана, као и радне колеге. Чланови овог сајта ће моћи да направе профил у
коме се налазе информације везане за њихово образовање и радно искуство, а
помоћу група ће бити у могућности да остваре контакт са својим бившим и

садашњим колегама. Такође, чланови могу додавати контакте на свој профил и
формирати мреже пословних познанстава која им могу помоћи у грађењу каријере.
Просечан корисник Интернета у Сједињеним државама проводио је 4,5 часова
дневно на “Facebook-u” у јуну, што је далеко више од свих познатијих wеб сајтова,
показују подаци консалтинг компаније Nielsen.
Извештај Nielsen Онлине показује да је 87,25 милиона корисника Интернета у САД
посетило са посла и од куће “Facebook” и да је просечан корисник провео 4 сата, 39
минута и 33 секунда на овом "убици времена". Прошлог месеца, Nielsen је известио
да је “Facebook” забележио раст од 700 одсто у периоду од априла 2008. и априла
2009. године по времену коришћења корисника.
Једно друго истраживање компаније “iStrategyLabs” показало је да број млађих
корисника “Facebook-а” опада у последњих шест месеци, док је све више старијих
корисника, изнад 55 година, чији раст износи 517 одсто.
Следећи на листи је “Yahoo!” и сајтови у његовом власништву које је посетило 134
милиона америчких корисника и који су провели у просеку 3 сата, 15 минута и 55
секунда на сајтовима ове групације. “AOL” се налази се на трећем месту (2:43:10),
док је “Google” тек на четвртом месту (2:31:08). “Microsoft” и његови сајтови нашли
су се на петом месту (2:12:20), показују подаци Nielsena.
Огроман раст популарности бележи “Twitter”, са 3.712 одсто у односу на исти
период, чиме је постао пета по величини онлине друштвена мрежа.
(“http://www.economy.rs”, 17. јул 2009)

5.0 САЈБЕР НАПАДИ

“Sophos-ови” експерти су додали да сви најпопуларнији social networking weб sajtovi
- “Facebook”, “MySpace”, “LinkedIn” и “Twitter” - искусили хакерски утицај кроз
spam и “malverske” нападе током 2009. године. Сви ови напади су имали основни
циљ да заразе корисничке рачунаре или да украду поверљиве информације.
Сајбер криминалци су путем social media употребом старих техника, настојали да
заведу кориснике да пошаљу новац на далеке дестинације својим пријатељима који
су у невољи или су на пример, избацивали лажне “Facebook error” поруке. Типичан
метод напада је био и крађа корисничког имена и приступне лозинке (користећи
“phishing” или “spyware”), што су даље користили да би са тог профила слали spam

или maliciozne линкове пријатељима одређеног корисника. Према “Sophos”
истраживању, једна трећина испитаника је била “spam-ovana” на “social networking”
сајтовима, док је скоро једна четвртина (21%) била жртва “phishing” или
“malverskog” напада.

Извор: http://www.personalmag.rs/tag/social-networking/
Слика 5.0.1 “Sophos“ истрживање-(Процентуални запис корисника који су били
жртве “spama”, “phishing” ili “malverskog” напада)
Према предвиђањима експерата из “Sophos-а”, “social networking” понашање
запослених ће и даље да се развија. Слично томе, развијаће се и различити начини
организовања превара и у потребе “social networking” wеб сајтова. Међутим, постоји
опасност уколико се запосленима забрани приступ њиховим омиљеним “social
networking” сајтовима. Управо оваква акција, може да примора запослене да пронађу
друге начине приступа mrežama i da tako zaobiđu kompanijsku zaštitu i ugroze
kompletnu kompanijsku mrežu i podatke.

Извор: www.personalmag.rs/tag/social-networking/
Слика 5.0.2 “Sophos” истраживање-(Приказ како компаније контролишу приступ
социјално друштвеним мрежама у процентима)
“Social networks су овде и ту ће остати. Битно је да се организације на добар начин
заштите и да на практичан начин раде са овим сајтовим, никако против њих,”
закључио је Graham Cluley, виши технолошки саветник за “Sophos”. “Усвајањем
холистичког приступа, укључујући и инвестиције у боља сигурносна решења, и
наравно уз едукацију запослених, организације ће бити боље припремљене да се
ухвате у коштац са social networking ризицима.”

5.1 Пет Савета За Успешнију Борбу СаРизицима Друштвених Мрежа
У циљу боље заштите “Sophos” даје неколико корисних савета:
•Едукујте своје запослене о онлине ризицима – осигурајте се да су сви запослени
свесни утицаја њихових акција на корпоративну мрежу

•Размотрите филтрирање приступа појединим social networking wеб сајтовима у
тачно одређено време - ово се може једноставно подесити кроз усер групе или
временске периоде на пример
•Проверите које информације ваша организација и запослени деле онлине – ако су
поверљиви пословни подаци “у игри”, процените ситуацију и реагујте одговарајуће
•Проверавајте ваша “Web 2.0” сигурносна подешавања редовно – корисници би
требали да “шерују” само информације повезане са послом и то са одређеним трећим
лицима
•Осигурајте се да имате решење које ће проактивно скенирати све wеб сајтове и
регистровати пронађени малвер, спам или пхисхинг садржај.

6.0 ЗАКЉУЧАК

Друштвене мреже (“social networking” сајтови) нешто су новији феномен у интернет
сферама. Реч је о бесплатним онлине сервисима који корисницима омогућују
разноврсне видове комуникације са светом и могућност сопственог представљања.
Друштвеним мрежама данас се користе стотине милиона људи, а осим оних
неутралних (опште употребе) постоје и сервиси с одређенијом наменом ради
садржајног фокуса и профила корисника.
Комуникација преко news grupa с временом се проширила на општу употребу и
постала један од првих облика Интернет дружења и јавних расправа. Нешто касније
развијају се и популаришу IM klijenti, chat appleti унутар wеб портала и форуми
незнатно другачији од данашњих. Већ су ти програми и appleti пружали солидне
могућности профилирања корисника и саме комуникације са свијетом. Међутим,
због ниских брзина спајања корисника, недостатка складишног простора услужних
сервера и технолошких ограничења истинско виртуално дружење и/или презентација
нису били изводљиви. Еволуцијом споменутих технологија дошло је до рапидног
повећања интереса корисника (чији је број годинама експоненцијално растао) које ни
данас не јењава. Бесплатно постављање слика и видео klipova, те писање блогова и
управљање садржајем постали су весници нове корисничке парадигме. Њу одређују
они wеб сервиси који су суставно интегрирали све наведене технологије: blogova i
chata do video i foto 'albuma' и од споменутих компоненти направили компактан
систем друштвене мреже. Данашње друштвене мреже су у највећој мери бесплатне –
тек неке од њих наплаћују додатне услуге. Једини предуслов за њихово коришћење је
(што бржа) интернет веза, а понегде и периферни уређаји попут web kamere или
headseta.

7.0 ЛИТЕРАТУРА

[1] http://www.wikipedia.com
[2] Http://www.mingl.org/osvrt/index.php/2008/06/30/društvene-mreže-na-internetu.html
[3] http://www.economy.rs
[5] http://www.personalmag.rs
[6] http://www.poslovanja.com
[7] http://www.slideshare.net
[8] http://www.smedia.rs
[9] http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_16-17.199.html
[10] http://idesh.net/report/facebook
[11] http://www.informatologija.net/blog/2867-najčešći-prigovori-nadruštvene-mreže/
[12] http://www.adriatalk.com/10-najpopularnijih-društvenih-mreža-u-srbiji/
[13] http://www.mingl.org/onlajnreputacija/socialnetworks

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful