ZLATO PRECISCENO U OGNJU - Robert Dz. Vilend PDF

ZLATO PREIENO
U OGNJU
Robert D. Vilend
www.najvaznijevesti.com
Robert. D. Vilend
ZLATO PREIENO U OGNJU
Naslov originala:
Gold Tried In the Fire
Prevod sa engleskog:
Mirjana eri
Pesme prepevao:
Zvonimir Kosti Palanski
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad, 2015
tampa:
Apollo Graphic Production, Beograd; tira 50 primeraka
Dizajn korice:
Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com
Elektronska verzija knjige Zlato preieno u ognju

besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu.
Ukoliko elite da kupite ovu knjigu u tampanom obliku,
moete je naruiti na:
www.eden.rs; (+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com; (+381) 064/40-29-428
Sadraj
Predgovor 5
1. Kako moete prestati da inite nepravdu poto
poverujete u Hrista? 7
2. Novozavetno opravdanje verom: ono koje deluje12
3. Hristos je uinio neto za svakog oveka22
4. Koja je to stvarna vera?28
5. Kako nam je neprijatelj ukrao veru34
6. Vie o toj eksplozivnoj rei, o Veri42
7. Ne moete propasti ako stalno verujete!50
8. Delo Svetoga Duha je stalna dobra vest 58
9. ta znai gledati u Isusa?69
10. Hristova sluba u Svetinji i opravdanje verom80
NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog zaveta preuzeti su iz Savremenog srpskog prevoda, dok su starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure
Daniia.
Predgovor
Vera je velianstveno novozavetno blago podsticajne istine, koja nije bila dovoljno cenjena u mnogim raspravama o
opravdanju verom. Ona podrazumeva mnogo vie od onog
to nazivamo poverenjem, jer u sebi ne sadri element sebinosti. To je svesrdno prihvatanje Boje ljubavi (agape) otkrivene u Hristovoj rtvi. Takva vera, budui dinamina, omoguuje jevanelju da bude istinska sila Boja na spasenje, jer
deluje kroz ljubav i na planu opravdanja i na planu posveenja.
Opravdanje poiva na zakonskim odredbama krsta, ali je vie
od zakonske izjave: ona osposobljava vernika da bude posluan svim Bojim zapovestima.
Robert D. Vilend
Prvo poglavlje
KAKO MOETE PRESTATI DA

INITE NEPRAVDU POTO
POVERUJETE U HRISTA?
Pismo je teklo na udnom nareju seoskog tinejdera iz
Afrike, kome je engleski bio drugi jezik i stoga prilino oskudan. Ali ono me je uzdrmalo, kao da me je stomatolog takao
u ivac.
Poetak a i zavretak pisma bili su dosta jednostavni.
Dragi sledbenici Isusa Hrista, ja sam novi mlad hrianin. Suoen sam s problemima i potrebna mi je pomo. Mogu
li da saznam neto vie o tome?
(u potpisu) Magara
Meutim, na pitanja izmeu redova bilo mi je teko da
odgovorim, s obzirom da ivim daleko od njegove stvarnosti i
njegovog zabaenog sela u Africi. Ali moram da mu poaljem
neki odgovor, budui da je Isus Hristos Spasitelj svih ljudi
i oekuje da Njegovi propovednici neto korisno kau ak i
jednom tinejderu iz afrikog sela. Magara je najpre postavio
ovo pitanje:
(1) Sveto pismo kae da, ukoliko sretnete nekog ko je
na ravom putu, treba da mu pomognete. Pretpostavite da na
svom putu naiem na nekog ko nosi balon pombe (pivo koje
prave domoroci); da li da mu pomognem?
Sluaj je hteo da ja znam poneto o ivotu u afrikom
selu. Neko na ravom putu koji nosi balon piva vrlo je verovatno njegova ostarela tetka ili baka. Za nju je prodaja tog piva
jedino to zna da bi zaradila gotov novac i kupila sapun ili so.
Pretpostavite da Magara, novi mlad hrianin odbije da ima
Zlato preieno u ognju
bilo kakve veze s njenim poslom. Ne, draga bako, ne mogu

vie da ti pomaem u proizvodnji ili prodaji alkoholnih... A
ona odvrati: Ba si mi ti neki fini hrianin nee da pomogne svojoj jadnoj staroj baki!
Sledee pitanje je isto tako teko:
(2) Pretpostavite da se u subotu vraam iz crkve i naletim na nekog ko nosi veoma teak dak kukuruza na pijacu;
mogu li da mu pomognem u noenju?
I to je vrlo verovatno neki roak ili roaka, moda ona
ista baka ili ostarela tetka. Ne, draga tetka, ja sam sada hrianin i ne mogu ti pomoi danas u noenju tog tekog tereta.
Tek sutra. Mislite li da je na Magarina pitanja lako odgovoriti? Zamislite sebe u tom afrikom selu i shvatiete da to nimalo nije lako!
Ali poslednje pitanje me je prosto zapanjilo, jer sadri u
malom veliku borbu izmeu Hrista i sotone i dovodi u zabunu
svakog budnog Hristovog sledbenika, ma gde on iveo.
(3) ta ovek moe da uini kako ne bi ponovo greio
poto poveruje u Hrista? ta je Magara hteo da kae postavljajui takvo pitanje?
Magarino selo je ono to apostol Jovan naziva svetom koji
vie ne treba da volimo. Njegovo selo je jo moda vie svet
nego mesto u kome vi ivite, iako je va svet moda pun seksopova i pornografskih asopisa na uglu vae ulice i reklama o
jezivim bordelima koje vas pozivaju na vaem putu za grad.
Magari u njegovom selu nije potreban Plejboj ni Hasler,
niti mora da plati da bi se suoio sa iskuenjima u knjigama,
asopisima ili na ekranu. Takva posredna zadovoljstva tamo bi
bila smena. Mnoge seoske devojke ak i one koje tvrde da
su hrianke vie su nego spremne da izvedu predstavu za
Magaru uivo, besplatno, u bilo koje vreme. I on vrlo dobro
zna koliko su primamljiva njihova lukavstva. Mnogi od njegovih hrianskih prijatelja ne ustruavaju se da gree i poto su
poverovali u Hrista.
Kako moete prestati da inite nepravdu poto poverujete u Hrista?
Pogubni uticaj skoro jednovekovnog hrianstva u Africi

usadio je ljudima ideju da vi moete da nastavite da greite
i kad postanete hrianin. Jedina razlika je sada u tome to
se spasavate u svojim gresima umesto da budete izgubljeni u
njima, pod uslovom da sredite svoje raune s Bogom odgovarajuim ispovedanjem pred crkvom ili pred svetenikom,
ispatanjem i pohaanjem crkve, posebno na Boi i Uskrs.
Vi ne prestajete da budete ljudsko bie kad postanete hrianin, zar ne? Devojke u Magarinom selu umeju da ga na
naoko stidljiv nain zapitaju: OK, ti si sad hrianin ali jo
uvek si to ti, zar ne, momino?
Pastor jedne od najveih afrikih crkava nedavno je javno jadikovao da je preko 90 posto nevesta koji su proetale
izmeu redova njegove katedrale bile trudne. A jedan biskup
se u novinama alio da veina momaka umeanih u pronevere i korupciju tvrde da su hriani. Naravno, kae se, od vas
se ne oekuje da prestanete s grehom kad postanete hrianin.
Nemogue je prestati. Zar to nije svima poznato?
Ali Magara ima savest koja ga uznemirava. On je otkrio
jedno otro pitanje koje Biblija postavlja: Treba li da nastavimo ivot u grehu tako da se Boja blagodat uvea? Sigurno
ne! Mi smo umrli grehu kako onda moemo nastaviti da i
dalje ivimo u njemu ? Zasigurno znate da kada smo krteni
u zajednicu sa Isusom Hristom, mi smo krteni u zajednicu
Njegove smrti? (Rimljanima 6,1-3 TEV1).
Magara se veoma udubio u svoju Bibliju i zabrinuo se.
On je jo ljudsko bie to odvie dobro zna. Moda ak toliko dobro da je to prosto bolno. Nije prolo mnogo vremena
od njegovog krtenja a on je ve potonuo. Jo uvek ima da se
bori sa svojom starom prirodom. ak je jo neto otkrio: zle
elje kao da su sada pojaane, a iskuenja privlanija nego to
su nekada bila. A i uo je od jednog afrikog teologa koji se
1 TEV Todays English Version (Savremeni engleski prevod verzija engleskog prevoda Svetog pisma)
vratio sa jednog inostranog seminara kako otvoreno govori

da su povremeni padovi u greh biblijski i neto to se normalno mora oekivati, tako da se jednostavno ne treba nadati
da ete savladati sva iskuenja; najbolje emu se moete nadati
jeste da sada budete malo diskretniji.
Povremeni padovi to je prilino rastegljivo, razmiljao je Magara. Moe se protumaiti prema vaim linim eljama jednom sedmino, ili moda ak jednom dnevno?
Prema onome to je napisao, Magara se plai tih poraza,
jer se zbog njih osea iskvaren, rastrzan krivicom i nezadovoljan. Premda pastor kae da vas Hristos spasava u vaim gresima, da je On sve uinio za vas i da vi jednostavno moete
nastaviti s prestupima, Magara bi voleo da sazna o dobroj
vesti koja e uiniti neto bolje. Ako Hristos nije u stanju da
vas spase da ne greite danas, kako moete biti sigurni da e
kasnije moi da vas vaskrsne? Kakav bi to budui ivot bio ako
spaseni ne prestanu da gree?
Najbolja dobra vest koju suvie esto uje lii na ono
to Biskup Fulton in (Fulton Sheen) tako primamljivo predstavlja: Jedan pogled na (Devicu Mariju) i mi znamo da...
zato to je ona bez greha, mi moemo postati manje greni.
The Worlds First Love, (London: Burns and Oates, 1953), p.
16. Naglasio autor.
Dakle, kad bi to bilo tano, Magara ne bi morao da postavi svoja merila suvie visoko. Najbolje to moe oekivati jeste
da manje grei, da postane manje grean, ali da uvek rauna
na one povremene padove koje su i prema katolikim i protestantskim uiteljima tako neizbeni.
Devojke, naravno, nisu jedini Magarin problem. On je
verovatno voleo domae pivo koje njegova baka tako dobro
pravi, jer konzumiranje alkoholnih pia bilo je sastavni deo
njegovog ivota. A od detinjstva su ga verovatno uili i da lae,
u najmanju ruku da koristi bele lai. tavie, ko se ne bi naljutio i opsovao kad neto krene naopako? A i iskuenje da
10
Kako moete prestati da inite nepravdu poto poverujete u Hrista?
oboava novac za njega je isto tako stvarno kao i za bilo koga

drugog na ovom svetu.
Upravo zato Magara preklinje: Potrebna mi je pomo!
Da li imam neku dobru vest za Magaru? Da, imam! To je
ono to Sveto pismo naziva opravdanje verom. Pa ako Magara moe to da razume, svako moe.
11
Drugo poglavlje
NOVOZAVETNO
OPRAVDANJE VEROM:
ONO KOJE DELUJE
Bilo mi je drago to sam mogao da kaem Magari da je
Boje opravdanje za duu bolesnu od greha (a tu spadamo svi
mi!) isto to i osveavajua kupka koja isti telo. To je odgovor na duboku enju ljudskog srca da se popravi, da bude
ispravno pred Bogom i svemirom. Biti daleko od onog to je
isto, ispravno i pravedno uasno je oseanje. Mi to nazivamo
krivicom. Krivica unitava mir i nadu. Potrebno nam je osloboenje.
Opravdanje moe zazvuati kao neka krupna, tajanstvena re, neto o emu govore pravnici i teolozi u suvoparnim,
pranjavim knjigama. Meutim, Magara je ubrzo otkrio da je
biblijska ideja o opravdanju jasna kao suneva svetlost. Savremeni engleski prevod (TEV) zgodno prenosi originalnu re za
opravdati kao biti ispravan pred Bogom (Rimljanima 5,1).
Zamislite da ste krivi za neko zlodelo. I nema nedoumice
oko toga stvarno ste krivi! Onako jadni sedite u zatvorskoj
eliji, sa strahom oekujui dan donoenja presude. Za vas,
sunce ne sija, cvee ne cveta, ptice ne pevaju. Ne moete ak ni
da se osmehnete. Niko ne moe da vas utei. Oseate da ste milion milja u spoljnjoj tami daleko od Boga i od svakog drugog koga ste razoarali. Sve to oseate jeste strano ekanje
suda, i revnost ognja (Jevrejima 10,27). Svako od nas u stanju
je da zamisli tu nesreu zato to smo je esto doivljavali.
Potom zamislite nekog kako u sudu ustaje i prua dokaz da bi vas oslobodio. On ubeuje javnog tuioca, sudiju i
12
Novozavetno opravdanje verom: ono koje deluje
porotu da nema dokaza o vaoj krivici. Porota vas oslobaa.

Zatim zamislite kako sudija objavljuje svoju odluku da su sve
optube protiv vas opovrgnute, i vi ujete kako vas sud proglaava nevinim. Prepunom sudnicom prolama se aplauz, i uz
gest potovanja sudski izvritelj ispraa vas na sve vazduh i
sunanu svetlost.
Ovo lii na opravdanje, ali nedovoljno pokazuje ta je
ono u stvari; jer u naem poreenju vi ste bili krivi i nikakva koliina dokaza nee promeniti tu injenicu. U planu
spasenja, Sudija vas nije samo proglasio ispravnim nego ste
uinjeni pravednim u oima zajednice, a neto se desilo i u
vama samima. To je uobiajeno, svakodnevno znaenje rei
opravdati biti uinjen ispravnim. Osobu osloboenu optube za zloin sudija ne samo to proglaava ispravnom nego
je ona i uinjena ispravnom, popravljena. Prilikom tampanja,
desna margina se poravnava, a ne samo proglaava pravom. A
tako je i sa vama.
Ako u vaoj dui koja se osea krivom ima iole pristojnosti, kad ujete da vas sudija proglaava nevinim i slobodnim,
vaa neposredna reakcija je svesrdan izbor da nadalje budete
ispravni, pogotovo ako je onaj koji vas je na sudu odbranio
uinio to po cenu velikog linog rizika i trokova (kasnije vie
o tome).
Ovaj zamiljeni sudski sluaj predstavlja bledu ilustraciju
biblijske ideje o opravdanju verom. Da za trenutak pozajmimo teoloke termine, ono je i sudski i izvrni in, i zakonski i
praktian. Ono nije proizvod naeg rada ili truda. Bog pokazuje da je sam pravedan i da ini ispravnim [opravdava] svakog ko veruje u Isusa (Rimljanima 3,26 TEV). Opravdanje
je besplatan dar svim ljudima zahvaljujui rtvi jednoga, to
jest Hrista (Rimljanima 5,18). Mi smo opravdani zabadava
blagodau njegovom, otkupom Isusa Hrista (Rimljanima
3,24 naglasio autor). On ak pravda bezbonika (Rimljanima 4,5) i ostvaruje taj veliki podvig svojom krvlju (Efes-
13
cima 1,7). Izuzetno je prijatno iskustvo u dubini svoje due

znati da Ako je Bog s nama, ko moe biti protiv nas?... Ko
e optuiti Boji izabrani narod? Sam Bog proglaava da nisu
krivi [opravdava ih]! (Rimljanima 8,31.33 TEV).
ta je opravdanje znailo
u biblijskim vremenima
Ako ne dopustimo da nas teolozi i komentatori zbune

tekim terminima, Sveto pismo e samo sebe protumaiti tako
da ga lako moemo razumeti. Otuda predlaem da za trenutak ostavimo po strani biblijske komentatore i reformatore i
da dozvolimo da Sveto pismo samo objasni ta podrazumeva
pod opravdanjem verom. Otkriete da je zbilja bitno ta neko
veruje u pogledu opravdanja!
1. Re opravdati u Starom zavetu u svom osnovnom
znaenju nije ni uiniti pravednim ni proglasiti pravednim,
ve slui za prepoznavanje injenice da je neka osoba pravedna. Tek u prenesenom smislu ona znai proglasiti pravednim.
Kad je raspra meu ljudima, pa dou na sud da im sude, tada
pravoga neka opravdaju, a krivoga neka osude (5. Mojsijeva
25,1). Bilo bi besmisleno da jevrejski sudija proglasi pravednom optuenu osobu ukoliko prethodno nije dobio dokaz
o njenoj nevinosti. On nikada ne sme da donose ishitrenu
odluku o oslobaanju ili osudi, a da prethodno nije marljivo
pregledao raspoloive dokaze. Kad dokaz ide u prilog oslobaanju, on ne sme biti slep da to ne vidi. On ne moe da se
oslanja na subjektivna oseanja, ili da na bilo koji nain gaji
predrasude. Proglaavanje pravednim je samo javni izraz
njegov istraivanja i utvrivanja nevinosti optuenog.
Solomon trai od Gospoda da opravda pravoga... plaajui mu po pravdi njegovoj (1. Carevima 8,32). Bilo bi izlino
proglasiti pravednim nekoga za koga se ve zna da je pravedan. Ovde ponovo izranja ideja ispitivanja dokaza i prepoznavanje nevinosti optuenog (premda, naravno, nijedna ljudska
14
dua nije nevina pred Bogom). Teko onima... koji pravdaju

bezbonika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu! (Isaija
5,22.23).
Ovde opravdati znai ispitati dokaze i proglasiti ono to
dokazi nalau, bez obzira na pokuaj podmiivanja. Razume
se, ne treba da shvatimo da je svaki ovek na Zemlji po prirodi
pravedan pred Bogom, ili da moe to zaraditi svojim zaslugama. Ali taj pravno-sudski jezik priprema put za razumevanje
znaenja opravdanja verom u Novom zavetu.
2. Kad doemo do novozavetne ideje o opravdanju, ponovo vidimo da je osnovni smisao prepoznavanje dokaza koji
nalae presudu u smislu oslobaanja. Meutim, sada se uvodi
jedan novi element koji nikada nije prisutan na ovozemaljskom sudu. Neto se daje ili pripisuje kao pravednost to Bogu
omoguuje da utvrdi i proglasi da je kriva osoba pravedna.
Bog ne sme sebi da dozvoli brzoplete presude zasnovane na
subjektivnim oseanjima ili gledanju ko je ko. Slino jevrejskom sudiji i On je obavezan da potuje pravila koja proistiu
iz dokaza.
Pogledajmo nekoliko primera koji se odnose na novozavetnu zamisao o opravdanju: I svi ljudi koji su sluali, i carinici, opravdali su Boga (Luka 7,29 Karadi). To opravdavanje Boga sasvim izvesno nije bilo drsko preuzimanje prava od
strane ljudi da sude Bogu. Bilo je to jednostavno prepoznavanje oiglednog dokaza da je Bog pravedan.
Jer, na osnovu svojih rei e biti opravdan i na osnovu
svojih rei osuen (Matej 12,37). A opet, to je daleko vie od
samog proglaenja nevinosti ili krivice. Na drugom mestu, Isus
kae da na sudu Otac nee nijednu izgubljenu osobu proglasiti osuenom (jer Otac ne sudi nikome, Jovan 5,22); a ako
neko ne veruje, Isus ga takoe ne proglaava osuenim (videti
Jovan 12,47.48). Zato? Zato to e to uiniti grenikove rei
koje predstavljaju dokaz, i svi koji posmatraju, ukljuujui one
kojima se sudi, bie saglasni s tim. Slino tome, oslobaanje
15
pravednih zasnivae se na lako prepoznatljivom dokazu na

njihovim reima koje pokazuju veru u Hrista.
Uzvieni paradoks
Novi element koji upotpunjuje sliku jeste Hristova pravednost koja se pripisuje (odobrava) krivome koji veruje u
Njega (videti Riljanima 4,6). Nije to nekakav nebeski pravni
trik. Da je u pitanju puki manevar, Bog je mogao vriti pravne
manipulacije a da ne zahteva od grenika da veruje. No, jasno
je da se Hristova pravednost moe pripisati samo onom greniku koji ispoljava veru.
To nam neto kazuje. Grenikova vera omoguuje Bogu
da uini ono to je inae nemogue da bude pravedan, a
da ipak opravda nepravednog. On primenjuje uzvieni paradoks, divan plan koji poiva na pravnoj osnovi, ali obuhvata
beskrajno vie od puke zakonitosti. Grenikova vera razreava
pravni problem koji bi inae primorao Boga da ga prepusti
zasluenoj smrti koja je plata za greh.
Takva vera je oigledno velianstveni fenomen, komplementaran Bojem karakteru beskrajne ljubavi koja je obezbedila Hrista kao naeg Zamenika. Ona doprinosi ostvarenju
prekrasne formule opravdanja verom. Vera nikada nije na
spasitelj, ali ona omoguuje da rad Isusa Hrista kao naeg
Spasitelja postane za nas delotvoran. Nae istraivanje smisla
vere zaista predstavlja traganje svih vekova za blagom! Avramovo opravdanje verom je veliki uzor za nas: Avraam poverova Bogu i to [njegova vera] mu se urauna u pravednost... A
onom koji ne radi, ali veruje u Onoga koji opravdava bezbonika, vera se rauna u pravednost (Savremeni srpski prevod)...
Avraamu je vera uraunata kao pravednost (arni) (Rimljanima 4,3-9).
Uraunavanje vere u pravednost ista je ona ideja o prepoznavanju injenice o pravednosti u Starom zavetu. Ona je
radikalno razliita od rimokatolikog izuma pravednosti koja
16
se uliva putem sakramenata. Avram nije obavljao nikakve rituale; nikakva pravednost nije mu bila ulivena. Umesto toga,
njegova vera je raunata kao pravednost. Iako njegova vera
nije bila zasnovana na ljudskim delima, neto se ipak desilo
unutar samog Avrama. Kao i svi iskreni hriani, Avram je
srcem verovao za pravednost (Rimljanima 10,10).
Srce mu je omekano zahvaljujui neem izvanrednom,
sagledao je Hristovu rtvu za njega, jer je video [Hristov
dan] i obradovao se (Jovan 8,56). Njegova vera je predstavljala svesrdno prihvatanje rtve tog jagnjeta koje je zaklano
od postanja sveta (Otkrivenje 13,8 Karadi). Tako je on
postao otac svih grenika opravdanih [Hristovom] krvlju
(Rimljanima 5,9).
Ovo znai da opravdanje verom mora biti neto vie od
samog proglaavanja osloboenja od strane Boga. (I to je, svakako, ali je isto tako i uraunavanje ili prepoznavanje grenikove vere... za pravednost.) Opravdanje verom, prema tome,
ide mnogo dalje od pravne izjave, jer je to pomirenje grenikovog srca, udo izvreno Svetim Duhom koji budi tu dinaminu veru koja radi kroz ljubav (Galatima 5,6). A to delovanje vere u opravdanju ne treba pomeati sa posveenjem
jo jedna teoloka re koju emo kasnije razmotriti.
Pavle ima jednu velianstvenu ideju, i moramo mu dopustiti da to objasni. Ona je jednostavna i jasna, i nije protivrena
naem Bogom danom oseaju pravinosti. Vi ne morate verovati u neto izmiljeno da biste verovali u opravdanje verom.
Sjajna Pavlova ideja glasi da se grenikova vera uraunava u
pravednost, i ta velika ideja vri snaan uticaj na ljude1.
Zamislite sebe kao Pavlovog sluaoca. U Rimljanima
3,19, on je pokazao da je sav svet kriv za greh koji je razapeo
1 Beleka: U ovoj knjizi izraz opravdanje verom sadri ire znaenje nego
to se to obino smatra. Slino tome, izraz pravednost verom podrazumeva i opravdanje verom i posveenje verom to su dva dara Boje blagodati
u Njegovom planu da grenike obnovi prema svom liku.
17
sina Bojeg i da niko ne moe biti opravdan bilo kakvim pokuajem da se bude posluan zakonu Bojem, iz jednostavnog
razloga to su svi sagreili time to su ga prestupili, pa otuda ne mogu sebe uiniti pravednim. Ali svi su opravdavni (uinjeni ispravnim, 24. stih TEV) zabadava blagodau
Hristovom kad je svoju krv prolio za nas. Neto u vezi s tom
rtvom omoguuje Bogu da objavi svoju pravdu oprotenjem
preanjih greha (25. stih Karadi). Ljudi su esto to kritikovali kao nezakonito, nepravino, ak nemoralno. Kako pravini Bog moe dozvoliti da se pravednost dobre osobe odobri
jednoj looj osobi? Nije li to pravna obmana? Ona vrsta trika
koju pravnici izvode iza scene?
Pavle je svestan takve optube. On nastavlja i kae da je
Bog pravedan (ima pravo) da to uini za onog ko ima veru
onog koji veruje u Isusa (Rimljanima 3,26). Vera postaje
izuzetno bitan klju u toj udnoj ali prekrasnoj transakciji.
Zakon... dela (Rimljanima 3,27) je beskoristan, ono to sada
vredi jeste novi zakon zakon vere. Vera postaje princip u
Bojem velikom sistemu spasenja.
Slika o opravdanju verom
Ima li neeg nejasnog? kao da pita Pavle. Nemojte

se obeshrabriti; vrsto se drite, i to malo due, kao da ga ujemo kako govori. Kae se da jedna slika vredi koliko hiljadu
rei, pa emo u 4. poglavlju pogledati jednu sliku opravdanja
verom a to je sam Avram. Mi bismo radije da vidimo propoved bilo kad nego da je ujemo, a Avram je Pavlova propoved,
vrhunski primer oveka opravdanog verom. ak i dete moe
to da shvati posmatrajui sliku.
Milioni ljudi, i Jevreji i hriani, nazivaju Avrama svojim
ocem, tako da je on moda najznaajnija linost koja je ivela u razdoblju pre Hrista. Ali bez obzira na polaganje prava na
Avrama u genetskom smislu, Pavle kae da on moe biti i na
otac ukoliko imamo njegovu veru. Njegovo ivotno iskustvo
18
je i naa pria saeta u vidu ogromne borbe sa sumnjom koja

tee decenijama, dok je on verovao na nadu kad se nije bilo
niemu nadati (18. stih Karadi).
Gospod je uzdigao njegovu nadu do neba, obeavi mu
da e od njega nainiti veliki narod preko koga e doi Mesija, tako da e se u Avramu blagosloviti sve porodice na zemlji. Imae toliko mnogo dece koliko ima zvezda na nebu
(videti 1. Mojsijeva 12,2.3; 13,14-16; 15,5.6). Ali ta je to to
nazivamo verom?
Potom je izgledalo da je Gospod nestao s vidika, ostavljajui jadnog oveka da beznadeno eka bez ijednog znaka da
e mu se roditi bar jedno dete. Veina drugih ljudi, inilo se,
dobijali su bez muke mnogo dece, dok je on, uprkos silnom
obeanju koje mu je odzvanjalo u uima, izgleda bio osuen
da ostane bez dece.
Poto je napustio Haran da bi krenuo u Obeanu zemlju
u svojoj sedamdeset petoj godini, Avram je oigledno stario,
a i Sarine nade da e postati majka iezavale su s godinama.
(Ona je bila svega deset godina mlaa od Avrama.) Kad je
Avram napunio osamdeset est godina, zajedno su pokuali
da ree problem tako to je Agara postala njegova druga ena
i rodila mu Ismaila. No Gospod je odbio da ga prizna kao
obeanog naslednika; protekla je lagano jo jedna duga decenija a Sara jo uvek nije dobila znak da e zatrudneti (videti
1. Mojsijeva 16,17). Sve je izgledalo beznadeno. Bog je bio
dovoljno moan i Avram i Sara bili su u to duboko ubeeni.
Problem se ogledao u tome da li je On voljan da to uini. ta
se dogodilo s Njegovom ljubavlju? (Mi uvek smatramo da je
lake verovati u uda svemoi nego u boansku dobru volju
da neto uini.)
A onda, kad je Avramu bilo devedeset devet godina, neto se desilo. U Jevrejima poslanici se kae da su i on i Sara
imali veru i dogodilo se ono to je u ginekolokom pogledu
bilo nemogue. Sara je zatrudnela. Kad se mali Isak rodio, bila
19
je to ogromna radost. Bilo je prosto teko podneti toliku sreu

posle decenija nadanja uprkos beznadenosti, uz stalna razoaranja.
Meutim, iskuenja starog heroja nisu prestajala. Kad je
Isaku bilo oko dvadeset godina a ljubav njegovog oca prema
njemu najnenija i najzrelija, Bog je je ispitao Avramovu veru i
poslednji put, koristei najuasnije iskuenje s kojim e smrtni
sveti ljudi ikada morati da se suoe. Avram je trebalo da prinese Isaka kao rtvu paljenicu na jednom brdu koje e kasnije
biti krunisano golgotskim krstom.
I opet je problem s kojim je jadni ovek morao da se bori
bilo njegovo shvatanje Bojeg karaktera. ta se dogodilo s
Bojom ljubavlju? Da li e Avram moi da veruje kad je, ini
se, sve upuivalo na to da je Gospod svirepi din, lo koliko i
hananski bogovi? Da li e on u gustoj tami ogranienog razuma moi verom da unapred izgovori Jovanove rei Bog je
ljubav?
Uprkos nemoi starosti koje su probu inile jo munijom i bolnijom, Avram je proao kroz sve to vrsto i odano.
On nije posumnjao u obeanje Boje neverovanjem (Rimljanima 4,20 Karadi); videti i 1. Mojsijeva 22). Tako je
on zaista stekao pravo na posebnu titulu koju ponekad pominjemo u vezi s njim otac vernih, to jest, svih onih koji su
puni vere, koji cene Boji karakter ljubavi i imaju pouzdanja u
Njega kad sve okolnosti kao da govore suprotno.
U Avramovom ivotnom iskustvu iskovan je primer
opravdanja verom za sva vremena. Formula iz knjige Postanja:
I poverova Avram Bogu, a on mu primi to u pravdu postala je
ugaoni kamen Pavlovog izuzetno znaajnog koncepta o opravdanju verom (videti 1. Mojsijeva 15,6 i Rimljanima 4,3-9).
Kako funkcionie zakon vere
Niko ne moe da pobolja nain na koji je Avram uinjen pravednim. Sve to ovek moe da uini jeste da hoda
20
stopama vere, kojima je Avram hodao ne stopama isto ljudskih dela, kae Pavle, nego stopama Avramove vere! Dobra
vest o opravdanju verom vaila je u Avramovovo doba ba
kao u svim vremenima.
Kao i svi mi, Avram je bio grenik i zasluivao ono to
zasluuju svi grenici a to je smrt. Jer, obeanje Avramu...
nije dato na osnovu Zakona, nego na osnovu pravednosti koja
dolazi od vere. (Rimljanima 4,13).
Molim vas da imate na umu: Avramova vera nije jednaka
pravednosti; ona je uraunata kao pravednost. Kad je poverovao Bogu, njegova vera nije bila ni intelektualno pristajanje
uz doktrine niti sebino stremljenje za nagradom. Ona nije bila
mudar poduhvat s njegove strane da za sebe ili svoje potomke
obezbedi vrednu nekretninu, to jest, zemlju. Takva vera bila
bi samo pametna ali sebina pogodba. Niti je ta vera predstavljala poarne stepenice da se izbegnu uasi pakla. To bi ga
obeleilo samo kao dobro obavetenog oportunistu. To ne bi
bilo pouzdanje izgraeno na sebinoj nesigurnosti.
Srcem se veruje za pravednost (Rimljanima 10,10 naglasio autor). Avramova vera bila je iskustvo srca, ili rad na
srcu kako su to ozbiljni ljudi prethodnih generacija imali obiaj da kau. Zahvaljujui svojoj veri sam Avram preobraen je
od Bojeg neprijatelja u Bojeg prijatelja. On se zapravo pomirio sa Bogom, iako nije imao dela koja bi mogao da ponudi
kao osnovu za opravdanje. Sve to je imao bila je vera, i to,
dodaje Pavle, jo dok je bio neobrezan. Meutim, bilo je to sve
to je Bog traio od njega!
Ali ta je to to mi nazivamo verom?
21
Tree poglavlje
HRISTOS JE UINIO NETO ZA

SVAKOG OVEKA
Veina od nas nerado odgovara na nametnutu potu
(junk mail) iz straha da ne budemo uvueni u neku vrstu
obaveze. Savremeni ovek esto kae. Ne elim da budem
umean, bez obzira da li je re o pruanju pomoi susedima
koji imaju problema, o pozajmici prijateju, ili ak (u mnogo
sluajeva) o nagodbi sa Bogom. Ne biti u obavezi izgleda kao
mudar savet.
Ako prepustim Bogu da radi svoj posao dok se ja bavim
svojim, da li sam Mu stvorio neku obavezu? Pretpostavimo da
sam odluio da ne razmiljam ni o nebu ni o paklu, da putujem sam ne obaziruu se na Boga. Nikada se ne molim, nita
od Njega ne traim, i nikada ne zalazim ni u jednu Njegovu
crkvu. Da li Mu neto dugujem? Pod pretpostavkom da su im
kompjuteri u redu, robna kua Mejsi ne moe da mi alje raun ako kod njih nita nisam kupio.
Podmukle ideje o predestinaciji i njoj srodnim konceptima verovatno mnoge navode da pretpostave kako nita ne
duguju Bogu, ako nisu potpisali da e ii putem ka nebu. Takvi
ljudi nemaju nikakve veze s Njim, i On navodno nema nikakve
veze s njima, sem to ih ignorie. Nevolje i razoaranja koje
su imali samo ih utvruju u pretpostavci da ih je On otpisao.
Moda su ponekad i pokuali da se mole. Ali nisu dobili nikakav odgovor. Sve vreme su se snalazili sami, bez Boje pomoi,
i zato bi Mu onda neto dugovali? Ako vam poslodavac ne
daje platu, da li mu vi bilo ta dugujete? Odgovor je oigledan.
Upravo tu istina o opravdanju govori neto svima nama,
svakom oveku: ovek apsolutno duguje Bogu sve, bez ob-
22
Hristos je uinio neto za svakog oveka
zira da li eli da bude umean. Njemu je ve uruena velika

plata i ve je kupio ogroman paket robe od Boga; on je sasvim
odreeno u obavezi i to potpunoj. A informacija da je to
tako naziva se dobra vest. Kako to moe biti?
Kad bi nas Sluba javnih prihoda izvestila da vladi dugujemo sumu jednaku celokupnoj naoj imovini, ukljuujui i
poslednji dinar, da li bismo to nazvali dobrom vesti? A tano je
to stanje na naem knjigovodstvenom raunu kod Boga. Tako
kae novozavetna doktrina o opravdanju verom; i to jeste dobra vest! I ne samo to Mu dugujemo nebo ili ivot posle smrti
nego Mu dugujemo i sve to sada posedujemo, sve to nam
ivot ini prijatnim na ovom svetu.
Kako to moe biti dobra vest?
Vrlo jednostavno kazano, jevanelje otkriva injenicu da
bi svaki ovek ve bio u grobu (i bez nade) da Hristos nije
najpre bio tamo umesto njega. Na sam sadanji ivot (zaboravimo nebo na trenutak) predstavlja nezasluenu dividendu:
To je plata koju smo ve primili, i skoro svaki zalogaj hrane
koju smo ikada okusili ukljuen je u robu koju smo kupili. Kad Sveto pismo istie da su svi sagreili, to znai da bi
svi ve dobili kaznu za greh, venu smrt, jer je plata za greh
smrt (videti Rimljanima 3,23; 6,23), i to druga smrt.
injenica da ivimo samo je dokaz da nam je kazna odloena. Neko drugi dobio je platu koju smo mi zasluili, a
umesto toga dao za nas svoj ivot. Za svakog oveka je njegov
knjigovodstveni raun greha ve saldiran, bio on svetan toga ili
ne. Bog je ve zakonski stavio na njegov raun dela i smrt nekog
Drugog koji je pravedan. Taj savreni ivot i bezgreni karakter
je sutina Hristove pravednosti. Sveto pismo nedvosmisleno
izjavljuje da je isto zakonsko (ili sudsko) opravdanje ostvareno ne samo za one koji veruju, nego za sve ljude: Svi su sagreili i izgubili slavu Boju, i opravdae se zabadava blagodau
njegovom, otkupom Isusa Hrista. Rimljanima 3,23.24. Nova
engleska Biblija izotrava fokus: Svi su podjednako sagreili, ...
23
i svi bivaju opravdani jedino besplatnom Bojom blagodau.

On svoju blagodat nudi zabadava svima bez razlike. Ako je blagodat besplatna, onda ona ne moe poivati na bilo kojoj naoj
zasluzi ili delima. Sav svet je kriv pred Bogom (Rimljanima
3,19 KJV), a svojom smru Hristos je ostvario za ceo svet besplatno zakonsko opravdanje: Bog je bio u Hristu i svet pomirio sa sobom, ne primivi im greha njihovih. 2. Korinanima
5,19 Karadi. Blagodat Boja javila se za spasenje svih ljudi, kako to stoji na margini stiha poslanice Titu 2,11 u nekim
Biblijama (KJV). Kao to je, dakle, zbog jednog prestupa sve
ljude snala osuda, tako je zbog jednog pravednog dela dolo
opravdanje koje donosi ivot svim ljudima. Rimljanima 5,18.
Dobra vest glasi da je to delo ve obavljeno! Bog se ne ljuti ni na koga, bez obzira koliko neko bio grean. Jedan je umro
za sve. Hristos je uinio neto za svakog oveka, enu i dete na
ovom svetu. On je doneo ivot i besmrtnost jevaneljem 2.
Timotiju 1,10 KJV. Za sve ljude on je doneo ivot, ali je za
one koji veruju takoe doneo... besmrtnost.
ta svaki ovek duguje Hristu
To je zapanjujua istina, kad pojmite njene stvarne dimenzije: Svako ljudsko bie moe i sledei put da udahne vazduh
samo zato to je jedan umro umesto njega. Da nije Hristove
rtve, mi bismo svi bili u svojim grobovima, bez obzira da li
tvrdimo da sluimo Bogu ili ne. Hristovoj smrti dugujemo ak
i svoj ovozemaljski ivot. Hleb koji jedemo otkupljen je Njegovim slomljenim telom. Voda koju pijemo kupljena je Njegovom prolivenom krvlju. Nikada niko, svet ili grean, ne uzima
samo svoju svakodnevnu hranu, ve se hrani i Hristovim telom
i krvlju. U svaki hleb utisnut je golgotski krst. On se ogleda u
svakom izvoru vode. Hristos je istakao sve ovo ustanovljavajui simbol svoje velike rtve. Svetlost koja blista iz slube Svete
veere u gornjoj sobi posveuje hranu za na svakodnevni ivot. Elen G. Vajt, enja vekova, str. 660 originala.
24
Sveti uestvuju u Veeri Gospodnjoj, verom prepoznajui blagodat svog Gospoda; grenici isto tako mogu uestvovati u tome, ali bez vere, ne razlikujui tela Gospodnjeg.
1. Korinanima 11,29 Karadi. To je, u stvari, osnovna razlika izmeu svetih i grenika.
Kad je to saznanje sinulo u Pavlovom umu, dolo je u njemu do ogromnog preobraaja. A taj isti preobraaj ostvaruje
se u vama i u meni ako razlikujemo Gospodnje telo i verujemo: Obuzima nas Hristova ljubav kad razmiljamo o ovome:
jedan je umro za sve, dakle, svi su umrli (to jest, svi e umreti).
A umro je za sve da ivi vie ne ive za sebe (to jest, smatrae
nemoguim), nego za Onoga koji je za njih umro i vaskrsao.
2. Korinanima 5,14.15.
U ovom odlomku Pavle govori o tome kako ljudi misle
da je on moda izgubio razum. Zato se tako neumorno posveuje Hristovoj slubi? Zato se ne smesti u nekoj udobnoj
vili na Mediteranu i uiva u dobro zaraenoj penziji? Zato
nastavlja da ide na tako duga misionarska putovanja, gde e ga
kamenovati, zatvarati, tui, gde e doivljavati brodolom i biti
klevetan, esto u smrtnoj opasnosti?
Odgovor koji je on dao glasi da on za sebe smatra da je
opravdan verom. Jedan je umro umesto njega. Jednostavna
jednaina do koje on dolazi vai za sve ljude. Ako je ona tana, onda svi ljudi nemaju nita to bi s pravom mogli nazvati
svojim sopstvenim, ak ni sledei udisaj. Sve u emu uivaju
njihovo je blagodau njihovog Spasitelja kola, kue, karijera,
prijatelji, novac, ljubav, srean brak, seks, ugled, bilo ta to
poseduju. A vera nadalje nagoni one koji veruju i cene Njegov
dar blagodati da ive ne sebi ve Njemu koji je umro za njih i
vaskrsao. Ta motivacija postaje najmonija sila koja je na delu
u ljudskoj prirodi.
Ljubav Hristova vri posao, a ne Pavle. On nije natovek, herojska dua sainjena od vreg kova nego mi ostali.
On je jednostavno obian slab grenik koji je ispoljio izuzetnu
25
veru u Onoga koji je umro za sve. On je video neto, i to je

sve neto za ta je veina od nas bila slepa. On je sagledao
istinu o opravdanju verom koja podstie grenika na poslunost svetom Bojem zakonu i osvaja njegovo srce za venost.
Niko ne moe zaista biti posluan, osim na taj nain. A
kad neko ima takvu veru, on svakako ne moe iveti u neposlunosti, jer je njegova vera podsticajna sila koja radi. Ranije
je on bio otuen od Boga, jer mi smo svi bili Boji neprijatelji, ali nas je On uinio svojim prijateljima preko smrti svoga
Sina. Rimljanima 5,10 TEV. Mi smo svi opravdani Njegovom krvlju. Rimljanima 3,9. Zahvaljujui smrti Njegovog
Sina mi postajemo Njegovi prijatelji. Jovan 15,15. Ako opravdanje verom pretvara Boje neprijatelje u njegove prijatelje,
mora biti da je ono izvanredno mono!
Jovan Krstitelj shvata tu istinu kad kae: Niko ne moe
imati bilo ta, sem ako mu to Bog ne podari. Jovan 3,27
TEV. To je osnova za istinsku ljudsku ljubav. To je reenje za
uznemirujue drutvene probleme koji truju ivot savremenog oveka. Ljubav, slatka tajna ivota, ubrzo se pretvara u
neto gorko, ukoliko se takva ljubav ne prihvati sa zahvalnou kao dar s Neba. Uzeti ono to Bog nije dao predstavlja greh
bluda ili preljube, greh preziranja onoga to je Bog dao. Brak
nije neto nae, on je deo naeg beskonanog duga.
Pavlovo razmiljanje je dobra vest zato to Boja blagodat osposobljava hrianina da uini kraj bludu, neverstvu,
varanju u braku, i razorenim domovima. To je strano duhu jevanelja: Znate da su vaa tela delovi Hristovog tela. Hou li
uzeti deo Hristovog tela i od njega nainiti deo tela bludnice?
Nemogue! Zar ne znate da ko se s bludnicom vee postaje s
njom fiziki jedno? Sveto pismo sasvim jasno kae: Bie dvoje
jedno telo...
Izbegavajte nemoral. Neki drugi greh koji ovek ini ne
pogaa njegovo telo; ali ovek koji je kriv za seksualni nemoral grei protiv sopstvenog tela. Zar ne znate da je vae telo
26
hram Svetoga Duha koji ivi u vama i koji vam je dat od Boga?
Vi ne pripadate sami sebi, nego Bogu; On je za vas platio ogromnu cenu. 1. Korinanima 6,15-20 TEV.
Budui da vera... radi kroz ljubav, ona stvara istotu
koja donosi sreu bez grie savesti. Vaim ivotom mora vladati ljubav, ba kao to je Hristos voleo nas i dao za nas svoj
ivot... Poto ste vi Boji narod, nije u redu da se vama ak pominje bilo ta to se odnosi na seksualni nemoral ili nepristojnost ili poudu. Niti je dolino da koristite skaredan, nesvet ili
prost jezik. Umesto toga, trebalo bi da Bogu odajete hvalu.
Efescima 5,2-4 TEV.
udesno je to sve to ne iziskuje od nas muno delo samoodricanja; sve to ini vera! Dinamika snaga je u jevanelju, a ne u nama. U naem sledeem poglavlju moramo obratiti jo veu panju kako bismo shvatili kakva je to vera. To je
jo uvek neotkriveni svet koji valja istraiti.
27
etvrto poglavlje
KOJA JE TO STVARNA VERA?

ovek se prosto pita da li je ikada o neemu govoreno
tako mnogo a tako malo shvatano kao kad je re o veri. A ipak
je ona bitan element formule koja se sastoji od tri rei pravednost kroz veru o kojoj je toliko raspravljano da su neki
ve umorni od sluanja o tome.
Meutim, poto sama novozavetna vera predstavlja
umnogome neotkriven svet, novozavetna pravednost kroz
veru takoe je oblast istine koja uveliko oekuje istraivanje.
Iako je njena namena da rasvetli Zemlju slavom, Hristos nas
uverava da smo mi danas zapravo siromani, slepi i goli to
se tie razumevanja te istine, a zamiljamo da smo bogati i
da smo se obogatili. Otkrivanje udesnih tajni jevanelja fascinantnije je od ronjenja u potrazi za potopljenim panskim
zlatom.
Razlog to mnogi pravednost kroz veru, kako je prikazana u izvetajima jevanelja, smatraju nezanimljivim predmetom jeste taj to se dinamika novozavetna ideja o veri retko
via. Ona je nekada preokrenula svet (Dela 17,6 KJV),
prema miljenju neprijatelja jevanelja; i ako se ta prava istina
ikada ponovo javi kao na dlanu, rezultati e biti isti.
Meutim, uobiajena evangelika ideja o veri nije u stanju da preokrene svet. To dolazi otuda to je u osnovi sebina,
a ipak milioni hriana naivno pretpostavljaju da je ta egocentrina zaokupljenost sobom savreno ispravna. Umesto koristoljubivog traganja, imajui na umu svetovne, materijalistike
ciljeve, vi samo treba da prenesete svoja interesovanja na ono
to je nebesko i odmah vae sebino traganje postaje sveto traganje. Vera se onda shvata kao pouzdanje da ete dobiti veli-
28
Koja je to stvarna vera?
ku nagradu kojoj teite. A nije li to onaj isti koren sebinosti,

samo na nekom viem, preruenom duhovnom planu?
Novozavetna vera je uvek neto daleko uzvienije od egocentrinog uzdanja. Najpoznatiji stih u Svetom pismu otkriva
Isusovu sopstvenu definiciju vere. Jer Bogu tako omile svet da
je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje
ne pogine, nego da ima ivot veni. Jovan 3,16 Karadi.
Bog voli; Bog daje; mi verujemo. (Ne zaboravite: verovati
i imati veru u originalu je ista re.) Naa vera (verovanje) oslanja se na Njegovu ljubav i davanje. Takva vera ne bi ak mogla
ni da postoji da se najpre nije otkrila Boja ljubav; sve zavisi
od Boje ljubavi i davanja. Hristovu definiciju vere ovde treba
shvatiti kao nae svesredno prihvatanje Boje ljubavi prema
nama i injenice da je svog Sina dao za nas. Takva vera ne moe
biti samoiva po svojoj prirodi. Pavlova mona ideja o veri sagraena je na temelju Isusove definicije: Jer srcem se veruje za
pravednost. Rimljanima 10,10 arni. Najpre mora doi do
otkrivenja Boje ljubavi, jer niko ne moe verovati bez toga.
Potom vera... radi kroz ljubav. Galatima 5,6. Kako vera nije
neko povrno, sentimentalno oseanje, ona osvaja ljudsko srce
do njegovih najdubljih nivoa ljubavi i emocija. Ljudsko bie
bez takvog odgovora je ljudsko bie bez vere, to je konano
stanje svake due koja ne veruje. Verovanje srcem dovodi do
probuenja ljubavi zahvaljujui otkrivenju ljubavi; ipak, Pavle
se ne usuuje da kae da je vera isto to i ljubav. Iskustvo istinske vere vodi istinskoj ljubavi. Ljubav je dar izvan ovekove
sebine prirode.
Ali, najvee udo ogleda se u tome to hladno greno srce
moe biti podstaknuto da ceni Boju ljubav kad se ona otkrije
na mestu zvanom Golgota. I to je ta Pavlova ideja o veri. Bog
je toliko voleo da je kao dar dao Hrista, koga je Bog postavio
kao rtvu izmirenja njegovom krvlju koja se verom usvaja
(prihvata Savremeni srpski prevod) Rimljanima 3,25 arni. Moda smo se ve zasitili uobiajene frazeologije, ali kad
29
je Pavle pisao o tome, to je izazivalo velianstveni odgovor u

ljudskom srcu.
Kako je krst otkrio

dimenzije Boje ljubavi
Razmislite ta se dogodilo kad je Isus doao na ovu Zemlju. Sin Boji postao je jedno s nama, bliskiji i drai od brata. Sve nae ljudske, dugo skrivene sposobnosti da volimo, da
ispoljavamo predanost i enju pokrenute su kao nikada ranije, zato to je Bog stvorio oveka prema svom liku. Ne samo da
smo voleli Isusa kao ljudsko bie (u Njegovoj slabosti, mogli
smo da Ga volimo kao ljudsko bie) nego smo mogli i da Ga
oboavamo; mogli smo da Ga oboavamo a da se ne oseamo
krivim za idolopoklonstvo. On je bio ovek, ali je isto tako
bio i s nama Bog. Matej 1,23. Nikada Zemlja nije upoznala
takvu Osobu. Naa ljubav prema Njemu u Njegovoj slabosti
bila je pomeana s dubokim strahopotovanjem u odnosu na
Njegovu boansku prirodu.
A zatim, kao to se to dogodilo Njegovim uenicima,
videli smo Ga ubijenog, slomljenog, kako krvari. Videli smo
kako njegova krv obilno tee, i imali neobjanjivo ubeenje da
smo i mi na neki nain umeani u Njegovo ubistvo, jer smo
shvatili da je na greni um neprijateljstvo Bogu. Sa ovog
stanovita, ak i mi u licu Njegovih uenika ljutilili smo se na
Njega zato to nas je toliko voleo da nije eleo da spase sebe
niti da tei politikoj moi ili materijalnom bogatstvu. Zatim
smo se pokazali neiskreni prema Njemu i kazali da Ga ne poznajemo. Jedan od nas Ga se ak odrekao a drugi Ga je izdao
svi mi skrivali smo se, ili utali dok su Mu sudili i muili Ga.
Nikada prizor krvi nije tako uzbudio ljudsko srce kao kad
smo Ga videli da umire na takav nain. Bilo je to neopisivo.
Nada na nebesku nagradu, strah od kazne u paklu, sva sebinost bile su potisnute ovom velianstvenom novom silinom
ljubavi vere u Njegovu krv.
30
To je bila vera u Pavlovo opravdanje verom. Kad je govorio da smo sada opravdani njegovom krvlju (Rimljanima
5,9), bilo je to u ovom kontekstu: Jedva e ko umreti za pravednika; za dobroga moda bi se ko i usudio da umre [kao to
je Alcesta bila voljna da umre za svog mua dobrog, lepog
Admeta u dobro poznatoj grkoj legendi], ali Bog pokazuje
svoju ljubav prema nama time to je Hristos umro za nas kad
smo jo bili grenici [neprijatelji, 10. stih]. Rimljanima 5,8.
Prosto zapanjujue! To je bila poruka ljubavi koja je preokrenula drevni svet.
Dve grke rei u Novom zavetu bitne su za razumevanje
jevanelja. Prva je ljubav (agape), samoportvovana ljubav, a
druga je naa re koja zavisi od prve to jest, vera.
Kljuna re u Bibliji: Agape
Kao imenica ili glagol, agape (ljubav) se pojavljuje 300

puta u Novom zavetu. Njena najuzbudljivija upotreba je u
uzvienoj Jovanovoj jednaini, vrhuncu Novog zaveta: Bog
je ljubav [agape]. 1. Jovanova 4,8. Postoji irina i duina i
dubina i visina (Efescima 3,18) agape ljubavi koja se moe
videti jedino na krstu, ljubav toliko vea od nae najbolje ljudske ljubavi koliko su planinski vrhovi vei u odnosu na zrnce
peska.
Mi nikada ne bismo smislili takvu ljubav koja je Isusa odvela na krst, jer ona nije sa ovoga sveta i mogla je doi samo
odozgo. Ona ne zavisi od lepote ili dobrote svog objekta kao
naa prirodna ljudska ljubav. Ona stvara vrednost u svom inae bezvrednom objektu, dok naa ljubav u svojoj slabosti zavisi od vrednosti svog objekta.
Agape ne tei da se popne jo vie, ve je voljna da zakorai jo nie, ak do smrti na krstu (Filibljanima 2,8), koja
je jednaka drugoj smrti, smrti koja u sebi sadri pakao. Takva ljubav predstavlja udo i za Zemlju i za Nebo zato to se
smrt na krstu svuda smatra kao Boje prokletstvo, potpuno i
31
konano skrivanje Njegovog lica. A ipak je Oeva ljubav bila

jednaka Sinovljevoj, jer On je toliko voleo da je dao. Sin je
dao sebe i podneo uas pakla nas radi.
Ljudski odgovor
koji je uinio moguom Boju ljubav agape
Druga kljuna re pistis, vera, javlja se u Novom zavetu

kao imenica ili glagol nekih 500 puta. Ona ni u kom sluaju
nije ekvivalent pouzdanja, iako je, naravno, i pouzdanje sadrano u njoj. Meutim, kad je Pavle govorio o uzdanju, on je
uvek koristio razliitu re. (Na ovo emo kasnije obratiti vie
panje.) Kada novozavetnu veru povrno definiemo kao uzdanje, mi onda tu podrazumevamo osnovni temelj nesigurnosti koja stvara sebinu, opasnu zaokupljenost sobom. Mi imamo poverenja u svoju banku zato to smatramo da je opasno
skrivati novac ispod dueka. Mi imamo poverenja u policiju
zato to se bojimo da hodamo ulicama, a da oni nisu tu oko
nas. Uzdamo se u vladu zato to se bojimo alternative anarhije. Rei da se uzdamo u Hrista da bi nas spasao moe biti
daleko ispod velianstvene vere apostola, zato to takvo pouzdanje moe jo uvek biti povezano s naim egocentrinim
radijusom sebine zaokupljenosti sobom.
Takvo uzdanje moe uvek biti dobro i opravdano u svetlosti grene ovekove prirodne usredsreenosti na sebe. Ali
to nije novozavetna vera. Taj fenomen o kome se uzastopno
govori kao o veri mora biti shvaen, jer inae nikada neemo
dokuiti ta se dogodilo u doba apostola. Sadraj njihove vere
zavisio je od jasnog shvatanja sadraja ljubavi agape. Unitite
ili oslabite ideju o ljubavi agape, i automatski ete unititi ili
oslabiti unutranji sadraj vere. A poto je opravdanje verom
jedini nain da budemo pravi pred Bogom, onda nimalo ne
iznenauje to je sotona veto nastojao da iskrivi znaenje
agape da bi tako mogao da iskvari i smisao vere, i time uniti
pravo jevanelje.
32
Taj veti manevar s njegove strane moe se pratiti u istoriji rane Crkve, i razlog je to postoji tako mnogo oprenih
koncepata o pravednosti kroz veru.
U sledeem poglavlju moramo otkriti uzbudljivu priu o
tome kako je sotona ukrao od iskrenih hriana istinu o Bojoj ljubavi i istinu o novozavetnoj veri.
33
Peto poglavlje
KAKO NAM JE NEPRIJATELJ

UKRAO VERU
Oruje koje je sotona upotrebio da iskrivi ideju o agape
ljubavi bio je paganski koncept o prirodnoj besmrtnosti due.
Ta ideja bila je gotovo univerzalna, prodirui, povremeno, ak
i u judaizam. Novozavetna ideja, nasuprot tome, ima jasno
ocrtane obrise: ovek je po prirodi smrtan a u smrti nesvestan. Besmrtnost moe doi jedino kroz Hrista i moe biti
data samo prilikom vaskrsenja iz mrtvih ili doivljavanjem
onoga to Biblija naziva preobraenjem, a i jedno i drugo e se
dogoditi kad Hristos bude doao drugi put.
Koncept da ovek poseduje prirodnu besmrtnost iziskuje
da pravedni idu na nebo odmah posle smrti ili, kako neki smatraju, do stanice na pola puta poznate kao istilite. To uenje
takoe podrazumeva da zli prilikom smrti direktno odlaze na
mesto gde e beskrajno iveti u neprestanim mukama, izloeni muenju gorem od onog to je mogao da smisli nemaki
Gestapo. Lako se moe videti da ova doktrina ne samo to zaobilazi potrebu za vaskrsenjem iz mrtvih nego isto tako sasvim
pogreno predstavlja Boji karakter, prikazujui Boga praktino kao Boanstvo koje se moe optuiti za sadizam.
to je jo mnogo gore, ovaj paganski koncept ponitava stvarno znaenje Hristovog krsta, zato to izopauje ideju
ljubavi ispoljene na krstu. Kad bi to bilo tano, tada Hristos
oigledno tamo nije umro, i Bog nije toliko voleo svet da svog
Sina da za nas On Ga je samo pozajmio. I Hristos nije umro
za nas pravom smru, koja je jednaka drugoj smrti. Videti
Otkrivenje 2,11; 20,14. Sa ove take gledita, On je samo podneo mentalnu i fiziku agoniju poput mnogih vojnika smrtno
34
Kako nam je neprijatelj ukrao veru?
ranjenih u ratu, od kojih su mnogi patili jo due od Isusa

kada je umirao na krstu. Ovo podrazumeva da nam je Hristos
samo nakratko pozajmio sebe.
Ta paganska zamisao o prirodnoj besmrtnosti due istie
da je Hristos obeao razbojniku na krstu da e i on i Hristos
zajedno primiti veliku nagradu tog istog dana (zarez ispred
rei danas ubacili su prevodioci iako ga u grkom originalu
nema). Luka 23,42. Premda je tano da je Isus sve do tog trenutka bio svestan konane pobede, to ipak nije bio kraj pune
mere Njegovog stradanja i smrti za nas. Posle epizode s pokajanim razbojnikom, tama je obavila krst i Isus je spoznao uasno iskustvo skrivanja Oevog lica neto to ranije nikada
nije doiveo. To je ono to je opisano reima da je On okusio
smrt za svakog oveka. Jevrejima 2,9.
Stvarno znaenje smrti
Ova smrt nije ono to mi povrno pretpostavljamo.

Ono to mi nazivamo smru nije neto stvarno, jer je Biblija
naziva snom. Videti Jovan 11,11-14 i 1. Solunjanima 4,1517. Isus je okusio drugu smrt za svakog oveka, smrt u kojoj uopte nema ohrabrujue svetlosti nade. To je kao da vam
je svaka elija tela, due i duha bolno smrskana usled uasa
ogromnog oaja. A za Hrista na krstu nije bilo blagoslovene
nesvesnosti da blokira potpuno shvatanje te grozne tame.
Nijedan ovek od poetka vremena nije nikada osetio
tako potpunu teinu osude i oaja osim Gospoda. Bila je to
puna teina kletve Boje o kojoj Pavle, navodei Mojsija,
kae da poiva na svakom onom koji visi na drvetu (videti
Galatima 3,13 i 5. Mojsijeva 21,22.23), iako je nijedna druga razapeta osoba nikada nije osetila u potpunosti. To je ono
na ta Isaija misli kada kae da je Hristos dao duu svoju na
smrt. Isaija 53,12.
Moemo li zamisliti uas velike vene tame, usamljenost,
odbaenost, ili venu odvojenost od Oca, potpunu propast,
35
sramotu i ponienje koje izgubljenost nosi u sebi? Ne, zahvaljujui Bojoj milosti, mi to i ne moramo da razumemo, zbog
toga to je neko Drugi ve to okusio za nas, ispivi gorku asu
umesto nas. Mi bismo umrli kad bismo je okusili. A upravo je
to On podneo nas radi. On nije bio glumac koji planim glasom izgovara svoj tekst na pozornici, pretvarajui se da osea
neto to nije osetio. Kad je zavapio: Boe moj, Boe moj,
zato si me ostavio?, On je to i mislio u svakom slogu izgovorene reenice. Nisu Njega ubili klinovi zabodeni u Njegove
ruke i noge, nego uas vene odbaenosti. To je bilo izazvano
krivicom koja je poloena na Njega krivicom nastalom usled
nagomilanih greha ovog sveta.
Poenta je u tome to se na taj nain ispoljila ljubav [agape]
Boja prema nama. U ovome se ogleda ljubav [agape], ne da
smo mi voleli Boga, nego je On voleo nas i poslao svog Sina da
bude pomirenje za nae grehe 1. Jovanova 4,9.10 KJV. Neokaljani grkom idejom o prirodnoj besmrtnosti, apostoli su razumeli ta se desilo na krstu. Tamo se pokazala irina, duina,
dubina i visina Hristove [agape] ljubavi koja prevazilazi svako
znanje da bi je video i svet i svemir. Videti Efescima 3,18.19.
S obzirom da su to tako jasno videli, apostoli su takoe
shvatili da neka mona sila deluje na njihova ljudska srca, jedna zaista izvanredna sila. Ljubav [agape] Hristova nagoni nas
(upravlja nama NASB), jer ovako prosuujemo: ako je jedan
umro za sve, onda su svi umrli; i da je On umro za sve, da oni
koji ive nee nadalje iveti sebi (to jest, smatrae to nemoguim), ve Njemu koji je umro za njih i ponovo ustao. 2.
Korinanima 5,14.15 KJV. Samo shvatanje kakva je to ljubav
dovelo je do toga da u srcu odmah osete da ih neto nagoni
na rad. Vera je bila svesrdno prihvatanje Boje agape ljubavi.
Kako je apostolska vera postala naa
Ne moramo biti jedan od prvih apostola da bismo oima videli ono to su oni videli. Preko Rei, Sveti Duh sve to
36
oivljava pred nama danas. Videti Galatima 3,1. Nae otueno srce se isto tako miri sa Bogom preko vere, a to znai da
istovremeno bivamo pomireni i sa Bojim zakonom, jer nae
prirodno neprijateljstvo prema Bogu ogleda se u tome to
se ne pokoravamo zakonu Bojem. Rimljanima 8,7. A kako
je ljubav ispunjenje zakona (Rimljanima 13,10), vera koja
radi kroz ljubav (Galatima 5,6) odmah proizvodi poslunost
u odnosu na sve Boje zapovesti, ukljuujui i na sve strane
pogaenu subotnu zapovest.
Budite sigurni da su u vreme apostola senzualnost, materijalizam, ljubav prema novcu, ivljenje samo za sebe bili isto
tako mona iskuenja kakva su danas! Nae jadne borbe da
savladamo ta iskuenja oni bi smatrali besmislenim. Ono to
su oni dobro znali jeste da vera radi, slino eksplodirajuoj
bombi. Mi mislimo da je tako teko slediti Hrista, rtvovati
se za Njega; oni bi nas saaljevali zbog naeg nerazumevanja.
Ono to su oni imali bilo je opravdanje verom, koje je preokrenulo svet i razapalo ga za njih. Videti Galatima 6,14.
Moete li pogoditi zato bi sotona eleo da ukloni tu ljubav koja nagoni? To je bilo u pozadini njegovih napora da u ranoj hrianskoj Crkvi iskrivi i zamagli ideju o ljubavi agape sve
dok Hristos najzad sa alou nije morao da kae crkvi u Efesu
(prva crkva). Napustio si svoju prvu ljubav [agape]. Otkrivenje
2,4. Mnogi od crkvenih otaca izgubili su iz vida njeno znaenje,
do te mere da je Plotin u treem veku odbacio ideju da je Bog
agape i smelo tvrdio da je On helenistika ideja o ljubavi usredsreenoj na sebe i zasnovanoj na prirodnoj besmrtnosti. Tako
je dubok bio otpad od ljubavi u petom veku da je Avgustin, otac
srednjovekovnog rimokatolicizma, sjedninio oprene novozavetne i helenistike ideje o ljubavi u neto to je on nazvao caritas, a to je postalo osnova srednjovekovne rimske doktrine.
Nasuprot Avgustinovim namerama, to je proizvelo jadan
sistem spasavanja zaslunim delima jer je po prirodi bio egocentrian.
37
Do najgore tragedije dolo je kasnije. Protestantizam je

uglavnom nasledio Avgustinovu ideju i ovekoveio unutar
svojih redova isti princip usredsreenosti na sebe. Dakle, ideja
o opravdanju verom koje su se reformatori obino drali sadravala je seme koje e konano dovesti do njenog sopstvenog
izopaavanja. Nije onda nikakvo udo to se Otkrivenje obraa Sardu, crkvi reformacije sledeim reima: Na izgled si iv,
a u stvari si mrtav. Otkrivenje 3,1.
Luter je, meutim, u esnaestom veku odbacio paganski
koncept o prirodnoj besmrtnosti, te prema tome poeo da slama
Avgustinove sinteze i vaspostavlja novozavetnu agape. Luterovo
razumevanje biblijske istine o ovekovoj prirodi osposobilo ga
je da povremeno jasno razume opravdanje verom. Ali, Kalvin
i ostali reformatori prionuli su uz pagansko-papsku doktrinu,
ba kao i Luterove kolege i potomci. S obzirom na njihovu na taj
nain osakaenu ideju o Bojoj ljubavi, lako je sagledati kako je
i njihova ideja o veri bila isto tako obogaljena. Oni nikada nisu
bili u stanju da izbegnu taj ogranieni radijus vere usredsreene
na sebe i da se vrate uzvienom novozavetnom konceptu.
Uvek su bili zaokupljeni idejom zasenjenom oseajem
nesigurnosti i straha. Kako mogu da budem siguran da u
izbei muenje u paklu? Kako mogu biti siguran da u dobiti
nagradu na nebu? Takva, nezaobilazna pitanja ponajvie su
obuzimala njihov um. Nije to bila njihova krivica. Oni su bili
sjajni ljudi, ali su jednostavno nasledili pogrenu doktrinu o
ovekovoj prirodi. Njihove ideje o opravdanju verom uvek su
bile obojene brigom o sopstvenoj linosti i uasnim strahom
od venih muka i muenja u paklu, a iznad povrine pomaljala se ideja o osvetoljubivom, gnevnom Bogu koji jedva da zasluuje ime Oca. Apostol Jovan je shvatio kako savrena agape izgoni strah (1. Jovanova 4,18), ali oni to nisu bili u stanju
da zaista razumeju; opsednuti svojom doktrinom o prirodnoj
besmrtnosti, njihovo delovanje moglo je samo ii u pravcu
uniavanja koncepta o Hristovoj rtvi. Njihovo egocentrino
38
traganje za sigurnou bilo je neizbeno. Oni nikada nisu mogli da probiju maglu i sagledaju novozavetnu pravednost kroz
veru u njenom velianstvenom sjaju.
Mnogi od kalvinista bili su zbunjeni do te mere da su
iskrivili Novi zavet i uili da Bog proizvoljno unapred odreuje da li e neko biti spasen uprkos svom neverovanju, dok
e drugi biti izgubljen i pored toga to veruje. Na praktinom
nivou, takva vrsta kalvinizma unizila je opravdanje verom
pretvarajui ga u opravdanje putem proizvoljnog predodreenja. Takvi isprovaljivani studenci jedva da mogu postati
ist izvor vode ivota! Ali to ne dovodi u pitanje iskrenost ili
pobonost reformatora iz prethodnih vekova. Najblae reeno, oni su bili iskreni ali zbunjeni, a da toga nisu ni bili svesni,
zato to su nasledili jednu pagansko-papsku zabludu.
Reformatori koji su skoro uspeli
Veslijeve pristalice gotovo da su se probile kroz pometnju

do svetlosti. Oni su odbacili kalvinistiki oblik predestinacije,
a njihov koncept o Bojem karakteru bio je nemerljivo uzvieniji. No i dalje ih je zbunjivala ideja o prirodnoj besmrtnosti,
koja je podmuklo, ispod povrine, jo uvek delovala u pravcu
iskrivljavanja pune istine jevanelja, i do izvesne mere drala
ih vezanim sebinim preokupacijama.
Za njih se moe rei sve to se u Jevrejima poslanici kae o
ranijim generacijama, naime da je Bog neto bolje predvideo
(obezbedio KJV) za nas (Jevrejima 11,40) na kraju vremena.
Put kojim pravedni putuju lii na izlazak sunca, koje postaje
sve sjajnije i sjajnije dok se ne pokae svetlost dana. Prie 4,28
TEV. Ali Bog je odao ast anelu crkve reformatora, jer je
obeao. A dau mu i zvezdu Danicu. Otkrivenje 2,28.
U vekovima posle Lutera bilo je tu i tamo pojedinaca u
neznatnom broju koji su jasno videli istinu i smelo govorili
da treba odbaciti pagansku doktrinu o prirodnoj besmrtnosti.
Novozavetna doktrina o ivotu jedino u Hristu uslovna be-
39
smrtnost bila je esto izvrgnuta ruglu od strane mnogih protivnika kao mortalizam. Brajan Bol kae o nekim od pristalica
te doktrine u Engleskokj: Godine 1646. Riard Overton bio
je poslat u Tauer zato to je napisao knjigu koja je objanjavala
mortalistiko gledite, a 1658. Tomas Hol svrstao je mortalizam u jednu od avolskih zabluda toga vremena. Mortalizam je osuen kao jeres u etrdeset dva pravila vere iz 1553.
The English Connection, p. 159.
U poslednjim danima mora doi do potpunog obnavljanja venog jevanelja o opravdanju verom, onako kako su to
iskusili i Avram i Pavle. I mora se pojaviti ogromno mnotvo
od svakog plemena, i jezika, i kolena i naroda koji e glasno
govoriti: Bojte se Boga i dajte mu slavu jer je doao as njegovog Suda! Slavite Onoga koji je nainio nebo, zemlju, more.
Otkrivenje 14,6.7. Nemogue je oboavati Ga u duhu i istini
(videti Jovan 4,23), ukoliko Njegov karakter istinske ljubavi ne
bude shvaen kao slobodan od pagansko-papskog iskrivljavanja. A as njegovog suda nije as kada e On osvetoljubivo
i sadistiki osuditi svet. On izriito kae da to nee uiniti.
Videti Jovan 5,22; 12,47.48. To je as kada e i On sam biti
osloboen i opravdan, kada zamagljenost usled iskrivljavanja i
pogrenog prikazivanja Njegovog karaktera bude najzad iezla zahvaljujui punoj istini.
Ovde se predvia potpuno obnavljanje novozavetne ljubavi agape, koja jedina moe uiniti da veno jevanelje ponovo stekne ugled. Posebno je znaajno to je plod ovog oivljavanja jevanelja pojava jednog naroda ije je obeleje dranje
Bojih zapovesti i vera Isusova. Otkrivenje 14,12 Karadi.
Jedino je agape ispunjenje zakona (Rimljanima 13,10); i
ovde se ponovo novozavetna vera vidi kao ovekovo svesrdno
prihvatanje krsta. Za svete, dranje zapovesti ne predstavlja
strahom izazvano traganje za sigurnou i pouzdanjem. Time
oni automatski iskazuju da cene Golgotu. Oni se jednostavno
hvale krstom naeg Gospoda Isusa Hrista, kojim se svet raza-
40
peo njima, i oni svetu. Galatima 6,14 Karadi. Oni znaju

da ive jedino zato to je Jedan umro za sve. Novozavetna
vera shvata grob kao ovekovu jedinu pravedno zaraenu nagradu. Sve ostalo to imamo nae je jedino blagodau. Ova
vera prua garanciju sree i kraja nezadovoljstva, ljubomore i
sebinosti. To ne moe da opstane u drutvu vere! Poslunost
pak postaje isto tako prirodna kao to zora stie posle noi.
Ljudi poslednjeg vremena koji su sveti u Bojim oima
oseaju veliku zahvalnost koja je i pokrenula Elizabet Klefan
da napie svoju himnu Ispod Isusovog krsta.
Tamo iza njegove senke, ali jo mnogo dalje,
mrani grob zjapi i stranu poruku alje;
dve ruke pruene da spasu sa krsta meu nama
ko straar stoje pred grobom iz kojeg izbija tama.
Ponekad na tom krstu naziru moje zene

Onoga koji je umro patei umesto mene;
S bolom u srcu zato ja priznajem smerno
Nedostojan tu ljubav to udo neizmerno!
O, krste, neka mi bude dom moj u tvojoj seni,
jer svetlost s Njegovog lica sad dovoljna je meni.
A kad poinem jednom, kad smrt me strana svlada,
Krst e mi biti slava i moja jedina nada
Elzabet Klefan mogla je dobro da poslui kao Pavlov
evanelista koji peva! Ona je videla ono to je on video: vera
koja radi kroz ljubav saseca u korenu svaki vid ljudske sebinosti. A srce koje veruje odgovara nita manje nego reima
Ajzaka Votsa: I kada bi sav svet pripao meni, time bih vratio
tek mali deo, jer Boja ljubav to me pleni, zahteva duu i ivot ceo. To je opravdanje verom. I nita manje ne moe biti
dostojno tog imena.
41
esto poglavlje
VIE O TOJ EKSPLOZIVNOJ REI,

O VERI
S obzirom da je vera kljuna re za razumevanje sile jevanelja koja treba da preobrazi na ivot, moramo se detaljnije pozabaviti njom. Ako novozavetna ideja ne bude dovoljno
jasna, celokupni predmet o opravdanju verom delovae nam
kako zbunjujue tako i nezanimljivo.
Siguran sam da ima takvih koji postavljaju sledea pitanja: ta je s mnogim hrianskim autorima i govornicima
koji su veru definisali samo kao pouzdanje? Zar oni nisu u
pravu? I zar autor Jevrejima poslanice, u svojoj klasinoj definiciji u 2. poglavlju, ne definie takoe veru kao uzdanje?
Apostol Pavle nikada ne upotrebljava imenicu vera ili
glagol verovati u znaenju pouzdanja, poverenja, kako mi to
danas kaemo. Najee korien glagol za pouzdanje jeste elpizo, to znai nadati se. Evo nekoliko primera: U njega e
se uzdati neznaboci. Rimljanima 15,12 D. Stefanovi. Nadam se, naime, da u vas na proputovanju posetiti, kae apostol. Rimljanima 15,24 Savremeni srpski prevod. A nadam
se u Gospodu Isusu da u vam ubrzo poslati Timoteja, dodaje
on. Filibljanima 2,19 arni. Jer se uzdamo u Boga ivog
1. Timotiju 4,10 Karadi. Udovica... uzda se u Boga. 1.
Timotiju 5,5 Karadi. U svakom od ovih i nekih drugih tekstova, oigledno znaenje je nada. Ni u jednom od primera
Pavle ne upotrebljava re pisteuo, to jest verovati ili imati veru.
Kad su Jevreji kazali za Hrista na krstu: Uzdao se u Boga,
neka ga sad izbavi (Matej 27,43 arni), upotrebljena re
glasi peitho, uobiajena, svakodnevna re za uzdanje, poverenje. Ista re se koristi i na sledeim mestima: Kako je teko...
42
Vie o toj eksplozivnoj rei, o veri
onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo (Marko 10,24 Karadi); Uzdam se... u Boga (2. Korinanima 1,9 KJV); Ja
u se uzdati u njega (Jevrejima 2,13 Savremeni srpski prevod). Ovde je znaenje, sasvim jasno, jednako znaenju nae
obine rei pouzdanje, koja znai imati poverenja. Zato
Pavle nikada ne koristi re pisteuo (verovati) da izrazi takvo
poverenje ili pouzdanje?
Pavle izgleda pravi dva izuzetka, ali to nisu izuzeci. Razmotriemo ih. Nijedan od njih, ako se pravilno prevedu, ne
izraavaju ovekovo poverenje u Boga, nego Boje poverenje
u oveka! Zanimljivo je prouavati ove upotrebe rei pisteuo,
koje povrno gledano, iziskuju da budu prevedene kao poverenje ili poveren. U svakom primeru, re je o jevanelju
poverenom brizi i slubi samog Pavla. Nijedna engleska re ne
moe sasvim adekvatno da prenese uzvienu misao sadranu
u onom to Pavle govori. Njegova upotreba rei pisteuo verovatno pozajmljuje svoj sjaj od neke druge upotrebe u Novom
zavetu u smislu prihvatanja zahvalnim srcem Boje ljubavi
otkrivene na krstu. Morali bismo razmotriti dva Pavlova odlomka i jedan Lukin:
1. Solunjanima 2,4: Mi govorimo kao ljudi koje je Bog
odabrao i poverio im jevanelje (NIV). Prevodioci obuzeti
idejom o prirodnoj besmrtnosti propustili su da sagledaju dubinu znaenja ovog odlomka. Nije nimalo sluajno to Pavle
koristi tu re pisteuo, koja je tako bremenita velikom ljudskom
zahvalnou za Hristov krst. On zapravo kae ovo: Mi govorimo kao ljudi koje je Bog odabrao da cene jevanelje, ili
kao ljudi koje je Bog odabrao da budu prosto zaljubljeni u
jevanelje i njime opinjeni. I opet ta bremenita re pisteuo
mora biti shvaena u svetlosti Hristove upotrebe u Jovanu
3,16.
1. Timotiju 2,4: Slavno jevanelje blaenoga Boga koje je
povereno [episteuthen] meni (NIV). Ovde imamo istu misao
ponovo povezanu sa potovanjem slavnog jevaelja. Da li je
43
Pavle toliko ohol da tvrdi kako mu je to slavno jevanelje

povereno kao iskljuivo pravo. Teko da je tako. Poenta koju
on u hrianskoj poniznosti (videti kontekst) istie jeste da je
Gospod u njemu naao oveka koji je svim srcem prihvatio i
cenio dobru vest. On je bio opinjen njom. I to je bila njegova
kvalifikacija za objavljivanje jevanelja on je voleo to jevanelje. I to je misao koju on izraava u sledeem stihu: Na
Gospod... smatrao me je vernim, to jest, punim vere u smislu
zahvalnosti za Njegovu blagodat, i zato mi je namenio da radim u Njegovoj slubi. Jo dok je Pavle bio hulnik, pokazana mu je milost jer je postupao u neznanju i neverovanju,
to e rei, u ne-veri. U tim mranim danima njegovo tvrdo
srce nije bilo skrueno niti je cenilo znaenje krsta. Ali blagodat Boja se obilno izlila na mene, zajedno s verom i ljubavlju
[agape] koje su u Hristu Isusu. 1. Timotiju 1,13.14 (NIV). U
oba ova odlomka pisteuo nimalo ne lii na sebino uzdanje.
Luka 16,12: Ako niste bili dostojni poverenja u upravljanju tuom imovinom, ko e vam dati [pisteusei] da brinete
o svojoj sopstvenoj? (NIV). Ovde imamo jedan primer gde
pisteuo ima znaenje poverenja, ali njegova upotreba nije povezana s pravednou verom ili jevaneljem. Isus ovde koristi
re u njenom uobiajenom svakodnevnom znaenju, kako su
je shvatali ljudi Njegovog doba pre izvanrednog dogaaja na
krstu. Obe rei, agape i vera, neizmerno su obogaene u pogledu znaenja, to je bila posledica raspea, i to do te mere da
su praktino dobile novo znaenje. Boja ljubav otkrivena na
Golgoti dala je mnogo iri smisao pojmu agape; i ba kao re
koja je s njom u uzajamnoj zavisnosti, vera, stekla je znaenje
koje nikada ranije nije bilo shvaeno. Izgledalo je kao da se
mora pronai nova terminologija.
Dakle, tekst kod Luke nije izgovor za suavanje znaenja
pojma vere u Pavlovim poslanicama. Nemamo druge alternative nego da njegovu upotrebu rei vera posmatramo u svetlosti krsta.
44
Prihvaena definicija vere u Poslanici Jevrejima zavreuje nau panju. Vera je sutina onoga emu se nadamo,
dokazivanje onoga to ne vidimo. Jevrejima 11,1 KJV. Ili,
Vera predstavlja sigurnost onoga emu se nadamo i izvesnost
onoga to ne vidimo. U tom pogledu su i bili pohvaljeni ljudi
iz drevnih vremena. Jevrejima 11,2.3 NIV. Ovaj odlomak
oigledno ne definie veru kao egocentrino pouzdanje. Neophodno je razmotriti vie inilaca.
1. Neposredni kontekst raspravlja o pravednosti verom.
(Videti Jevrejima 10,38. A pravedni e iveti verom KJV).
Sem ukoliko ovaj jedan odlomak nije u skladu sa obimnim raspravama o opravdanju verom na drugim mestima, znaenje
vere ovde mora biti isto kao i ono na koje nailazimo u svim
njegovim poslanicama. Sve da Pavle i nije autor Jevrejima poslanice, ne bi trebalo oekivati protivrenosti zbog toga to je
onaj isti Sveti Duh koji je nadahnuo pisca Jevrejima poslanice,
nadahnjivao i Pavla.
2. Moguno je nadati se onome to se ne vidi a da pri
tom ne bude ukljuena sebina motivacija. Mi se moemo
nadati odbrani Boje stvari, a da naa nada ne izrasta iz sopstvenog oseanja line sigurnosti. Istinska vera podrazumeva
elju da se odaje ast Hristu i da se On proslavlja. Ne treba da
budemo zaokupljeni milju da emo mi nositi krunu u Oevoj
kui, nego da emo tamo videti Njega krunisanog kao Cara
nad carevima i Gospodara nad gospodarima.
3. Ako je Pavle zaista autor Poslanice Jevrejima (mogunost na koju ukazuju veliki autoriteti), onda ovde moemo
duboko osetiti njegovo uzvieno potovanje za veru, i sagledati dopunsko objanjenje za estu upotrebu te rei u njegovim
ostalim poslanicama. Posle razmatranja u zavrnom delu 10.
poglavlja o delotvornosti vere u iskustvu opravdanja verom,
on u Jevrejima 11,1 zapravo kae: Taj fenomen znan kao vera,
to potovanje koje pokree srce, oseanje potovanja koje oseamo za rtvu Sina Bojeg, koja je tako preobrazila na ivot,
45
to iskustvo vere jeste jemstvo ili potvrda koji garantuju da e

se sva Boja obeanja blagovremeno ispuniti. Ta ljudska vera
koja je komplementarna Bojoj boanskoj agape sama je po
sebi udo, te dakle sutina u osnovi svih uda koja jo oekujemo. Taj stih, ukoliko je taan, ne treba shvatiti kao definiciju vere.
4. Autor nastavlja da kroz celo 11. poglavlje navodi primere starozavetnih heroja ija je motivacija za veru bila sve
drugo samo ne usredsreenost na sebe. Noje je postao naslednik pravednosti verom (Jevrejima 11,7 KJV), ali strah
koji ga je pokretao nije bio phobos, kukaviki strah usredsreen na sebe, nego pobono duboko potovanje (eulabeia).
Otac svih koji veruju, Avram, simbolino je ispoljio slavno
znaenje vere kada je prineo Isaka, kao to je Bog prineo na
rtvu svog jedinorodnog Sina. Videti Jevrejima 11,17. Tu se u
malom odslikava Jovan 3,16. A tako su i svi verni iz drevnih
vremena, slabi i nesavreni kao mi, u izvesnom smislu uestvovali u tom fenomenu novozavetne vere, jer su kao Avram
videli Hristov dan i obradovali se. Oni su na neki nain razumeli da je Jagnje bilo zaklano od postanja sveta, pa iako
niko od njih to nije video tako kristalno jasno kao apostoli,
ipak su imali neki pojam o krstu, i njihova srca bila su duboko
pokrenuta. To je bila njihova vera.
Ali zar 6. stih ne kae da vera gramzi za nagradom? Bez
vere, nemogue mu je ugoditi: jer onaj koji dolazi Bogu mora
verovati da Bog postoji, i da nagrauje one koji ga usrdno trae KJV. Od svih prevoda u optoj upotrebi, jedino nam KJV
ukazuje koje su engleske rei dodate i zato tampane italikom
da bi se videlo da ih nema u originalnom jeziku. U grkom
doslovno stoji: Bez vere nemogue [je] ugoditi mu, jer onaj
koji dolazi Bogu mora verovati da Bog postoji; a onima koji
ga trae daje nagradu. Zapazite da je u KJV tree da (engl.
that) dodata re; grki ovde ne potkrepljuje ideju da je vera
sebina tenja za nagradom.
46
Ovim kljuem, ovek moe da otkljua blaga istine u Bibliji. Vera nije niz doktrina ili verovanje koje se prihvata samo
intelektualno. Kao to su matrica i otisak meusobno povezani, tako je i Boja udesna ljubav povezana s naom ljudskom
verom. Hristova rtva e iz inae beznadenih grenika izmamiti svoj komplementarni odgovor srca veru u njegovu
krv. Avram je to znao; suze su se kotrljale niz njegovo lice kad
verova Bogu, i [njegova vera] urauna mu se u pravednost
Rimljanima 4,3 D. Stefanovi. Ona je pokrenula njegovu
duu do te mere da je bio spreman da rtvuje svog sina na
brdu Moriji.
Moda je posebno otrenjavajua tvrdnja u Pavlovim spisima sledea: to god nije od [ove] vere greh je Rimljanima
14,23 KJV. Jedino srcem ovek moe verovati za pravednost. Rimljanima 10,10. Kad bi se spasenje dobijalo delima,
mnogi bi mogli da se kvalifikuju, mada nijedan od njih ne bi
bio podoban da ue u nebo; meutim, spasenje se ostvaruje
jedino verom, a Isus je predvideo da e sin oveiji kad doe
nai samo malo njih koji je poseduju. Luka 18,8.
Zato? Zato to e se bezakonje silno uveati, [i] ljubav
[agape] mnogih e ohladneti. Matej 24,12 KJV. Bezakonje
je ovde anomia, mrnja prema Bojem zakonu ljubavi [agape] (agape je ispunjenje zakona, Rimljanima 13,10). Najvei
greh svih vremena je ono to je spreavalo drevni Izrailj da
ue u Obeanu zemlju neverovanje (videti Jevrejima 3,19),
otvrdnulost srca, nedovoljna zahvalnost za krst gde je Knez
slave trebalo da umre za nas.
Govorei o neverovanju Izrailja, autor Jevrejima poslanice nas preklinje: Bojmo se, dakle... da se ne pokae da je
neko od vas zakasnio. Jevrejima 4,1. Iako strah nije najbolji jevaneoski motiv, odsustvo jevaneoske vere izazvae u
nama strah, zato to e to kobno neverovanje sigurno zavladati ljudskim srcem kad se jevanelje ne shvati. Neverovanje
nosi sopstvenu ugraenu nesposobnost da oseamo. To znai
47
iznova razapinjati ... Bojeg sina i otvoreno ga sramotiti

KJV, a da pri tom ne shvatamo ta inimo. Jevrejima 6,6.
Jedan misaoni pisac ponudio nam je praktinu definiciju
vere koja je u savrenom skladu s novozavetnim konceptom:
Moete rei da verujete u Isusa kada shvatate kolika je cena
spasenja. Moete to ustvrditi kad razumete da je Isus umro
za vas na svirepom krstu Golgote; kad posedujete razumnu
veru da vam je Njegova smrt omoguila da prestanete da greite, i da usavravate svoj karakter kako biste postali pravedni
zahvaljujui Bojoj blagodati, koja vam se daruje kao otkup
omoguen Njegovom krvlju. Ellen G. White, Review and
Herald, 24. jul 1888.
arls Vesli je to dobro shvatao. On se ovako molio:
Da mi je srce da hvalim Boga,
Srce to isto voli,
to stalno osea krv Sina Tvoga,
Koja se za mene proli!
Ne bi bilo zgoreg da se zajedno sa Donom Njutnom
(John Newton) molimo: Srce oseajno, pogled blag, duh ponizan, podari mi .
Kad je na Gospod kazao da e se bezakonje [anomia] silno uveati u poslednjim danima (Matej 24,12), on je verovatno
mislio na podmuklo unoenje antihristovog miljenja u nau
svest poslednjeg vremena. Moda je mislio i na lano opravdanje verom koje ne proizvodi poslunost svim Bojim zapovestima, te tako nastaje anomia. Takvom falsifikatu nedostaje ivotni sastojak ljubavi agape i, naravno, istinska novozavetna vera.
Obmana koja je dominirala vekovima jeste religija bez agape,
bez vere, koja koristi ispravan renik, ali joj nedostaje sutinski
sadraj, ogromna kraa duhovne hrane. Ako je ishrana na bazi
pravednosti verom liena svojih vitamina i minerala, anomia
koja iz toga proistie predstavlja duhovnu anemiju.
48
Ali na Gospod daje ohrabrujue obeanje da e se ovo

jevanelje o carstvu propovedati po celom svetu pre nego
to doe kraj. Matej 24,14. Poto boanska ponuda jevanelja proistie iz prvosvetenike slube samog Hrista, moramo
nastojati da shvatimo kako Njegovo sadanje delo u nebeskoj
svetinji predstavlja pravi prilaz preko kojeg Sveti Duh daruje
danas Njegovoj vernoj deci blagoslove opravdanja verom. U
tom svetlu, i najbolji falsifikat mogue je razlikovati od prave
istine.
U jednom od kasnijih poglavlja istraiemo povezanost
izmeu jevanelja o carstvu i zavrnog prvosvetenikog
Hristovog dela u svetinji nad svetinjama nebeskog svetilita,
i obelodaniti falsifikat.
No, na sledei zadatak mora pre svega biti da otkrijemo
ta je posveenje i da li se ono ostvaruje verom ili delima, ili
moda i jednim i drugim.
49
Sedmo poglavlje
NE MOETE PROPASTI AKO

STALNO VERUJETE!
Ni trunica ljudskih napora nije ukljuena u opravdanje
verom. I, svakako, bio bi zloin pokuavati da se pojam vere
do te mere iskrivi da ovek govori o spasenju verom kad u
stvari misli na spasenje delima.
Mi se ne spasavamo verom i delima, nego verom koja
radi. I nije nikakvo preterivanje rei da se spasavamo samo
verom; to je jednostavno, isto novozavetno uenje. Jedino
ono nije mrtva vera. Sve dok se Boja ljubav jasno vidi, neiskrivljena pagansko-papskom lai, rezultujua vera e raditi
i u istinskoj ljubavi proizvesti trajnu poslunost svim Bojim
zapovestima. Tako je jevanelje sila Boja za spasenje svakoga koji veruje. Rimljanima 1,16 NIV.
Ali sada se postavlja pitanje: Poto se opravda verom, da
li je ovek onda potpuno samostalan? Da li je poput aviona
koji, poto se nae u vazduhu, mora da odrava sopstvenu brzinu, ili da se srui? Ta ideja mnogima zadaje strah. Da li Bog
stoji u senci sa skrtenim boanskim rukama, govorei neto
slino ovome: Ja sam vas pokrenuo pomou opravdanja; sada
je na vama da nastavite sa sopstvenim posveenjem. Nadam se
da ste uspeli, ali veina nije. Sreno!
Zato se povlai ta tanka linija izmeu opravdanja verom
i posveenja? Da li se posveenje ostvaruje delima, sopstvenim munim, mukotrpnim naporima? Ili pak delimino verom, a delimino delima?
Budui da su komentatori i teolozi ponekad posmatrali
opravdanje verom izvan fokusa, razumno je pretpostaviti da
je podjednako mogue da pogreno shvate i posveenje. Ako
50
Ne moete propasti ako stalno verujete!
moemo da istraujemo Novi zavet da bismo otkrili njegovu

ideju o opravdanju, moda isto tako moemo tamo nai i ta
je posveenje. Ta dva pojma mogu biti razliita, ali nikada odvojena.
Posveenje je Boji posao
Ko god biva opravdan novozavetnom verom, automatski

postaje deo procesa posveenja. On nikada ne mora da prebacuje menja iz spasenja verom u spasenje delima. Kako
ste dakle primili Gospoda Isusa Hrista, tako ivite u njemu...
utvreni u veri. Koloanima 2,6.7 arni. Pod izrazom
vera Pavle ne podrazumeva verovanje ili skup doktrina,
nego fenomen prihvatanja Hristovog krsta zhavalnim srcem.
Metod ostaje isti: verom.
Opravdani verom... imamo pristup verom u ovu blagodat u kojoj stojimo KJV. Ili, moda se isti odlomak moe
preneti neto jasnije: Sada poto smo opravdani pred Bogom
putem vere, imamo mir sa Bogom kroz naeg Gospoda Isusa
Hrista. On nas je verom doveo do iskustva Boje blagodati, u
kojoj sada ivimo. Rimljanima 5,1.2 TEV. U posveenju,
upravo nas Gospod vodi i ide s nama, ba kao to je inio i prilikom opravdanja. Vera neprestano radi kroz ljubav, i to uvek
u sadanjem vremenu.
Gospod nas ni u kom sluaju ne ostavlja da letimo sami,
da odravamo svoju brzinu, ili da se sruimo. Posveenje se
nikad ne ostvaruje delima, niti je to meavina vere i dela u
smislu sebino motivisanih napora da bismo postigli zasluge
i mogli zaraditi nagradu. Sasvim jasno, Hristos je rekao Pavlu
da ga alje da otvori oi ljudima i da ih okrene od tame ka
svetlosti... kako bi mogli dobiti oprotaj za grehe i mesto meu
onima koji su posveeni verom u mene. Dela 26,18 NIV.
Nigde u Novom zavetu ne itamo da je na posao da se sami
posveujemo. Umesto toga, mi bivamo posveeni Svetim
Duhom. Rimljanima 5,16 NIV. Isus se moli Ocu da nas po-
51
sveti (videti Jovan 17,17); a i Isus posveuje i isti svoju crkvu

(videti Efescima 5,26).
Sve je to rezimirano u Pavlovoj vrlo sadrajnoj izjavi:
Neka bi vas sam Bog, Bog mira, posvetio u celini... [da budete] bez mane prilikom dolaska naeg Gospoda Isusa Hrista.
Onaj koji vas poziva je veran, i on e to uiniti. 1. Solunjanima 5,23 NIV.
Gospod ne odustaje tako lako. Onaj koji je otpoeo dobro
delo u vama, nastavie ga i dovriti do dana Hrista Isusa. Filibljanima 1,6 NIV. To delo koje On ostvaruje jeste posveenje.
Deo zablude Galata ogledao se u tome to su neki od njih
pretpostavljali da treba sami da odravaju brzinu, ili da se srue: O, bezumni Galati! Ko vas je opinio, vas pred ijim je
oima Hristos javno predstavljen kao razapet? Dozvolite da
vas samo ovo upitam; Da li ste Duha primili delima zakona, ili
sluanjem u veri? Zar ste toliko nerazumni? Poevi Duhom,
da li sad zavravate u telu? ... Da li je onaj koji vam je dao Duha
i inio uda meu vama inio to delima zakona, ili sluanjem
u veri? Galatima 3,1-3 RSV. (Molimo vas da zapazite: Dela
zakona, ili ritualna dela, to je ovde ispravan prevod, i nije isto
to i istinska poslunost zakonu. Dela su sebian napor da se
osvoji nagrada.)
Ljudski napor nije sredstvo posveenja. Nas opravdava
Hristos, a posveuje Sveti Duh; no, ono to je podstaklo veru
u poetku razapeti Hristos odrava veru aktivnom sve vreme. Upravo verovanje omoguuje Svetom Duhu da radi svoj
posao u svakom trenutku.
Znai li to da mi ne treba nita da uradimo? Da li je to
kvijetizam, to jest jeres preputanja Gospodu da sve uini,
dok mi praktino samo odlazimo na nebo bez ikakvog napora? Premda je tano da Gospod vri posveivanje sve dok mi
verujemo, mi ipak inimo svoj deo, i to vrlo bitan.
Kao i pri opravdanju, na deo je da imamo veru i to takvu koja nije sebino usredsreena na dela zakona. Upravo
52
nas stalno oseanje podsticajne Hristove ljubavi motivie da

ivimo ne za sebe, nego za Njega koji je umro za nas i vaskrsao. Upravo se tako mi posveujemo verom u Hristu. Dela
apostolska 26,18.
ta nam olakava borbu
Dok Sveti Duh zaista obavlja posao, na deo je da Mu dopustimo da to uradi, i to je vrlo bitno. Na telesni um neprestano se bori s Njim. Ako ne pristanemo da nas On posveti,
On biva blokiran i frustriran. Dopustite da ovaj um bude u
vama, koji je i u Hristu Isusu. Filibljanima 2,5 KJV. Dozvolite da mir Hristov vlada u vaem srcu. NIV. Dopustite da
re Hristova obilno boravi u vama. Koloanima 3,15.16 NIV.
Mo izbora je naa, a ono to Gospod ini u nama uvek je u
zavisnosti od naeg izbora da li emo Mu dozvoliti da to uini.
Jedan mudri pisac rekao je sledee: Neophodno je da razumete istinsku snagu volje. To je vladajua sila u ovekovoj prirodi,
sila odluivanja ili izbora. Sve zavisi od pravilne primene volje.
Bog je ljudima dao mo izbora; na njima je da to iskoriste. Vi ne
moete promeniti svoje srce, ne moete sami od sebe dati Bogu
svoja oseanja; ali moete izabrati da Mu sluite. Moete Mu
dati svoju volju; onda e On delovati u vama da hoete i inite
ono to Mu je ugodno. Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 47. orig.
U Ruandi, u blizini dananjeg Mugonero, jedan lav ljudoder uznemiravao je afrike seljane. To je bilo uasno; niko
se nije oseao sigurnim. Seljani su doli kod dr Dona Sterdesa i zamolili ga da uzme svoju puku i ustreli napasnika.
Dr Sterdes uzeo je svoju puku Mauzer 7mm sa osetljivim okidaem i krenuo za vodiem. Preli su ogromno rastojanje, kad je vodi konano rekao: Ovde smo poslednji put
videli lava. Misionar je posegao da iz depa izvadi metke, i na
svoj uas utvrdio da ih je ostavio u misiji.
Brzo, zamolio je vodia, pohitaj nazad i donesi mi municiju. Ja u te ovde ekati.
53
U blizini se nalazio jedan panj i on je seo da tu saeka,

ali je ubrzo zadremao. Probudila ga je neka buka i ukanje u
travi upravo u trenutku kada je pred sobom ugledao lava.
Shvatio je da je njegova puka beskorisna. Da potri
bilo bi ravno samoubistvu. Kad je lav nainio jedan korak prema njemu, misionar je sav uzdrhtao krenuo korak ka lavu. Lav
je zauzeo poloaj kao da e skoiti.
Dr Sturges je u trenutku shvatio da mora neto brzo uiniti. Bacivi svoju beskorisnu puku, napravio je jo jedan korak ka neprijatelju. Videi kako zver u deliu sekunde okleva,
odluio je da preokrene situaciju u svoju korist i krenuo u juri
na lava. Iao je napred, viui, mlatarajui divljaki rukama,
gledajui lava pravo u oi i urlao: Odlazi, IDI! IDI!
ivotinja je bila potpuno zateena. Kako se to slabano, dvonono stvorenje usudilo da krene na njega, uz viku i dreku kao da
je ono car ume? Lav je tako bio okiran da je podvio rep i pobegao.
Na neprijatelj hoda unaokolo i rie kao lav (1. Petrova
5,8 NIV), ali mi smo gospodari situacije. Nama je data sila
izbora, a Hristos je svim ljudima dao slobodu da to iskoriste. Zahvaljujui vrstom, odlunom izboru, mi zaista postajemo car sotonine ume, jer ako se protivimo avolu, ... on
e pobei. Jakov 4,7 NIV. Ispravnim korienjem volje,
primenom te Bogom dane moi, vi ete zgaziti lava i kobru;
zgaziete velikog lava i zmiju. Psalam 91,13 NIV.
Izabrao sam da kaem NE!
Hiljade i hiljade ljudi ostavili su puenje prihvatanjem

jednostavne formule: Odluio sam da ne puim. Kad nas saleti iskuenje, na deo je da odluimo da ne pokleknemo. Tada
Sveti Duh ima pravo da stupi u akciju. Nije vano ako vam je
volja slaba, vi ste jo uvek gospodar situacije. Kua vas nikad
ne moe prisiliti da pogreite protiv svoje volje.
Nijedan ovek ne moe biti prisiljen na prestup. Najpre
se mora dobiti njegov pristanak; dua verovatno smera greni
54
in pre nego to strast nadvlada razum ili bezakonje odnese

pobedu nad saveu. Iskuenje, ma koliko bilo snano, nikada
ne predstavlja izgovor za greh. Ellen G. White, Testimonies,
vol. 5, str. 177.
Dobra vest o posveenju verom veoma je lepo izraena u Pavlovoj poslanici Titu, u prevodu NIV: Jer se blagodat
Boja koja donosi spasenje pojavila pred svim ljudima. Ona
nas ui da kaemo Ne bezbonosti i svetovnim strastima, da
u dananje vreme ivimo ivot samokontrole, pravednosti i
pobonosti, dok ekamo blaenu nadu slavnu pojavu naeg
velikog Boga i Spasitelja, Isusa Hrista, koji je dao sebe za nas
da nas otkupi od svakog bezakonja i da oisti sebi narod koji e
biti stvarno njegov, koji e eznuti da ini dobro. Titu 2,11-14.
Da li znate da izgovorite tu re Ne! iskuenju? Blagodat Boja e vas tome pouiti! Ona nas ui da budemo
gospodar, car; i nijedno od neprijateljevih najprimamljivijih
iskuenja ne mogu opstati pred tom reju Ne! koje je izraz
ispravnog korienja volje.
A kako Boja blagodat uspeva da nas unazaene smrtnike naui tako udesnoj vetini? Pruajui nam dvostruku
motivaciju: (a) razumevanje kako je Hristos dao sebe za nas,
i (b) radosno oekivanje da On oisti za sebe jedan narod
koji e biti spreman da Ga proslavi prilikom Njegove slavne
pojave. To i te kako deluje!
Da li je teko odluivati? Kada se u nekoga zaljubite, da li
je teko odrei se ostalih i prionuti uz voljenu osobu? Zahvaljujui sili Hristove ljubavi, sve primamljivosti ovog sveta
izgledaju isto tako bledo kao uline svetiljke u poreenju sa
istim sjajem sunca. Isto tako, kad smo u jarmu s Hristom,
ustanoviemo da On nosi teret.
Eto, to znai iveti Duhom ili hodati u Duhu. To je
stalna odluka da iskuenju kaemo Ne!, a Svetom Duhu
Da! On nas nikada ne ostavlja, ni nou ni danju, s nama je
dvadeset etiri sata dnevno. On je Onaj koji je pozvan da doe
55
i sedne kraj nas; On je neprestano s nama. Bilo da se okrenete

desno ili levo, ujete Njegov glas iza vas koji govori: Ovo je
put; idite njim. Isaija 30,21 NIV.
Ovaj odgovor vere nije spasenje delima, ak ni samo jedan posto; mi hodamo verom. 2. Korinanima 5,7 KJV.
Kao to verom odgovaramo na dobru vest o opravdanju, tako
i sada istom verom odgovaramo na podsticaj Duha. Videti
Koloanima 2,6. Mi doputamo da taj um koji je bio u Hristu bude i u nama. Videti Filibljanima 2,5. Kada je bio krajnje
iskuavan, On je povikao: Ne kako ja hou, nego kako ti hoe... Neka bude tvoja volja Matej 26,39-42 Bakoti. Tako je
On ispoljio sopstvenu silu izbora. Ja sam doao s neba ne da
inim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao. Jovan
6,38 arni. O, to je zbilja bila strahovita borba; ali On je
zadobio pobedu, kao to emo je i mi zadobiti ispravnom
primenom volje.
On nikada nee koristiti volju umesto nas, niti e nam
oprostiti ako ne primenjujemo sopstvenu mo izbora, iako itamo da upravo Bog radi u nama da hoemo i postupamo
u skladu s njegovom dobrom namerom. Filibljanima 2,13
NIV. Poto Gospod daje Svetog Duha da nam govori: Ovo
je put, a takoe i silu da odgovorimo, On deluje u nama da
hoemo. Ali to nikada ne zaobilazi nae sopstveno htenje,
niti ga Bog unitava. Ni svi aneli s neba koji zajedno rade u
nau kokrist ne mogu nas osloboditi izbora za ili protiv, niti
nas svi pali aneli iz pakla mogu primorati da uinimo pogrean izbor.
S obzirom da moemo odabrati da dopustimo da taj um
koji je bio u Hristu bude i u [nama], da li to znai da vernik
sada spasava samog sebe sopstvenim naporima? Da li je potinjavanje vostvu Svetog Duha neka vrsta religije po principu uradi sam u kojoj se samostalno probijamo? Ne, nipoto!
Mada mi ne moemo da spasemo sebe ak ni jedan posto, moemo dozvoliti Bogu da nas On spase 100 posto!
56
Servo upravlja je ilustracija

delovanja jevanelja
Ako su nam izbori ispravni, mi hodamo u Duhu. Mi

doputamo da Hristov um bude u nama, u smislu motivacije. To je kao korienje servo upravljaa da biste vozili
ogroman kamion. Ni na koji nain vi ne moete sami okrenuti velike prednje tokove; ali ako motor radi, potrebno je
samo da odluite da li ete desno ili levo najmanji pritisak
na upravlja aktivira servo pumpu da obavi ceo posao. Pavle
u svoje vreme nije imao servo upravlja, ali je razumeo tajnu
posveenja verom: Stoga kaem, ivite Duhom, i neete udovoljavati eljama grene prirode. Jer grena priroda eli ono
to je suprotno duhu, a Duh [eli] ono to je suprotno grenoj
prirodi. Oni su u meusobnom sukobu, tako da vi ne inite
[ne moete da inite] ono to hoete. Galatima 5,16 NIV.
I tako, ponovo dobra vest! Izvor sile je Sveti duh. Dajte Mu svoju volju, odluite da hodate Njegovim putem, i (prema Pavlovom grkom) ne moete biti savladani eljama svoje
grene prirode, ma koliko one bile snane ili ma koliko dugo
da ste gajili zle navike. Razlog je dovoljno jednostavan: Sveti
Duh je jai od tela, ba kao to je svetlost jaa od tame i ljubav
jaa od mrnje.
ini se da mi, kao ljudska bia, teko moemo da pojmimo istinu da imamo takvog Spasitelja! On je stvaran! Mi
nismo preputeni sami sebi! On nam daje krila, i ako imamo
novozavetnu veru, ne moemo propasti.
57
Osmo poglavlje
DELO SVETOGA DUHA JE STALNA

DOBRA VEST
Da li vam to deluje iznenaujue? Da je i rad Svetog Duha
dobra vest? Veina ljudi smatra da je Bog neka vrsta nebeskog
kvarioca raspoloenja koji zabranjuje sve to je prijatno. Ako
nastavite da inite ono to volite, biete izgubljeni; stoga je jedini nain da se spasemo da radimo ono to nam se ne dopada, to podrazumeva penjanje uzbrdo i mune napore celim
putem. I to je jo gore, pokuaj da se uzdravate od onoga to
volite pravo je muenje. I sve je to, kako ljudi pretpostavljaju,
vera Isusova.
Nema nieg dobrog u takvoj vesti! Biblija daje sasvim
drugaiju sliku:
1. Sveti Duh obavlja tei deo posla. Kao moj prijatelj iz
Afrike, svesni smo strahovitog pritiska koji na nas neprestano vri naa grena priroda. Ali, dobra vest glasi da nismo
ostavljeni da se sami borimo s tim silama koje nas vuku u propast i smrt. Sveti Duh je taj koji se bori, a naa uloga je da
Mu dozvolimo da to ini. Zapanjujua istina u Pavlovoj vesti
ovde zasluuje nau panju u veoj meri: Evo ta hou da kaem: neka Duh upravlja vaim ivotom, i neete zadovoljavati
elje ljudske prirode. Jer, ono to eli naa ljudska priroda suprotno je onome to eli Duh, a ono to eli Duh suprotno je
onome to eli naa ljudska priroda. To dvoje su neprijatelji, a
to znai da vi ne moete initi ono to elite da inite Galatima 5,16.17 TEV.
Ono to vi hoete da inite oigledno je posledica podsticaja vae grene prirode, jer Pavle dalje govori da se ljudska
priroda... sama ispoljava u vidu nemoralnih, prljavih i nedo-
58
Delo Svetoga Duha je stalna Dobra vest
linih postupaka... Ljudi ... zavide, opijaju se, orgijaju i ine

druge stvari sline ovima. Galatima 5,19-21. To je ono to vi
kao Duhom ispunjen hrianin ne moete da inite, ak i
ako vas na to nagoni vaa grena priroda, zato to je Neko jai
od vae grene prirode Sveti Duh zadobio pobedu u borbi.
To je kao neka vrsta garancije: Vi neete zadovoljavati
elje ljudske prirode. Sveti Duh je neprijatelj greha, i On bije
bitku. To je slino ubrizgavanju leka u va krvotok da bi se
izborio s parazitima malarije koji izazivaju bolest. Poto dozvolite leku protiv malarije da ue u vae vene, on smesta
stupa u dejstvo budui da je neprijatelj parazita. Vi se ne borite
s malarijom; u stvari, nita i ne moete uiniti da biste joj se
suprotstavili. I najjai ovek biva savladan boleu ukoliko ne
dobije neku pomo spolja. Upravo lek obavlja ceo posao.
Prema tome, kae Pavle, dopustite Duhu da upravlja vaim ivotom, kao to doputate da snaan lek protiv pomenute bolesti ue u vae vene. Neophodan je samo va pristanak; onda On kree na posao.
S druge strane, ukoliko verujete da je telo (ovekova
grena priroda) jae od Svetog Duha, onda vi ovaj odlomak
smatrate strano loom veu. (Razume se, nije potrebno rei
da, kada ne bi bilo pomoi Svetog Duha, mi bismo beznadeno bili potinjeni glasnim zahtevima tela). Meutim, tu se
kae da Duh radi, borei se protiv zahteva grene prirode. No,
kad bi bilo tano da Sveti Duh moe biti poraen u borbi a da
telo odnese pobedu, onda naravno vi ne moete initi dobro
koje biste hteli da inite. To je opta predstava koju mnogi ljudi imaju da Sveti Duh moe biti pobeen. A od toga nema
gore vesti.
Ukoliko verujete da je Sveti Duh jai od tela, onda se to
javlja kao udesno dobra vest. Mi smo svi svesni stalne elje tela i uma da neprestano budu na povrini nastojei da
dobiju na pristanak. A poto smo ve ispunjavali pomenute
elje, sada im je mnogo tee odolevati. Videti Efescima 2,2.3.
59
Meutim, budui da je Sveti Duh sada na delu borei se protiv

tela, borei se nasuprot njemu, On odnosi pobedu u borbi,
te mi ne moemo initi zlo na koje smo podsticani, sve dok
ostajemo pri svom izboru da Mu dozvolimo da On bije nae
bitke. U nama se sada javlja neka vrsta stava noblesse oblige
(plemstvo obavezuje), i mi u stvari odbijamo da se potinimo
grehu.
To je zaista dinamika dobra vest koju Pavle pokuava
da nam uputi. Pavle nipoto ne eli da nam saopti bilo kakvu
lou vest! Nova engleska Biblija istie jo neposrednije njegovu vest: Hou da kaem sledee: ako ste voeni Duhom,
neete ispunjavati elje svoje nie prirode. Ta priroda ustaje
protiv Duha, a Duh se bori protiv nje. Oni su u uzajamnom
sukobu tako da vi niste u stanju da inite ono to hoete Galatima 5,16.17 NEB.
Prevod RSV je jo izriitiji: elje tela su protiv Duha, a
elje Duha su protiv tela; jer oni su suprotstavljeni jedan drugom, da bi vas spreili da inite ono to biste hteli [to jest, da
udovoljavate eljama tela].
U stvari, Hristos se bori preko Svetog Duha! Kao to je
Hristos i rekao u svojoj molitvi Ocu u Jovan 17,1.2, On ima
mo i vlast nad svakim telom. Njegov Zamenik na Zemlji,
Sveti Duh, uvek je jai od elja nae sebine, grene prirode.
Prvi korak koji, prema tome, treba da uinimo jeste da jednostavno verujemo ovu istinu.
Savremeni engleski prevod pojanjava jedan detalj u
prethodno navedenom stihu koji je vrlo bitan: Hou da kaem sledee: Neka Duh usmerava va ivot, i neete zadovoljavati elje [grene] ljudske prirode. Galatima 5,16 TEV.
Moda je ovo sasvim drugaije od onog emu su vas uili.
Moda nikada niste shvatili da je jevanelje tako dobra vest.
Ali ja moram da vam prenesem ono to Sveto pismo stvarno
ui. I ja ne znam da bilo ta na drugim mestima u Bibliji protivrei dobroj vesti koju nam Pavle ovde upuuje.
60
2. Sveti Duh je poslat svakome ko veruje u dobru vest.

Isus je obeao: Ja u zamoliti Oca i on e vam poslati drugog
Pomonika koji e ostati s vama zauvek. On je [Sveti] Duh
koji otkriva istinu o Bogu. Svet Ga ne moe primiti, zato to
ne moe da Ga vidi niti Ga poznaje. Ali vi ga znate, zato to on
ostaje s vama i nalazi se u vama Jovan 14,16.17 TEV.
Ova re Pomonik u prevodu kralja Dejmsa (KJV) glasi
Uteitelj. Ni jedna ni druga re nisu odgovarajui prevod onoga kako Ga je Isus nazvao parakletos, to je bio Njegov nain
da nam predstavi Svetog Duha. Svet ne moe da Ga vidi niti
Ga poznaje, ali ipak On ostaje s vama i u vama. Re parakletos ima dvojako znaenje: (a) On ostaje s nama celim putem
(para, kao u rei paralelan). Dve paralelne eleznike ine stalno idu uporedo, a tako e i Sveti Duh ostati s vama zauvek.
(b) On je nazvan kletos, od kaleo pozvati. Otac nam Ga alje
umesto Hrista u asu kad nam zatreba. Tako je on pravi Zamenik Sina Bojeg ili, ako hoete, Hristov potpredsednik. On
nam je dat. On je na.
I to je, ponovo, dobra vest.
Ali, nije li to muan posao da pamtimo sve ono to treba
da pamtimo i da ostanemo na pravoj stazi? Ne, Sveti Duh brine o svim tim problemima.
3. On vas neprestano podsea na ono to treba da znate i
ukazuje vam na pravu stazu. Toliko je strpljiv i uporan u svom
ophoenju s vama kao da ste vi jedina osoba o kojoj treba da
brine na Zemlji. U stvari, On je beskrajno strpljiv, iz prostog
razloga to je beskonaan. Nijedan uitelj nikada nije tako verno obuavao svog uenika kao to Duh obuava vas. Isus je rekao: Pomonik, Sveti Duh, koga e Otac poslati u moje ime,
nauie vas svemu i podsetie vas na sve to sam vam rekao
Jovan 14,26 TEV.
Kako moete krenuti pogrenim putem kad imate takvu
pomo, sem, naravno, ako odluite da Mu ne dozvolite da vam
pomogne? On nas podsea na sve emu nas je Hristos uio u
61
svojoj Rei. Stari zavet takoe ui toj istoj dobroj vesti: Gospod je saaljiv i kad mu zavapite za pomo, On e vas usliiti...
On sam bie tu da vas poui, i vie neete morati da Ga traite.
Ako skrenete s puta desno ili levo, uete iza sebe glas kako
govori: Ovo je put. Sledite ga. Isaija 30,19-21 TEV.
Naravno, kad itate Gospod, to znai Bog. Otac, Sin i
Sveti Duh su jedno. Glas koji ujemo je glas Svetog Duha,
Hristovog Zamenika. Ne postoji mogunost da izgubimo stazu, kad On ostaje pored nas celim putem.
Ako padnemo u greh iako imamo takvu pomo, to mora
biti iz jednog od ova dva razloga: ili smo se pobunili protiv samog Pomonika, ili ne razumemo dobru vest niti verujemo
u nju. Ovo poslednje je problem neizrecivo mnogo iskrenih
ljudi. Oni misle da znaju i veruju; i, saglasno tome, kad padnu, misle da nema sile u jevanelju ili da je Gospod odustao
od svog obeanja. Ili pak, to je moda najgore, misle da nisu
stvoreni da budu hriani, da je Bog na neki nain predodredio da oni budu izgubljeni. Stvarni problem je to to oni nikada nisu shvatili koliko je dobra dobra vest jevanelja.
Za nas je jedino razumno da budemo skromni i ponizni kad procenjujemo svoje razumevanje jevanelja. One koji
misle da ga dobro znaju Gospod upozorava: Govori: Bogat
sam i imuan, imam sve to mi je potrebno. A ne zna koliko
si bedan i jadan! Ti si siromaan, go i slep. Otkrivenje 3,17
TEV. Biblija nam predlae jednu dobru molitvu kojom treba
da se molimo: Gospode, verujem, pomozi mi u mom neverovanju. Marko 9,24 KJV. To je najbezbednija molitva za bilo
koga od nas.
No, pretpostavimo da pravite greke da li vas Sveti Duh
otpisuje? Mnogi ba tako misle. Njihova ideja je da su Njegova
ljubav i odanost isto tako nedovoljne kao njihove, tako da na
najmanju greku s nae strane On spremno koristi tu priliku
da nas napusti. Zbog toga oni i misle da je tako lako greiti, a
tako teko slediti Hrista.
62
Ja nigde u Bibliji ne nalazim da Sveti Duh ikad poeli da

nas ostavi. Otac Ga je poslao na posao da ostane s vama zauvek, i On misli da ba tako uradi. Ako Ga vi uporno i odluno
odbijate, moete poiniti ono to Isus naziva hulom na Svetog
Duha; ali ak ni tada se On ne odrie vas, nego se vi odriete
Njega.
Pretpostavite da je neko ve pogreio od kad je odluio
da sledi Hrista. ta e Sveti Duh sad uiniti? On upotrebi menja za promenu brzine da bi jo neto uradio za nas:
4. On nudi dar pokajanja. Postoje tri odvojene stvari
koje On radi, i svaka od njih predstavlja izvanredno dobru
vest:
A. Isus je kazao: Korisnije je za vas da ja odem: jer ako
ne odem, Uteitelj nee doi k vama; ali ako ja odem, poslau
vam Ga. A kad On doe, ukorie [ubedie] svet za greh. Jovan 16,7.8 KJV.
Na prvi pogled, ovo moda i ne izgleda kao izuzetno dobra vest. Nije li osvedoenje o grehu muno iskustvo? Da. To
je oseaj povreenosti, zagaenosti, stida, otuenja od Boga.
Ali kad se bolje pogleda, to je najbolja dobra vest o kojoj se
moe razmiljati. Pretpostavite da vae telo nema nerv da oseti
bol. To se dogaa kad ovek dobije lepru. Nervi su umrtvljeni
ili uniteni tako da pacijent ne osea bol, ak i ako ga bocnete
iglom ili mu sprite kou usijanim gvoem. Leproznim bolesnicima se deava da im mievi nou dok spavaju izgrizu
prste ili da prste lako izgube u nekoj nesrei. Na oseaj bola je
izvanredno preimustvo. Kada Sveti Duh ne bi radio svoj posao da nas pomou bola ubedi u greh, mi bismo bili neosetljivi
na sopstveno unitenje, poto greh uvek unitava.
Kako nas on ubeuje u greh? Isus objanjava kako se to
zbiva: On e ukoriti [ubediti] svet za greh... zato to ne veruju
u mene Jovan 16,8.9 KJV. Pravi problem s grehom nije to
to inimo loe stvari, ve koren koji to uzrokuje. Ne verovati to je taj korenski greh neverstva. (Setite se, u Novom
63
zavetu, imati veru i verovati je ista re.) Jedna od najjasnijih

definicija greha u Svetom pismu je sledea: to god nije od
vere jeste greh. Rimljanima 14,23 KJV. Niko nikada nije
pao u greh a da stvarni razlog nije bio neverovanje. I ako neka
osoba veruje u Hrista u tom smislu da ceni Njegovu ljubav i
pravednost, rezultat u ivotu je automatski pravednost, zato
to mi kroz Duha ekamo nadu pravednosti verom Galatima 5,5 KJV. Svaka nepravednost je, dakle, plod neverovanja.
Sveti Duh stavlja svoj prst na bolno mesto.
B. I kad on doe, uverie svet o ... pravdi (pravednosti
arni),... to idem k Ocu svojemu i vie me neete videti.
Jovan 16,8-10 Bakoti. Hristos je bio proslavljen od Oca zato
to je zavrio posao koji Mu je Otac dao da uradi da razvije savrenu pravednost u svojoj ljudskoj prirodi. U Njegovom
odsustvu, Sveti Duh uverava svet da je taj posao zavren, jer je
Hristos otiao Ocu s tom savrenom pravednou.
Mi smo po prirodi tako sujetni da zamiljamo sebe kao
prilino dobre ljude. Naa uroena grenost nas je zaslepila.
Jeste li nekada uli kako se neobraena osoba hvalie da je isto
tako dobra kao neki ljudi koji idu u crkvu?
Naa oprana lanena odea koja visi na konopcu za suenje vea izgleda bela sve dok ne padne sneg i pokae njenu
runu sivkastu boju prilikom poreenja. Hristovo lino prisustvo u ovom svetu pre skoro dve hiljade godina predstavljalo je
ukor za njegove savremenike u pogledu pravednosti, zato to
su prvi put u istoriji ljudska bia mogla videti kakav je zaista
karakter iste ljubavi za razliku od njihovog. Kada su videli
kako je otkrivena njihova sopstvena sebinost, mnogi su se toliko razbesneli da su povikali: Raspni Ga! Meutim, oni koji
su verovali bili su preobraeni prema Njegovom karakteru.
Ali Isus je otiao. Vie Ga ne vidimo. Tako Sveti Duh ini za
nas ono to mi nikada ne bismo mogli da uinimo za sebe: On
ubeuje svakog oveka da postoji ideal pravednosti, merilo
postavljeno za njega lino, a to je karakter Sina Bojeg. Svaki
64
ovek moe na taj nain videti razliku izmeu onoga to jeste

i onoga to treba da bude i onoga to moe da bude u Hristu.
To je posebno delo Svetog Duha! To ubeivanje je stvarnije i
njegov posao za nas delotvorniji nego da je sam Isus na prvi
sused. I ne zaboravite, vi ne dobijate samo sedam milijarditih
delova njegove panje, jer na svetu ima oko sedam milijardi
ljudi. S obzirom da je beskrajan, On svakome od nas poklanja
toliko panje kao da smo jedina osoba kojom se On bavi.
To uveravanje da smo greni nema cilj da nas razoblii,
da u nama izazove oseaj da smo osueni. Nipoto: Nije Bog
svog Sina poslao u svet da svet osudi, nego da se svet kroz njega spase. Jovan 3,17. Moda je ovaj trostruki pogled na ono
to Sveti Duh ini da nam pomogne za vas neto novo; ukoliko je to sluaj, osmotrite nenadmanu dobru vest sadranu
u sledeoj taki:
C. I kad on [Sveti Duh] doe, On e ukoriti [ubediti] svet... za sud, zato to je knez ovoga sveta osuen. Jovan
16,8-11 KJV. Onaj koji je osuen niste vi, nego sotona! To
je prijatno, radosno ubeenje koje daje Sveti Duh: va najgori neprijatelj je poraen. Sam Isus dalje objanjava: Sada je
suenje ovome svetu. Sada e vladar ovoga sveta biti izbaen
napolje. Jovan 12,37. Onaj koji vas je muio tokom celog vaeg ivota, spreavao va duhovni razvoj, stvarao vam oseaj
manje vrednosti i beznaa sada je izbaen napolje.
Svakome je potrebno uzbuenje

koje donosi pobeda
Seam se kako sam jednom u Keniji video crnu mambu, jednu od najsmrtonosnijih zmija u Africi kako ide pravo
prema meni. Sreom, imao sam veliki tap i pomou njega je
savladao. Gospod je obeao: Gaziete lavove i zmije, svirepe
lavove i zmije otrovnice. Psalam 91,13 TEX. Oseaj razveseljenosti koji sam imao kad sam ubio tu zmiju bio je neopisiv.
Svako ko veruje u Spasitelja mora uestvovati u tom radosnom
65
trijumfu nad ovekovim prastarim neprijateljem, sotonom; i

ta radost nije pusto obeanje, ve neto to ve danas moemo
osetiti. Pobeivati u sportu nije nita u poreenju s pobedom
u ovoj borbi.
Jo jedan dar Svetoga Duha
Pokajanje nije neto to moemo proizvesti u sebi po sopstvenoj volji; Njega [Hrista] je Bog svojom desnicom uzvisio
kao Kneza i Spasitelja da Izraelu podari pokajanje i oprotenje
greha. Dela apostolska 5,31.
Kao dar, pokajanje je vrednije od bilo kakvog novca, jer
prua jedini izlaz iz unutranje tamnice, koja nam je toliko
mrska. Pokajanje je natprirodno usaena mrnja usmerena
protiv greha, ali i odgovarajua ljubav prema pravednosti.
Ono automatski proizvodi promenu u ivotu. A opet, to nije
posao koji vi treba da obavite. Sveti Duh ga ostvaruje u vama.
Va posao je samo da Mu dozvolite da to uini, da Mu dopustite da da svoj dar. Nemojte Ga odgurnuti.
Originalna novozavetna re za pratanje ne znai samo
oprotaj, kao da Bog zatvara oi pred vaim grehom i prelazi
preko njega kao to vi inite kad vam neko stane na nogu. Ta
re znai ukloniti greh. Boje pratanje je mono.
Eto zato su pokajanje i pratanje tako tesno povezani.
Osobi koja se iskreno kaje Bog slobodno prata zato to pokajnik sada mrzi sam greh, i zato je greh zapravo otiao od njega.
Poto je Hristos dao sebe za nae grehe (Galatima 1,4), oni
su s pravom Njegovi, i mi nemamo prava da ih se drimo. Ko
god prione uz svoje grehe potkrada Hrista uzimajui ono to
je Hristos platio svojom krvlju.
A gde Isus stavlja te grehe koje je uzeo? Ti e izgaziti nogama grehe nae i baciti ih u dubinu mora! Mihej 7,19 TEV.
Bilo koja vrsta opravdanja verom koja ne podrazumeva
istinsko pratanje kao oslobaanje i spasavanje od greha predstavlja falsifikat. To nije novozavetno pokajanje.
66
Ali, novozavetno opravdanje verom nikada ne proizvodi

ponos ili fanatizam. U onome koji se sea Hristovog krsta ne
moe se ogledati onaj duh svetiji sam od tebe. Takav ovek
je uvek svestan da on sam nema ni trunicu pravednosti. On
poznaje svoju slabost, koliko je sklon da podlegne iskuenju,
kako lako moe pasti. Njegova odanost Hristu nije sebina elja za nebeskom nagradom nego svesrdna enja da ivi na
ast i slavu svog razapetog Iskupitelja. On je pronaao neto
to ga zaokuplja a daleko je vee od njegove sopstvene bezbednosti ili prihvatanja od strane Boga. Slino nevesti koja
brine o asti svog supruga, vernik biva obuzet najuzbudljivijom motivacijom koju moe imati ljudsko srce saoseati sa
Hristom i razumeti Njegovo zavrno delo pomirenja.
Gde je reformacija promaila
Bog je silno upotrebio pripadnike protestantske reformacije. Ali slino ljudima okovanim u mranoj tamnici, neki
nisu mogli odjednom da dosegnu do punog sjaja podnevne
suneve svetlosti. Njihovo ekstremno gledite o opravdanju
verom kao o zakonskoj izjavi bez promene u ivotu poelo
je da donosi rave plodove u osamnaestom veku. Grof Cincendorf (Zinzendorf) objasnio je ovo verovanje Donu Vesliju: Mi smo ispljuvali sve samoodricanje; bacili smo ga pod
noge. Kao vernici, inimo sve to elimo, i nita preko toga.
Podsmevamo se muenju tela. Nikakvo oienje ne prethodi
savrenoj ljubavi. John Vesley, Journal, vol 2, str. 490.
Vesli, kao pravi protestant, protestovao je protiv ideje da
nema oienja u opravdanju verom. To ga je dovelo u sukob s
nekima koji su naneli sramotu reformaciji. Jedan od njegovih
pomonika, Don Nelson, govori o jednom doivljenom konfliktu: Sreo sam jednog od njih, pre neki dan, tako pijanog
da nije mogao da ide putem. Pitao sam ga ta bi sada mislio o
sebi kad bi ga smrt zgrabila u tako jadnom stanju. Rekao je da
se ne boji da umre, jer je takav kakav po elji svog Spasitelja
67
treba da bude; a kad bi Spasitelj hteo da on bude svet, takvim

bi ga i uinio; ali on je jadni grenik i nada se da e to biti
veno. Rekao je: Ti i Don Vesli ste neprijatelji Jagnjeta; zato
to hoete da ljudi ovde budu sveti. Ja se ne nudim da spasem
sam sebe, kao vi fariseji. Thomas Jackson, The Lines of Early
Methodists (1870 ed.), vol. 1, p. 140. Citirao W.E. Sangster u
the Path to Perfection (New York: Abingdon-Cokesbury 1943),
p. 101,102.
Pijani ovek nije bio u pravu! Bez svetosti niko nee videti Gospoda. Jevrejima 12,14 NIV. To ne znai da mi treba sebino da traimo svetost, bojei se da e nam je Gospod
nerado dati. Umesto toga, On i te kako eli da nam je dodeli,
a mi jedino treba da dopustimo Svetom Duhu da nam da
taj dar. Ono to je poeo On e i dovriti, ukoliko mi dajemo
stalni pristanak. On e istrajati u tome sve dok ne bude imao
jedan narod o kome moe rei: Oni su bez mane pred prestolom Bojim. Ovo su oni koji dre zapovesti Boje i imaju
veru Isusovu. Otkrivenje 14,5.12 KJV.
68
Deveto poglavlje
TA ZNAI GLEDATI U ISUSA?

Ponekad neko ustvrdi da je ugledao Devicu Mariju ili video Isusa u snu, ali ogromna veina nas nikada nije imala takvo preimustvo. Mi jednostavno idemo kroz ivot bez snova
i vizija.
A ipak bivamo podsticani da upravljamo svoj pogled na
Isusa, koji je zaetnik i usavritelj nae vere. Jevrejima 12,2
NIV. I ta zapovest se esto javlja: Posmatrajte Jagnje Boje (Jovan 1,29 KJV); Pogledajte u mene, i spaete se svi
krajevi zemaljski (Isaija 45,22). Neprestano nam se govori da
stalno gledamo u Isusa. Kako vi gledate?
Za oveka je oduvek predstavljalo problem da vidi nevidljivog Boga. Drevni narodi su smatrali da treba da imaju
slike koje mogu posmatrati i pred kojima se mogu klanjati.
Kako bi inae mogli da vide boanstvo koje se ne vidi? Mnogi ak i danas smatraju da im je potreban kip ili bar slika da im
pomognu da stvore predstavu o Isusu, Mariji, svecima ili krstu.
Autor Jevrejima poslanice kae: Mi vidimo Isusa, koji
je uinjen malo niim od anela da strada i umre... kako bi
blagodau Bojom okusio smrt za svakog oveka. Jevrejima
2,9 KJV. Pavlova poenta je da Ga mi vidimo u Svetom pismu. Sveti Duh ima tajanstvenu sposobnost da oivi Re pred
naim duhovnim oima. U stvari, preko Njegovog Zamenika
mi u izvesnom smislu moemo biti blii Hristu nego to su
to bili Njegovi apostoli pre dve hiljade godina, kada su hodali sa Isusom i lino s Njim razgovarali. Videti Jovan 16,8.10.
Hristov portret je ugraviran u Bibliji sa iznenaujuim realizmom i silno utie na na um i srce svojom stvarnou u etiri
dimenzije.
69
No esto je Isusova slika bila zamagljena pred naim duhovnim oima. Kao to je pomutio nau ideju o agape ljubavi i
veri, neprijatelj je preko Svetog pisma naslikao Hristov portret
u vidu neprivlanog, feminiziranog flasifikata koji prenosi utisak prevare. Stoga je bezbroj ljudi iskreno frustrirano u svojoj
elji da zavole Isusa. Oni su nasledili laan koncept o Njemu,
koji u njihovom ljudskom srcu ne budi nikakvu istinsku reakciju saoseanja ili zajednitva. Teko je ili jo tee nego pokuavati da zavolite Dorda Vaingtona posmatrajui njegovu
sliku na dolarskoj novanici.
Kako neko uopte moe da bude povezan sa aneminim
Hristom setnog, pobonog pogleda prikazanom na vitrau?
Reeno nam je da je On Bog u telu. Ali on izgleda tako dalek
da nam je svaka fizika taka dodira toliko strana kao da je
On ovek koji ivi na Mesecu. Ma koliko nastojali, ne moete
osetiti dinamiku privlanost u odnosu na njega.
Problem: Lani koncepti nasleeni

a da toga i nismo svesni
Novozavetni vernici videli su u Hristu neto to je Njegov

neprijatelj pokuavao da prikrije. Ljudi treba da znaju da nije
njihova greka to ne znaju kako da Ga istinski vole. Prepreka
za to jesu lani koncepti koje su nasledili a da toga nisu ni
svesni. Mi smo isto tako sposobni za istu pravu ljubav prema Njemu koja tee iz ushienog srca kao i Njegovi apostoli.
Rezultat takve ljubavi neto beskrajno iznad najvee ljubavi
koju ovek moe da zamisli. I to se nikada ne pretvara u pepeo, jer traje veno. Vi nikada ne morate primoravati sebe na
pokuaj da budete dobri. Postoji neto izmeu Hrista i vas to
radi na tome.
To neto nije va dosadni posao koji treba vi da otponete i da ga stalno obavljate. Zar je iko ikada uo da neka osoba koja istinski voli mora da radi na odravanju tog odnosa?
Pogled ili ak samo seanje na voljenu osobu to ini. Ako je
70
ta znai Gledati u Isusa
uopte neophodan napor, onda on obino ide u pravcu obuzdavanja izliva ljubavi.
Kad to kaem, ne pokuavam da veru u Hrista spustim
na sentimentalni nivo. Ja samo nastojim da ukaem kako stalni saveti da ujutru ustajemo ranije i ulaemo vie napora na
odravanju odnosa sa Hristom esto predstavljaju samo vid
religije po principu uradi sam, podmuklu vrstu legalizma
koji moe napredovati jedino tamo gde je istinski biblijski
Hristos prekriven neprijateljevim falsifikatom. Problem je
opet lani hristos koji nije zaista doao u telu, da citiramo
apostola Jovana koji je tako dobro poznavao pravog Hrista:
Evo kako moete prepoznati Duh Boji; svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos doao u telu od Boga je, a svaki duh
koji ne priznaje [da je Isus doao u telu] nije od Boga. To je
duh antihrista, za koga ste uli da dolazi i ve je na svetu. 1.
Jovanova 4,2.3 NIV.
Savremeni engleski prevod (TEV) malo pojanjava poslednju reenicu: Svako ko to porie za Hrista nema Duha
od Boga. Duh koji takav ima potie od Hristovog neprijatelja.
Re prevedena kao telo glasi sarx, to je termin koji se
odnosi na palu, grenu prirodu svih Adamovih potomaka,
termin koji nikada nije upotrebljen za Adamovu prirodu pre
pada. Jovan tu hoe da naglasi da je Hristos uzeo nau palu
prirodu.
Svaki Hristos koji nije zaista doao u telu udaljen je
od nas i naih ljudskih potreba koliko i neki svemirski ovek
od svoje daleke planete kad bi se naao na Zemlji. On je Hristov neprijatelj, ali naravno, ne tako otvoreno. Re antihrist
oznaava nekog ko prisvaja Hristovo mesto iako Mu se zapravo suproti. To je najblii izraz koji u Jovanovom reniku
upuuje na lanog Hrista. Neka vrsta obmane nametnuta je
svetu koji toga nije bio svestan a i crkvi. Ona je zaustavila duhovni razvoj naroda koji je ranije eznuo da uzraste u
njemu koji je glava, Hristos, do nivoa gde e njihova ljubav
71
i oseanja prema Njemu biti poput ljubavi neveste prema eniku. Nedostastak takve odanosti Hristu predstavlja siguran
znak da je falsifikat prisutan na neki nain.
Hristova nevesta je uhvaena u stege svetovnog materijalizma i beskrajnog iskuenja da se usredsredi samo na sebe,
to je neprijatelj vrlo veto smislio. Ona nikada nee moi da
smogne snage kako bi se otrgla i oslobodila takvih stvari sve
dok se lani antihrist ne razoblii i pokae kakav je u stvari, i
dok se Hristos Novog zaveta ne otkrije u svojoj istinskoj lepoti
ljudskom srcu.
Hristos: potpuno Bog i potpuno ovek
Gledanje u Isusa uspostavlja kontakt s Njim efikasnije nego to prenoenje elektronskih komandnih impulsa radio vezom ostvaruje povezanost s planetarnim kosmikim
brodom. Veina ljudi koja tvrdi da veruje u Hrista retko ima
problema da u Njemu vidi Boanstvo. Njihov problem je u
tome to ne mogu da Ga sagledaju u potpunosti i kao oveka.
Sve dok ne shvate sve dimenzije Njegovog boansko-ljudskog
repertoara iskuenja, patnje i rtve, oni ne mogu iskusiti povezanost srca s Njim. Otuda je Hristov neprijatelj nastojao i
nastoji da presee vezu koja Hrista povezuje s naom pravom
ljudskom prirodom. Taj vet manevar izuzetno je usavren u
nae vreme.
Rimokatolika dogma, sasvim vanbiblijska, objavljuje da
je Hristos roen tako to ga je Marija bezgreno zaela1. Ta
ideja podrazumeva da je Marija, Isusova majka, udesno bila
oiena od svake mrlje prvobitnog greha u trenutku kada
je zaela, tako da posle toga nije bila u stanju da pogrei u mislima, reima ili postupcima. Ta nadljudska prednost uinila
ju je majkom Bojom s praktino svetim telom. Budui da
je na taj nain bila odvojena od toka palog oveanstva, ospo1 Nemojte ovo meati sa devianskim roenjem, koje ui Sveto pismo
prim. izdavaa
72
sobljena je da svog Sina obdari istom vrstom svetog tela, razliitog od tela svih ostalih ljudskih bia, ukljuujui i Adama u
njegovom palom stanju.
S obzirom da je jedina vrsta tela koja postoji na svetu nae
palo, greno telo, ovim uenjem se u stvari kazuje da Isus nije
doao u telu. U takvom Hristu krije se ozbiljan element
prevare, jer Biblija tvrdi da je Isus bio kuan u svakom pogledu, ba kao i mi a ipak bio bez greha (samo nije zgreio Savremeni srpski prevod). Jevrejima 4,15 NIV. Ali da On nije
uzeo nae palo telo ili nau ljudsku prirodu, Njegova iskuenja
bila bi samo varka. On bi mogao biti kuan, da; ali ne kao mi.
Takav Hristos moe da tvrdi sve to mu se svia: Radujte
se, ja sam nadvladao svet (Jovan 16,33), ali on se lano hvalie, zato to su iskuenja ovog sveta telesna elja, elja oiju
i ponos ivota (1. Jovanova 2,16), i ako se Hristos nije suoio
s tim iskuenjima u telu, On uopte nije bio izloen naim
iskuenjima. Sam Hristov neprijatelj je laa i otac lai (Jovan 8,44 NIV), i mi moemo biti sigurni da on voli kada se
Hristos zbog pogrenog predstavljanja smatra laljivcem.
Popularno protestantsko vienje Hrista je u istoj ravni sa
bezgrenim zaeem2, u stvari sasvim blizu, kao to nedelja
odmah sledi posle subote. Ta ideja podrazumeva da je Hristos
uzeo samo bezgrenu Adamovu prirodu pre pada. U stvari,
to slui istom cilju, samo to se Hristova izuzetna prednost
koju drugi nemaju prenosi sa utrobe Marijine majke na njenu
sopstvenu. Hristos zapravo nema stvarnu vezu s palim ljudskim rodom. (Nemojte ovo meati sa devianskim roenjem,
koje ui Biblija. ak i kad je zaela Hrista kao devica, Marija
je mogla samo da prenese na njega svoju prirodu). No ta vanbiblijska ideja ponovo prikazuje Hrista kao neku vrstu vetog arlatana koji nam govori da je On s nama Bog, dok je
uistinu milionima svetlosnih godina udaljen od nas. Jer ako
nije doao u telu, ljudskom telu kakvo je ono u stvari, onda
2 Ibidem
73
On nije doao da bude s nama, kao to to ne bi bio ni neki

svemirski ovek s druge planete koji nas poseuje kao turista.
Srednjovekovno rimokatoliko uenje shvatalo je Hrista
kao izuzetog od naslea nae prave ljudske prirode. Re izuzet je omiljena re kod rimokatolika u raspravama o Njegovoj
prirodi: itava misao istone crkve... crpela je iz sv. Avgustina, velikog doktora blagodati, one istaknute izjave koje izuzimaju Blaenu Devicu od svakog greha...
U istom duhu, i uz slinu primenu izuzea od kletve, sv.
Hipolit, biskup i muenik, kae, govorei pre svega o naem
Spasitelju: On je bio koveg napravljen od neunitivog drveta,
ime se oznaava da je Njegov ator bio izuzet od greha, od
drveta podlonog kvarenju po oveku; to jest, od Device i Svetog Duha pokriven iznutra i spolja istim zlatom rei Boje.
Berington and Kirk, The Faith of Catholics, Cofirmed and
Attested by the Fathers of the First Five Centuries of the Church,
vol. 3, pp. 443-446, naglasio autor.
Prema Svetom pismu, Hristos nije bio izuzet ni od
ega, jer je Gospod stavio na njega bezakonje svih nas. Isaija
53,6. To to je bio bez greha nije posledica nekog prethodno
sreenog izuzea od suoavanja sa svom silinom naih ljudskih iskuenja.
ta je Hristu potrebno
da bi bio na Zamenik
Kad kae da je Hristos doao u telu, Jovan oigledno ne

misli na neko udesno telo, posebne vrste, nepoznate na ovoj
planeti u Njegovo doba. Njegova dobra vest glasi da je Hristos
zadobio pobedu i vlast nad naim telom i svim njegovim
eljama, oslobaajui nas zauvek od njegove tiranije. On nije
izvodio pred nama nikakve prevarne trikove, tvrdei za sebe
da je s nama Bog, a veto izbegavao nau istovetnu bitku sa
grehom tako to bi uzeo drugaiju vrstu tela ili prirode nego
to mi imamo.
74
Hristos ne moe biti na Zamenik ako se ne suoi s naim

iskuenjima s kojima i mi moramo da se borimo. On se mora
suprotstaviti naem neprijatelju na njegovom terenu, u njegovoj jazbini, i tu ga ubiti.
Boji sveti zakon zahteva od palog oveka pravednost
koju on ne moe ispoljiti zbog problema koji ima u svom
telu. Pavle kae: Ja sam telesan, prodan pod greh... Dobro
koje bih eleo da inim ne inim; ali zlo koje ne bih hteo [da
inim] to inim. Stoga ako inim ono to ne bih hteo [da inim], ne inim to vie ja nego greh koji boravi u meni... Zlo
je prisutno kod mene, ... ratujui protiv zakona mog uma, dovodei me u ropstvo zakona greha koji je u mojim udima...
Telom [sluim] zakonu greha. Rimljanima 7,14-25 KJV.
Svaki ovek i ena na Zemlji mora priznati da Pavle dobro
zna o emu govori. Greh je savladao nau prirodu. Nemogue
je odoleti njegovom zavoenju i primaljivosti. Neprijatelj Hristov je likujui govorio da je oigledno pronaao tako snanog
Franketajna da nijedno ljudsko bie, osim Hrista, nikada nije
izbeglo njegovu tiraniju. Ako uspe da dokae da je ljudskim
biama zbilja nemogue da pobede greh u ljudskom telu, onda
e svakako dokazati da Bog nije u pravu, a da on jeste. A to
bi bio poslednji korak pre svrgavanja Boga s prestola. Kako
bi univerzum ikada mogao potovati Boga za koga je sotona
dokazao da nije u pravu?
Zbog toga je sotona smislio jednu la: ak je i Hristos
smatrao da je greh nemogue pobediti u naem telu, te je izbegao sukob pomou vetog trika, naime uzimajui bezgrenu
Adamovu prirodu pre pada. Sotona je, (prema toj lai prim.
izdava), doveo Hrista u poloaj gde je praktino morao da se
sloi sa svojim neprijateljem da ak ni On ne moe da pobedi na greh kada bi uzeo nau prirodu, prirodu sinova i keri
palog Adama. Smatra se da Hristos na taj nain obmanjivaki
zahteva pobedu u bici koja se u stvari nikada nije desila.
75
Kako je Bog reio problem
Poto je otvoreno i detaljno ukazao na ovekov problem s

grehom koji ivi u meni, Pavle objanjava Boje reenje: Jer,
ono to Zakon nije mogao da uini jer je zbog tela bio slab,
uinio je Bog poslavi svoga Sina u obliju grenog tela, kao
rtvu za greh (i zbog greha Sinod SPC). Tako je osudio greh
u telu, da se pravednost Zakona ispuni u nama koji ne ivimo
po telu nego po Duhu. Rimljanima 8,3.4.
Hristos je dobio bitku! Pavle kristalno jasno pokazuje u
kakvom je telu Bog poslao svog Sina obliju grenog tela
(u telu jednakom telu greha Bakoti). Problem ukorenjenog
greha nije u materijalnim stvarima, nego u telu ljudskog roda.
Postoji jazbina gde boravi zver, to jest greh, gde Hristos mora
ubiti adahu. To nije bio neki fiktivni trijumf, jer On je osudio
greh u telu, telu u kome je doao u naoj paloj prirodi.
Pavlov izraz u obliju ne moe znaiti neto suprotno,
zato to bi to bila udovina obmana kada bi Hristos tvrdio da
je doao da osudi greh u telu, telu u kome smo prema Pavlovim reima prodani pod greh, gde deluje zakon greha, a da
istovremeno falsifikuje svoje utelovljenje uzimajui ono to je
samo izgledalo kao nae greno telo, ali koje uopte nije bilo
stvarno. To bi uinilo da do nebeskih visina odjekne sotonin
uzvik Nepotena igra! to je on i uradio u dogmi o bezgrenom zaeu3. Pavle koristi izraz u obliju (i to s valjanim
razlogom) da oznai stvarnost Hristovog potpunog poistoveivanja s nama, ali i jasno kae da On ni na koji nain nije uestvovao u naem grehu. Hristova slavna pobeda ogleda se u
tome to je On kuan u svakom pogledu, ba kao i mi a ipak
bio bez greha (samo nije zgreio Savremeni srpski prevod).
Jevrejima 4,15 NIV. Mi smo svi podlegli iskuenjima; On je
pak osudio greh u telu uprkos svoj njegovoj primamljivosti.
Ceo Novi zavet potvruje tu dobru vest. Mi smo bili robovi stihijskim duhovima svemira... [Ali] Bog je poslao svoga
3 Ibidem
76
sina, roenog od ene, roenog pod zakonom, da otkupi one

koji su bili pod zakonom. Galatima 4,3-5 RSV. On je zaao
u sferu gde su ti duhovi greha bili uaneni, i upadom u neprijateljsku teritoriju odneo pobedu.
Vas, koji ste nekada bili otueni i neprijateljski raspoloeni u mislima (smeranjima arni) [a to je zapravo greh!],
on je sada pomirio u svom telu od krvi i mesa svojom smru.
On je razoruao poglavarstva i sile i uinio ih javnim primerom (javno ih osramotio arni), trijumfujui nad njima.
Koloaniima 1,21.22; 2,15 RSV.
Poslanica Jevrejima je nedvosmislena. Sam Hristos je
isto tako uzeo uea u istoj prirodi (Jevrejima 2,14 KJV)
kao mi, kako bi reio problem naeg unutranjeg otuenja, i
da oslobodi one koji su, bojei se smrti, celog ivota bili u
ropstvu (Jevrejima 2,15). On je uzeo Avramovo naslee, a
nipoto naslee nepalih bia. Zato bee duan u svemu da
bude kao braa (Jevrejima 2,17 Karadi). Nae izbavljenje od greha neodvojivo je povezano sa ovom istinom: jedino u onim oblastima gde je sam bio kuan On je u stanju
da pomogne onima koji se kuaju. Jevrejima 2,14-18 RSV.
Ali poto je kuan ba kao i mi, On se otkriva kao potpuni
Spasitelj. Jakov se slae sa Jovanom i Pavlom. Svaka osoba se
kua kada je mami i zavodi sopstvena elja. Tada elja, poto
zane, raa greh. Jakov 1,14.15 RSV. Iskuenje bi bilo varka
i obmana za Hrista, kad On ne bi osetio svu snagu te elje.
Ali iskuenje iznutra nije greh, osetiti snagu primaljivosti nije
pad, sem ako se ne podlegne iskuenju. A Hristos nikada nije
podlegao iskuenju. Slava Njegove pravednosti ogleda se u
tome to je bila posledica neprestane estoke borbe sa iskuenjem, a ipak bez greha (samo nije zgreio Savremeni srpski
prevod). Tako Njegova svetost postaje dinamina i slavna. On
je bio besprekoran, neokaljan, odvojen od grenika (Jevrejima 7,26 RSV) kad je priao sasvim blizu da ih otkupi tamo
gde su se nalazili.
77
Tako je vest o Hristovoj pravednosti zaista neto izvanredno. Jeste li ikada stajali kraj nekog jezera uvee kad se mesec podie i ugledali onu iskriavu stazu svetlosti koja se prua od vaih stopala do meseca na liniji horizonta? Zatim, dok
hodate obalom, gle, svetlosna staza kree se s vama, uvek se
pruajui neposredno od mesta gde se nalazite. Mislim da je
Hristova pravednost neto posebno lino za svakog oveka,
staza koju je smislio Spasitelj i koja se protee od mesta gde
stojim u ovom trenutku do Njegovog prestola blagodati i pobede. On je zauzeo moje mesto. On tano zna kolika je mo
iskuenja koja me sada napadaju, i zna kako se treba odupreti.
On je bio uinjen grehom radi mene. On zna teinu krivice
koju nosim. On je okusio moj oaj, moja razoarenja. Nita
Ga nije mimoilo. On je ak otiao dalje od svega to sam ja
doiveo i okusio smrt, drugu smrt, umesto mene.
U stvari, On je tako potpuno i tano moj Zamenik da ne
bi mogao prii blie ak i da sam jedini grenik na ovom svetu.
On je moje istinsko drugo JA; ja sam u Njemu i zakonski
i praktino. Nijedan mu i nijedna ena nisu bili tako bliski
jedno drugome kao to sam ja u odnosu na Njega kroz veru.
Tako je On u stanju da [me] spase do krajnjih granica, i uvek
ivi samo u jednom cilju: da posreduje za mene, da se moli
u moju korist uprkos mojim sumnjama i ak uprkos meni. Videti Jevrejima 7,25.
Da li znate kako estoke mogu biti borbe s primamljivim
iskuenjem? Da li oseate ogromnu silinu bujice koja e vas
oboriti s nogu pred zavodljivou greha? Dobrodoli u situaciju ljudskog roda! To je problem koji je Hristos doao da savlada. Nijedan vetar iskuenja nije nas tako estoko udarao kao
to je udarao u Hrista, i nijedna bujica nije nas nikada tako
snano oborila s nogu kao ona kojoj je Hristos, napregnuvi
sve svoje snage, uspeo da se odupre.
Bez obzira ko ste ili gde ste, moete sigurno znati da je
Neko tano zauzeo vae mesto, ali bez greha (samo nije zgre-
78
io Savremeni srpski prevod). Pogledajte u Njega, vidite

Ga, uprkos svim oblacima obmane koje je odagnala Njegova
pravednost u obliju grenog tela. Verujte da je greh koji vas
je mamio osuen u telu. Vi moete pobediti zahvaljujui takvoj veri u Njega.
I On nije va Spasitelj tek od pre 2000 godina. Dobra vest
glasi da On neprestano radi kako bi ono to je odavno ostvario
postalo delotvorno za nas. To delo nije neto to se dogaa
milionima svetlosnih godina daleko od nas. On je pomonik
u nevoljama koji se brzo nalazi (veoma prisutan pomonik u
nevolji KJV). Videti psalam 46,1.
A sada moramo potraiti tu vezu koja spaja opravdanje
verom sa Hristovom slubom u nebeskoj svetinji.
79
Deseto poglavlje
HRISTOVA SLUBA U SVETINJI

I OPRAVDANJE VEROM
Za mnoge je vest o Hristovoj slubi u svetinji skoro isto
to i ulazak u neki novi svet. Mnogi lako poveruju da se Hristos uzneo na nebo posle svog ovozemaljskog ivota, ali imaju
maglovitu ideju o tome ta On tamo radi. Da li je na odmoru
ili na raspustu? Da li se jo uvek odmara od munog rada na
Zemlji? A ako radi, kakvu to vrstu posla mora da uradi? Zar
nije zavrio svoje delo pomirenja kada je umro na krstu?
Re Prvosvetenik, primenjena na Njega, opisuje Njegovu slubu pa stoga i posao koji On sada radi, ali taj termin
obino priziva sliku crkve udaljenu od svakodnevnog ivota u
kome su svi nai problemi. ta je svetinja u kojoj On deluje? Da
li je to neki kutak s vitraima, mraan i senovit, gde se obavljaju tajanstveni rituali i uje religijsko mrmljanje na nebu mnogo udaljenijem od Mlenog puta? Da li su se Otac i Sin povukli
i vie nisu ukljueni u ljudske aktivnosti na ovoj planeti?
Sveto pismo je tako prepuno citata o Hristovoj prvosvetenikoj slubi u nebeskoj svetinji da bi se o tome moglo napisati bezbroj knjiga. Pogledajmo samo nakratko tu temu.
Izrailjska drevna svetilita koja su sagradili Mojsije, Solomon, Jezdra i Nemija, i konano Irod nikada nisu bila neto
stvarno. Ona su predstavljala samo simbol istinskog atora
koji je postavio sam Gospod na nebu. Jevrejima 8,1.2
NIV. Sva krv onih nebrojenih ivotinja rtvovanih u zemaljskoj svetinji nikada ne bi mogla biti dovoljna da opere mrlju
ak samo jednog ljudskog greha. Kada je poinio udovini
greh preljube i prikrivenog ubistva, David je dovoljno dobro
znao da nijedna ivotinjska rtva ne bi ni najmanje mogla da
80
Hristova sluba u Svetinji i opravdanje verom
mu pomogne. On se molio: Ti ne uiva u [takvoj] rtvi, inae bih ti je doneo... rtve Bogu su skruen duh; skruen duh i
pokajniko srce. Psalam 51,16 NIV. Jedina delotvorna rtva
uvek je bila ona koju je prinelo Jagnje Boje, koji uzima greh
sveta! Jovan 1,29 Bakoti. Zemaljski svetenici bili su samo
senka Hrista kao Prvosvetenika. Celokupan sistem bio je
neto poput pouke za decu da bi se ilustrovao Hristov rad kao
Spasitelja. Senka je bila toliko bliska koliko je ljudska svest
tada mogla da sagleda stvarnost. Videti Jevrejima 10,1.
Poznati Hristov neprijatelj (antihrist), iji prljavi trag krivuda kroz istoriju hrianstva, skoro je uspeo da baci u zasenak
Hristovu sveteniku slubu. Danilo je predvideo tu udovinu
prevaru u viziji koju je opisao u osmom poglavlju svoje knjige.
Njegov mali rog isto je to i Jovanov neprijatelj Hrista, istorijski antihrist koji je oborio istinu na zemlju i napredovao
(12. stih). Bilo je to sotonino najvee dostignue pokvariti
jevaneosku vest iznutra. Radi Danila, jedan aneo je upitao:
Dokle e trajati ta vizija, ... otpad pustoni, da se nogama gaze
[nebeska] svetinja i vojska? (13. stih). Odgovor je doao u uvenom proroanstvu o 2300 dana/godina Tada e se svetinja
oistiti [odbraniti, opravdati, prikazati ispravnom] (14. stih).
Drugaije reeno, tada e biti osloboena puna istina jevanelja da obavi Bogom odreeno delo pripremanja naroda za
Hristov dolazak, posao koji e se raditi na Zemlji paralelno i u
skladu sa Hristovom prvosvetenikom slubom na nebu.
Nebeska svetinja je veliki komandni centar ili, ako hoete, vojni tab gde Hristos usmerava svoju zavrnu borbu protiv
sotone ka konanoj pobedi. Nemogue je shvatiti smisao ivota danas sem u svetlosti te slube u svetinji. Ovo je izuzetno
znaajno za ispravno razumevanje pravednosti verom. I, kao
to emo videti, to je jedini nain da napravimo razliku izmeu neprijateljevog krajnje vetog falsifikata jevanelja i istine
o tom jevanelju. Svetinja je pozornica gde e se razreiti zavrni veliki vekovni sukob i Boja vladavina biti odbranjena.
81
Moda je najefikasniji nain da nanemo tu bitnu istinu

postaviti nekoliko pitanja:
1. Zato je Isus nazvan naim Prvosvetenikom? Kad dokuimo ta obuhvata, taj termin nam postaje blizak i drag. Prvosvetenik je sve to sledi, sadrano u jednoj osobi:
A. Savetnik. Na drevnog prvosvetenika gledalo se kao
na najmudrijeg oveka u Izrailju. Va nebeski Prvosvetenik je
va lini Savetnik koji nikada nee dati pogrean savet. Ime
e mu biti Divni, Savetnik. Isaija 9,6. Ako nekome od vas
nedostaje mudrosti, trebalo bi da trai od Gospoda, koji nesebino daje svima ne iznalazei greke. Jakov 1,5 NIV.
B. Prijatelj. Hristos je uvek prijatelj... grenika. Nikada vie neete biti usamljeni ako verujete u jevanelje. Matej
11,19; uporediti Jovan 15,15.
C. Lekar. On je neko ko isceljuje sve bolesti tvoje. Psalam 103,3.
D. Psihijatar. Svakome su potrebne usluge ovog psihijatra koji jedini ima mo da u nama obnovi ispravan um.
Marko 5,15
E. Poslovni i finansijski direktor. On e upravljati staze
tvoje. Tako e tvoje itnice biti pune izobilja. Prie 3,6.10.
Otvoriu vam brane nebeske, i izliti vam blagoslov, tako da za
njega nee biti dovoljno mesta. Malahija 3,10 KJV. Ako brine da nahrani ptice, zar On nee videti i da li vi imate dovoljno
materijalnih prednosti? Videti Matej 6,26; Psalam 145,16.
F. Advokat odbrane. Ali, ako neko i zgrei, imamo Zastupnika kod Oca Isusa Hrista, pravednika. 1. Jovanova 2,1.
G. Posrednik, Prijatelj na sudu. A poto Isus ivi doveka
(veno ivi NIV), njegovo svetenitvo je neprolazno. Zato
on i moe sasvim da spase (stoga je u stanju da potpuno spase NIV) one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, jer
uvek ivi da za njih posreduje. A takav prvosvetenik nam je
i bio potreban. Jevrejima 7,24-26. Hristov neprijatelj je i na
lini neprijatelj koji nam stoji s desne strane da bi govorio
82
protiv nas. Zaharija daje ivu sliku te sudske scene pred Bojim prestolom. Meutim, poto je sve golo i otkriveno pred
oima onoga kome treba da poloimo raun (Jevrejima 4,13),
to to je Zaharija video kako nas sotona optuuje na sudu takoe otkriva njegovu sadanju aktivnost koja se ogleda u pokuajima da nas lino obeshrabruje iz dana u dan. Bitka na
sudu za nau duu izmeu Hrista i sotone odvija se i u nebeskoj svetinji i u naem srcu ovde. Videti Zaharija 3,1-7. Hristos je na Posrednik na nebeskom sudu; Sveti Duh je sada na
isti nain na Posrednik ovde na Zemlji. On posreduje izmeu
nas i sotone, izmeu nas i nervnih obrazaca u naem mozgu
pruajui blagodat koja osposobljava da odolimo iskuenju
i grenim navikama. I te dve scene nebeska i zemaljska
meusobno su povezane, paralelne i odvijaju se na isti nain.
H. Stariji Brat. Oni koji su imali sree da imaju brata koji
im je uvek bio prijatelj mogu bar malo osetiti ta Hristos znai
za nas. Postoji neka veza koja nas spaja s takvim bratom ak
intimnije nego sa ocem. Sveto pismo govori o naem Prvosveteniku koji nam je Brat. Videti Jevrejima 2,11; Matej 28,10.
Molim vas da zapazite da je Hristos nama sve to danas,
da je sve to zaista stvarnost. Sve to je potrebno da uinimo
sa svoje strane da shvatimo te neocenjive prednosti jeste vera.
2. Kako istina o svetinji ilustruje znaenje opravdanja
verom u Hrista? Jedan kratak primer pokazae delotvornost
vere u Njegovu krv.
Kad bi grenik doveo nevinu rtvu da je prinese u zemaljskoj svetinji, od njega se zahtevalo da uzme no i da sam
zakolje ivotinju. Vodei nevinu rtvu celim putem do svetinje, grenik nije mogao to da ini bez grie savesti. Prizor
tople prolivene krvi stvorenja koje se ne opire, koje mora da
umre zbog njegovog greha ivo je podsticao u njegovom umu
pomisao na Nekog drugog koji mora umreti zbog njega. Oni
Izrailjci koji su umeli da razmiljaju uvek su dobro znali da
nije mogue da krv bika i jarca ukloni grehe. Jevrejima 10,4.
83
Bez prolivanja krvi nema oprotenja [greha]. Jevrejima 9,22.

Drugim reima, greh nikada ne moe biti oproten to jest
uklonjen iz naeg srca punog krivice sem ukoliko skrueno
spoznamo da je upravo naom rukom zaklana boanska rtva.
Ba kao to svi mi po prirodi imamo telesni um [koji]
je neprijateljstvo prema Bogu (Rimljanima 8,7), isto je tako
sigurno da se to neprijateljstvo razvilo u ubilaki in vekova,
jer je svako ko mrzi svoga brata ubica (1. Jovanova 3,15).
Ubistvo nevinog Sina Bojeg predstavlja punu dimenziju naeg greha. A verom u Njegovu krv mi imamo opravdanje,
ukljuujui i isceljenje od neprijateljstva.
Ako je Prvosvetenik dovrio svoje delo pre 2000 godina,
itava sluba u svetinji postaje izlina, a Jevrejima poslanica,
sa svojim naglaskom na nebeskoj svetinji, nema prava na mesto u naem Novom zavetu. Ako se On povukao a Sveti Duh
sam nastavio delo, utelovljenje postaje besmisleno, jer bi sluba drevne levitske svetinje u tom sluaju jo uvek bila dovoljna
kao oigledna pouka o onome to je Jagnje Boje uinilo za
nas kad je zaklano od postanja sveta. Otkrivenje 13,8.
Meutim, Hristos naroito kao Prvosvetenik u nebeskoj
svetinji vri delo spasavanja do krajnjih granica onih koju
preko Njega dolaze Bogu (KJV). A opravdanje verom je u
stvari spasavanje! To je sutina Njegovog stalnog ivljenja da
bi posredovao za njih. Jevrejima 7,25. Jevrejima poslanica,
prema tome, obelodanjuje blisku povezanost opravdanja verom u najpotpunijem smislu sa slubom u svetinji.
3. ta je pomirenje koje se dobija preko slube u svetinji? Pomirenje jednostavno znai biti u miru sa Bogom. I nije
Bog taj koji treba da se pomiri s nama, budui da je On ve
pokazao ljubav prema svetu time to je dao svog Sina da umre
za nas.
Vi treba da se pomirite sa Bogom (KJV) glasi vest jevanelja. 2. Korinanima 5,20. Iako je rtva na krstu obezbeujui
osnovu za ovekovo spasenje bila potpuna i konana, jo uvek
84
se ne moe stvarno rei da su praktine posledice pomirenja

potpune. S obzirom da pomirenje znai biti u miru sa Bogom,
oigledno je da oni koji imaju telesni um jo nisu izmireni
s Njim, jer je takav um i dalje u neprijateljstvu sa Bogom.
Ako je Pavle, piui godinama posle raspea, mogao rei Korinanima: Vi ste jo telesni (1. Korinanima 3,3 KJV), on
je pri tom mislio da oni jo nisu istinski primili pomirenje
(Rimljanima 5,11).
Zakonsko ili sudsko opravdanje obezbeeno na krstu zasnovano je na Bojoj rtvi i daru za sve ljude; ali grenik e
iskusiti opravdanje verom tek poto bude uo dobru vest i poverovao. Dakle, pomirenje mora biti ne samo zakonski obezbeeno od Boga nego i primljeno verom od strane grenika.
Ovo pojanjava potrebu konanog pomirenja u smislu
postizanja vrhunca u veri koja lei sve skriveno ili duboko
uraslo neprijateljstvo prema Bogu u srcu i umu vernika. To je
delo kome e se Hristov neprijatelj, antihrist, suprotstavljati do
samog kraja, jer ako uspe da poniti konano pomirenje, retrospektivno moe obezvrediti i pomirenje obezbeeno na krstu, i na taj nain ak i dobiti konanu bitku u vekovnoj borbi.
Time vest o ienju svetinje poprima ozbiljno znaenje.
Doktrina Svetog pisma o samom pomirenju sutinski je ukljuena u sve to i bila bi ponitena da nema kosmikog Dana
pomirenja, kako je to proreeno u Danilu 8 i 9 a nauavano
pomou simbola u slubi svetinje.
Nije li adventistima zapoveeno da budu najistaknutiji u
uzdizanju Hrista pred svetom?Ali takav svedok ne treba samo
da bude eho nekog evangelikog hora koji iznosi veoma ogranieno vienje opravdanja verom, eho koji samo ponavlja ja
takoe. Konana velika bitka izmeu Hrista i sotone je rvanje
na smrt, ime se sutinski realno prikazuje kako Bog postupa
sa samim grehom, te zato naroiti svedok postaje imperativ.
Odbaciti ienje nebeske svetinje znai odbaciti Golgotu, jer
je ono prvo logika neophodnost i otkrivanje ovog drugog.
85
Ta osnovna povezanost izmeu Hristovog dela na krstu

i njegovog dela u nebeskoj svetinji vrlo je dobro rezimirana
u sledeem citatu: Hristovo posredovanje u korist oveka u
nebeskoj svetinji od iste je sutinske vanosti za plan spasenja
kao to je bila i Njegova smrt na krstu. Svojom smru on je
otpoeo to delo koje e posle vaskrsenja i uznesenja dovriti
na nebu. Elen G. Vajt, Velika borba, str. 489 [orig.]
Gotovo opte prihvatanje pagansko-papskog uenja o
prirodnoj besmrtnosti samo to nije zasenilo nesebinu novozavetnu agape, tako da je krst za milione njih izgubio od
svoje istinske slave i moi. Savremena istorija je dokazala da se
samo pomou koncepcije o slubi prvosvetenika u drugom
odeljenju svetinje vaspostavlja taj novozavetni koncept ljubavi
otkrivene na krstu.1 Delo otkrivanja irine i duine i dubine i
visine Hristove ljubavi agape kao beskrajnog predavanja sebe
neemu to je ekvivalent druge smrti povezano je s nebeskim radom prvosvetenika na konanom pomirenju. Velianstveni razultati bie zapaeni u narodu koji shvata u potpunosti silinu te ljubavi koja nagoni, dokazujuu da je agape
zaista ispunjenje zakona. Bie to divan prizor dobrodolice u
nebeski univerzum, i stvarno dovrenje jevaneoskog naloga.
Elen Vajt izgleda nudi duboku misao da se koncept agape
najbolje razume kad se Hristos jasno vidi kao na prvosvetenik u Svetinji nad svetinjama nebeskog svetilita. Videti Rani
Spisi, str. 55,56.
4. emu konani Dan pomirenja? U drevnoj simbolinoj
slubi zemaljske svetinje, slubi koja je bila samo sen, Dan
oienja zatvarao je godinji ciklus slube pomirenja. On je
simbolizovao konanu pobedu nad grehom i njegovim posledicama kao i unitenje nepokajanog zaetnika i ostalih poinioca.
1 Luteran Anders Nygren prepoznaje da gde god postoji verovanje u prirodnu besmrtnost due oigledna je i egocentrina volja. Prema tome, ta
ideja o prirodnoj besmrtnosti due potpuno je strana motivu Agape. Agape
and Eros (London. S.P.C.K.,1957), p. 164, 180, 224.
86
Poto je jazbina greha telo ili grena priroda palog oveka, nemogue je da stvarni Dan pomirenja uini kraj vladavini greha sve dok se problem nastavljanja s grehom kod onih
koji veruju jevanelje ne razrei. isto i iskljuivo zakonsko
proglaenje opravdanja bez opravdanja verom koje miri vernikovo srce sa Bojom pravdom dovelo bi do neuspeha celokupne slube u svetinji.
To deluje kao kosmika ahovska igra na nivou spasenja. Sotona bi voleo da povue potez koji bi matirao Hrista,
a to moe ostvariti samo ako obezbedi da se injenje greha
ovekovei. Pavle to ovako pojanjava: Jer, ono to Zakon nije
mogao da uini jer je zbog tela bio slab, uinio je Bog poslavi
svoga Sina u obliju grenog tela, kao rtvu za greh (i zbog
greha Sinod SPC). Tako je osudio greh u telu, da se pravednost Zakona ispuni u nama koji ne ivimo po telu nego po
Duhu. Rimljanima 8,3.4.
Sotona je moda voljan da silom prilika prizna da je Hristos svojim utelovljenjem osudio greh u telu, ali njegova ahmat strategija je da sprei da se pravednost zakona ispuni
u nama. Njegovo sredstvo da to postigne jeste lana verzija
opravdanja verom.
Nebeski Dan pomirenja i Danilovo ienje svetinje (Danilo 8,14) predstavljaju jedno isto. Kao to su gresi starog Izrailja simbolino bili prenoeni na svetinju, tako se u stvarnosti
gresi svih onih koji ispovedaju veru u Hrista stavljaju na Boju
vladavinu. On preuzima krivicu svih njih. Sotona postavlja
Hristu izazov da uspeno razrei problem. Nikakvim pravnim
smicalicama nee moi da se okona veliki vekovni sukob.
Sem ukoliko Hristov narod ne bude saraivao s Njim u konanom uklanjanju greha, nebesko svetilite nikada ne moe
biti oieno ili odbranjeno ili uinjeno ispravnim.
ini se da je deo neprijateljeve vete strategije da svako
nastojanje za savlaivanje greha oznai kao jeres perfekcionizma, to je podmukli pokuaj da se ouva status quo soto-
87
ninog navodnog trijumfa. On se hvalie da je smislio sredstvo

kojim e uspeti da nadmai Boga: greh za koji tvrdi da je u
paloj ljudskoj prirodi nepobediv. Otuda pokuaj da dokae (a)
kako Hristos ne bi mogao da pobedi sotonin izum greha da
je uzeo nau palu prirodu, i (b) kako je nemogue da neko ko
veruje u Hrista savlada greh sve dok poseduje palu prirodu.
Najbolje to moe uiniti jeste da pokua da bude manje grean, dok princip greha ostaje netaknut. To su dve strane istog
novia, a obe su u sukobu sa biblijskim konceptom ienja
svetinje.
Uprkos brojnim uenjakim poricanjima, Sveto pismo
jasno govori da se sluba obavljana na starozavetni Dan pomirenja bitno ticala izrailjskih vernika, jer na taj dan moete
se oistiti od svih svojih greha pred Gospodom. 3. Mojsijeva
16,30 KJV. Isto tako, stvarni Dan pomirenja odnosi se na
Boji narod posebno od 1844. Boje obeanje glasi da e On
imati jedan narod za koji s ponosom moe rei: Evo onih koji
dre zapovesti Boje i veru Isusovu. Otkrivenje 14,12 KJV.
Puni kontekst ukazuje da e to biti praktian rezultat ienja
nebeske svetinje.
5. Kako je opravdanje verom povezano sa odbranom Hrista u procesu ienja nebeske svetinje? Boji narod raste iz
vere u veru i tako otkriva i omoguava ispoljavanje pune sile
jevanelja za spasenje. Rimljanima 1,16.17. Hristova pravednost, Njegov rad i smrt, ostaje jedini temelj njihovog opravdanja (to jest, njihove pravednosti); nikada oni nee stei ni
trunicu zasluge u samima sebi. Ali njihova zahvalnost za rtvu i ljubav sadranu u Njegovom radu i smrti narasta do take kada oni postaju zreli u Hristu. A poto sarauju sa svojim
Prvosvetenikom u ienju svetinje, oni to ine zahvaljujui potpunom primanju Njegove pravednosti. Oni se istinski
opravdavaju verom.
Ovo je kao kad ena zavoli nekog mukarca. Ona sazreva, poinje da ga shvata i ceni da bi mogla stajati uz njega u
88
braku. Rasplet velike vekovne drame jeste svadba Jagnjetova.

To je velika tema same Biblije, koja dostie svoj vrhunac u
Otkrivenju 19. Otac, Hristos i svi sveti aneli ve odavno su
bili spremni; najzad se moe kazati da se njegova nevesta
i sama spremila. Otkrivenje 19,7 KJV. Tada moe doi i do
Hristove odbrane, zato to svako ustruavanje od strane Njegove neveste da Mu se potpuno preda, to brak inae podrazumeva, predstavlja ne samo nezrelost nego i bar delimino
odbacivanje Hrista. A to sramoti Njega kao enika.
Drugaije kazano, jedan detinjasti motiv spreava da
doe do svadbe Jagnjetove. Takva jedna ideja u vezi sa Hristom postaje sredstvo sotonine strategije.
Kada bi nebrojeno mnotvo okupljeno na poslednjem
zasedanju suda svih vekova moralo da gleda kako Hristova
budua nevesta gura enika od sebe a posee za svadbenom
tortom, bili bi uasnuti. Nije nimalo pogreno to devojka
ukraena cveem dotie kola i sladoled; ali je vekovna tragedija to to je Hristova nevesta tako nezrela i neosetljiva za
zrelost Njegove ljubavi, to nije dovoljno zrela da sa zahvalnou gleda na Njegovu rtvu. To e na kraju postati neverstvo
ili neverovanje i, naravno, neto suprotno opravdanju verom.
Jedno je ono to Elizabet Klefan kae u svojoj pesmi Devedeset i devet:
Nikada otkupljeni nee znati,
Kuda je sve Gospod morao proi,
Da izgubljeno stado vrati,
Kroz kakve vode i mrane noi!
Ali, sasvim je drugo to to se njegova Nevesta, koju je
otkupio i koja mora da se sretne s Njim na svadbi, zadovoljava
time da ne shvata koliko je duboka bila ta voda. Patetian
spektakl koji danas posmatraju Nebo i Zemlja jeste prizor
neveste koja vrlo malo ceni svu dubinu ljubavi u karakteru
89
svog enika. Ona je zaokupljena materijalnim i ulnim zadovoljstvima sveta tako da svom eniku nudi jadan minimum
odanosti. Njeno srce je obuzeto svetovnim brigama i zadovoljstvima, a ne eljom da ugodi svom Voljenom. Takva ne-vera je
u potpunom raskoraku sa opravdanjem verom.
6. Kako nas istina o svetinji osposobljava da pravimo razliku izmeu sotoninog lanog opravdanja verom i onog istinskog? Nekoliko injenica iz Svetog pisma mogu nam pomoi
da to pojasnimo:
A. Neprijateljevo vrhunsko oruje u ratu protiv Hrista jeste posao falsifikovanja. On je poznat kao neko ko obmanjuje
ceo svet. On je laov i otac lai. Otkrivenje 12,9; Jovan 8,44.
B. Njegovo remek delo obmane je preuzimanje uloge
lanog Hrista. To je taj duh antihrista...ve...u svetu. 1. Jovanova 4,3 KJV. Sam sotona pretvara se u anela svetlosti
(2. Korinanima 11,14 KJV) lanog Hrista (Matej 24,24).
C. Proroanstva u Danilu i Otkrivenju opisuju sotonin uspeh u poslednjem vremenu u vidu simbola malog roga i zveri, sila koja govore da slue Hristu i ak tvrde kako svetu donose probuenje i reformaciju. Danilo 7,8; Otkrivenje 13,1-17.
Ovo naravno podrazumeva falsifikovanje opravdanja verom.
D. Re antihrist oznaava nekog ko tvrdi da stoji umesto
Hrista dok Mu se u stvari podmuklo suprotstavlja. S obzirom
da je sotona pali aneo, koji je usavrio svoje obmanjivake
vetine tokom vremena, on sada preuzima svoju najefikasniju
ulogu kao lani prvosvetenik. Njegov duh postaje, neophodno, falsifikat svetog duha, i on usavrava metod izvoenja
uda kako bi ostvario svoje pravo na oboavanje od strane iskrenih ali strahovito obmanutih hriana. Otkrivenje
13,13.14. On je uveliko izvor udesnih spiritistikih pojava u
poslednjim danima, ukljuujui uda izleenja. Videti Otkrivenje 16,14; 2. Korinanima,11,15.
E. Podela svetinje na dva odeljenja za svakodnevnu i
godinju slubu prvosvetenika simbol je znaajne podele
90
Hristove prvosvetenike slube na nebu. Jevrejima 9,1-12.2

Danilu je oigledno bila bliska levitska sluba pa bi prirodno
razumeo da ienje ili odbrana svetinje na kraju 2300 dana/
godina znai nebeski Dan pomirenja. Danilo je bio razuman
i dobro obaveten. Njegova vizija bila je daleko ira, prelazei uske granice judaizma. Nipoto nije bilo van njegove moi
da sagleda kosmiki Dan pomirenja koji e na kraju okonati
istoriju grenog sveta. To e iziskivati da se Hristos pozabavi
jo jednom fazom prvosvetenike slube koja je odgovarala onoj na dan levitskog pomirenja. Budui da je Spasiteljevo veliko delo zapravo delo opravdanja ili pravednost verom,
implikacije Njegove slube u svetinji kad je u pitanju istinsko
razumevanje pravednosti verom zaista su ogromne.
Poto su Danilova knjiga i Otkrivenje komplementarni u
svojim proroanstvima, nalazimo da je Jovan bio svedok najave velikog Dana pomirenja u dogaajima koje opisuje kao
zvuk sedme trube. Tu mu je prikazano otvaranje odeljenja
svetinje nad svetinjama, dok je u prethodnim vizijama video otvoreno samo prvo odeljenje svetinje. Videti Otkrivenje
11,15-19; uporediti Otkrivenje 1,12.20; 8,3-5. To bi jasno podrazumevalo zavretak slube prethodno obavljane u prvom
odeljenju. Hristova poruka anelu filadelfijske crkve simbolizuje period neposredno pred kraj vremena; tu vidimo delo
nebeskog Prvosvetenika koji otvara i niko ne zatvara; i zatvara, i niko ne otvara. ...Otvorio sam pred tobom vrata i niko
ih ne moe zatvoriti. Otkrivenje 3,7.8 KJV. Ova poruka je
besmislena ukoliko se ne odnosi na poetak Dana pomirenja.
Otvaranjem vrata svetinje nad svetinjama, Hristos automatski
zatvara vrata prvog odeljenja. Prilikom drevnog Dana pomi2 Jevrejima poslanica nije zaokupljena iznoenjem detalja o nebeskoj slubi
u dva odeljenja, ali jasno kae da je taj aspekt svetinje, naime da ona ima dva
odeljenja, senka dobrih (buduih arni) stvari koje e doi. Jevrejima
10,1 KJV. Tako ona podrava, to se samo po sebi razume, ideju o znaajnoj podeli u Hristovoj prvosvetenikoj slubi na nebu.
91
renja nijedan svetenik nije sluio u prvom odeljenju dok se

prvosvetenik nalazio u drugom.
Govorei o ovoj slubi u svetinji, mi upotrebljavamo iste
termine koje nalazimo u Svetom pismu. Nema svrhe pitati
se koliko je doslovna zamisao o prvom i drugom odeljenju
u smislu kosmikog rasporeda. Ako je Bog u svojoj mudrosti smatrao da je ove velike duhovne istine potrebno prikazati
tom vrstom kovanica, bilo bi mudro da ih prihvatimo i dopustimo Svetom Duhu da nam podari mnogo iru duhovnu mo
sagledavanja onoga to te rei treba da nam prenesu.
F. Antihristova poslednja prilika da prevari celi svet
ogledae se u odvraanju panje Bojeg naroda od promene
u slubi naeg Gospoda u nebeskoj svetinji. On eli da poniti
osobenost poslednje faze Hristovog rada. Njegov cilj je pritom
da Boji narod odvoji od stalnog i sve veeg zajednitva s njihovim Prvosvetenikom u Njegovom zavrnom delu i da sprei drugi Hristov dolazak. Sotona izmilja bezbroj planova da
tako zaokupi nae misli da se ne bi bavile onim delom koje bi
trebalo najbolje da poznajemo. Stari varalica mrzi velike istine
koje nam ukazuju na rtvu pomirenja i na svemonog Posrednika. On zna da je njegov uspeh u tome da odvrati misli od
Isusa i Njegove istine... Svakome je potrebno da sam za sebe
stekne znanje o poloaju i radu naeg velikog Prvosvetenika
Elen G. Vajt, Velika borba, str. 488 [orig.]
Promena Hristove slube iz jedne faze u drugu u nebeskoj
svetinji prua sotoni priliku koju je nekada imao sa starim Jevrejima. Poto se Hristos kao istinski Prvosvetenik uzneo na
nebo da tamo slui u svetinji, Jevreji su nastavili da usredsreuju svoju panju na sada ve bezvredne rituale u zemaljskom
hramu za koji je Isus rekao da e opusteti. Matej 23,38. Bili su
obmanuti na sopstvenu propast.
Isto tako i danas, svaki pokuaj da se Hristovo delo ogranii na ono simbolizovano slubom u prvom odeljenju izlae
vernika istoj uasnoj opasnosti da ga antihrist veto obmane.
92
On je sada usavrio svoje metode toliko da moe da podari silu svojim pristalicama, i neku vrstu svetlosti ugodne
umovima koji vole prefinjene lai. Ali to nije sila istinskog
Svetog Duha Bojeg. Videti Rani spisi, str. 56 [orig.]
Jasan primer istine prema falsifikatima jeste postojanje
dve odvojene i razliite struje uenja o opravdanju verom
u dananjem svetu. Jedna je usredsreena na razumevanje
istinskog Bojeg karaktera agape, koja Hristov krst vidi kao
savreni spoj Boje pravde i milosti, tako da On moe ostati
pravedan a i opravdati one koji imaju veru u Hrista. Takva
vera radi kroz ljubav i obavezno vodi poslunosti svim Bojim zapovestima, ukljuujui iroko obezvreenu etvrtu, koja
ui potovanju pravog Gospodnjeg dana, sedmog dana subote. Ova struja opravdanja verom, naglaavajui dvojni dar i
pratanja i sile uzdie Boji zakon, dok istovremeno otkriva
Njegovu neuporedivu ljubav. To je spasenje od greha, a ne u
grehu. Vera koja deluje u takvom opravdanju verom, vri u
srcu oveka koji veruje delo potpunog pomirenja i priprema
jedan narod za Hristov dolazak, kao to je to simbolino predstavljeno nevestom koja se priprema za svadbu.
Druga struja opravdanja verom usredsreuje se na manjkavo vienje Boje ljubavi koja vidi Njegov karakter u iskrivljenoj svetlosti, uveliko lienoj dimenzija agape. Uenje o prirodnoj besmrtnosti izopauje sliku tako da se ini da Boja ljubav
samo pozajmljuje svog Sina oveanstvu umesto da Ga daruje.
Tu nije mogu nikakav jasan pojam druge smrti koju je Hristos pretrpeo na krstu. Zauzvrat, vera je obezvreena i postaje
sebino poverenje zasnovano na ljudskoj nesigurnosti, i traganje za lanom sigurnou spasavanja u grehu, umesto od
greha. Uenje o opravdanju verom na taj nain strogo je svedeno na injenicu da je oprotaj u okviru opravdanja prekomerno naglaen na utrb sile Duha sadrane u posveenju. Kako
je istinska agape odsutna, vera u ovakvom gleditu ne deluje
tako da proizvede poslunost svim Bojim zapovestima; lana
93
subota takoe je iroko prihvaena kao zamena za pravi Gospodnji dan, zajedno sa svim ostalim nebiblijskim doktrinama.
Zakon Boji je oklevetan ili uenjem da je praktino ukinut, ili
pak da niko nije u stanju da ga se zaista dri. U ovom stanovitu uopte nema nikakvog koncepta o ienju nebeske svetinje ili o pripremi jednog naroda za Hristov dolazak.
Hristova sluba u svetinji nad svetinjama ostvarie u
onima koji Ga tamo slede verom obnovu lika Bojeg u karakteru, karakteru ljubavi agape. Otkrivenje ove ljubavi postaje
konano objavljivanje venog jevanelja svetu. Meutim, rad
Hristovog neprijatelja u lanoj ulozi antihrista daje povrne
kriterijume obraenja bez istinskih obeleja agape. Stoga se
slube i Hrista i antihrista odvijaju istovremeno u pravcu svrstavanja celog sveta na jednu ili drugu stranu. Hristos anje
etvu zemaljsku stvaranjem jednog naroda koji mu je nalik
po karakteru; antihrist iznosi vino zemaljsko; jer su grozdovi
[gneva] sasvim zreli Otkrivenje 14,15.20 KJV.
7. Ako Gospod prata nae grehe kad Mu ih priznamo,
zato je neophodno brisanje greha na Dan pomirenja ? U
zakonskom ili sudskom smislu nai gresi su oproteni kad je
Hristos davno umro na krstu, Jer Bog bee u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivi im grehe njihove [grehe sveta] 2.
Korinanima 5,19 Karadi. On je potpuno iskren pratajui
nam grehe i dajui nam obeanje o oprotenju kad se kajemo
i priznajemo. Razlog neophodnosti brisanja greha na Dan pomirenja nije polovino pratanje s Boje strane, ve to to smo
mi greni smrtnici poznati po svom polovinom kajanju.
Postoji li neko izmeu italaca ove knjige koji nikada nije
ponovo zapao u greh? Svima nam se to dogaalo. Sveto pismo
je prepuno primera ljudi koji su se pokajali i obratili, ali koji su
naalost kasnije pali. David, obraeni car i prorok, autor mnogih nama dragih psalama, uinio je preljubu s Vitsavejom, a
zatim poinio i ubistvo; Petar, krten, rukopoloen apostol,
bio je siguran da se nikada nee odrei Hrista, ali pre izlaska
94
sunca on je tri puta bedno pao; Jezekija, poboni car Jude, hodao je pred Gospodom sa savrenim srcem po sopstvenom
miljenju, a ipak je ozbiljno pogreio posle svog udesnog
isceljenja; ak je i Mojsije, s kojim je Gospod govorio licem
k licu, izgubio vlast nad sobom i ispoljio gnev na granicama
Obeane zemlje.
Svi ti ljudi iveli su u jednom spasonosnom odnosu sve
dok se nisu povukli iz tog odnosa. Pali su usled neshvaenog
pa otuda i nepriznatog greha, koji je sve vreme duboko leao
nezapaen u njihovom srcu. Kad smo svesni nekog greha i kad
ga priznamo, bie nam zaista oproteno; ali Jovanovo obeanje u 1. Jovanova 1,9 ne znai da takav oprotaj predstavlja pokriva za sve skrivene grehe koje jo treba priznati. Ako ostanemo predani, Sveti Duh e nastaviti da nas ubeuje u svaki
greh do sada neznan, ali duboko ukorenjen u nama.
Ako pozitivno odgovaramo, nae priznanje greha postaje
dublje sve dok u svojoj beskrajnoj mudrosti Bog bude video
da je i poslednji koren otuenja iupan iz srca. Ovo je jednako primanju Bojeg peata ili brisanju greha. To znai da je
pokajnik nauio da mrzi greh kao to ga Hristos mrzi, i tako
pobedio kao to je Hristos pobedio.
Zatim e uslediti izjava: Ko je svet neka i dalje bude
svet. Otkrivenje 22,11 KJV.
Pod zakonom ili pod blagodau?
Ako je nae razumevanje sopstvenog naslea u Hristu

naraslo do te mere da Ga moemo shvatiti kao svog Prvosvetenika, onda moemo razumno odluiti gde emo stajati.
Naa prednost je sledea: Jer greh nee vie imati vlasti nad
vama; niste, naime, vie pod zakonom nego pod blagodau.
Rimljanima 6,14 arni.
Biti pod zakonom znai biti rob, zabrinut za sopstvenu
sigurnost, iz straha da emo biti izgubljeni u tami i praznini pakla. To je opet vid sebinosti mada, svakako, izuzetno
95
rafiniran. Ne moemo kriviti pogreno obavetenog profesora sa Jejla koji se ruga hrianstvu govorei da je ono samo
jo jedan vid odustajanja od sadanjosti zarad nekog cilja.
Charles Reich, The Greening of America (New York: Random House, 1970), p. 301. Ono to Pavle hoe da kae izrazom
pod zakonom jeste svaka sebina motivacija. To znai biti
pod prisilom koju namee strah od kazne propisane zakonom,
jer zakon proizvodi gnev. Rimljanima 4,15 Bakoti. Mnogi
evangelici otvoreno priznaju da je jedina motivacija za koju
znaju da e delovati strah od tog gneva. Primer za to je jedan evangeliki teolog iz Afrike koji kae da e jedino pretpostavka o venom muenju u paklu odrati razgorelu revnost
evangelizma. Byang H. Cato, Theological Pitfalls in Africa
(Kismu, Kenya: Evangel Publishing House, 1975), p. 149. To je
priznanje da je jevanelje doivelo bankrot.
Meutim, biti pod blagodau znai osetiti prisilu jedne
nove motivacije, oseaj koji proima duu zahvalnou za
otkupljenje, zahvalnost ispunjenu strahopotovanjem prema
ljubavi beskrajnih dimenzija, ija se duina, irina, dubina i
visina mere rukama Hristovog krsta.
Poslunost, odanost, istota, pobonost to nisu ciljevi
koje nastojimo da postignemo; to su darovi koje otkrivamo
predajui se Njegovim otvorenim rukama ljubavi i pratanja.
Jer greh nee vie imati vlasti nad vama. I najzad, u tom novom robovanju blagodati mi otkrivamo slobodu.
Prosto poelimo da zamolimo Pavla da se malo pomeri
kako bismo klekli kraj njega i zajedno s njim kazali: Ne dao
Bog da se im drugim diim osim krstom Gospoda naeg Isusa Hrista, kroz koga je svet raspet meni, i ja za svet. Galatima
6,14 NEB. Jer, za mene je ivot Hristos. Filibljanima 1,21.
To je poetak venog ivota, jedan novi kvalitet ivota.
Vi ste preli iz smrti u ivot. Vi ste graanin neba, nova osoba
u Hristu, jer ste poverovali da je jevanelje ono to zapravo
jeste dobra vest.
96
Da li elite da se jo bolje upoznate

sa Najdragocenijom Veu?
elite li da je podelite sa svojim prijateljima? Pored knjige koju upravo
itate u ponudi su i sledee knjige i broure Dobre Vesti koje sadre
samu sutinu ove jedinstvene poruke.
MONA DOBRA VEST, Robert J. Wieland
Knjiga sadri pregled modernih koncepcija jednostavne poruke koje bi trebalo da budu sila Boja na
spasenje (Rimljanima 1,16), a koje su postale alostan izvor zbunjenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca
sasvim novo svetlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost,
opadanje i mlakost koji se ogledaju na duhovnom
planu. Da li smo propustili da sagledamo koliko je
Dobra vest zaista dobra, ili nismo poverovali u to?
Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji
i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca desetina hiljada ljudi
irom sveta. Ova knjiga posebno se obraa onima koji trae vrsto tlo
kao temelj svoje nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.
DOBRA VEST JE BOLJA NEGO TO MISLITE,

Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima. Evaneoska poruka je tako dobra vest, da je to ponekad teko i poverovati. Boja milost je...beskrajno bolja nego to
ste mislili. Prvi put odtampana 1985, ova knjiga
nastavlja da izaziva panju.
Radosne Vesti: OD ISUSA SA LJUBAVLJU

Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obradovati Vae srce. Podeljene na tri odseka: Dobra Vest
koja uzdie um (srce), Dobra Vest o budunosti i
Pronalaenje Bojeg mesta sigurnosti.
Podeli Dobru Vest objavljujui je reima i delima

Svaka od sledeih broura tampana je u formatu 95x140 mm. Njihov
sadraj predstavlja poruku opravdanja verom, slobodnu od svakog legalizma.
BLIZINA VAEG SPASITELJA

Jeste li umorni od oseaja krivice? Oseate li se odbaenim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE VESTI. Hristos je preuzeo inicijativu da vas povede putem
ka srei ovde i sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.
OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino ne izgovaraju
molitve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu
4, koja je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristupanju Bojem prestolu?
RE KOJA JE PREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da milione preobrazi
u ljude spremne da umru za svoja ubeenja, a ostale
milione u njihove progonitelje edne krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?
DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i ene mogu da kroz
Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na svoje
probleme. Mera vere enja za Bogom usaena je
u svakom ljudskom srcu. Bog svakako zna kako e odgovoriti na ovu enju.
ENA KOJA JE REKLA DA BOGU

Tokom mnogih vekova, razvilo se mnotvo mitova o
Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog hrianima evangelistikog usmerenja, ova brourapredstavlja pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.
KAKO SPASITI BRAK
Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima lekovite Dobre vesti koje e doneti blagosloveno olakanje
u svaki nesrean dom, i dodatno ohrabrenje za sve one
koji su sreni u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne u onom to inimo!
Preporuujemo i sledee knjige:

U POTRAZI ZA KRSTOM, Robert J. Wieland
Autor istrauje putovanja onih osoba koje su se
uputile prema krstu, meu kojima su, pored njega
samog, Isus, Marija Magdalena i Pavle. On nam otkriva kako moemo stei svoje lino iskustvo na tom
istom putovanju, i naglaava da krst nesumnjivo
ima snagu da protera svaki strah iz ljudskog srca.
Radi se o dirljivo i ubedljivo napisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.
MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria, Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i inspirie matu gotovo svake osobe koja je sluala o njenom tajanstvenom i raskonom inu pomazanja skupocenim mirom koje je izlila naIsusova stopala, opravi ih zatim
svojim suzama. RobertJ. Wieland istrauje ivotnu
priu ove udesne ene koja zauzima visoko mesto
meu linostima o kojima govori Sveto pismo.
CIP -
,
27-31
27(035)
,
Zlato preieno u ognju / Robert D. Vilend ; [prevod
sa engleskog Mirjana eri ; pesme prepevao Zvonimir Kosti
Palanski]. - Novi Sad : Eden kua knjige, 2015 (Beograd :
Apollo graphic production). - 96 str. ; 19 cm
Prevod dela: Gold tried in the fire / by Robert J. Wieland.
- Tira 50.
ISBN 978-86-85197-44-4
a) b) -
COBISS.SR-ID 295324167

ZLATO PRECISCENO U OGNJU - Robert Dz. Vilend PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ZLATO PRECISCENO U OGNJU - Robert Dz. Vilend PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZLATO PREIENO

Elektronska verzija knjige Zlato preieno u ognju

KAKO MOETE PRESTATI DA

Zlato preieno u ognju

bilo kakve veze s njenim poslom. Ne, draga bako, ne mogu

Kako moete prestati da inite nepravdu poto poverujete u Hrista?

Pogubni uticaj skoro jednovekovnog hrianstva u Africi

Zlato preieno u ognju

vratio sa jednog inostranog seminara kako otvoreno govori

Kako moete prestati da inite nepravdu poto poverujete u Hrista?

oboava novac za njega je isto tako stvarno kao i za bilo koga

Novozavetno opravdanje verom: ono koje deluje

porotu da nema dokaza o vaoj krivici. Porota vas oslobaa.

Zlato preieno u ognju

cima 1,7). Izuzetno je prijatno iskustvo u dubini svoje due

Ako ne dopustimo da nas teolozi i komentatori zbune

Novozavetno opravdanje verom: ono koje deluje

dua nije nevina pred Bogom). Teko onima... koji pravdaju

Zlato preieno u ognju

pravednih zasnivae se na lako prepoznatljivom dokazu na

Novozavetno opravdanje verom: ono koje deluje

Zlato preieno u ognju

Slika o opravdanju verom

Ima li neeg nejasnog? kao da pita Pavle. Nemojte

Novozavetno opravdanje verom: ono koje deluje

je i naa pria saeta u vidu ogromne borbe sa sumnjom koja

Zlato preieno u ognju

je to ogromna radost. Bilo je prosto teko podneti toliku sreu

Kako funkcionie zakon vere

Novozavetno opravdanje verom: ono koje deluje

HRISTOS JE UINIO NETO ZA

Hristos je uinio neto za svakog oveka

zira da li eli da bude umean. Njemu je ve uruena velika

Zlato preieno u ognju

i svi bivaju opravdani jedino besplatnom Bojom blagodau.

ta svaki ovek duguje Hristu

Hristos je uinio neto za svakog oveka

Zlato preieno u ognju

veru u Onoga koji je umro za sve. On je video neto, i to je

Hristos je uinio neto za svakog oveka

KOJA JE TO STVARNA VERA?

Koja je to stvarna vera?

ku nagradu kojoj teite. A nije li to onaj isti koren sebinosti,

Zlato preieno u ognju

je Pavle pisao o tome, to je izazivalo velianstveni odgovor u

Kako je krst otkrio

Koja je to stvarna vera?

Kljuna re u Bibliji: Agape

Kao imenica ili glagol, agape (ljubav) se pojavljuje 300

Zlato preieno u ognju

konano skrivanje Njegovog lica. A ipak je Oeva ljubav bila

Druga kljuna re pistis, vera, javlja se u Novom zavetu

Koja je to stvarna vera?

KAKO NAM JE NEPRIJATELJ

Kako nam je neprijatelj ukrao veru?

ranjenih u ratu, od kojih su mnogi patili jo due od Isusa

Stvarno znaenje smrti

Ova smrt nije ono to mi povrno pretpostavljamo.

Zlato preieno u ognju

Kako je apostolska vera postala naa

Kako nam je neprijatelj ukrao veru?

Zlato preieno u ognju

Do najgore tragedije dolo je kasnije. Protestantizam je