You are on page 1of 67

TEORIJA ZAVERE

JOVAN BAJFORD









Teori|a zavere :
Srbi|a protiv "Novog svetskog poretka"

{"Conspiracy Tbeory:
Serbia vs. tbe New World Urder"]

JovanBajford

Strab od |evre|ske konkurenci|e

Korenisrpskezavereničkekulturesežudopojavljivanjazavereničkogantisemitizmakrajem
XIXveka.UvećemdeluEvropeantisemitskezavereničketemepojavilesusekaoreakcijana
emancipaciju Jevreja početkom XIX veka. U Srbiji se zaverenički antisemitizam razvio
relativno kasno (posle 1870), ali se, kao i drugde, naslanjao na ukidanje antijevrejskog
zakonodavstvailiberalizacijusrpskogdruštva.
SrpskujevrejskuzajednicučinepotomciSefarda,kojisuseposlebekstvaizŠpanijekrajem
XV veka naselili na području Balkana pod otomanskom vlašću, i Aškenaza, koji su se u XIX
veku iz raznih delova Austrougarske naselili u Vojvodini. U vreme otomanske okupacije
Balkana, turske vlasti su zauzele prilično liberalan stav prema Jevrejima kao neislamskoj
verskojzajedniciunutarturskeimperije.Jevrejimajebilodozvoljenodaupražnjavajusvoje
verskeobredeiobičaje,svedokplaćajuporezeipoštujuotomanskesekularnevlasti.Većina
Jevreja živela je u gradovima, gde su radili kao zanatlije i trgovci. Budući gradsko
stanovništvo, Jevreji i ostale manjine, kao Cincari, Grci, Jermeni, Romi, bili su, kao i sami
Turci, potpuno odvojeni od srpskog seoskog stanovništva, koje je manje-više živelo
samodovoljnimživotomururalnimoblastima.
UsrpskojborbizanezavisnostpočetkomXIXvekaizbilojeponeštoodneprijateljstvaprema
Jevrejima među domaćim hrišćanskim stanovništvom. Tokom Prvog srpskog ustanka
(1804) Jevreji su proterani iz unutrašnjosti Srbije i većina se sklonila u Beograd. Godine
1806.KarađorđeviustaniciušlisuuBeograd,iuprkosnaređenjudanenapadajuJevrejeine
uništavaju njihovu imovinu, porušili mnoge jevrejske kuće, radnje i sinagoge; deo lokalnih
Jevrejasilomjeprekršten,nekisuubijeni,avećinajeprekoDunavapobeglauZemun,kojije
biousastavuAustrougarske.
Motiv koji je početkom XIX veka stajao iza proganjanja Jevreja nije bio strah od jevrejske
zavere. Antisemitizam su uglavnom izazivali podozrivost i neprijateljstvo prema "stranoj"
jevrejskoj zajednici, koja je bila nepravedno optužena za šurovanje s turskim tlačiteljima.
Ovo neprijateljstvo je pothranjivao tradicionalni hrišćanski antisemitizam, koji je Jevreje
slikao kao odbačeni narod, a judaizam kao religiju Hristovih ubica. Kasnije, sredinom XIX
veka, antisemitizam je stekao komercijalnu dimenziju pošto je deo nastajuće srpske
trgovačke klase vršio pritisak na srpske vlasti da obuzdaju konkurenciju jevrejskih
preduzetnika i zakonski ograniče poslovanje firmi u jevrejskom vlasništvu izvan glavnog
grada. Dekret koji je 1844. doneo knez Aleksandar Karađorđević zabranjivao je Jevrejima
čakidasenastanjujuizvanglavnoggrada.Ovapolitikaisključivanjakonačnojeposle1861.
doveladogetoizacijeJevrejauBeogradu.
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XIX veka Britanija je vršila stalan diplomatski
pritisak na srpske vladare da prestanu s diskriminacijom prema jevrejskoj zajednici.
Britanski parlament je 1867. usvojio akt sa zaključkom da je "ponašanje srpskog naroda
prema jevrejskoj zajednici koja među njima živi krajnje nedostojno naroda koji razumno i
opravdano pretenduje da zauzme svoje mesto među civilizovanim zajednicama u Evropi"
(Jews in Servia: Motion for Papers, Parliament, 1867; str. 839-842). Četiri godine kasnije
engleski konzul je podneo izveštaj da su Jevreji u Srbiji "izolovani od njihovih takozvanih
sugrađana, kao da su kužni". U Berlinskom ugovoru iz 1878, kojim su Srbiji formalno
priznati nezavisnost i državnost, od novoosnovane kraljevine se, delimično pod britanskim
pritiskom, tražilo da prizna politička i građanska prava svim verskim manjinama. Ovaj deo
ugovorauSrbijijenaišaonapriličanotpor,pasudeloviantijevrejskogzakonodavstvaostali
nasnazisvedo1889.kadajenovisrpskiustavusklađensobavezamaizUgovora.Usledilaje
nagla emancipacija jevrejske zajednice. Početkom XX veka šest Jevreja ušlo je u državnu
administraciju,uškolskevlastiivojsku.
Postepenuliberalizacijusrpskogdruštva,kojapočinjepotpisivanjemBerlinskogugovora,u
nekim delovima srpskog stanovništva pratilo je osećanje ozlojeđenosti i osujećenosti. U to
vremeštampalisusebrojniantisemitskispisi,izmeđuostalogiprevodnemačkogpamfleta
Vjerozakonsko učenje Talmuda ili ogledalo čivutskog poštenja, koje je 1879. preveo i izdao
VasaPelagić.Jedanaestgodinakasnije,Pelagićjeobjaviojošjednuantisemitskuknjigu,Novi
grobariSrbijeiSrpstva.Godine1882,"nekolikosrpskihrodoljuba"napisalojeantisemitski
spis Ne dajmo Srbiju čivutima, u kome su pozivali na osnivanje srpskog antisemitskog
društvapougledunaudruženjakojasuseutovremeosnivalauNemačkojiMađarskoj.Tu
subilijošispisiJevrejskopitanjeuSrbijiNikoleJovanovićaAmerikanca(1879),Kakavzao
upliv stvara čivutska vera i moral u društvu ljudskom Sime Stanojevića (1880) i Jevrejsko
pitanjeJašeTomića(1884).

http://www.danas.co.yu/20060508/feljton1.html

Zbor predvodi antisemitsku kampan|u

Protivindividualizmaiparlamentarnedemokratije:
DimitrijeLjotić,osnivačdesničarskogpokretaZbor

S liberalizacijom srpskog društva posle Berlinskog kongresa nastao je i antimasonski
pokret. Prvi antimasonski stavovi čuli su se od srpske levičarske inteligencije, koja je na
slobodno zidarstvo gledala kao na tajanstvenu delatnost međunarodnog kapitalizma. Do
kraja veka antimasonske ideje prisvojila je desnica. Radikalna stranka je 1895. objavila
knjigu Framasoni u prosveti, koja je sadržala seriju članaka na temu o "masonskoj zaveri".
Dodvadesetihitridesetihgodinaprošlogvekaantimasonstvoiantisemitizamspojilisuseu
jedinstveniskladanskupargumenataipostaliosnovnatemadesničarskeretorike.
UprvojpoloviniXXveka,apogotovouvremevladavinekraljaPetraIKarađorđevića(1903-
1918) antisemitski diskurs je opstajao u Srbiji u opšte uzevši liberalnijoj političkoj
atmosferi,tolerantnijojpremaJevrejima.Godine1919.jevrejskazajednicajeosnovalasvoju
prvu organizaciju, Savez jevrejskih opština. Savez je zastupao Jevreje u Kraljevini Srba,
HrvataiSlovenaca,ibiojenekavrstazaštitničkeorganizacijekojajeJevrejimaobezbeđivala
jednako postupanje i socijalnu ravnopravnost. Jedan od zadataka Saveza bio je i borba
protivantisemitizma.Već1920.jevrejskazajednicajeupozoravalanaporastantijevrejskog
raspoloženja. Pokret koji se 1921. zalagao za bojkot jevrejskih preduzeća u Beogradu i
nekoliko drugih antisemitskih incidenata izvan prestonice svakako su bili razlog za
zabrinutost. Međutim, tek tridesetih godina prošlog veka, s usponom Hitlerovog režima u
Nemačkoj, antisemitska kampanja postala je i u srpskom društvu organizovanija. Ovu
kampanju je predvodio fašistički pokret Zbor, uz nekoliko pronemačkih urednika novina
(npr.StanislavKrakoviDaniloGregorić,urednicilistaVreme,MiodragM.Savković,urednik
lista Male novine itd.) koje je podržavalo nemačko Ministarstvo propagande i njegovi
predstavniciuNemačkojambasadiuBeogradu.Ujesen1934.anonimnagrupabelihruskih
emigranatakojisusenastaniliuSrbijiposleOktobarskerevolucije,objavilajeprvoizdanje
srpskog prevoda Protokola sionskih mudraca. Nekoliko meseci kasnije, posle protesta
Saveza jevrejskih opština, vlasti su knjigu zabranile. Zabrana je ostala na snazi do 1939.
godine.
Antijevrejske predrasude u srpskom društvu pre Drugog svetskog rata nisu bile
rasprostranjene. Međutim, negativni stereotipi o Jevrejima, uključujući i ideju o jevrejskoj
finansijskoj i političkoj moći bili su, kao i drugde u Evropi, deo svakodnevnog pogleda na
svet. S druge strane, u oblasti politike antisemitske ideje svodile su se na marginalne
organizacije i pokrete i nisu uticale na politiku srpske vlade. To je trajalo do jeseni 1940.
godine, kada je pod pritiskom Nemačke jugoslovenska vlada s Dragišom Cvetkovićem na
čelu uvela antijevrejske mere. Ministarski savet doneo je "Uredbu o upisu lica jevrejskog
porekla za učenike univerziteta, visokih škola u rangu univerziteta, viših, srednjih,
učiteljskih i drugih stručnih škola", kojom je u školama u Jugoslaviji uveden numerus
clausus.Ciljovemerejebiodasebrojjevrejskihstudenataiđakaproporcionalnosvedena
procenatJevrejausrpskomdruštvu.Drugaistovremenouvedenamera,"Uredbaomerama
koje se odnose na Jevreje u pogledu obavljanja radnji sa predmetima ljudske ishrane"
zabranjivala je Jevrejima da na bilo koji način učestvuju u poslovima trgovine
prehrambenimproizvodima.Timejetrebalosmanjitiekonomskumoćjevrejskezajedniceu
zemlji.
Uprkos ovim nepopularnim merama, antisemitizam nije imao veći značaj u ozbiljnijoj
političkoj retorici. Pre dolaska nemačkih trupa aprila 1941. godine, jevrejska zajednica u
Srbiji bila je manje-više pošteđena vandalizma i nasilja. Međutim, antijevrejsku ideologiju
kojusutridesetihgodinazagovaralimarginalnipolitičkipokreti,ipaktrebadaljeistraživati,
jer se u njoj nalaze koreni savremene zavereničke kulture u Srbiji. Naime, u to vreme
predstava o jevrejskoj zaveri uzdignuta je na nivo političke ideologije, i artikulisana kao
poprilično koherentan skup ideja i pretpostavki koje sve do danas nadahnjuju srpsko
zavereničkopisanje.
U drugoj polovini tridesetih godina XX veka u jugoslovenskom društvu rađala se zebnja
zbogpolitičkeneizvesnostikojusuuglavnomizazivaleetničkenapetosti;utakvojatmosferi
je u Srbiji niklo nekoliko desnih pokreta koji su nudili alternativno "rešenje" za etničku
razjedinjenost, korupciju, politička trvenja i društvenu klimu koju su ti pokreti nazivali
"opštemoralnoposrtanjenacije".Najznačajnijiinajradikalnijisrpskidesničarskipokrettog
vremena bio je Zbor, koji je osnovao Dimitrije Ljotić (1891-1945). Danas se Ljotić smatra
glavnimarhitektomipredstavnikomsrpskogfašizmaodpreDrugogsvetskograta.

http://www.danas.co.yu/20060509/feljton1.html

Pronemački stav i verski fanatizam

Nekoliko meseci posle ubistva kralja Aleksandra 1934. godine, lokalni političar iz
Smedereva i bivši ministar pravde u vladi Petra Živkovića Dimitrije Ljotić osnovao je
jugoslovenskipokretZbor.Zborjebioamalgamdesničarskihpolitičkihorganizacija,kaošto
subileJugoslovenskaakcija,Boj(organizacijaslovenačkihveterana)ilabavagrupaaktivista
kojisuseokupljaliokomarginalnihdesničarskihpublikacija,kaoštosubileZbor,Otadžbina
iBuđenje
NebisemoglorećidajepolitičkiprogramZborasadržaokoherentanskupidejailiprincipa.
Zalagao se za napuštanje individualizma i parlamentarne demokratije. Ljotić je tvrdio da
nacija mora da se okupi oko harizmatskog vođe (najbolje oko kralja iz dinastije
Karađorđevića) i da se vrati svojoj verskoj i kulturnoj tradiciji. Zauzimao se za snažnu
državu koja počiva na kategorijama "Bog, kralj, domaćin", na hrišćanskom učenju,
tradicionalnim vrednostima i korporativizmu. U dokumentu "Osnovna načela i smernice
JNP Zbor" o Jugoslaviji se govori kao o istorijskoj i političkoj nužnosti jer Srbi, Hrvati i
Slovenci "čine jugoslovensku narodnu, društvenu i duhovnu zajednicu koju vezuje krvno
srodstvo i osećanje iste sudbine". Ljotić se tokom tridesetih pridržavao ove
projugoslovenske retorike, čak i suočen s pogoršavanjem etničkih odnosa posle osnivanja
Hrvatske banovine 1938. godine. Pa ipak, Jugoslaviju koju je promovisao Ljotić
karakterisala je srpska dominacija i hegemonija. U pismu princu regentu Pavlu
Karađorđevićuizavgusta1940.godineLjotićjepredložioukidanjeHrvatskebanovine,ako
treba i oružanom silom, s tim što bi u ovaj krstaški pohod protiv hrvatskih separatista
trebalo poslati vojsku u kojoj bi bili samo "pravoslavni Srbi" i tek nekoliko probranih
hrvatskihislovenačkihdobrovoljaca.
JednaodstabilnihdimenzijaLjotićevogpolitičkogshvatanja,ključnazanašuraspravu,bioje
njegov žestoki i opsesivni antisemitizam. U svojoj knjizi Drama savremenog čovečanstva,
koja sadrži zbirku govora iz 1939. i 1940. godine, Ljotić tvrdi da iza problema u svetu stoji
"Veliki Reditelj", "jedna kolektivna ličnost": Jevreji. On izvore jevrejske zavere pronalazi u
Francuskoj revoluciji i tvrdi da su svaki značajan istorijski događaj, sve od 1789.
(uključujući Berlinski ugovor i Oktobarsku revoluciju) izazvali Jevreji. Ljotić u svojim
tekstovima opisuje Jevreje kao snagu koja stoji iza tri glavne anateme Zbora, naime iza
liberalne demokratije, masonerije i komunizma; dakle, Jevreji su glavni neprijatelji pokreta
(išire,celenacije).UsvojojverzijifašizmaLjotićvidioblikotporaprotivglobalnejevrejske
kontrole, pa čak i veliča Hitlera jer je otkrio zaveru "međunarodnog jevrejstva" i govori o
njemukaoo"oruđupromislaBožjeg"(Našput,br.4,26.novembar1939).
Antisemitizam je dominirao i u Ljotićevom tumačenju domaće političke scene. Nedostatak
popularnostiZborainjegovepolitikerutinskijepripisivaosubverzivnomdelovanjusrpskih
Jevreja i njihovom negativnom uticaju na vladu. Godine 1940. u pamfletu "Sad je vaš čas i
oblast tame: ko i zašto goni Zbor?" Ljotić piše da je "Jugoslavija u rukama Jevreja. Državni
aparatjeurukamaJevrejaiongoniZborzbognjegovihideja".Takođe,obožavanje"običnog
(srpskog)naroda",kojeizbijaizLjotićevogpisanja,udružujesesprezirompremanjegovom
moralnomiduhovnompadu,aonzatookrivljujejevrejskiuticajuobrazovanjuimedijima.
MetanjegovihnapadabiojepresvegaGecaKon,poznatisrpskiizdavačjevrejskogporekla.
Ljotićeva ustremljenost na Kona nije prestala čak ni kada je na samom početku Drugog
svetskog rata Kon umro u kandžama nacista. U jednom od svojih govora, marta 1944, tri
godine pošto je Kon odveden u koncentracioni logor u Nemačkoj, Ljotić je o poznatom
izdavaču govorio kao o "belosvetskom jevrejinu" (s malim "j") koji "do smrti svoje nije
naučiodagovorisrpski"ikojijeusrpskojprosvetihteoda"zameniSvetogSavu".
Zarazlikuodsvojihnemačkihpandana,Ljotićevantisemitizamuglavnomnijebiootvoreno
rasistički. Rasa je u Ljotićevoj ideologiji igrala sporednu ulogu, pre svega zbog toga što je
bila nespojiva s njegovim hrišćanskim ubeđenjem. Ljotić je svoju pretežno zavereničku
antisemitsku argumentaciju uvijao u kvazihrišćansku retoriku. Jula 1944, u svom često
citiranom antisovjetskom govoru, on je kao krajnji cilj Moskve naveo "slom svakog
nacionalnog i hrišćanskog poretka, iz kojeg opet ima da izađe vladavina Jevreja nad svim
ostalim narodima". Međutim, iako kod Ljotića nije bilo otvorenog rasnog antisemitizima,
konceptualizacija "Jevrejina" kao bitnog i negativnog "drugog" implicitno se zasnivala na
rasnoj klasifikaciji koja je bez mnogo odstupanja sledila nacistički model. Poput većine
antisemita tog vremena, Dimitrije Ljotić nije bio samo protiv jevrejske vere, već i protiv
jevrejskognaroda.
Zbor je u Srbiji bio izrazito nepopularan pokret, pretežno zbog Ljotićevog otvoreno
pronemačkogstavaipomaloprevaziđenogverskogfanatizma.Imaojepodrškuuglavnomu
urbanom srednjem sloju, među lekarima, pravnicima, državnim službenicima, učiteljima i
zanatlijama. Ljotić je uživao popularnost i među desno orijentisanim studentima, među
sveštenstvomiuvojsci.

http://www.danas.co.yu/20060510/feljton1.html

Širen|e nacističke propagande u ratu

Hrišćanska retorika i simbolika: Borci Srpskog
dobrovoljačkogkorpusapolažuzakletvu

Većina članova Zbora bili su Srbi, uz manji broj Slovenaca i Hrvata, koji je postepeno
opadao. U Srbiji su Ljotićevi sledbenici pretežno bili koncentrisani oko Smedereva, gde je
vodio poljoprivrednu zadrugu. Članstvo Zbora bilo je nestabilno, pre svega zbog
nezadovoljstva Ljotićevim autoritarnim načinom rukovođenja i frustracijom zbog manjka
popularnosti i političke moći. Dok je na čelu vlade bio Milan Stojadinović, mnogi osnivači
pokreta i uticajne ličnosti, poput Velibora Jonića, Milana Aćimovića, Danila Gregorića,
VladimiraVelmar-Jankovićaidrugih,prišlisuiliStojadinovićevojJugoslovenskojradikalnoj
zajedniciiliihjeLjotićnajuriozbogstranačkeneposlušnosti.
Ljotićeva politička sreća se promenila s dolaskom nemačkih trupa aprila 1941. Nekoliko
dana posle zvanične kapitulacije Jugoslovenske vojske, nemačke vlasti su počele da
uspostavljajucivilnukolaboracionističkuadministraciju,kojajetrebalodaobezbedikakvu-
takvu iluziju normalnosti i kontinuiteta s predratnim periodom. Ljotić je postao siva
eminencija srpskih kolaboracionista. Odmah je bio postavljen u Komesarijat za privredu,
madanikadnijestupionadužnost.Nacističkizvaničnicisuosećalidabinetrpeljivostkojaje
u narodu postojala prema Ljotiću mogla da bude štetna po legitimitet i kredibilitet
Komesarske uprave. Uz to, Ljotić se zbog svog "firerskog kompleksa" ustezao da prihvati
drugorazrednu ulogu u administraciji. Svoj uticaj je sprovodio indirektno, kroz dva bliska
saradnika, komesara za industriju Milosava Vasiljevića i socijalnu politiku Stevana
Ivanovića.
Juna 1941, kada je Smederevo posle eksplozije velikog skladišta municije skoro potpuno
razoreno,Ljotićsekao"komesarzaobnovu"prihvatioposlarekonstrukcije.Ovozaduženje
pružilomujeprilikudaupraksiostvarujekolektivizamkojijesačinjavaosuštinuzboraške
ideologije. Na brzinu je okupio mlade članove Zbora iz cele Srbije i osnovao dobrovoljačku
formaciju koja je koordinirala raščišćavanje ruševina. Ovi dobrovoljci kasnije su činili
glavninu Srpskog dobrovoljačkog korpusa, kolaboracionističke paravojne formacije,
osnovane septembra 1941. Dobrovoljački korpus bio je vojna formacija od tri do četiri
hiljade boraca, podeljena na osam jedinica, koje su se borile zajedno sa snagama Vermahta
protiv rastućeg komunističkog otpora. Dobrovoljci su se borili u uniformama bivše
Jugoslovenske vojske (ali sa sopstvenim upadljivim obeležjima i oznakama činova) pod
barjakom "S verom u Boga, za kralja i otadžbinu". Svakodnevni život dobrovoljaca bio je
zasićen verskim obredima, uključujući i obaveznu dnevnu molitvu. Ljotić im se redovno
obraćao u duhu hrišćanske retorike i simbolike, ne bi li pojačao sopstvenu percepciju
kolaboracionističke vojske kao spasilaca nacije i krstaških ratnika na zadatku borbe protiv
"bezverja"i"masonsko-jevrejsko-komunističkogfronta".
Izmeđuaprila1941.imaja1942.uokupiranojSrbijijeubijenopribližno16.000Jevreja.Ova
brojka uključuje 11.000 Jevreja, građana tadašnje Srbije, uglavnom iz Beograda, 3.800
Jevreja deportovanih iz Banata prvih meseci okupacije i 1.100 jevrejskih izbeglica iz
centralne Evrope (uglavnom iz Austrije), koji su preko Srbije pokušali da pobegnu u
Palestinu, ali su bili zaustavljeni kad je Nemačka aprila 1941. napala Jugoslaviju. Konačna
cena koju su Jevreji platili životom računa se na 98 odsto predratnog srpskog jevrejskog
stanovništva. Ostali su preživeli tako što su pobegli u delove Jugoslavije pod italijanskom
okupacijom ili krijući se po manjim mestima u unutrašnjosti. Iako su proganjanje srpskih
Jevrejaplaniraleiizvršavalenemačkeokupacionevlasti,kolaboracionistisuodigraliključnu
ulogu u postupku registracije, obeležavanja, osiromašenja i društvenog izopštavanja
jevrejskezajednice,pripremajućitakoterenzanjihovokonačnouništenje.Ljotićevaulogau
ovom vidu kolaboracije bila je nesumnjiva. Odmah na početku okupacije Ljotićevi
simpatizeri u Beogradu postali su zloglasni po svom učešću u saterivanju lokalnog
jevrejskog stanovništva, često praćenim ponižavanjem, prebijanjem, pa čak i ubijanjem.
Takođe, sve vreme okupacije obaveštajna služba Ljotićevih dobrovoljačkih odreda pružala
je pomoć Gestapou i kolaboracionističkoj Specijalnoj policiji u pronalaženju jevrejskih
građanakojisuizbegliregistracijuilipotražiliskloništeururalnimoblastima.

http://www.danas.co.yu/20060511/feljton1.html

Štampa pod nacističkim nadzorom

Problematičnasaradnjasnacistima:
PripadniciSrpskogdobrovoljačkogkorpusa

Za vreme vlade Milana Nedića (1941-1944) Ljotić i njegovi sledbenici igrali su značajnu
ulogu u širenju nacističke propagande. Zboraši su držali veći deo kolaboracionističke
štampe i objavili veliki broj antisemitskih naslova. Od zloglasnijih naslova pomenućemo
"Srpski narod u kandžama Jevreja" (1941) Milorada Mojića, člana osnivača i bivšeg
generalnog sekretara Zbora, koji je uz to komandovao petom jedinicom srpskih
dobrovoljačkih odreda, i "Jevreji u Srbiji" (1941) Lazara Prokića, urednika srpskog izdanja
nacističkoglistaSignalibliskogsaradnikaDimitrijaLjotića.BivšičelniciZborastajalisuiiza
zloglasne "Velike antimasonske izložbe", koja je otvorena u Beogradu 1941. pod
pokroviteljstvom nemačkih vlasti. Iza ideje za izložbu, koja je javnosti trebalo da predstavi
postojanjenavodnejudeo-masonsko-komunističkezavere,stajaojeĐorđePerić,šefsektora
zadržavnupropaganduuNedićevojkolaboracionističkojvladi.Ovaizložbajebilanajvećiu
seriji sličnih projekata koje je Sektor za državnu propagandu organizovao širom Srbije.
Dobila je znatan publicitet i promociju u kolaboracionističkim listovima Obnova, Naša
borba,SrpskinarodiNovovreme.Većinaurednikaovihlistovabilisuljudikojisuunekom
trenutkubilipovezanisaZborom.Uređivačkupolitikukolaboracionističkeštampepomnoje
nadgledalo nacističko propagandno odeljenje u Srbiji (Propagandaabteilung Serbia), mada
suautorivećineprilogabiliSrbi.
Glavni Ljotićev doprinos srpskoj zavereničkoj kulturi je koherentan narativ i politički
pravac kojim je u svojim spisima obogatio lokalnu verziju teorije zavere. Njegov rad je
obavljao funkciju koja se može uporediti s Fordovim delom Internacionalni Jevrejin u SAD
ili Hitlerovim Mein Kampf u Nemačkoj. U Ljotićevoj misli razmišljanje srpskih
nacionalističkih i konzervativnih snaga asimilovano je u zavereničku tradiciju
objašnjavanja, a "problemi" srpskog društva - koji su se pripisali prodoru zapadnih
liberalnih vrednosti i socijalističkih ideja - učitani su u ideju o globalnoj jevrejskoj,
komunističkoj ili masonskoj zaveri. S tim u vezi treba posebno naglasiti da je izdavačka
delatnost Zbora kako pre tako i za vreme rata, proizvodila samo jezgro srpske zavereničke
kulture i pokretala mnoge teme koje se još uvek, šezdeset godina kasnije, prepoznaju u
varijantama srpskog zavereničkog diskursa. Srpski narod u kandžama Jevreja, Jevreji u
Srbiji,kaoispisisamogaLjotića,idanassuobavezna"lektira"srpskihantisemita.
Međutim,važnojenapomenutidajeuprkosulogekojusuLjotićidrugiistaknutipripadnici
Zbora odigrali u utemeljivanju savremene zavereničke kulture u Srbiji, a naročito njene
antisemitskevarijante,njihovugledjedanassporedan.RazlogzaLjotićevmarginalanstatus
u sadašnjoj zavereničkoj kulturi treba tražiti u problematičnoj saradnji Zbora s nacistima,
koja je narušila njegovu reputaciju. Iako je poslednjih godina bilo nekoliko pokušaja da se
Ljotić rehabilituje i predstavi kao čovek koji je spasavao živote Srba, dakle kao rodoljub, a
ne kao izdajnik i kolaboracionista (rasprave 2003. u vezi s pokušajem da se jedan trg u
SmederevunazovepoLjotiću),njegovapolitičkareputacijajošuveksedovodiusumnju,čak
i na srpskoj desnici. Većina kritičara na desnici ne zamera Ljotiću ni antisemitizam ni
njegove fašističke sklonosti, koliko činjenicu da su se Zbor i srpski dobrovoljački odredi
borili na strani Nemaca protiv četnika Draže Mihajlovića, koji je posle rata u srpskoj
nacionalnoj mitologiji stekao privilegovani položaj otelotvorenog patriotizma i otpora
komunizmuuDrugomsvetskomratu.
Dok se polemike o Ljotićevom političkom kredibilitetu nastavljaju, kao neprikosnoveni
autoritet u srpskoj zavereničkoj kulturi pojavljuje se vladika Nikolaj Velimirović, koga je u
poslednjih dvadeset godina Srpska pravoslavna crkva u potpunosti rehabilitovala.
Predstava o svetskoj zaveri, ne mnogo drugačija od Ljotićeve, prepoznatljiva je i u spisima
vladike Nikolaja i u izdanjima Bogomoljačkog pokreta, koji je bio povezan sa Zborom i
delovao pod okriljem kontroverznog vladike. Nikolaj Velimirović bio je u prvoj polovini XX
veka jedan od najuglednijih velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve, čuven koliko po
svom patriotizmu toliko i po ličnoj harizmi, erudiciji i govorničkoj veštini. Bio je plodan
pisac, čija sabrana dela obuhvataju više od dvadeset pet tomova. Na početku svoje
svešteničke karijere Velimirović se smatrao naprednim mladim teologom koji pripada
liberalnoj struji unutar Srpske pravoslavne crkve. Bio je zagovornik ekumenskog dijaloga i
održavaojebliskevezesAnglikanskomidrugimprotestantskimcrkvamauVelikojBritaniji
iSAD,gdejošuvekuživavelikiugled.
Međutim, Velimirovićevi kasniji radovi postali su žestoko nacionalistički i antizapadni.
Tridesetih godina prošlog veka, na vrhuncu njegove svešteničke karijere, Velimirovićevi
politički pogledi promenili su se iz korena. Divljenje zapadnom hrišćanstvu i kulturi i
simpatije prema ekumenskom pokretu, koje je gajio u mladosti, ustupili su mesto
ksenofobičnojverzijisrpskogklerikalnognacionalizmaipopulizma.

http://www.danas.co.yu/20060512/feljton1.html

Ratne godine u zatočeništvu

Proti vrednosti modernizma i prosvećenosti:
VladikaNikolaj

Velimirović je nastupao protiv individualizma, jednakosti, verske tolerancije, demokratije i
drugih vrednosti modernizma i prosvećenosti, dajući prednost društvu organizovanom na
pravoslavnojhrišćanskojtradicijiijedinstvenomsrpskomoblikuklerikalnognacionalizmai
monarhizma.MnogeodNikolajevihidejakasnijejepolitizovaoDimitrijeLjotić.Naprimer,o
trojstvu"Bog,kralj,domaćin"Velimirovićjepisaonekolikogodinaprenegoštojeovuideju
preuzeoLjotić.
Posebno važna za ovu raspravu je činjenica da je snažna antizapadna i antimoderna
komponenta u Velimirovićevom pisanju tokom tridesetih bila prožeta antisemitskim
osećanjima. Antijevrejske opaske u njegovom verskom razmišljanju bile su smeša
tradicionalnog hrišćanskog antisemitizma i devetnaestovekovne antisemitske zavereničke
tradicije.OnusvojimspisimaJevrejepredstavljakaoubiceHrista,kaoprokletinarodkojije
izdaoHrista,imoćnusatanističkusnagukojasezaverilaprotivhrišćanskeEvrope.
Kod Velimirovića je posebno naglašen verski aspekt antijevrejskog stava. U delu Reči
srpskomnarodukroztamničkiprozor,kojejenapisaopredkrajDrugogsvetskograta,ono
Jevrejima piše da su sudili i umorili Hrista "zadahnuti smradnim duhom Satane".
Velimirović je takođe napisao da su "sva moderna gesla evropska sastavili Židi, koji su
Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i
pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova,
odnosno oca njihova Đavola". Prema Velimiroviću, iza modernosti kriju se satanistički
zaverenici, čiji je cilj da na "na presto Hristov stave svog jevrejskog mesiju". Iako su Reči
srpskom narodu, koje je Velimirović napisao u vreme svog zatočeništva u Dahauu 1944,
njegovo najkontroverznije delo, antisemitske teme nalaze se i u drugim njegovim spisima,
uključujući Nove besede pod gorom, Ohridski prolog, Indijska pisma i Srpski narod kao
Teodul.
Antisemitski elementi Velimirovićeve religiozne filozofije ne mogu se odbaciti kao puki
ostatak starije antijevrejske tradicije koja istraje u pravoslavnoj hrišćanskoj teologiji,
pogotovu ako imamo u vidu da hrišćanska retorika krije u sebi savremeniju političku
argumentaciju. Neskriveni antisemitizam u Velimirovićevom učenju - sa svojom jakom
antiliberalnomiantikomunističkomdimenzijom-sadržikarakteristikeevropskeiameričke
zavereničketradicijemodernogdoba.Takođenetrebazaboravitidajebogomoljačkipokret
igrao ključnu ulogu u širenju antisemitskih zavereničkih teorija dvadesetih godina prošlog
veka. Još 1926, znači gotovo deceniju pre nego što su Protokoli sionskih mudraca prvi put
objavljeni (i zabranjeni) u Srbiji, publikacija bogomoljačkog pokreta Hrišćanska zajednica
štampalajeizvodeizProtokolautekstu"Krvaveosnoveiprotokolisionskihmudraca"(Br.
2-3, mart 1926). Iste godine, u ovom glasilu su objavljeni izvodi iz ranije pomenutog
srpskogprevodanemačkogpamfletaizXIXveka"VerozakonskoučenjeTalmudailiogledalo
čivutskog poštenja" (br. 4, april 1926). Takođe, bogomoljci su srpskoj javnosti predstavili
antisemitske ideje Henrija Forda. U proleće 1927, Hrišćanska zajednica je objavila članak
"Neprijatelji hrišćanstva po Henri-u Fordu" (sic) u kom se socijalizam i slobodni zidari
prepoznaju kao "najmilije čedo jevrejsko" (br. 1-2, januar 1927). Ovi zaverenički tekstovi s
antisemitskim, antimasonskim i antikomunističkim porukama, koji umnogome potiču od
nacističkih ideologa tridesetih godina prošlog veka, vrlo mnogo podsećaju na antisemitske
idejekojejezastupaoLjotić,naročitozavremenacističkeokupacije.
U Velimirovićevom pisanju tridesetih takođe ima tragova pronacističke retorike. Jednom
prilikom Velimirović javno pominje nacističku Nemačku kao ostvarenje svog sopstvenog
nacionalističkog ideala. U govoru, održanom 1935, on o Hitleru govori da je nehotični
sledbenik principa koje je utemeljio sveti Sava jer, po Velimirovićevom mišljenju, "ipak se
mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz
naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran
mehanizam.IevouXXvekuonjedošaonaidejusvetogaSave,ikaolaikpoduzeojeusvom
narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju". U eseju "Čiji si ti
mali narode srpski", napisanom 1939, Velimirović govori o Srbima: "Božja deca i ljudi
arijevske rase kojoj je sudbina dodelila počasnu ulogu da bude glavni nosilac hrišćanstva u
svetu".

http://www.danas.co.yu/20060513/feljton1.html

Slovenski Istok protiv evropskog Zapada

PoslezatočeništvainterniranuDahau:
VladikaNikolajVelimirović

Tvrdiojedasmo"mipokrviarijevci,poprezimenuSloveni,poimenuSrbi,aposrcuiduhu
hrišćani".ZaSrbeiostaleSlovenekažedasuštitilikapijeEvrope,"daplemenaslabijeiniže
verenebiuznemiravalakrštenuEvropuunjenommirnomrazvijanjuinapredovanju".
Tematska veza između pisanja Nikolaja Velimirovića i Dimitrija Ljotića imala je uticaja i na
njihov lični odnos. U jednom od svojih poslednjih intervjua, vladika Nikolaj je otvoreno
kazao da je bio duhovni vođa i siva eminencija srpskog desničarskog populizma tridesetih.
VelimirovićjeinsistiraodajeLjotićbionjegov"učenikivernisledbenikuHristu"kojimuje,
metaforički rečeno, "dodavao kadionicu". Inače, Velimirović je o svom "učeniku" imao
visokomišljenje.Kadsujugoslovenskevlasti1940.zabranileZbor,izdalenalogzaLjotićevo
hapšenje i uhapsile njegove saradnike (uključujući jednog od Velimirovićevih učenika,
Dimitrija Najdanovića), Velimirović je srpskom predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću
napisaoprotestnopismo,ukomLjotićaopisujekaočoveka"komesunjegovaverauBogai
njegovkarakterdovoljnaodbrana".Slično,naLjotićevojsahraniaprila1945.Velimirovićje
govorio o pokojniku - u to vreme neospornom nacističkom kolaboracionisti i ratnom
zločincu-kaoo"političarusakrstom"i"ideologuhrišćanskognacionalizma","kojijezašao
u krugove svetske politike". Dalji dokaz da su Ljotić i Velimirović zapravo pripadali istom
širem političkom pokretu nalazi se u činjenici da je postojalo značajno preklapanje između
članstva Zbora i Bogomoljačkog pokreta, evangelističkog pokreta u okviru Srpske
pravoslavnecrkvenačijemječelubioNikolajVelimirović.Premanekimizvorima,od1935.
pa nadalje prvaci Zbora bili su "kičma" Velimirovićevog pokreta, dok su, prema drugima,
bogomoljci krajem tridesetih kolektivno pristupili Ljotićevom Zboru. U svojoj biografiji
DimitrijeNajdanovićkažedamujeupravovladikaNikolajsavetovaodaseučlaniuLjotićev
Zbor.
Iako se vladika Nikolaj 1935. povoljno izrazio o Hitleru, njegov odnos prema Nemačkoj i
njenomrežimubiojeambivalentan.Godine1941.Velimirovićjebiojedanodnajodlučnijih
protivnika odluke jugoslovenske vlade da potpiše pakt sa Silama osovine, zbog čega se
privremeno razišao s Ljotićem. Takođe, Velimirović u nekim svojim kasnijim spisima
odbacuje nacizam i fašizam kao "pneumoniju" društva koju treba iskoreniti. Međutim, ova
vrsta kritičnosti ume da ide rame uz rame sa shvatanjem koje je zapravo srpska
kleronacionalističkavarijantaisteideologije,kojukarakterišutvrdnjeomoralnoj,duhovnoj
i rasnoj superiornosti pravoslavnih Slovena, Srba i dinarske rase i koja, baš kao i njen
nemačkiekvivalent,usvojojbitisadržipredstavuojevrejskojzaveri.
Za razliku od Ljotića, čija je politička karijera procvetala pod Nemcima, vladika Nikolaj
Velimirovićbiojeuleto1941.uhapšenzbogsvojihvezasčetnicima.Trigodinejeproveou
zatočeništvuumanastirimaLjubostinjaiVojlovica.Godine1944.biojenakratkoodvedenu
koncentracioni logor Dahau, zajedno sa srpskim patrijarhom Gavrilom. Velimirović je u
Dahauu bio interniran manje od dva meseca, dok na Ljotićevu intervenciju nisu obojica, i
vladika i patrijarh, oslobođeni. Velimirović i Dožić su u Dahau svrstani u Ehrenhaflinge,
odnosno "počasne zatvorenike", što je značilo da su živeli u posebnim odeljenjima unutar
logoraidobijaliistuhranukaoinemačkioficiri.Velimirovićevstatusulogoruobaratvrdnje
njegovih podržavalaca da su se Nemci plašili njegovog uticaja i popularnosti, pa i da je
tokomzatočeništvabioizloženozbiljnimpatnjama(čakimučenju).Paipak,Velimirovićevo
navodno "mučeništvo" u šakama nacista često potežu njegovi sledbenici ne bi li izgradili
njegov politički i moralni kredibilitet i opovrgli optužbe da je Velimirović bio simpatizer
nacista, ili u najmanju ruku blizak saradnik i duhovni vođa srpskih nacionalističkih
kolaboracionista.
U savremenim srpskim zavereničkim teorijama jezgro navodne zavere najčešće se smešta
"na Zapad". Iako fokusiranje na Zapad (posebno Ameriku) nije svojstveno samo Srbiji,
koreni antizapadnog stava u srpskoj zavereničkoj kulturi dublji su od same zavereničke
tradicije.

http://www.danas.co.yu/20060515/feljton1.html

Apokaliptična vizi|a budućnosti

Antagonizam prema zapadnim političkim i kulturnim uticajima, koji je očigledan u
varijantama savremenog srpskog nacionalističkog diskursa, zasniva se na idejama
devetnaestovekovnog slovenofilskog pokreta, koji se povezao s zavereničkim diskursom
objašnjavanja.
Slovenofilskeemocije,kojesuseprvorazvileuRusijipočetkomXIXveka,nisustigleuSrbiju
prekoruskihpravoslavnihpanslavistakaoštosubiliAksakoviliHomjakovkaoštosečesto
misli, već iz čeških i slovačkih izvora, posebno preko Ljudevita Štura i pesnika Jana Kolara.
Slovenofilske ideje u Srbiju su donosili studenti sa univerziteta u Budimpešti i Požunu
(Bratislavi), koji su širili svoje nove ideje preko Družbine mladeži srpske, koju su osnovali
1847.godine.
Osnovno geslo slovenofilije bilo je verovanje u "slovenstvo" koje ima snage da "preporodi
oslabljenočovečanstvo,dazameniiznurenulatinskuinepotpunugermanskucivilizaciju,da
osnuje veliko slovensko carstvo, pune, humane i idealne civilizacije". Prema Skerliću,
panslavizam se nadahnjivao na spisima Hegela i Fihtea, koji su u Nemačkoj XIX veka videli
oličenje kulture i duhovnosti. Slovenofili su smatrali da će Sloveni kao duhovno "odmorni i
sveži" nastaviti nemačke romantičarske ideje i od Nemaca konačno preuzeti "duhovnu
hegemoniju",tedaćeslovenskakulturapostati"neštonajvišeštojeljudskiduhstvorio".O
navodnoj superiornosti slovenske kulture često se govorilo u rasnom smislu. Sloveni su se
opisivalikaoposebna"rasa",čijasnagaležiusvežiniizdravljunjene"krvi".
U slovenofilsku argumentaciju ugrađena je ideja da su "slovenski Istok" i "evropski Zapad"
dva nepomirljiva sveta koji su u neprestanom kulturnom, religijskom, nacionalnom i
ekonomskom sukobu. Ovu crtu slovenofilske ideologije posebno su isticali ruski autori,
naročitoDostojevski,kojijerasnomikulturnomantizapadnjaštvudaosnažanreligijskiton.
On u svojim delima dihotomiju Istok-Zapad artikuliše kao konflikt između pravoslavnog
Istokaikatoličkog/protestantskogZapada.
Posle 1860. antizapadnjaštvo je postalo preovlađujuća tema u srpskom slovenofilskom
diskursu, koji je u to doba stekao i jak nacionalistički prizvuk. Atributi koji su se ranije
dovodili u vezu sa Slovenima uopšte, postepeno su se sužavali na srpski narod. Srbi su
postalisamasuštinaslovenofilskihvrednosti,primerzaugleddrugimslovenskimnarodima
ibarjaktariukrstaškompohoduprotiv"trulogZapada".Jednaodglavnihtemaantizapadne
retorike bila je tvrdnja o urođenoj superiornosti srpske kulture nad "Zapadom". Do kraja
veka antizapadno raspoloženje postalo je jak sastojak srpskog nacionalističkog diskursa,
kojijeuticaoinanekeozbiljnijepolitičare.PisanjeDanilevskoguticalojenapolitikuNikole
Pašića. Pašić je, recimo, napisao da su "zapad i istok dva protivnika, dve suprotnosti, dve
kulture", odbacujući "zapadnjaštinu hrđavu". Međutim, u XX veku slovenofilstvo nigde nije
bilo toliko uticajno i popularno kao među pravoslavnim sveštenstvom. Neki od uticajnih
srpskih pravoslavnih mislilaca, uključujući vladiku Nikolaja Velimirovića i oca Justina
Popovića, stvorili su od slovenofilstva i antizapadnjaštva ideološko oružje protiv
liberalizacijeisekularizacijesrpskogdruštva.
Nikolaj Velimirović je bio ubeđen da je Evropa pod uticajem novih ideologija:
individualizma, liberalizma, materijalizma i sekularizma, koje je sve redom otvoreno
odbacivao. Prema Velimiroviću, ove vrednosti bile su znak "rashrišćanjenosti" Evrope i
njenog neminovnog sumraka. Vladika Artemije Radosavljević s velikim ponosom tvrdi da
posle 1930. Velimirović, pošto su ga "prožele tople struje pravoslavlja", "otura od sebe i
svog naroda razne oblike tuđinštine i površnog zapadnjaštva koje su ga privlačile u
mladosti". Otac Justin Popović smatra da je "Homo Europeicus, koji je boga zamenio trulim
evropskim čovekom", "morao poludeti na kraju svoje kulture: Bogoubica je morao postati
samoubica". I Velimirović je imao apokaliptičnu viziju budućnosti Evrope. On je Marksa,
Darvina i Ničea video kao tri "duha Evrope", čiji će uticaj dovesti do propasti zapadne
civilizacije.
Takođe, obojica su bili kritični prema naprednim strujama među srpskom inteligencijom.
Bogomoljački pokret je osnovan s ciljem "spasavanja narodne duše od evropskog
nihilizma". Prema Velimiroviću i Popoviću, protivotrov za štetnu sekularizaciju srpskog
društvajeprivrženostpravoslavimhrišćanskimvrednostima.Razlikaizmeđu"pravoslavlja"
i"Evrope"čestoseopisujekaoprostadihotomija:Evropasezalažezasmrt,materijalizami
ničeanskognatčoveka,pravoslavljezavečniživot,duhovnostiSvečovekaDostojevskog.Kao
što se može predvideti, kvaliteti "pravoslavnih Slovena" često su se sužavali na kategorije
kaoštosu"Srbi"ili"balkanskinarod".ZaVelimirovićaje"Balkan"(kojiseodnosimanje-više
isključivonaSrbe)"simbolautentičnoghrišćanskogpoimanjasveta,čovekaikulture".
Tridesetih godina radikalno antizapadnjaštvo i strah od evropskog kulturnog uticaja među
Srbima već se stopilo sa zavereničkom tradicijom objašnjavanja. Delimično pod uticajem
ruskih nacionalističkih spisa, na sekularizam i racionalizam počelo je da se gleda kao na
jevrejske ideje, humanizam je postao masonska vrednost, a manje nepravoslavne verske
zajednice, kao što su adventisti, označavale su se ni manje ni više nego kao "plod
jevrejomasonstva u hrišćanstvu" i kukavičje jaje podmetnuto da bi potkopavalo
pravoslavno hrišćanstvo. Tridesetih su ove teme dalje politizovali Ljotić i drugi ideolozi
srpske desnice; tako su integrisane u koherentan diskurs objašnjavanja koji je postao srž
srpskezavereničketradicije.
Krivica za ukupne srpske društvene, ekonomske i političke probleme prebačena je na
globalnuzaveru,izakojestoji"truliZapad"kaosamasuština"jevrejomasonskih"vrednosti
kojihsusegnušalisrpskikonzervativnifilozofiipolitičaritogdoba.
Amalgamiranje zavereničke tradicije i slovenofilstva dalo je srpskom zavereničkom
diskursu karakterističan nacionalistički, čak i rasistički, ton i snažnu religioznu dimenziju.
Kaoštoćemopokazatiunarednimglavama,srpskizavereničkidiskursseuzopštaobeležja
zavereničkognarativaiideološketradiciječestopozivanaduhovnu(unekimslučajevimai
genetsku)superiornostSrbaipravoslavnoghrišćanstvauopšte,štotrebadaobjasninjihovu
viktimizacijuodrukusekularizovanog,modernogizavereničkog"Zapada".

http://www.danas.co.yu/20060516/feljton1.html

Komunisti protiv nacionalizma i šovinizma

Pridobionajreakcionarnijeinstitucije:
SlobodanMilošević

Po završetku Drugog svetskog rata, jugoslovenski komunistički režim je u svim delovima
Jugoslavije zauzeo nepopustljiv stav prema poraženim saradnicima okupatora. Ljotić nije
živeo dovoljno dugo da bi se suočio s partizanskom verzijom "revolucionarne pravde".
Poginuo je 1945. u automobilskoj nesreći u Sloveniji, gde je zajedno s drugim srpskim
kolaboracionistima planirao poslednju antikomunističku ofanzivu. Većina ljotićevaca je
posle nemačke kapitulacije pobegla iz Jugoslavije u strahu od komunističke odmazde i
predala se britanskim vlastima u Austriji. Mnogima je kasnije dozvoljeno da se nasele na
Zapadu,alidostaihjeizručenoJugoslaviji,gdesuihpartizanipokratkompostupkupobiliu
Kočevskom Rogu. Velimirović se posle oslobađanja iz Dahaua pridružio Ljotiću u Sloveniji,
gde je dao svoj blagoslov nekima od najzloglasnijih srpskih gospodara rata, uključujući
MomčilaĐujićaiDobrosavaJevđevića.PosleratajeemigriraouSADgdeje1956.umro.
Za to vreme nova vlast u Srbiji trudila se da potisne i marginalizuje desničarsku
nacionalističku ideološku tradiciju iz tridesetih. Titova vlast proglasila je načelo "bratstva i
jedinstva" jugoslovenskih naroda, što je podrazumevalo da se zvanično protivi svakoj vrsti
nacionalizmaišovinizma,uključujućiiantisemitizam.Poslerata,ukomunističkojJugoslaviji
nestao je institucionalizovani antisemitizam, koji se inače održao u drugim
istočnoevropskim zemljama, uključujući SSSR, Poljsku, Čehoslovačku i Mađarsku.
Levičarske verzije antijevrejskih predrasuda koje su prihvatali komunistički režimi tokom
hladnog rata razlikovale su se od desničarskog zavereničkog antisemitizma, ali su ipak
odslikavale neke od tema zavereničke tradicije, kao što je strah od jevrejske ekonomske
moći i njenih subverzivnih mogućnosti. Ove teme ne samo da nisu postojale u
jugoslovenskoj državnoj ideologiji, već je vlast povremeno otvoreno kritikovala
antisemitskepojaveudrugimzemljama.
U to vreme Nikolaj Velimirović, Ljotić i drugi eksponenti zavereništva od pre Drugog
svetskogrataproglašenisu"izdajnicima",aobjavljivanjenjihovihradovabilojezabranjeno.
Razna tela i udruženja koja je osnovala nova vlast, npr. Savez udruženja pravoslavnog
sveštenstva FNRJ, kao i štampa pod kontrolom države, bili su zaduženi da se javno
obračunavaju s Velimirovićevim idejama. Nikolajevo nasleđe potajno je tinjalo na
marginama Srpske pravoslavne crkve, u vrlo uskom krugu sledbenika koji su se okupljali
oko Velimirovićevog nekadašnjeg saradnika i učenika, disidentskog monaha, oca Justina
Popovića. Među Velimirovićevim podržavaocima unutar Crkve bila su, uz Justina Popovića,
joščetvoricanjegovihučenika,AtanasijeJevtić,ArtemijeRadosavljević,AmfilohijeRadovići
Irinej Bulović, kao i Nikolajev sinovac Jovan Velimirović, koji je od 1960. do 1989. bio
vladikašabačko-valjevski.
DokjezavereničkidiskursuposleratnojJugoslavijibiomarginalizovan,razneorganizacijeu
srpskoj dijaspori održavale su plamen srpske zavereničke kulture. Izdavačka kuća Iskra sa
sedištem u Minhenu objavila je šezdesetih i sedamdesetih Ljotićeve radove, dok je grupa
Ljotićevih pristalica u Birmingemu izdavala publikaciju istog naziva. U SAD i Australiji,
državama s najvećim brojem "političkih emigranata" pobeglih iz komunističkih zemalja,
raznelokalneorganizacijei"udruženjaveterana"suraznimprigodamanegovaleuspomenu
naVelimirovića,Ljotića,MomčilaĐujića,PavlaĐurišića,DražuMihajlovićaidrugesaradnike
okupatora. Glavnu ulogu u održavanju srpske nacionalističke i populističke ideologije u
dijaspori igrala je Srpska pravoslavna crkva, koja je često bila, i još uvek jeste, tačka
okupljanjasrpskihiseljenika.
Zaverenička kultura svela se na srpske desničarske emigrantske organizacije i razne
disidentskegrupe,svedokrajahladnograta,kadasudesničarskeideologijevaskrsleuceloj
IstočnojEvropi,uključujućiSrbiju.

*
Postkomunističko oživljavanje srpskog nacionalizma koincidiralo je s političkim usponom
Slobodana Miloševića krajem osamdesetih. U medijima, naročito na Zapadu, Milošević se
tokom svoje desetogodišnje vladavine redovno pominjao kao "nemilosrdan", "ratoboran"
nacionalista i političar koji je bio mozak iza zloglasnog projekta "Velike Srbije". Međutim,
mnogi politički analitičari su uočili da se isticanjem nacionalističke dimenzije Miloševićeve
ideologijeuizvesnojmerigubiizvidasuštinanjegovogpolitičkoguspeha.Bivšisrpskivođa
bio je u prvom redu politički oportunist kome su "ideali", nacionalistički ili bilo koji drugi,
naprostobilisredstvozaočuvanjepozicijemoćiivlasti.KljučMiloševićevoguspehakasnih
osamdesetih nije njegovo iskreno nacionalističko ubeđenje, već njegova sposobnost da
zajaše talas populističkog nacionalizma, predstavljajući se istovremeno kao "socijalista" i
čuvar"tekovinasocijalističkerevolucijeuzemlji".Zbogove"dvostrukeideologije"Milošević
je dobio ne samo opštu podršku već i podršku najreakcionarnijih institucija u zemlji (kao
što je bila vojska). Dakle, Milošević nije "izmislio" savremenu srpsku nacionalističku
ideologiju niti ideju Velike Srbije; on ih je naprosto prigrlio kad mu je postalo jasno da ih
možeiskoristitizasvojupolitičkukarijeru.

http://www.danas.co.yu/20060517/feljton1.html

Nova retorika na starim temel|im

Vremeuspona:
Miloševićjeobećavaopovratakizgubljenogdostojanstva

Zabrinutost za srpsko nacionalno pitanje, koje osamdesetih izražavaju intelektualci, kreće
od pokušaja da se raspravlja o temi koja je u to vreme bila poznata kao "pitanje Kosova".
Godine 1981. komunistička Jugoslavija se suočila s najvećim izlivom narodnog gneva u
svojoj novijoj istoriji, kada je albanska politička elita zahtevala ustavne promene koje bi
pokrajini dale veću autonomiju i zapravo omogućile proglašenje nezavisnosti i otcepljenje
Kosova od Jugoslavije. "Separatističke" zahteve su pratili agresivnost i ponižavanje srpske
manjineupokrajini,čijipripadnicisupočelidasemasovnoiseljavaju.Jugoslovenskevlastiu
to vreme nisu baš obraćale mnogo pažnje na položaj srpskih izbeglica ili su ih naprosto
ignorisale, što je izazvalo nezadovoljstvo i bes zbog nesposobnosti ili nespremnosti
državnih institucija da se uhvate u koštac s tim problemom. Rasprava povodom položaja
kosovskih Srba otvorila je srpsko nacionalno pitanje u celini, uz zahtev da se razmotri i
položaj srpskih manjina u Hrvatskoj i Bosni. Srpska akademija nauka i umetnosti je 1986.
izradilanacrtsvog"Memoranduma"snameromdasagledapolitičkuiekonomskusituaciju
u Jugoslaviji i upozori na sve gori položaj srpskog naroda unutar federacije. SANU je u tom
dokumentu optužila saveznu vlast za "antisrpsku" pristrasnost. Prema njenom mišljenju,
posleratniekonomskirazvojuJugoslavijifavorizovaojeintereseSlovenijeiHrvatskeitako
osakatiosrpskiekonomskipotencijal.Memorandumjepolazioodpretpostavkedajesrpski
narod,najvećiodjugoslovenskihkonstitutivnihnaroda,bionamerno"rasparčan"ipodeljen
administrativnim granicama između federalnih jedinica koje su uspostavili Tito i Kardelj
posle Drugog svetskog rata. U dokumentu se jadikuje nad stanjem srpskih manjina u
Hrvatskoj (za koje se smatra da su ugrožene zbog uspona hrvatskog nacionalizma) i na
Kosovu, gde su Srbi, kako je rečeno, žrtve fizičkog, političkog, kulturnog i pravnog
"genocida", izloženi "neofašističkoj agresiji" i "diskriminaciji, rafiniranoj i delotvornoj
asimilacionojpoliticinacionalneneravnopravnosti".
Memorandum je procurio u štampu i kasnije postao poznat kao "rekvijem za Jugoslaviju" i
"skica Velike Srbije", iako je na jedan ili drugi način samo ponavljao opštu zabrinutost
srpske nacionalističke inteligencije i artikulisao političke argumente koji su već kolali u
javnosti. Međutim, pravac argumentacije u Memorandumu odslikava jednu komponentu
srpske nacionalističke retorike koja je važna za razumevanje daljeg razvoja u srpskoj
zavereničkoj kulturi. Reč je o onom aspektu srpskog nacionalizma koji je sociolog Aleksa
Đilas označio kao "istorijski nihilizam". "Istorijski nihilizam" karakteriše ubeđenje da su
ostali jugoslovenski narodi prema Srbima postupali nepravedno jer su propustili da cene
žrtve koje je srpski narod podneo tokom dva svetska rata i odbijali da priznaju srpski
doprinosstvaranjujugoslovenskedržave.
Političke reminiscencije Dobrice Ćosića osamdesetih daju jasnu sliku glavnih tropa
"istorijskog nihilizma". Iako Ćosić nije zauzimao nijednu funkciju unutar Akademije, mnogi
smatraju da je odigrao ključnu ulogu u njenoj politizaciji i "uticao na ideološku i političku
sadržinu delova Memoranduma i prezentaciju u javnosti nosećih ideja ovog teksta". Još
1982. Dobrica Ćosić je govorio o "nezahvalnoj braći" srpskog naroda, i rekao: "Mi smo
pristali da nam svi koje smo oslobađali, kojima smo omogućili da postanu nacije sa svojim
državama, poreknu našu oslobodilačku prošlost, proglase nas okupatorima i
hegemonistima, skrate nam istoriju u okvire tajnih odluka Kominterne i njenih ideoloških
tumačenja".
Sedam godina kasnije, Ćosić ponavlja da su zbog nezahvalnosti drugih Srbi postali narod
koji je "neravnopravan i obespravljen, eksploatisan i tutorisan, podvrgnut šovinističkom
teroru, diskriminacijama, asimilacijama". Prema Nebojši Popovu, reč je o resentimanu i
nacionalnom samosažaljenju koje je igralo ključnu ulogu u kasnijem prihvatanju ideje o
Velikoj Srbiji. Srbi su se srodili s osećanjem sopstvene pravednosti i žrtve i u tome našli
opravdanjedazaboraveratnezločine,počinjeneunjihovoime.
Kasnih osamdesetih, Milošević se priključio srpskoj inteligenciji u inače već pretrpanom
nacionalističkom vozu, obećavši da će povratiti izgubljeno dostojanstvo i ponos srpskom
narodu,uprvomredunaKosovu,apotomiuHrvatskojiBosni.UbrzoposleMiloševićevog
dolaska na vlast postalo je očigledno da srpski nacionalistički projekt neće dobiti podršku
međunarodnih struktura moći, kao što su Evropska unija ili UN. Tako su se tvrdnje o
"istorijskom nihilizmu" ubrzo proširile na međunarodnu zajednicu. Đilas uočava: "To
nihilističkogledanjedaistorijanikadanijenagradilaSrbezanjihovplemenitiidealizam,već
ih je, naprotiv, kažnjavala ponižavanjem i patnjom, kombinovano je s ubeđenjem da su se i
međunarodnifaktoriusavremenomsvetuzaverilidaSrbelišenjihovihlegitimnihprava."
Jedan od poznatijih mitova o "nezahvalnosti" sveta prema Srbima je uverenje da su Srbi,
uprkos svom porazu u Kosovskoj bici 1389, zapravo oslabili tursku vojsku i time spasli
evropsku civilizaciju od turske invazije. Prema tom mitu, Srbi su podneli žrtvu za koju
nikada nisu bili nagrađeni prema zasluzi. Na to je podsetio i Milošević u svom čuvenom
govorunaproslavi600.godišnjiceKosovskebitkenaGazimestanujuna1989.Takojezbog
očiglednog nedostatka razumevanja za "srpsku stvar" raslo osećanje nepravde i
ozlojeđenosti u odnosu na Zapad, a nacionalisti su se ponovo nadahnjivali na temama iz
daleke istorije. Prema mišljenju Olivere Milosavljević, ideja da su Srbi bili "pastorčad, a
Jevropa maćeha" i da se Evropa prema srpskim susedima oduvek odnosila s mnogo više
blagonaklonosti, postoji kao nacionalistički motiv u Srbiji sve od kraja XIX veka. Prema
tome,retorikasrpskihnacionalistabilajesamozgradapodignutanapostojećimideološkim
temeljima.

http://www.danas.co.yu/20060518/feljton1.html

Smešanacionalizmaisocijalizma:
SlobodanMiloševićiMiraMarković

NetrebazaboravitidasebuđenjenacionalizmauSrbijikrajem1980.razlikovaloodobrasca
u drugim bivšim komunističkim zemljama u Istočnoj Evropi. Džil Irvin opisuje promenu
statusadesničarskeideologijeuvećiniistočnoevropskihzemaljaposlepadaBerlinskogzida
koristeći metaforu zamrzivača. Ideje ekstremne desnice, koje su četrdeset godina bile
"dubokozamrznute",pozavršetkuhladnograta"odledile"sunacionalističkeelitekojesuse
pojavile posle postkomunističkog "otopljavanja". Ova metafora govori da su nacionalistički
establišmenti koji su stupali na scenu zapravo krenuli od tačke gde su njihovi prethodnici
zastali1945.godine.Moglobiserećidato,recimo,važizaHrvatsku,gdejeideologijakojuje
zagovarao Franjo Tuđman pokušala da uspostavi kontinuitet sa starijim varijantama
hrvatskognacionalizma.Mnogekontroverzneistorijskeličnosti,kaoštosukardinalAlojzije
Stepinac, ustaški vođa Ante Pavelić i drugi, zvanično su ili poluzvanično rehabilitovane, a
oživelesuantisrpskeiantisemitsketemekojesukarakterisalehrvatskifašizamčetrdesetih,
premdauneštoblažojformi.SličanrazvojpostojaojeiuRumuniji,SlovačkojiMađarskoj.
Srbija je krenula drukčijim putem ideološke tranzicije, pretežno zbog Miloševićeve
dvostrukeideološkestrategije,kojajepredstavljalasmešunacionalizmaisocijalizma.Zbog
uporneodanostititoističkojideologiji,zakojunekisudedajebilaploduticajanjegovežene
na njegovo političko razmišljanje, Milošević nikada nije blagonaklono gledao na srpske
nacionalističke pokrete i ideje iz tridesetih godina XX veka. Srpski režim nije pokrenuo
rehabilitaciju nacionalističkih ličnosti tog vremena niti prihvatio širi antikomunistički
program desnice. Uz to, Milošević je zadržao distancu prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi,
koja je bila jedan od glavnih pobornika vraćanja tradiciji predratnog srpskog društva.
Oživljavanjestarijihnacionalističkihvrednostiprepuštenojeopozicionimdesnimpolitičkim
strankama (Srpski pokret obnove, Radikalna stranka itd.) i raznim uticajnim
nacional(istič)nim institucijama (Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Srpskoj akademiji nauka i
umetnosti,UdruženjuknjiževnikaSrbije).
Iako se sam Milošević nije aktivno zauzeo za restauraciju verzije nacionalističke ideologije
od pre Drugog svetskog rata, on ništa nije učinio ni da obuzda delovanje drugih u tom
pravcu. Najzad, to mu nije bilo ni potrebno, ako se ima u vidu da je, kada se već nametnuo
kao predvodnik srpske nacionalne stvari, Milošević samo mogao da profitira od
popularizacije nacionalnih osećanja svake vrste. Takođe, tolerišući nacionalistički
ekstremizam među svojim političkim protivnicima, srpski vođa mogao se - kada i ako je to
bilo potrebno - predstaviti kao umerenjak, posebno u očima zapadnih političara. Tako je
Milošević dopuštao desnici da izvikuje svoju verziju srpskog nacionalizma, ali unutar
granicakojejesampostavio.
Važno je, međutim, da je, uprkos očiglednih razlika, Miloševićevu populističku politiku i
idejekojejezastupalatradicionalnasrpskadesnicaspajalajednavažnakomponenta,naime
snažno antizapadno osećanje, koje se u oba slučaja projektovalo na predstavu o
međunarodnoj antisrpskoj zaveri s očiglednim ciljem da potčini, pa čak i uništi, Srbiju. Kao
što ćemo videti kasnije, u konstruisanju svog narativa objašnjavanja, srpski teoretičari
zavere iz oba tabora oslanjali su se na istu zavereničku tradiciju. Krajem devedesetih, ovo
zajedničko ideološko nasleđe približilo je obe verzije srpskog populizma. Tako su mnoge
zavereničke tvrdnje, koje su ranije bile saterane na rubove srpske desnice, postale šire
prihvaćenoobjašnjenjesrpskezlesudbine.

*

Odsamogpočetkadevedesetihgodinanezadovoljstvoizazvanonavodnimnerazumevanjem
Zapada za srpske "nacionalne interese" u Jugoslaviji doprinelo je tome da se u srpskom
političkom diskursu pojave predstave o tajnim planovima u svetskoj politici. Ovu ideju
svesrdno je prihvatila vladina propaganda, naročito tokom ratnih godina. Uzročno-
posledična pripisivost sadržana u pozivanju na zaveru omogućila je vladajućem režimu da
izbegne i odgovornost za razne političke, ekonomske i društvene krize koje su zadesile
Srbiju. Tendencija pojavljivanja teorija zavere za vreme rata već je zapažena u
odgovarajućojliteraturi.Kaoštojetorekaojedanautor,"sviratovipočinjuteorijamazavere
koje puštaju u opticaj različite vlade dokazujući svojim građanima, bar privremeno, da je
sve nevolje namerno izazvala druga strana". Temu spoljne opasnosti i zavere koristila je
režimska propaganda u domaće svrhe da bi nagrizla uverljivost Miloševićevih političkih
protivnika.
U doba prvih višestranačkih izbora u Srbiji decembra 1990. godine dve najveće opozicione
stranke,DemokratskastrankaiSrpskipokretobnove,zastupalesuproevropskaiuglavnom
prozapadnapolitičkastanovišta.DabinaškodiliglavnimMiloševićevimpolitičkimrivalima,
mediji koje je kontrolisala država i vladina propaganda napadali su opoziciju zbog
navodnogučešćauzaveridasepotčiniSrbija.

http://www.danas.co.yu/20060519/feljton1.html

Noćni sastanak kod Miloševića

"Akoneumemodobrodaradimo,
barćemoznatidobrodasetučemo":
Martovskedemonstracije1991.

Aluzija na "smišljenu politiku" uvodi temu zavere, naročito ako je ta politika upravljena na
to da izazove ekonomsku propast i pokoravanje nacije. Kockarska metafora koja se vidi iz
pominjanja "izmirivanja računa" u "igri" izaziva slike karakteristične za teorije zavere, gde
semalinarodividesamokaožetoniuigri,kojuvodenekezleimoćnesile.
Pominjanje "ekonomskog upropašćavanja" Srbije kao glavnog cilja prodiranja Zapada na
Balkan postalo je sastavni deo vladine retorike u narednim godinama. Posle nametanja
međunarodnih sankcija maja 1992. godine, ideja da je ceo svet u zaveri protiv Srba
omogućilajeMiloševićudaizbegneodgovornostzaporazneposledice"nezasluženihiničim
izazvanih" sankcija: "Mi smo se jednostavno, u tom stravičnom pritisku interesa moćnih,
računicapohlepnih,irevanšizmaporaženihunekimbivšimratovima,našliuokolnostimau
kojimasečinilodaništa"odciljevaMiloševićevepolitikeuHrvatskojiBosni"nećemoćida
uspe... Zato smo se i našli pod ovako teškim pritiscima, zato što smo uspeli." (Intervju
Miloševića RTS-u, objavljeno u "Miloševićeve primedbe Ćosiću i Paniću", Politika, 10.
oktobar1992).
Korišćenje reči "jednostavno" da bi se opisali uzroci neke ekonomske krize otkriva
atributivni stil teorije zavere. Društveni problemi se ne predstavljaju tako kao da iziskuju
složena objašnjenja, već kao stvar koja se "jednostavno" može skinuti s dnevnog reda
ukazivanjem na nečiji "interes" i "računicu", pa prema tome na svesne i namerne postupke
toga"nekoga".
Tokom čitavih celih devedesetih godina pozivanje na međunarodnu zaveru omogućilo je
Miloševićuinjegovomrežimudaodržinacionalnukohezijuudobasocijalnihnemira.Marta
1991. godine, tokom antirežimskih demonstracija koje su organizovale opozicione stranke,
Milošević se susreo s jednim brojem lokalnih funkcionera iz cele Srbije. Zapisnik sa ovog
sastankanekojekasnijedostavionedeljnikuVreme,kojigajeobjavioaprila1991.Ciljovoga
sastanka bio je da se obezbedi saradnja lokalnih vlasti i spreči da se nemiri prošire van
glavnog grada. Na tom sastanku, tokom koga je Milošević dao čuvenu izjavu da "ako ne
umemodobrodaradimo,barćemoznatidobrodasetučemo",onjerekaoiovo:"Spajanjem
NemačkeotvorilisuseveomaznačajniapetitirestauracijeAustrougarskemonarhijeimogu
da vam kažem, sasvim slobodno jer ovo nije javni sastanak, naše informacije, i to veoma
ozbiljne informacije govore da oni računaju na celu Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i
Hercegovinu,VojvodinuideoSandžaka,daračunajuidajenjihovastrategijadaceloKosovo
budepripojenoAlbaniji,jerprocenjuju,unjihovimpodacimaseoperišeprocentomodsvega
8,4 odsto srpsko-crnogorske populacije na Kosovu, da u stvari, uz ovu demografsku
eksploziju, to treba pripojiti Albaniji, te da prema tome, u toj njihovoj kalkulaciji, Srbija
trebadabudesvedena,ustvarinabivšiBeogradskipašaluk.
Oni i govore u međusobnim komunikacijama da nema mira na Balkanu dok su Srbi
najbrojniji, da je to divlji narod koji će stalno izazivati potrese i političke sukobe i da se on
morasvestiugraniceukojimaćebitibezopasan,ukojimanećeugrožavatistabilnostnovog
poretka. Na tome se radi već duže vreme. Uostalom interese za Jugoslavijom imaju svi..."
("Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo", Vreme, 12. april
1991).
Miloševićeve proverene "informacije" o tajnoj zaveri protiv teritorijalnog integriteta Srbije
trebalo je da odvrate pažnju od unutrašnjih problema Srbije u trenutku kada su
demonstracije u Beogradu dostigle svoj vrhunac. Milošević se ponašao kao da svojim
sagovornicima otkriva neke pouzdane, ali tajne i poverljive detalje o planu da se uništi
Srbija.Tajanstvenostkojaokružujenekupodluzaveruključnijeelementsvakezavereničke
priče. Teoretičari zavere se uvek pozivaju na obaveštenja, dobijana iz "provaljenih"
dokumenata,satajnihsastanaka,izispovestiotpadnikaitd.kojaimomogućujudadođudo
"skrivenih saznanja" koja treba otkriti javnosti. Pozivanje na tajni dokument koji dokazuje
postojanje antisrpske urote, kojim Milošević svoje sagovornike uvlači u tajnovitost, smešta
ovajprikazsrpskihnevoljadubokouprostorzavereničkihobjašnjenja.
I pored implicitnih aluzija na tajne mehanizme svetskih struktura moći, okvir objašnjenja
koji su širili bivši srpski predsednik i njegov režim nije posedovao jedan od kritičnih
elemenata zavereničke ideološke tradicije. Nijedan od navedenih primera ne navodi jasno
identitette"skriveneruke".UprvomcitatuMiloševićsenebavitimekotozapravosprovodi
"smišljenu politiku" uništavanja Srbije. U trećem navodu on samo kaže "računaju",
"procenjuju" i "govore u međusobnim komunikacijama", da se "na tome radi", ali ne kaže
tačnokosuti"oni".Miloševićpominje"interesemoćnih,računicepohlepnih",alinekažena
koga se to odnosi. "Revanšizam poraženih u nekim bivšim ratovima" koji se pominje u
drugom citatu verovatno se odnosi na Nemačku. Miloševićev govor održan je u vreme
široko proširenog animoziteta prema Nemačkoj, izazvanog njenim ranim priznavanjem
otcepljenih republika Slovenije i Hrvatske. Pa ipak, osvetoljubivost Nemaca dodaje se
"interesima"i"računicama"moćnihipohlepnih,aliseneznakosutačnooni.
Isto tako, u jednom navodu pominju se "apetiti restauracije Austro-Ugarske monarhije".
Međutim, Milošević ne misli na aktuelne teritorijalne pretenzije Austrije ili Mađarske.
Aluzijananovu"Austro-Ugarskumonarhiju"iznosiseusimboličkomsmislukaooznakaza
svakustranukolonijalnuvlastujugoistočnojEvropi.

http://www.danas.co.yu/20060520/feljton1.html
Izmišl|an|e nevidl|ive ruke u svetsko| politici

Slična simbolična oznaka vidi se i u članku "Rekonstrukcija Habzburške monarhije",
objavljenom u časopisu Vojska avgusta 1999. godine i u njemu se, bez obzira na upadljivo
prisustvo u naslovu, Austro-Ugarska imperija pominje samo jednom, na samom kraju:
"Budući da nemački administratori već sada nadziru BIH, može se reći da se granice
ujedinjene Evrope već sada poklapaju sa nekadašnjom Habzburškom monarhijom, s
težnjom (i mandatom međunarodnih foruma!) daljeg širenja ka jugu." (B. Stojković,
"RekonstrukcijaHabsburškemonarhije",Vojska,26.avgust1999).
Pored ovog uzgrednog pominjanja ranijih okupatora na Balkanu, tekst u Vojsci bavio se
prevashodno intervencijom međunarodne zajednice u regionu. "Habzburška monarhija" se
stoga nije navodila kao neka određena antisrpska politička sila, već kao simbol strane
okupacijeiantitezasrpskenacionalneslobode.
Odsustvo jasnog upućivanja na grupu ili organizaciju umešanu u komplot protiv Srbije čini
Miloševićevu teoriju zavere "zaverom bez zaverenika". Iznošenjem teorije zavere bez
prepoznatljivogzaverenikanapuštasezavereničkistilobjašnjavanja.Pominjanjeodređenih
grupa,organizacijailipokretakojinavodnoupravljajuistorijskimidruštvenimdogađajima,
jedna je od presudnih osobina teorija zavere. Teorija zavere ne samo da dovodi sve
događaje u vezu sa namernim odlukama određenih pojedinaca ili organizacija, već uvek
pripisuje uzroke društvenih događaja istoj i prepoznatljivoj zavereničkoj grupi. U
svakodnevnom govoru, zavereničke konstrukcije stvarnosti obično se označavaju
ukazivanjem na identitet "skrivene ruke". Ljudi govore o "jevrejskoj zaveri", "masonskoj
zaveri","zaveriVatikanaiKominterne".Timeštosenenavodeimenapojedinacaigrupaiza
zavere, Miloševićeva vrsta objašnjenja se pokušava predstaviti kao razumna i uverljiva
alternativa u odnosu na prostodušnije i naivnije tipove zavereničkih objašnjenja koji se
opsesivno usredsređuju na mahinacije određenih tela. U okviru trodelne klasifikacije
zavereničkog diskursa ova vrsta objašnjenja spada u kategoriju protozavereničkih teorija.
Dok se obilato koristi pojmom "skrivene ruke" u svetskoj politici, ovo objašnjenje izbegava
problematičnije aspekte zavereničke tradicije, kao što je monomanski atributivni stil, i ne
povezujetekućuantisrpskuzaverusazaveramauprošlosti.
U ovoj glavi razmotrićemo podrobnije specifična obeležja protozavereničkog objašnjenja,
onakokakosuseodražavalauozbiljnimmedijimaiupolitičkomdiskursuuSrbijizavreme
bombardovanja NATO. Cilj nam je da osvetlimo neke osnovne sličnosti i razlike između
protozavereničke teorije i drugih providnijih oblika zavereničkog diskursa. Pokazaće se da
je uočavanje ovih sličnosti i razlika od ključnog značaja za razumevanje toga kako je
popularnostprotozavereničkihteorijazavremebombardovanjautrlaputpojavimističnihi
antisemitskihzavereničkihtemauozbiljnojštampi.
Proučavanjeprotozavereničkogdiskursausredsredićesenapojammasovnemanipulacije.I
pored nepostojanja jasno definisanog zaverenika, protozaverenička teorija počiva na
pretpostavci o tajnovitosti svetske politike, koja je za teoriju zavere isto toliko važna kao i
postojanje zaverenika. Pidžen definiše zaveru kao "tajni plan neke grupe da utiče na
događaje delimično skrivenim akcijama". Konova definicija teorije o jevrejskoj zaveri
uključuje i pretpostavku da je navodna "jevrejska vlada" tajna. Drugi pisci posredno se
pozivaju na pojam tajanstvenosti time što, na primer, opisuju delatnost teoretičara zavere
kao "otkriće" ili ih upoređuju s "tragačima za blagom" čiji je posao otkrivanje nečega što je
(namerno)sakriveno.Umnogokompogledutajnovitostjeraisond’etreteoretičarazavere.
Ona je u osnovi ideje da u društvenoj i političkoj stvarnosti postoji mnogo štošta što se ne
vidigolimokomizatomoradaseobjasniiotkrije.
Naglasak na tajnovitosti u zavereničkim objašnjenjima znači da svako otkriće u vezi s
delatnošću"skriveneruke"moradaobjasnizaštosusenzacionalnaobaveštenjakojaotkriva
dotlebiladržanautajnosti.Teoretičarmoradaobjasnikakotodasunarodnemase,kojima
seonilionaprećutnoobraća,nekidotledržaliumrakuidatakonisuznalezapodluzaveru.
Znatno vreme i prostor se u svakoj zavereničkoj priči, uključujući tu i protozavereničku
teoriju,trošinaukazivanjenaraznenačinekojimasepostižemanipulisanjemasama.
Pojammanipulacijemasamauprotozavereničkimobjašnjenjimauglavnomseograničavana
verovatnije metode i tehnike, u prvom redu manipulisanje putem medija. Usredsređivanje
na medije čini protozavereničku teoriju uverljivom jer se tvrdnje o zaveri smeštaju u širu
diskusijuoulozimedijaprilikomstvaranjajavnogmnjenja.Međutim,kaoštoćemovideti,u
objašnjavanju manipulisanja medijima kriju se sličnosti i razlike između ovog i drugih
tipovateorijezavere.
Oružane sukobe oko Kosova u proleće 1999. godine pratio je isto tako intenzivan
propagandni rat. Svakoga dana su funkcioneri NATO iznosili svoju verziju na redovnim
konferencijama za štampu u Briselu, Londonu i Vašingtonu. Srbijanski režim pokušavao je
da se suprotstavi pričama o "preciznim udarcima", "kolateralnoj šteti", "legitimnim vojnim
ciljevima" i "humanitarnoj intervenciji" prikazivanjem civilnih žrtava i razorenih bolnica i
škola. Propagandni rat dostigao je vrhunac početkom aprila 1999. godine, kada je jedan
zvaničnik NATO najavio da će sedište državne televizije (RTS) - glasnogovornika
Miloševićevog režima - biti stavljeno na listu "legitimnih vojnih ciljeva". Pretnja
bombardovanjem RTS izvršena je 24. aprila 1999. godine, kada je glavna zgrada RTS u
centru Beograda pogođena jednim projektilom iz vazduha, koji je usmrtio šesnaest lica,
uglavnomtehničkogipomoćnogosobljaRTS.

http://www.danas.co.yu/20060522/feljton1.html

Metafore iz po|movnika lutkarskog pozorišta

Ioružaniipropagandnirat:
Žrtvamasuzavremebombardovanjamanipulisaleobestrane

UvremekadajenapadnutazgradaRTS,opropagandnomaspekturataprotivNATOčestose
govorilo na medijima u Srbiji, naročito onima pod kontrolom režima. Propagandni rat se
mahom opisivao kao masovna manipulacija koja je imala za cilj da se prikriju neki mračni
motiviizavojneintervencijeuJugoslaviji.
Posle prvih znakova da RTS može da bude meta, jedan od glavnih informativnih urednika
RTS, Tatjana Lenard, pročitala je uživo u okviru udarnog Drugog dnevnika otvoreno
prkosno pismo generalu NATO Vesliju Klarku. Ovo je pismo kasnije od reči do reči
preštampano u Politici. U poruci generalu jugoslovenski mediji, opisani kao odani "istini" i
"profesionalizmu",sučeljenisusmanipulativnimzapadnimmedijima.

"Mi znamo i prenosimo da je hiljade Albanaca sa Kosova i Metohije krenulo u izbeglištvo u
strahu od vaših nato bombi, kao i da sa stotinama njih manipuliše Si-En-En i Kristijan
AmanpuruvelikojrežiranojpredstaviohumanitarnojkatastrofikojuplaćaSorošikojatreba
daopravdasvakiNatozločinnadnašimcivilima."

(TatjanaLenard,"NekaKlarkpucamigačekamo",Politika,9.april1999).

SličnetvrdnjeiznoseseuPolitikinomuvodniku,objavljenomnarednogdana:

"Gebelsovi sledbenici sa zapada prevazišli su svog uzora. Moćna medijska mašinerija
predvođena turbo manipulatorima Si-En-Ena, Skaj Njuza i Bi-Bi-Sija i ostalih šminkera
činjenica uzalud se borila za naše duše sredstvima i metodama kakvi su, verovatno,
nezabeleženiuistorijipropagandnogdelovanja."

(RadivojePetrović,"VrhunacmedijskeNATOagonije",Politika,10.april1999).

Nekičlanciozapadnimmedijima,objavljeniuPoliticitokombombardovanja,posebnosuse
bavili načinom na koji deluju strani manipulatori medijima. U tekstu "Kad ideja ponestane
tusuopetmasovnegrobnice"(Politika,22.april1999)novinarA.Apostolovskipiše:"Smrti
laž se kao otrovni oblak šire vazdušnim prostorom sveta" i skreće pažnju čitaocima na još
jedan "zagađeni overdouz" za milione gledalaca zapadnih televizija širom sveta. Cilj članka
Apostolovskog bio je da objasni kako se "stanje hipnoze" održava među stanovništvom
zapadnih zemalja. On otkriva da su bombardovanje sarajevske pijace Markale, snimci iz
srpskih koncentracionih logora u Bosni i, u najnovije vreme, izveštaji o masakrima na
Kosovu svi bili režirani. U stvari: "celokupni mehanizam međunarodnih odnosa vezan za
događaje u bivšoj Jugoslaviji, bio je uspostavljen na običnom blefu i jeftinoj montaži,
dostojnoj’smešnogvidea’"(Isto).
U sva tri gornja opisa zapadnih medija koji su se pojavili u Politici, pojam masovne
manipulacijegradiseupotrebommetaforapozajmljenihizsvetapozorišta,televizijeifilma.
Pozivanjena"jeftinumontažu","šminkerečinjenica","velikurežiranupredstavu",i"smešni
video" ukazuje na to. Metafore uzete iz pojmovnika marionetskih predstava i lutkarskog
pozorištazajedničkosumestoteorijezavere.Zateoretičarezaverekarakterističanjegovor
o "dobro orkestriranom", "tajnim dirigentima" i "povlačenju konaca". Primetili smo već u
trećoj glavi da je Dimitrije Ljotić o Jevrejima govorio kao o "Velikom reditelju". Sve ove
metafore treba da pokažu da događaji i postupci nisu spontani. U slučaju Politike, filmske i
pozorišnemetaforepodvlačetvrdnjudajematerijalkojiseprikazujeuzapadnimmedijima
svesnakonstrukcija,aneistina.
Druginizmetaforakojesekoristeunavedenimprimerimapripadamehanističkimslikama.
CNN, SKY i BBC definišu se kao "turbo-manipulatori" koji doprinose uvođenju sistema
međunarodnih odnosa, koji se označava kao "mehanizam". Isto tako, informativne agencije
zemalja članica NATO označavaju se kao propagandna "mašinerija". Korišćenje
mehanicističkihmetaforadabiseoznačileneprijateljskeustanovepostalojeneizbežandeo
moderne ratne retorike. Svrha prikazivanja neprijatelja kao "mašine" je višestruka. Pre
svega,neprijatelj-ovogputasuparnikupropagandnomratu-dehumanizujeseiprikazuje
kaodeovojneinfrastrukture.Ovakvoprikazivanjeneslužisamozatodapodrijeuverljivost
neprijateljskihmedijakaoizvorainformacija.Ono,takođe,legitimišeizvesnepostupke,kao
što je gađanje televizijskih stanica (u slučaju NATO) ili proterivanje stranih novinara zbog
navodne umešanosti u subverzivnu delatnost (u slučaju jugoslovenskih vlasti). Nijedna od
ovihakcijanebibilaumesnakadbisenovinarskiradshvatiokaoposaokojiljudiobavljaju
bez obzira na depersonalizovani vojni sukob. Pored toga, mehanicističko prikazivanje
neprijatelja unosi u dihotomiju "mi" protiv "njih", koja postoji u svakom ratnom narativu,
razlikovanje između čoveka i mašine, koje je srodno ovoj dihotomiji. Putem ove metafore
"naša"ljudskostsuprotstavljase"njima"kaonemoralnoj,neosetljivojibezdušnojtvorevini.
Tako je za vreme bombardovanja Jugoslavije od strane NATO, "fabrika laži" koju
predstavljaju zapadni mediji, često suprotstavljana srpskim medijima, koji su bili "glas
istine" i odisali su "duhom slobode". Dan posle napada na zgradu televizije antropomorfna
predstava srpskih medija, viđena na stranama Politike, sadržala je dvostruku biološku
metaforu. U Politici je pisalo da je "ovaj varvarski čin pogodio...u srce naš glas o istini"
("Atentatom na predsednika Miloševića i na poslenike javnih reči, zlikovci žele da slome
slobodarskiduhnašegnaroda",Politika,24.april1999).Dvadanapretogajedanodnaslova
ukazivao je na to da su srpska sredstva javnog informisanja žrtve "genocida" ("Sprečiti
genocidnadjugoslovenskimsredstvimazainformisanje",Politika,22.april1999).

http://www.danas.co.yu/20060523/feljton1.html

Tvrdn|a da medi|i bipnotišu građane

Upotreba mehaničke metafore u protozavereničkom diskursu pojačava utisak o
manipulaciji. Medijsku "mašineriju" mora neko i da poseduje i da koristi: mediji su obično
oruđe u rukama drugih. "Laži" koje mediji proizvode zato se upadljivo opisuju kao
"zagađeni overdouz" i "otrovni oblak". Neprijateljska "mašinerija" shvata se kao izvor
zagađenja (zaraze, trovanja), kao nešto što svesno prlja stvar koja je čista i prirodna:
"istinu". Ova šira ekološka metafora preklapa se s psihološko-medicinskom. Aluzija na
zagađenupreteranudozuuvodislikeozavisnostioddroga.Sličnotome,govoriseo"stanju
hipnoze", koja se putem medija održava u stanovništvu zapadnih zemalja. I zavisnost od
droge i hipnoza ukazuju na svesno i namerno promenjeno stanje svesti. I jedno i drugo
predstavljaju pogodan metaforični prikaz masovne manipulacije. Preterana doza i hipnoza
uzetezajednoukazujunaposebnostanjesvesti(potčinjenostiipasivnosti)inačinjenicuda
ono ne može nastati spontano, već kao posledica (svesne) intervencije: neko mora da
hipnotišeiliubrizgapreteranudozu.
Pozivanje na psiho-medicinsku intervenciju u navedenim Politikinim tekstovima čisto je
metaforično. Ne tvrdi se da je neko stvarno ubrizgao preteranu dozu ili da televizijske
emisije stvarno imaju hipnotičke efekte. Na tom se mestu ova vrsta objašnjenja bitno
razlikujeodklasičnogzavereničkogdiksursa.Uklasičnojliteraturiozaveramaautoričesto
doslovno misle na psiho-medicinske metode masovnog manipulisanja. Na primer, u
intervjuuobjavljenomuDugimaja1999,drTodorJovanović(predstavljenkaočovekkojije
"doktorirao imunologiju" i kao "tvorac više patenata u oblasti medicine" ali i kao neko ko
"godinama upozorava na američko zlo" i na "vladare iz senke") podrobno je prikazao
farmakološkukomponentusvetskezavere:

"Stalnim delovanjem tableta namenjenim određenoj kategoriji ljudi, a tu valja ubrojiti i
vakcine, razne druge lekove i slično, može se direktno delovati na ljudski mozak koji je u
proseku težak do hiljadu četiri stotine grama. Njegova težina se može smanjiti na petsto
grama i možete shvatiti kakve promene se događaju u njemu. Posmatrajte prosečnog
Amerikanca.Svakomožedaprimetiotupelostnalicu,kojajeudobrojmeriproizvoddelovanja
farmaceutske industrije. Takav čovek prihvata sve što mu se kaže. Koliko puta ste bili
iznenađeni odgovorima prosečnog Amerikanca kojeg intervjuišu na ulici. Iznenađeni i
izgledomiodgovorom.Totalnazatupljenost"

(VanjaBulić,"Fašizamseprenosiišpricom",Duga,maj1999).

UJovanovićevimotkrićimanematragaodmetaforičnogznačenja.Ontvrdidasestanovnici
Amerike održavaju u stanju potčinjenosti doslovno time što im se stalno daju
specijalizovane droge koje smanjuju intelektualnu sposobnost. Slična tvrdnja izneta je i u
članku "Agresija profita nad dušom", objavljenom u jednom ranijem broju Duge. Ovaj tekst
novinaraMišaVujovićausredsrediosenasatanskevidovemeđunarodnezavere.Unjemuse
tvrdidajemeđunarodnatrgovinadrogomsredstvomasovnemanipulacije:

"Oliver Stoun se javno usprotivio zbog ubijanja crnaca razornim sintetičkim drogama. Ima li
država na svetu gde je toliko dubok jaz između bogatih i siromašnih? Sa zavisnicima se
najlakšemanipuliše"

("Agresijaprofitanaddušom",Duga,april1999).
Vujovićideidalje:"Kolikojedrogarazarajućeoružjenajilustrativnijegovoripodatakdajeu
velikoj Rusiji za poslednjih deset godina stradalo više ljudi od droge nego bilo gde u svetu.
Jugoslavija je već odavno postala raskrsnica narko-puteva, tako da je osim geopolitičkog
aspekta, kontrola nad njom od strateškog značaja" (isto). Porast broja uživalaca droge u
"velikoj Rusiji" tumači se kao svesno sredstvo da bi se sprečilo "buđenje pravoslavlja,
vraćanje tradiciji i korenima". Ova vrsta objašnjenja, koja se poziva na satansku zaveru za
uništenjeRusijeiostatkapravoslavnogsveta,tipičnajezaklasičnuteorijuzavere.
Pozivanje na doslovno korišćenje droge u klasičnoj teoriji zavere izraz je zajedničkog
pseudonaučnog obeležja ove vrste objašnjenja. Ovde je dovoljno napomenuti da razlika
između metaforične i doslovne aluzije na psiho-farmakološke aspekte ilustruje važnu
distinkciju protozavereničke teorije u odnosu na klasičnu zavereničku tradiciju. Jedan od
načina kako protozaverenički diskurs proizvodi razumniju i prihvatljiviju verziju svetske
zavereležiutomeštopazinarazlikuizmeđumetaforeistvarnosti.Protozavereničkateorija
slobodna je od spornih pseudonaučnih aspekata klasičnih zavereničkih objašnjenja dok u
isto vreme, koristeći pogodne metafore, ne dira u osnovnu ideju o namerno izazvanoj
manipulaciji,nakojojpočivanavodnazavera.
KaoiuranijenavedenimMiloševićevimgovorima,upozivanjunamasovnumanipulacijuu
ozbiljnoj srbijanskoj štampi tokom bombardovanja često izostaje direktno ukazivanje na
organizacijuilitelokojistojeizamanipulacije.Izcitataizčlanka"Kadidejaponestanetusu
opet masovne grobnice" manipulacija masama sročena je u pasivu tako da se ne vidi ko su
"bleferi" i oni koji stoje iza "jeftine montaže". Iz slike o lažima zapadnih medija kao
"otrovnomoblaku"kojise"širivazdušnimprostoromsveta",nevidisekojeproizvođačtog
"oblaka". Sam naslov teksta "Kad ideja ponestane tu su opet masovne grobnice" ne sadrži
podatakotomekojetajkomejeponestaloideja.Rečeničnakonstrukcijatvrdnjeimavažne
posledice na to kako će publika tumačiti njen sadržaj. Pasivni oblik rečenice, u kome nema
ukazivanjanatokojesubjektdelovanja,možedazaposledicuimaponištenjepostojanjaili
značaja specifičnih vršilaca radnje. Međutim, pasivi bez subjekta takođe se koriste da bi se
dočarala dvosmislenost u vezi s njihovim identitetom. Prikrivajući vršioce radnje pasivna
konstrukcija rečenice doprinosi pojačanju njihove tajnovitosti i omogućava da se nastavi
neizvesnost u odnosu na njihov identitet. Redovnu upotrebu pasiva u protozavereničkom
diskursu treba stoga posmatrati kao strategiju kojom se kontroliše utisak o razumnosti
ovakvog objašnjenja. Pomoću pasiva može da se izbegne navođenje svemoćnog tela koje
stoji iza tajnih akcija, i time se protozavereničkoj teoriji omogućava da izbegne optužbe za
uprošćavanjakojasečestoupućujutradicionalnimzavereničkimobjašnjenjima.

http://www.danas.co.yu/20060524/feljton1.html

Ub|ašn|avan|e dvosmislenim izrazima i šiframa

Upotreba eufemizama predstavlja srodnu strategiju koja se u protozavereničkoj teoriji
koristi radi kontrole nad dvosmislenošću u pogledu identiteta zaverenika. Kada
konstrukcija rečenice iziskuje da se imenuje subjekt, zaverenici počinju da se nazivaju
"direktorijumom zla", "režiserima užasa", "producentima rata", itd. Mnogi od ovih izraza
odražavaju već pomenuto korišćenje pozorišnih analogija u zavereničkom diskursu i stoga
mogu da se protumače kao razrada ukazivanja na "jeftinu montažu", "šminkanje činjenica"
ilinaponavljanje"bosanskogscenarija".Sklonostkanejasnimpojmovimaišiframakadase
govori o zaverenicima nije nova pojava u širem kontekstu zavereničkog diskursa.
Šezdesetih godina propagandisti Društva Džona Berča često su propuštali da jasno označe
"neprijatelja". Umesto toga voleli su da koriste opšte i dvosmislene termine, kao što je
"komunizam". Isto tako, u publikacijama Nacionalnog fronta u Velikoj Britaniji postojala je
težnja da se koriste šire kategorije, kao što su "kapitalizam", "američki bankari" itd.
Neodređenost ovih termina omogućuje da kategorija zaverenika ostane rastegljiva tako da
teoretičari zavere mogu njene granice da smeštaju na različita mesta, u zavisnosti od
kontekstaipotrebe.
U kontekstu srbijanskog protozavereničkog diskursa, jedina stvar u vezi sa zaverenicima o
kojojnijebilosporailisumnjejestedasuseoninalazilina"Zapadu".Ovosamoposebinije
mnogo čudno ili sporno imajući u vidu da se NATO, neprijatelj Srbije u tekućem ratu, često
naziva "zapadnim vojnim savezom". U tom smislu, aluzija na "Zapad" kao na izvor zavere
mogla bi se tumačiti kao geopolitički izraz i kao ostatak hladnoratovske retorike. U isto
vreme, kategorija "Zapada" kao izvora zavere ima dublje korene u (srpskoj) zavereničkoj
kulturi.MadasunapomeneoZapaduuozbiljnojsrbijanskojštampiielektronskimmedijima
uglavnom bile lišene konotacija iz anti-zapadne retorike likova kao što je bio Nikolaj
Velimirović u tridesetim godinama ili kakav je Ratibor Đurđević danas, izbor izraza
predstavlja potencijalno značajnu pojmovnu vezu između protozavereničke teorije i
klasičnezavereničketradicije.
U ranije citiranim tekstovima iz Politike, BBC, CNN i SKY označavaju se kao glavni "turbo-
manipulatori" javnog mnjenja. Oni, kao i druga medijska preduzeća na Zapadu, opisivali su
se u srbijanskoj režimskoj štampi kao glavni agenti zavere, čiji je osnovni zadatak bio da
skrivaju istinu od publike (na Zapadu) i prikriju prave pobude intervencije na Balkanu:
"Drugi uslov za američku intervenciju je da se američka javnost ubedi da se tim napadom
neki narod spasava od stradanja. Zadatak da se isfabrikuju srceparajući snimci i tekstovi
obavljaju uvek mediji, ti velemajstori mistifikacije i manipulacije, pogotovo uvežbani da
iskoriste i najmanju grešku buduće žrtve." ("Cinični moral agresora", Politika, 17. april
1999)." Srpski ministar informisanja Aleksandar Vučić ilustrovao je ubrzanje propagandne
kampanje nalogom koji su dobili novinari Si-En-Ena, koji izveštavaju iz Jugoslavije, da ne
izveštavajuuopšteovojnimuspesimaSrba,većdagovoreodemoralisanjusrpskihsnaga,da
naprave listu intelektualaca i političara koji će napadati vlast u Srbiji i podržavati Nato
agresiju i da se hitno pronađu vojni objekti u blizini bolnice ‘Dragiša Mišović’ kako bi se
opravdalo njeno bombardovanje." ("Rakete ne mogu ućutkati srpske medije", Politika, 31.
maj1999).
U ova dva citata tvrdi se da je novinarski rad proizvod "uvežbavanja" i "naloga",
podrazumevajući da su mediji "ruka", a ne mozak zavere. Ova vrlo tipična slika o
novinarima kao oruđu u rukama zaverenika dalje se razvija u članku "Rečnik novinarskih
laži", objavljenom u Politici krajem maja 1999. Pozivajući se na članak objavljen u
crnogorskom dnevniku Dan, Politika otkriva čitaocima da postoje "instrukcije novinarima
koji su u službi propagande agresora kako da izveštavaju iz naše zemlje" (D. Bećirević
"Rečnik novinarskih laži", Politika, 31. maj 1999). "Instrukcije", koje navodno daje glavna
komanda NATO u Briselu, uključuju uputstva u pogledu izbora osoba koje treba
intervjuisati,načinapostavljanjapitanjairečnikakojitrebakoristitikadasepominjusrpski
vojnici, albanske izbeglice ili žrtve među civilima. Vredi ukazati na navodni razlog za
davanjeovakvihinstrukcijazapadnimnovinarima.Utekstusekažedajeovajpotezvrhovne
komande NATO odgovor na činjenicu da "je propaganda zatajila, da su pojedini mediji u
zemljama NATO izmakli kontroli". U ovoj tvrdnji se podrazumeva da su zapadni mediji bili
pod nečijom kontrolom i da su to u velikoj meri i dalje. "Netačno" izveštavanje stranih
novinara ne pripisuje se profesionalnoj slabosti ili novinarskoj nesposobnosti, već
postojanju svesne strategije koju su zamislili oni koji koriste medije da bi sakrili prave
pobudeizaagresijeNATOprotivJugoslavije.
Nijedan od pomenutih članaka nije se upuštao u pojedinosti kada je trebalo reći ko to
kontroliše medije i mehanizme preko kojih se strani novinari drže pod nadzorom. Čitalac
jošjednomostajebezznanjaoidentitetuosnovnihizvoramanipulacije.
Uteorijizaveresvetskihelitanema,međutimnikakvesumnjekojetajkokontrolišemedije.
Bilderberška grupa i s njom povezane organizacije, kao što su Trilateralna komisija i Savet
za spoljne poslove, najčešće se predstavljaju kao forum koji povezuje političke, medijske i
industrijske elite. Na primer, Smilja Avramov, pisac knjige Trilateralna komisija (1998),
tvrdidakontrolanad"komunikacionimsistemimapredstavljasastavnideoibazičnupolugu
političke i ekonomske moći Trilaterale". Avramov piše: "Da bi se ostvario cilj
‘transnacionalnih organizacija i multinacionalnih kompanija’, neophodno je, po mišljenju
stratega Trilaterale, pacifizirati mase i dovesti ih u stanje totalne apatije, uz istovremeno
uspostavljanje najvišeg stepena kontrole, koji danas omogućavaju savremena tehnologija i
savremenadostignućauoblastipsihologije...Uspostavljanjemmonopolanadmas-medijima
omogućenojeplanskomanipulisanjemasama,modeliranjemišljenjaiformiranjeukusa."

http://www.danas.co.yu/20060525/feljton1.html

Cde |e ta|na vlada ko|a izaziva ratove

U svojoj knjizi Smilja Avramov kasnije piše o mreži koja povezuje najveća medijska
preduzeća u svetu i zaključuje da je "tržište komunikacija prepušteno...glavnim igračima
Trilaterale" i da se "transnacionalne kompanije u oblasti komunikacija, od 1970. pa na
ovamo,javljaju...kaopioniriza‘noviporedak’,zatzv.‘globalnukulturu’".
Na sličan način su učesnici tribine Udruženja književnika Srbije, održane krajem aprila
1999. na temu "Medijske manipulacije i ratni zločini", zaključili da su zapadni mediji
"produžena ruka multinacionalnih kompanija" koje žele da se domognu bogatih prirodnih
bogatstavakojeposedujeSrbija("Produženarukakapitala",Politika,28.april1999).Jedan
od učesnika ove manifestacije, Miodrag Ilić, podsetio je posetioce tribine na to ko
manipuliše zapadnim medijima: "Takozvana Bilderberg grupa, osnovana pre pet decenija,
koja kao tajna svetska vlada godinama izaziva ratove i sukobe niskog intenziteta koji su za
njihvisokoprofitabilni".
U antisemitskoj teoriji zavere Ratibora Đurđevića takođe nema nikakve sumnje ko stoji iza
manipulisanja u pozadini antisrpske zavere. Još 1997. godine u knjizi O besmislu
antisemitizma i anti-antisemitizma Đurđević "otkriva" da ključnu ulogu u zaveri igra
marketinška kompanija Rader Fin (Rudder Finn): "Šef lobističke firme ‘Rader i Fin’ koja je,
za zamašne sume dolara, vršila propagandu u korist muslimana i Hrvata, ostaće zapamćen
po onoj čuvenoj izjavi: "Onog trenutka kada smo za našu stvar pridobili Jevreje u Americi
bitka(protivSrba)jebiladobijena".
Prema Đurđeviću, kao neposredna posledica delatnosti ove kompanije "Jevrej Roj Gadman
je‘izmislio’konc-logoruOmarskojizatodobioPulicerovunagradu",a"JevrejFrenkCesnou
CNN naneo istini o zbivanjima u Jugoslaviji više zla nego sam rat... da ne spominjemo
‘filozofe’tipaLevijauFrancuskojiliskandaloznopisanje‘DžerusalemPosta’uIzraelu".
Sličnetvrdnjeojevrejskojumešanostiumasovnomanipulisanjeiantisrpskedelatnostiove
marketinške agencije mogu se naći i na antisemitskoj web stranici www.compuserb.com. I
tu se motivi firme Rader Fin "objašnjavaju" upućivanjem na jevrejsko poreklo g. Fina.
OpsednutostRaderFinomnijeograničenasamonaspiseĐurđevićaidrugihantisemita.Ova
kompanija ima kultni status u srpskoj zavereničkoj literaturi, a interesovanje za njenu
delatnost obnovilo se tokom bombardovanja. Politika je 27. aprila 1999. objavila izveštaj
jugoslovenske državne novinske agencije Tanjug, koji se bavio "satanizacijom Srbije,
srpskog naroda, posebno predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića" ("Genocid nad
Srbima uz pomoć ogoljenih medijskih laži", 27. april 1999). Anonimni autor ovog izveštaja
pripisao je "vodeću ulogu u ocenjivanju Srba u svetskim medijima" ‘Raderu i Finu’’,
marketinškojagencijikojaje"svojevremeno,zapriličnovelikepareštitilaintereseHrvatai
muslimana, a sada kosmetskih Albanaca". Za rad ove kompanije u članku se kaže da ima
"ubilački karakter". Delatnošću Rader Fina bavi se i novinar Zoran Petrović - Piroćanac, u
članku u Dugi: "Po već viđenoj matrici Ruder-Fina, zapadni ‘noseći’ mediji prosto pendreče
svoju javnost slikama uplakane dece, šiptarskih žena koje padaju u nesvest baš u trenutku
snimanja,blataokodečiceigrabljenjehranekojudonosevojniciNATO-a."("Spiralasmrtiza
jednokratnuupotrebu",Duga,maj1999).
Pripisivanje neviđene moći jednoj jedinoj marketinškoj kompaniji spada u obrazac
karakterističan za teorije zavere, naročito kada se Rader Fin predstavi kao da ima "vodeću
ulogu" u masovnoj manipulaciji. Međutim, iako se smatra da Rader Fin ima znatnu moć i
uticaj,uozbiljnimmedijimaseouticajuiuloziovekompanijeuširojzaveriretkopodrobno
govori. Retko se kaže odakle potiče uticaj Rader Fina ili kako ta agencija može da vuče za
nos ceo svet (izuzev, naravno, srbijanske režimske medije) izveštavajući o tome šta se
"stvarno" dešava na Balkanu? U Đurđevićevim radovima je odgovor na ovo pitanje sasvim
predvidiv:svesemožeobjasnitikadasedelatnost‘’RaderaiFina’’smestiukontekstsvetske
judeo-masonske zavere. Pretpostavljena veza između antisrpske delatnosti Rader Fina i
jevrejskoguticajanazapadnemedijeipolitikuneostavljačitaocaniukakvojnedoumicioko
toga ko se po Đurđevićevom ubeđenju nalazi iza masovnog manipulisanja. Antisrpska
delatnostglobalnihrazmeranijemogladazapočnebezumešanostionihkojisuuvek"vukli
konce"usvetskimposlovima,daklebezJevreja.
Uprkos važnih razlika između protozavereničke teorije i drugih tipova zavereničkih
objašnjenja,zbogkojihprotozavereničkateorijapočinjedaizgledarazumnijaiprihvatljivija,
postoje aspekti protozavereničkog diskursa koji ga jasno povezuju sa zavereničkom
tradicijom. Oslanjajući se na ideju tajnovitosti protozaverenička teorija, često nesvesno,
počinjedaprihvatazaverenički"stil"objašnjavanja.Protozavereničkidiskursispoljavaneke
retoričkeobrtekarakterističnezazavereničkutradiciju.
Pojam tajnovitosti koji je u osnovi naglaska na masovnoj manipulaciji polazi od toga da iza
lažne vidljive stvarnosti leži istina koja treba da se otkrije. U ranijim poglavljima smo već
zapazili da se bombardovanje RTS kao "glasa istine" u režimskim medijima naširoko
tumačilokaoželjaneimenovanihzaverenikadasakrijupravepobudenapadanaJugoslaviju.
Istatemaprožimasledećeprimere,kojisusviuzetiizPolitike."Kadanikakonisudrugačije
moglizaustavitiistinuposegnulisuzabombama.Tosuisključivokriminalniterorističkiakti
koji pokazuju da su NATO i SAD upravo želeli da za proslavu svoje godišnjice stave našu
zemlju na žrtveni oltar NATO-a, odnosno da Kosmet bude žrtva novog svetskog poretka.
Pravi ciljevi NATO agresora jesu da se okupira naša zemlja kako bi se razbilo poslednje
ostrvosamostalnostiuovomdeluEvrope."(IvicaDačić,portparolSPS-a,navedenou"Danas
suciljeviNATOagresoraisključivocivili",Politika,25.april1999)."Istina,pravdaipravone
mogu biti ubijeni... To su ljudi koji misle da kreiraju novi svetski poredak silom, leševima,
zločinom...Svakokodižeglasprotivnovogtotalitarizmabićeverovatnoopomenutovakvim
zločinačkim činom." (savezni ministar informisanja Goran Matić, navedeno u "Istina ne
možedaseubije",Politika,24.april1999).

http://www.danas.co.yu/20060526/feljton1.html

Bedem otpora svetskim moćnicima

RTSsetakopredstavljakaonosilacglavneulogeuborbiprotivagresora.Njeninovinarisuu
"prvoj liniji" borbe protiv medijske manipulacije, od koje zavisi čitava zavera. To se
podrazumeva u svakoj od osuda bombardovanja zgrade RTS. Prvo, ova ustanova je
napadnutazatoštojegovorilaistinuiraskrinkavalalažizapadnihmedija.Drugo,tvrdiseda
supravenamerekojeje"agresor"pokušavaodaprikrijeakojejeRTSuspešnorazotkrivala
ležale u konceptu "novog svetskog poretka" koji se provodio u delo napadima na
Jugoslaviju.Zarazlikuoddrugihprilika,kadasepravimotivzaverenikailiprenebregavaoili
svodio na pokoravanje Srbije, u gornjim citatima se otvoreno pominje ideja svetske
dominacije.
Pojam "novog svetskog poretka" uveo je 1990. u širi opticaj bivši predsednik SAD Džordž
Buš, govoreći o političkoj realnosti posle hladnog rata (Time, oktobar 1990). Početkom
devedesetih ovaj se izraz često koristio da bi se označio period posle trijumfa liberalizma,
slobodnetržišneprivredeivladavinemeđunarodnogprava.Međutim,uonojmeriukojojsu
ovu sintagmu počeli da napuštaju ozbiljni političari, naučnici i novinari, ideja "novog
svetskogporetka"širilaseusvetuteorijasvetskezavere,gdeseovajizrazkoristidaoznači
krajnji cilj svetske zavere. U člancima u Politici se "novi svetski poredak" ne koristi kao
simboličkaoznakazapostojećetendencijeumeđunarodnimodnosima,većkaoterminkoji
označava cilj mračnoga plana koji se ostvaruje na uštrb srpskog i drugih slobodoljubivih
naroda. Srbija se predstavlja kao potpuno nevina žrtva koju treba ubiti u satanističkom
obredu priređenom od strane tvoraca "novog svetskog poretka". Srbija se takođe opisuje
kao bedem otpora svetskoj dominaciji. Iz tih razloga pozivanje na novi svetski poredak u
Politici predstavlja jaku tematsku vezu između protozavereničke teorije i drugih oblika
zavereničkogdiskursa.
Isto tako, u ideji o mračnoj zaveri da se stvori "novi svetski poredak" iznesenoj u
objašnjenjimanapadanazgraduRTS,sadržanisuimanihejskorazlikovanjeizmeđuDobrai
Zlaiapokaliptičkiton,štosuvažneosobinezavereničkogstilaobjašnjavanja.Naprimer,na
sahrani šesnaest radnika RTS ubijenih u napadu NATO, Dragoljub Milanović, generalni
direktor RTS rekao je: "Ovo je rat razuma i bezumlja, svetlosti i mraka, dobra i zla. Kao i
uvek i sada se zna pobednik. Zato su bezumnici gađali u znanje, u profesiju, u moral i
patriotizam. Kukavice po prirodi, krvopije iz obesti, kao vaške će se rasprsnuti, ne znajući
koliko im je krvi dovoljno da bi nahranili svoju sotonsku dušu. Zato im nisu potrebne naše
kletve jer su već prokleti." ("Neprijatelji su usmrtili najhrabrije, najpožrtvovanije", Politika,
27.april1999)
UnastojanjudapojačaslikuozlomneprijateljuMilanovićgaopisujekao"bezumnog".Slično
upućivanje na psihopatologiju agresora vidljivo je i iz sledećih izvoda: "Ono što rade Si-En-
En,Bi-Bi-SiiSkaj,predstavljasramotunesamozatemedijskekuće,većičitavenacijekoje
su iznedrile takve programe. Imamo očigledno posla sa bolesnim umovima i zato će borba
bititeška,ali,optimistasam."(D.Kojadinović,direktorStudijaB,u"Prviputodkadasevode
ratovi i postoji televizija, sedište jedne od njih uništeno je namerno", Politika, 26. april
1999). "Slanje u Brisel Alistera Kembela (Alistair Campbell) ’savetnika za štampu
podivljalogTonijaBlera’,nijepomoglo.NepobitnifaktiozločinimasmišljenimuVašingtonu,
Londonu,BonuiParizu,probijalisumnogebarijere,zahvaljujućiinašojtelevizijipajetrust
bolesnihmozgovaodlučiodajeuništikaovojnicilj."("DrugačijemišljenjejezaNATO-vojni
cilj",Politika,25.april1999).
Moralni dualizam i korišćenje psihopatologije su uobičajene osobine ratne retorike; one se
redovno javljaju i u zavereničkoj literaturi kada treba objasniti i naglasiti zlu prirodu
"skrivene ruke". U svojoj antisemitskoj zavereničkoj teoriji Đurđević tumači "talmudsko
izopačenje ličnosti" kao "duhovno oboljenje", svojstveno jevrejskim neprijateljima Srbije i
obeleženo "krajnjim nepostojanjem osećanja za ljude i njihov bol" kao i "potpunim
izopačenjem,paranojom,ludilom,potpunomsatanizacijomduha,zverstvom".
Isto tako, pisanje u Politici o "bolesnim umovima" i "trustu bolesnih mozgova" nije samo
prostopis.Onoobjašnjavaizaštoće"borbabititeška".Uosnovimanihejskepodeleimamo
apokaliptičan ton svojstven zavereničkoj priči. Svemoćni neprijatelj je prema tom opisu na
vrhuncu snage i zato blizu ostvarenja svojih ciljeva. Ovo se vidi iz konstatacije da je Srbija
"poslednje ostrvo samostalnosti". "Krvopije" su već savladale ostatak sveta a Srbija ostaje
kao konačna prepreka. U Politikinim člancima pretpostavljena snaga neprijatelja Srbije ne
pripisuje se samo njihovom psihopatskom mentalnom ustrojstvu već i izvorima moći
kojima oni raspolažu, kao što su mediji, neograničena finansijska sredstva, tehnološka
superiornost, itd. Međutim, uprkos navodnoj tehničkoj prednosti, neprijatelj se u
protozavereničkoj teoriji predstavlja kao slab. Apokaliptičan ton paranoidnog stila, koji
proizilazi iz predstave o neprijatelju kao oličenju Zla, opasno se približava beznađu, ali se
običnotuizaustavlja.UčlancimaoratuuPoliticiapokaliptičnatemasenikadanepretvara
uobjavuneizbežnogporaza.Učlanku"Vrhunacnečoveštvaibezumlja"bombardovanjeRTS
setumačikaosimptom"nemoći"i"očaja"NATO(Politika,25.april1999).Udrugomjednom
člankukažesedajeto"kapitulantskipotez...monstrumanovogsvetskogporetka"(Radivoje
Petrović, "Drugačije mišljenje je za NATO - vojni cilj", Politika, 25. april 1999). U ranije
pomenutom citatu, Dragan Kojadinović je svoje apokaliptične predstave ublažio tvrdnjom:
"optimista sam". On je bombardovanje RTS shvatio kao konačni dokaz da Zapad "na ovom
prostorugubiratiporedsvenjihovetehnikeiporedmnogovišenovca"(Politika,26.april
1999).DragoljubMilanovićjerekaodaseuratuizmeđudobraizla"kaoiuvekisada...zna
pobednik". Svi ovi iskazi odražavaju arhetipsko verovanje u pobedu dobra nad zlom i
koriste se predstavom o tehnološki i finansijski moćnom neprijatelju čije mračne planove
remetislabijiprotivnik,kojiizlazikaopobednikzbogsvojeodanostiistiniipravdi.Uskladu
s naivnim optimizmom teorije zavere uspeh je posledica dobrih namera i zdravog duha
snagaDobra,kojećeneminovnoporaziti"složenemahinacijezaverenika".

http://www.danas.co.yu/20060527/feljton1.html

Priče o dobrim i lošim momcim

Pokušaj "patriota" da zločin objasne teorijom zavere:
OdavanjepomenažrtvamauSrebrenici

Konačno, protozaverenički diskurs, ispoljen u pisanju Politike, poseduje ključne aspekte
zavereničke retorike, naime kružni tok argumentisanja koji zavereničke tvrdnje u suštini
čini nepobitnim. U već pomenutom izveštaju o mahinacijama agencije Rader Fin, koji se
pojavio u Politici krajem 1999. godine, beskrupuloznost ove kompanije ilustrovana je
rečima njenog predsednika koji je navodno na sledeći način otkrio kako stvarno radi
njegovaorganizacija:"Pablikrilejšensagencijenisuplaćenezamoralisanje...najvažnijejeda
se jednostavnim pričama o dobrim i lošim momcima lansiraju emocionalno jaki izrazi kao
štosuetničkočišćenjeikoncentracionilogorikojibipodsećalinaNemačkuigasnekomore
u Aušvicu. To izaziva jak emocionalni naboj kojem se retko ko može suprotstaviti a da ne
bude optužen za revizionizam". (Genocid nad Srbima uz pomoć ogoljenih medijskih laži,
Politika,27.april1999).
Ovajpasusimaodlučujućuuloguuargumentacijiuovomtekstu.Tanjugovizveštajobjavljen
u Politici sadržao je prećutno poricanje odgovornosti Srba za neke dobro poznate ratne
zločine, kao što su masakri na pijaci Markale i u Srebrenici, logori u Omarskoj, etničko
čišćenjenaKosovu,itd.Ovisudogađajiučlankuoznačenikaodeomedijskemanipulacijeza
kojuseokrivljujefirmaRaderFin.Navodećirečipredsednikaoveagencije,Tanjugpriznaje
činjenicu da bi se zbog sličnosti s nacističkim zločinima poricanje nedavnih zločina koji su
izvršiliSrbimogloprotumačitikaospornoimoralnosumnjivo.Međutim,idejaotomedaje
stvar sporna ne uvodi se da bi se podrilo poricanje ratnih zločina. Ona se uključuje u opšte
zavereničke tvrdnje na način kojim se predupređuje i slabi svaka moralna kritika
"revizionističke" argumentacije. Sama činjenica da poricanje zločina može da izgleda
moralno sumnjivo ili se teško može opravdati, uzima se kao dokaz da ono što izgleda
nesporno mora da se ospori, jer je prividna nespornost sama po sebi posledica masovnog
manipulisanja.
Ovaj retorički postupak, koji je stalni sastojak pokušaja da se umanje i trivijalizuju ratni
zločinikojesuizvršilesrpskesnage,čestosenalaziuklasičnojantisemitskojliteraturikada
jerečoodbraniodnapadazbogporicanjaHolokausta.DejvidMekalden(DavidMCCALDEN)
iztakozvanog"Institutazapregledistorije"(InstituteforHistoricalReview)tvrdidaje"mit
o Holokaustu" proizveden da bi se opravdale cionističke aspiracije: "Ako možemo da
pokažemo da se "Holokaust" nije desio, Izraelci ne bi imali izgovor za lišavanje Palestinaca
njihovih prava". Na sličan način se Ratibor Đurđević u svojim delima pomno bavi
takozvanim"sindromomstrahaodJudejaca’’.PremaĐurđeviću,jevrejskizaverenicistvorili
su "mit o Holokaustu" da bi učinili prestupničkom svaku kritiku Jevreja i njihovih tajnih
akcija:"Bauktzv.antisemitizmaizgradilisucionistiposleDrugogsvetskograta.Zajednosa
njihovim sunarodnikom, zloglasnim šefom Staljinove tajne policije Lavrenti Berijom,
preuveličali su broj Jevreja preminulih u Hitlerovim konclagerima sa oko 350,000 (prema
švajcarskomCrvenomkrstu)na6,000,000.Ondasuprekomedijanazapadu,kojisujoštada
bili pod punom medijskom kontrolom, i preko Holivuda i ostalih filmskih centara u svetu -
proizveli (bukvalno) na hiljade filmova o stradanjima Jevreja u konclagerima. Na taj način
su Evro-Amerikancima isprali mozak i sve protivnike judejskih prljavština i drskosti
okarakterisalikaoljudesličnenacistima...Nazvaosamto‘Najskandaloznijimtrikomkojisu
judejciizvelinadAmerikancima’".
Stvaranje "mita o Holokaustu" posmatra se kao "deo strategije da se ućutkaju protivnici
potajnog porobljavanja evro-američkih hrišćana od strane judeo-bankara, odnosno judeo-
masonerije i njihovog Novog svetskog poretka. To je strategija... prigušivanja svake kritike
cionističkihzlodelainjihovihpodmuklihplanova".
Pozivanjemna"mitoHolokaustu"priznajesečinjenicadajeporicanjeHolokaustauočima
mnogihnedostojnapolitičkatvrdnja.Međutim,osudaporicanjaHolokaustanaovajnačinse
pretvara u dokaz u prilog reviziji istorije. Sve dok teoretičar zavere može da ubedi publiku
da su moralni stav na osnovu kojeg se njegove tvrdnje mogu kritikovati svesno nametnuli
zaverenici-idajezbogtogatajstavsastavnideozavere-svakakritikaseunapredslabiili
činineumesnom.Ovajretoričkipostupak,kojipostojikakouprotozavereničkojteoriji,tako
i u klasičnom zavereničkom diskursu, ilustruje suštinu zavereničkog okvira tumačenja.
Svaka kritika (moralna ili epistemološka) neke zavereničke tvrdnje može se tako okrenuti
naglavačkeipretvoritiudaljidokazlukavostiiprevarnosti"skriveneruke"kojakontroliše
društveneipolitičkedogađaje.Tojezatoštosesvakakritikakojadovodiupitanjeosnovne
postulateteorijezaveremožeodbacitiistimodgovorom:"Tojetačnotakokakooniželeda
misliš!".
Ranije smo ukazali na potrebu da objašnjenje, da bi se moglo smatrati delom zavereničke
kulture, treba da zadovolji dva kriterija. Prvo, treba da poseduje odlike zavereničkog stila
objašnjavanja. Drugo, treba da se oslanja na ideološku tradiciju teorije zavere. Ako
istražujemo način na koji je Politika pisala o bombardovanju, primećujemo da kod
protozavereničkih teorija nisu u celini ispunjena oba merila. Protozaverenička teorija ne
sadrži neke od bitnih crta klasičnih teorija zavere, kao što je fokusiranje na specifično
zavereničko telo. Takođe, nema aluzija, ni direktnih ni indirektnih, na zavere u prošlosti.
Ako izuzmemo povremeno pozivanje na "novi svetski poredak", u člancima u Politici nije
bilo mnogo objašnjenja koja bi ih direktno dovodila u vezu s tradicijom zavere. Nisu se
pominjala tajna društva poput masona, iluminata, ili Bilderberške grupe, a izostale su i
antisemitsketeme.
Pa ipak, u Politikinom pisanju bilo je mnogo odlika koje karakterišu teoriju zavere. Bilo je
aluzija na tajnovitost i mračne motive u svetskoj politici, zavereničkog manihejstva,
apokaliptičnogtonaikružnogtokaargumentisanja.

http://www.danas.co.yu/20060529/feljton1.html

Protiv straba, panike i defetizma

Ako uzmemo u obzir da se protozavereničko objašnjavanje pojavljivalo u srbijanskim
ozbiljnim medijima i političkom diskursu još od ranih devedesetih, onda ova pojava u
izveštavanju u vreme bombardovanja NATO sama po sebi ne bi bila vredna pomena. Bio je
to u mnogo čemu samo nastavak desetogodišnjeg trenda, i u izvesnom smislu njegova
kulminacija. S druge strane, bombe NATO ipak su donele neku promenu, jer je
protozavereničkateorijapostalaupadljivija.
Protozavereničkidiskurskojiseispoljavaouretoricirežimskihmedijaivladinihzvaničnika,
postojao je tokom devedesetih unutar srpskog ideološkog konteksta, rame uz rame s
konvencionalnijim shvatanjima međunarodnih odnosa. Od Miloševićevog dolaska na
političku scenu, političari iz opozicije, nezavisni mediji kao npr. Naša borba, Danas, Vreme,
NIN, i brojni liberalni intelektualci (recimo Nebojša Popov i Ivan Čolović) odbijali su svaku
pomisao o postojanju tajne antisrpske zavere i podsmevali se takvom načinu razmišljanja.
Karikature koje Predrag Koraksić od početka devedesetih redovno objavljuje u nezavisnim
novinama vrlo su dobar primer ismevanja zavereničkih objašnjenja. U jednoj od njih,
objavljenoj1993.godine,KoraksićjenacrtaosrpskogseljakakaoGuliverakojegsuoborilii
prikovali za zemlju "liliputanci’’ iz sveta zavereničke kulture, kao što su Davidova zvezda,
Ujka Sem, Papa i Homeini, dok Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj pokušavaju da pregrizu
lance i oslobode ga. Na jednoj drugoj karikaturi nacrtao je Miloševića i tadašnjeg
predsednika vlade Srbije Radosava Zelenovića kako sa Srbijom u rukama beže pred Ujka
Semom, Papom, Homeinijem, Hitlerom, Staljinom, pa čak i vikingom iz poznatog stripa o
HogaruStrašnom.
Koraksićeve karikature ovom prilikom treba da posluže kao ilustracija da je
protozaverenička teorija kao ključni element retorike srbijanskog režima tokom
devedesetih ipak bila samo jedno od mnogih raspoloživih objašnjenja međunarodnih
odnosa. Upravo zbog postojanja alternativnih objašnjenja koja je zastupao dobar deo
srbijanskepolitičkeopozicijeiliberalnejavnosti,pristaliceteorijazaverebilesuprinuđene
da svoje potencijalno kontroverzne tvrdnje uviju u razložnije i prihvatljivije
protozavereničkoruho.
Međutim,zavremebombardovanjaprostorzaalternativnatumačenjaozbiljnojeograničen.
Režim je nezavisne medije (Vreme, NIN, radio stanice B-92, Radio Index, itd.), koji su se
podsmevali teorijama zavere, ili ukinuo (npr. B-92) ili podvrgao strogoj cenzuri i
neformalnim pritiscima. Pravila cenzure bila su prilično nejasno definisana. Prema jednom
od njih bilo je zabranjeno širenje "straha, panike i defetizma". Kategorija "defetizma"
obuhvatala je sve što se smatralo nedovoljno "patriotskim" na liniji koju je propovedala
vlast. Sve u svemu, nezavisni mediji su se zbog cenzure ustezali da proveravaju granice
slobode govora. Većina nije otvoreno prihvatila preovlađujući protozaverenički okvir
objašnjavanja,kojijecarovaouPoliticiinaRTS-u,alisumogućnostidasedajualternativna
objašnjenjailidasepodsmevazvaničnojretoricibilevrloskučene.
Uz ove okolnosti, bombardovanje je izazvalo krah alternativnih objašnjenja, što se često
pominjekaoključnifaktorubujanjuteorijazavere.Jedinaalternativarežimskomtumačenju
konfliktatokomratabilisuzvaničnistavoviNATO.GrađaniSrbijesuseotomeobaveštavali
izemisijakojesunasrednjimtalasimanasrpskomjezikuemitovaliRadioslobodnaEvropa,
BBC,DeutcheWelle,GlasAmerikeiRadioFranceInternationale.Takođe,moglisusegledati
američki i britanski TV kanali (SKY, BBC, CNN), koji su predstavljali izvor informacija za
onaj deo stanovništva koji je mogao da ih prati na engleskom. I, konačno, srpski mediji su
redovno prenosili izjave portparola NATO Džejmija Šea (Jamie Shea) i drugih zvaničnika, s
nameromdaopovrgnuunekurukuciničnu,smirujućuintonacijupropagandeNATO.Naime,
NATO je predstavljao rat kao "humanitarnu intervenciju", davao tumačenja o "kolateralnoj
šteti" i "minimalnoj šteti po civilnu infrastrukturu" itd., što samo po sebi nije delovalo kao
umesno i verovatno objašnjenje događanja. Retorika NATO je prilično odudarala od
redovnog noćnog bombardovanja, razorene infrastrukture i civilnih žrtava. Prema jednom
ispitivanju javnog mnenja, koje je sproveo nezavisni nedeljnik Vreme negde na polovini
bombardovanja, 91 odsto ispitanika je odgovorilo da osećaju psihičke tegobe, uglavnom
strah;96odstojeizjavilodasu"zabrinutizabudućnostsvojihporodicaizemlje",dokje71
odstonjihpogađalanestašicaosnovnihkućnihpotrepština(Vreme,posebnoizdanjebr.11,
22.maja1999).TvrdnjadajeratusmerenprotivMiloševićevogrežimaaneprotivsrpskog
narodazvučalajeutakvojatmosferistrahaizabrinutostipriličnoneubedljivo.
Očigledna neuverljivost alternativnog objašnjavanja rata dovela je do pojave koju bismo
mogli nazvati diskurs sumnje. Retorika NATO sa svojim pričama o "kolateralnoj šteti",
"humanitarnojintervenciji"ili"legitimnimvojnimciljevima",izgubilajeverodostojnostčak
i u onim krugovima koji su uporno zastupali pozitivan stav prema Zapadu. Članovi
prozapadnih političkih stranaka i organizacija i liberalno orijentisane javne ličnosti počeli
su da izražavaju sumnju u iskrenost akcije NATO i preispituju motive koji stoje iza vojne
intervencije.
DiskurssumnjenijebioograničennaučesnikeRadioMosta.Sličnupodozrivostizražavalisu
novinariikomentatorigotovosvihnezavisnihdnevnihinedeljnihlistova.Onoštojevažno,
međutim, jeste to da iako u ovom tipu diskursa objašnjavanja nije bilo ni traga od
zavereničkog tumačenja, u njegovoj pozadini nalazilo se ključno pitanje "šta se stvarno
dešava?". Na ovo pitanje je retko nuđen konkretan odgovor. Međutim, sama nedorečenost
diskursa sumnje predstavljala je tihi poziv na zavereničku hermeneutiku i nagađanja o
pravim namerama Zapada. Biće da su te namere mračne, inače NATO ne bi morao da
izmišlja priču o "humanitarnoj intervenciji". U takvoj situaciji ideja o "tajnim namerama"
nekogmoćnogDrugogkojusuzagovaralirežimskimediji,predstavljalasekaoverodostojan
odgovornapitanjekojeGro(Groh)navodikaoprviuslovzapojavuzavereničkogdiskursa,a
kojesumnogiljudiuSrbijisebipostavljali:"Zaštosedobrimljudimadešavajulošestvari?".

http://www.danas.co.yu/20060530/feljton1.html

Tražen|e ta|ne sile ko|a vuče sve konce

Međutim, videli smo da čak ni protozaverenički diskurs ne daje potpuno objašnjenje.
Aludira se na tajnovitost svetske politike i neku organizovanu i smišljenu zaveru protiv
Srbije, čiji krajnji cilj je stvaranje "novog svetskog poretka". Ne daje se objašnjenje ko stoji
izatoganitikojesvetozapočeoizašto.Dajeseparcijalanodgovor,pasupotrebnedodatne
kockice da bi se sastavila celovita slika. Praznina koju je ostavila protozaverenička teorija
popunjena je zaverom svetske elite i klasičnim teorijama zavere. Drugim rečima,
rasprostranjenost protozavereničke teorije otvorila je vrata radikalnijim objašnjenjima.
Širenjem ideje da tamo negde neko vuče konce svetske politike, protozaverenička
objašnjenja rehabilitovala su osnovnu ideju teorije zavere, čime su i ostali tipovi
zavereničkihobjašnjenjapostaliprihvatljivijiiverovatniji.
Zaverenička tradicija godinama se dovodila u vezu s antisemitizmom, jer su teoretičari
zaverečestoupiraliprstomuJevrejekaonaonekojipotajnoželedazavladajusvetom.Posle
Drugog svetskog rata, ova tradicija objašnjavanja uklonjena je iz legitimnog političkog
diskursa.Nijednaodozbiljnihpolitičkihstranakanijenipomišljaladausvojiprogramkojibi
se zasnivao na tezi o jevrejskoj zaveri. Pojedinci i pokreti koji su i dalje krčmili takve ideje
potisnuti su na politički rub. Antisemitski teoretičari zavere našli su se na pogrešnoj strani
linijerazgraničenjakojarazdvajapolitičkupristojnostodzlogglasa.
I Srbija se tome prilagodila. Prema nekim novijim analizama antisemitizma u Srbiji tokom
devedesetih (kao i u većem delu posleratnog razdoblja), antijevrejska ideologija bila je
marginalan fenomen bez jakog institucionalnog ili ideološkog uporišta. Glavni zagovornik
antisemitske teorije zavere je Ratibor Đurđević, koji svoje antisemitske spise objavljuje u
Ihtus Presu, malom preduzeću čiji je sam vlasnik. Uz Đurđevića, antisemitsku zavereničku
kulturu tokom devedesetih širila je srazmerno mala grupa iz "sloja poluobrazovane
inteligencije"(npr.DragošKalajić,RadmiloMarojevićitd.),kaoiizolovanipripadnicidesnog
krilapravoslavnogsveštenstva(npr.otacŽarkoGavrilović).
Činjenica da je Đurđević morao sam da objavljuje svoje radove govori u kojoj su se meri
antisemitske ideje smatrale nečim što je izvan granica pristojnosti. Tokom devedesetih se
antisemitsko štivo uglavnom nije pojavljivalo u ozbiljnoj štampi. Ispadi antisemitske
ideologije bili su manje-više svedeni na nacionalističke i verske publikacije s ograničenim
krugom čitalaca, kao što su Logos, Glas Crkve, Pravoslavni misionar, Kruna, Glas srpski,
OvdjeiVelikaSrbija,ilinalistovepretežnoezoteričneikvazi-religijskeorijentacije,kaošto
su Treće oko i Nostradamus. Sve u svemu, uticaj ovih publikacija na javno mnjenje u Srbiji
bio je ograničen. U uticajnijoj štampi beležimo samo nekoliko pojedinačnih antisemitskih
ispada.Godine1995.uVečernjimnovostimaiPoliticiekspresobjavljenisupozitivniprikazi
jedneodprvihantisemitskihknjigaRatiboraĐurđevića,Rugobeilažiameričkedemokratije
("Nasilje novog poretka", Večernje novosti, 5. oktobar 1995; "Zavera protiv hrišćanstva",
Politikaekspres,7.oktobar1995).IuPravoslavljuje1992.godineobjavljenčlanakukojem
se Jevreji u Izraelu optužuju za proganjanje hrišćana ("Jevreji ponovo razapinju Hrista",
Pravoslavlje, 15. januar 1992). Međutim, ovo su bili izolovani incidenti. Jedini list s većim
tiražom koji je imao duži istorijat antisemitskih sadržaja je dvonedeljnik Duga. Tokom
devedesetih Dragoš Kalajić je u Dugi pisao redovnu kolumnu, u kojoj je često zagovarao
antisemitske ideje. Takođe, taj list je godinama objavljivao intervjue s raznim
predstavnicima srpske zavereničke zajednice, kao što su Radmilo Marojević, otac Žarko
Gavrilović i Spasoje Vlajić, što se nastavilo i tokom NATO bombardovanja. Aprila 1999. u
Dugijeizašaotekstkojijeotkrivaosatanističkeijevrejskeuticajenaonekojisusesmatrali
odgovornim za bombardovanje Jugoslavije: "Animozitet prema Srbima, isfrustrirana
jevrejska tetka (Madlen Olbrajt) vuče još iz detinjstva, kada su je Srbi kao Jevrejku skrivali
od fašista, spasavajući joj život. A Satani ako pomogneš, svim silama nastoji da te uništi,
uklanjajući tako kompleks sopstvene nemoći" (Mišo Vujović, "Agresija profita nad dušom",
Duga,april1999).
Zarazlikuodovihprimera,Politikasvojestranicenijeotvorilazaantisemitsketeme.Iakoje
krajem osamdesetih godina izgubila mnogo od svog kredibiliteta, Politika je ostala medij
preko kojeg su javne ličnosti i važnije institucije izražavale svoju zabrinutost zbog
povremenog pojavljivanja antisemitizma u drugim, manje uglednim listovima. Recimo,
posle objavljivanja jednog antisemitskog teksta, decembra 1994. godine, u Logosu,
teološkom časopisu studenata Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, grupa intelektualaca
izabrala je Politiku kao list u kojem će objaviti peticiju protiv antisemitskog sadržaja tog
članka (‘’Antisemitizam ili mladalačka neodmerenost’’, Politika, 28. januar 1995). Takođe,
1995. godine, posle pozitivnog prikaza Đurđevićevog spisa u Politici ekspres i Večernjim
novostima,uuvodnikuPolitikeseovitekstovipominjukaoprimerrastućegantisemitizmau
Srbiji("Kopodgrevaantisemitizam?",Politika,18.oktobra1995).NarednogdanajePolitika
objavila intervju s Acom Singerom, predsednikom Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, u
kome se ponovo kritikuju Đurđevićevi stavovi ("O ispadima antisemita mora da se povede
računa",Politika19.oktobar1995).Najzad,početkomdevedesetihPolitikajedostapisalao
aktivnostima Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva, koje je osnovano 1988. godine pod
pokroviteljstvom Miloševićevog režima i čiji su predstavnici često upoređivali sudbinu
JevrejazavremenacizmasasudbinomSrbaosamdesetihidevedesetihgodina.Ovodruštvo
nikada nije zvanično prihvaćeno od strane Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, a njegovo
delovanje mnogi su shvatali kao "funkcionalizaciju" Jevreja i njihove istorije, motivisanu
propagandističkim ciljevima pre nego iskrenim saosećanjem i solidarnošću s jevrejskim
narodom. Bez obzira na mogućnost da motivi ovog društva nisu bili sasvim iskreni, način
kakojePolitikapisalaonjegovomdelovanjubiojeusuštiniprojevrejski.Svetonasnavodi
nazaključakdaPolitika,kaonajstarijisrpskidnevnilist,kojijedecenijamabionajvišečitan
i uživao najviše poverenja, nije bio medij za šire domete zavereničke tradicije. Pa ipak,
ispostavićesedasuseujunu1999.godine,nasamomkrajuratasNATO,uPoliticipojavili
tekstovisantisemitskimsadržajem.

http://www.danas.co.yu/20060531/feljton1.html

Ko presudno utiče na svetsku politiku

Činjenica da je vodeća štampa u Beogradu redovno pratila teoriju zavere svetske elite, i da
ju je podržalo bar dvoje uglednih naučnika, govori da je ova vrsta zavereničkog
objašnjavanja dobila na ugledu i verodostojnosti i da je prihvaćena i izvan skupina na
ekstremnoj desnici, koje se tradicionalno povezuju s teorijama zavere. Jedan od načina da
teorija zavere svetske elite stekne poštovanje je da se stalno ograđuje od klasične teorije
zavere. Moguće je uspostaviti razliku između teorija zavere svetske elite (onih koje
promovišuSmiljaAvramov,MihajloMarković,GariAleniliDžonKolman)iklasičnihteorija
zavere, koje u Srbiji propagiraju osobe kao što su Ratibor Đurđević, Dragoš Kalajić ili
sveštenikŽarkoGavrilović.Prvitipobjašnjavanjapozivasenapostojećeorganizacije(Savet
zaspoljneodnose,TrilateralnukomisijuiBilderberškugrupu)kaonajezgrosvetskezavere
ineposmatraihkaotajnušifruzaskrovitoezoteričnodelovanjeJevreja,slobodnihzidaraili
iluminata. Gari Alen, Džon Kolman i drugi ne upiru prstom u jednu etničku grupu koja
navodnokontrolišeorganizacijukaoštojeBilderberškagrupa.Sdrugestrane,autoripoput
Đurđevića, kao i drugi antisemitski teoretičari, smatraju grupe kao što su Bilderberška ili
Trilateralna komisija pukim instrumentom dublje, prikrivene jevrejske zavere. Što se toga
tiče, Bilderberšku teoriju zavere ne treba nužno dovoditi u vezu s dugotrajnom tradicijom
antisemitskihteorijazavere.Ovateorija,baškaoiprotozavereničkateorija,možedaostavi
uverljivijiutisak.
Tako dakle, u teoriji može praviti razlika između teorije zavere svetske elite i klasične
teorijezavere,upraksisugranicečestozamagljene.Teoretičarzaveredelujeuideološkom
prostoru s dugom antisemitskom tradicijom, koja se ne može lako odbaciti. Karika između
"razumnijeg" lica teorije zavere i manje prihvatljive ideološke tradicije zavereničkih
predstavamožesepredočitinaprimeruknjigeTrilateralnakomisijaisnimljenograzgovora,
kojisamvodiosaSmiljomAvramovujulu2001.
U uvodu u Trilateralnu komisiju Smilja Avramov se izričito trudi da se distancira od širih
dometazavereničketradicije.Onaodbija"mistifikacijetajnihdruštava"ikaže:"Pogrešnoje
sve tajne organizacije trpati u isti koš." Tvrdi da organizacije elite treba "vrednovati i
opisivati veoma oprezno", i "sagledati otvorenim očima". Smatra da objašnjavanje
antisrpske delatnosti svetske elite traži "svestrana, multidisciplinarna istraživanja". Na isti
način, tokom snimljenog razgovora Avramov otkriva da ju je na pisanje Trilateralne
komisije podstakla potreba da "prikažem složenost ili bolje rečeno anatomiju savremenog
sveta". Ističući složenost međunarodnih odnosa ona svoju argumentaciju izmešta iz okvira
naivnihipojednostavljenihklasičnihzavereničkihobjašnjenja.
Tokom razgovora Smilja Avramov se još nedvosmislenije ogradila od klasične teorije
zavere, čak je izričito kazala da sebe ne smatra teoretičarkom zavere. Dala je svoje viđenje
raspada Jugoslavije poričući zaveru: "Ne postoji tu nikakva zavera... ja nisam pristalica
nikakvihteorijazaveraalipostojijednastvar.Osnovniprincipnakomesurešavanekrizeu
EvropiposlepadaBerlinskogzidabilojevaspostavljanjestarogstanja,odnosnostatusquo
antepreuvođenjasocijalizma...izuzevJugoslavije..."
Za Smilju Avramov, kao i za druge teoretičare zavere svetske elite, "teorija zavere" je
očiglednoetiketakojasečuvazapristaliceklasičnogzavereničkogdiskursa.Takvikaoštoje
ona vide svoj rad kao obaveštenu analizu elitnih organizacija i njihovog uticaja na
međunarodnu politiku. U pozadini njenog odbijanja teorije zavere bilo je, ponovo,
insistiranje na složenosti svetske politike i potrebi za istraživanjem ove zamršene mreže,
kada treba ispitati "konce, te veze između tajnih organizacija, špijunskih službi... gde su ti
čvorići povezani?...". Dosledno u skladu s naporom da se teorija zavere svetske elite
distancira od klasičnog zavereničkog diskursa svakako je i opšti autorski stil dela
Trilateralna komisija, koji ostavlja utisak da je bliži naučnim analizama međunarodne
politike (npr. onoj Noama Čomskog) nego klasičnoj zavereničkoj literaturi, koja sadrži
snažnekvazireligijske,mističneiezoteričnetonoveikoristiseemotivnim,čestosirovim,pa
iagresivnim,rečnikom.
Način distanciranja, sličan ovome u Trilateralnoj komisiji, jasno se prepoznaje i u
predavanjuMihajlaMarkovića,okojemjepisalaPolitika.ProfesorMarkovićseneizjašnjava
kao neko ko veruje u teoriju zavere, već umesto toga samo kaže "da se pokazalo da ima
puno istine" u "takozvanim teorijama zavere". Način kako je Markovićev stav prema
teorijama zavere prenela Politika ima važne retoričke implikacije. Prvo, vredna je pažnje
kvalifikacija "takozvane", koja prethodi upućivanju na teorije zavere. Da je rekao da u
teorijamazavereimadostaistine,priznatifilozofbiobidovedenuneugodnublizinutakvih
kao što su Ratibor Đurđević i drugi samoproklamovani teoretičari zavere. Osvrćući se na
"takozvane teorije zavere" Marković ukazuje da objašnjenja, zasnovana na spletkama
svetskeelite(skojimaseonposvemusudećislaže)nisustvarne"teorijezavere",većnešto
drugo, nešto što je dostojno uvažavanja i uverljivije. Takođe, Marković priznaje da je bio
skeptičanprema"takozvanojteorijizavere",alijepodtežinomdokazaoBilderberškojgrupi
i njenim "sestrinskim" organizacijama promenio mišljenje, jer je ustanovio da je njegov
skepticizambioplodzablude.Postavilisestvartako,očiglednerezervepremateorijizavere
društva koriste se retorički u njenu korist, kako bi se verovanje u teoriju zavere svetske
elite predstavilo kao rezultat iskustvenih opažanja i racionalnog istraživanja, a ne kao
praznoverjeilinaivnost.
Markovićevo očigledno ograđivanje postiglo je cilj. Novinar Politike B. Radivojša nije se
kritički osvrnuo na Markovićeve reči koje su se odnosile na zaveru. Njegovo tumačenje
predstavio je kao glas intelektualnog autoriteta. Zaverenička interpretacija jugoslovenske
krizeshvaćenajekaolegitimnapozicija,kojujepotvrdiojedanvrlougledanakademik,ikao
mišljenjekojezavređujedabudepomenutouuglednomdnevnomlistu.

http://www.danas.co.yu/20060601/feljton1.html
Ta|nost i moć Bilderberške grupe

LordKarington–
Načeluorganizacijekojajeizazvalajugoslovenskukrizu

Važno je istaći da se teorije zavere svetske elite lakše mogu predstaviti kao ozbiljne i
obavešteneanalize(anekaonekakvesumanuteiliparanoične"teorijezavere")upravozato
što se usredsređuju na postojeće organizacije, naročito na Savet za spoljne odnose,
Trilateralnu komisiju i Bilderberšku grupu. Uticaj tih organizacija priznaju čak i politički
analitičari i novinari koji ne dele zaverenički pogled na svet. Ovo se može pokazati na
primerima iz britanskih medija. U decembru 1999. godine Obzerver (The Observer) je
objavio tekst o tome šta se dešavalo s visokim funkcionerom Laburističke stranke Piterom
Mendelsonom (Peter Mandelson) pošto je početkom te godine uklonjen iz kabineta Tonija
Blera. Obzerver otkriva da je bivši ministar neko vreme proveo u Bilderberškoj grupi,
"međunarodnom debatnom klubu svetske poslovne i političke elite. Učesnici su lično
izabrani; štampi je strogo zabranjen pristup’’ (Anthony Barnett, "Revealed: Mandelson’s
20.000phoundsofjunkets",TheObserver,26.decembar1999).
Slično, u februaru 1999. godine, Gardijan (The Guardian) pominje članstvo u Trilateralnoj
komisiji i Bilderberškoj grupi kao važnu činjenicu i snažnu preporuku u korist Vernona
Džordana (Vernon Jordan), prijatelja predsednika Klintona: "Ali, on je političkim
mešetarenjem sebe proizveo u ‘jednog od najistaknutijih građana ove zemlje’, kako ga je
prošlog meseca nazvao savetnik Bele kuće Čarl Raf (Charles Ruff) ". Kao direktor Fordove
fondacijeiInstitucijeBrukings(Brookings),članTrilateralnekomisijeiBilderberškegrupe,
g.Džordanseviđasašestoricompredsednika,anajčešćesBilomKlintonom"(MartinKettle,
"Nervous prosecutors ask Jordan about his "best friend" Bill Clinton", The Guardian, 3.
februar1999).
U ovim tekstovima ne pominje se bilderberška zavera, ali se ipak ističu tajnost,
ekskluzivnostimoćBilderberškegrupe.Upravotasvojstvaorganizacijasvetskeelitečinila
suihtolikoprivlačnimzateoretičarezaverešezdesetihisedamdesetihgodinaprošlogveka.
KaoštojejednomprilikomprimetiokolumnistFajnenšltajmsa(FinancialTimes),"sveida
Bilderberška grupa i nije neki oblik zavere, njeni se poslovi vode tako da deluje kao da je
izvanrednodobropodražava".
Međutim,Bilderberškagrupaseubritanskimmedijimanepominjesamounezavereničkom
kontekstu.Aprila1999.godineGardijanobjavljujeizveštajizPančeva,ukojemMegiO’Kejn
(Maggie O’Kane), Gardijanova beogradska dopisnica, komentariše zavereničke teorije koje
kolaju Srbijom: "S obzirom na to da na državnoj televiziji i dalje postoji informativni mrak,
objašnjenjezatragedijunjihovezemljeprepuštenojeljudimakaoštojeAradunikMihailović
(sic!), akademik koji piše u jučerašnjoj Politici. Prema g. Mihailoviću, krizu je izazvala
"Bilderberg grupa", tajna organizacija koju čine kompanije, političari i biznismeni, s
namerom da kontrolišu Srbiju. On u najčitanijim srpskim novinama otkriva da toj
tajanstvenojgrupipredsedavalordKarington,dajeBilKlintončlanUpravnogodbora,ada
su njeni tajni članovi specijalni izaslanik Ričard Holbruk i Sadako Ogata iz Ujedinjenih
nacija."("WarinEurope:Rageunitesbatteredtown",TheGuardian,13.april1999).
Ime"Aradunik"očiglednoještamparskagreškauGardijanu,anijejasnoninakojičlanaku
Politici se poziva Megi O’Kejn. Za razliku od pominjanja Bilderberške grupe u Gardijanu i
Obzerveru,onaimeorganizacijestavljaunavodnice,sugerišućitimedajegrupaizmišljotina
(srpskih)teoretičarazavere.Uzto,opisBilderberškegrupekao"tajneorganizacijekojučine
kompanije, političari i biznismeni, s namerom da kontrolišu Srbiju" (što je najverovatnije
citat iz Politike, a ne njena sopstvena definicija) Megi O’Kejn ne poredi s tim šta
Bilderberška grupa predstavlja u stvarnosti. Tako iz njenog članka proizlazi da je
"Bilderberška grupa" zaverenička izmišljotina. Za razliku od svog srpskog kolege B.
Radivojše,MegiO’Kejnseneosvrćenatvrdnjejednogakademikakaonaozbiljankomentar
međunarodnih odnosa koji zavređuje pažnju, već ih navodi kao primer neobičnog i
nategnutogobjašnjenjakonflikta,objavljenogujednomsrpskommediju.
Primeri iz britanske štampe pokazuju da se ovi članci, objavljeni u istim novinama u
razmaku od svega nekoliko meseci, odnose u stvari na dve, u ontološkom smislu vrlo
različite, Bilderberške grupe - jedna je "stvarna" mada ne-zaverenička, a druga izmišljena i
zaverenička. Ovo dvostruko postojanje Bilderberške grupe može se objasniti time što su
uključivanjem Bilderberške i sličnih organizacija u zavereničku tradiciju šezdesetih godina
ove grupe toliko snažno povezane s teorijom zavere da je njihova veza sa stvarnošću do
izvesne mere presečena. To je imalo za posledicu da se forumi svetske elite ponekad, na
primer u izveštaju Megi O’Kejn, smatraju isključivo proizvodom zavereničke ideologije.
Međutim,važnojenapomenutidaseubritanskojštampioorganizacijamasvetskeelitepiše
ilikaoostvarnimdebatnimforumimafinansijskeipolitičkeeliteilikaoovidusavremenog
zavereničkogdiskursa.Ovagranicaseretkoprelazi,amogućnostbilderberškezaverenikad
seneuzimaozbiljno.
Situacijajedrukčijauliteraturiozaverisvetskeelite,gdeseosnovnaargumentacijaoslanja
upravo na brkanje te granice. Na primer, Smilja Avramov priznaje javni karakter grupa
svetskeelite.Tokomrazgovoraonaprihvatadasuteorganizacije"nužnost",pačakističeda
je prisustvovala konferencijama Trilateralne komisije. U Trilateralnoj komisiji ona
potkrepljuje razne tvrdnje o prirodi i karakteru aktivnosti organizacija svetske elite
pominjanjem izveštaja (Izveštaji radne grupe Trilateralne komisije, Task Force Reports)
koje objavljuju Savet za spoljne odnose i Trilateralna komisija. Time ona priznaje javno
delovanje ovih organizacija. Međutim, uporedo s ovim "bezazlenim" opisom organizacija
svetskeelite,kojinijenimalovišezavereničkiodtekstovauGardijanuoVernonuDžordanu
ili Piteru Mendelsonu, teče i sasvim drukčije predstavljanje tih grupa, gde se podvlači
njihovatajanstvenostiupletenostusvetskuzaveru.

http://www.danas.co.yu/20060602/feljton1.html

Skok od nespornog ka neverovatnom

Smilja Avramov pravi jasnu razliku između "javne predstave" o ovim organizacijama i
njihovetajnedelatnosti:"Trebaistaćidajeponekadvrloteškoklasifikovatiorganizacije,jer
u pojedinim slučajevima i jesu i nisu tajne. Njihovo postojanje nije tajna, pa ni spoljni krug
članova. Njihove su odluke tajne, i sprovode se tajnim kanalima ili indirektnim putem.
Strogo je konspirativan unutrašnji krug članova." Na sličan način se tokom razgovora
Avramov osvrće na stratifikaciju organizacija elite. Kaže da Trilateralna komisija "ima tri
kruga članova". I ponavlja da je "unutrašnji krug" najtajniji i najmračniji. Drugi krug je,
prema njenom mišljenju, "elastičniji, na jednom višem intelektualnom nivou". Značaj koji
pripisuje dvojnom karakteru Bilderberške grupe, Trilateralne komisije i Saveta za spoljne
odnose, i tajanstvenosti koja obavija "unutrašnji krug" njihovog članstva, primiče njeno
objašnjenjepolju"paranoičnog",zavereničkogstilaobjašnjavanja.Priznajućidaorganizacije
svetske elite imaju na izgled prilično "časne ciljeve" u vezi s blagostanjem i dobrobiti
čovečanstva, Avramov u nastavku dovodi u pitanje ovu pozitivnu predstavu: "Spontano se
nameće pitanje zašto tajnost u radu, ako im je cilj opštečovečanska dobrobit. Zašto
konspirativnostuodnosunačlanstvo,akosumotivisanivisokimhumanističkimidealima?"
Smilja Avramov pripisuje tajanstvenost zlim namerama, nudeći objašnjenje koje se zasniva
na zavereničkom stilu objašnjavanja. Ona svoje glavne primedbe u odnosu na zavereničke
aktivnosti organizacija svetske elite ne zasniva na sadržaju izveštaja Trilateralne komisije i
drugihpublikacijakojeusvomdelucitira,većnaonomečegaunjimanema:"Krizeusvetu
bile su stalan predmet bavljenja Trilateralne komisije i o njima su, po pravilu, sačinjavani
posebni izveštaji kao na primer o bliskoistočnoj, izraelsko-palestinskom ratu, itd. (T.F.R
Task Force Reports br. 20 i 38). Na spisku objavljenih izveštaja nema posebnog izveštaja o
Jugoslaviji, što ni u kom slučaju ne znači da se TK nije bavila tim problemom i da takav
izveštajnepostoji,alikaotajnidokument.Ustvari,Jugoslavijasenašlaufokusupažnjesve
tri organizacije o kojima je reč u ovoj knjizi. Precizno utvrđivanje datuma i mesta, gde je
doneta odluka o razaranju Jugoslavije, najvećeg zločina počinjenog u Evropi posle
holokausta,ostaćezadugotajna".
Dok precizno navođenje Izveštaja radne grupe (T.F.R.) ostavlja utisak naučnog pristupa,
pozivanje na tajna dokumenta opominje na skok mašte i prelaz od "nespornog ka
neverovatnom". Isti pristup Smilja Avramov primenjuje i pri razlikovanju "unutrašnjih" i
"spoljnih" krugova članova. U Trilateralnoj komisiji ukazuje da "spoljni krug" doduše
funkcioniše javno, ali u "strogo konspirativnom unutrašnjem krugu članova" "apsolutna
poslušnost predstavlja sveto pravilo". Kršenje lojalnosti članovi Trilaterale mogu da plate
životom-tupominjeUlofaPalmea,Dž.F.KenedijaiAldaMorakaonetakodavnežrtve.Ne
samo što se njihova nasilna smrt pripisuje opakoj zaveri - u skladu s monomanskim
zavereničkim stilom pripisivanja - već, sasvim isto kao i u slučaju izveštaja koji nedostaju,
aluzijatajnostistavljaupogonosnovnizavereničkiargument:nedostatakdokazaozaveri(o
raspaduJugoslavijeiliubistavasvetskihdržavnika)uzimasekaonesporandokazonjenom
postojanju i njenoj neprijateljskoj prirodi. Štaviše, navodna sposobnost zaverenika da od
javnosti kriju svoje planove služi tome da se pojača predstava o zaverenicima kao oličenju
moćiizlanasvetu.
Sledeći dokaz da linija razgraničenja između "razumnijih" teorija zavere svetske elite i
klasičnogzavereničkogdiskursanijejasnoucrtana,nalazimounastojanju"suvislih"autora
da trenutnu političku situaciju postave u kontekst duže istorije svetske zavere. Teorija
zavere, bez obzira da li se usredsređuje na svetsku političku i finansijsku elitu, masone ili
Jevreje,usržisadrži"zavereničkuteorijudruštva":pretpostavkudasestvaridešavajuzato
štoljudi,grupeiliorganizaciježeledasedese.Međutim,bilobineuverljivotvrditidajeova
opšta, metateorijska pretpostavka o funkcionisanju društva ograničena na određen
istorijski period. Teško bi bilo opravdati stav da su se, recimo, pre 1921. godine, kada je
osnovan Savet za spoljne odnose, stvari dešavale slučajno, dok je sve posle toga bilo
proizvod zavera. Zaverenička teorija društva, međutim, nije samo viđenje sveta kakav on u
ovomtrenutkujeste,negoikakavjeoduvekbio.Prematome,organizacijesvetskeelitekao
zavereničkatelanemoguseposmatratinitipredstavitikaoistorijskiizolovane.
Pretpostavka o istorijskom kontinuitetu zavere stvara ideološku dilemu za zagovornike
teorija zavere svetske elite. Mada se ograđuju od klasične zavereničke literature, autori
ovogtipaobjašnjavanjaprinuđenisudauistimahpriznajuistorijskiznačajranijihzavera.U
uvodu u Trilateralnu komisiju Smilja Avramov povezuje zaveru koja stoji iza sadašnjeg
zapadnog mešanja na Balkanu s celim lancem "uticaja" koji su oblikovali istoriju Srbije i
ostatkasveta:"Događalose,netakoretko,uistorijinesamomalihnegoivelikihzemalja,da
političari koji su se našli na njihovom čelu nisu bili ličnosti koje su usmeravale političke i
ekonomsketokovezemlje,negoprenosnekarikenevidljivihvlada;takojenarodneminovno
postajao objekat manipulacije. Nekadašnji visoki funkcioner obaveštajne službe SAD (CIA)
dr Džon Kolman o svojoj zemlji kaže sledeće: "Mi nismo nezavisna nacija, niti ćemo to biti,
sve dok našom zemljom upravlja nevidljiva vlada - Komitet 300". I Jugoslavija je bila
suočena sa sličnim problemima; tri puta u njenoj sedamdesetogodišnjoj istoriji njena
sudbinanašlaseurukamatajnihipolutajnihorganizacija."
Avramov nastavlja pominjanjem masona u jugoslovenskoj istoriji (koji su "aktivno
potpomogli konstituisanje Kraljevine SHS" i koji na svetskom planu "kontinuirano deluju
gotovo tri veka"), Kominterne ("avangardna organizacija svetskog proletarijata" koja je na
"petom kongresu Kominterne održanom 1924. godine" usvojila plan o "razaranju
Jugoslavije"),aunajnovijevremeBilderberškegrupe...

http://www.danas.co.yu/20060603/feljton1.html
Veliko zaniman|e za paranormalne fenomene

Gotovopolovinagrađanaverovalajeda"target"upijanegativnuenergiju:
Protestiprotivbombardovanja

Nekoliko autora je primetilo da je početkom devedesetih u srpskom društvu poraslo
zanimanje za paranormalne fenomene. Krajem ove decenije izlazilo je više specijalizovanih
listovaposvećenihparanormalnom,kaoštosuZonasumraka,DosijeX,Čudo,Trećeoko,da
pomenemo samo nekoliko. Nijedan od njih nije se rasturao preko mreže entuzijasta ili
putempretplate;prodavalisusenanovinskimkioscimaucelojzemlji.Trebaobratitipažnju
na broj ovih publikacija, posebno ako se ima na umu da su novine i časopisi u Srbiji
srazmerno skupi, pa se urednici većine listova neprestano bore s nedostatkom novca zbog
opadanjatiraža.Ovolikibrojlistovaistogžanranavodinazaključakdajepostojalotržišteza
oveteme.
Veliko zanimanje za paranormalne pojave devedesetih godina nije se ograničilo samo na
specijalizovane publikacije. Ozbiljna srpska štampa i elektronski mediji takođe su postali
otvoreniji za razne vidovnjake, proročice i astrologe, i prilično su redovno objavljivali
njihova predviđanja i proročanstva. Državna televizija emitovala je program, na kojem je
popularni astrolog Milja Vujanović - Regulus nudila jedinstvenu mešavinu astrologije,
misticizma i nacionalizma. I Politika je povremeno pisala o dostignućima parapsihologa,
pretežno ruskih. Godine 1992. se u organizaciji ovog lista u centru Sava održao veliki
paranormalni skup nazvan "prenos misaonih slika iz Novosibirska u Beograd".
Samoproklamovani "magistar bele magije" Lav Geršman je 1995. godine učestvovao u nizu
emisijanaTVPolitika"Čudaparapsihologije".Ipak,mističnimiezoteričnimtemamabiloje
u to vreme manje-više mesto u specijalizovanim rubrikama i programima posvećenim
astrologiji ili svetu ezoterije. To, međutim, ne važi za članke Gordane Knežević.
Nostradamus, broj zveri i parapsihološko ratno stanje pojavili su se juna 1999. godine u
kontekstu političkog objašnjenja, u tekstovima štampanim među mnogim drugim člancima
o(manjeneobičnim)uzrocimaiposledicamaNATOintervencije.
Pojavljivanje paranormalnih tema u Politici, i činjenica da su vaskrsle na prilično
samopouzdan način, ukazuje da teorija zavere možda i nije jedini neuobičajen tip
objašnjavanja čiji se status u srpskom društvu promenio u vreme bombardovanja NATO.
Ova očigledna promena u poimanju prihvatljivosti paranormalnih objašnjenja u ozbiljnom
dnevnom listu nije promakla Ivanu Čoloviću, koji je u ranije pomenutom tekstu u Danasu
napisao: "O broju 666 kao ‘žigu zveri’ dosta je pisano u našoj paranaučnoj i parapolitičkoj
literaturi (na primer, u časopisu ‘Nostradamus’ i u knjigama u svetu te literature poznatog
pronalazača ‘svetlosne formule’), ali ne pamtim da je o tome ranije bilo reči u Politici.
Izgledalojeda,barkadajeotojvrstiludilareč,našnajstarijilistnegubiglavu.Sadainjeni
čitaocimogudasaznajudasutrišesticesimbolantihristaidaihnjihoveslugeproturajugde
godstignu..."(Čolović,"Rokfelerisedamćelavihglava",Danas,7.juna1999.)
Juna1999.godineseujednomispitivanjunanevelikomuzorkuispitanikaispostaviloda50
odsto stanovnika veruje da će zemlje koje su učestvovale u bombardovanju zadesiti
prirodne katastrofe i epidemije koje će izazvati neka natprirodna sila da bi time podelila
božansku pravdu. Samo 11 odsto ispitanika je odbilo takvu ideju kao nerealnu. Dalje, 40
odsto ispitanika bilo je sklono da poveruje da ima neke istine u tvrdnji da "target", koji je
srpska vlast prihvatila kao simbol otpora, upija negativnu energiju koju emituju napadači.
Svega njih 6 odsto izrazilo je uverenje da je takva ideja nerazumna. Prema tome, tvrdnje
iznete u Politici možda su bile odjek šire promene u odnosu jednog dela srpske javnosti
premanatprirodnimpojavama.
Teorije zavere i priče o paranormalnim događajima često preuzimaju oblik glasina i teku
kanalimakojisutradicionalnopovezanisproturanjemglasina.Takođe,svetripojaveimaju
sklonost da izniknu u istim društvenim uslovima. Bujaju u vremenima krize i neizvesnosti,
naročitokaoodgovornakrahdrugihmogućihobjašnjenja.
U tradicionalnom istraživanju glasina posebno se obraća pažnja na proturanje glasina u
ratnovreme.Toneiznenađujeakoseuzmeuobzirdasuratovitipičanprimertraumatičnih
uslovazakojesesmatradasupovoljnizarazvojglasina.Takođe,uglavnomsesmatradasu
glasineštetnezaratnenaporeimoralstanovništva,štojezapsihologeposebanizazovdase
baveovimaspektomtogfenomena.
Pokazalo se da se jedan poseban tip glasina koje se javljaju u ratno vreme odnosi na
navodno postojanje nekog tajnog i moćnog oružja. Najčešće su glasine da se neprijatelj
domogao nekih neobičnih sredstava za vođenje rata. Takve pretpostavke spadaju u
kategoriju glasina "bauka" ili "zastrašujućih" glasina, jer su odraz straha i zebnji
stanovništva. Nojbauer navodi primer jedne takve glasine koja se proširila među ruskim
vojnicimaposleOktobarskerevolucije.Prematojglasini,Englezisučopormajmunaobučili
ratnimveštinamabudućidasusposobnijiodobičnihvojnikazatoštosu"majmuniimunina
propagandu", pa zbog toga mogu da poraze inače nepobedive boljševike. Slično, za vreme
građanskogratauNigeriji(1967-1970)stanovniciBijafresuverovalidajenigerijskavojska
razvilaoružjekojeubijanerođenudecu.BiloječakiglasinadaseNigerijcisluževešticama
kojeubijajubebetakoštoproždirusrcafetusa.
Nisu sve glasine o tajnim i često natprirodnim oružjima glasine "bauci". Šibutani pominje
glasinu koja je preplavila Englesku u proleće 1915. godine, kada se neko neobično oružje
pominjalo u pozitivnom kontekstu. Prema toj priči, u bici kod Mona nemačka konjica je
nadmudrilabritansketrupe.Dokjenapredovalapremabritanskimvojnicima,isprednjese
navodno isprečio red sjajnih anđela i omogućio Britancima da se povuku. U tom slučaju
priča o božanskoj intervenciji služila je kao glasina "puste želje", kao jedna često neobično
optimističnaprocenaiinterpretacijadogađajazakojusemožerećidaizražavanadeiželje
stanovništva.

http://www.danas.co.yu/20060605/feljton1.html

HHHTeHeraNHHHHHHHH HrHHHHrHTezi HeH

RzsudčvRvskovsprždsnčj tćkč
čpa nzžsvrRuj ždrJ rzprR. vsa zpsgpr. čgj tžutgj prtžra včnr. a sžzskčpržj
učždčpzrj utsćsčtj us; Msvprvsa kdsgvčždsa a čnj svdrtutrdstdskččot. vosJ rzp
žtužkčnždvčgvscdg8. i gUrvčntdvsa dzžča )zgvdra kčpžrutčgzćsktč. utsćj č
tj us; Msvprvsa drJ vpa prutroždgodprosvsKučžroj pra čUvččo ta rvččtj J pr8
ždgčtrvčvčžvčgj dpvčnr. čdrtsćvčn. vvpkčprutrg. sz. sntvsKržgtra rvrvj kr)
gčovrkdsgvčždstj ur; Mvsžj szrprosvsutsa rtnzžsvčdpvča čtj J pj j t sps
orgroržrdsi )zčutrvčcdčUržrč rzčovsdsučždčpvprtj ur; M8t spča pručćrzožr
širi priča o moćnoj elektronskoj napravi koju su razvili Rusi. Ova "glasina" nije nastala
spontano, pustio ju je u opticaj ruski nacionalistički političar Vladimir Žirinovski tokom
svoje posete u Jugoslaviji početkom 1994. godine. Zanimljivo je da glasine o smrtonosnom
oružju Žirinovskog i priča koja je procurila o Grupi 69 nisu bili nepovezani događaji. O
postojanju Grupe 69 javnost je obaveštena kao odgovor na "glasine" o ruskom
"elektronskomoružju".
TokomkratkeposeteuSrbijiiCrnojGoriufebruaru1994.godineVladimirŽirinovski,lider
ultradesničarske ruske Liberalno-demokratske stranke i poznati antisemitski teoretičar
zavere, ispričao je jednu prilično neobičnu stvar. Na konferenciji za štampu u Podgorici
Žirinovski je otkrio da poseduje "novo oružje" koje može da "spase slovenstvo i pomogne
Srbima da se odbrane od terorističkog zapada" ("Žirinovski iz našeg sokaka", Vreme, 7.
februar 1994). Objasnio je da: "Niko na svetu nema tako moćno oružje, a reč je o
elektronsko-laserskomoružjukojesemožeupotrebitiiizzemljeiizvazduha.Zasobomne
ostavlja ništa živo, ali posle njegove upotrebe nema zračenja ni posledica kao od atomske
bombe. To je u stvari ekološko oružje koje ne želimo da upotrebimo ako ne budemo
prinuđeni."
Žirinovski je nastavio da će oružje "elipton" testirati ruski oficiri koji su "odani njemu" na
"malomprostoruuBrčkom".Probaćebitidovoljnoubedljivada"ohladiglaverukovodilaca
uzapadnimprestonicama".
Dok su se srpski nezavisni mediji, kao što je Vreme, podsmevali Žirinovskom i njegovim
pričama o "eliptonu" (npr. "Žirinovski iz našeg sokaka", 7. februar 1994; "Elipton u noši",
21. februar 1994), prorežimske novine odnosile su se prema njegovom doprinosu srpskoj
borbi protiv "terorističkog zapada" s većim uvažavanjem. Iako su ovi mediji uglavnom
ignorisalisamuposetuŽirinovskog(kojijebiopovezanstadavrlonapadanimlideromSRS
Vojislavom Šešeljem), priča o "eliptonu" dobila je izvesno medijsko pokriće. Politika je, na
primer, pomno propratila konferenciju za štampu koju je u vreme posete Žirinovskog
održala marginalna desničarska Stranka srpskog jedinstva, koju je osnovao Željko
Ražnatović Arkan. Konferenciji za štampu je uz Arkana prisustvovao i Aleksej Vidnjenkin,
zamenik predsednika Liberalno-demokratske stranke Žirinovskog. Glavna tema bio je
"elipton". Vidnjenkin je objasnio, a Politika prenela, da je to oružje napravljeno na bazi
"spajanja protona i neutrona na visokoj temperaturi". Žirinovski je "elipton" navodno dao
Arkanu,"aovajćegaaktiviratiakovelikesilebombardujusrpskegradove".Arkaninjegov
ruski gost takođe su objasnili da je "elipton" u tajnoj laboratoriji konstruisao neki ruski
profesorstrojicomsvojihsaradnika(Politika,5.februar1994).Četiridanakasnije,Politika
je dvadesetak redova jedne kolumne posvetila još jednoj konferenciji za štampu Stranke
srpskog jedinstva, na kojoj je bilo rečeno da će se "elipton" proizvoditi u Šapcu, u firmi u
vlasništvulokalnogfunkcioneraSSJTomislavaSimića(Politika,9.februara1994).
NiujednomodovadvatekstauPoliticinijebilonikakvogskepticizmauodnosunatvrdnje
koje su se čule na ove dve konferencije za štampu, niti se u pristupu ovoj temi osećala bilo
kakva ironija, koje su bili prepuni opozicioni mediji. U kratkim prilozima (u gomili drugih
sličnih napisa koji su izveštavali o aktivnostima minornih političkih stranaka) samo je
preneto šta su Arkan i Vidnjenkin rekli na konferencijama za štampu. Međutim, nekoliko
nedelja kasnije Politika je na stranicama koje su posvećene nauci istraživala temu o tajnim
oružjima.Učlanku"Dalipostojiruskotajnooružje?Topsaneutronskimčesticama"Stanko
Stoiljković je pokušao da u opštijim crtama opisuje mogućnosti elektronskog ratovanja
(Politika,20.februar1994).NjegovaanalizasezasnivalanaknjiziNaučno-tehničkiprogresi
naoružanje, koju je 1981. godine napisao bivši general-pukovnik jugoslovenske vojske dr
Zlatko Rendulić. Stoiljković je u svom članku izrazio izvesnu sumnju u primenljivost
elektronskogratovanja.Ukazaojedajetooružjeupočetkubilokonstruisanodabidelovalo
u svemiru, pa se kao takvo ne bi moglo lako prilagoditi atmosferskim uslovima. Međutim,
svojerazmišljanjejezavršiopitanjem"Štasesadadešava?".Pitanjejeostalobezodgovora,
ostavljajući otvorenom mogućnost da su ruski naučnici uspeli da prevaziđu probleme na
koje su nailazili drugi istraživači, i stvarno uspeli da konstruišu ovu sofisticiranu vrstu
oružja. Takav kraj i nije toliko neočekivan ako se ima na umu da je Stanko Stoiljković,
urednikrubrikezanaukuuPolitici,biodvegodineranijeglavniorganizatorskupauCentru
Sava"prenosmisaonihslikaizNovosibirskauBeograd",kojijekasnijeveličaokaopotpuni
uspeh.
Uverljivost tvrdnje o moći "eliptona" ozbiljno je uzdrmana samo nekoliko nedelja pošto je
Žirinovski razglasio da takvo oružje postoji. Krajem februara Vreme otkriva da "Elektron",
šabačka firma koja bi navodno trebalo da proizvodi novo elektronsko oružje, zapravo
proizvodidečjunošupoznatukao"svirko"kojazasvirautrenutkukadtečnostdodirnedno
("Elipton iz noše", Vreme, 21. februara 1994). Odgovarajući državni organi su ignorisali
tvrdnjeruskihpolitičaraiSSJ,anisuispitivalinimogućnostdalibiprivatnafirmaizŠapca
bilaustanjudaproizvodi"najmoćnijelaserskonaoružanjenasvetu".

http://www.danas.co.yu/20060606/feljton1.html

Upozici|i pripisivano služen|e nepri|atel|ima

NaudaruMiloševićevepropagande:
MadlenOlbrajtsaopozicionarima

Važan razlog zbog koga se verovanje u mračne međunarodne zavere nametnulo s takvom
snagomiuverljivošćuusrpskojpolitičkojkulturibiojeutomeštoovakvavrstaobjašnjenja
predstavljazgodanikulturnodostupanokvirobjašnjenjaukomejepostojalajednostavnai
koherentna priča o međunarodnoj izolaciji i sukobu sa zapadnim političkim savezom. U
savremenom svetu, sklonost ka teoriji zavere se tipično (ali ne isključivo) može naći u
društvima (kao što je, na primer, Bliski istok) ili u političkim pokretima (Društvo Džona
Berča, Slobodarski lobi, Međunarodni akcioni centar, itd.) koji se na neki način osećaju
marginalizovanim ili ugroženim postkomunističkom stvarnošću kojom dominiraju SAD.
Širom sveta, kritičari zapadne vojne, ekonomske i diplomatske suprematije, kao i oni koji
žele da ospore značaj liberalno-demokratskog političkog diskursa, često svoje strahove i
nezadovoljstvoprojektujuuopštutezuozaveri.UtomsmisluSrbijaukasnimdevedesetim,
osiromašena dugotrajnim međunarodnim sankcijama i pod pretnjom napada NATO,
predstavljala je idealno uzgajalište za zavereničku kulturu. Uz to, međunarodni aspekt
jugoslovenske krize razotkrio je značajnu antizapadnu dimenziju srpskog nacionalističkog
diskursa,kojiusvomjezgrusadržipredstavuoantisrpskojzaveri.
S obzirom na to da je sukob sa Zapadom bitno doprinosio širenju zavereničkih shvatanja u
srpskom društvu, moglo se očekivati da će poboljšanje odnosa između Srbije i
odgovarajućih međunarodnih struktura uticati na mesto i značaj zavereničke kulture.
Događaji iz oktobra 2000, koji su doveli do pada dvanaestogodišnjeg režima Slobodana
Miloševića pružili su priliku da se proveri ova teza. Smena vlasti u Srbiji smesta je
promenilameđunarodnipoložajzemlje.Nekada"država-parija",Srbijajenaglopreplavljena
obećanjimafinansijskepomoćiiponudamazačlanstvouraznimmeđunarodnimpolitičkim
iekonomskimorganizacijama.Mnogeodovihorganizacija,uključujućiOEBS,Svetskubanku
i Međunarodni monetarni fond, Miloševićevi mediji stalno su predstavljali kao produžene
ruke antisrpske zavere. Takoreći preko noći, međunarodna izolacija kao nevolja koju je
trebalo objasniti i koja je porađala zaverenička objašnjenja, nestala je s političkog dnevnog
reda...
Važna osobina zavereničkog pogleda na svet je manihejski pogled na politiku. Teoretičari
zavere često tumače svakodnevnu političku borbu kao bitku između nepomirljivih snaga
Dobra i Zla. Kao posledica toga, u društvima kojima dominiraju zaverenička shvatanja, na
političkeraspravesegledakaonasukobizmeđupravainepravaiobračunizmeđumoralnih
krajnosti.
PosleratasNATO,srpskompolitičkomarenomdominiraojeduhzavereničkogmanihejstva.
U očima režima i njegovih medija politička sfera bila je podeljena između dijametralno
suprotstavljenihalternativa.Najednojstranibilajesuperiorna,slobodoljubivairodoljubiva
opcija koju su oličavali "herojski" napori Slobodana Miloševića u borbi protiv "novog
svetskog poretka". Na drugoj strani, u koju su spadali svi oni koji nisu bespogovorno
podržavali Miloševića i njegov režim, bili su "kolaboracionisti", koji su se smatrali
nastavljačimaagresijeNATOidrugihzapadnihimperijalista.
U režimskim medijima, srbijanske opozicione stranke redovno su se nazivale
"marionetskimpolitičkimstrukturama"i"produženomrukomagresora",čijisusvakipotez
inspirisali "mentori" iz Vašingtona ili Brisela. Na prijemu priređenom avgusta 1999. u čast
predstavnika srpske dijaspore, Milošević je lično napao opozicione partije zato što
"podrivaju stabilnost zemlje i ostvaruju ciljeve NATO alijanse" i tvrdio da će "patriotizam i
ljubav prema domovini pobediti izdaju" i da će "dobro trijumfovati nad zlom" (navedeno u
"SrpskirazgovorMakijavelijaiMonteskjea",Vreme,14.avgust1999).
Uprvimmesecimaposlebombardovanja,srpskaopozicijapokušavalajedaseneobazirena
stalne napade u državnim medijima i otvoreno je zastupala reformistički, prozapadni
program. Decembra 1999. nekoliko predstavnika srpske demokratske opozicije, među
kojimasubiliiVukDrašković,ŽarkoKorać,DragoljubMićunovićiVesnaPešić,srelisuses
jednim od najomraženijih zapadnih političara, državnim sekretarom SAD Madlen Olbrajt, u
pokušaju da ishode ukidanje sankcija protiv Srbije. Vuk Drašković, vođa Srpskog pokreta
obnove, čak je Olbrajtovoj poljubio ruku kao znak džentlmenske učtivosti koji ga je lako
izložiognevuMiloševićevepropagande.Izaotvorenoprozapadnestrategijeopozicijestajalo
je uverenje da se srpsko javno mnjenje neće moći obmanuti paranojom koju su podsticali
prorežimskimedijiidaćeverbalninapadinaopozicijuizazvatijavnonezadovoljstvokojeće
kulminirati u masovnim protestima protiv režima (Dragoljub Mićunović u "Da li su mogući
fer izbori", Vreme, 21. avgust 1999). Međutim, izostao je očekivani revolt u odbranu
opozicije.Umestotogajavnopokazivanjeprozapadnihosećanjasamojedalosnagulovuna
vešticeuvidu"NATOplaćenika".
PrizoriDraškovićeve"intimnosti"sgđomOlbrajtstalnosuseponavljalinasrpskojdržavnoj
televiziji, često usporeni i praćeni vulgarnim insinuacijama. Januara 2000, Ivan Marković,
jedan od lidera JUL, rekao je da "građani Srbije, a i moćni voajeri iz sveta, ovih dana uživo
gledaju basnu o tunjavom vuku i zlom prasetu" ("Drašković želi sebe da promoviše u
plaćenog izdajnika", Politika, 10. januar 2000). Istoga dana, u uvodniku Borbe, (odmah
preštampanomuPolitici)pisaloje:
"Tako su se sreli Vuk Drašković i Medlen Olbrajt. On, sa nadom da mu ona i njena vlada
moguomogućitidadođenavlastpolitičkimilinasilnimputem,uzavisnostivećodtogakoji
bude ocenjen kao brži i efikasniji. A Madlen Olbrajt s nadom da je našla igrača koji će
pristati da amnestira Nato u ime srpskog naroda... dakle interes je obostran. Drašković -
očekuje vlast i nudi amnestiju. Olbrajt - očekuje amnestiju i nudi vlast. Dva čista
ravnopravna i prljava interesa." ("Odabran da amnestira Nato od zločina", Politika, 10.
januar2000).

http://www.danas.co.yu/20060607/feljton1.html

Koštunica kandidat u|edin|ene opozici|e

Besprekornapatriotskareputacija:
VojislavKoštunicakaokandidatDOS

Mesecima posle njegovog susreta sa Madlen Olbrajt, slike Draškovića kako ljubi "krvavu
šapu"redovnosuseprikazivalekaovrhunskidokazsaradnjeizmeđusrbijanskeopozicijei
Zapada. Neobaziranje opozicije na raširena antizapadna osećanja ozbiljno je podrivalo
utisak o legitimnosti demokratske političke opcije. Preovlađujuće raspoloženje među
biračimabilajeapatija.Jedinadvapolitičkaizbora,podjednakoneprivlačna,kojisuizgledali
dostupni,bilisuilipostojećirežim-kojijepredlagaoočuvanjenacionalnogponosapocenu
siromaštva i ekonomske nestabilnosti - ili opozicija - koja je obećavala demokratizaciju i
ekonomski razvoj u zamenu za ono što je izgledalo kao otvorena kapitulacija pred NATO i
Zapadom. Najrasprostranjeniji stav, koji je održavao status quo i doprinosio nastavljanju
Miloševićeve vlasti je bio "da su jedni loši kao i drugi", a pratilo ga je opšte razočarenje u
pogleduizgledazasuštinskepolitičkepromene.
Nezavidan položaj u kome se našla srbijanska opozicija postao je naročito naglašen jula
2000. godine, kada je režim raspisao predsedničke izbore. Prvi put posle 1992. godine
izbori su podrazumevali neposredan obračun između Miloševića i kandidata opozicije.
Pokazalo se da je nalaženje pogodnog izazivača vrlo težak zadatak za tek ujedinjenu
opoziciju u Srbiji. Nezavisna istraživanja javnog mnjenja pokazivala su da se 30 odsto
biračkogtelasastojiodtvrdihpodržavalacaopozicijekojićeglasatizanjenogkandidatabez
obzira na kandidatov identitet ili politički profil. S druge strane, Milošević je mogao da
računanapouzdanupodrškuoko33odstobiračkogtela.Ostalih37odstobilisuravnodušni
i apatični birači koje je opozicija morala da pridobije da bi osigurala pobedu nad
Miloševićem. Međutim, nijedan od dvojice glavnih pretendenata na opoziciono vođstvo, ni
VukDraškovićniZoranĐinđić,nijemogaodaprodremeđuneopredeljenebirače.Glavnaje
teškoćabilautomeštosuimalispornupatriotskureputaciju.Đinđićjepobegaoizzemljeza
vremebombardovanja,štosurežimskimedijipredstavljalikaonepatriotskiiizdajničkičin.
SrežimskompropagandomupunomjekuteškobibiloubeditinaroddaĐinđićnijepobegao
od bombi NATO već od službi bezbednosti koje su nameravale da ga ubiju. S druge strane,
Drašković je imao "neoprostivi" susret s Madlen Olbrajt. Popularnost oba ova opoziciona
vođaverovatnobisesmanjivalasasvakimdanompredizbornekampanje,imajućiuviduda
bikandidaturadoveladojošžešćihiusredsređenijihnapadadržavnihmedija.
Zanimljiv rezultat koji je proizašao iz nekih ispitivanja javnog mnjenja u leto 2000. godine
bio je to što je 40 odsto ispitanika izjavilo da bi oni glasali za opoziciju kad bi kandidat bio
VojislavKoštunica.OvajjebiovođatadasrazmernomaleDemokratskestrankeSrbije,koja
je na poslednjim izborima na kojima je učestvovala dobila samo 6 odsto glasova. Uprkos
tome Koštunica se iznenada pojavio kao poželjan kandidat ujedinjene opozicije. Štaviše, u
oko 40 odsto glasova koje je privukao Koštunica, nalazio se do tada neviđen prelazak
glasovasMiloševićevestranečijajepodrškaubiračkomteluspalanasvega28odsto("Zreo
za kandidata", Vreme, 5. avgust 2000). Glavna osobina koja je Koštunicu razlikovala od
ostalih opozicionih vođa i koja mu je omogućila da otima Miloševićeve glasače bili su
njegovabesprekornapatriotskareputacijaičvrstoibeskompromisnoantizapadnodržanje.
Iako vođa DSS nije bio omiljeni izbor ostalih opozicionih lidera, postalo je očigledno da je
njegova kandidatura neminovna. Tokom cele poslednje decenije XX veka Koštunica i DSS
zastupali su politički program zasnovan na idejama rodoljublja, tradicije i nacionalnog
ponosa. Ruku pod ruku s takvim konzervativnim i nacionalističkim programom išao je jak
skepticizam u odnosu na Zapad. Ovaj poslednji vid Koštuničine političke orijentacije bio je
očigledanizavremebombardovanja,kadajepostaožestokkritičarvojneintervencije.Štoje
još važnije, Koštuničino antizapadnjaštvo često se izražavalo na način koji je ličio na
zvaničnuvladinuretoriku.Kaoposledicatoga,KoštuničinaDemokratskastrankaSrbijebila
je među malim brojem autentičnih opozicionih organizacija u Srbiji čija su se saopštenja
objavljivala u režimskim medijima, uključujući Politiku i državnu televiziju. U Politici se
pogledimaDSSobičnodavalonekolikokvadratnihcentimetaraprostora,najčešćenastrani
14 u nizu ostalih sličnih stavova i saopštenja u kojima se izražavalo negodovanje zbog
intervencijeNATOigdesehvalilahrabrostVojskeJugoslavijeisrpskognaroda.

http://www.danas.co.yu/20060608/feljton1.html

Patriotizam kao politički kapital

Neočekivanuspeh:
Vojislav Koštunica pobedio je Slobodana Miloševića u prvom
krugu

U saopštenjima DSS, kao i u državnoj propagandi, redovno su se suprotstavljale "stvarne"
namere bombardovanja NATO s njihovim navodno humanitarnim ciljem. "Stvarni" motivi
koje je DSS razobličavala u svojim saopštenjima bili su, naravno, mnogo mračniji i
podrazumevali su čak porobljavanje Srbije: "Sistematsko bombardovanje Nato avijacije
mostova, pruga i industrijskih objekata, udaljenih od Kosmeta, jasno govori da Vilijemu
Džefersonu Klintonu i njegovim evropskim satelitima nije cilj rešenje kosovskog problema,
koji su sami stvorili, niti zaštita kosovskih Albanaca koje su oni najviše ugrozili. Pravi cilj
ovih bombardovanja jeste da se Srbija ekonomski unazadi na duži rok i tako svede na
zaostalu američku polukoloniju, nesposobnu za svaku aktivniju ulogu u međunarodnom
životu. Ono što je čovek koji sramoti ideju demokratije izgubio iz vida jeste ogromna
otporna snaga srpskog naroda o čemu svedoči i treća nedelja rata koji najveća svetska sila
neuspešno vodi protiv tog naroda, kaže se u saopštenju DSS" ("Cilj agresora je da unazadi
Srbiju",Politika,11.april1999).
Madasuovasaopštenjaredovnopominjala"osvajanjesrpsketeritorije"kaocilj"nasrtajana
jednumalunezavisnuzemlju"(npr."Monstruoznoubijanjealbanskihizbeglica",Politika,16.
april 1999) i govorila o "okupaciji naše države kao kičme Balkana" ("NATO sejači lažne
demokratije", Politika, 31. maj 1999), pretpostavljene skrivene pobude NATO ponekad su
obuhvatale uništenje srpskog naroda. Posle bombardovanja poslovnog centra "Ušće", u
saopštenjimaDSStvrdilosedaNATOnamernouzimazaciljevesrpskecivile,kaoštoječinio
kada je navodno raketom gađan prvi sprat zgrade koja ima 23 sprata s očiglednom
namerom da prilikom njenog rušenja niko ne ostane živ ("Čudovišna maštovitost NATO i
SADuzločinima",Politika,22.april1999).Ovajargumentsekoristiodabiseustvrdilodaje
pravi cilj kampanje NATO, koju su orkestrirali "Madlen Olbrajt i njoj slična stvorenja",
"zatiranje celog jednog naroda" ("Smišljeno ubijaju srpske izbeglice", Politika, 23. april
1999).BesDSSnijeseograničavaona"stvorenja"međuameričkimliderima,većseširiona
ceo američki narod: "Ono što danas Srbi osećaju prema američkoj naciji, neopravdano ali
razumljivo ne izdvajajući manjinu koja je digla glas protiv američkog državnog terorizma,
jesu gađenje, mržnja i prezir. Ta osećanja će nadživeti i rat i karijere političara, aktere
današnjetragedije"("Klintonbezmorala",Politika,17.april1999).
PretpostavljenaželjaNATOdauništiSrbijuinjennarodopisivalaseuDSSprostokaokorak
kavladavininadcelimsvetom.Početkomaprila1999.KoštunicajedaointervjuNedeljnom
telegrafu u kome je osudio "kombinaciju imperijalizma i totalitarizma" SAD usmerenu na
zadovoljenje "potrebe da se osvajaju nova područja i svet uređuje na novi način" (Nedeljni
telegraf, 7. april 1999). Konkretniji motiv za bombardovanje na koji je Koštunica ukazao
čitaocima Nedeljnog telegrafa, bio je američki "pohod na istok i primicanje nečemu što
predstavlja važan poligon budućih ratova, sukobljavanja i sučeljavanja, a to je kaspijska
nafta".
Isto kao i režimska propaganda, Koštuničina stranka mnogo je polagala na pojam masovne
manipulacije, čiji je cilj navodno bio da prikrije kolonijalne, pa čak i genocidne namere
Zapada. Na jednoj konferenciji za štampu u aprilu 1999. Koštunica je uporedio NATO s
nacističkom Nemačkom i tvrdio da politiku odmazde prema civilnim ciljevima "prate
neviđene medijske manipulacije i najprovidnije laži. Pošto dosadašnje bombardovanje
predstavlja politički i vojni neuspeh, u Briselu se sve više izmišljaju progoni, egzekucije,
masovne grobnice, koncentracioni logori i silovanja. ("Agresori primenjuju strategiju
nacista-odmazdunadcivilima",Politika,20.april1999).
U ovim nastupima, isto kao i u većini ostalih saopštenja, sudbina albanskih izbeglica ili se
ignorisala ili se pripisivala bombardovanju NATO ili najčešće prikazivala kao proizvod
zlonamernemedijskemanipulacije,stimdaseprikrijuamerički"pravirazlozi".
VažnaposledicatematskesaglasnostiizmeđuKoštuničinogobjašnjenjaintervencijeNATOi
onogakojisemogaonaćiusrpskojrežimskojretoricibilajeutomeštorežimskimedijinisu
moglilakoosporitiKoštuničinpatriotizam.Neokaljanipatriotskikredibilitetobezbeđivaoje
Koštunicidragocenpolitičkikapital.Njegovoantizapadnjaštvonijesesamosvidelojednom
delu glasača za koji je ideja međunarodne antisrpske zavere predstavljala uverljivo
objašnjenje intervencije NATO, već je i Koštunicu činilo imunim na redovne napade
Miloševićevih medija kojima su bile izložene druge opozicione vođe. Čak ni Miloševićeva
propagandna mašina nije mogla da ubedljivo tvrdi da je Koštunica "agent NATO" ili
"plaćenik".Tojepostalojasnozavremeizbornekampanje,kadasenajvećideopropagande
nadržavnimmedijimavrteookopriličnonejakihličnihuvreda,kaonaprimerdaKoštunica
nema dece (argument koji se koristio protiv Vuka Draškovića u više navrata tokom
devedesetih i koji ima nešto snage u patrijarhalnom srpskom društvu) ili da je ljubitelj
mačaka, što je trebalo da opozicionog kandidata predstavi kao ekscentrika i pustinjaka.
Međutim, čak ni Koštunica nije mogao da u potpunosti izbegne gnev ekstremista. U toku
izborne kampanje u centru Beograda pojavio se grafit "Koštunica sin Jevrejke" dok je lice
Koštunice na jednom velikom bilbordu na Slaviji bilo isprskano sprejom u obliku Davidove
zvezde.
http://www.danas.co.yu/20060609/feljton1.html
Drastična promena uređivačke politike

KakojepočeoratuBosniiHercegovini:
SmiljaAvramov

Koštuničina neočekivana popularnost i politički uspeh u jesen 2000. mogu se objasniti
njegovom sposobnošću da prevaziđe radikalni dualizam koji je dominirao srbijanskom
politikomutovreme.Zarazlikuoddrugihopozicionihpolitičara,Koštunicajeprezentovao
ideju društvene i političke reforme na način koji nije štetio nacionalnoj i patriotskoj
uverljivostiantimiloševićevskogpolitičkogfronta.Unjegovojjavnojličnostiuspelesudase
sklope ideje demokratije i umerenog nacionalizma, reformizma i tradicionalizma. Što je
najvažnije, nova politička klima i poboljšanje odnosa između Jugoslavije i međunarodne
zajednice, proizašli iz političkih promena u oktobru 2000, brzo su doveli do znatnog, iako
nepotpunogmarginalizovanjazavereničkogdiskursaobjašnjavanja.
Jedna od neposrednih posledica narodne pobune u oktobru 2000. godine bilo je
"oslobođenje"medijapoddržavnomkontrolom,kojisudospeliurukenezavisnihsindikata.
Veća sloboda štampe dovela je do drastične promene uređivačke politike. Ksenofobične i
paranoidne teme koje su bile u srži Miloševićeve propagande u velikoj meri su nestale sa
stranica Politike i iz Dnevnika na srbijanskoj državnoj televiziji. Prošlo je vreme dugačkih
uvodnika, koji su svakodnevno otkrivali "dokaze" o postojanju antisrpske zavere kojom se
upravlja iz Vašingtona ili Brisela, o imperijalističkim ambicijama SAD ili o izdajništvu
opozicije. Politika, RTS i drugi mediji naglo su se počeli baviti diplomatskim aktivnostima
novog političkog vođstva, hvaleći poboljšane odnose između Srbije i međunarodne
zajednice.
Analize srbijanske štampe koje je beogradski Medija centar sprovodio posle oktobra 2000.
dosledno su pokazivale da su mediji počeli da ispoljavaju blagonakloniji odnos prema
Zapadu. Na primer, analiza sadržaja srbijanskih elektronskih i štampanih medija za maj
2001.posebnoseusredsredilanaprikazivanjeSADinjihovevlasti.Ovaanalizajeurađenau
jednom posebno osetljivom periodu srpsko-američkih odnosa, u vreme kada je Bušova
administracija najavila da će bojkotovati predstojeću donatorsku konferenciju za
Jugoslaviju. Sporna tema bila je oklevanje Jugoslavije da izruči Miloševića Hagu.
Diplomatska napetost nije oživela antizapadna osećanja koja su obeležila Miloševićeve
godine. Umesto toga pominjanje SAD i vlasti u toj državi ostajalo je uglavnom neutralno.
Umesto da umanjuju značaj ovog događaja ili da kritikuju američku vladu, mediji su
naglašavalipotrebuzapomirenjemisaradnjom.Ustvari,jedinaotvorenakritikaSADutom
periodu pojavila se u analizi kontroverznog raketnog plana odbrane koji je tada predlagao
DžordžBuš.
Nastupanje nove političke stvarnosti doprinelo je marginalizaciji pojedinaca koji su širili
teoriju zavere u toku prethodnih godina. Mnogi strani "junaci" srpske borbe protiv novog
svetskogporetkaimnoge"ugledne"medijskeličnosti,kaoštosubilibelgijskinovinarMišel
Kolon, koji je mnogo pisao o manipulisanju medijima, ili nekadašnji ministar pravde SAD
Remzi Klark, nisu se više hvalili na televiziji i u novinama. Smilja Avramov, Spasoje Vlajić i
drugi domaći pregaoci na polju zavereničke kulture doživeli su sličnu sudbinu. Smilja
AvramovvišenijebiladobrodošaogostuvelikojcrnojkožnojfoteljistudijatelevizijePalma,
u kojoj je ranije provodila sate mudrujući o budućnosti novog svetskog poretka i
razotkrivajućitajnemahinacijesvetskeelite.
Međutim,biojejošpotrebaniperiodprilagođavanja.Politikaje11.decembra2000.objavila
članak "Kako je počeo rat u Bosni i Hercegovini", obaveštavajući svoje čitaoce o okruglom
stolu na kome su učestvovali Smilja Avramov i drugi dobro poznati teoretičar zavere,
istoričar Milorad Ekmečić, poznat po svojoj obuzetosti ulogom masona u istoriji moderne
Evrope.DoprinosSmiljeAvramovovojdiskusiji,zakojiseučlankukažedajebio"saslušan
sa velikom pažnjom", razotkrivao je postojanje "strateškog savezništva novog svetskog
poretka sa radikalnim islamizmom" i ponovo se bavio nekim temama tipičnim za teoriju
zavere svetske elite. Isto kao u svojoj Trilateralnoj komisiji, Avramov je podvlačila značaj
savezništva SAD i Vatikana. Međutim, objavljivanje ovog teksta bilo je značajno samo kao
opomena da se zaostavština Miloševićevog režima ne može izbrisati preko noći. Sve u
svemu,SmiljaAvramov,sadavećzašlaudevetudecenijuživota,sklonjenajeu"penziju"bar
štoseozbiljnihmedijatiče.
Marginalizacija zavereničkog govora pogodila je i Spasoja Vlajića. U razgovoru obavljenom
decembra 2000, pronalazač "svetlosne formule" i samoproglašeni glasnogovornik "Grupe
69", priznao je s nešto tuge i iznenađenosti da mu se novinari sve ređe obraćaju. Vlajićevo
medijskoprisustvosvedenojenakolumnuumarginalnommagazinuTrećeokoiknjigekoje
idaljepišeiobjavljuje.
Zanimljivo je, međutim, da ni Vlajić ni Avramov nisu ispoljili nezadovoljstvo novom
političkom stvarnošću. U razgovoru jula 2001. Smilja Avramov je tvrdila da su političke
promene u Srbiji bile "nužne". Spasoje Vlajić, čije knjige dosledno izjednačavaju Zapad sa
Satanom, zahvaljivao je Bogu što Srbija više nije u sukobu sa Zapadom. Pa ipak, pozitivne
ocene novih političkih prilika koje su dali Avramov i Vlajić nisu označavale suštinsku
ideološku promenu koja bi bilo na koji način umanjila vrednost njihovih ranijih otkrića o
zaveri.Obaautoratrudilasusedapomiresvojeverovanjeumeđunarodnuzaverusnovom
političkom realnošću. Avramov je pozdravila Miloševićev pad u istom onom razgovoru,
pomenutom u prethodnim glavama, gde je tvrdila da "sionski mudraci" postoje i da su u
stvari "najstrožja tajna organizacija". Pomalo čudno za teoretičare zavere, Avramov je tom
prilikom čak tvrdila da je uvek verovala da je borba protiv međunarodne zavere uzaludna.
Umesto da se odupire Trilaterali i Bilderbergovcima kao što to savetuje većina drugih
teoretičarazavere,AvramovjesmatraladaSrbijatrebadaseinfiltrirauteorganizacijeida
ihiskoristi.

http://www.danas.co.yu/20060610/feljton1.html

Teoretičari zavere potisnuti na marginu

Smilja Avramov je čak insistirala da je to uvek bio njen stav i da je zbog toga došlo do
razdora između nje i Miloševića 1992. godine: "Naravno, ja imam svoj stav i mišljenja o
Trilaterali,alibilabihsrećnadamiimamonekogautrilateralikojibidveleperečioSrbijii
zaSrbijurekao.Prematomeuovovremenamasupotrebninekikanali,kojićenaspovezati.
Tad sam Miloševiću rekla: To ne može biti stari establišment, vi morate odstupiti. A to nije
hteodaučini.Značipromenesubilenužne.Nažalost,minismodobiligarniturukakvusmo
želeli, dobili smo sada jednu sasvim amatersku garnituru... neku koaliciju od 19 stranaka
kojeništanepredstavljaju,kakoihzovukombistranke..."
Prema tome, novo političko vođstvo Srbije treba da izdejstvuje mesto za Srbiju u novom
svetskom poretku. Čovek viđen da to učini je nekadašnji student Smilje Avramov Vojislav
Koštunica,kogajeonaurazgovoruopisalakao"jednogčasnogčoveka".
CiljretoričkestrategijeSmiljeAvramovbiojedasvojdiskursobjašnjavanjadovedeusklads
političkim razvojem u Srbiji, a da pri tom očito ne potkopa osnove zavereničkih uverenja.
Tako je Avramov mogla da nastavi da veruje da je njen rad značajan i koristan. U toku
razgovora održanog 2001. godine insistirala je na tome da još uvek postoji potražnja za
njenim spisima: napomenula je da je njen izdavač još uvek zainteresovan za objavljivanje
prerađenog izdanja njene prve knjige Post-herojski rat međunarodne zajednice protiv
Jugoslavije (1995). Što se tiče njenog ređeg pojavljivanja u javnosti, ona je pominjala svoje
poznegodineitvrdiladaodgovornostzaprimenuiunapređivanjenjenihidejasadaležina
mlađoj generaciji. Međutim, ne zna se u kojoj je meri njeno "umirovljenje" dobrovoljno i
vezano za odmakle godine. Starost nije sprečila Smilju Avramov da jula 2005. prisustvuje
tribini na kojoj se obeležavala desetogodišnjica "oslobađanja Srebrenice" kao što joj nije
smetala da učestvuje na skupovima Srpskog narodnog pokreta Svetozar Miletić ili da
zauzme položaj "počasnog predsednika" Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu
Karadžiću. Najupadljiviji javni istup Smilje Avramov u poslednjih pet godina bio je
septembra 2004, kada se u haškoj sudnici pojavila kao prvi svedok odbrane na suđenju
SlobodanuMiloševiću.
Još je čudniji način na koji Spasoje Vlajić objašnjava nedavne političke promene u Srbiji.
Prilikomnašegsusretaudecembru2000,Vlajićjeizneo"ubedljivedokaze"dajeonsamjoš
1992. predvideo da samo Vojislav Koštunica ili crnogorski predsednik Milo Đukanović
imajusnagedasrušeMiloševića(Srpskaknjigapredviđanja,1992).JošjebizarnijaVlajićeva
tvrdnjadajeaktivnostGrupe69doprinelapoboljšanjuodnosaizmeđuJugoslavijeiSAD.On
je ukazao da je Grupa koristeći svoja tajna i ezoterična saznanja "predvidela" da pomirenje
između ovih dveju zemalja iziskuje prisustvo dva imena: "Đorđe" i "Ričard". Članovi Grupe
69 potom su navodno iskoristili svoje natprirodne sposobnosti da "pošalju metalni čip" u
"univerzalnopolje"idapovežuosobestimimenima.PosledicatogabilajepobedaDžordža
Buša i Ričarda Čejnija: njihovo preuzimanje vlasti u SAD označilo je neumitni kraj
neprijateljstavaizmeđuSrbijeitezemlje.
UVlajićevompriličnočudnomobjašnjenu,pomirljivaidoneklepobedničkaosećanjamešaju
sestradicionalnoparanoidnimizabrinutimtonovimateorijezavere.KaoiuslučajuSmilje
Avramov, navedeni stavovi izneti su u sklopu istog razgovora u kome je Vlajić razvijao
klasične zavereničke teme. Međutim, pokušaj da se natprirodni zaverenički okvir prilagodi
novim političkim uslovima nije bio dovoljan da spase Vlajića od marginalizacije koja je
pogodila mnoge srpske teoretičare zavere. Štaviše, tokom našeg susreta Vlajić je na sebi
svojstvennačinobjašnjavaosvojumanjenistatus:govoriojeomarginalizacijikao"moćnom
oružju" u rukama "bankarskog bratstva", koje se nemilosrdno koristi protiv svih onih koji
javnorazotkrivajunjegovemahinacije.
Nisu svi teoretičari zavere u Srbiji pošli stopama Vlajića i Smilje Avramov i pokušali da
prilagode svoj pogled na svet političkoj realnosti Srbije posle Miloševića. Pristup Spasoja
Vlajića i Smilje Avramov omogućila je činjenica da su se oni redovno predstavljali kao
ličnosti koje "ne pripadaju nijednoj stranci" i koji su "nepristrasni naučnici" ili "nezavisni
istraživači".Pomirljivipribrannačinnakojisupozdravilipromenebiojeputdaodržesvoju
reputacijunepristrasnihiobjektivnihposmatrača,čijijeradbioiznadtakoprolaznihstvari
kao što je dnevna politika. Druga retorička strategija koja je bila dostupna teoretičarima
zavere kada se suoče s gubitkom milosti bila je da priznaju poraz i da, kada je reč o
nedavnim događajima i Srbiji, protumače Miloševićev pad kao još jedan uspeh
transnacionalne oligarhije u težnji ka dominaciji svetom. Baš tako su događaje u oktobru
2000. protumačili mnogi strani teoretičari zavere koji su nekada sedeli na Miloševićevom
kanabetuisnjimrazmenjivaliotkrićaonovomsvetskomporetku.NavebstraniciCentraza
međunarodnuakciju(InternationalActionCentre-IAC)RemzijaKlarka,MišelKolonidrugi
KlarkovisaradniciobjasnilisuMiloševićevpadkaopobedumeđunarodnihstrukturamoćii
CIA,pobedukojaćeneminovnodovestido"okupacijeJugoslavijeodstraneNATO".
U telefonskom intervjuu koji je iz zatvoreničke ćelije 24. avgusta 2001. dao američkom TV
kanalu FOX News, Milošević je takođe rekao da je nova vlast u Srbiji "marionetski režim"
koji su zapadne sile postavile radi "okupacije Srbije". Od početka svog suđenja februara
2002. Milošević se drži slične vrste proto-zavereničke teorije i time u velikoj meri iritira
tužioceisudijeTribunalazabivšuJugoslaviju.
Sličnu strategiju su razvile razne javne ličnosti koje su bile u neposrednoj vezi s
nekadašnjim režimom u Srbiji. U intervjuu postavljenom na veb stranicu IAC, Mihajlo
Marković je predvideo da će Srbija postati "polukolonija stranog kapitala i novog svetskog
poretka, prvenstveno SAD". Miloševićeva ćerka Marija otišla je korak dalje. Februara 2001.
izjavila je crnogorskom časopisu Istok da posle pada njenog oca "Srbijom vladaju Cigani,
Jevreji, Cincari, Turci, samo ne Srbi". Jedan od Miloševićevih bliskih saradnika Živorad Igić
na sličan način je u toku sukoba između policije i Miloševićevih telohranitelja uoči
Miloševićevoghapšenja,izneotvrdnjedaJevrejivladajuSrbijom.
Tvrdnju da političke promene u Srbiji predstavljaju (bar privremenu) pobedu iskonskih
neprijateljaSrbijetežilisudaprihvateonisledbeniciteorijemeđunarodnezaverekojisuu
manjojilivećojmerineposrednoučestvovaliuranijemsrbijanskomrežimuičijusukarijeru
okončali oktobarski događaji 2000. godine. Njihova odanost Miloševićevom političkom
projektubilajetakoogromna,direktnaineporecivadaimnikakvaretoričkagimnastikanije
mogladapomognedanajnovijedogađajeshvatedrukčijenegokaokatastrofu.
Među onima koji su na događaje iz oktobra 2000. gledali kao na pobedu zapadnog
imperijalizma i pokoravanja Srbije novom svetskom poretku bili su i oni koji su sledili
radikalnijeverzijeteorijezavere.Ujesen2000.ovajdeozavereničkezajedniceodlučioseza
konkretnu akciju. Kao što se često ističe u literaturi o teoriji zavere, zaverenička kultura u
savremenom svetu nije zabran usamljenih entuzijasta: pisaca, novinara i analitičara.
Zavereništvo je takođe osnovno obeležje političkog ekstremizma na kome nastoje
organizacije koje slede radikalne političke ideologije. Slična tendencija počela je da se
razaznajeuSrbijiposleoktobra2000,kadasusežešćisledbenicizavereničkekulturepočeli
okupljatinapolitičkojmarginiiorganizovatikaomalekleronacionalističkepolitičkegrupe.

http://www.danas.co.yu/20060612/feljton1.html

Kraj

http://www.reference.com/browse/Culling
http://www.dailygalaxy.com/my_weblog/2010/06/will-planet-earth-mimic-the-
fate-of-easter-island.html