You are on page 1of 24

Садржај

Увод.........................................................................................................1
Биографија..............................................................................................2
Ауторска бајка.........................................................................................6
Знацење појма бајка уделуДесанке Максимовић............................7
Мотиви....................................................................................................9
Дела.......................................................................................................11
Мешање жанрова.................................................................................14
Композиција бајке................................................................................16
Карактеристике.....................................................................................18
Закључак...............................................................................................20
Литература

Увод
Термин бајка на многим светским језицима је синоним за измишљену
причу, за нешто нестварно. У бајције скоро увекпрепознатљиво наслеђе
људске прошлости, које се усфери митолошкоги архаичног, манифестује као
подсвесно, у уметничком афинитету модерногнаратора.
Структура бајке саткана је на обиљустереотипа и лако препознатљивих
општихместа, како у развијању фабуларног тока, тако и у
индивидуализацији ликоваи њиховихкарактера. Језиккојим сусаткане
такође је типичан и препознатљив и доступан читаоцима различитог узраста
и образовања.
Бајка је прозно-епско дело које описује фантастичне, чудесне догаћаје.
Делимо ихна народне и уметничке бајке. Прва бајка настала је пре око
четири хиљаде година уИндији.
Бајке сујединствене, не само као прозна књижевна врста, већ и као
уметничкадела која судететуи одраслом потпуно појмљива својим
„језичким
сликамакаоштотониједан

другивидуметности
нијеНајдубље
.
значење бајке биће различито за свакуособуи различито заистуособуу
разним тренуцима њеногживота. Свако ће извлачити различита значења из
исте бајке, узависности од својихтренутнихинтересовањаи потреба.

Биографија

и мајке Драгиње. прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској гимназији. Одмах после њеног рођења. у Београду). која је такође постала песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић. општу историју и историју уметности. маја 1898. учитеља. на одељењу за светску књижевност. фебруара 1993. а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду. Десанка Максимовић је била најстарије дете оца Михаила. Почетком Другог светског рата је отишла у пензију. Почетком августа 1933. али се у службу вратила 1944. а умрла 11. 1953. . Десанка Максимовић је најпре радила у Обреновачкој гимназији. У Бранковини је провела детињство. Није имала деце. и у истој школи остала до коначног пензионисања. Након што је од 3. Михаило Максимовић је добио премештај те се породица одселила у Бранковину. Након дипломирања на Филозофском факултету. Студирала је Филозофски факултет у Београду. у Рабровици код Ваљева. а гимназију је завршила у Ваљеву. је била српска песникиња.Десанка Максимовић (рођена 16. професор књижевности и члан Српске академије наука и уметности. септембра 1925. У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе. године радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику. Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић. године удала се за Сергеја Сластикова.

и полетна. у њих су спадали и Милош Црњански. У четвртак. а 16. и младалачка. децембра 1959. и најпопуларнијих „Пролећна озбиљна и песама су: песма“. песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка" . Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21. Објавила је око педесет књига поезије. „На бури“. романсијер. од њених „Стрепња“. са руског. у својој 95. децембра 1965. писац за децу. године. Неке „Предосећање“.песму која сведочи о терору окупатора над . фебруара 1993. године у часопису „Мисао“. словеначког. Исидора Секулић. години. за редовног члана. у Београду је преминула Десанка Максимовић. Своје прве песме је објавила 1920. Њена поезија је и љубавна и родољубива. Иво Андрић. „Тражим помиловање” и „Покошена ливада“. „Опомена“. Густав Крклец. осећајна. бугарског и француског језика. а повремено се бавила и превођењем. Бранко Ћопић и многи други. Сахрањена је у Бранковини код Ваљева. романсијерске и путописне прозе. приповедачке. махом поезије. Десанка Максимовић је била песник. песама и прозе за децу и омладину. 11. Дана 17. октобра 1941.Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики број пријатеља међу писцима и песницима. приповедач. изабрана за дописног члана Српске академије наука и уметности.

Године 1985. Песма је објављена тек после рата. Изабрана је и за почасног грађанина Ваљева. У каснијем периоду живота. Прво признање добила је 1925. реновирана је основна школа у Бранковини. књиге за децу превођени су на многе језике. још за њеног живота. године наградом за песму „Стрепња“ на конкурсу часописа „Мисао“. како ју је народ током времена прозвао. приповетке. Ова школа је названа „Десанкина школа". Песникиња је мало негодовала због овог чина. романи. . али су је убедили да је то само споменик поезији са њеним ликом. лирика Десанке Максимовић је добила нешто смиренији и тиши дух. коју је похађала Десанка Максимовић и где је њен отац био учитељ. октобра 1990. подигнут споменик Десанки Максимовић. а међу њима и Вукову. а њене поједине песме налазе се у антологијама поезије. У Ваљеву је. године. Његошеву (1984) и награду АВНОЈ-а. Десанка Максимовић је добила велики број књижевних награда. Године 1988. Овај споменик је открио Матија Бећковић 27. Њена поезија. одликована је наградом "Златни венац" македонских Вечери поезије у Струги у сарадњи са Унеском.недужним народом у Другом светском рату. Награда се додељује једном песнику годишње за целокупан животни рад.

о чему сведоче песме и приче под њеним именом разасуте по новинским странама. Од ране младости је била сарадник дечјих листова и других листова. години. . Објавила је већи број књига за децу. марта 1993.Дана 12. Унесков словенски пројекат прогласио је Десанку Максимовић за личност културе у 1998. једног од највећих песника српског језика XX века”. Оснивачким актом и Статутом назначује се да задужбина треба да „створи услове за трајно очување и неговање успомене на Десанку Максимовић. августа 2007. откривен је споменик Десанки Максимовић у Београду у Ташмајданском парку. по часописима. књигама. Задужбина је основана 19. Влада Србије је донела одлуку да се њено име и дело трајно обележи оснивањем Задужбине Десанке Максимовић која додељује награду „Десанка Максимовић“. њихово превођење на више језика је провера и потврда универзалне ауторове вредности и поетске виталности. Поводом стогодишњице њеног рођења. Дана 23. фебруара 1993. Одлука Владе је реализована иницијативом Министарства за културу Србије да Народна библиотека буде оснивач и носилац те институције[2].

Од тридесетих и четрдесетих година XX века у српској ауторској бајци осећају се значајне новине које уносе. Основне особине ових бајки су: животни оптимизам и срећа због раста и напредовања природе. између осталих. радост што јунаци јунацима удахњују душу и срце.Ауторска бајка Ауторска бајка своје корене вуче из народне бајке и осталих прозних врста које су у својој основи садржале чудесност и фантастику. симболика боја којом писац појачава психолошки елеменат у бајкама. Њен ток приче у бајци не дозвољава да се успоставе било каква правила која . лирика која се транспортује из љубавне поезије. и Десанка Максимовић.

бајке Десанке Максимовић по неким својим елементима подсећају на народне. Зато и не можемо говорити о бајци као о класичном жанру.би налагала писање бајки. већ о бајци као творевини духа и ума песникиње. обавезује нас да дубље и детаљније продремо у мисли и идеје које су изречене песничким језиком. . Новина коју Десанка Максимовић уводи при писању. Томе доприноси приповедачки тон. у пределе који маме и опчињавају својом лепотом. Једна од таквих бајки је и «Бајка о лабуду»којом врло брзо песничка мисао одводи читаоца у свет који је несвакидашњи. сугестивност у причању као и динамика којом се читалац уводи у радњу. Иако самосталне творевине.

чудноватим. У односу на општа обележја бајке.откривала необично у свакодневним стварима .фантастичним бићима. читаоца у игри.инсектима.биљу и просторима и у њима дочаравала чудесо.животињама. Њено виђење и схватање . Десанка Максимовић је градила свој бајковити свет у коме је оваплотила сопствене мисли и осећања . нарочито њена приступачност и моћ активног укључивања слушаоца .маштовито проналазила и сугерисала невидљиве слојеве у обичним и познатим бићима. чудотворним стварима и сл. привлачиле си и инспирисале Десанку Максимовић да их оствари у својим делима.Значење појма бајка у делу Десанке Максимовић Особине бајке. У речнику САНУ за бајку се каже да је : «прича о невероватним догађајима. десанка Максимовић се стваралачки односила према устаљености читалаца и значења овог појма. односно .појавама и поступцима. Остајући у основи верна духу и моделу бајке .

обичне Једноставношћу и приповедања придружује се и лирски тон који се појачава у неким причама успешним спојем прозе и поезије . То су песме поеме. Бајка о трешњи и бајка о дивљој крушци. Крвава бајка.упућује симболичним их значењем усмерава и .а и у другим који нисмо разматрали . Коришћењем речи –знака. појма и Тиме бајка.изазивајући њихово очекивање али и укључујући га у поступак стварања песничке визије. бајка у насову својих дела она усвајање код читалаца .односно на необичност приче коју ће им казивати. Десанка Максимовић појам бајка употребљава претежно другачије и шире од нујеговог традиционалног значења. У примеру који смо навели . Употребом речи бајка у наслову ових прича аутор њеним традиционалним појаве у значењем поетској занимљивошћу подстиче необичност представи. Аутор користи и улогу наслова у изграђивању односа читалаца пема поетској представи . Задржаћемо се на неколико пример који најречитије говоре о томе: Љубавна бајка. У неким наведеним бајкама складно су повезане проза и поезија.њихово подстиче бајке на примање и традиционалним и чудесно .лирска проза и приче.бајке и обогаћење њених књижевних и основних значења може се видети у делима које у своме наслову имају реч бајка. Већ ово показује слободан неконвенционалну Десанка однос употрбу Максимовић аутора према значења обогаћујен појма значење жанру бајка. . Бајка о тврдоглавој змији.

Њена дела су одликована читавим обиљем нових алитерација и рима.. Она је о томе рекла: за мене је увек као бајка била чињеница да од гусенице постаје лептир. да инсект може прести свилу лепшу него икаква преља или творница. Максимовић нам је посебно нагласила да лепота природе може да изгледа као из бајке. однос према свету и филозофија су и сами били песничке природе.. У својим бајкама Д. зима.. Месец. искрена.. и њена реч. отворена према човеку и животу. песникова имагинација свакоме нађе улогу у општој . белутак.Мотиви Најчешћи мотив у делима Десанке Максимовић је била љубав. Њено основно песничко гесло је било да поезија треба да буде разумљива. „Јунак бајке може бити свако и све: ветар. јасна.

Десанка Максимовић не престаје да се лирски изражава и лирски односи према свету који уобличава. птицама. цвећу и травкама. благост. која имају функцију да потцртају неку карактеристику онога о чему се у причи говори. феноменима природе у опште. Неживе ствари постају живе. Желела је да лепоту природе и други доживе. рад. подарила им је душу.2005. И када пише у прозној форми. Свет својих прозних творевина Д.а што песникиња мисли да треба нагласити. Сећа се детињства. цврчцима. Казивања која имају прозну форму прожимају казивања у стиховној форми.165)..љубав. бајке се стварају да би победило добро и врлина. завичаја. неми проговоре.Максимовић је населила мноштво једноставних. Та своја казивања о патуљцима и птицама . реалних и домишљених испољавања и преплитања живота животних облика у природи. прича своје баке. суоче се добро и зло.ситуацији света. сентиментализма и патријархалности. мада на свету често није тако. марљивост. . као што је она доживела још у раном детињству у својој Бранковини. емоционално појачати. Тако је и у бајкама Десанке Максимовић“ (Лакићевић. у првом реду бајке. Увек побеђују добро . срце и моћ говора. Своја казивања темељи на елементима народних бајки и прича и неким елементима европске литературе за децу. мравима. села. Писала је о лептирима. пчелама. залагање. обилато натапа нежношћу и питомошћу. бауцима и лептирима..

зеленим шумарцима и свему што дише и гмиже. живота. и најзад. Јер. Она је као нико пре ни после. Сунцу.Д. Дела У добром делу њених бајки преовлађује реалност над фантастиком. дете свет види у сликама. социјалног садржаја. . племенитости. у трећој групи фантастика и реалност су у извесној равнотежи. у другој скупини су бајке у којима фантастика има знатну превагу над реалношћу. Још из детињства опчињена лепотом родне природе. човекољубља. дубоко одана стварности и материјалном свету који нас окружује: небу. оптимизма. осетљивог бића. доживљавала је као персонификацију слободе. лепоте – љубав према детету изнад свега. Максимовић пише углавном о мотивима који се тичу љубави. У појединим бајкама фантастика је увучена у реални свет. док је у другим реални свет увучен у фантастику. Била је истински поклоник и роб природе. природе. љубави и радости. све је у дечјој визији.

испричане приче о доброј вили која љубављу. смерности. . Три јагоде. Са народном бајком могу бити упоређене следеће уметничке бајке: Ако је веровати мојој баки . сукоб добра и зла. преображава злог вилењака. једром речи. Остале творевине у збирци су алегоријске приповетке. Три патуљка. Патуљкова тајна. Цар играчака.Цар играчака. Свет под језером). тријумф и неуништивост лепоте и живота самога. Бајковита проза.али и понос и самосвест лепотице девојке Руменке и одлучност да сама одабере своју судбину. праштањем. зивот са оне стране познатног света( Прстен на морском дну. насиља и злостављања и краткости. Маца преља.чињење добра јер добро остварује лепоте поретка у свету ( Прстен на морском дну). приче о детињству и лирски записи. Теме ових бајки су несрећна љубав. верности уверености у верности вишег реда и смисла( Ако је веровати мојој баки) разумевању тајне природе и њеног говора( Три јагоде) зачарана девојка и претварање животиње у девојку( Маца преља) . Меком. Збирка књижевних остварења Ако је веровати мојој баки има седам творевина која имају сва обележја бајки и које могу бити упоређене са народним бајкама . и Свет под језером. доброчинством. има опсесиван ауторов мотив: победу доброг над злим.Приче из књиге Ако је веровати мојој баки привлаче лирском интонацијом и занимљивим наративним поступком. достојна насловне књиге Ако је веровати мојој баки.

а не као народна бајка о зачараној .» или «Живео је. Максимовић почиње и другачије: « Пре много година.а у бајкама Десанке Максимовић има и описа јунака.. Народне бајке имају утврђен почетак : «Био једном један».делова песама и стихова којима се изражавају различита осећања јунака. Максимовић постоји разговор јунака који имају двојаку улогу: они служе за карактеризацију јунака и за развијање радње и драмских сукоба.». Тај опис је остварен помућу глаголских радњи. У њеним бајкама има и песама. Крај ове бајке разликује се од краја у народним бајкама: у овој бајци није победило добро.Као и у народним бајкама .... тако и ове бајке имају седам пута исти почетак :» Живела је ..троделну структуру: Двор –језеро-двор.. као и народна бајка . а зло није кажњено. Народна бајка не зна за опис јунака. Бајка Десанке Максимовић Маца преља приповеда о зачараној девојчици. Бајка Ако је веровати мојој баки има. Такодје у бајкама од Д.. Уводни и завршни део изигравају се у истој равни: на двору Добре Виле. Зли Вилењак.и у овим бајкама Десанке Максимовић на почетку је означено време догађања.онако како то чине деца и како ће деца то најбоље разумети и схватити особине јунака. « Једне године».» Приповедање у књижевним остварењима Д.лепотица Руменка. И у бајкама Десанке Максимовић се појављују за које знамо да су јунаци и у народним бајкама: Добра Вила.

„Прича о Раку Кројачу“.дворац полете муњевито кроз шуме и ливаде . богатство допринеле су богатству језичког израза. У збирки „ Срце. Мешање жанрова . како то бива у народним бајкама. „Како су пужу украли кућу“ . Примери су: кућа је јурила као стрела. о просјацима. Јунак ове бајке прво види кретање предмета. Објашњење зашто је девојчица зачарана. а најслабије су приче о Божић.бати.“ Чежња за завичајем“. о малом торбару. сиромаху и шумским животињама и друге. И још у једној појединости се ова бајка разликује од народне: девојчица сама објашава зецу (животињи. али се приповедачком артикулацијом не издвајају у значајнијој мери. „Зебе плашљивице „. У бајци Цар играчака присутан је састојак народне бајке: брзо и необјашњиво кретање предмета.лутке спаваљке“ најбоље су прозе: „ Деда мраз“ . а не на крају.преко вода и планина као и у народним бајкама. а не људском бићу) зашто је постала зачарана. Књиге Десанке Максимовић тема и мотива. а онда чује звецкање. У овој бајци је карактеристично још нешто што се разликује од народних а то је да се у Маци прељи појављују помоћници.девојци. казано је на почетку бајке.

уочиће се изузетно поклањање пажње појединостима које. лево. па куда лево. Приповедач само узгредно подсећа на свет бајке. већ неке од њих врло сугестивним заповедним тоном: „Пођите кроза шуму стазом право. и опет скрените десно. . кад се скреће десно. онда скрените десно..“ (Кћи вилиног коњица) Она. нису карактеристичне за овај жанр.Ако се пажљиво осмотре бајке Десанке Максимовћ. десно. десно. истовремено дајући идеју о објективности и реалности. Управо те појединости откривају писца који не пише бајку искључиво по угледу на народне канон. прецизна упутства о кретању кроз шуму (право. На тај начин шума симболизује све куда се може кренути. куда опет десно. Тако све бајке не почињу стереотипним „Био једном. тамо је пањ где живи кћи вилиног коњица. у правцу старе букве. па код јаруге лево заобиђите шумареву кућу. улево).. Такву уопштеност. Нигде се. Стога текст мало подсећа на елементе басне (у већини бајки је реч о животињама у сасвим посебном персонификованом кључу). прикривају.“. Тако шума из бајке постаје било која шума. наравно. не каже колико и докле право. опет привидно. иначе. па и сам живот. привидно карактеристичну за бајку. већ се овим жанром превасходно служи да би саопштио нове идеје везане и за жанр и за читаоце којима се обраћа. па кад најзад ударите још једном улево. међутим. не наводи о којој је шуми реч. код које јаруге лево.

Тако се ствара артикулисани језик посебног поимања бајке. преузела је вероватно из народне приче. преплиће или комбинује са песмом. дато у стиховима.Сложеност приповедачког поступка Десанке Максимовић налази се у томе што се списатељица користи стилско-реторичким богатствима различитих жанрова. или говор животиња. Она брзо успоставља ефектне језичке прелазе из жанра у жанр. У многим примерима обично је управни говор у стиху. Манир да причу. Или оно што се јунаку причињава да чује. Као да је оно што говоре животиње преведено у облику песме. то јест прозу. Композиција бајке . где је оглашавање.

и поезија и проза..2001. Бајка о трешњи. Чини се да су у овој бајци сједињени сви родови и жанрови. Мада пише под утицајем народних бајки. Бајка о Кратковечној је јединствено књижевно остварење и по композиционом поступку и по целовитом исказу. Дело је задивљујуће оригинално и смело као облик. У свим овим бајкама налазимо дубоку мисаоност као статична места. Уводни део (експозиција) кратак је и непосредан. колико је додавала и бирала догађаје да би на крају створила јединствену уметничку целину. смисао живљења. она не прихвата и све етапе класичне бајке. и лепота живљења. У домаћој и светској књижевности не постоји узор па се може претпоставити с колико је љубави Десанка Максимовић обликовала лик Кратковечне. животно искуство. У расплету се садрже: мисаона порука. „Привид реалности постиже се причањем у трећем лицу. Као и у народној бајци. највећа пажња се поклања заплету. што сугерише дешавање радње „сада и овде“. Максимовић пише бајку с наглашеним контрастом: Бајка о лабуду.74). перипетија понекад и недостаје. исказујући у епилозима утеху и задовољење.. а најважнија етапа у композицији бајке је расплет. хуманизам.Десанка Максимовић је настојала да помири стварно и нестварно. Илузија живота дочарава се дијалогом као динамичким исказом. и трагедија као општа људска драма. али то није развијен дијалог већ шкрт и строго функционалан“(Животић. Бајка о извору. Д. а вредно по уметничкој концепцији и сложеној поруци. Редослед излагања и начин . и то најчешће у презенту. Бајка о дивљој крушци.

Десанка Максимовић је уочила неспоразуме на дете-одрастао човек који су последица релацији оспоравања аутентичности дечјег света од стране одраслих. па би почели. велики су често досадни због своје претеране бриге за децу. није озебао. понеке личности могу само они да виде и понеке речи само они да чују и разумеју.“ Суштина је у томе да „деца и одрасли причају. „Ако старији наиђу на ову причу. да се плаше Боба. ако и прочитају. јер је писана само за децу.повезивања лирских и епских места чини се да је био најтежи део уметничког поступка.. Осим тога. њен мали јунак. почели би да се љуте што није прво узео кишобран па онда изашао на пљусак.“ Карактеристике . неће разумети: понеки догађаји се збивају само за малишане. а не разумевају се. кад прочитају ову причу. молим их да је не прочитају.. Уосталом.

Тај свет.Бајке Десанке Максимовић нас увек привлаче због своје лепоте. оданост. . трајања. поносити. разбуктавајући на тај већ оживљава начин дечју и морско машту дно причом о чудотворној улози лабуда који испуњава дечакове жеље доносећи му драгоцености са морског дна. У бајци се често догадја оно што је у животу немогуће. јер зна њене ћуди и тежње ка бесконачним узлетима у којима може и да се залута. да поштују људе другачијих уверења и начела. боја и вера. Многа њена дела представљају позив људима да буду добри. постојани. али понекад се то ипак деси и тада кажемо да је у животу као у бајци. племенити. искреног причања и маштовитости. коју треба открити да бисмо боље разумели свет. праведнији и вреднији. доброту и некористољубље. који смо у упознали кроз њене бајке. Од свих вредности у животу она је кроз своја дела посебно истицала слободу. Бајка коју негује Десанка Максимовић представља филозофско-хуманистички трактат о смислу живота и постојања. Свака прочитана бајка Д. Максимовиц открива лепоту нечег новог и непознатог што до сада нисмо знали. и да буду строги према својим манама као и према туђим. Казивач бајки као да неће до краја да ослободи машту . У свакој од бајки крије се порука. храброст. открио нам је тајну како да постанемо бољи. мишљења. Она антропоморфозира не само биљни и животињски свет копна.

девојчица је смислила читаву причу о томе ко јој све може помоћи знајући да само морске дубине крију велике загонетке. наизглед. морски јеж јој доноси прстен неприметно. приписује му особине живих бића и том приликом потенцира сву узајамност која у свету биљака и животиња постоји као и сазнање да дечји свет и патњу девојчице оплемењује и узбуђује. Градећи бајку изграђивала је своју чудесност у њој и омогућила да из ње потекну многа чуда. Закључак Десанка Максимовић пише од срца и дарује богатство својих мисли негујући смисао живљења и постојања. Бајка се завршава срећно управо због те доброте срца и жеље да се успомена на драго биће заувек сачува.Почетак ове бајке сасвим је реалистички: девојчица се играла на обали и у моменту када је желела да захвати воде. Девојчица је плакала и молила талас да јој га врати. У веровању да ће се талас сажалити. У моменту када је девојчита била отрована тугом због губитка драгог предмета. драгоцени поклон мајке која више није у животу. Десанка Максимовић на импресиван начин и са пуно маште оживљава морско дно. А да би чудо било . Тако је девојчица живела у сазнању да је талас услишио њене молбе и не слутећи какве су се све везе у животињском свету морскога дна морале успоставити. мирно и беживотно морско дно. обалски талас јој скида прстен са руке. Улогу поредника и помоћника у овој бајци представља морски јеж који алармира сав подводни свет.

Београд: МАК. може се рећи да је начинила крупне кораке у осавремењивању овог жанра.1998. Литература Гајић. Драгољуб: Српска књижевност за децу. Драгољуб: Народна бајка. . Јенкић. у: часопису Детињство. мора се у њега веровати. 1999. По свему што је Десанка Максимовић оставила деци у збиркама бајки.чудо. уметничка бајка.

Милинковић. .1999. Стана: Ауторска бајка. Цветковић. Београд: НОЛИТ. Педагошки факултет. Нови Сад 2010. Смиљковић. Миомир: Нацрт за периодизацију српске књижевности за децу. Универзитет у Новом Саду. Петар: Бајке Десанке Максимовић. Сомбор. Врање: Учитељски факултет. 1990. Петровић. 2008. Тихомир: Историја српске књижевности за децу.