Medicinski fakultet Kosovska Mitrovica

ENDODONCIJA
Seminarski rad TEMA:

Bioloske metode lecenja inficiranog kanala korena

Mentor: Prof. Dr Milan Zivkovic

Student: Bora Kitanovic

Medikametozna obrada radiksnog kanala To je terapijski postupak kojim se uz pomoc hemijskih sredstava dopunjuje mehanicka obrada kanala. mlecna i trihlorsircetna kiselina.Antiseptike . .5 . 4-6% natrijumhipohlorita. mravlja.Mehanicko medikamentozna obrada kanala i kanalikularnog dela korena zuba cini jednu od najdelikatnijih zahvata u endodonciji i predstavlja sastavni deo mnogih endodontskih zahvata.preoblikovati centralni radiksni kanal i tako ga pripremiti za definitivnu opturaciju kanalnim implantima Kako se za realizaciju ovih ciljeva koriste i hemijska i fizicka sredstva govori se o mehanicko-medikamentoznoj obradi kanala. U toku intrakanalne obrade potrebno je odraditi dva osnovna zadatka: .Sredstva za hemijsko sirenje korenskog kanala – ona vrse demineralizaciju dentinskog zida unutar kanala i tako olaksavaju kretanje radnih instrumenata.ukloniti sadrzaj radiksnog kanala . Oni moraju biti i netoksicni za organizam. chloramin T 0. Prema efektu delovanja dele se na: . aqua regija (carska voda). Pored odstranjivanja mikroorganizama medikamentna sredstva treba da omoguce lakse sirenje kanala kao i odstranjivanje opiljaka ili detritusa koji nastaju pri mehanickoj obradi. mada se na trzistu pojavio i MTAD . Od antiseptika se ocekuje:  da uniste mikroorganizme ili sprece njihov razvoj  da olaksaju uklanjanje organskog sadrzaja  da olaksaju kretnje kanalnih instrumenata  da nisu toksicni po organizam Od antiseptika najcesce se koriste 3% rastvor vodonik-peroksida. Danas se najcesce koristi EDTA ili EDTAC.supstance koje sprecavaju rast i razvoj mikroorganizama. Kako su bakterije prisutne i u parakanalikularnom sloju gde mehanicki nismo u mogucnosti da ih odstranimo te glavnu ulogu u daljoj obradi zauzimaju medikamentna sredstva. hlorheksidin.pa je samo iz didatickih razloga podeljeno na mehanicku i medikamentoznu obradu iako se u praksi oni tretiraju uporedo. Koriste se 30-50% hlorovodonicne kiseline.

Pri irigaciji vodimo racuna ukoliko koristimo spric da ne dobijemo kontra efekat tj. da umesto izbacivanja detritusa dovedemo do periapikalnog prebacivanja detritusa.2 mm i tako pravimo pristupni kavitet koji je oblika konusa i koji nam omogucava laksu obradu kanala. ili pomocu sprica. Kuglicama vate natopljenim 3% vodonik-peroksidom vrsimo dezinfekciju a zatim vrsimo pronalazenje ulaza u kanale korena. Posto smo lokalizovali ulaze u kanale pristupamo obradi ulaza u kanal pomocu okruglog ili fisurno-konicnog svrdla. Ulazimo duz kanala 1. Nakon ekstirpacije se vrsi dezinfekcija vodonik-peroksidom ili hloraminom.5. Nakon ovoga vrsimo sondiranje korenskog kanala pomocu Miller igle ili tanjim prosirivacem idemo duz bocnih zidova cime postizemo brojne informacije o kanalu koje nam pored rendgen snimka daje uvid u makroantomiju korena zuba. pomocu vate. Ovaj postupak ponavljamo dok ne izvrsimo korektno sirenje a da pri tom ne oslabimo zidove korena zuba.Nacin rada u toku biomehanicke i medikamentozne obrade kanala Nakon izvrsene trepanacije i uklanjanja sadrzaja komore pulpe vrsimo ispiranje. Miller iglom namotanom vatom. Pri radu sa masinskim prosirivacima moramo biti veoma oprezni zbog njihove agresivnosti. Peso i dr. Kanalnim turpijama takodje mozemo da izvrsimo obradu. Dezinfekciju mozemo izvrsiti: ukapavanjem pincetom. Nakon cega vrsimo dezinfekciju i uzimamo sledeci instrument. abrazija) pri cemu je doslo do sekundarne apozicije dentina i ulaz u kanal korena je suzen. Ulaze u kanal korena mozemo lokalizovati natapanjem jodnom tinkturom ili rastvorom EDTA. Step back tehnikom unosimo najmanji dati prosirivac dok ne osetimo otpor (izvrsena odontometrija) zatim ga povratimo 1mm i rotiramo za ¼ kruga udesno. Zatim vracamo u levo i tako sirimo kanal dok nam instrument ne pocne nesmetano da seta u kanalu. Ekstirpator se uvodi u kanal duz njegovog bocnog zida zatim se rotira za ¼ ili do 1/3 kruga i povlaci upolje. Na jednokorenim zunima ulazi u kanale korena se relativno lako nalaze. Nakon irigacije pristupamo sirenju kanala pomocu prosirivaca i raznih turpija. Sledeca faza je ekstirpacija kanalnog sadrzaja pomocu pulp ekstirpatora i to uvek manjeg promera od promera kanala. Prosirivanje mozemo uraditi masinskim prosirivacem Geits. Kako su bodlje povijene prema drski tako se i sadrzaj pulpe uvlaci izmedju njih i lako izvlaci iz kanala. Poseban problem predstavljaju znatno zakrivljeni koreni gde je instrumentacija otezana pa nekad i potpuno onemogucena. U slucaju da su kanali manjeg promera tako da ni najtanjim ekstirpatorom ne mozemo izvrsiti uklanjanje sadrzaja onda to radimo pomocu tanjeg prosirivaca.dok je to teze kod visekorenih zuba koji su pretrpeli neke hronicne nadrazaje (karijes. Zbog povecanja debljine instrumenta . ali pri tom radu pribegavamo aksijalnim pokretima da nebi doslo do njihovog zaglavljivanja i pucanja. da ne napravimo “pogresan put” (via falca).

Da ne draži periapeksno tkivo . chlorheksidin ili najnovijim MTAD. Zadatak punjenja kanala je da opturiše: bocne otvore dentinskih kanalica kao i foramena apikale apeksnog dela. odnosno njihova komunikacija sa usnom dupljom.Da ima vremenski dovoljno dugu plastičnost Sredstva za opturaciju kanala sa dužim vremenom plastičnosti i visokom fluidnosti imaju tendenciju prodora u periapeks i to je negativno za trajnu opturaciju kanala. Sve ovo ima za cilj da bi se kasnije omogucilo nesmetano unosenje implanta u kanal. Tako se ujedno zatvara i ulaz u kanale korena. Opturacija se vrši do mesta za koje se misli da tkivo pulpe ili periodoncijuma na mestu prekida izvrsi proces zarastanja.5%.Da se lako uklanja iz kanala . . naročito apeksno kao i bocne kanale.Da ne prebojava zubna tkiva . O ovome moramo posebno da vodimo racuna ako koristimo masinske prosirivace. Do koje granice se sire kanali zavisi od niza faktora i to prvenstveno od morfologije zuba (pri cemu se danas koriste bakterioloska ispitivanja) mada se u praksi cesce koristi empiriska metoda (kada se prilikom sirenja na instrument vidi cisto bela dentinska strugotina). Kod nezavrsenih radova ili kod zuba koji zahtevaju duzu medikaciju u koren se unosi medikament pomocu Miller igle obavijene vatom.Da ima bakteriostatičko dejstvo . Materijal ili sredstva koja se unose u bilo kom stanju.Da je nepropustljiv za vlagu . Nakon zavrsene obrade sledi pravilna irigacija i to antisepticima chloramin T 0. treba da ispune svoju ulogu: .Da ne menja volumen . Sredstva za opturaciju kanala i opturacija kanala Punjenje kanala korena je faza lečenja posle pulpektomije kao i posle obrade inficiranog kanala korena. Medjutim najmanje sirenje ide do broja 40 (kod gracilnih korena tolerise se do broja 30) a pravo sirenje se vodi do broja 50.Da je rendgen kontrastan . čvrstom ili plastičnom.Da se lako unose u kanal . Danas su u prometu niklovani instrumenti koji imaju veliku moc savijanja a time ohrabruju stomatologa na endodonsku obradu raznih oblika zakrivljenih kanala. Vata se ostavlja u kanal a zub se privremeno zatvara do sledece posete. .smanjuje se njegov modul elasticnosti pa su takvi vise podlozni pucanju ili pravljenju via falce.Da je sterilan ili da se može sterilisati .Da adherentno zatvara kanale.

da po završenom vezivanju ne doĎe do njegove ekspanzije ili pak kontrakcije. To su sredstva na bazi . Prisustvo jodoform paste u kanalu je privremeno tako da posle njenog delovanja je potrebno ukloniti je iz kanala. odnosno da ne menja strukturu i da ne postaje porozan. Paste koje se unose u kanal. ali u njemu ne ostaju trajno. Trio pasta ili Gizijeva pasta (mumifikaciona pasta). a kanal definitivno puniti nekim od sredstava koje ispunjava sve uslove koji se očekuju od materijala za definitivnu opturaciju kanala. Da ne podleže dejstvu tečnosti (vlaženju ili pak da se ne rastvara). poznata su kao sredstva za trajnu opturaciju kanala korena. slicnog je delovanja i sastava pasta koja se dobija mesanjem Jodoforma i solucija Chlumski. tj. Ovom pastom se vrši medikacija periapeksnog procesa. da kanal sačuva od infekcije dok organizam ne uspe da izvrši organizaciju nekrotičnog tkiva urastanjem vezivnog tkiva iz periapeksa u kanal. Sredstva za punjenje kanala mogu se podeliti prema njihovoj konzistenciji koju imaju prilikom unošenja u kanal i kakva ostaju u kanalu posle unošenja.koje se u kanal unose u plastičnom stanju i kao takve i ostaju u kanalu b) Sredstva za opturaciju koja se unose u kanal u plastičnom stanju. Njeno glavno terapijsko delovanje je usmereno na uništavanje mikroflore u periapeksu i korenskom kanalu u direktnom kontaktu sa mikroorganizmima. Jedna od nejstarijih je Walk-Roff-ova Jodoform-hlor-fenol-kamfor-mentol pasta. Sredstva koja se u kanal unose u plastičnom stanju i u kanalu se stvrdnjavaju. a deluje kao dugotrjni antiseptik ili medikamentni zavoj nekroticnog tkiva u endodontskom prostoru.Sredstvo za opturaciju treba da popuni prazan prostor izmeĎu univerzalnog kočića i zidova kanala. koji je patološki promenjen ili u interfazama lečenja inficiranog kanala kao antiseptični ulošci sa produženim delovanjem. Ona se uglavnom dele na: a) Meke paste. Sredstvo za opturaciju se unosi u endodonski prostor posle njegove odgovarajuće obrade. koristi se kao konzervans organskog sadržaja kanala. Zadatak ove paste je da spreči autolizu nekrotičnog tkiva. To su medikamentne paste koje se danas koriste u medikaciji periapeksnog prostora. Koriste se kod akutnih ili hroničnih periodontitisa kao medikamentni ulošci koji deluju antibakterijski i antiflogistično. Od materijala za punjenje zahteva se da budu dimenzionalno stabilni. već imaju svrhu privremenog delovanja na periapeks ili endodoncijum zovu se medikamentne paste. ali se kasnije stvrdnjavaju c) Sredstva koja se u kanal unose u tvrdom stanju i kao takva ostaju Paste za punjenje kanala koje ostaju trajno meke konzistencije nazivaju se još i resorbcijske.

Sredstva koja se unose u kanalu u čvrstom stanju i kao takva i ostaju trajno. To su gutaperka šiljci ili kočići (srebrni. Srebrni kočić se koristi za punjenje kanala. što negativno utiče na proces zarastanja i reparacijskih procesa u parodoncijumu. Beli šiljci se koriste za prednje zube. Nerasvorljivi su u tkivnoj tečnosti i nepropustljivi za vlagu. 2) Kanalno punjenje dostiže apeksno do foramena apikale. Apeksni medikamentni zavoj stavlja se kod neinficiranih kanala koji su lečeni metodom privremene desenzibilizacije. To su sredstva na bazi epoksilata. Medikamentni zavoj je Gysi-jeva Trio pasta ili Trisan pasta. Ovi materijali posle unošenja u kanal ne menjaju dimenzije. Da bi se pristupilo punjenju kanala moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: . cink-sulfatni cement. 3) Nepotpuno kanalno punjenje je ono koje se završava na različitim nivoima unutar kanala.a crveni za bočne. ostaje prazan prostor poznat kao Pestlerov prostor. 1) Kanalno punjenje dostiže apeksno do cementno-dentinske granice (fiziološkog foramena apikale).Sredstva koja se u kanalu unose i plastičnom stanju a potom stvrdnjavaju a ne resorbuju se. Ukoliko se kanalnim punjenjem ne postiže potpuna opturacija obraĎenog kanala tj. Po pravilu kanalno punjenje treba da dostiže do mesta gde se završava biomehanicka obrada kanala.cementa kao sto je cinkfosfatni cement.Da ne postoje znaci oboljenja parodoncijuma Ako postoji osetljivost zuba u vidu spontanog bola ili na perkusiju nije indikovano puniti kanal. jer se lakše uočavaju u kanalu. cink-hloridni cement. ne uspostavi kontakt izmeĎu sredstva za punjenje i tkiva u predelu apeksne rane. Postojanje praznih prostora u kanalu znak je neuspele opturacije kanala odnosno endodontskog lečenja. Gutaperka šiljci su univerzalni crvene ili bele boje i rendgen su kontrastni. cink-oksid-eugenol i drugi. Narocito su pogodni za punjenje uskih kanala (bukomezijalnih gornjih i bukomezijalnih i lingvomezijalnih donjih kanala). Što se tice dopunske retencije pogodniji su crveni. vrše bocnu i apeksnu kondezaciju. Biološka sredstva za definitivnu opturaciju kanala su na bazi kalcijum-hidroksida. U novije vreme koriste se i akrilatni kočići ili od polietilena.Kanal mora biti optimalno obraĎen . autopolimerizata i gutaperke. . . Postoje gutaperka šiljci čijem sastavu je dodat neki antiseptik. akrilatni ili od polietilena). U ovim prostorima postoje delovi za razvoj infekcije.Medikamentni zavoj se moze postaviti u apeksni deo kanala pomoću endodontskih instrumenata koji se .

5 mm ispod odreĎene dužine da bi bila slobodna u kanalu. Kada je kanal ispunjen. . Količina paste na lentuli treba da bude minimalna tj. U tu svrhu se koriste rastvaraci masti (hloroform. ukoliko se rotira samo u kanalu. da obloži lentulu. Posle stavljanja medikamentnog zavoja potrebno je očistiti zidove kanala sredstvom za obezmašćivanje. jer u slučaju vlažnosti zidova od medikamentnog zavoja sredstva za trajnu opturaciju kanala korena. a u kanal se unose papirnim šiljcima ili vatom namotanom na Miller iglu. U tu svrhu kao nosač paste se koriste lentulo spirale. Pri punjenju često pacijent reaguje bolom.). Posle završenog punjenja rendgenografijom se proverava ispravnost. Pasta se nanosi na vrh lentule i u apeks potiskuje. alkohol. što je znak da je pasta preforsirana preko apeksa. Pošto je kanal napunjen stavlja se kanalni šiljak koji se utiskuje polako ali kontinuirano. Ručno bez mašinske rotacije. odgovarajuća Lentulo spirala i pasta koja se priprema pred unošenje. ne bi mogla da adherentno prijanjaju uz zid. proveren dijametar. On vrši apeksu i lateralnu kondezaciju paste tako da utiskivanje se vrši lagano kako bi suvišak paste i vazduh izašao napolje. osušen. rendgenografija. Kanal pripremljen za punjenje mora da je čist. Brzina rotacije ne treba da je veca od 6000 O/min. poznata dužina. metilen-hlorid i dr. da ne blokira ulaz u kanal. Sredstvo za punjenje se nanosi na Lentulo spiralu a zatim se lentulom unosi u kanal do odreĎene dužine ili dok se ne odredi otpor ka daljem utiskivanju. Sa zidova kanala suvišak medikamentoznog zavoja se uklanja i kanal mora biti posušen. lentulo spiralom se potiskuje pasta preko apeksa ali bez forsiranja foramena apikale i bez rotacije lentule.mogu uneti u kanal do fiziološkog foramena apikale. Sa jednim ili više unošenja paste pomoću lentule kanal je ispunjen. Čime se sprečava lomljenje lentulo spirale u predelu foramena apikale. i uključuje mašina tj. započinje se rotacija lentulo spirale. Lentula se zatim povlači nazad 1-1. odabran kanalni šiljak-kočić odgovarajuće dimenzije. Lentulo spirala je izvrstan instrument za ove svrhe. jer velike brzine odnosno rotacije ne omogucavaju izlaz vazduha. ili pak nabijače kod apeksne (vertikalne) kondezacije. Prilikom punjenja kanala gutaperka šiljkom možemo koristiti raširivače kod lateralne kondezacije. Prvo unošenje paste treba da obloži zidove kanala i da istisne vazduh iz kanala.

.LITERATURA: Endodoncija (Beograd 1987 godina) Autori: Vladimir Filipovic Snezana Gvozdenovic-Sedlecki Olga Karadzov Dusan Kezele Zarko Kolak Dragan Kuburovic Dusan Markovic Dragica Mijuskovic Miroslav Pajic Veselin Petrovic .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful