Univerzitet u Novom Sadu Tehnicki fakultet „Mihajlo Pupin” Zrenjanin

Metodologija naucno istrazivackog rada Metodologija istraživanja u fizičkom vaspitanju i sportu Tema istraživačkog rada: Razlika motoričkih sposobnosti košarkaša juniora između dva merenja u vremensnkom razmaku od 3 meseca

Student : Lakicevic M.Stojan Mentor : dr Zivoslav Adamovic

UVOD 2. ZAKLJUČAK Literatura .7.Decembar 2012. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM 4.Zrenjanin.godine Sadržaj Sažetak 1. METODE ISTRAŽIVANJA 3.

kolektivni sportovi. odnosno aerobnog kapaciteta. funkcionalnih i antropomotoričkih sposnosti košarkaša juniora.95 godina (±0.327. pa i naučno istraživačke.73). Merenje funkcionalnih sposbnosti. p>0. Morfološko merenje je urađeno za telesnu visinu i težinu. Promene koje su nastale za vreme prelaznog perida su različite.78cm (±8. Prvo testiranje (pre test) je izvršeno na kraju sezone. je urađeno pomoću testa „šatl rana“. Među sportskim igrama košarka se izdvaja kao izrazito složena igra. a drugo testiranje pred početak pripremnog perioda. Igra se sastoji od kratikih ali veoma intezivnih akitvnosti. najveće promena je zabeležena u šatl ran testu. uglvnom pozitivne ali bez statističkog značaja. prosečnog uzrasta 16 .05) je utvrđeno da postoji značajna razlika aritmetičkih sredina dobijena iz dva testiranja. Košarka spada u pretežno anaerobne sportove. Ona uključuje intermitentne i vešte kretne aktivnosti sa složenim zahtevima kombinacije individualnih veština. agilnost i košarkašku tehniku. u kojoj se najčešće ubrajaju tzv. Između pre testa i post testa. Procena antropomotoričkih sposobnosti urađeno je pomoću testova za snagu . Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 16 košarkaša KK „Novi Beograd“.Sažetak Cilj ovo studije je bio da se ispitaju razlike između morfoloških. odnosno sklekovi za 30 sekundi. Košarka pripada grupi sportskih igra.54). gde je došlo do opadanja rezultata i to za gotovo 3%. koji sadrže neposrednu „borbu“ dva tima. isprekidanih sa dužim ili kraćim . Ključne reči: KOŠARKA/TESTIRANJE/PRELAZNI PERIOD/FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI/ 1. odnosno za vreme prelaznog perioda.26) i telsne mase 74. sa veoma specifičnim strukturnim i funkcionalnim osobinam. u dva vremenska merenja od 3 meseca. odnosno rezultatom T-testa (t= 2. prosečne telesne visne 186. timske igre i motivacionih aspekata.72kg (±8. povratni sprintevi „kamikaza“ i šut sa pet spoljnih pozicija. UVOD Poznavanje karakteristike košarke igre je preduslov za bilo kakve trenažne/takmičarske aktivnosti.

(2010). Beograd. Zagreb: Kineziološki fakultet i UKTH. snaga.perodima pasivnog i aktivnog odmora. Tehnologija košarkaškog treninga.. 390-394). a opravak je ubrzan dobrim aeorbnim sposobnostima. U zyborniku radova sa međunardnog znanstvenog-naučnog skupa. koji su usmereni na različite sadržaje pripreme sportista. brzina. po drugim autorima). a osim energije tada se stvaraju i neki štetni produkti. što predstavlja alaktatnu kompomentu anaerobnih sposobnosti košarkaša. počinje odmah nakon odigrane poslednje utakmice u sezoni.. Početak ovog perioda predstavlja u stvari neposredni predah 1 Jukić. 2 Jakovljević. I. Za izvođenje visoko intezivnih aktivnosti u prvim sekundama rada koristi se ATP. Polse toga enrergija se dobija iz rezervi ugljenih hidrata procesom glikolize. takmičarski i prelazni i oni se takođe mogu deliti u pojedine faze ili etape2. Rezultati pojedinih istraživanja govore da su igrači tokom utakmice prosečno savladavali ukupno između 3475 i 5763 metra u svim vidovima kretnja. onda srednje brzog – oko 1500 metara. Vrednosti kod mladih košarkaša samo su neznatno niže (37-55 ml/kg/min). Periodi se u godišnjem ciklusu uobičajeno označavaju kao: pripremni. ravnoteža i preciznost. od čega je navjiše bilo laganog „džoging“ trčanja – oko 2000 metara. iako je uočeno da odbrambeni igrači imaju imaju veći aerobni kapacitet od napadača i centralnih igrača.. (2003). Nisu pronađene statistički značajne razlike u potrošnji kiseonika prema mestu u timu. U odnosu na strukturalnu složenost košarka zahteva igrače koji imaju razvijene osnovne motoričke sposobnosti kao što su: koordinacija. (str. I. S. . pokretlijvost. i Milanović. Nakić. Ona se obavlja većim delom bez prisustva kiseonika. Periodizacija u sportskom trening se najčešće odnosi na organizaciju treninga u različite periode. FSFV. veoma brzog – oko 500 metara i hodanja oko 1200 metara1. Maksimalna potrošnja kiseonika utreniranog košarkaša kreće se od 42 do 59 ml//kg/min (45-65 ml/kg/min. To je postupak deljenja jednog velikog ciklusa treninga na manje ciklusne jedince koje omogućavaju upravljanje trenažnim efektima po segmentima i osiguravaju prostizanje vrhunske sportske forme za takmičenje. u toku jede godine/sezone. Kondicijska priprema u košarci. Igra u modernoj košarci zahteva košarkaša da igra što duže u maksimalnom i submaksimalnom intezitetu na račun kreatina. To predstavlja laktanu komponentu anaerobnih sposobnosti. pre svega mlečna kiselina. L. za vreme kojih se košarkaš oporavlja. Kondicijska priprema sportaša. Prelazni period.

Dakle. ALFAGRAM. U toku jednogodišnjeg ciklusa treninga i takmičenja u sportu (košraci). Prelazni period se sastojao od manjeg broja treninga. A čiji bi rezultati bili dovoljan pokazatelj napredovanja u košarkaškoj obuci. koje odgovaraju približno vremenski 3 meseca. Košarka – Osnove fizičke pripreme. 3 4 Karalejić M. pri kraju pripremnog perioda i na kraju sezone3. (2009). . Predmet istraživanja je uticaj sprovedenog prelaznog perioda u toku leta na promeni morfoloških. Zadatak je da organizam igrača postepeno rastereti od ogromnog opterećenja kojima su bili izloženi tokom čitave godine. prvi zadatak ovog istraživanje bi bio da se napravi jednostavna baterija testova koja bi bila praktična i jednostavna za primenu. Problem. Ona se sproveode: na početku pripremnog perioda. a iz oblasti antropomotorike biće proučavana agilnost. nastale kao posledica primene smanjenog obima i inteziteta treninga.06. 2. Obično je vreme trajanja prelaznog perioda do 60 dana. Zato će u u okviru morfoloških karekteristika biti mereni telesna visina i masa. Pre test je obavljen 01. Rezultati ovog istraživanja biće uzeti na kraju takmičarkskog perioda i pred početak pripremnog perioda.. tokom priprema i takmičenjem4.posle obimnih i intezivnih trenažnih opterećenja u takmičarskom periodu. funkcionalnih i antropomotoričkih sposobnosti košarkaša KK „Novi Beograd“. pojačanog odmora. Funkcionalna dijagnostika će biti na nivou aerobnih sposobnosti. odmora.08. . pratiće se i analizirati promene koji će se desiti u prelaznom periodu.2011 godine. Pavlović M. cilj i zadaci istraživanja Problem istraživanja se odnosi na promene morfoloških..2011 godine. L. Hajnal L. preciznost i snaga. predmet. a post test 20. „3D+“. (1998). Dijagnostika u košarci. Beograda. kao i nekoliko utakmica bez takmičarskog značaja. Novi sad. Iz svega ovog navedenog. METOD Ex post facto istraživanje je sprovedeno na osnvu priklupljanju podataka sa terenskih testova. neophodno je da se sprovedu najmanje tri testiranja. Visoka sportska i zdrastvena škola. funkcionalnih i antropomotoričkih sposonosti košarkaša u prelaznom periodu.

i • Izvršiti kvalitativnu analizu dobijenih rezultata.08. Testirani učesnici su obavili zdrastvene pregled i nije bilo prijavljenih zdrastvenih problema. Uzorak ispitanika Uzorak ispitanika činili su šesnaest košarkaša juniora KK „Novi Beograd“.2011). funkcionalih i Zadaci istraživanja su bili: • Izabrati adekvatnu grupu ispitanika. H3 – motoričke sposobnosti košarkaša menjaju se u periodu između kraja sezone i početak priprema za predstojeću sezonu. a drugo testiranje u period pre početak pripremnog perioda (20. H2 – funkcionalne sposobnosti košarkaša menjaju se u periodu između kraja sezone i početak pripremnog perioda.95 godina (±0. u trajanju od 2 sata. antropomotoričkih za vreme prelaznog perioda. prosečne starosti 16. Prvo testiranje je izvršeno na kraju sezone 2010/11 (01. za vreme treninga u večernjim satima (20 h). koji se takmiče u okviru KSS-a u ligi do 18 godina starosti.78 cm i mase tela 74.73). X Beogradske gimnazije „Mihajlo Petrovic – Alas“.72 kg. funkcionalnih i antropomotoričkih sposnostisti ispitanika u dva odvojena testiranja. Sva terenska testiranja izvršena su u toku istog dana.2011). ispitanici su nosili uobičajenu košarkašku opremu. gde obično i treniraju. • Formirati bazu podataka za statističku obradu. a na osnvu ciljeva ovog istraživanja forminare su sledeće hipoteze: H1 – morfološki status košarkaša juniora menja se u periodu između kraja sezone i početak pripremnog perioda.Ciljevi istraživanja usmereni su na: • Analiza karakteristika promena morfoloških. • Izvršiti statističku analizu podataka. Oba testiranja su izvršena u Sali. iz Beograda. Hipoteze U skladu sa rezutlatima istraživanja. Izbor testova . • Izvršiti merenje morfoloških. prosečne visne tela 186.06. Testiranju je prethodila zagrevanje u trajanju od 15-20 minuta i sa dobrim istezanjem nogu i ramenog pojasa.

Dominantni eneregetski sistemi u košarci su anaerobno laktati i anaerobni (Bompa.Testovi su terenskog tipa i odabrani su tako da na njima mogu da se procenjuju motoričke i funkcionalne sposobnosti koji utiču na efikasnost u košarci. Procedura za merenje telesne visine: Ispitanik. Ispitanik mora da bude iza linije svaki zvučni signal. je izvršeno merenje morfološkog statusa igrača i to Telesna visine i mase. brzinska snaga i preciznost. A to su agilnost. povratna trčanja „kamikaze“ (Kamikaze) . Merioc spušta metalni trougaoni lenjir. Kraj testa je u trenutku kada . stoji u uspravnom stavu na čvrstoj vodoravnoj podlozi. Procedura merenja telesne težine: Težina tela meri se vagom postavljenom na čvrstu. Glava ispitanika treba da je u takvom položaju da frankfurtska ravan bude horizontalna. Takođe. horizontalnu podlogu. bos i svučen u gaćicama. Rezultat se čitao sa tačnošću od 0.5 cm (zaokruživanjem na bližu vrijednost). Procedura merenja Od morfoloških karakteristika u ovom istraživanju su merene Telesna visina (TV) i telesna masa (TM). Ispitanik. Za testiranje funkcionalnih sposobnosti košarkaša koršćen je 20 metara „šatl ran“ test.5 km/h na svakom nivou. a stopala postavlja u inverzalni položaj. a brzina se povećava za 0. aeorobna moć. i na kraju se radio 20 metara „šatl ran“ test (V02max). rezultat se čita s tačnošću od 0. Periodization Training for Sprots). sklekovi za 30s (Sklek). bos. Tudor O. Vremenski period između signala se smanjuje svakog minuta. Kada se kazaljka na vagi umiri. Tada se pročita rezultat na skali u visini gornje srtanice. Rezultati su upisivani u kg. Redosled i korišćeni testovi su bili: prvo testiranje je bilo šutiranje sa pet spoljnih pozicija za 50s (Šut). Počinje se sa brzinom od 8km/h..5 kg (zaokruživanjem na bližu vrijednost). Ispitanik ispravlja leđa koliko je moguće. U ovm testu košarkaši kontinuirano trči između dve linije koje su međusobno udaljene 20 metara u ritmu koji je određen ranije snimljenim zvučnim signalom – „bipom“. na taj način da horinzontalna prečka dođe na glavu (teme) ispitanika. stane na sredinu vage i mirno stoji u uspravnom stavu. koršćen je za procenu aeorobnih sposbnosti. Procedura merenja aerobnih sposbonsti: Šatl ran test.

Na svakoj tački promena smera mora da nagazi liniju. Sklekovi se izvode do otkaza tako što je potrebno da ispitanik grudima dodirne ruku mjerioca koja je postavljena na podlogu ili do 30 sekundi.) i koš. tehnikom skok šuta. Slika 1. dlanovima oslonjenim na podlogu.55m (Slika 2. . Na znak merioca trči puni sprintom do suprutne osnovne linije B i dalje kao što je pokazano na dijagramu. Zadatak se izvodi dva puta. Procedura testiranje košarkaške tehnike: Šut sa pet spoljnih pozicija za 50s. Ispitanik stoji iz osnovne linje košarkaškog terena. ukupno 15 šuteva. 3 lopte. Broje se uspešni šutevi i pogoci. Ispitanik je u uporu ležećem na horizontalnoj podlozi sa poduprtim rukama u širini ramena.košarkaš nije u stanju da prati ritam signala. Potreban je košarkaški teren (28x15m). Procedura merenje repetativne snage ruku: Sklek 30 sek. i tada se beleži nivo i broj ponavljajućih distanci. Nepravilni sklekovi se ne broje. sa jačom nogom iza. Za izvođenje ovog testa su potrebni: štoperica . Taj rezultat se pretvara u vrednost VO2max na osnovu tablica. Vredi bolji rezultat. Zadatak je da se pogodi što više u roku od 50 sekundi. Kada ispitanik poslednji put nagazi osnovnu liniju vreme se zaustavlja. Procedura testiranje agilnosti: Test povratnih trčanja “kamikaze” (Slika 1). Izvodi dva pokušaja i zima se bolji rezultat u destinkama sekunde. merioc i pet označenih pozicija za šutiranje udaljenih od koša 4. Košarkaš startuje sa šutiranjem. 2 pomagača. Za merenje i procenu motoričkih sposobnosti košarkaša korišćeni su test sklekovi za 30 sekundi i “kamikaze” test. štoperica i merioc. sa krline pozicije i na svakoj poziciji šutira po lopte.

05.0. 3. Analiza će biti sprovedena kroz prostor morfoloških. Analiza morfoloških podataka Rezultati testova izmerenim na kraju sezone (inicijalno) kao i testovi izmereni na početku pripremnog perioda (finalno) prikazani su u Tabeli 1. Prikazane su deskriptivne statstički parametri telesne visine (TV) i telsene mase (TM): minimum. srednja vrednost i strandardna devijacija. . REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM Rezultati pre testa (inicijalnog) i post testa (finalnog) u periodiu praćenja biće predmet analize ovog istraživanja. Za određivanje statističke značajnosti dobijenih promena korišćen je program SPSS 19. Srednje vrednosti i standardne devojacije računate su za sve pomenute varijable. maksimum.Slika 2. Obrada podataka Dobijeni podaci obrađeni su postupcima deskriptivne statistike. sa nivoom statistikčke značajnosti p<0. Tabela 1. funkcionalnih i antropomotoričkih paramtetara (motorički testovi i košakaška tehnika). a od statističkih procedura za testiranje razlika aritmetičkih sredina koršćen je T – test.

Jer je na osnovu tablice „t – raspored“ u nivou stepena slobode (df 15) vrednost za p=0. Tabela 2.).131. post test je zabeležio opadanje u VO2max vrednostima košarkaša juniora.326.05. odbacujemo Hipotezu 1. došlo je do opadanju rezultat.05 takodje t<p. odnosno da se morfološki sastava košarkaša juniora menja u periodu izmedju kraja sezone i početka pripremnog perioda.708. nema statističkih značajnosti u razlikama aritmetičkih sredina. pokazuje rezultate pretesta (1) i post testa (2). p<0.05. tj izračunavanjem T-vrednosti za telsnu visinu i masu.Tabela 1. Tako da na osnovu rezultata T testa. možemo da utvrdimo t vrednosti manje od p<0. Kao što se može videti u Tabeli 3. i razlika izmedju aritmetičke sredine je za 1.05 pa tvrdimo da je t<p.326. p=0. Tabela 3. odnosno za skoro 3% je manja vrednost V02 max u periodu za nesto manje od 3 meseca.1381 ml/kg/min testiranih košarkaša.05 iznosi 2. Rezultati t za telsnu visinu su t= -6. Analiza funkcionalnih sposobnosti U odnosu na rezultate pre testa. Kod telsne visine i mase došlo je do pozitivnih rezultata u odnosu na pre test. odnosno za telsnu masu t= -5.75 cm odnosno 0. Srednje vrednosti košarkaša post testa veće su za 0. Rezultati T testa za telesnu masu su t= -5. p<0.94 kg nego u periodu merenja pre testa. Na osnovu toga zaključuje se da između dve upoređivane aritmetičke sredine nema statističkih značajnih razlika. Postupkom testiranja razlike dve aritmetičke sredine obe varijable (Tabela 2. .

217. p<0. su prikazani 3 para varijabli.875 bodova (14. su prikazani osnovni deskriptivni pokazatelji testiranih antorpomotoričkih sposobnosti. p<0.U tabeli 4.05).16%) igrači su istrčali brže. p<0. test Sklekovi uradjeno je 0.05.1 sekundu (0.46%) i test Kamikaze za 0. Na osnovu iskazanih rezultata T-testa nisu nađene značajne statističke razlike. možemo reći da je došlo do poboljšanja rezultata. Tabela 5. I to u testovima: Šut je uspešniji za 0. Na osvnou razlike aritmetičkih sposobnosti u odnosu na inicijalnog i finalnog merenja.05). se vide rezultati T-testa (t= 2. odnosno testirana Hipoteza 2 se prihvata jer se funkcionalne sposobnosti košarkaša menjaju u periodu između kraja sezone i početak pripremnog perioda.125 sklek više (0. i vrednosti T-testa.327). i to za test Šut (t= -3. Zaključuje se da između dve upoređivane aritmetičke sredine. .286. Analiza antropomotoričkih sposobnosti U tabeli 5. pre testa i post testa. Tako da je nivo značajnost t>p.05) i test Kamikaze (t= -1. U tabeli 6. test Sklekovi (t= -0. ima statističkih značajnih razlika.6%). koji su veći od tablične vrednosti p>0. Tabela 4.054.

odnosno motoričke sposobnosti košarkaša. Dok morfološke i motoričke promene nisu tolko značajne. nastale u ovom periodu. u periodu između kraja sezone i početak priprema za predstojeću sezonu. Pre test je bio urađen 01. Primenjeni su merenja za dobijanje rezultata is prostora morfoloških karakteristika. dok se rezultati funkcionalnih sposobnosti u padu. Dobijeni rezultati ukazuju da se tokom leta.2011 a post test 20. Tako da se postavlja i logički zaključak da u nastavku pripremnog perioda. što se podudara sa teorijom sportskog treninga. Rezultati istraživanja ukazuju na minimalna poboljšanje motoričkih spobnosti i morfoloških vrednosti u posmatranom periodu. 4. Ali su te promene logičke i kontrolisane.08.2011 godine. funkcionalnih i antropomotoričkih sposobnosti u periodu od 3 meseca.06. Ali je karakter promena različit. statistički imaju najveću značajnost funkcionalne promene. treba najviše pažnje posvetiti upravo razvoju aeorobnih kapaciteta igrača. u vremenu dok sezona nije u toku ili se odigrava letnja liga. Uzorak je uzet od 16 košarkaša juniora KK „Novi Beograd“ iz Beograda. I u skladu sa razvojem mladih igrača i periodizacijom košarkaškog treninga. Od svih promena. snage. agilnosti i košarkaške tehnike. Osetno je odsustvo treninga i smanjen broj utakmica. sve sposobnosti se u određenoj meri menjaju. se odbaciju. Dobijeni podaci su obrađeni deskripitvnom statistikom. odnosno prelazni period. A za dobijenje rezultata iz funkcionalnih i antropomotoričkih sposobnosti primenjena je baterija testova za procenu izdržljivosti. se nisu statistički značajno promenile. koji je bio između kraja sezone i početka pripremnog perioda. a razlike aritmetičke sredine su testirane T testom. Hipoteza 3.Tabela 6. ZAKLJUČAK Osnovni cilj ovog istraživačkog rada je bio da se istraže promena morfoloških. .

Perić.Dobijeni promene rezultata u post testu u odnosu na pre test.. Kilik L. ALFAGRAF. (1998). funkcionalnih i antropomotoričkih sposobnosti u toku prelaznog perioda. Avakumović A. Karalejić. (2010). Hajnal L. ALFAGRAF. Complete conditioning for basketball. Jakovljević. D. S. Beograd: FSFV. Novi Sad. (1996) Metodologija istraživanja u vaspitanju i obrazovanju. Kukolj. I Jakovljević. potvrđuju samo drugu hipotezu. S. Beograd. Vranje: Učiteljski fakultet Univerziteta u Nišu. dok se prva i treća hipoteza odbacuju. (1998). Košarka – Metodika trenažnog procesa. FSFV. LITERATURA Brittenham G. 3D plus i VSZŽ. S. Beograd. Tehnologija košarkaškog treninga. (2008) Teorija i metodika košarke... Pavlović M. M. Zagreb. Novi Sad. Nacionalna i sveučilišna knjižnica. Savićević. (2001) Statističke aplikacije u istraživanjima sporta i fizičkog vaspitanja.L. Dan Graf. Hajnal L. I Jakovljević. Košarka – Osnove fizičke pripreme. Beograd. Pavlović M. M.L. .. Testiranja su izvršena u cilju utvrđivanju promena morfoloških. (2006) Antropomotorika. Karalejić.. Beograd. Rezultati na testovima mogu da posluže kao dokaz do kojih promena može relativno brzo doći ukoliko se smanji sa intezitetom i obimom trenažne aktivnosti. (2003). Mondoni M. Buceta J. Beograd:FSFV. Karalejić. FSFV.M. Objašnjene za minimalne ali pozitivne promene antropomotoričkih sposobnosti jeste da vreme između tesitranje nije bilo dovoljno i da je došlo do pozitivnog transfera kao i oporavku i razvoju organizma mladih igrača. Beograd: FSFV. (1998) Testiranje i merenje u košarci. M. Beograd. S. D. UKTJ. M. (1998). I Jakovljević. Perić. M. (2000) Projektovanje i elaboriranje istraživanja u fizičkoj kulturi. (2009) Dijagnostika u košarci. KSS.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful