You are on page 1of 27

Dr Saa Zejak Sudski vjetak

EKONOMSKA FORENZIKA U GRAEVINARSTVU

UVOD U teorijskom i praktinom razvoju drave, Vlada posmatra korupciju kao jednu od najvanijih prepreka rasta, stoga je reavanje konflikata izmeu izmeu suprotstavljenih interesa od kljunog znaaja za mnoga pitanja, pri emu razliite metode otkrivanja i kvantifikacije tete od skrivenog ponaanja sve vie dobijaju na znaaju. U tom procesu forenziki ekonomisti treba da generiu prave dokaze odreenog ponaanja, kroz direktne opservacije, podruja i razloge na kojima ista preovladavaju, kao i da unaprijede opte principe razumijevanja ponaanja koja su vana za funkcionisanje odnosno disfunkciju privrede. Rezultati ekonomske forenzike pruaju i nezavisnu provjeru valjanosti dravnih istraivanja percepcije korupcije, odnosno korupcione strukture i njenih mehanizama, te mogu imati vee i rastue socijalne implikacije nego to se pretpostavlja, budui da razliiti oblici detektovanih nemoralnih ponaanja stvaraju naviku, koja opstaje, ak i kada su podsticaji za to uklonjeni. Naroito znaajan oblik politikog uticaja forenzike ekonomije je naoruavanje regulatora i istraitelja sa novim forenzikim alatima. Ovi alati su najkorisniji onda kada su dovoljno jednostavni i prilagoeni za implementaciju od strane ireg kruga slubenika koji njima otkrivaju puni uticaj skrivenih ponaanja, prije nego li samo simptome tih ponaanja.

EKONOMSKA FORENZIKA I FORENZIKI PROIZVOD Ekonomska forenzika kao i druge naune forenzike discipline mora posjedovati sposobnost da sa preciznou definie, klasifikuje, odredi, izmjeri i iskomentarie parametre od forenzikog interesa. Danas, kada naprednije analize pokazuju kretanje ka sve veoj preciznosti, ekonomska forenzika mora obezbijediti i dodatne informacije, primenjujui sloenije analitike metode i saraujui sa drugim oblastima forenzike, budui da multidisciplinarni pristup obezbjeuje dodatno povjerenje u dobijene rezultate, stavljajui time u drugi plan tzv. metode grubih procjena koje su najee bile posledica ogranienosti pojedinanih disciplina koje su samostalno pokuavale da daju rezultate od forenzikog interesa. Ovakve, obuhvatne ekonomske analize, potkrijepljene dodatnim neekonomskim nalazima i dostavljene dravnim organima ili drugim legalnim nosiocima prava forenzikog zahtjeva, na proceduralan nain, mjesto i vrijeme, ine ekonomsku forenziku u irem smislu. U uem, ona se moe definisati kao postupak dobijanja forenzikog proizvoda na bazi ekonomskih alata, uzrokovan odgovarajuim ponaanjem subjekata, koje moe biti manje ili vie skriveno. Ovo razumijevanje i ekonomska interpretacija neijeg skrivenog ponaanja postalo je centralna komponenta plana istraivanja i u drugim potpoljima ekonomije, pa i ako postoje izvjesna preklapanja u korienim tehnikama, forenzika ekonomija se razvija relativno samostalno u mnogim oblastima, pozajmljujui i koristei nejefikasnije ekonomske alate, naroito raunovodstvene i ekonometrijske. Pri svemu tome, u praksi je evidentna razlika pri kojoj se na jednoj strani koriste podaci koji su dobijeni i objavljeni od strane drugih, a na drugoj se vri njihova sutinska i empirijska tanost i povezanost (ekonomska forenzika). Podruja Ekonomske forenzike Forenzika ekonomija zahtijeva elitni struni kadar, koji prepoznaje metode ekonomije kriminala budui da se profesionalni menaderi ili savjetodavni agenti na drugoj strani, kroz ekonomsku sofisticiranost, neprekidno staraju da odreeno ponaanje ostane sakriveno.

Motivacije za skrivanje ponaanja variraju - najee zbog zakonskih i trinih konsekvenci koje bi mogle uslijediti njegovim otkrivanjem. Forenzika ekonomska ekspertiza moe da se povjeri i regulatornim tijelima ili razliitim treim licima, pa ipak potreba za ukljuivanjem ekonomista ovog tipa nastaje i iz drugih razloga: U sluajevima kada su predmet forenzike analize korumpirani vladini slubenici ili sama regulatorna tijela, ograniava se ili smanjuje podsticaj da sami isto istrauju. U sluajevima kada postoji sukob izmeu razliitih nivoa vladinih slubenika u pogledu izbjegavanja ili zauzimanja tueg regulatornog prostora, nastaje potreba za spoljnom istragom. U nekim drugim sluajevima, kada aktivnosti i otkria ukazuju na to da odreeni postupak nije ilegalan, a moda ak ni od regulatornog interesa, ali je ipak ekonomski vaan. Tada stupaju na teren komparativne prednosti ovakvih ekonomista u odnosu na tradicionalne forenziare, koji pronalaze korelacije izmeu odreenih davanja i buduih akcija vezanih za njihov povraaj, odnosno pruaju dokaze o potencijalnim alternativnim objanjenjima sa predlozima pozitivnijeg ekonomskog djelovanja.

Procesne tehnike Ekonomske forenzike Ekonomski forenziari postupaju na osnovu alternativnih naunih hipoteza (hipoteza istraivaa) koje predstavljaju poetno nagaanje, nasluivanje i pretpostavke koje ih motiviu i rukovode i iz kojih se izvode statistike hipoteze koje su postavljene na nain da mogu biti vrednovane statistiko-analitikim postupcima. Kasnije, u toku postupka vri se testiranje ovih hipoteza kroz statistiki postupak kojim se odreuje jesu li i koliko pouzdano, raspoloivi podaci potkrijepili poetnu pretpostavku. Ekonomska forenzika praktikuje sledee pristupe u otkrivanju, analizi i interpretaciji skrivenih ponaanja: - Prvi i najjednostavniji pristup otkrivanju skrivenog ponaanje jeste direktno posmatranje, sa detekcijom direktnih dokaza. - Drugi pristup bazira se na identifikaciji efekata snimanjem istih ekonomskih aktivnosti kod dva slina subjekta, za koje se pretpostavlja da e biti razliito pogoeni skrivenim ponaanjem.

- Trei pristup se sastoji u tome da se ispita kako ponaanje odreenog subjekta varira sa postojanjem skrivenih podsticaja za ponaanje. - etvrti pristup je modelarni pristup pri kome se izgrauje poeljni model ponaanja i potom testiraju podaci koji odstupaju od tog modela. - Peti pristup se zasniva na predvianjima u odnosu na zahtjeve trita (kroz teoriju cijena i druge teorije od znaaja za konkretnu situaciju). U praksi, potrebno je kombinovati vie tehnika, kako bi se jednima dolo do glavnog rezultata a drugima ispitala alternativna reenja. EKONOMSKA FORENZIKA U GRAEVINARSTVU Kao interesantna meta, odnosno polje djelovanja forenzike ekonomije javlja se i graevinarstvo, u kome se vri otkrivanje dokaza o skrivenom ponaanju u razliitim domenima. Ova oblast ima jedinstven specifikum budui da se upravo u njoj vre najkompleksnije radnje van regulatornih okvira, koje bez obzira na svu kompleksnost moraju i mogu biti otkrivene od strane forenzikih ekonomista i njihovih forenzikih saradnika. Opseg skrivenih ponaanja i moguih i stvarnih kriminalnih radnji u graevinarstvu je vie nego irok: od prepoznatih i namjernih internih neusklaenosti unutar izvoaa i investitora, eksternih povezanosti u svim fazama potprojektovanja, projektovanja, izgradnje i prijema objekata (dobijanja dozvola), pa do dogovorenog naina dobijanja poslova, njihove preprodaje i stvaranja pogodnog tla za korupciju i pranje novca. Korupcija u graevinarstvu Prema Transparency International-u pod korupcijom se smatra "zloupotreba povjerenog ovlaenja za privatnu korist". Detaljniji primjeri korupcije u graevinarstvu odnose se na mito, iznuivanje i prevaru. Mito: - gotovinska isplata, kao podsticaj za dalja skrivena ponaanja, - uee u dobiti izvoaa radova,

- ukljuivanje traenih preduzea za pruanje graevinskih usluga ili nabavku materijala. Iznuda: - traenje mita od strane nadzornih inenjera u zamjenu za verifikaciju gradiline i druge dokumentacije, - traenje plaanja od strane Projekt menadera, kako bi zauzvrat platili izvoau. Prevara: - lane tvrdnje i dokazi, - prikrivanje ili omoguavanje neadekvatnog rada, - prikrivanje ili omoguavanje ugradnje neadekvatnih materijala. irom svijeta, graevinarstvo se smatra jednim od najkorumpiranijih sektora, posebno u zemljama u razvoju, u kojima je koruptivni fond esto u iznosu od 20% ili vie ukupnih vrijednosti investicija. American Society of Civil Engineers (Ameriko Drutvo Graevinskih Inenjera) procjenjuje direktne gubitke zbog korupcije na graevinskim projektima na iznos od 10% svjetske izgradnje. Kao rezultat toga, planiranje projekata je esto izoblieno, vremenski i drutveno neprilagoeno, kvalitet izgradnje snien, odravanje zaputeno i profesionalni standardi kompromitovani itd.. Iz tih razloga ekonomska forenzika mora da prepozna koruptivne i druge aktivnosti u svim fazama ivotnog ciklusa projekta: Korupcija u procesu identifikacije i selekcije projekata - u ovoj fazi autoriteti mogu da utiu na izbor projekata kojima se vre preusmjeravanja resursa od onih koji su povoljniji za drutvo prema onim projektima od kojih mogu imati koristi samo drutvene elite. Oni takoe mogu da ohrabre izbor projekata koji su ili manje ili ekonomski neracionalni zbog njihove finansijske ili politike favorizacije. Korupcija u planiranju i odobravanju projekata nastaje u situaciji kada zvaninici mogu pod uticajem mita da daju dozvole ili izdaju odobrenja za projekte koji ne ispunjavaju relevantne propise za izgradnju, ekoloke zakone i dr. Korupcija u dizajniranju projekata donosioci odluka mogu projektne zahtjeve preuveliati ili prilagoditi tako da oni budu specifini samo za jednog ponuaa, ili ponuae iz odreene zemlje i dr.

Korupcija u toku izgradnje projektovanih objekata nastaje ueem naruioca (njegovih slubi ili pojedinaca) u skrivenim ponaanjima vezanim za sve vrste manipulacija sa radovima i materijalima. Korupcija u toku eksploatacije i odravanja objekata moe nastati kada postoji prekomjerno odravanje ili zanemarivanje odravanja, ponovno favorizovanje i angaovanje ugovorne strane koja je izgradila objekat sa time da je jedina u stanju da ga odrava i dr.

Ne postoji jedno, ili jednostavno reenje za ovaj problem, ali mnogo se moe postii stvaranjem podsticaja za vie dobre prakse, kao i bolje korienje postojeih alata za poboljanje transparentnosti i odgovornosti. Slabosti klasinog forenzikog pristupa U veini sluajeva izolovane revizije ili istrage u graevinarstvu, sastavljene iskljuivo od raunovoa - revizora ili od inenjera, ne mogu donijeti znaajne rezultate, sem u sluaju evidentnog krenja procedura, to je u ostalom prilino jednostavno uoljivo od strane eksperata odnosne struke. Npr. ne slaganje sa projektovanim formama Idejnog ili Glavnog projekta uobliava se Projektom Izvedenog stanja, tako da se u sluaju odgovarajue pratee tehnike papirologije inenjerska revizija (istraga) na tome zavrava. Na drugoj strani, bez obzira na evolutivni iskorak raunovodstva u jedinstveni informacioni sistem i njegov rastui znaaj po svim pitanjima, raunovoi revizoru u sluaju iste knjigovodstvene dokumentacije ne preostaje nita drugo sem da utvrdi tanost ili pretene pravilnosti u poslovanju. Most koji premotava ove dvije krajnosti jesu ekonomski forenziari iz redova finansijskog menadmenta, sa velikim iskustvom u graevinskoj struci, koji mogu pronai uzrono posledine veze u naizgled odvojenim operacijama na tritu, dati njihovu strunu interpretaciju i metodama prvo posrednog a potom i direktnog dokazivanja izvriti uspjenu forenziku, odnosno odrediti stopu krae u odreenoj oblasti u kojoj se ona javlja kao vie-manje fiksni efekat. Prije svega, ovaj put je posebno znaajan za monitoring velikih graevinskih poduhvata koji se finansiraju od strane drave, u svim fazama.

Izvoa
Legalni profit

Izvoa
Nelegalni profit

Podjela nelegalnog profita

Cijene
Vrijednost

Koliine

Menadment projekta

Tekui (eksterni) nadzor

Upravljanje projektom

Tekua kontrola radova i materijala

Inenjerska revizija

Tehnika deskripcija

Finansijska dokumentacija

Raunovodstena revizija

Slika br.1. Objekti ekonomske forenzike u graevinarstvu

FORENZIKI PRISTUP FAZI DOBIJANJA POSLOVA U ovoj fazi, najee sumnjivo ponaanje odnosi se, kako na samu proceduru javnih nabavki, tako i na sam predmet odnosno posao koji se njima nudi. Sem tzv. uslunih ponuda u praksi je mogue ispotovati kompletnu proceduru javnih nabavki a da predmetni posao u prvom krugu dobije ciljana graevinska firma, i to sigurno ili sa velikom vjerovatnoom, poevi od objavljenih bodovanja pojedinih osnovnih i fakultativnih uslova tendera. Ova bodovanja variraju od projekta do projekta i kreu se u rasponima koji podlijeu jedino subjektivnoj ocjeni pripremalaca tendera. Tako npr. davanje enormno veeg broja bodova na reference, sa umanjenjem bodova na cijene izvoenja, favorizuje preduzea koji su u proteklom periodu nastala podjelom velikih graevinskih giganata i od kojih svako novonastalo preduzee koristi nekadanje reference i dio imena, dok su njihove trenutne poslovne sposobnosti daleko ispod ponuenih.

Koristei situaciju tolerisanih poveanja cijena, ova preduzea na tenderima najee davaju enormno kratke i nemogue rokove izvoenja, budui da su penali koji su vezani za kanjenje u izvrenju ugovora, u ukupnom iznosu vie puta (ak i desetinama puta) manji od poveanja cijena. Na ovaj nain, u dosluhu sa sainiocima tendera i komisijom koja bi trebala da odbacuje nerealne ponude (po bilo kojem osnovu) dobijaju se poslovi sa poveanim cijenama od kojih po odbitku penala (koji najee u ukupnom iznosu ne mogu prei 3% iznosa ponude) viak profita ide na nelegalnu zaradu i potraioce rent seeking-a. Primjer br.1. Za predmetni posao konkurisala su dva potencijalna Izvoaa sa istim (odlinim) referencama i i istim (povoljnim) uslovima plaanja to u praksi nije sluaj i razlike su jo evidentnije.

Tabela br.1. Primjer bodovanja na tenderima Uslovi Cijena Rok Uslovi plaanja Reference 40% 40 = 92,5 Odline = Bodovanje 15% 40% 5% Ponua A Br. bodova 7,5 40 5 Ponua B Br. bodova 15 20

Radi se o najeem nainu bodovanja: Bb = (Cnm / Cnv) * Pb gdje je: Bb broj dodijeljenih bodova, Cnm najmanja ponuena cijena, Cnv najvea ponuena cijena, Pb procenat bodovanja.

Najvei iznos penala koji npr. Ponua A moe da plati je 80.000,00 * 3% = 2.400,00 , pri emu mu ostaje 37.600,00 iznad cijene Ponuaa B koji je realan u cijenama i rokovima. Ovakav nain dodjele poslova ciljanom preduzeu moe se primijeniti i na sve druge uslove tendera koji ele da se unaprijed favorizuju. Jedan od estih naina dobijanja bodova na uslove plaanja jeste npr. kada ponua istie da mu plaanje u cjelokupnom inosu ili u odreenom procentu moe biti izvreno ...sa mogunou kompenzacije.). Ova mogunost kompenzovanja daje mu prednost u nekoliko bodova, dok se po dobijenom poslu u opte ne realizuje jer je ciljno nedefinisana, tako da se sva plaanja izvre novano. Takoe, mogunou auriranja kriterijuma i uslova u okviru Zakona o javnim nabavkama ZJN, omogueno je povremeno usklaivanje koje, u okviru kvalifikacionog postupka, sprovodi naruilac vodei rauna o trinim uslovima, razvoju i drugim okolnostima, ime se postie najbolja kombinacija za odabir ciljanog preduzea. Za graevinarstvo je najznaajniji institut ogranienog postupka javne nabavke lan 28. ZJN kojim se prvo upuuje javni poziv, potom odabiraju kvalifikovani ponuai kojima se jedino dostavljaju ponude i prema kojima naruilac moe primijeniti iskljuivo kriterijum najnie ponuene cijene. Ogranieni postupak javne nabavke moe se, primijeniti samo u sluaju kada su predmet javne nabavke: robe, usluge ili graevinski radovi koji, obzirom na tehniku, kadrovsku i finansijsku osposobljenost, mogu biti isporueni, prueni, odnosno izvedeni samo od ogranienog broja ponuaa; robe, usluge ili graevinski radovi, koje naruilac stalno nabavlja periodino i sukcesivno, a obim nabavke i vremenski period isporuke ne moe unaprijed da odredi; robe, usluge ili graevinski radovi za koje je uspostavljeno trite sa ustaljenim cijenama i koje se ne sprovode po posebnim zahtjevima i uslovima naruioca. Takoe, u ZJN postoji jo modaliteta od kojih svaki zasluuje posebnu analizu u odnosu na mogue korupcione efekte u praksi kao npr. Pregovaraki postupak bez predhodnog objavljivanja poziva za javno nadmetanje i mnogi drugi.

Posebno je i forenziko pitanje da li postoji opravdana pretpostavka da se neki tenderi oglaavaju kao meunarodni ili domai. Poznata je u teoriji privrenost korumpiranih slubi ka potranji renti kod inostranih ponuaa, budui da se domae polje opasnosti od otkrivanja korupcije iri svakim novim angaovanjem domaih ponuaa. U tim sluajevima, da bi se eliminisala unutranja konkurencija, trae se fakultativni dokazi koje domaa operativa ne moe da podnese kao npr. veliki iznos traenih godinjih prihoda, zahtjevi za mnogostruko veom operativom i dr. Kada, posle dobijenog posla, inostrani ponua uopte ne angauje ponuene kapacitete, ve za daleko nie cijene upoljava domau operativu koja zavrava najvei dio ugovorenog posla otvara se iroko forenziko polje za istraivanje zloupotreba. Inostrani ponua na ovaj nain dobija sem novca i dodatne reference koji mu omoguavaju i dobijanje narednih poslova u zemlji i inostranstvu (na isti nain) i ako praktino sav izvoaki posao pripada domicilnim preduzeima. Rad ovakvih inostranih firmi pod budnom je panjom meunarodnih eksperata to i rezultira estim globalnim istragama vezanim za pranje novca na svim nivoima. Primjer br.2. Nain da se tenderskim uslovima mogu eliminisati domae firme najbolje ilustruje sluaj iz okruenja (BiH) koji je medijski eksponiran sredinom tekue godine u kome Institut za graevinarstvo (IG) iz Banjaluke navodi da su tenderski uslovi proizvodnih preduzea iz sistema "Elektroprivrede RS" za izbor konsultantskih firmi, gotovo uvijek, postavljeni na nain da ih ne moe ispuniti nijedna firma iz RS i BiH. Ove tvrdnje IG je iznio nakon tenderske procedure u kojoj su strogim uslovima nadmetanja eliminisani domai ponuai, pa je preduzee Hidroelektrane na Drini iz Viegrada, koje posluje u okviru sistema "Elektroprivrede RS", donijelo odluku da za posao projektantskog nadzora proviranja voda ispod brane HE Viegrad angauje strani konzorcijum kojeg ine Institut za vodoprivredu "Jaroslav erni" iz Srbije i firma "Stucky" iz vajcarske, po cijeni od 1,64 miliona KM. U praksi, poslovi nadzora sanacije brana se kreu u iznosu 3% -5% vrijednosti nadziranih sanacionih radova, pri emu se samo u izuzetno sloenim sluajevima odobrava odreeni procenat na vie, dok je cijena ovog nadzora prela 20% samih sanacionih radova.

Ovaj primjer ne zalazei u njegovu zakonsku i sutinsku sadrinu, na jednostavan nain opisuje stav domaih firmi prema aktuelnoj zakonskoj regulativi vezanoj za dobijanje poslova graevinarstvu i njegovim izvedenim djelatnostima. Za ekonomskog forenziara u graevinarstvu od neprocjenjive je vanosti praenje forenzikih sluajeva i trendova kako u okruenju, tako i dalje, budui da se na taj nain anticipiraju mogua deavanja u matinoj dravi i njihova potencijalna povezanost sa subjektima van dravnih granica. Kao jedan od novih meunarodnih instrumenata na koji se sve vie treba oslanjati jeste standard ISO 10845-1:2010 koji opisuje procese, metode i postupke za uspostavljanje unutranje organizacije prilikom nabavki u graevinarstvu, koji daje smjenice za, fer, pravian, transparentan, konkurentan i isplativ sistem nabavki. On definie jasno dvije mogue prakse: Lana praksa, odnosno lano predstavljanje injenica kojima se utie na proces tendera i na dodjelu ugovora koji proistie iz tenderske ponude na tetu poslodavca. Korumpirana praksa, tj. ponuda, davanje, primanje ili traenje bilo ega od vrijednosti to utie na djelovanje poslodavca ili njegovog osoblja, ili agenata u procesu nabavke ili administracije ugovora. U odreivanju krivice izmeu ugovornih strana, odnosno njihovih slubi i pojedinaca, bitno je znati da pojedinac moe snositi krivinu odgovornost i kada: nije bio svjestan da njegova aktivnost predstavlja kriminalnu radnju, nije ostvario ili ne bi uopte ostvario linu dobit iz svoje nezakonite aktivnosti, nije direktno ukljuen u nedozvoljene aktivnosti. u

FORENZIKI PRISTUP FAZI IZVOENJA RADOVA U fazi izvoenja graevinskih radova potencijalno se odvijaju sve osnovne djelatnosti vezane za mogue manipulacije sa radovima i materijalima, budui da specifinost graevinske struke, po prirodi posla, najee ne moe posmatrati izolovano vrijednost materijala od vrijednosti ugradnje materijala, sem u sluajevima kad je materijal obezbijeen od strane

naruioca, ali i tada mogu postojati deavanja koja se sutinski ne razlikuju od prethodno iznesene konstatacije. Faza izvoenja radova u graevinarstvu je komleksna i mora se posmatrati dvojako tj. postaviti se prema situacijama kada je naruilac radova drava i njeni organi i preduzea, ili privatna inicijativa. Privatna inicijativa, sem optepoznatih motiva (poreski tretman investicija i dr.) moe da ima dvije strategije vezane za graevinske projekte, bilo da se radi o isto graevinskim projektima ili projektima koji su podrka nekim drugim investicijama. Legalizacija novanih sredstava steenih na nezakoniti nain. Ovaj postupak mogu je u situacijama kada preduzee nema na izgled legalnu finansijsku mo da dovri graevinski objekat koji je zapoela ili eli da zapone njegovu izgradnju. Ekonomski forenziar treba da uradi sledee: Da iz poslovnih knjiga preduzea izvue jasne podatke o njegovoj finansijskoj sposobnosti vezanoj za investiranje u objekat i uporedi ga sa stepenom izgraenosti objekta. Razlika koja u tome moe uslijediti da je stepen izgraenosti objekta vei od legalno uloenog novca indirektan je dokaz skrivenih ponaanja i motiva preduzea. Detaljnijom analizom potprojekata, projekta, ugraenih materijala, neophodnih radova i dr. dolazi se do informacija o tome koje su faze izgradnje plaene novcem na ruke i u kojem procentu, odnosno razgraniavaju se ulaganja linih sredstava vlasnika od kapitala preduzea. Ono to je karakteristino za ovakva ponaanje jeste to da se obino radi o veoma kvalitetno projektovanim i uraenim objektima, koji se na tritu lake prodaju ili kompenzuju i time vraaju vlasniku kvalitetniji odnosno legalni novac. Nelegalno izvlaenje novca iz graevinskih projekata. Ovaj postupak je jedan od najtetnijih za dravu i zasniva se na manipulacijama kojima se fiktivno poveavaju trokovi izgradnje (najee kroz materijal) i u kome se u dogovoru sa dobavljaima (npr. stovaritima graevinskih materijala), ispostavljaju lane otpremnice i fakture koje se za odreeni procenat mijenjaju za gotov novac. Ovi objekti se esto imenuju kao poslovno-stambeni kako bi se to vie trokova nagomilalo na poslovne

investicije. Postupak ekonomske forenzike u ovom sluaju je isti kao u situacijama kad je naruilac radova drava, odnosno dravna preduzea. Ovakvi objekti esto znaju da podbace u kvalitetu radova i materijala (preduzee samo spravlja beton bez adekvatne tekue kontrole, tanji betonske ploe i zidove radi utede ne cementu i dr.)

Osnovne manipulacije u dravnim graevinskim projektima odnose se na: 1. Manje ugraene koliine materijala od prikazanih. 2. Ugradnja jeftinijih substita projektovanih materijala. 3. Ciljana preprojektovanja u toku izvoenja radova. 4. Podugovaranje fantomskih firmi. Manje ugraene koliine materijala od prikazanih naruiocu donose trokove bez adekvatne protivvrijednosti u kvalitetu i bez obzira da li stvarno ugraene koliine mogu imati posledice po trajnost i stabilnost objekata, ova vrsta manipulacija donosi izvoau veliku imovinsku korist, kako zbog fiktivnog poveanja trokova i drugih iz toga izvedenih benefita, tako i u podruju pranja novca i njegove nelegalne podjele. U situacijama kada naruilac ne obezbjeuje graevinski materijal razliku izmeu projektovane i ugraene koliine materijala izvoa moe preusmjeriti na druge projekte na kojima je angaovan ili ih oprati preko stovarita graevinskih materijala. Princip na kojem se bazira ova procedura sa stovaritima zasniva se na sledeem: Primjer br.3. Stovarite X legalno kupuje cement po npr. 6,00 / 50 kg. to zavodi kao svoju legalnu kupovinu sa urednim ulaznim otpremnicama i fakturama. Kupljenu koliinu potom prodaje fizikom licu Y za gotov novac po npr. 8,00 / 50 kg izdajui im otpremnice, koje ne zavodi u svome zvaninom knjigovodstvu i samim tim ne posjeduje izlaznu fakturu kao dokaz o izvrenoj prodaji. Potom se javlja Izvoa Z koji fiktivno kupuje tu istu koliinu cementa za npr. 6,50 / 50 kg. Stovarite X mu fiktivno isporuuje robu, dobija fiktivnu izlaznu fakturu i od novca fizikog lica Y dava mu na ruke gotovi novac a razliku 8,00 - 6,50 = 1,50 / 50 kg

zadrava za sebe van legalnih kanala. Na ovaj nain vri se viestruko djelovanje na tetu dravnih prihoda.

10 8 8 6 4 2 0 1.5 Ostatak stovarita "X" 6.5 Legalna prodaja Fiktivna prodaja

Slika br. 2. Nelegalna raspodjela novca

Treba posebno obratiti panju na injenicu da se ova procedura moe vriti i bez smanjene ugradnje materijala na objektima, jednostavnim predimenzioniranjem faktura nabavke materijala koje ostaju u knjigovodstvu i samo se u njemu kae na odreeni projekat, kako bi ostale na izgled legalne finansijskoj policiji i drugim dravnim organima. Teko da e neki finansijski inspektor ili raunovoa revizor primijetiti da na svakih npr. deset legalnih ulaznih faktura za graevinski materijal dolazi po jedna, dvije ili vie njih koje su fiktivne, naprosto zbog toga to je to na velikim projektima ne mogue utvrditi sa njihovim nivoom obrade podataka. Takoe, ove procedure rada mogu ostati daleko i iza uvida i nadlenosti odgovornih inenjera od strane izvoaa, budui da oni nijesu upueni u skrivena ponaanja menadmenta i njihovo knjigovodstveno naduvavanje trokova projekta. Treba napomenuti, da i ako je ugraena manja koliina projektovanih materijala u neki objekat, on moe imati zadovoljavajue karakteristike po korisnike i okolinu. I na tome se bazira vei broj ozbiljnijih manipulatora u graevinarstvu.

Primjer br.4. Budui da su odreeni podaci vezani za razliite nivoe projektovanja previe uopteni ili kategorisani moe se na sopstveni raun uraditi seizmika mikroreonizacija u cilju dobijanja tanih podataka o ubrzanju tla pri zemljotresu. Na osnovu nje se u projektima dimenzioniu nosei elementi objekata tj. dovoljna koliina betona, gvoa i dr. to moe znaajno uticati na utedu u materijalu prilikom izgradnje objekata, ali i pokazati dokle izvoa moe ii sa smanjivanjem materijala u odnosu na projektovane koliine - koje su dobijene na osnovu opteprihvaenih parametara. Forenziki naini otkrivanja manipulacija Kako bi se sa sigurnou utvrdilo da li posmatrano preduzee na odreenom projektu vri manipulativne radnje, prvenstveno u sferi projektovanih materijala npr. cementa, mora se poi od detaljne analiza Projekta betona, odnosno receptura betona koje se koriste u izgradnji i koje su obavezne u skladu sa pravilima struke. Analizom i prostim sabiranjem projektovanih koliina cementa iz Projekta betona i njihovim uporeivanjem sa stvarno ugraenim koliinama na objektu, mogu se uoiti razlike u fakturisanom cementu prema dobavljaima (nejee stovaritima) i na indirektan nain dokazati manipulativne radnje. Ovakav vid poslovanja ne podrazumijeva unaprijed odgovornost i nadzornog organa na projektu, buduu da isti ne mora, i najee nije upuen u kompletna interna fakturisanja izvoaa radova, ve samo u onaj njihov dio koji se tie stvarno ugraenih koliina ukoliko su iste u stvarnom skladu sa tehnikom dokumentacijom. Odgovornost nadzornog organa traie se onda kada su stvarno ugraene koliine manje od zahtijevanih i ukoliko nijesu postojali razlozi za drugaije postupanje. Najei sluajevi skrivenog ponaanja u poslovima nadzora ogledaju se u davanju preutnih dozvola manjeg dimenzioniranja betonskih povrina u odnosu na tehniku dokumentaciju, posebno onih njihovih djelova koji su po izgradnji teko vidljivi: ukopani djelovi objekata, smanjena debljina ploa i zidova, ugradnja betona drugaijih karakteristika i dr. U ovim sluajevima interne fakture izvoaa ne pokazuju neusklaenost sa projektom sve dok se ne pokae razliitost u nalazima tehnike kontrole i u pogledu kvaliteta i kvantiteta ugraenih

materijala. Ukoliko do ove razlike doe, na ekonomskim forenziarima je da utvrde dalji mehanizam odvajanja naplaenog a ne zaraenog novca. Ovakav vid manipulacija donekle je omoguen i pokriven nedostatkom zakonskih procedura vezanih za tekuu kontrolu radova i materijala, kako na objektu tako i u procesu njihove tekue proizvodnje. Naime, umjesto stalnog prisustva kontrole radova i materijala u kojoj se oni na propisan nain uzimaju i laboratorijski tretiraju i potom uporeuju sa projektovanim vrijednostima, u praksi sami izvoai pripremaju tzv. kontrolna betonska tijela koja dostavljaju ovlaenim organizacijama i na osnovu kojih dobijaju sertifikate kvaliteta. Nije teko pretpostaviti da izvoa moe napraviti kontrolna tijela (betona, asfalta i dr.) u svemu prema projektu, a da stvarni kvalitet materijala koji se ugrauje bude slabijeg kvaliteta, odnosno da vri skrivene utede na materijalu. Na vanijim objektima povremeno se vre i tzv. super kontrole, meutim one su bazirane na principu sluajnog uzorka i mogu biti dogovorene, budui da jedna ovlaena organizacija ne moe raditi i tekuu i super kontrolu tako da njeni praktini efekti mogu da izostanu, posebno kada se radi o klasinoj monopolskoj podjeli poslova na tritu, gdje postoji svega par ovakvih (najee privatnih) organizacija. Tamo gdje uzeti uzorak ne pokae da je u granicama tolerancije, vri se vaenje drugoga itd. sve do prezentacije povoljnih rezultata kontrole. Zbog toga bi ovu vrstu kontrolisanja uvijek nuno bilo prepustiti najveim autoritetima u ovoj oblasti univerzitetskim i laboratorijama u dravnom vlasnitvu. to se tie ugradnje jeftinijih supstita projektovanih materijala (druge marke cementa, aditiva i dr.) taj put moe da se protee ak i od samog projektanta, preko naruioca posla, pa do izvoaa radova. Ekonomski forenziar treba da primijeti da li su inicijalno projektovani materijali, u vremenu projektovanja, mogli biti dostupni u kasnijim fazama projekta ili nijesu. Ovo stoga, to pojedini alternativni materijali podiu cijenu kotanja graevinskih radova, ime pojedini ponuai insistirajui na uslovima tendera postaju preskupi i ispadaju iz igre. Dok, na drugoj strani, ponua koji je u dosluhu sa projektantom ili naruiocem zna da moe kasnije za niu cijenu kupiti drugi dostupni materijal i u svojoj ponudi kalkulie sa time. Ovakva supstituisanja se pravdaju nedostatkom odreenog materijala na tritu, hitnosti poetka ili zavretka radova, pa i preprojektovanjima u samoj fazi izvoenja radova. Ukoliko forenziari

nedvosmisleno utvrde da su projektovani materijali (u vremenu projektovanja) morali biti nedostupni u fazi izvoenja radova, a Izvoa dobije saglasnost projektanta i nadzora na naknadno supstituisanje, to je signal za dalji i detaljniji forenziki proces. Ekonomska forenzika injekcionih radova Tehnologija injektiranja je tehniko-tehnoloki postupak koji je danas jedan od kljunih elemenata savremene gradnje kojim se vri selektirano zapunjavanje pukotina, raspora, fuga ili pora u betonskim ili zidanim konstrukcijama isto kao i u kamenim ili zemljanim graevinama, i predstavlja standardni postupak na gotovo svakom infrastrukturnom objektu. Predstavlja jednu od metoda kojom se poboljavaju svojstva terena. Bez obzira o kojoj se vrsti injektiranja radi: kontaktno injektiranje, zaptivno, konsolidaciono i dr. injektiranje je jedna od najkompleksnijih i forenziki najzahtjevnijih oblasti u dananjem graevinarstvu. Osnovni razlog je taj to se vrlo teko ili skoro nikako ne mogu izvriti naknadne kontrole nad pojedinim vrstama objekata - kako u izgradnji, tako i kod ve gotovih objekata na kojima se vri ili vrilo injektiranje. Takoe, radi se najee o komplikovanim geolokim sredinama, tako da stvarna koliina ubrizgane injekcione mase moe vrlo lako ostati nepoznata. Iako injekcioni sistemi mogu biti bazirani na velikom rasponu poliuretanskih, epoksidnih, akrilnih i drugih masa, za ekonomsku forenziku u graevinarstvu na naem podruju je najinteresantnije injektiranje sa cementnim masama i to injektiranje tunela i injektiranje terena radi spreavanja kretanja podzemnih voda, kao najire zastupljeno i najpodlonije moguim manipulacijama (npr. uobiajeno teinsko uee cementa pri izvoenju injekcionih zavjesa je 75% injekcione mase). Primjer br.5. (injektiranje tunela) Ukoliko se smatra da je odreeni tunel raen u svemu prema projektovanoj sredini i uslovima gradnje, onda naknadni poslovi injektiranja mogu da daju indirektne dokaze o moguim manipulacijama u radovima i materijalima, posebno ukoliko se prije izgradnje tunela nije vrilo injekciono poboljanje stijenske mase tj. smatralo se da je ona zadovoljavajua sredina za tu vrstu radova. Ukoliko postoji sumnja da je izmeu betonske obloge (mlazni beton) i iskopane povrine

stijene ostao prazan prostor vri se tzv. vezno injektiranje cementnom masom, kako bi se napravila to jaa veza izmeu konstrukcije graevine i stijene, i kako bi one postale jedinstvena konstrukciona cjelina.

Slika br.3. Injektiranje u tunelogradnji U sluaju da se injektiranje nakon izgradnje tunela (koje se vri radi eliminacije efekata miniranja i relaksacije stijene prilikom iskopa) pokae dokumentovano viestruko veim poslom od predvienog, ono postaje mogui indirektni dokaz o neugradnji projektovane betonske obloge u prethodnoj fazi, manipulacija u vezi samog injektiranja ili oboje. U sva tri sluaja mogue je naplaivanje materijala i radova koji nijesu izvreni, te se stoga mora pronai kriminalni ablon ponaanja izmeu izvoaa koji je fakturisao ne izvrene radove i materijale, njegovih dobavljaa koji su ispostavljali fiktivne fakture za materijale i tree strane nadzornog organa koji je potvrdio njihovu ugradnju. Jedan od najteih scenarija bilo bi mogue zajedniko fakturisanje nueraenog prekopa, betonske obloge i injektiranja. Ono to je bitno jeste da ovi radovi ovi ne mogu biti prikazani i fakturisani na ovakav nain bez dozvole nadzornog organa. U praksi se, za porebe razliitih objekata, moe desiti da su prekopi i sa njima vezani radovi u potpunosti uraeni, ali ako je u samom tenderu postojala stavka da se prekopi ne toleriu, ili ne u procentu veem od predvienog to je dovoljan razlog za utvrivanje strune i krivine odgovornosti nadzornog organa.

Primjer br.6. Jedan od estih naina za naplaivanje prikazanih a ne izvrenih radova jeste u oblasti iskopa materijala i transporta iskopanog materijala (i kasnije mogue ponovne ugradnje na drugom mjestu). U tenderima ili u ugovorima koji su dobijeni bez tenderske procedure esto figuriu dvije vrste tenderskih odnosno ugovornih pozicija: plaanje po m3 iskopanog ili plaanje po m3 odveenog (ili kasnije opet ugraenog) materijala od kojih se izvoai odmah prihvataju drugog cjenovnog reenja. Jasno je da iskopani materijal zbog svoje prirode poveava svoju zapreminu, pa se obim tla mjeri u tri stanja: sraslo stanje, rastresito stanje i zbijeno stanje.

1 m3 u sraslom stanju = 1,25 m3 u rastresitom stanju = 0,9 m3 u zbijenom stanju Pri emu se Koeficijent rastresitosti rastresitog stanja. Znajui to, pripremaoci tendera sve ee u predmjerima radova davaju stavku kojom se utovarni koeficijenti ograniavaju, odnosno ne mogu biti preko 1,25. Ukoliko to ne uine otvaraju prostor za sledee situacije: Preduzee X ugovorilo je odvoz materijala na mjesto njegovog odlaganja (unaprijed dogovoreno ili ne) i ispostavilo fakturu na odvezene koliine koje su 40 % vee nego to je projektovana zapremina tla predviena za iskop. Fakturu je potkrijepilo urednom gradilinom i transportnom dokumentacijom. Ekonomski forenziar ili forenziar graevinske struke trebao bi odmah da uoi situaciju na terenu i da izvri analizu potrebnih, izvrenih i moguih lano fakturisanih radova jednostavnim uporeivanjem standarda za pojedine vrste iskopa koji se odnose na: rastresitost tla, uinke maina za iskop (posebno bitno ako se maine iznajmljuju na satnicu), ak i potrebne koliine eksploziva potrebne za iskop u pojedinim geolokim sredinama i dr. (Kr) definie kao odnos masa ili zapremina sraslog i

U ovom primjeru ukoliko bi dolo do forenzikog postupka utvreno bi bilo da je preduzee X prelo gornji prag od 25% i izvrilo lano fakturisanje za najmanje 15% neprevezenog materijala. Ukoliko je preduzee X samo podizvoa u lancu veeg projekta, onda ekonomski forenziar koji treba da poznaje sve naine poslovanja pojedinih preduzea i njihove mogunosti za skrivena ponaanja, treba da pretpostavi i dokae put tako steenog novca. Budui da preduzea koja se bave transportom materijala nemaju velike mogunosti za poveanje svojih trokova sem trokova odravanja i goriva, to se zbog poreskog tretmana goriva (maina i kamiona) mora obratiti panja na mogua skrivena ponaanja izmeu njih i dobavljaa goriva (odnosno benzinskih pumpi). VIak uplaenog novca preduzee X prebaca na raun benzinske pumpe, poveava trokove goriva i za odreeni procenat dobija novac na ruke koji ili dijelom zadrava ili ga isporuuje glavnom izvoau, na raspodjelu onima koji omoguavaju ovakvu vrstu manipulacija. Ukoliko je preduzee X glavni izvoa, ono sem predstavljene situacije, viak novca moe plasirati i na druge, u ovom radu predstavljene naine. World Bank report on the transport 2007. (Izvjetaj Svjetske banke o transportnom sektoru 2007.) daje zakljuak da curenje novca iz razloga korupcije u transportnom sektoru iznosi oko 20% od transakcionih trokova u zemljama u razvoju, ak i kada dobijanje ovih poslova prate ispravne procedure nabavke.

Primjer br.7. (injektiranje akumulacija) Injektiranje terena izvodi se sa ciljem zaptivanja poroznosti u stijenskoj masi i spreavanja kretanja podzemnih voda (zaptivno injektiranje), viekomponentnim injekcionim masama u kojima preovladava cement. Zaptivno injektiranje je veliku primjenu nalo kod visokih brana, za koje se izvode injekcione zavese koje dobijaju nazive zavisno od njihovog poloaja u odnosu na branu: dubinske (ispod tijela brane), bone (u bokovima brane) i dr. Za nas je najinteresantnija njegova primjena u obodnim injekcionim zavjesama (po obodu akumulacionog jezera) kojima se smanjuje gubitak vode iz akumulacije - na mjestu brane i iz akumulacionog bazena uopte. Metod je naizgled jednostavan: nakon to se odredi podruje koje je potrebno injektirati, izvode se buenja i kroz napravljeni sistem buotina ubrizgava se injekciona masa. Stoga je pri

definisanju svake injekcione zavese najvanije definisati: istrane, injekcione i kontrolne buotine (rastojanje medju buotinama, rednost,dubinu, prenik, pravac i dr.);

Slika br.4. Buenje i injektiranje akumulacija U oba sluaja, i ako se injektira tijelo brane ili obod itave akumulacije veoma je teko utvrditi da li su prikazane koliine injekcione mase stvarno ugraene ili ne. Efekti injektiranja na brani su lake vidljivi i ne postoji veliki prostor za obmanu u dubinama buenja i broju butina kao to je to sluaj sa radovima na obodu akumulacija. Obodne injekcione zavjese su trenutno najtraenija vrsta poslova u graevinarstvu upravo zbog moguih skrivenih ponaanja i nelegalne zarade. Ne postoji nain da se (posebno u krakim terenima) sem metodom direktnog posmatranja i stalnog nadzora izvri naknadna kontrola radova. U domenu buenja su mogue odreene intervencije ali u samom injektiranju cementnim masama ili zaptivanju nekim drugima materijalima ne. Budui da se ovaj problem javlja ve due vrijeme, proizvoai injekcione opreme su pod pritiskom investitora poeli da ugrauju u injektore digitalne kontrolere koji donekle mogu da smanje mogue malverzacije u koliinama i kvalitetu injekcionih masa. Kod nas, osnovni problemi koji se javljaju kod ovih poslova, a koji mogu ukljuivati skrivena ponaanja, su to to su investitori ovih radova obino velika preduzea u dravnom vlasnitvu koja sama autonomno pripremaju tendere, bez nadkontrole, to se ogleda u tome da su:

Sami opisi radova u tenderima previe uopteni, svode se samo na nekoliko stavki, ime se ciljano ostavlja budui prostor izvoau za dodatne i dopunske radove. Pripremaoci tendera u dravnim preduzeima su, po pravilu, vrioci nadzora u fazi izvoenja radova.

Ekonomskoj forenzici, sa sada, ostaje samo da indirektno utvrdi odgovornost pripremalaca tendera u odnosu na planirani iznos investicija i njegova prekoraenja u vrijednosti dopunskih i dodatnih radova, posebno ukoliko se takav trend ve identifikovao i na drugim, slinim projektima. U odreenim sluajevima, forenziki proces bi mogao da se potpomogne i naknadnim geofizikim snimanjem injektiranog terena i sa nekim drugim specijalizovanim postupcima, ali zavisno iskljuivo od geoloke sredine i metodologije injektiranja. Egzaktnost, odnosno priblinost ovih rezultata mogla bi da utie na otkrivanje, ali samo veih neusaglaenosti izmeu prikazanih i stvarnih koliina. to se tie iznude u graevinarstvu, odnosno traenje mita od strane nadzornih inenjera u zamjenu za verifikaciju gradiline i druge dokumentacije, i traenja plaanja od strane Projekt menadera, kako bi zauzvrat platili izvoau, ekonomska forenzika treba da se usredsrijedi na optu finansijsku mogunost naruioca radova. Ukoliko isti posjeduje odvojena namjenska sredstva u itavom iznosu ili obezbijeene tekue prilive (od kredita i drugih izvora finansiranja) a vri kanjenja u plaanjima prema izvoau radova, stvaraju se poetni uslovi za dokazivanje iznude. Ovu situaciju u praksi najvie komplikuje to to se odlaganje plaanja izvoau najee radi u dosluhu sa nadzornim organom, koji ovu vremensku distancu izmeu predaje faktura (situacija) i momenta plaanja produava i opravdava je na razliite naine. Meutim, utvrivanjem i uporeivanjem razloga odlaganja utvrenih iz gradiline dokumentacije prilikom potpisivanja faktura (situacija) i dinamike njihovih plaanja, moe se u znaajnoj mjeri konstatovati ili ne postojanje skrivenih ponaanja usmjerenih prema izvoau radova. Ciljana preprojektovanja u fazi izvoenja radova su est primjer unaprijed dogovorenih radnji u prethodnim fazama projektovanja, kojima se ne davaju potpune ili davaju vie ili manje drugaije informacije, nego to su potrebne za kvalitetno obavljanje posla i realnu izvoaku cijenu na tenderima. Preprojektovani radovi mogu biti kako stvar potrebe, koja se na terenu mora

izvriti, tako i nepostojeih razloga to se u praksi ee deava, zbog mogunosti lakeg otkrivanja malverzacija. Samim tim to su fakturisani preprojektovani radovi bili neophodni, ne skida se sumnja sa menadmenta projekta (na obje strane) budui da se posao dobio po jednim uslovima, a tee i zavrava se po drugim koji znaajno odstupaju od poetnih. U ovom sluaju ekonomski forenziari treba da urade uporedne analize vrijednosti izvoenja preprojektovanih radova, sa prosjenom trinom cijenom kao i njihovo ukupno uee u trokovima projekta. Poeljno je ispitati cijene istih radova kod drugih uesnika tendera koji nijesu dobili posao po traenim poetnim predmjerima radova, kao i analizirati ekonomsku opravdanost pojedinih faza projektovanja, odnosno cijene onih projektovanja koja su u praksi pokazala odstupanje. Primjer br.8. Preduzee X je dobilo posao na tenderu za izgradnju saobraajnice sa prateim objektima u geoloki komplikovanoj sredini. Drugo preduzee Y bilo je zadueno da prije glavnog graevinskog projekta uradi detaljna geomahanika istraivanja terena, koja su posluila za nivo Glavnog projekta. Preduzee Y je uradilo odnosni Elaborat (na osnovu Projekta istranih radova od strane naruioca, koji sadri manji obim i vrstu istranih radova od potrebnih ) i ustanovilo odreene geoloke karakteristike trase koje su posluile za predmjer tenderskih radova. Istovremeno, preduzee Y dava preduzeu X tako rei prave informacije o geolokoj sredini, koje nijesu identine onima predstavljenim naruiocu na osnovu njegovog Projekta istraivanja. Preduzee X tako dobija podatke o tome ta ga stvarno eka na izgradnji predmetne saobraajnice, kalkulie sa tim i dobija posao. U ovom lancu projektovanja i izvoenja, ekonomski forenziar treba da krene od poetka tj. od samog autora Projekta istranih radova koji nije naveo obim i vrstu radova koji zadovoljavaju potrebe na terenu, na osnovu kojih se radi Elaborat o geomehanikim karakteristikama tla i na kraju Glavni graevinski projekat. Preduzee Y uvijek se moe opravdati oskudnou projektovanih istranih radova koje su drugi projektovali, a naruilac se opravdava smanjenjem cijene kotanja faze projektovanja - zbog koje je smanjio potrebni obim istranih radova.

Tako npr. preduzee X ne oekujui povoljnu projektovanu geologiju, nailazi na drugaije karakteristike tla, i znajui to unaprijed, iskoriava svoje druge mogunosti za zaradu na preprojektovanim radovima, koristei informacije koje mu je ranije dalo preduzee Y, ime sebi dozvoljava luksuz da u nekim tenderskim pozicijama bude i jeftinije od drugih, da dobije posao, i da isto nadoknadi i jo zaradi na ovaj nain. Smanjivanje obima i vrste geolokih radova u Projektima istraivanja u Crnoj Gori je omogueno time to se ne potuje Pravilnik o tehnikim normativima za temeljenje graevinskih objekata koji je vaio nekada, u saveznoj dravi. Do donoenja slinog pravilnika u Crnoj Gori, obim i vrsta istranih radova zavise iskljuivo od line ocjene autora projekata i njihovih revidenata (koji se u praksi na projektima smjenjuju naizmjenino budui da je u CG vie nego izraen deficit inenjera u oblasti geotehnike). Nadleni dravni inspektorat samo evidentira postojanje potrebne dokumentacije vezane za Projekat istraivanja i njegovu reviziju i na osnovu toga daje dozvolu za izvoenje geotehnikih radova, i pri tome uopte ne ulazi u kvalitet i kvantitet ponuenih radova opisanih u Projektu. Takoe, ukoliko na nekoj teritoriji postoji monopol preduzea X na izvoene pojedinih vrsta radova npr. kada jedino ono posjeduje maine adekvatne za buenje i izradu ipova itd. preduzee Y moe u svom Elaboratu otvoriti vrata za te radove, iako oni nijesu bili neophodni i bez obzira to po svojoj prirodi poskupljuju projekat. U svim sluajevima, forenzika mora uzeti u obzir ovaj lanac saradnje u projektovanju i odgovornost vodeih lica, poevi od autora Projekta istranih radova (koji otvara vrata skrivenim ponaanjima u najskrivenijoj fazi projekta), njegovih revidenata pa na dalje. Podugovaranje fantomskih firmi je najlaki nain da se u koruptivnom aparatu doe do nelegalne zarade, na naizgled legalan nain. U sistemu u kojem odreene firme kontroliu pojedinci ili grupe iz koruptivnog lanca najei nain njihovog ukljuivanja je sledei. Ove firme ne uestvuju zvanino u tenderskom nadmetanju, budui da su esto bez dovoljnih referenci, ne ispunjavaju osnovne ili fakultativne uslove nabavki, kao i zbog toga da ne privlae panju dravnih organa i drugih uesnika na nadmetanju koji, po pravilu, dobro poznaju trite na kojem djeluju tj. mogunosti i uticaj konkurencije.

Zavisno od toga da li uslovi tendera izriito zahtijevaju ili ne dozvolu naruioca za angaovanje glavnih podizvoaa, ove firme nastupaju tek u drugoj ili treoj ruci i vre kompletnu preprodaju ugovorenog posla, tako da na terenu uopte ne figuriraju i za njih ne zna niko sem glavni izvoa sa kojim su potpisale ugovor o vrenju radova i njihov podizvoa, kojega su angaovale da umjesto njih obavi itav ili dio posla. Bolje rei fantomska firma figurira samo kao most u meusobnim plaanjima. Budui da ovakve firme najee nemaju veliki broj zaposlenih i ne posjeduju graevinsku ili drugu operativu podrke, ekonomski forenziar sem detaljne kontrole meusobnih tokova novca, svoju panju treba da usmjeri na zadnjeg podizvoaa koji novano komunicira sa fantomskom firmom, koja zbog svoje veliine i potrebe za urednom dokumentacijom ima manje mogunosti za skrivena ponaanja. Zbog toga je velika vjerovatnoa da upravo kajnji podizvoa vrei nelegalne radnje, izvlai novac na ruke iz legalnih tokova i njime preko ovakve firme vri podmirivanje potrailaca rent seeking-a, odnosno korumpiranih slubenika. Ovaj nain je posebno pogodan za obezbjeivanje tajnosti identiteta nosilaca korupcije, budui da oni koji ih plaaju nijesu ni u kakvom kontaktu sa njima. EKONOMSKA FORENZIKA U FAZAMA EKSPLOATACIJE I I ODRAVANJA Iako se korupcija moe desiti u bilo kom sektoru i u bilo kojoj fazi nekog projekta infrastrukturnog razvoja, opte je prihvaen stav da se korupcija javlja jo u ranim fazama projekta, ostvaruje najvie kroz fazu izgradnje ali je takoe esta pojava i tokom eksploatacije i odravanja, to moe ozbiljno uticati na konane ishode projekta. Zanemarivanje odravanja je potencijalno najozbiljniji oblik korupcije, koji moe dovesti do oteenja ivotne sredine, gubitka kvaliteta ivota, line povrede, pa ak i smrti. Sekundarne posledice mogu da ukljuuju gubitak planirane zarade, gubitak interesa za korienje objekta i dr. Primjeri korupcije u fazama ponaanja: nepotizam i zloupotreba vlasti od strane vlasnika projekta pri dodjeli EO ugovora, eksploatacije i odravanja (EO) ukljuuju sledea skrivena

prekomjerno odravanje ili zanemarivanje odravanja, ako je ugovorna strana koja je izgradila objekat jedina u stanju da ga odrava, ona e imati monopol u itavom periodu EO.

Ovim ponaanjima se poveavaju mogunosti za prikrivanje mita i nagomilavanje potraivanja budui da se radi o fazama projekta u kojima se vri najmanji monitoring u legalnosti poslovanja.

Zakljuak: Ekonomska forenzika u graevinarstvu direktno preispituje stepen racionalnosti u ovoj oblasti i kroz njenu povezanost sa industrijom i ekonomijom u cjelini, dava direktne i indirektne pokazatelje zdravlja ukupne nacionalne privrede. Upravo zbog tog multiplikativnog efekta sektora graevinarstva na drutvo, ekonomski forenziki postupci, njihovi nosioci i naini interpretacije izvrenih istraivanja, moraju biti zasnovani na samom vrhu ljestvice strunosti, po svim aspektima. Ovaj rad nije se bavio otepoznatim prevarama u graditeljstvu koji se najee vezuju za izgradnju i kupoprodaju poslovno-stambenih jedinica, budui da je to vie-manje poznata i obraena materija, ve skrivenim ponaanjima na velikim projektima koja omoguavaju manipulativne radnje i zarade na nain koji do danas nije obraivan kod nas, a koji se evidentno deava i zakljuuje se bez posebnih predznanja (npr. zarade graevinskih radnika u naim preduzeima su zvanino preniske i prostim intervjuom zaposlenih moe se utvrditi da dobijaju dio zarada na crno. Taj dio zarada je novac koji je izvuen iz legalnih tokova na neki od prije opisanih naina.). Takoe, problem divlje gradnje i metodologija dobijanja dozvola zahtijevaju rigoroznija zakonska reenja, pri emu treba biti svjestan da je divlja gradnja kvalitetnih objekata na mjestima gdje nije dozvoljena manje drutveno zlo od divljanja u gradnji tj. od nekvalitetno uraenih objekata na dozvoljenim lokacijama, koji predstavljaju opasnost po ljude. U budue, kao jedan od efikasnih dravnih instrumenata u borbi protiv manipulacija u sektoru graevinarstva preporuuju se u potpunosti finansijski eksperti u odnosnoj oblasti koji u saradnji sa univerzitetskim strunjacima graevinske struke i drugim institutima od povjerenja, mogu dati nalaze i predloge, kako po pojedinanim projektima tako i po optim pitanjima.

LITERATURA 1. The Role of Transparency International In Fighting Corruption in Infrastructure, OLeary, D. 2006; 2. Corruption in the project life-cycle, OLeary, D. 2006; 3. Paterson W. D. O., Chaudhuri P. Making inroads on corruption in the transport sector through control and prevention. In: Campos J. E., Pradhan S., editors. The Many Faces of Corruption. Washington, DC: World Bank, 2007; 4. Elkington J. Response to Consultation on ECGDs Anti-bribery and Corruption Procedures. London: UK Central Office of Information, 2006; 5. Chartered Institute of Building. Corruption in the UK Construction Industry: Survey 2006. Ascot: CIOB, 2006; 6. Ferguson H. New Civil Engineer, 2007; 7. Anti-Corruption Resource Centre; 8. Global Infrastructure Anti-Corruption Centre; 9. UK Anti-Corruption Forum; 10. Construction Sector Transparency Initiative; 11. Institution of Civil Engineers;