повезани.

У складу с нашим правом, то значи да сам акт сачињавања хартије од вредности не
ствара облигацију, већ она настаје у тренутку када издавалац преда хартију њеном кориснику.
Хартија од вредности je, пo својој правној природи, једностран правни посао, што значи да je
правни посао перфектан изјавом једне воље. Предајом хартије од вредности, издавалац ce
аутоматски обавезује према кориснику, стварно право активира облигационо право. Хартија од
вредности je, са становишта облика настанка, увек формалан правни посао.
Хартија од вредности представља ствар, као објект грађанских субјективних права, односно објект
стварних права. У том смислу je могуће да ce на хартији од вредности конституише право својине,
заложно право, плодоуживање, државина и сл. Иако je хартија од вредности телесна ствар, њена
вредност ce налази у њеној садржини, у бестелесном праву које она подразумева. Једна од
особина хартија од вредности, која ce понекад посебно издваја, јесте и њихова негоцијабилност
(преносивост). Могућа и забрана преноса.
Основно разликовање права у вези с хартијама од вредности је: право из хартије и право на
хартију.
Право из хартије од вредности je неко облигационо право. Облигација je, дакле, инкорпорисана у
хартију од вредности. Наравно, предајом одређених врста хартија од вредности (давањем),
могуће je и конституисање одређених стварних права.
Право на хартију од вредности je стварно право (својина, залога и сл.). Право на хартију уједно
значи и право из хартије - стварно право у овом случају аутоматски повлачи и облигационо право.
Управо зато je издавање хартија од вредности користан правни инструмент у савременим
условима који захтевају убрзан и олакшан правни промет. Ha тај начин, облигациона права ce брзо
и једноставно преносе с дужника на повериоца. У ствари, имамо обрнут случај од редовног, јер ce
редовно стварна права промећу путем облигационих, a овде, напротив, облигациона права ce
пуштају у промет путем стварних права.

2. Битни састојци

Свака хартија од вредности, пo Закону, мора да садржи одређене битне елементе:
1. означење врсте хартије од вредности;
2. фирму, односно назив и седиште, односно име и пребивалиште издаваоца хартије од
вредности;
3. фирму, односно назив и седиште или име лица на које, односно пo чијој наредби хартија од
вредности гласи, или означење да хартија гласи на доносиоца;
4. тачно означену обавезу издаваоца која произлази из хартије од вредности;
5. место и датум издавања хартије од вредности, a за оне које ce издају у серији и њихов серијски
број;
6. потпис издаваоца хартије од вредности, односно факсимил потписа издаваоца хартија од
вредности које ce издају у серији.

Уколико исправа не садржи било који од ових битних елемената, односно састојака, она неће
важити као хартија од вредности, a хартије од вредности издате у серији које не садрже било који
од битних састојака, немају правно дејство. Закон у првом случају допушта могућност да исправа
има умањено дејство, нпр. признаница о дугу, док у другом случају, када je реч о хартијама
издатим у серији које не садрже неки од битних састојака, санкција je тежа, јер такве исправе
немају никакво правно дејство.
За поједине врсте хартија од вредности могу бити одређени и други битни састојци у складу с
посебним законима (lex specialis).

3. Врсте

Основна подела хартија од вредности je према критеријуму природе инкорпорисаног права, затим
према видљивости каузе, као и према начину утврђивања повериоца.
1. Према природи инкорпорисаног права, хартије од вредности могу бити:
Облигационе хартије од вредности инкорпорирају одређено облигационо право, право повериоца
на одређено понашање дужника. Нпр. меница, чек, обвезница, кредитно писмо и сл.
Стварноправне хартије од вредности садрже одређено стварно право. Нпр. предаја складишнице
подразумева пренос својине или заложног права на роби која ce налази у одређеном складишту.
Хартије с правом учешћа (корпорацијске хартије од вредности) садрже како имовинска, тако и
статусна права. Нпр. акције одређених правних лица, нпр. акционарска друштва инкорпоришу
право на поделу добити (дивиденде), али и чланска права на учешће у управљању акционарским
друштвом.
2. Према видљивости каузе, хартије од вредности могу бити:
Уколико ce из саме хартије од вредности види кауза основног правног посла тако да je јасно због
чега je хартија издата, реч je о каузалној хартији од вредности. Нпр. ако je у питању коносман,
реч je о уговору о поморском превозу робе, или ако je у питању складишница, реч je о уговору о
ускладиштењу.
Уколико ce из хартије од вредности не види кауза правног посла, реч je о апстрактној хартији од
вредности. Нпр. из менице ce не види поводом ког правног посла je издата (то може бити
купопродаја, зајам, јемство, поклон и сл.).
3. Према начину утврђивања повериоца, хартије од вредности могу бити:
Хартије од вредности на име (ректа хартије) јесу оне за које je поверилац одређен поименично
(нпр. именом и презименом физичког лица или фирмом правног лица). Хартија од вредности
имаће своје правно дејство само ако лице које je подноси дужнику може да докаже своју
истоветност (идентитет) с лицем које je у хартији означено као поверилац. Нпр. подизање новца
са улога на штедњу може учинити само лице које je означено као власник штедне књижице,
односно овлашћено лице од стране власника.
Неке хартије од вредности у одређеним ситуацијама могу бити на име, али понекад могу да буду и

хартије пo наредби. To je случај с меницом и чеком. Наиме, ако за ове хартије од вредности
постоји ректа клаузула, у питању су хартије од вредности на име, јер ce исплаћују непосредно и
само лицу чије je име означено на хартији, тако да ималац није овлашћен да уписује неко друто
име у циљу даљег преношења. Ако ce на меници или чеку стави клаузула „по наредби", у питању
су хартије од вредности које ce могу преносити на свако друго лице које ималац означи на
полеђини хартије.
Хартије од вредности на име преносе ce путем цесије. Предност ce састоји у томе што постоји
већа правна сигурност, тј. смањене су могућности злоупотреба, незаконитог прибављања, a
издавалац може да ограничи њихов промет (нпр. забрани даљи промет). Недостатак je што овакве
хартије не подржавају, веома потребан, бржи правни промет, јер ce уговором о цесији прво мора
пренети право из хартије (облигационо право), пa тек потом ce врши пренос права на хартији
(стварно право).
Хартије од вредности по наредби су оне за које je поверилац одређен поименично, али он може, у
складу са законом или уговором, одредити свог сукцесора, a овај свог итд. Дакле, именом
одређени поверилац има овлашћење да може именовати („по наредби") следећег повериоца, a
овај потоњи следећег итд. ad infinitum. Нпр. на полеђини менице ce одреди следећи поверилац,
тј. индосант преноси своје право на индосатара, a уколико овај други жели даље да пренесе своје
право, онда ће он бити индосант a његов сукцесор индосатар. Неке хартије од вредности пo
наредби садрже законску претпоставку о праву на даљи пренос, нпр. меница, чек на име, акције
на име.
Хартије пo наредби ce брже преносе него хартије на име, али je та предност донекле умањена
повећањем ризика од злоупотреба, односно умањењем правне сигурности.
Хартије од вредности на доносиоца су оне за које поверилац није одређен, већ постоји
претпоставка да je поверилац сваки њихов доносилац. Постоји претпоставка да je било који
доносилац уједно и законити ималац хартије. Овакве хартије од вредности најчешће садрже
клаузулу „плативо доносиоцу". Нпр. акције, обвезнице, благајнички записи и сл. Хартије од
вредности на доносиоца преносе ce без икаквих формалности, традицијом, тј. „из руке у руку".
Овакве хартије од вредности у највећој мери омогућавају убрзавање правног промета, као и
његово поједностављивање - једноставна предаја без формалности, уписа и сл. Ипак, хартије од
вредности на доносиоца имају тај недостатак што je умањена правна сигурност, јер ce издају у
великим серијама, a често ce, уместо оригиналног потписа, користи и факсимил потписа.

182. Издавање хартија од вредности (остваривање права, пренос, замена, амортизација,
застарелост)

4. Остваривање права

Законити ималац хартије има и право из хартије. Ако je у питању хартија од вредности на

доносиоца, њен законити ималац je њен доносилац. Уколико je хартија од вредности на име или
пo наредби, њен законити ималац je лице на које хартија гласи, односно лице на које je уредно
пренета. Савесни прибавилац хартије од вредности на доносиоца постаје њен законити ималац и
стиче право на потраживање уписано на њој и кад je хартија од вредности изашла из руку њеног
издаваоца, односно њеног ранијег имаоца и без његове воље. Испуњење потраживања из хартије
од вредности може да захтева, уз њено подношење, само њен законити ималац, односно лице које
он овласти.

5. Пренос хартије од вредности

Право из хартије од вредности на доносиоца преноси ce њеном предајом. Када je реч о хартији на
име, она ce преноси цесијом. Посебним законом може бити одређено да ce право из хартије од
вредности на име може преносити и индосаментом. Пренос права из хартије од вредности на име
врши ce убележавањем на самој хартији фирме, односно назива, односно имена новог имаоца,
потписивањем преносиоца и уписом преноса у регистар хартија од вредности, ако ce такав
регистар води код издаваоца. Право из хартије од вредности пo наредби преноси ce
индосаментом. Последњи индосатар доказује своје право из хартије од вредности непрекидним
низом индосамената, a исто правило, mutatis mutandis, важи и за последњег цесионара.
6. Врсте индосамента

Индосамент може бити пун, бланко и на доносиоца.
Пуни индосамент садржи изјаву о преносу и фирму, односно назив или име лица на које ce право
из хартије од вредности преноси (индосатар) и потпис преносиоца (индосант), a може да садржи и
друге податке (место, датум и др.).
Бланко индосамент садржи само потпис индосанта.
Индосамент на доносиоца важи као бланко индосамент. У случају преноса на доносиоца, уместо
имена индосатара, ставља ce реч „доносиоцу".
Делимични индосамент je ништав.

7. Замена хартије од вредности

Ималац оштећене ХОВ која није подобна за промет, има право да захтева издавање нове хартије
од вредности у истом износу. За то je потребно да испуни три услова:
1. да врати оштећену хартију издаваоцу;
2. да je могуће на основу враћене хартије утврдити њену истинитост и тачну садржину;
3. да накнади издаваоцу трошкове издавања нове хартије од вредности.

8. Амортизација хартија од вредности


За хартије од вредности на име и пo наредби начело инкорпорације могло би да доведе до
правног апсурда. Могуће je да нека од ових хартија нестане на противправан начин. Ако би ce
инсистирало до краја на начелу инкорпорације, онда би лице које има право из хартије, али не
поседује хартију, било очигледно оштећено. Због тога je могуће да ce захтева судски поништај
исправе, односно амортизација хартије од вредности.
Лице које има правни интерес има и могућност да у ванпарничном поступку захтева амортизацију
одређене хартије од вредности. Суд ће позвати имаоца да у одређеном року донесе и покаже
спорну хартију. Уколико то не учини, суд ће хартију од вредности огласити непуноважном и та
одлука ће представљати замену неважеће хартије од вредности док ce нова не изда. Уколико ce
ималац хартије појави пред ванпарничним судом и оспорава захтев подносиоца предлога,
ванпарнични суд ће странке упутити на парницу да у том поступку остварују своја права.
9. Застарелост

Облигациона права из хартије од вредности застаревају пo општим правилима о застарелости
потраживања уколико посебним законом није што друго предвиђено.

183.
10. Правна природа настанка облигације из хартије од вредности

Проблем правне природе разматран je у оквиру неколико теорија: уговора, креације и емисије.
Теорија уговора - Према теорији уговора, сама обавеза издаваоца хартије не може настати пре
него што ce закључи уговор с њеним првим корисником. Логика ове теорије полази од тога да
правна природа обавезе из хартије од вредности иницијално мора бити повезана с настанком прве
облигације у низу који ће касније следити, a та прва облигација јесте однос између издаваоца и
првог корисника, док ce остали облигациони односи заснивају путем аутоматизма сукцесије. Ипак,
ова теорија наилази на неколико препрека. Пре свега, уговорна теорија ipso facto негира
постојање издавања хартија од вредности као посебног извора облигација (једностраном изјавом
воље), из чега следи да je издавање ових хартија део уговора као извора облигација. С друге
стране, уколико би хартија од вредности на доносиоца изашла из државине издаваоца пo било ком
другом основу, осим као акт извршења уговора, облигација не би настала! Ова теорија не може да
објасни несумњиву обавезу коју има издавалац хартије од вредности према сваком подносиоцу
хартије (нпр. обвезница на доносиоца или чек), пa чак и оном који до ње није дошао на основу
законитог титулуса. Ови приговори теорији уговора условили су одређене корекције преко теорије
правног привида, која истиче да свако савесно треће лице, које ce ослонило на формалну
исправност хартије, мора бити правно заштићено.
Теорија креације заснива ce на томе да обавеза издаваоца хартије, посебно када je реч о
хартијама од вредности на доносиоца, настаје самим њеним издавањем (стварањем, креацијом).

Издавање хартије од вредности обавезује издаваоца - дужника у тренутку када je хартија постала
перфектан правни акт (нпр. стављањем потписа на њу), јер je то једнострана изјава воље.
Уколико би, нпр. издавалац хартије на доносиоца ову изгубио, или би му чак била украдена, али
касније до ње дође савесни прибавилац, издавалац би био дужан да из-врши престацију из хартије
од вредности таквом повериоцу. Обавеза издаваоца, постоји увек, пa и према несавесном лицу.
Овој теорији ce замера што самом креацијом хартије од вредности не настаје никаква облигација,
јер она настаје тек када хартија буде предата другом лицу, односно дође у посед другог лица.
Теорија емисије полази од чињенице да облигација, све док je хартија од вредности у поседу
издаваоца (без обзира на то што je перфектан правни акт), не може пуноважно настати. Она
настаје тек у тренутку када ce хартија пусти (емитује) у промет. Хартија од вредности ствара
облигацију тек фактом предаје. Доследно спроведена, ова теорија би значила да ако je хартија од
вредности дошла у државину трећег без воље издаваоца, таква хартија не ствара пуноважну
облигацију. „Наш Закон о облигационим односима у објашњењу природе обавезе из хартије од
вредности полази од теорије емисије, али исту коригује теоријом савесности". У науци ce истиче
да ова теорија није прихватљива, јер већи значај придаје пуштању у промет хартије од вредности
од њеног издавања; издавањем хартије настаје обавеза, a пуштањем у промет реализује ce
испуњење обавезе, што значи да теорија емисије не би могла самостално да постоји без теорије
креације.
Оцењујући наведене теоријске ставове, ваља, пре свега, приметити да не треба мешати одређена
правна начела с теоријама. Нпр. у овом смислу ce не може говорити о теорији савесности (и
поштења). Треба издвојити три основна теоријска става садржана у три наведене теорије, тј.
теорије уговора, креације и емисије. Нама ce чини да ce, апстрактно гледано, с највише основа
може бранити теорија креације, уз одређену корекцију путем начела савесности и поштења.
Издавалац хартије од вредности својим чином воље, који садржи његово обећање (одређеном или
неодређеном кругу лица) ствара (креира) облигацију. Када законити ималац захтева испуњење
обавезе садржане у хартији од вредности, он тада само реализује право на захтев који припада
сваком повериоцу у облигационом односу. Обавеза коју подразумева хартија од вредности настаје
једностраним обећањем које ce чини у одређеној форми и која je перфектна већ тренутком
креације. Наше право, у вези с настанком облигације из хартије од вредности, одређује да
обавеза „настаје у тренутку када издавалац хартију од вредности преда њеном кориснику". To би
значило да наше позитивно право прихвата теорију емисије, јер облигација настаје тек у тренутку
када ce хартија пусти (емитује) у промет. Нама ce чини да, и поред наведене законске одредбе,
практично није могуће прихватити теорију емисије која даје предност (вољном) пуштању у промет,
a не издавању. Ha тај начин, једноставно, није могуће објаснити обавезу издаваоца хартије на
доносиоца и у случају када буде поднета од савесног корисника који до хартије од вредности није
дошао од лица коме je издавалац предао ту хартију.

184. Легитимациони папири и знаци


Хартије од вредности треба разликовати од легитимационих папира и легитимационих знакова.
Разлика ce јавља у њиховој сврси, јер намена хартија од вредности je остваривање правног
промета, посебно у трговинском праву, док je намена легитимационих папира и легитимационих
знакова, лако и брзо означење повериоца облигације. За хартије од вредности, остваривање
облигације je непосредно повезано, условљено државином исправе (начело инкорпорације), a
када je реч о легитимационим папирима и легитимационим знаковима, право није везано за папир
и може ce остваривати независно од папира. За легитимационе папире и легитимационе знакове
заједничко je то што не важи начело инкорпорације. Ипак постоје и одређене разлике од којих je
најзначајнија та што ce на легитимационе папире сходно примењују правила о хартијама од
вредности, a на легитимационе знаке су ова правила неприменљива.
Легитимациони папири су писане исправе које садрже одређену обавезу за њиховог издаваоца,
али у којима није означен поверилац, нити ce из њих или околности у којима су издате може
закључити да je недопуштено да ce могу уступити другоме. Треба уочити да je за легитимационе
папире битно да није наведен поверилац, иити ce из њих на било који начин може закључити да
ce не могу преносити на неко друго лице.
Легитимациони знаци нису писмене исправе, већ знаци утиснути у комаду картона, метала или
хартије, где ce, пo правилу, налази одређени број или број предатих предмета, a који обично не
садрже нешто одређено о обавези њиховог издаваоца и служе само зато да ce покажу ради
легитимисања повериоца, у вези ca обавезом: приликом чијег настанка су издати. Сврха
легитимационог знака je да ce, из практичних разлога, брзо и ефикасно утврди истоветност
(идентитет) повериоца, односно реч je о гардеробним или сличним знацима чији je циљ да ce без
посебних формалности докаже поверилачко својство у облигационом односу.
Kao што je речено, облигационо право није везано за знак, и то у овом случају изазива двоструку
последицу. С једне стране, поверилац може да захтева испуњење обавезе иако je изгубио
легитимациони знак, тј. допуштена су остала доказна средства како би доказао своје поверилачко
својство. С друге стране, уколико издавалац легитимационог знака, поступајући у складу с
начелом савесности и поштења, изврши облигацију доносиоцу знака, ослободиће ce обавезе.
Међутим, издавалац може од доносиоца да захтева и други доказ да je он заиста поверилац, јер за
доносиоца легитимационог знака не важи претпоставка да je он прави поверилац, односно да je
овлашћен да захтева испуњење. У случају губитка легитимационог знака не важе правила о
амортизацији, јер поверилац може да оствари своје право уз други одговарајући доказ.
На легитимационе папире се сходно примењују правила о хартијама од вредности, a на
легитимационе знаке ова правила су неприменљива, јер ту важе посебна правила. Ha
легитимационе знаке примењују ce следећа допунска правила: у сваком поједином случају треба
ce држати заједничке воље (намере) странака.

185. Закон и друге правнорелевнтне чињенице које непосредно путем закона представљају изворе

облигација

Све облигације имају, grosso modo, основ у законским прописима. То je посредни основ свих врста
облигација. Савремене класификације узимају као критеријум непосредан правни основ, односно
непосредну правнорелевантну чињеницу, односно чињенични скуп који има одређени заједнички
именилац који га, односно je издваја у односу на остале: уговор, проузроковање штете, стицање
без основа, пословодство без налога, једностране изјаве воље. Међутим, поред ових извора,
постоји и једна група разнородних чињеница (variae causarum figurae), које немају ближи
заједнички именилац, већ им je једини именилац управо одређена законска норма, која ce може
налазити у различитим законима. To су, нпр. сродство, брачна или ванбрачна веза, суседски или
сувласнички однос, административни акти, кондемнаторне судске пресуде и сл. У оквиру ове
групе извора могу ce наћи релевантни односи који проистичу из релативних, али и апсолутних
права, пa чак и процесних права.

186.
1. Законске облигације издржавања

Законске облигације издржавања долазе у ред најзначајнијих извора законских облигација, али
поред законских прописа материјалноправног карактера, који су правило када je реч о овој врсти
извора, постоји и могућност да извесни прописи процесног карактера произведу конкретну
облигацију.
a) Законске облигације које произлазе из породичноправних прописа спадају међу најзначајније
изворе у оквиру ове групе извора облигација. Ha те односе, када су у питању односи супружника,
ванбрачних партнера, детета и родитеља и чланова породичне заједнице, као lex generalis
примењују ce прописи који уређују облигационе и стварноправне односе, a наравно одредбе
породичног закона су lex specialis.
Породични закон садржи читав низ одредаба које уређују законску облигацију издржавања. У
основним одредбама Закона предвиђено je да je издржавање право и дужност чланова породице и
да je одрицање од тог права без правног дејства. Издржавање ce одређује према потребама
повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему ce води рачуна о минималном износу
издржавања. Потребе повериоца издржавања зависе од његових година живота, здравља,
образовања, имовине, прихода и других околности од значаја за одређивање издржавања.
Могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање
зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица и других
околности од значаја за одређивање издржавања.
Издржавање ce пo правилу одређује у новцу, али ce може одредити и на други начин, и то само
ако ce поверилац и дужник издржавања о томе споразумеју. Што ce тиче висине издржавања,
Закон овлашћује повериоца да може пo свом избору да захтева да оно буде одређено у фиксном

месечном новчаном износу или у проценту од редовних месечних новчаних примања дужника
издржавања. Уколико ce висина издржавања одређује у проценту од редовних месечних новчаних
примања дужника издржавања, висина издржавања, пo правилу, не може бити мања од 15 одсто
нити већа од 50 одсто од редовних месечних новчаних примања дужника издржавања умањених за
порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање. Висина издржавања ce може изменити ако
ce промене околности на основу којих je донета претходна одлука. Издржавање може да траје
одређено или неодређено време. Издржавање између супружника после престанка брака не може
да траје дуже од пет година, с тим да ce тај рок може продужити ако оправдани разлози
спречавају повериоца издржавања да ради.
Лице које je фактички давало издржавање, a није имало правну обавезу, има право на peгpec,
односно на накнаду од лица које je пo овом закону било дужно да даје издржавање.
Лица која су обавезна да ce међусобно издржавају су, пре свега, супружници. Супружник који
нема довољно средстава за издржавање, a неспособан je за рад или je незапослен, има право на
издржавање од другог супружника сразмерно његовим могућностима.
Уколико лица нису у браку, али имају заједничко дете, онда мајка детета која нема довољно
средстава за издржавање има право на издржавање од оца детета за време од три месеца пре
порођаја и годину дана после порођаја.
Родитељи имају право и дужност да ce старају о детету, a старање обухвата: чување, подизање,
васпитање, образовање, заступање, издржавање, те управљање и располагање имовином детета.
Малолетно дете има право на издржавање од родитеља, али то право има и од других крвних
сродника у правој усходној линији, ако родитељи нису живи или немају довољно средстава за
издржавање. Родитељи имају дужност да обезбеде основно школовање детету. Дете je дужно да
родитељима помаже у складу са својим годинама и зрелошћу, a ако стиче зараду или има приходе
од имовине, дужно je да делимично подмирује потребе свог издржавања, односно издржавања
родитеља и малолетног брата, односно сестре, a родитељи имају право да главницу имовине
детета употребе искључиво за његово издржавање, односно када то захтева његов други важан
интерес, и за сопствено издржавање, односно издржавање свог другог заједничког малолетног
детета. Пунолетно дете које je неспособно за рад, a нема довољно средстава за издржавање, има
право на издржавање од родитеља све док траје такво стање. Пунолетно дете на редовном
школовању има право на издржавање од родитеља сразмерно њиховим могућ-ностима, a
најкасније до навршене 26. године живота, док у случају да родитељи нису живи или немају
довољно средстава за издржавање, такво пунолетно лице дужни су да издржавају крвни сродници
у правој усходној линији. У породичним односима мора да влада „златно правило" реципроцитета,
тако да и родитељ који je неспособан за рад, a нема довољно средстава за издржавање, има
право на издржавање од пунолетног детета или другог крвног сродника у правој нисходној линији,
односно малолетног детета које стиче зараду или има приходе од имовине, сразмерно његовим
могућностима.
Законска облигација издржавања обухвата и браћу и сестре. Малолетни брат, односно сестра

имају право на издржавање од пунолетног брата или сестре, односно од малолетног брата или
сестре који стичу зараду или имају приходе од имовине, ако родитељи нису живи или ако немају
довољно средстава за издржавање.
Усвојење подразумева законску облигацију издржавања: на издржавање грађанских сродника
примењују ce законске одредбе о издржавању детета, родитеља и других крвних сродника. Закон
овде подразумева само потпуно усвојење, док за непотпуно не предвиђа ништа, будући да га je
изоставио. У том смислу, на непотпуна усвојења закључена пo ранијим прописима треба
применити те прописе.
Облигација издржавања постоји и између одређених тазбинских сродника. Малолетни пасторак
има право на издржавање од маћехе, односно очуха, као што и маћеха, односно очух који су
неспособни за рад и немају довољно средстава за издржавање, имају право на издржавање од
пунолетног пасторка сразмерно његовим могућностима.
У односу старатељства, Закон обавезује старатеља да ce стара о штићенику a старање обухвата:
старање о личности, заступање, прибављање средстава за издржавање, те управљање и
располагање имовином штићеника. Старатељ има и законско право на награду. Закон одређује
следећи редослед облигације издржавања:
1. остварење издржавања супружника врши ce првенствено од другог супружника;
2. крвни сродници међусобно остварују издржавање редоследом позивања на законско
наслеђивање;
3. тазбински сродници остварују међусобно право на издржавање после крвних сродника;
4. уколико je више поверилаца издржавања, право детета има првенство;
5. ако je више дужника издржавања, њихова облигација није солидарна, већ подељена.
Законска облигација издржавања престаје ex lege у два случаја:
када истекне време трајања издржавања или
смрћу повериоца или дужника.

Ова облигација може престати на основу одлуке суда у неколико случајева:
1. када поверилац стекне довољно средстава за издржавање, осим у случају када je малолетник;
2. када дужник изгуби могућност да даје издржавање или оно за њега постане очигледно
неправично, осим ако je поверилац малолетник;
3. издржавање супружника престаје и када поверилац склопи нови брак, односно ванбрачну
заједницу, a супружник чије je право на издржавање једном престало не може поново остварити
то право од истог супружника.
Иначе, право на издржавање остварује ce у парничном поступку.

2. Право лица које je погинули издржавао

Лице које je погинули издржавао или редовно помагао, као и оно које je по закону имало право да

захтева издржавање од погинулог лица, има право на новчану ренту. Износ ренте ce одмерава
према околностима случаја, али он не може бити виши од онога што би оштећеник добијао од
погинулог да je остао у животу.

187. Остале правнорелевантне чињенице које непосредно путем закона представљају изворе
облигација

3. Материјална правноснажност кондемнаторне пресуде

Материјална правноснажност кондемнаторне пресуде може бити извор облигације. Судске одлуке
ce заснивају на одређеним чињеницама, али могуће je да ce судска одлука донесе на основу
погрешних представа и доказа о датим чињеницама. Разуме ce, у жалбеном поступку je могуће
ово исправити, али после наступања формалне правноснажности, услед немогућности да ce
пресуда више мења, њена изрека сама пo себи постаје извор облигације, a после искључења
могућности употребе и ванредних лекова та правна ситуација постаје коначна, трајна, односно
дефинитивна; сви судови бивају везани садржином такве пресуде, тј. не могу више да одлуче
другачије. Материјална правноснажност делује inter partes, управо као и сама облигација која je
проистекла из такве одлуке. У том смислу, извор облигације представљају одговарајуће процене
одредбе које онемогућавају даљу измену изреке дате правноснажне пресуде. Разуме ce, ту je реч
како о правноснажним судским пресудама, тако и о арбитражним одлукама.

4. Чињенице везане за апсолутна права

Постоји и могућност да неке чињенице које су везане за апсолутна права утичу на стварање
облигације, нпр. одређени односи из суседских права, сувласничких односа и сл.

5. Управни акти

Могуће je да одређени управни акти, засновани на посебним законима, доведу до настанка
облигације, нпр. решење о порезу, решење о пензији, решење о усвојењу, решење о плаћању
хидромелиорационог система и сл.
"Sve ima svoj e, i vat ra i led, u kap se spoj e, i cemer i med. . . Sve ima svoj e, vr lina i greh, t uge post oj e da bi
prizvale smeh. . . "

Ri bi ca
Akt i vni forumas


Post ovi : 261
Pri druži o se: 14 Mar 2009 16: 56
Cash on hand: 99.00
[ Donat e]
Has t hanked: 0 t i me
Have t hanks: 0 t i me




Re: Obl i gaci ono pr avo - skr i pt a - 229 pi t anj a
od Ri bi ca » 10 Sep 2011 13: 24
POSEBNI UGOVORI

188. UGOVOR O PRODAJI (POJAM I PRAVNE OSOBINE)

1. Poj am

Ugovor o kupopr odaj i j e ugovor koj i m se j edan ugovorni k (pr odavac) obavezuj e da st var koj u pr odaj e
pr eda dr ugom ugovor ni ku (kupcu) t ako da ovaj st ekne pr avo r aspol aganj a, odn. pr avo svoj i ne, a kupac
se obavezuj e da pr odavcu pl at i cenu. Poj am kupopr odaj e ukazuj e na nj egovo osnovno svoj st vo da se
pomoću njega, vrši razmena stvari za novac. Prodavac se obavezuje da preda stvar kupcu ali tako da
ovaj st ekne pr avo r aspol aganj a odn. pr avo svoj i ne, a kupac se obavezuj e da mu za t o pl at i cenu
i zraženu u novcu i da stvar preuzme. Prema tome, uvek je reč o isplati sume novca, za pravo koje se
ovim ugovorom stiče.
Postavilja se pitanje kako jedinstvenim pojmom kupoprodaje obuhvatiti različite subjekte kada oni
imaju različita prava? Zakon je ovde, pošao od st ava da dr ušt vena pr avna l i ca u pr avnom promet u
društvenim sredstvima imaju pravo raspolaganja, a da pojedinci i građanska pravna lica u pravnom
prometu imaju pravo svojine. Ovim ugovorom društveno pravno lice, kao kupac, može steći samo pravo
r aspolaganja, dok druga lica (fizičko ili građanskopravno lice) mogu steći samo pravo svojine.
Određivanje pojma ugovora o kupoprodaji nije u teoriji proteklo bez teškoća i upadljivih razlika. Prema
jednoj tezi pravo svojine prelazi sa prodavca na kupca u trenutku zaključenja ugovora (tzv.
t r ansl at i vno dej st vo kupopr odaj e), pa ni j e ni pot r ebno u samoj def i ni ci j i kupopr odaj e i st aci obavezu
pr odavca da pr enese pr avo svoj i ne na kupca. Pr ema ovoj t ezi , def i ni ci j a kupoprodaj e t r eba samo da
izrazi obavezu prodavca na isporuku odn. predaju stvari i njegovu odgovornost za pravne i fizičke
mane, a ne i obavezu prenosa svojine, pošto se ova realizuje samim faktom zaključenja.
Definicija kupoprodaje treba da izrazi i obavezu kupca na isplatu određene cene. Prema drugoj tezi,
prenos svojine je centralna tačka u formuli kojom se određuje pojam kupoprodaje. To je zbog t oga, št o

ugovor pr edst avl j a samo i zvor pr ava i obaveza, a ne i akt koj i j e "sam po sebi " dovol j an da pr enese
pr avo svoj i ne. Da bi se pr enos svoj i ne i zvr ši o pot r ebno j e da na osnovu ugovor a (i ust us t i t ul us) usl edi i
j edan mat er i j al ni akt pr edaj e st var i (modus acqui r endi ), za koj i se vezuj e pr enos pr ava svoj i ne. Zat o
def i ni ci j a kupopr odaj e t r eba u pr vom pl anu da i zr azi obavezu prodavca da pr enese pr avo svoj i ne
pr odat e st var i , a zat i m, i dr age nj egove obaveze, kao i obaveze kupca, s dr uge st r ane.
I por ed ove dve suprotne teze, mogu se primetiti i znaci njihovog međusobnog prožimanja, tako da
definicija kupoprodaje presudno i ne zavisi od njihovih polaznih tačaka. Najpre kupoprodaja je ugovor
koj i m se pr enosi pr avo svoj i ne, i t o j e pr ema ovom shvat anj u, nesporna činjenica. Razlika je samo u
tome što se, prema prvoj tezi, svojina prenosi aktom zaključenja ugovora, dok se prema drugoj tezi,
svojina stiče realizacijom jednog materijalnog akta. Sa gledišta suštine kupoprodaje to je indiferentna
okol nost . Bi t no je da ovaj ugovor dovodi do prenosa svojine stvari i da se za to isplaćuje kupovna cena.
U našem pravu kod kupoprodaje najčešće je reč o pravu raspolaganja odn. pravu svojine, ali da to nisu
i jedina prava koja se ovim ugovorom mogu steći. To mogu hiti i neka dr uga pr ava (npr . i movi nsko-
pravna ovlašćenja autorskih prava; pravo pronalazača). Kada su u pitanju ova prava, onda su ona
najčešće posebno zakonom regulisana, tako da predstavljaju zasebne imenovane ugovore (npr.
ugovorna licenca, izdavački ugovor, cesija), mada je u suštini i najčešće ovde reč o kupoprodaji.
Pr ema ZOO i spor no pr avo može bi t i pr edmet ugovor a o kupopr odaj i , Ono ne može bi t i pr edmet
kupoprodaje samo ako bi advokat ili koji drugi nalogodavac kupio sporno pravo čije mu je ostvarivanje
povereno ili ako bi on ugovorio za sebe učešće u podeli iznosa dosuđenog njegovom nalogodavcu. Takav
ugovor j e ni št av.
2. Pr avne osobi ne

Kupoprodaja je imenovan ugovor jer je zakon posebno pradviđa i reguliše, i sam naziv joj je zakonom
određen.
Ona j e neformalan ugovor, što znači daje za njeno zaključenje dovoljna prosta saglasnost o bitnim
el ement i ma ugovor a.
Ona j e post al a konsensual ni ugovor j oš u doba r epubl i ke r i mskog pr ava, i t u osobi nu j e zadr žal a i u
savr emenom pr avu.
U našem pr avu kupopr odaj a post aj e f or mal an ugovor ako za pr edmet i ma nepokr et nu st var . Ugovor o
pr odaj i nepokr et ni h st var i koj e dr ušt vena pr avna l i ca st avl j aj u u pr avni pr omet i l i u okvi r u svog
redovnog poslovanja mora biti zaključen u pismenoj formi. Ugovor o kupoprodaji kojim se prenosi
pravo svojine na nepokretnosti mora biti sačinjen u pismenom obliku, a potpisi ugovarača overeni kod
suda. Ugovor o kupoprodaj i može post at i f ormal an ako j e t o i zr az vol j e sami h ugovor ni ka.
I por ed i zuzet aka, kupopr odaj a j e u pr i nci pu nef ormal an ugovor , i za r azl i ku od r eal ni h ugovor a,
predaja stvari kod kupoprodaje nije znak zaključenja ugovora, već akt njegovog izvršenja.
Kupoprodaja je dvostrano obavezan ugovor jer rađa kao izraz saglasnosti ugovornika, uzajamne
obaveze, pr odavac j e obavezan da pr eda st var kupcu t ako da ovaj st ekne pr avo r aspol aganj a odn.
pravo svojine ili neko drugo određeno pravo, a kupac je obavezan da zbog toga isplati prodavcu

ugovor enu cenu i da pr i mi st var .
Ona j e i t er et an ugovor , j er za kor i st i koj e ovi m ugovor om j edna st r ana dobi j a, dužna j e da dr ugoj da
odgovarajuću naknadu.
Kupoprodaja je komutativan ugovor jer je u trenutku njenog zaključenja poznata visina i uzajamni
odnos prestacija, tako da se tačno zna šta ko prima i šta ko po ugovora duguje.
Kupopr odaj a može bi t i zaključena i kao aleatoran ugovor (npr. prodaja buduće žetve i sl.), ali to mora
nedvosmi sl eno pr oi zl azi t i i z sagl asne vol j e ugovor ni h st r ana.
Kupoprodaja može biti zaključena i kao ugovor sa trenutnim izvršenjem (obaveza se sastoji iz jednog
akta činjenj a i l i pr opušt anj a koj i se i zvr šava u j ednom moment u) i kao ugovor sa t r aj ni m i zvr šenj em
obaveza (izvršenje obaveze se prostire u vremenu i obično se sastoji iz više akata činjenja ili
pr opušt anj a).
Kupopr odaj a pr i pada gr upi j ednost avni h ugovor a, j er se nj ena sadr ži na sast oj i samo od el emenat a koj i
su za nju karakteristični, tako daje nije moguće raščlanjavati na neke druge elemente koji bi bili
svojstveni nekim drugim ugovorima. Međutim, elementi kupoprodaje mogu se prepoznati u nekim
mešovi t i m ugovor i ma, kao što je to slučaj sa ugovorom o pansionu, ili ugovorom o delu.
Ugovor o kupopr odaj i može pr i padat i i gr upi ugovor a po pr i st upu gde j edna st r ana sama unapr ed
određuje elemente i uslove ugovora preko jedne opšte i stalne ponude, a druga strana samo prist upa
tako učinjenoj ponudi, mada češće pripada grupi ugovora sa sporazumno određenom sadržinom.
Ugovor o kupopr odaj i pr i pada i gr upi samost al ni h ugovor a, t j . oni h koj i post oj e i proi zvode pr avna
dej st va nezavi sno od dr ugog ugovor a.
Kupopr odaj a j e ugovor koji se po pravilu zaključuje bez obzira na svojstva ličnosti tako da izvršenje
obaveze nije strogo vezano na ličnost ugovornika. Ali od toga ima izuzetaka. Kupoprodaja može biti
zaključena intuitu personae, tj. tako da lična svojstva ugovornika predstavljaju odlučujući element
saglasnosti, u kom slučaju je ispunjenje obaveze strogo vezano za onog ugovornika zbog čijih je ličnih
svojstava ugovor i zaključen. Ta osobina kupoprodaje mora nedvosmisleno proizlaziti iz volje
ugovor ni ka.
Kupopr odaj a j e i ugovor o kome se može zaključiti i predugovor. Stranke mogu ugovoriti da će u
određenom r oku zaključiti kupoprodaju čije su bitne elemente već odredile.
Kupopr odaj a j e kauzal an, a ne apstraktan ugovor, jer je kod nje vidno označen cilj obavezivanja.
Poznato je da se kupac obavezuje na isplatu cene radi toga što se prodavač obavezuje da mu prenese
određeno pravo.
3. Bi t ni el ement i

Da bi ugovor o kupopr odaj i nast ao pot r ebno j e da st r anke post i gnu sagl asnost o nj egovi m bi t ni m
elemeniima. To je krajnji minimum o kome prodavac i kupac moraju postići saglasnost. Ako ne postoji
saglasnost o bitnim elementima, smatra se da ugovor nije ni zaključen. Budući da je kupoprodaja
ugovor koji rađa uzajamne obaveze, nemi novno j e post oj anj e naj manj e dva bi t na el ement a. To su
st var i cena.

Važno je naglasiti stanovište Zakona o ovom pitanju kada je reč o ugovoru o kupoprodaji u privredi.
Tada, cena nije bitan element kupoprodaje, jer ako ona nije određena ni t i odr edi va, kupac j e dužan
platiti cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatku ove
razumnu cenu. Pod razumnom cenom smatra se tekuća cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona
ne može ut vr di t i onda cena koj u utvrđuje sud prema okolnostima slučaja. Ako je u pitanju ugovor o
kupoprodaji koji se ne smatra ugovorom u privredi onda važi pravilo da ukoliko cena nije određena niti
odr edi va, ugovor nema pr avno dej st vo. Po našem pr avu, st var i cena su bi t ni el ement i ugovor a o
kupoprodaji samo kad se ovaj ugovor ne javlja u privredi, a ukoliko je reč o ugovoru o kupoprodaji u
pr i vr edi , bi t an el ement ugovor a j e samo st var .
Međutim, ništa ne stoji na putu da stranke same, odrede i druge elemente ugovora kao bitne.


189. PRODAJA TUĐE STVARI

Poj am kupopr odaj e ukazuj e na osnovnu obavezu pr odavca da pr eda st var kupcu t ako da ovaj st ekne
pravo raspolaganja odn. pravo svojine. Ukoliko prodavac to ne može da učini (npr. u času zaključenja
ugovor a, t i t ul ar ovoga pr ava j e neko t r eće lice), postavlja se pitanje može li tada ugovor uopšte nastati
i proizvoditi dejstva ili će se smatrati daje ugovor ništav? Dva su moguća stava:
1. ugovor j e ni št av j er ni j e u st anj u da pr oi zvede žel j ene pr avne posl edi ce
2. ugovor j e punovažno nast ao sa mogućnošću odgovornosti za štetu zavisno od savesnosti stranaka.
U stvari, pravni sistemi koji kupoprodaji daju translativno dejstvo ne poznaju mogućnost prodaje tuđe
stvari. Po ovom stanovištu ugovor o kupoprodaji tuđe stvari je ništav. Kupac koji je bio u zabl udi , t j .
onaj koj i ni j e znao da pr odavac ni j e vl asni k, može od ovoga zaht evat i naknadu št et e koj u t r pi usl ed
toga što ugovor nije izvršen. Prema vladajućem mišljenju, ovde je reč o relativnoj ništavosti. Ako
kupopr odaj a pr enosi svoj i nu u moment u post i zanj a sagl asnost i o bi t ni m el ement i ma, onda ona t o
dejstvo ne može postići u hipotezi da prodavac nije vlasnik stvari o kojoj je ugovor. Da bi kupoprodaja
samim faktom njenog zaključenja prenela pravo svojine na kupca pretpostavka je da prodavac to pravo
ima. Međutim, ako on to pravo nema, smatra se da je kupoprodaja ništava. Ipak, pravilo je znatno
ubl aženo i t o u dva smi sl a:
1. prvo, ono se ne primenjuje kada su u pitanju generične stvari, jer se tada ne vrši prenos svojine
momentom zaključenja ugovora, već momentom njihovog individualizovanja.
2. drugo, stranke same mogu izričito ili prećutno ugovoriti da će prodavac preneti svojinu na stvari tek
pošto je pribavi od trećeg. Takva kupoprodaja je punovažna i na taj način izmiče pravilu o ništavosti
ugovora o kupoprodaji tuđe stvari.
Oni pravni sistemi koji kupoprodaji daju isključivo obligacionopravno dejstvo, kao što je i naš pravni
sistem, poznaju mogućnost prodaje tuđe stvari. Prema ZOO, prodaja tuđe stvari obavezuje ugovarača,
al i kupac koj i ni j e znao ili nije morao znati da je stvar tuđa može, ako se usled toga ne može ostvariti
ci l j ugovor a, r aski nut i ugovor i t r aži t i naknadu št et e. Ugovor nast aj e moment om sagl asnost i vol j a o

bi t ni m el ement i ma, a st i canj e pr ava r aspol aganj a odn. pr ava svoj i ne ni j e vezano za akt zaključenja
ugovora, već za akt predaje stvari. Prodaja tuđe stvari, prema ovom stanovištu, ne čini ugovor
ništavim, već na osnovu ugovora stranke zahtevaju ispunjenje obaveza. Prodavac zahteva isplatu cene,
a kupac zaht eva pr edaj u st var i t ako da st ekne pr avo raspol aganj a odn. pr avo svoj i ne. Ukol i ko pr odavac
nije imao pravo raspolaganja odn. pravo svojine na prodatoj stvari u času zaključenja ugovora, on to
može imati u momentu predaje stvari. Moguće je da je u međuvremenu pribavio ovo pravo od trećeg,
ako je reč o individualno određenoj i nezamenljivoj stvari, odn. moguće je da je pribavio stvari istog
roda i ugovorenog kvaliteta, ako su u pitanju generične stvari. Međutim, ukoliko je u pitanju
individualno određena i nezamenljiva stvar, onda za njega nastupa nemogućnost ispunjenja obaveze,
pa se post avl j a pi t anj e nj egove ugovor ne odgovor nost i . Ukol i ko kupac ni j e znao i l i ni j e mor ao znat i da
je u pitanju prodaja tuđe stvari, on može raskinuti ugovor ako se usled toga nije mogao ostvariti cilj
ugovora. U tom slučaju, on može zahtevati od prodavca i naknadu štete, koja treba da savesnog kupca
stavi u onaj materijalni položaj u kome bi on bio da je ugovor izvršen. Naprotiv, ako prodavac u času
zaključenja ugovora nije znao da je stvar tuđa, onda on može raskinuti ugovor, ali će i tada biti dužnik
naknade štete, ukoliko je i kupac savestan. U svim slučajevima prodavac ne može zadržati cenu ukoliko
je ona bila isplaćena. Pravila o prodaji tuđe stvari primenjuju se u pretpostavci zaključenog, ali
nei zvr šenog ugovor a, kada ni j e došl o do pr edaj e st var i .


190. STVAR KAO BITAN SASTOJAK UGOVORA O PRODAJI

Stvari kao materijalni delovi prirode koji se mogu potčiniti ljudskoj vlasti i koji nisu izuzeti iz
obligacionopravnog prometa, čine predmet kupoprodaje odn. predmet prodavčeve obaveze. Da bi stvar
bila predmet prodavčeve obaveze potrebno je da se ispune svi oni opšti uslovi koji se odnose na
mogućnost, dozvoljenost i određenost predmeta ugovora uopšte. Ali, i kada su ti uslovi ispunjeni
post avl j aj u se br oj na pitanja povodom stvari kao predmeta prodavčeve obaveze.
St var i u pr omet u. - St var o koj oj j e ugovor mor a bi t i u pr omet u.
Ukol i ko se ugovor i pr odaj a st var i koj a j e van pr omet a (r es ext r a commer ci um), onda j e t akav ugovor
pogođen sankcijom ništavosti. Kupopr odaj a koj a bi se odnosi l a na t e st var i smat r al a bi se kao ugovor
bez pr edmet a, pa st oga ne bi ni pr oi zvodi l a pr avna dej st va. Pr odaj a st var i ext r a comer ci um, i st o j e št o
i pr odaj a st var i koj a ne post oj i - u pi t anj u j e apsol ut na ni št avost . St var i van pr omet a su one koj e ne
mogu biti predmet građanskopravnih poslova, kao što su npr. javna dobra (putevi, ulice, trgovi,
more...) ili druge stvari koje su posebno zakonom izuzete iz građanskopravhog prometa.
Kupoprodaja izvesnih stvari je nekada izričito zakonom zabr anj ena, npr . pr odaj a zl at nog novca, st r ane
valute, prodaja lizičkom ili privatnopravnom licu stvari koje mogu biti samo u društvenoj svojini.
Izvesne stvari su u ograničenom prometu tako da mogu biti predmet kupoprodaje samo ako su ispunjeni
zakonom propisani uslovi. Ti uslovi se odnose ili na dobijanje posebnog odobrenja ili na određena
svojstva lica koja se mogu pojaviti u ulozi prodavca ili kupca. Npr. određeni lekovi, otrovi, opojne

dr oge, ekspl ozi vne mat er i j e i sl . , mogu bi t i pr edmet kupopr odaj e ukol i ko su i spunj eni posebno
predviđeni uslovi.
Kada je reč o predmetu prodavčeve obaveze, uvek je u pitanju stvar koja je u prometu (res in
commercio). Predmet prodavčeve obaveze je akt predaje (davanje) stvari, tj., predmet njegove
obaveze j e st var .
Por ed st var i , pr edmet kupopr odaj e mogu bi t i i best el esne st var i odn. pr ava. Pr edmet kupopr odaj e
može biti tražbeno pravo koje nije strogo vezano za ličnost, autorsko i pronalazačko pravo, vršenje
pr ava pl odouži vanj a, ust anovl j enj e podzal oge i nadhi pot eke.
Buduće stvari. - Prema našem pravu, kupoprodaja se može odnositi i na buduću stvar. Budućom stvari
naziva se ona stvar koja u trenutku zaključenja ugovora ne postoji, već koja će tek nastati. Prema
neki m zakoni ci ma koj i usvaj aj u si st em t r ansl at i vne kupopr odaje, svojina na budućim stvarima se stiče
u t r enut ku nj i hovog nast anka, a pr ema zakoni ci ma koj i kupopr odaj i pr i daj u samo obl i gaci onopr avno
dejstvo, svojina budućih stvari stiče se momentom predaje. Prodaja budućih stvari može biti
zaključena kao komutativan ugovor, što je uobičajeno u trgovačkom pravu, npr. proizvođač određenih
stvari prodaje stvari koje će tek proizvesti (investiciona oprema). Prodaja budućih stvari može biti
zaključena i kao aleatoran ugovor koji se tada naziva kupovinom nade (emptio spei ), gde se kupac
obavezuj e da i spl at i ugovor enu cenu bez obzi r a na ost var enj e nade, npr . kupovi na godi šnj eg pl oda
jednog vinograda ili voćnjaka.
Kad j e st var propal a pr e ugovor a. - Stvar o kojoj je ugovor, mora postojati u trenutku zaključenja
ugovor a, osim ako nije reč o budućim stvarima. Tako, ukoliko je u času zaključenja ugovora stvar
propala, kupoprodaja ne proizvodi pravna dejstva. Ako je samo delimično propala, onda kupac ima
pr avo i zbor a da r aski ne ugovor i l i da ost ane pr i nj emu uz sr azmer no sni ženj e cene.
On to pravo neće imati u svim slučajevima delimične propasti stvari. Vodice se računa o tome da li je
delimična propast stvari takva po svojoj prirodi da osujećuje svrhu ugovora ili je takva da ne smeta
post i zanj u svr he ugovor a.


191. CENA KAO BITAN SASTOJAK UGOVORA O PRODAJI

Predmet kupčeve obaveze je cena. To je novčana naknada koju kupac duguje prodavcu. Za pojam cene
bitno je da se ona mora sastojati u novcu. Pored domaćeg novca, cena može biti izražena i u stranom
novcu, ali je u tom slučaju potrebno posebno zakonsko regulisanje. Međutim, pored cene moguće je na
ime kupčeve naknade dati prodavcu i neku stvar, ali vrednost novca mora biti veća od vrednosti stvari
ili bar jednaka sa njom, ako se hoće da to bude kupoprodaja.
Cena mor a bi t i odr eđena ili odrediva i pravična. Cena može biti određena na više načina. Mogu je
odrediti same stranke, izrično ili konkludentnim radnjama. Bitno je da je postignuta stvarna, nefiktivna
sagl asnost o ceni . Pr ema našem pr avu, kada j e u pi t anj u ugovor o pr odaj i u pr i vr edi , ni j e pot r ebno da
cena bude određena ni odrediva.

Cena se obično utvrđuje u jednom utvrđenom novčanom iznosu (određena cena), ali stranke je mogu
odrediti i na taj način što će se sporazumeti o relevantnim okolnostima prema kojima će se izvršit i
opr edel j enj e cene.
Cena je u nekim slučajevima propisana od strane nadležnog organa. To je tzv. propisana cena za koju
važi pravilo da kada je ugovorena veća cena od propisane, kupac duguje samo iznos propisane cene, a
ako je već isplatio ugovorenu cenu, i ma pr avo zaht evat i da mu se vr at i r azl i ka.
Cena je dovoljno opredeljena i u slučaju kada stranke ugovore tekuću cenu. Tada kupac duguje cenu
utvrđenu zvaničnom evidencijom na tržištu mesta prodavca u vreme kad je trebalo da usledi
i spunj enj e.
Određivanje cene može se izvršiti i na taj način što će ugovorne stranke to prepustiti trećem ili trećim
licima. Treća lica, obavezna su da postupaju sa dužnom pažnjom rukovodeći se odgovarajućim
standardom. Kada je određivanje cene prepušteno nekolicini lica, ali ona i z bi l o kog r azl oga, ne
postignu saglasnost o visini cene, uzima se da je cena utvrđena na onu sumu za koju je glasala
apsolutna većina. Ukoliko nije moguće postići apsolutnu većinu, kao i pri jednakoj podeli glasova,
uzima se da treća lica nisu odredila cenu. Po jednom rešenju, cenu će tada utvrditi sud, a po drugom
koje je prihvaćeno i u našem pravu, smatraće se da je ugovorena razumna cena, pod kojom se
podrazumeva tekuća cena u vreme zaključenja ugovora.
Kada se određivanje cene ugovorom prepusti j ednom od ugovor ni ka (pr odavcu i l i kupcu), post avl j a se
pitanje važnosti takvog ugovaranja. Po našem pravu, odredba ugovora kojom se određivanje cena
ostavlja na volju jednom ugovaraču smatra se kao da nije ni ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u
slučaju da cena nije određena. To znači, ako je u pitanju ugovor o prodaji u privredi, kupac je dužan
platiti cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatku ove
razumnu cenu. Ako je reč o ugovoru o prodaji koji se ne može kval i f i kovat i kao ugovor u pr i vr edi , onda
u prisustvu odredbe kojom se određivanje cene ostavlja jednom ugovaraču, ugovor nema pravno
dejstvo, jer cena kao njegov bitan sastojak nije određena niti odrediva.
Zahteva se da cena bude i pravična. Zahtev za pravičnom cenom proizilazi iz dvostrano obaveznog i
teretnog karaktera kupoprodaje u kome dominira princip ekvivalencije. Međutim, ovde je potrebno
r azl i kovat i dve pr avne si t uaci j e:
Ukol i ko j e cena u odnosu na vr ednost prodat e st var i t ol i ko mal a da uopšt e ne ukazuj e na r azmenu
vrednosti, tako da se za nju može reći da je "neozbiljna", onda to i nije ugovor o kupoprodaji, već
pokl on ako post oj i ani mus donandi , i l i neki dr ugi nei menovan ugovor .
Ali, moguće je da visina cene bude takva da nedvosmisleno ukazuje na kupopr odaj u, al i j e i pak znat no
manj a od vr ednost i prodat e st var i . Ugovor o kupopr odaj i j e nast ao, al i se može zaht evat i nj egovo
poništenje od strane oštećenog ugovrnika ili od drugog zakonom ovlašćenog lica.

192. OBAVEZE PRODAVCA KOD UGOVORA O PRODAJI

Kupoprodaja je ugovor koji rađa uzajamne obaveze. Na osnovu ovog ugovora kupac stiče pravo

raspolaganja odn. pravo svojine na predatoj stvari uz odgovarajuću naknadu. Na strani prodavca je
obaveza da pr odat u st var pr eda kupcu t ako da ovaj st ekne pr avo r aspol aganj a odn. pr avo svoj i ne, kao i
da mu garantuje da stvar ima odgovarajuća materijalna i pravna svojstva. Osnovne obaveze prodavca
su:
1. obaveza pr edaj e st var i
2. obaveza zaštite u slučaju materijalnih i pravnih nedostataka.
1. Obaveza pr edaj e st var i . - Osnovna obaveza pr odavca j e da i zvr ši pr edaj u pr odat e st var i , al i t ako da
kupac stekne pravo raspolaganja, odn. pravo svojine. Kupoprodajom se može steći i neko drugo pravo
(npr. tražbeno) u kom slučaju se prodavac obavezuje da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vr šenj e
t oga pr ava zaht eva dr žanj e st var i , da mu i pr eda st var.
U našem pr avu, st i canj e t i h pr ava se ost var aj e mat er i j al ni m akt om pr edaj e odn. upi som u zeml j i šne
knj i ge, ako j e u pi t anj u nepokr et na st var . Ipak, ako se pr enosi best el esna st var st i canj e se vr ši f akt om
zaključenja ugovora.
Obaveza prodavca da akt om pr edaj e kupac st ekne pr avo r aspol aganj a odn. pr avo svoj i ne, pr et post avl j a
da je prodavac titular toga prava odn. da je on u stanju da omogući kupcu nesmetano vršenje toga
prava. Moguće je da prodavac proda tuđu stvar. Ukoliko je nije predao, onda je on u obavezi da pribavi
t u st var i da j e kupcu pr eda. Ukol i ko on t o ne može da i zvr ši , onda savesni kupac i ma pr avo da r aski ne
ugovor i t r aži naknadu št et e.
Ako treće lice povodom pribavljenog pr ava r aspol aganj a i st akne neko svoj e pr avo koj e pot puno i l i
delimično kupca lišava ovog prava, a o čemu on prilikom zaključenja ugovora nije znao, onda je
prodavac, po pravilima koja se primenjuju za slučaj evikcije, dužan da kupca štiti i da mu na njegov
zahtev naknadi štetu i izvrši povraćaj datog
Poj am pr edaj e. - Sam akt pr edaj e st var i sast oj i se i z r adnj e i l i skupa r adnj i koj e j e prodavac, pr ema
samom ugovora ili prema uobičajenim pravilima ponašanja, dužan da preduzme, kako bi se kupcu
omogućila državi na st var i . Da bi se pr edaj a smat r al a i zvr šenom, dovol j no j e da j e pr odavac pr eduzeo
sve pot r ebne mer e da bi kupac st ekao dr žavi nu st var i , bez obzi r a da l i j e on st var no st ekao dr žavi nu t e
st var i . Ako kupac ne pr i mi st var o r oku odn. ne pr eduzme o r oku sve pot r ebne r adnj e neophodne za
prijem stvari, onda on pada u poverilačku docnju i trpi sve pravne posledice koj e docnj a proi zvodi .
Naše pravo predaju ne shvata kao pravni posao, već kao jedan materijalni akt u smislu preduzimanja
odgovarajudih radnji (doprema, uručenje, i sl.), što se ujedno javlja kao ispunjenje osnovne
prodavčeve obaveze. U našem pravu, akt predaje je od posebnog značaja, jer prodavac treba da izvrži
pr edaj u kupcu t ako da ovaj st ekne pr avo r aspol aganj a odn. pr avo svoj i ne.
Predmet i način predaje. - Prodavac j e dužan da i zvr ši pr edaj u st var i o koj oj j e ugovor . Kada st var i ma
pr i pat ke i l i pl odove, onda se post avl j a pi t anj e št a j e pr edmet pr edaj e? Pr avi l o j e da pr i padak, kao
pokretna sporedna stvar koja nije u fizičkoj vezi sa glavnom ali čijem privrednom iskorišćavanju služi,
prati pravnu sudbinu glavne stvari. To znači da je prodavac obavezan da pr eda kupcu st var o koj oj j e
ugovor , u i spr avnom st anj u, zaj edno sa nj eni m pr i paci ma, ukol i ko ni j e št o dr ugo ugovor eno i l i ne
pr oi zi l azi i z pr i r ode posl a. Svi pl odovi (pr i r odni , ci vi l ni ) koj i su nast al i pr e r oka pr edaj e pr i padaj u

pr odavcu i on ni j e dužan da i h pr eda. Svi pl odovi i dr uge kor i st i od st var i pr i padaj u kupcu od dana kada
j e pr odavac bi o dužan da mu i h pr eda.
Način predaje stvari može biti različit, zavisno od toga da li je u pitanju pokretna ili nepokretna stvar,
t el esna i l i best el esna.
o Ako je u pitanju telesna pokretna stvar onda se predaja obično vrši prenosom iz ruke u ruku ili bilo
kakvim drugim aktom kojim se omogućava državina stvari, a moguća je i simbolična predaja koja se
vrši "znakom kakvim shodnim" kao što je npr. predaja ključeva od aut omobi l a. Može se i zvr ši t i i put em
tzv. skraćene rake (traditio brevi manu), tj. kada je kupac, po nekom pravnom osnovu, već imao
dr žavi nu pr odat e st var i , npr . posl ugopr i mac i l i zakupac kupi st var koj u j e dobi o na posl ugu odn. u
zakup. Smatraće se da je prodavac izvršio svoju obavezu predaje stvari i u slučaju kada je sa kupcem
ugovor i o da ost ane u dr žavi ni st var i po nekom pr avnom osnovu, npr . pr odavc j e pr odao st var , al i j e, po
ugovor u sa kupcem, i dal j e dr ži kao depozi t ar i l i posl ugopr i mac.
o Št o se tiče načina predaje nepokretnih stvari, predaja u smislu sticanja svojine ovde se vrši putem
upi sa u zeml j i šne knj i ge odn. pr edaj e t api j e u t api j skom si st emu.
o Bestelesne stvari se prenose samim zaključenjem ugovora. Kada je reč o prenosu tražbenog pr ava
kupac post aj e t i t ul ar pr ava moment om post i zanj a sagl asnost i o bi t ni m el ement i ma. Kupac t r eba o
pr enosu t r ažbi ne da obavest i dužni ka, t ako da ako dva i l i vi še sukcesi vni h kupaca pol ažu pr avo na i st u
tražbinu, tražbina će pripasti onome ko je o tome učinio obaveštenje dužniku, a ako su svi to učinili,
onda onome ko j e prvi obavest i o dužni ka.
o Postoje razni načini predaje stvari, ali se može reći, da je prodavac izvršio obavezu predaje kupcu,
po pravilu, kad mu stvar uruči ili preda ispravu kojom se stvar može pr euzet i .
Vr eme i mest o pr edaj e. - Prodavac je dužan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predviđenom
ugovorom. Rok predaje je trenutak ili određen razmak u vremenu u kome kupac može zahtevati
pr edaj u st var i odn. u kome j e pr odavac dužan da pr eduzme sve pot r ebne r adnj e kako bi kupac st ekao
državinu stvari. Rok predaje se obično određuje samim ugovorom putem određivanja datuma ili putem
proteka određenog vremena, a moguće ga je odrediti i putem nekog događaja ili okolnosti. Ako stranke
ni su ni i zr i čito ni prećutno utvrdile rok predaje, onda je prodavac dužan da izvrši predaju stvari u
r azumnom r oku posle zaključenja ugovora. U pogledu pitanja od kog momenta počinje teći rok
predaje, prvenstveno odlučuje saglasna volja ugovomika.
Kada pr odavac ne i zvr ši obavezu pr edaj e o r oku, post avl j a se pi t anj e nj egove docnj e. Izvest an br oj
građanskih zakonika prihvata tzv. objektivan pojam docnje, smatrajući da je dužnik u docnji čim ne
i spuni svoj u dospel u obavezu. Pr ema ZOO dužni k dol azi u docnj u kad ne i spuni obavezu
u r oku određenom za ispunjenje. Dužnik koji nije kriv zbog zadocnjenja ne može biti dužnik naknade
št et e, al i snosi dr uge pr avne posl edi ce docnj e. Ako dužni k ni j e i zvr ši o svoj u dospel u obavezu usl ed t oga
što je bio sprečen višom silom ili nekom drugom okolnošću za koju ne snosi odgovornost, onda ne može
biti reči o docnji jer su to opšteprihvaćeni osnovi isključenja odgovornosti. Docnja prodavca daje kupcu
pravo na zahtev za izvršenje ili raskid ugovora, kao i zahtev na naknadu štete u oba slučaja.
Mesto predaje stvari određuju stranke ugovorom. Ako ugovorom nije određeno mesto predaje, onda se,

u zakonodavstvu i teoriji, pribegava različitim rešenjima. Po jednom rešenju, ukoliko mesto predaje
nije ugovorom određeno, niti se prema prirodi ugovora može odrediti, onda je prodavac dužan da
preda stvar u mestu u kome je u času zaključenja ugovora imao svoje sedi št e i l i pr ebi val i št e. Po
dr ugom rešenj u, obaveza pr edaj e st var i u odsust vu ugovor nog r egul i sanj a, i ma se i zvr ši t i u sedi št u odn.
pr ebi val i št u koj e j e pr odavac i mao u moment u i zvr šenj a ugovor a.
Prema ZOO, kad mesto predaje nije određeno ugovorom, predaj a st var i vr ši se u mest u u kome j e
prodavac u času zaključenja ugovora imao svoje prebivalište ili boravište, a ako je prodavac zaključio
ugovor u vršenju svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu njegovog sedišta. Ako je u času
zaključenja ugovora strankama bilo poznato gde se stvar nalazi, odn. gde treba da bude izrađena,
pr edaj a se vr ši u t om mest u.
Rizik slučajne propasti stvari. - Obaveza predaje stvari pokreće i jedno važno pitanje, ko snosi rizik za
slučajnu propast ili oštećenje stvari do čega može doći u vremenu od zaključenja ugovora do momenta
pr edaj e? Pr avi l o j e da j e prodavac dužan da pr eda pr odat u st var u onom st anj u u kome se ona nal azi l a
u momentu zaključenja ugovora. Ako se predaja stvari ne izvrši u momentu zaključenja ugovora, već
kasnije, onda je na prodavcu obaveza da stvar čuva sve do momenta predaje i to sa pažnjom koju
nalaže odgovarajući pravni standard. Ako i pored njegove pažnje stvar u međuvremenu fizički
propadne, potpuno ili delimično ili nastupi pravna nemogućnost (npr. akt ekspr opr i j aci j e), onda se
post avl j a pi t anj e pr avne sudbi ne ugovor a, kao i pi t anj e koj a ugovor na st r ana snosi r i zi k?! Ako j e u
pitanju ugovor sa generično određenom stvari, onda je pravilo da on ne prestaje da postoji i prodavac
će biti dužan da izvrši predaju stvari pošto rod nikada ne propada. Ako je u pitanju ugovor čiji je
predmet individualno određena i nezamenljiva stvar onda on prestaje da postoji. Za slučaj daje stvar
samo delimično propala odn. da je nastupilo određeno oštećenje stvari, kupac može, ukol i ko za t o i ma
interes, održati ugovor tražeći sniženje cene srazmerno umanjenoj vrednosti stvari. U slučaju propasti
ili oštećenja stvari u vremenu od zaključenja ugovora do predaje, postavlja se pitanje ko snosi štetne
posl edi ce t oga f akt a?! Odgovor daje teorija rizika. Ona polazi od od pravila da štetu za slučajnu propast
ili oštećenje snosi vlasnik. Prema našem pravu u kome kupoprodaja nema translativan karakter,
pr odavac ost aj e vl asni k pr odat e st var i sve do nj ene predaj e, pa on snosi r i zi k za slučajnu propast ili
oštećenje stvari. Kupac tada nece biti dužan da isplati cenu, a ako je već cenu isplatio, imaće pravo na
njen povraćaj. Kupac nema pravo na naknadu štete, izuzev ako je do propasti stvari došlo usled krivice
pr odavca. I po našem pr avu moguće je da rizik snosi kupac, ali samo ako predaja stvari nije mogla biti
i zvr šena zbog nj egove docnj e.
Tr oškovi pr edaj e. - Predaja stvari pretpostavlja preduzimanje odgovarajućih radnji od strane prodavca
kako bi omogućio kupcu da zasnuje državinu te st var i . Post avl j a se pi t anj e ko snosi t r oškove pr edaj e
stvari? Može se reći da je i ovde volja ugovornih strana odlučujuća, ali ukoliko stranke nisu u ugovoru
ni št a r ekl e o t i m t roškovi ma, pr i menj uj e se pr avi l o da sve t r oškove pr edaj e, kao i one koj i j oj
pr et hode, snosi pr odavac, a t r oškove odnošenj a st var i i sve ost al e t roškove posl e pr edaj e, snosi kupac.
Ovo pitanje se uglavnom rešava saglasnošću volja ugovomika.
2. Obaveza zaštite u slučaju materijalnih i pravnih nedostataka. - Pr odavac i ma i obavezu zašt i t e kupca

u slučaju materijalnih (fizičkih) i pravnih nedostataka stvari. On garantuje kupcu da stvar koja je
pr edmet nj egove obaveze i ma sva pot r ebna svoj st va u smi sl u nj ene kor i sne i mi r ne dr žavi ne. Nj egova
obaveza zašt i t e se gr ana u dva pr avca:
odgovor nost za mat er i j al ne nedost at ke i
odgovor nost za pr avne nedost at ke (zašt i t a od evi kci j e).
Da bi kupac stekao pravo na povraćaj cene i naknadu štete usled pretrpljenog pravnog uznemiravanja,
potrebno je ustanoviti da je uznemiravanje od strane trećeg bilo zasnovano na određenom pravu, da je
pravni nedostatak postojao u prodavčevom pravu, da kupac za taj nedostatak nije znao niti je prema
okol nost i ma mogao znat i , i da j e kupac obavest i o pr odavca o pr avnom uznemi r avanj u. Ukol i ko st var
ima određene materijalne nedostatke u času prelaza rizika na kupca, kupac ima različita prava:
zaht evat i od pr odavca da nedost at ak ukl oni i l i da mu pr eda dr ugu st var bez nedost at ka;
zaht evat i sni ženj e cene;
izjaviti da raskida ugovor, a u svakom od tih slučajeva on ima pravo i na naknadu št et e.


193. OBAVEZE KUPCA KOD UGOVORA O KUPOPRODAJI

Iz samog poj ma kupopr odaj e proi zi l azi da j e kupac obavezan da prodavcu i spl at i cenu i zr aženu u novcu
i da preuzme stvar koja je predmet prodavčeve obaveze. Kupčeve obaveze koje su osnovne i tipične za
ugovor o kupopr odaj i su:
1. obaveza i spl at e cene i
2. obaveza pr euzi manj a st var i .
1. Obaveza i spl at e cene. - Osnovna kupčeva obaveza je isplata cene. Cena je izražena u novcu i to u
domaćoj ili stranoj valuti ako je to posebnim propisima dozvoljeno. Moguće je da se stranke, posle
zaključenja ugovora o kupoprodaji, a pre isplate cene, dogovore da će kupac biti oslobođen svoje
obaveze ako umest o i spl at e ugovor ene sume novca preda pr odavcu neku dr ugu st var . Tada nast aj e t zv.
zamena i spunj enj a (datio in solutum) koja predstavlja jedan od mogućih načina gašenja obligacija.
Kupoprodaja je ugovor kojim se menja stvar ili određeno pravo za novac. Izražavanje kupčeve obaveze
kr oz novac j e osobi na kupopr odaj e koj a j e r azdvaj a od dr ugi h ugovor a, a posebno od ugovor a o
r azmeni . Ako su st r anke sagl asne o t ome da se j edna od nj i h obavezuj e da pr eda st var dr ugoj t ako da
ova stekne pravo raspolaganja odn. pravo svojine, uz njenu obavezu da zbog toga isplati odeđenu sumu
novca, onda j e t o ugovor o kupopr odaj i . Njihov docniji dogovor o tome da će kupac moći da zameni
svoj u obavezu i spl at e cene pr edaj om neke dr uge st vari i pošt o dr ugu st var zai st a i pr eda, menj a pr avnu
prirodu ovoga ugovora i on, prema volji samih stranaka, nije više kupoprodaja, već razmena.
Kupac je obavezan da isplati onu sumu novca koja je ugovorom bila određena ili zakonom propisana.
Ukoliko nije drugo predviđeno, kupac je dužan da isplati punu cenu odjednom. Kada je reč o
kupopr odaj i na r at e (na ot pl at u), kupac ni j e dužan da i spl at i cenu odj ednom, već u pojedinim ratama,
kako j e t o ugovoreno odn. kako pr oi zi l azi i z pr i r ode i okol nost i posl a.

Kada je ugovorom utvrđen rok isplate, kupac je dužan da isplati cenu u tom r oku. Ukol i ko ugovor om
nije bio predviđen rok isplate niti se on može odrediti putem drukčijih običaja, važi pravilo da se
plaćanje vrši u času u kome se vrši predaja stvari. Akt predaje stvari praćen je aktom isplate cene.
St r anke mogu ugovor i t i da r ok i splate prethodi predaji stvari ili da se isplata ima izvršiti u određenom
vr emenu posl e r eal i zovane pr edaj e st var i .
Rok i spl at e važan j e i zbog pi t anj a nast anka pr ava na kamat e. Opšt e j e pr avi l o da kupac duguj e kamat u
na cenu posl e roka i spl at e, ukol i ko i spl at u ni j e i zvr ši o. To j e t zv. zakonska kamat a i nj enu vi si nu sam
zakon predviđa. Ova kamata ne može nikada teći pre nastupanja roka za isplatu cene. Pored zakonske
kamate, moguće je da same stranke odrede uslove pod kojima će se dugovati kamata, kao i njenu
visinu. To je tzv. ugovorena kamata za čije ustanovljenje je potrebna saglasnost volja ugovonika, ali
koj a ne može bi t i pr ot i vna i mper at i vni m zakonski m propi si ma, ni ust anovi j avnog por et ka. Ugovor ne
strane mogu predvideti da će kupac biti obavezan na plaćanje kamate bez obzira na rok isplate cene.
Kupac je dužan da plati ugovorenu kamatu od momenta zaključenja ugovora i na osnovu tog ugovora.
Međutim, moguće je i obrnuto regulisanje ugovorene kamate. Stranke se mogu dogovoriti da kupac
neće biti dužan da plati kamatu, ne samo do roka isplate, već i posle nastupanja tog roka. Na taj način
prodavac se unapred odriče prava na kamatu koja bi se dugovala po samom zakonu. Stopa ugovorene
kamate ne može biti viša od najviše stope koju zakon dopušta. To znači, da ako stranke ugovore veću
stopu od zakonske ili ugovore kamatu, ali ne odrede visinu, plaća se kamata po zakonskoj stopi. Prema
našem pravu, moguće je da kupac plaća i kamatu sa većom stopom od zakonske, ukoliko je u docnji a
ako j e ugovor ena ni ža kamat na stopa od zakonske, dužnik plaća za vreme docnje kamatu po zakonskoj
st opi .
Postavlja se i pitanje kamate u slučaju prodaje na kredit. Tu važi pravilo da ako stvar prodata na kredit
daj e pl odove i l i kakve dr uge kor i st i , kupac duguj e kamat u od kad mu j e st var pr edat a bez obzi r a na t o
da l i j e dospel a obaveza za i spl at u cene. Kupac j e dužan da i zvr ši i spl at u cene na mest u koj e j e
ugovorom predviđeno kao mesto isplate. U nedostatku ugovorne odredbe ili drukčijih običaja, plaćanje
se vr ši u mest u u kome se vr ši pr edaj a st var i . Ukol i ko se cena ne mor a pl at i t i u moment u pr edaj e,
plaćanje se vrši u prebivalištu, odn. sedištu prodavca.
2. Obaveza pr euzi manj a st var i . - Por ed obaveze i spl at e cene, kupac i ma i obavezu pr euzi manj a st var i .
Kupac i ma pr avo da zaht eva i zvr šenj e obaveze pr odavc, a al i na nj emu j e i st ovr emeno i obaveza da
i zvr ši pr euzi manj e st var i . Obaveza pr euzi manj a st var i sast oj i se u obavl j anj u pot r ebni h r adnj i , koj e su
neophodne za i zvr šenj e pr edaj e st var i , kao i odnošenj u same st var i , ako j e u pi t anj u pokr et na st var .
Prodavac ne može sudskim putem prinuditi kupca da preuzme kupljenu stvar, ali on pada u poverilačku
docnj u ukol i ko neosnovano odbi j e pr i j em i spunj enj a i l i ne pr eduzme pot r ebne r adnj e da bi pr odavac
i spuni o svoj u obavezu pr edaj e st var i . Kupac, ipak. neće pasti u poverilačku docnju, iako nije preduzeo
t e r adnj e, ako dokaže da prodavac ne bi bi o u st anj u da svoj u obavezu pr edaj e st var i i zvr ši o r oku, i da
su t e r adnj e bl agovr emeno bi l e pr eduzet e. Kada kupac, usl ed skr i vl j enog nei spunj enj a obaveze
preuzimanja stvari, padne u poverilačku docnju, onda on snosi rizik za slučajnu propast ili oštećenje
prodate stvari. Kupac u poverilačkoj docnji dužan je da naknadi prodavcu štetu koju ovaj trpi usled

nebl agovremenog i zvr šenj a obaveze pr euzi manj a st var i kao i troškove oko daljeg čuvanja stvari.
ZOO predviđa da prodavac može, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac neće isplatiti cenu,
i zj avi t i da r aski da ugovor . Tada se pr i menj uj u pr avi l a o dej st vu r aski da ugovor a zbog nei spunj enj a.
"Sve ima svoj e, i vat ra i led, u kap se spoj e, i cemer i med. . . Sve ima svoj e, vr lina i greh, t uge post oj e da bi
prizvale smeh. . . "

Ri bi ca
Akt i vni forumas

Post ovi : 261
Pri druži o se: 14 Mar 2009 16: 56
Cash on hand: 99.00
[ Donat e]
Has t hanked: 0 t i me
Have t hanks: 0 t i me




Re: Obl i gaci ono pr avo - skr i pt a - 229 pi t anj a
od Ri bi ca » 10 Sep 2011 13: 25
194. POSEBNE VRSTE PRODAJE (UOPŠTE, POJAM I KLASIFIKACIJA)

Stranke mogu sadržinu svog pravnog odnosa regulisati i na takav način koji prelazi okvire kupoprodaje i
koj i po svoj oj pr avnoj pr i r odi ul azi u domen nekog dr ugog i menovanog i l i nei menovanog ugovor a.
Posebni m odr edbama st r anke, u okvi r a pr avi l a kupoprodaj e, pr eci zi r aj u svoj a pr ava i obaveze.
Odstupanja mogu biti različita i uglavnom se svode na poboljšanje ili pogoršanje pravnog položaja
pr odavca i l i kupca. Ugovor ne st r ane mogu ugovor i t i u kor i st pr odavca i zvesna ši r a pr ava u smi sl u
ograničenja ili uslovljavanja prava na strani kupca kao što, i obrnuto, mogu ugovoriti u korist kupca
određena šira prava. Izvesna odstupanja od osnovnog vida kupoprodaje su česta u praktičnom životu,
tako da ih zakonodavac posebno reguliše, dajući im i poseban naziv. To su imenovane vrste
kupopr odaj e.
Kupopr odaj a sa pr avom ot kupa. - j e t akav ugovor o kupopr odaj i u kome prodavac zadr žava pr avo da u
određenom roku uzme stvar natrag od kupca vraćajući mu cenu. Kupopr odaj om i akt om pr edaj e, kupac
konačno stiče pravo svojine prodate stvari. Kupac jc postao vlasnik derivativnim putem i povodom
stvari, on ima sva ovlašćenja koja mu pozitivnopravne norme pružaju kao vlasniku određene stvari. I

por ed br oj ni h ogr aničenja prava svojine, kupac, ukoliko ne postoji posebna zakonska zabrana, može
stvar otuđiti kome hoće i bilo kada.
Kod kupopr odaj e sa pr avom ot kupa prodavac r ezer vi še pr avo da povr at i odn. ot kupi st var od kupca u
određenom roku vraćajući mu cenu, tako da se ovaj ugovor j avl j a kao j edna pogodnost na st r ani
prodavca i jedno ograničenje prava raspolagnja na strani kupca. Moguće je da klauzula o pravu otkupa
predstavlja pogodnost i na strani kupca, ako je on iskorišćavao stvar za određeno vreme posle koga je
dobio nazad kupovnu cenu. Potrebno je da pravo otkupa bude ugovoreno u trenutku zaključenja
kupoprodaje. Kupoprodaju sa pravom otkupa prodavac najčešće ugovara kao jedan od načina da dođe
do sume novca koj a odgovar a pr odaj noj ceni ust upl j ene st var i , al i t ako da svoj u st var može uzet i
natrag uz povraćaj cene. Tako se ova vrsta kupoprodaje u suštini javlja kao pozajmica novca uz
obezbeđenje zaloge. Kupac kao vlasnik ustupljene stvari ima pravo da je upotrebljava i koristi tako da
se u st var i vr ednost t og i skorisćavanja javlja kao kamata na sumu novca koju koristi prodavac. Može se
zaključiti da je to ugovor o kupoprodaji sa posebnom odredbom, koja daje pravo prodavcu da stvar u
određenom roku uzme natrag od kupca uz povraćaj cene. Međutim, kod ove vrste kupopr odaj e t r eba
naročito voditi računa o elementima zelenaškog ili nekog drugog zabranjenog posla, jer se iza forme
prava na otkup često kriju nedozvoljena sadržina ili nedozvoljeni motivi stranaka.
Kupoprodaja sa pravom otkupa znači jedno ograničenje kupčevog pr ava. On ne može, za vreme
trajanja prava otkupa, raspolagati sa stvari. Ograničenje u pogledu zabrane otuđenja dovodi do toga da
se jedna stvar isključuje iz pravnog prometa pa se zato postavlja pitanje može li to ograničenje biti
t r aj no i l i samo za j edno određeno vreme? Po jednom rešenju, ako vreme trajanja otkupa nije ugovorom
predviđeno, onda se podrazumeva da pravo na otkup traje sve do smrti prodavca. Po drugom rešenju,
pravo na otkup može najviše trajati 5 godina. Po trećem rešenju, pravi se razlika između nepokretnih i
pokr et ni h st var i . Ako pr avo ot kupa i ma za pr edmet nepokr et nu st var , onda se ono može vr ši t i naj duže
za 30 godi na, a ako su u pi t anj u pokr et ne st var i , onda j e t aj rok 3 godi ne. Tr ebal o bi pr i hvat i t i
j edi nst ven rok u kome bi pr odavac mogao vr ši t i svoj e pr avo ot kupa, a t aj rok ne bi t r ebal o da bude duži
od 3 godine računajući od dana ugovaranja prava na otkup.
ZOO ne reguliše kupoprodaju sa pravom otkupa. Međutim, iako nije Zakonom regulisana kao imenovan
ugovor , kupopr odaj a sa pr avom otkupa se može zaključivati kao i svaki drugi neimenovan ugovor.
Stranke mogu slobodno uređivati svoje obligacione odnose, a ne mogu ih uređivati suprotno ustavom
utvrđenim načelima društvenog uređenja, prinudnim propisima i moralu.
Pr avo na ot kup j e, po j ednom mišljenju, lično imovinsko pravo i kao takvo ne može se prenositi, niti se
može nasl edi t i .
Ukoliko se trajanje ovoga prava odredi kalendarskim računanjem vremena, onda nema razloga da se
ovo pravo isključi od mogućnosti nasleđivanja i prenosa. Zbog toga, pr avo na ot kup, može se
nasleđivati i može biti preneseno na drugog poslovima inter vivos, ali ono prestaje da postoji istekom
ugovorenog odn. zakonskog roka koji počinje teći od dana ugovaranja toga prava, bez obzira na ličnost
nj egovog t i t ul ar a. Bi t no je da pravo otkupa traje najviše onoliko koliko to zakon predviđa. U slučaju da
ga nasledi ili zaživotnim pravnim poslom stekne jedno lice nastupa priračunavanje vremena, tj.

pribaviocu se uračunava proteklo vreme dok je stvar bila kod prethodnika.
Kupopr odaj a sa pr avom ot kupa daj e pr odavcu pr avo da u ugovorenom i l i zakonskom r oku uzme st var
natrag od kupca uz povraćaj cene. Ali na koji način prodavac vrši to svoje pravo: da li je dovoljna
pr ost a vansudska i zj ava vol j e i l i j e pot r ebno podi zanj e t užbe? Pr ed i zborom sudskog i l i vansudskog
r aski da, naše pr avo se opr edel j uj c za vansudski r aski d. Pr ema t ome, pr avo ot kupa se vr ši j ednost r anom
izjavom volje prodavca upućene kupcu. Za taj akt nije potrebna saglasriost kupca, ali je neophodno
nj egovo saznanj e da pr odavac i zj avl j uj e vol j u u smi sl u ost varenj a pr ava ot kupa. Da bi pr oi zvodi l a
dejstva otkupa, ta izjava mora biti upućena kupcu. Što se tiče forme izjave kojom se ovo pravo
ostvaruje, treba reći da je po jednom mišljenju to neformalna izjava volje koja se može činiti izrično
i l i posr edno, dok j e po dr ugom mi šl j enj u, t o f or mal na i zj ava vol j e ako za pr edmet i ma nepokr et nu
stvar. Po trećem mišljenju, za tu izjavu nije potrebna nikakva forma kada je u pitanju odnos među
st r ankama, al i da bi pr odavac dej st vo i zj ave mogao isticati prema trećim licima, potrebno je da ta
izjava bude "obučena" u odgovarajuću formu iz koje bi se video tačan datum kada je učinjena. U
rešenju ovog pitanja treba poći od principa konsensualizma. Otuda, pravo otkupa treba da se ostvaruje
neformalnom jednostranom izjavom volje upućene kupcu na siguran način. Razlozi pravne sigurnosti
nal ažu pot r ebu da ova i zj ava bude f or mal na u mer i u koj oj j e t o i sam ugovor o kupopr odaj i . Nai me,
ako je za nastanak ugovora o kupoprodaji bila predviđana određena forma, onda i izjava o pravu otkupa
treba da bude data u istoj formi. Ta izjava je formalna i u slučaju kada su to same stranke predvidele,
mada je ugovor o kupoprodaji bio neformalno zaključen.
Kada je prodavac u određenom r oku i zj avi o vol j u kupcu da vr ši svoj e pr avo ot kupa, pr avno dej st vo t e
i zj ave nast upa od t og moment a. Event ual na sudska odl uka može i mat i samo dekl ar at i vno dej st vo.
Pravna dejstva te izjave ogledaju se u obavezi povraćaja stvari odn. cene. Za vršenje tog prava
dovol j na j e j ednost r ana izjava volje prodavca upućena kupcu.
Prodavac je dužan da vrati kupovnu cenu. Prodavac vraća kupovnu cenu, ali ne i kamatu na sumu novca
koj a pr edst avl j a kupovnu cenu. Prodavac j e dužan da kupcu naknadi t r oškove koj e j e ovaj i mao oko
zaključenja ugovora, ukol i ko st r anke u t om pogl edu ni su ni št a dr ugo ugovor i l e. Ukol i ko j e st var , dok j e
bila kod kupca, dobila u vrednosti, onda se pravi razlika između slučaja kada je do poyećane_vrednosti
došlo usled radnje kupca i slučaja kada povećana vrednost stvari nije posledica nikakve kupčeve
radnje. Ako je povećana vrednost stvari posledica kupčeve radnje, prodavac će u principu biti dužan da
kupcu kao savesnom držaocu naknadi sve nužne i korisne troškove i to do visine povećane vrednosti
stvari. Ako su kupčevi izdaci oko poboljšanja stvari bili veći od njene povećane vrednosti u trenutku
uzi manj a st var i nat r ag od st r ane pr odavca, prodavac j e dužan da t e i zdat ke naknadi samo do gr ani ce
povećane vrednosti stvari. Ukoliko se ti izdaci poklapaju sa povećanom vrednosti st var i , pr odavac j e
dužan da i h u cel ost i snosi .
Jedna od osnovnih pravnih osobina kupoprodaje sa pravom otkupa je i ograničenje kupčevog prava da u
ugovor enom i l i zakonskom roku ne otuđi stvar, niti da povodom nje konstituiše neko stvarno pravo u
kor i st t rećeg lica. Ali, ako kupac prekrši svoju obavezu neotuđenja, postavlja se pitanje kakav je pravni
pol ožaj prodavca u odnosu na st i caoca i koj a pr ava pr odavac i ma pr ema kupcu? Ako kupac pr ekr ši svoj u

obavezu neotuđenja, prodavac nema pravo da stvar od sticaoca povr at i j er ni j e nj en vl asni k, al i zat o
ima pravo na naknadu štete od kupca. Međutim, pravni poredak i ovde, uzima u obzir savesnost
st i caoca, s j edne st r ane, i zaht eve pr avne si gur nost i , s dr uge st r ane. Ako j e st i cal ac nesavest an, t j .
znao j e i l i j e pr ema pr i l i kama mor ao znat i za ust anovl j eno pr avo ot kupa, onda nj egovo st i canj e ni j e
punovažno. Ako je savestan, on definitivno stiče stvar, jer sigurnost pravnog prometa nalaže da se
ovakav sticalac pravno zaštiti, čak i ako padne pravo njegovog prethodnika. Da bi pr odavac svoj e pr avo
otkupa mogao da istakne protiv trećih lica potrebno je da dokaže njihovu nesavesnost. Kada je u
pitanju nepokretna stvar prodavac može svoje pravo otkupa da upiše u zemljišne knjige i na taj način
da se obezbedi u odnosu na t r eća lica.
Kupoprodaja sa pravom otkupa izazvala je različita teorijska shvatanja u objašnjenju njene pravne
pr i r ode. Po j ednom shvat anj u, kupac kod pr odaj e sa ot kupom post aj e vl asni k st var i pendent e
conditione, tj. njegova svojina nije konačna sve dok ne i st ekne r ok za vr šenj e pr ava ot kupa, ona j e pod
dejstvom raskidnog uslova. Prema ovom shvatanju, u vremenu koje je određeno kao rok za vršenje
pr ava ot kupa, i pr odavac i kupac su i st ovr emeno vl asni ci st var i . Prodavac j e vl asni k st var i pod
odl ožni m, a kupac pod raskidnim uslovom. Prema drugom mišljenju, odredba o pravu otkupa znači u
stvari zaključenje novog ugovora o kupoprodaji iste stvari, između istih lica, samo sa promenjenim
ul ogama, al i s t i m da j e per f ekt nost ovog ugovor a zavi sna od odl ožnog usl ova koji se sastoji u činjenici
i zj ave pr odavca da se kor i st i pr avom ot kupa.
Odrediti pravnu prirodu ovoga ugovora u stvari znači pronaći njegove pravne osobenosti koje ga
svrstavaju u određenu pravnu kategoriju. Ako se pođe od pojma ove vrste kupoprodaje, videće se da
ona odst upa od osnovnog vi da kupoprodaj e u t ome št o se kod nj e r ezervi še pr avo na st r ani prodavca da
ovaj može u određenom r oku uzeti stvar natrag od kupca uz povraćaj cene. Ako dođe do realizacije
pr ava ot kupa, st r anke se post avl j aj u u pr vobi t ne pr avne pol ožaj e, št o se ost var uj e kroz j edan dr ugi
ugovor u kome one i maj u obr nut e ul oge: r ani j i pr odavac j e sada kupac, a kupac i z pr vog ugovor a j avl j a
se kao prodavac u drugom. Međutim, kada se pođe od samog pojma prava na otkup, zaključuje se da je
ovde u pi t anj u j edan ugovor , a ne dva, i t o j e pr va pr avna osobenost koj a se mor a uzet i u obzi r
prilikom određivanja pravne prirode ovoga ugovora. Pravnu pirodu prava na otkup treba prevashodno
određivati pomoću obligacionopravnih, a ne stvarnopravnih kriterijuma, jer je prvenstveno reč o pojavi
obligacionog prava, ius ad rem. Treba zaključiti da je kupoprodaja sa pravom otkupa jedan ugovor sa
raskidnim uslovom. Uslov je potestativan jer zavisi od volje prodavca. Sa zaključenjem kupoprodaje
obaveze st r anaka su st vorene i pr edaj om st var i odn. i spl at om cene t e obaveze su i i spunj ene. Pr ema
t ome, ne može se govor i t i o odl ožnom usl ovu sa dej st vom na sam ugovor o kupopr odaj i , kao nei zvesnoj
okolnosti od čijeg nastupanja zavisi nastanak prava i obaveza iz ugovora.


195. PRODAJA SA ZADRŽAVANJEM PRAVA SVOJINE

Kupopr odaj a sa zadr žavanj em pr ava r aspol aganj a, odn. pr ava svoj i ne (pact um r eservat i domi ni i ) j e

t akav vi d ugovor a o prodaj i u kome prodavac zadr žava pr avo r aspol aganj a odn. pr avo svoj i ne na
pr odat oj i pr edat oj stvari sve dok kupac ne isplati cenu. Aktom predaje kupac ne stiče pravo
raspolaganja odn. pravo svojine već samo državinu stvari. Prodavac ostaje nosilac raspolaganja odn. on
ost aj e vl asni k st var i sve do moment a i spl at e cene. Ova vr st a ugovor a o kupoprodaj i pr et post avl j a da se
cena ne isplaćuje istovremeno sa predajom, jer ako se ta dva akta istovremeno obave onda se ne može
zadr žat i pr avo r aspol aganj a odn. pr avo svoj i ne na st var i do i spl at e. Ako ni j e bi o ugovor en rok i spl at e,
onda se smat r a da j e kupac u moment u opomene dužan da i spl at u i zvr ši . Do moment a i spl at e, pr odavac
može svoj i nskom t užbom t r aži t i st var nat r ag, ne samo od kupca, nego od bi l o koga dr žaoca.
Pr edmet ove vr st e kupopr odaj e, može bi t i samo pokr et na st var . Kupopr odaj a sa zadr žavanj em pr ava
svoj i ne na nepokr et ni m st var i ma ne odgovar a pr i nci pi ma zeml j i šno-knj i žnog pr ava, pr ema koj i ma se u
zeml j i šne knj i ge ne može upi sat i pr avo koj e j e usl ovl j eno. Pr ema supr ot nom shvat anj u, nepokr et na
st var može bi t i pr edmet ovog ugovor a. Pr avo svoj i ne na nepokretnim stvarima stiče se uknjižbom ili
prenosom tapije, a ne faktom predaje, zbog čega je ta dva akta sasvim moguće razdvojiti.
Naš ZOO pr i hvat a st anovi št e pr ema kome samo pokr et na st var može bi t i pr edmet kupoprodaj e sa
zadr žavanj em pr ava r aspol aganj a odn. pr ava svoj i ne.
Kupoprodaja sa zadržavanjem prava raspolaganja odn. prava svojine proizvodi različite pravne
posl edi ce zavi sno od t oga da l i j e i spl at a cene i zvr šena i l i ni j e. Do moment a i spl at e pr odavac j e vl asni k,
a kupac j e dr žal ac st var i . Kada kupac i splati cenu, kupac stiče pravo raspolaganja odn. pravo svojine
bez ikakve posebne izjave prodavca. To znači da je ovde reč o jednom slučaju predaje skraćene ruke
(t r adi t i o br evi manu). Sama i spl at a cene, pr ema sagl asnoj vol j i ugovomi ka, j e dovol j an akt za pr enos
prava raspolaganja odn. prava svojine na stvari koja je već predata u državinu kupca. Ali, kada kupac
ne i zvr ši svoj u obavezu i spl at e cene o roku i l i odbi j e da j e uopšt e i zvr ši , post avl j a se pi t anj e kakav j e
pr avni pol ožaj prodavca? On i ma sva pr av koja pripadaju poveriocu u slučaju docnje dužnika. To znači
da može zaht evat i i zvr šenj e i l i r aski d ugovor a i naknadu št et e zbog zadocnj enj a odn. nei zvr šenj a. U
slučaju raskida ugovora može zahtevati da mu se stvar vrati, i to u onom stanju u kome je bila pr edat a.
Povraćaj stvari prodavac može izdejstvovati i podizanjem svojinske tužbe, jer je on vlasnik stvari pošto
cena nije plaćena.
Postavlja se pitanje ко snosi rizik slu čajne propasti ili oštećenja stvari za vreme dok kupac ne isplati
cenu. Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi njen vlasnik odn. nosilac prava raspolaganja.
Ovde j e prodavac vl asni k odn. nosi l ac pr ava r aspol aganj a sve do moment a i spl at e cene, pa bi onda on
bio dužan da snosi taj rizik. Zbog specifičnosti ove vrste ugovora o prodaj i , ZOO j e post avi o pr avi l o da
rizik slučajne propasti i oštećenja stvari snosi kupac od časa kada mu je stvar predate. Polazi se od
t oga, da kupac od moment a pr i j ema st var i , ovu kor i st i i upot r ebl j ava j e i da st oga t r eba i da snosi r i zi k
njene slučajne propasti ili oštećenja.
Ugovorna odredba o zadržavanju prava raspolaganja odn. prava svojine pokreće i pitanje odnosa
ugovornika prema trećim licima. Do momenta isplate cene kupac ne može pravno raspolagati sa stvari
tj. on je ne može punovažno otuđiti niti konstituisati u korist trećeg lica neko stvarno pravo. To je
posledica fakta da on nema pravo već samo posed. Ukoliko je kupac faktički preneo stvar na treće lice,

prodavac kao vlasnik imaće pravo na njen povraćaj. To pravo on neće imati jedino u slučaju da je treći
postao vlasnik stvari na osnovu originarnog načina sticanja svojine (npr. sticanjem od nevlasnika,
odr žaj em), gde se zaht eva i savesnost st i caoca, t j . da on ni j e znao, ni t i j e pr ema pr i l i kama mogao
znat i da nj egov pr enosi l ac ni j e vl asni k st vari. Ukoliko prodavac do momenta isplate otuđi stvar, onda
ugovor sa trećim nije ništav. Da li će prodavac ispuniti osnovnu obavezu iz tog ugovora, zavisi od toga
hoće li kupac, koji ima državinu stvari, isplatom cene steći i pravo raspolaganja odn. pravo svoj i ne i l i
će ostati samo držalac? Ukoliko isplati cenu on postaje nosilac prava raspolaganja odn. vlasnik stvari i
prodavac će trećem savesnom licu tada dugovati naknadu štete zbog neizvršenja ugovora. Ukoliko
kupac ne isplati cenu, prodavac će moći povratiti stvar i ispuniti svoju obavezu prema trećem licu.
O pravnoj prirodi prodaje sa zadržavanjem prava raspolaganja odn. prava svojine postoje različita
mi šl j enj a. Po j ednom, ova vr st a pr odaj e j e zal ožno pravo na pr odat oj i pr edat oj st var i r adi
obezbeđenja pot r aži vanj a i spl at e cene. Pr i rodu ovoga ugovor a, pr ema ovom shvat anj u, t r eba i st r aži vat i
po cilju koji se njime postiže. Nije bitno što se ova vrsta obezbeđenja ne naziva založnim pravom, već
zadr žavanj em pr ava r aspol aganj a odnosno pr ava svoj i ne; ona j e po svom ci l j u zal ožno pr avo. Ipak,
zadr žavanj e pr ava r aspol aganj a odn. pr ava svoj i ne ni j e i st o št o i zal ožno pr avo. Zadr žavanj em pr ava
raspolaganja odn. prava svojine ne konstituiše se nikakvo stvarno pravo na tuđoj stvari, već prodavac
samo zadr žava svoj e pr avo r aspol aganj a odn. pr avo svoj i ne do i spl at e cene. S obzi r om da kupac ni j e
post ao nosi l ac pr ava r aspol aganj a odn. vl asni k, on ne može pr avno r aspol agt i sa st var i , napr ot i v, ako bi
t o bi l o zal ožno pr avo kupac bi kao dužni k i vl asni k zal ožene st var i ovu mogao otuđivati. To što se
zadržavanjem prava raspolaganja odn. prava svojine vrši obezbeđenje potraživanja ne može biti razlog
za njegovo izjednačenje sa založnim pravom.

196. PRODAJA SA PRAVOM PREČE KUPOVINE

Kupoprodaja sa pravom preče kupovine je takav ugovor o kupopr odaj i u kome se kupac obavezuj e da
izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari određenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu
ponudi da on st var kupi za i st u cenu. Kupac kao nosi l ac pr ava r aspol aganj a odn. vl asni k može sl obodno
raspolagati sa stvari, ali u prisustvu odredbe o prečem pravu kupovine u korist prodavca, njegova
obaveza je da ne zaključi ugovor o prodaji dok prodavcu ne ponudi stvar pod istim uslovima pod kojjma
bi je prodao trećem licu. Ti uslovi najčešće se odnose na visinu cene, koja za treće lice ne sme biti niža
od one koja je ponuđena prodavcu.
Ako treće lice, pored isplate određene cene, daje i neku drugu stvar kao svoju naknadu, onda
prodavac, takođe, ima prvenstveno pravo u tom smislu što će i on uz cenu dati t akvu st var . Al i , ako j e
reč o nekom činjenju koje prodavac ne može pružiti, onda će se to proceniti u novcu. Kada prodavac
ne prihvati ponudu, kupac može prodati stvar trećem licu.
Kupoprodaja sa prečim pravom kupovine može imati za predmet pokretnu ili nepokr et nu st var .
Prodavac ima pravo na preču kupovinu samo u slučaju kada je kupac odlučio da proda stvar, a ne i kada
otuđuje stvar na neki drugi način, npr. poklonom ili razmenom.

Izvor prečeg prava kupovine nalazi se u samom ugovoru o kupoprodaji. Ali, moguće ga je ugovoriti i uz
neki drugi ugovor, npr. ugovor o zakupu. Pravo preče kupovine može se konstituisati i testamentom
odn. ugovorom o nasleđivanju. Zakon je veoma važan izvor ovog prava.
Kupoprodaja sa pravom preče kupovine stvara na strani kupca obavezu da u slučaju prodaje stvari,
najpre, prodavcu uputi ponudu. Zakonici obično određuju rok u kome se prodavac mora da izjasni o
učinjenoj ponudi. Naš ZOO predviđa da je prodavac dužan obavestiti kupca na pouzdan način o svojoj
odl uci da se kor i st i pravom preče kupovine u roku od mesec dana, računajući od dana kad ga je kupac
obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu. Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je
dužan isplatiti cenu dogovorenu sa trećim licem, ili je položiti kod suda. Ukol i ko su same st r anke
odredbom o prečem pravu kupovine odredile dužinu tog roka, njihova volja u tom pogledu biće
odlučujuća. Reč je o prečem pravu kupovine koje ima izvor u ugovoru, a ne u zakonu, pa je logično
pr et post avi t i da se st r anke mogu punovažno spor azumet i i o duži ni roka u kome pr odavac t r eba da se
izjasni o učinjenoj ponudi. Zakonom određene rokove treba u ovoj materiji shvatiti kao dopunsko
di spozi t i vna pr avi l a.
Pravo preče kupovine se vrši izjavom volje prodavca upućene kupcu po opštim pravilima koj a važe za
pr i hvat ponude. Po j ednom r ešenj u, t a i zj ava mor a bi t i dat a u pi smenoj f or mi , dok po dr ugom ona
nikada nije formalna, čak ni u slučaju kada je ugovor o kupoprodaji formalan. Ukoliko je u tom ugovoru
bila predviđena forma ad solemnitatem, onda bi izjava o prihvatu ponude kojom se vrši preče pravo
kupovi ne, t r ebal o da bude dat a u t oj i st oj f or mi . Ona se može dat i i nef or mal no kada j e i sama
kupoprodaja bila oslobođena svake forme, kao i kada je za kupoprodaju bila predviđena ugovorena
f or ma kao uslov nastanka ugovora, a stranke su se saglasile da se izjava kojom se vrši pravo preče
kupovine može činiti i neformalno.
Prema ZOO, prodavac se ne može pozivati na svoje preče pravo kupovine u slučaju prinudne javne
prodaje. Ali, prodavac čije je pravo preče kupovine bilo upisano u javnoj knjizi može zahtevati
poni št enj e j avne pr odaj e, ako ni j e bi o posebno pozvan da j oj pr i sust vuj e. Pr odavas se ne može pozi vat i
na svoje ugovoreno preče pravo kupovine. Izvor njegovog prava je u ugovoru sa kupcem, koji se
obavezao da prvo prodavcu učini ponudu u slučaju njegove odluke da pribavljenu stvar dalje proda.
Međutim, kod prinudne javne prodaje kupčeva stvar se prodaje bez njegove volje na način i u postupku
koji se posebnim zakonom predviđa, pa pravo preče kupovi ne ugovor eno u kor i st prodavca ovde ne
dej st vuj e.
Preče pravo kupovine prodavac ostvaruje u određenom r oku i na određen način. Ali, to samo ukoliko se
kupac odluči da proda stvar. Postavlja se pitanje koliko traje pravo preče kupovine? Po jednom
rešenju, ako nije drukčije ugovoreno, ono traje do smrti prodavca. Po drugom rešenju, zakonom se
određuje vreme trajanja prava preče kupovine putem kalendarskog računanja vremena i stranke mogu
ugovarati samo kraće, ali ne i duže vreme od zakonom predviđenog.
ZOO predviđa da pravo preče kupovine prestaje posle 5 godina od zaključenja ugovora, ako nije
ugovoreno da će ono pr est at i r ani j e. Ugovor en duži r ok svodi se na r ok od 5 godi na. Po pr ot eku
ugovorenog odn. zakonom predviđenog roka, pravo preče kupovine se gasi, bez obzira na ličnost

nj egovog t i t ul ar a.
O mogućnosti nasleđivanja i otuđenja ugovornog prava preče kupovine, u upor ednom pr avu i pr avnoj
teoriji postoje dva mišljenja. Po jednom, ovo pravo je vezano za ličnost, pa se kao takvo ne može
pr enosi t i ni pr avni m posl ovi ma i nt er vi vos, ni pr avni m posl ovi ma mor t i s causa. Po dr ugom shvat anj u,
pravo preče kupovine se može prenositi i nasleđivati. Po ovom shvatanju, zakonom se određuje vreme
trajanja prava preče kupovine i stranke u okvira toga roka mogu ovo pravo i prenositi.
ZOO se opredelio za princip neprenosivosti ovog prava, ukoliko zakonom nije drukčije određeno. Ova
odr edba j e i mper at i vneg kar akt er a, i st r anke ne bi mogl e supr ot no ugovar at i . Zakon poznaj e samo
pravilo o neprenosivosti ovog prava u slučaju pokretnih stvari, što znači da se pitanje može posebnim
zakonom i drukčije regulisati.
Kada kupac pr ekr ši svoj u obavezu koju ima po odredbi o prečem pravu kupovine i proda stvar i prenese
svojinu trećem licu ne obaveštavajući o tome prodavca, postavlja se pitanje koja su prava na strain
prodavca odnosno kakav je pravni položaj trećeg lica? Zakon ovde pravi razliku između savesnog i
nesavesnog trećeg lica. Ako je treće lice nesavesno. tj. znalo je ili je moralo znati za ustanovljeno
pravo preče kupovine u korist prodavca onda prodavac može zahtevati da se prenos poništi i da se stvar
nj emu ust upi pod i st i m usl ovi ma. Ovo pr avo on može ost var i t i u r oku od 6 meseci računajući od dana
kada je saznao za ovaj prenos (subjektivni rok), ali ovo pravo u svakom slučaju prestaje po proteku 5
godina od prenosa svojine stvari na trećeg (objektivni rok).
Zakonsko pravo preče kupovine
Izvor prava preče kupovine pored ugovora i testamenta, može biti i zakon. Kod zakonskog prava preče
kupovine, ovo pravo se zakonom ustanovljava za određena lica. Ta lica mogu biti različita.
Pr ema Zakonu o udr uženom r adu osnovna or gani zaci j a koj a namer ava da društveno sredstvo otuđi iz
dr ušt vene svoj i ne i l i pr enese u dr ušt vena sr edst va koj i ma upr avl j aj u r adni ci i l i dr ugi r adni l j udi u
dr ugom dr ušt venom pr avnom l i cu, ako ga u pr avni pr omet ne st avl j a u okvi r u svog r edovnog posl ovanj a,
dužna je da u slučaju određenim samoupravnim sporazumom, to društveno sredstvo ponudi u pismenom
obl i ku dr ugi m osnovni m or gani zaci j ama u sast avu i st e r adne or gani zaci j e i saopšt i i m usl ove pr enosa.
Zakonsko pravo preče kupovine postoji na stanu ili stambenoj zgradi u korist nosi oca st anar skog pr ava
odnosno or gani zaci j e koj a upr avl j a st anovi ma u dr ušt venoj svoj i ni ako nema nosi oca st anar skog pr ava
odn. u kor i st suvl asni ka.
Kada fizičko ili građansko pravno lice kao sopstvenik poljoprivrednog zemljišta ovo prodaje, onda
zakonsko pravo preče kupovine tog zemljišta imaju organizacije udruženog rada koje se bave
pol j opr i vr ednom proi zvodnj om.
Zakonsko pravo preče kupovine je ustanovljeno i kod prodaje građevinskog zemljišta gde opština na
čijem području se nalazi to zemljište ima pravo preče kupovine.
Ustanovljeno je još i u slučajevima:
- u korist nadležne opštine kada sopstvenik traži otpust iz državljanstva i hoće da proda zemljište ili
zgr adu;
- u kor i st zakupca posl ovne pr ost or i j e;

- u korist bračnog druga na opredeljenom delu drugog bračnog druga;
- u korist opštine kada je reč o kupovini spomenika kulture i to u korist one opštine na čijem području
se st var nal azi ;
- u korist arhiva kada sopstvenik prodaje određenu arhivsku građu;
- u kor i st muzej a kada sopst veni k pr odaje određeni muzejski materijal;
- u korist biblioteke kada se prodaje određeni bibliotečki materijal.
Trajanje zakonskog prava preče kupovine nije ograničeno. Ono traje sve dok je odgovarajući zakonski
propis na snazi. Sva lica koja po zakonu imaju preče pr avo kupovi ne mor aj u bi t i pi smeno obavešt eni o
namer avanoj pr odaj i , kao i o usl ovi ma t e prodaj e, a posebno o vi si ni cene. Ako se t o obavešt enj e ne
učini, ta lica imaju pravo da u određenom r oku zaht evaj u poni št enj e pr odaj e.
Pr avi l a o pr odaj i sa pr avom pr eče kupovine shodno se primenjuju i na zakonsko pravo preče kupovine.
Između ugovornog i zakonskog prava preče kupovine postoje određene razlike:
- ugovorna prodaja sa pravom preče kupovine je ograničena u pogledu trajanja, dok to nije slučaj sa
zakonski m pravom preče kupovine
- zakonsko pravo preče kupovine deluje erga omnes, dok ugovorno pravo preče kupovine deluje inter
partes, odn. ono se može istaći prema trećem licu, ali samo ako je ovo bilo nesavesno
- ugovorno pravo preče kupovine ne može se isticati u slučaju prinudne javne prodaje, dok se određeno
zakonsko pravo preče kupovine može suprotstaviti i na javnoj prodaji;
Kupopr odaj a sa pr avom t r aženj a povol j ni j eg kupca.
Kupopr odaj a sa pr avom t r aženj a povol j ni j eg kupca j e t akav ugovor o kupopr odaj i u kome pr odavac
zadržava pravo da odustane od ugovora ako u određenom r oku pronađe povoljnijeg kupca. Odstupanje
od osnovnog vida kupoprodaje je u tome što ovde prodavac stiče pravo da jednostranom izjavom
raskine ugovor, ako se u određenom roku poj avi l i ce koje čini povoljniju ponudu. Kupac i kod ove vrste
kupopr odaj e post aj e nosi l ac pr ava r aspol aganj a odn. vl asni k st var i u moment u pr edaj e, al i ako
prodavac raskine ugovor zbog pojave povoljnijeg kupca, on će biti dužan da stvar vrati prodavcu uz
pr i j em kupovne cene. Ova vr st a kupoprodaj e pr edst avl j a j ednu pogodnost za prodavca i j edno
ograničenje prava raspolaganja na strani kupca. Prodavac pristupa ovakvom ugovoru jer veruje u
mogućnost povoljnije prodaje po proteku određenog vremena, a kupac pristupa jednom ugovoru u
kome je njegov položaj, bar za određeno vreme, pravno nesiguran.
ZOO ovu vrstu kupoprodaje i ne predviđa kao poseban imenovan ugovor, ali je stranke mogu ugovoriti.
Ukoliko se u određenom roku poj avi povol j ni j i kupac, pr odavac t r eba o t ome da i zvesti kupca, čija bi
dužnost bila da se odmah izjasni hoće li on zadržati stvar ispunjavajući uslove koje povoljniji kupac
nudi. U slučaju da on odbije ponudu, prodavac bi imao pravo da raskine ugovor i proda stvar kupcu koji
nudi povol j ni j e usl ove. Raski d ugovora se vrši jednostranom izjavom volje prodavca upućene kupcu na
siguran način.
Pravo traženja povoljnijeg kupca traje određeno vreme. To vreme predviđaju same stranke, ali ako ga
one ne predvide, onda se primenjuju zakonom utvrđeni rokovi. Rok od šest meseci , bez obzi r a da l i su u
pitanju pokretne ili nepokretne stvari, mogao bi biti najduže vreme u kome bi prodavac bio ovlašćen da

t r aži povol j ni j eg kupca.
Kada nastupi raskid ugovora usled pojave povoljnijeg kupca prodavac je ovlašćen na povraćaj stvar i , a
obavezan na i spl at u sume novca koj u j e pr i mi o kao kupovnu cenu. Kupac ni j e dužan da pr uži ni kakvu
naknadu za korišćenje stvari, niti je prodavac dužan da plati kamatu što se novcem služio. Rizik
slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi kupac, jer j e on akt om pr edaj e post ao vl asni k st var i .
Moguće je ovu vrstu kupoprodaje ugovoriti tako da se predaja stvari ne izvrši, već ako se u
određenom roku poj avi povol j ni j i kupac, da se nj emu st var pr oda i pr eda.


197. KUPOVINA NA PROBU

Kupovi na na pr obu j e t akav ugovor o kupopr odaj i u kome kupac uzi ma st var pod usl ovom da j e i spr oba
da bi utvrdio da li odgovara njegovim željama i da u određenom r oku obavest i prodavca da l i ost aj e pr i
ugovoru. Ako u određenom r oku ne učini ovo obaveštenje, smatra se da je odust ao od ugovor a. Ovaj
rok se određuje ugovorom ili običajem, a ukoliko na taj način nije određen, onda se određuje primereni
rok od strane prodavca. Ako je stvar predata kupcu da bi je on isprobao do određenog roka, a on je ne
vr at i bez odl aganj a po i st eku r oka i l i ne i zj avi pr odavcu da odust aj e od ugovor a, smat r a se da j e ost ao
pr i ugovor u.

Kupovi na na pr obu pr edst avl j a j ednu vr st u kupopr odaj e koj a kupcu daj e ši r e pr avo od onoga koj e bi on
redovno imao kod osnovnog vida kupoprodaje. On zaključuje ugovor, ali sa jednom mogućnošću da od
ugovor a odust ane odnosno odbi j e pr i j em st var i , sve zavi sno od i shoda obavl j ene probe u
određenomroku. Prema jednom rešenju, ovakav ugovor obavezuje prodavca od momenta saglasnosti, a
kupca t ek po obavl j enoj pr obi i i zj avi da st var odgovara nj egovi m žel j ama. Ovo j e, u st var i , kupovi na
po pr egl edu, odn. sa r ezervom pr obanj a, koj a pr edst avl j a modal i t et kupovi ne na pr obu. Kupovi na po
pregledu odn. sa rezervom probanja uvek podrazumeva takvu kupovinu stvari do čijeg zaključenja
dol azi , pošt o kupac ovu i spr oba i pr egl eda i na osnovu t oga usl edi akt sagl asnost i vol j a o bi t ni m
sastojcima ugovora. S obzirom na veliku sličnost između ove vrste ugovora i kupovine na probu, mnogi
zakonici u uporednom pravu između ovih ugovora i ne prave r azl i ku. ZOO j e i pak kupovi nu po pr egl edu
odn. sa r ezervom pr obanj a i zdvoj i o, al i t ako št o j e post avi o pr avi l o da se odr edbe o kupovi ni na pr obu
shodno pr i menj uj u na kupovi nu po pr egl edu i sa r ezervom pr obanj a.
Za r azl i ku od kupovi ne na probu gde opst anak ugovora isključivo zavisi od volje kupca, postoji
kupopr odaj a gde se pr oba vr ši pr ema obj ekt i vnom kr i t er i j umu, t o j e t zv. obj ekt i vna pr oba. Ovde
opstanak ugovora ne zavisi od kupčevog nahođenja, već od utvrđenja činjenice da li je stvar podobna
za određenu upotrebu odn. da li stvar ima određena svojstva. Objektivna proba ima da pokaže da li
stvar koja je predmet ugovora ima određena svojstva i može da služi određenoj svrsi prema kriterijumu
uobičajenog toka stvari. Ako je predviđeno da se svojstva robe određuju prema standardu, onda se
podr azumeva st andar d koj i važi u mest u pr odavca.

Kada je kupovina na probu zaključena, od značaja je razlikovati da li je usledio akt predaje stvari ili do
pr edaj e ni j e došl o. Ako st var ni j e pr edat a kupcu, u sumnj i se uzi ma da on ugovorom ni j e obavezan pr e
nego št o i zj avi da st var pr i ma (odl ožni usl ov), a pr odavac pr est aj e bi t i u obavezi ako se kupac do i st eka
r oka za pr obu ne i zj asni da st var pr i ma (r aski dni usl ov). Ukol i ko se kupac ne i zj asni u t om r oku,
smatraće se da je od ugovora odustao i prodavčeva obaveza prestaje. Kada je stvar, koja je predmet
kupovine, već predata kupcu u svrhu probe, a on stvar ne vrati ili ne izjavi da odbija njen prijem
u rokukoji je ugovorom ili običajem utvrđen odn. posle opomene prodavca, smatraće se da ugovor o
kupoprodaji proizvodi pravna dejstva i da više ne zavisi od kupčeve probe. Smatraće se da je kupac
ostao pri ugovoru, kada je bez ikakve rezerve, delimično ili potpuno isplatio cenu u r oku određenom za
vr šenj e pr obe i l i ako j e r aspol agao sa stvari na drukčiji način od onoga koji je bio potreban u svrhu
obavljanja probe. Ako vreme probe nije ugovorom određeno, prodavac može odrediti primereni rok
kupcu u kome ovaj treba da se izjasni o kupovini u slučaju dam u stvar nije bila predate odn. ako mu j e
bila predate, kupac ima odmah da se izjasni po prodavčevoj opomeni, ukoliko nije bio predviđen rok.
Postavlja se i pitanje rizika za slučajnu propast ili oštećenje stvari. Ukoliko stvar nije bila predata
kupcu, onda pr odavac, pr ema pr avi l u "r es perit domino" snosi rizik slučajne propasti ili oštećenja. Kada
j c st var pr ešl a u dr žavi nu kupca, al i u svr hu pr obe, prodavac i dal j e ost aj e nj en vl asni k. Pr odavac kao
vlasnik odn. nosilac prava raspolaganja i ovde snosi rizik slučajne propasti ili oštećenja st var i . Pr ema
ZOO rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupčeve
i zj ave da ost aj e pr i ugovor u, odn. do i st eka r oka kad j e kupac bi o dužan vr at i t i st var prodavcu. Kupac
može odgovarati samo u slučaju kada je do uništenja ili oštećenja stvari došlo usled njegove krivice.
Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari kupac će snositi kada mu je stvar predata, ne u smislu probe
kao odložnog uslova, već kao bezuslovno ispunjenje prodavčeve obaveze, gde se predaja st var i vr ši
t ako da kupac st ekne pr avo r aspol aganj a odnosno pr avo svoj i ne.


198. PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU

Kupoprodaja po uzorku ili modelu čini odstupanje od osnovnog vida ugovora o kupoprodaji u tome što
kupac ovde pr edmet ugovor a i nj egova svoj st va određuje prema uzorku (mustri) ili modelu koji
isključivo treba da posluži radi upoređenja sa kupljenom stvari i njenim svojstvima. Zaključujući
pr odaj u po uzor ku i l i model u pr odavac se obavezuj e da kupcu pr eda st var i st og svoj st va koj e i ma
uzor ak i l i model. Moguće je da same stranke predvide odstupanja od uzorka odnosno modela do
određene granice ili da se to odstupanje podrazumeva prema odgovarajućem pravnom standardu.
Prema ZOO, u slučaju prodaje po uzorku ili modelu kod ugovora u privredi ako stvar koj u j e pr odavac
pr edao kupcu ni j e saobr azna uzor ku i l i model u, pr odavac odgovar a po pr opi si ma o odgovor nost i
prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim slučajevima po propisima o odgovornosti za
neispunjenje obaveze. To znači da kupac može zahtevat i od pr odavca da nedost at ak ukl oni i l i da mu
pr eda dr ugu st var bez nedost at ka (i spunj enj e ugovor a); zaht evat i sni ženj e cene; i zj avi t i da r aski da

ugovor. U svakom od ovih slučajeva kupac ima pravo i na naknadu štete.
Kupopr odaj a po uzor ku i l i model u zaključena je u momentu postizanja saglasnosti o bitnim
elementima. Kupac stiče pravo da zahteva predaju stvari koja po svojim svojstvima odgovara datom
uzorku. Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi prodavac jer je on nosilac prava raspolaganja
odn. prava svojine sve do momenta predaje. Što se tiče samog uzorka, treba reći da ako se on pokvari
ili propadne kod kupca, čak i bez njegove krivice, prodavac nije dužan da dokazuje da stvar odgovara
uzorku, već na kupca pada teret da dokazuje suprotno. Najčešće, uzorak predstavlja neznatni deo
stvari која čini predmet ugovora. Moguće je da uzorak predstavlja i veću vrednost i da se pitanje
raspolaganja odn. prava svojine na njemu rešava samim ugovorom ili ustaljenim običajem, npr. da se
uračuna u vrednost i spor uke i l i da se vr at i prodavcu.


199. PRODAJA SA SPECIFIKACIJOM

Kupopr odaj a sa speci f i kaci j om j e t akav ugovor o kupopr odaj i u kome kupac zadr žava pr avo da bl i že
odredi svojstva stvari o čijoj vrsti i količini je već postignuta saglasnost (npr. da bli že odr edi di menzi j e,
oblik, čvrstinu, boju), ali tako da ukoliko to svoje pravo ne ostvari u određenom roku, prodavac može
raskinuti ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome što mu je poznato o kupčevim potrebama. U
slučaju raskida ugovora prodavac ima pr avo i na naknadu št et e. Odst upanj e od osnovnog vi da ugovor a o
kupoprodaji je u tome što ovde kupac ima jedno šire ovlašćenje u pogledu određivanja svojstava stvari.
Kod ove vrste ugovora o prodaji stranke se sporazumevaju samo o generično određenoj stvar i i nj enoj
količini, a kupac zadržava pravo da u određenom roku izvrši specifikaciju dostavljajući prodavcu bliža
uput st va o svoj st vi ma st var i . Kada kupac i zvr ši speci f i kaci j u, pr odavac j e dužan da pr eda st var i koj e u
svemu odgovaraju svojstvima određenim u specifikaciji. Ukoliko specifikacija nije potpuna, već su
naznačena samo neka svojstva, a priroda stvari zahteva bliže određenje i u pogledu drugih svojstava,
prodavac je dužan da preda stvar onih svojstava koja su specifikacijom bila naznačena, a u pogledu
dr ugi h svoj st ava st var mor a odgovar at i st andar du koj i j e vl adajući u prometu tih stvari.
Kupac t reba da i zvr ši speci f i kaci j u u ugovor enom r oku i l i naj dal j e u r azumnom roku računajući od
prodavčevog traženja da to učini. Ukoliko kupac ne izvrši specifikaciju u ovom r oku, pr odavac može po
svom i zbor u i l i j ednost r anom vansudskom i zj avom r aski nut i ugovor i l i obavi t i speci f i kaci j u pr ema
onome što mu je poznato o kupčevim potrebama.
Kupopr odaj a sa speci f i kaci j om nast aj e u moment u post i zanj a sagl asnost i o bi t ni m el ement i ma ugovor a.
To su ovde vrsta i količina stvari, kao predmet prodavčeve obaveze i visina cene, kao predmet kupčeve
obaveze. Ukoliko se kupac u određenom roku opredeli za određena svojstva stvari i to saopšti
pr odavcu, ugovor pr oi zvodi dej st va u smi sl u i zvr šenj a obaveza st r anaka. Ukol i ko on u t om r oku ne i zvr ši
speci f i kaci j u, pada u docnj u, i pr odavac može da r aski ne ugovor . Sa gl edi št a kupca, speci f i kaci j a i ma
osobnost i odl ožnog pot est at i vnog usl ova, j er od nj enog nast upanj a za kupca nast aj e pr avo da zaht eva
predaju stvari. Međutim, pošto ugovor nastaje nezavisno od kupčeve specifikacije, ukoliko ona izostane

i pr odavac r aski ne ugovor onda ona, ako se posmat r a ceo ugovor ni odnos, i ma osobenost i r aski dnog
usl ova.
Kupopr odaj a sa pr avom pr epr odaj e.
Kupopr odaj a sa pr avom pr epr odaj e j e t akav ugovor o kupopr odaj i u kome kupac zadr žava pr avo da u
određenom roku vrati prodavcu stvar i od njega zahteva povraćaj cene. Kada prodavac izvrši obavezu
predaje stvari i kupac postane njen vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja, onda je ta prodavčeva
obaveza ugašena, a ugovor ost aj e kao osnov koj i pr avno obj ašnj ava st i canj e t og pr ava. Odr edbom o
pr avu pr epr odaj e odst upa se od osnovnog vi da kupoprodaj e i pr odavac pr i hvat a obavezu da u
određenom roku, ukoliko to kupac hoće, primi stvar nazad i da istovremeno izvrši povraćaj cene. Kupac
zaključuje takav ugovor jer mu on omogućava da u određenom r oku uz povraćaj stvari uzme kupovnu
cenu nazad, a prodavac na ovaj način, u izvesnom smislu, pruža garanciju o vrednosti i odgovarajućem
svoj st vu st var i . Kupac kod kupopr odaj e sa pr avom pr epr odaj e post aj e nosi l ac pr ava r aspol aganj a
odnosno vlasnik stvari bez ikakvih uslova, ali on može u određenom r oku da st var vr at i pr odavcu i
zahteva povraćaj kupovne cene.
Ovu vrstu kupoprodaje ZOO posebno ne reguliše, ali ona može biti među strankama ugovor ena kao i
svaki dr ugi punovažan ugovor .


200. PRODAJA SA OBROČNIM OTPLATAMA CENE

Kupoprodaja sa obročnim otplatama cene je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac stiče pravo da
ne izvrši isplatu cene istovremeno sa prijemom stvari, već kasnije, i t o u poj edi ni m del ovi ma (r at ama,
obrocima) u određenim vremenskim razmacima. Pravilo je da se obaveza predaje stvari i isplata cene
vr ši i st ovr emeno. Al i , t o pr avi l o i ma samo dopunski kar akt er i st r anke mogu pi t anj e moment a
i spunj enj a obaveza r egul i sat i i na drugi način. Kod ove vrste kupoprodaje kupac stiče pravo
r aspol aganj a odn. pr avo svoj i ne prodat e st var i akt om pr edaj e. U t om pogl edu nema odst upanj a od
osnovnog vida kupoprodaje, te se primenjuju pravila o izvršenju prodavčeve obaveze predaje stvari.
Moguće je da prodavac posebnom odredbom zadrži pravo raspolaganja odn. pravo svojine na stvari sve
do konačne isplate cene. On se može javiti kod ugovaranja kupoprodaje sa obročnim otplatama cene,
ali to mora biti ugovorom posebno predviđeno. Ukoliko nije ugovor eno zadr žavanj e pr ava r aspol aganj a
odn. pr ava svoj i ne, smat r a se da j e t o pr avo kupac st ekao akt om pr edaj e, a nj egova obaveza i spl at e
cene je razdeljena na pojedine rate koje dospevaju u vremenskim razmacima koji su određeni
ugovorom ili odgovarajućim pravnim standardom. Otuda, kupoprodaja sa obročnim otplatama cene
predstavlja jednu vrstu kreditiranja kupca (tzv. kreditna kupoprodaja). Moguće je ugovoriti
kupoprodaju sa kreditiranjem prodavca, a ne kupca, u tom smislu što će kupac biti dužan da isplati
kupovnu cenu pr e pr edaj e st var i .
Prema ZOO, ova vrsta kupoprodaje se odnosi na pokretne stvari. Zakon predviđa pravilo, prema kome,
ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obročnim otplatama cene obavezuje se prodavac da preda kupcu

određenu pokretnu stvar pre nego što mu cena bude potpuno isplaćena, a kupac se obavezuje da isplati
njenu cenu u obrocima, u određenim vremenskim razmacima. Zakon je predvideo da se ova pravila
odnose samo u slučaju kada je kupac pojedinac.
ZOO predviđa samo pokretne stvari kao predmete ovog ugovora. Međutim, može se braniti i mišljenje
po kome i nepokr et ne st var i mogu bi t i pr edmet ovoga ugovor a.
Za punovažnost kupoprodaje sa obročnim otplatama cene zahteva se i ispunjenje pismene forme. Ovim
ugovorom se na st r ani kupca st var a obaveza sa t r aj ni m i zvr šenj em u t om smi sl u št o j e kupac dužan da
cenu isplati u određenim obrocima i u određenim vremenskim razmacima. Na taj način, sigurnost
pr avnog pr omet a nal aže post oj anj e pi smene f or me uguvor a i t o kao usl ova za nj egovu punovažnost
(f or ma ad sol emni t at em).
Odstupanje od osnovnog vida kupoprodaje ogleda se i u tome što ugovor o prodaji sa obročnim
ot pl at ama cene, podr azumeva i vi še bi t ni h sast oj aka ugovor a u odnosu na osnovni vi d kupopr odaj e.
Por ed st var i i nj ene cene u pr odaj i za got ovo u i spr avi o ugovor u mor aj u pod pr et nj om ni št avost i bi t i
navedeni: ukupni iznos svih obročnih otplata, računajući i onu koja je izvršena u času zaključenja
ugovor a, i znos poj edi ni h ot pl at a, nj i hov br oj i nj i hovi r okovi . Ova i spr ava mor a, pod pr et nj om
ni št avost i , sadr žat i i odr edbu da kupac može odust at i od ugovor a ako t o pi smeno saopšt i pr odavcu
u r oku od 3 dana od potpisivanja isprave i da se ovog prava kupac ne može odreći unapred. Prema
opštem pravilu, ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene je zaključen kad ispravu potpišu sva lica
koj a se nj om obvezuj u.
Prema ZOO, kupac može uvek isplatiti odjednom ostatak dužne cene. Taj ostatak se isplaćuje čist, bez
ugovornih kamata i bez troškova. Stav Zakona je da je ništava suprotna odredba ugovora. To znači da
su gor nj a pr avi l a i mper at i vnog kar akt er a.
Kupac je dužan da dospele pojedine rate isplaćuje na način i vreme kako je to ugovorom predviđeno.
Pr avne posl edi ce nei spl at e j edne i l i vi še r at a zavi se od same vol j e ugovor ni ka.
Pr ema našem pr avu, pr odavac može raskinuti ugovor ako kupac dođe u docnju sa početnom otplatom.
Posle isplate početne otplate prodavac može raskinuti ugovor ako kupac dođe u docnju s najmanje dve
uzast opne ot pl at e, koj e pr edst avl j aj u naj manj e osmi nu cene. Izuzet no, pr odavac može r aski nut i ugovor
kad kupac dođe u docnju sa isplatom samo jedne otplate, ako za isplatu cene nije predviđeno više od
četiri otplate. Prodavac je ovlašćen, umesto da raskine ugovor, da zahteva od kupca isplatu celog
ost at ka cene, al i j e pr e t og zaht eva dužan ost avi t i kupcu naknadni rok od 15 dana. Pr odavac i ma pr avo
na r aski d samo kada j e kupac u docnj i sa i spl at om dve uzast opne r at e koj e pr edst avl j aj u naj manj e
osminu ukupne cene odnosno ukoliko je u docnji sa jednom ratom, a ugovoreno je ukupno četiri rate.
Al i , bez obzi r a na br oj r at a, pr odavac bi i mao pr avo na r aski d ugovor a ukol i ko kupac ne i spl at i dospel u
pr vu r at u, zat o št o i spl at om pr ve r at e kupac pokazuj e svoj u ozbi l j nu namer u da ugovor i zvr ši .
Rokovi otplate kod ovog ugovora značajni su ne samo sa stanovišta nastanka, već i sa stanovišta dejstva
i pr est anka ugovor a. Ot uda, i posebno pr avi l o da na t raženj e ku рса sud može produži t i r okove ot pl at e
ako za to postoje opravdani razlozi, što je faktičko pitanje koje će sud ceniti od slučaja do slučaja.
Pot r ebno j e da kupac pruži odgovarajuće obezbeđenje da će izvršiti svoje obaveze (npr. jemstvo ili

zaloga) i da usled toga prodavac ne pretrpi štetu, što je faktičko pitanje. Zakon je predvideo pravilo da
se sudsko pr oduženj e r okova ot pl at e može dozvol i t i samo pod uslovom da je kupac pružio odgovarajuće
obezbeđenje za izvršenje svoje obaveze i da usled toga prodavac ne pretrpi štetu.
Ukol i ko bi se kupac obavezao da por ed i spl at e cene preda pr odavcu i neku dr ugu st var kao
pr ot i vrednost za pr i bavl j enu st var , onda j e za kval i f i kaci j u ovog ugovor a bi t no ust anovi t i št a
predstavlja veću vrednost: suma novca ili dugovana stvar. Ako je veća vrednost dugovane stvari, onda
se ceo odnos kvalifikuje kao ugovor o razmeni, a ukoliko je veća vrednost dugovane sume novca, onda
j e u pitanju ugovor o prodaji, pa će se na kupovnu cenu primeniti pravila novčanih obaveza.
Kada nastupi raskid ovog ugovora, a ugovorne strane su delimično izvršile svoje obaveze, onda se
postavlja pitanje dejstva raskida. Pravilo je da u slučaju raskida nastupa rest i t uci j a i obe st r ane su
dužne da učine povraćaj u pređašnje stanje. Prodavac je dužan da vrati kupcu sve primljene otplate sa
zakonskom kamatom od dana kada ih je primio, kao i da naknadi kupcu nužne troškove koje je učinio
za st var . S dr uge st r ane, kupac j e u obavezi da pr odavcu vr at i st var i t o u onom st anj u u kome j e bi l a
kad mu je bila prodata, kao i da mu pruži odgovarajuću naknandu za njeno upotrebljavanje do
moment a r aski da.
Moguće je da stranke zaključe i neki drugi mešovit i neimenovan ugovor koj i j e u sušt i ni i st i kao i
prodaja sa obročnim otplatama cene. Tada se na taj ugovor shodno primenjuju pravila o prodaji sa
obročnim otplatama cene.


201. PRODAJNI NALOG

Pr odaj ni nal og j e ugovor koj i m se j edna st r ana (nal ogopr i mac) obavezuj e da određenu pokretnu stvar
koju joj je predala druga strana (nalogodavac) proda za određenu cenu u određenom r oku i l i da j e u
t om r oku vrati nalogodavcu, a ako je ne proda i ne preda određenu cenu nalogodavcu do određenog
r oka ni t i j e vr at i u t om roku, smat r a se daje on kupio stvar. Ovim ugovorom stranke moraju postići
saglasnost o ceni po kojoj će stvar biti prodata, kao i o roku u kome se može pr odat i i l i vr at i t i
nalogodavcu. Ako nalogoprimac u određenom r oku st var ne proda i ne pr eda kupovnu cenu, ni t i st var
nal ogodavcu vr at i , nal ogopr i mac i ma pr avni pol ožaj kupca, a nal ogodavac pr odavca. Na nj i hov pr avni
odnos primenjuju se tada pravila ugovora o kupoprodaji. Nalogoprimac, kao kupac, biće dužan da izvrši
i spl at u cene, a nal ogodavac, kao pr odavac, por ed pr enosa pr ava svoj i ne odnosno pr ava r aspol aganj a
garantuje za pravne i fizičke mane stvari. Ukoliko ne isplati kupovnu cenu, to može biti razlog za raskid
ugovora i povraćaj stvari, postupajući po opštim pravilima raskida ugovora zbog neispunjenja. Ukoliko
nal ogoprimac u određenom r oku stvar proda i cenu preda nalogodavcu, onda se pravni odnos među
strankama reguliše primenom pravila o punomoćstvu. Nalogodavac tada ima pravni položaj
vlastodavca. a nalogoprimac punomoćnika.
Iz ovoga pr oi zi l azi da nal ogopr i mac i ma pol ožaj dr žaoca st var i , dok pr avo r aspol aganj a odn. pr avo
svojine ostaje na strani nalogodavca. Nalogodavac snosi rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari.

Posl e pr el aska pr ava svoj i ne odn. pr ava r aspol aganj a na st i caoca, nal ogodavac vi še ne snosi r izi k
slučajne propasti ili oštećenja stvari, pošto taj rizik sa pravom svojine odn. pravom raspolaganja
pr el azi na st i caoca.
Do isteka određenog roka, nalogoprimac se prema stvari mora odnositi sa pažnjom dobrog domaćina
odn. privrednika, a odgovaraće za št et u koj u nanese svoj om kr i vi com i l i upot r ebom st var i .
Prodajni nalog ne može se opozvati. Nalogodavac može samo sačekati ishod naloga koji može biti takav
da mu donese i l i pol ožaj pr odavca i l i vl ast odavca i l i pr est anak nal oga. Ukol i ko nal ogopr i mac ne pr oda
i l i ne vr at i st var o roku, nalogodavac ima položaj prodavca. Kada nalogoprimac u određenom rokust var
vrati nalogodavcu, među njima prestaje odnos zasnovan prodajnim nalogom.
"Sve ima svoj e, i vat ra i led, u kap se spoj e, i cemer i med. . . Sve ima svoj e, vr lina i greh, t uge post oj e da bi
prizvale smeh. . . "

Ri bi ca
Akt i vni forumas

Post ovi : 261
Pri druži o se: 14 Mar 2009 16: 56
Cash on hand: 99.00
[ Donat e]
Has t hanked: 0 t i me
Have t hanks: 0 t i me




Re: Obl i gaci ono pr avo - skr i pt a - 229 pi t anj a
od Ri bi ca » 10 Sep 2011 13: 28
202. UGOVOR O RAZMENI (POJAM, PRAVNE OSOBINE, BITNI ELEMENTI)

1. Poj am

Ugovor o r azmeni j e t akav ugovor u kome se svaki ugovor ni k obavezuj e pr ema svom saugovomi ku da
pr eda st var koj a se r azmenj uj e t ako da on st ekne pr avo r aspol aganj a, odn. pr avo svoj i ne. Iz ovog
ugovor a nast aj u za svakog ugovor ni ka veze i pr ava koj e i z ugovor a o kupopr odaj i nast aj u za pr odavca.
Pojam ugovora o razmeni pretpostavlja razmenu određenih stvari odn. prava bez posredstva novca. To
j e u st var i ugovor koj i m se menj a svoj i na j edne st var i za svoj i nu dr uge st var i . Pr edmet r azmene mogu

biti i prenosiva prava, kao i određena prava (bestelesne stvari), takođe predmet može biti i stanarsko
pr avo.
Ugovor o r azmeni t reba da i zr azi obavezu svakog ugovor ni ka da pr eda st var svom saugovomi ku t ako da
ovaj st ekne pravo raspolaganja odn. pravo svojine. Ovo pravo se stiče momentom predaje stvari odn.
upi sa u zeml j i šne knj i ge i l i pr edaj e t api j e u t api j skom si st emu. Ako j e pr edmet r azmene best el esna
st var odn. t r ažbeno pr avo, ugovomi k post aj e t i t ul ar t oga pr ava moment om zaključenja ugovora.
Ugovor o razmeni ima dosta zajedničkih osobina sa kupoprodajom. Oba ugovora predstavljaju osnove za
sticanje prava raspolaganja odn. prava svojine. Kuproprodajom se stiče određena stvar uz isplatu
određene sume novca, koja kao opšti ekvivalent razmene izražava vr ednost t e st var i i pr edst avl j a
pravičnu naknadu koju kupac daje za prodatu mu stvar. Razmenom se stiče željena stvar, putem
pr enosa dr uge st var i i st e i l i pr i bl i žne vr ednost i . Pr avi l a o kupoprodaj i pr i menj uj u se na ugovor o
r azmeni u t ome smi sl u št o se svaki ugovomi k smat r a kao pr odavac u pogl edu st var i koj u daj e, a kao
kupac u pogl edu st var i koj u dobi j a. Pr i r oda i ci l j ovakvog ugovor a, bez obzi r a na kompenzaci j u cena,
r azdvaj a ga od r azmene gde se novac ni kada ne j avl j a kao pr ot i vvr ednost za i spunj enu pr est aci j u od
strane saugovornika. Upravo ova osnovna razlika čini i neka odstupanja od identičnog pravnog
r egul i sanj a. Ona se, u pr vom r edu. odnose na pr avi l a o pr edmet u obaveza, j er ovde nema cene u smi sl u
sume novca, već su predmet obaveza stvari ili određena prava.
Oba ugovornika odgovaraju za fizičke i pravne mane stvari. Troškove koje kod kupoprodaje snosi
isključivo kupac, ovde snose oba ugovornika, jer su, u smislu primene tih pravila, oni istovremeno i
kupci i pr odavci .

2. Pr avne osobi ne

Ugovor o razmeni spada u kategoriju imenovanih ugovora, jer mu zakon određuje ime i predviđa pravila
kojima se regulišu odnosi ugovornih strana. On je u principu neformalan, mada je u određenim
slučajevima, formalan. Tako, po našem pravu, ugovor o razmeni kojim se pr enosi nepokr et nost mor a
biti zaključen u pismenoj formi.
Ugovor o razmeni je dvostrano obavezan i teretan ugovor. U momentu zaključenja ugovora, oba
ugovornika prihvataju obaveze da izvrše predaju stvari radi sticanja određenog prava. S obzirom da je
u trenutku zaključenja ugovora o razmeni poznata visina i uzajamni odnos prestacija, ovaj ugovor je
komutativan, mada može biti zaključen i kao aleatoran, ali to mora nedvosmisleno proizlaziti iz volje
ugovornika. Ugovor o razmeni može biti zaključen kao ugovor sa t r enut ni m i zvr šenj em, i kao ugovor sa
trajnim izvršenjem obaveza, što ima za posledicu različit pravni tretman koji prati ove dve grupe
ugovor a. Ovaj ugovor pr i pada gr upi j ednost avni h, j er se nj egova sadr ži na ne sast oj i i z el emenat a neki h
dr ugi h ugovora. Ugovor o razmeni dolazi u red ugovora sa sporazumno određenom sadržinom, ali može
biti zaključen i kao ugovor po pristupu. On pripada grupi samostalnih ugovora. Ugovor o razmeni je
ugovor o kome se može zaključiti i predugovor, ukoliko se stranke sagl ase o bi t ni m el ement i ma. Ugovor
o r azmeni j e kauzal an a ne apst r akt an, j er se i z samog ugovor a vi di ci l j obvezi vanj a.


3. Bi t ni el ement i

Bitni elementi ugovora o razmeni su samo stvari ili određena prava. Predmet obaveze jednog
ugovornika je određena stvar ili pravo, a predmet obaveze drugog ugovornika je takođe određena stvar
i l i pr avo. S obzi r om da j e ovaj ugovor dvost r ano obavezan, nemi novno j e da i ma dva pr edmet a.
Razmena se vr ši neposr edno, bez novca. Bi t ni el ement i koj i se uvek pr et post avl j aj u kod ovog ugovor a
su stvari odn. određena prava. To su ujedno i predmeti obaveza ugovornih strana.
Sve stvari koje mogu biti predmet kupoprodaje odnosno prodavčeve obaveze mogu biti i predmet
ugovor a o r azmeni . Da bi j edna st var bi l a pr edmet ovoga ugovor a, pot r ebno j e da se i spune svi opšt i
uslovi koji se odnose na mogućnost, dozvoljenost i određenost predmeta.
Pr edmet ugovor a o r azmeni može bi t i pokr et na i nepokr et na st var . Ako se pr edmet j edne obaveze
sastoji iz određene stvari i sume novca, onda je za pitanje da li je reč o kupoprodaji ili razmeni,
presudno utvrditi veću vrednost stvari ili novca. Ako je suma novca iste ili veće vrednosti od stvari,
onda je reč o kupoprodaji, a ako je stvar veće vrednosti od novca, onda je u pitanju ugovor o razmeni.
Pr edmet r azmene može bi t i i novac koj i ni j e u opt i caj u, kao i novac u opt i caj u. Pr edmet obe obaveze
j e novac, t ako da se on ovde ne j avl j a u ul ozi kupovne cene koj om se i zr ažava vr ednost pr odat e st var i .
Por ed st var i , ugovor o r azmeni može i mat i za svoj pr edmet i određeno pravo. Tako. npr. moguće je da
predmet razmene bude neko tražbeno pravo koje nije strogo vezano za ličnost. Predmet ugovora o
razmeni ne može biti neka radnja ili uzdržavanje od radnje. Moguće je da predmet jedne obaveze bude
st var i l i pr avo i određena radnja, ali tada je za pitanje kvalifikacije ugovora o razmeni bitno ustanoviti
da li je stvar odn. pravo veće vrednosti od određene radnje. Samo ukoliko se ustanovi veća vrednost
st var i odn. pr ava može se govor i t i o ugovor u o r azmeni .
Poseban vi d ugovor a o r azmeni pr edst avl j a r azmena st anar skog pr ava. On pr edst avl j a poseban
i menovan ugovor . Nosi l ac st anar skog pr ava može i zvr ši t i zamenu svoga st ana za st an dr ugog kor i sni ka.
Ugovor o zameni stanova zaključuje se u pismenoj formi pod pretnjom ništavost i . Za zamenu st anova
potrebna je i saglasnost davalaca tih stanova na korišćenje. Ta saglasnost može se odbiti samo ako je
stan namenjen isključivom korišćenju određenog kruga lica, a nosilac stanarskog prava koji u stan treba
da se usel i put em zamene ne pr i pada t om kr ugu l i ca, i l i ako j e nosi ocu st anar skog pr ava koj i put em
zamene treba da se useli u stan otkazano korišćenje ranijeg stana usled njegove krivice.

203. OBAVEZE STRANAKA KOD UGOVORA O RAZMENI

Ugovor o r azmeni st var a uzaj amne obaveze pr edaj e st var i koj e se r azmenj uj u i t o t ako da se st ekne
pravo raspolaganja odn. pravo svojine. Obe ugovorne strane imaju sledeće obaveze:
- obaveza pr edaj e st var i ;
- obaveza zaštite u slučaju materijalnih i pravnih nedostataka;
- obaveza pr euzi manj a st var i .

Por ed ovi h obaveza st r anke mogu ugovar at i i dr uge obaveze.
1. Obaveza pr edaj e st var i . - Oba ugovornika imaju obavezu da izvrše predaju stvari na način, mesto i
vreme kako je to ugovorom predviđeno. Predaja stvari predstavlja jedan materijalni akt koji se sast oj i
iz određenih radnji koje omogućavaju sticaocu državinu stvari. To je faktičko uručenje stvari koje se
može ostvariti na različite načine. Predaja bestelesnih stvari odn. prava (npr. tražbena prava) vrši se
samim momentom zaključenja ugovora o razmeni .
Stranke su dužne da jedna drugoj izvrše predaju stvari sa svim njenim pripacima, ukoliko nije drukčije
ugovor eno. One su dužne da pr edaj u i pl odove (pr i r odne i ci vi l ne), al i samo one koj i su nast al i posl e
roka predviđenog za izvršenje obaveze predaje st var i . Sve kor i st i od st var i koj a j e pr edmet r azmene,
do ugovor enog r oka za pr edaj u pr i padaj u vl asni ku. Ako vr eme pr edaj e ni j e ugovor eno, onda kor i st i od
st var i pr i padaj u vl asni ku sve do moment a pr edaj e, ukol i ko ni j e št o dr ugo ugovor eno.
Za akt pr edaj e st vari vezuje se i pitanje rizika slučajne propasti ili oštećenja stvari. Podjednako se
odnosi na oba ugovor ni ka, pošt o su oni , svako za sebe, u obavezi da i zvr še pr edaj u st var i . Svaki
ugovor ni k odgovar a za št et u na st var i do koj e bi došl o nj egovom kr i vi com. Rizik za slučajnu propast ili
oštećenje stvari snosi vlasnik, tj. svaki ugovornik u odnosu na svoju stvar do momenta predaje. Rok
predaje se utvrđuje samim ugovorom ili odgovarajućim pravnim standardom s obzirom na prirodu
posl a, a ako se ne može na t aj način ustanoviti, onda svaka strana može zahtevati predaju, ukoliko je
sama spr emna da svoj u obavezu pr edaj e st var i i zvr ši . St r anke su dužne da i zvr še pr edaj u st var i
prvenstveno na mestu koje je ugovorom predviđeno ili koje se, prema prirodi i cilju ugovora,
pretpostavlja po odgovarajućem pravnom standardu. Troškove predaje snose oba ugovornika, svako za
sebe, do moment a pr edaj e.
2. Obaveza zaštite u slučaju materijalnih i pravnih nedostataka. - Ugovor o r azmeni j e ugovor sa
naknadom t ako da j e i kod nj ega ust anovl j ena obaveza na st r ani pr enosi oca da gar ant uj e pr i bavi ocu
korisnu i mirnu državinu stvari. Obaveza zaštite, obuhvata zaštitu u slučaju materijalnih nedostataka
st var i , kao i zašt i t u od pr avni h uznemi r avanj a (evi kci j e). Kod ugovor a o r azmeni st var i t akva obaveza j e
kako na j ednoj , t ako i na dr ugoj ugovor noj st r ani . Jedan ugovor ni k gar ant uj e da st var koj a j e pr edmet
njegove obaveze nema pravnih i fizičkih mana, a drugi ugovornik, to isto garantuje svom saugovorniku
u pogl edu st var i koj a j e pr edmet nj egove obaveze.
3. Obaveza pr euzi manj a st var i . – Pr enosi l ac i ma pr avo da zaht eva od pr i bavi oca da ovaj pr eduzme
odgovarajuće radnje, kako bi predaja stvari mogla biti izvršena onako kako je ugovorom bila
predviđena. Pribavilac je dužan da preduzimanjem odgovarajućih radnji omogući prenosicu predaju
st var i , odn. on j e obavezan da i zvr ši pr euzi manj e st var i . Sankci j a za nei zvr šenj e ove obaveze ogl eda se
u pogor šanom pol ožaj u pr i bavi oca. Ako on odbi j e da i zvr ši dospel o pr euzi manj e st var i , a pr i t ome ni j e
bi o spr ečen razlozima za koje nije odgovoran (slučaj više sile), on pada u poverilačku docnju i ubuduće
snosi rizik za slučajnu propast ili oštećenje stvari, s tim što duguje i naknadu štete.

204. UGOVOR O POKLONU (POJAM, PRAVNE OSOBINE, BITNI ELEMENTI)


1. Poj am

Ugovor o pokl onu j e ugovor koj i m j edan ugovor ni k (pokl onodavac) pr enosi i l i se obavezuj e da pr enese
na drugog ugovornika (poklonoprimca) pravo svojine određene stvari odn. drugo određeno pravo ili da
mu na račun svoje imovine, učini neku korist, i to sve bez odgovarajuće naknade. Ustupanje
određenoga prava bez naknade moguće je učiniti i testamentom, kao jednostranim pravnim poslom
mortis causa. Ovde je reč o dvostranom pravnom poslu inter vivos, gde se saglasnošću volja vrši prenos
određenog prava odn. koristi sa jednog lica na drugo, i to bez ikakve naknade. Poklonom se stiče pravo
svojine određene stvari u čemu se vidi sličnost sa kupoprodajom ili razmenom. Ali, ono što poklon u
bitnom razlikuje od ovih ugovora, to je njegova besplatnost odnosno dobroči nst vo. Bespl at nost se može
j avi t i i kod neki h dr ugi h ugovor a (npr . posl uge, bespl at ne ost ave). Ovi m ugovorom se bez i kakve
naknade, prenosi određena stvar odn. pravo sa jednog lica na drugo. Tim aktom dominira namera
dar ežl j i vost i pokl onodavca (ani mus donandi ), koj a pr edst avl j a bi t ni sast oj ak ovog ugovor a. Poj am ovog
ugovor a podr azumeva odsust vo svake pr et hodne obaveze na st r ani pokl onodavca da pr edmet pokl ona
pr eda pokl onopr i mcu.
I ovi m ugovorom, kao i dr ugi m ugovor i ma robnog pr omet a (npr . kupopr odaj a) stiču se određena prava
odn. vrši se prenos prava sa jednog na drugo lice. Međutim, sve to sa osobenošću da se ne daje naknada
za ustupljeno pravo odn. korist, zbog čega ovaj ugovor nije redovan akt prometa, a posebno u privredi
gde j e oneroznost pr avi l o ugovor nog pr ava. Al i , bez obzi r a št o ga ZOO posebno ne r egul i še, st r anke ga
mogu, u okviru slobode uređivanja obligacionih odnosa, punovažno zaključivati.

2. Pr avne osobi ne

Pokl on j e i menovan ugovor . On j e f ormal an ugovor . Ta f or ma može bi t i pi smena i l i r eal na. Ako zakon
nije nešto posebno predvideo, ugovor o poklonu se zaključuje ili potpisom teksta izjave (pismena
forma) ili prostom predajom stvari (realna forma). Načelno, može se reći da tu postoji konkurencija
f or mi . Kod pr enosa pr ava svoj i ne na nepokr etnosti, zakon, pod pretnjom ništavosti. predviđa
ispunjenje pismene forme. Ako se posmatra forma poklona u savremenom pravu, može se zaključiti da
ona uglavnom služi postizanju dve svrhe: da zaštiti interese poklonodavca i da, u javnom interesu, učini
vi dljivijim pobude koje mogu biti nedozvoljene, i da unese više pravne sigurnosti, naročito kada su u
pitanju nepokretnosti. Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan i dobročin ugovor. Poklon je
komut at i van, a ne al eat or an ugovor , j er se u t r enut ku nj egovog zaključenja zna koja strana je
poverilac, a koja dužnik, i kolika je vrednost predmeta prestacije. Izuzetno, poklon će biti aleatoran
ugovor ukoliko se u trenutku njegovog zaključenja ne zna visina vrednosti dugovane prestacije. Ugovor
o pokl onu može bi t i zaključen i kao ugovor sa trenutnim izvršenjem obaveze, što je češći slučaj (npr.
predaja stvari iz ruke u ruku), a moguće ga je zaključiti i kao ugovor sa trajnim izvršenjem obaveze
(npr . pokl onodavac se obaveže da svakog prvog u mesecu daj e pokl onopr i mcu određenu sumu novca u
t oku j edne škol ske godi ne). Ugovor o pokl onu pr i pada gr upi j ednost avni h, a ne mešovi t i h ugovor a.

Poklon je obično motivisan ličnošću poklonoprimca, tako da on rađa pravo koje je vezano za tu ličnost.
Pr i pada gr upi samost al ni h j er post oj i i pr oi zvodi dej st va nezavi sno od dr ugog ugovor a. Pokl on j e
kauzal an, a ne apst r akt an ugovor , j er se pokl onodavac obavezuj e pr ema pokl onopr i mcu na osnovu
sopstvene namere da učini poklon.
Sposobnost ugovar anj a. - Opšt a pr avi l a o sposobnost i ugovar anj a pr i menj uj u se na ugovor o pokl onu sa
izvesnom osobenošću. Pravi se razlika između sposobnosti poklonodavca i sposobnosti poklonoprimca. S
obzi r om da pokl onodavac vr ši akt r aspol aganj a, za nj ega se zaht eva pot puna posl ovna sposobnost .
Izuzet no, pokl onodavac može biti i lice sa relativnom sposobnošću ugovaranja (delimično poslovno
sposobno l i ce) odn. ono koj e j e navr ši l o 14 godi na ži vot a, al i samo u pogl edu i movi ne koj u j e st ekl o
svoj om zar adom, npr . po osnovu ugovor a o r adu i l i del u. Ukol i ko pokl onodavac u momentu zaključenja
ugovor a o pokl onu ni j e i mao pot r ebnu sposobnost ugovar anj a, t o j e r azl og za poni št enj e ugovor a. Št o
se tiče sposobnosti poklonoprimca treba reći da je odstupanje od opštih pravila sposobnosti ugovaranja
ovde očigledno. Kako se ugovorom o pokl onu pokl onopr i mac ne obavezuj e, t o se ne zaht eva i nj egova
posl ovna sposobnost . Pr i nci p j e da i posl ovno nesposobno l i ce može pr i mi t i pokl on. U pogl edu st epena
poslovne nesposobnosti čini se razlika između lica koja nisu ni 7 godina života napunila, u čije ime
pokl on pr i ma nj i hov zakonski zast upni k, i l i ca pr eko ove gr ani ce, koj a i ako ni su posl ovno sposobna,
mogu punovažno pokl on pr i mi t i .
3. Bi t ni el ement i

Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet i animus donandi. Pored njih, moguće je da stranke i neke
druge elemente ugovora shvate kao bitne, u kom slučaju ugovor neće nastati dok se ne postigne
sagl asnost i o t i m el ement i ma.
1. Pr edmet pokl ona.
Predmet poklona može biti stvar, određeno imovinsko pravo ili neka korist. Predmet poklona može biti
kako pokretna, tako i nepokretna stvar, koja nije izvan građanskopravnog prometa. Stvar koja je
predmet poklona obično ima svoju prometnu vrednost. Ali, poklon jc punovažan i kada stvar ima neku
vr ednost samo za pokl onopr i mca (npr . af ekci onu vr ednost ). Pr edmet pokl ona su st var i koj e post oj e u
trenutku zaključenja ugovora, ali predmet poklona mogu biti i buduće stvari tj. one koje će tek
nast at i .
Poklonom se vrši prenos prava svojine određene stvari sa poklonodavca na poklonoprimca. Ukoliko
pokl onodavac nema pr avo svojine na poklonjenoj stvari, već pokloni tuđu stvar, pitanje je kakvi pravni
odnosi nastaju između ugovornika i kakav je pravni položaj vlasnika stvari. Pravilo je da se sa tuđom
stvari, poklon ne može činiti, i ako se učini pada i uništava se. Vlasni k st var i može ovu povr at i t i u svoj u
državinu putem odgovarajućih tužbi. On to ne može učiniti jedino u slučaju kada je poklonoprimac kao
savest an dr žal ac st ekao svoj i nu t e st var i po osnovu odr žaj a i l i st i canj a svoj i ne od nevl asni ka. Vl asni k
st var i može t ada samo zaht evat i naknadu št et e od pokl onodavca, ukol i ko su i spunj eni pot r ebni usl ovi
za tu naknadu. Što se tiče pravnog odnosa samih ugovornika u slučaju poklona tuđe stvari, treba voditi
računa o savesnosti poklonodavca, jer "ko sa znanjem tuđu stvar pokl oni i ovu okol nost pr ema

poklonoprimcu prećuti, odgovara za štetne posledice". Takav ugovor ne proizvodi dejstva, a naknada
štete ne proizilazi iz ugovora, već iz radnje poklonodavca za koju važe opšta pravila naknade.
Predmet poklona može biti i određeno i movi nsko pr avo. U pr vom r edu, t o može bi t i t r ažbeno pr avo
koje nije vezano za ličnost poklonodavca i čiji prenos nije zabranjen zakonom odn. čija se priroda ne
pr ot i vi pr enošenj u na dr ugoga. Pokl onopr i mac, koj i se ovde j avl j a u ul ozi pr i j emni ka t r ažbi ne stiče ista
pr ava pr ema dužni ku koj i j e pokl onodavac (ust upi l ac) i mao pr ema nj emu do moment a ust upanj a.
Ust upi l ac t r ažbi ne (pokl onodavac) ne gar ant uj e pr i j emni ku (pokl onopr i mcu) post oj anj e i napl at i vost
t r ažbi ne u moment u i zvr šenog ust upanj a. Kada pokl on i ma za predmet određenu tražbinu, onda ova
prelazi na poklonoprimca u momentu zaključenja ugovora, ukoliko nije nešto drugo ugovoreno. Poklon
se može učiniti i oproštajem duga uz saglasnost dužnika. Poklonom se mogu prenositi i druga određena
i movi nska pr ava. Tako npr. ovim putem se može prenositi pravo pronalazača, imovinsko pravna
ovlašćenja autorskog prava, vršenje prava plodouživanja. Predmet poklona može biti svaka stvar koja
ni j e i zvan pr omet a i svako i movi nsko pr avo (po i zvesni m pi sci ma t zv. best el esne stvari) čija se priroda
ne protivi aktu prenosa ili čiji je prenos zakonom zabranjen.
Predmet poklona može biti i neka druga imovinska korist koja za poklonoprimca znači neposredno
uvećanje imovine. Tako npr. predmet poklona može biti i faktički rad koji neposredno uvećava imovinu
poklonoprimca, ukoliko poklonodavac to čini na osnovu namere darežljivosti. Poklon je ugovor kojim se
stiče pravo svojine ili drugo imovinsko pravo, bez ikakve obaveze vraćanja stvari, što se redovno
zahteva kod drugih dobročini h ugovor a (npr . beskamat ni zaj am, ost ava, posl uga). Kada pokl on i ma za
predmet faktički rad drugoga ili neku drugu korist, onda taj rad mora neposredno da uvećava imovinu
pokl onopr i mca bez i kakve obaveze sa nj egove st r ane, a t o sve na osnovu namer e dar ežl j i vost i
pokl ondavca.

2. Ani mus donandi .
Dr ugi bi t ni el ement ugovor a o pokl onu j e ani mus donandi . Pokl onodavac se obavezuj e pr ema
poklonoprimcu, zbog toga, što iz nekih drugih motiva, hoće da uveća njegovu imovinu. To je akt
dobročinstva kojim poklonodavac ispoljava svest i nameru da bez odgovarajuće naknade prenese
dr ugom pr avo svoj i ne neke st var i i l i neko dr ugo i movi nsko pr avo i l i i zvesnu kor i st . Namer a da se pokl on
učini stoga i predstavlja jednu specifičnost koja razdvaja poklon od drugih ugovora.


205. POSEBNE VRSTE POKLONA (pokl on sa nal ogom i l i t er et om, mešovi t i pokl on, uzaj amni pokl on,
nagradni poklon, poklon zasnovan na moralnoj dužnosti, poklon u opštekorisne svrhe, poklon za slučaj
smr t i )

1. Pokl on sa nal ogom i l i t er et om

Pokl on sa nal ogom i l i teretom je takav ugovor o poklonu u kome poklonodavac stiče pravo da raskine

ugovor ukoliko poklonoprimac ne izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica ili ukoliko
ne poštuje pravo koje je poklonodavac zadržao za sebe ili za trećeg. Ta radnj a može se sast oj at i u
preduzimanju određenog akta (činjenje) ili u uzdržavanju od preduzimanja određenog akta
(nečinjenje). Izvršenje te radnje može predstavljati korist za samog poklonodavca ili za neko treće
lice. Međutim, moguće je da poklonodavac naloži poklonoprimcu da na određeni način koristi predmet
pokl ona, npr . da od pr i hoda pokl onj ene st var i mor a kupi t i neku dr ugu st var . Tada se može govor i t i o
nal ogu u i nt er esu samog pokl onopr i mca. Pokl on sa nal ogom odst upa od osnovnog vi da pokl ona u t ome
št o pokl onopr i mac ovde pr i ma i zvesnu "t egobu i l i dužnost ", t ako da od nj enog i zvr šenj a zavi si pr avno
dej st vo pokl ona. Ukol i ko se t a dužnost j avl j a kao ekvi val ent i prot i vr ednost pr est aci j e pokl onodavca,
onda to i nije ugovor o poklonu, već neki teretni ugovor , i menovan i l i nei menovan, zavi sno od
konkretnog slučaja. Poklon sa nalogom mora nositi osnovna obeležja poklona - uvećanje odn.
smanj enj e i movi ne na osnovu namer e dar ežl j i vost i . To obel ežj e, ovde ni j e pot puno, al i ono ne sme bi t i
isključeno. Ako poklonoprimac ne izvrši nalog na vreme i na način kako je to ugovorom o poklonu
predviđeno, poklonodavac može raskinuti ugovor jednostranom izjavom volje, osim kada je treće lice
steklo pravo da zahteva izvršenje naloga. On ima pravo i na povraćaj onoga što je dao. Pokl onopr i mac
može raskinuti ugovor i izvršiti povraćaj primljenog, ukoliko je vrednost naloga postala veća od
vr ednost i pokl ona i l i j e i zvr šenj e nal oga post al o znat no ot ežano. Po svoj oj pr avnoj pr i r odi , pokl on sa
nal ogom j e ugovor sa r aski dni m usl ovom. Ugovor o pokl onu sa nal ogom nast aj e i proi zvodi pr avna
dej st va, al i se može r aski nut i ukol i ko se nal og ne i zvr ši . Ako j e pr edmet nal oga zabr anj en pr i nudni m
pravnim ili moralnim regulama ili ga je nemoguće izvršiti od strane poklonoprimca, smatra se da nije
nastao ugovor o poklonu. Međutim, sa više osnova se može braniti shvatanje po kome u takvom slučaju
ugovor o poklonu proizvodi pravna dejstva bez naloga, ukoliko nije drukčije ugovoreno.

2. Mešovi t i pokl on

Mešovi t i pokl on j e t akav ugovor o pokl onu u kome se ugovornici uzajamno, obavezuju, ali tako da veća
vr ednost pr est aci j e j ednog ugovor ni ka pr edst avl j a pokl on za dr ugog ugovor ni ka. Pokl on se ovde u st var i
j avl j a zaj edno sa neki m dr ugi m ugovorom. Tako npr . ako neko pr oda j ednu st var dr ugom po ni žoj i l i
upadljivo niskoj ceni, zbog toga što na taj način i želi da učini drugom poklon, onda se u tome delu
cene ispoljava poklon sa svim svojim osobinama. Kod mešovitog poklona, pored dobročinstva, delimično
se j avl j a i el ement oneroznost i . Al i , mešovi t i pokl on se ne pretpostavlja, već se nužno zahteva
utvrđenje namere darežljivosti, koja može biti izrično izražena ili proizilaziti iz prirode i okolnosti
konkretnog slučaja.

3. Uzaj amni pokl on

Uzaj amni pokl on j e t akav ugovor o pokl onu koj i m st r anke usl ovl j avaj u nj egovo pr avo dej st vo
zaključenjem drugog ugovora o poklonu u kome će uloge stranaka biti obrnuto postavljene:

poklonodavac u prvom ugovoru javlja se kao poklonoprimac u drugom i obrnuto. Ovde je reč o
uzaj amnom usl ovl j avanj u dva ugovor a o pokl onu koj i se zaključuju između istih lica koja u ta dva akta
imaju različite pravne pozicije. Pojam uzajamnog poklona nosi u sebi istu osobenost koja je prisutna
kod svakog pokl ona - smanjenje odnosno povećanje imovine na osnovu namere da se poklon učini.
Zat o, ukol i ko bi vr ednost i pr edmet a pr est aci j a kod uzaj amno usl ovl j eni h pokl ona bi l e i st e, ne bi se
radilo o uzajamnom poklonu, već o nekom teretnom ugovoru, npr. razmeni ili kupoprodaji. Ako
vr ednost i pr est aci j a ne bi bi l e i st e, u odsust vu namer e dar ežl j i vost i , opet se ne bi r adi l o o uzaj amnom
poklonu, već o teretnom ugovoru. Uzajamni poklon postoji samo u slučaju kada vrednosti prestacija
j ednog i dr ugog ugovor a ni su i st e, a i spol j ena j e namer a da se t aj vi šak dr ugome pokl oni . Od ovako
određenog pojma uzajamnog poklona treba razlikovati dva poklona između istih lica sa obrnutim
ulogama, ali koji nisu međusobno pravno uslovljeni, već predstavljaju potpuno zasebne ugovore. To je
slučaj, kada poklonodavac inspirisan određenom okolnošću, učini poklon poklonoprimcu, a ovaj
podstaknut time ili nekom drugom okolnošću, uzvrati poklon. Tada su to dva ugovora o poklonu sa
zasebni m pr avni m sudbi nama.

4. Nagr adni pokl on

Nagradni poklon je takav ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti zasnovana na određenoj
r adnj i , zasl uzi i l i dr žanj u pokl onopr i mca, t ako da se pokl on j avl j a kao pr i znanj e i l i nagr ada
poklonoprimcu. Motivi da se poklon učini mogu biti veoma raznovrsni. Ali ako su oni vezani za određen
akt poklonoprimca u toj meri da opredeljuju poklonodavca da poklon učini u smislu određenog
priznanja i nagrade, onda se taj vid poklona razdvaja od drugih kod kojih su motivi drugačije prirode.
Poklonoprimac ovde nema nikakvo pravo na predmet poklona pre nego što se ugovor o poklonu zaključi
odn. pokl onodavac nema ni kakvu pr avnu obavezu da ovaj poklon učini. To je akt njegove slobodne
vol j e. Po j ednom mi šl j enj u, t aj vi d pokl ona odst upa od neki h opšt i h pr avi l a o pokl onu, t ako da ovde
poklonodavac odgovara za pravne i fizičke nedostatke stvari, a pored
t oga ne može vr ši t i opozi v pokl ona. Pokl on j e ugovor koj i i zr azi t o odst upa od t oga pr i nci pa i samo
nekada (npr. poklon sa nalogom ili teretom, mešoviti poklon) i to samo do određene vrednosne granice,
može st vor i t i obavezu i na st r ani pokl onopr i mca. Ako vr ednost pr edmet a t e obaveze pr edst avl j a
odgovarajuću protivvrednost u smislu naknade za ono što se ugovorom dobilo, onda se izlazi iz okvira
ugovor a o pokl onu i pr el azi na pol j e t er et ni h ugovor a gde važe posebna pr avi l a. Ovde kao i u dr ugi m
slučajevima poklona, dominira činjenica darežl j i vost i , a ne ekvi val enci j e. Da l i j e t a dar ežl j i vost
nasl onj ena na j ednu i l i dr ugu grupu mot i va, t o ni j e r azl og za pr i menu pr avi l a koj a važe za t er et ne
ugovor e.

5. Pokl on zasnovan na mor al noj dužnost i

Pokl on zasnovan na mor al noj dužnost i j e t akav ugovor o pokl onu kod koga ani mi us donandi pr oi zi l azi i z

određene moralne dužnosti. Poklonodavac je inspirisan određenom moralnom pobudom i čini poklon
drugom, zbog toga što je sa poklonoprimcem u nekom posebnom odnosu, npr. srodničkom, bračnom.
Pr ema mor al ni m osećanjima određene društvene sredine, između ovih lica čine se pokloni raznim
povodima. Za te poklone ne postoji pravna, već samo moralna obaveza. Međutim, ovde treba praviti
razliku između naturalnih obligacija i moralnih dužnosti. Izvršenje naturalne obl i gaci j e ni j e pokl on, dok
bi se radilo o poklonu u slučaju kada je animus donandi zasnovan na određenoj moralnoj pobudi. Može
se reći da je i nagradni poklon zasnovan na određenoj moralnoj dužnosti, ali ipak, za razliku od ovoga
vi da pokl ona, t amo j e odr eđena radnja poklonoprimca poslužila kao neposredni motiv poklona.


6. Pokl on u opšt ekor i sne svr he

Pokl on u opšt ekor i sne svr he j e t akav ugovor o pokl onu kod koga j e namer a dar ežl j i vost i zasnovana na
mot i vu post i zanj a neke opšt ekor i sne svr he. Tu se kao poklonoprimac javlja određeno pravno lice koje
svojom redovnom aktivnošću postiže neku opštekorisnu svrhu. Neposredni motiv poklona je neka
opštekorisna svrha koja treba da se postigne. Otuda, ovaj poklon se često zaključuje sa nalogom da se
pr edmet pokl ona ima upotrebiti na tačno određen način, kako bi se što bolje postigla svrha zbog koje
je poklon učinjen. Pored te zajedničke crte, postoje razlike na planu konkretnog ispoljavanja
odlučujućih motiva. Kod nagradnog poklona, motiv je određena radnja ili držanj e pokl onopr i mca, kod
pokl ona zasnovanog na mor al noj dužnost i , mot i v proi zi l azi i z posebnog odnosa pokl onodavca i
poklonoprimca, koji prema ustaljenom shvatanju sredine, nalaže činjenje poklona u određenim
okol nost i ma, dok j e kod pokl ona u opšt ekor i sne svrhe, motiv poklonodavca da se postigne određena
opšt ekor i sna svr ha.

7. Poklon za slučaj smrti

Poklon za slučaj smrti je takav ugovor o poklonu kod koga je predaja predmeta poklona odložena do
momenta smrti poklonodavca. Takav ugovor se zaključuje u određenoj f or mi (j avna i spr ava), al i bez
predaje predmeta poklona, što znači da poklon za slučaj smrti ne može biti nikada realan ugovor. Za
nj egov nast anak se zaht eva sagl asnost vol j a pokl onodavca i pokl onopr i mca. On se, r azl i kuj e od l egat a,
kao j ednost r ano i strogo formalne izjave sa dejstvom mortis causa. Poklon za slučaj smrti nije nikakav
osnov za nasleđivanje. Poklonoprimac se ne tretira kao naslednik, već kao poverilac iz jednog ugovora
čije je pravno dejstvo u pogledu predaje predmeta poklona bilo odloženo do smr t i pokl onodavca.
Prema jednom rešenju, da bi poklon za slučaj smrti bio punovažan, potrebno je da se poklonodavac
izrečno odrekne prava na opozivanje, a izjava o odricanju od prava na opozivanje mora biti data u
f or mi j avne i spr ave. Pr ema dr ugom r ešenj u, ovaj ugovor se može r aski nut i , ne samo i z opšt i h r azl oga
revokacije poklona, nego to poklonodavac može učiniti po svojoj slobodnoj volji, izrično ili
konkludentnim radnjama odnosno raspolaganjima sa stvarima koje su bile predmet poklona za slučaj

smrti. Može se, ipak, reći da više odgovara načelu pravne sigurnosti da poklonodavac može ovaj ugovor
raskinuti iz zakonom određenih razloga, a ne po svojoj slobodnoj volji.


206. OBAVEZE POKLONODAVCA KOD UGOVORA O POKLONU

Ugovor o pokl onu st var a obaveze samo na strani poklonodavca. Poklonoprimac stiče samo određeno
pravo, bez obaveze naknade. Od te osobenosti postoje izvesna odstupanja u slučaju poklona sa
nal ogom i l i t eret om, uzaj amnog i mešovi t og pokl ona, al i t a odst upanj a ni su t akva da pr et var aj u ovaj
ugovor u dvost r ano obavezan i t er et an. I pokl onopr i mac pr i hvat a obavezu pr ema pokl onodavcu u t om
smislu što se mora uzdržati od radnji koje bi mogle biti kvalifikovane kao akti nezahvalnosti, zbog čega
bi pokl onodavac i mao pr avo na opozi v pokl ona. Ipak, t o ne bi bi o r azl og da se pokl on shvat i kao
dvost r ano obavezan ugovor . Obaveza zahval nost i vi še j e mor al na nego pr avna obaveza, št o pr ema
kriterijumu za utvrđenje dvostrano obaveznog ugovora, nije relevantna okolnost. Pored toga, nisu svi
akt i nezahval nost i razlog za opoziv poklona, već samo gruba nezahvalnost koja čak prema nekim
zakonicima, mora predstavljati i krivično delo. Obaveza poklonoprimca da ne čini akte protiv "života,
tela, časti, slobode i imanja" poklonodavca je opšta obaveza koja proizilazi iz osnovnih načela svakog
pr avnog por et ka, a ne samo obaveza koj a bi bi l a konst i t ui sana ugovorom o pokl onu. Pokl onodavac
preuzima obavezu da prenese određeno imovinsko pravo ili korist poklonoprimcu i da mu u tu svrhu
pr eda st var , ukol i ko t o pr i r oda pr enesenog pr ava nal aže. Al i , pokl onodavac može bi t i dužan i da
naknadi št et u pokl onopr i mcu do koj e j e došl o usl ed dol ozne r adnj e pokl onodavca. Na st r ani
pokl onodavca mogu nast at i dve obaveze:
1. Obaveza prenosa određenog prava i predaja stvari
2. Obaveza naknade št et e
1. Obaveza prenosa određenog prava i predaja stvari.
Pojam ugovora o poklonu ukazuje na dve mogućnosti nastanka ovoga ugovora:
- akt om pr edaj e pr edmet a pokl ona i
- formalnim obećanjem predaje predmeta poklona.
U prvom slučaju reč jo o realnom ugovoru za čiji nastanak je pored saglasnosti volja, potrebna predaja
stvari, a u drugom slučaju, ugovor nastaje saglasnošću volja koja je ispoljena određenom formom (npr.
potpisom teksta izjave), a predaja stvari znači izvršenje već nastale obaveze.
Moment om predaje stvari ugovor je zaključen i istovremeno je preneseno pravo svojine povodom te
st var i .
Obaveza poklonodavca da izvrši predaju stvari na osnovu zaključenog ugovora o poklonu, pretpostavlja
pr eduzi manj e t akvi h r adnj i koj e su pr ema ugovor u i l i odgovarajućem pravnom standardu, potrebne da
bi poklonoprimac stekao državinu stvari. Najčešće to je faktičko uručenje stvari, ali predaja se može
izvršiti i na druge načine, npr. simbolična predaja; predaja skraćene ruke (traditio brevi manu).
Pokl onodavac j e obavezan da preda stvar sa svim njenim pripacima, ukoliko nije drukčije ugovoreno.

On nije obavezan da preda i plodove koje je stvar dala od momenta zaključenja ugovora do isteka roka
za pr edaj u. Pl odovi koj i su nast al i posl e r oka pr edaj e pr i padaj u pokl onoprimcu. Međutim, kada je
pokl onodavac u docnj i sa i spl at om sume novca koj a j e pr edmet pokl ona, on duguj e zakonsku kamat u od
dana podnošenj a t užbe. Pokl onodavac j e dužan da pr eda st var u onom st anj u u kome j e bi l a u
momentu zaključenja ugovora. Otuda, poklonodavac prima i obavezu da stvar čuva do trenutka predaje
i to sa pažnjom koju nalaže odgovarajući pravni standard. On ostaje vlasnik stvari sve do momenta
predaje i kao takav snosi rizik za slučajnu propast ili oštećenje stvari. Ako stvar propadne bez njegove
krivice, on neće biti u obavezi prema poklonoprimcu pod pretpostavkom da je u pitanju individualno
određena i nezamenljiva stvar. Naprotiv, ako je predmet poklona bila generično određena stvar,
poklonodavac će biti dužan da svoju obavezu izvrši jer "rod ne propada". Za slučaj da svoju obavezu ne
izvrši ili je izvrši sa zadocnjenjem odgovaraće poklonoprimcu samo ako se ustanovi da je to posledica
njegovog umišljaja ili grube nepažnje. Rok i mesto predaje se određuje samim ugovorom o poklonu ili
običajem. Pokl onodavac snosi i sve t r oškove oko odr žavanj a st var i , al i samo do moment a pr edaj e.
Pr avi l a o pr edaj i pokl onj ene st var i ne odst upaj u od pravi l a pr edaj e prodat e st var i .
2. Obaveza naknade št et e.
Kako pokl on, odst upa od pr i nci pa ekvi val enci j e, t o pokl onodavac ne odgovara za pravne i fizičke mane
u smi sl u pr avi l a obaveze zašt i t e. Al i , pokl onodavac odgovar a za svu št et u koj u pokl onopr i mac pr et r pi
usled pravnih ili fizičkih mana, ukoliko je za te mane znao ili je prema okolnostima morao znati.
Nj egova odgovornost potčinjena je opštim pravilima naknade štete. Kada poklonodavac pokloni tuđu
stvar, usled čega dođe do evikcije on će, u slučaju da prećuti takvu pravnu manu, odgovarati za sv е
štetne posledice. Naknada može obuhvatiti troškove zaključenja i izvršenja ugovora, parnične troškove,
kao i sve dr uge i zdat ke koj e j e pokl onopr i mac kao savest an dr žal ac i mao povodom pokl onj ene st var i .
Poklonodavac odgovara samo u slučaju svoje nesavesnosti, za razliku od pravila evikcije prema kojima
pr enosi l ac odgovar a za pr avne mane bez obzi r a na svoj u savesnost odnosno nesavesnost . Kod pokl ona,
zbog odsust va uzaj amnost i kor i st i , ne pr i menj uj u se pr avi l a o zašt i t i od evi kci j e, al i pokl onodavac
odgovar a za št et u koj u j e svoj i m nesavesni m post upkom pr ouzr okovao pokl onopr i mcu, po opšt i m
pravilima naknade. Ali, on odgovara samo u slučaju umišljaja ili grube nepažnje. Isti je slučaj i sa
odgovornošću za fizičke nedostatke stvari.
Raskid i povraćaj datog.
Pravne osobine poklona kao dobročinog akta povlače za sobom i poseban pravni r eži m u pogl edu
raskida ugovora i povraćaja predmeta poklona. Pravila o raskidu poklona se razlikuju od pravila koja se
odnose na r aski d t er et ni h ugovor a. Raski d pokl ona povezan j e sa nj egovom osnovnom osobi nom da on
predstavlja akt dobročinstva. Namera da se učini poklon, inspirisana je ličnošću poklonoprimca, i ta
namer a kao bi t an el ement ugovor a, t r eba da ost ane pr i sut na i posl e pr edaj e pr edmet a pokl ona. Ukol i ko
poklonoprimac preduzetim aktima ispolji zakonom određen stepen nezahvalnosti, animus donandi može
bi t i doveden u pi t anj e, t ako da t o može bi t i r azl og za r aski d ugovor a. S dr uge st r ane, pokl on kao akt
koji uvećava imovinu poklonoprimca i smanjuje imovinu poklonodavca, može biti osporen, ukoliko je
poklonodavac, pa čak i treća zakonom predviđena lica, ugr ožen u svoj oj mat er i j al noj egzi st enci j i u

granicama koje zakon predviđa. Predmet poklona može se zahtevati i u slučaju poništenja ili razvoda
braka. I treća pravno zainteresovana lica mogu pod određenim uslovima zahtevati poništaj izvesnih
pr avni h dej st ava pokl ona, npr . nužni nasl edni ci i l i pover i oci pokl onodavca pod usl ovi ma paul i j anske
tužbe. Kada je u pitanju sporazumni raskid ili sporazumno određivanje razloga za raskid, može se reći
da st r anke u pr i nci pu mogu i ovde t akve r aski de ugovar at i , ukol i ko oni ni su suprot ni j avnom por et ku i
dobrim običajima.
Raskid ugovora o poklonu može biti delo saglasnosti volja ugovornika. Posle zaključenja, a pre
pot punog i zvr šenj а ugovor o poklonu se mo že raskinuti sporazumno. Sporazuman raskid nije moguć u
slučaju kada se poklon zaključuje kao realan ugovor, već samo kada se zaključuje bez predaje stvari.
Pr avno dej st vo spor azumnog r aski da ogl eda se u t ome št o pokl onodavac ni j e pr o f ut ur o u obavezi
prema poklonoprimcu. Ukoliko je delimično izvršio svoju obavezu, pokl onodavac ne može zaht evat i
povraćaj, jer sporazumni raskid ne deluje retroaktivno, ukoliko takvo dejstvo nije bilo ugovoreno. Za
spor azumni r aski d ni j e pot r ebno i spuni t i ni kakve posebne usl ove. On pr oi zvodi pr avna dej st va, ukol i ko
ni j e pr ot i van j avnom poretku i dobrim običajima.
Ugovorom o poklonu stranke mogu predvideti i mogućnost jednostranog raskida, pod uslovom da se
steknu ugovorom određene okolnosti. Poklonodavac može na ovaj način steći pravo da raskine ugovor i
ako ni su i spunj eni usl ovi za r aski d koje zakon predviđa kao razloge raskida ugovora o poklonu. Ali,
pot r ebno j e da t akva ugovar anj a ni su pr ot i vna pr i nudni m pr avni m i mor al ni m nor mama.
Zakon u određenim slučajevima predviđa mogućnost da poklonodavac raskine ugovor i povrati predmet
pokl ona. To su uglavnom dva slučaja: određeni stepen nezahvalnosti poklonoprimca i osiromašenje
poklonodavca u zakonom predviđenim granicama.

207. RASKID UGOVORA O POKLONU USLED NEZAHVALNOSTI POKLONOPRIMCA

Nezahval nost pokl onopr i mca može bi t i r azl og da pokl onodavac r aski ne ugovor o pokl onu i povr at i ono
stoje poklonoprimcu dao. Namera da se poklon učini često je podstaknuta naklonošću poklonodavca
prema ličnosti poklonoprimca, tako da ako ovaj ispolji nezahvalnost u određenom stepenu, onda zakon
uzi ma t o kao r elevantnu činjenicu koja može uticati na izmenu namere darežljivosti poklonodavca, te
mu daje pravo na raskid. Nije svaka nezahvalnost razlog za raskid, već samo ona koja je kao takva
zakonom predviđena. Zakon vodi računa samo o težim oblicima nezahvalnosti. Pr ema j ednom r ešenj u,
da bi nezahvalnost bila razlog za raskid ugovora o poklonu, potrebno je da se ispolji na takav način da
predstavlja krivično delo, dok prema drugom rešenju, dovoljno je da poklonoprimac ispolji krajnju ili
očiglednu ili veliku nezahval nost . Izvesni zakoni ci pomi nj u exempl i causa r adnj e pokl onopr i mca koj e se
mogu kvalifikovati kao velika ili krajnja nezahvalnost (npr. povreda tela, časti ili imovine
pokl onodavca), dok se dr ugi zakoni ci sl uže f ormul om "gr uba nezahval nost " bez bl i žeg pr eci zi r anj a.
Rešenje po kome se poklon može raskinuti zbog nezahvalnosti poklonoprimca samo u slučaju kada akt
nezahvalnosti predstavlja krivično delo, može se braniti sa stanovišta veće pravne sigurnosti ugovornih
odnosa. Pokl onodavac, može da r aski ne ugovor o poklonu tek po okončanju krivičnog postupka u kome

treba da se ustanovi krivična odgovornost poklonoprimca u odnosu na poklonodavca, npr. telesna
povreda, uvreda ili kleveta. Ako poklonoprimac manifestuje svoju nezahvalnost bilo na koji drugi način,
i zuzimajući akte koji znače biće krivičnog dela poklonodavac ne može po ovom osnovu da raskine
ugovor . Izgl eda da se pr e može br ani t i t eza pr ema koj oj j e dovol j no ust anovi t i gr ubu nezahval nost , bez
obzira da li je ona istovremeno krivično delo ili nije krivično delo. Tu ocenu treba prepustiti sudu koji
će u svakom konkretnom slučaju ispitati i utvrditi da li se određene radnje poklonoprimca mogu
kvalifikovati kao krajnja i gruba nezahvalnost. Ta ocena treba da bude zasnovana na odgovarajućem
pr avnom st andar du. Kod pi t anj a da l i se uzi ma u obzi r samo onaj akt nezahval nost i koj i se odnosi na
ličnost poklonodavca ili i onaj koji je upućen nekom njemu bliskom licu, mogu se primetiti dva
supr ot na st anovi št a. Pr ema j ednom, r el evant na j e samo ona nezahval nost koj a j e lično poklonodavcu
upućena, dok se prema drugom stanovištu uzima u obzir i nezahvalnost koju je poklonoprimac ispoljio
pr ema l i ci ma koj a su bl i ska pokl onodavcu. Sa vi še osnova se može br ani t i ovo dr ago st anovi št e.
Kada j e akt nezahval nost i t akav da pr edst avl j a r azl og za r aski d ugovor a o pokl onu, pokl onodavac može
raskinuti ugovor jednostranom izjavom koja je upućena poklonoprimcu. Eventualna sudska odluka može
i mat i samo dekl ar at i vno dej st vo. Ukol i ko ni j e došl o do pr edaj e st var i , r aski d del uj e u t om smi sl u da
poklonodavca oslobađa izvršenja obaveze. Međutim, ako je predmet poklona bio predat poklonoprimcu,
onda poklonodavac, pošto je raskinuo ugovor, može podići tužbu za povraćaj predmeta poklona. Izjava
kojom se raskida ugovor treba da bude upućena poklonoprimcu na siguran način, kako bi se pouzdano
mogao ut vr di t i momenat r aski da. Tr eba pr i hvat i t i st anovi št e da t a i zj ava t r eba da bude dat a u
pismenoj formi. Pravo na raskid se gasi posle proteka 1 godine računajući od dana saznanja za osnov
r aski da, odnosno po i st eku 10 godi na od i spol j enog akt a nezahval nost i , bez obzi r a na saznanj e
poklonodavca. U okviru ovih rokova pravo na raskid se može nasleđivati i naslednici poklonodavca mogu
r aski nut i ugovor o pokl onu ukol i ko j e pokl onopr i mac sa umi šl j aj em i na nedozvoljen način prouzrokovao
smrt poklonodavca ili ga sprečio da ostvari svoje pravo opozivanja. Smrću poklonodavca gasi se poklon
koji ima za predmet periodična davanja i njegovi naslednici, ukoliko nije drukčije ugovoreno, neće biti
dužni da nast ave sa per iodičnim davanjem. Pravo na raskid zbog nezahvalnosti prestaje smrću
poklonoprimca, što znači da se ne može isticati protiv njegovih naslednika.
Pošto se ugovor o poklonu raskine, poklonodavac stiče pravo na povraćaj datog. Kada je predmet
pokl ona u dr žavini poklonoprimca, onda je on dužan da izvrši povraćaj tog predmeta, prema pravilima
savesnog odn. nesavesnog dr zaoca. On post aj e nesavest an dr žal ac od moment a r aski da ugovor a odn.
podnošenja tužbe za povraćaj predmeta. Savesni poklonoprimac neće odgovarati za event ual nu
smanjenu vrednost stvari, a imaće pravo na troškove kojima je uvećao vrednost stvari, kao i na plodove
koj e j e pr i bavi o. Nesavesni pokl onopr i mac odgovar a za smanj enu vr ednost st var i i on j e dužan da vr at i
st var sa svi m pl odovi ma, kako oni m koj e j e pr i bavi o, t ako i oni m koj e j e pr opust i o da pr i bavi . Kada se
predmet poklona ne nalazi kod poklonoprimca u momentu raskida odn. u trenutku povraćaja, već kod
trećeg lica kome je on taj predmet otuđio, pitanje se rešava s obzirom na savesnost odnosno
nesavesnost poklonoprimca. Pravilo je da poklonodavac, u slučaju kada je poklonoprimac otuđio
predmet poklona, ima pravo na povraćaj novčane vrednosti tog predmeta. Ukoliko je savesni

poklonoprimac otuđio predmet poklona teretnim ugovorom, onda je on dužan da vr at i pokl onodavcu
ono št o j e na osnovu t og ugovor a pr i mi o kao naknadu, al i ne pr eko vr ednost i pokl onj ene st var i , j er bi
se, u protivnom, poklonodavac neosnovano obogatio. Savesni poklonoprimac neće biti dužan da izvrši
povraćaj vrednosti poklonjene stvari ukoliko je ovu besteretno otuđio odn. poklonio. Nesavestan
pokl onopr i mac dužan j e da vr at i punu vr ednost pokl onj ene st var i , bez obzi r a da l i j e za nj u dobi o
odgovarajuću protivrednost ili je tu stvar otuđio bez ikakve naknade. Raskidom ugovora o poklonu
poklonodavac ne stiče pravo prema trećem licu kome je poklonoprimac stvar otuđio. On može samo
zahtevati od poklonoprimca povraćaj stvari ili njene vrednosti. Savesno treće lice ostaje vlasnik odn.
titular određenog stvarnog prava, bez obzira na raskid pokl ona.

208. RASKID UGOVORA O POKLONU USLED NEDOSTATKA NUŽNIH SREDSTAVA ZA ŽIVOT

Razl og za r aski d ugovor a o pokl onu može bi t i i nedost at ak nužni h sr edst ava za ži vot pokl onodavca.
Poklonodavac koji posle obećanog ili predatog predmeta poklona zapadne u t akvo mat er i j al no st anj e
da nema nužni h sr edst ava za ži vot i l i za i zdr žavanj e l i ca koj a j e po zakonu dužan da i zdr žava, može
raskinuti ugovor o poklonu. Poklonoprimac se može osloboditi obaveze povraćaja predmeta poklona
ukol i ko pr euzme dužnost da pokl onodavcu pr eda odnosno daj e nužna sredst va za ži vot i l i za i zdr žavanj e
l i ca koj a j e ovaj po zakonu dužan da i zdr žava. Ovaj r azl og za r aski d ugovor a o pokl onu ne zavi si od
radnji poklonoprimca, već se uzima u obzir jedna čisto objektivna okolnost, nemanje nužnih sr edst ava
za život. Nije dovoljno bilo kakvo osiromašenje poklonodavca, već samo ono koje je znatno i koje
dovodi u pi t anj e mat er i j al nu egzi st enci j u pokl onodavca i l i ca koj e j e on po zakonu dužan da i zdr žava.
Pr ema ovom r ešenj u, nemanj e sr edst ava za ži vot "pr edst avl j a osnov pot punog opozi vanj a" t j .
poklonodavac može zahtevati potpuni povraćaj predmeta poklona. Prema drugom rešenju, ako
poklonodavac zapadne u takvu oskudicu, da mu nedostaje potrebno izdržavanje, onda je on ovlašćen
da od pokl onopr i mca zaht eva godi šnj e zakonske kamat e od pokl onj ene sume novca, ukol i ko pokl onj ena
stvar ili njena vrednost još postoji, a poklonoprimac se inače sam ne nalazi u takvom istom oskudnom
stanju. Ovo rešenje ne daje pravo poklonodavcu da izvrši potpuni povraćaj poklonjene stvari, već mu
daje samo "pravo delimičnog opozivanja". Poklonodavac je ovlašćen da zahteva zakonske kamate
ukol i ko mu nedost aj u sr edst va za i zdr žavanj e, al i i t o pr avo nema ukol i ko j e i pokl onopr i mac u t akvoj
mat er i j al noj si t uaci j i da mu nedost aj u sr edst va za i zdr žavanj e. Ako pokl onodavac, posl e i zvr šenog
poklona, dođe u tešku materijalnu situaciju, poklonoprimac je dužan da u granicama još postojećeg
obogaćenja, poklonodavcu daje sredstva koja mu nedostaju za izdržavanje koje odgovara njegovim
opr avdani m pot r ebama odn. za i zvr šenj e nj egovi h zakonski h obaveza davanj a i zdr žavanj a.
Poklonoprimac se može osloboditi ove obaveze ako poklonodavcu vrati vrednost obogaćenja. Raskid
del uj e pr o f ut ur o, ukol i ko ni j e došl o do pr edaj e pr edmet a pokl ona, a ukol i ko j e pokl onopr i mac pr i mi o
predmet poklona, poklonodavac može tužbom zahtevati povraćaj predmeta ukoliko se taj predmet još
nalazi kod njega, kao savesnog držaoca. Treba voditi računa i o interesima poklonoprimca, a ne samo
pokl onodavca. Zbog t oga, ako j e i pokl onopr i mac u t akvoj mat er i j al noj si t uaci j i da nema dovol j no

sredstava za život ili za izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava, onda poklonodavac neće
imati pravo na povraćaj predmeta poklona. Ukoliko poklonoprimac nije u takvoj situaciji, onda t r eba
dozvoliti poklonodavcu da može da zahteva povraćaj predmeta poklona. Kada poklonoprimac prihvati
obavezu da daj e pokl onodavcu pot r ebno i zdr žavanj e, onda j e i spunj ena svr ha zbog koj e j e
pokl onodavcu i dat o pr avo da r aski ne ugovor , pa se pokl onopr i mac ne može prinuditi na povraćaj
pr edmet a pokl ona.

209. POVRAĆAJ PREDMETA POKLONA USLED PONIŠTENJA BRAKA

Povraćaj predmeta poklona može se tražiti i u slučaju razvoda i poništenja braka. Kada je reč o
razvodu braka, pravi se razlika između običnih poklona koje su supružnici učinili jedno drugom pre
zaključenja braka ili u toku braka i ostalih poklona, a naročito onih koji su u nesrazmeri sa imovinskim
stanjem poklonodavca. U pogledu običnih poklona pravilo je da se oni ne vraćaju. Da li je jedan poklon
običan i l i ne, pi t anj e j e konkr et ne ocene suda. Imovi nsko st anj e pokl onodavca može bi t i j edan od
kriterijuma te ocene. Što se tiče ostalih poklona, a naročito onih koji su u nesrazmeri sa imovinskim
stanjem poklonodavca, zakon predviđa mogućnost njihovog povraćaja u zavisnosti od krivice za razvod
braka. Tako, bračni drug koji nije kriv za razvod braka zadržava sve poklone primljene od bračnog
druga čijom je krivicom brak razveden, a ima pravo da traži povraćaj datih poklona. Ako je brak
r azveden bez kr i vi ce br ačnih drugova, nema mesta pravu na povraćaj poklona, i oba bračna druga
zadržavaju primljene poklone. Kada su oba bračna druga kriva, za razvod braka, nijedan od njih nema
pravo da zahteva povraćaj poklona. U slučaju razvoda braka pokloni se vraćaju u onom st anj u u kome
su se nalazili u trenutku postanka uzroka za razvod braka. Ako je poklonoprimac otuđio primljeni
poklon, dužan je da vrati vrednost ili stvar koju je primio aktom otuđenja. O pravnoj prirodi vraćanja
poklona u slučaju razvoda braka postoje različita mišljenja. Po jednom, vraćanje poklon а ovde se svodi
na primenu pravila o neosnovanom obogaćenju. Po drugom, u pitanju je negativan raskidni uslov jer se
pokloni daju pod uslovom da ne dođe do razvoda braka. Po trećem, objašnjenje treba tražiti u i dej i
nezahval nost i kao opšt em r azl ogu za opozi vanj e pokl ona.
Vraćanje poklona za slučaj poništenja braka reguliše se na taj način što se uzima kao relevantna
činjenica savesnost odn. nesavesnost bračnih drugova. Bračni drug koji u vreme zaključenja braka ni j e
znao za nedostatak zbog koga se brak poništava zadržava poklone učinjene mu radi braka i u toku braka
od drugog bračnog druga ili drugih lica. On ima pravo da zahteva povraćaj poklona koje je učinio
drugom bračnom drugu, ako je ovaj znao u vreme zaključenja braka za nedostatak zbog koga je brak
poništen. Ukoliko je jedan bračni drug savestan a drugi nije, onda savesni bračni drug ima pravo da
zadrži primljeni poklon, i da zahteva povraćaj poklona učinjenog drugom bračnom drugu. Ako su oba
bračna druga savesna i l i nesavesna, onda oni zadr žavaj u pr i ml j ene pokl one i nemaj u pr avo na zaht ev
na njihov povraćaj. Ukoliko je bračni drug koji je primio poklon savestan, on nije dužan da vrati trećim
licima poklone koje je od njih primio. Međutim, ako je bračni drug koj i j e pokl on pr i mi o nesavest an, t j .
ako nije znao u momentu zaključenja braka za postojanje razloga koji su doveli do poništenja braka, a

treće lice kao poklonodavac, nije znalo za te razloge, onda se poklon može opozvati i nesavesni bračni
dr ug dužan je da izvrši povraćaj poklona.

210. POVRAĆAJ PREDMETA POKLONA U SLUČAJU PAULIJANSKE TUŽBE

Ugovor o poklonu u principu proizvodi pravna dejstva inter partes. Međutim, moguće je da se ovim
ugovorom povrede prava trećih lica i tada ona mogu zahtevati, ne r aski d ugovor a u smi sl u r azl oga koj e
poklonodavac ima na raspoloženju, već samo da učinjeni poklon ne proizvede pravna dejstva u odnosu
nа njih i u meri kojoj je njihovo pravo dovedeno u pitanje. Tako, nu žni nasl edni ci mogu zaht evat i
vraćanje poklona zbog povrede nužnog del a; l i ca koj a i maj u zakonsko pr avo i zdr žavanj a u odnosu na
pokl onodavca; pover i oci pokl onodavca mogu pobi j at i ugovor o pokl onu pod usl ovi ma paul i j anske t užbe.
Vraćanje poklona kojima je povređen nužni dao mogu tražiti samo nužni naslednici. Nužni deo j e
povređen kada ukupna vrednost raspolaganja testamentom i poklona premaša raspoloživi deo. U
slučaju povrede nužnog dela, prvo se smanjuju raspolaganja testamentom, pa ukoliko nužni deo time
ne bi bio podmiren, onda se vraćaju pokloni. Vraćanje poklona vrši se počev od poslednjeg poklona i
ide dalje obrnuto redu kojim su pokloni činjeni, a ako su učinjeni istovremeno, vraćaju se srazmerno.
Vraćanje poklona može se zahtevati u r oku od 3 godine od smrti ostaviočeve odn. od dana kada je
r ešenj e o njegovom proglašenju za umrlog ili rešenje kojim se utvrđuje njegova smrt postalo
pravosnažno. Vrednost predmeta poklona utvrđuje se prema trenutku smrti ostavioca, a prema njenom
stanju u vreme zaključenja ugovora o poklonu.
Kada pokl onodavac ex l ege i ma dužnost da izdržava određena lica, onda on ne može činiti poklone
koj i ma bi svoj u i movi nu u t ol i koj mer i smanj i l o da bi pr avo i zdr žavani h l i ca bi l o dovedeno u pi t anj e.
Lice koje bi na taj način bilo oštećeno, ovlašćeno je da od poklonoprimca zahteva dopunu onoga št o mu
sada pokl onodavac ne može vi še davat i . Al i , i i zdr žavani m l i ci ma t r eba dat i pr avo da i ona mogu
zahtevati od poklonoprimca, u granicama njegovog obogaćenja, ono što bi dobili na ime izdržavanja od
poklonodavca da ovaj nije učinio poklon. Moguća su dva rešenja: ili će poklonoprimac biti dužan da
vrati predmet poklona u onoj vrednosti koja je potrebna radi namirenja prava izdržavanja ili će
i zdr žavana l i ca i mat i neposr edno pr avo pr ema pokl onopr i mcu da od nj ega zaht evaj u i zdr žavanj e u
vr ednost i primljenog poklona. Izdržavana lica u slučaju kada su poklonom oštećena, mogu od
pokl onopr i mca zaht evat i samo da se u odnosu na nj i h pokl on ogl asi bez važnost i u vi si ni nj i hovog
potraživanja po osnovu izdržavanja i to najviše do granice obogaćenja poklonopr i mca.
Ugovor o pokl onu mogu pobi j at i i dr ugi pover i oci pokl onodavca pod usl ovi ma koj i se t r adi ci onal no
zahtevaju za uspeh paulijanske tužbe. Prema opšteprihvaćenom stanovištu, svaki poverilac čije je
pot r aži vanj e dospel o za i spl at u, može zaht evat i da se pravni posao njegovog dužnika sa trećim licem
ogl asi pr ema nj emu bez pr avnog dej st va u mer i pot r ebnoj za i spunj enj e nj egovog pot r aži vanj a. Za
uspeh ove t užbe pot rebno j e ust anovi t i da j e pokl on pr eduzet na št et u pover i oca pokl onodavca, t j . da
u i movi ni poklonodavca nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja. Pored ovog
uslova, zahteva se u principu i namera oštećenja na strani dužnika, kao i saznanje te namere od strane

dužnikovog saugovomika. Polazi se od toga da dužnik otuđenjem svoga dobra hoće da izigra interese
svog poverioca i zbog toga poverilac mora da dokaže consilium fraudis, i nesavesnost trećeg lica.
Međutim, kada je u pitanju ugovor o poklonu, ovaj drugi uslov se shvata tako da poverilac ne mora da
dokazuje nameru oštećenja, kao ni nesavesnost trećeg lica. Dovoljno je da je u vreme zaključenja
ugovor a o pokl onu pokl onodavac znao i l i j e mor ao znat i da pr eduzet i m pokl onom nanosi št et u svome
pover i ocu. Pr avne posl edi ce uspeha paul i j anske t užbe sast oj e se u t ome št o se ugovor o pokl onu l i šava
pr avnog dej st va pr ema t uži ocu i t o samo u onoj vr ednost i koj a j e pot r ebna r adi nami r enj a nj egovog
potraživanja. To znači daje poklonoprimac dužan da vrati predmet poklona, kako bi se poverilac iz te
vr ednost i mogao napl at i t i , al i on može i zbeći ovaj povraćaj ukoliko ispuni poklonodavčevu obavezu
pr ema nj egovom pover i ocu. Savest an pokl onopr i mac ni j e dužan da vr at i vi še nego št o j e pokl onom
primio, tj. njegova obaveza povraćaja poklona kreće se u granicama njegovog obogaćenja. Tužbu ili
pr i govor za povraćaj predmeta poklona podnosi poverilac poklonodavca protiv poklonoprimca i to
u r oku od 2 godine računajući od dana izvršenja poklona. Ipak, poverioci poklonodavca ne mogu
zahtevati povraćaj predmeta poklona i pošto se ispune uslovi za podizanje paul i j anske t užbe, ako su u
pitanju uobičajeni prigodni pokloni ili ispunjenje neke zakonske dužnosti, pokloni u opštekorisne svrhe
i l i koj i ma j e dužni k i spuni o kakvu mor al nu dužnost i l i zaht ev pr i st oj nost i .
"Sve ima svoj e, i vat ra i led, u kap se spoj e, i cemer i med. . . Sve ima svoj e, vr lina i greh, t uge post oj e da bi
prizvale smeh. . . "

Ri bi ca
Akt i vni forumas

Post ovi : 261
Pri druži o se: 14 Mar 2009 16: 56
Cash on hand: 99.00
[ Donat e]
Has t hanked: 0 t i me
Have t hanks: 0 t i me




Re: Obl i gaci ono pr avo - skr i pt a - 229 pi t anj a
od Ri bi ca » 10 Sep 2011 13: 29
211. UGOVOR O ZAJMU (POJAM, PRAVNE OSOBINE, BITNI ELEMENTI)


1. Poj am

Ugovor o zaj mu j e ugovor koj i m se j edan ugovor ni k (zaj modavac) obavezuj e da dr ugom ugovor ni ku
(zajmoprimcu) preda određeni iznos novca ili određenu količinu drugih zamenljivih stvari, a
zaj mopr i mac se obavezuj e da mu vr at i posl e i zvesnog vr emena i st i i znos novca, odnosno istu količinu
stvari iste vrste i kvaliteta. Na primljenim stvarima zajmoprimac stiče pravo raspolaganja, odnosno
pr avo svoj i ne.
Ovako određen pojam ugovora o zajmu predstavlja napuštanje klasičnog shvatanja zajma realnog
ugovor a. Nai me, pr ema klasičnom shvatanju, ugovor o zajmu se definiše kao ugovor kojim jedan
ugovornik (zajmodavac) predaje drugom ugovomiku (zajmoprimcu) u svojinu izvesnu količinu
zamenljivih stvari s tim što se zajmoprimac obavezuje da mu po isteku određenog vremena vrati i st u
količinu stvari, iste vrste i kvaliteta i to sa naknadom ili bez naknade. Ugovor o zajmu se posmatra kao
ugovor koji se zaključuje solo consensu sa izvesnim osobenostima koje nalaže njegova priroda. Kada se
pr i hvat i i dej a o napušt anj u r eal ni h ugovor a kao r el i kt a pr ošl ost i , dol azi se do def i ni ci j e ugovor a o
zaj mu u koj oj domi ni r aj u obaveze oba ugovor ni ka, a ne samo obaveza zaj mopr i mca, kako t o
nemi novno pr oi zi l azi ako se zaj am pr i hvat i kao r eal ni ugovor . Ot uda, t r eba usvoj i t i poj am ugovor a o
zaj mu u smislu njegovog konsensualnog karaktera i reći da je to ugovor kojim se zajmodavac obavezuje
da zajmoprimcu preda određeni iznos novca ili određenu količinu drugih zamenljivih stvari, a
zaj mopr i mac se obavezuj e da mu vr at i posl e i zvesnog vr emena i st i i znos novca, odn. istu količinu stvari
iste vrste i kvaliteta. Moguće je da ovako shvaćen ugovor o zajmu bude i formalan kada to zakon ili
same stranke odrede u tom smislu da će prizvoditi pravna dejstva tek kada se sačini u pismenoj formi,
al i t o ne r emet i shvatanje da predaja predmeta zajma ne znači zaključenje, već izvršenje ugovora.
Post oj i i shvat anj e po kome j e ugovor o zaj mu r eal an kada j e ugovor en bez naknade, odn. da j e
konsensual an kada j e sa naknadom.
Iz poj ma ugovor a o zaj mu pr oi zi l azi da on pr edst avl j a osnov za st i canj e pr ava r aspol aganj a odnosno
prava svojine određene količine zamenljivih stvari, čime se približava kupoprodaji, razmeni i poklonu.
Kod ugovora o zajmu, na primljenim stvarima zajmoprimac stiče pravo raspolaganja odn. pravo svojine,
al i za razliku od pomenutih ugovora, on je u obavezi da posle isteka određenog vremena vrati
zajmodavcu istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta. S druge strane, obaveza povraćaja stvari
j avl j a se i kod neki h dr ugi h ugovor a, npr . posl uge i l i zakupa, ali za razliku od ovih ugovora gde se vraća
ista stvar koja je predmet ugovora, zajmoprimac рo pravilu ne vra ća istu stvar, već istu količinu stvari
iste vrste i kvaliteta. Tom svojom osobenošću ugovor o zajmu se, razlikuje od ugovora o otuđenju stvari
(kupopr odaj a, r azmena, pokl on). Osnovna osobi na ovog ugovor a j e u t ome št o se put em nj ega vr ši
ustupanje određene količine zamenjljivih stvari tako da zajmoprimac stekne pravo raspolaganja odn.
pravo svojine, ali uz obavezu povraćaja iste količine stvari, ist e vr st e i kval i t et a.

2. Pr avne osobi ne


Ugovor o zajmu je imenovan ugovor jer je zakonom posebno predviđen, a takođe i samo ime mu je
zakonom određeno. Zajam je konsensualan ugovor koji nastaje momentom postizanja saglasnosti volja
o bi t ni m el ement i ma ugovor a. Za nast anak ugovor a o zaj mu može bi t i zakonom pr opi sana i l i ugovor om
predviđena pismena forma ili forma javne isprave, u kom slučaju je zajam formalan ugovor. Ali, ukoliko
nije u tom smislu ništa predviđeno, zajam se zaključuje solo consensu. On je dvost r ano obavezan
ugovor. Obe ugovorne strane preuzimaju obaveze: obaveza zajmodavca je da izvrši predaju određene
količine zamenljivih stvari, a obaveza zajmoprimca je da vrati posle izvesnog vremena, istu količinu
st var i , i st e vr st e i i st og kval i t et a. Ovde ne postoji istovremenost prestacija, već prestaciju prvo
izvršava zajmodavac, a zajmoprimac svoju obavezu povraćaja stvari izvršava tek po isteku određenog
vremena. Ugovor o zajmu je može biti i teretan i dobročini ugovor. Ako je ugovorena kamata onda j e
ugovor o zaj mu t eret an ugovor , j er za kor i st i koj e zaj mopr i mac ugovorom dobi j a dužan j e da pr uži
određenu naknadu koja se ovde ispoljava u vidu kamate. Ako kamata nije ugovorena, onda je zajam
dobročini ugovor, jer za koristi koje zajmoprimac ugovorom dobi j a ni j e dužan da pr uži ni kakvu
naknadu. Ugovor o zajmu je komutativan ugovor jer je u trenutku njegovog zaključenja poznata visina i
uzaj amni odnos pr est aci j a t ako da se zna št o ko pr i ma, a št a ko po ugovor u duguj e. Ugovor o zaj mu,
spada u gr upu ugovor a koj a se kar akt er i še t r aj ni m i zvršenj em obaveza, j er se obaveza zaj mopr i mca
prostire u vremenu koje može biti određeno na različite načine. Prema karakteru prestacija, zajam je
j ednost avan ugovor pošt o on svoj om sadr ži nom ne obuhvat a i el ement e nekog dr ugog ugovor a. Ugovor
o zajmu može biti zaključen i kao ugovor sa sprazumno određenom sadržinom i kao ugovor po pristupu.
Ugovor o zaj mu j e samost al an, a ne akcesor an ugovor , j er on post oj i i pr oi zvodi pr avna dej st va
nezavi sno od dr ugog ugovor a. Pr ema kr i t er i j umu podele ugovora prema ličnosti ugovornika, ugovor o
zajmu može biti zaključen s obzirom na svojstva ugovornika (ugovori zaključeni intuitu personae), što
će češće biti slučaj sa beskamatnim zajmom, a može biti zaključen i bez obzira na ličnost ugovornika,
što je redovan slučaj sa zajmom kod koga se ugovara kamata. Ugovor o zajmu može biti zaključen i kao
prethodni ugovor u tom smislu da se stranke obavezuju da će u određenom roku zaključiti glavni ugovor
čije su bitne elemente već odredile. Ugovor o zajmu j e kauzal an, a ne apst r akt an ugovor , j er j e kod
njega vidno označen cilj (kauza), tako da se tačno zna zbog koga pravnog razloga stranke ugovorom
pr euzi maj u obaveze.

3. Bi t ni el ement i

Da bi ugovor o zaj mu nast ao pot r ebno j e da se st r anke sagl ase o nj egovi m bi t ni m el ement i ma. Bi t ni
el ement i svakog ugovor a o zaj mu su pr edmet zaj ma i vr eme nj egovog t r aj anj a. Pošt o zaj am može bi t i i
teretan ugovor, saglasnost o visini kamate ulazi u red onih pitanja o kojima stranke moraju postići
sagl asnost odn. ako ona ni su bi l a pr edmet nj i hove sagl asnost i , onda se pr i menj uj u pr avi l a dopunsko
di spozi t i vni h pr avni h normi . I ovde, st r anke mogu i druga pokr enut a pi t anj a t ret i r at i kao bi t ne
elemente ugovora, ukoliko se ona ili način njihovog regulisanja, ne protive okvirima javnog por et ka.
1. Pr edmet zaj ma.

Predmet zajma su zamenljive stvari. To su one stvari koje se u pravnom prometu određuju po rodu,
br oj u, mer i i l i t eži ni t ako da se u i spunj enj u obaveze umest o j edne može dat i dr uga st var i st i h
svoj st ava. Zamenl j i va st var kao pr edmet ugovor a o zaj mu mor a i spunj avat i i dr uge opšt e usl ove koj i se
zaht evaj u za val j anost pr edmet a ugovor a.
Međutim, potrošne i zamenljive stvari nisu identični pojmovi. Dok su zamenljive stvari one koje se u
pravnom prometu određuju po rodu, broju ili mer i , dot l e su pot r ošne one st var i koj e se prvom
upotrebom u fizičkom ili ekonomskom smislu potroše. Predmet zajma može biti i nepotrošna stvar,
ukol i ko j e ona zamenl j i va.
Najčešći predmet zajma je novac odn. određeni iznos novca. U tom smislu i ZOO predviđa da se
ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da zajmoprimcu preda određeni iznos novca, ali odmah
dodaje da to može biti i određena količina drugih zamenljivih stvari. Pored novca, predmet zajma
može biti npr. i određena količina žita, stoke, hartija od vrednost i i dr ugi h zamenj i vi h st var i .
Ako se prihvati klasično shvatanje prema kome je zajam realan ugovor, onda se dolazi do zaključka da
predmet zajma ne može biti buduća stvar. Kada se ugovor o zajmu shvati kao konsensualan ugovor,
onda ni št a ne st oj i na putu da i buduće stvari budu predmet zajma.
Kada je reč o pravu svojine, treba reći da se putem ugovora o zajmu prenosi svojina određene količine
st var i sa zaj modavca na zaj mopr i mca. Pr ema opšt em pr avi l u da ni ko ne može pr enet i vi še pr ava nego
št o i sam i ma, zaj modavac mor a bi t i vl asni k pr edmet a zaj ma da bi zaj mopr i mac st ekao svoj i nu na
predmetu zajma. Zajmoprimac može steći svojinu na predmetu zajma i u slučaju da zajmodavac nije
bi o vl asni k, ukol i ko su se i spuni l i usl ovi za st i canj e svoj i ne od nevl asni ka, t j . ukol i ko j e zaj mopr i mac
bio savestan i ukoliko je zajam pokretne stvari bio sačinjen kao teretan ugovor. Vlasnik stvari bi u tom
slučaju imao pravo na naknadu štete od zajmodavca, a ne od zajmoprimca. Ukoliko se nisu stekli ti
usl ovi , zaj mopr i mac ne post aj e vl asni k pozaj ml j ene st var i . Kada zaj mopr i mac post ane vl asni k
pozajmljene stvari, on snosi rizik njene slučajne propasti prema pravilu res perit domino, tako da on
ostaje u obavezi prema zajmodavcu da mu vrati istu količinu stvari, iste vrste i istog kval i t et a j er se
uzi ma da vr st a ni kada ne propada. Da bi zaj mopr i mac post ao vl asni k st var i pot r ebno j e da zaj modavac
bude vl asni k pozaj ml j ene st var i u moment u nj ene pr edaj e, j er akt om pr edaj e zaj mopr i mac post aj e
nj en vl asni k. Ako se zaj am shvat i kao r eal an ugovor , onda zaj modavac mor a bi l i vl asni k pr edmet a
zajma u momentu zaključenja ugovora, jer se ugovor zaključuje predajom stvari. Prema tome,
konsensualni karakter ugovora o zajmu dopušta njegovo zaključenje i u slučaju kada zajmodavac nije
vl asni k pr edmet a zaj ma u moment u nast anka ugovor a, a pi t anj e i zvr šenj a ovog ugovor a zavi si od t oga
da li će zajmodavac steći svojinu na predmetu zajma u trenutku predaje, odn. ako nije u stanju da
i zvr ši pr edaj u pr edmet a zaj ma može post at i dužni k naknade št et e koj u j e zaj mopr i mac usl ed t oga
pr et r peo.
2. Rok.
Obaveze stranaka iz ugovora o zajmu su takve da se prostiru samo na određeno vreme. Zajmodavac se
obavezuje da preda određenu količinu zamenljivih stvari, ali je potrebno znati u kom vremenu on tu
svoj u obavezu mora da izvrši. S druge strane, zajmoprimac se obavezuje da izvrši povraćaj iste količine

stvari, iste vrste i istog kvaliteta posle proteka određenog vremena. Kada je reč o obavezi zajmodavca
da preda obećane stvari, obaveza o kojoj se može govoriti samo kada se zaj am shvat i kao konsensual an
ugovor , pr avi l o j e da t u obavezu t r eba da i zvr ši u ugovor eno vr eme. Same st r anke t o vreme mogu da
odrede na razne načine. Moguće je ugovoriti jedan rok u kome će zajmodavac biti dužan da potpuno
i zvr ši svoj u obavezu odn. da izvrši predaju cele količine pozajmljenih stvari, a moguće je ugovoriti
i zvr šenj e obaveze zaj modavca u poj edi ni m r at ama, t ako da se za svaku r at u pr edvi di poseban r ok.
Ukoliko stranke nisu uopšte predvidele rok za ispunjenje zajmodavčeve obaveze, pravil o j e da
zajmodavac mora ispuniti obaveze kada to zajmoprimac zatraži. On to može učiniti u svako vreme
samo ne u nevreme. To pravo zajmoprimca da zahteva predaju određenih stvari ne može biti vremenski
neograničeno, jer bi to bilo protivno načelu pravne si gur nost i . Ono, pr ema ZOO, zast ar eva za 3 r neseca
od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom slučaju za godinu dana od zaključenja ugovora. Obaveza
zajmoprimca da vrati zajmodavcu istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta, takođe je vremenski
opr edel j ena. Pr avi l o j e i ovde da j e zaj mopr i mac dužan da i zvr ši svoj u obavezu u ugovor enom roku t j .
u onom roku koji je određen saglasnošću volja samih stranaka na jedan od uobičajenih i pravno
dopuštenih načina. Ukoliko strartke nisu izričito ugovorile rok za povraćaj predmeta zajma, on se
utvrđuje prema relevantnim okolnostima konkretnog ugovora, npr. prema prirodi i svrsi posla. Prema
ZOO zajmoprimac je dužan da vrati zajam po isteku primerenog roka počev od zajmodavčevog traženja
da mu se zaj am vr at i , a koji ne može biti kraći od 2 meseca.
3. Kamat a.
U slučaju kada je ugovor o zajmu teretan dužnik se obavezuje da za koristi koje od zajmodavca prima
pr uži i zvesnu naknadu. Ta naknada se zove kamat a i l i i nt er es. U st var i , pod ovi m nazi vom se
pr venst veno podr azumeva određena suma novca koju zajmoprimac duguje zajmodavcu na ime naknade
za ustupljenu mu količinu zamenljivih stvari, a najčešće novca. Istim nazivom može biti obuhvaćena i
naknada u dr ugi m zamenl j i vi m st var i ma, a ne samu u novcu, t ako da se pod kamat om i l i i nt er esom
shvata sve ono što zajmoprimac daje preko količine, kvaliteta ili roda stvari koju je primio, bez obzira
da li je zajam u gotovom novcu ili u drugim zamenljivim stvarima. Kamata se u građanskopravnom
pr omet u može zaht evat i samo ako j ebi l a ugovor ena, dok u ugovor i ma u pr i vr edi zaj mopr i mac duguj e
kamat u i ako ona ni j e ugovor ena.
Od ugovorne kamate treba razlikovati zakonsku kamatu koju duguje svaki dužnik novčane obaveze kada
padne u docnju. Poverilac, u takvom slučaju, ima pravo na određenu zakonsku kamat u, bez obzi r a da l i
j e usl ed dužni kove docnj e pr et r peo kakvu št et u. Zakonska kamat a se j avl j a kao sankci j a za
neblagovremeno ispunjenje svake novčane obaveze, a ne samo obaveze iz ugovora o zajmu. Ugovorna
kamat a, napr ot i v, ni j e sankci j a za neblagovremeno ispunjenje obaveze, već naknada koju na osnovu
saglasnosti volja, zajmoprimac duguje zajmodavcu što mu je ovaj predao određenu količinu
zamenl j i vi h st var i odn. št o j e na pr i ml j eni m st var i ma zaj mopr i mac st ekao pr avo r aspol aganj a, odnosno
pr avo svoj i ne.
Pitanje naplaćivanja kamate bilo je raspravljano i regulisano na razičite načine u raznim epohama.
Krajnje tačke u toj evoluciji predstavljaju potpuna sloboda i potpuna zabrana u naplati kamate.