Naziv originala

:
Faslu-1-hitabi.fi-z-zuhdi ve-r-rekaiki ve-1-adabi

Naslov prijevoda:
Povratak u Džennet

Autor: Muhammed Nasirudin el-Uvejd
1418.

Objavljeno: god. po H.

Moham med Nasirudin el-Uvej d

v

POVRATAK U DZENNET
Preveo: Abdusa med Nas uf Buša tlić

Zenica, 1433./2012.

SADRZAJ
PREDGOVOR . . . .
. .. ..

..,

. . . ..

.

. .. .

.

.. . . .

.

... . . . ..

.

.... .

. . . ..
. ..
.

. . .. . ..

.

. .. .. . . ..

.

........

. . . . . 12
.. .

.

...

.

SU ŠTINA DUN . J ALUKA

. . ... . .....

..
.

..... . ... . ...

.

. . ... . . . ......

..

.......... . .... ... .

. .. . . . .

15

DUNJALUK JE GOSPODAR ONOME KO MU SE POKORA V A, A SLUGA ONOME KO GA ZANEMARI .

Prolazni i varljivi užitak . .. . . . .. Pretjerana ljubav prema dunjaluku izvor je grijeha . . Pokuđenost dunjaluka . .. . Skupine ljudi u odnosu na dunja luk . . . .
............... ... ....... ..... ........... . .............
. ..

........ . ..... . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . ........ . ..

..... .

..

. .................. . .. . . . .

............ ........................... .. ......

. ......... ...... . ............................

.

............. . . ....................... ........ ...

.

.

.

.

16
20

..

.

16 19

..............................

.... .... ........... . ................ .........

.

.

22

VRIJEDNOST VREMENA U ISLAMU

............... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

. . ... . ....

25

Život moga u mmeta je između šezdeset i sedamdeset godina . 27 Zaustavi sunce da ne zalazi pa ćemo razgovarati . . . .. .. 28 Odmor i uživanje u dozvoljenim stvarima nije gubljenje vremena . 29 Skupine ljudi u pogledu iskorištavanja vremena............................................................. 30 Dunjalučki život je sadržan u tri dana............................................................................. 3 1 Organiziraj i iskoristi slobodno vrijeme . . . 32 Radi prije nego ti smrt prekine svaku nadu . ... .. .. . . 32 Ako dušu ne zaposliš dobrom, ona će tebe zaposliti zlom . . . 33 Primjeri iskorištavanja vremena . .. 34 Hamad ibn Seleme . . . . 35 Ibn Džerir et- Taberi .. . . . 35 Ebu Hat im er- Razi i njegov sin Abdurrahman . . . . .. . 36 Sa'lebe en- Nahvi Ahmed ibn Jahja ei-Bagdadi . . . . .. . .. 36 Ibn Akil ei-Hanbeli . 37 lbnu-1-Dževzi . . . .. . .. . . . . . ... .. . 37 Ibn Tejmijja 38 Imam Es- Sujuti . .. . 39 Džemaludin el- Kasimi .... . . . . .. . . 40 Hatib ei-Bagdadi ............................................................................................................. 40 . 40 Fahrudin er- Razi . .. . .
............... . .... . ..... . . . . . ... . .... . ............... .. . . . . .. . .. . ...... . .

KOD ŽIVIH IMA NAJVIŠE NEMARA, A KOD MRTVI H NAJVIŠE KAJANJA . . ..

26

.. ...............

. . ............. ........... . ....... . ...... . ...........

...... .

. . ..... .. ........ .................. . . . ........ . .... ....................

........ .................... . .. . ..

.

.............

.......

.. . .

.

.

. .. .

.............................. ...... .

............................. ......... ....... . ............................. ....... .

.................... . ....... ....... . ............................... .......................... ...... . . .

.................

.......... ........ ........... . .. ..... .. .................................. . . . . . ... .

............... . ........ .. .................. ... .....

.. ...

...... .. .......... .... .

.

..

. .

.........................

.................

......... . ... . ............................................... . ........ . ................

. .. . .............

.

..

. ........

........... .... .. ... ....... .....

................... . ..... ..

... .. . .

.............. ............................................. ... . .. . . ..................................................

........ . . . . . . . . . . .................................... . . .. ...... . ..........................................

.

....... .......... ....... ............ .....

.

. . ................................ ......... ..

..................... ....... . ................ . ........... . ...................................... ......

.

ET-TEZKIJJE- ČI ŠĆENJE DU Š E .

. . . . . . . . . . . . . . ........ . .

.. .
. ..

... . ...

.. .
.

... .

. . 41
.. ...

Šta znači tezkijjet? . . . Važnost čišćenja duše i moralnog usavršavanja Kako očistiti dušu? . .. . . .
..
.

SPAŠEN JE ONAJ KO DUŠU SVOJU OČISTI

. . . ...... . . . . . . .. .. . . . .......... .

..... . . ......... .............................................. .... .......... . . ........ .. ..........

. .

.

.

. . 42
..

...... . ........ . ................................ .

.

.... ........................... ........ ............... . . . . . .................. . . . . . ....... ....

. .

..

.

43

. ..........

.

45 46

5

ET-TAKVA - BOGOBOJAZNOST . . . . . . . . . . . .
. . . . .

.....

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
. . . .

.

.

.

.

..

.

.

Značenja takvaluka u Kur'anu Allahova oporuka i oporuka svih poslanika Bogobojazni su Allahove evlije . Plodovi bogobojaznosti . Osobine bogobojaznih . ..
. ......

VATRU SMUTNJE GASITE BOGOBOJAZNOŠĆU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
. . . .
.. . .

.

. . . . . . ..................... . . .

. ..

. . ....... . . . .

.

............................... .... ..

.

. . 51
.

........ . . . . . . . . . .. . ...... .... . . . ..................

......... . ........ . ... . . . . . . . . . ....... .

.

. . . .. . .
. ...

.

. . . . ..........

53

. . . .... . . .. .

. .
.

. ..............

55 55 57

..........

.

. .................... . ..... . .. . .

. . . . ......... . ..... ......... ....

.

.

. . . . . ...............

....

....

. . . . . .............. ................... . . . . . . . . . ........................... ......... ... . .

.

.

ES-SIDK - ISTINOLJUBIVOST . . . . . . . . . .
.
. .

......

.

....

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
. .

.

.

.

.

. .

.

.

.

Šta je to sidk? . . . Budite s onima koji su istinoljubivi . . . Odlika Allahovih poslanika .. ... . Istinoljubivost u riječima, djelima i namjerama Zabranjena istinoljubivost .. Odgajanje djece na istinoljubivosti . ..
.... . . ...

KO M I GARANTIRA I STINOLJUBIVOST, JA MU GAR.ANTIRAM DŽENNET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. .
. .. .

....

. . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
. .

.

.

.

....

.

. . . . . .. . . ................. .

...

.

.... . ..... .

.

....................... .... . . . . . . ..

.

.

.

...

.

.

. . . ......... .......

.

60 63 64 65

..... . . ... . ..... . .

.... .. . .. . .. .

. ..

...... . . . . ................. .......... . . .

.

.

. 61

..... . ..

......

........

. . . . .....................

.. .

. . . .... .

. .
. ..

.... . . ... . . .

. ...........

. . . ................ . .. . .... . .

.

. . . ...

.... . . . ...................

.........

. ........

.....

.......... . ................. . .

. .

. . ..... . . . .......... ... ... . ... . . . .

.

.

.

. 65

........................

. . . . ....... . .... . ................................. ...

.

EL-ISTl KAMA - USTRA . J NOST U VJERI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
.
. .

.

.

..

Osijedila ga sura Hud i njene sestre Boj se Allaha javno i tajno Kako biti ustrajan na Pravom putu? Ispravnost vjerovanja i snaga ubjeđenja. Iskrenost u vjeri i slijeđenje sunneta Samoobračun . . . Dova Znakovi nedosljednosti u vjeri .. Licemjerstvo, laž i kršenje obećanja . . . Pogrešno razumijevanje harama . Loš ahlak . . . Oholost . .. Slatki plodovi istikameta . .
. . . . .... ......... . . . . . . ... .
.

POTVRDA RIJEČI DOBRIM DJEL I MA . . . . . . . . . . . . . .
. . .

..

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

....

.. .
.

....

..

..

. 68
69 70 71 71 71 72 72 72 73

................ . . . . . .

..

..............

.

..... ................ ... .....

.

..

.... . . . .

.

. . . . . . .......................... . .... ... ... . . . . . . .

.

.

.

.

. . ..........................

...

....

..

...

....................... . . . ......... . ............................ ........ . . . . . . . .. . .... . . . . . . . . . . . ......

.

.

. .

....

.

....
.

. . . . . ....

.

.

.... ..

.

. .... . . . . .........

.............. . .

. .

. ....

.

... . . . ....

..

.

.

. . . . . . . ..................... . ....... . ..

. 71
.
.

. . . ........... .......... . ........ .

.

..

.

. ......

.

........................... .. . .....

. ..

........................... . . . . ...... . . . . . . . ...................... .......... ..... . . . . . . . ........................ . . . . .. . .. . . . . . . .

.. . .......

........ . .. ........................... . .... . . . . . .......

..

. .

. . ...

............

.

.

.....

..

....... ............... . ... . . . . . . . . ........... . ....... . . . . . ........

................. . ....

......... . ... ..... ....

....

. . .. . . . . . . . . . ........... . ....... . . ....

. . . ........... ....... .

....

.

.

.... ............................. . . . . ...

. .. . .

. .................... . ....... . . ..... ............ . . ... .....

.

.

. .. .
.

. .... . . .. .... . . . . . . . . ........ .... .

.

..
.
.

....... . .

. 73

..

. . . . . . . .......... . ..................... . . . .. . .

.
.

. . 74 . 75
..

. . . . . . ..... .... ... ....... ...

.

.

... . .

.

........... .......................... . . . . . . . .

...

...

...

ES-SABR - STRP L . J I VOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
.
.

.

.

..

.

.

.

.

.

.

.

..

.

..

..

.

.

Vrste strpljivosti .. .. . .. .. . . .. ... . . ... 78 Strpljivost na iskušenjima .. . .. .. . . . . . . . 79 Dunjalučki dani su dani strpljivosti................................................................................. 80 Vrijednost strpljivosti . . . ... . . . 82 Muhammed. sallallahu alejhi ve se! lem, o strpljivosti . .. .. .. 83 Zaista poslije teškoće dolazi olakšanje ... . 85 Kategorije ljudi u odnosu na strpljivost . . .. .. . 85 Stepeni strp lj"i vosti . 86 Odricanjem i vježbom do strpljivosti . . . . . . 88 Putevi strpljivosti . . .. .. . . .. . 89 Prepreke na putu strpljivosti .. . . . . . .. . 91
......... ...
.

STRPLJIVI ĆE BEZ RAČUNA BITI NAGRAĐENI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
.. . . . . . . . . . . . . . ........... . ...... . ... ...
.

........... ................. . . .... .

...

.

.

.

........ .

. ....... .....

.

..... .

. . ..

. . . . . . . . .... ............... ....... . . . ..

.

..

. . . . . . ..... . . .

..

..

.

.

..

. ..... . .

....... . . . . . ..... . . . . . ............ . ....... . . . . . . ...............

..............

...

..

. .

. . .....

.

..

. . .. ..........

....

.......................... . .............

.

. . . . . . . . . . .. ............. ..

.

. . . ..... ..................... . .........

................ . ........ . .

. . . ..... . . . . . . . . . . ............. . ............. . .

. ..... . .

. . . . .... . . . . . . . . .......................... . . . . . . . .

................ .. ....

. .

... .... . . . . ............. . . . . . . ... . .. ... . ....... .

... ..................... . .

..

..

..

.

.

...

.

. . . . . . . . . . . . . . . . ............ . .. . .... ................ ... .
..

...... . .

.

. . . . . . ............... . . . . . . ..... . .

....

.. . . . . ..... ..... . . . ....... ...

.

......

6

ET-TEVEKKUL - POUZDANJE U ALLAHA ................. . . ... ..... .... 93
. .

.

.

Suština pouzdanja u Allaha . . . .. .... , ..................................................... 95 Bez spoznaje Allahovih svojstava savršenstva nema istinskog tevekkula 96· Vrijednost tevekkula . . . . . . . ... .. . ... 98 Šta misliš o dvojici s kojima je Allah treći . . .. . . .. .. . .. .. 100
. . . .

KO SE U ALLAHA POUZDA, ON MU JE DOVOLJAN . . . . . ..... ....... 94
............... . ..... . .. ...... ......................

.. .... . . . ........................................... ... . ..... .

.

. ...... . .

. ..

............

. . .

.

.................

. ...

..

.

.

.............. .. ... . ....

E Š- ŠUKR - ZAHVALNOST ALLAHU NA BLAGO DA TIMA ... .. l O l
.

Zahvalnost se izražava srcem, riječima i djelom........................................................... l 02 Vrijednosti i koristi zahvalnosti .................................................................................... l 04 Primjeri zahvalnosti ...................................................................................................... l05 Kako biti zahvalan Allahov rob? . . . 107
.

TRUDITE SE I BUDITE ZAHVALNI, O ČELJADI DAVUDOVA! . 102

........ . ............. . .............. . ........................ . .

.

.. . . .. .........

EL-ISAR - VEL I KODU Š NOST ........... . . . . . . . . ........ ........... . . . . . . . . . . ... .... l 09
.
.

.. ... .... . . . Vrste velikodušnosti. .. . EI-Džudu - darežljivost i njeni stepeni . . . .. . . . Primjeri nesebičnosti i velikodušnosti . . .. . . . . Davanje prednosti bratu muslimanu i po cijenu života . .. . Allah se divi vašem sinoćnjem postupku . .. .. . . .. ... To je pravi profit! ... . . . . . . . . Kako dostići stepen velikodušnosti i darežljivosti? . . . .....
. .......... . .. .. . . . .. .................. ..
.

I VIŠE VOLE NJIMA NEGO SEBI, MADA IM JE I SAMIMA POTREBNO .... .... ..... . . . .. . . ......... ..... . . .. . . . . . ................ . . .... . . ........... l l O . . . . . . .. liO Svojstvo putnika ka Allahu .
.
.

.

..

..

.

.

.

.

.

.

........ ...... ................. . . ..... ............ ... . .. . .............

.................. .

.

.

. ..

..

.. ................. . .......... . ...
. ..

112 112 114 115 115
l J6

.................

.

...... . ..... .............. .

.. . ......... ..

.. . . .

. ..................... . ...

......... ..

. .. ..... ...... ...........

.... . ............... . .... . . .

.. .. . ............

......... . ... . ....... .....................

..

. ...

.

.

........

.

........ . . . . . ............................

.... ... . ... . . . ........... .................... .........

............... .. .............................

.

117

Vrste amb-icija . . Ashabi i uzvišene težnje Kako do uzvišenih težnji? Opasnosti na putu uzvišenih težnji .
. .. . ..... . . . . . .
. ....

NE GLEDAJ U LJUD SKE . RIJEČI, VEĆ
............ .
.

ULUVVU-L�HIMMF>-:iJ,lVIŠENE TEŽNJE I AMBICIJE .. ........ 1 19
.

U NJIHOVE AMBICIJE . . . 1 20
.
. .......

............ . .. . ..... . .......................... . ....... . . . . .... ... . . .

.... . . ...... . ................... . ... . .. .......... ......................... . . ... ...........

. . ................

. ..

............ . . . . . . . . . . .

. .. . . . .
. . ..

.

.............. .

.

...... . ... .

.

........... ..

. . . . . . ... ... . .. . . ... .
.

.

.

........

J 20

122 J24
J 25

.

. . . . . ... .

...............

.... .................

EL-HAJ A' STI D . . ................. . . . . . . .................. . . . . . . . . ........ .... . . .... 1 27
-

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Ako se ne stidiš, radi šta god hoćeš . . Svaka vjera ima svoj moral a moral islama je stid Vrste stida Primjeri stida . . .
.

KO NEMA STIDA NEMA NI IMANA . . . . ....... .............. . .... .. .. . .... l 28
.
.

................. . .

.

................ ........... . . . .......... ... . ... . . . . .

. . . .......... . . .. ........ .............. .... .

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

. . . 128 . 130
. .

...... .

. ............................ ...................... . . . . . . . . . . . . . ...... ................................. . . . ...........

... . . . . . . . . . .

.

. . . ......................... . . ......

.

................. . .......... ... . ............. .

.

. .. .. ..
. .

131 133

. ..

EL-HAVF- STRAH OD ALLAHOVE KAZNE . . . . . . ................... . . .... 1 3 5

Pravi vjernici su oni čija se srca strahom ispune kad se Allah spomene . . .. J37 Stepeni straha . 139 Primjeri straha kod ashaba . . . . .. . . . . . . 140 Koristi straha od Allaha . . . . . . . 141
. . .
.

IZMEĐU STRAHA O D ALLAHOVE KAZNE I NADE U NJEGOVU MILOST ......... . . . . . . ...... . .......... . . . . . . . . ........... 136
. . . . ......... . .......
..

.. . .... . ........... . ...... . ... . . . . .

. ............... .

.. . .............................................. ..........

................ .. .. . ....

.

...

....... . . . . . . . . . . . . . ..... .

. . ..... . ... .. . . .. . .......

. .... .

......... ... . .... . . ...... .................... ............... . . ...... .... ...........

7

ER-RED Ž A' - NADA U ALLAHOVU MILOST

. . . .. .. . .. . . . . . . . .. . . . . . .. . . . .

l43 1 44
145 146 148 1 49

Allah vjernicima na dunjaluku pokriva grijehe, a na ahiretu će ih oprostiti Razlika između nade i želje . . . .. . Lijek za dvije vrste ljudi . . . .. . . ..... Koristi nade
. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . ....... . . . . . .......... . . . . . . . . . . . ..... . . .

ALLAHOVA MILOST JE PRETEKLA NJEGOVU SRDŽBU

...........

..... . . . . . .

.

..

....

. . . . . . . ..... .......... . . . . ... . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

.

. .. . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

. . . ............ . ....... . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . .. . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . ... . . .....

EL-MUHASEBA - SAM OOBRA Č UN

............................ ..... . . . .. . . . .. . . . .

15 1
1 52
. 152 153 155 157 1 58 1 59

Kur'an podstiče na samoobračun.. . . . . . Važnost samoobračuna Istinski vjernik je u svojim očima malehan .. Vrste muhasebe ... . . Kako vršiti samoobračun? . . . . . Ko zapostavi samoobračun sam sebe odvodi u propast .
. . . . . . .... .... . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... . . . .. . .... ........... . . . .

PREISPITAJ SE PRIJE DANA KADA ĆEŠ BITI PITAN ZA SVOJA DJELA
.

............... . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . ..... . .

. . . ................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . ..

.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

..
.

. . . . . .

.

. ..

.

. . .

. . .
..

.. . . . . . . . . . . . . .

....

. . . . .

.. .

. . . .

. .
. . . .

. . . . . . .. . . . .. . .. . . . . . . . ....

. . . . . .. . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . .

.....

. ....
. . .

.. . . .

.

. . . . . . . . . . ....

.

. . ........ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

.....

.

... . . .

..
.

. . ..

. . . . . . . . . . . .

. .
. .

. . .

.

. . . . . .. . . .

..

....

.

. . . . . .. . .

DOBAR I LO Š ZAVR ŠETAK

. . . .. .. .. .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . .. ....

1 61
l 62

Putevi lijepog završetka Nagovještaji dobrog završetka Primjeri lijepog završetka Uzroci lošeg završetka . Primjeri lošeg završetka
...

I NEKA SE ZATO NATJEČU ONI KOJI HOĆE DA SE NATJEČU . 1 62
. . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . .

.

. . . . . . .. . . . .

. .

. . . . . . .

. .

...

.

.....

.. .

....

..

. . . . .. . .

. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .

.

...... . . . . .

.

. . . . . . . . . . ...

.

. . . . . . ......

.

. . . . .. . . . . . .. . .

1 63

.. . . . . . . . . ........ . . . . . . . . . . . . .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

.

. .. .

.

. . . . . .. . . . . . . . . . ... .

l66

. . . . . . ... . . .. . . . . . .. . ... . . . . . . . . . . . . .

....

.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

.....

.

.....

..
.

. .

l 67

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .

.

.. . . . .

. ..

....

..

.... . . . . .

.

. . .

.

. ..... . . . . .. . . . . . . . . . . .

1 67

ET-TEVBA - P OKAJANJE

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . .. . ... ...................... . . . ....

171

Ljudski je griješiti, ali je šejtanski ustrajavati u grijehu. . . . .... 1 73 Vrata tevbe su otvorena, a gdje su pokajnici . . . . . . . 174 Ne odgađ<�i tevbu .. . . 175 Razlika između brisanja (fek(ira) i oprosta (magfirela) grijeha 1 76 Želim se pokajati, ali kako? . . . . . . ... 1 77 Uvjeti za ispravnost tevbe ............................... : ............................................................. 1 79 Kako ćeš znati da li ti je Allah primio tevbu? . . . .. . . 1 80
. . . . .. . . . . . . .............. . ... . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . ...... . . . . . .. . . . . . . . .. . .. .. . . . ... ...... . . ... . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . ........... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ... . . .... . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . ... . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. ... ........ . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . .. . . . . . ..... . . . . . . . ... .. . ... . . . . . . .

SVI LJUDI SU GRJEŠNICI A NAJBOLJI G RJEŠNICI SU ONI KOJI SE KAJU

1 72

EL-M EVT - SMRT

. . . .. .. .. ...... ....... . . . . ......... . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181

Svako živo biće će smrt okusiti .. .. 1 83 Vjesnici smrti . . . .. . .. .. . .. .. . .... .. 1 84 Smrtne muke ... ... . . ..... . . . . .. . 1 85 Smrt je odmor za vjernika, a kazna za nevjernika . . . ... . . ....... . . . 185 Sjećanje na smi·t . .. . . . . . . . ... .. ... . .. .. .. . 186 Kako se pripremiti za smrt? . .. ...................................................................................... 188
. . .. . . .. .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .... . . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . . . . . . . . .. . .. . . . . . . .. . . . .. . .. . . . . .. ... . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . .. . . . ........ .. . ........ . . . .... . . . . . . .. . .. . . . .. . . . . . . . . . ....... . . . . . . .. . . . . . . . . . . ... . . .. . .... . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . ....... .. . . . .. . .. . .. . . . . . ... . . . . . . . . . . .. .... . . . . . .. .... . . .... . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . .. . . . . . . . .

SJEĆAJTE SE ONOGA ŠTO ĆE VAM PREKI NUTI DUNJALUČKE UŽITKE

182

8

Ž I VOT U KABURU

.............................................................................

19 1

Prva ahirctska stanica................................................................ ....................... ... ...... 1 92 Šta je to berzah? . .................. .. .... ....... ....... .... .................. ........ ......................... . .. 1 93 Mjesto ljudskih duša dok su u berzehu .. .... . ............ .............................. .. ... . .......... 1 94 Ispitivanje u kaburu.. ... . .. . . . ... .. . .... ... ... . ........................... ......................... 1 95 Kaburski azab..... ................................ ......... . ... . .. .... .... ... ... ............ . . . . ........ 1 97 Uzroci kaburskog azaba....................................... .......................................... ..... .. .. .... 198 Tijela su im propala, ali su ostale vijesti o njima ..................................... ........... .. ..... 1 99 . SUDNJI DAN ....... ... . .... . ........ ... ..... .... . ................ ..... .............. .... .. 20 l
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

KUĆA U

KOJOJ NEMA RAZL I KE

IZMEĐU NOĆI I

D AN A ........... 192

Strahote Sudnjeg dana........ .. .. ................... .... ........ ......................... ............... .. .... 202 G1ješnici će se tog Dana gušiti u znoju......... .............................. ...... ........... .... .. . ... 204 Postavljanje vage ... . ......... . .......... . .......... . ..... .................................... ..... ...... .... .. . 204 Podjela knjiga.. . .. ................................................... ........... ........... ..... ........ ...... . .... . 206 Obračun (hisab) ................................ ... ...... ... ........ ................................................... 206 t- u ���� . ;t �1.J��·��::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: ;�� Veliki šefa'at..... .. ... .......... ...... ......... ......... .......... ........ ....... ... . ........ ... .. .. ..... .. 209
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

DAN KOJI ĆE BITI TEŽAK N E B ES I MA I ZEMLJI .......................... 202

D ŽENNET

.............................................................................................

211

KOLIKO NE BESA T ZEMIJA. .... . . .......... .... ............ .. ..... .. ... . ......... ...................... 212 Put do Dženneta je popločan teškoćama i iskušenjima................... ...... ............ ......... 212 Džennetske blagodati ......................................................... . ....................................... 213 lbnu-1-Kajjim o Džennetu .............................. ................. ... ......... .................. ............ 215 Da li je Džennet već stvoren?.............................. ..... ... ... ............................... ........... 217 Gdje se nalazi Džennet? ................................................................................................ 21 9 Najniži i najviši stepen u Džennetu....................... ............................. ............... ......... 219 Šehidima i učačima Kur'ana pripadaju visoki stepeni u Džennetu . . .. ...... ...... ... ... .. 220 EJ-Vesile je najveći stepen u Džennetu...... .......... .............................. .... ... . .. ..... .... 220 Gospodaru moj, sagradi mi kod Sebe kuću u Džennetu.. .. .. . ... ............ . . ..... . .. 221 Džennetske kapije i čuvari .......................... . . .. .... ... ......... . ........ .. . .... ... ...... .. 223 Skupina koja će prva ući u Džennet.............. .. .. .. .... . . ... . ....... . .. . . .. ...... ...... 226 Skupina koja će ući u Džennet bez polaganja računa . ..... ... .. . .... . ........ .. . . .... 226 Džennetske građevine i odaje . .. ...... ..... ...... . ................................... ... . .... .. .. ...... 227 Džennetlije će prepoznati svoje kuće u Džennetu... .......................... ..... ... . ... .. .. ... 228 Džennetske pijace ........................ ..... ....... ............... ...................................... ........... 229 Džennetska stabla............................................. ... ... .. ....................... ....................... . 229 Džennetski proglas....................................... ....... ... .......... . .... ... . . ........ .... . .... 229 Savršen izgled i savršen ahlak......... .... .......... .................................................. .... . .. 230 Toga dana će neka lica blistava biti u Gospodara svoga će gledati.................. ............ 23l Rijeka Kevser ...... ... ........................................ ............... ... ........ .. .... ......... ... ..... 232 Hrana i piće stanovnika Dženneta................ . ...... .. ... . . ...... ...... ........ ... ............ 233 Posuđe stanovnika Dženneta. ................. .. ....................... ... ......... ... ... . . ..... . . 234 Odjeća stanovnika Dženneta................................................. .................................. . . 235 Džennetska postelja i jahalice ........ ................. .... . ... . ........ ........... .... ........ .......... 235 Džcnnetska posluga............... .................... .... . . . ... ....... . ..... ................................. . 236 Džennetske ljepotice .. ...... . . . ......... ... . . .... ... . ....... ........................... ..... .... . . . 236 Viđenja Allaha je najveća blagodat u Džennetu . . .. ........ .. . .. ...... .. ........ . ........ 238
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

POŽURITE K DŽ:ENNETU KOJ I JE PROSlRAN

9

D Ž EHENNEM

. . . . .. .. . . .

.

...........

.

.... . . . . . . . .

.

...................... . . . . . . . . .. .. . .

.

.......

..

...

24 1

Primjeri straha od Džehennema .................................................................................... 243 Uzroci patnje u Džehennemu ........................................................................................ 244 Imena Džehennema....................................................................................................... 245 Opis Džehennema . .. . . . . . .. . . . . 247 Džehennemski slojevi i kapije . . .. .. . . 248 Džehennemsko kamenje, zmije i akrepi . . . . .. .... 249 Lanci i okovi 250 Džehennem ske iskre ..................................................................................................... 250 Vrućina i hladnoća džehennemska . .. . . . . 251 Raspaljivanje Džehennema ........................................................................................... 252 Džehennemski bijes i huka . . . . .. . . . . 253 Hrana i piće stanovnika Džehennema je vatra . . . . .. . 253 Piće stanovnika Džehennema .. .. . . 254 Odjeća stanovnika Džehennema ................................................................................... 255 Postelja stanovnika Džehennema .................................................................................. 257 Veličina stanovnika Džehennema i ružnoća njihovih izgleda . . . . . . . 257
. . ..................... . .. ... . ..... ........... ... . .... ...... .................... ......... . . . . .. . . . . . ........... . . . . . . . . . . . . . . ..... . . . . . . . . . . ..................... ...... .... ..... ......................... . .... . .......... ....... . . . ...... . .. . . . . ........... ................... . . . . . . . . . . . .... .............................................. ............... ......... .............................. . . . ...... .... . . . . ....... .......... .... . . . .. ...... . . . . ........ ... . .................. . . . .......... ......... . . . . . . ... .. ..... ........... ........ .... ....... . . . . ............ .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........... . ... . . . . . . . . ..... ............. ....... .............. . . . . ..... ...... . . . . . . . .. . .......

ČUVAJTE SE V ATRE ČIJE ĆE GORIVO B ITI LJUDI I KAMENJE. . 242

I Z RECENZIJE
LITERATURA

..

. .

. . .. .. .. .

.

...

.

....................... . . . . .. . . . . . ... .....................

. ..
.

.. . . . .

260 262

. . . .. .. .. .. . . ...... .....

.. . .
.. ..

...

.

...

. . . . ..
. . . .

....

. .
.

........ ...

.

.

.. . . .. . .

. . .
. ..

....

lO

ll

PREDGOVOR
oš tovani čitaoci, pred vama je prijevod knjig� uglednog i sln m s kog uče1\jaka i daije . Muhammeda Nasiruclina el-{ Jvejda. s pomalo in t rigant nim naslovom. l'm·rutak u D:fennef. Naime. pošto njegovo originalno djelo nije objavljeno pod gornjim naslovom. duž.ni smo vam objasniti ra7.log zašto smo se odluči li baš za ovaj naslov koj i se. ni doslovnim prcvoden_i�m. n ni odredeni m jezičkim odst upa nj i m a i pl\�\ odenjem u duhu bosanskog jezika. ne mo že izvesti iz o ri gi na l n og naslova kn j i g e . Ovo posebno napominjemo zbog čitatelja koji poznaju arapski jc7.ik i koji hi iz nekih razloga mo7.da htjeli konsultirati ovo djelo u izvornom obliku. na arapskom j ezi ku , �1li bi ga uzalud tražili. jer takvo djelo od spomenutog autora jednostavno ne postnji. O čemu se onda radi?
Knji ga f'ovmtak 11 Dže nnet zapravo je izbor tema iz, uvj e t n o rečen l), enciklopedije (el-mc\'.I'Uu ) ili obimne zbirke predavanja sabranih u o s a m tomova. pod naslovom Fas/u-1-hitahi fi-z-zuhdi ve-r-rekaiki ve-1-adabi Zavr.�na riječ o asketizmu, pobožnosti i l udskom pona.funju. a koj a je j pro fesor El-U vej d držao n i z godina na Islamskom fakultetu u Džeddi.
'

P

I z te obi mne građe koja tretira klj uč ne teme o lj udskom životu i nj egovom poimanju kroz prizmu i slama, odabra l i smo one teme koje, po našem mi šlj et�i u, č i ne j ednu zaokruženu cjelinu i koje su sasvim dovolj ne da objasne glavne etape lj udskog života i da ukažu na put koj i vodi do i stinske sreće i napretka u dunj al učkoj etapi ži vota, i koj i, u poslj ednjoj etapi , na ahiretu, s igurno vodi do c i lj a koj em teže svi vj erni c i , a to su džennetsk i perivoj i kao konačno odredi šte, prebival i šte i mj esto ostvarenj a potpunog i vj ečnog smiraj a lj udske duše.

Zašto onda naslov Povratak l l Džennet, a ne recimo "Put do Dženneta''? Ovaj. naslov je zapravo aluzija na jedan od m�jsudbonosnij i h i n�jdrarnatičnijih dogad�ja i mom e nata u životu čovjeka uopće, a to je protjerivanje naših praroditelja, Adema i Havve iz Dženneta, i nji hovo spuštanje na Zemlju. na kojoj je nj ima i nam a, kao nj i hovim potomcima, suđeno da se rađamo, živimo i umiremo, i na kojoj nam se, kroz pokornost našem M ilostivom Stvoritelju, Allahu, dž.š .. i slij eđenje upute koju On objavlj uje. pruž.a mogućnost povratka u prvotnu kuću Adema i Have, u Džennet, a zatim vječnog ostanka u njoj bez straha od novog pro�jerivanja i spuštanja u nizine zemnog svijeta. I li, pak
12

( sačuvao nas Allah od toga), ukoliko ne budemo slijedil i Allahovu uputu, mogućnost još većeg pada i završetka u najdublj im provalijama džehennemskog bezdana i kušanje vječnog poniženja i patt�e. Pošto je intencija islamskog učenja, ali i želja ljudske duše. ovo prvo, �j . dosezanje džetmetskih visina i vječnog užitka, mi smo odabrali ovaj intrigantni . a l i u isto vrijeme i inspirativni naslov Povratak u Džennet.
Zbog sv e ga rečenog. smatramo da je p o t re b n o da sc i u u v o d n i m napomemma. makar ukra t ko, osvrn e m o na ž i v o t n e etape čovj eka i da ti m e u vedemo č i t ao c e u ovo i zn i m n o b i tno štivo.

Naime, po i s l am skom ub:nj u , svaki čovjek pro l azi k roz pet l'a za i l i etapa u svom životu. Prva etapa odnosi se na život u e:::e lu. u s v ij e t u d uša, k oj e su č e ka l e d a se sp oj e sa s v oj i m t ij e l i m a , a od k oj i h j e A l l a h . d ž. š . , tada u zeo zavj e t spomenut u sljedećem k u r' anskom a j c t u : l kad je (7o.,podur tvoj iz kiL'tni A demo vih s in o wt i: 1•eo potomsf i'O nj i h o ro i zatražio od n jih da pos vjcdrn�e prot i l • s e b e · "Zar . la nisum Gospo dor \·' ct.V :1 . . Oni su oJ.�owwcJ!i: "Jesi. tni s Pjedočirno · · - i to ::uto da nu Stulnjem du n u ne reknete: " Ali o 0 \ '0111(' nisn1o n i.\'lct zn a l i. . . ( E l - ;\ · raf. 1 72 . )
Druga etapa je vrij eme začeća i života u utrohama naših maj k i . 01w nam je hitna p r ij e svega da bi nas podstakla na razm i š l.i anj e o našem S t vo ri t e lj u . A l l ah u , dž.š . . Koj i čovjeka s t vara o d ka r i sj emen<l ( hude reku6ne ) p n m u o n d a podari savr š e n l i k i oblile što .i c sm110 jedan o d nchrujcnih dokaza postojanja Jednog i Jed inog Boga. Al laha. dž.š . . i pul v rd a Nj egove s v e m oć i i sva.nan jn . na šta a l ud ira i sljedeći aj e t : Na Zemlji su dokazi :::o o11c koji c�l'rsto 1'jeruju, a i u vama samima - mr ne Filiite / ( Ez-7.arijal. 2 1 . ) I s la m n a s u č i da je čovj e k u i sti nu k osnws 11 m a l o m . s ,·aki nj egov svj edoči j e d n o ć u S t v or i t e l. i a . A l laha. tl l.. . š . . m<� kar m i t u i n e o s j e ć a l i . N o , i a k o j e A l 1<1h s t vo r i o č o v_ j e k a u sav rše nom o b l i k u . čovj e k j e ipak v r ij e d a n po duši, a n e po t ij e l u . .J er. t e k onda k:1da j e A l l a h udahnuo u čovjeka ( Adema ) d ušu, na re d i o j e melekima dn m u sc pok l o nu,
urgan. svaka ć e l ij a .

kako toj i u k u r 'cmsk i m aj l'l i m a : l ka d ( io.,J>odur / l'oj ret�e 111elekinw: · ·. Ju (:u s/l'orifi (�rn'feka od ilova(e, od b/ara us /oja /og, i kad tnu dam lik i u nj udalll7em du.'iu. l'i m u s·e p o klo n i t e l " ( E l - H id žr. 2 8 . - 2 9 . )
/.at i m s l ijedi treća etapa. " t o j e e t a pa ži vota na Zemlj i . nakun napuštanj a maj č ine utrobe. T o j e za prav o sred i š n j a e t apa, j l:!r je l o pe r i o d o dg o vorn o s t i i nošenj a prcU7.ctog c m a neta, i to j e na.i t c ža i naj v a ž n ij a di o n i ca čovjek ovog p u t a , od czel u do v j(:čnosti .

Stoga je va žn o razumj eti sušti n u stvaranja općen i t o . n posebno s u š t i n u čov.i e koYog ž i v ota na Zem lj i . kako hi čo vje k izvršio cnwncl k o j i m u je po -vj e re n i m i s ij u kojom ga _je A l lah. d ž . š . , zadužio. Naravno. t o s e n e može

posti ć i bt!z s l ij e (1enj a upute našeg Gospodara. k oj a nas uči d a je d u njal u k p rola zna l.�lza, da n ij e sam s e b i svrha, da je on zapravo t� i va na kojoj sijemo ono što ćemo na ahiretu ž.njeti te zbog toga dUJ�j aluk n ij e i ne s m ije b i t i naš c i lj , već sam o sredstvo za postizanj e konačnog, ah i ret s k o g cilja.
N akon d u nj n l u čke etape u k oj oj nam je omogućeno da p ro kti č no sami riješimo sv oj u sud binu, s l ij ed i četvrta e tapa . o to je s mrt koj a znač i n a p u št a nj e dunj a l uk a i nastanj i vanje kabura u koj e n1 se bo ra v i sve do S udnjega dana . a kabur je, kako nas je nauči o M uhammed. sal l al lahu alcj h i ve sel lem. i l i džennetska bašča i l i d žehen ne mska proval ija. zavisno od toga j e l i čovjek bio vjernik d i nevje rn i k ( l icen�jer).

Pošto nakon smrti n e m a v i še m o gućnosti povratka n a d u nj a l u k kako b i s e n a d oknad ilo o n o što s e propustil o i po pra v i lo o n o što s e pokvar i l o , s v a k i razumom obdaren čovjek morao b i ra z m i š lja t i o smrti i p r i pre m i ti se za to d u g o i neizvj esno pu tov a nj e . d a St! ne bi kajao ond a k a d a mu k aj anj e neće n i šta koristiti i ela ne b i b i o od onih koj i su b i l i obrnanuti i o p ij e n i d unj al uč k i m 7.i vo to rn. pa su se pro b u d i l i tek o n d a kad su u mrl i . kno što j e reče n o : " L j ud i s pa v aj u , a kad umru p robudt: Sl.!, a k ad a se pro b u d e kaj u se. a šta zn a č i k aj a nj e nakon očigledne kazne.'' Dakle. i slam nas uč i i p o d sj e ć a n a stvari koj e su izvj esne i n e i z bj e žn e : smrt (�emo s vi okusiti. kabur ćemo svi na se l it i . n a Sud nj e m danu ćemo hiti proži vlj e n i i s v i z ajedn o okup.Jj eni, i ta da ć e nas Al l a h. d ž . š . , r a zd v oj i t i na dvije s k up i n e . s k u p i n u sretni k et i s k u p i nu nesrdn i.ka. i svako će po za s l uz i svoj u plaću dobi t i . A pametan je o naj k o se i spravno postavi prema dunjal uku prij e nego što nj ega dunj a l uk ostavi i i zda, onaj ko sebi sagradi kabur prije nego ga nastani, i ko se trudi da stekne A llahovo zadovolj stvo prije nego se sretne sa A l lahom, dž. š . , na Sudnj em danu . I skreno s e nadamo d a će ova k nj i ga pobuditi i n teresiranj e š i re č ital ačke pub l i k e i da će im pomoći u i spravnom razumij evanj u i poimanju života i smrti te u mora l nom usavršavanj u i duhovnom uzdizanj u. Na kraj u, zahvalj ujemo se svima onima koj i su na bilo koj i nač i n dali svoj doprinos u priprem i i štampanju ove knj i ge, moleći Allaha, dž.š., da ih nagradi i obaspe Svojom mi lošću i da ovaj naš trud upiše u naša dobra djela. A bdusamed Nasu(Bu.\:atlić

14

SUŠTINA DUNJALUKA

15

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

D u nj aluk j e gospodar onome ko m u se poko rava, a sluga onome ko ga za nemari
pisuj uć i dunj al uk, A l l ah, dž.š., u Kur' anu j e obj avio: Navedi im kao primjer da je život na ovome sv(jetu kao bilje, koje i poslije natapanja vodom, koju Mi s neba spu§tanw, ipak postane suho i vjetrovi ga raznesu. A A llah sve može. (El-Kehf, 45 .-46.) Zat i m : Znajte da život na ovome svijetu nije nWa drugo do igra, i razonoda, i ul ep.\'avanje, i mec1usobno hvalisanje i nadme ta nje imecima i j brojem c(jece ! Prin?fer za to je bi(ie č!ji rast poslije kiše odu.<;ev(iava nevjernike. ono zatim huja, ali ga poslije vidi.š: požu(je/a, da hi se na kraju skr.Wo. A na 01 10111e svijet u je tdka patnja i A llahov oprost i zadovoljstvo; život na ovome svije / uje samo varl ivo naslađi vanje. ( El-Hadid, 20.) j Ovakav nači n opisivanj a dunj al uka otkriva nam njegovu suštinu, a to je prolaznost, varlj ivost i bezvrijednost . Time se vjernicima skreće pažnja da ne postanu njegovi robovi i da i h ne zavede slast, zelen i lo i prividna privlač nost dur�j al uka, pa da joj daj u prednost nad vječn i m životom, jer ne dolikuj e čovjeku kao razumnom biću da proda vjeru za dunj al uk, da zgrče haram i metak koj i će biti potpala za vatru džehennemsku na Sudnjem danu. Prolazni i va rlj ivi užitak Muhammed. sal lallahu alejhi ve sellem, mnogo puta je pred ashabima izražavao bojazan da im se ne otvore putevi dunjalučkog izobi lja i da zbog toga ne budu dovedeni u iskušenje koje bi ih moglo upropastiti . U jednom od tih hadisa Poslanik, sallallahu alejhi ve sel l em, upozoravao je ensarije na to iskušenje. Naime, kada je u Medi nu stigla bogata karavana iz Balu·ej na. Poslanik, sallal lahu alejhi ve sel lem, obratio se ensarij ama koj i su se radova l i toj karavani rekavši i m : "Radujte se i uzmite ono što će vas usreći ti . Tako mi Al laha, ja se za vas ne boj i m si romaštva, već se boj i m da vam se ne otvori dunjaluk kao što se otvorio oni ma prije vas pa da se zbog nj ega ne natj cčcte kao što su se natjecal i oni prije vas, i da vas onda ne upropasti kao što je upropastio one prij e vas." (Buharija i Musl im)
16

O

Povratak u Džennet U hadisu koj i prenosi Abdullah i b n Amr stoj i da je Poslanik. sallallahu alejhi ve sel lem, rekao : " Š ta m i s l i te kakvi ćete biti kada dođe vrij eme pa osvoj ite Perzij u i B i zantij u?" Abdurahman i bn Avf je odgovorio : "Allahov Poslaniče. govorit ćemo i raditi ono što n a m je Allah naredio.'' Poslanik, sal lallahu alej h i ve sell em, m u je rekao : "Boj im se da ne b udete drukč ij i . Boj i m se da se ne budete natj ecal i u dunj a l uk u pa će vas to natjerati da zavidite j edni drugima, a zati m ćete se boriti j edni protiv drugih i mrziti jedni druge." (Musl i m ) Natjecanj e u dunjaluku kod lj udi rađa pohlepu, zavi dnost mržqj u i želj u da imaj u više od drugih. pa onda č i tav život provedu u zgrtanj u imetka, a u potpunosti zanemare brigu i rad za ahiret. U tom smislu j e kur' ansko u pozorenj e : O 1jernici, neka vas imanja va.\:a i djeca vaša ne zahave od .\jećanja na A llaha. A oni k<�ji to učine bit će izgublje n i (EI­ Munafikun, 9 . ) Treba kazati da rad i trud u stjecanj u i metka i dunjalučkog bogatstva. koj i ne odvraćaj u od i badeta i zikra, n i su pokuđeni . . Naprotiv. oni su poželjni i takve A ll ah hval i u Kur' anu, kao što stoj i u s lj edećem aj etu: �judi koje k upo v in a i prodaja ne ometaju da A llaha spomily'u i k<y'i molitvu obavlja i milostinju udje lj uj u i k(�ji strepe od ['.:ma u kom će ju srca i pogledi biti uzne m iren i ( E n-Nur, 3 7 . ) M eđuti m, osnova u i s l am u je da se vj ernici natječu radi ahireta koj i je vj ečan, a ne radi prol aznog dunj aluka.
. , .

·

M a l i k i bn Dinar je rekao: "Srazmjerno čežnj i za dunj a lukom, iz čovjekovog srca nestaj e želje za ahiretom, a srazmjerno čežnj i za ahiretom. nestaje čežnj e za duqj a lukom." Kada je Omer ibn Abdulaziz preuzeo hi lafet, dobio je pi smo od H asana Basrija u kojem je stajalo: "Uistinu je dunj aluk k uća užasa. i\demovo spuštanj e i z D ženneta u dunj a! učku kuću b i l a je kazna za nj ega i to nije bio obični pad. Vocto pravovjernih. budi na dunj a l uk u poput ranj enika koj i strplj ivo podnosi l ij ečenje rane bojeći se dugotraj nog bola i patnje." Takoder .J e govono: "Smrt neprestano sramoti dunj aluk tako da pametnom čovjeku ne ostavlja pri l iku za radost na njemu. Č uvaj te se zauzetosti dunjalukom, j er onaj ko se posveti dunj aluku neka zna da neće otvoriti sebi vrata zauzetosti d uqj alukom, a da mu ta vrata neće otvoriti drugi h deset. "
17

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Omer ibn Abdulaziz je u svojoj posljednjoj hutbi prij e smrti, narodu n; kao sljedeće: "Znaj te da je ono što je u vašim rukama p l ij en stradalnika i \'i 0ete ga ostaviti kao što su ga ostavili oni prij e vas. Zar ne vidite i ne osj ećate da svakodnevno ispraćate nekoga na ahiret i stavljate ga u golu zemlj u bez postelj ine i odjeće. Napustio je svoj imetak, rastavio se od prij atelja, zem lj u j e nastanio i obračunu se približio. Potreban svake pomoći zbog onoga što predstoj i, a nepotreban onoga što je ostavio iza sebe. Govorim ovo vama, a ne poznaj em n ikoga u ovom trenutku da mu je ovakav savj et potrebnij i od mene samog." M uhammed i bn I brahim prenosi da j e j edne godi ne S ulej man ibn Abdulmelik u društvu Omera ibn Abdulaziza obavljao hadž. Kada su se približil i padinama Usfana, S ulej man je usmj erio pogled prema svom voj nom logoru i zadi vile su ga njegove odaj e i građevine. Onako zadivlj en upitao je Omera: " Kako ti na ovo sve gledaš?" "Vladaru pravovjernih, ja to ovako gledam: ' Dunj al uk sam sebe i zjeda, a ti si odgovoran za njega i bit ćeš pitan za sve što si radio na njemu.'", odgovori Omer. U tom trenutku iz jedne od Sulej manovih odaja izletio je gavran koj i je graktao a u klj unu mu j e bila kesa s dukatima. "Omere", reče Sulej man, "da možda nisi razumio šta govori ovaj gavran?" "Pita te kako je zarađen i u šta će biti potrošen ovaj svežanj zlata?", pojasnio j e Omer. "Zaista, tvoj e pojašnjenje je fascini raj uće ! ", dodao j e Sulej man. "Ako hoćeš, dat ću t i podrobnije poj ašnjenje o tome?", reče mu Omer. "Da, želim čuti tvoje obrazloženje", bio je znatiželjan Sulejman. Omer tada reče: "Ko je još istinski spoznao A ll aha pa Mu nakon toga bio nepokoran? Ko je još istinski spoznao šej tana pa mu nakon toga bio pokoran? Ko je još vidio prevrtlj ivost i prolaznost dunjaluka pa nakon toga osj etio naklonost prema nj emu? Reci m i : Ko?'' ''Omere, pomutio si nam dunj al učke užitke, ovim svoj i m riječ ima", žal io se Sulej man. Zatim je udario svoj u j ahal icu i otišao . Seid ibn M usejjeb je rekao: "Nema dobra u onome ko traži dunj aluk da bi nj ime platio sve svoj e dugove i zaštitio svoj u čast a nakon smrti ga ostavi drugima.'' Zato je vj ernici ma naređeno da se natječ u za ahiret a ne za dunj al uk, j er ahiret je vječan i neprolazan. Kao što j e rekao vjernik iz faraonove porodice : O narode moj, život na ovome svij etu samo je prolazno uživanje, a mw svijet je, zaista, Kuća vječna. (Gafir, 39.) j
18

Pov ratak u Džennet I bn Abbas je rekao: "Na Sudnj em danu poj avit će se dunj al u k u l i k u ružne starice. N i ko je neće pogledati, a da neće osj etiti odvratnost prema qjoj . Tada će lj udima biti rečeno : � znate li ko je ovo? Ovo je ono zbog čega ste se nekada ponos i l i i zbog čega ste ratoval i j edni protiv drugih. Zatim će biti bačena u vatru, a prije toga će reć i : -Gospodaru moj , a gdj e s u moj i slj edbenici?' Nakon toga ć e s e dunj al uku u D žehennemu pridružiti oni koj i su b i l i robovi njegovi." Pretjerana lj u bav p rema dunjaluku izvor je grij eh a Hafiz Ehu Nuaj m u svom djelu Hil etu-1-evlija bilježi pred�ju o d Sufjana j es-Sevrija u kojoj stoj i da je I sa, a.s., rekao : "Ljubav prema dunj aluku je izvor svakog grij eha, a imetak i bogatstvo njegovo je mnogostruka bolest." Prisutni su upital i : "U čemu se ogleda njegova bolest?" I sa, a.s., je odgovorio: "U tome što onaj koj i ga posjeduje ne ispuqjava obavezu u pogledu imetka." " Š ta ako ispunj ava obavezu?", upitali su. "Onda onaj koj i ga posjeduje nije siguran od uznositosti i oholosti", odgovorio je I sa, a.s. Zatim su upitali : "A šta ako je siguran od oholosti?" I sa, a.s., je odgovorio : "U tom sl uč�j u zauzetost dunj al ukom spt:ječava čovj eka o0 1 kra i veličanja Allaha." Hasan Basri je govorio: "Tako mi Allaha, glavni razlog što su I zraelćani počeli obožavati idola (zlatno tde) nakon što su obožavali Allaha, jeste nj ihova lj ubav prema dunj aluku."
Prenosi se da je I brahim ibn Edhem rekao : "Nij e znak lj ubavi d a voliš ono što mrzi i prezire tvoj Volj eni (Allah). On je pokudio dtinjaluk, a vi ga hvalite, On ga mrzi, a vi ga vol i te, On vas j e obavij esti o da će dunj aluk propasti i n estati, a vi na nj emu gradite kao da se to neće desiti. Zabranio vam je da ga poh l epno zgrčete, a vi trčite za nj im, predali ste se strastima i slastima dunj aluka, utopili ste se u dunjalučko more , no i pored toga žel ite stepen Al lahovih evlija i pokornih robova. Sami sebe varate, lažete i obmanj ujete. Zar ne znate da je A llah obj avio: Zar ,�emo postupW s onima koji ':fen!fu i (ine dobro kao sa onima kqji prave nered na Zemlji, ili, zar ćemo postupit i s oninw koji se grijeha klone isto kao i s gr ješnicima? ( S ad 2 8 . ) Znajte da se Džennet postiže samo pokornošću Allahu, Nj egova zaštita samo lj ubavlj u prema Njemu a Njegovo zadovoljstvo samo ostavlj anjem grijeha. Allah je obećao oprost i m ilost pokaj ni c ima, Džennet je obećao bogoboj aznima. a viđenje A llaha onima koj i žude za susretom s Nj i m . "
,

lQ

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

U dj elu Hi/jetu-1-evlija zab i lj ežena j e predaja od Fajda ibn I shaka, koj i j e rekao: "Kupio sam novu kuću i s vlasnikom kuće potpisao kupoprodaj n i ugovor uz prisustvo svj edoka. Č uo je za to Fudaj l ibn ljad, pa me je pozvao da dođem t�jemu. N i sam se mogao odmah odazvati na njegov poziv, pa je on i drugi put posl ao svog čovjeka po mene, nakon čega sam otišao. K ada smo se sre l i , fudaj l m i j e rekao: " Č uo sam da si kupio novu kuću i da si potpi sao kupoprodaj n i ugovor? ! " ''Da'·, rekao sam, a on je na to dodao: ''Znaj da će ti j ednog dana doći onaj koj i neće gledati u tvoj kupoprodaj ni ugovor niti će te i šta p itati o tvoj oj kući dok te iz nj e ne i zvede u kabur u kojem ćeš sam boravi t i . Zato, pazi da kuću nisi kupio od imetka koj i ne pripada tebi ili da j e n i s i kupio novcem koj i si nepravedno nas l ij edio, pa da tako i zgubiš dunj a l uk i ahiret. Da s i bogdo pri l i kom ugovora napisao: · ovo je ono što je kupio poni zni rob od mrtvaca kojem se pri bl iži l o putovanj e s dunj a l uka. Kupio je od nj ega kuću č ij e je pravo i me - kuća obmane . , ..
Prenosi se da je Jahja i b n Muaz kazao: "Dunj aluk je vladar onome ko ga traži , a sl uga onome ko ga ostav i . Dunj a l uk j e traženi i onaj koj i traži . Ko traži dunjaluk, on ga odbije, a ko ga odbije, njega dunj a l uk traži . Uzmi od dunj aluka ono što će ti obezbij ed i ti ahiret, a ne uzimaj ono što će ti u n i štiti ahi ret.
''

Pametan je onaj čovjek koj i shvati da je dunjaluk kuća i s kušenja i provjere i da nas j e A l lah stvorio na nj oj da vidi kako ćemo postupat i . Na to aludira s lj edeći aj et: UzvL\:en je Onaj u Ci oj je ruci vlast - On sve j može! Ona Kc�ji je dao smrt i život da hi isku.š"ao k(?!i od vas će ho (je j postupati. (El-Mul k , 2 . )

Poku<lenost dunjalukH
Ko malo bolj e prouč i kur' anske aj ete u k oj ima se spo m i nj e dunjaluk, vidjet će da g a A l l ah, d ž. š . , kudi i prezi re podstičući lj ude da rade za ahire t, a ne za prolazni i bezvrijedni dunj a l uk . U t o m smislu su A l lahove riječi : O l udi. A llahova prijetnja je, zaista, istina, pa neka vas nikako j život na ovome sv(jetu ne zasJUepi i neka vas .\:ejtan u A llaha ne pokoleba. (Fatir, 5.) Kur'an upozorava na loš završetak onih koj i su obmanuti d u nj al ukon: obavj eštavaj uć i nas da pos l ij e dunj a lu ka postoj i vječna kuća koj a je m nogo veća i v1:j ednij a od ove dunjalučke.

20

Povratak

u

Džennet

Jahj a i b n Muaz er-Razi je rekao : "Tri su vrste lj udi u pogledu dunjal uk a : čovj e k koj i j e zauzet radom za ah i ret na račun dunj al uka - to j e stepen dobrih lj udi, čovjek koj i j e zauzet dunjalukom radi ahi reta - to j e stepen uspj ešni h i čovjek koj i j e zauzet dunja lukom na račun ah iJ·eta - to j e stepen stradaln i ka." Poslani k , sallal lahu alcj h i vc sel l em , je rekao : "Tako m i A l laha, dunjal uk je u odnosu na ahiret, poput čovjeka koj i stavi prst u more pa neka vidi šta je na prstu ostalo." ( Musli m ) A u predaj i od Abdul l aha ibn M es' uda stoj i da j e Poslanik, sallallahu alej h i ve sel l em, j edanput zaspao na pal m i n i m granama, a kada se probudio, na nj egovom t ijelu se v i d io trag od t i h grana. Rek l i smo: "Al lahov Poslani če, b i l o b i dobro da ti donesemo udobnij u postelj inu." N a to je on odgovorio: " Š ta j a imam s dunj alukom ? ! Ja sam na dunj aluku kao putn i k koj i je sj eo u h ladovinu drveta da se malo odmori, a zatim j e nastavio putovanj e . " (S'ahih et-tergJb
ve-t-terhih)

Sehl ibn S a ' d prenosi slj edeću predaj u : ·' B i l i smo s Poslanikom, sal lallahu alej h i ve sellem, u Zu-1-Hulej ti i naiš l i smo pored uginule ovce pa j e Muhammed, sal lal lahu alej h i ve sellem, rekao : "Je r možda m i s l i te da ona sada nešto vrij ed i kod nj enog vlasnika? ! Tako m i Onoga u č: ij oj ruci j e moj a d uša, dunjaluk j e kod Allaha prezrenij i od ove ugi n u l e ovce kod njenog vlasnika." ( I bn Madže ) U bej ibn Ka' b prenosi da j e Poslan i k . sal lal lahu alej h i ve sellem. rekao: ·'Dokaz d a je dunjaluk prezren i bezvrijedan kod A llaha j e i to što je dozvol io da Zekrij aovog, a.s., sina, Jahj aa, a . s . , ubij e žena." (Sahihu-1džwni ) Nai me, prenosi se da je Jahjaa, a . s . , zaklala prostitutka, odnosno da j e zak lan po nj enoj naredbi i da je nj egova glava donesena pred nj u na zlatnom tanj i ru.
'

K omenti rajući ovu predaju, Ez-Zamahšeri j e rekao : "Ovo j e naj veća u tjeha za svakog bogobojaznog čovj eka. Kad vidi da je A l l a h dozvo l i o najgoroj sorti lj u d i kao što su prostitutke da s e poigra s a životom takve lj udske vel i č ine kakav j e bio Al l ahov poslanik J ahj a, a . s . . onda shvati da je dunjaluk zaista prezren." Savj etuj uć i Amara i b n .Jasi ra, hazreti A l ija, r.a., mu j e rekao : "Amare, ja sam shvatio da se naj već i d unj alučki užitak krij e u naj prezrenij i m stvarima. Naj bo lja dunjalučka hrana j e med, a on je proizvod i n se kta, naj bolj e dunj alučko piće je voda, a ona j e dostupna 21

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

svakome, i ljudima i životinj ama, naj bo lj a dunj al učka odj eća j e svi l a, a ona j e predivo crva, naj b o lj i m iris je m i sk, a on se pravi od krvi miša, ono za č i m čovj ek osj eća najveću strast je intimni odnos sa ženom , a to je mokraća u mokraći."

Skupine ljudi u odnosu na dunj aluk
U pogledu dunj a l uk a ljudi se dijele na dvij e skupine. Prva skupina su oni koj i poriču život posl ije dunj al u ka i vječnu kuću u koj oj će svako biti nagrađen i kažnjen shodno svoj i m dje lima. Na ovu skupinu se odnose kur' anske riječi : Onima koji ne očeku da će pred Nas stati i koji su ju
zadovoljni životom na ovome svijetu, koji su u n jemu smireni, i onima koji su prema dokazima Našim ravnodušni - prebivalište n jihovo bit će Džehennem, zbog onoga .fto su radili. (Junus, 7.-8 . ) To su oni koj i se

naslađuj u dunj al učkim b l agodatima prije smrti i ne razmi š lj aj u o ahiretu. Kao što stoj i u s ljedećem aj etu: A oni koji ne vjeruju - koji se naslađuju i
žderu kao Jto stoka ždere - njihovo će prebiva/We Vatra biti.

( M u hammed, 1 2 . ) Druga skupina su o n i koj i vjeruj u da nakon smrti postoj i druga kuća koj a se ahiret zove. Oni se opet dij e l e na tri grupe: U prvu grupu spadaj u oni koj i su sami sebi zulum učinil i . Takva je većina lj udi koj i potvrđuj u svoj e vjerovanje u Al laha. Oni nisu mogl i odolj et i dunj a l učkim izazovi ma pa i m je dunj a l uk postao najveća bri ga, zbog nj ega tuguj u, zbog njega prij atelj uj u i stvaraj u sebi neprijatelje. Druga skupina su oni čij a su dobra i loša dj e l a podjednaka. Korist i l i s u d u nj a l uk u dozvo ljenim stvarima, a l i m u s e nisu potpuni predava l i . T o znači d a ih o n nij e sprij ečio o d i badeta Al lahu. Međutim, sami sebi su uskratil i visoke stepene . Kao što je rekao Omer, r.a. : "Da mi se neće umanj iti dobra dj e l a, natj ecao bih se s vama u l agodnom dunj al učkom životu, a l i sam čuo aj et koj i je A l l ah obj avio, a koj i me sp1j ečava u tome: A na Dan kad oni koji nisu vjerovali pred vatrom budu
zaustav(jeni: " Vi ste u svom životu nel Zemlji sve svoje naslade iskoristili i u njima uživali, a danas sramnom patnjom bit ćete kažnjeni zato .\:to ste se na Zeml ji, bez ikakva osnova, oholo ponašali i ,\'to ste raskala.\'eni bili. " (EI-Ahkaf, 2 0 . )

22

Povratak u Džennet Treća skupina su oni koj i druge preti č u u dobru. Oni s u ispravno razumjeli suštinu dunj a lu ka i rad i l i su sukl adno tome. D unj aluk su uze l i kao sredstvo ka ahiretu. Nj i hova poputn ina j e b i la kao poputnina konjanika i l i putnika, i time su se zadovolj i l i . Seid ibn Džubej r je rekao : "Varlj ivo naslađivanje i obmana j e onda kada te dunj al uk odvraća od traženja ahireta, a ako te ne odvraća od ahireta, onda to n ij e varlj ivi užitak, već poputnina koj a te dovodi do c i lja i s kojom ostvaruješ i dobijaš mnogo bolj e od nje .'' M uaz i bn Džebel je govorio: ''Kako da ne volim dunjaluk kad mi j e na njemu određena nafaka za život, koj u koristim u pokornosti A l l ahu i po stižem njome Dže nnet." P i ta l i su E b u Safvana er­ Rei nija: "Koj i je to dunjaluk koj i A l l ah prezire i kudi u Kur' anu, pa da se razumni čovjek udalj i od nj ega?" Odgovorio je: "Sve što ostvariš od dunjaluka, a time žel i š isklj uč i vo dunjaluk, to je pokuđeno, a sve što ostvariš od dunjalučkih blagodati, a time želi š ahiret, to ne spada u ono što je Al lah pokudio u Kur'anu." H asan B asri je rekao: "Divan l i je dunja! uk za vjernika, uzme od nj ega kol i ko m u j e dovolj no i ta skromna poputnina ga odvede u Džennet, a ružna l i je kuća dunj aluk za nevj ernike i l icemjere. j er oni svoje vrij eme troše i upropaštavaj u u udovolj avanj u strastima, a sve što postignu o d dunjaluka odvede i h u V atru." Rečeno j e : "Dunjaluk i ahiret s l iče n a čovjeka koj i i m a dvije žene, uko l i ko udovo lj i jednoj , drugu rasrd i . " Jahja i bn M uaz je govorio: "Dunjaluk je šej tanova vino, ko g a proba otrijezn i t će se u društvu mrtvih, kaj ući se zajedno s ostalim strada l n ic i ma koj i su ga kušali i p i l i . " Ibn Mes' ud j e rekao : "Svaki čovjek j e na dunjaluku gost, a nj egov i metak je posuđena stvar. Gost mora otputovati , a posuđeni i metak se mora vratiti ." Prenosi se da j e Junus i b n Abdula' l a rekao : " Dunjaluk mi naj vi še sl i č i na čovj eka koj i je zaspao pa j e u snu vidio sve ono što mrzi i ono što vol i , i dok j e bio u tom stanj u. probudio se." Dakle, i s lam nas uči da je dunja! uk kuća putovanja, a ne kuća ostanka, k uća koja sl uži kao ćuprija za prelazak iz jednog mjesta u drugo, a ne mj esto za gradnj u nastambi u koj i ma se želi ostati. Dunjaluk j e stvoren kao sredstvo. a ne kao c i lj . On j e mjesto na kojem se s ij e o n o što će se na drugom mjestu požnj eti. To je mjesto koje je natoplj eno suzama rastanka, patnje, bola i iskušenja. Ko se preda slastima i strasti ma dunjalučkim, neka zna da će one brzo proći , a l i će iza sebe ostaviti bolno kajanje. Zbog svega toga, vjernic i se moraj u još na dunjaluk u pripremiti za odlazak s njega, zato požurite s dobrim djelima i svoj kratki život 23

Muhammed Nasirudin el- Uvejd ukrasi te mnoštvom dobrih djela, prij e nego vas pozove Onaj Koj i rastavlj a od dunjaluka, prije nego što vas iznenadi Melek smrti, prije nego što iz udobni h stanova i kuća budete odneseni u tamne kaburove, prije nego što se prekine veza i zmeđu vas i vaših neostvarenih želja, prij e nego što poželite da se ponovo vratite na dunj aluk, a to je zaista neostvariva želj a.

24

VRIJEDNOST VREMENA U I SLAMU

25

Muhammed Nusirudin el- Uvejd

Kod živih ima n ajviše nemara, a kod m rtvih n ajviše kaj a nj a

· o stoj e mnogi šerij atski tekstovi koj i govore o značenj u i značaj u vremena a jedan od nj i h j e kur' anska sura koj a nosi jek, naziv Vrije m e - El- 'Asr, u kojoj stoj i : Tako Mi vremena, čov doista, �uhi, samo ne oni koji v jeru ju i dohra d jela čin e i koji jedni dr ugim a istinu prepo r učuju i koji jedni drugima preporučuju strp(jenje. ( EI-' Asr, 1 .-3 . )

P

,

Komentiraj uć i ovu kratku suru, i mam Er- Razi j e rekao : "Al lah se zakl inj e vremenom jer su u nj emu pohranj ene sve taj ne života. U vremenu čovj e k ostvaruj e svoj u sreću i doživlj ava nesreću, u vremenu živi zdrav i obo l ij eva, postaje bogat i osj eti gorč i nu siromaštva. Ustvari , vrij eme ne počiva na nečemu što j e samo po sebi veličanstveno, već j e to b l agodat koj u čovjek može i skoristi ti u dobru , a može j e i upropastiti čineći loša dj ela. To možemo obj asniti na slj edećem primj eru. Kada bi čovj e k upropastio h i lj adu godina živeći u grijehu pa se iskreno pokaj ao Al lahu i nakon pokajanj a ustraj ao na I stini do svoj e smrti, ma kol iko to neznatan period bio, on će nastaniti vj ečni Džennet. Dakle . tada čovj e k shvati da j e najvrjednij i trenutak u c ijelom njegovom životu od h i lj adu god ina. upravo onaj trenutak kad se pokaj ao, jer j e to trenutak koj i mu je obezbij edio vj ečni ži vot i vj ečnu sreću. Zbog toga se A l lah zak l i nj e vremenom i podsj eća čovj eka d a s u noć i dan pri l i ka koj u čovj e k ne b i s m i o propusti t i . Vrijeme kao b lagodat bolje j e o d mj esta, j e r j e t o č i sta b l agodat u koj oj nema nedostataka, a onaj ko stradava u vremenu je čovj e k koj i ne i skoristi tu b l agodat kako treba." ( Er-Raz i , Te.f.\"iru-1kehir, 3 2/84 . ) Upozoravajući na važnost i značaj vremena, Poslanik, sal la l lahu alej hi vc sellem, je rekao : " Č ovjek se neće pomaknuti sa svoga mj esta na Sudnjem danu dok ne bude pitan za četvero : za m ladost kako j u je proveo, za život u šta ga je potrošio, za imetak kako ga je stekao i kako ga j e potrošio i za znanje koje je stekao, šta j e s nj i m uradio." (Tirmizi)
26

P ovratak u Džennet Život m o ga u m m eta j e i z m e đ u šezdeset i sedamdeset godina Kada čovjek spozna značaj i vrijednost neke stvari , onda se trudi d a j e sačuva i iskoristi na naj bolj i nači n, a nj en nestanak i gubitak kod nj ega prouzrokuje žalost i tugu. Na takav nač i n sc iskreni vj ernici odnose prema vremenu. Kada vjernik, na temelj u Al lahove obj ave, spozna i shvati vrijednost vremena, onda ulaže maksimum truda kako bi ga iskoristio u onome što će ga približiti Allahu. l bnu-1-Kajj i m ei-Dževzijj e je rekao: "Vrijeme je zapravo ono od čega j e satkan kompletan lj udski život i ono je bit njegovog vj ečnog života koj i će biti u znaku užitka i sreće i l i u znaku vječne patnje. Vrijeme prolazi i plovi poput oblaka, i onaj ko ga iskoristi u pokornosti Al lahu osjet i t će slast i st i nskog života, a onaj ko vrij eme troši u griješe1� u, to vrijeme se uopće ne može nazvati životom i za takvog je smrt bolj a od života." Osim što j e cj elokupan lj udski život sazdan od vremena, ono što vjernik posebno treba imati na umu . a na što nas islam stalno podsjeća, jeste vremenska ograničenost i kratkoća lj udskog života. Tako u hadisu koj i prenosi Ebu H urej re, r.a., stoj i da j e Poslanik, sallallahu alej h i v e sel lem . rekao : " Ž ivot moga ummeta je između šezdeset i sedamdeset godi na, malo j e onih koj i pređu tu granicu." (Tirmizi i I bn Madže) A šezdeset godina u sušt i n i j e samo j edan tren. Ako tih šezdeset godina podijel imo na tri dij ela, vidjet ćemo da se prva trećina završava sa napunjenih dvadeset godina . a to je cvijet m ladosti i period života koj i većinu lj udi obmane i on pretežno prođe u igri. zabavi i udovoljavanju strastima. Druga trećina sc završava sa napunjenih četrdeset godina, a treća sa napunjenih šezdeset godina, i ako od tih četrdeset godina odbijemo vrijeme koje čovjek provede u spavanj u. jelu i piću te pri vredivanj u za sebe i svoj u porodi c u, kao i u l ij ečenj u uko l i ko ohol i , bit će nam jasno koliko malo života čovjek provede u ibadetu i pripremanju za vj ečnost. Govoreći o prvim generacij ama mus l i mana i nj ihovom razumijevanj u vremena i nj egovom čuvanj u. H asan Basri je rekao : '·Zapamtio sam lj ude koj i su više vod i l i brigu o svom vremenu. nego što vi vodite brigu o d i narima i d i rhemima."

27

Muhammed Nasirudin e/- Uvejd Za ustavi su nce da ne zalazi pa ćemo razgovarati
I s l am nas uči da j e vrijeme glavnica lj udskog i metka koj u čovj e k mora pametno u l ožiti i i skoristiti . U tom sm i s l u su i riječi Hasana B asrij a : "Čovj eče, ti si z b i r određen i h d a n a ! Z n aj da, kada o d e j edan d a n , otišao j e dio tebe."

vremena j e da brzo prolazi i da sc v i še ne vraća . n e k i čovj e k rekao poznatom učenj a k u i z generaCIJe tab i ina, A m i ru i bn Kaj su : " Ž e l i o b i h da razgovaramo'·, a on mu Je odgovorio : "Zaustavi sunce da ne zal azi p a ćemo ra zg o v a rat i
Zati m , osob i n a Prenosi s e da j e
.''

Poznatom emevij sk o m hal i fi O meru i bn A b d u l azizu, neko i z nj egove svite je rekao : "Odmori sc malo i današnj i posao ostavi za s ut ra . H a l i fa m u j e odgovorio : ·'Mene umori posao k oj i t reba m o bav i ti za j edan dan , pa kako b i mc tek umorio posao za dva dana k oj i m oram urad i ti u j ednom danu."
"

P renosi se da je učenjak M uhammed ibn Selam , u v n J e m e svog studiranj a i sl amsk i h nauka. j ed nom pri l ikom. dok je zap i s i vao ono što i m j e šcj h d i kt i rao. slomio o l ovku, p a j e uzv i kn uo : " D aj e m zlatni k za j ednu olovku ! " U tom trenutku p re m a nj e m u j e bilo i spruženo m noštvo ruku sa o l ovkama. On j e kupio j ednu običnu olovku za z l at n i k za k oj i je i nače mogao k u p i t i sto t i n u olovaka. a l i je taj trenutak za nj ega bio skupocj en ij i i n ij e žel io da ga propusti i n a pu st i n astavu zbog kupovine o l ovke.
.

nam također skreće pažnj u na j oš j ed n u važnu č i nj e n i c u koj a se to j e da nij edan čovj e k ne zna kada će doći t r e nuta k nj e g o v og odl aska s o voga svij eta. Taj trenutak svakom dođe i znenada. Zbog toga A l l ah. dž. š . , u m n ogi m k ur a n s k i m aj etima naret!uje vj e rn i c i m a da požure s a d o b r i m dj e l i ma i podstiče i h da i m ne dosadi natj ecanj e u d o b r u . A isl amsk i učenjaci su sta l no upozora v a l i na pogubnost odgadanja dobrih dj e l a . Rekao j e H asan Basri : '·Č'ovječe. čuv aj sc od g a cl a nj a i ' sutra ć u ' , jer ti si tvoj e danas. a ne tvoje sutra, pa ako doživiš sutra, i s koristi ga u dobru kao što si u do bru i skoristio i t voj e d anas, a ako tvoj e sutra ne .. do(.i c. onda sc n e ć e š kajati zbog o noga što si pro pus t i o danas . A l bnu-1Kaj i m e l - D ževzijje j e rekao : ·'Odgađ anj e j e glavnica i metka sv ak o g bankrota."
I s l am o dn o si na vrij eme, a
'

28

Povt·atal\ u Džennet Odmor i uživanj e u dozvolj enim stvadma nij e gublj enj e nemcna
Č uvanj e i i skorištavanj e vremena u dobr i m dj el ima . korisnoj nauc1 1 ibadetu, ne znači da čovjek ne treba n i kad odmoriti svoj u dušu . Odmor i relaksacij a u onome što j e i s l amom dozvoljeno ne smatra se gubljenj e m vremena, već j e to pri l ika da se, nakon u moru i posustaj anj a, skupi nova snaga koja je čovjeku potrebna za nova pregnuća i pobj ede. Lj udska d uša se umara kao što se umara i t ij e l o , pa j oj j e potreban odmor. Rekao j e A l ija, r . a . : "Odmaraj te vaša srca (duše) i osvj ežite i h novim m udrost i ma, j er se ona umaraj u kao što se i tij e la umaraj u .'' Prenosi sc od Vehba i bn M llnebbi ha da j e rekao : ·'U mudrostima A l lahovog poslanika Davuda, a. s . . zapisano je i ovo : ' Pametan čovj e k neće zapostavili četiri časa: <:as ll koj em će sc posvetiti i badctu, čas u kojem će svod i t i račune sa sobo m , čas koj i će provesti sa svoj i m prijatelj ima koj i će ga posavj etovali i ukazati mu na greške i čas u koj em će dati oduška svoj oj d uši ll dozvolj e n i m dunj a l uč k i m uži ci m a . Razumnog i mudrog čovj eka n a ć i ćeš samo u jednom od tri posla: pri premanj u za ah i ret, zaradi vanj u dunj a l učke opskrbe i uživanj u u dozvoljenim stvari ma. Razborit je onaj k o upozna vrij ednost vremena, ko čuva svoj j ezik i ko se pri prema za ono što dolazi nakon smrt i . " ( E l-Bcj he k i ) Neki i sl amski učenjaci su kaza l i : "Duša j e poput jahaće ži voti nj e , ako je umaraš tri dana . a ne daš j oj da j ede i pij e , ona će u mrijeti . a ako si b l ag prema nj oj , hran i š j e i pazi š, onda će te odnijeti do c i lja.'' Dokaz da lj udska d uša i ma potrebu z a odmoro m n a l azi se i u sljedećem hadisu. Naime, Pos l an i k , sal l a l l ahu alej h i vc sel l em, j e pobratimio Selmana el-farisij a i Ebu Dercl u, r.a . . pa j e Sel man j ednom pri l i kom posjetio Ebu Derdu i i zmeđu ostalog zatekao nj egovu žen u vrlo neraspoloženu . potištenu i u pogužvanoj odjeć i . U pi tao ju j e za razlog takvog stanja, a ona mu je odgovori la du njen muž E bu De rd a nema potrebe za dunj al uč k i m stvari m a i da se isklj uč i vo posvetio i badct u . Nakon toga došao j e Ebu Derda i Selman m u j e ponudio da j ede hranu koj a j e njemu b i l a donesena pa j e Ebu Derda rekao da on post i . Na to m u je S e I man rekao : ·'Ja neću j esti dok m i s e i t i n e pridruži š." Ebu Derda ga je posl ušao i prekinuo je dobrovolj n i post. Kada je nastupi l a noć, Ebu Derda j e ostao da k l anj a i i badcti, pa m u j e Selman rekao da i de spavati . O n ga j e posl ušao, a l i j e nakon i zvj esnog vremena ponovo ustao da

Nfuhammed Nasirudin el- Uvejd klanja, a Sel man mu j e ponovo rekao da ide spavat i . Kada je nastupila zadnj a trećina noći, Sel man je ustao i rekao mu: "Sad ustani i klanj aj ! " i dodao : "Ebu Derda, tvoj Gospodar ima pravo kod tebe, tvoj a duša ima pravo kod tebe, tvoj a supruga ima svoj e pravo kod tebe pa daj svakome njegovo pravo." Nakon toga otišli su kod Poslanika, sallallahu alej h i ve sel l em, i i spričali mu taj događaj pa je on rekao : ·'Istinu je rekao Selman." ( Buharija) U drugom hadisu koj i prenosi Džabir, r.a., Poslanik, sal lal lahu alej h i ve sellem, je rekao : "Sve što ne spada u zi kr i vel ičanje A l l aha je igra i zabava, osim četiri stvari : čovj ekovo i granje sa suprugom, vj ežbanje j ahanj a konja, strelj aštvo i vj ežbaqje p l i vanja." (Sahihu-l-džami ')

Skupine ljudi u pogledu iskorištavanja vremena Na osnovu toga kako se odnose prema vremenu, lj ude bi mogli podijel iti u tri skupine. U prvu skupinu spadaj u oni koj i svaki trenutak koriste da učine nešto dobro tako da nj i hova dobra djela često prevazi laze i nj i hov životni v ijek. A kol iko su takvi vodi l i računa o vremenu svjedoči i s lj edeća predaja. Naime, prenosi se da je poznati islamski učenjak Džemalud i n el-Kasim i prošao jedanput pored lj udi koj i su igra l i karte, šah i p i l i a l kohol pa je rekao : "Da se vrijeme može kupiti ja ga ni kada ne bih kupio od ovih ljudi." D ruga skup i na su oni koj i su zauzeti onim u čemu nema mnogo koristi ni za nj i hov dunj a l u k ni za ahiret i l i su se maks i ma l no posveti l i ovosvjetskim blagodatima tako da su one postale nj i hov jedini c i lj pa su zbog toga potpuno zaboravi l i na smrt i ahiret. I bnu-1-Kajj im el-Dževzijje je zab i lj ežio prič u koja govori upravo o ovoj skup i n i lj ud i . U priči se navodi da je jedan musl iman c ij e l i svoj život potrošio trčeći za dunj a l ukom i go m i laj ući bogatstvo pa kada je bio na samrti . nj egova rodbina i prijatelj i su ga podsticali da izgovori šehadet prije nego što umre, a on je samo govorio: "Ovo p latno je pet dirhema. ovo je deset ! " Ponavljao je te riječi sve dok n ije umro.
U treću skupin u spadaj u oni koj i ne znaj u šta bi s vremenom pa ga troše samo onako, da ubij u dosadu. U tom smislu zan i m lj i vo je ono što je zabi lj ežio i mam I bnu-1-Dževzi (umro u Bagdad u 5 9 7 . god. po H ./ 1 20 l . po l sau, a.s.), koj i je, opi suj ući stanj e musli mana i nj i hov odnos prema životu u to davno vrij eme, kazao: "Svoj i m očima sam gledao kako većina lj udi troši vrij e me uzalud. Noći provode u dugim i i sprazni m si.i c l i ma
10

Povratak u Džennet prepričavaj u ć i priče od koj ih nema n ikakve koristi a onda većinu dana prespavaj u. Kad se probude, odlaze na obalu Tigrisa i nastave dembelovati i l i se pak dosađuj u po tržni cama i pijacama. Posmatraj uć i nj i hov način života, uporedio sam i h s putnic i ma koj i sjede u lađi i ispredaj u razne priče, a nemaj u poj ma kud i h lađa nosi i kud su krenul i . B i lo j e onih koj ima je Allah podario i metak i bogatstvo, a oni su, ne znaj uć i šta će od sebe, po c ij e l i dan sjedi l i na ulici i bulj i li u prolaznike, ne razmi š lj aj uć i o tome kol i ko su samo grij eha uči n i l i za jedan dan takvog ' života. Zapamtio sam i one koj i su po c ij e l i dan igra l i šah i druge igre te one koj i su na trgovima pričati lj udima priče o prij ašnj i m vladarima i l i ih na drugi nač i n zabavlj a l i . Tada mi je b i lo potpuno jasno da onaj kome Allah srce n ij e osvijetlio svj etlom upute i i mana, ne može shvatiti vrijednost vremena i vrij ednost lj udskog života."

D unjalučki život j e sadržan u tri dana Nakon što mus l i man i m us l i manka shvate vrij ednost vremena koj e j e zapravo c ij e l i život, o n i n e smij u dozvol iti d a i h b i l o šta obmane i sprij eči u iskorištavanju vremena u dobrim dje l i ma. Jer, ako se čovjek maksimalno trud i da stekne što više imetka i žel i ga sačuvati i zaštititi od propadanja kako bi se okoristio nj ime, iako zna da će imetak j edhog dana svakako propasti , onda se vjernik još više mora trudi ti da i skoristi vrij eme svoga života u dobru i u onome što će mu koristiti na dunjaluku i na ahi retu. Posebno mora voditi računa o tome da svoje vrijeme ne upropasti i ne protrači uzalud, j er će na taj nač i n protračiti c ij e l i život. Upozoravaj ući na tu stvarnost, Hasan Basri je kazao : " Č ovj eče, tvoj novi dan je tvoj gost, pa l ijepo s nj i m postupaj . Ako budeš s nj i m l ijepo postupio, on će otići zahvalan, a ako budeš ružno postupio, on će otić i koreći tc i prok l i nj uć i . " Također j e rekao: "Dunja! učki život je sastavljen o d tri dana : o d j uče koj e je već prošlo i sve ono što je u nj emu učinj eno, o d sutra koje možda nećeš ni dočekati i od danas koje je tvoj a prava pril i ka, pa je i skoristi." A I bnu1-Kajj i m ei-Dževzijje je kazao: "Upropaštavanje vremena je gore o d smrti, jer je upropaštavanj e vremena uzrok prekida veze s Allahom i gubljenj a nagrade na ahiretu. a smrt čovj eka rastavlj a samo od dunjal uka i njegovih stanovnika."
�l

Mu ham med

Nasirudin el- Uvejd

Organiziraj i iskoristi slobodno vrijeme Obaveza musli mana je u odnosu na vrUeme da ga dobro rasporedi i organizira tako da ne zapostavUa dw�jaluk na račw1 ahireta niti obmuto, niti da daje prednost onome što je manje vrijedno nad onim što j e vt:jednije. Jedan islamski učet�ak je rekao: "Postoje samo četiri vremena: vrijeme k�j e je u znaku blagodati, vrijeme koje j e u znaku iskušenja, vrijeme koje je u znaku pokomosti Allahu i vrijeme koje je u 7J1aku griješer�a. U svakom od tih vremena čo'-:iek može i mati udio robovanja Allahu koje Al lah traži od ljudi . Onaj č ij e je vrij eme ll znaku pokornosti, on ć e osjetiti užitak istinskog života i upute koju će mu Allah podariti. On[\j čije je vrijeme ll znaku dunjalučkih blagodati, na njemu je da zahvaljuje Al lahu. Onaj čije je vrijeme u znaku grij ešenja, njegovo j e da se pokaje Al lahu kako bi mu Allah oprostio. On[\j čije je vrijem e u znaku iskušenja. na njemu je da i skaže zadovoljstvo s onim što mu je A llah dao ili da bude strplj iv i da se nada A l lahovoj nagradi." M u s l i man i mus l i manka posebno moraj u voditi računa o slobodnom vremenu, jer je to vrijeme u pogledu kojeg je veći n a lj udi obmanuta . kako stoj i u had isu u kojem je Poslanik, sallallahu alej hi ve sell em, rekao : "Većina lj udi je obmanuta u pogledu dvije b lagodati : zdravlj a i slobodnog .. vremena . ( Buharij a )
I bn Hadžer ei-Askalani spomi nje da je I bn B ettal u komentaru gornj eg hadisa. rekao : "Značet�je ovog had i sa je da čovjek ustvari može i mati slobodnog vremena sa mo ako je zdrav. i ako se kod njega spoje te dvije blagodati, neka ne dozvol i da ga obmanu p a da ne zahvalj uj e Al l ahu na nj ima. O n aj ko z a h va lj l�j e A l l ah u pokoravaj uć i M u sc, on je i skoristio vrij eme, a ko Mu bude nepokoran, on je sam sebe obmanuo tim . blagodatima . . ( Fethu-1-bari, X l/230) A u drugom had i su , M uhammed, sal lal lahu a l ej h i ve sel lem, bodri i podstiče vj erni ke da iskoriste s lobodno vrij eme prije zauzetosti i kaže : "I skoristi petero prije nego te snađe drugo petero : život prije smrti, zd ravlje prij e bo les ti slobodno vrijeme prije zauzetosti, m l adost pn.Je starosti i bogatstvo prij e s i rom aštva . " (Sahihu-l-dža111i ' )
,

Radi p ri,i e nego ti s m rt prekine svaku nadu Jedan od najvećih podsticaj a vj ernicima da i skoriste vrijeme svoga života u dobrim dje l i ma, jeste svijest da će im smrt prekinuti svaku mogućnost da poprave i urade ono što su p ro pu s ti l i .
"' ·' l

Povratak u Džennet
I bn Ebu Dunj a prenosi predaj u od Mutrefa ibn Abdullaha da je rekao: "Klanjao sam dženazu jednom muslimanu a nakon toga, kada su se ljudi razišli, malo sam se udalj io od mezarj a i klanjao dva rekata nafile i učinilo mi se da nisam bio dovoljno skrušen u namazu. Onda sam se okrenuo prema mezarj u i kao da sam čuo glas mejta kojeg smo tek ukopali: ' Klanjao si dva rekata s kojima nisi zadovoljan. ' ' Da', odgovorio sam, a on mi je rekao: 'Vi znate, a ne radite po onome što znate, a mi znamo a nemamo više mogućnosti da radimo. Da mi je da klanjam samo dva rekata namaza, draže bi mi bilo od dunj aluka i svega što je na njemu."' Neki čovjek je na dženazi rekao Abdullahu ibn Mubareku: "Šejh, reci nam nešto i posavjetuj nas", a on mu je rekao: "Čovječe, veličaj Allaha, jer ovaj kome danas klanjamo dženazu nema više mogućnosti za to." A Ibn Redžeb ei­ Hanbeli je u svojoj knjizi Ehvalu-1-kubur spomenuo predaju o Amru ibn Ujejni koji je svaku noć odlazio na groblje i govorio: "O stanovnici kaburova, listovi djela su sklopljeni, nema više mogućnosti za dobra djela!" Zatim je sve do zore klanjao nafila-namaz a onda bi se vratio kući. Jedanput je sanjao jednog umrlog muslimana koji mu je u snu govorio: "Znaj da kod vas živih ima najviše nemara, a kod nas m1tvih najviše kajanja." Zbog toga kažemo da j e čuvanj e vremena osnov svakog dobra, a njegovo upropaštavanj e osnov svakog zla. Zapravo, upropaštavanje vremena je smrtonosna bolest, to je uzburkano more u kojem će se onaj ko nj ime bude plovio sigurno utopiti . Jer, ako se vrijeme, odnosno život upropasti, on se više neće vratiti i čovj eku ostaje samo bolno . kajanje od kojeg također nema nikakve koristi.

Alw dušu ne zaposliš dobro m , ona će tebe zaposliti zlom
Na osnovu onoga što smo do sada kazali o važnosti vremena u islamu, može se konstatirati da je suštinska poruka islama da se vrijeme mora iskoristiti u dobru i pokornosti Allahu, ukoliko čovjek želi sretan život na dunjaluku i vječnu nagradu na ahiretu. Posebno se to odnosi na period mladosti, kada je čovjek u naponu fizičke snage i fizičkog i mentalnog zdravlja. Poznati islamski učenj ak, Hafsa bint Sirin, govori la je: "O omladino, radite dok ste mladi, jer ja ne znam bolje vrijeme za rad i aktivnost od mladosti ! " A imam Ahmed je govorio: "Mladost se naj bolje može uporediti s a zalogajem koj i čovj ek stavi u usta pa mu ispadne."

33

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

I mam Ahmed j e htio reći da c ij e l i lj udski život brzo prođe, a posebno m l adost. Na to alud i ra i hadi s koj i prenosi Abdul l ah i bn Omer, u koj em je Poslanik, sallal l ahu a lej h i ve sellem, rekao : "Budi na dunj aluku kao stranac i l i putni k", a I bn Omer je govorio: "Kad omrkneš ne očekuj svanuće, a kad osvaneš ne očekuj smrknuće. Uzmi o d svoga zdravlja za svoj u bolest, a od života za smrt.'' (Buharij a) Mudri lj udi su kaza l i : " Č ovj eče, kako ćeš se radovati dunj al uk u kada njegovi dani upropaštavaj u nj egove mjesece, a nj egovi mj eseci upropaštavaj u godine, a godine ruše c ij e l i život. Kako će se radovati onaj koj eg vrij eme vod i ka nestanku, a život na dunjalu ku završava smrću." Prenosi se da j e fudaj l ibn Ij ad upitao j ednog čovj eka: "Koli ko i maš godina?" Odgovorio j e : " Š ezdeset." Onda mu je Fudaj l rekao: "Ti već šezdeset godina ideš ka svome Gospodaru. Sumnjaš l i možda da nećeš stići i da se nećeš sresti s Nj i m?" Č ovj ek j e odgovorio: "A gdje j e onda izlaz i u čemu j e spas?" Fudaj l i bn ljad mu j e odgovorio : ''Popravi ono što ti j e ostalo od života, bit će t i oprošteno ono što j e prošlo, a ako ne popraviš ono što ti je ostalo, bit ćeš kažnjen za ono što t i je prošlo i za ono što t i j e ostalo od života." Jedanput je kod Omera ibn Abdulaziza došao izrazito mršav čovjek pa ga je hal i fa Omer ibn Abdulaziz upitao: "Zašto si tol i ko mršav?" Odgovorio je: "Kušao sam slasti dunj a luka i zaključio da su zapravo njegovi plodovi gork i . Zbog toga sam s e posvetio noćnom bdijenj u i postu u toku dana, a sve to j e m a l o i beznačaj no u odnosu n a Allahovu nagradu i kaznu."

Primj eri iskorištavan_j a vrem en�•
Prve generacij e musli mana su vod i l e računa o vremenu i trudi le se da ga i skoriste u dobru i pokornosti A l lahu. Za nj i h j e vrij eme b i l o nešto naj d ragocjenij e i naj skuplj e i b i l i su svj esni da bogatstvo d unj al učko dođe i nestane, zaradi se i i zgubi, a vr�jeme kada prm1e više se ne vraća. Rekao je Abdul lah ibn M es ' ud : "N i zbog čega se n isam toliko kaj ao kao zbog dana koj i prođe i u koj em se smanj i moj životni vijek, a ne povećaj u se moj a d obra dj ela." Također je reka o : "Naj mrže mi je vidj et i besposlenog čovj eka, koj i se ne bavi ni dunj alučkim ni ahiretskim posl om." lbnu-1Kajj i m el-Dževzijj e j e kazao: "Kada A l la h žel i čovj ek u dobro. pomogne ga vremeno m . Kad god ga duša tj era na stagnacij u i besposl ičarenje,

34

Pov ratak u Džennet
vrijeme m u pomogne da se aktivira." N eko je p itao, poznatog učen i ka Abdul l aha ibn Omera, En-Nafta: " Š ta je rad i o I bn O mer u toku dana?" Odgovorio j e : ''Abdesti o j e za svaki namaz, a i zmeđu svakog abdcsta i namaza učio j e Kur'an." Prenosi se da je Ma· ruf ei -Kerhi obavlj ao umru pa j e nakon toga otišao kod brice da mu obrije glavu i skrati brkove. Dok ga je brico brijao i potkraći vao m u brkove, M a ' ru f j e zik ri o i ponav lj ao riječi subhanallah, pa mu je brico rekao : " Š uti, mogao b i b ti u mj esto brkova odsj eć i usnu", a on mu je odgovorio : "Ti rad i svoj posao, a j a ć u svoj ." I mam Š afija j e rekao : "Iz druženja sa sufijama ostala m i j e j edna izreka kojom sam se okoristio : ' Vrij eme je sablja, ako je ne iskoristiš, ona će te posjeći, a ako dušu ne zaposl i š dobrom, zm� da će ona tebe zaposliti zlom. "' Navodimo primj ere i staknut i h i slamski h učenjaka k oj i s u svoj i m životom i i zvanr e d ni m nauč n i m doprinosom ostav i l i praktični primjer kako mus l i ma n i trebaj u i skoristiti svoj e vrij eme.

Hamad ibn Sclcme
Rekao j e ibn Mehdi : "Da j e neko Hamadu ibn Selemi rekao da će sutra umrijeti, on ne bi imao šta dodati na svoj a dobra dj ela." A M usa i bn I smai l je kazao : "Kada bih vam rekao da n i kada u ži votu n i sam v i d io Hamada da se smije, i stinu bi h vam rekao. On j e u vij ek bio zauzet neč i m korisnim: i l i j e držao predavanje, i l i j e č itao. i l i j e klanj ao, i l i j e zikrio.'· .!unus e l - Muedib prenosi da j e Hamad i bn Selcme umro na namazu.

Ibn Džerir ct-Ta beri
Kol iko j e I bn Džerir et-'1 a beri držao do vremena i kol i ko ga j e iskori štavao u dobru , naj bo lje svj edoče nj egova pi sana dj ela. l da za nj ega vrij eme n ij e bilo v1jednij e od novca i drugog d u nj a l učkog b laga, sigurno ne bi uspio nauči t i i sakupiti to l i k o znanj e i napi sati tol i ka dje l a . Hatib e l ­ Bagdad i prenosi da j e I b n Džerir rekao svoj i m studentima: "Hoćete l i d a vam d i kt i ram a da vi zapišete tefsir i l i znanj e i z tefsira koj e sam sakupio?" O n i su upi tal i : "A kol i ko stran ica će i mati tvoj tefs ir?" Odgovorio j e : "Trideset h i ljada.'· Na to su mu studenti rek l i : "Ako to prihva t i m o . potro š i t ćemo c ij e l i život pišu ć i tefs i r . " Kada je v i d i o da oni

35

Muhammed Nasirudin el- Uvejd
nemaj u vel ik u volj u za tim, I bn Džerir j e svoj tefsir skrati o i sabrao na tri h i lj ade stranica koj e su danas sabrane u trideset tomova. Da su njegovi s tudenti b i l i revnosni kao nj i hov profesor, danas bi umj esto trideset i ma l i trista tomova Taberij evog tefsira. Zat i m i h j e p i tao: " D a l i ste volj n i d a učite i zapi suj ete povij est svij eta, o d Adema, a . s . . do našeg vremena?" Studenti su postav i l i i sto p itanj e kao i za tefsir, pa kada im j e rekao da bi i pov ij est mogla i mati trideset h i lj ada strani ca, odusta l i su. Tada j e on i zgovorio svoj e poznate r ij eč i : "Svi smo A llahovi i N jemu se vrać:am o! U i stinu su umrle ambicij e i uzvi šene težnj e kod m u s l i mana." N a kraj u j e i to dj elo sabrao u tri deset tomova i poznato j e kao Tarih et- Taberi.

Ebu H atim cr-Razi i njegov sin Abdurrahman
Prenosi se da j e Ebu Hatim er-Razi rekao : ''Pita l i smo EI-Ka' nebij a da u č i mo pred nj i m M a l i kovu Muve/tu pa je rekao : ' Dođite pos l ij e doručka . ' Rekl i smo : ' Tada i mamo predavanj e k o d profesora Hadžadža ' , a o n j e rekao: ' O nda dođite kada završite predavanje k o d H adžadža . ' Odgovori l i smo: ' A l i , nakon njega dolazi profesor M u s l i m ibn I brah i m . ' Rekao j e : ' Kada završite kod nj ega, onda dođite k o d mene . ' Rekl i s m o : ' Š cj h . tada nastupa podne-namaz, a nakon podne-namaza i mamo predavanj e kod Ebu H uzej fe'' Odgovorio j e : ' Onda dođite posl ij e i k i n d ij e ' , a mi smo kaza l i da pos l ij e i k i ndij e i mamo predavanj e kod profesora Arima. N a kraj u j e on rekao: ' Ako je tako, onda dođite posl ij e akšama ' , i mi smo kod njega redovno odlazi l i na noćna predavanja." Ahmed i bn A l i je p i tao A bd urrahmana ibn Ebu Hatima: " Š ta je uzrok tvog stalnog slušanj a had isa od tvog o c a i m nogobroj n i h pitanj a koj a si mu postavlj ao na temu hadi sa?" Odgovorio je: "Uzrok treba traži t i u tome što sam j a nj emu morao č i tati hadi se čak i dok j e o n jeo. dok bi putovali i u svakoj s i tuacij i j e tražio o d mene d a m u č i tam had i se, a onda b i i h on obj ašnj avao.''

Sn' lebe en-Nahvi Ah med ibn .Jn hja ei-Bagdadi
Prenosi se da se Sa· lebe en-Nahvi rij etko kad odvajao od knj i ge, i ako bi ga neko pozvao na gozbu, on b i mu postavlj ao uvjet da m u obezbij ed i dva mj esta, j edno za nj ega a drugo z a k nj igu i z koj e ć e č i tati dok bude sjedio s lj udirna.

36

Povratak u Džennet I bn Akil el-Hanbeli Nj egovo puno i me je Ebu-1-Vefa A l ij ibn A k i l el-Hanbe l i ei-Bagdadi ( umro 5 1 3 . godine po Hidžri). Za nj ega je I bn Tejm ijj a rekao : ·'Ibn Akil je jedan od naj već i h i sl amskih učenjaka uopće." Nj egov naučn i opus i u našem vremenu mnogim učenj acima, a kam o l i obi č n i m smrtnicima, izgleda nestvarno. Naime, on j e napisao 800 knj iga koje predstavlj aj u sabrana dj ela ovog učenjaka, a koj ima j e dao naslov El-Funun (Naučne disc i p l i ne). U nj i ma su sadržana djela iz tefs ira, hadi sa, usu l i-fikha, akaida, gramatike arapskog jezika, povij esti i drugi h naučnih d i sc i p l i na. Neki tomovi su autorski radovi koj i sadrže njegove originalne ideje, razmiš ljanj a i komentare. Nj egov student Ibnu-1-Dževzi o nj emu je rekao : "Ibn Aki l je bio i ntelektual ac i i slamski misl i l ac bez premca. Bavio sc istraživanjem zakučastih p itanj a koj a je obradi o u svom naučnom opusu koj i je nazvao El-Funun. Onaj ko se upozna sa nj egovim dj elom shvatit će vel ičinu i dubinu njegove naučne m i s l i . " Govoreći o sebi. Ibn Akil je, između ostalog, kazao : "Ja n i sam dozvol i o da mi jedan trenutak ži vota prođe a da svoj jezik ne iskoristim učenjem, ponavljanj em i raspravljanjem s drugim učenj acima, a svoje oči posmatranjem Al lahovih stvorenja. Kada bih l egao u postelj u, ako bi mi naumpala neka m i sao, ustajao sam da je zap i šem . Ja sam u osamdesetoj godi n i života i mao veći entuzijazam i elan za učenjem nego u dvadesetim . Trudio sam se da vrijeme provedeno u j e l u maksi mal no skrat i m pa sam prakticirao da hljeb pol ijem vodom kako bi ga lakše i brže pojeo, da b i h se nakon toga posvetio nauc i . S matrao sam da j e vrijeme naj važnija stvar u životu . To j e kapital u kojem s c krij e pri l i ka za mnogo č itanja, mnogo pisanj a i učenj a napamet. "

I bnu-1-Dževzi On je bio učenik f bn Aki J a. Nj egov unuk, Ebu- 1-M uzaffer, rekao j e : "Č uo s a m svoga dedu . I bnu-1-Dževzijja, kada je pred kraj života . s m inbere govorio : · sa ova svoja dva prsta napisao sam i prcpi sao preko h i �j adu knj i ga. B i o sam uzrok da se dvjesta h i lj ada mus l imana i skreno pokaje i vrati vj eri , a preda mnom je i s l am pri m i l o dvadeset h i ljada kršćana i Ž idova. Ovo n ij e hvala, već i sticanje b lagodati koj e mi je A l l ah podario. Kada bih vam rekao da sam pročitao i prostudi rao dvadeset 37

Muhammed Nasirudin el- Uvejd h i lj ada k nj iga, znaj te da to n ij e sve i da je nj i hov broj veći . M nogo sam se okoristio čitaj uć i te knj ige, razm i š lj ajući o prij ašnj i m generacijama i nj i hovim amibicij ama, i badetu . nauci i ogromnom naučnom opusu koj i su ostavil i iza sebe, a č ij u vrijednost i veličinu može spoznati samo onaj ko pročita te knj ige. "' I bn Tcj m ijj e je o njemu rekao: "Ibnu-1-Dževzi je bio veli ki učenj ak i muftij a koj i je napi sao mnogo dj ela i z razl ičitih oblasti . Ja sam i zbrojao više od h i lj adu knj iga koj e je on napisao." A imam Ez­ Zehebi je kazao: ·'Ne znam nijednog učenj aka da je napi sao tol iko djela kao I bnu-1-D ževzi . On nije ostavio nijednu naučnu d isciplinu, a da o nj oj n ije napisao dj elo. Neka do tih djela imaj u i po dvadeset tomova, a neka su opet k ratke studij e . " .Ibnu-1-Dževzi spada mec1u učenj ake o koj ima je rečeno: "Istinski učenjak kada nešto nauč i , on radi po onome što je naučio, a kada radi, onda se tome potpuno posveti, a kada se posveti posl u, onda stalno traga za novi m saznar\j i ma i novim dj e lima, a kada traga za novim spoznaj ama, onda pobj egne od dunj al uka i besposli čarenj a.''
U svojoj knj izi S'(!fdu-1-hatir, I bnu-1-Dževzi j e napi sao : "Obaveza je svakog čovj eka da spozna vel ičinu i vrijednost vremena i da ne potroši nijednu sekundu osim u dj elima koja ga približavaj u A l l ahu, dn dadne prednost dje lima koj a su vrjednij a nad manj e vrij ednim. Neka njegov n ijj et i namj era budu konstantno č i njenj e dobra, bez popuštanj a. oklijevanj a i nemara na koj i ga duša često navod i . Prve generacije muslimana su se utrkivale s vremenom .'·

I bn Tcj m i.i.j a Š ej hu-1-i slam I bn Tej m ijj a spada u red i s l amski h učenj nka koj i su sav život posvetili proučavanj u islamskih nauka i p i sanj u knj iga. Nj egove knj ige odl i k uje original nost i uglavnom su autors k i rad, za razl i k u od drugi h učenj aka kod koj i h je, uz vlastita dj ela, b i l o mnogo prepisivanj a onoga što su č u l i od svoj i h profesora, a onda to sabra l i u knj i ge. I mam Ez-Zehebi tvrd i da j e I bn Tej m ijj a napi sao više od petsto k nj iga. Zan i m lj ivo j e spomenuti razl oge koj i su mu omoguć i l i da napi še tako mnogo_dj e l a u svom kratkom životu, a koj e j e naveo nj egov učenik f bnu-1-Kajj i m ei-Dževz i . Naime, u dj e l u El- Vabi/ es-sajb, nabraj aj u ć i koristi zikra, I bnu-1 -Kajj i m je rekao: '' Š ezdeset i prva korist zikra: on 38

Povratak u Džennet
daj e snagu čovjeku d a č i n i dj e l a koj a n i kako ne bi mogao učiniti bez zikra . Ja sam bio svj edok snage I bn Tej m ijj e u nj egovom govoru, ponašanj u, hodu i p isanj u. To su j ednostavno b i l i keramet i . O n je mogao za j edan dan napi sati kol ik o drugi učenj ak za sed m i c u dana." N a drugom mj estu, l bn u- l -Kajj i m v e li : "Jedanput s a m k l a nj ao u džematu sabah s I bn Tej m ijj om, a n akon toga o n j e sj edio na mj estu gdj e je klanjao i zikrio sve d o p red podne. Zat i m se o krenuo prema meni i rekao m i : · ovo je m oj a h rana, ako je redovno ne uzi m a m , nestat će moj e snage . ' " O vrij ednosti zikra svj ed o č i i sUedeća predaj a . N aime, Haris e l ­ Eš' ari prenosi da j e Poslanik, s a l l a l lahu a l ej h i v e sel lem, rekao : " A l l ah j e nared i o Jahj au, s i n u Zekerij aovom, pet stvari d a i h rad i i da pozove Izrael ćane da i h i zvršavaj u, p a kao da j e o n zakasni o s dostavlj anj em t i h poruka. Onda j e A l l ah o bj av i o I sau, a. s . : · I l i ć e on da i h obznani l zra lećanima i l i to t i u rad i . ' Nakon toga, I sa, a . s . . j e otišao kod .Jahj aa , a . s . , i rekao m u : · Tebi j e A l l a h naredi o p e t stvari da i h rad i š i da naredi š J zraelćanima da i h rade pa i l i ć e š i h t i o tome obavijestiti i l i ć u j a? ' .Jahj a , a . s . , m u j e odgovorio : ' B oj i m se, ako m c t i u t o m e p retekncš, d a m e n e stigne Al l a hova kazna. ' Z a t i m j e okupio I zrael ćane i rekao i m : ' A l lah m i j e naredi o p e t stvari da i h i zvršavam i da vama n ared i m da i h izvršavate . N aredi o m i j e da s a m o Nj ega o božavam i da M u n i koga kao druga ne pripi s uj e m , naredio mi je da klanj am namaz, da postim i daj e m ze kat ' , a onda j e spomenuo petu stvar rekavši : ' Naredi o m i j e d a G a vel i čam i da m nogo z i k r č i n i m , j er primj e r onoga k oj i č i n i z i k r j e kao primer čovj eka k ojeg progo n i neprij atelj . I kada su ga skoro b i l i sti g l i . on s c zatvorio u u tvr<.1enj e u koj e o n i n isu mogli uć i . Č ovj ek j e naj v i še zaštićen od šej tana onda kada mnogo spo m i nj e i vel ič a A l laha. , . , (Tirm i z i )

I m a m Es-Sujuti
Imam Es-Suj uti je bio poznat po nadi mku "Sin knj iga". N a i me, nj egov otac se također bavio naukom i imao je bogatu privatnu b i b l ioteku. Jednom pri l ikom je rekao svoj oj žen i da mu donese j ednu knj igu i ona j e otišla u biblioteku p a s u j e tu snaš l i porodaj n i bolovi i u b i b l i oteci j e rod ila sina koj i j e dobio nadi mak "Sin knj i ga". Nedugo zat i m dobio j e nadi mak "Otac knj i ga", j er j e svoj život posvetio nauci i p i sanj u tako da je napisao preko šesto k nj iga.

39

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Džemaludin el-Kasimi
Poznati islamski učenj ak, Džemaludin el-Kasimi, živio Je svega pedeset godina, a napisao je toliko knj iga da, kada bi se podijelile na pedeset učenj aka, bilo bi dosta. lako je njegov život bio sav u znaku učenj a i prenošenj a znanj a, opet je govorio: "Eh, kad bi se vrijeme moglo kupiti pa da sav novac za to potrošim."

Hatib el-Bagdadi
Za Hatiba el-Bagdadija njegovi savrernni ci su govorili : "Nismo nikada vidjeli Hatiba bez knj ige u rukama." Imam Es-Subki je rekao: "Hatib el­ Bagdadi je mnogo vodio računa o svom vremenu. Nije dozvoljavao da mu ijedan trenutak prođe beskorisno; i li je pisao, ili je držao predavanja studentima, ili je čitao."

Fahrudin er-Razi
Fahrudin er-Razi je govorio: "Ja sam uvijek žalio za vremenom koje provedem u jelu, j er mi to oduzima vrijeme za učenje, a vrijeme kod nas ima neprocjenj ivu vrij ednost." Jednom učenom i pobožnom muslimanu došli su prijatelj i u posjetu u vrijeme nj egove smrtne bolesti . Zatekli su ga na namazu pa su mu rekli: "Zar u ovakvom stanj u da klanj aš?", a on i m je odgovorio : "Da, jer sada se zatvara knj iga moj ih dj ela.'' Zbog svega toga, vjernici se trebaj u truditi da smrt dočekaju u pokornosti Allahu, da se knj iga nj ihovih dj ela zatvori s dobrim djeli ma i da vrij eme iskoriste u djelima koja će i m obezbijediti sevabe i nagradu nakon smrti.

40

ET-TEZKIJJE - CISCENJE D U SE

v

v

,

v

41

Muhammed Nasirudin ei- Uve_jd

Spašen j e onaj ko dušu svoj u očisti
K ur' anu sc na m nogim mjest i ma spo m i nj e i zraz tezki jetun, j k oj i u kur' anskoj semantic i uvijek i ma i sto značenj e , a to j e č išćenj e d uše i mora l no usavršavanje. Jedan od aj eta u kojem se spom i nj e ovaj termi n je i aje t o zckatu i z sure Et-Tevba, u koj e m stoj i : Uzmi od dobara njihovih zekat, da ih njime oc�isti.� i blagoslovljenim ih U(�ini.\· (ve tuzekkihim), i pomoli se za njih, tnolitva lw?fa i:e ih zaista smiriti. A A llah sve c�uje i sve zna. (Et-Tcvba, l 03 . ) Zbog toga su prve i odabrane generac ij e muslimana m nogo pridavale pažnj u č išćenj u duše i bri nu l i se o svom ahlaku i ponašanj u kroz traganj e za i s l amsk i m znanj em i primj enom tog znanja u praks i , što j e samo po sebi znači lo moral no usavršavanj e . I slamski učenj ac i su . n apisali tomove knj i ga na temu i st i nske pobožnost i , asketizma i i slamskog ponašanj a . čak su svoj stva l ij epog a h l a ka s po m i nj a l i u k nj i gama k oj e i s k lj uč i vo tretiraj u problema t i k u koj a se odnosi n a temelj e islamskog vj erovanj a ( akida) . Govoreći o temelj ima vjerovanja Ehli-sunneta ve-1 -džema'ata, kako su je razumjele prve generacij e mus l i mana, imam Es-Sabuni je u svom djelu A kidetu-s-selef: i zmeđu ostalog, kazao: ··oni su žuri l i sa obavljanjem namaza u njegovom vremenu. preporuči va l i su j edni drugima nafi l a-namaz u zadnjoj treći n i noć i, preporučiva l i su č uvanj e rodbinske veze, nazivanje selama i natj ecanj e u dobrim dj e l i ma.'· (Akidetu-s-sele.l 449) Š ej hu-1-islam I bn Tej m ijj a je na istu tem u rekao slj edeće : "Sljedbenici Kur' ana i sunneta preporučuj u j edni drugima strplj ivost u teškoći i zahva lnost A l l ahu u lahkoć i , pozivaj u l ij epom ahlak u i činjenj u dobrih dj ela. Oni čvrsto vjeruj u u Poslani kove, sal lallahu alej hi ve sel lem, riječi : · Naj potpunij eg i mana je . onaj mus l i man koj i je naj lj epšeg ah l aka. , . Na drugom mjestu I bn Tej mijj a j e kazao : ''Pitanje ahl aka i lj udskog ponašanja zadire u samu srž vjerovanja, j �r j e narcclcno j asnim slovom Kur'ana i S unneta.'' (EI-Fetava, 1 9/27 3 ) To znači da i slamsko ponašanj e i nj egova prav i l a n i su produkt lj udskog umovanj a . analogij e i preuzi manja i "prepisi vanj a" tuđih ideja i nači na ponašanja, već da se čišćenje duše i popravljanj e ahlaka vrši učenjem i s la mskog znanja, č i njenjem dobri h elj ela, i zvršavanj em onoga što j e Al lah naredi o i ostavlj anj em onoga što je On zabranio. 42

U

Povratak

u

Džennet

Nećemo pogriješiti ako kažemo da današnje generac ije musli mana i maju veću potrebu za mora l n i m uzdi zanj em i usavršavanjem od prv i h generacija. iz više razloga. Prvo . zbog titne i smutnje koj a vlada u savremenom društvu, raznoraznih zab l udj e l i h i deja i ideologija, moralne izopačenosti koja se širi poput kuge i prij eti mus l imanskoj omlad i n i . mus l i manskoj porodici i društvu u cje l i n i . Drugo, zbog pojedinačne odgovornosti koj a nam uvijek mora biti na umu, j er, n i ko tuđe breme grijeha neće nositi i svaki čovjek će za sebe odgovarati, pa shodno tome mora pri premiti odgovore na pi tanj a koja ·će mu na Sudnjem danu biti postavljena. Na Dan u kome će se svaki (ovjek samo o sebi brinuti, i u
kome će se svakom (mjeku za eljela njegova puna nagrada ili kazna dati, nepravda im sc neće učiniti. ( En-Nabi, I l l . ) Treće, jer mi že l imo odgaj ati

nove generacij e na temelj u islamskog ahlaka, pa ako sami n i smo odgojeni . apsurdno je da se bavimo odgojem drugih lj udi . Š ta znači tezkijjct? U sljedećem hadisu Poslanik, sallallahu alejhi ve sel lem, objasnio je šta zapravo znači č išćenje duše. Rekao je: "Kod koga se nađu tri svojstva osjetio je slast vjerovanja: ko obožava Allaha jedinog, ko drage volje svake god ine daje zekat iz svoga imetka i ko č isti svoju dušu.'' Neko je upitao : "Al lahov Poslaniče, a šta znači č išćenje duše?'' 6 dgovorio je: "Da čovj ek zna da je Al lah s nj im gdje god da bude.'' (Si/sila es-sahiha). To znači da kod vjernika unutrašnje "oko" mora biti otvoreno i da nj ime gleda na kojoj se dionici puta, koj i vodi ka A llahu. on nalazi . Jer. nije suština u dužini nečijeg "staža'' u v:icri, već u tome šta je vjera i šta su dobra djela uradila s njegovim srcem. Upravo na to aludiraj u riječi l bnu-1-Kajj ima ei-Dževz.ijja. koj i je u djelu Medaridiu-s-sa/ikin rekao: "Između djela i srca je ogromna razdaljina. Na tom putu postoje mnoge prepreke tako da često čovjek učini mnogo dobrih djela. a do njegovog srce ne dodc ni lj ubav prema Allahu. ni strah od Njegove kazne, ni nada, ni odricanje od dunj aluka, ni želja za ahiretom, ni svjetlo putem kojeg će j asno raspoznavati i razlikovati istinu od laži. jer da je trag djela stigao do srca ono bi bilo osvijetljeno svjetlom i mana. l kao što je velika razdalj ina između dobrog djela i srca. tako isto je vel ika razdalj ina između srca i Al laha. Na tom putu takoder postoje mnoge prepreke, a one se najprije ogledaj u u ljudskoj oholosti, samodopadlj ivosti . vcl ičanj u vlastitog djela, a zaboravljanju Allahove blagodati i dobrote prema njemu.'' 43

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Ako dobra dj ela ne ostavlj aj u trag na srce, onda se ne može n i govoriti o tezkijje tu - č i šćenj u srca i duše. Kol i ko puta, naprimj er, čovjek k lanja namaz, a uopće ne razmi šlj a o tome hoće l i taj namaz doći do njegovog srca i ostaviti pozitivne tragove. Zato n i su r ijetki prizori da čovj ek redovno k lanj a, a pred džamij sk i m vrati ma zagleda tuđe žene; redovno k lanja namaz, a odmah pos l ij e namaza ogovara mus l imane; laže, potvara, prenosi tuđe riječi . . . Pa kakva je onda kori st od takvog namaza?! S tim u vezi treba kazati da je poznavanje discipl ine mora l nog usavršavanja i č išćenja duše obavezujuće za svakog musli mana i musl i manku, a ne samo, kako neki vol e kazati, za tzv. eksperte, šej hove i evlije, koj i su posebni m metodama uspj e l i očistiti dušu i koj i su u tom pogl edu nedostižn i . Na to je I bn Tej m ijja posebno skrenuo pažnj u u svom dj elu Tu�fetu-1-irukijje, rekavši : "lbadeti koj i se odnose na srce, poput : lj ubavi, straha, nade, strahopoštovanj a, ubj eđenja, pouzdanj a u A l laha i s l . , s lovom Š erij ata s u naređeni s v i m musl i manima i mus l imankama kao što im je naređen namaz, post i hadž. A ako je tako, onda je obaveza te i badete naučiti i prakticirati ." Al lah, dž.š . , j e obj av i o : A llah vas iz trbuha mc�jki va.š-ih izvodi, vi ni.lita ne znate, i daje vam sluh i vidi i razum da biste bili zahvalni. ( En-NahL 7 8 . ) Poruka aj eta j e s lj ed e ć a : kada dođemo n a ovaj svij et i porastemo, onda je naša obaveza da nauč i m o kako ćemo k la nj ati namaz, kako ćemo se abdcsti t i , posti t i , hadž obavi t i i to je ono što se podrazum ij eva kod vj e rn i k a i čemu pridaj u ve l i k i značaj trudeć i se da spomenuti i badet i , u pogledu nj i hove forme, budu strogo u s k l ad u sa s u n neto m . Pa zašto uporedo s t i m n e u č i m o kako b i t i i s kren, bogoboj azan, po šten , pravedan, zahval an , kako se i st i ns k i o s l o n i t i na A l l aha, kako se o k i t i t i mora l n i m vrij ednost i m a - zar to ne b i tre b a l a b i t i od l i ka o n i h koj i s l ij ede s u n n e t M uhammeda, sal la l l a h u a l ej h i v e se l l cm ? !

44

Povratak u Džennet Važnost čišćenj a duše i moralnog usavršavanj a Rekl i smo da postoje m nogi kur'anski aj eti u koj ima s e spo m i nj e i ističe važnost č i šćenj a duše, a po našem m i š lj enj u, ajeti iz sure Eš- Š ems, od l . do l 0 . o tome govore na iznim no upečatlj i v i upozoravaj uć i način. Evo tih ajeta: Tako mi Sunca i svjetla njegova, i Mjeseca kada �a prati, i dana kada ga vidljivim učini, i noć·i kada ga zakloni, i neba i Onoga Koji ga sazda, i Zeml e i Onoga Kqji je ravnom ućini, i duše i Onoga Koji je j stvori, pa joj put dobra i put zla shvatljivim učini, u�pjel će samo onaj ko ' je očisti, a bit će izgubljen onaj ko je na stranputicu odvodi! Komentiraj uć i gornj e ajete, poznati mufessir I bnu-1-Kesir, rekao j e : "To znači : uspio je onaj ko očisti dušu kroz pokornost All ahu. ko je očisti od lošeg ahlaka i loših osobi na. A to potvrđuje i dova koj u j e Poslanik, sal lallahi alej hi ve sellem, često učio: ' Gospodaru moj , podari moj oj d uš i bogoboj aznost i očisti j e , a T i t o naj bolje č i niš, j er, T i si nj en Gospodar i zaštitnik. Gospodaru moj , u�j ečem ti se od znanj a koje ne koristi . od srca koj e bogoboj azno n ije, od nezasite duše i od dove koj a se ne u s l i šava . ' " Primjećujemo da s e u ovim aj etima A llah zak l i nje j edanaest puta s jedanaest različitih zakletvi da n ij edan čovj e k neće postići sreću i uspj eh dok dušu svoj u ne očisti. Samo tak v i ma je zagarantiran uspjeh, spas i visoke deredže i stepeni u Džennctu. To potvrđuje i ovaj aj et: Postići će .\:ta želi onaj koji se oc�isti (rnen tezekka) i .spomene ime Gospodara svoga i molitvu obm•i! ( El-A' l a, 1 4 .- 1 5 . )
.

Osim toga, Kur ' an nas obavj eštava da j e temeljna zadaća AHabovih poslanika b ila, nakon poziva lj udi u tevhid (čistu vj eru . monoteizam), poziv u č i šćenje duše i moralno usavršavanj e . Naređuj ući Musau, a.s., d a ide faraonu i pozove ga u islam, A llah mu je objavio: Idi faraonu, on se osilio, i reci: "Da li hi ti da se očisti{ da te Gospodaru tvome poučim, pa . da Ga se bojiF ( En-Nazi ' at 1 8 . ) A o posl aničkoj misij i M uhammeda, salla l l ahu alejhi ve sel·lem, Allah je objavio: On je neukima poslao Poslanika. jednog između njih, da im cy'ete N jegove kazuje i da ih očisti i da ih Knjizi i mudrosti nauči, jer su prije bili u očitoj zabludi. (El-Džumu'a. 2 . )
, . � . ,

Dakle. ahlak i vjerovanje s u povezani i neodvoj ivi p a kad god s e desi skretanj e i devij acij a u ponašanj u to je j asan znak da sa čovj ekovim imanom i vj erovanj em nešto n ije uredu, jer je ahlak vanj ska mani festacij a našeg vj erovanja. Potvrđuj u t o i mnogi hadisi poput onoga koj i s u 45

Muhammed Nasirudin el- Uvejd zab i lježil i Ebu Davud i Tirmizi u kojem je Posl an i k . sal l a l l ahu alej h i ve scl lcm, rekao: ·'Na vagi Sudnjeg dana neće biti n i šta teže od l ij epog ahlaka. A l l ah zai sta mrzi razvratnike i bestidnike." A u drugom hadisu, koj i prenosi Aiša, r.a., Posl an i k , sallal lahu alejhi ve sel lem, je rekao : "Vj e rn i k svoj i m ah/akom ( v i sokim moralnim vrli nama) dostiže stepen onoga ko stalno posti i k lanja.''

Kako očistiti dušu? Č ovjek ne može odgaj ati svoj u dušu u A l l ahovom zadovoljstvu bez dvij e snage : snage znanja i snage dobrih djela, tj . praktične primjene znanja. U nastavku ćemo spomenuti neka djela i i badete koj i naj bolje i najefi kasnije čiste lj udsku dušu i pri bl i žavaj u j e A l l ahu, dž.š. P rvo, konstantni napor da se duša očisti od loših osobina kao što su samodopad lj i vost, l icemjerstvo, škrtost, kukavičl uk, pohlepa, zavidnost, mržnj a i s l . , da bi što bolje pripremio teren pozitivnim osobinima i vrli nama koj e moraj u krasi t i i skrene vj ernike, a to su: i skrenost, istinolj ubivost, ljubav prema A llahu, strah od Nj egove kazne . zahval nost na blagodatima, poniznost, skromnost. dobroč instvo. darežlj i vost, h rabrost i sl . Drugo, čuvanje f�ll'zova i nj i hovo potpuno izvršavanje. jer su tlu·zovi , odnosno A l l ahove naredbe, naj bolje sredstvo pomoću kojeg se vjernici pri b l i žavaju A l l ahu. U tom sm islu je i hadis u kojem je Poslan i k , sal l a ll ahu alej h i v e sel lem, rekao: "Uzvi šeni Al lah kaže : · Ko se neprij atelj sk i postavi prema Mome štićeniku (e vliji), Ja sam mu obj avio rat. N i č i m mi se M oj rob ne može pri b l i žiti kao j{mlovinw (strogim naredbama) koje sam mu propi sao. Moj rob Mi se neprestano pribl i žava dobrovolj n i m (naji/o) i badeti ma dok ga ne zavolim, a kada ga zavo l i m onda Ja postanem nj egov sluh koj i m sl uša, nj egov v i d koj i m gleda, nj egove ruke koj ima dotiče i nj egove noge koj i ma hod i . Ako Me zamo l i , , ,. J a udovolj i m nj egovoj mol bi. ako zatraži pomoć . J a g a zaštiti m. ( B uharij a ) Š to sc tiče farzova, prije svega se m i s l i na one koj i se ubrajaj u u temelj ne isl amske šarte : namaz, post, zckat i hadž. Namaz je dire ktna veza s A l lahom, dž. š . , i čovjek je naj b l i ži Al lahu kada je na sedžd i . Uzvišeni je o namazu obj avio: Kazz!i Knjigu k<�ja t i se o�javlj uj(! i obavljcy' molitvu, molitva, zaista, odvraća od razvrata i sve;?a .�to je ružno: obav(janje molitve je najveća JWslu.š-nost! ( EI-Ankebut, 45 . ) M uhammed. sal la l l ahu alej h i ve sel lem, uporedio je č i šćenj e duše
46

Povratak u Džennet namazom s č i šće i1j em tij e l a vodom kada je rekao : ·' Š ta m i s l i te kada bi neko od vas i mao rijeku pored kuće u kojoj b i sc kupao pet puta dnevno, bi li ostalo imalo prlj avštine na njegovom tij el u?" Rek l i su: "Ne bi ostalo nimalo prlj avšt i ne na nj emu.'' Onda j e Poslan i k , sal lal lahu alejhi ve sel lem, rekao: "Sl ična j e stvar sa pet dnevnih namaza, oni brišu grij ehe u potpunosti ." ( Buharij a i M u s li m ) Post je i badet za koj i je Al lah pripremio posebnu nagradu, a o svrhi njegovog propisivanj a govori slj edeć i aj et: O v jernici, propisu vam se post kao što je propisan onima prije \'as. da je b ist e se grijeha klo ni/i ( El-Bekara. 1 83 . ) Na početku smo spomenul i ajet iz sure Et-Tevba, u kojem se eksp l i citno spom i nje da je zekat propisan kao i badet koj im vj erni k č isti i svoj imetak i svoj u dušu. Rekao je imam Es-Sa ' d i : " Č ovjek se ne može u potpunosti oči stiti dok ne očisti svoj i metak zekatom, ukoliko posjeduje i metak na koj i je d užan dati zekat." A o c i lju i mudrosti naređivanja hadža, govori slj edeći aj et : Hodž je u odree-1enim mjesecima,· onom ko se o h a veže da će u njemu obavl ali hac/ž j nema snošaja sa ženmna i nema ružnih r ije 6 i nema sme-1e u da nima hadža. ( El -Bekara. 1 97 . ) Treće, učenje Kur' ana s razm išljanjem . jer je to svjetlo za srce, a kada čovj e k očisti svoje srce. očistit će i dušu. Č etvrto. pokajanj e i sta l no korenje duše i podsj ećanje na smrt i odlazak sa ovoga svijeta. I mam Gazal i je prakti c i rao koriti svoju dušu i ovako j oj j e govorio: ·'Teško tebi, dušo, n e dolikuje ti da t e život n a dunjaluku obmane pa da zaboraviš na A l l aha. Č uvaj se, pazi na sebe i ne troši svoje vrij eme uzalud. Tvoj i udisaj i i i zd i saj i su ograničeni i posl ije svakog od nj i h ode dio tebe. Iskoristi zdravlje prije bolesti, slobodno vrij eme prije zauzetosti, bogatstvo prij e si romaštva, mladost prije starosti, život prij e smrt i i pri premi se za ahiret onol iko kol i ko ćeš ostati na nj emu. O dušo, zar se ne pripremaš za zimu onoliko koliko ona traje, i zar ne kupuj e š zimsku odjeću i sakupljaš drva. hranu i ostale potrepštine? Tada se ne oslanjaš na Al lahovu dobrotu i ne kažeš: ' A l l ah će olakšat i i j a zimu i h l adnoću neću ni osjetit i . ' Zar m i s l i š da je h l adnoća džchennemskc prova l ije manj a od zi mske hladnoće i da manje traje, i l i možda m i s l i š da sc čovjek može spasiti te nesnosne h l adnoće i vrućine, bez truda i rada. Suludo je tako razmi š ljati ! Kako god sc hladnoća zime ne može odagnati bez loženja vatre i pripremanj a zimniee, tako se isto čovjek neće moći spasiti džehennemske vrućine i h l adnoće bez utvrde koj a se zove tcvhi d niti bez hladovine koj a se zove pokornost A l lahu." A I brahim et-Tejmi j e govorio: "Ja zamisl im sebe u Džennetu kako j edem nj egove pl odove i pijem ukusna pića i uživam sa džennetskim lj epoticama. zatim zami slim sebe u
. ,

47

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Džehennemu kako jedem bodljikave p lodove s drveta zakkum, o kovan u najteže okove, i onda upitam svoj u dušu: ' Š ta b i od ovo dvoje željela?' l kao da č ujem odgovor: · želim se vratiti na dunj aluk da radim dobra djela. ' Ja j oj onda odgovorim: ' Pa ti si još uvijek na dunjal uku, zato se trudi i radi ako želiš uživati džennetske blagodati. "' Peto, dova je također djelotvorno sredstvo za čišćenje duše, jer dova je oružje vjernika putem koje traži utočište kod Al laha, moleći Ga da ga sačuva zla njegove duše i da m u pomogne da ustraje u pokornosti Allahu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sel lem, je, zavisno od situacije, učio mnoge dove, a između ostalih i ovu : "Gospodaru moj , uputi me na naj ljepša djela i naj ljepši ahlak, niko ne može na to uputiti osim Tebe, i sačuvaj me loših djela i l ošeg ahlaka, n i ko me ne može sačuvati osim Tebe ! " Iz svega izloženog može se zaklj učiti da kompletan islamski Š erijat, sa svim svojim propisima, naredbama i zabranama, ima za cilj čišćenje duše, duhovno t}Zdizanje i postizanje l ijepog ahlaka, i sve to zbog cilja kojem teže vj ernici - ulaska u Džennet, a u Džennet će ući samo oni koj i s u č isti. O tome je Uzvišeni A llah objavio: A oni koji s u se Gospodara svoga bojali u povorkama će u Džennet biti p0l1edeni, i kad do njega dođu - a kap(je njegove vd .�irom otvorene - čuvari 1?jegovi će im reći: "Mir
vama, od grije/ut

ste čisti, zalo

uc1ite u nj, u njemu Ć'ete v ječno boraviti! ''

( Ez-Zumer, 7 3 . )

48

E�TAKVA - BOGOBOJAZNOST

49

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Vatru s mutnj e gasite bogoboj aznošću

ij eč takva bogoboj aznost, i zvedena j e od arapske riječi veku vikajetun, a znači sredstvo koj im se čovjek štiti. Takva u osnovi znači č uvanje i zašti tu od nečega. Kad j e r iječ o šerij atskom značenju postoj e razli č ite definicij e ove riječ i a mi ćemo spomenuti neke od nj ih:

R

-

-

Takva

znači postaviti zastor između sebe i zabranjenih stvari .

Takva j e izvršavanje onoga što j e A llah naredio, a ostavlj anje onoga što je zabranio. B ogobojazni (muttekije) su oni koj i su uvijek tamo gdje je A llah naredio, a daleko od onoga što je On zabranio. I mam Kušej ri je rekao : "Suština takval uka je zašti ta od Allahove kazne kroz pokornost A l l ahu. Osnova takva luka je zaštita od širka, zaštita od grij eha (ve l i k i h i mal ih), zaštita od sumnj i i, naposljetku, ostavljanje suvišnih stvari." Komentirajući l 02. ajet i z sure A l i ' l iman : Bojte se Allaha onako kako se trebu bojati, Abdul lah ibn Mes' ud j e rekao : "To znači da se pokoravaš Allahu a da M u ne budeš nepokoran, da Ga se sj ećaš a da Ga ne zaboravlj aš, da M u zahvalj uj eš a da M u ne budeš nezahvalan." Rečeno je također: "Takva je strah od Uzv išenog, rad po obj av ljenom , zadovolj stvo sa malo nafake i pripremanje za dan odlaska s dunj aluka.'' - Prenosi se da j e Omer, r.a., pitao Ubej ibn Ka' ba, r.a., da mu definira takvaluk i l i bogoboj aznost pa j e Ka' b upitao : "Vođo pravovjernih, j esi l i i kada i šao putem i naišao na bodlji kavo trnje?" "Da", odgovori o je hali fa Omer. Onda ga je K a ' b upitao: "A šta si tada uradio?" Omer, r.a., j e odgovorio: "Podigao sam odj eću i dobro sam pazio gdj e ću stati bojeći se da me trn ne ubode." "Eto to je primjer bogoboj aznosti", reče Ka' b."
50

-

-

-

Povratak u Džennet Takva/uk ( bogoboj aznost) je temelj vj ere, putem takval uka se dostiže stepen jekina i l i u bjeđenj a, takvaluk j e hrana vjerničkih srca i duša poputi1 i na na koj u se iskreni vjern i c i oslanjaj u u ostvarivanj u sreće i uspjeha. Rekao je Talk ibn Habib : "Kada se poj avi p lamen titne, gasite ga bogoboj aznošću." U p ital i su : "A šta je bogobojaznost?" Odgovorio j e : "Da radiš sve o n o što podrazumijeva pokornost Allahu pomoću svj etla od Allaha nadaj uć i se Allahovoj nagradi, a da ostavi š grij ešenj e pomoću svjetla od A ll aha boj eć i se Allahove kazne.''

Značenja takvaluka u Kur' anu Rij eč takva, zavisno od konteksta u kojem j e spomenuta, u Kur'anu ima više značenj a . Tako ona može znač iti strah i l i strahopoštovanj e, kao što stoj i u kur' anskom ajetu: I ne zamjenjujte riječi Moje za ne.fto Jto malo vrijedi, i samo se Mene bojte! ( El - Be kara, 4 1 . ) Zatim, može znači ti pokornost i i badet kao što j e u s lj edećem aj etu: O vjernici, bojte se A llaha onako kako se treba bojati i umirite samo 1- ·n m uslimani! ( A l i ' l mran , 1 02 . ) To znači : "Pokoravaj te se A llahu i istinski Mu i badet či n ite.'' A može znači t i i ustezanj e od grij eha. Koji se A llaha budu bojali i koji od N jega budu strahovali - oni i'e postići ono što hudu željeli. (En-Nur, 5 2 . ) Tj . ostavlj a nj e grij eha i č išćenj e srca o d svih natruha grij eha. U suri El-Ma ' ide, u 93. aj etu, rij eč et-takva spomi nj e se tri puta. Onima koji vjeruju i dobra d jelo čine (i bogobojazni su) nema nikakva Krijeha u onome .fto oni pojedu i popiju kad se klone onoga §to im je zabranjeno i kad vjeruju i dobra d jela čine, zatim se A llaha boje i v jeruju i onda se grijeha klone (i bogobojazni su) i dobro ·čine. A llah voli one koji drugima dobro čine. Ovo ponavlj anj e ne znači ponavljanj e j ednog te istog značenja, već prva rij eč u kojoj se spo m i nj e bogobojaznost odnosi s e n a strah od širka, druga bogoboj aznost podrazumij eva strah od novotarij e a treća strah od grij eha. P rvoj vrsti bogobojaznosti ekvivalent j e tevhid, drugoj sunnet a trećoj pokornost. To su zapravo tri stepena: stepen imana, stepen sunneta i stepen ustraj nosti u pokornosti A l lahu. 51

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Rekao je Ebu Derda, r.a. : "Potpuna bogoboj aznost ( takva/uk) je da se čovjek boj i A l laha i od najmanj eg grij eha, sve dotle da ostavlj a ono što smatra dozvoljenim bojeći se da to ipak n ije zabranj eno:· A Sufjan es­ Sevri je kazao : ·'Muttekije su dob i l i to trne Jer se boje onoga čega se već i na lj udi ne boj i ." Ima lj udi koj i omalovažavaj u grijehe smatraj uć i i h mal i m i neznatnim, a oni mogu biti pogubni i upropaštavaj uć i . U hadisu koj i prenosi Sehl i bn Sa'd spominje se da je Poslanik, sal la l lahu alej hi ve sellem, rekao : " Č uvaj te se potcjenj i vanj a i omalovažavanj a grijeha ! Oni koj i omalovažavaj u grijehe sl ični su putn i c i ma koj i s u n a svom putovanj u došli u jednu dolini.1 i sj e l i d a s e odmore p a s u onda sakup ljali drva da nalože vatru i sakupil i su tol i ko da su na toj vatri mog l i ispeći h ljeb. Ako čovjek bude kažqj avan zbog omalovažavanja grij eha, b i t će upropašten."' (Sahihu-1-džami ) U ovom hadisu, Poslanik, sal l a l lahu alejhi ve se l lem, upozorava nas na omalovažavanj e grij eha, i male grij ehe poredi sa grančicama drva koj e putn i c i sakuplj aj u i na kraj u i h sakupe tol iko da bi sc nj i ma mogla potpa l i t i džehennemska vatra.
'

Istinska bogoboj aznost se prepoznaj e po i stinskom tevekk u l u i pouzdanj e u A l laha u pog ledu onoga što se žel i postić i , po zadovolj stvu sa A l l ahovom odredbom i strplj i vosti na svim i s kušenj i ma. Prenosi se da je Hasan Basri sreo Ferkada cs-Subhij a u gruboj sufij skoj odori, pa ga je uhvatio za kraj te odjeće i rekao m u : " B rate Ferkad ( ponovio je to tri puta), bogoboj aznost n ij e u odj eć i . već u onome što se utemelj i u src u ( o d vj erovanja) i što se dj elom potvrd i . "

52

Povr·atak u Džennet Allahova oporu ka i oporu ka svih poslan ika Kada j e riječ o vrijednosti takvafuka i l i bogoboj aznosti dovoljno j e kazati d a je t o osobi na koj u je A l lah oporučivao i naređivao svim poslanicima i i skrenim vj ernicima u svim generacij ama. Mi smo onima k(?iima je data Knjiga pr(je vas, a i vama, već zapmjedili da se hojite A llaha. ( En-N isa', 1 3 J . ) Rekao je šej hu-1-islam l bn Tej m ijja : "Ja n e znam korisnije oporuke od one koj u su ostav i l i Al lah i Njegov Poslanik, sal la l l ahu alej hi ve sel lcm. za onoga ko je prihvati i žel i da s l ijedi u životu." M uhammed, sallal lahu alejhi ve sellem, j e oporučio bogoboj aznost poznatom ashabu M uazu i b n Ožebel u, rekavši mu: "Muaze, boj s e A l laha gdje god b i o , nakon lošeg uradi dobro djelo ono će ga pobri sati i s lj udima se l ijepo ophodi." Postoje mnoge predaje koj e potvrđuj u da je M uaz, r.a., zauzi mao posebno mj esto kod Posl an ika. sallallahu a lej h i ve sel lem. I zmeđu ostalog, jedanput mu je Poslanik, sal l a l l ahu alejhi ve sel lem, rekao : ''Muaze, j a te vol i m u ime A l l aha ! " Zbog toga j e Poslanik, sal lal lahu alejhi ve se l lem, ashabu kojeg je posebno c ijenio i vol i o oporučio ono što je najvrjednije i n aj korisnije. Jer M uaz i bn Džebel spada u skup i n u naj poznatij ih ashaba. M uhammed, sal la l l ahu alejhi v e sel l cm. potvrdio mu je da najbolj e poznaj e propise vezane za halal i haram. zbog povjerenja koje je imao u nj ega poslao ga je kao daij u i m i sionara u Jemen. postavlj ao ga j e za kadiju. a pored svega toga, Posl anik. sal la l l ahu alejhi ve scl lem, j e za nj ega rekao : "Na Sudnj e m danu Muaz će biti na čelu skup i ne učenj aka."
U predaj i od Ehu Seida el-1-iudrija stoj i da j e neki čovjek došao Posl aniku. sal l a l l ahu alej hi ve sellem, i rekao m u : "A l l ahov Poslm1 iče. oporuči mi nešto?'' Poslani k, sa l l a l lahu alejhi ve sel l em, rekao mu j e : "Oporučujem t i bogoboj aznost j e r je u nj oj sdaržano svako dobro." (Sahih et-/e1gib ve-t-terhib)

M uhammed, sal la l l ahu alej h i ve sel lem. preporuč io je bogobojaznost ll svakoj situacij i , i taj no i javno. Poznati ashab, Ebu Zerr, r.a., prenosi da mu je Poslanik, sal lallahll alejhi ve sellem, rekao : "Ebu Zerre. oporučlljem ti bogobojaznost ll taj nosti i j avnosti ! Kada pogrij ešiš, i spravi grešku dobrim djelom, ako možeš ne traži ni od koga n i šta, ne iznevjeri e manet i n i kada ne sud i n i dvoj i c i lj udi .'' (Sahihu-1-džami ') 53

Muhammed Nasirudin el- Uvejd A n a Oprosnom hadžu, u svom oproštaj nom govoru, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obznanio je da među ljudima nema razlik"e osim po bogoboj aznosti i da je to mjerilo i precizna vaga na osnovu koj e s e jedino može mjeriti vrij ednost čovjeka. Rekao j e tada: " O ljudi, vaš Gospodar je j edan, vaš praotac je j edan! Nema prednost Arap nad nearapom, crveni nad crnim, niti crni nad crvenim, osim po bogoboj aznosti. Jesam l i vam dostavio?" Rekl i su: "Da, A l l ahov Poslaniče ! '' Onda im je rekao: "Neka prisutni prenesu odsutnima." Osim toga, M uhammed, sallal l ahu alejhi ve sel lem, molio je A l laha u svoj i m dovama da ga učini bogoboj aznim. Č esto j e učio ovu dovu: "Gospodaru moj , učini moj u dušu bogoboj aznom i očisti je, Ti to naj bolje znaš, Ti si njen zaštitnik i Gospodar! Gospodaru moj , utječem ti se od znanj a koj e ne kori sti , od srca koje bogoboj azno nije, od nezasite duše i od dove koj a neće biti usl išana ! " ( Muslim) I ne samo M uhammed, sal la l l ahu alej hi ve sel lem, već svi A l l ahovi poslanici su svom narodu oporučival i bogoboj aznost. Uzvišeni je obj avio: I Nuhov narodje smatrao lažnim poslanike. Kad im brat njihov Nuh reče: "Kako to da se A llaha ne bojite ? Ja sam vam, sigurno. poslanik pouzdani, zato se bojte A llaha i budite poslušni meni. " ( Eš- Š u ' ara, l 05.1 06. ) I ste ove rij eč i uputi li su svom narodu: Hud, Salih, Lut i Š uajb, a.s., što se spominj e u istoj suri u : 1 24., 1 42., 1 6 1 . i 1 77. ajetu. B ogoboj aznost je najbolj a i naj čišća odj eća kako stoj i u aj etu: O sinovi A demovi, dali smo vam od jeću koja će pokrivali stidna mjesta vaša, a i rasko§na odijela, ali, od jeća bogobojaznosti, to je ono najbolje. ( E I - A ' ra f, 2 6 . ) A odj eća bogoboj aznosti, kako smo to već pojasnili, nije v unena ili gruba sufij ska odj eća, već s u to dobra dj ela, stid, l ijep ahlak, znanj e i s l .

·

54

Povratak u Džennet Bogoboj azni su Allahove evlije Ko ž�l i da se pridruži skupini odabrani h A ll ahovih robova evliJa� neka se okiti bogoboj aznošću . A da s u bogobojazni uistinu A l l ahove evl ije, potvrđuj e i ovaj ajet: l neka se ničega ne hoje i ni za čim nek ne tuguju Allahovi štićenici (evlije), oni koji budu vjerovali i koji se budu Allaha bojali. (Junus, 62.)
-

Prenosi se da j e Omer i b n Abdulaziz pisao j ednom od svoj i h namjesnika: "Oporučujem ti bogobojaznost bez koje A l l ah ne prima dobra djela, niti će se smi lovati osim bogobojaznima, niti nagrađuje osim bogobojazne. Znaj da je mnogo onih koj i pričaju o bogobojaznosti, a malo onih koj i j e prakticiraj u . " A nakon što je postao hal i fa, održao j e hutbu i rekao : "Preporučujem vam bogobojaznost, j er ona može sve zamijeniti, a sama je nezamjenj iva." A u jednoj predaj i stoj i da je A l ija, r.a .. jedanput ušao u mezaristan i obrativši se stanovnicima mezarja, rekao : "O stanovnici mezarj a, kakve vijesti imate za nas? Š to se tiče naših vijesti vama, mogu vam reći da su vaši imeci podij e ljeni, da su vaše kuće drugi nastan i l i i da su vam se žene preudale." Zat i m je rekao: "Tako mi A l l aha, da su u stanj u da odgovore, rekl i bi : ' Pripremite se, a naj bo lj a poputnina je bogobojaznost! "' U svom dje l u Hi/jetu-1-ev/ija, Ebu N uaj m spominje predaj u od Fudale ibn Ubej da, koj i je rekao : "Kada bih znao da m i j e Al lah primio makar jedno dobro djelo, draže bi mi b i l o nego dunjaluk i sve što je na nj emu, jer Al lah je rekao: Zaista A llah prima samo od bogobojaznih. "

Plodovi bogoboj aznosti Mnogo b i nam trebalo da nabroj i mo sve plodove bogobojaznosti pa ćemo spomenuti samo one naj važnije. Prvo, radosne v ij esti bogobojaznima, svejedno da li te radosne vijesti i muštul uci dolazal i od lj udi i l i dolazil i u o b li k u istinitih snova, i l i , pak, na samrti od strane meleka, koj i će u tom teškom trenutku obradovati bogobojazne. U Kur'anu stoj i : I neka se ničega ne boje i ni za čim nek ne tuguju A l/ahavi Jtićenici (evlije), oni koji budu vjerovali i koji su hudu A llaha bojali. Za n jih su dohre vijesti i na ovome i na onome svijetu. (Junus, 62.-64. ) Nakon što s e završilo poslanstvo s Muhammedom, sal lallahu alej hi ve 55

Muhammed Nasirudin el- Uvejd sellem, lj udima su ostale radosne vij esti i nagovj eštaj i . Ako ljudi hvale nekoga zbog nj egovih dobrih djela, to je jedan od dobrih predznaka i radosnih nagovj eštaja za nj ega. O tome govori slj edeći hadis. Prenosi Ebu Zerr, r.a., da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitan : " Š ta misliš o čovj ek u koj i učini dobro djelo pa ga lj udi pohvale zbog toga?" Odgovorio j e : "To su dobri znaci i radosne vij esti za vjernika." Drugo, bogobojazne Al lah pomaže i daj e im sigurnu pobj edu. Na to alud ira sljedeći ajet: l A llaha se bojte, i znajte da je Allah na strani bogobojaznih (muttek!ja). ( E l-Bekara, 1 94 . ) Treće, A l lah takvog uputi na istinsko i ispravno znanje, kao što stoj i u ajetu: l bojte se A llaha - Allah vas uči, i A llah sve zna. (EI­ Bekara, 282.) U zrok nedostatka istinskog znanja i slabog pamćenja jesu lj udski grij esi, kao i bezvolj nost u pogledu želje za stj ecanjem znanja, a uzrok berićeta u stjecanj u znanja, povećanj a razboritosti i razumijevanja, j este bogobojaznost. I mam Š afija j e pomanj kanj e pamćenj a izrazio u sti hovima: "Požalih se učitelju Vekiu na slabost pamćenja A o n mi reče da se okanim grfješenja Jer, znanje je sv jetlo A llahovo
l

On Svo� svjetla ne daje grje.�nicima.

''

Č etvrto, bogobojaznost je uzrok upufe i sposobnosti razli kovanja istine od zabl ude. na šta aludira kur' anski ajet: O '.'fernici, ako se budete A llaha bojali, On će vam sposobnost darovati /Ja ćete istinu od neistine moći rastaviti. (El-Enfal, 29.) A etimološko značenje riječi fitrkan j este ­ rastaviti noć od dana, svjetlo od tame. Peto. bogoboj aznost je uzrok bri sanj a grij eha. Uzvišeni j e obj avio: A da s(je dben ic i Knji�e 1:jen(jll i gr[jeha se c�uvaju, Mi hismo pre.W preko ružnih postupaka njihovih i sigurno bismo ih uveli u džennetske ha.\'če uživanja. (EI-Ma' ide, 6 5 . ) Š esto, bogobojaznost je uzrok olakšavanje životnih pri lika, uzrok opskrbe odakle se čovj ek i ne nada i izlaz iz svake situacije. O tome govore slj edeći aj eti : A onome ko se A llaha boji. On će izlaz naći i opskrbi! ć:e ga odakle se i ne nada. A onome ko se A llaha boji, On ć:e sve ono ho mu treba dostupnim učiniti. ( Et-Talak, 2.-4.) Sedmo, bogobojaznost je put stjecanja A llahove lj ubavi i lj ubavi meleka. U hadisu koj i prenosi Ebu M usa ei-Eš ' ari stoj i da je Poslanik, sal lallahu 56

Povratak

u

Džennet

alej h i ve sel lem, rekao: "Kada A ll ah zavol i nekog čovjeka, onda On zovne Džibrila i o bj av i mu: ' Al lah vol i tog i tog vjerni ka pa ga i ti zavoli ! ' Onda se Džibril obrati stanovnicima nebesa i kaže i m : ' A l l ah voli tog i tog vj erni ka pa ga i v i zavoli te ! ' I meleki ga zavole, a zati m se ta lj ubav pre1� ese i na Zemlj u i zavole ga stanovnici Zem lj e.'' ( Buharija i Musl i m ) Osmo, bogoboj azni će biti b l i sk i Allahu na S ud qj em danu i radovat će se susretu s Nj i m . Na to upućuj u slj edeći aj eti : Oni koji su se A llaha bojali bit će u džennetskim bašc..�ama i pored rijeka na mjestu u kome i:e biti zadovo(jni, kod Vladara Svemoć:noga. (EI-Kamer, 54.-5 5 . ) Deveto. bogoboj aznost je uzrok spasa od kazne n a dunj al uku i n a ahiretu. Uzvišeni je objavio: A one kr?fi su vjerovali i A llaha se bojali Mi smo spasili. ( Fussilet, 1 8 .) Deseto, A llah je obećao čuvati i zaštititi i potomstvo bogoboj aznih lj udi što potvrđuje ovaj ajet: A .Vto se onoga zida tiče - on je dv oj ice d jdaka, siročadi iz Rrada, a pod njim je zakopano '?fihovo blago. Otac nj iho v jl! hio dobar c..�ovjek i Go�podar tvoj želi, iz milosti Svoje. da oni odrastu i iz\'(/de h/ago svoje. ( E I -K eh f, 8 2 . ) U ajetu se naglašava da su rodite lj i tih dječaka b i l i dobri i bogobojazni vj ernici pa je zbo g nj i hove bogoboj aznosti, Al lah spusti o Svoj u m i lost i blagoslov i na nj ihovo potomstvo. Prenosi sc da je poznati tabi in, Muhammed i bn M unkedir, rekao : "Al lah čuva d ijete bogoboj aznog čovjeka i u nu č e i mjesto u koj em njegovo dijete živi i mj esta oko nj ega. Oni su neprestano pod Allahovom zašti t om.'· A Seid ibn Musej j eb je rekao svome sinu: " S i nko moj , ja klanj am mnogo rekata nafi l a-namaza nadajući se da će Al lah i tebe spasiti preko te nafi le", a zatim je proučio gornj i aj et i z sure El-Kehf. Osobine bogoboj aznih M ožda će neko u p i tati : A kako prepoznati bogoboj azne lj ude i kako čovjek može zn a t i da l i j e bogoboj azan? Bogob ojazni lj udi se mogu l ahko prepoznat i . jer oni p o sj e d uj u slj edeće osobi n e : Prvo. i sti nske mullekije vj eruj u u gc�jh ( nevidlj ivi svijet) i to s potpu n i m ubj eđenj em . Upravo tako i h j e i K ur'an opi sao : Ova KnjiRa, u koju nema nikakve sumnje, UJJU!stvo je svima onima koji se hudu A llaha hojali; onima koji u nn·idljivi svijet budu l'jerovali. ( E I -Bekara, 2 . - 3 . ) D rugo, oni se drže iskrenosti i i st i nolj ub i vosti u rij eč i ma i dj e l ima. U Kur' anu stoj i : A onaj koji donosi Istinu i oni koji u nju vjeruje. oni su bogob(�jazni. ( Ez57

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Z umer, 3 3 . ) Treće, oni maks i ma l no poštuj u A llahove propise. O tome A l lah u Kur'an u veli : Eto toliko! Pa ko poštiva A llahove propise - znak je ,�esti/a (bogobojazna) srca. (El-Hadždž, 3 2 . ) Četvrto, bogobojazni se uvijek drže pravednosti i sude po pravdi pa makar se radilo o nj ima samima ili nj i hovim b l ižnj i m , pokoravaj ući se All ahovoj nared b i : O vjernici, dužnosti prema A llahu izvršavajte, i pravedno svjedočite! Neka vas mržnja koju prema nekim ljudima nosite nikako ne navede da nepravedni budete ! Pravedni budite, to je najbliže ,�estitosti (bogobojaznosti), i bojte se Allaha, jer A llah dobro zna ono što anite. (El-Ma' ide, 8 . ) I peto, bogoboj azni s l ij ede put A l l ahovih poslani ka, iskrenih lj udi i dobrih vj ernika i nastoje da budu u nj ihovom d ru štvu na ahiretu, s lušaj uć i oporuku Gospodara svjetova: O vjernici, bojte se A llaha i budite s onima koji su iskreni! ( Et-Tevba, 1 1 9.)

58

E S-SIDK - I STINOLJUBIVOST

59

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Ko mi garantira istinolj u bivost, j a mu garantiram Džennet

stinolj ub i vost j e temelj na osobina i s l amskog vjerovanj a i ahlaka. Ona je i stinska b l agodat č ij i se plodovi i koristi ne mogu izbroj ati . Vrijednost istinolj ubovosti j e neprocjenj iva, a nagrada za nj u j e n e i zmj erna. I s t i n o lj ubivost j e d rugo i m e z a p u t spasa i sreće. T o j e b l ago za koj i m tragaj u i s t in s ki znal c i . opskrba je pobožni h i iz nj enog stabl a granaj u s e sve druge vrl i ne i mora l n e vrijednost i . Ona j e znak raspoznavanj a izme d u munafi ka i i skren i h vj ern i ka, i zmeđu stanovn i k a Dženneta i stanovn i k a Džehennema. T o j e A l l ahova sablj a n a Zemlj i k oj a n i šta ne dohvati a da ga ne p resiječe. Ko t i m putem k rene n i kada se neće k aj at i , ko j ezikom i s t i n o lj ub ivosti govori bez sumnj e .će pobij ed i t i svoj e oponente. I st i n o lj ub i vost j e d uša svakog dje l a i s i mbo l i zi ra vrata koj a vode b l i z i n i Gospodara svj etova. Tem e lj je vj ere i g l avni stup u bj eđenj a . Ona seže do samog pos lanstva, n aj uzvišenijeg stepena do kojeg čovj ek uopće može doć i , a s tog uzvišenog stepena teče rij eka I stine k oj a sc zati m i z poslani č k i h srca u l ij eva u srca i skreni h i i st i nolj ubivih vj e rn i k a .

I

Š ta je to sidk'?
Obj ašnj avaj ući sušt i nsko značenje riječi sidk istinolj ubivost, neki i s l amski učenjaci su kaza l i d a to znač i : ·'Podudarnost lj udske taj nosti i j avnost i . jer kod lažova je vanj št i na i j avnost bolj a od nj egove taj nosti , kao i k o d munaJi ka.'' Drugi s u kaza l i d a s idk znač i : " Reći i stinu onda kada ti prijeti stradanj e'' i l i "reći istinu pred onim č ij e sc k azne boj iš i č ij oj se dobroti nadaš''. Također j e rečeno : "Istino lj ubiv j e o naj koj i se pri prema za smrt a ne sti d i sc svoj e taj nosti ako bi m u je A l l ah otkri o." J usuf i bn Esbat je rekao: ·'Da jednu noć budem i sk ren i istinolj ub i v prema A l lahu, draže mi je nego da vodi m džihad na A l lahovom putu." Neki su opet rek l i : ''Ko ne i zvršava traj ne farzove. od nj ega se ne primaj u n i vremensk i odredeni f'a rzovi .'' N a pi tanj e : " Š t<;� znač i t raj n i farz", u s l ijedio
-

60

Povr·atak u Džennet Je odgovor: "To je istinolj ubivost." Rečeno je također: "Drži se i st inoljubivosti čak i onda kad se boj i š da bi ti ona mogla štetiti, vidjet ćeš da će ti sigurno koristiti, a ostavi laž čak i onda kada smatraš da će ti koristiti, j er će ti sigurno štetiti ." Budite s onima koj i su istinolj ubivi A llah je naredio vjernicima da budu istinolj ub ivi i da budu s istinolj ubivima a zauzvrat ih čeka nagrada koj u je Allah pripremio za Svoje odabrane robove. U zvišeni je objavio: O v jernici, bojte se A llaha i budite s onima koji su iskreni! ( Et-Tevha, 1 1 9. ) Zatim: Oni koji su poslu/mi A llahu i Poslaniku bit će u dru.\'tvu vjerovjesnika, i pravednika (istino(juhivih), i šehida, i dobrih (judi, kojima je Allah milost Svc?ju darovao. A kako će oni dil'l1i drugovi biti l (En-N i sa', 69.) Osim toga, A llah nas putem K ur' ana podučava da na Sudnjem danu lj udima neće koristiti ništa osim istinoljubivosti i iskrenosti . Tako u suri EI-Ma' ide, stoj i : Allah će reći: "Ovo je Dan u kome c..;e iskrenima od koristi iskrenost n jihova hiti; njima će džennetske baHe, kroz koje teku rijeke. pripasti, vječno i dovijeka će u '?fima ostati. Allah ć·e zadovo(jcm njima hiti. a i oni 1\!jime. To će veliki wpjeh hitil " (EI-Ma' i de. 1 1 9. ) U Kur' anu je na razl ičitim mjestima spomenuto pet stanja uz koja se veže i sti nolj ubivost ili sh/k. To su : rnudhalu siclkin, muhredžu sidkin, lisane sidkin. kademu sidkin i mak 'adu sidkin. Š to se tiče prve dvije sintagme: mudhalu sidkin i muhredžu sidkin, one u jezičkom smislu, doslovno prevedene, znače "ulazak s istinom" i "izlazak s istinom". A u terminološkom smislu to znači da svaki korak musl imana i muslimanke mora biti sa i stinom i zbog istine, sa A llahom i u ime Allaha. U tom smislu, komentatori Kur'ana navode kao primjer Bitku na Bedru, kada su musl imani izašl i s istinom i u borbu ušli s istinom. za razli ku od nevjernika, koj i su izašl i da se bore protiv i stine i protiv nosite lj a I stine, pa su doživjeli poraz i poniženje. Tako je bilo i pril ikom odbrane Medine, oslobaL1anja Mekke itd. To se takoder može prenijeti na kompletan ljudski život. Niko iz svoje kuće ne izađe niti uđe u grad i l i tržnicu i l i ode na posao a da to nisu izlasci i ulasci u ime istine i l i u ime laži . Zavisi od toga je li onaj ko izlazi i ulazi na I stini, je li iskreni vjemik ili nije, a od njega zavisi i njegova nagrada i kazna i konačni ishod - na dunjaluku i na ahi retu. Gornje dvije sintagme spomenute su u Kur' anu u sljedećem ajetu: I reci: "Gospodaru moj, uOni da umrem (mudhale sidkin) a da si Ti zadovoljan mnome i učini da iz mrtvih ustanem
61

·

Muhammed Nasirudin el- Uvejd (muhredže sidkin) a da si Ti zadovo!jan mnome i daru mi od Sebe snagu j Š to se tiče sintagme, lisane sidkin ona koja će mi pomoći. " (El-Isra ' , 80.) znači l ijep spomen u budućim generacij ama, kakav je Allah podario Ibrahi mu, a.s., i njegovim potomcima. Tako u suri Metjem, stoj i : I darovasmo im svako dobro i učini smo da budu hvaljeni i po dobru spominjani (lisane sidkin alij'ja). ( Merjem, 50.)
-

S intagmu kademu sidkin, koj a j e spomenuta u suri Junus, u drugom ajetu: A v jernike obraduj divnom nagradom (kademe sidkin) kod Gmpodara njihova!, neki mufessiri tumače kao Džennet, drugi opet kažu da to znači poslanstvo M uhammeda, sallallahu alej h i ve sellem, a treći da se to odnosi na dobra djela. Zapravo, suština je u tome, na što upućuje i j ezička značenje riječi kadem, da će svaki čovjek na Sudnjem d anu naći o no što je pripremio i uradio. Pošto su vjernici pripre m i l i iskreno vjerovanj e i dobra djela, nj i ma je, kao nagrada pripremlj e n Džennet i l i mjesto u Džennetu. S l ično značenje i m a i sintagma mak 'adu sidkin, koja se spominje u suri E l-Kamer: Oni koji su se A llaha bojali bit će u džennetskim bašc_�ama i pored rijeka, na mjestu u kome će zadovoljni biti (mak �adi sidkin). kod Vladara Svemoćnoga. (El-Kamer, 54.-5 5 . ) Dakle, to j e mj esto u Džennetu i l i sam Džennet, a termi n sidk isti nitost, istinolj ubivost, koj i je spomenut uz Džennet, upućuj e na njegovu i stini tost, traj nost, potpunost i korist.
-

I kao što K ur' an naređuj e i preporučuj e i stinoljubivost, tako i sto je i M uhammed, sal l a l lahu alej h i ve sellem, u mnogim svoj im hadisima pohva l io i preporučio i stinolj ubivost. U jednom od tih hadisa, Poslani k, sal l a l l ahu alej h i ve sel lem, rekao je: "Preporučujem vam istinoljubivost jer ona vodi dobročinstvu. a dobročinstvo vodi u D žennet. Č ovjek ustrajava u i stinoljubivosti sve dok kod A l l aha ne bude upisan kao i stinolj ubiv. Č'uvaj te se laži jer laž vodi u razvrat i griješenje, a griješenje vodi u vatru. Č ovjek ustrajava u l aži sve dok kod A l l aha ne bude upisan kao l ažac." (Buharija i Mus l i m ) U drugoj predaj i stoj i : "Garantiraj te m i šestero j a ću vama garantirati Džennet: da ćete govoriti samo istinu, da ćete ispuniti ono što obećate, da nećete iznevjeriti ono što vam je povj ereno, da ćete čuvati svoje spolne organe od b l uda, da ćete obarati pogled i da ćete čuvati ruke od posezanja za haramom .'' (Sahihu-1-džami ) A u hadisu koj i prenosi Abdul lah ibn Amr ibn As, stoj i da j e Poslanik, sal la llahu alej h i ve sel lem, rekao : "Naj bolj i su oni ljudi koj i su čistih srca, koj i ne mrze i ne zavide i koj i su i stinolj ubivi.'' (Sahihu-1-džami )
' '

62

Povratak u Džennet Odlika AHabovih poslanika I stinolj ubivost je bila osobina svih poslanika pa tako i pos lj ednj eg Allahovog poslanika, M uhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. To su m u potvrdi l i čak i nevj ernic i koj i su s e bori l i protiv njega. Tako u predaj i koj u su zabi lj ežil i B uharij a i M usl i m u svoj im Sahihima, stoj i : "Kada j e A llah objavio: I opominji svoju bližu rodbinu!, Poslanik, sal lallahu alej hi ve sel lem, popeo se na brdo Safu i pozvao j e svoj u rodbinu i rođake . Kada su se okup i l i , on ih je upitao : ' Ako bih vam rekao da se neprijatelj ska konj ica krij e iza ovog brda i žel i da vas napadne, da li b iste mi vj erovali?' Odgovor j e bio j edno glasan : 'Od tebe n i kada nismo čul i niti i sk us i l i laž. "' Zatim, kada je Poslanik, sal lallahu alejhi ve sellem, primio prvu objavu i došao kući uplašen, supruga Hatidža ga je tješila i bodri la, rekavši mu: "Tako m i Allaha, s igurno te A llah neće poniziti i izdati, jer ti održavaš rodb inske veze, i stinolj ubiv si i uvij ek govori š samo istinu . '' I to j e ono što mu je pomoglo u toku njegove poslaničke m i s ij e i zbog čega su mnogi prihvat i l i islam , j er su ga poznaval i kao iskrenog i i stinolj ub ivog.
. .

Primj er istinolj ub i vosti bio je i Allahov poslanik, Jusuf, a.s. Zato nij e čudo što je g a j e upravo p o tom svojstvu nazvao nj egov zatvorski drug kada je došao da mu Jusuf, a.s., protumači zbrkani san koj i je sanjao vladar u Egiptu. "Ju.n!f'e, o prfjatelju, ({J istino(jubivi čovječe - eJjuhe-s­ siddiku), protumači nam .\:ta znac..ri: sedam mršavih krava pojede sedam . debelih: ; sedam klasova zelenih i sedam drugih sasu,�enih, - pa da se vratim (judima, da bi oni saznali. " (Jusuf, 46. ) Osim Al lahovi h poslanika, postoj e lj udi koj i će ostati upamćeni po istinolj ubivosti . Jedan od nj ih j e poznati ashab Allahov Poslani ka, sal lallahu alej h i ve sellem, Ebu Bekr, r.a., koj em su Kur' an i S unnet potvrd i l i istinolj ub i vost Spomenut ćemo jedan hadis u kojem je Poslanik, sallallahu alejhi ve sel lem, javno pohvalio ovog ashaba i spomenuo njegovu i stinolj ubivost. Naime, u hadisu koj i prenosi Ebu Derda stoj i da je on rekao: "Bio sam u društvu s Poslani kom, sallal lahu alej hi ve sel lem, kada j e došao Ebu B ekr, pridržavaj ući rukama svoj ogrtač, pa j e nazvao selam i sj eo pred Poslan i ka, sal lallahu alejhi ve sellem, rekavš i : 'Ja sam se sporio sa O merom, pa sam prenaglio i pokajao sam se zbog toga. Nakon toga sam otišao kod nj ega da tražim halala, ali je on odbio da m i oprosti . I evo došao sam da s e tebi požalim, Allahov Poslaniče.' Muhammed, sallallahu alej hi ve sel lem, m u je rekao : ' A ll ah ti se 63

Muhammed Nasirudin el- Uvejd smi lovao, Ehu Bekre ! ' , i to j e ponovio tri puta. N edugo zatim i Omer se pokajao zbog o noga što j e uči nio, pa j e otišao kod E bu Bekra da se izvini. ali ga n ij e našao. Onda j e i on došao kod Poslanika, sall a l l ahu alej hi ve sel lem, i rekao da j e učinio zulum Ehu Bekru. Na to je Poslanik, sal l a l lahu alejhi ve sel lem, rekao : · A l l ah me j e poslao kao poslanika, pa ste rekl i : -Laže ! , a Ebu Bekr j e rekao : -Ist i n u govori ! On je svoj život i . i metak žrtvovao za i sl am pa hoćete l i ostavi t i na m iru mog prijatelj a? ! "

Istinolj ub ivost u rij ečima, djelima i namjerama I st i no lj ub i vost se podjednako odnosi na ·riječi, dje l a i namjere (nUJe!). Š to se tiče riječi, to znači da čovj e k uvijek govori istinu i da se č uva l aži u svakodnevnom govoru, kao i kod svj edočenja, zakl etve i s l . Kol i ko j e krivokletstvo strano i skreni m vj ernicima, svj edoči i sljedeća priča. Naime. jedanput je I sa. a.s., vidio čovjeka kako krade pa mu je rekao : "Ukrao s i ! '' On j e odgovor i o : "Nisam, tako mi A l l aha ! " Na te rij eči Isa, a.s., je rekao : "Vj erujem u A l l aha, a ne vj eruj em svoj i m oči ma." A l l ahov posl a n i k, Isa, a.s., jednostavno n ij e mogao zam i s l i ti da se neko može krivo zakleti Uzvišenim Allahom pa se pokaj ao zbog onoga što je rekao, iako j e onaj kojeg je okrivio za krađu, zaista ukrao. Istinolj ubivost u dj e lima je važna kol i ko i u riječima, a često je i važnija, jer l až u dj e l i ma može i mati gore posljedice od l aži u riječ i ma. To potvrđ uje postupak J usufove, a.s., braće koj i su, kako b i ubijed i l i oca da je J u suh1 pojeo vuk, zakl a l i ovcu i nj enom krvlj u natopi l i Jusufovu košulj u . A nakon toga su došli ocu p l ačući, što je sve skupa trebalo uvjeriti Jakuba, a.s., u i st i n itost nj i hove tvrdnje. Međuti m, Jakub, a.s., je bio proniclj iv ij i i mudrij i nego su oni i m i s l i l i . Č udio se tom pametnom "vuku" koj i je uspio izvući iz košulje nj egovog sina J usufa. a da na košulj i nisu osta l i tragovi n i od njegovih zuba ni od kandži . J usufova braća su zapravo spoj i l i l až u riječima i dj e l ima i posljedice te laži b i l e su katastrofalne. I sti nolj u bivost je također važna i u namj eri i l i n ijj etu i ako je n ijj et pogrešan, on može upropastiti i naj veća dobra dj ela. Dokaz za to je had i s u kojem stoj i da će prvi koj ima će se presuditi na Sudnjem danu i koj i će zbog lošeg n ijjeta biti bačeni u vatru, biti : mudžahid, a l i m i bogataš koj i je d ij e l io i metak, jer se n i su n i boril i n i uči l i n i t i dij e l i l i imetak u i m e A l laha, već d a b i stek l i ugled kod lj udi . ( M us l i m ) 64

Povratak u Džennet Zabranj ena istinolj u b ivost Pored toga što je u osnovi pohvalno svoj stvo, istino ljubivost nekada može biti pokuđena i zabranj ena. To se, i zmeđu ostalog, odnosi na ogovaranje, koj e je po i slamu zabranj eno pa makar bila istina to što se priča i i za leđa govori o dotičnoj osob i . A zabranjeno je zbog toga što j e to sramoćenje i otkrivanje tuđih mahana i što s e ogovaranj em n e posti že ništa osim zla, smutnje i kvarenj a međulj udskih odnosa. Zatim, odlazak vračarima i smatranj e i stinitim nj i hove vradžb i ne. Poslanik, sall al lahu alej h i ve sellem, rekao je: "Ko ode vračaru i povjeruje u ono što kaže, on je postao nevjernik u ono što j e objav ljeno M uhammedu, sall a l l ah u alej h i v e sel lem." (Ebu Davud i Tirmizi) U drugoj predaj i stoj i : "Ko ode vračaru pa ga p i ta za nešto, ne prima mu se namaz četrdeset dana." (Musl i m ) Osim toga, ne smatra s e istinoljubivošću potvrđivanje kao istine svega onoga što vladari zul umćari govore i č i ne. Na to alud i ra hadi s koj i prenosi Ka' b ibn Udžre, u koj em stoj i : " Rekao mi je A l l ahov Poslan i k, sallallah u alejhi v e sellem: ' O Ka' b, utječem s e A llahu z a tebe o d vladara koj i ć e doći posl ije mene. K o i h bude posj ećivao na nj ihovim dvorovima i potvrđivao kao isti nito ono što govore i pomagao i h u nj ibovom zulumu, on nije moj niti sam j a njegov i takav neće moći pristup; .. :!1om H avdu ­ izvoru, na S udnj e m danu. A onaj ko i h bude posjećivao, i l i i h ne posjećivao, a ne povjeruje u nj ihove l aži i ne bude i h pomagao u nj ihovom zulumu, on je moj i j a sam nj egov, i i mat će pristup mom Havdu. "' (Tirmizi )

Odgajanje dj ece na istinolj ub ivosti I slam posebnu pažnj u posvećuj e odgoj u m l ad i h naraštaj a i snažno naglašava potrebu da se dj eca odgaj aj u na iskrenosti i istinolj ub ivosti kako bi od mal i h nogu zavolj e la plemenita svoj stva i sl amskog ahlaka. Muhammed, sal l a l l ahu alej h i ve sel l em, koristio j e svaku pri l i k u da ukaže na važnost istinolj ubivosti u odgoj u djece. O tome govori i sljedeća p redaj a . Nai me, ashab Abdullah i b n A m i r j e rekao : "Jednog dana dok je Poslan i k , sal la l l ab u alej hi ve sellem, sj edio je u našoj kući, majka me j e zval a : ' Dođi da t i nešto dadnem ! ' Tada joj se Poslanik, sal lal lah u alej h i ve scl lem , obratio, riječima: · š ta si mu m i s l i l a dati?' Rekla j e : ' Datu l e . ' Na to j e M u hammed. sal lallahu alej b i ve sel lem, 65

Muham med Nasirudin el- Uvejd kazao : ' Da si ga zovnula, a da m u nisi n i šta dala, to b i ti b i l o upisano kao l až. ' '' (Ebu Davud) U drugoj predaj i stoj i : "Ko pozove svoje dijete obećavši mu da će m u nešto dati pa mu ne dadne, to mu se p i še kao l až.'' (Sahih ct-lerKih ve-t-terhib) Na kraj u. treba. spomenuti jednu životnu oblast i zanimanj e u kojem je istinolj ubivost naj b i tn ija, a najčešće je tamo nema. To j e trgovina. Vj erovatno se svi slažu da je danas , nakon pol itičke scene, laž najviše prisutna na p ij acama i općenito u trgov i n i . I onda se ljudi pitaj u zašto nemaj u berićeta u trgovi n i , a oni non-stop rade. Zaboravlj aj u da berićeta nema bez istinolj u bovost i . Na to je upozorio Poslanik, sal lal l ahu alejhi ve sellem, rekavši : "Prodavac i kupac i maj u pravo izbora (raskida, opoziva, poni štenj a kupoprodaj nog ugovora, kupovanj a i li vraćanja kupljene stvari) dok sc ne raziđu. Ako su b i l i iskreni i ako su obj asnili sve poj edinosti i mahane robe, A l lah će i m dat berićet u trgovini. A ako su prikril i mahane i l agal i jedan drugome, uskraćen je berićet u nj ihovoj trgovi n i ."( Buharij a i M u s l i m) M i upravo živimo u vremen u kada j e l až postala trend i sredstvo brze zarade, a i stinolj ubivost mahana i naivnost. Kao da su se u našem vremenu obistin i l e riječi Poslanik, sal lal lahu alejhi ve sel lem: "Doći će vrijeme obmana, u kojem će lj udi vjerovati l ažovu. a i stinolj ubivog će utjerivat u laž. Prevaranta će smatrati povjerlj ivim, a povj erlj ivog čovj eka će nazivati prevarantom." (Ibn M adže) No, to ne smij e pokol ebati vj ernike da ne govore istinu i da ne budu uz o ne koj i vole i brane istinu. Ne smije i h obmanuti malobroj nost istinolj ubivih pa da se pri k lone m noštvu lažlj i vaca. Oni moraj u biti poput b i sera među običnim kamenjem, tako da se uvijek vidi i do izražaja dođe č istota nj i hove vj ere i ljepota nj ihovog morala.

66

EL-ISTIKAMA - U STRAJNOST U VJERI

67

Muhammed Nasif·udin el- Uvejd

Potvrda rij eči dob rim djelima

arapskom j eziku, rij eč istikame t znači postojanost i ustraj nost na nekom putu, bez k rivudanj a, skretanj a, odstupanja i odustaj anj a. Na osnovu toga, za p u t koj i j e prav kaže se da je mustekim. Š to se tiče šerij atskog, odnosno terminološkog značenj a, m ože se reć i da je istikamet v išeznačna riječ, jer u sebi sadrži i podrazumijeva m noštvo razl i č i ti h oso b i na koj e b i trebale krasiti i skre nog i ustraj nog vj e rn i ka . Ovdj e ćemo izdvoj i ti i spomenuti neko l iko značenj a rij e č i istikmnet, kako su je razu mj e l i poznati islamski učenjaci i
1 !11 <1!11 1 .

U

Ebu B ekr, r.a., j e rekao: "I stikamet znači d a vj erni k n i n a k oj i način ne č i n i š i rk A l l ahu." Omer, r.a., je rekao : "To znači da čovjek ustraje u i zvršavanj u Al lahovih naredbi i ostavljanj u zabrana i da n e ševrda poput l isice kad žel i zabaciti trag." Osman, r.a., je rekao : " l stikamet znači potpunu iskrenost u dje l i ma." A l ija, r.a., j e rekao : "To znači doslj edno i zvršavanj e fm·zova." Sutjan es-Sevri je rekao : "Značenj e i st ikameta je da vj ernik svoje riječi potvrdi svoj i m dje l i ma." Fudaj l ibn Jj ad je rekao: "To je odricanje od prolaznog a žudnja za vj ečn i m : · Ta osobi na zapravo s i m bol izi ra sredinu između pre�jerivanja i popuštanj a u v:i eri . U tom smislu treba razumijeti i hadis od Sufjana ibn Abdull aha es-Sekafij a u kojem stoj i : "Rekao sam : ' A l lahov Poslaniče, rec i mi nešto o islamu što neću morati p itati n ikog drugog nakon tebe?' M uhammed, sallal lahu alej hi ve sel lem, je odgovorio: ' Rec i : -Vjerujem u A l laha ' , i ustraj u tome. "' A u hadisu koj i prenosi ashab Sevban, M uhammed, sallal lahu alcj hi ve sellem, je rekao : "Budite ustraj n i u vj eri kol iko god možete, znaj te da je najbolj e djelo namaz i da abdest čuva samo i stinski ·vjernik.'' ( I bn Madže) 68

Povratak u Džennet Osij edila ga s u ra Hud i njene sestre Temelj istikameta i l i postoj anosti je u srcu - ako je ono ustraj no, ustrajni su i ostal i dij elovi tij ela, j er je ono vladar u tijelu, a osta l i organi su voj ska koja mu je potči nj ena. Osim srca, organ putem kojeg se naj bolj e potvrđuj e nečij a ustrajnost u vjeri j este j ezik, o n i ma ulogu glasnogovornika srca. M u hammed, sallallahu alej h i ve sellem, skrenuo j e pažnj u na važnost i odgovornost j ezika rekavši: "Kada čovjek osvane, svi t�jegovi organi kore j ezik i govore mu: ' Boj se A l laha u pogledu nas ! M i tebe s l ijed imo, ako s i t i postoj an na Pravom putu, i m i smo, a ako skreneš, i mi ćemo. " . (Tirmizi) U Kur' anu se nalaze m nogobroj ni ajeti koj i na eksp l i c i tan ili, pak. impl i ci tan način govore o i sti kamctu i naređuj u ga, a ovdj e ćemo spomenuti nekol iko takvih ajeta. Tako se u suri Fussilet, kaže : Reci: ' 'Ja sam (m:j ek kao i vi, samo - meni se obja v /j l(j e da je ra,{: Bog samo jedan Bog, zato se N jemu iskreno ( ustra jno) klanjajte i od N jega oprosta tražite! A tdko onima koji N jemu druge ravnim smatraju. " (Fussilet. 6 . ) Zatim : Oni koji govore: ''Na.š- Gospodar je Allah! " - i istny·u n a Pravo/ll putu, neka se ničega ne boje, i ni za čim nek ne tugt!fu. ( E I -Ahkat� 1 3 . ) Na istikamet aludira i slj edeći aj et iz sure Hud, koj i je, kako ćemo vidj eti , centralni ajet ove sure. U tom aj etu stoj i : Ti idi Pravim p ute m ( ustraj na Pravom putu) kao .\-to fi je naređeno, i nek ' tako postupe i vjernici kc�ji su uz tebe, i obijesni ne budite, jer On dobro vidi ono .5to radite. ( H ud, 1 1 2 . ) Znameniti muf' ssir ( komentator) Kur'ana. I bn Kesir, u komentaru ovog e ajeta je rekao: ·'Allah, dž.š., naređuj e Poslaniku, sal lallahu alej hi ve sel lem, i vjerni c i ma da ustraj u na Istini. j er je to naj bolj a pomoć u ostvarivanj u pobj ede protiv neprijatelja, a zabranio j e obij est i nasilje, pa makar se radilo i o i dolopokloni c i ma." Kol i ko je postoj anost i ustraj nost na Pravom putu b i tna, svjedoči i to da je ta naredba iz sure Hud ( zbog toga je to central n i aj et u njoj ), osij edi la M uhammeda, sal lal lahu alej hi ve sel lem. Naime, u predaj i od I bn Abbasa spominj e se da su ashabi, nakon što su primij eti l i sij ede dlake u Poslani kovoj , sal lal lahu alej hi ve sel lem . bradi, začuđeno rek l i : "All ahov Poslaniče, osij edio s i ? ! " On i m je odgovorio: ·'Osijedila me j e s ura Hud i njene sestre." Komentatori Kur' ana navode predaj e u koj ima se spominje da su s�j ede vlasi kod Muhammeda, sall.a llahu alej h i ve sellem, bile posljedica, prij e svega, ajeta o ustraj nosti i l i i st ikametu koj i smo c itira l i . 69

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Boj se Allaha j avno i tajn o I st ikamet j e uzvišeni c i lj svakog vj ernika i vj ernice i podrazumij eva u straj nost u vj eri i j avno i taj no, d ušom i tij elom. To j e vj erovanj e koj e se ukorijeni u srcu, a kasnij e se pokaže kroz dobra dje la i lijepo ponašanj e . Musli mani i zvršavaj u Al l ahove naredbe zbog toga što vjeruj u da svaki šerij atski propis vodi progresu i popravljanj u lj udske nutrine i vanj štine. Upravo na to a l ud i ra slj edeći aj et: Ne griješite ni javno ni tqjno l Oni koji griješe sigurno će biti kažnjeni za ono .\'to sl/ zgriješili. ( E l-En ' am , 1 20.) Dakle, n ij e rečeno č uvaj te se samo tajnih grijeha ili, pak, samo j avnih, već i taj ni h i j avnih. A j avni grijesi su oni koj e lj udi mogu vidj eti i čuti kao što su konzumiranje opojnih pića, blud, krađa, ubistvo, psovka, l až, itd., a taj ri i grij esi se odnose na srce poput mržnje, zav i dnost i , samodopadlj ivosti i s l . Očigl edno je da islam pridaj e pažnj u i vanj štini ( form i ) i nutrini (sušti n i) . Naravno, u i slamu postoj e prioriteti i j asno razgraničenj e i zmeđu b itnog i manj e b itnog. Međuti m, islam teži i zgradnj i l ičnosti koj a će voditi računa o svoj oj vanjštini kao i o nutrin i , islam želi lj ude koj i se neće poigravati s vj erskim propisima bez obzira koj e mjesto oni na lj estvici vrij ednosti i prioriteta zauzima l i . Kompletna obj ava, Kur' an i Sunnet, usmj erena je na takvu i zgradnj u . U j ednoj od svoj ih oporuka ashabu Ebu Zerru, Poslanik, sal l allahu alej hi ve sellem, skrenuo mu j e pažnj u na značenj e prave pobožnosti i postojanosti u vj eri, rekavši : "Boj s e Al laha gdj e god bude š ! Poslij e l ošeg, učini dobro dj elo, ono će ga izbrisati, i prema lj udima se na naj lj epši način ophodi ." A u hadisu koj i prenosi Aiša, r.a., Poslanik, sallal lahu alej h i ve sel l em, j e rekao : "B udite postoj ani ili se trudite da dostignete taj stepen. Uz to, znaj te da nikog od vas neće sama nj egova dj ela uvesti u Džennet i da je A l l ahu najdraže ono dj elo koj e se ustraj no čini, pa makar bilo i neznatno ." ( Buharij a i Musl i m) Komentiraj ući gornj i hadis, l bnu-1-Kajj i m ei-Dževzijj e, između ostalog, je rekao : "Istikamet znač i postoj anost i i spravnost u namj eri (nUjetu), rij ečima i dj el ima, i Poslanik, sal lal lahu alej h i ve sel l em, nas upozorava da je taj stepen teško dostići , pa kad je tako, neka se onda vj ernici trude da budu bl izu tog stepena, kao onaj koj i gađa u metu pa ne pogodi u centar. već pored nj ega." f stikamet čovjeka vodi do naj većih visina morala, čestitosti i pobožnosti . On čuva razum i srce od bolesti, a dušu od nemorala i pokvarenosti . Uko l iko se ostvari na nivou džemata, tek tada daj e u cijelosti svoje pl odove i donosi m ir, si gurnost i blagostanje u 70

Povratak u Džennet džemat. A ako ponestane želj e za ustraj nošću, onda slabi i želj a za činj enj em dobrih dj ela, grijesi se umnože, a poj ed inac i džemat polahko a l i sigurno skreću s Pravog p uta. Zbog toga nas Poslani k , sallal l ahu alej h i ve sellem, koj i j e poslat k ao m i lost svj etovima, upozorava : "Ko žel i da se sačuva Vatre i uđe u Džennet, neka ga smrt zatekne kao vjernika u Allaha i Sudnj i dan. i neka se prema lj u d i ma ophodi onako kako bi volio da se oni ophode p rema nj emu." (Musl i m ) Kako hiti ustraj an n a P ravom putu'? l stikamet i l i postoj anost na putu islama j e vi sok stepen i velika blagodat od A l l aha. Zbog toga ona zahtijeva odlučnu borbu, mnogo odricm�a, znanj a i strplj i vosti . Ovdj e ćemo spomenuti glavne uzroke i sredstva koj i ma se ostvaruje i sti kamet. I s p ravnost vjerovanj a i s naga ubjcđcnj a Ne može se govoriti o ustrajnosti u vj eri bez poznavanja i sl ij eđenja temelj n i h postavki islamskog vjerovanja, odnosno bez sl ijeđenja i spravne islamske akide . B i lo kakvo skretanj e i odstupanj e od akide koju su slij ed i l i Poslanik, sal lallahu alejhi ve sellem . i nj egovi ashabi, znač i zapravo skretanj e s putn istikame i upućuj e na slabost vjerovanj a i ubjeđenja. A bez čvrstog ubjcdenja nema ni odricanj a, ni strplj i vosti, pa prema tome n i ustraj nosti . Iskrenost u vj eri i slij eđenje sunneta Nakon upoznavanja s ispravnom akidom dolazi iskrenost u VJen 1 slUcdenje sunneta. To su zapravo dva uvjeta da bi dobra djela bila primljena kod Allaha. Poslani k . sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: "Allah ne prima djelo koje nije iskreno i s koj im se ne želi Allahovo lice." (Nesai) Sam oobntčun Na putu i st ikame, pored čuvanja od taj n i h i javnih grij eha, vj ernik i vj ernica su dužni konstantno vršiti samoobračun, također da kod nj i h dominira svijest d a ih A llah v i d i i čuj e u svakoj situacij i i da znaj u da će
71

Muhammed Nasirudin el- Uvejd pred Nj i m račun polagat i . To j e ono što vj ernike drži ''budnim" i ne dozvolj ava im da posrnu i skrenu s tog puta. U tom smi s l u su i kur' anske riječi : O vjernici, A llaha se bojte, i neka svaki c'!m:jek f?leda šta je za sutra pripremio i A llaha se bojte, jer On dobro zna !ita radite. (El-Hašr, 1 8 .)

D ova Dova je i badet, ona j e oružj e obespravlj en i h i poputnina bogoboj aznih. I kad je u p i tanj u ustraj nost u vj eri , mus l i man i m u s l imanka b i trebali stal no učiti s lj edeću dovu: "O Ti Koj i okrećeš srca, učvrsti moj e srce u Tvoj oj vj eri . " (A llahumme ja muka//ibe-1kulubi sebbit kalbi ala dinike. ) Zat i m , stalno druženj e s K ur' anom i nj egovo učenj e s razmi šlj anj em , kao i zi kr, odnosno vel i čanj e A l laha. Prenosi se od I bn Abbasa da j e Poslanik, s a l l a l l ahu alej h i ve s e l l e m . rekao: " Ko n ij e u stanj u i skoristiti noć u i badetu, ko zbog škrtosti ne d ij e l i imetak, ko zbog straha ne ide u džihad, neka mnogo spom i nj e A l l aha i zikr č in i . " ( Et - Tergib ve-t-terhih)

Znakovi nedoslj ednosti

u

v,j eri

Nedostatak i st ikameta je bolest čija opasnost se može porediti s karci nomom koj i uništava i "jede" zdrave ćelij e u lj udskom organizmu. Ta bolest ima svoj e simptome i jasne znakove, koj i kada se pojave, upućuj u na hitnu i ntervencij u i l ij ečenje. Spomenut ćemo neke od tih znakova.

Licemjerstvo, laž i kršenj e obećanja Kako razumj eti onoga ko za sebe tvrdi da je i stinski slj edbenik sunneta, a laže, i koj i kada nešto obeća, ne ispuni obećanje? Zar se takvi mogu smatrati i skrenim vj ernicima?! Ne. To su zapravo lj udi koj i č i ne ibadet samo svoj i m t ij e l i ma, bez duše i iskrenost i . Nj i hova dj ela prekrivaj u oblaci l icemj erstva i želje za pokazivanj em pred lj udi ma (rija ') 72

Povratak u Džennet i oni u potpunosti zaboravlj aj u na rij eč i M uhammeda, sallallahu alej hi ve sellem: "Najgori lj udi na Sudnj em danu bit će dvo l ičnj aci, koj i su pred neki m lj udima pokazivali jedno, a pred drugi m drugo l ice." (Buharija i Muslim). Zatim: "Tri su osobine munafika: kada govori laže, kada obeća ne i spuni , kada me se nešto povjeri on to i znevjeri." ( B u harija i Musli m ) . Kada su s učenjacima i pobožni m lj udima predstavlj aj u s e tako kao da su naj veći vjernici i pobožnj aci , samo da steknu nj i hovo povjerenj e a kada su u društvu grješnika, onda č i ne ono što i oni kako bi se poistovij et il i s nj ima i nimalo se ne stide n i ti kaj u . Upozoravajući na opasnost l icemjerstva, Poslanik, sallallahu alej h i ve sel lem, je rekao : " Ko bude na ovome svij etu i mao dva lica na onome svij etu će i mati dva j ezika od vatre. ' ' ( Ebu D avud)

Pogrešno razumij evanj e barama Ima ljudi koj i sebe smatraj u doslj ednim sljedben icima sunneta postojanim u V.J en, i koj i drugima pri govaraj u zbog nj ihove nedosljednosti i činjenj a harama, a zapravo oni sami č i ne veće grij ehe od onih koj ima prigovaraj u . Napri mj er , govore da je haram brij at i bradu, a zaboravlj aj u da j e ogovaranje, koj em su skloni , mnogo veći grU eh od brij anja brade. jer j e to direktan napad na čast muslimana . Poslanik, sal lallahu alej h i ve sel lem, je rekao: "'Naj gora vrsta kamate je napasti na čast musli mana." ( Ebu Davud). U drugoj predaj i stoj i : "Ko zaštiti čast muslimana od onoga ko ga ogovara, Al l ah je obećao zaštititi ga od Vatre na Sudnjem danu." ( Tirmizi )

Loš a h lak M nogo je m us l i mana koj i za sebe tvrde da su dobri vj erni c i , a l i se to po nj i hovo m ah l a k u i ponašanj u ne može v i djeti . Naprotiv, prij e bi se moglo zak lj uč i t i da je nj i hova vj era slaba, j e r su grubi, nekulturni , osorni , nepri stupačn i i j er s podozrenj em i n i podaštavanj em gl edaj u na one koj i n i s u kao o n i . A onaj ko zai sta žel i saznati kakav je vj ernik, neka svoj u vjerničku pri l iku pog leda u ogledalu hadisa u koj em j e Poslanik. sal l a l l ah u alej h i ve sel l em , rekao: "Al l ahu su naj d raži oni lj udi koj i naj vi še koriste lj udima, a A l lahu naj d raže dj elo j e o bradovati 73

Muhammed Nasirudin el- Uvejd m us l imana i l i otklonuti od nj ega nevolj u, i l i m u pomoći da vrati dug, i l i ga nahrani t i ako je g l adan. Draže mi je o t i ć i s bratom m u s l i manom da mu pomognem u nekom nj egovom posl u , nego boravi t i u i t i kafu u svom mesdži d u mj esec dana. Ko savlada srdžbu A l l ah će m u pokrit i mahane. K o s e savlada u nastupu srdžbe i n e kazn i onoga zbog koga se rasrd i o, a u mogućnosti je da ga kazn i , A l l ah će mu srce i spuniti zadovolj stvom na S ud nj e m danu. Ko pomogne bratu m u s l imanu u nekoj nj egovoj potrebi sve dok j e u potpunosti ne obav i , A l lah će učvrsti ti nj egove korake, onoga dana kada će se mnogi poskl i znut i . Zaista loš ah l a k upropaštava dj e l a kao što s i rće upropaštava med . "
(Sahihu-1-džami )
'

Oholost Oho lost je ncspo_p va s vj erom u Allaha i nezamislivo je da se to svoj stvo nac.1 e kod iskrenih vj ernika. Ona j e naj češći razlog neprihvatanj a I stine i odbij anj a poziva Al lahov i h poslani ka. Oholi lj udi uobražavaj u da su oni posebni , da nj i hovim venama teče drugačij a krv i da su bolj i od drug i h . Zbog toga, ma kako se doimala nj i hova vanj ština i ma koliko i badeta č i n i l i u formalnom smislu, oho l i lj ud i se n i kada ne m ogu svrstati u red postojanih vj ernika. N ij e onda čudno što j e mudri Lukman, savj etuj ući svoga sina, između ostaloga, upozorio na pogubnost oholost i , rekavši : /, iz oholosti, ne okrei·i ud ljudi lice svoje i ne idi ze m ljo m nadmeno, jer A llah m! v o l i ni gordog ni hvalisavog. ( L ukman, 1 8 . ) !\. Abd u l lah i bn Mes · ud prenosi da j e Poslanik, sali allahu alcj hi vc scl lcm, rekao : "U Džennet neće ući onaj u č ij em srcu bude i trun ohol osti . '' Onda j e neko kazao : "Al l ahov Poslan iče, ima lj udi koj i se vole l ij epo obuć i ", p a j e Muhammed, sa l lal lahu alej h i ve sellem, odgovori o : "Al lah je l ijep i vol i lj epotu. Ohol ost je odbij anj e i st i ne i omal ovažavanj e lj udi . " ( M us l i m ) U drugom had i su, Muhammed, sal l al l ah u a lej hi ve se l l em, rekao j e : "Tri su skupine lj udi s koj i ma Al lah, dž.š., na Sudnj em danu neće govoriti, niti će i h oč isititi, niti pogl edati i nj i h čeka bolna kazna : starac bludnik, vladar lažov i ohol i siromah . " ( M us l i m )

74

Povratak u Džennet Slatki plodovi istikameta A llah, dž. š., je onima koj i su ustraj n i na istini podario vel i ke blagodati, počasti i stepene, na d unjaluku i na ahiretu . Tako u suri Fussilet stoj i : Onima koji govore: "Go.�podar na.� je A llah '', pa poslije ostanu pri tome - dolaze meleki: "Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Džennetu koji vamje obećan. ( Fussi let, 30.-32.)
..

Dak le, j edna od b lagodati j e i ta što postojanim vjernicima dolaze meleki s radosni m vijestima o onome što ih čeka pril i ko m smrt i , u kaburu i pri l i ko m proživlj e nj a . Komentiraj ući ovaj aj et, Ata' j e rekao : 'To znači , ne boj te se odbij anja vaših dobrih dj ela ona su već pri m lj ena, i ne strahuj te za vaše grij ehe oni su već o prošteni ." A I bnu-1-Kajj i m je kazao : "Postoj a n i vj ernici su počašćeni m nogobroj n i m b l agodatima na dunj aluku. a prij e svega smirenošću i s igurnošć u u nj ihovim src i m a i srećom zbog i s l ama, imana i Kur ' ana, a u herzehu ( zagrobnom životu) bit će im o tvorena vrata Dženneta pa će osj ećati nj egov zadah i miris, a mezar će i m postati džennetska bašča, dok će na ahiretu biti p resretni uživaj u ć i u b l agodatima Dženneta kod Gospodara svj etova . '' S lj edeća nagrada za i stikamet j este zadovolj stvo u srcu. Rekao je I bn Tej mijj e : "Moj a džennetska bašča j e u moj i m grudi ma. Ako m e ubij u, j a sam šchid, ako me zatvore u tamnicu, to je osam lj i vanje sa m oj i m Gospodarom u i badetu, a ako mc protjeraj u iz države, t o j e moj turiza m na A l l ahovom putu . " Zatim, zadovoljstvo s a sudbinom i A l l ahovom odredbom. Oni koj i su ustraj n i i čij a osobina je i sti kamet, zadovolj n i su sa sudbinom, j er znaj u da sc u svemu onome što im je A l lah odredio krije neizmj erna mudrost. Prenosi se da je Urvetu i bn Zubej ru u mro s i n. pa kada j e saznao za to, rekao j e : '·Gospodaru moj , Ti si mi podario sedam si nova, a samo jednog si m i uzeo . Pa, ako si uzeo i ostavio s i . ' ' I na kraj u, či stota prsa i moć č iste lj u bav i : Postojani vj ernici posjeduj u čistu, nepatvorenu i bezuvjetnu lj u bav prema vj e rn i c i ma i nj ihova prsa su č i sta od zavi dnosti, zl uradosti i mržnj e prema nj ima. Oni nastoje svoje ponašanj e uskladiti s hadisom u kojem j e Poslanik, sal l a l l ahu alejhi vc sel lem . rekao : "N i ko od vas neće biti pravi vjernik dok ne b ude žel io svome bratu ono što žel i i seb i . " ( Buharij a i Muslim)

75

76

E S- SABR - STRPLJIVO ST

77

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Strplj ivi će bez računa biti n agrađeni

ovor�ći � d� �� � i c i.! i strplj i vosti u svoj oj k nj i zi Ze1� m u-f-hev� : . l bnu-I-Dzevz1 Je, IZmeđu ostalog, rekao : "Sahr u J eziku znac1 zabrani t i , zatvoriti , s uzdržati i onaj ko nekome nešto zabrani on ga sam i m tim �jera da trpi i sabura. Mjesec ramazan se naziva mj esecom strplj i vosti jer se u tim danima vjern i c i sustežu od j ela, pića i intimnog odnosa. Dak l e, strplj i v j e onaj koj i se susteže od o noga za čim teži nj egova duša, kao i onaj koga j e pogod i lo iskušenje, pa on u une A l l aha trpi i podnosi to iskušenje bez očaj avanj a i srdžbe.''

G

Neko je upitao Džunej da o značenju strplj i vosti pa je rekao: "Strplj i vost je dočekivanj e bola i i skušenja bez lj utnje i srždbe." A Zmmn e l - Mi sri je rekao : "Strplj i vost znač i udaljavati se od prijestupa, biti smiren u srdžbi i prikazivati se bogati m u stanj u siromaštva te ne j adati se ljudima." Postoj e d v ij e vrste jadi kovanj a i li j adanj a . Jedno je j adanj e A l lahu na svoje stanj e i ono ne poništava sabur. Primjer za to je Jakub. a . s . , koj i je. nakon što j e i zgubio sina Jusufa, govorio : ' 'Ja tugu svoju i jad svoj pred A llaha iznosim, a od A llaha znam ono .što vi ne znate " - rde on. (Jusuf, 8 6 . ) A drugo j e j adanj e lj udima na težinu stanj a i iskušc1� a. Ova vrsta j adanj a j� u suprotnosti sa strp lj i vošću i ona je zapravo pon i štava. Jedan pobožnjak je čuo čovjeka kako se žal i svome drugu na svoje teško materij al no stanj e pa mu je pri šao i rekao : " K ako te n ij e stid da se ža l i š n a M i l osti vog Gospodara. onome ko t e n e razumije i k o nema m ilosti."

V rste strplj ivosti
U i s lamskoj l i teraturi spom mJ u se tri vrste st rplj i vost i : s trplj ivost u pokornosti A l l ahu, strplj ivost u ostav�j anj u grijeha i strplj i vost na udarc ima sudbine.

Sabr i l i strplj ivost u pokornosti A l l ahu postiže se priJ e svega spoznaj om i sviješću da su poslj ed ice pokornosti sretan kraj na dunjaluku i vj ečna nagrada na ahiretu. 78

Povratak u Džennet I bnu-1-Kajj i m el-Dževzi je u svoj oj knj izi Tariku-l-hidžretejn nabrojao sljedeće uzroke strpljivosti u sustezanj u od grij eha. Prvo, svijest o odvratnosti grijeh a i spoznaja da j e Al lah zabranio grijehe kako bi čovjek zaštitio i sačuvao svoj u dušu od poroka koj i je upropaštavaju kao što brižan otac čuva i štiti svoje dijete od svega što bi mu moglo štetiti . To je uzrok koj i bi svakog razumnog čovjeka trebao odvrati ti od grijeha, čak i onda kada se taj grijeh ne bi vezivao za kaznu na Sudnjem danu. Drugo, stid od A ll aha. I skreni i ubijeđen i vjernici znaju da i h A l l ah vidi i čuje i oni se stide da ih A llah vidi u grijehu te strahuj u da ne izazovu Njegovu srdžbu. Treće, čuvanje blagodati koje nam je Allah podario, jer grijesi poništavaj u blagodati tako d a kad god čovjek počini grijeh, o d njega ode neka b lagodat, shodno poči njenom grij ehu, a kada se pokaje i vrati u okri lje pokornosti Al lahu, onda se vrate i blagodati. Neko od islamskih učenj aka je rekao: "Učinio sam grij eh zbog kojeg godinu dana nisam bio u stanj u da ustajem na noćni namaz." Drugi je kazao: "Zbog grijeha koje sam počinio uskraćeno mi je razumijevanje Kur ' ana." Č�etvrto, strah od Allahove kazne, a to se postiže i skrenim vjerovanjem u Njegovu prij etnj u i obećanje, vjerovanjem u A llaha, vjerovanjem u objavljene Knj ige i Allahove posl anike. Uzvišeni je obj avio: A Allaha se hoje od robova l'•ljegovih učeni. (Fatir, 2 8 . ) Rečeno je: "Dovoljno je čovjek učen ako je bogoboj azan, a dovoljno je neznal ica ako je obmanut u pogledu A llahove nagrade i kazne.'' Peto, ljubav prema Allahu. Onaj koj i voli pokoran je Onome koj eg vol i . Š to je snaga lj ubavi u srcu veća, pokornost je jača kao i ostavljanje grijeha. U tom smislu su i riječi Omera, r.a . : "Divan l i je vjernik Suhejb, i kada ne bi posjedovao strah od Allahove kazne, on ne bi činio grij ehe." Š esto, svijest o lošim posljedicama i tragovima koj e ostavljaj u grijesi, kao što su: crni lo na licu, tmina u srcu, tjeskoba u grudi ma, tuga i beznađe, oč�j i depresija, kukavičluk, zaboravlj anje naučenog znanja, nestanak sigurnosti i osjećaj straha i usamljenosti. G1ješnik osjeti žestinu vatre u svom srcu prije Sudnjeg dana i prije džehennemske vatre koj a će do srca dopirati. Strplj ivost na iskušenjima Postoje mnogi razlozi koje bi vjernike trebali motivirati i podstaknuti na strplj ivost na i skušenj i ma i udarcima sudbine a m i ćemo spomenuti neke od nj i h . Prvo, dokazi o n agradi i sevabima za i skušenje kao i dokazi o tome da i skušenj a brišu grijehe i da su di o sudbine koj u je Allah odredio i koja je zapi sana prije nego što je čovj ek i stvoren, tako da očajavanj e 79

Muhammed Nasirudin el- Uvejd neće donijeti n išta dobro. Drugo, svijest o tome da su iskušenj a zapravo poslj edica grij eha. U tom smislu j e i kur'anski ajet: Kakva god vas bijeda zadesi, to je zbog grijehova koje ste zaradili, a on mnoge i oprosti. ( Eš­ Š ura, 3 0 . ) Prenosi se da je Alij a, r.a., rekao: "Nedaće dolaze samo s grij esima, a otkl anjaj u se samo pokaj anjem." Treće, spoznaj a da je iskušenj e poput gorkog l ij e ka koj i će na kraj u biti uzrokom ozdravljenja i potpunog izlj ečenja. Zato vjernici ne trebaj u gledati na gorčinu l ijeka, već na nj egove posljedice. Uzvišeni j e obj avio : Ne volite ne.fto, u ono može biti dobro za vas,· ne.Vto volile, a ono ispadne zlo po vus. - A lluh zna, a vi ne znate. (El-Be kara, 2 1 6. ) Č etvrto, svijest da nedaća ne dolazi da uništi čovj eka, već dolazi kao iskušenj e i provj era strplj i vosti . Ako se čovjek strpi na nedaćama i bude postoj an, onda će mu Al lah, dž. š . , ukazati posebnu počast i učiniti ga odabranim robom i l i evl ijom, a ako se pokoleba i i zrazi svoj e nezadovolj stvo Allahovom odredbom, onda će se i skušenj e samo povećati i jedna nevolja će se pretvoriti u mnoštvo nevolj a, kao što se kod strplj ivog čovjeka j edna nevolja na kraj u pretvori u m noštvo blagodati . Peto, svij est o tome da A llah putem iskušenja želi da vj ernici potvrde svoj u pokornost i vj erovanj e u svakoj s ituacij i . N ije istinski A l l ahov rob onaj ko obožava Allaha samo kada mu je dobro, a kada ga snađe isk ušenje, onda očaj ava i zaboravi na Al laha. I skušenj a su za vj erni ke poput vatre koja odvaja patinu od zlata pa ono ostane čisto i zablista svoj i m punim sj ajem. Dunjalučki dani su dani strpljivosti Ž i vot na dunj aluku je protkan različitim vrstama iskušenj a tako da lj udi imaj u potrebu za strplj i vošć u u svim vremenima i svim generacijama, kao što imaj u potrebu za hranom, vodom i zrakom. Kroz lj udski život se neprestano smjenjuju radost i tuga, sreća i nesreća, smijeh i suze, a da b i čovjek ostao uspravan i izdržao sva iskušenja, naj bolje je da se naoruža strplj i vošću. l sljedeći pri mjeri i predaje to potvrđuj u . I bn E b u Dunj a u svojoj knj izi El-l 'tihar l'e a 'kah es-sunu· l'e-1-ahzan, spominj e predaj u od I bn Abbasa u kojoj j e on rekao : "Nećete sresti lj ude da im drugi govore : ' Blago nj i ma ! ' , a da im vrijeme nije pripremilo dane kada će im govoriti : ' Teško nj ima ! "' A I bn M es ' ud je rekao : "Svaka radost sa sobom nosi tugu i nema nijedne k uće koj a se ispuni radošću a da nakon toga neće biti ispunj ena žalošću." Prenosi se od Jezida i bn 80

Povratak

u

Džen net

Muhel leba da j e rekao : "Jedanput sam nosio dva t o vara miska iz H orosana za h a l i fu Sulej mana i bn Abdulmel ika pa sam došao pred vrata dv o rca nj e g ovog sina Ej u ba, prestolonaslj ednika. Nj eg o v dv o ra c j e b l i stao od sj aja, a kompletna p o sl u ga je b i l a obučena u žute uniforme naki ćene zlatom. Zatim sam ušao u drugi nj e gov dvorac u koj e m je b i l a p os l uga sa ze l enim o d ij e l i m a i nakitom od s m ara g da. U šao sam u sobu u k oj oj je bio Ej ub sa svoj o m žen om i p re dao mu dva tovara m i ska. Jedanaest dana nakon toga, ponovo sam došao u Š a m , a l i su sada Ej ubovi dvorci zj api l i p r azn i . U nj i m a n ije vi še bilo n i Ej u b a, n i njegove po ro d i c e, niti p o s l ug e . Svi su p o mr l i o d k u g e . "
·

U predaj i , koj u t akođ e r b i lje ž i I bn Ebu Dunj a, spomi nje se da j e u č e nj ak Seid Ebu Osman rekao j ednoj sred o vj eč n oj ženi na čijem l icu su j oš uv ij e k b i l i t rag o v i lj ep o t e i s kojeg osm ij eh nije si lazio : "Vj erova tn o su ova lj e pota i sta l ni os m ije h po s lj edi c a sretnog ži vo ta u koj i se tuga ni kada nije usel i l a . '' Ona mu je o dgovor i l a : ·' Č o vj eče, moj život se zove tu g a ! " " K ak o ?" , u p i t a o je Seid . Tada mu je žena i s p r i čala slj edeće: "Jedn o g K urba n-baj ra ma moj muž j e zakl ao ovna u našoj bašč i . Nakon toga smo ušli u kuću a na ša dva sina su ostala u bašč i da se i g raj u . U je d n o m trenutku starij i je rekao m la<.tem : ' Haj de d a t i r '; ažem ka ko j e babo zak lao ovna ! ' S tav i o mu j e g l av u na zem lj u, uzeo j e n ož i zaklao ga. Kada smo č u l i nj eg o v smrtni krik, m už i j a s m o i s t rč a l i iz k uć e i zatek l i smo m l a đeg sina mrtv og. Starij i s i n , vi dj e v ši šta je urad io, p o bj eg a o j e u pla n in u i ni kada se nij e vratio. K asn ij e smo sazn a l i da ga je vuk p oj e o . Moj muž j e o t i š ao da traži starije g sina i pošto sa sobom nij e ponio ni vode n i hrane, s kapao je u p l a n i n i od žeđ i . Ja sam t ak o osta l a potp un o sama:· Nakon toga, Seid ju je upi t a o : ''Tako ti A l l a ha, reci m i kako po d n o siš tol iku tugu?" I skrena i s trp lj i va vj erni c a mu je odgovor i l a : " [ · kada bi h b i l a sigurna da j e o čaj a vanj e i j a d i ko v a nj e j e d i n i l ij e k z a m oj u tugu, ja o p et ne b i h o č aj aval a ."
Prenosi se _dn je Abdurahman i b n Jezid ibn M u a vija , koj i j e bio sl užbenik na dvoru h a l i le A b dulmel i ka i bn Mervana, na dž e n a zi hal i fi Abd u l me l i ku, stao pred njegov mezar i pred o k up ljen i m lj ud im a obratio se mrtvom A bdu l m c l i k u o v i m r ij eč i ma : "Ti si onaj i sti Abdul me l i k č ij i m ob eć anj ima sam se na d a o i od čij i h prijetnj i sam st rahov a o. Eto, sada si došao u takvu p o z i c ij u u koj oj od tvoj e v l as t i i s i l n o g b o g a t st va n ij e ostalo ništa o s im ćefina u koj e si za m ot an i dva metra ze m lj e u koj u si ukop a n." N a k nn t o g a s e nn t i o svo j o j kući i potpuno s c posveti o i badetu. S tra h uj u ć i

81

Muhammed Nasirudin el- Uvejd
da sam sebe ne un i š t i i sc rp lj uj uć i m i badetom i asketizmom, j edan nj egov rođak je došao kod nj ega da ga posavjetuj e i upozori na moguće poslj ed i c e takvog života. Abdurahman je saslušao nj egov savj et, a onda mu rekao : ·'Posl ušat ću tvoj savj et ako mi i skreno odgovor i š to što ć u te pi tati ?" " B i t ću potpuno i skren u svom odgovoru", rekao mu j e rođak. Abd urahman ga j e upitao: "Reci mi da l i si zadovolj an sa svoj i m tren utač n i m stanjem i bi l i b i o siguran z a sebe da t i u takvom stanj u dođe sm r t?' ' Odgovorio j e : "Nisam zadovolj a n sa svoj i m s ta nj e m i ne bih vol i o da m e u ovom stanj u zatekne smrt.'' Tada m u j e Abdurahman rekao : ''Daleko bi l a kuća u koj oj t i ži v i š i stanj e u kojem se nalaziš", i nastavio je s i badetom.

Vrijednost strpljivosti
S trplj i vost je poput rasnog konja k oj i se n i kada ne spotiče, ona je nesalomlj i va . britka sablja. nepobj ed iva voj ska i si gurno u tvrđenj e . Strplj i vost j e povezana s pobj edom tako da s u tc dv�j c osobine kao sestre b l i za nk e . To je put uspj eha i sreće, lj estve k oj ima se stiže do uzvišenog c i lj a . S tr p lj iv o s t j e p u t onih koj i že l e A ll ahovo zadovolj stvo, poputnina dobri h i p o božn i h lj ud i . Nema dostojanstvenog života bez strplj i vosti , ona .ic l ij ek za problem u kući i skušenj a, oružj e m udžahi d i ma kada i m ponestane snage. popu t n i na daij i kada lj u d i o d b ij u njegov poziv, pribj cži šte učenjaku u vremenu kada se znanj e n e bude cij en i l o . I mam A h me d u k nj i zi Ez-Zuhd prenosi da je Omer, r.a . . rekao : '·Naj ljepše trenutke u 7ivotu doživj e l i smo sa strplj i vošću." Strplj i vost se u Kur' anu s po m i nj e na v i še od d e vedeset mj esta. A l l a h je u K u r ' a nu p o h v a l i o st r plj i v e i obećao i m nagradu bez računa. U zv i šeni j e obj av i o : 5)amo oni koji hudu strpljivi hit te bez rc{(�una nagrac1eni. (Ez-Zumer, 1 0 . ) A l l ah je sa strplj i vima i on im daj e dobro na dunj nl uk u i na ahiretu, a onaj uz koga je A l lah S voj o m pomoći i podrškom. ne treba da sc bri ne za svoj ishod . U ._ K u r ' an u s to j i : 1 h udite strpljid, je r A llah je, za is t a, na .\�trani strp(jivih. ( E l-Enf�l l , 46 . ) Voctstvo na dunj a luku povezanJ) je sa strp lj i vošću i ubj ecienj em , kao što stoj i u slj edećem ajetu : Između njih Mi smo vode o dre c1i va li i oni su. odazivajući se zapo v ije di Na/ ;oj, na Pravi put up ud va!i, jer su strpljivi bili i u dokaze Na.iie c..�vrsto vjero val i (Es­ Scdžde, 24 . ) Strp lj i v i ma neće naudi ti spletke neprij atelj a ma kol i ko vel ike b i l e . U tom st'ni s l u su kur' anskc rij eč i : 1 oko /n f(/e t e sltJJ/jivi i ono .vto van1
.

82

Povratak u Džennet (Ali ' l tnran, 1 20 . ) A l lah je u Kur'anu strplj i ve obradovao s a tri blagodati k oj e s u , svaka p o se b n o v�jednija od dunj al uka i svega što j e na njemu. Uzvišeni j e objavio : A ti obraduj strpl jive, o n e kuji. kad i h kakva nevolja zadesi, samo kažu: " Mi smo A llahol'i i mi ćemo se N jemu vratili! ", n jih c�eka oprost od Gospodara ,Yihova i milost; oni su na Pravom putu! ( EI ­ Bekara. 1 5 5 .- 1 5 7 . ) Strplj ivima je obećana dupla nagrada kao što st oj i u aj e tu : Oni će dobiti dvostruku nagradu zato .š-to t1pe i Sto l(jepim zlo uzvraća ju i .\'to od onoga .što im dqjemo udjeljuju. ( El-Kasas, 54.) A l l ah je strplj ivo st učinio pomagačem vjernici ma i sig u rn i m osloncem. LJ Kur'anu st oj i : Po111ozite sebi s trplje nje m i molitvom. a to je, zaista, tdko, osim poslušnima, ko s u uvjereni da {·e pred Gos;mdara svoga stati i da će se ji N jemu rratiti. ( EI-Bekara, 45 . ) . Pobjeda na dunj al uku je povezana sa strplj ivošću i bogoboj aznošć u, kao što stoj i u aj c tu : A ko hudete st1pljivi i hogohojazni, i ako \'as oni napadnu odmah, Gospodar va.Š' će vam poslati u pomoć pet hiljada meleka, sve ohilježenih. ( A l i ' l mran, 1 25 . ) Meleki će u Džennetu posebno selamiti i pozdravljati strplj i ve: Mir neka j e 1•mna, zato .vto ste bili st1pl jil•i, a divno je naj(jep.\'e prebiva/We ! ( Er-Ra ' d , 24 . ) A l lah j e Sv oj u lj ubav prema vj ernicima vezao za nj i hov1 : ,:rplj i vost, kao što stoj i u aj etu : A A llah ''o/i s f l p /j i ve ( A l i ' l mran, 1 46 . ) A l l ah j e pohva l io Ej uba, a . s . , zbog nj egove strplj i vosti, rekavši : Mi smo znali da je on strp(iir; dh an je roh on bio i mnogo se kajao. ( Sad. 44 . ) Strplj ivima je Al lah obećao i.tspjeh, džennetske perivoje i spas od Yatre : Njih sam Ja
se zabran jz�je izNegavali, l(jihovo lukavstvo vam neće nimalo nauditi.
, . •

danas nagmdio za ono .što su flpjeli, oni su. doista, postigli ono .\'to s u željeli..

( EI-Mu'minun, l l i . ) Put do Dženneta je popločan iskušenj ima i teškoćama. a put do Yatre strast i ma i porocimn. Pa kako će onda čovjek ući u Džt:nnet ako ne bude strplj iv na i skušenj i ma i ako ne bude strplj i v u sustczanj u od p o ro k a i strasti .

M uh a m m cd, sallallahu a lej hi ve scllcm, o strpl,j ivosti Poslanik. sal l a l lahu alcj h i vc sel lem, je u mnogim svoj i m h ad i s i ma
spomenuo vrijednost strplj ivosti. a m i ćemo spo menu t i samo neke. Ebu

1 I urcj re , r.a., prenosi da je Muhammed, sal l a l l ahu alej h i ve sel l em, rekao: "Kome A l l ah žel i dobro, i skuša ga.'' ( 13uharij a i M u s l i m) Prenosi se od I bn Mes · uda da je rekao: ·' Ušao sam kod Poslanika, sal lal lahu alej h i ve sel lem. kada _je b i o hol cst�m. dod i rn u o sam ga svojom rukom i rekao m u :
-

83

lvfuhammed Nasirudin el- Uvejd

' A l lahov Poslan iče, ti i m aš j aku grozn i cu ! ' Odgovorio j e : ' D a, j a trp i m grozni c u kol i ko dvoj ica drug i h lj udi . ' Rekao s a m : ' Je l i zato i maš i duplu nagradu?' · Da ' , odgovorio j e . Zati m j e k azao : ' N eće n ijednog muslimana pogodi t i neka bolest a da m u Allah t ime neće obrisati grij ehe . koj i s nj ega spadaj u kao što l i šće spada sa stabl a . "' ( Buh arija i M us l i m ) Prenosi se od Enesa, r.a . . da je Poslani k . sal l a l l ahu alej h i ve sel l cm. rekao: "Veličina nagrade suk l adna j e veličini i skušenja. Kada A l l ah zavol i nekog roba, onda ga i skuša, ako bude zadovolj an Al l ahovom odredbom, A l l ah m u uzvrati Svoj im zadovolj stvom, a k o se srdi na A l l ahovu odredbu, b i t će mu uzvraćeno srdžbom.·· ( Ti rmiz.i ) . Posl an i k , sal l a l l ahu alej h i ve sel l em, također je kazao : ''A l l ah, dž. š . , j e rekao: · Kada Ja Svoga roba i sk ušam oduzimanj em vida i on s e strpi na tome, za mj ena za to mu je Džennet. "' ( B uharij a ) . U drugom hadisu, Muhammcd. sal la l l ah u alej h i ve sel lem, rekao j e : "Kada čovjeku umre d ij ete. A ll a h kaže melekima: ' Uzel i ste dijete Mome robu?' Oni odgovore : ' Da ! ' A l l ah onda k aže : ' Uzel i ste plod nj egovog srca?' ' Da ' , odgovore mel e k i . Tada i h A llah upita : ' A šta je rek ao M oj rob?' Meleki odgovore : · zahvalj uje Ti i govori : Svi smo A llalwvi i svi se N jernu vraćamo!' Onda im A l l.ah kaže : ' Sagradite Mome robu kuću u Džennetu i nazovite je kuća zahvalnost i . ' " (Tirmizi ). Ebu Sa' l ebe prenosi da je Muhammed , sal l a l lahu a l ej h i ve sel lem, rekao: "Preci vama su dani s trplj ivosti , o naj ko u tim danima bude postojan, nj e m u pri pada nagrada kao nagrada pedeset od vas.'' Upita l i su: "Allahov Pos l an i če. je l i pedeset od nj i h i l i pedeset od nas?" Odgovorio j e : "Pedeset o d vas .'' (Si/sila es-sahilw ) Vj e ro v a nj e (iman) s e sastoj i o d dva dij e l a. jedna polovica j e strplj i vost. a druga je zahval nost. Na to a l ud i ra i slj edeć i aj et: J Musaa smo poslali s dokazim JVa.iiim : ' ' Izvedi narod swy· iz trnina na svjetlo i opomeni ga .4 1/ahol'im danima! . . To su, uistinu, dokazi za svakog onog ko je slrpljir i zttlll '(t/an. ( I brah i m , 5 . ) Suhej b ibn S i nan, r.a . , prenosi da je M uham med , sa l la l l ahu alej h i ve sel lem, rekao : " Č�udna j e stvar vj e rn i ka , njemu j e uvijek dobro. Ako živi u izobi lj u i rahatluku, on zahvalj uj e A l l ahu i to je dobro za nj ega. a ako ga pogodi kakva nevolj a i iskušenje, on se strpi i opet mu j e dobro.'' ( M usl i m ) Nakon što vj ernik i vjernica. n a ovakav nač i n , spoznaj u i shvate suštinu vj erovanja. onda nipošto ne hi smij e l i zapostaviti · ova el v a puta koj i vode A l l ahovom zadovolj stvu i p ri d ru ži vanju skupin i sretn ika na Sudnjem danu. 84

Povratak u Džennet Zaista poslij e teškoće dolazi olakšanje
Govoreći o vrij ednosti strplj ivosti u s vojoj knj i zi Zemmu-1-heva, l bnu1-Dževzi je n aveo i pred aj u od Al ije, r.a., u koj oj j e on rekao : ·'Znaj te da je �trplj ivost u građev i n i imana na s tepe n u g l ave u odnosu n a o s tatak t ij ela . Ko nema str p lj i vo st i t aj nema ni vj ere .
"

Komenti rajući aj e t : Između J?jih smo Mi voJe odrec1ivali i oni su.
bili i u dokaze Nave čvrsto \�jerova!i. ( E s -Sed žde , 24.), Sut]an i b n Uj ej n e
."

odazivajući se zapovijedi Na,voj, na Pravi put upuć:ivali, jer su strpljil•i

je rekao: ·'Nakon što su uze l i za ' g l avu' stvari, posta l i su · g l ava' i vođe n ar od a
Hafiz Ebu N uaj m u s v om dje l u Hi/jelu-1-evlija p ren osi da j e Sufjan es­ Sevri rekao : "Ne ub raj a se u razborite on aj ko u iskušenj u ne p rep o z naj e bl a g odat a u i zo b i lj u i skuš e nje . P renosi si s e da j e hal i fa Omer i bn Abdulaziz kazao : "Al lah n i jednom čo vjeku n ije podario neku b l a god a t a zat i m mu je oduzeo p a o n nestanak te b lagodati kompenzirao strp lj i voš ć u a da mu u toj kompenzacij i n ij e dao veće dob ro od b lagodati koj u j e izgubio." Kada s e hal i fa Ebu Bekr ra zb o l i o o ku p lj e n i ashabi s u m u rek l i : "Hoćeš l i da ti pozovemo d o kt o ra ?' On i m j e kazao : "Doktor m e j e već pregledao . " U p ita l i s u : ''A šta je rekao?" O dgo vo r i o j e : " Rekao j e : · Ja č i n i m što hoć u ! . .
, '' . . , ' ,

Kategorij e lj udi u odnosu
,

mt

strpljivost

I b n Tcj mijj e j e u odnosu na strplj i vost. p o d ij e l i o lj ude u četiri k a t egorije U prvu ka t ego r ij u u laze oni koj i su st r p lj i v i i b og oboj a z ni . Nj ima j e A l lah obećao dunjal učku sreću i vj ečnu ahiretsku nagrad u.
.

U d ru gu kategorij u s pa daj u oni koj i su bogoboj azni , ali n i su strp lj i v i . Naime, i ma lj ud i k oj i s u po zna t i p o sv oj oj i zv a n red n oj pob o ž no st i , k oj i se ču v aju grijeha, noći prov od e u dobrovo ljnom namazu i učenj u Kur' ana, redovno poste d o b ro vo lj n i post medutim, kada ih pogod i neko i s k u š e nj e i n e s re ć a onda oč aj av aj u i gube strpljenj e . U p ra vo se na ovu ka t e go r ij u odnose upozoravaj uće riječi l bnu-1-Dževzijj a koj i j e k a zao: Z ap amt i o sam čovjeka k oj i j e i mao b l i zu osamdeset god ina i k oj i n i kada, kol i ko ja znam. nije propust i o namaz u džematu. Meduti m, kada m u j e umro u n u k , o n s c pr i s u t n i m a koj i su upuć iva l i dove Al l ahu moleći ga da dj ečako voj
" ,

85

Muhummed Nasirudin

el- Uvejd

porodici podari strplj ivost a dječaku Džennet, obratio sljedećim rij ečima: ' U zal udne su vaše dove, jer ih A l l ah neće u s l i šati i neće se odazvati ! ' " Ono što j e ovaj "pobožnjak" kazao j e dokaz nj egovog ružnog mišlje1�j a o A l l ahu i njegovog nerazumij evanja vjere i i badeta. Jer, šta m u j e kori st od namaza u džematu, posta i učenja Kur' ana, kada m u j e vj erovanje neispravno i neiskreno .
U treću kategorij u spadaj u oni koj i su strplj ivi, ali nisu bogobojazni . Strplj ivost takvih lj udi nije vezana za vjerovanj e u A l l aha. N aprotiv, oni . su strplj ivi zbog svoj i h dunjalučkih ci ljeva. Tako drumski razbojnici trpe m noga iskušenj a dok i m se ukaže pri l ika da opljačkaj u ljude. pohlepni i ambic iozni po l i tičar j e spreman trpiti razl i č i ta iskušenja, uvrede i poniženj a kako bi se domogao v last i . Takv i lj udi su spremni da trpe iskušenj a koj a većina lj udi ne bi mogli izdržati . Nj i h ne zanima to što će na tom putu poč initi mnogo grij eha, j er oni ne trpe radi toga što se boje A l l ahove kazne niti zbog toga što se nadaj u Nj egovoj nagradi . Nj i hova strplj ivost im donosi samo trenutačnu i prividnu kori st, a u konačnici oni su pravi gubitnici.

U četvrtu kategorij u spadaj u oni ljudi koj i nisu ni strplj ivi ni bogoboj azni . To je najgora skupina lj udi i na nj i h se odnosi kur' anski ajet: ('ovje k je, u ist inu, stvoren malodu.\:an; kada ga nevol a snađe - hrižan je, j a kada mu je do/mJ - nepristupaćan je. ( EI - M e ' aridž . 1 9.-20.)

Stepeni strpljivosti Ranij e smo spomenuli da postoje tri vrste i l i stepena strplj ivosti. Strplj i vost l l pokornost i A l l ahu, strplj ivost l l sustezanj u od grijeha i strplj ivost na udarcima sudbine. Važno je znati da je stepen strplj ivosti u pokornosti Al luhu naj uzvišenij i stepen i da je on kod Al laha veći od stepena strplj ivosti u ostavlj anj u grij eha, a da je opet stepen strpljivosti u ostavljanj u grijeha veći od stepena strplj ivosti na udarcima sudbine. jer su prve dvije strplj ivosti čov:jekov vlastiti izbor, a strplj ivost na udarcima sudbine čovj ek ne bi ra, on te nedaće mora trpiti, milom i l i silom. Š ej hu-1islam I bn Tejmijj a j e o tome govorio na temelj u kUJ··anske pripovijesti o J usufu, a.s., i, izm ect ll ostalog, rekao : "Strplj ivost J usut�l, a.s., u sustezanj u od grij eha u koj i gu j e pozivala ugledna i l ijepa žena, mnogo je veća i ljepša od nJegove strplj ivosti na iskušenj u l l koje su ga stavila njegova braća 86

Povrntak

u

Džennet

bacajuć i ga u bunar, kao i od strplj ivosti u zatvorskoj tamnici u koju ga j e ' baci l a vladareva žena nakon što je odbio da s nj om poči n i bl ud, j e r je prva strplj ivost plod vlastitog izbora zbog koje je on osjećao duševno zadovoljstvo, jer je pobijedio svoju strast. Veličina te strplj i vosti posebno dolazi do izražaj a ako su povodi za udovoljavanje zovu strasti i grijeha tako jaki i oči gledni kao što su bi l i u Jusufovom, a.s . . sl učaj u. Naime, on je tada bio neoženjen m ladić u naponu snage. bio je nepoznat u državi u kojoj sc našao tako da se n ij e boj ao da bi bio osramoćen pred rodbinom, komšijama i poznan i c i ma ako bi saznal i za taj grijeh, bio je rob koj i je kupljen za sitne pare i koj i je u principu morao izvršavati sve ono što mu se na dvoru naredi , na grijeh ga n ij e navodi l a obična žena, već izuzetno l ijepa i ugledna žena koj a sc pomogla i spletkom drugih žena koj e su . nakon što su vidjele ljepotu .lusufovu, na nek i način opravdale njenu zaljubljenost u Jusu fa, a.s. Ona mu je zaprijeti l a tamnicom ako to ne uradi, zat i m je. kad su osta l i sami . zak ljučala vrata tako da s u svi uvjeti da s c grijeh desi bi l i ostvareni . Međutim, Jusufova. a.s., vjera u Al l aha i strplj i vost b i l a j e j ača i veća od zova strasti . A što se tiče nj egovog i skušenja bacanj a u bunar i zatvora. sve se to des i lo bez njegove volje, tako da je to morao trpiti htio ne htio." Osim spomenutih, postoj i i stepen strplj i vost i u pogledu onoga što drugi lj udi posjeduj u od dunjalučkih b lagodati . Ohn1a nutost i čežnja za blagodatima koje je A l l a h dao nek i m lj udima. znak su neshvatanja suštine ži vota i nerazumijevanj a k ur' anske poruke. Na to alud i raj u sljedeći kur' anski aj eti : Misle li oni - kad ih imetkom i sim) l'ima pomažemo, da
žurimo da im neko dobro u6ninw? Nikako, ali oni ne opažaju. ( EI­ M u ' m inun, 55 . -5 6 . ) ; J nikako ne gledaj dugo ljerwte o vogo svijeta koje Mi kao užitak raznim sortama nevjernika pružamo, da ih time KW ku.�nju stavimo, ta nagrada Gospodara tvoga je ho/ja i 1ječna. ( Ta-ha, 1 3 1 . )

Zat im, strplj i vost na i skušenj i ma u pozivanju lj ud i u A l l ahovu vj eru. Daija ne treba strahovati zbog teškog stanj a lj udi i nj i hove udalj enosti od i s lama, i ne smije i zgubiti nadu u nj ihov povratak u okri lje A l lahove vjere . On mora biti strplj iv i na naj ljt:pši nač i n ih pozivati i obj ašnjavati im uzvišene pri ncipe i slama. Da bude uzrok primanju i s l ama samo jednog čovjeka. bolj e mu je nego dunj a l uk i sve što je na nj emu. Kada je h a l i fa Omer ibn Abdulazi z že l io promijeniti i ispraviti m nogobroj ne devij ac ije i novotarije koje su se pojavile u islamskoj državi, rekao j e : "Ja ću pokušati popraviti ovo stanje kol i ko god mogu i na tom putu se samo u Al l aha .. pouzdajem. Na kraj u su nJ egova iskrenost. plemcnitll namJ era 1
X7

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

strplj i vost urod i l i plodom . Nuh, a.s., je strplj i vo pozivao svoj narod u vjeru u A l l aha, dž.š., 950 god i na, i u toku svih tih god i na trpio je razl iči te vrste uznemiravanj a i pon ižavanj a od svog naroda. O tome govore sljedeć i kur'anski aj eti : On rde: " Gospodaru moj, ja sam narod svoj i
noću i dan ju, doista, pozivao, ali ga je poziva11je mo još vi.�e uda(jilo. ' ' je

(Nuh. 5 .-7.) On je svoj narod pozivao taj no i j avno, noću i danj u, i n ij e propustio nijednu pri l i ku a da je n ije i skoristio u pozivanj u u vj eru. Da'va n ij e nimalo l ahak posao, jer daija često puta trpi m noge uvrede i spletke od nepr ijatelj a i s l ama. a l i također i zavidnost od onih koj i pripadaj u i s lamu, zbog b lagodati znanj a koj u m u je A l l ah podario, i ako s e oni predstavlj aj u i pokazt�ju kao b l iski prij atelj i . Zato daij a mora biti strplj iv na putu d a ' ve i mora biti svjestan životne stvarnosti koja j e sadržana u kur'anskoj poruc i : Zar vi m islite da ć·ete u(:; u Džennet, a jo,\' niste iskusili
ono .�to su iskusili oni koji su pr(je vas bili i nestali'! N jih su satira/e neima.Š'tina i bolest, i toliko su hi/i uznemimvani da hi i poslanik, i oni ko ji su s njim 1:jerowt!i - uzviknuli: "Kada {:e \ 'eĆ jednmn A llahova pomoć:!'! ' ' Eto, A llahovu pomoć- je zaista blizu!

(El-Bekara. 2 1 4. )

Zatim . stepen strplji vosti pril i kom susreta s neprij ateljem u boj u ljutom kada sablje počnu sijevati iznad glava i kada strplj ivost postaje jedan od uvj eta za pobjedu, a bježanj e s boj nog polja vel iki grijeh, kao što stoj i u kur' anskom ajetu: O vjernici, kad se s kakvon1 ,�elom sukohite, smjeli budite i ni!preslano A llaha spominji/l! da b iste postigli .\'to želite. (EI-Enfal, 45.)

Od ricanj em i vj ežbom do strplj ivosti U vj erodostoj n i m predaj ama spomi nj e se da strplj i vost nij e urođena osobina, već se ona stiče vježbavanjem i navi kavanjem duše na strplj ivost. Ebu Seid ei-Hudri . r.a . , prenosi da je skupina ensarija traži la od Posl an ika, sallal lahu alej h i ve sel lem, neke ži votne potrepšti ne, pa im je on dao sve što je imao, a onda im je rekao : "Kod mene se neće naći n i kakvo dobro i l i b lagodat, a da vam je n�ću udij e l i ti , pa ko od vas pokaže skromnost Al lah će ga uč i niti skromnim. ko pokaže neovisnost, A l lah će ga uči n i ti neovi snim, a ko pokaže strplj ivost, Al lah će ga učiniti strplj ivim. N i kome n ij e dato veće dobro od strplj i vost i . " ( Buharija i M u s l i m ) Nekada je čovjek po prirodi sklon očajavanju i gubljenj u nade, a l i kada spozna vrij ednost strplj i vosti, ve l ičinu nagrade za nj u na Sudnjem danu i nj eno mj esto u životu mus l i mana, onda donese odl uku da će svako 88

Povratak u Džennet iskušenje pokušati dočekati sa strplj i vošć u sve dok na kraj u ne postigne taj stepen . Ebu Hurej re, r.a . , prenosi da je Poslanik, sal lal lahu alej h i ve sel lem, rekao : "Znanje se stiče učenjem. a b lagost strplj ivošću. Ko se trudi da ostvari neko dobro, on će to i ostvariti , a ko se i stinski boj i zla, bit će spašen od nj ega.'' (Sahihu-1-džwni ')

P utevi strpl,j ivosti M nogo je nač i na i stvari koj e nam mogu pomoć i da dosegnemo stepen strplj ivosti, a m i ćemo spomenuti neke od nj i h . Prvo, spoznaj a suštine i prirode dunjal učkog ži vota koj i je u znaku stalnih iskušenj a, kao i č i njenice da j e A ll a h stvorio čovjeka na zemlj i da sc trudi , a onaj ko se trud i, p lodove svoga truda naći će kod A l l aha. O prirodi dunj a lučkog života govori s ljedeć i aj et: !vii ćemo vas dovoditi u isku.\:enje malo sa strahom i gladovanjem, i time .('to ćete guhiti imanja i žiw)/e, i ljetine. A ti ohraduj strpljive. ( El -Bekara, 1 5 5.) Onaj ko ne poznaje prirodu clunjaluka, nj ega će i s kušenj a uvijek zateći nespremnog. za razl iku od onoga ko dobro poznaj e b i t dunjaluka, i kada naiđu oblaci kušnje, on zna kako će postupiti i na koj i nači n će ublažiti te udarce. Drugo, vjerovanje i ubje(tenje da je sav dunjaluk A l l ahovo vlasni štvo i On daje kome hoće i koliko hoće a uskraćuj e kome hoće i šta hoće. Zbog toga vjernici, kada i h m imoi(1u neke b lagodati i l i ih pogodi i skušenje, kažu: A llahovi smo i Allahu se vrcu.;amo! Ne postoj i bolj i nači n za ubl ažavanje i skušenj a od toga da čovjek , u toku i skušenja, sebe podsjeti da je dunj a ! uk prol azan i da je on, njegov i metak, dj eca i ostal e b lagodati, A l l ahovo vlasn i štvo koje mu je dato na posudlm, a onaj ko nešto posudi mora to vratiti stvarnom vlasniku nakon što istekne dogovoreni i l i određen i rok za posudbu. Upravo je tako dunjalučki ži vot razumjela Ummu Sulej m. r.a., kada j e svog muža pripremala da mu saopć i vij est o smrti nj ihovog sina. Naime, nj en muž j e bio odsutan kada im j e umro sin pa kada st: vratio kuć i , ona mu j e rekl a : "Ebu Tal ha, kada čovj ek posudi nešto od nekoga, i m a li pravo da mu to ne vrati kada on zatraži ?" Ebu Tal ha, ne znaj uć i o čemu se rad i , je odgovori o: ·'Nema pravo na to, jer se posudena stvar mora vratiti u dogovoreno vrijeme nj enom vlasniku." Tada mu je ona rekl a : " Ebu Tal ha, A l lah nam j e bio podario sina i uzeo ga Seb i . Svi smo A llahovi i Nj emu sc vraćamo.'' 89

Muh am med Nasirudin el- Uvejd Treće. u bjeđenje da će nakon teškoće doći olakšanje i da je Al l ah uz svaku poteškoću dao dvije olakšice iz m i l osti prema ljudima, kao što stoji u ajetima: Ta, zaista, s mukom je i las t zaista, s mukom je i last! (El­ l nš i rah, 5 .-6.) U ovim aj etima je poteškoća (ar. el-usr) određena č l anom e l (e /-usr ) . tako da se u oba aj eta spomi nj e jedna te ista poteškoća. a olakšanje (ar. jusr), nije određeno č lanom el, tako da se u dva ajeta, uz jednu poteškoću, spominj u dvij e razli č i te o lakšice. I skreni vj ernici su u bijeđeni da će zora svanuti ma kol i ko noć dugo trajala.
,

Č etvrto, traženje utoči šta i pomoći samo od A llaha, kao što j e to činio M usa. a.s . . i upozorio svoje sljedbeni ke na to, rekavši : Molite A llaha da wun pomogne i budite strpljil•i, zemlja je A llahova, On je daje u nas/jede kmne hoć-e od robova Sw4ih ; a lijep ishod {e biti za one koji se hudu A llaha h oja /i ( El -A ' raf, 1 28 . ) Vj erovanj e u A l lahovu odredbu dobra i zla je naj veća pomoć za strplj ive, jer vj ernik zna da n i ko ne može spriječiti ono što j e Al lah odredio da se desi . l on sc potpuno pokorava i predaje A l lahovoj odredbi te mol i Al laha da mu podari strplj ivost i da završinica buda dobra za njega . I brahim, a.s., je bio stavljen na vel i ka iskušenja, trebao je sina zaklati za kurban, bio je bačen u vatru i s l . . ali j e pos l ije j svih t i h iskušenj a samo govorio: Dovol an mi je A llah, e/ivan je On jJomagac� i za.\'titnik! (Eš- Š u ' ara · , 1 1 6. )
.

A h med i bn Nasr ci-H uzai j e b i o poznati učenj ak koj i je pokazao postoj anost u vremenu smutnje u pogledu p itanj a stvore nosti K ur ' ana koje su nametal i pri padn ici sekte mu' tezila preko abbasij skih hal i fa. Dove l i su ga vezanog pred hali fu i traži l i da kaže da je Kur'an stvoren. a l i j e o n odbio. Nakon toga s u ga mučil i fizički i psihički d a bi n a kraju kadij a predložio h a li li da ga ubije. l lal i fa M e ' m un se složio s tim. l ično je uzeo sablj u i prij e nego što ga je ubio, rekao je: ·'.Ja svoje grijehe prcbacuj cm na ovog nevjernika (Ahmeda ibn Nasra el-Huzaija). a zatim mu j e odsj ekao glavu." Oni koj i su prisustvovali tom zloči načkom činu kaza l i su dn je nj e g ova tek odsječena glava govori l a : La ilahe il/allah, Mu/wnunedu-r-res ullulloh! Za ovog učenjaka Ahmed ibn 1-l anbel je rekao : . . Dao je svoj život na A l lahovom putu.'' I sto i skušenje i mao j e Ahmed i bn H anbel koj i je zajedno sa m l adah n i m Muhammedom ibn N uhom odveden pred M e ' muna. A l lah je htio pa j e M uhammed na putu do hal i fe umro. Prij e nego što j e i spustio p l emenitu d ušu. rekao J e i mamu Ahmed u : " T i s i imam
90

Pova·atak u Džennet um meta, a Ja ću uskoro u mr ijeti pa se strpi na isti n i ! " Ahmed i b n Hanbel j e m o l i o A l l aha da se ne sretne sa hal i fom M e ' m u nom i usl i šana j e nj egova dova. Prij e nego što j e stigao k o d hal i fe, Me' mun je umro. N akon toga za h a l i fu j e došao M u ' tesi m koj i j e pri m ij en i o i st u taktiku prema učenj ac im a koj i su odbi l i potvrd i t i da j e Kur ' an stvoren. M u ' tesim je govorio A hm edu i bn H a n be l u : "Neću tc ubiti sablj o m , već ću te mučiti i udarat i bičem dok ne skapaš.'' Zat i m je upitao imama Ahmeda: "Znaš li ti S a l iha er-Re š i d ij a?'" Odgovorio je: " Č uo sam za nj ega ." H a l i la mu je rekao : "On j e b i o moj učitelj pa sam tražio od nj ega da potvrdi da je K ur ' an stvoren, a l i je on odbio. N a kon toga j a sam naredio d a g a b i č uj u i gaze nogama dok n ij e i zdahnuo . " Međuti m , n i t o n ij e zap l a š i l o i mama Ahmeda . Kada j e v i d i o nj egovu postoj anost. ha l i fa M u ' tesi m je naredio clžc l a t i m a da ga bičuj u . Oni su ga veza l i u okove i poč e l i ga b i čevati ko l iko su mog l i . H a l i fi se uč i n i l o ela j edan od nj ih b l ago udara imama Ahmeda pa mu j e lj uti to rekao : "Udri j ače, ruka t i otpa l a ! '' Zat i m je rekao : "Teško tebi, Ahmede. ja sam prema tebi bio posebno b l ag, a ti odbij aš potvrdno odgovoriti na m oj zahtj e v . Č ovječe. r e c i s a m o j ednu rij eč koj a će znač iti tvoj e s laganj e sa mnom i j a ću te oslobod i t i . " I mam Ahmed m u je odgovori o : ·'Vodo pravovj ernih, daj mi samo j edan dokaz iz Kur ' ana i S un ncta za ono što traži š od mene i j a ću to odmah potvrd i t i . " Nakon toga nastavi l i su ga muč i t i . Donij e l i su mu je l o , a l i je on odbio da j ede, jer je posti o . Tražio je da m u dozvo l e da kl anja pa m u j e rečeno: '·Kako ćeš k l anj at i kad ti krv teče i z rana?'" Odgovorio je: " K rv j e tekla i ha l i fi O meru, r . a . , kada je ranjen . pa n ij e prekidao namaz." N akon 2 8 mj esec i pušten j e i z zatvora, a l i s u mu zabran i l i predavanj a . Medut i m . o n j e sve t o i zdržao u i me A l laha i ostao poznat kao č uvar sunneta. Č ak su nek i učenj aci kaza l i : ''Da n ije bilo i mama Ahmeda nestal o bi i s l am a . " Prepreke na putu strpljivosti Na putu do stepena strplj i vosti postoj e m noge prepreke, koj e su uj edno i prepreke na putu do pobj ede, j er pobjeda je vezana za strplj ivost . Jedna od tih prepreka je žurba. Govoreć i o osobi nama lj udske l ič nost i . A l lah, clž š . j e u Kur'anu objavio: {'o vjek je stvoren od žurhe. J>oka: t ću . la vamo, doista. dokaze Sw4e, zato Me ne w požurujte ! ( EI - E n b ij a ' , 3 7 . )
.. .

91

Muham med Nas irudin el- Uvejd Srdžba također poništava strplj i vost. N aj bolj i pnmJ er za to J e kur' anska pripovijest o A l l ahovom pos l aniku Junusu, a.s., koj i je srdit napustio svoj narod , jer nisu htj e l i pri hvatit i nj egov poziv u islam pa ga je A l l ah i skušao time što ga j e kit progutao i tek je u utrobi ribe naučio lekcij u iz strplj i vost i . U tom smi slu su rUeči U zvišenog : Ti strp/jil'V G�ekaj presudu Gospodara svoxa i ne budi kao Zzmnun koji je u ogon�enju zavapio i da Ra n!fe stigla A llahovo milost, na pusto mjesto bi izbac�en bio i prijekor bi zaslužio. ( El -KaJem, 48 .-49 . ) To znač i : da prij.e toga n ije bio do onih koj i stal no vel ičaj u A l l aha, ostao bi u utrobi ribe do Sudnjeg dana. Zato je i badet u vrijeme izo b i lj a i rahatl uka, garancija za olakšanje u vrij eme teškoće i iskušenja. Č ak su meleki, kako stoj i u nekim predajama, prepoznal i Junusov glas kada j e i z utrobe ribe zavapi o A l l ahu u svojoj dovi, i rek l i su: ·'Poznati glas od poznatog A l l ahovog roba ! " Očaj i gublj enj e nade je također vel i ka prepreka n a putu strplj i vosti. Zbog toga j e J akub, a.s., upozorio svoje sinove, rekavši im: O sinovi moji, idite i rwpitajte se za .Jusuf i brala njegova, i ne gubite nadu u milost a A llahovu; scmw nevjernici gube nadu u A llahovu milost. (Jusuf, 8 7 . ) Zato, o ti koj i s i neodl učan d a pođeš dugim i tegobni m putem dunjalučkim koj i vodi vječnoj sreći, znaj da se na tom putu strplj i vo borio i umro N uh, a. s., na tom putu je I brah im, a . s . , bio bačen u vatru, Zekerijja, a.s .. je prepi lan pi lom, a njegov sin Jahja, a . s .. je zakl an kao bravčc . Na tom putu Ejj ub. a.s., je bio i skušan bol ešću i gubitkom porodice i i metka, pa je. nakon što se u i me A l laha strpi o. kasnij e dobio duplo tol iko, na tom putu je Muhammed, sal l a l l ahu alejhi ve sel lem, uznem i ravan na najgori način, govor i l i su mu da je sihi rbaz, da je lud. protjeran je iz voljene Mekkc i ranjavan od strane nevjernika, a l i je izdržao sve napade i utro put strplj i v i m koj i vodi u džennetske peri voj e . Na tom putu su ubijeni pravedne hal i fe Omer, Osman i Alija, r.a., i A l ij i n sin, vođa ml adića u Džennetu, H usej n , r. a. Na tom putu je ubijen Seid ibn Džubej r, bičevani su i mučeni i mami ummeta : Ebu H a n i fe, Mal i k, Š afija i Ahmed ibn H anbel . . . Sve su to jasni dokazi da nema spasa n i konačne pobjede bez strpij i vosti.

92

ET-TEVE KKUL - PO-U ZDANJE U ALLAHA

93

Muhommed Nusirudin el- Uvejd

Ko se u A llaha pouzda, On mu je dovolj a n
znači iskreno i potpuno p o u zd a nj e u A l l aha u n a stoj anj u da sc ostvari neka korist i otkloni šteta, uz pri h vat anj e i uvažavat1ie uzroka i poslj edica koj e se dešavaju kroz fizičke i h em ij s ke procese i druge zakonitosti k oj e je A l lah us po stavio u cjelokupnom kosmosu i na k raj u zadovoljstvo s A l l ahovom odredbom ma kakva ona bila. Tevekkul se ne može upotpuniti hez d v ij e t e m e lj n e odrednice. Prva j e tzv. tefivid - što znači potpuno povj eravanj c svog slučaja Al lahu, prije A l lahove odredbe, za koj u č o vj e k ne zna kakva će biti. Drugo. zadovoljstvo s o n i m što j e Al lah odredio i što mu se des i l o kao poslj edica tc odredbe. Onaj ko nij e zadovoljan s A l lahovom odredbom. njeg o v oslonac i l i tevekkul j e ništavan. Zbo g toga je l ij epo i preporučlj ivo da vje rn i k i vjemi ca prij e i zvršet�ja nekog djela, prouče sljedeću dovu: "Gospodaru moj , ja svoj slučaj Tebi p ovj e rava m i zadovoljan sam Tv oj o m odredbom, pa uči n i da me prati dobro u s va k oj situacij i .'' Možda j e n aj bolj i pri mjer i stinsko g oslonca i pouzd a nj a u A l laha. prije i nakon odredbe, hadis A l lahovog Poslan ika, sallallahu alejhi ve sel lcm, o istihara­ namazu. Naime, Džabir ibn A bdull ah je rekao : ''Poslanik. sal lal lahu al�j hi ve sel lem, podučavao nas je isti hari u svakoj pri l ici kao što nas je podučavao surama iz K ur a n a . 'Ako vas phtisnu brige ili ako nešto žel ite učiniti. k l a nj ajte dva rekata neobaveznog namaza. a nakon toga proučite ovu dovu : -Al lahu Dragi, od Tebe tražim odgo vo r i tj e šenj e pomoću Tvog sveznanj a, i od Tebe pomoć tražim putem Tvoje svemoći . Moli m Te za Tvoj u neizn1jernu dobrotu. j er Ti to m o že š . a j a ne mogu, Ti znaš, a ja ne znam. Ti si j edi n i 7.nalac taj n og. A l lahu Dragi. ako je ova stvar dobra po mene. po moj u vjeru. moj život i moju smrt ( ime no vat i o čemu se radi ), onda omogući da se dogodi i olakšaj mi je. zatim me blago s lov i time. A ako j e u ovome zlo p o mene. moj ži vot i s m rt onda to otkloni od mene i sačuvaj me! Učini mi u tome dobro kako god da bude, i učini da budem zadovoljan time ! ' " ( Buharija)

T

eve k k u l

"

'

,

Ko upotpuni takva/uk ( bogoboj aznost) i /evekku/ (pouzdanj e u A l laha). to mu j e dosta za postizanj e i o st varenj e dunj a l u č k i h i ahiretskih blagodati . U tom s m i s l u j e kur'anski nj et: A onome koji se A l/uha hoji, On Ć'e izlaz naći, i opskrhit će ga o da k le se i ne nada; onome k(?ii se 11 A //aha uzda, On 1nu je dosta. ( Et-Talak. 2 . i 3 . ) Prenosi se od Omera, r. a . , da j e Poslan i k . sallal lahu
94

Povratak u Džennet alejhi ve sellem, rekao : "Kada biste se vi istinski pouzdaval i u Allaha, On bi vas opskrbio kao što ptice opskrblj uje, one iz svoj ih staništa odlaze gladne, a vraćaju se site.'' (Ti m1izi, I bn Madže) Komentir(\j ući ovaj hadis, Ebu Hatim er-Razi , rekao je: "Ovaj hadis je osnov tevekkula i l i pouzdanja u A llaha i jedan od najvećih uzroka opskrbe." A Seid ibn Džubcjr j e kazao: "Tevekkul sadrži cjeloviti iman i vjerovanje.'' Treba znati da tevekk ul i l i pouzdanje u Allaha, ne negira uzroke i zakonitosti koje je Allah stvorio i po koj ima se odvija �ivot. Ponašanje u skladu s tim zakoni ma, odnosno materijalnim uzroci ma i oslonac na Allaha u srcu, znači ispravno razumijevanj e vjere. Na to aludira kur'anski aje t : O vjernici budite oprezni i nastupa ili u &tama ili jte ocijednom svi. (En-N isa', 7 1 . ) Rekao je Seh l : "Ko potcjenj uje i zanemaruje materijalne uzroke. on se izigrava sa sunnetom, a ko potcjeqj t�jc i zanemaruje tcvckkul, on se izigrava sa samim vjerovanjem." Enes i bn Mal i k, r.a. , pre nosi da je Poslanik, sallallahu alejhi vc sellem, čovjeku koj i ga je pitao hoće l i svezati devu i l i će se pouzdati u Al laha, rekao: ''Prvo j e sveži, pa se onda pouzd(\j u Allaha · To znači, vezaqie deve je poštivanje zakona koje je Allah st vori o i to je sastavni dio tevekkula i l i pouzdanja u Al laha.
.'

Suština pouzdanja u Allaha Poznati učenjak . Ez-Zubej d i , u svom dje l u Tadžu-1-arus. i zmectu ostalog je rekao : "'Sušt i na tevekkula jc u tome da si potpuno si g uran u ono što je kod A l laha. a nesiguran u ono što lj udi posj eduj u . To znač i , src e m se pouzdati u Al laha, uz preduzimanje svih potrebnih ra dnj i i uvažavanje zakoni tosti putem koj ih se nešto dešava i ost v a r uj e. s potpun i m u bjeđenjem i znanjem d a j e A l l ah Opskrbi te lj i Stvori telj i da drugog boga osim Nj ega nema . " Tevekkul ima dvoj ako značenj e : pouzdanje u A l l aha u smislu da te pomogne u dj elu koj e namj e rav aš urad i t i , i pouzdanje u Al laha u smisl u da ti da ono što ti nisi kadar sam sebi priskrbit i . Kada s e vj e rn i k isti nski pouzda u A l l aha, O n mu je dosta, On ć e odngnati z l o oci nj ega . podarit će m u ono što žel i i s ačuva t će g a od njegovih neprijatelja. Uzvišeni je obj av i o : O V jerovjesni(C!, A llah je dovo(ian tehi i ':jernicima koii te siUede. (EI-Enfal, 64 . ) Prenosi se da j e neko upitao Š ekika ei-Belhija, n a čemu temelj i svoj tevekkul, pa je on odgovorio: "Svoj tevekkul i l i pouzdanj e u A l l aha, te me lj im na četiri spoznaj e : Znam da i mam obaveze koje n i ko za mene
95

Muhannned Nasirudin el- Uvejd

neće i zvršiti. pa sc trudi m da i h u potpunosti i zvršim, znam da m oj u nafaku neće drugi poj esti i zbog toga sam potpuno smiren u duši, znam da me Allah v i d i u svakoj s ituac ij i i u svakom stanju, pa Ga se stidim, znam da mi je rok određen i da me smrt čeka, pa se stalno pripremam za taj čas da me s mrt ne iznenad i . " ( Ebu N ll aj m Hi/jetu-1- e l•liju) A u i stom dje l u spom i nje se d a je Hatimu-1 -Esamm, rekao : aKo osvane a kod nj ega se nalaze čet i ri stvari . on je u A l lahovom zadovolj stvu: iskreno vj erovanje ll A l laha, tevekku l , i skrenost i spoznaja.'·
.

Bez spozna,j c Allahovih svoj stava savršenstva nema istinskog tcvckku la I spravnom i isti nskom pouzdanj u u A l laha prethod i istinska spoznaj a A l l ahov i h svojstava savršenstva. a prije svega . Njegove svemoć i . Onaj koj i nije dok uč i o značenje A l lahovih imena i svojstava, teško da sc može i stinski osloniti i pouzdati ll Al laha. Zatim, istinskom tevckkulu prethodi i potvrda :t:akona kauza lnosti i l i uzročno-poslj edičnih veza u prirodi. Ko negira materijalne uzroke i zakonitosti koje je A l lah uspostavio u životu, on dovodi u pi tanje i spravnost svoga vj erovanja, a sami m ti m upitno je i njegovo pouzdanje u A l l aha. Jer, ko ne posije žito neće ga ni požnjeti, ko se ne oženi uzalud će čekati da m u roda dj ecu donese. Poštivanj e prirodnih zakonitosti nared uj e se u Kur· anu: O n vam je Zemlju pogodnom u6nio, pu
hock-{jte prelf e/ima njezinim i hranile se onim .i:to On daje, Njemu (:ete j pos/fie ožil•(jenjo ot.�f;O l'l.troti. ( EI-Mulk. 1 5 . ): A kada se molitva ohavi, onda se po zemlji raziilite i A llahove blagodati tratite i A l/uha mnogo spomin jite

1 0. ) Onaj ko kaže: "Ja neću n išta rad iti, j a ću se pouzdati u A l laha i čekati da mi dode obećana n afaka", on je obična nezna l i ca - to je potvrdeno jasnim slovom K ur' ana. LJ Kur ' anu stoj i : On zna da će met-1u vama biti ho/esnih. i onih ko i-e po svi etu putovali i ji j 111/oho \'e blagodati rmf.iti, i onih k(!ji i·e se na A llallol'u j)ilfll hori/i - zoro izgovarajte iz n jega (K ur 'cma) ono .{'to Fwn je lahko, i mofit,·u ohovlja jfe. i milostin ju ud jujre. i drago srca A llahu zojmn da ! ( E I-Muzem m i l . 20.) jel jte Dakle, Al lah je odredio svakom nafaku, n l i je naredi o lj udima da putuju, trguju i da u l ože trud kako bi d o š l i do nafake koja i m je obećana. Prenosi se od Sal iha, sina Ahmeda i bn Hanbcla, da je U bejj upitan o onima koj i ni šta ne rade i kažu: '·tvl i se o s l a nj a m o na A l laha'·. pa je odgovorio: ''To su pravi novotnri .'' Abudul lah i bn Abb<lS je ukorio i kritizirao hadži.ie iz Jemena koj i
du biste postigli .\'to te/ile. ( EI-Džumu · a,

96

Povratak u Džennet su pošli na hadž bez hrane i vode, govoreći : "Mi se samo na A llaha oslanj amo", a kada su došli u Meklm, tražili su od drugih hadžija hranu i vodu, pa je Allah obj avio: I onim, što vam je potrebno za pul, snabdij/e se. A najbol a opskrbaje bogobojaznost. (El-Bekara, 1 97 . ) j Osim spoznaj e Allahovih l ij epih i mena i svoj stava savršenstva, a kao preduvjet za i spravnost tevekkula, vjernik mora imati l ij epo mišlj enj e o Al lahu i svoj život potpuno povjeriti Njemu. To znači da vj ernik i vjernica trebaj u biti sigurnij i u ono što j e u Allahovoj ruci nego u ono što je u nj ihovim rukama. Vjernik se neće razočarati niti očaj avati ako izgubi nešto od dunj alučkih blagodati i l i ako ne ostvari ono što j e želio i očekivao. Njegovo stanj e j e poput onoga koj e m j e vladar dao kesu dirhema pa mu ih neko ukrao, a onda mu je vladar rekao: "Ne brini i ne tuguj , j er u moj oj hazni ima mnogo novca. Ako dođeš, dobit ćeš mnogo više nego što si izgubio." Onaj ko zna da su Allahove riznice nepresušne, neće očaj avati ukoliko nešto izgubi ili ne ostvari kada on to žel i . Vjernik svoj e srce i svoj slučaj potpuno predaje A ll ahu i kaže isto ono što j e rekao vjernik iz faraonove porodice: A ja A llahu prepuJtam svoj slučaj; A llah, uistinu, robove Svoje vidi. (El-Mu 'min, 44.) Važno je napomenuti da je sujevjet:j e, koje se nažalost danas mnogo proširilo u muslimanskim sredinama, negacij a tevekkula, ali i samog vjerovanja. Mnogo je danas muslimana koji, iako kažu da vjeruj u u Allah, kada im mačka presij eče 'put. vjeruj u da će ih zlo zadesiti. I li, ako kupuj uć i avionsku kartu dobij u broj sjedišta 1 3 , oni ć e odgoditi putovanj e makar i m bilo i ,važno, jer vjeruj u d a je broj 1 3 nesretan i zloslutan broj . Prenosi s e da je neki astrolog došao kod Alije, r.a., u vrijeme kada je on pripremao voj sku za pohod i rekao mu: "Vođo pravovj ernih, ja sam na osnovu zvijezda vidio da, ukoliko izvedeš voj sku u borbu, tebe i tvoj u voj sku čeka nesreća i poraz." Međutim, iskreni i ubijeđeni vjernik, kakav je bio hazreti Alija, r.a., nije poslušao astrologa i njegova proricanja, već j e izašao s voj skom u borbu i izvojevao veličanstvenu pobj edu. Tako isto treba postupiti svaki vjernik u svim situacijama i raditi suprotno onome što kažu, nagađaj u i proriču, vračari, gatari, sihirbazi, astrolozi i nj ima sl ični lažovi i obmanj ivači. Prenosi se od Abdullaha ibn Ukej ma da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sel lem, rekao : "Ko objesi talisman na vrat, bit će prepušten njemu.'' (Tirmizi) Bez obzira šta pisalo na tom papiru ili koži (talismanu, zapisu, hamaj l ij i ) , čovjek svoje srce veže za talisman i u njega se uzda, a vjern i k t reba da sc i �rcem i dušom osl nnja samo na Al laha, dž.š. 97

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Vrij ednost tevekkula Tevekkul je uzvišen stepen, j edna od najvažnij i h naredbi i zahtj eva i mana, naj bolje djelo i ibadet koj i m se približava A ll ahu i najveći stepen tevhida, jer se ništa ne može posti ć i bez pouzdanja u A l l aha i traženj a Njegove pomoći. To je stepen prije inabeta (vraćanja A l lahu i i stinskog pokaj anja), jer čovjek se pouzdava u Al l aha da bi postigao ono što žel i , to je sredstvo a inabet je c i lj . U tom smi s l u su i riječi l bnu-1-Kajj ima u djelu Meduridžu-s-sa/ikin : "Tevekkul ( pouzdanje u A l l aha) j e pol a vjere a druga polovica je inubet ( pokaj anje i vračanje A ll ahu), jer vjera je ibadet i istianel (traženje pomoći od A llaha). Tevekkul je istianet, a inabet je ibadet." Putem /evekkula Al lah tešku stvar čini l ahkom i čovjek postiže ono što žel i , nakon čega m u srce postaj smireno i zadovoljno A l lahovom odredbom. Rekao je I bnu-1-Kajj i m : " Kada bi se u pomj eranju brda s nj egovog mj esta čovjek i stinski oslonio na A l l'aha, a bilo mu naređeno da to učini, uspio bi ga pomjeriti .'' Tevekkul je osobina istinskih vjernika, koje je opisao Muhammed. sal lal lahu alejhi ve sel lem, u svom hadisu kada je rekao : "Pokazani su mi narodi i vidio sam poslanika s k�j im je bio samo jedan njegov sljedbenik, zatim sam vidio poslanika koj i je i mao samo dva sljedbenika, zatim, poslanika koj i je i mao manj u skupinu sljedbenika kao i poslanika s kojim nije bilo nikoga. Onda sam vidio jednu ogromnu skupinu koj a je zakrivala svod iznad sebe i poželio sam da to bude moj ummet pa mi je rečeno: 'To je M usa, a.s . . i njegov narod. ' Onda mi je rečeno: ' Pogledaj ' , pa kada sam pogledao gdje mi je bi lo naređeno, ugledao sam također mnogobrojnu skupinu od koje se nije vidio svod iznad nj ih i rečeno mi je: ·To je tvoj ununet, a među 11j ima ima skupina od sedamdeset hiljada koja će ući u Džennet bez polaganja računa. · Nakon toga ljudi su se razišli, a Poslanik nije objasnio pojedinosti o toj skupini. Ashabi su međusobno raspravljali o tome, pa su neki od nj ih kazal i : "Mi smo rođeni kao mušrici, a onda smo primili islam. Vjerovatno se to ne odnosi na nas, već na našu djecu.'' Saznao je Poslanik, sa ! lal lahu alejhi ve se! lem, za njihove rasprave i mišlj enja, pa im je rekao: ''N ije tako kako vi govorite. To su oni ( . . . ) i koj i nisu bil i suje\:jerni, već su se samo u Al laha pouzdaval i ." Onda je ustao Ukaša ibn Mihsan i upitao : ·'Al lahov Poslaniče, jesam l i j a u toj skupini?" ''Da". odgovorio je Poslanik, sallal l ahu alejhi ve sel lem. Zatim je drugi ashab ustao i upitao: "A ja, Allahov Poslaniče?" M uhammed. sallallahu alej hi ve sel lem, odgovorio mu je: "Prete�ao te Ukaša."
98

Povratak u Džennet Dakle. tevckkul je svojstvo po kojem se prepoznaj u iskren i vjemici . O nj ima je Allah objavio: Pravi vjernici su samo oni čija se srca strahom i5pune kad se Allah spomene, a kad im se riječi N jegove kazuju, vjerovanje im učvr \'ćuju i samo se na Gospodara svoga oslm?jaju. ( El -Enfal, 2 . ) Ibrahim, a . s .. je zaj edno s a svoj i m s lj edbenicima upući vao dovu Allahu i molio: Go,\[Jodaru naš, u Tebe se uzdamo i Tebi se obraćamo i Tebi ćemo se vratiti. (El-Mumtahina, 4.) Zbog istinskog oslonca na A l l aha i snage nj ihovog i mana, Allah je naredio da ih uzmemo za uzor. Prenosi se da j e Abdul lah i bn Abbas rekao: "Riječ i : hasbunnal/ahu v e ni 'me-1-vekil Dovol an nam je A llah i divan je On za.ftitnik i zgovorio je I brahi m . a.s .. j kada je bio bačen u vatru, a također i M uhammed, sallallahu alej h i ve sel lem. i njegovi s lj edbenici kad su i m ljudi rekl i : Neprijatelji se okup(jaju zbog vas, treba da ih se pričuvate! - to učvrstilo v jerovanje, pa su rekli: ''Dovo/jan je nama Allah i divan je On Gospodar! " (Ali ' Inu·an, 1 73 . )
, , " "

Dokaz vrijednosti tevekkula je i u tome što ga A llah naređuje uz najvel ičanstvenij a i najbolj a djela. Tako A ll ah naređuje tevekkul uz i badet, na šta alud ira sljedeći ajet: Allah zna /ajne nebesa i Zemlje i 'Njemu se sve vraća, zato se samo /'/jemu klanja i samo se u Njega uzdaj! A Go.\podar j lw?j motri na ono .\'lo radite ( Hud, 1 23 . ) Tcvekkul je nar· len uz da·vu i pozivanje lj udi u i slam. U Kur'anu stoj i : A ako oni glave okrenu, ti reci: "Menije dovoljan A llah, nema boga osim N jega; samo se uzdam u Njega, On je Gospodar svemira \•eličanstvenoga! " ( Et-Tevba, 1 29 . ) Tevckkul je naređen u zakonodavstvu i sudstvu: Ma u čemu se razilazili, treba da presudu eki Allah. To vam je, eto, A llah, Gospodar moj - u N jega se ja uzdmH i Njem u se obmćam. ( Eš- Š ura, l 0.) Zatim, naređen je u džihadu: Ako oni hudu skloni miru, budi i ti sklon i puuzdcu· se u Allalw, jer On, uistinu, sve c.:uje i sve vidi. ( EI-Enfal, 6 1 . ) Zatim, pri l i kom međusobnog dogovaranja (.šure ) o važni m poslovima. U tom smislu je kur'anski ajet: Samo Allahovom milo.\'ću li si blag prema l?jima; a da si osoran i grub, razbjegli bi se iz lw�je blizine. Zato im pra.\'ta i moli se da im bude j opro.�teno i dogovara} se s njima. A kada se o c./LučiJ onda se pouzdaj u Allaha, jer Allah zaista voli one koji se uzda u u N j jega. (Ali ' l iman, 1 59.) Š ura je jedan od vidova uvažavm�ja materijalnih uzroka, jer su mišljenja pojedinaca o određenom pitanju bitna i ona mogu pomoći da se nađe pravo tješenje, a l i vjernik se ne smije osloni ti samo na to makar imao naj bolje i naj pametnije savj etni ke i stručt�j ake, i ne smije zaboraviti oslonac samo na Al laha, i oncla kadn sc pobjedL�i c i kada se gubi i kada su vjernici u većini i
. ,

99

Muhammed Nasil-udin el- Uvejd kada su u manJ lni. Tevekkul je također naređen prili kom H idžre. To potvrđuje s lj edeći ajet: One koji se isele A llaha radi, nakon .\:to su bili progonjeni, Mi ćemo jo.\' na ovome svijetu na lijepo mjesto smjestiti; a nagrada na onome svijetu bit će još veća - kad bi oni samo znali! - onima koji budu trpjeli i u Gospodara svo�a se uzdali. (En-Nahl, 4 1 . i 42.) l na kraj u, tevekkul je naređen pri likom s klapanja trgovačkih i bračnih ugovora i sklapanja drugih poslova. Kada je M usa, a.s., sklopio ugovor sa dobrim čovj ekom iz Medjena, rekao j e : "Neka bude tako između mene i tebe! " rde Musa - "koji god od dva roka ispunim, nema mi se §ta priKOVoriti, a Allah je jamac za ono .\:to smo utanačili: ·· ( El-Kasas, 2 8 . )

Š ta m isliš o dvoj ici s koj ima j e Allah treći Kompletan život Muhammeda, sal lal l ahu alej h i ve sel lem, bio je u znaku tevekkula i i stinskog oslonca na A l laha, a ovdje ćemo navesti samo neke primj ere da bi nam bilo j asnij e njegovo značenj e . Jedanput se M uhammed, sallallahu alejhi ve sellem, odmarao sa ashabima u jednoj dolini i legao j e i spod stabla, a prethodno j e sablj u okačio o stablo. Njegovi ashabi su se bili razišli po dolini tražeći svaki sebi stablo da l egnu u njegovu hladovinu. Ned ugo zatim, Poslanik, sal l a l lahu alej h i ve sellem, pozvao ih je, a kada su se okupi l i , vidj e l i su pored njega nepoznatog čovj eka sa sabljom u ruc i . Tada im je Muhammed, sal lallahu alej hi vc sel l em, rekao : "Ovaj čovjek je došao dok sam ja spavao i uzeo je moj u sablj u, a zatim je sa i sukanom sabljom prišao, probudio me i upitao: ' Muhammede, ko će te sada spasiti od mene?' Ja sam mu odgovorio : ' A l l ah ! ' i njemu je sablja ispala iz ruke.'' (Buharija i Muslim) A u hadisu koj i prenosi Enes ibn Malik, stoj i da j e Ebu Bekr, r.a . . dok je s M uhammedom, sal lal lahu alejhi ve sellem, u toku H idžre u Medini, boravio u pećini Sevr a nevjernička potj era bila na ulazu ll pećinu, rekao Poslaniku, sallal lahu alej hi ve sel l e m : "Kada bi se samo sagnul i vidjeli bi nam noge." Muhammed. sallal lahu al ej h i ve sell em, smireno je odgovorio : "Ebu Bekre, šta misliš o dvoj ici s koj i ma je Al l ah treć i ! ?" To j e dokaz i stinskog tcvekkula i prepllštanj a A l lahu ll naj težim trenucima. Poslani kovo srce je bilo potpuno predano Allah u i stgurno u Njegovu pomoć i zaštitu.

1 00

E S-SUKR - ZAHVALNOST ALLAHU NA BLAGODATIMA

v

v

lOJ

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Trudite se i budite zahvalni, o čeljadi Davudova !
eč /;ukr u arapskom jeziku znači zahvalnost dobroči n i telj u na dobru koje nam j e učinio, a kao antoni m ( rij eč suprotnog načenj a ) r ij eči .htkr koristi se i zraz kz{fi· u značenj u negiranj a i zaboravlj anja b l agodati i dobročinstva. A u šerij atskoj term i nolog ij i .\:ukr predstavlj a svojevrstan vid i badeta i znači zahvalnost A l l ahu na svim b l agodatima koj e nam je podario . �ukr predstavlj a pola imana ( vj erovanja), jer i man se sastoj i iz dva d ij e l a : j edna polovica je .\:ukr a druga je sabr. I stinski .\'ukr temelj i se na pet stvari : poniznosti zahvatnog roba prema Gospodaru Dobročinitelj u, i skrene lj ubavi prema Njemu, priznavanja Njegovi h b lagodati, zahvalj ivanja A l l ah u putem tih b lagodati i nekorištenj a b lagodati u onome što A l l ah prezi re i zabranj uj e .

R1.

Zahvalnost se izražava srcem, riječima i djelom Kao i badet, .\:ukr je vezan za unutrašqje (srčano) uvjerenje, riječi i djela. Kada je rij eč o zahvalnosti srca, onda ona podrazumijeva spoznaj u i svijest da je Allah Darivatelj svih blagodat i . Ovu č i njenicu posebno trebaj u i mati na umu rodi telj i i učitelj i kako bi u toku odgojnog procesa kod djece izgradi l i svijest o Al l ahu kao Stvoritelj u i Opskrbitelju od Koj eg dolaze sve b lagodati, kao i oni koj i se bave da' vetsko-misionarskim radom i pozivanjem u islam. Nai me. u Kur'anu ima mnogo ajeta koj i govore o razli č i ti m blagodatima kako bi lj ude podstakl i na razmišljanje o Stvorite�ju i Njegovoj svemoći , dobroti i plemenitosti, poput ajeta : Allah je Stvorile/j nebesa i Zemlje; On spu.fta s neba kiJu i čini da pomoću nje rac1a plodovi ju kojima se hranite: i da vam da se koristite lađama koje plove morem je voljom N jegovom, i daje vam da se rijekama koristite; i daje vam da se koristite Suncem i M jesecom, koji se stalno kreć·u, i daje vam da se koristite noći i danom; i daje vam od svega onoga .\:to od Njega Wete, i ako biste A llahove blagodati brojali, ne biste ih nabrqjali. - Ćov jek je, uistinu, nepravedan i nezahvalan. ( I brahim, 3 2.-34.) 1 02

P ovratak u Džennet i s lamu je posebno važna blagodat vjere, odnosno upute, j er bez nje život gubi svaki smisao, pa stoga na toj blagodati treba posebno A l l ahu zahvalj ivati. U tom smislu je i k ur'anski ajet: Oni ti prebacuju !to su ; primili islan1. Reci: "Ne prebacujte mi .�to ste islam primili: naprotiv, A llah je vama milost podario time što vas je u pravu v jeru up utio, ako iskreno govorite. ( EI-Hudžurat, 1 7. ) Zatim: Sada sam vam vjeru vaš-u usavr.\:io i blagodat Svoju prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam islam hude v jera. (El-Ma' ide, 3 . ) Preko b l agodati upute posti že se sigurnost . smirenost, oprost, m ilost, berićet, olakšava se život i povećava opskrba.
''

U

Kad je riječ o zahvalj i vanj u jezikom, treba kazati da je lj udski j ezik emiter koj i prenosi i obznanjuje stanje u srcu. Ako je srce i spunj eno zahvalnošću Al lahu, bez sumnje će ona biti i zražena i jezikom. Prenosi sc da je jedan čovjek pitao učenjaka Ebu H azima: '' Š ta za tebe znači zahvalnost očij u?" Odgovorio j e : "Ako vidim dobro ja ga obznanim, a ako vidim zlo ja ga sakrijem." "A šta je po tebi zahval nost ušij u'', upitao je čovjek? Ebu Hazim je odgovorio: "Ako čujem dobro trudim se da ga zapamtim, a ako č ujem zlo odbaci m ga." Zatim je čovjek upitao : " Š ta za tebe znači zahval nost ruku?" Odgovorio je: "Da nj ima ne uzimam ono što mi ne pripada i da ne uskraćujem A l lahovo pravo koje ima u nj i ma?" Nakon toga čovjek je upitao: "A šta je po tebi zahval nost t ijela?" Ebu Hazim je odgovorio: "Da nj egov donj i dio bude i spunjen hranom, a gornj i znanjem.'' "A šta je p o tebi zahvalnost spol nog organa", ponovo je upitao? Ebu H azim je rekao : "Odgovor na to je u sljedeći m ajetima: K(�ji stidna ll!jesta svoja (�uvaju, osim od žena svo jih ili onih ko su u pos je jedu n jihovu, oni, doista, prijekor ne zaslužu ju,· a oni koji i pored toga traže, oni u zlu sas\·im pre(jen!fu. (EI-Mu ' m i nun, 5 . - 7 . )'" Na kraj u ga je čovjek upitao : "A šta je za tebe zahva l nost nogu?" Odgovorio je: ''Ako znaš nekog čovjeka koj i je umro, a ti mu zavidiš na dobrim djel ima koja je rad io, onda idi njegovim putem, a a ko ga znaš po lošim dje lima, onda ni pošto ne i d i tim putem, u oba slučaja ćeš biti od onih koj i su zahvalni A l l ahu." Ne postoj i kontradiktomost u zahvalnosti Al lahu i zahvalnosti ljudima jedna drugu ne isklj učuju. Naprotiv, A llah je naredio da se zahvalj uje ljudima na učinjenom dobročinstvu. a prije svega rodi telj ima. U zvišeni je objavio: Mi S/110 naredili crovjeku da hude poslll.�an roditelj'ima svojim. Mqjka ga nosi, a n jeno zdravl trpi, i odbija ga u toku dvije godine. Budi je zahvalan 1\1/eni i roditelj'ima svo jin·l, . Meni će se svi vratiti. (Lukman, 1 4 . ) Muhammed, sal lallahu alejhi ve sel lem, je rekao : "Ko n ije zahvalan lj udi ma
1 03

·

Muhammed Nasirudin el- Uvejd ni e zahvalan ni Allahu." (Ebu Davud i Tirmizi). Ljudi koji nisu zahvalni j drugim lj udima i koj i lahko zaborave dobročinstvo koj e i m je neko učinio, su podl i i pokvareni. To su zloće i niske duše koj ih se treba čuvati.

Vrij ednosti i koristi zahvalnosti Kao što se A l l ahove b l agodati ne mogu izbroj ati, tako se ni vrij ednosti i koristi šukra i l i zahvalnosti A l l ahu na b l agodatima ne mogu izbroj at i . Zato ćemo spomenuti samo neke od nj i h, a sve s c i lj em da podstaknemo vjernike na zahvalnost Allahu. Prvo, Allah je spomenuo šukr zajedno sa zikrom i vel ičanjem Allaha. Tako u Kur' anu stoj i : S jećajte se vi Mene i Ja ću se vas s jetili, i zahvaljz!jle Mi, i na blagodatima Mojim nemojte neblagodarni biti. (El­ Bekara, 1 52 . ) Drugo. A llah j e povezao šukr sa sami m vjerovanjem i obavezao se da neće kazniti Svoj e zahvalne robove, kao što stoj i u ajetu: Zašlo bi vas A llah kažnjavao ako budete zahvaljivali i v jerava/;? A llah je ·ua (En-N isa ' , 1 47 . ) blagodaran i svezncy Treće, Allah j e podij e l io ljude n a zahvalne i nezahvalne. Naj mrža stvar A llahu j e kz{/i·, tj . nezahvalnost i zaborav na blagodati, i oni koj i su takvi . a najdraža stvar A llahu j e zahvalnost i zahvalni lj udi . Uzvi šeni je obj avio: A ko vi budete nezahvalni, pa, A llah od vas ne zavisi, ali On nije zadovoljan ako su robovi N jegovi nezahvalni, a zadovoljan je vama ako budete zahvalni. ( Ez-Zumer, 7.) Zbog toga j e Iblisu c i lj da lj ude sprij eči i odvrati od zahvalnosti A llahu, što potvrđuj e slj edeći aj et: Pa ću im i sprijeda, i straga, i zdesna, i sli eva prilaziti, i Ti ćeš ustanoviti da većina j njih neće zahvalna biti. ( El-A' raf, 1 7. ) Četvrto, Al lah je opisao zahvalne kao malobrojnu i odabranu skupinu, što potvrđuje sljedeći ajet: Trudite se i budite zahvalni, o čel adi Davudova! j A malo je zahvalnih među robovima Mojim. ( Saba ' , 1 3 . ) Prenosi se da je Omer, r.a., čuo jednog musli mana kako uči ovu dovu: "Allahu moj , učini me od onih koj i su u manj ini", pa ga je pitao, šta to znači, a on je odgovorio : "Vođo pravovj ernih, Allah je obj avio : A malo je bilo onih koji su s njim vjerovali. (Hud, 40.) Zatim : A malo je zahvalnih među robovima Mojim. ( Saba ' , 1 3 . ) Zatim: Mnogi ortqci čine nepravdu jedni drugima, ne čine jedino oni koji v ju i rade dobra d jeru jela; a takvihje malo. (Sad, 24.)" Nakon toga, halifa Omer, r.a., mu je rekao : ''U pravu s i ! " 1 04

Pov ratak u Džennet Peto, Allah j e pohvalio prvog vjerovj esnika na Zemlj i. i spomenuo ga u Kur' anu kao zahvatnog roba. Uzvišeni j e obj avio: Mjesto Mene Gospodara drugog ne uzimajte, o, potomci onih koje smo s Nuhom nosili! Onje, doista, bio rob zahvalni. (El-Isra' , 2 . - 3 . ) Zatim, Allah, dž.š., naređuje M usau, a . s . , da n a dobročinstvo, u vidu poslanstva s koj im ga je Allah zadužio i odlikovao, uzvrati zahvalnošću. Tako u Kur' anu stoj i : "() Musa ", reče On, ' 'Ja sam tebe odlikovao nad ostalim svijetom pos/anstvom Svojim i govorom Svojim. Ono što ti dajem uzmi i zahvalan budi! " ( El-A' raf, 1 44.) Šesto, to j e jedno od naj bolj ih svoj stava uopće, zato nije čudo što j e Allah pohvalio I brah i ma, a . s . , upravo zbog tog svoj stva. Allah j e u Kur' anu rekao : Ibrahim je bio primjer čestitosti, pokoran A llahu, pravi vjernik, nije druge smatrao A llahu ravnim i bio je zahvalan na blagodatima N jegovim. (En-Nahl, 1 20.- 1 2 1 .) Muhammed, sallal l ahu alej hi ve sel lem, kao poslj ednj i Allahov poslanik i onaj koj i j e u svakom pogledu najviše sličio na I brahima, a.s., bio je zahvalni Allahov rob i naj bolj i uzor vjernicima u svemu, pa tako i u zahvalnosti Allahu. Prenosi se od Aiše, r.a . , da j e rekla: ''Poslanik, sallallahu alej hi ve sel lem, je noću toliko dugo staj ao u namazu da su mu noge oticale, pa sam mu rekla: 'Al lahov Poslaniče, zašto to činiš kad su ti oprošteni svi grijesi?' Odgovorio je: ' Ai ša, zar da ne budem zahvalni Allahov rob. "' (Buharij a i Muslim)

P rimj eri za hvalnosti Kako su i na koj i način istinski učenjaci i pobožnj aci razumjel i zahvalnost Al lahu i njenu vrijednost. svjedoče slj edeći primj eri. U djelu Hiljetu-1-ev/ija, hafiz Ebu Nuaj m bilježi predaj u od Huzej fe ei-Merašij a u koj oj stoj i : "Bio sam u skupini koj a j e putoval a na hadž zajedno s I brahimom i bn Edhemom i kada smo obi lazi l i oko Kabe sre l i smo poznatog učenj aka Šekika el-Belhija. Tom pril i kom j e I brahi m i bn Edhem upitao Šekika: 'Na čemu vi temelj ite svoju plemenitost?' Šekik j e odgovorio: ' Na tome da ono što nam A llah d a o d nafake pojedemo, a ako nam uskrati opskrbu, onda saburamo . ' I brahim i bn Edhem mu je na to rekao : ' Pa. tako rade i psi u tvom rodnom Bel lm. ' Iznenađen tim rij eči ma, 1 05

Muham med Nasirudin el- Uvejd Šekik j e upitao : ' A na čemu to vi temelj i te svoj u plemenitost?' I brahi m je odgovorio: 'Naša plemenitost se temelj i na tome da kada nam Allah podari opskrbu, m i je podijelimo daj uć i tako prednost drugima nad nama sam i ma, a kada nam uskrati opskrbu, mi M u zahvaljuj emo. ' Tada je Šekik sjeo pred I b'rahima i bn Edhe ma i rekao: ' I brahime, ti si od danas moj vođa i moj profesor ! ' '' Ibn Asakir b i lježi predaj u u kojoj stoj i da je Omer, r.a., rekao : ''Kada bi mi bile ponuđene dvije jahalice: sabr i šukr, svej edno bi mi bilo koj u bih uzj ahao." A Ebu Nuajm u Hi/jetu-1-ev/ija prenosi da je Omer č uo nekog čovjeka kako u dovi govori : "Gospodaru moj , ja sam svoj život i svoj i metak potrošio na Tvom putu", pa je rekao: "Bolje bi mu bilo da je šutio. Ako je na iskušenju, neka sabura, ako mu je dobro, neka zahvalj uje." Prenosi se d a je A l ij a, r.a., rekao: "Kada A ll ah otvori vrata dove, otvori i kapije njenog uslišavanj a, kada otvori vrata tevbe, otvori i riznice oprosta. Učite ako hoćete ajete: Gospodar va.Š'je rekao : "Pozovite Me i zamolite, ja ću vam se odazvati! " ( El-Mu'min, 60.) te ajet: Ona ko kak vo zlo učini ili j se prema sebi ogrije/d pa poslije zamoli Allaha da mu oprosti - naći će da Allah pra,\'ta i da je milostiv. ( En-Nisa ' , 1 1 0.)" U predaj i koj u bilježi Ibn Ebi Dunja stoj i da je Alija, r.a., također rekao : "B lagodat se postiže zahvalnošću, a zahvalnost je povezana s povećanjem naf�lke. Allah neće prekinuti nafaku niti njeno povećavanje, sve dok Mu čovjek ne prestane zahvalj ivati na blagodatima." Al lah, dž.š., u Kur' anu veli : I kada je Gospodar va.\' objavio: ' 'Ako budete zahvalni, .Ja ću vam, zacijelo, još više dati; budete li nezahvalni, kazna M(?.ia doista (:e stroga biti ( I brahim, 7 . )
. . .

Neki musl i mani su .\'ukr zvali hqfiz (č uvar), j er čuva postojeće blagodati od nestanka, i džalib (donosilac), jer donosi i priskrbljuje blagodati koj e čovjek do tada n ij e imao. I bn Asakir prenosi da je Ebu Derda, r.a . , rekao : "Kada omrknem i l i osvanem, a lj udi m i taj dan n e prebacuj u za neki grij eh, jer m e nisu uspjel i vidjeti u grijehu, to je za mene vel i ka blagodat." Takoder je govori o : "Ko ne vidi Al lahove blagodati osim u jelu i piću, on je slabe pameti i sam sebi je pripremio kaznu." Prenosi vodu koj a obavlj anj a blagodati . " se da je A i ša, r.a., govori la: ''Ko god j e u mogućnosti piti č istu mu ne pravi nikakve smetnje pri l ikom pijenja i pri l i kom male nužde, obavezan je zahvaU i vati Al lahu na toj velikoj ( I bn Asakir i I bn Ebu Dunja) 1 06

Povratak

u

Džennet

Kada bi neko upitao Ebu Mugiru: "Kako si osvanuo", on bi odgovorio: "Osvanuli smo utoplj eni u blagodat i ma i nesposobni da izrazimo zahvalnost na nj ima. Allah nam ukazuje svoju lj ubav iako j e neovisan o d nas, a mi Mu uzvraćamo mržnjom i nepokornošću iako nam je u svakom trenu potrebna Nj egova pomoć ."

Kako biti zahvalan Allahov rob? Spomenut ćemo neke metode koj e vjernicima pomažu na putu da postanu zahvalni A l l ahovi robovi i koje ih podstiču na zahvalnost. Jedna od tih metoda je da vjernik uvij ek gleda u onoga ko je nižeg ranga, odnosno ko je slabij eg stanja u pogledu dunj alučkih blagodati. od njega. U tom smislu je i had i s u koj em je Poslanik, sal lallahu alej h i ve sel lem, rekao : "Gledaj u onoga ko je nižeg ranga od tebe, a ne u onoga ko je višeg ranga od tebe. To je naj bo lj i nač i n da ne omalovažavaš A l l ahove blagodati koje ti je podario .'' (Musl im) Komentiraj ući ovaj hadis, i mam Gazali je rekao : "Čudno je to kol i ko lj udi daju prednost ovosvj etskim blagodatima nad vj erom. Kad god učini grijeh, čovjek sebi traži i spriku i opravdanje i govori : ' I ma mnogo većih grješnika na Zem lj i od mene.' I kad se radi o vjeri , on uvijek gleda u onoga ko je slabij i od njega, a ne u onoga ko je bolj i i pobožnij i od njega. Pa, zašto se tako ne ponaša i kad se radi o dunj alučkim blagodati ma? ! '' S ljedeća metoda jeste svij est da će čovjek odgovorali za blagodati koje mu je Al lah podario, kao što stoj i u aj etu : Zatim i-ete toga dana za sladak život bit i pitani siKumo! ( Et-Tekasur, 8 . ) Poslanik, sal lallahu al ej h i ve sellcm, j e rekao : "Neće niko biti detalj no obračunavan na Sudnjem danu, a da neće biti kažnjen." Tada mu je Aiša. r.a . , rekla: "Allahov Poslaniče, zar Al l ah nije objavio: Om(i kome b udi! kF?iiga F?jegova u desnu ruku njegovu data, lahko će račun položiti?" Odgovorio je: "Ai ša, to je samo izlaganj e dj ela, a onaj ko bude detalj no obračunavan, on će biti kažnjen." Metoda koj a bez sumnj e pomaže u postizanju stepena zahval nosti Al lahu, svakako je i dova. Zbog toga vjernici trebaj u što više upuć ivati Al lahu dovu da im pomogne da budu Nj egovi zahvalni robovi. Prenosi se od Muaza ibn Džebela da je rekao : "Jednaput me je Poslanik, sal lallahu alej h i ve sellem, uzeo za ruku i rekao: · Muaze, tako mi Al laha, ja te
1 07

Muhammed Nasirudin el- Uvejd vol i m ! Nemoj propustiti da poslij e svakog namaza proučiš ovu dovu: Gospodaru moj , pomozi mi da Te se sjećam, da Ti zahvalj uj em i l ij epo robuj e m . "' (Ebu Davud i En-Nesai ) Mutan·if i b n Abdullah je rekao : " D a m i bude dato bogatstvo pa d a zahvalj uj em na njemu, draže m i j e nego da budem iskušan siromaštvom, pa da saburam na njemu.'' To ustvari znači da zahvalnost na blagodatima nij e n išta lakša od saburanj a i strplj ivosti na udarcima sudbine i da je mogu postići samo iskreni vjernic i . N e treba zaboraviti ni kazivanj e ili pričanje o Allahovim blagodatima kao metodi koja vjemike podstiče na zahvalnost Al lahu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: "Kazivanje o blagodatima je zahvalnost, a nji hovo prešućivanj e j e ku ili negiranj e blagodati. Ko nije zahvalan na malo neće fi· biti zahvalan ni na puno, ko nij e zahvalan ljudima nije zahvalan ni Allahu. Džemat je berićet sektaštvo je kazna." (Sahihu-1-džami ') Hasan Basri j e govorio: "Mnogo spominj ite blagodati koje vam je A l l ah dao, jer j e u nj ihovom spomi nj anj u ujedno i zahvalnost, i znajte da j e Al lah naredio Svome Poslaniku, sallallahu alejhi ve sel lem, da kazuj e o b lagodatima, kada j e obj avio: Zato siroče ne u c vili, a na pro sjaka ne p o dvikni, i o blagodati Gospodara svoga kazuj. (Ed-Duha . l l.)" Allah voli da se vide tragovi nj egovih blagodati na ljudima, kao što stoj i u hadisu kojeg prenosi l nu·an ibn Husaj n : "Kada A llah Svome robu podari neku blagodat On voli da se tragovi te b lagodati vide na Nj egovom robu.'' (Sahihu-1-džami ')
.

Za razliku od .�ukra, Al lah prezire el-kunud, koj i je spomenut u ajetu:
c:ov jek je, zaista, Gospodaru svome nezahvalan (Jnnel insane li rabbihi

le ken ud) (EI-Adij at, 6 . ) Komentiraj ući ovaj aj et, H asan Basri j e rekao : "To su oni koj i broj e samo iskušenja i nedaće, a zaboravlj aj u dobro i blagodati koj e i m j e Al lah podario." U j ednom svom hadisu, Muhammed, . sallallahu alej hi ve sellem, spomenuo je da će najviše žena biti u Džehennemu, između ostalog, i zbog toga što su nezahval ne svoj i m mužev i ma i što, ako i m samo j edanput bude uskraćeno dobročinstvo, zaborave na cj elokupno dobro koj e im je prethodno uč injeno. Ako nezahvalnost mužu vodi u Vatru, pa šta reći za nezahvalnost Stvoritelj u čije se b lagodati ne mogu nabroj ati?!

1 08

EL-ISAR - VELIKODUSNOST

v

1 09

Muhanuned Nasirudin el- Uve jd

I

više vole nj ima nego sebi, nt ada im je i samima potrebno

rapska rij eč el-isar ( v e l i kodušnost, nesebičnost, darežlj ivost) znači dati prednost potrebama drug i h lj udi n ad vlastitim potrebama. V e l i kodušan i i st i ns k i d arežlj i v čovj e k j e spreman da trpi g l ad i žeđ da b i drugog nahrani o i napoj io. To j e j edno od n aj ljepših i naj p l em en i tij i h svoj stava i s lamskog ahlaka. I sl am s k i učenj ac i su kaza l i d a j e osobi na iskrenih vj ern i k a e/-i.wr ( ve l ikodušnost i l i darežlj i vost), a osobi n a n e vj ernika j e ef-esere, što znači sebičnost, pohlepa i egoi zam. O n i koj i ne vj eruj u u A l l aha sam o lj u b i v i su, pohlepni i sebič n i i o n i naj češće svoj život grade na smrti drugih lj u d i . svoj e bogatstvo na tuđem s i romaštvu, svoj u vel ič i n u i ugled na t l ačenj u i p o n ižavanj u dru g i h lj udi, a svoj u s i g urnost n a stra h u drug i h lj ud i .

A

Svoj stvo putnika lul Allahu M uhammed . sal lal lahu alej hi ve sellem, rekao je: " Č uvaj te se zulumu ( nasi lj a), jer je zul um tmina na Sudnjem danu, čuvjate se pohlepe jer je ona upropastila narode prije vas, nagnala i h je da pro l ijevaj u nedužnu krv i da sebi dozvole ono što je zabranjeno." ( Musl i m ) U drugom hadisu, Poslanik. sallallahu akjhi ve sellem, kaže : "Neće se spoj iti praši na na A l l ahovom putu i džehennemska vatra niti će se i kada u j ednom srcu spoj iti pohlepa i vj erovanje." (Suhihu-1-diami ) Prvi znak veli kodušnosti je oslobađanj e od pohlepe, a drugi znak je prepuštanje drugima onoga što ti je i samom potrebno.
'

U poznatom komentaru sure e i - Fati ha, lbnu- 1 - Kajj i m ei-D ževzi j e , između ostalog, rekao : "Jedan od stepena duhovnog uzdi za1�j a koj i je sadržan u aj etu i;jake! na 'budu ve ijjake neste 'in (.\'amo Tebe obožavamo i sumo do Tebe pomoć tražimo), svakako je i velikodušnost, darežlj ivost.'' Uzv i šeni je obj av i o : l o n i m a koji s u Me din u za živ(jel?ie izc1bra!i i do m o m pmve 1:jere jo.\: pr;je njih je u(inili: oni vole one koji l lo

Povratak

u

Džennet

im se doselJm'C?ju i u grudima svojim nikakvu t egobu, zalo .što im se dqje, ne osjećaj u i vi.�e vole njima nego sebi, mada im je i samima potrebno. A oni koji se uJčuvaju lakomosti, oni će SiKurno uspjeti. ( E l ­ Hašr, 9 . ) Svoj stvo el-isar (veli kodušnost) suprotno j e pohlepi i škrtosti (eš-šuh) . Rečeno j e : ' Ve l ikodušan i darežlj i v čovjek daj e drugima čak i ono što mu j e samom potrebno, a škrtac pohl e pno žudi za o n i m što n e posj eduj e , a kada ga dobij e onda š krtari i ne žel i to n i s k i m dij e l i t i . ' Š krtost ( ar. el-huh!) j e plod pohlepe (ar. di-šuh) koj a čovjeka podstiče da škrtari .'' N akon toga, l b nu-1-Kajj i m j e c i t i rao had i s koj i p renosi Abdullah i bn Amr i bn As, a u kojem je Poslanik, sal l a l l ahu a lej h i ve sel lem, rekao: " Č uvaj te se pohlepe j er j e ona upropasti la one prij e vas, natj erala ih j e da škrtare, pa s u škrtaril i , natj erala ih je na k idanj e rodbinsk i h veza, pa s u i h k i da l i , natj eral a i h j e na razvrat i grij ešenje, pa su to č i n i l i ." (Ebu Davud)
,

U naprijed citiranom aj etu, A llah, dž.š., j e opi sao ensarij e osobi nom el-isara (velikodušnosti i nesebičnosti ) i to j e zapravo osobina koj a je i nače krasi l a ensarije, odnosno m us l i m ane Medine koj i s u vel i kodušno prihvat i l i M uhamm eda, sall a l l ahu alej h i ve sellem, i nj egove ashabe i z Mckkc, nakon što su učin i l i Hi džru u Međ i n u
.

H i storičari su zabi lježi l i predaj u u koj oj se spominje da j e jedan od naj darežlj iv ij i h ensarija općenito bio Kajs ibn Sa'd ibn U bade, r.a. Tako se spominje da se on j edanput razbol io, a l i mu je malo lj udi došlo u posjetu pa se č udio zbog toga. Rečeno mu j e da se lj udi stide doć i , j er su se mnogo zadužil i kod nj ega, a nemaj u mogućn o st da mu vrate dug. Kada j e to čuo, rekao je: "All ah uništio i metak koj i sp1jcčava braću da se " m e đ u sobno posj eć uj u ! " Zati m je nared io tela l u da razglasi <.ia on s v i m dužnicima oprašta dug. Sutradan s e stvorila vel i ka gužva pred nj egovim vratima. Prenosi sc da ga j e neko upitao : ".J esi l i i kada sreo darežlj i vij cg čovjeka od sebe?" Odgovorio je: · .J e s am Putovao sam sa svoj i m prij ateljem, p a nas j e noć zatekla u pustinj i i svrati l i smo u kuću jedne žene da sc odmorimo i da po mogućnosti prenoćimo. Kada je došao nj en muž rek l a mu je da i ma dva gosta. On je odmah zaklao devu i p ri premi o je z a več e ru Sutradan je zak l ao drugu devu z a ručak, p a smo mu rek l i : ' Mi smo sasvim malo poj e l i mesa o d one j učerašnje deve. a t i danas kolješ drugu. Zašto to radiš?' Odgovorio je: 'Ja svoje goste nikada ne častim j učerašnjom hranom. ' Osta l i smo kod njega dva dana i dvije noć i . Treći dan smo krenu l i svoj i m putem, i pošto je o n b i o otišao od kuće, m i
' . .

l l l

Muhammed Nasirudin el- Uvejd smo njegovoj ženi dali sto zlatni ka i rek l i smo da se u naše ime zahvali mužu na gostoprimstvu. Nedugo zatim, čuli smo glas koj i nas j e dozivao : ' O nevaljalci ! Čuj ete li me, vama govorim ! Vama koj i ste na prevaru pokušali platiti moj e gostoprimstvo ! ' Ubrzo lias je stigao i lj utito nam rekao : ' Il i ćete uzeti vaš novac koj i ste dali mojoj ženi i l i ćete osjetiti oštricu moga koplj a . ' Vidj e l i smo da sa nj im nema šale. pa smo uzeli novac i nastavi l i putovanj e.''

Vrste velikodušnosti I slamski učenj ac i su spomenul i sljedeće vrste vel ikodušnosti (el-isar) : Prvo, davanj e prednosti drugima u o nome što ni na koj i način neće negativno utj ecati na vj eru niti će biti uzrok upropaštavanj a života i vremena i nj egovog iskorištavanj a u zabranjenim stvarima, kao što je davanj e prednosti drugom u hrani, piću i odjeći, ali pod uvj etom da to neće štetiti životu. Sve ono u čemu se krij e dobro za ahiret i što je vezano za i badet, vjernik ne treba prepuštati n i kome, niti u tome treba bilo kome davati prednost. Drugo, davanj e prednosti Allahovom zadovoljstvu nad zadovoljstvom lj udi . To znači da čovj ek žel i da čini samo ono u čemu je A l lahovo zadovoljstvo, pa makar time rasrdio lj ude i makar to za nj ega bilo vel i ko iskušenje. U suprotnom. onaj ko dadne prednost zadovolj stvu ljudi nad Allahovi m zadovoljstvom, on će osj etiti srdžbu onog čije zadovolj stvo je tražio i bit će ponižen i iskušan upravo rukama onih za čij im zadovolj svom je čeznuo pa će tako i zgubiti i dunj aluk i ahiret. Rekao je i mam Šafij a : ·'Zadovoljstvo lj udi je nedostižni c i lj pa se drži onoga što će ti koristiti i što će popraviti tvoj odnos prema Allahu.'' Treće, da svoj u velikodušnost pripišeš Allahu, a ne sebi , jer je On Onaj Koj i daruj e svaku bl agodat p a tako i velikodušnost.

El-Džudu - darežlj ivost i njeni stepeni Osim stepena el-isar, postoje još dva stepena darežlj ivosti i l i veli kodušnosti , a t o s u : es-sehau - t o j e obični v i d darežlj ivosti koj i se može naći kod mnogih lj udi, a koj i znač i da d ij eliš drugima manj e nego što sebi ostavlj aš. Zatim, el-džudu, što znači d ijeljenj e shodno mogućnostima. 1 12

Povratak u Džennet I mam I bnu-1-Kajj i m j e spomenuo deset vrsta el-džudua i l i darežlj i vosti . Prvi stepen j e velikodušnost i nesebičnost u pogledu života. Dok već i na lj udi škrtari u i metku, i skreni vj erni c i su spremni založiti i žrtvovati život u i me Al l aha. Drugi stepen j e vel i kodušnost i nesebičnost u pogledu vlast i . Bogoboj azni lj udi koj i posjeduj u vlast, spremn i su uvijek odreći se vlasti u korist drugih, ako je u tome dobro i kori st za lj ude. Treć i stepen odnosi se na velikodušno žrtvovanje vlastitog komoditetu i udobnog života radi drugi h lj udi , uko l i ko to znači pomaganje drugi ma da ostvare svoj a prava. Četvrti stepen odnosi se na vel ikodušnost i darežlj ivost u znanj u . To su oni koj i ne krij u znanj e koj e im je Al lah podario i n e škrtare u njegovom prenošenj u i podučavanj u drugih lj udi , i to č i ne bez oholosti, umišlj enosti , zavidnosti i loših namjera prema onima koj e podučavaj u . Neki islamski učenjac i su kazali da j e darežlj ivost u znanj u bolj a o d darežlj i vosti u i metku. Peti stepen odnosi s c na nesebi čno zalaganje ugleda putem zauzimanja kod vladara za obespravljene lj ude . Na taj nači n ugledan čovjek daj e zekat na svoj ugled kao što učenjak podučavanjem drugih lj udi daj e zekat na znanj e koje posjeduje. Šesti stepen odnosi se na darežlj i vost u svim vidovimP ·naterij al nog i moralnog pomaganja, na što aludira hadis Muhammeda, sal lallahu alejhi ve scl lem, u kojem je rekao : "Svaki dan u kojem . čovjek osvane (živ i zdrav) dužan je podij e l i ti sadaku na · svaki svoj zglob. Pomi riti dvoj icu lj udi je sadaka. pomo ć i čovjeku da uzj aše na svoj u j ahali c u i l i da natovari svoj prtljag je sadaka, l ij ep a riječ je sadaka, svaki korak do džamij e radi klanj anj a namaza je sadaka. sklonuti s puta o no što smeta prolazni c i ma j e sudaka." ( Mutte fekun alej h i ) Sedmo, darežlj ivost koj a s e odnosi na lj udsku čast. Naj bolj i primj er za to je ashab Ebu Damdam, r.a., koj i je u zoru učio ovu dovu: "Gospodaru moj , ja nemam i metka koj i bih podijelio kao sadaku pa zato svoj u čast zalažem kao sadaku. Gospodaru, budi mi svjedok da sam oprostio svima koj i su me na b i lo koj i nači n uvrijed i l i , potvori l i i psoval i . " Kada su s e sutradan ashabi okup i l i kod Poslani ka, sal lallahu alej hi ve sel l em, on i m je rekao : "Zar ne možete biti kao Ebu Damdam ako već nemate imetka da ga podij e l i te kao sadaku." Osmi stepen odnosi se na darežlj ivost u pogledu strplj i vosti na životnim i skušenj i ma, kao i opraštanje uvreda i dugova drugim ljudi ma. Strplj ivost je uzvišen stepen i velikodušnost, također davanj e prednosti drugima u tom pogledu. bolj i je od izdašnog d ijeljenj a i metka. Allah,
1 11

Muhammed Nasirudin el- Uvejd dž.š., u Kur'anu vel i : Nepravda se može uzvratili istom mjerom. a onof?a koji oprosti i izmiri se Allah će nagraditi,· On, uistinu, ne voli one koji nepravdu čine. (Eš-Šura, 40.) U ajetu su spomenuta tri stepena: stepen pravednosti i uzvraćanje na nepravdu i stom mjerom. što je dozvoljeno. zati m , stepen dobročinstva i velikodušnog opraštanja, što je preporučeno, i stepen zuluma, što je zabranjeno. Deveti stepen vel ikodušnosti odnosi se na l ijep ahlak i općenito lij epo ponašanj e prema lj udima. To j e stepen koj i je veći i bolj i od vel i kodušne strplj i vosti na uvredama, i onaj ko ga ostvari može postići stepen stalnog postača i klanj ača, a to su dobra djela koja će na vagi Sud nj eg dana biti naj teža. U tom smi slu je i hadis Muhammeda, sal lallahu alej hi ve sel lem: "Neka niko od vas ne omalovažava n ijedno dobro djelo, pa makar se rad i lo o tome da sretneš drugog musli mana nasmij anog lica.'' Deseti stepen je velikodušnost u pogledu onoga što lj udi po�jeduj u, u smi slu da ne žudi š za onim što oni imaju, da to ne smatraš vel ikim u svom srcu niti da od nj i h ponizno tražiš te blagodati svoj i m j ezikom. Rekao je Abdull ah ibn M ubarek : "Neovisnost u pogledu onoga što lj udi posjeduju, predstavlj a veći stepen darežlj i vosti od d ijeljenj a imetka i komotno se može kazati siromahu koj i ne žudi za bogatstvom drugih ljudi : ' Iako ti n ije dato ono č ime bi pokazao svoju darežlj i vost, budi vel ikodušan u odnosu na ono što oni posjeduj u i si gurno ćeš ih preteći u darežlj ivosti, u rahatluku i svom drugim pohvalni m svoj stvima. "'

P rimjeri nesebičnosti i velikodušnosti Muhammed, sallallahu alejhi ve sel l em, bio je naj bolj i primj er i uzor u l ijepom ahlaku, pa tako i u pogledu velikodušnosti i darežlj i vosti . Prenosi se od Sehla ibn Sa' da. r.a., da je rekao : "Jedna žena je došla kod . Poslan ika, sal lal lahu alej h i ve sel lem, i donij ela mu ogrtač . Nakon toga, on je upitao ashabe : ' Znate li šta je burda?' Odgovorili su: ' Znamo, to je ogrtač sa pletenim rubovi ma.' Onda je ta žena rekla: 'Allahov Poslaniče, ja sam ga svoj im rukama i sple la samo za tebe pa ga obuc i . ' Poslanik, sal lallahu alej h i ve sellem, uzeo je ogrtač, j er mu je zaista trebao, a zatim se poj avio u ogrtaču pred nama. Jedan od prisutnih ashaba mu je rekao: ' Allahov Poslani če, da li bi meni dao taj ogrtač?' Poslanik, sallal lahu alej h i ve sellem, istog trenutka je skinuo ogrtač i dao ga tom čovjeku.
1 14

P ovratak u Džennet Nakon toga prisutni su mu rek li : ' Zašto si to tražio od Poslan i ka, sal lallahu alej h i ve sel lem, kad znaš da on n ikoga neće odbiti u onome što traži , a potreban mu je taj ogrtač?' Odgovorio je: 'Tako mi A l l aha. ja sam ga tražio da mi bude ćetin kada u mrem. ' Sa'd je rekao : ' Zaista mu je taj ogrtač bio ćefin u koj i je umotan kada je umro . "' (B uharij a) U predaj i od Enesa i bn Malika stoj i da j e neki čovjek tražio od Poslanika, sal lal lahu alej hi ve sellem. stada ovaca koja su ispuni l a dol i nu između dva brda pa mu ih je dao . Poslije toga, taj čovjek se vratio svom narodu i rekao: '·O lj udi, pri mite islam, zaista M uhammed daj e tol iko da se pos l ij e toga ne trebate p lašiti siromaštva."

Davanje p rednosti bratu m uslimanu i po cijenu života Poslanikov, sallallahu alej h i ve sel lem, primjer s l ij edi l i s u i njegovi ashabi . "U Bici na Jermuku, H uzej fe cl-Adevi s vedrom vode u ruci , tražio je svog amidžića među ranj enicima d a g a napoj i . Kada ga je našao, prišao mu je i baš kada je prinio vedro nj egovim usnama. začuo se j ecaj drugog rat� enika pa j e nj egov amidžić pokazao očim<> ;1rema nj emu. H uzej fe je otišao do drugog ranj enika i vidio je da se rau . o Hišamu i bn Asu. Uzeo je vedro s vodom da ga napoj i , a l i je čuo trećeg rat�jenika i t\iegov bol n i kri le ''Aaah ! " J umjesto da se napije vode, J-J išam je pokazao očima prema tom ranjeniku. J-Juzej fe je pritrčao da ga napoj i , ali je on već bio umro. Brzo se vratio do Hišama. a l i je i on bio mrtav. a zati m je požurio do svog amidžića. međutim ni on više n ije davao znake života.'' Dakle, svaki od ovih ashaba dao je prednost svome bratu muslimanu nad samim sobom i to onda kada je gutlj aj vode značio spašavanje života.

Allah sc divi vašem sinoćnjem postupku Do koj e mjere su ashabi b i l i spremni na žrtvu i kol iko su bi l i vel ikodušni i d arežlj ivi, svj edoči i sljedeća predaja. Naime, Ebu H urejre� r.a., prenosi da je neki čovjek došao Poslaniku, sallal lahu alejhi ve scl lem, i rekao ; "Ja sam gladan i potrebna mi je bilo kakva hrana." Nakon toga Muhammed, sal l a l l ahu alej h i ve sel lem, pitao je sve svoje supruge da l i imaju hrane. a one s u sve odgovorile d a u nj i hovim kućama nema n išta drugo o s i ni vndc. Tada sc Poslanik, �a l l a l l ahu alej hi ve scl lem, obratio
1 15

Muhammed Nasirudin el- Uvejd ashabima, upitavš i : "Ima l i neko među vama da bi večeras ugostio gosta?" "Al l ahov Poslaniče, ja ću ga ugostiti", j avio se j edan cnsarija. Kada je došao kući , pitao je suprugu ima li i malo hrane u kući . a ona mu je rekla da nema ništa osim hrane za djecu. Onda joj j e on rekao : '·Počasti Poslanikovog, sallallahu alejhi ve sellem, gosta ! Kada on dođe ti uspavaj djecu, a onda mu stavi da jede, zatim ugasi svij eću, a m i ćemo se praviti da j edemo kako on ne bi prim ij etio da m i nemamo hrane." Sutradan je Poslanik, sal lallahu alejhi ve sel lem, sreo tog ensarij u i rekao mu: "Zaista se Al lah divi vašem sinoćnj em postupku."

To j e pravi p rofit! Govoreći o vel i kodušnosti i darežlj i vosti ashaba, Enes ibn Mal ik. r.a . . rekao j e : ''Ebu Talha. r.a., je i mao naj više palmi u Medini, a najdraži i metak bio mu je palmik Bej reha. koj i se nalazio pored Poslanikovog. sallal lahu alej hi ve sel lem, mesdžida. Muhammed, sallal lahu alejhi ve sel l em, ulazio je često u taj palmik i pio vodu s nj egovog izvora. A kada je obj avlj en ajet: Nei·ete zaslužiti nagradu sw dok ne ud!fe!ite dio od onoga .�to mm je najdraže; a bilo §ta vi udijelili, A llah (:e, sigurno, za to znati. (Ali ' l iman, 92 . ). Talha j e došao kod Poslanika, sallal lahu alej hi ve sel l em, i rekao : ' A l l ahov Poslaniče, meni je naj draži imetak palmik Bej reha. i ja ga dajem kao sadaku u ime Allaha, nadajući sc Allahovoj nagrad i , pa ga ti dodijeli kome hoćeš . ' Poslanik, sal lallahu al ej hi ve sellem, odgovorio mu je: ' To je istinski profit! A ja smatram da je naj bolje da ga podijeli š svoj oj bli žnjoj rodbi n i . · Nakon toga, Tal ha je svoj nabolj i i naj d raži imetak dao svoj im amidžićima:· ( Buharija i Muslim) A u pripovijesti ma o prijašnj i m narodi ma spominj e sc i ova predaj a. Naime, u j ednom mj estu živjela su dvoj ica braće koj i su imali nj ivu koja je donosila velike prihode u pšenici i drugim poljoprivredn im proizvodima. Jedan od nj ih je bio oženjen i imao je mnogo dj ece a drugi je bio neoženj en. Bez obzi ra na to, oni su odluči li i dogovori li da nj ivu i sve što su od žitarica uskladišti t i podijele popola. Međutim, kada se vratio svojoj kući , m lađi i neoženj eni brat rekao je samom sebi : "Z.a i sta j e nepravedno d a i metak pod�jelimo n a pola, j er moj brat j e oženjen i ima mnogo djece i nj egove potrebe su veće nego moje." Zbog toga je odlučio da svake noć i odnese iJo jednu vreću pšenice i da je istrese u bratov rov u 1 16

Povntak u Džennet koj em j e b i l a pšenica, a da brat to ne sazna. U i sto vrijeme i nj egov oženjen i brat je razmi šljao o podj e l i i metka, pa je rekao : "Ja m i s l i m da j e ovo nepravedno. j a sam oženj en. i mam ženu i djecu koj i će mi pomoći u budućnosti ako ja obol im, a moj brat je sam i bolj e j e da on ima više i metka, ako mu zatreba nečij a pomoć da ga može platiti ." I on j e tako(1er odl učio da svake noći nosi vreću pšenice u rov svoga brata, a da brat to ne zna. Međutim, j edne noć i su krenuli u i sto vrijeme i sre l i su se na pola puta, pa su onda zbunjeno gleda l i jedan u drugog, a zatim su spust i l i vreće s pšenicom i bratski se zagrl i l i sretni i zadovoljni zbog onoga što su uči n i l i .

Kalw dostići stepen velikodušnosti i darežlj ivosti? M nogo je stvari koj e vjernicima pomažu da postignu stepen vel i kodušnosti, a mi ćemo spomenuti naj važnije. Prvo, želja i nastoj anj e da s e vjernik okiti l ij epim ahlakom i da s e oslobodi svih negativnih svoj stava. Onol iko kol i ko čovjek žel i popraviti svoj ahlak, to l i ko će biti bliži stepenu vel ikodušnosti i darežlj ivost i , jer j e velikodušnost vrhunac l ijepog ahlaka. Drugo, preziranj e i ostavljanje pohlepe, jer onaj ko mrzi pohlepu zna da je se može osloboditi samo veli kodušnošću i darežlj ivost i . Treće, vel ičanje prava drugih lj udi , j er onaj k o poštuje tuda prava i maksimalno i h čuva, neće smatrati da je izvršio svoje obaveze i ispoštovao t uda prava dok ne postigne stepen ve li kodušnosti . Č etvrto, odricanje od dunj a l uka i stalno pri premanje i razmi š lj anje o ahiretu, jer će dunja lučke blagodati izgledati bezvrijedno onome ko zna da ga čeka susret sa Allahom i pol aganje računa. Peto, navikaYanje duše da se nosi sa tegobama i i skušenj i ma, j e r će to pomoć i vjerniku da bolj e razumij e druge lj ude i podstaknut će ga na darežlj i vost i nesebično pomaganje.

1 17

1 18

ULUVVU-L-HIMME - UZVISENE TEŽNJE I AMBICIJE

v

1 19

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Ne gledaj u lj udske rij eči, već u nj ihove ambicij e
odstičući musl imane n a uzvišene težnj e i vel ika djela, Omer, r.a., je rekao: "Ne budite kao oni koj i imaju niske želje i težnje, jer j a ne znam većeg pada i poniženja za čovjeka od nedostatka uzvišenih težnj i i ambic ija." I bn Tej m ijje j e zab i lj ežio predaj u u kojoj stoj i da j e Al lah, dž.š., jed nom od Svoj i h poslan i ka objavi o : '"Ja ne gledam u govor mudrog čovj eka, već u nj egove težnje i ambic ij e." Rečeno j e : "Obični puk smatra da je vrij ednost čovj eka u onome što posti gne od dunj alučk i h blagodati , a i sti nski učenjaci i pobožnj aci smatraj u d a j e vrij ednost čovj eka u o nome što žel i i čemu teži . " Ako čovj ek teži prizemnosti, on nema vrij ednosti ma kakav uspjeh na dunj aluku postigao, tek sa uzvišenim težnj ama i ambicij ama on postaj e vrijedan kao l ičnost. A uzvi šena težnj a j e vezana za Istinu, pa ukol iko čovj ek u l aže napor da je spozna i i skren je u svom nastoj a nj u . za nj ega se može kazati da ima uzvi šene težnj e . l bnu-1-Kajj i m e i -Dževzijj e j e uzvišenu težnj u ovako definirao : ''Uzvišena težnj a i l i ambici oznost (u/uvvu-1-himme ) znači da čovjek teži i žudi za Al lahom i Nj egovom b l izinom i zadovolj stvom i tu težnj u kod nj ega n išta drugo ne može zam ijeniti. Uzvišena težnja je u odnosu na druge težnje kao ptica koj a visoko leti u odnosu na ptičad koj a sc ne mogu v i nuti u visine. O na n ij e zadovolj na prizemnim letom u koj em se krij u mnoge opasnosti i ne že l i n i šta drugo osi m nebeskih visina u koj i ma se osjeća potpuno s lobodno i sigurno . Što je lj udska težnja uzvi šenija, čovjek je sve dalj e od bilo kakve opasnosti , a što je prizemnij a . sve je bliže opasnosti i padu . " .

P

Vrste a m bicij a S obzi rom na nj i hov kvalitet, ambicij e i l i težnje mogu biti uzvi šene ( p lemenite) i niske. Osim te vrste, postoj e i težnj e i ambicij e koje su vezane za prirodne lj udske sklonosti i nadarenost. To ne znači da se ono
1 20

Povratak

u

Džennet

što što je prirodno i urođeno ne može m ijenj at i i unapređivat i . Naprotiv, lj udska težnj a je kao i druge psihičke, odnosno moral ne oso b i ne, koj e imaj u mogućnost da s e razvij aj u i unapređuju. U tom smi s l u su i riječi l bnu-1-Kajj ima ei-Dževzijja : "Shvatio sam, na osnovu nepobitnih dokaza, da je ambi c ij a urođena lj udska osobina. Međutim, nekada se, u određenim situacijama i stanj ima, lj uds ke ambicije i težnje s ma nj uj u i slabe. Pa, kada čovjek osjeti kod sebe nemar, s labost, nemoć i nedostatak uzvišenih težnj i, neka traži utoči šte kod A l l ah a i neka zna da neće ostvariti dobro dok Njemu ne bude pokoran, a neće ga zaobići dobro ako ne ustraj ava u grijehu i ako je nepokoran A llahu." Muhammcd, sal l a l l ah u alej h i ve sel lem, je, govoreć i upravo o lj udskim težnj ama i ambicioznosti , i zrekao svoj poznati hadis u kojem je kazao : " Č e t i r i s u vrste lj u d i n a d u nj al uk u . Č ovjek kojem je A l la h podario i metak i znanje p a s e o n boj i A ll aha u pogledu imetka i znanja, održava rodbi nske veze i svjestan j e A llahovog prava u onome što m u je A l l ah podario. To je naj lj epši i nauzvišenij i stepen kod A llaha. Zatim, čovjek kojem j e A l lah podario znanje, a nij e mu podario i metak pa on kaže : ' Da mi je Al l ah podari o imetak kao tom i tom čovj eku, ja b i h ga dijelio na A l l ahovom putu isto kao i on . ' Njegova nagrada j e sukladna njegovoj namj eri tako d a će on dobiti nagradu za svoj n ijj et kao i onaj koj i je imao i metak i trošio ga i d ij e l i o u ime A l l aha. Zatim, čovjek kojem j e Al lah podario imetak, ali mu nij e podario i sti nsko znanje, pa on upropaštava svoj imetak, ne boj i se A ll aha u pogl ed u onoga što mu je podario, ne održavn rodbinske veze niti drži do A l l ahovog prava u tom imetku. To j e naj prezrenij i pol ožaj kod Al l aha. I čovjek kojem A l lah n ije dao ni imetak n i znanje, pa on kaže : · Da je meni dat i metak i bogatstvo kao tom i tom čovjeku, ja bih ga i sto rasipao i trošio kao i on. ' Nj egova ' nagrada' je sukladna nj egovoj namjeri, i on će biti kažnjen jednako kao i onaj koj i je i mao imetak i upropastio ga." ( Ti rmizija) Na temelj u ovog had i sa, n s obzi rom na nj ihove ambicije, lj udi se mogu pod ij e l iti u četiri kategorije . Prvu kategoriju sač i nj avaj u oni koj i žude za dunj al ukom i nj egovim b lagodati ma, a l i samo svoj im j ezicima, a ne posjeduj u težnj u niti ulažu trud da ga steknu. Drugu kategorij u sačinjavaj u o n i koj i teže za dunjal učkim bogatstvom i onim naj vtj ednij i m o d dunjal uka, p a ako g a ostvare, a u z t o spoznaju I stinu. onda o n i postanu od onih koj i druge pretiču u dobru. U tom smislu je had i s : ·'Najbolj i u
121

Muhammed Nasirudin el- Uvejd džah il ijj etu su naj bolj i i u i slamu kada spoznaj u I stinu." Treća skup i na su oni koj i teže isklj učivo za dunj a l učkim bogatstvom i blagodatima i ako to ostvare, onda ga troše u grij ehu i nepokornosti A l l ahu. I četvrta kategorija su oni koj i teže isklj učivo za A l l ahovim zadovoljstvom i Njegovom nagradom i nisu zadovoljn i dok to ne postignu. Uko l iko se vratimo na povij est lj udskog roda, v i djet ćemo da su želj ene visine dosti g l i i predvodnici drugima b i l i oni ljudi koj i su imali uzvišene težnje.

Ashabi i uzvišene težnj e Prva generaciJ a musli mana, odnosno ashabi A ll ahovog Pos lanika, sal l a l lahu alejhi ve sel lem, su naj bolj a generacij a mus l i mana i oni nam mogu biti uzor u svemu, pa tako i u pogledu uzvišeni h težnj i . Zbog toga ćemo navesti nekol iko primj era koj i pokazuj u za čim su to žud i t i ashabi i kak-ve su b i l e nj ihove težnje. I mam Muslim u svom Sahi!nt zabi lježio j e predaj u od ashaba Rebie i bn Ka 'ba el -Esl emija u koj oj je on pred A l l ahovim Posl anikom, sal l al l ahu alej hi ve sel lem, otkrio svoje težnj e i želje. U toj predaj i on vel i : ''.Ja sam odlazio kod Poslanika, sal l a l l ahu alej h i ve sell.em, i pomogao mu pril i kom abdesta, pa mi je j ednom pril i kom rekao : ' Reci što žel iš?' Odgovorio sam : · A l lahov Poslaniče, ja žel i m da ti pravim društvo u Džennetu i sto kao i na dunjaluku . ' Na to je Poslanik, sal l a llahu alej hi ve se l lcm, upitao: · J maš l i neku drugu želj u osim toga?' 'Ne', odgovorio sam. Tada mi je on rekao : 'Ako žel i š biti sa mnom u Džennetu, onda pomozi sebi mnoštvon1 scdždi, tj . s mnogo dobrovolj n ih (nqfila) namaza. ' '' (Ivl usl im) Drugi ashab kojeg žel imo uzeti kao primj er uzvišenih težnj i j este Ukaša ibn Muhsi n, koj i je žel i o biti u skupini od sedamdeset hiljada vj ern ika koj i će bez polaganj a rač una ući u Džennet. Naime, M uhammed, sal lal lahu a lej h i ve sel lem, je jednom pri l ikom okupljenim ashabima rekao : "Pokazani su mi prij ašnj i narodi i vidio sam A l l ahovog posl anika koj i je i mao samo j ednog sljedbenika, zati m sam vidio j ednog od poslanika s koj i m su b i l a samo dva nj egova sljedbenika, zatim poslanika s koj i m je b i l a manj a skupina lj udi , ali i posl anika koj i n ije i mao n ijednog sljedbenika. Onda sam vidio ogromnu skupinu lj udi koj a je i spun i l a cijeli horizont i spred mene pa sam se ponadao da je to
1 22

Povratak

u

Džennet

moj ummet. Međutim, rečeno m i je da j e to M usa, a.s., i nj egov narod, odnosno nj egovi sljedbenic i . Zatim mi je rečen o : ' Pogl edaj na tu i tu stranu! ' Ja sam pogl edao i ugledao ogromnu skup i nu lj udi koj a je svojom broj nošću također bila prekri l a horizont. Rečeno mi j e : ' Ovo je tvoj ummet, a mec1u nj ima i ma skupina od sedamdeset h i lj ada koj a će bez polaganja računa ući u Džennet.' N akon toga ashabi su se razi š l i , a nisu dob i l i precizno objašnjenj e o toj skupini pa su me(1usobno raspravlj a l i o tome. Jedni su rek l i : " M i smo rođeni u neznaboštvu i širku i vj erovatno se to ne odnosi na nas, već na naše s i nove. " Poslanik, sal l a l lahu alej h i ve sel lem, je saznao za nj i hove rasprave pa i h je okupio da i m obj asn i : "To su oni muslimani koj i ne traže od drugih da im uče rukju ( l ij eče Kur'anom), koj i nisu sujevjerni i koj i se ne kauterizi raj u (ne koriste kejj, spalj ivanje rane kao sptječavanje daljeg procesa, kao l ijek ).'' Tada j e ustao Ukaša ibn Muhsin i rekao : "Allahov Poslan iče, mo l i A l l ah a da j a budem u toj skupini." Poslan i k, sal l a l lahu alej h i v e sel lem, rekao mu j e : "Ukaša, ti ćeš biti u toj skupini." Zatim je ustao j o š j edan ashab i tražio isto, a l i mu je Poslanik, sal lal lahu alejhi ve se ! lem, rekao : ··Pretekao te j e U kaša.' · ( Buharija i Mus l im) Zatim, Poslanikov saputnik na putu Hidžre i nerazdvoj n i prijatelj , Ehu Be k r . r. a . . koj i je zbog uzvišenih težnj i žel i o pokucati na sva vrata dobra. a da mu nijedna ne izmaknu. Njegove težnj e su dosezale nebeske visine i bio je istinski primjer drugima u tome. Ehu Hurej re prenosi da je Poslanik, sal lal lah u alej h i ve sel lem, rekao : ·'Ko od vas udijeli barem dva dirhema na A l lahovom putu on će biti prozvan s džennetsk i h vrata: ' O A l l ahov robe, ovo j e dobro i nagrada koj u t i j e A l lah pripremio p a j e uzm i ! ' Ko me(1u svoj i m dobrim dj el ima bude i mao najviše namaza, o n će biti prozvan s vrata namaza u Džennctu, k o bude mnogo vod io dži had bit će prozvan s vrata dži hada, ko bude mnogo postio bit će prozvan s vrata posta koj a sc zovu r-:r-Rejjan, a ko hude mnogo d ij e l i o saclaku bit će prozvan s vrata sadake." Onda je Ehu Bekr, r.a., upitao: ·'A l lahov Poslaniče. hoće li iko biti prozvan sa svih džennetskih vrata?"' Poslanik. sal l al lahu alej h i ve scl lem, odgovorio je: "Da, nadam se da ćeš to biti ti, Ebu Bekrc .' · ( B uharija i Mus l i m ) Onome ko bude prozvan sa svih kapija džennetskih ne znači da je ulazak na jedna od tih vrata bolj i od ul aska na druga vrata. već se hoće reć i da će takvom biti rečeno: "Kroz koj a god od džennetskih vrata uđeš čeka te nagrada zbog onoga što si č i n io.' ·

1 23

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Ka lw do uzvišenih težnj i? Da bi čovjek i mao uzvišene težnje, on prij e toga mora posjedovati neke moralne kval itete i osobi n e koje će mu biti oslonac i podstrek ela u s traje na tom putu. Jedna od tih osobina svakako je i s kre nost i istinolj ubivost. I skren i i stinolj ubiv čovjek posj eduj e jaku volj u i želj u da učini što više dobrih dj ela i te osobi ne ne dozvoljavaj u da ga savlada nemar i da posustane na tom putu. Druga osobi na koja je preduvjet za uzvi šene tcžqje je znanje, jer onaj kod koga su znanje i neznanje na istom stepenu i l i onaj ko je zadovoljan sa svoj i m stanjem ma kakvo ono b i l o, ne može i mati uzvišene težnje. Znanje čovjeku omogućava razumijevm�je prioriteta i v 1:je d n ovanj e dje l a p o tim priori t e t ima. I stinski znalac ostavlj a ono što je manje vrij ed n o , a teži i uzima samo ono što je najv1jednij e . Zat i m odlučnost i nepokoleblj i vost. Od n eod l uč n og i koleblj ivog čovjeka ne mogu se očeki vati v el ika dj e l a i takav n aj češ ć e izgubi i dunj aluk i ahiret te pro k o cka n aj bolje pril ike. To po t v rc1 uj e i s lj ed e ć i pri mj e r . Naime . Poslanik . sal la l l ah u alej h i ve sel lem, je n a početku svoje poslaničke m isije pozvao u i sl am i Zul-Dževše na ed D e ba bija i rekao mu: ·že l i š l i biti među prvima koj i će prihvatiti islam ?" "Ne", o d g ovorio je. Poslanik sal l a l l ahu alejhi ve sel lem, ga je pono v o u p i tao : ''A šta te sprečav a u tome?'' Odgovorio je: P o smat rao sam kako se t voj narod odnosi prema tebi i vidio sam da le veći na ne prihva t a pa sam odlučio čekati. ako ti nj i h pob ij ediš, ja ću ti se p ridr užiti . a ako o n i te be pob ije d e me n e n eć eš vidje ti u svoj im redovi ma."' Kolcbljivost i ne o d l u č n os t je uzrok da čovjeku bude uskraćeno vel i ko dobro i ona ga osta v lj a da tapka u mj est u . b ez želje da p o s t igne nešto više u životu. Zato A l lah n aređuje odl uč nost i oslonac na A l laha. kada kaže : A kudu se od/ući.\'. onda se pouzda u A llaha, jer A llah zaista voli one koji se uzdaju u Njexa. j ( A l i " l iman, 1 5 9 . ) Zati m, spo znaj a vlastite v r ij e d nost i odnosno vrijednosti č.ovjeka kao l i č n osti To ne znači da se č o vj ek treba uzohol iti i ob ma nj ivati onim što mu je dato u c ma n e t i time što je odl i kovan n ad d r u g im stvorenj ima, već treba i s pra v n o shvatiti svoj u za daću i ulogu na zemlj i i onda n ast oj at i po d i ć i svoj u vrijednost č i neći vel i ka i dobra dj e la
. ' , " . , . .

Zatim . sredstvo koj e vjernici n i kako ne bi s mj e l i zaboraviti na putu uzv i šenih težnj i j este dova. Do v a je pečat lj udsk i h djela, ona je jedan od naj bo lj i h i badcta o p ć e n i to Ebu Hurej re prenosi da je Poslanik, sal l a ll a hu a l ej h i ve s e l l em rekao: Naj škrtij i je onaj čovjek koj i š kr tari u nazivanju selam a a naj slabij i j e on aj čovj e k koj i nema snage da up u t i dovu A l lahu. (Sahihu-1-džami ')
. . " , ''

1 24

Povratak u Džennet Č itanje djela i z povijesti i proučavanje b iografij a poznatih i s l amskih učenj aka i velikana također pomaže vjerniku u postizanj u uzvišenih težnj i . U tom smis l u vrijedno je spomenuti rij eči I bnu-1-Kajj i ma ci-Dževzijj a u koj ima izražava svoje oduševljenj e nakon što se u medres i N i zamij i u Bagdadu ( sagrađena l 065 . od strane seldžučkog vladara, Nizamu-1M u l ka, op. prev. ) sreo s bogatom zaostavštinom i sl amskih učenjaka. O tome je I bnu-1-Kajj i m zapi sao: ·'Ja sam g ledao spisak knj iga koj e su b i l e uvakutlj ene u medresi N i zamij i u Bagdadu i nabroj ao sam negdj e o k o šest h i ljada tomova knj i ga. Medu tim k nj i gama našao sam dj ela Ebu H a n i fe, El-Humejdija i drugih i sl amskih učenjaka. Okoristio sam se čitaj ući spisak tih djela i razmišlj ajući o uzvišenim težnj ama tih lj udi, nj ihovoj posvećenosti znanj u i i badetu te ogromnom naučnom opusu koj i su u to davno vrijeme ostavi l i u nas l ijede buduć i m pokoljenj ima. Č udio sam se i divio i stovremeno uzv i šenim težnj ama prvih musl i manski h generacija žal i o zbog nedostatka tog žara i uzvišenih težnj i u mom vremenu." I na kraj u je ulaganje truda u vlastitom usav1:šavanj u i težnj a za nov i m spoznajama. Rekao je Omer i bn A bdulaziz: M oj a duša je pohlepna i čežnj iva i n i šta n ij e ostvari la a da n ije poželj el a j oš više i bolje od onoga što je ostvari l a."
"

Opasnosti na p utu uzvišenih težnj i Postoje mnogobroj ne prepreke i opasnosti koje vrebaj u lj ude koj i su se izdigli iznad prizemni h i niskih želja svoj i h duša i koj i teže v isin ima. Ono čega se lj udi s uzv i šenim težnjama trebaju posebno čuvati j e s te pretjeriva1�je i gom i lanje obaveza i poslova na koje ga podstiče nj egova duša, ali on ne može odgovoriti svim zahtjevima svoje duše pa onda nijedan posao ne završi do kraj a i ne uradi ga temelj i to. Vj ernik ne smij e dozvol i ti da sagori u svoj i m uzvišenim težnjama i že lj ama, već sve mora s mjerom raditi i dobro i splanirati svoj e obaveze. Nj emu mora biti na umu kur' ansko prav i l o da Al lah nijednom čovjeku nije dao dva srca u grudi m a i d a ti unutarnj i podsticaj i i "savj eti" duše moraj u b i t i uzimani također s mj erom. Osim toga, čovj e k koj i ima uzvišene težnje i postiže ve l i ke rezul tate u životu izložen j e uroklj iv i m očima i zavidnosti od strane onih lj udi koj i n i t i i maj u uzvišene težnje, n i ti trpe tuđi uspjeh. Zbog toga sc
1 2 ')

Muhamrned Nusirudin el- Uvejd treba naoružati i zaštititi stalnim zikrom, jer zikr je zašti ta od uroklj i vog oka i zavi dnosti n i sk i h i pokvareni h duša. Nekada uzvišene težnje mogu čovj ek a odvesti u ekstrem izam i nekontro l i ran izliv emocij a. a sve s namj erom da stanj e lj udi oko sebe i nj i hove greške i spravi preko noć i i preko koljena. Kada se to desi, neka takav razmis l i o zakon ima koje je A l lah uspostavio u c ijelom kosmosu i vidj et će da se ništa ne može desiti preko noći . Sve se odvij a po ustalj enim zakonima i svaki proces zahtij eva vrijeme da bi se upotpunio. Nekada opet čovjek s uzvišen i m težnj ama posustane i kod nj ega se primij eti umor i malaksal ost, pa čak i apatija. Zbog toga vj ernici s uzvišenim težnj ama moraj u uvijek i mati na umu da j e bolj e ustrajati u nekom posl u i dobrom dj elu, makar bilo malo, nego započeti nešto vel iko pa odustat i . Tako nas je naučio naš Poslanik. sal l a l l ahu alej h i ve sel lem, koj i je ll hadisu koj i prenosi Ai ša, r.a., rekao : ''Naj bo lja su ona dj ela koj a se ustrajno č i ne pa makar b i l a i neznatna." ( Buharij a i Muslim) Zato, o ti kojem su meleki još davno uči n i l i sedždu poštovanj a ! Znaš l i ko l i ko je mel eka na nebesi ma koj i ne mogu osjetiti slast ustaj anja iz postelje ll zadnj oj treći n i noć i radi klanj anja noćnog namaza. al i je može osjetiti i skreni vj ernik koj i posjeduje uzvi šene težnje i koj i ostavlja postelj u onda kada j e najslađe spavati kako bi A l laha veličao i dove M u n a sedžd i upući vao žudeći za Nj egovom b l i zi nom, m i l osti i oprostom . Znaj da meleki n e mogu osjetiti n i vel ič i nu i badeta koj i s e zove post i ne znaju šta znači trpiti glad i žeđ u ime A l l aha za koj i je Posl anik, sa l lal lahu alej h i ve sel lem. rekao : " M i ris iz usta postača je draži A llahu od mi risa m i ska.'· Zato, čovj eče, shvati svoj u vrijednost i budi od oni h koj i i maj u uzvišene težnje i koj i teže visinama. a nemoj ni pošto dozvo l iti da s tog uzvišenog stepena ljudskosti i pokornosti A l lahu, padneš u živo blato strasti u koj e m ćeš obezvrijediti svoj u l ičnost i sam sebe uništiti . l znaj . i ako meleki n i su u stanju, jer su bezgriješni i nemaj u slobodnu volj u, osjetiti užitak u ostavljanj u strasti u ime Al laha, oni su uz tebe dok god kročiš putem uzvi šeni h težnj i , oni neprestano za tebe upućuj u dove A l l ahu i mol e Ga da te učvrsti na putu I stine. da ti oprosti grijehe i da te Svojom m i l ošću uvede u vječni Džennet, koj i je težnj a i konačno prebiva l ište svih i s kren i h vjerni ka.

1 26

EL-HAJA' - STID

1 17

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Ko nema stida nema ni imana

o i s l amskom učenj u stid s e ubraj a u naj bo lj a svoj stava l ijepog a h l ak a koja vjern i ka pri bl ižavaj u A l lahu. Stid donosi samo dobro i neodvoj i vi je dio imana tako da kada nestane stida, nestane i i mana i obrnuto. To je svojstvo koje je kao oporuka ostalo od prij ašnj i h Al lahovi h posl an i ka i prenos i l a se s koljena na kolj eno. l nema nimalo sumnj e da su se nemora l , grijesi i razvrat poj avi l i i raš i r i l i u društvu tek nakon što j e u lj udsk i m srcima nestalo stida. Stid je osobina iskrenih vj ernika, i zgrađen i h l i čnosti i poputni nu bogoboj azni h pa kada t�j ega nestane, to je jasan znak da su lj udi ostavi l i Allahovu uputu, a prih vati l i zabl udu i utrli sebi put do poni ženj a i sigurne propasti .

P

Ako sc

ne

stidiš, radi šta god hoćeš

Stid je moral koj i čovjeka podstiče na ostavlj anj e grij eha, ne da mu da prel azi granicu dozvolj enog i da skrnavi tuđa prava. Stid (ar. el-lwjau) izvedenica je od riječi život ( ar. e!-hajat) i on je srazmjeran životu ( ži vosti ) srca a istinskog života srca nema bez spoznaje i pokornosti A l l ahu, dž.š. Postoje dvije vrste stida: prirodni i stečeni stid . Prirodni stid je osobina s kojom se čovj e k rađa, poput stida muškarca i žene od j avnog pokazivar�ja i otkrivanj a stidnih mjesta, i poput stida koj i su pokazal i Adem i Hava kada s u i m se otkri l a sti dna mjesta nakon što su kuša l i zabranj eno voće, p a i h j e prirodni, urođeni stid, natjerao d a s e pokrivaj u džennetski m l i šćem. O tom događaju. Kur· an ve l i : J '?fih dvoje pojedo.\'e s njega i ukaza.fe im se stidna 11?festa njihova, pa počde po njima !iJće džennetsko stul'/jati. (Ta-ha, 1 2 1 . ) Stečeni stid je posljedica i mana i i skrenog vjerovanj a u A l l aha, dž.š., koj i vj ernika sprečava u činjenj u grij eha. Taj stid se rađa u src u kao posljed ica shvatanj a o b i lj a Allahovih bl agodati i naše nedostatne zahvalnosti na tim b lagodatima, pa se zbog toga vj ernici stide A l laha, Koj i im ne uskraćLtie b l agodati i ne prekida Svoj u mi lost ni onda kada oni grij eše prema Nj emu. Prenosi se da je pobožnjak Esved ibn .Jezid na samrti gorko plakao a nakon što su ga
1 2R ·

Povratak

u

Džennet

prij atelj i upitali zašto p lače, odgovorio je: "Oh, kako da ne plačem i ne tugujem. Kada bi mi A l l ah oprost i o sve grij ehe na Sudnjem danu, j a bih Ga se opet stidi o zbog dj e l a moj i h ruku." Govoreći o značenj ima i stepenima vj erovanj a koj i sc mogu i šč i tati i z kur' anskog aj eta u suri EI­ Fatiha: ! ;jake no 'hudu - 5)amo Tebe obožavamo, i mam I bnu-1-Kajj i m ci­ Dževzijj e, j e rekao : "Jedan od stepeni i;jake n a 'hudu - ,)'amo Te h e obožavamo j e i stid . N a to upućuj u i riječi Uzv i šenog A l l aha: Zar on !IC:' zna da A llah sve vidi! ( EI - ' Aiek, 1 4 . ) On zna po�!ecle koji kriomice u ono .\:to je zab ra nje n o gledaju, a i ono što grudi kriju. (EI- M u ' m i n , 1 9 . ) Govorili ''i tiho ili glasno govorili - pu, On zna sva6je misli! ( El - M u l i<.. 1 3 . ) Mi sfvammo c.�ovjeka i znamo .\'fa m u s v e du! njegova haje, jer !lfi ;a smo njemu hliž i od vratne žile kucavice. ( Ka f, 1 6. ) Osi m c i t i ra n i h aj eta i had i s i A l l ahovog Poslanika, sal l a l l ah u a l cj h i ve sel lem, koj e ćemo spomenuti, također potvrđuj u da j e stid dio i mana i da spada u i badd koj i m se vjernici prib ližavaj u A l lahu. Prenosi se od Ibn Omera da je Poslanik, sal lal l ahu a l cj hi ve sellem, prošao pored čovj eka koj i je svom prij atelj u govorio o stidu, pa mu je M uhammed. sal la l lahu alej h i ve sel l em, rekao : "Ostavi ga, stid j e dio i mana.'' ( Buharij a i M usl i m ) U had isu koj i prenosi Ebu Hurej rc . r.a., stoj i da j e M uha1� 1 ' �ed, sal ln l lahu alej h i ve sel l em , rekao : " Iman se sastoj i od sedamdeset i neko l i k o ogranaka. naj bo lj i ogranak i mana j e svj edočenj e da nema drugog boga osim A l l aha. a n aj s l ab ij i je sklonuti smetnj u s puta. a i stid je dio i mana.'· ( M us l i m ) A Ebu Mes' ud ei-Ensari prenosi d a j e Poslani k, sal b l lahu a lt:: j h i v e scl lcm . rekao : ·'Ono što j e osta l o zapamćeno od govora ran ij i h Al lahovi h poslanika jesu riječ i : ' Ako s e n e budeš stidio, onda radi šta god hoć.e š. '" ( Bu harij a ) l bn u-1-Kajj i m k aže : ''Ovaj hadi s i ma dva značen j a : prvo, d a će onaj ko n e bude i mao stida svakako rad i ti šta god hoće i šta mu duša pože l i . i drugo. to je zapravo upozorenj e vj erniku i vje rn i c i d a kada že l i urad i ti neko djelo, n e k a prvo v i d e d a l i bi s e sti d i l i j avno u rad iti to dj e l o . Ako bi sc stid i l i j avno uradi t i ono što su naum i l i , onda će svakako odustati od toga, a ako sc kao vj erni c i ne bi zastidi l i kada bi ih neko vidio dok č i ne to dj elo, onda ga mogu uraditi ." Prenosi se od Abd u l l aha i bn Mes' uda da je Poslani k , sall a l l ahu alej h i ve sel lem, rekao : ·'Sti d i te se A l l aha istinskim stidom ! " Rek l i smo : "Al l ahov Poslaniče, m i · se. hvala A l l ah u, stidimo.'· Odgovor i o j e : " N e m i s l i m n a t o , istinski stid od Al laha je da č uvaš svoj u g l avu i ono što je u nj oj ( oči, uši i jezik od onoga što je zabran.i eno) . cb p:1z iš n n svoj st o m ak i ono što je u qiegovt�i
"

1 29

Muhammed Nasirudin el- Uvejd blizini (srce, stidno mjesto, ruke i noge) te da ti j e uvijek smrt i ono što slij edi nakon nje na umu, j er onaj ko žudi za ahiretom on ostavlj a d unjalučke ukrase. Ko tako radi on se istinski stid i A l laha.'' (Tirmizi)

Svaka vjera ima svoj m oral a moral islama j e stid Kada stid ne bi i mao druge vrij ed nosti osim č i nj enice da je to j edno od Al lahovih svoj stava, bio bi dovoljan razlog da se vjernici trude da kod sebe izgrade tu osobinu. Al lah, dž.š., pokriva mahane i stidi se lj udi, a oholo ljudsko stvorenj e se ne stidi Allaha, osim onih koj ima se Allah . smilovao. Nj egova milost se neprestano spušta na nas, a naši grij esi se neprestano dižu Njemu, On nama ukazuj e Svoj u lj ubav daj ući nam neizmj erne blagodati, iako je neovisan o svim svj etovima, a mi našim grij esima izazivamo Nj egovu srdžbu , i ako smo ovisni o A l lahu i njegovoj milosti u svakom trenutku. No i pored toga, kada Mu uputimo smj erno naše dove, On nam oprašta grij ehe i raduj e se našem pokaj anj u . Zato, neka nam j e uvijek na umu veličanstven i hadi s u koj em j e Poslanik, sal lal lahu alcj hi ve sellem, rekao : "Zaista je vaš Gospodar stidan i plemenit. On se stidi da vrati prazne ruke onome ko Ga iskreno zamoli i ko M u se dovom obrati .'' (Ebu Davud i Tirmizi) Rekao j e I bnu- 1-Kajj i m : "Ko s e okiti svoj stvom koj e posj eduj e i A llah, dž.š., t o svoj stvo ć e ga odvesti i pribli žiti A l lahu i Nj egovoj milosti ." Prenosi se od Enesa, r.a., da j e Poslanik, sallal lahu alej hi ve sel lem, rekao : "Svaka vj era ima SVOJ moral, a moral i slama j e stid. " ( l b n Mad že) Abdullah i bn Omer j e imao običaj kazati : ·'čovj ek neće upotpum t1 svoje vj erovanj e sve dok ne bude potpuno svj estan da ga Allah gleda, pa neka ne čini tajno ono što bi ga na Sudnj em danu moglo osramotiti pred svim lj udima." Čovj eče, pazi da ne budeš od onih koj i kad se nađu nasamo, krše A l l ahove zabrane, koj i su u javnosti A l lahove evlije, a u tajnosti Nj egovi neprijate lj i . Ne budi od onih koj i se više stide lj udi nego Allaha, i ne gledaj u beznačaj nost svoj i h grijeha, već gledaj u veličinu i svemoć Onoga Koj i te gleda dok činiš gr�jeb. l n i kada ne zaboravi trenutak koj i će se sigurno doći, a koj i j e Poslanik, sallal lahu alej hi ve sellem, naj avio u svom hadisu, kada je rekao : "Svaki čovj ek će poj edinačno razgovarati s A l l ahom na Sudnjem danu i između nj ih neće biti n i kakvih. posredn i ka." Poznati muslimanski voj skovođa iz vremena 1 30

Povratak

u

Džennet

emevij ske d i nastije El-Ožerrah je rekao: "Četrdeset godina sam ostavlj ao grijehe, a tek nakon toga sam postigao pobožnost u rij ečima i dje l i ma." A znamen i t i islamski učenjak I b n Dekik el-' l d j e rekao: "Tako mi Allaha , četrdeset godina je prošlo otkako n i sam uradio n ijedno dj elo niti i zgovorio i jednu riječ. a da za nj i h n isam pripremio odgovor pred Allahom na S udnjem dan u . " To je stepen onih koj i se stide Al laha i koj i s u svjesni da i h A l lah uvijek vid i . Nj ihov primjer je kao primjer žene koj u j e jedan pokvarenjak pokušao navesti na b l ud pa m u j e rek l a : '"Izađi i provjeri vidi l i nas i ko ! " On j e i zašao i nakon što se vratio, kazao j e : "Ne vidi nas n iko osim zvij ezda." Tada m u j e o na rek l a : " A gdj e j e Stvoritelj zvij ezda?" I l i , kao primj er žene vj ernice koj a je s j ednom karavanom putovala na hadž pa j oj je iznenada, u toku noć i, u šator upao nepoznat muškarac i rekao : "Ja n i sam pošao na ovo putovanje zbog hadža. već samo da i skoristim pril i ku da se osamim s tobom i da poči n i mo blud.'' Ona mu je rek l a : ''Provj eri da li su svi lj udi zaspa l i ! " On j e to uč i n i o i kada s e vratio, radosno j e uzvi knuo : "Svi spavaj u ! " N a to mu je ona rek l a : " A sada provj eri d a l i i A l lah spava" pa j e zaplakala i zamalo se onesvij estil a od sil nog p l ača, a pokvarenjak j e pobj egao i z nj enog šatora.

Vrste stida Musliman i musl i manka imaj u poseban edeb prema Al lahu i pnJ e svega osjećaju s t i d o d Nj ega. Oni javno i svj esno ne č i ne ni vel i ke n i male .grijehe, j e r znaj u da i h Allah čuj e i v i d i . O onima koj i č i n e grij ehe ne stideći se Al laha i ne strahujući od Nj egove kazne, Al lah kaže : Oni se kriju od (judi, a ne kriju se od A llaha. ( En-N i sa ' , 1 08 . ) Sti d od A l laha znač i da se trudiš da tc Allah ne vidi na zabranjenim mj estima 1 u zabranjenim dj e l i ma i da ne izostaneš tamo gdj e j e nared i o d a budeš. Zatin1, vj erni ci se stide meleka koj i su uz nj i h i koj i pišu dobra i l oša djela. Al lahov Poslanik, sallal la)1u alej h i ve sel lem, je, govoreć i o Osmanu, r.a., rekao: "Kako da se ne sti d im čovj eka kojeg se i meleki stide .'' Ctius l i m� .0 d rugoj preda) i, Poslanik, sallal lahu alej h i ve sel lem . rekao j e : "Najmi lpstivij1' prema drugim muslimanima je Ebu B ekr, naj strožij i u vjeri je Omer. najstidnij i je Osman, naj bolj i poznavalac sudstva J C A l ija. naj bolj i učač Kur' ana je U bej i b n Ka ' b . naj bo lj i
13 I

Muhummed Nasirudin el- Uvejd poznaval ac halala i barama j e Muaz i b n Džebel, naj bolj i poznavalac šerij atskog nasljednog prava je Zej d ibn Sabit . Zaista svaki narod i ma svo g povjereni ka, a povjerenik mog ummeta je Ebu Ubej de i bnu-1Džerrah." (Tirmizi i Ibn Madže) Kur' an na implicitan nač i n zahtijeva od vj ernika da se stide meleka. Uzvišeni j e objavio: A nad vama bdiju (uvari, kod Nas cijenjeni pisari. (El-Infitar, l l . ) Tj . stid i te se meleka koj i s u uz vas, t i h plemenitih stvorenja, j er nema nimalo dobra u onom k o se ne sti d i pred plemenitošću. U tom smislu je i Poslanikova, sallal lahu alej h i ve sellem, oporuka Seidu ibn .Jezidu: "Oporučuj em ti da se stidiš A l laha kao što b i se stidio uglednog i plemeni tog čovjeka i z svog plemena.'' (Sahihu-1-džami ) Komentiraj ući ovaj hadi s, I bn Džerir et­ Taberi je rekao : "Ovo je vrhunac 1j ečitost i , naj lj epši savjet i neponovlj ivo obj ašnj enje, jer nema nijednog čovj eka, makar bio naj veći pokvarenjak, a da sc ne sti di učin iti grij eh pred uglednim , plemenitim i poštovanim lj udima. I kada bi se barem čovjek stidio Allaha, kao što se stidi uglednog čovj eka iz svog naroda, ostavio bi i t�i no i j avno griješcnje." Rekao j e I bn Ebu Lej la: ''Neka se n i ko od vas ne osami , a da ne kaže: ' Dobro došli melek i , A l l ahov i izaslanic i ! Danas me nećete zateć i bez dobr i h dj ela, pa uzmite i zapišite od mene: s ub h un allah , el-hamdulillah, ve la ilahe illalloh, A llahu ekher. Prenosi se da su pobožni lj udi u prijašnj i m generacijama kada bi s e osami t i , govori l i : " O melek i , m o l i te A l laha za mene, ta v i ste pokornij i A l l ahu od mene." O tome je Malik ibn D inar rekao : '' Š ta m i s l i š o čovjeku od koj eg se meleki sti de i šta m i s l i š o ljudima za koj ima j e Džennet čeznuo? Č udiš se onima koj i čeznu za Džennetom. a ne čudiš se što Džennet čezne i žud i za dobrim lj udima. U i stinu je vel ika razdalj i na između te dvij e skupine lj ud i . "
' ' "

Vj ernici s e također stide Allahovog Poslan ika, sal lal lahu alejhi ve sel l cm, i nastoj e se maksimalno pridržavati nj egovog sunneta, jer su potpuno ubijeđeni i s igurni da je spas od zablude u s l ijeđenj u Kur' ana i Sunneta. Rekao j e M uhammed, sal lal lahu alejhi ve se l l e m : ·'Ostavljam vam dvij e stvari , ako ih budete s l ijed i l i , nećete n ikada zal utat i : Kur'an i moj Sunnet." (Sahihu-1-džami )
'

Prenosi se da je poznati ashab Selman ei-Fari s i rekao : "Kada A l lah žel i čovjeku propast, oduzme mu stid, a kada kod nj ega nestane stida, postane omraženi g1:j ešnik, a kada postane ·omraženi g1ješnik, A l lah mu oduzme emanet, a kada mu oduzme emanet, postane prevarant, a kada l .) _ "" ?

Povratak u Džennet postane prevarant Allah mu oduzme sami lost iz srca, a kada mu oduzme samilost, on postane osoran i grub, a kada postane osoran i grub, Al lah mu oduzme krunu i mana i on postane poput šej tana prokletnika.'' Islamski učenjaci su kazal i da je vrhunac stida da se ne stidi š kazati i braniti i stinu u svakoj situacij i . Ebu Seid el-Hudri p renosi da je Poslanik, sal l al l ahu alej hi ve sellem, rekao : "Neka nikoga od vas ne spriječ i strah od lj udi da kaže i stinu, ako je zna." (Tirmizi i I bn Madže) To znač i davanje prednosti stidu od Al laha nad stidom i strahom od ljudi . Stid ne sprečava čovj eka da naređuje dobro i zabranj uj e zlo, a onaj ko zanemari tu A llahovu naredbu, može to učiniti samo zbog straha i kukavičl uka. a ne zbog stida.

Primjeri stida Da bismo što bolj e razumjeli važnost stida kao osobi ne i sl amskog ahlaka, navest ćemo nekoliko primjera koj i bi vj ernicima treba l i b iti dodatna motivacij a u nastojanj u da kod sebe izgrade ovo plemenito svoj stvo. Govoreći o sti du Muhammeda, sal l a l l ahu alej h i ve sel lem, Ebu Seid ei-Hudri je rekao : "Muhammed, sal lallahu alejhi ve sellem, je bio stidnij i od dj evice prve bračne noći i kada bi vidio nešto što prezire, mi bismo to primij eti l i po i zrazu na njegovom licu." (Buharij a i Mus l i m ) Poslanik, sallal lahu alej h i v e sellem, j e svoj stid, uostalom kao i kompletan ahlak, doveo do savršenstva. O toj savršenosti i suptilnosti I�jegovog morala govori i to da on nikada n ije javno korio mus l i mane zbog nek i h grešaka i propusta, niti je po i menu spomi nj ao poč inioca odredenog grij eha. već bi govorio: "Šta je s lj ud i ma koj i rade to i to'·, ne želeći ga osramotiti. Osim toga, on je volio pričati ashabima o mora l u i stidu drugih poslanika. Tako j e jedanput ashab i ma i spričao događaj s M usaom, a.s., kako b i ukazao na nj egov stid. Naime, Poslanik, sal la l l ahu alej h i ve sel lem, svoj i m ashabima je rekao : "Musa, a.s., je bio i zrazito stidan čovj ek tako da nij e dozvoljavao da lj udi vide neki dio nj egovog tijela. Zbog toga su ga neki lj udi iz nj egovog naroda počeli vrij eđati i i smijavati tvrdeći da on ima neku tj elesnu mahanu i l i bolest pošto ni kada ne otkriva svoj e tijelo. Al l ah, dž.š .. je osujetio nj ihove spletke i ušutkao one koj i su š iri li glasine o tome. Nai me, M usa, a.s.,je j edanput bio sam pored rij eke, pa je skinuo svoj u odjeću, stavio je na kamen i onda se
1 33

Muhammed Nasirudin el- Uvejd okupao . Kada se okupao, krenuo je prema kamenu na kojem j e bila njegova odj eća, ali je Al lah dao da se kamen podigne i odnese nj egovu odjeću. Musa, a.s., je uzeo štap i dozivao kamen, govoreći : ' Kamenu, vrati mi odjeću, kamenu, vrati mi odjeću ! ' M eđutim, kamen se nije zaustavio dok nisu doš l i do skup i ne ži dovsk i h glavešina. Kada su ga oni vidjeli nagog, shvatili su da on posjeduje naj savršenij e i naj lj epše tijelo među qj ima. Nakon što se kamen zaustavio, M usa, a.s., je obukao svoju odj eću, a onda j e svoj im štapom udario po kamenu nekol iko puta tako da su od tih udaraca osta l i urezani tragovi u kamenu." (Buharija) Kćerka A llahovog Poslanika i njegova lj ubimica Fatima. r.a .. bila je tol i ko stidna da j e nekol iko puta dolazi la kod svog oca, M uhammeda, sal l al lahu a lej h i v e sel lem, že leći ga pitati d a j oj d a s l ugu, pa kada bi je on upitao zašto j e došla, ona bi kazala: ''Oče, došla sam samo d a t e posclamim.'' A kada b i Poslanik, sal lal lahu alej h i v e sellem, dolazio u nj enu kuću i zatekao nj u i A l ij u zajedno . ona bi pokriva l a svoj u glavu odjećom stideći se oca. Primjer stida kod žena bila je i maj ka svih vj ernika, A iša, r.a., koj a je jedanput ispričala sljedeće: "Č:esto sam odlazi la u prostorij u u koj oj je ukopan moj muž, tj . Muhammed, sallallahu alej hi ve sel l em, i moj otac Ebu 13ekr pa sam u tim pril i kama skidala svoj ogrtač, a kada je pored nj ih ukopan i Omer, r.a . , ni kada više pri l i kom posj ete nj ihovim mezarima nisam skidala ogrtač, stideći se i mrtvog Omci"a."

1 34

EL-HAVF - STRAH OD ALLAHOVE KAZNE

1 35

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

I zmeđu straha od Allahove kazne i nade u Nj egovu 1nilost

ada i strah su oso b i ne iskre n i h vj ernika i kompl etan nj i hov ? i vo t o dv ij a s� i z m eđ u tc dv ije osobine. One su temelj vj e rn i čke lj u b a v i prema A l l a h u i za vj ernike su i sto što i kril a za p t i c u . Nada i st ra h su ne o dvoj i v i d ijelovi j ed ne cj e l i ne. Strah bez nade
.

N

vod i u očaj , tugu i bezna<.1 e, a nada bez straha vodi u potpunu bezbrižnost, nemarnost i samoobman u . U prav o zbog toga, Al lah, dž. š . , je u Kur' anu S vo j e i sk ren e:: r o b ove opi sa o sa o be osobine: Oni su se trudili da .\'to vi.\'e
dohra učine i molili su Nam se u nadi i strahu, i bili su prema Nama ponizni. ( E l E n b ij a · , 90 . ) Bokovi njihovi se postelja /(\'avaju i oni se
-

Go.,podaru svome iz strah a i že(je klanjaju, a dio onoga .\:to im Mi da e m o j

ud jeljuju. ( E s S e d žda, 1 6. ) Strah j e v o d i č za dušu, a nada j e vo<.t a, i kad
-

g o d d uša napusti vmlu i l i p o su stan e , vodi č j e tu da je pov�de, a kada poslane n e p o k o rn a vod iču, onda je vo<.1 a p od s ta k n e n a po k o rn o s t . l l ladovina nade u b lažava vruć i n u straha. a sablj a straha u korijenu sasij e c a l ažnu nadu i n e ma r an odnos p rema životu k oj i se n aj češć e i s p o lj a va u r iječima samoobmanu t i h lj ud i : i m a vremena", "ura d i t ću to sutra'', " A l l a h je m i l ostiv", ·'svi lj u di grij eše" i s l . H a ii z Ebu N u aj m u svom dj e l u Hi ljet u - 1- e rlija spo m i nj e predaj u od rudaj la i bn ljada koj i je r e kao : "Strah od A l laha j e bolj i od nade sve dok j e čovj e k zdrav. ali kada obo l i i p r i b l i ž i mu sc s m r tn i čas, onda je bolj a n a d a u A l la hovu m i lost i oprost. J er, uko l i ko j e čovj e k b i o dobroč i n i telj i iskren vje rn i k dok j e bio zdrav. onda sc na samrti p o veća nj egov a nada i poj ača l ij epo mišljenj e o svom k raj u. a ako je, dok j e bio zdrav, m nogo gr ij e šio onda kod nj ega na samrti prcovl adava loše m i š lje n je a slabi nada u sretan završetak .
" , . .

Zbog t og a j e dok go d j e i ns a n zdrav, b o lj e ela kod nj ega prcovladnva strah od Al l aha, j e r će ga s t ra h spriječiti u č i nj e nj u grijeha i pods t a kn u t i na i badet i č i nj e nj e dobr ih dje l a . A na samrti j e b o lj e da p re o v l a d a v a nada iz dva razloga. Prvo, u ko l i k o u smrtnom času nada nadj ača strah, u tom s l u čaj u vj ern i k i vje rn i c a pože l c su s re t s A l l a h o m . a M u hammed. sa l la l l a h u a l ej h i ve se l km, j e rekao : " Ko že l i susret s A l lahom . i A l lah
,

1 36

Povratak u Džennet žel i susret s nj im, a ko prez ire susret s Allahom i Al lah prezire susret s nj im." ( Buharij a) Drugo, bolj e j e da na samrti nada pobijedi strah zbog l ij epog mišlj enja o Al lahu. a to znači da u tim po s lje d nj im trenucima prij e preselj enj a n a ahiret treba dominirati svijest o tome d a j e A l lahova mi lost more bez obala, da On vol i vj ern i ke i vj ernice ma koliko grijeha imali . i da j e Njegova milost prctekla Nj egovu srdžbu. U tom smisl u su i Muhammedove. sal lallahu alej h i ve sellem, rij eč i : "Neka niko od vas ne dočeka smrt a da nema l ij epo mi šlj enj e o Al lahu.'' ( Muslim) Prenosi se da j e Ahmed ibn Hanbcl na samrti govorio svoj oj dj eci da mu citiraj u hadise o n a d i kako bi umro s l ij ep i m m i š lj enjem o Al lahu.

Prnvi vjernici su oni čij a se srca strahom ispune kad se Allah spomene
Treba znati da nedostatak straha i l i slab strah od A l l aha. pro uzro kuj e nemaran odnos prema g rij ehu tj . takav čovjek ne preza m nogo od činjenj a grij eha. a pretj eran strah vodi ll beznade i očaj . Rečeno j e : "Ne boj i sc onaj ko p la č e i bri še suze, već onaj ko ostavi ono č e g a se boj i i zbog čega b i mogao biti kažnjen."
.

Prenosi se da j e neko upitao poznatog pobožnjaka, Zunnuna ci­ M i srija, kada će čovj ek biti istinski bogoboj azan, pa j e on odgovorio: " Kada se postavi l l u l o g u bolesn i ka k oj i traži bilo kakvu zaštitu i l ij e k bojeći se da sc bolest ne proširi i ne o d u lj i . Pohvalni strah u n i štava i spalj uje za b ra nj en e strasti tako da grij esi koj i su om i ljeni duši po s t aj u mrski i odvratni kao što meci s koj i m j e pomij ešan otrov postaj e odvratan . pa kada ga čovj ek pože l i i sje ti se da j e u nj emu otrov, ostavi ga . U takvom stanj u . č o vj ek p os taj e zabrinut za sebe, n a p uste ga o ho l o s t zavid nost. mržnja i d ruge loše osobine i nema vremena b r i nu ti o d ru g i m a . Osj eća sc poput čovj e ka koj i j e upao u j azbinu d ivlj e zv ijer i i n ije si guran h oć e l i proć i neopaženo i pobj eći od zvijeri i l i će ga zvij er pri mij etiti i n a p a st i . Tako j e on c ij e l i m svoj im bićem zauzet onim od čega strahuj e . U t o m smislu su i k u r an s k i <\i e t i : Pravi 1'}ernici su smno oni 6ja se srca strahom ispune kad se A lla/J .\jHJmene. ( EI-Enfa l , 2 . ); Oni koji iz bl�jazni J1re1no Gospodaru .\"l'OIIIe strahuju. i oni h�ji u dokaze Gospodora S\'Ogct rjeruju. i oni koji druge Go.,podaru svome ravnim ne srna/raju, i oni koji
'' . '

od onoga ! ;to im se daje udjeljLu·u, i ćija su srca puna stralw zato .\'to i:e se

1 37

j\;fu hammed Nasirudin el- Uvejd vratiti svome Gosp o dar u. ( EI-Mu' m inun, 5 7 . -60.) U jednoj predaj i stoj i da je Aiša, r.a., p i ta l a A l l ahovog Poslanika, sal lal lahu a l ej hi ve scl lem, za značenje aj eta : i '-�Ua su srca puna straha zato .\'to ć:e se vratiti svo1ne Gospodaru, j esu l i to oni koj i p iju a l kohol i č i ne zinaluk i druge grijehe, pa j oj je Poslanik, sal la llahu alejhi ve sel lem, odgovorio : "Ne, kćeri Siddikova, već su to oni koj i klanjaj u namaz, poste i d ijele zckat, ali strahuj u hoće li i m dj ela biti primljena kod A l l aha." Imam l bn u-1-Dževzi u svoj oj knj i zi Et- Tebsire spominje predaj u od Hatima e l-Esamma, u koj oj stoj i d a j e on rekao : " Č: ije srce je prazno od sjećanj a na četiri opasne situacije koj e ga neminovno čekaj u, on je obmanut i n ije siguran od p ro p as t i . Prvo. p r i sjeć a nj e na opasnost i teži nu situacije na Dan kada će A l lah reć i : ' Ovi će u Džennet i n ij e me briga, a ovi će u Džehennem i n ije mc b rig a ' , a č o vj e k ne zna u koj oj je skup i n i . Drugo, prisj ećanj e na trenutak kada j e stvoren u tri tmine i kada je meleku naređeno da zap i še hoće l i biti sretan i l i nesretan. a o n ne zna šta mu j e zapisano. Treće, prisjećanje na n ast u p a nje Sudnjeg dana, a ne zna hoće li biti obradovan A l l ahovim za d ov lj st vom i l i s r d žb o m , i četvrto, prisjećanj e na Dan i trenutak kada će sc lj u d i od voje no pojaviti da i m se pokažu nj i hova djela, a on ne zna šta će prevagnuti , nj e gova dobra i l i l o š a dje l a. "
U i s l am s k i m i zvorima za strah sc koristi termin hcn:t: a l i i termin ha.�je i ovaj term i n sc odnosi na strah od A l l aha koj i je p r i s ut an kod istinskih i s l amsk i h učenjaka. Ova vrsta straha je spomenuta u suri Fati r, u 2 8 . aj etu: A A llaha s e hoje o d robo1'(1 NJego 1 · ih - lf(�eni. (lnnema jah.\'ellahe rnin ihadihi el-ulelllu). To j t:, dakle, strah koj i je povezan s i st inskom spoznaj o m i to p o tvrd uj c had is M uhammcda, sal l a l l ah u a l cj h i vc scl lcm. u kojem j e rekao: ".la sam naj bogobojaznij i i n aj v i š e se b o j i m Al laha." Dak le, hmf j e obični strah i o d n o s i se n a sve musl imane, a ha.\'je je pos eb n a vrsta straha koj i posj eduj e samo ulema i is t i n sk i znalci i p obožnj a c i . Rekao j e l b n u - 1 - K aj_j i m c l-Džcvzijj c : "Znaj da j e strah A l l ahov b i č k oj i m On tj era lj u d e da se vežu za z na nje ( ilin) kako bi preko nj ega post i g l i stepen bl izine sa A l lahom. On je svjeti ljka za srca. koja im o s vj e t ljav a i p ok az uje puteve dobra i puteve zla.'' Stanj e vj ernika j e takvo da. od k og a god sc boj i bj e ži A l lahu , a l i isto tako ako sc boj i A l l aha, opet utočište traži koci A l l aha. a ne kod b i l o koga i bi l o čega drugog. Važno je zna t i da strah od A l la h a k a o p o zi tiv n a o s obi n a n ij e sam schi svrha, već je on sredstvo za p o p rav lja nj e našeg duhovnog st a nj a . Jer. da je strah sam sebi svrha, onda on ne bi n i k a d a nestao kod stanovni ka Dženneta.

1 38

Povratak

u

Džennet

Međuti m, i st i na je da, ko se boj i danas, bit će siguran sutra. S trah je u v ij e k povezan s lj uds k i m dj e l i m a povećati
,

a vj e rn i č ka lj ubav je vezan a za

A l l ahovo B i će i Nj egova svoj �tva, zato će se sutra, na S udnjem dan u ,

G osp odar u kada uđu u Dže n ne t osl obođeni svakog straha. Poznati i s l a m sk i u č enj a k I bn Redžeb rekao j e : ·'Al lah je stvorio lj ude ela G a spoznaj u , obožavaju i da G a s e boj e i o bj a v i o j e j asne dokaze o Svoj oj vel i č i n i i moći da bi Ga st; lj udi boj a l i strahom koj i znači poštovanj e i veličanj e . Zatim, A l lah i m j e o p isao žest i n u kazne i strahote Džehennema da bi Ga se vj erni c i boj a l i svoj i m dobrim dj e l i ma.''
,

lj u b a v

vj e rni k a

p re m a

Stepeni straha
U vj etno rečeno, obavczuj uća k o l ičina straha j e ona koj a će te podst a k n u t i na i zvršava11je farzova i ostavljanj e barama, a sve ono što

prelazi preko toga i š to te podsti č e na izvršavanj e mustchaba i ostavlj a nj e mekruha i sumnj iv i h stvari, smat ra s e pohva l n i m strah o m . A l i , ako strah preclc i tu grani c u na nač i n da prouzrokuj e bo lest sta l nu tugu i zabrinutost tc depresij u koj a z n ač i os ta v lj a nj e dje l a i gublj enje nade, onda je to pokućleni s t r a h . Strah od Al l aha n i pošto ne sm ij e do v e s t i do očaja i gublj e nj a nade u A l l ahovu m i l ost, jer j e to vel i k i gr ij e h na osnovu h a d i s a Muhammcda, s . a . v . s . : · Ve l i k i grij esi su: š iri<. očajavanje i gublj enj e nade u A l l ahovu m i lost . '' (Suhi!w-1-diwni ) A l lah je one k oj i p o sj ed uj u strah od Nj e ga opisao kao lj u d e k oj i su upućeni , koj i posj e d uj u znanje i k oj e čeka A l l ahova mi lost i zad ovo lj s t v o Uzvišeni je o bj a vio : l kada Musaa srdi/)(t 111in u. on uze p/o(e na kojima je h ilo ispisano UJJUtstvo nu Pravi put i milost w one koji se Gospodom svoga hoje. ( E l -J\ · raf, 1 54 . ) ; A A llaha se hoje od rohova Njexovih - učeni. ( Fatir, 2 8 . ) ; A llah (:e biti njinw wdo\'Oljm1. a i oni c:e hiti Njime zadovoljni. ( El -Bcjj ine, ! L ) A l l a h , clž. š . , je nared io da Ga s c lj ud i boje i taj strah j e uč i nio uvj etom vj erovanj a . U Kur' anu stoj i : To vos je su1110 .\·ejtun p!a.\'io pristulicwnu svojim, i ne b(�jte ih se, a hojte se Mene. ako ste vjernici. ( A l i • J tman, 1 7 5 . ) Prvak i predvodn i k mufcssira J hn Džerir ct-Tabe r i , komenti raj ući go rnj i aj et, rekao j e : ·'Kao da nam A l lah ovim ajetom žel i p o r uči t i : ·o vj ernic i , ne b oj te se n evj e rn ika i ne u vcl ič av aj t e nj i hovu snagu u v a š i m oči ma, i ne stra h uj te od nj ihovog broja uko l i ko budete pokorni Meni . Znaj te da sam vam Ja za g ara n t i ra o pobj edu, a l i M e se bojte i ne grij e š i te M i , i ne
' ' .

l �9

Muham med Nas irudin el- Uvejd suprotstavljajte se Mojoj naredbi pa da propadnete. Ako ste istinski vjernici, onda j e n aj preče da se boj i te Al laha, a ne nevj ernika i idolopoklonika. ' " Onaj ko se bude A llaha boj ao bit će siguran od džehennemske vatre. To potvrđuj u slj edeći hadisi M uhammeda, sal l allahu alej h i ve sel lem: " Džehennemska vatra neće pržiti čovj eka koj i je plakao zbog straha od Allaha kao što se pomuženo m l ij eko neće vratiti u vime, niti će se i kada spoj i ti prašina na A l lahovom putu i džehennemski dim:· ( T i rmizi) ·'Dva oka neće pržiti džehennemska vatra : oko koj e je plakalo zbog straha od Allaha i oko koje je stražarila na Allahovom putu." ( Ti rm i zi )

Pl"im.icl"i s traha kod ashaba Ko se malo više bavio čitanjem sire ashaba i nj ihovim biografijama. bez sumnje je zapazio da su oni b i l i maksimalno posvećen i dobrim djel ima, a l i su i pored toga strahoval i za sebe i. b i l i i stinski bogobojazni . Nažal ost, kod nas j e danas situacija obrnuta, mi malo r(ldimo, a l i smo i pored toga sigurni od kazne. Al lah, dž. š., je isk ušao ashabe raznim iskušenj i ma da bi sc potvrdilo ko se od nj i h istinski boj i Allaha, a ko ne. l u tom pogledu, svi su oni položi li ispit. I zmeđu ostalog, Al lah ih je i skušao zabranom lova u ihramima da se vidi ko se boj i Al laha i taj no i j avno . i objavio je aj et : O vjernici, A llah ć·e vas doWJditi 11 isku \'e nje s di vlja6 koja (:e hiti nadoht•at ruku \'U.Yih i kopalja wt.\'ih - da A llah ukaže na onog koji Ga se boji kod go niko ne 1·idi. A o n oga ko i posl{je toga nasil učini c�eka ho/na patnja. ( EI-Ma' ide. 94. ) je
.

Ashabi s u u tome pokazali istinsku bogobojaznost i nisu pali n a i spitu k a o l sraelćani koj i ma je A l l ah zabranio l ov subotom, pa su se posl uži l i varkom m i s leći d a mogu prevariti Al laha. M nogobroj ne s u predaje o bogobojaznosti i strahu od A l l aha kod prvih generac ija, a m i ćemo navesti samo neke. N aj bolj i među ashabi ma Ehu Bckr, r.a., je govorio : ·'Da sam bogdo dlaka na tij e l u mu'mina.'· A kada bi stao da k lanja izgledao bi kao stup zbog s't raha od Al laha. A Omer. r.a . , je učio aj ete sure Et-Tur i kada je došao d o aj eta: Kazna Gospodara tvoga sigurno će se dogodit i, tol i ko j e p l a kao da se razbol i o. N a samrti je svome sinu govorio : "Stavi mi glavu na zem lj u , možda mi se Al lah smiluje. Teško moj oj maj c i što me je rod i la. ako m i ne bude oprošteno.'· N a l ic u j e imao dva crna traga poput
1 40

Pov•·atak

u

Džennet

dvije brazde od plača u toku namaza. Za Ibn Abbasa se veže i zreka: ·'Volio bih da b udem spašen, pa makar i ne bio nagrađen." Osman i bn Affan, ashab kojeg su se meleki stidj e l i , stajao je jedne pri l i ke pored mezara i p lakao, govoreći : "Kada bih bio između Vatre i Dženneta, a ne bih znao gdje m i je mj esto, pože l i o bih da budem prašina dok se ne presudi i dok ne saznam svoj e konačno prebiva l ište." Poznati i sposni k među ashabima Ebu Derda govorio j e : "Da znate s č i me ćete s e sresti nakon smrti , ne b i ste tako proždrlj ivo j e l i hranu niti bi se tako komotno osjeća l i u svoj i m kućama, već bi p l aka l i nad sobom i svoj i m stanjem." Jedan čovjek je opisivao Hasana Basrij a i između ostalog rekao : "Kada b i s e okrenuo prema nama kao d a s e okrenuo plamen vatre, a kada bi sj edio s nama izgledao j e kao zarob ljenik kojem će svakog trenutka odsjeći glavu, a kada b i se spomenula vatra, izgledao je tako kao da ona n 1.1 e stvorena n i za koga osim za njega." Koristi straha od A llaha U strahu od A l laha je svaka korist i dobro za vjernike. Prij e svega, strah od Allaha je uzrok ponosa, sig urnosti , vođstva na zemlj i , povećanj a imana, si gurnosti i pobjede nad zul umćarima. Uzvišeni A l lah je obj av i o : Nevjernici su govorili poslanicima svojim: " lli ćete vjere na.(;e biti ili ćemo vas, doista, iz ze m (je naše protjerati l · · A poslanicima je Gospodar njih ol�javljivao: ' ' Mi ćemo ne\:jernike sigurno unWiti i poslije njih vas na Zemlji nastaniti. Bit i:e lo za one koji (:e se polaganja rm�una preda Mnom bojati i koji ć·e od pr!fetnje Moje strahovati. " ( I brahi m , 1 3 . ) Zatim, strah od Al laha podstiče na dobra djela i i skrenost pa onaj ko posjeduje takav strah ne traži protuusl ugu n iti zahvalnost od lj udi za svoje dobroči nstv o . N a t o aludiraj u i kur' anski ajet i : Mi vas sanw z a A llahovu ljuhav hranimo, od vas ni priznanja ni zahvalnost ne /rctiimo ! Onaj ko se A !lalw hoji, A llah 11111 sve drugo pot6ni. I mam l bnu-1-Džcvzi , u svom dj elu /Jalu·u dunwi ( More suza) spomi nje zani m lj ivu priču. Nai me, prenosi se da j e poznati i slamski učenj ak Suljan es-St:vri krenuo n a hadž u društvu s pobožnjakom Š ej banom Raij c m . Na tom putovanju sre l i su l ava pa su se ljudi koj i su s nj ima putova l i prcpa l i . Onda je Š ej ban izašao naprijed i rekao i m : "Ne boj te sc ! " Zatim je pri šao lavu, potapšao ga po leđima, a onda ga j e uhvatio za uho i kao da mu j e nešto rekao . Nakon toga, lav je podvio rep i pobjegao. S ufj an es-Sevri mu je u čudu rekao : ''Kakva je 141

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

samo to vel i č i na ! " Na to mu je Š ej ban odgovorio : "Da se ne boj i m tc l a žn e sl ave i vel i č i ne, j a b i h svoj prtljag stavio lavu na l e đa i nosio bi ga sve do Mekke .'· Oni koj i su samo Al laha boje, oni će na Sudnjem danu biti u h l ad u. Nj egovog Arša. To potvrctuj e hadis u kojem je M uhammed. sal l a l lahu alej h i ve sel lem. rekao: ·'Sedam osoba će A l lah skl onuti u Svoj hlad o noga Dana kada ne bude drugog h l ada osim Nj egovog: pravednog vl adara, m l adića koj i je odrastao u pokornosti Al l ahu, čovj eka č ije srce je vezano za džamij u . dvoj icu vj erni ka koj i su se u i m e All aha voljel i i i s k lj uči vo zbog toga se sastaj a l i i rastaj a l i , čovjeka kojeg n a grijeh pozove �j l ij e p a i ugledna ?.ena, a on kaže : ' Ja se boj i m Al l aha ' , čovjeka koj i t<: no dij e l i sadaku tako da njegova ljevica ne zna šta daje njegova desn ica i čovjeka koj i se u osami sj eti Al l aha i zap lače.'· Zatim, strah od A l l aha je uzrok u laska u Džennet. U tom smislu su i A ll ahove riječ i : A za onoga koji se sta janja pred (iospodamm svojim b(�jao bit ć:e dva perivoja. ( Er­ Rahman, 4 6 . ) Na to upućuj e i had i s u koj em je Poslanik. sal l a l l ah u alcj h i ve sel lem, rekao: ·'Ko s c boj i ( neprij atelj ske zasjede), on na vrijeme krene na p utovanje, a ko na v r ij e m e krene on stigne na c i lj . U istinu je A l l ahova roba skupa ! A l lahova roba je Džennet." Osim toga, strah od A l l ah a garancij a j e za sigurnost od b i l o kakvog straha na Sudnjem danu i on je spas od svakog zla i ned a ć e U j e d n om hadisi-kudsij u stoj i da je A l lah rekao: "Tako Mi M oj e Uzvi šenosti i V e l i č i ne . Ja Svome robu neću spoj iti dva straha niti dvije sigurnosti . Ako je bio siguran od M oj e kazne na d u nj a l u k u dat ć u da osj eti strah na ahirctu, a ako M e se b oj a o na clunj a l uku, učinit ć u ga sigurn i m na Dan kada sakupi m sve l_j udc na jednom mj estu:· (Sahihu-l-džami ) A u had isu koj i prenosi Enes, r.a., Poslanik, sal l a l lahu alcj h i ve sel lem . j e rekao: ·'Tri osobine su spas : strah od A l l aha u taj nosti i javnosti, pravednost u zadovo ljstvu i srdžbi i skromnost u bogatstvu i siromaštvu, a tri osobi ne su propast : s l ijcdcnje strasti. nezasitna pohlepa i samodopad lj i vost:· (.')ahihu-1-džmni ')
. , '

1 42

ER-REDŽA' - NADA U ALLAHOVU
MILOST

1 4]

Muhammed Nasirudin el- UvejJ

Allahova milost j e p retekla Nj egovu srdžbu

ada je odmor i i st i nski užitak za srce koj i čovjeku omogućava da očekuje l ijepu budućnost i sretan završetak dunj a l učkog života. I to je ono što ga podstiče da i zvršava sve ono što vodi ka tom c i lj u . Nada je zapravo goni č koj i srca tj era da se kreću prema vj ečnom prebiva l i štu koje bi volj e l i nastaniti, a to je Džennet. U zvišeni je objavio:
Reci:
''

N

() mhovi Moji koji ste se prema sehi

ogri dili. ne gu h ite nadu u A llahovu m ilost! A llah će, sigumo. sve grijehe j oprostiti. On, doista, mnogo puJ.I'ta i On je milostiv. · ·

( Ez-Zumcr, 5 3 . )

O vel i č i n i i vrijed nosti nade kao i badeta postoje mnogi had i s i , a mi ćemo spomenuti samo neke. U had i su koj i prenosi I bn Abbas, spomi nje sc d a su idolopoklonici, koj i su u pred islamskom dobu č i n i l i nas i lje, nepravedno ubij a l i lj ude i b i l i ogrezl i u zinal uku, rek l i M uhammcdu, sal l a l l ahu alej h i ve sellem, kada ih je pozi vao u islam: . . O no što govoriš i u šta pozivaš, zaista je l ijepo, samo kada bi nas obavij estio da l i će nam primanjem i s l ama b i t i oprošten i svi prij ašnj i grijesiT Nakon toga obj avljen je aj et: l oni koji se
mimo A llaha drugom bogu ne klanjqju, i koji, one koje je A llah zabranio. ne uhi aju, osim kad pral'(ia j zahtij'el'({, i koji ne bludniče; a ko to rudi, iskusi! (:e kaznu. patnja će

mu no

onome svijetu udvostruc.' eJw hiti i l :je('n o će u njoj p o niže n ostali; ali onima k(�ji se fJOka ju i uzvjeruju i dobm d jela G�ine, A llah ć:e njiho vu hrć1am d ela j

u do b m promUeniti, a A llah pm,\;ta i soJnilostan je. ( E I -Furkan, 68.-70.), a

takoder i gore c itirani ajet

iz

sure Ez-Zumer. ( I3uharija i Mus l i m )

U drugom hadisu stoj i da je Poslanik, sa l l a l l ahu al ej h i v e sel lem, rekao: ''A ll ah. dž.š.. kaže : ' Č ovječe. dok god Me budeš skrušeno mol io i nadao se Mom oprostu, Ja ć u ti opraštati grij ehe koj e si poč i n i o . Č ovječe, kada b i tvoj i grijesi b i l i do neba, a zati m zatražio ela ti oprostim, Ja bih to učinio. Č ovječe, kada b i Mi došao s grij esima koj i bi cij e l u Zem lj u mog l i ispuniti . a zat i m Me na Sudnjem danu sreo, a nisi M i n i kog ravnim smatrao, Ja bih ti došao sa i sto tol iko oprosta. "' ( T i rmizi )
1 44

Povratak u Džennet Allah vjernicim a na dunjaluku pokriva grij ehe, a na ah iretu će i h oprostiti Enes, r.a . , prenosi da je Poslanik, sal lal lahu alejhi ve sel lem, putovao zajedno s M uazom i bn Džebelom i nakon što ga je tri puta prozivao po imenu, a on mu se svaki p ut poni zno odazi vao, rekao mu j e : "Nema nijednog čovjeka koj i iskreno. iz srca, svj edoči da nema boga osim A llaha i da je Muhammed, sal l a l l ahu alej h i ve sel lem, Nj egov poslanik, a da ga Al lah neće zabraniti džehennemskoj vatri .' . Onda je M uaz rekao : " Hoću l i o tome obavijestiti lj ude pa da se raduj u?" Poslanik, sal l al lahu alej h i ve sel lem, je rekao : "Ne, jer će ostaviti dj ela i oslonit će se samo na to :· Međutim, pred svoj u smrt M uaz, r.a., je i pak prenio ovaj hadis ashabima, kako bi izbj egao grijeh skrivanj a znanja. ( Buharija i Muslim) Prenosi se od Omera, r.a., da je Poslanik, sal lallahu alej h i ve sel lem, nakon što je vidio jednu zarobljenu ženu koj a j e bila izgub i la svoj e d ijete . pa kada ga je l1ašla, od s i l ne radosti ga je privi Ja uz svoje grudi i dala mu da doj i , upitao ashabc : " Š ta misl ite, bi li ga bacila u vatru?" Rek l i smo : "Ne, ni pošto ga ne bi bacila u vatru." A onda je M uhammed, sa l l allahu alej hi ve scl lem, rekao : "Zai sta j e Al lah m i lostivij i . :·ema Svoj i m robovi ma o d ove žene prema svom dj etetu." ( BuhariJ a i Mus l i m ) U hadisu koj i prenosi Ebu H urej rc, r.a., stoj i da j e Poslanik, sal lal lahu al ej hi ve sel lem. rekao: "Kada j e A l lah stvorio sva stvorenja, iznad Njegovog , ., Arša bilo je napi san o : ' Zai sta je M oj a mi lost pretek ! a Moj u srdžbu. (Buharija i Musl i m ) Prenosi s e o d Enesa, r . a . , da je M uhammed, sal lallahu alcj hi ve sel lem, ušao kod j ednog mladića koj i je b i o na samrti i pitao ga : ·'Kako se osjećaš?'" Odgovorio j e : ·'Al lahov Poslaniče . nadam se Al lahovoj m ilosti i boj i m se zbog svoj ih grijeha." Tada mu je Poslanik, sal lal lahu alej hi ve sellem, rekao: "Neće se kod musl i mana u ovakvoj situacij i naći ove dvije osobi ne, a da mu A llah neće dati ono čemu sc nada, i da ga neće učiniti sigurnim od onoga zbog čega strahuje." (Tinnizi i Ibn Madže ) .J edanput je neko upitao Ibn Tej m ijj u o riječ ima A l ij e, r.a . : "Vjernik se nada A l lahovoj m ilosti, a boj i se grij eha", pa je rekao: "Hvala A llahu ! Ovo j e vrlo nadahnut govor vođe pravovjernih, A l ij e i b n Ebu Tal i ba, nešto naj ljepše, naj mudrij e i naj sadržaj n ij e što sam čuo, jer zaista je nada usmJerena prema onome što je dobro, a zlo i grijesi su uvijek uzrok straha."
1 45

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Zato se čovj ek treba pokajati zbog svoj ih grijeha zbog koj i h ga pogađaj u mnoga i skušenja i nedaće, kao što stoj i u predaj i : "Allah, dž.š., j e rekao : ' Ja sam A llah, Vladar svi h vladara ! Srca i perčini vladara su u M oj oj ruci . O nome ko se meni pokorava Ja ć u srca v ladara učiniti mi lostivim prema njemu, a ko Mi je nepokoran, nj i hova srca ću učiniti grubim i osvetničkim prema nj emu, zato se ne opterećuj te psovkom i grđenj em vladara, već se Meni pokoravajte, a Ja ć u nj i hova srca učiniti samilosnim prema vama . "' U hadisu koj i prenosi Ebu Hurejre stoji da j e Poslanik, sallallahu alej h i ve sellem, rekao: "Allah, dž.š., je stvorio sto milosti, za Sebe j e zadržao devedeset devet, a samo j e j ed nu milost spustio n a Zemlj u . I kada bi nevj ernik u i stinu bio svjestan kolika je Allahova milost, ne b i izgubio nadu u ulazak u Džennet, a kada bi vjernik znao kako je Al lahova kazna žestoka i bolna, ne bi bio s iguran od vatre." ( Buharij a i Muslim) Također se prenosi od Ebu H urej re, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao : "Tako mi Onoga u Č ij oj ruci je moj a duša, kada vi ne biste griješili, A l lah bi vas zamij enio ljudima koj i će griješiti, zatim tražiti oprost, pa da im On oprosti." ( Muslim) A od I bn Omera, r.a., se prenosi da j e M uhammed, sallallahu alej h i ve sellem, rekao : "Allah će se na Sudnj em danu približiti vjerniku i iza zastora, da ne vide drugi lj udi, pitati ga: ' Moj robe, jesi l i tada i tada počinio taj i taj grijeh', a on će potvrdno odgovoriti . I to će se ponavljati toliko da će taj vj ernik pomisliti da j e potpuno upropašten od silnih grij eha koje je počinio, a onda će mu A llah reć i : ' Znaj da sam ti ih Ja pokrio na dunj a luku, a danas ti ih opraštam. "' A što se tiče nevjernika i m unafika, pred svim lj udima bit će obznanj eno: Ovi su izmWjali laži o Gospodaru svome! ( H ud, 1 8 .) Razlika između nade i želj e Treba znati d a j e nada nezamisl iva bez dobrih djela, u suprotnom ona je pusta želj a i samoobmana. I spravno nadanj e znači da čovjek čvrsto vjeruje u ono čemu se nada, a to je Džennet, i da i skoristi sve uzroke i sredstva koj a s u m u dostupna kako bi to ostvario. Kada u čovjekovom srcu proklij a klica i mana i on je zal ij eva vodom pokornosti, zatim srce očisti od korova lošeg ahlaka pa se onda nada da će ga A llah učiniti postoj an i m na tom putu sve do smrti i da će mu podariti lijep završetak 1 46

Povratak u Džennet koj i podrazumijeva A llahov oprost, takvo i ščekivanje zove se i stinska nada. Allah, dž. š., je obj avio: Oni k<�ji v jeruju i koji se isele i bore na A llahovu putu, oni se mogu nadati A llahovoj milosti. (El-Bekara, 2 1 8 . ) Tj . oni su zaslužil i da se nadaj u A l lahovoj m ilosti, i Allah potvrđuje da nj ihova nada neće biti uzaludna. Jer, svi lj udi se nadaju, ali neće svi dobiti ono čemu se nadaj u. Rekao je Hasan B asri : "Ima lju d i koj e su puste želj e obmanule sve d o k nisu otišli s dunj al u ka bez ijednog dobrog dje la . Nj ihov izgovor je bio: 'Ja imam l ij epo m išljenj e o A l l ahu ' , a l aže, j er da j e i mao l ij epo mišlj e1�je o Allahu, onda bi činio l ij epa i dobra djela." Zatim j e c it irao aj et: I to va.fe Uljerenje, k(lje ste o Gospodaru svome imali, upropastilo vas je, i sada ste nastradali. (Fussilet, 23 . ) Prenosi se d a j e Jahj a ibn M uaz rekao : "Naj više j e obmanut onaj ko ustraj ava u grij ehu, a nada se oprostu bez tevbe i očekuj e da će b i ti Allahu b lizak bez pokornosti." Zatim je kazao : "Djela mu poput fatamorgane, srce prazno od bogoboj aznosti , grijeha k ' o pijeska, a nada se da će biti u društvu džennetski h lj epotica. Čovječe, daleko je to čemu se nadaš ! " Neki islamski učenj ac i s u kazali : "Dunj aluk j e ahiretska njiva, srce je kao zemlj a, a i man j e poput sjemena u njemu. Pokornost Allahu j e sluga koj i čisti korov iz te zem lje i prokopava kanale za vodu kak_) bi sva zemlj a bila navodnj avana podj ednako, a Sudnj i dan j e dan žetve. Pa, k o posij e dobro i požnjet će dobro, a ko posije trnje, n e može očekivati da ć e brati grožđe." Onaj ko posj ed uj e i st insku nadu, treba znati da njegova nada mora i mati tri osobine: lj ubav prema o nome čemu se nada, strah da ga možda neće ostvarit i i trud da to osigura i dobij e . Nada je nužna onima koj i i d u ka Allahu, i kada bi- ih nada napustila samo trenutak, propali bi . .Jer vjernikov život se kreće između grij eha za koje se nada da će m u biti oprošteni, mahana za koje se nada da će ih popraviti, dobrih djela za koj a se nada da će mu biti primljena i ustrajnosti na Al lahovom putu za koju se nada da će ga na ahiret i spratiti. Zbog svega toga kažemo da je nada najjače i najetikasnij e sredstvo koje čovjeku pomaže na putu ka Allahu, a posebno u vremenu titne i smutnje u kojem mi živimo. Nada je suprotna očaju, jer očaj zapravo znači gubljenje nade i uvjerenje da nas neće dostići Al lahova milost, a to je uistinu veliki grijeh. U tom smi sl u su i riječi Jakuba, a.s., koje Kur'an spominje u suri Jusuf: O sinovi moji, idite i raspita se za Jusufa i brata njegova, i ne gubite nadu u mUost Allahovu,· jte samo nev jernici gube nadu u Allahovu milost. (Jusuf, 87.)

1 47

Muhammed Nasirudin el- Uve_jd

Lijek za dvije vrste lj udi Nada je neophodna kao l ijek dvjema vrstama lj udi : čovjeku koj eg j e nadvladao očaj , p a zbog toga ostavi i napusti i badet, ubijcdcn d a u i badctu nema n ikakve kori sti, i čovjeku kojeg j e nadvl adao strah koj i ga tj era da pre l azi šerij atsku gran i c u . Zbog toga sc taj strah mora dovesti na razumn u mj eru, a sredstvo koj e nam pomaže u tome je upravo nada u A l lahovu m i lost i to j e prirodna osobina kod vj ernika koj i su i spravno razumj e l i i badct i svoj odnos prema A l lahu. N aravno, treba i mati u vidu da svi lj udi n i su na i stom stepenu i mana pa t ako ima onih koj ima sfun govor o nadi u A l l ahovu m i lost pred stavlja l ij ek, jer su i stinski bogobojazni i pokorni A l lahu . a ima opet lj ud i koj i žive u pusti m nadama i že lj ama, a dj e l a su i m daleko o d toga da sc mogu u nj i h pouzdati i nadat i s c Al l a hovoj m i lost i . Takvima l ijek nij e nada, jer ć e i h još više upropasti t i , već je nj ihov l ijek u strahu od A l l ahove kazne. To j e ono na šta is lamski učenjac i , i m a m i , vaizi i daij c moraj u posebno obratiti pažnj u. I slamski učenjaci su kaza l i : "Vaiz koj i savjetuj e lj ude mora biti empatičan i saosjećajan prema lj udima i mora dobro poznavati nj i hovo stanje kako bi im ponud io pravi l ijek u pravo vrijeme. Ne smije i h previše zastrašivati A l lahovom kaznom da potpuno ne padnu u očaj zbog svoj ih grijeha n i t i im smije tol i ko u l ijevati nadu u A l l ahovu milost pa da zanemare pokajanje i ustraj u u grij ešenj u." Prenosi se da j e A l ija, r.a . , rekao: "Pravi a l i m je onaj koj i lj ude ne baca u očaj u pogledu A l lahove m i losti , n i t i im svoj i m savjetima u l ijeva potpunu sigurnost od Allahove kazne." Po s toj e tri vrste nade, dvije su pohv a l ne a j edna j e pokudena. Prvo, nada čovj eka koj i č i n i dobra dj e l a na osnovu upute od A l l aha. Č�emu se on nada? N ad a se nagradi od A l laha. Zat i m , nada čovjeka koj i č i n i grij e he p a s e pokaj e z a svoj e grijehe. Č e m u s e on nada? Nada se op ro st u od A l l a h a i bri sanj u grij eha. l treće . nada čovj eka koj i ustraj ava u grij e h u i nepokornosti , a nada se A l l ahovom opro stu bez tevbe i bez dobri h dj e l a . To je zapravo samoobmana i l ažna nada u koj oj nema n i kakvog dobra.

1 48

Povnh1 k

u

Džennet

Koristi nade
Nada j e mnogostruko korisna. I zmeđu ostalog ona vjemi ku pomaže da stal no vodi samoobračun i da ustr�java n a putu Istine . bez obzira na stanje i promj enj i ve okolnosti. Zatim, vjemik osj eća slast u sllvlj i vosti na putu približavanja Al lahu i stvami užitak u m unadžati ma i razgovoru s A l l ahom u toku i badeta. mjeren ela Al lah voli one koj i Ga skruše no mole i koj i se nadaj u Njegovoj milosti. I na lm�j u, kadn čovjek svoje s rce veže zn nadu u A l l ahovu mi lost i pomoć, pa mu A llah da ono što je tražio u dovi. to mu povećava samopouzdanje i podstiče ga na ustrajnost u dovama, jer dova je ibadt:t. Na taj način vj em i k i vjernica su u stal nom usponu u pogledu nj i hovog vjerovanj a itmma i ubjedenja. Dakle, da n ij e nade, i badet bi izgubio smisao, i ne samo to, da nema nade, \�jemik se ne bi odlučio na pokornost i stalni ibadet n i ti bi lađa dobrih djela i kada zaplov i la morem njegovih misli i njegove volje. Med u t i m , onaj ko zna vrij ednost traženog i željenog. on ne obraća pažnj u n a poteškoće koj e ga snal aze u dost i zanj u c i lj a . Onaj ko se nada dobroj zarad i . o n zaboravi na poteškoće i i skuše nj a p uto v a nj a Takoder, onaj koj i vol i i skreno A l laha i koj i nastoj i steći Nj egovo zadovolj stvo. nj e m u ne predstavlj a tegobu u stati rano na sabah, abdesti t i sc i k l anj at i po h l adnoć i . po vrući n i . post i ti i t r pj e t i g lad i žeđ u i me A l l aha. n i t i mu j e tešk o vod iti džihad. putovati n a hadž. tražiti korisno manj e. već sc t o sve pretv<lra u zadovolj stvo i i st i n s k i uži tak . .J edan pobožn i mus l i mn n je govorio: ·'U m arao sam se u noćnom namazu dvadeset god i na, a onda sam s lj edeć i h dvadeset god ina uživao u noćnom namazu . "' Nakon toga dolazi nnj uzvišcnij i stepen nade, a to je nada i žudnj a za susretom s A l l ahom . lJ tom smislu je k ur ' an s k i aj e t : Reci." ' '.Ja som (01jek kao i l'i. meni se ohjovfiuje da je va.<; Bog - jedem IJog. Ko tudi du od Gospodaru s \'Ogu hude lijepo jJriml <'n. neko čini dobra djela i neka. klanjojui· i se j Cio.\"j)(Jdaru ,\"1'0111<', ne sllwlm Njennt ramim nikogo -' " ( E l - Keh L l l 0 . )
.

To j e vrh unac i mana i t o j e ono za č i m čeznu duše i st i n sk i h vj ern i ka . A l l ahovih evl ij a . O n i koj i ma j e A l lah odred io edie/ � trenutak smrt i , da s e u t o m tren u t k u nj i hove duše potpuno smire povratkom A l lahu. Jedan od naj ljepš i h primj era tog stepena j e poznati ashab, Umej r i bn H amam e i ­ Ensari . k oj i j e nakon š t o j e Pos l a n i k. sal l a l l ahu a l ej h i vc sc l l cm. pred B iti-at na Bedru rekao: K re n i t e prema Džen netu č ij a je širina kol iko nebesa i Zemlja· · . uzvi knuo: ··Dugo j e ži vjeti tol i ko vremena kol i k o j e potrebno da poj edem L>ve datul e u moj oj ruc i'". za t i m J C J Urnuo na neprij atelj e i bori o sc dok n ij e poginuo kao šehi d .
''

1 49

1 50

E L-MUHASEBA - SAMOOBRACUN

v

151

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Preispitaj se p rij e Dana kada ćeš biti p ita n za svoj a dj ela

ovoreći o samoobrač unu i l i muhasehi, i mam Maverdi j u je ovako definirao: "Muhaseba znači da čovjek svake noći analizira svoj a dj ela koj a je uradio u toku dana, pa ako ta ana l i za pokaže da je cijelog dana radio pohvalna i dobra dj ela, onda treba nastaviti i truditi se da mu svak i dan bude takav. A ako se pokaže . da je č inio loša dj ela i upadao u grjj che, onda se t reba potrud iti da i h popravi ukol i ko je u mogućnosti , a ako n ije, onda treba nakon l ošeg urad i t i dobro dj elo i ono će ga izbrisati te donijeti odl uku da u dan ima koj i dolaze neće činiti loša dj ela." O ti koj i tvrdiš da vjeruj eš u Al laha, da li si i kada u samoći prei spitivao sebe i anal izirao ono što si govorio i rad io? Jesi l i i kada broj ao svoj a loša dj ela kao što prebroj avaš dobra dj e l a koj a učiniš? Da l i s i i kada razm i š lj ao o svoj oj pokornosti A l l ahu i iskrenosti u i badetu? Ako s i to či nio, sigurno si došao do zak lj učka da su mnoga tvoja dobra dj ela učinjena radi toga da se pokažeš pred lj udi ma, da se čuj e z a tebe, da stekneš ugled i naklonost lj udi , a ne A l l ahovo zadovoljstvo. To je stvar koj a se dešava mnog i m vj ernicima, ali ako nakon toga nisi korio svoj u dušu zbog l icemj ernog odnosa prema Allahu, onda si u teškoj pozieij i . Jer. kako ćeš se sutra sresti s a Allahom i kako misliš zaslužiti Nj egovu mi lost, kad si natovaren grijesima i dobrim dj c l i m koj a nisu uradena u i me Allaha? Kur'�m podstiče na samoobračun Uzvišeni je objavio: O \:jernici, A llaha s e lu�jle. i neku svaki C(Jl 'j ek gleda .\'tu je za sutru pripremio i A llaha se hojte jer On dolm> zna .Š'fa radite. I ne budite kao oni koji su zaboravili A llaha pa je On uOnio da sumi sebe zaborave; lo su pravi grje.\'nici. ( El-Hašr, 1 8 . - 1 9 . ) Koment i raj ući ovaj aj et, šcj h Abdurahman cs-Sa · d i rekao j e : Ovaj aj et j e jasan dokaz o potrebi muhasebe i samoobračuna."'
"

G

1 52

Povratak u Džennet Prenosi se da je Omer, r.a .. rekao : " Pre ispituj tc sami sebe prij e nego što budete ispitivani, nastoj te biti i skreni u dj e l i m a prij e nego što dođe Dan kada će se zah t ij evati i skrenost, vagaj te �voj a dj e l a prij e nego što vam i h budu vaga l i . To će vam olakšati obračun na Sudnj e m danu." A l lasan Basri j e govorio : "Naj lakši obračun na Sudnjem danu imat će oni lj udi koj i su u ime A l l aha vrš i l i samoobračun na dunjaluku. Zastaj a l i s u pred svoj i m težnj ama i odlukama prije nego što bi ih pretvori l i u dje l a pa ako hi vidjeli da se radi o dobrim dj elima, onda b i ih, nakon što b i očistili svoj n ijjet, urad i l i , a uko l i ko bi vidj e l i da se radi o hrctavim djelima, ne bi i h č i ni l i . A naj teži obračun na Sudnj em danu imat će onaj čovj ek koj i nij e vodio računa o svoj i m dj elima niti je vršio samoobračun. pa kt1da dođe Sudnj i dan, on će dobiti knj i gu svoj i h dje l a, i zajedno sa onima koj i su b i l i kao i on. uzviknut i : " Tdko nu.ma! · · go l'orit Ć'e "kakva je ovo kn iga ni mali ni veliki grijeh nije propustila. S\'e je j nahrqjala! " ( EI -Kehf, 4 9 . )
,

U i stinu j e pravo stradalništvo da čovjek bud� nemaran prema ovoj stvari i da sliči na lj ude koj i su zaboravili na Al laha i predali se svoj i m strastima pa s u uči n i l i d a i Al lah nj ih zaboravi i d a ih ostavi u nj ihovom nemaru kako bi zaslužil i bolnu kaznu.

Važnost samoobračuna Kur' an odgaj a vj ernike i postavlj a se i zmeđu nj i h i onoga što ć e ih odvesti u propast ukol i ko s l ij ede nj egove upute. Tako j e A l lah, dž.š .. u Kur'anu pohva l i o pokorne vj e rn i ke i one koj i vrše samoobračun strahujuć i od Nj egove kazne objavivš i : Oni koji iz hojazni prema
Gospodaru svome s t ra h uj u
.

i oni k<�ji u dokaze Gospodara .n•oga

v jeruju, i oni koj i druge Gospodar u S \'Ome rm'I'Jim ne smatraju, i o n i kqji od onoRa .�to im se daje udje ljuju, i 6ja s u srca puna stmha zato

.\'to i:e se v m t i t i svome Gospodaru - on i h i f t(/ U du One dobro t.(jelo, i mdi njih druge pretiču. (El- M u ' m i n u n , 5 7 . -6 1 . ) Aiša, r.a . . je p i tala

A l l ahovog Poslani ka, sal lal lahu alej h i ve sellem . o značenju 60 . aj eta spomenute sur e : i dija su srca puna stralw zato .\'to i·e se \'!'aliti s vome Gospodaru. rekavši : '·Al lahov Posl aniče, da li se to odnosi na one koj i su p i l i alkohol i kra l i?" M u hamm ed, sa l l a l lahu a l ej h i ve se l l cm , j e
1 53

Muhammed Nasirudin el- Uvejd odgovor i o : "Ne, kćeri Es-S iddikova, već se to odnosi na one koj i su posti l i , k lanj a l i i sadaku d ij e l i l i , ali su strahova l i da l i će im nj ihova dobra dj e l a biti primlj ena kod A l laha. To su o n i koj i su žuri l i da č ine dobra dj e l a . " I bn Kudame el-Makdisi j e u svom dj elu Minhadžu-1-kasidin, o muhasehi kazao slj edeće: "Čovj eče, znaj da nemaš većeg neprij atelj a od vlastite duše koj a se nalazi u tvom tijelu . Ona je u svoj oj osnovi sklona zlu i grij ehu, a tebi j e naređeno da j e č istiš i i spravlj aš i da j e izvučeš iz okova i ropstva strasti u slobodu i badeta i pokornosti samo A l l ahu. Ako je zapostaviš i ne budeš o njoj vodio računa, ona će ti postati neposlušna i kasnij e ćeš teško uspostaviti kontrol u nad nj om, a ako budeš vodio računa o njoj i stalno je korio za propuste, nadati se da će ona postati smirena duša." · Komentiraj ući ajet: l kunem se dušom koja samu sebe kori, H asan Basri je rekao: "Nećeš sresti iskrenog vj ernika a da stal no ne kori svoj u dušu. Samo nevjernik ide kroz život a d a n ikada n e kori sebe zbog svoj ih grij eha.'' Spominjući način na koji vrši samoobračun, I brahim ibn M ilu·an je rekao : "Zamislio sam sebe u Džennetu kako j edem džennetske p lodove i pijem s nj egovih rij eka i izvora, a zatim sam zamislio sebe u Džehennemu kako jedem nj egove gorke plodove i p ijem rastopljeni mijed, okovan u vatrenim l ancima, pa sam pitao svoj u dušu: ' Šta žel i š od ovo dvoje?' I kao da sam čuo odgovor: ' Ž elim se vratiti na dunja! uk da radi m dobra dj ela . ' Rekao sam j oj : ' Pa, ti si j oš uvijek na dunjaluku, zato radi dobra dje l a kako bi Džennet nastanila."' Prenosi se da je I bn Mual l i m vršio samoobračun kad je navršio 60 god i na pa j e izračunao da to, pretvorena u dane, iznosi dvadeset i jednu hi lj adu i petsto dana. Onda je gorko zaplakao i rekao: "Teško meni ! Ako u svakom danu budem učinio samo po jedan grijeh, to znači da sam učinio dvadeset i jednu hiljadu i petsto grijeha, a šta ako sam u svakom danu učinio po dvadeset h i lj ada grij eha? ! " I mam Ahmed je zabilježio mudrost koj a s e veže za Davuda . a . s . . i nj egovu porod icu, a u kojoj stoj i : "Pametan je onaj čovjek koj i svoje vrij eme podijeli na četiri dijela: vrijeme koje će provoditi u munadžatima ( otvorenim i skrenim razgovorima) sa svoj i m Gospodarom, vrijeme koje
1 54

Povratak

u

Džennet

će provoditi u samoobračunu, vrijeme koj i će provoditi sa svoj i m prijatelj ima koj i će g a n a l ij ep način posavj etovati i podsj etiti n a njegove mahane i propuste te vrij eme u koj em će se, svoj im imanom, ispriječiti između želj a duše i dunj a l učkih strasti i 'slasti ne dozvolj avaj uć i joj da upadne u ono što je zabranjeno." Vehb ibn M u nebbih prenosi predaj u u koj oj se spominj e da je j edan pobožni. čovjek postio sedamdeset godina i j edanput je u dovi molio Allaha za svoj u potrebu, ali mu dova n ij e uslišana. Onda se obratio svoj oj duši, rekavši : "Zbog tebe sam ovako i skušan ! Da u tebi ima haj ra, moj a dova b i bila usli šana." Tada m u j e sišao melek i rekao : "Ovaj trenutak u kojem si korio svoj u dušu, vrj ednij i j e od tvog ibadeta sedamdeset godina i znaj da ti j e Allah usl išao dovu.'' Prenosi se od Ibn Mes' uda da je Poslanik, sallallahu alej h i ve sel lem, rekao : "Al l ah je naveo primj er Pravog puta, koj i s obj e strane ima zidove na koj ima su vrata sa zastorima. Na početku puta stoj i glasnik koj i govori vjernicima: ' Ustraj te na Pravom putu i ne skrećite l ij evo-desno ! ' A kad god neko od nj i h pokuša otvoriti vrata na zidu, drugi glasnik govori : ' Teško tebi ! Ne otvaraj ta vrata, jer ako i h otvoriš stradat ćeš ! ' Zatim j e objasnio šta t o znači, rekavši : ' Pravi put j e islam, vrata u zidu su Allahove zabrane, a zid simbol izira A l l ahove granice, glasnik na početku puta j e Kur'an, a drugi glasnik j e A ll ahov opominj ač u srcu svakog vj erni ka koj i m u ne da d a skrene s Pravog puta. "' (Sahih et-tergib ve-1-terhih) Vj ernik j e na dunj al uku poput zarob lj enika koj i nastoj i skinuti okove sa sebe i neće biti siguran sve dok se ne sretne sa Allahom, dž. š., a On s nj i m zadovolj an.

I stinsl<.i vj ernik je

u

svoj im očima malchan

Prve generacij e su žuri l e sa dobrim dj e l i ma i nastoj a l i su se pri bl ižiti A l l ahu i Nj egovoj m i l osti kroz samoobračun, a zat i m su strahovali hoće li im Allah pri miti dj ela. N i kada se n i su obmanj ivali svoj i m dobri m dj e li m a , već su bi l i ponizni u i me A l laha i u v l astiti m očima su b i l i malehni i bezvrijedn i . Ibn Ebu M ulej ke j e rekao : "Zapamtio sam trideset ashaba koj i su se boj a l i sebi l icemj erstva i n i ko od nj i h nij e tvrdi o da mu j e vj erovanj e ravno vj erovanj u meleka Džibrila i M i kai l a . " 1 55

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

j e d u go p l a k a o i govori o : "P o že l i m da s a m sta b l o p t i c e t e koj e se n a kraj u posij eč e . " A Omer. r . a . , j e u č i o suru Et-Tur, pa k a d a je d o š a o d o sedmog aj e ta : Kazna Gospodara tvoga sigurno (:e se desiti. t o l i ko j e p l akao da se od toga razbol io . Znao j e ostaj at i p o nek o l i k o dana u svoj oj k u ć i v r š e ć i samoobračun i plačuć i . Kad m u je fhn A b bas. h v a l e ć i ga, rekao: ' ' A l l a h ti j e d ao pa si predvo d i o m u s l i mane i o s v oj i o mnoge zem lj e š i reći A l lahovu vj eru", Om e r , r.a . , m u je o d go v or i o : " V o l i o bih da se spasim pa m a ka r p ro ša o bez n a g r ad e i b ez kazn e . ' ' Takoder se p re no s i da j e Omer, r . a . , g o v or i o H uzej fi , r.a . : 'Ti si ashab A l laho vo g Poslani ka. sal lallahu alej hi ve sel l e m , k oj e m je on otkrio i mena munafika. Tako ti A l l a h a , p ri mj e ć uj e š l i k o d mene ij e da n zn a k l i c e mj e r s tv a i munali k l ukaT
Ebu Bel<r, r. a . , voćke

s

koj eg j e d u lj udi i

često s t aj a o pored gro b lj a i p l a k a o to l i ko da b i m u se brada n a to p i l a suzama. Govorio j e : " K a d a bih bio između Dženneta i D 7.e h e n n e m a, a j a ne b i h znao h o ć u l i u D žennet i l i Džehennem, p o že l i o b i h d a budem p ra š i n a dok se ne p r es u d i k oj a od ova d v a mj e st a ću nastanili .··
Osman , r . a . , b i

m no g o plakal i i vrš i l i s a moo br a č u n . Prenosi s e d a s e naj v i š e b oj a o d v ij e stvari : d ug e nade i s l ij eđenj a strasti . GO\·orio j e : "Što se t i če d u ge nade, o n a č o vj e k a odvraća od razmi š ljanja o a h i re t u a s l ij edenj e st r a s t i odvrać a i udalj ava od I st i n e . " j e on re k a o : ··Rekao j e I sa, a . s . , svoj im učen i c i m a : · Piwj te me, j er j a sam mehkog srca i neznatan u sv oj i m očima . . . , ! m u m A h med takoder b i lj ež i p re d aj u od Abdu l l aha el­ En s ar ij a u koj oj s t oj i : ·· Kada b i Da v ud. a . s . . došao meth! I zrael ćane, očima je tražio naj prezre n ij u i n aj s i ro m a š n ij u s k u p i n u pa b i im se pri d ružio i rekao : · M o j A l l a h u. s i ro m a h sj e d i medu sirom a s i ma ! "' Prenosi se da su poznatog u č e n j a k a Stdjana es - Sev r ij a na samrti p osj e ti l i Ebu Ešheb i H amad i bn S e l e me. pa mu je Hamad rekao : "Zar n ij e došao tren utak da si siguran od onoga od čega si strahovao i da ideš ka onome čemu si se c ij el i ž i vot nadao?" O d g o vo r i o je: ·' č ovj e č e , zar smatraš da će se lj u d i p o pu t m e n e s p a si t i Vatre?'' ·'Da. tn k o mi A l laha .. . o dg o v or i o je H amad .
I mam A h m e d

A l ij a , r. a . , je takoder bio od onih ashaba k oj i su

bi lježi

predaj u od K a t a d c da

j ed nom p r i l i k o m uzeo za ruku Sufjana i bn Uj ej nu i re k a o m u : " A k o m i s l i š da j e na Z em lj i ostalo još lj u di koj i su gori od mene i od tebe. o nda j e ru7..no to što mi sl i š .''
F u d aj l i bn lj a ci j e

1 56

Povratak u Džennet A Mejmun ibn M ihran je govorio: " Č'ovjek neće biti istinski bogobojazan sve d o k , pri l i kom samobrač una, prema sebi ne bude sumnj ičav v i še nego prema svome ortaku u poslu."

Vrste m u h ascbc
Postoje dvije vrste muhasebe : prije i pos l ije djela. Muhaseba prije dj e la znači da čo vj e k zastane kod prv e želj e i težnje d a nešto uradi i da ne žuri s dj e lom dok mu ne bude j asno da l i je bolje to dj elo uraditi i l i ostav i t i .

Ovo je vrlo važna s t var k oj a u tječ e n a i sk re n o s t ll dje l u . B e z prethodne nmha:\c;be/ i sam o p rop i t i v anj a može se des i t i da se dj elo uradi bez iskrenosti a onda od 1�jcga nema koristi . Zati m . kada sc o d l uč i da uradi neko dj elo. vj e rn i k m or a v idj e t i da l i j e ll moguć nosti to učiniti i l i n ije. ako nije ostavit će ga da ne bi uzalud t ro š i o v r ij e m e . i\ uko l i ko j e u mogućnosti da ga urad i . opet će zastati i razmis l i t i je l i č i nj enj e tog dje l a bolje o d nj egovog ostavljanja, p a ako s c i spostavi d a jeste, onda će ga uč i n i t i .
O v a vrsta muhasebe čuva vj ernika od vel i kog takoder i o d skri venog š i r k a .

malog š i rka, a l i

Druga vrsta m uhasehe je nakon učinjenog dj ela. Ona sc sastoj i od tri dij e la: prvi dio se odnosi na samoobračlln u pogledu pokornosti A l l ahu . tj . da l i u toj pokornosti i izvršavanj u naredbi ima propusta. k ao što j e nedostatak skrušenosti u namazu, kvarenje posta određenim grijesima poput ogovaranja. obezvre<.1 ivanje hadža. bespotrebn i m raspravama u toku hadžsk ih obreda i s l .
·

Drugo, sa moobračun zbog dj e l a koj e j e b i l o prcčc osta v i t i nego uč i n i t i , kao što j e pri mj e r čovj e k a k oj i k l a nj a noć n i namaz pa pre spava sabah k oj i je feu·; i s l . Treće, m uhoseha u pog l e d u dozvolj e n i h stvar i , da l i su ta dj e l a urađena u i m e A l l a ha i l i r a d i neke dunj a l uč k e kori sti .

1 57

Muhammed Nasirudin el- Uve,jd Kako vršiti samoobračun? Osim propitivanja i anal iziranj a riječi i dj ela te korenj a duše za propuste i pogreške, prve generacije muslimana su pribj egavale i "kažnj avanju" svoj i h duša zbog propusta koj e su napravil i . A to je podrazumij evalo da vj erni k privol i svoj u dušu na stalnu pokornost i popravlj anj e nedostataka. Naravno, samokažnj avanj e mora biti na način koj i je primj eren i slamu. Naprimj er, O mer, r.a., Je, kada m u j e prošla i k indij a u džematu, "kaznio" sebe time što je kao sadaku udij e l io posjed koj i je vrijedio sto h i lj ada d i rhema, a nj egov s i n Abdullah je, u ko l i ko ne bi k lanj ao namaz u džematu, kažnj avao sebe tako što b i c ij e l u noć proveo u i badetu. Jedanput je zakasnio klanj ati akšam pa je dao osloboditi dva roba iako namasko vrij eme n ij e bilo prošlo. S ljedeći had i s takoder u p uć uj e na j edan od načina samoo bračuna. Naime, Abdul l ah ibn Omer prenosi da je Poslanik, sall a l l ahu alej h i ve sel lem. rekao: "Ko k l a nj a noćni namaz sa deset aj eta neće se smatrati nemarni m , ko k lanj a noćni namaz sa sto aj eta b i t će upisan u pobožne, a ko k la nj a noć n i namaz s h i lj ad u aj eta bit ć e upisan u one koj i A l l aha mnogo veli č aj u . " ( Eb u D avud) Prenosi se da je U m m u Rebia, r.a . , saža l ijevala svoga s i na koj i j e noću d ugo p lakao i zoru dočeki vao u i badetu p a m u j e govor i l a : "S ine, jesi l i to ubio nekoga pa to l i ko p l ačeš?'" "Jesam, m aj ko'', odgovorio j e . U p i ta la j e : " Reci m i , s i ne , ko j e taj pa da traž i m od nj egove porodice da t i oprosti , jer, tako m i A l l aha, kada b i v i dj e l i kako p lačeš i kol i ko se kaješ zbog toga, s igurno bi ti oprosti l i . '' Odgovorio j e : " M aj ko, to je moj a duša." A kol i ko je maj ka pravovj e rn i h . A i ša, r.a . , posveć ivala pažnj e svoj oj duši i samoobrač unu, svjedoči i ova predaj a . Prenosi se od Kasi ma i bn M u hammeda da j e rekao : "Jednog dana sam posj etio tetku A i šu. r.a . , i zatekao sam j e da k lanj a duha-namaz. U toku namaza uč i l a j e aj e t : Pa nam je A llah milvsf daro vao i od patnje u ognju nas sa(u vao i stalno ga plačući ponavlj a la. J a sam onda i zašao n a tržn icu i obavio svoj e poslove. Kad sam s e vratio, zatekao sam j e u i stom stanj u kako p lače i ponavlj a i sti aj et i upućuj e dove Al lahu."

1 58

Povratak u Džennet Ko zapostavi sam oobračun sam sebe odvodi u propast Zapostavlj anje samoobračuna vj ernika dovodi u s ituacij u da se utopi u moru strasti poput nevj ernika koj i u svom s ljepi l u smatraj u da će dobiti sve što požele i koriste svaku pril iku da bi uživali u dunj a l uku bez zahvalnosti A l l ah u i bez samoobračuna. Jer, oni nisu očekivali da će račun polagati. ( En-Nebe' , 2 7 . ) Kada čovjek spozna suštinu života i svjestan je da će kabur nastaniti , onda osjeti poniznost prema A l lahu i ne obmanj uj e se svoj i m dobrim dj elima ma kol iko krupna b i l a niti potcj enj uje b i l o. koj i svoj grij eh, ma kol i ko bio neznatan. I bn Mes' ud je govori o : "Vi i dete kroz život č ij i noći i dani brzo prolaze, vaše vrijeme je o dređeno, vaša djela zap isana, a smrt će doći iznenada. Ko posije dobro nadati se da će požt�jeti ono što j e žel io, a onaj ko posije zlo, požnj et će samo kaj anj e . " Muhaseba proizil azi iz razmišlj anj a o Allahovim riječima: Onoga dana kad svaki c�ov jek pred sobom nađe dobro d jelo koje je uradio i hrđavo d jelo koje je učinio - poželjet će da se između njih i njega nalazi udaljenost velika. (Ali ' liman, 3 0 . ) Zati m iz vjerovanj a u ahiret i obračun pred A l l ahom, dž. š . , kada svi lj udi budu prisutni na jednom mj estu, kao što stoj i u Kur ' anu: I bojte se Dana kad ćete se svi A llahu vratili, kad L;e se svakome ono §to je zaslužio isplatiti nikome krivo neće učinjeno biti. (El-Bekara, 28 1 .) Ona proizilazi iz vjernikove vj ere u c i lj zbog kojeg j e stvoren i svij esti da život n ije igra i zabava i d a ć e čovj ek biti pitan za svoj život na S udnjem danu. U tom smislu su kur' anske rij eč i : Zar ste mislili da s 1n o vas uzalud stvorili i da Nam se nei.·ete povratiti? (El­ Mu'minun. 1 1 5 . )
-

Zato, čovječe, vrši samoobračun i preispi tuj samog sebe ! Razmišljaj o odlasku s ovoga svijeta i iskoristi slobodno vrij eme za teške trenutke koj i dolaze. Prij e nego što nešto učiniš, razm i s l i dobro šta će biti upisano u knj igu tvoj i h djela, dobro i l i loše dj elo.

1 59

1 60

DOBAR I LO S ZAVRSETAK

v

v

161

Muhwmned Nasirudin el- Uvejd

l neka se zato natj eču oni koj i hoće da se natj eč u
ij ep završetak dunj a l učkog života podrazumijeva da A llah, dž.L uputi čovjeka prije smrti da ne č i n i dj ela koj i ma će i zazvati srdžbu Allahovu, zatim da ga uputi i o mogući mu da u č i ni te v bu i pokaje se od grijeha te da ustraje u pokornosti i č i njenj u dobrih djela i da dočeka smrt u takvom stanj u . Na takvo razumijevanje J U epog kraj a upućuje had i s u koj em je Posl anik, sal l a l l ahu alejhi ve sel lem . rekao : "Kada A l l ah žel i dobro čovjeku onda ga ' upotrij e b i ' .'' U p i tal i su: ''Al lahov Posl aniče, a kako to A l l ah ' upotrijebi ' čovjeka?" Odgovorio je: "U puti ga da č i n i dobra dj ela prij e smrti." (Tirm i z i ) Dakle, dobar završetak na dunj a l uku ne može s e očekivati bez ustraj avanja na I stin i i konstantnog popravljanj a duhovnog stanja. Suprotno tome, loš završetak čeka o noga ko j e u nedostatku razboritosti i vj ere u A l l aha, č in i o vel i ke grijehe i potpuno i m se predao pa se n ije pokaj ao prij e smrt i . I l i je pak bio od onih koj i su izvjesno vrijeme ustrajavali na I st i n i , a l i su ih nj i hove pohlepne duše i strasti pobijedile, i odve le s Pravog puta u proval ij u grijeha te su u takvom stanju dočekal i M e leka smrt i .

L

Putevi lij epog završetka U nastavku ćemo spomenuti dj e l a i moral ne vrij ednosti koj i ma vjerni c i sebi mogu obezbijediti sretan i l ijep završetak. Osobi na koja vj erniku donosi sreću na dunj a luku i ahiretu i koja je garant dobrog završetka dw�j al učkog života, j este bogobojaznost ( taha/uk) . Bogoboj aznost u j avnosti i taj nosti te dosljedno s l ije(tenje sunneta M u hammedovog, sal l a l l ahu alej h i ve scl lcm, sigurni je put spasa. Uzvišeni je objavio: O 1:jernici, bojte se A l/aha onako kako se n·eha hujali i umirile samo kao muslimani. (Ali ' I mran , l 02.) Zatim, maksi malno č uvanj e od vel i k i h grijeha. jer su veli k i grijesi upropaštavajući, a nakon toga čuvanje od mal i h grijeha, posebno ako se konstantno č i ne, jer mali 1 62

Povratak

u

.Džennet

gnJeSL ustrajavanjem u nj ima, prelaze u vel i ke grijehe. Osim toga. mnoštvo manj i h grijeha bez tevbe i pokajanja, č i n i da srce p ostane g ru bo, tvrdo i tamno. Prenosi se od A i še, r.a., da j oj je Poslanik, sal l a l l ahu a l ej h i v e sel lem. jednom pri l i kom rekao : " A i ša, čuvaj s c potcj enj i vanja grijeha, jer će A l l ah i za m a l e grij ehe za h t ijeva t i obrač un." ( Silsi!etu-s-sahiha) Zatim, ustraj avanje u zikru . Ko stalno č i n i zik r i zi krom završava svaki hairl i i dobar posao. i kome posljednj e riječ i budu la ilahe il/allah. m o že se nadati l ije p om završetku. Abdul lah i bn Busr prenosi da je M uhammed, sal l a l lahu alej h i ve sel lem, rekao : "Nema n išta bolje od toga da čovjek okonča d unj a! učki ž i vot veličanj e m A l laha.'· ( Sahihu-1-dtami ' ) Zatim . ustrajnost na I sti n i . U Kur' anu stoj i : Onima koji govore: " Gospo dar na/ ;
je A llah ", JW poslije ostanu pri tome - dolaze meleki: " Ne boj t e se i ne :žalostite se, i radujte se Džennetu k(�ji vam je obei:an. , .

( fussi l e t , 3 0 . ) l na kraj u , stalno p ri sjećanje na smrt i strah od l ošeg završetka, jer će to čovjeka podstakn uti na dobra dj ela.

Nagovj eštaj i dobrog zavt·šctka M uhammed. sa l l a l l ah u alej h i ve sel l em . s p o m enuo j t .. ..: ke znakove i nagovj eštaj e l ij epog kraj a i zav ršetka d u nj a l uč k og ži vot a . J o n aj musl i man k oj i u tren utk u smrti b u de i mao barem jedan od t i h znakova, onda se on, uz A l l a h o v u pomoć. može nadati dobrom završetk u i s r e t n o m i s h o d u u p o g l e d u onoga što s l ij ed i pos l ij e s m rt i . Evo nekih od tih znakova : Ko umre
sa šehadetom,

izgovaraj uć i

rij e č i :

la ilahe

il/allah,

Muhalll!lledlm resu/ul/oh
Potvrd u tome n a la zi m o u had i s u se l l em. u koj em je

će u

Džennet.''

rekao : '·Čij e ( Ehu Davud)

M uhammeda. sal lal lahu alcj h i vc poslj e d nj e rij eč i budu la ilahe il/a lla h . ući

K o prese l i

na ahire t kao šehid, uzdi:l.ući A l l ahovu rij eč s ljedeć i k ur ' anski

To potvrduj e

koji su

aj e t : Nikako ne sm at mj mrtt•ima one · na A llaho n t putu izg in uli ! Ne. oni su i ivi i u o hi�ju su kod

Go.1podara st•oga, radosni zbog onoga !ito

im je

A l/ah od dobrote St•oje

dao i veseli zbog onih koji im se jo.� nisu pr idr už il i, za kqje n ikakva straha
nei·e hiri i

knji ni

::u

(im ner:�·c l ugo \ '(Jti. ( A l i · ] mra n . 1 69 .- 1 70 . )

Muhammed Nasiru4in el- Uvejd Ko u mre u i hramu u toku hadžskih obreda Muhammed, sal lallahu alej h i ve sel l em, rekao je za čovjeka koji je umro u toku hadžskih obreda, a nakon što ga je deva zbaci l a sa sebe: "Okupaj te ga vodom pomij ešanom s lotosom i neka mu ćefini budu odjeća u kojoj j e umro ( tj . ihram i). Nemojte mu pokrivati glavu, jer će on na Sudnjem danu biti proživljen učeči telbij u.'' (Telbija glasi ovako : Lebbejke Allahumme lebbejk. lebbejke la .\:erike leke lebbejk, inne-1-hamde ve-n­ ni 'mete leke ve-1-mulk, la .\'erike leke - Odazivam Ti se, moj Allahu, odazivam Ti se; Ti nema.\: sudruga, odazivam Ti se! Doista zahvala, blagodat i vlast Tebi pripadaju, Ti sudruga nemaJ!) ( Buharija i Musli m) Ko pogine braneći j ednu o d pet univerzalnih vrijednosti : vjeru, život, i metak, čast i razum U tom smislu je hadis koj i prenosi Seid i bn Zejd, r.a., a u kojem j e Poslanik, sal lal lahu alejhi v e sellem, rekao: "Ko pogine braneći svoj i metak. o n j e šehid, ko pogine braneći svoj u i čast svoje porodice, on je šehid, ko pogine braneći svoj u vjeru on j e šehid, ko pogine braneć i svoj život, on je šehid." (Tirm izi i E bu Davud) Ko umre od teške zarazne bolesti kao što su: kuga, sušica ( tuberkuloza), dizenterij a i upala p luća ( pleuritis) Enes i bn Malik, r.a . , prenosi da j e Poslanik, sal lallahu alej hi ve sel lem, rekao : ·'Koj i god musl iman umre od kuge, on je šehid." ( Muslim) Ubade ibn Samit prenosi da je Muhammed, sal lal lahu alej h i ve sel lem, rekao: "Smrt usljed sušice je šehidska smrt." (Sahihu-1-diomi ) U badisu koj i prenosi Ebu H u rej re . stoj i da j e Poslanik. sallallahu alej h i ve sel lem, rekao : "Petero su šeh i d i : onaj ko umre od kuge, ko umre od dizenterije, ko se utopi. ko pogine pod ruševi nom i ko pogine kao borac na Allahovom putu.'' ( B uharija i Musl i m) A u predaj i od Džabira i bn Utej ka, stoj i da je Muhammed, sal lallahu alej h i vc sel lem . rekao : S edmero su šehid i : onaj ko umre od kuge utopljenik, ko umre od upale pluća, ko umre od dizenterije, ko strada u požaru, ko umre pod ruševinom i žena koj a umre trudna i l i na porođaj u." ( Ebu Davud i En-Nesai).
' " ,

Ko umre uoči petka i l i u petak To potvrđuje sljedeći hadi s : "Koj i god musliman umre uoči petka i l i u petak, Al lah će ga sač uvati i skušenj a u kaburu." (Tirmizi ) 1 64

Povratak u Džennet Ko umre znoj em orošenog čela U tom smislu j e hadis u koj em je Poslanik, sallallahu alej h i ve se !lem, rekao : "Vj ernik u mire orošenog čela." (Tirmizi) Onaj ko u mre u tzv. rihatu ili u pripravnosti, i ščekuj ući borbu na Allahovom p utu Na to aludiraju rij eči M uhammeda, sal lallahu alejhi ve sel lem : "Jedan dan ribata, pripravnosti na A l l ahovom p utu, bolj i je od dunj al uka i svega što je na qjemu, a mj esto nekoga od vas u Džennetu, vel i č i ne b iča, bolj e je o d dunjaluka i svega što j e n a nj emu, izlazak ll borbu na A llahovom putu bolj i je od dunj al uka i svega što je na njemu." ( B uharija) U drugoj predaj i Poslanik, sallallahu alej hi ve selelm, rekao je: ''Sa smrću se završavaj u i prestaj u stizati sevabi za svako lj udsko dj elo, osim ribata, vremena koje j i:! vj ernik proveo ll pripravnosti na Allahovom putu; to djelo se povećava sve do S udnjega dana i čuva vjernika od iskušenja u kaburu ." (Ebu Davud i Tirmizi) Ko umre č ineći neko dobro dj elo Potvrda tome nalazi se u hadisu u koj em j e Poslanik, sallallahu alejhi ve sel lem, rekao : "Ko okonča svoj život rij ečima la ilahe illa!lah, tražeći time Allahovo zadovolj stvo, ući će u Džennet, ko posti u i me Allaha i postom o konča svoj dunjalučki život ući će u Džennet, ko o konča svoj život sadakom koj u je podijelio u ime Al laha, ući će u Džennet.'' (Sahih
Et-tergib ve-t-lerhib).

Ko pogine od ruke vl adara tiranina, a zbog i stine koj u mu je rekao u l ice Džabir, r. a., prenosi da je Muhammed, sal lal lahu alejhi ve sell em, rekao : ·'Predvodn ik šehida je Hamza ibn Abdulmuta l l i b i čovjek koj i dođe pred vladara tiranina i otvoreno ga posavj etuje, preporučuj ući mu da čini dobro, a odvraćaj uć i ga od zla i zuluma, pa ga vladar tirani n zbog toga ubije.'' (SaMhu-1-džami ') Također, od nagovještaj a l ij epog završetka je i to da lj udi vjernici hvale umrlog nakon njegove smrti i spominj u ga po dobru . Ukoliko naj manje dvoj ica nj egovih poznanika i l i komšija, koj i su poznati po svoj ?j iskrenosti , poštenj u , pobožnosti i znanju, posvj edoče da j e umrl i bio dobar, to je nagovještaj da će biti džennetl ija, i nšallah. 1 65

Muhammed Nasirudin el- Uvejd
Poruka gore spomenutih nagovj eštaja je s ljedeća: Onaj ko u svom životu bude zauzet vel ičanj e m Al l a ha, zikrom, i pokornošću Al l ahu. nj emu će biti olakšano da i na samrti, odlazeći sa dunjaluka, spominje A l l aha, pred Koj i m će račun polagati . A onaj ko j e bio zauzet grijesima, t u d i m poslovima i tuđim životima. njemu će biti otežano da na samrti veliča A l l a ha u ko l i ko mu A l l ah ne pomogne i ne smi l uje mu se. Zato svaki vj ernik i vj ernica trebaj u svoj e srce i svoj jezik uposl i t i spo m i njanjem i vel ičanjem A l l aha, život provesti u činjenj u dobrih djela, a sve zbog tog trenutka smrti, koj i će i h rastaviti od dunjaluka i svake mogućnosti povratka i popravka.

Primjeri lij epog zav ršetka Prenosi se od Safvana ibn S ul ej ma da je on posjetio M uhameda ibn M un kedira kad je ovaj bio na samrti, pa mu je tom p r i li kom rekao : " Č ini m i se kao da ti j e teško pao ovaj trenutak i d a se boj i š smrti ? ! ' ' On je odgovorio: "Kad bi ti mogao v i djeti i osjetiti ono što ja sada vidim i osj ećam, pože l i o bi da budeš na mome mj estu", i nakon toga je i zdahnuo. Od S abita el-Bunanija se prenosi da je on posjetio svoga oca kad je bio na samrt i , pa m u j e rekao : "Oče. rec i : La iluhe il/al!oh ! " Na to mu je otac odgovori o : "Odmakni se od mene ! Ja već sedmi put ponavljam svoj uobi čajeni zil<r . . . A bd urahman i bn Esved je na samrti plakao, pa su ga upita l i zašto pl ače, a on je odgovori o : "Plačem zbog toga što v i še neću moć i k l anjati namaz niti postiti." l n ij e prestaj ao učiti Kur'an sve dok nije umro. A m i r ibn Abd u l l a h je bio na samrti i kad je čuo m ujezina da uči ezan za n amaz. nared io je da ga odnesu u mesdži d i u toku namaza je umro . Pre1msi s e o d M a l i ka i b n Enesa da je rekao: "Omer i b n H usej n j e bio poznat po svoj oj pobožnosti, dobroti i učenosti tako da su ga kad ije često konsu l ti rale i traži l i savjet od nj ega. Oni koj i su bi l i prisutn i kod nj ega kad je u m i rao kažu da su mu zadnje riječ i b i l e : J neka se zato natjdu oni koji hoi·e da se natječu/ (EI-Mutaffifin, 26 . ) . ''

1 66

Povratak

u

Džennet

Uzroci lošeg završetka Š to se tiče uzroka l ošeg završetka. oni se mogu svesti na slj edeće : odgađanje tevbe, d uga nada, potpuna posvećenost dunj a l u k u i zaborav na ahiret i smrt. lj ubav prema grijehu i ustraj avanje u nj em u .
U straj a v a nj e u grij esima i dug život u džah i l ijj etu čine da čovjek tol i ko zavol i grij ehe i razvrat da ih čak spomiqj e u smrtnom času. Kome je s r c e ogrezl o u grijehu on će naj vj erovatnije neke od tih grijeha spominj ati i na samrt i , jer se boj i da ne izgubi ono što vol i . l bnu-1-Kajj i m el-Dževzijj e je rekao: "Znaj da s e mnog i m lj udima n a samrti predočavaj u one stvari koje su i nače volj e l i i čemu su teži l i u životu, tako da i h spominj u i na samrti dok i m duša izl azi . Č u l i s m o d a su n e k i lj udi koj i s u veći n u svog vremena provodi l i u i granju šaha, n a samrti govori l i : · š ah mat ! · a d uša i m j e izlazi l a iz tijela. Drugi opet, koj i su život provel i u pjevanj u, na samrti s u pjeva l i , umj esto da uče Kur' an i spo m i nj u A l l aha."
-

Prim.j cri lošeg završctlut N ekom trgovačkom putn i k u su, dok je ležao na smrtnoj postelj i , lj udi govori l i : "Rec i : La ilahe il/allah ! '. A on je, sve dok nij e izdahnuo, govori o : '·Tri i pol d inara za ovo, četiri i pol dinara za ono." On se u potpunost i bio predao posl u koj i je obavlj ao. a na smrt i susret sa A l lahom j e bio zaboravi o. A k ada su notornom a l k ohol ičaru govori l i da na samrti izgovm:a šehadet, on je rekao: "Pij te i meni još jednu naspite, i nek' nam je nazdravlj e ! '' Tako sc dešava s onima koj i ostare. a sa starošću se pove ć aj u i n ago rn i l aj u nj i hovi grijesi pa u starosti budu gori nego što su bi l i u mladosti zbog mnoštva grij eha koj e su poč i ni l i . Na nj i hovu vel ik u žal ost u tom odsutnom trenutku, pokaže s e d a s u takvi i zgubi l i i onu zadnj u bitku sa šejtanom .
,

Prenosi H uzej mc od Ehu Muhameda da je rekao : "Ma l i k i bn D i nar je prošao pored čovj eka koj i j e č i n i o grijeh, pa mu je rekao: · Boj s c Al laha ! ' On j e odgovorio: ' Ma l i k , ostavi nas da troši mo i uništavamo naš život kako mi hoćemo . · Kada j e taj čovj ek bio na samrt i . rečeno mu j t: da izgovori š eha d et a on je rekao: · J a pored glave vidim meleka koj i sta l no ponavlj a : -Tako m i A l l aha, mi ćemo tebe danas uništi t i . ' '' ( I bn Ebu D u nj a EI-Muhtedarin) Davud i bn Bckr prenosi da j e nek i čovjek l e ž ao IH\
, .

1 67

Muhammed Nasirudin el- Uve_jd smrtnoj postelj i i svoj i m ukućanima govorio : " Meleki me udaraj u po licu i po leđima ! " Nakon što je umro, lj ud i s u upitali Davuda : "Ko je taj čovjek?" Odgovorio j e : "On je čovjek k.oj i nij e vj erovao u A llahovu odredbu." U hadisu koj i prenosi Seid ibn M usejjeb, stoj i : "Kada je Elm Tal i b bio na samrti, došao mu je M uhammed, sal lallahu alejhi ve sel lem, i kod njega je zatekao Ebu Džehla i Abdullaha i bn Umejjeta ibn M ugiru, pa je M uhammed, sall a l lahu alejhi ve sell em, rekao Ebu Tali bu: ' Amidža, rec i : L a ilahe illallah, riječi koj i ma ću svj edočiti za tebe kod Allaha . ' N akon toga je Ebu Džehl rekao : ' Ebu Tal ibe, zar ćeš napustiti vjeru svoj ih predaka? ! ' M uhammed , sal lallahu alejhi ve sell em, ga j e podsticao da izgovori šehadet, a Ebu Džehl ga je odvraćao od toga i Ebu Tal i b je svoj život okončao na vjeri predaka, umro je kao idolopoklonik. Muhammed, sallal lahu a l ej hi ve sel lem, je tada rekao : ' Tražit ću za tebe oprost od A l l aha sve dok mi to ne bude zabranjeno.· t'1 akon toga obj avljen je ajet: Vjerovjesniku i vjernicima nUe dopu.Š'f�no da mole oprosta za mnogoho.\'ce, makar im hili i rod m(jbliži. kad im je jasno da {·e oni stanovnici u . Džehennemu hiti. ( Et-Tevba, 1 1 3 . )." Prenosi se da šej tan dode svakom čovjeku u trenutku smrti i ponudi m u sve vjere osim i slama kako ne bi umro kao musl iman. Tako mu dođe u l i ku oca, maj ke, brata i l i bl iskog prij atelj a i kaže : "Umri kao židov, umri kao kršćanin ! '' A sve s c i ljem da ne bi umro u čistoj i prirodnoj vjeri - islamu. To je nj egova zadaća, prokleo ga Allah. Rekao j e imam K urtubi : "'Čuo sam našeg šej ha Ahmeda i bn Omera ei­ Kurtubija kada j e rekao : ' B io sam pri sutan kada je bratu našeg šejha došao smrtni čas, pa su ga pri sutni podsticali da izgovori šehadet, a on je stalno govorio: -Ne, ne ! Kada se osvij estio, spomenuli s':l o mu to, a on je rekao : ' Došla su mi dva šejtana, jedan s desne drugi s l ij eve strane pa je jedan od nj ih govorio: -Umri kao židov, to je naj bolja vjera ! , a drugi je govorio: -Umri kao kršćanin, to j e naj bolja vjera! Ja sam im na to odgovarao : 'Ne, ne ! "' Hafiz Ebu Nuaj m u svom djelu Hiljetu-1-evlija spommJe predaju u kojoj stoj i da je Abdul lah, sin Ahmeda i bn Hanbela, rekao : "Bio sam prisutan kada je mom ocu došao smrtni čas. U smrtnoj bolesti je imao teške bolove, povremeno j e gubio svij est tako da sam pomislio da je umro. N akon toga bi se budio i osvijestio, govoreći : ' Ne još, ne još ! ' 1 68

Povratak u Džennet Nakon što je treći put izgovorio ove riječi, upitao sam ga: ' Oče, _šta te to snašlo u ovom teškom trenutku?' Odgovorio j e : ' Bio je to I b l is, prokleo ga All ah, koj i je stao pored mene i govorio : -Ahmede, spasio si se ! , a j a . sam mu n a te nj egove riječi obmane, odgovarao : · N e još, ne još! . . I b n Ebu D u nja b i lj ež i predaj u od Ebu I shaka el-Fezzarij a da j e on rekao Abdu l l ahu i bi); M u bareku : "Među nama je ži vio j edan čovjek koj i j e b i o vrl o učen. No, na samrti su mu govor i l i da izgovori šehadet, a l i o n t o n ije mogao . N akon što j e u mro, raspitao sam s e malo o nj emu, p a su mi rek l i da je bio neposlušan svoj im rod itelj i ma. Shvatio sam tada da ga je ta neposlušnost prema roditelj ima sprij e č i l a da na samrti i zgovori šehadet." Rekao je Ibn Kesi r : "Grij esi i slijeđenje strasti donose čovj eku razočaranje na samrti uz razočaranj e koj e će mu šej tan također pokušati prirediti u tom trenutku tako da se kod nj ega spoj i razočaranj e i slabost imana što sve skupa vo<.f i lošem završetku . U zvi šeni je obj avi o: A .�ejtan čovjeka u1•ijek ostavlja na cjedilu. ( El-furkan. 29.).'' Loš kraj neće imati onaj ko se trudio da popravi svoj u n utrin u i vanjštinu. pa j e bio i skren u svoj i m rij ečima i dj elima, već loš završetak čeka onoga ko je pokvario svoj u nutrinu pogrešni m vj erovanjem, i l i nevjerovanj em, a svoj u vanj štinu loši m dj eli ma i činjenjem velikih grij eha, pa ga j e to nadvladalo i u tom stanj u je, a prije nego što se pokaj ao, umro. Al lahu dragi, sačuvaj nas lošeg završetka, uč ini da naša naj bolj a dj ela budu završna dj ela, a naš naj sretnij i dan, Dan susreta s Tobom !

1 69

1 70

E T-TE VBA - POKAJANJE

171

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Svi lj udi su grj ešnici a n aj bolj i grj ešnici su oni koj i se kaj u

ovore ć i o tevbi (pokaj anj u ) , poznati i s l amski učenj ak, i ma m En-Nevevi je, u komentaru M u s l i move zbirke had i sa, rekao : "Tevba znači povratak A l l ahu. i n ap uštanj e p uta koj i izazi va A l l ahovu srdžbu , tj . p uta zab lude." Odnosno, tevba je vraćanj e i okretanj e od onoga što A l l a h prezi re , b i l o to j avno i l i taj no dj e l o . O na j e spasonosna uputa i i zbavi te lj i z tuge i očaj a . T o j e životvorni i zvor svakog do bra i sreće, n a dunj al uk u i n a a h i retu. Tevba je prvL sred i šnj i i poslj ednj i stepen na p utu ka A l l ah u , početak i kraj svakog vj ern i ka .

G

U i s l amskoj literaturi , kad j e rij eč o pokaj anj u o d grij eha, koriste se dva term ina: tevha i istigj'ar (traženj e oprosta od A l l aha), tako da mnogi m i s l e da su to sinoni mne rij eči, što n ij e tačno . Tevba je širi i općenitij i poj am od istiglm·a i ona u sebi sadrži ono što j e vezano za prošlost, sadašnj ost i budućnost. Kaj anje zbog gt:j ešne prošlosti, ostavlj anj e grij eha u sadašnj osti i odluka d a s e pokaj nik više neće vraćati tim grij es i ma u budućnosti . A istigfar znači trenutačno traženj e oprosta za poč i 1�j ene grij ehe. a Allahov oprost, ako se dogodi, podrazum ij eva pokri vanj e grij eha. nesramoćenj e i zaštitu od kazne za počiqj e ne grij ehe. Česta je poj ava da lj ud i č i ne istigfar i traže oprost za grij ehe. a ne kaj u se i ne č i ne /evhu. Dakle, tevba u sebi sadrži i sti gfar. a i st igfar u sebi ne sadrži tevbu.

Vrij ednosti tevhe ne mogu se izbrojat i . Tevba je uzrok sticanj a A l l ahove lj ubavi, ona donosi svjetlo u srce i briše tragove grij eha. Zatim, tevba j e uzrok spuštanj a kiše, poj ačanja fizičke i duhovne snage, berićeta u i metku i dj eci. Onaj ko i skreno učini tevbu kao da nij e ni činio grijehe. Tevba je put uspj eha na dunj a l uku i na ahiretu. Ona je uzrok ulaska u Džennet i spasa od Vatre, kao i pokrivanj a i brisanja grij eha i nj i hova pretvaranja u sevabe i dobra dj ela.

1 72

Povratak u Džennet Lj udski je griješiti, ali je šej tanski ustrajavati u grijehu Svaki čovjek j e gtj ešnik i potrebna mu je tevba. Jednim korakom se približavamo A l l ahu, a drugim udaljavamo od Nj ega. Nekada smo svj esni Nj egove svemoći i n adzi ranj a, a nekada nas opet nemar savlada pa upadnemo u grijeh. Na to aludira hadi s u kojem je Poslan i k , sallal l ahu alejhi ve sel lem, rekao : ·'Svaki čovj ek j e gtj ešnik, a naj bolj i su oni gtješnici koj i se kaj u." (Tirmizi). Nekada čovjek kaže : "Ja tražim sreću, žel i m spas i nadam se oprostu za svoje grij ehe, a l i ne znam put ka sreći i ne znam kako početi ? Ja sam poput utopljenika koj i doziva nekog ko će mu pružiti ruku spasa. Jednostavno, žel i m tračak nade i svj etl o u mraku koje će mi pomoći da izađem iz ovog mračnog tunela. Ali gdje je put i gdje je izlaz?" Č ovj eče, znaj da j e tevba izlaz i ona je put spasa. Ona simbolizi ra lj estve koj ima se stiže do c i lja. Na tebi j e samo da kreneš tim putem i čut ćeš odgovor: .Ja ću sigurno oprostiti onome ko se poka i uzvjeruje i dobra dje la čini, i je koji zatim na Pravom putu istraje. (Ta-ha, 8 2 . ) I ne samo to, već Al lah poziva sve ljude, vje rn ike i one koj i to n isu, da krenu putem tevbe. Uzvišeni j e objavio: R e c i : "O robovi Moji kqji ste se prema sebi ogrijdili. JU! gu bite n adu u A llah m • u milost! A llah i-e, sigurno, s ve grije /u! oprostiti. On, doista, mnogo pra.('ta i on je milostiv. ·· ( Ez-Zumer, 5 3 . ) Nema ništa č išće od suza pokaj nica i n i šta nježnij e o d srca pokaj n i ka. Zbog toga je Omer, r.a . , preporučio druženj e s nj ima. rekavši : "Sjedite sa pokaj nicima, J�j i hova srca su naj nj ežnij a i nam i l ostivija." Tevba od naj većeg pokvarenjaka i gtješnika može nač i n iti naj iskrcn ijeg vj ernika i najpobožnij eg čovj eka. Fudaj l ibn ljad je bio drumski razboj nik koj i je bio zaljubljen u svoj u komšinicu i kada j e jedne noći došao pod nj en pendžer, č uo j e starca kako uči aj ete iz sure El-Hadid: Zar n[je vrijeme da se \:fernicima srca smek.\'aju kad s e A l/oh i Istina koja se objavljuje .\pmnene, i da oni ne hudu kao oni kc�jimaje jo.\: e/avno data Knjiga pu su srca njihova, zato .\'to je proteklo 1nnogo vremena, postala nemilosrdno, i mnogi su od njih ne,�jernici. (El-Hadid, 1 6 . ) Ovi aj eti su dirnuli Fudaj l a u srce, zatim se sjetio svoj i h propusta i grij eha i počeo je plakati . B i le su lo suze i skrene tevbe iz očij u koje su b i l e u bij eđcne u A l lahovu . m i l ost. Nakon toga, on se posvetio traganj u za islamskim znanjem i postao je jedan od naj poznatij i h učenjaka i pobožnj aka svoga vremena.
1 7�

Muhanuned

Nasirudin el- Uvejd

Vrata tcvbc su otvorena, a gdj e su pokajnici A l l ah, dž. š., je iz Svoj e neizmjerne mi losti ostavio vrata tevbe otvorenim do Sudnjega dana i učinio ih polaznom tačkom povratnicima u okri lje A l l ahove m i losti. Ebu Musa ei-Eš ' ari prenosi had i s u kojem je Poslanik, sal l a l lahu alej hi ve sel l em, rekao : "Al l ah pruža Svoj u ruku noću da oprosti onima koj i su grij ešil i danj u, i pruža Svoj u ruku danj u da oprosti onima koj i su griješ i l i noću, i tako ć e b i t i d o k sunce n e i za(1e sa zapada." (Mus l i m ) Komentirajući ovaj hadis, i mam En-Nevevi je rekao: "Ovaj had i s je jasan dokaz da, kada bi čovjek ponovio grijeh stotinu pa i hiljadu puta, i svaki put se pokajao, A l lah bi primio njegovu tevbu i i zbri sao grijehe. I sto tako, ako bi se od svih grijeha pokajao samo jedanput, opet bi mu tevba bila i spravna.'' Osim toga, A llah je obećao primiti tevbu pa makar pokaj ni k bio nevjernik, munatik, otpadn ik, zul umćar, vel iki gt:i ešnik. Komentiraj ući kUJ·· anski aj et i z sure Ez-Zumer:
{ :e. sigurno, sve grijehe oprostiti. On, doista, Reci: " () robovi Moji koji ste se prema sebi ogr{jdili, ne guhite nadu u A llahovu m ilost! Allah

je m ilostiv ' ' . I bn Kesir j e u svom Tel�· int spomenuo predaj u od Ibn Abbasa koj i je rekao: "Al lah poziva na tevbu one koj i s m atraj u da je I sa, a.s., bog, one koj i smatraj u da je on Božij i sin. one koj i smatraj u da je Uzeir Bož. ij i sin, zatim one koj i kažu da je A l l ah si romašan i da je Al lahova ruka stisnuta, one koj i su govori l i da je Al lah jedan od troj i ce, i svima im kaže :
mnogo pra.\;ta i on Za.' to se oni ne pokaju A llahu i ne zamole oprost od Njega, ta A llah > pra.{'ta i sam ilostan

je. ( El-Ma' idc, 74 . ) Zat i rn . poziva na tevbu i pokaj anje onoga koj i je govori o : Ja sam gospodar va.Y rwj1•ef:i. ( En­ Nazi 'at. 24.) A onaj ko lj udima ubac uje sumnj u u pogl edu primanja tevbe i baca ih u o čaj u pogledu All ahove m i losti. on je zanegi rao ono što j e A l lah objavio."

1 74

Povratak u Džennet Ne odgađaj tevbu Čovj eče. do kada ćeš odgađati pokaj anj e u i ščekivanj u da ćeš postići ono čemu se n adaš, do kada ćeš sam sebe obmanj i vati da će t i kazna ipak biti odgođena, i do kada ćeš živ:j eti u nemaru u odnosu na smrt koj a te čeka? Zar ne znaš da će ono što rađaš (dj eca) ponovo biti vraćeno u zemlju, da će ono što gradiš b i ti porušeno da će ono što sakuplj aš nestati , a da će ono što s i uradio, u knj izi pohranj eno biti, i da će te čekati na Sudnjem danu. Čovj eče koliko si dana uzal ud potrošio koliko si u nj ima obaveza prema A l lahu i zostavio. kol i ko si dženaza ispratio. pa zar ti nisu pouka oni koj i su otišli s dunjaluka?
, , ,

O ti koj i si u nemaru proveo m ladost i zbog silnih grij eha si o�jeran sa kapije milosti ! Ako si u mladosti bio nemaran, a u starosti odgađao tevbu, pa zar nij e vrij eme da ponovo zakucaš na vrata m i l osti i nade?! O t i koj i si zaboravio na ugovor koj i j e tvoj a duša dala prije nego što se s tvoj i m tijelom spoj il a ! Znaš li ti ko je Onaj Koj i ti je naj ljepši obl i k dao, k o j e Onaj Koj i t e je učinio uspravnim i podario ti sluh. vid i razum, ko je Onaj Koj em ideš u susret s grij e s i ma, a O n t i i h pokriva, ko j e Onaj Kome si zaboravio zahval i t i , a On t e ne ka ž nj ava z bog tvoj e nezahval nosti ? ! D o kada ćeš se suprotstavljati tol iko d a to nikako n e bi trpjeli tvoj i rod i telj i i zbo g čega bi te prij atelj i davno ostavi l i ? Vrati Mu se dok još možeš i pokaj sc, jer On je M ilostivi, Samilosni i On i skreno pokajanje pri ma, i znaj da je A l lahova dobrota prema onome ko se pokaj e neizmj e rn a
.

Prenosi se od Ebu H urej re da je Poslanik, sal lal lahu alej hi ve sellem, rekao : "Svaki pripadnik moga ummeta ući će u Džennet. osim onih koj i odbiju." Upital i su: "Al lahov Poslaniče, a k o to može odbit i ?" Odgovorio je: "Ko mi se bude pokoravao ući će u Džennet, a ko mi bude nepoko ra n taj je odbio." (Buharija) Ovaj hadis j e radosna vij est svim vj ern icima d�1 će ući u Džennet, osim skupine koj a to ne bude želj ela, ne zbog toga što n e m a potrebe za nj im već zbog nepoznavanj a puta koj i nj emu vod i i zbog davanja predno s ti prolazn im blagodat i ma nad vječnim džennetskim užicima. Zato požuri sa tevbom, jer vj erniku nema rahatluka niti odmora osim pod džennetskim drvom Tuba. Znaj da je tvoj naj bolj i dan. onaj dana kada si se pokaj nički vratio A llahu, i znaj da se A l lah više raduj e tevbi o d onoga koj i j u j e učinio Rekao je Poslanik, sJ!lallahu alejhi ve
, .

1 75

Muhwmn ed Nasirudin el- Uvejd

sel lem: "Al l ah se raduj e tevbi j ednog od vas, više nego čovj ek koj i izgubi devu u pustinj i na koj oj je nj egova hrana i voda pa je onda nađe.'' ( Buharij a i Muslim) A Jahj a i bn M uaz je govorio : ·'Smatram da je naj više obmanut onaj koj i ustrajava u grij ešenj u a nada se oprostu bez pokaj anj a, onaj koj i očekiva Allahovu bl izinu bez pokornosti, onaj koj i očekiva da će m u iz džehennemskog sj emena niknuti džennetski plodovi, onaj koj i traži kuću vječnog užitka u grij ešenj u i onaj koj i se nada nagradi bez djela. Ko voli Džennet on ostavlj a strasti, a ko se boj i Vatre on ostavlja grij ehe."

Razlika između brisanja (tekfira) i oprosta (magfireta) grijeha Govoreći o tev b i , I bnu-1-Kajj i m e i - Dževzi j e , između osta loga, rekao : "Term i n i : tekfir (pokrivanj e i brisanj e grij eha) i magfiret ( opro st grij eha) u Kur' anu se spom i nj u zaj edno i pojedinačno. Zaj edno se spomi nj u u suri Ali · J mran u 1 93 . aj etu: GosJJodaru na.\;, oprosti nam gr ije he na(e (( gfir lenu zunubena) i pređi preko hrđal'ih postupaka a na.\;ih (ve ke.ffir amw sejjialina). Dakle, u ovom aj etu se spominj u četiri termina: zunub, sejjiat, magjiret i tekfir. Termi n zunub znač i vel ike a grij ehe, a termin sejjiat male grij ehe za koj e s l ij edi otkup i l i ke.ff' ret koj i j e od istog korij ena kao i rij eč tekfir. Dokaz d a s u zunub vel ik i , a sejjiat mal i grij es i , nal azi se u 3 1 . aj etu sure En-N i sa ' : A ko se budete klonili velikih grijehova, onih k(�ji su vam zabnll'!feni. Mi ćemo prei:i preko ma njih ;,,pada va.\'ih (nuke.ffir ankwn se.Jjiatikum) i uvest i:emu ms 11 divno mjesto. Na to upućuj e i hadis u koj em j e Poslanik, sa l l a l lahu akj h i ve se l l em, rek ao: "Pet namaza, džuma do dž.ume. ramazan do rama7.ana, bri šu (muke. f/imt ) grij ehe koj i se i zmeđu nj i h počine, uko l i ko se čovjek sustegne od ve l i k i h grij eha." ( M us l i m ) Termi n nwgfirel j e sadržaj n ij i i potpu n ij i od term ina tekfir. zbog toga se nwgjiret koristi uz ve l i ke, a t e kfir i l i bri sanj e, uz male grij e he . Magfiret znači zaštitu i čuvanje. a tekfir pokrivanj e i brisnnj e . Na osnovu rečenog. postaj e jasno zašto sc vj ernicima koj e snađu nevolj e i i skušenj a , obećava tek/ir. tj . brisanj e grij eha, a ne i magfiret. U hadisu stoj i : "Neće vj ernika snaći nikakvo i skušenj e , kao što su bri ga. tuga i druge neprij atnosti , pa čak ako ga trn ubode, a da mu Al lah neće obri sati ( kefj' re) pogreške .'' To znači da se e
1 76

Povratak u Džennet

magjil-et i l i oprost svi h grij e ha ne veže uz iskušenj a i nedaće . već samo uz tevbu i l i pak dobra dje l a koj i h ima to l i ko da se grij es i utope u nj i m a poput mora kojem ne smeta ako u njega upadne neznatna k o l i č i n a neči stoće.
B i l o kako bilo, g1ješnici i maj u tri ve l i ke rijeke u koj ima se mogu očistiti od grijeha na dunjal uku, a ako to ne uspiju. onda moraju proći kroz džehennemska č i st i l i šte da bi se očisiti l i . To su: rijeka tcvbe, rijeka dobrih dj ela i rijeka i skušenja. Kada Al lah žel i čovjeku dobro, onda m u omogući d a s e "okupa'' i očisti u jednoj o d o v i h rijeka. Ž elim

sc

pokaj ati, ali kako'!

Kada tc opterete grijesi i kada se uvjeriš da nema sreće u s l ij eđenj u strasti i danonoćnom orgij anj u , i kada pože l i š d a s e vrati š svome Stvoritelj u, u okrilj e Nj egove m i l osti . ako ne znaš kako se pokajati i odakle poče t i . evo t i neko l i ko kori s n i h savj eta kako ćeš to uč i n i t i . Prvo što trebaš učiniti je tzv. č i šćenje n ijj eta. To znač i da tvoj n ijj et i n amj era da sc pokaješ. budu i sk reni i i s k ljučivo u . i m e A l l aha. �··· :1ima k oj i se i skreno žele pokajati, A l lah olakša put tevbe i č uva ih od grij eha. kako stoj i u sur i J usuf u 2 4 . aj etu: l ona je hi/a poželjela njega, a i on bi nju poželio da od Go.1podara s\'oga n(je opomenu ugledao - tako hi, da odl'ratimo od njega izdajstl'o i h/ud, jer je on uistinu hio Na.{ iskreni rob. Zatim, pokaj n i k mora stalno vrš iti samoobrač un, jer ga on podstiče na dobro a udaljava od z l a te mu pomaže da maksimalno n adoknadi ono što je propustio. Samoobračun čovjeka č i n i i sk ren i m i n e da mu da se uzoho l i i da ponovo posrne. Istinski pobožnjaci su konstantno vrš i l i samoobračun i n i kada s e n i s u obmanj i vali svoj i m dobri m dj e l i ma n iti su se samo na nj i h oslanj a l i . Tako se prenosi za M uham meda ibn Vasi ' a da je često govori o : '·Kada bi grijesi i ma l i m i ri s, n i ko mi se zbog nj i hovog neprij atnog m i ri sa ne bi mogao pri bl i ži t i . " A Junus i bn U bej cl j e govori o : " " Nekada razm i šlj a m o stotinu dobri l1 osob ina i svoj stava i pokušavam i h naći kod sebe, a l i m i to ne p o l azi za ruk o m . " Džafer i bn Zcjd j e o poznatom pobožnj a ku S i letu i bn Ešjemu, i spričao s lj edeće : ·'B i l i smo u jednom pohodu u Kabulu a s nama je bio i S i le i b n Ešjcm. Kada je pala noć, lj u d i su potraži l i mj esto gdj e će sc odmori t i i spavat i . J a s;:l!ll 7.c l i o prn t i t i S i l c t n i b n Ešj ema i v i d j e t i k a k n će on noć provest i . 1 77

Muhammed Nasirudin el- Uve_jd

Za razl i k u od osta l i h koj i su posl ij e j ac ij e odmah po l ijega l i . on je otišao u obli žnj i š umarak i k lanjao. I znenada je, dok je on staj ao u namazu, odnekuda došao l av i pri šao mu, a l i se S i l e nij e ni pomjerio. Kada je predao selam, okrenuo se prema lavu i rekao: · Zvijeri, idi i potraži sebi hranu na drugom mj estu ! ' l gle čuda ! Lav je podvio rep i pobj egao. N akon toga, S i l e je nastavio k l anjati noćni namaz sve do zore, a onda je sj eo i zahvalj ivao A l lahu u dovi , govoreći : ' Gospodaru moj , molim Te da me sačuvaš od Džehennema, j er ovakvi grješnici kao što sam ja, stide se da Te mole za Džennet. ' Kada je svanulo, on se ponašao kao da s c n išta n ij e des i l o i nikome n i šta n ij e rekao . A ja sam se i dalje čudio onome što sam vidio." Zat i m , ono što trebaš učiniti j este da napusti š l oše društvo koj e je b i l o uzrok tvog skretanj a s puta I stine i grij ešenj a prema A l lahu. Jer , ukol iko to ne uč i n i š , makar ti nj i h ostavio i ne č in i o grijehe koj e o n i č ine, znaj da oni tebe neće nikad ostavi t i i da ć e t e pokušati vratiti n a stazu grij ešenj a i nemorala. Uzv i šeni j e obj avio: A llah želi da vam
oprosti, a oni koji se za strastima svojim povode žele da daleko
s

Pravog puta skrenete. S lj edeći savj et j e da razmi š lj aš o katastrofa l n i m posljedicama grij eh a i kazni koj a g1ješnika č e k a n a ovome i na budućem svij etu, kao i o nagrad i koj a te čeka i zove da se pokaješ i pridružiš karavani sretn ika. Zat i m , bud i uvij e k zauzet neč i m k ori snim, nemoj besposl i čariti i trošiti vrij eme uza l ud, jer b i te nezauzetost i bespo s l i čarenj e , uz pomoć prokletog šej tana, mogli ponovo navesti na grij e h i povratak u loše društvo . Pos l an i k , sal l a l lahu alej h i ve sellem, rekao je: ''Većina lj udi j e obmanuta u pogledu dvij e b l agodati i ne koristi i h kako treba : zdravlj e i s l obodno vrijeme.'' ( B uharij a ) l na kraj u, uvij e k radi s uprotno od onoga na šta te poziva tvoj a strast. N akon šej tana, naj već i čovj ekov neprij atelj je nj egov nef� ( duša koj a je sklona zl u ) i nj egova strast. A l lah, dž. š . , je u pozorio na opasnost strasti , obj av i vš i : Kaži ti Meni, hoćeš li li biti čuvar onome koji je strast svoju za boga svoga uzev ? ( E l-Furkan, 43 . )

1 78

Povratak u Džennet Uvjeti za ispravnost tevbe Da bi tevba bila ispravna i i skrena, moraj u se ispuniti uvjeti koj e ćemo u nastavku spomenuti . Prvo, da tevba bude učinj en a i skreno u ime A l laha. U Kur· anu stoj i : A li oni koji se poka i poprave i koji čvrsto A llaha ju
prihvate i vjeru svoju u A llaha iskreno ispo(je, hit će s v jernicima, a A llah (:e sigurno ':fern icima veliku nagradu dati. ( En-N isa ' , 1 46 . ) Drugo, da

pokaj ni k u potpunosti ostavi grijehe koj e je činio, jer onoga ko ustraj ava u grijehu čeka loš završetak. Prenosi se da j e Malik i bn Dinar rekao: "'I mao sam komšij u koj i je bio ogrezao u grij esima. Ja sam ga posjetio kada j e bio n a smrtnoj postelj i i rekao m u : ' Pokaj s e Al lahu, možda ć e ti se smilovati, izlij eč i t i te i grijehe ti oprostiti . ' Odgovorio j e : ' Daleko je to prij atelj u ! Približi lo se ono što će neminovno svakom doć i . Ja sam skoro mrtav čovjek i teško meni zbog života koj eg sam proveo u grij eh u i stim sebe upro pastio. Pokušao sam sada, u ovom stanj u, da se pokajem, a l i sam čuo glas koj i m e je rekao: -Mnogo puta smo t i davali pri l iku i prihvatali tvoj e o bećanje. a ti si svaki put iznevj erio obećanj e . ' " Treće, kajanj e zbog počinjenih grij eha. Abdullah i bn Mes' ud prenosi da j e Poslanik, sal lallahu alcjhi v e sel lem. rekao : "Osj ećaj kaj an; : : �� duši, zbog gr ij e h a . je ustv ar i tevba:· ( I bn Madže) Četvrto, odl uka da se više neće vraćati grij ešenj u . Rekao je Hatimu-1-Esam : "Tevba te treba probuditi i z n e m a r a i podsj e ti ti te n a vel i č i nu i opasnost grij eha i A l lahovu dobrotu što ti i h je oprostio i pokrio. Budi od onih koj i se više ne vraćaj u na grij eh kao što se pomuženo m l ij eko ne može vratiti u vime. I skreni pokaj n i k treba u č i n i t i četiri stvari : da č uva j ezik od ogovaranj a, zavidnosti i l ažn o g govora, da ostavi loše društvo, d a s e stid i A l l aha kada sc sj eti uč i nj en ih g rij e ha i d a se stalno pri prema za smrt. Ako to ispuni. Al lah mu uzvrati s četiri dobra: zavol i ga, oslobodi grijeha kao da ih n ij e ni č i n i o, č uva ga od šejtana i on nema mogućnost da ga zavodi kao nekada i zašti t i ga od Vatre . '" Peto, vraćanj e i nadoknađi vanj e štete ako su g r e šk e u č i nj e n e prema lj udima. Rekao je Pos lanik, sal lal lahu a l ej h i ve sel l e m : " Ku ima neki dug prema nekome u pogledu nj egove časti i l i nečeg d r u go g . neka zatraži halal i oprost prij e nego dođe Dan kada neće koristiti d i nari i d i rhem i . Ako bude imao dobrih djela, uzet će se i da ti onome koj em je uč inio zulum, a ako ne bude i mao dobrih dj ela, uzet će se od loših dj e l a onoga kome j e nasi lj e učinj eno i natovariti z u l u m ć a ru . " ( B uhari.i n i M u s l i m )

1 79

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Kako ćeš znati da li ti je Allah primio tevbu? Nema s umnj e da bi svak i pokajnik žel io znati da li j e njegova tevba uist i nu primlj ena. Tek tada bi se osj eć ao sretno i zadovolj no i naprosto bi dobio kril a i podsticaj da ustraj e na Pravom p utu. Onaj kod koga se nađu sljedeći znakovi, može zas ig urno računati da mu je A l l ah primio tevbu: da nakon tevbe b ude bolj i nego što je bio prij e nje, da stalno strahuj e od povratka na grij ešenje, da u svoj i m očima uve l ičava grijehe koje je č inio, bez obzira što se od nj ih pokaj ao. Prenosi se da je Ibn M e s ' ud rekao: "Vj erni k na grij eh gleda kao na brdo koje će se svakog časa strovaliti na njega, a razvratni k na grijeh gleda kao na mušicu koj a mu j e pala na nos pa je on zamahom ruke otj era." Neki učenj ac i su kaza l i : "Ne gledaj u sićušnost grij eha, već u vel ičinu Onoga prema Kome si zgrij ešio." Zatim, da tevba učini pokaj n i ka skrušenim i poniznim pred A ll ahom, j er Allah vol i Svoj e pon izne robove koj i Ga srcem, d ušom i jezikom vel ičaju, bez oholosti i samodopadlj ivosti, bez želj e za pohvalom te bez vrijeđanj a i omalovažavanj a drugih lj udi . Kod koga n ije stanje kako j e opisano, bolje mu j e neka obnovi svoj u tevbu.

1 80

E L-MEVT - SMRT

181

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Sj ećaj te

sc

onoga što će va rn p rekin uti dunjalučke užitke

mrt je j edna od naj većih nedaća koj e mogu zadesiti čovj eka i Al l ah j e u Kur' anu upravo naziva nedaćom - musibetu-1-mevti. ( El-Ma' ide, 1 06.) Međutim, veća nedaća od same smrti je nemaran odnos lj udi prema smrti. nerazmišljanj e o smrti i nepri premanj e z a taj strašni događaj .

S

Krupnu pogrešku prave oni koj i m i s l e da j e smrt k onačni nestanak, nakon koj e g je nezam i s l i v b i l o kakav novi život. obračun. nagrada. kazna, Džennet i Džehennem . Kada bi u i stinu b i l o tako. onda ne bi b i l o ni kakve mudrosti u stvaranj u i u životu općenito . i u t o m sl učaj u bi s c s v i lj udi nakon smrti izj ednač i l i , vj ernici i nevj ern i c i , u b i c e i ubij en i , zul umćari i potlačeni, razvratnici i mora lni lj ud i . Tako ndto mogu tvrditi samo bezbožn i c i , a nj ihova tvrdnj a je ravna l udosti . Kur'an o takvima vel i : Ne vjer n ic i tvrde da neće b it i o ži v ljeni Reci. · · Hoi.:ete, G o spoda ra mi moKa, sigurno ćete biti o ž i vljen i, pa ćete o onome .\'to ste radili, doista, biti ohavi dteni! " ( Et-Tegabun, 7 . ) ; I Na m a navodi j primjer, a zaboravlja kako je stvoren, i govori: " Ko (;e oživjeti kosti, kad budu trule ? " Reci: Ož i l:je t (:e ih Onaj Koji ih je prvi put stvorio; On dohro zna sve .\'to je stvorio. " (Jasin, 7 8 . - 79 . ) Govoreći o smrti , i ma m Kurtubi j e u svom dj e l u Et- 7 'e zkire, rekao : ''.J edno g l asan j e s tav islamskih učenjaka da smrt nij e . potpuni nestanak . već j e to samo pre k i d veze između duše i t ij el a i nj ihovo rastavlj anj e. što za poslj edicu ima j edno sasvi m novo stanj e i preselj enj e iz j ed n e ' kuć e ' . ( dunj a l u k ) u drugu · k uću· ( ahirct) . '
. "

Pj esn i k j e dobro rekao :
"A ko je nakon s m rti nemoguće bilo kakvo fivl enje, j onda bi smrt bila krajnji ci(j svakog 6wjeka. Mec1utim, nakon smrti dolazi proživl jenje
i obrac�un
za

ono što smo radili, sviju nas čeka.
.1 82

"

Povratak u Džennet Prenosi se da je Omer ibn Abdul aziz govori o : "O stanovm c 1 dunja l uka, vi n iste stvoreni zbog nestanka, već zbog vj ečnosti i ostanka. Vi samo prelazite iz jedne u drugu k uću. "

Svalw živo biće ć e s m rt okusiti Kur'an nas uči da će svako živo biće smrt okusiti i da od toga niko ne može pobjeći . Svako živo biće je zapravo mrtvac koj i hoda i čeka samo svoj trenutak odlaska. Uzvi šeni Allah je objavio: S've .\'to je na Zemlji prolazno je, ostaje samo Lice tvoga Gospodara (Gospodar tvoj), Veličanstvenog i Plemenitog. (Er-Rahman, 26.-27. ) ; Svako živo biće će smrt o kusit i ! I samo na Sudnjem danu dobit i:ete u potpunosti plute va.l:e, i ko bude od vatre udaljen i u Džennet uveden - taj je postigao što je želio; a život na ovome svij etu je samo varlj ivo naslađivanje. (Ali ' I mran, 1 8 5 . ) Trenutak ispijanj a č aše smrti je tačno određen i niko g a n e može n i za tren odgoditi niti ubrzati . N a to upućuj e i slj edeći aj et: Svaki narod ima svoj kraj, i kada dođe njegov kraj, neće ga moći ni za Iren jedan ni odložiti ni ubrzati. (El-A ' raf, 3 4 . ) S mrt je naj veće iskušenje. ali bi trebala biti i naj veća pouka lj udima, jer to i skušenje ljudi svojim oči ma svakodnevno gledaj u . Prenosi s c da je neki beduin jahao na devi kroz pustinju i u jednom trenutku deva je pala i na l i c u mj esta uginula. On je sj ahao s deve, zatim je obil azio oko nj e čudeći se o nome što se desi lo. Govorio j e : "Šta ti je, zašto· ne ustaneš? Zašto se ne probudiš i ne osvij esti š? Svi tvoj i udovi su čitavi i zdravi ! Š ta se to desilo s tobom? Š ta te to srušilo na zemlj u? Ko j e taj koji ti je oduzeo život i sprij ečio tvoj e kretanje u jednom trenu?'" Zatim je zabrinut oti šao razmišlj aj ući o tom događaj u . Ibn Semak je spomenuo čovjeka koj i je stalno lovio r i b u na rijeci, pa je jednom pri l i kom umj esto ribe i zvukao lj udsku l ubanj u . Posmatrao j e lubanju i p l ačući govori o : "Ako si b i o ugledan, gdj e j e nestao tvoj ugled? Ako si bio bogat, gdj e ti je sada bogatstvo? Ako si bio plemenit, gdj e je sada tvoja plemen itost? Ako si bio učenj ak, šta j e bilo s tvoj i m znanjem? Ako si bio zul umćar, šta j e b i lo s tvojom silom i zu! umom?" Ma kako čovjek živio na dunjaluku, ma koliko bogatstvo i ugled posjedovao, na kraju će sresti Meleka smrti koj i će ga rastaviti sa dunj a l učkim životom . I svaki čovjek će se kajati kada mu smrt dođe u 1 83

Muhammed Nasirudin ei- Uvejd

pohode. Ako je bio vjernik, kajat će se što se bolje nije pripremio za taj trenutak, a ako j e bio nevjernik i l i vel iki gt:j ešnik, poželjet će da mu se smrt odgod i i l i da se nakon smrti vrati na dunj al u k pa da se pokaje i radi dobra dj ela. No, tada je kasno i svako kaj anje je uzal udno, kao što stoj i u aj ctu: Pa i ako b udu trpjeli, njihovo boravi.\'te i·e vatra biti,· a ako lmdu tražili naklonost A l!ahont, njihovoj mv/bi neće se udo i'O/jiti. (Fussi let, 24.) Zat i m : Kad nekome od njih smrt doc1e, on uzvikne: " Gospodaru nu�j.
povrati me da uradim kakvo dohrv u onome .(to sam ostavio ! " Nikada! To su riječi koje će on uzalud govoriti - pred '?jima i:e prepreka biti sve do

dana kada i·e oživl eni biti. ( El - M u 'm inun, 99.- 1 OO.) j Kada je halifa Harun er-Rešid sagradio svoj kraljevski dvorac, na proslavu otvaranja dvorc a pozvao je mnoge lj ude, a tne(1u njima i učenjaka Ebu Atahiju. U jednom trenutku Harun er-Rešid je prišao Ebu Atahij i i upitao ga: ''Kako ti sve ovo vidišT Ebu Atahije je svoj dojam i �jedno savjet halifi, opisao u stihovima:
"Ži1•i i uživa j
11

dvorcima koji su obilja i rasko.\'i puni

;to U koje tije jutrom i ve(eri sve / si poželio dolazilo. A l ' kad ti du.\'a do grla dođe i smrtni hropac grudi ispuni Saznat će.\' tada sigurno da si sam sebe ohmanuo. "

Vj esnici s m rti U nekim predaj ama sc spominje da je jedan Al lahov poslanik, a.s . . rekao Meleku smrti : ·'Zar ti nemaš neke i zaslanike i l i vj c sn i k e koj i će lj udima nagovij estiti bl izinu smrti i koj i će i h upozoriti na tvoj dola7.ak ?" Melek smrti mu je odgovori o : "Kako da ne! Tako mi A l laha j a im a m mnogo vj esn ika smrti, a neki od nj ih su : starost, bolest, sijede vlas i , iznemoglost, slablj enj e sl uha i vida i potpuna oronulost." A Muhammcd, sal lal lahu alej h i ve sel lcm. rekao j e : ·N eće nij edan čovjek koj i doživi še zdeset godina. i mati i spriku kod Allaha." ( B uharija) To znači da onaj ko je živio šezdeset godina neće i mati opravdanje kod Al laha niti će moć i kazati : "Da. sam malo duže živio sigurno bih se popravio i radio dobru djela." Šezdeset god ina je upravo taj period koj i je dovoljan svakom čovj eku da shvati suštinu života i da se pokaje i priprem i za smrt.
, '

1 84

Povrata k u Džennet S m rtne muke
Osim što j e smrt vel i ko iskušenj e i š t o dolazi i znenada, ona j e i vrlo bolna i mučna. O smrt n i m m ukama, Uzvišeni je o bj av i o : S'mrfm! 111uke (:e zbilja doi·i - tu je ne.\'to od {ego ne mute.' pobjeći. ( Kaf, 1 9. ) • A u p r e daj i o d maj k e vj erni ka A i še, r . a . , st oj i d a j e ona rekl a : " Muhammed, sal l a l l ah u alej h i v e sel lem, j e u s m rt noj bolesti pored sebe i mao posudu sa vodom i stavlj ao je ruku u posudu, a zatim· b i pokvasio l ice, govoreć i : ' La i/ahe il/allah ! Zaista su smrtne m uk e teške ! ' " ( Buharij a ) Nakon t oga A i ša, r . a . , j e govori l a : "Nemam razl oga da i kome zav i d i m na l a hk oj smrt i , nakon što sam bila svj edokom težine Poslanikove, sal la l l ah u a l ej hi ve sel lem, smrt i .'" ( B uharij a ) H tj e l a j e reć i , d a zapravo ·'lahkoća'" smrti n ij e dokaz nečij e dobrote i posebnog stepena
,

kod A l laha, j e r da se p o tome mj eri vrij ednost čovj eka, onda b i M uhammed, sal la l l a h u alcj i h ve sellem , i mao naj lakšu smrt. Prenosi sc da j e A l l ah , dž.š. , p itao I brahi m a . a . s . , nakon što ga Je usmrt i o : ·' Kako s i doži v i o smrt?"' I brahi m a . s . je odgovor i o : P o p u t žeravi ce koj a se stavi u s i rovu v u n u pa se onda izvad i .'' N a to m u j e A l l a h . rekao : ·'Mi s m o te b i još i olakša l i smrtne m u k e . " A k a d a j e A l la h uzeo dušu M usau, a . s . , p i tao ga j e kako je do�i v i o smrt, na šta je on odgovor i o : ·'Osj ećao sam s e poput ovce u rukama k a s a p i na koj i j oj živoj g u l i kožu.'"
"

Poznati ashab Amr i bn As, j e govori o : " V o l i o b i h sresti prisebnog i i n tel i gentnog čovjeb na samrti, pa da m i opiše smrtne muke.'" Medutim, nije mu to pošlo za rukom. a l i kada j e on bio na samrt i , p i t a l i su ga kako se osj eća. a on j e odgovorio: "Osjećam kao da su nebesa pala na Zem lj u i da sam j a izmedu nj i h i l i kao da mc provlače k roz iglene uši."

Smrt j e odmor za vj ernika, a kazna za nevj er n ika
Bez obzi ra na teži n u smrtnih muka. smrt j e i pa k odmor za vje rn i ke . a kazna za nevjerni ke, što p o t v rđ uj e i slj edeća predaj a . N aime, Ehu Katade prenosi da j e M uh ammed, sa l l al lahu alej h i ve sel lem, prošao pored džcnaze pa je rekao: "Onaj koj i se odmorio i onaj od koga s u se odmori l i ! " Prisutni ashabi su upital i : "Al l ahov Pos laniče, ko je taj koj i se .. odmorio, a ko onaj od koga su se odmori l i ? Odgovorio j e : ·'Kad u m re

1 85

Muhammed Nasirudin el- Uvejd
vj ernik, on se odmori od svih dunj alučkih iskušenja i vraća se u okri lje Al lahove mi losti, a kad umre nevjernik, od nj ega se odmore lj udi, životinj e i biljke.'' ( B uharij a i Musli m ) Treba napomenuti d a vj erniku nije dozvolj eno d a traži i priziva smrt. U tom smislu su Poslanikove rij eč i : "Neka niko od vas ne pri ziva smrt zbog iskušenja i nedaće koj a ga je snašla, već neka kaže : ' Gospodaru moj , ostavi m e u životu dok j e život bolj i za mene, a usmrti m i onda kada smrt bude bolja za mene. "' ( Buharija i M uslim) Medutim, ako sc čovjek boj i iskušenja za svoj u vjeru, onda mu je dozvoljeno moliti za smrt da bi sačuvao vjeru i umro kao musl iman. Abdullah i bn Abbas prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sel lem, učio ovu dovu: ·'Gospodaru moj . ja Te molim da mi omogućiš da činim dobra dj ela, a da ostavi m hrđava dje l a ! Molim Te da mi podariš lj ubav prema siromasima i da me uzmeš Sebi onda kada budeš htio spusti ti i skušenje na Tvoje robove . kako bih spasio sebe i svoj u vj eru od tog i skušenja." (Tirmizi) Kako god ne treba prizivati smrt zbog dunj alučkih i skušenja, i sto tako, vj ernik ne treba m rziti smrt. Na to alud i ra had is koj i prenosi U bade ibn Samit. u kojem je Poslanik, sal lal lahu alej hi ve sel lem, rekao : "Ko želi susret s A l lahom i Al lah žel i susret s nj im . a ko mrzi susret s Al lahorn i Al lah mrzi susret s 1�j i m.'' ( I3 uharija i M usl i m ) Jedna od Poslani kovih žena je rekla: ''A l i , A l l ahov Poslan iče . mi mrzi mo smrt." On j oj j e odgovorio: "Nije tako ! ( tj . nije to mržnja što vi osjećate ), već, kada sc vj erniku pri b l iži trenutak smrti , on bude obradovan A l lahovi m zadovolj stvom i plemenitošću pa u tom trenutku nj emu nema ništa draže od onoga što je pred n j i m . On žel i susret s a Al lahom i Allah želi susret s nj im. A kada nevjerniku dode trenutak smrt i , on bude 'obradovan' A l lahovom kaznom i nema mu ništa mrže od onoga što j e pred nj im. On mrzi susret s A l lahom i A l l ah mrzi susret s nj i m . "

Sj ećanje n a s m rt

l ako je smrt nešto od čega se ne može pobjeći i i zvjesnost koju niko ne može zanegirat i , mnogo je lj udi koj i su zaboravili na tu izvjesnost i koj i se ponašaj u kao da i m smrt ni kada neće doći . M uhammed, sallal l ahu alej h i ve sellem. često je govorio o smrti i podsticao ashabe da sc sj ećaj u smrti . Govorio j e : 1 86

Povrata k u Džennet
" Č esto se sj ećaj te onoga što će vam preki nuti sve s l asti dunj a l uka, tj . smrt." ( I bn M adže, T i rm i z i ) Abdul lah i bn Omer prenosi s lj edeću predaj u : "Posjetio sam Poslani ka, sal l a l l ah u alej h i ve sel lem, i u p i tao sam ga: ' A l lahov Poslaniče, koj i vje rn i k j e n aj bo lj i ?' Odgovori o je: ' Onaj koj i j e naj lj epšeg ahlaka . ' · A koj i vj e rn i k j e naj pametnij i ' , upi tao sam? ' Onaj koj i se naj v i še sj eća smrti i koj i se za nj u naj bolj e pri prema ' . odgovorio je." ( Ibn M adže) Prenosi se da je I brah i m et-Tej m i rekao : "Dvij e stvari mi u potpunosti kvarc slast dunj a l uk a : sj ećanj e na smrt i staj anj e pred A l lahom na S udnjem danu." M udar čovj ek je p i sao svom prij atelj u: "Prij atelj u , č uv aj se smrti i m i s l i na nj u u ovoj pro laznoj dunjal učkoj k u ć i prij e nego što prese l i š u kuću u koj oj ćeš poželj e ti smrt, a l i j e tamo neće biti .'' M a l i k i bn D inar j e govorio: ·'Kada b i lj udi znal i šta i h sutra čeka. n e b i uživa l i u dunj a l uk u n i kada. " M ud ri Luk m an j e govorio svome s i n u : " S inko moj , smrt j e stvar za koj u ne znaš kada će tc srest i , zato se za 1�j u pri p re m i prij e nego što te i znenadi .'' Neki učenj ac i s u govori l i : "Znaj , kada čovj e k ne b i i mao d rugog i skušenj a osim smrti, to j e dovolj no da ga podstakne n a razmi š ljanj e i pripremanj e z a taj vel i ki trenutak." Jezid cr-Rekaši j e kor i o samog sebe, govoreći : ''Teško tebi , Jezide, ko će za tebe k l anj at i nakon tvoj e smrt i ? Ko će za tebe post i t i nakon tvoj e smrti? K o će za tebe traži t i zadovolj stvo tvoga Gospodara nakon tvoj e smrti ?'' Zat i m b i rekao : " O lj udi ! Zašto c ij e l i ži vot n e plačete nad vaš i m dušama? Onaj koga smrt traži , kome j e kabur stan i šte, zem lj a postelj a a crvi prve komšij e . i ko pored svega toga očekuj e Dan naj većeg straha . . . kakvo bi nj egovo sta n j e trebalo b i t i T Nakon toga j e d ugo p l akao. H asan Basri je govori o : "Zaista smrt upropasti užitak onima koj i vole dunj a l uč ke užitke, pa se d rži te ži vota u koj e m nema smrt i . " Jezid i bn Tem i m j e govorio: " Koga smrt i K ur ' an ne opamete i k o o d to dvoj e n e uzme pouku, kada bi se na nj ega p l a n i na sva l i la, on pouk u p ri m i t i neće.'' Č esto sj ećanj e na smrt donosi s lj edeće korist i : u brzava tevbu pokajanje. č i n i čovj eka zadovolj n i m s malo i metka i ne dozvolj ava m u da se natj eče s osta l i m lj udima u dunj a l uk u i dunj a l uč k i m blagodatima. Zat im, sj ećanj e na smrt podst i č e čovj eka da se priprema zu od l azak s dunjal uka, skraćuj e nadu, j e r duga nada j e j edan od naj veći h razl oga za nemarnost i zaborav na smrt, č i n i čovj eka zadovolj n i m sa m a l o nafake,

1 87

Muhmmned Nasirudin el- Uvejd

budi želj u za ahiretom i podstiče na i badet, o lakšava vj erniku dunj a l učka iskušenja, raznj eži srca i tjera na p l akanje, ukroćuj e strast, podstiče na pon iznost i odbacivanj e oholosti i zu l u ma, zahtij ev a l ij epo ophođenj e prema lj udima. praštanj e i nalaženj e isprike. A zaborav na smrti donosi naj m anj e tri štete : srce čini grub i m , zbog zaborava na smrt čovjek odgađa tevbu i srce mu se veže za prol azne dunj a l učke užitke.

Kako

sc

prip.-cmiti za s m rt?

I mam K UJ·t u b i j e rekao: ''I s lamski učenj aci s u s ložn i u tome da smrt ne poznaj e i ne bira godine, niti odredeno vrij eme, n i t i zav i s i od odrettene bolesti, zbog toga se vj ernik mora stalno pripremati za smrt.''
fbnu-1-Dževzi u svom dj elu Sajdu-1-hatir. vel i : "Obaveza je razumnog čovj eka da pri premi pop u t n i n u za d ugo i neizvj esno p utovanje, jer on ne zna kada će ga i znenad iti A l l ahova odredba i ne zna kada će biti pozvan . Ja sam za p a m t io mnoge lj ude koj e j e m ladost obmanula i d uga nada zavela, pa su zaboravi l i na smrt i na prij atelj e koj i su već otišli s dunj a l uka.'' I mam l bnu-1-Kajj i m e i - D Ževzijj c u s v o m dj e l u Udetu-s-sabirin. spom i nj e p redaj u od .lezida i bn Mej sere, koj i j e rekao : "U j ednom od p r ij a šnj i h naroda bio je čovjek koj i je zarad io i ušted i o ogromni i metak. pa je. dok je sj ed io sa svoj o m porodicom, govor i o : ' Sad ću uživati u o v o m bogatst vu god i nama . · Međutim. uskoro m u j e došao Melek smrti u l i k u siromaha i po k u c a o na vrata. Neko od nj egovih j e izašao da vidi ko je pa kad j e otvorio vruta, M elek smrti mu j e rek a o : ' Zo v i te m i vlasn ika ove kuće. · Covjek mu je odgovori o: · Zar m i s l i š da će vlasnik ove k uće izaći zbog j ednog bijednika kao što si t i ? ! ' Zatim j e malo sačekao. a onda je ponovo zakucao na vrata i rekao: · zovite m i vlasnika kuće, ja sam Melek smrt i . · Kada j e vlasnik kuće čuo taj gl as, od straha j e sj eo i re kao ukućan i m a : · B u d i te b l agi i susretlj ivi prema nj e m u . ' Oni su izašl i i rek l i m u : · Zašto n e i d d ne k o m drugom i ne ostaviš našeg babu n a mi ru?' M e l ek smrti je rekao : ' Ne ! ' , za t i m j e ušao u kuću i vlasn i k u k uće rekao : ' U stani i ako hoćeš ostavi s v oj u poslj ednj u oporuku. jer ja ć u ti uzeti dušu p rij e nego što napust i m ovu kuću.' Nj egovi ukućani su poče l i p lakati, a on j e nared io da mu se otvore hazne u k oj i m a j e č uvao svoj e b l ago. Kada su mu ot vori l i haznu, on je počeo pro k l i nj at i sakuplj eno b l ago, govoreć i :
1 88

Povratak
'

u

Džennet

P ro p ao sam z bo g tebe, t i s i kriv što sam zaboravio na A l l aha i ti s i me
. '

odv rat io da ne rad im ni šta za ahiret, sve dok mi smrt n ij e doš l a Tad a je nje g ov i m etak p ro govorio : 'Ne prok l i nj i men e ! Zar nisi bio prezren u očima lj udi pa sam tc j a učinio ugled n i m . Zar nisi bio u društvu vladara i zar ni s i pri re d i vao g ozbe u nj i hov u čast, a s dobrim i pobož.nim lj u d i m a sc n i si druži o n i ti si ih ugošćavao?! Za s i nove vladara i b o ga taša udavao si s voj e kćeri, a kada su ti dobri vj e rn i c i prosi l i kćerke, ti si ih od b ij ao. Zar me nisi trošio u g rij ehu a j a ti sc n i sa m pro tivi o? Da s i me trošio na A l lahovom putu, također t i se ne bih p ro t i v i o . . . i t i o pet mene k ri v i š . l j a i vi, o s i no v i Ademovi , stvore n i smo od zem lje. i b i l i ste slobodni d a č i n i te i dobro i zlo . l b n u 1 D že vzi pre n o si u dj e l u Tct- Tehsire predaj u u koj oj st oj i da j e Ebu l- l azi m rekao : " K o bi m i s m i o ga ran t i ra t i d v ij e stvar i , j a b i h nj emu s m i o g a ran t i ra t i Dženne t : d a ć e radi t i dj e l o koj e m rz i i pre zire samo zato što A l l ah vol i to dj e l o i d a će ostavi t i dj e l o koj e vol i , uko l i ko A l lah mrzi to dj e l o .
, . " , "

Zato, o smrtni čovj eče, kad n a i đeš pored mczari stana, zastam 1 zagledaj sc n a trenutak u ka b urove i pogledaj ko l i ko su b l i zu j edni drug i h . Razm i s l i o nj i h ov o m s t a nj u . Z ar za nj ih noći i dan i n i s u j e dn a k i zar i h s t a l n o n e prekriva t 1r1 i na u d u b i n i zem lj e . zar s e nij e pre k i n u l a svaka veza i zmeđu nj i h i m oguć n o s t i da rade i da poprave što su po kv a ri l i ? ! A zat i m i h sl obodno dozovi i u p itaj nj i hove bogataše . šta j e o s t a l o o d nj ih o v og bogats t v a . i nj i hove v l adare, šta je o st a l o od nj i hove vlasti? P i taj i h šta sc desi l o s nj i h o v i m jezi c i ma k oj i ma su govori l i . s nj i hov i m oč i ma k oj im a su gle dali i s nj iho v i m l ijepim l icima? U pi taj ih š ta su s nj i ma crvi uradi l i i kako su i m tij e l a u n i št i l i i poj e l i ?
,

Zar n e znaš d a n u s naši umrl i stalno dozi vaj u, i ako i h m i n e č uj e m o , i govore n a m : " D ragi naš i , vi koj i ste nas l ij ed i l i i nasta n i l i naše k uće i naše i metke! Neka vas ni pošto dunj a l u k ne obmane i zavede kao što je nas obmanuo. Nj egove b l a godat i i čari vam se o b i la t u nude n vi ih poh lepn o uzimate, a l i zna j te da vas zbog t i h kratkotraj n i h b l a go d ati č ek a t e žak i s p i t i obračun !
. .

l za m is l i da postoj i mogućnost da prati š vlastitu dže nazu, da g ledaš lj u d e koji nose tahut s a tvoj i m mrt v i m t ij e l o m na ramen i m a i slušaš šta pričaju o teb i . Kada bi u ist i n u i mao takvu mogućnost, šta b i tada rekao o samom sebi? N ema su mnj e da hi tvoj e prve r ij e č i . dok gl e d a š s v oj e m rtv o t ij e l o b i l e : "Zašto s a m dozvo l i o da me ž i vot prevari i zavede? Kako j e
.

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

moguće da sam šezdeset i l i sedamdeset godina života na dunjaluku proveo u i gri i zabavi ? N isam vjerovao u Al laha, nisam k lanj ao namaz, n isam postio n i zekat davao, nisam č inio dobra dj ela! Umjesto toga, ja sam život provodio u grij ehu i ni sam ni kada razmi š lj ao o trenutku smrti i odlaska sa dunj a luka ! " Onda hi vj erovatno kazao : "Ja sam ostavio kod kuće svoj u spurugu i djecu. Je l i ona uistinu bila zadovolj na sa mnom i jesam l i bio b lag, sam i l ostan i pažlj iv prema nj oj , i l i sam bio omča oko nj enog vrata koj a j u je c ijeli život na tanane davi la. Kako ć e se moj a dj eca snaći posl ije mene kad sam nj i hovom odgoj u vrlo malo pažnje poklanj ao? A tek komšije i poznan i c i ! Kol i ko sam samo nepravedan prema nj ima bio i koliki sam im teret bio? ! " Na kraju, upitaj samog sebe kako ćeš dočekati Me leka srnrti i šta si pripremio za putovanje s dunj al uka na ahiret? Kako ćd se ponašati kad t i smrtni čas dođe, kad usl ijede pi tanja n a koja t i nemaš pravi odgovor? Jesi li spreman za susret s Al lahom, dž. š . , na Sudnjem danu? Ako jesi, blago tebi ! Ako n i si , onda sc pri premaj i čini dobro prije nego što ti smrt pokuca na vrata i uništi svaku nadu.

1 90

ZIVOT

v

U KABURU

191

Muhannned Nasirudin el- Uvejd

Kuća u koj oj nema razlike iznt cđu noći i dana
da l i si ikada razmi šlj ao o tre n u t k u k a d a će tc t voj i ponij e ti i z tvoj e p o ste lj e i u k oč e n o g i bcživotnog t ijela, odnijeti u gasul h a n u d a te poslj ed nj i pu t o k u p aj u d a te z a m a t aj u u ć e li n e, da ti nakon toga k lanj aj u dženazu, a zati m , da te spuste u kabur u k oj em ć e š osta t i sam, bez roditelja, dj ece, žene, muža, rod a k a i prij atelj a ? ! Jesi l i i kada razmi š ljao o tom t renutk u kada će te rođac i i p rij at e lj i na r u k a m a i zn ij et i i z toplog i osvij et lj cnog do m a i s p u s t i t i tc u h l ad n u i m rat:nu j a m u. kada ć e š napustiti bezbrižn i ž i vot u krugu svoj e dj e ce i p oro d ic e i ostati sam u kuburu u koj e m c aruj e tama i grobna t iši na? Svaki čovj ek je p o nek a d u i v otu o sj e tio samoć u . a l i znaj da j e i st i ns ka s a m o ć a o n d a k a d ostaneš sam u kaburu. Š ta si pri prem io z a prvu noć u kaburu? Zar nisi čuo d a j e to mučna i strašna n o ć z bo g koj e su p l a kal i uče nj a c i na koj u su se a l i l i mudraci i od nj e strahova l i
. ,

e najbl iži
V o vjcče.

pobo7.J,j ac i ? !

ž

ž

P rva a h i rctska s t a n ica

Rebi ' a i hn Hcjscm, pr i prem aj u ć i sc 7.a t u noć. i s ko p ao k ab ur u s vojoj k u ć i i kad g o d bi o sj e t i o da mu je sr c e otvrdlo i zaborav i l o n a sm rt legao b i u k a b u r i zam i š ljao k ao da j e umro . Zatim b i s e kaj ao i m o l i o da se vr a t i na dunj a l u k , učeći k ur a n s k i aj e t : Kodo neko111 od njih smrl doc/e, on 117.l 'ikne : " ( io.\jJodaru 11/C�j. j)() I'J'(t/i 111e do uradim koho dohf'(! 11 onolll<' .\;to som osfa1·io ! " ( 1� 1 - M u ' m i nun, 99.- 1 OO. ) A onda je stim sebi odgov ara o : ·'Eto. vratio si se. R c b i ' a " . nakon čega bi u st raj a v a o u i b a de t u i dob r i m dj �.: l i m a
P re n o s i sc d a j e
. ' .

J ed anput j e l l a s a n 13asri pra t i o džcnazu i kad su došl i do m e zm:i a sj eo .JC p o r ed o t vo renog k a b u ra u k oj i j e t rebao b i t i ukopan mejt k o j eg su nosi l i . i r e k a o : ·'Stvar ( tj . dunj a l učki život ) koja se o va k o završava, u osnovi j e b ezvrij e d na i t a k o je treba d ož i v lj a v at i a stvar k oj a p o č i nje o v i m ( tj s m r t ) za slu 7 uj e s va ku pažnju i s t r a h od o n o ga što će ona na kraj u
. . . .

d o n ij el i . ' '

1 92

Povratak

u

Džennet

A Omer ibn Abdulaziz je u j ednom svom predavanj u, između ostaloga, rekao : ''Čovj eče, kad prođeš pored kaburova, pozovi one koj i su u nji ma ako ti se mogu odazvati , i zastani malo pored nj ih i vidi kako su blizu jedni drugih. Zatim upitaj one među nj ima koj i su na dunj aluku b i l i iznimno bogati. šta j e ostalo od nj i hovog bogatstva? Upitaj i h šta s e des i l o s nj i hovim j ezicima koj i ma su govori l i i s očima koj ima s u uži val i u gledanj u dunj al učkih blagodati? Upitaj i h o nj ežnim kožama na nj i hovim tijelima, šta su s nj ima uradi l i crvi ispod ćefina? Crvi su im pojeli j ezike, unakazi l i l i ca, uništili lj epotu, polomili i rastavi l i udove j edne od drugih. . Sami su osta l i u nastambi u kojoj su noć i i dani i sti .
,

Kabur j e prva stanica ka ahiretu pa kako j e možemo zaboraviti kad nas od nj e dij ele samo rij eč i : taj i taj je umro ! l ako uporediš kabur s bilo č i m drugim, vidjet ćeš da nema ništa strašnije o d njega. Prenosi se da je hazreti Osman, r.a., kada bi stao pored neč ij eg ka bura. tol i ko plakao da bi mu se brada natop i la suzama pa su mu lj udi govori l i : "Čudno j e to. kad ti s e spomenu Džennet i Džehennem, t i n e p l ačeš, a kad ti se spomene kabur, ti plačeš?" Odgovorio je: "Muhammed, sallal lahu alejhi ve sel l em. je rekao: ' Kabtu· je prva ahi retska stanica. i ako se čovj e k t u spasi, onda j e ono što nakon toga slij edi sve l akše. A a L e t u n e spasi, onda j e ono što s l ij edi sve teže . "'
..

Š tH je to bcrza h ? K a d god se govori o s mrti i kahuru. spomene s e i tzv. berzeh i l i ži vot u berzehu nakon smrt i . Šta je zapravo berzeh i šta se pod t i m pod razumij eva? Poznati i slamski učenjak. I bn Redžeb cl-Hanbel i u svojoj k nj i z i Eh1•a!u-l-kuhur ( S'truhote kab ura ) o berzehu j e rekao slj edeće : "Al l ah je stvorio lj ude rad i ostanka. a ne radi nestanka. On j e učinio d a nako111 stvaranja lj udi p r elaze i z j edne u drugu kuću. N astani o ih j e u dunj a l učkoj kući d a b i provj erio k o ć e o d nj i h bolj e postupati i raditi, zat im i h nastanj uj e u svij etu berzeha i zadrža va do Sudnj eg dana kada će i h ponovo okupiti i kada će im sviđati račun k a ko bi svako dobio ono što j e zaradio. No. prij e toga, oni i u kući herzeha osj ećaj u posljedice svoj i h dj e l a . " Govoreć i o herzehu. M udžahid j e rekao : "Berzeh j e prepreka i zmeđu smrti i povratka na dunjaluk", i l i ·'berzeh j e stanje izmet1u smrti i proži v lj e nj a . '· H a s an Basri j e kazao : "To j e kabur 1 93

Muhammed Nasirudin el- Uvejd koj i j e između lj udi i ahireta." I mam Ša'bi j e č uo j ednog čovj ek a kako nakon_ dženaze govori za čovjeka koj i je umro : "On je sad stanovnik ahireta", pa mu j e rekao : "Ne govori d a j e stanovnik ahireta, već stanovnik ka bura."

·Mjesto lj udskih duša dok su u berzehu P itanj e koje se samo od sebe nameće j este, gdje će biti lj udske duše u vremenu berzeha, odnosno u toku boravka tij e la u kaburu? Što se tiče A l l ahovih poslanika, a.s., nema nikakve sumnj e da su nj i hove duše kod Al l aha, na naj uzvišenij em mj estu, u Illijjinu. U vj erodostojnim predaj ama zab i lj eženo j e da su poslj ednj e riječ i M uhammeda, sallallah u alej hi ve sell em, bile: "U uzvišeno društvo (skup, el-me leu-l-e 'ala)" ( tj . sada se pridružuj e m uzvišenom društvu i l i skupu) i to je ponovio nekoliko puta prij e nego što je preselio na ahiret. A kad je rij eč o šehidima, većina islamskih učenj ak a drži da su nj i hove duše u Džennetu. Prenosi se od Mesruka da je rekao : "Pital i smo Abdul laha i bn Mes' uda o ajetu: Nikako ne smatra} mrtvima one k(�ji su na Allahovu putu izginuli! Ne. oni su živi i u obilju su kod Go5podara svoga (Ali ' I mran, 1 69.)" Na to je ibn M es ' ud odgovorio: " M i smo pitali Poslanika, sal lallah u alej h i ve sellem, o tome, pa je rekao : ' Nj ihove duše su u zelenoj ptici koj a je u kandilu. a koje je opet obješeno o Allahov Arš. One i du po Džennetu kuda žele, a zatim se opet vrate u kandila. Kada ih Allah upita: -Ž e lite l i još nešto?, one će odgovoriti : -Šta još da tražimo kad imamo mogućnost da idemo po Džennetu kuda žel imo. To će ih upitati tri puta, pa kad vidi da nemaj u potreba, ostavit će i h . ' " (Muslim) Ebu Hurejre, r.a., prenosi d a je Poslanik, sal l a l l ahu a lej hi ve sel lem. rekao: "Vidio sam Džafera ibn Ebu Tali ba u l iku meleka sa dva kri la kako zaj edno s osta l i m melekima Jeti po Džennetu." (Sahihu-1-džami ') To je što se tiče .�ehida, onih koj i su pogi nu l i u borbi na Al lahovom putu, a što se tiče ostalih muslimana, oni se d ijele u dvije kategorij e : musl imani koj i nisu zaduženi vjerskim obavezama ( tj . djeca) i oni koj i su zaduženi vjerskim obavezama. Kad je rij eč o muslimanskoj djeci, već i na učenj aka smatra da su duše muslimanske djece u Džennetu. Ebu Hurejre prenosi da je M uahmmed, sal l a l l ah u alej hi ve sellem, rekao : "Djeca vjernika su na brdu u Džennetu i o nj ima se brinu I brahim, a.s., i njegova supruga Sara, sve dok ne budu vraćeni svoj im očevima i maj kama na S udnjem danu ." (Sahihu-1-džami ') 1 94

Povratak u Džennet A u predaj i također od Ebu Hurej re, stoj i da j e Poslanik, sal lallahu alej hi ve sellem, rekao : "Kome umre troje malodobne dj ece, bit će mu to zaštita od džehennmske vatre." (Buharij a i Musli m) Ibn Redžeb spominj e predaj u od H ilala ibn Jesafa koj i je rekao : "Sj edili smo s Ka' bom kada je došao I bn Abbas pa j e rekao Ka'bu: 'Ja sam shvatio sve što j e u Kur' anu osim četiri riječi, pa me obavijesti o njihovom značenj u . ' Zatim ga je upitao o značenj u riječi sidžd žin i illijjin, a Ka' b j e odgovorio : 'Illijjun j e sedmo nebo na koj em su duše vj ernika, a sidždžin je sedmi sloj zem lj e i tu su duše nevjemika. "' A što se pak tiče odraslih muslimana, mnogi kur'anski ajeti potvrđuj u da su i nji hove duše nakon smt1i u Džennetu. Tako u 26. i 2 7 . ajetu sure Ja-sin, stoj i : I reći će se: " Uđi u Džennet! " - a o n će reći: "Kamo sreće da narod moj zna za.\'to mi je Gospodar moj oprostio i lijep mi prijem priredio! " Vjemik koj eg su nevj emici ubi l i , j er j e prihvatio poziv poslan i ka koj i se spomiqju u suri Ja-sin, rekao j e ovo neposredno nakon ubistva, što je jasan dokaz da j e njegova duša Džennet nastani la.

Ispitivanj e u kab u ru Jedno od temeljnih učenj a islama, kad j e riječ o za; . . '.m om životu, jeste da će svaki čovj ek, nakon smrti, biti i spitivan u kaburu, svej edno da li bio ukopan u kabur i l i ne, pa makar ga pojele i divlj e zvijeri i l i izgorio u požaru i l i se utopio u moru. Bera ibn Azib, r.a., prenosi slj edeće: "Izašli smo s Poslanikom, sal lal lahu alej hi ve sellem. na dženazu j ed nom ensarij i i kad smo došli do mezmja, Poslanik, sal lallahu alej hi ve sellem, je sjeo pored kabura, pa smo i mi sj e l i oko nj ega i pažlj ivo slušali šta će reći , kao da su nam na glavama bi le ptice. M uhammed, sallal lahu alej h i ve sellem, držao je u ruci štap s koj i m j e čeprkao po zemlj i , a zatim j e podigao glavu i rekao: ' Utj ečite se A l lahu od kaburskog azaba ! ' Ponovio je to dva ili tri puta, a zati m je rekao : ' Kada vjernik napušta dunjaluk, nj emu sic1u meleki s nebesa svijetl ih lica poput sunca i sa sobom nose džennetske ćefine i džennetski miris pa sjednu pored njega na udalj enosti dokle ljudski pogl ed može doprij eti, a onda dođe M elek smrti, sj edne mu pored glave i kaže: -0 čista i plemenita dušo ! I zađi ka Allahovom oprostu i zadovolj stvu ! Nj egova duša će izaći onako kao što se kap vode slij e niz usnu dok čovjek pij e vodu. a onda će j e od Meleka smrti preuzeti meleki
1 95

Muhammed Nasirudin el- Uvejd koj i su b i l i u blizini i stavit će j e u džennetske ćefine i namirisati džennetskim m i risom. Nakon toga će se s njom penj ati prema nebesima i kad god naiđu pored neke skupine meleka, oni će reć i : -Čij a j e ovo čista d uša? Meleki koj i je nose, odgovorit će : -To je duša tog i tog, nazivaj ući ga naj ljepšim i menima koj ima su ga zva l i na dunj al uku, sve dok ne dođu do prvog neba. Tada joj se otvore kapij e prvog neba i meleki je nose sve do sedmog neba. Kada dođu do sedmog neba, Allah kaže : Re�istrira jle knjigu njegovih cijela u 1/l(Jjun, a zati m j e vratite na zemlj u u njeno tijelo. Kada se duša ponovo vrati u tijelo, dođu dva meleka, sj ednu pored njega i pitaj u ga: -Ko ti j e Gospodar? Odgovorit će: -Allah. Zat i m će ga upitati : Koja ti j e vj era? Odgovorit će: -I slam. N a kraj u će ga pitati : -Šta kažeš o čovjeku koj i vam j e poslat? Odgovorit će : -On je A llahov Poslanik. -A kako si to saznao?, upitat će ga meleki? Odgovorit će : -Čitao sam A llahovu Knj igu i povjerovao da je od Allaha. Pa će glasni k s nebesa reći : - I stinu je rekao Moj rob ! Ogrn i te ga džennetskom odjećom i otvori te mu džennetsku kapij u . On će osjetiti miris Dženneta i kabur će mu se proširiti dokle pogled dop i re. Zat i m će mu doći čovjek l ijepog izgleda, l ij epe i č iste odj eće i l ij epog m irisa i reći će m u : -Raduj se ! Ovo je dan koj i ti je obećan. On će reć i . -A ko si t i ? Lice ti je l ij epo i dolaziš sa dobrim vijestima. Odgovorit će: -Ja sam tvoj e dobro djelo. Nakon toga, čovj ek će povi kati (od radosti ) : -Gospodaru, učini da ovog trenutka nastupi Sudnj i dan, pa da se sretan vratim svojoj porod ic i ! ' kada nevjernik bude na samrti, sići ć e m u meleki crnih l i ca, a sa sobom će i mati grubu suknenu odjeću i sj est će od nj ega na udaljenosti dok le lj udski pogled dopire. Zatim će mu doći Melek smrti, sj est će mu pored glave i reć i : -0 pokvarena dušo, i zađi ka srdžbi Al lahovoj ! Onda će je i ščupati iz tijela kao što se žeravi ca čupa iz vlažne vune. Kada mu izvadi d ušu. preuzet će je meleki koj i su sj edili blizu i staviti u grubu odjeću, a iz nj e će zaudarati kao iz lešine. N akon toga će je ponijeti prema nebesima, i kad god prođu pored neke skupine meleka oni će reć i : -Kakav je ovo ružan miris? Bit će im rečeno: To je taj i taj , i prozvat će ga po naj ružnij im i menima po koj ima je nazivan na dunj a l uku. Zatim će doći s nj i m do kapije prvog neba, ali i m se neće otvori ti . ' Tada je Posl ani k, sal la llahu alej h i ve sellem, prouči o ajet: Onima koji dokaze Na.�e hudu poricali i prema njima se budu oholo odnosili - kapije nebeske neće se otvoriti. i prije će debelo uže kroz iglene u.\'i proh, nego .\'to će oni u Džennet ući. ( El-A ' raf, 4 0 . )
·A

1 96

Povratak u Džennet ' Onda će Al lah reći : Registrujte knjigu njegovih d jela u Sidždžinu!' Nakon toga će njegova duša biti bačena na zem lj u . Tada je Poslanik, sal l al lahu alej h i ve sellem, proučio aj et: A onaj ko bude smatrao da Allahu ima iko ravan - bit će kao onaj koji je s neba pao i koga su ptice razgrabi/e, ili kav onaj kojegje vjetar u daleki predio odnio. (El-Hadždž, 3 1 .) Duša će mu se ponovo vratiti u t ij elo, a onda će mu doći dva meleka i sjest će pored nj ega i pitati ga: -Ko t i j e Gospodar? Odgovorit će: -Ah, ah! Ne znam. Zatim će ga pitati : -Koja t i je vjera? On će odgovoriti : -Ah, ah! Ne znam. Zatim će ga upitat i : -Šta kažeš o čovjeku koj i vam j e poslan? Odgovorit će: -Ah, ah! N e znam. Tada će glasnik s nebesa reć i : -Slagao j e ! Odjenite mu džehennemsku odj eću i otvorite mu kapij e Džehennema ! O n će osjetiti smrad i žestinu Džehennema, a zatim će mu s e stij esniti u kaburu toliko da će mu udovi preći s j edne na drugu stranu. Onda će m u doći čovj ek ružnog i unakaženog lica, prljave odj eće i ružnog miri sa i reći će mu: -Raduj se, ovo je tvoj dan koj i ti je obećan . Upitat će ga: -A ko si ti, l ice ti je ružno i dolaziš s lošim vijestima? ' ' Odgovorit će: -Ja sam tvoje ružno djelo. On će onda reći : -Gospodaru, učini da se n ikad ne desi S udnj i dan ! ' "

Kab u rski azab Kabur je iskušenj e i obračun i život u nj emu je i l i užitak i l i teška kazna. Č'ovj e k umire na onome na čemu je i živio a tako će biti i proži.vlj en. A onda će j edna skupina u Džennet, a druga u Džehennem. Kaburska kazna i nagrada potvrđeni su Ku' ranom i S un netom. Na to aludira i sljedeći ajet: Oni će se ujutro i n ave če u vatri pržili, a kada nastupi Čas: .. Uvedite f araonove (jude u patnju najtežu! " ( E l - M u ' min, 46. ) To znač i da se faraonova i duše njegov i h slj edbenika izlažu patnj i džehennemskoj j utrom i večeri sve do S udnj ega dana. A n a S udnjem danu će se nj i hove duše spoj it i s tij e lima u džehennemskoj vatri. A što se tiče hadisa o toj temi , oni u pogledu vj erodostoj nosti dostižu stepen tevatura ( vjerodostoj nosti u koj u ne može biti sumnje). Tako se prenosi od A iše, r.a., da j e ona p itala Poslanika, sal l a l lahu alej h i ve sellem, o kaburskom azabu a on joj je odgovorio: "Da, Aiša. Kaburski azab je istina." "Nakon toga", kaže A i ša, "Poslani k , sal la l l ahu alej h i ve sellem, se pos l ij e svakog namaza utj ecao A llahu od kaburskog azaba.'' ( B uharija i Mus l i m ) Ebu Hurej re. r.a., prenosi da je M uhammed, sal l a l l ahu alej h i 1 97

Muhammed Nasirudin el- Uvejd
ve sellem, rekao : "Kada neko od vas bude na tešehudu (zadnjem sjedenju u namazu) neka traži utočište kod Al laha od četvero : ' Gospodaru, utj ečem ti s e o d džehennemske vatre, o d kaburskog azaba, od iskušenj a života i smrti i od zla i smutnje mesiha Dedžala. "' (Buharij a i Musl im) Abdullah i bn Omer prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao : "Kada neko od vas umre, predočava mu se jutrom i večerom nj egovo mj esto. Ako je od stanovnika Dženneta, pokazuj e mu se njegovo mj esto u Džennetu, a ako je od stanovn ika Džehennema prikazuj e mu se nj egovo mj esto u Džehennemu. Bit će mu rečeno : ' To j e tvoj e mj esto i čekat će te na S udnjem danu . "' (Buharij a i M uslim)

Uzroci kaburskog azaba
Postoj e mnogobroj ne predaj e o grij esima zbog koj i h će onaj ko i h j e č i n i o trpiti kaznu u kaburu, a m i ćemo spomenuti neke : prenošenj e tuđih riječi, ogovaranj e , nečuvanj e od mokraće, klanjanj e namaza bez prethodne potpune č istoće, ostavlj anj e namaza i nemaran odnos prema nj emu, laž, zanemarivanj e obaveze zekata, blud, krađa, izdaj a, širenj e smutnj e među muslimanima, uzimanj e kamate , odbij anj e pomoći obespravlj enom, konzumiranj e alkohola, bespravno ubi stvo i drugo. Što se tiče vrsta kaburskog azaba i kazne, u hadisima koje smo c itirali spominj e se udaranj e želj eznim maljem, i l i nečim drugim, od strane meleka i stješnj ivanje kabura. Osim toga, Poslanik, sal lallahu alejhi ve sellem. spomenuo je i tzv. ·stisak u kaburu. Naime, Abdul lah ibn Omer prenosi da je Muhammed, sallal lahu alejhi ve sellem, rekao : "Ovaj čovjek (Sa'd ibn Muaz), zbog koj eg se Arš zatresao, koj em su otvorene kapije nebesa i čijoj dženazi je pri sustvovalo 7 0 . 000 meleka, doživio je stisak u kaburu pa mu je nakon toga olakšana." (En-Nesai ) U drugoj predaj i stoj i : "Da se i ko spasi o sti ska u kaburu spasio bi se Sa'd ibn Muaz. On j e osj etio kaburski stisak nakon čega mu je olakšana." (Sahihu-1-džami ')

1 98

Povratak u Džennet Tijela su im propala, ali su ostale vijesti o njima
Zbog svega toga, posjećuj mo mezarj a i imajmo na umu da će ona sutra postati i naš dom, htj el i mi to ili ne, i pripremimo ono što će nam kabur učiniti prostranom džennetskom baščom. Neka nas na to podstaknu i s ljedeće predaje. Ibn Redžeb prenosi da j e Sabit el-Bunani ušao u mezarj e i rekao : "Propala su im tij ela, a ostale vij esti o nj ima. Uistinu j e rastanak blizu, a sastanak daleko." Hasan Basri j e j ednom prilikom bio c ijeli dan odsutan od kuće pa kad se vratio, pital i su ga: "Gdj e si bio?" Odgovorio je: "Bio sam s prij atelj ima koj i me podsj ete kad zaboravim i koj i me ne ogovaraj u ako j a nj ih ogovaram ." Na to su mu ukućani rekli : "Divni su to prijatelj i ! A ko su oni?" Odgovorio je: "To su stanovnici našeg mezarja." Ibn Ebi Dunj a prenosi od Abdul laha ibn Sadake ibn Mirdasa koj i prenosi od svoga oca da su u jednom selu u I raku živjela troj ica braće, od kojih je j edan bio namj esnik, drugi bogati trgovac a treći j e bio pobožnj ak. Kada j e brat pobožnj ak bio na samrti, došla su mu braća u posjetu, a on im j e rekao : "Kada umrem okupaj te me i zamotaj te u skromne ćefi.ne i na mome kaburu napišite :

Kakav užitak pred<;tavlj�ju dunja/učke blagodati Onome ko zna da će pred A llahom račun polagati Kada će za svaku nepravdu kažnjen biti A za svako dobro djelo u nagradi uživati. "
Još im je rekao da redovno posj ećuj u njegov mezar ne bi l i pouku primi l i . Oni su ga poslušali pa je brat koj i je bio namj esnik j ednog dana sa svitom prolazio pored mezarj a i svratio je na bratov kabur, ali kad se približio, čuo je da se nešto snažno srušilo u njegovom meza:ru i od straha je pobj egao. Navečer je sanj ao brata i u snu ga je pitao: "Brate, šta je bilo ono što sam čuo?" Odgovorio mu j e: "To je bio želj ezni malj koj i j e pao na mene. Rečeno mi j e: ' Vidio si tada i tada čovjeka koj em se činila nepravda, a nisi mu pritekao u pomoć . ' " Kad se probudio, pozvao j e svoga brata i svoje prij atelje i rekao im: "Ono što je naš brat naredio d a se napiše na nj egovom mezaru, trebalo je napisati na nečijem drugom.

1 99

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

Budite svjedoci da j a od danas ne želi m biti namj esnik." O tome j e obavij estio hal i fu Abdulmel i ka i bn M ervana i on s e složio s nj egovom odl ukom. Nakon izvj esnog vremena i nj ega je posj etio Melek smrti. Na samrti j e svom bratu oporučio slj edeće: "Kada umrem, ukopaj me pored našeg brata i na mom mczaru napiši :
Kako i:e u dunjalučkim blagodatima uživati Ona ko v j jeru da će mu Melek dulfu iščupati je
l kome i-e tijesni kahur stvarni dom postati. "

Rekao mu j e također da posj ećuj e nj egov mezar i da uči dovu za nj ega ne bi l i mu se Al lah smilovao. Brat je i zvršio oporuku i dok se, treći dan nakon bratove smrti, približavao nj egovom mezaru, čuo je takvu l upu u njegovom kaburu da j e zamalo skrenuo s pamet i . Te noći je sanjao brata i u snu mu rekao : "Brate, j esi li nam to došao u posj etu?" Odgovorio mu j e : "Ne. Nakon odlaska nema više vraćanj a na dunjaluk." " A rec i mi, kako siT Odgovorio mu j e : ·'Dobro sam nakon tevbe i pokajanj a koj e sam uč inio. Zaista je u tcvbi sadržano svako dobro .'' Zatim ga je upitao : "A kako je naš brat?" Odgovorio mu j e : "On je u odabranom društvu. '' ''Šta mi možeš reć i općeni to o vašem stanj u?" . ponovo j e upitao. Brat mu je odgovori o : "Ono što uradi š sigurno ćeš nać i . Zato sc pripremi za . putovanj e koj e te čeka.' Nakon toga, nj ihov treći brat je ostavio trgovinu i posvetio se ibadetu. A l l ah mu j e podario sina koj i j e bio vrl o sposoban trgovac tako da je brzo unaprijedio posao i povećao kapita l . No, otac mu n U e mario za tim, a kada mu je došao smrtni čas. rekao je sinu: ''Nakon što me i sprati š s dunjaluka, mnogo se sjećaj smrti i razmišlj aj o strahotama ka bura."

200

SUDNJI DAN

20 1

Muhammed Nasirudin el- Uve,jd

Dan koj i će b iti težak nebesima i Zemlj i
o d vj erovanjem u Sudnj i dan misli se na vjerovanj e u sve ono o čemu nas j e obavij estio Uzvišeni Allah u Kur' anu i Poslanik, sallallah u alejhi ve sellem, u vj erodostojnoj tradicij i a što će se desiti nakon smrti, kao što je i skušenj e u kaburu i kaburski azab, proživlj enje i okuplj anje ljudi na j ednom mj estu itd.

P

Kada govore o Sudnj e m danu, neki islamski učenj aci koriste sintagme : mali i vel iki Sudnj i dan, podrazumij evaj ući pod s intagmom mali S udnj i dan, smrt, j er onaj ko umre i ode s dunj al uka, za nj ega j e praktično nastupio Sudnj i dan, u smislu da više nema povratka niti mogućnosti da se popravi i čini dobra dj ela. A veliki S udnj i dan znači proživlj enj e ljudi nakon smrti i okup lj anje na j ednom mj estu radi polaganj a računa pred Allahom, dž. š. Sudnj i dan ima svoje predznake, a posebno se ističu tzv. vel iki predznaci kao što su: pojava Dedžala, poj ava naroda Jedžudž i Medžudž, silazak I saa, a.s., poj ava M ehdij a (pravednog vladara), izlazak sunca sa zapada i drug i . T<:� D an ima svoj e predznake, jer j e to uistinu velik dan i strašan događaj . Allah j e iz m ilosti prema ljudima učinio da tom velikom događaj u prethode određeni predznaci, kako bi se ljudi vratil i u okri lj e Allahove vj ere i pripremili za Sudnj i dan. Mnogobroj ni kur ' anski aj eti i hadisi Muhammeda, sallal lahu alejhi ve sellem, nepobitan su dokaz da će se desiti Sudnj i dan, nakon kojeg će se saznati konačne ljudske sudbine u vj ečnom životu. Upozoravaj ući na taj veliki događaj , A llah, dž. š . , u Kur' anu j e obj avio: Kako ne pomisle da će oživljeni biti, na Dan veliki, na Dan kada će se ljudi zbog Gospodara svjetova dići. ( EI-Mutaffi fin, 4.-6.) Strahote Sudnjeg dana Nema sumnj e da razmišljanj e o prizorima koj i će se desiti na Sudnj e m dami, izaziva pozitivan efekat na srce svakog vj ernika i vjernice. Razmi š ljanj e o prizori ma poput puhanja u Sur, proživlj enj a, staj anj a pred A l l ahom, polaganj e računa za velike i male grij ehe, vaganj e djela, 202

Povratak

u

Džennet

prelazak preko Sirat-ćuprije, podjela l istova i l i k nj iga lj udskih djela i iščekivanje u koju ruku će dobiti svoj u k nj igu, razmi š lj anj e o dužini stajanj a na Sudnj em danu, o neizvj esnosti i težini iščekivanj a glasnika koj i će govoriti : taj i taj j e sretnik, i l i : taj i taj j e nesretnik, o strahu da ne bude osramoćen pred svi m ljudima u Danu u koj em neće koristiti prijateljstvo ni rodbi nska veza, kako stoj i u ajetu: J nijedan gr:jdnik neće grijehove. drugo� nositi; ako grfjehovima pretovareni pozove da mu se ponesu, niko mu ih neće ponijeti, pa ni rođak. (Fatir, 1 8 . ) Sve to vj erni ke podstiče na č i nj enje dobrih djela, n a samoobračun i ustraj nost u slij eđenj u A l lahove upute koj e će g a poštedjeti strahota S udnjega dana i obezbijediti mu A l l ahovu milost i nagradu . U svom djelu El-Mevaiz, imam lbnu-1-Dževzi zabi lj ežio j e predaj u u kojoj stoj i da j e Reb i ' u ibn Hej sema, koj i j e noći provodio u ibadetu, njegova maj ka upitala: "Sine, zašto ne spavaš?' ' On je odgovorio: "Maj ko, onaj ko dočeka noć, a boj i se da mu noga ne posklizne na vel i kom Danu, on ne može spavat i . " Zabrinuta zbog njegovog stanj a, stalnog plača i noćnog bdijenja, upitala j e : "Si ne, da nisi možda ubio nekoga, pa se kaj eš zbog toga?" "Jesam, maj ko", odgovorio je. Maj ka ga je ponovo upitala: "Reci m i , sine, koga si ubio da odem njegovoj porodici i zamo l i m i h da t i oproste, jer, tako mi A l l aha, da te vide kako uplakan i budan dočekqj eš zoru, oprostil i b i ti." Rečeno j e Zejdu i bn M ezidu: "Šta j e s tobom, stalno te vidimo uplakanog i prestrašenog?" Odgovorio j e : "Al lah m i je obećao, ako Mu budem nepokoran da će me u Džehennem baciti i zatvoriti. Tako mi Allaha, da m i je zbog moj ih grijeha obećao da će me baci t i i zatvoriti u banj i ( kupat i l u), plakao bih dok mi suze ne b i presušile." Prenosi se da j e Amid eš-Šami mnogo plakao i podizao glas u mesdžidu, a suze su m u kvasi le zemlj u . Ljudi su se požali l i namj esniku na Amidovo ponašanje p a ga je on pozvao na razgovor i rekao mu: "Čuo sam da ti svoj im plačem i naricanjem ometaš druge lj ude dok klanj �j u . Malo s e smiri i ušuti dok lj udi n e završe namaz." On j e istog trenutka zaplakao i rekao : '"Tuga na Sudnjem danu natjerala me na obilne suze. One su za mene predah od te tuge." Ata' es-Sullemi je kritiziran zbog stalnog plača, pa je rekao : ''Kad se sj etim stanovnika Vatre i patnje u Džehennemu, j a sebe zamislim među nj ima i to me tj era na p lač pa kako onda onaj koj i rad i dj ela stanovnika Vatre ne p l ače zbog toga. " 203

Muhammed Nasirudin el- Uvejd G rj ešnici će se tog Dana gušiti u znoj u Lj udi će na S udnjem danu biti proži v ljeni gol i , bosi i neobrezani, sukl adno kur'anskim riječ ima: Onoga Dana kad smotamo nebesa kao .\'to se smota list papim zu pisanje. Onako kako smo prvi pul iz ni/ stvorili, 1ta tako ćemo ponovo iz ništa stvoriti - to je obećanje Na.k Mi smo doista kadri lo učiniti. ( El -Enbij a ' , I 04. ) A u predaj i od Aiše, r.a . , stoj i da j e Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao : "Lj ud i će biti proživljeni gol i , bosi i neobrezani." Na to j e Aiša, r.a., začuđeno rekla: "Allahov Poslaniče, zar m uškarci i žene gol i zaj edno na j ednom mj estu, d a gledaj u j edni u druge?" A l l ahov Poslanik, sal lal lahu alejhi ve sel lem. odgovorio je: "Aiša, situac ij a će biti mnogo teže od toga da će ih zanimati da gledaj u j edni u d ruge." Prenosi se od Ebu Hurejre, r.a., da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sele l m, rekao: '·Lj udi će na Sudnjem danu biti u znoju koj i će prodirati u zemlju duboko sedamdeset laktova. a dopirat će im do ušij u." (Buharija i Muslim)
U drugoj predaj i , Poslani k, sal lallahu alejhi ve sel lem, rekao je: "Na Sudnjem danu sunce će se spustiti iznad lj udskih glava j ednu m i lj u i lj udi će biti u znoj u shodno svoj i m dj e l i ma, jednima će znoj biti do košćice, j ednima do kolj ena, j ednima do poj asa. a neki će biti u potpunosti u znoj u", i pokazao je svoj om rukom do usta. ( M us l i m ) Neki lj udi će biti spašeni tog iskušenj a. jer će ih A llah staviti u Svoj hlad kada ne bude drugog hlada. M eđu nj ima su: mladić koj i je odrastao u pokornosti A l l ahu. čovjek čij e srce je bilo vezano za džamij u, čovj ek koj i je dij e l io sadaku tajno tako da mu lj evica nij e znala šta daj e desnica, pravedni vladar. mladić kome se ponudila l ijepa i ugledna žena pa je on odbio samo zbog straha od A l l aha, dvoj ica musl imana koj i su se volj e l i , sastaj a l i i rastaj a l i . s a m o u i m e A l l aha.

Postavlj anje vage A l lah će na Sudnj em danu postavi ti vagu na koj oj će biti vagana dj ela lj ud i . Uzv i šeni A l lah je obj a v i o : A oni č(ja dobra d jela budu lahka, oni će posw izgub(jeni hiti, u Džehennemu će vječno boraviti. Vatra će im lica pržili i is ke .\: en ih zuba će u njemu ostali. ( E l ­ M u ' mi nun, 1 03 . - 1 04 . )
204

Povratak u Džennet Prenosi se od Enesa i bn Malika da j e rekao : "Tražio sam od Poslanika, sal lal lahu alej h i ve sellem, da se zauzima za mene na Sudnjem danu, a on mi je odgovorio: ' Ja ću to svakako učiniti . ' Zatim sam upitao : 'Allahov Poslaniče, a gdje ću te naći?' Odgovorio je: ' Prvo me potraži kod Sirat­ ćuprije. ' 'A ako te ne nađem kod Sirat-ćuprij e? ' , upitao sam. Rekao je: ' Onda me potraži pored vage ( mizan ) . ' ' A ako te ni tu ne nađem? ' , ponovo sam upitao, a on mi je odgovorio: ' U tom sluč�j u me potraži na mom Havdu (izvoru), jer j a ć u sigurno biti na jednom od ta tri mjesta. ' " (Tirmizi) U vjerodostoj n i m hadisima stoj i da će se na S udnj em danu vagat i : djela, l istovi i l i knj ige djela i oni koj i su č i n i l i djela, tj . lj udi. Dokaz da će se posebno vagati lj u d ska dj e l a j e hadis koj i prenosi Ebu H u rej rc, a u kojem j e Poslan i k, sal l allahu alej h i ve sellem, rekao : "Dvij e riječi su l ahke na j eziku, teške na vagi , a drage M i lostivo m A l lahu, to su r ij e č i : Subhannallahi ve h i hamdihi, suhhana/lahi-1Azim ! '' ( Bu harij a i M u sl i m ) Dokaz d a će listovi i l i knj ige djela biti vagane na Sudnjem danu j e hadis koj i prenosi Abdullah ibn Atm, u kojem je M uhanm1ed, sal lallah u alej hi ve sellem, rekao: "Na Sudnjem danu će pred svim ljudima biti prozvan čovjek iz moga ummeta i pred nji m će se razviti 99 registara r�egovih djela, a svaki registar je dug dokle ljudski pogled dopire. Zatim će mu Allah reći : ' Da l i negiraš išta iz ovih registara?' Odgovorit će: ' Ne negiram, Gospodaru! ' Allah će ga onda upitati : ' Da l i su ti meleki pisari učinil i nepravdu?' 'Nisu, Gospodaru' , odgovorit će. Onda će ga Al lah upitati: ' Imaš li možda neko opravdanje ili neko dobro djelo koje bi se moglo vagati s tvojim lošim djelima?' Čovjek će odgovoriti: ' Gospodaru, ja ne znam ni za jedno svoje dobro djelo u koje bih se danas mogao pouzdati. ' Tada će mu Allah reći: 'Nij e tako ! Ti kod Nas imaš zapisano jedno dobro qjelo, a danas nema nepravde', pa će mu pokazati list na kojem piše da je jedanput iskreno rekao : E.<-hedu en la ilahe il/allah, ve e.fhedu enne Muhammedun ahduhu ve resu/uh. Tada će čovjek reći: ' Gospodaru moj, ali ovo dobro djelo ne znači ništa u usporedbi s ovolikim lošim djelima." Allah će mu reći : ·znaj da ti sc danas zulum neće učiniti ! ' Zatim će taj papir sa šehadetom biti stavljen na jedan tas vage, a na drugi tas svi registri loših djela i prevagnut će list sa šchadctom, nad lošim djelima.'' (Tinnizi) Dokaz da će ljudi kao izvršioci djela biti stavljeni na vagu je hadis koj i prenosi Ebu Hurejre u kojem je Poslanik, sal lallahu alej hi ve sellem, rekao: "Na Sudqj i dan će doći izrazito debeo i visok čov:jek, ali kod Allaha neće vrijediti ni koliko krilo komarca." (Buharija i Muslim)
205

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Podj ela knj iga Uzvišeni A l l ah je obj avio: I svakom čm;jeku ćemo ono .fto uradi o vrat privezati, a na Sudnjem danu ćemo mu knji�u otvorenu pokazati: '' Čitaj knjigu svoju, dosta ti je danas to .\'to će§ SV()j račun polagati. " (El-Isra' , 1 3 .- 1 4 . ) Vj ernici ć e knj igu svoj ih dj ela dobiti u desnu, a nevjernici i m unafici u l ij evu ruku. O tome govore slj edeći ajeti : A onaj kome se da knjiga u lijevu ruku njegovu rei·i će: ''Kamo sreće da mi knjiga moja ni data nije i da ni saznao nisam za obračun svoj! " (El-Hakka, 2 5 . ) ; Onaj kome hude knjiga l?jegova u desnu ruku l?jegovu data, lahko će račun položili i svojima će se radostan vratili; a onaj kome bude k'?iiga '?iegova iza leđa '?iegovih data, propast će prizivati i u ogriju će gorjeti. ( E l­ I nšikak, 7 .- 1 2 . ) Primjećuj emo da se u ajetima i z sure El-Inšikak, spominje da će nevj ernici knj igu svoj i h djela dobiti u l ijevu ruku, a u aj etu i z sure El-Hakka, spominj e se da će im knj iga dj ela biti data iza leđa, što naizgled upućuj e na kontrad iktornost u ajetima. Međutim, komentatori Kur'ana su, na osnovu određenih predaja, otklonuli svaku sumnj u u postojanj e kontradiktornosti u spomenutim ajetima objasnivši da će nevjernici, kada dobij u knj igu u l ijevu ruku, pokušati je sakriti iza leđa, zbog sramote i poniženj a koj e će osj etit i .

Obračun (hi.m b) U Kur'anu se često, kad se govori o S udnjem danu, spominj e termin el­ hisab, a znači obračun koj i će ljudi imati pred Allahom, za sve ono što su na dunjaluku radi l i . Na to aludira i hadis koj i prenosi Ebu Berze u kojem je Muhammed, sal lal lahu alcjhi ve sel lem, rekao: "Na Sudnjem danu nijedan čovjek se neće pomjeriti sa svoga mjesta dok ne bude pitan za četvero: za mladost - kako j u je proveo, za život - u čemu mu je prošao, za i metak - kako ga je stekao i u šta ga je potrošio i za znanje - šta je s nj im uradio.'' (Tinnizi) Obračun vjernika i nevjernika neće biti isti . Naime, A llah, dž. š., će tog Dana sačuvati vjernike, ne samo džehennemske vatre već i sramote pred ostalim lj udima. Abdullah i bn Omer prenosi da je M uhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rekao : "Allah će se na Sudnjem danu pri b ližiti vj erniku i postavi t će zastor i zmeđu njega i ostalih lj udi, a zatim će g a upitati : ' Sjećaš l i se 206

Povratak u Džennet tog i tog grij eha koj i si učinio?' Vjernik će odgovoriti : ' Sjećam, Gospodaru! ' Zatim će ga Al lah toliko podsj ećati na grij ehe koje j e počinio d a ć e pomisliti d a j e upropašten, a zati m ć e mu A llah reć i : ' Ja sam ti te gr�j ehe pokrio n a dunj a luku, a danas ti i h opraštam. ' A što se tiče nevjernika i munafika, pred svim ljudima bit će rečeno : ' Ovo su oni koj i su poricali svoga Gospodara, p a neka j e All ahovo prokl etstvo na nevjerni ke ! "' ( Buharij a i Muslim) U Kur 'anu se spominj e da će oni koj i dobij u knj igu dj ela u desnu ruku, l ahko račun položiti . Šta se podrazumijeva pod lahkim obračunom? Prenosi se od Aiše, r.a., da j e Poslanik, sallall ahu alej hi v e sel lem, rekao: "Niko neće b i t i obračunat n a Sudnj em danu, a da neće biti kažnj en . " J a s a m na t o rekla : "Allahov Poslaniče , zar Allah nij e obj avio: Ona kome bude knjiga njegova u desnu j ruku njegovu data, lahko će račun položiti i svojima će se radostan vratiti." Poslanik, sal lallahu al ej hi ve sell em, j e odgovorio: "Ovdj e se misli na izlaganj e djela, a ne na obračun. Onaj ko bude detaljno obračunavan. on će biti kažnjen." ( Buharij a i Muslim) Prvo za što će čovjek polagati račun n a Sudnj em danu j este namaz. Enes ibn Malik, r.a . , prenosi da je M uhammed, sallallahu alej hi ve sellem, rekao : "Prvo za što će čovj ek polagati račun na Sudnjem danu je namaz, pa, ako mu namaz bude i spravan, bit će mu ispravna (primlj ena) i ostala djela, a ako mu namaz bude nei spravan, takva će mu biti i ostala djela." (Sahihu-1-džami ) A prvo zbog čega će se lj udi međusobno parn ičiti pred A l lahom jeste ubistvo, odnosno krv. To potvrđuj e had is koj i je prenio I b n Mes'ud , u kojem stoj i : "Prvo za što ć e s e suditi lj udima j e pro l ijevanje krvi." (Buharij a i Muslim)
'

Jedan od simbola i l i obilj ežj a Sudnj ega dana, a koj i će obradovati vjernike, svakako je Poslanikov, sal lallahu alejhi ve sel lem, r-lavd i l i izvor, o kojem je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ''Dužina moga Havda j e mj esec dana hoda. Nj egova voda j e bjelj a od mlijeka, miris joj je prij atnij i od miska, nj egovo kamenje je poput zvij ezda na nebu, onaj ko se s njega napije n ikada više ožednj eti neće." ( Buharij a i Muslim) A Semure ibn Džundub prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Svaki Allahov poslani k imat će svoj Havd i oni će se ponositi broj em svoj i h slj edbenika na Havdu, a ja se nadam da će na mom Havdu biti najviše ljudi . " (Tirmizi) 207

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Sirat-ćuprij a S irat-ćuprij a je most koj i će biti postavlj en iznad Džehennema. Ona je tanja od dlake, a oštrij a od sablj e . Neki ljudi će preći preko S irat-ćuprije poput treptaj a oka, nek i poput m unje, neki poput vj etra, neki poput konj an i ka na brzom konj u, neki poput j ahača na devi , neki će preći žureći , neki ć e s e spoticati , padati i d izati, neki ć e pasti u Džehennem, pa će nakon što izdrže zas l uženu kaznu, izaći iz Džehennema, a nek i će završiti zauvijek u džehennemskom grotl u . E b u S e i d el-Hudri prenosi d a je Poslanik. sallallahu alej h i v e sellem, rekao : "Zatim će biti postavlj ena ćuprij a i znad Džehennema." Upitali su: "A kakva j e to ćuprija?" Odgovorio je: "To je k l i zava ćuprij a na kojoj su kuke i široko trnje koje ima kukaste bodlje, slično onom koj e raste u Nedždu, a poznato j e kao Sa' dan. Neki će preći preko te ćuprije brzinom treptaj a oka, neki poput munje, neki poput vjetra, neki poput brzih konja. Neki od nj i h će se spasiti bez ij edne ogrebotine, neki će se spasiti nakon što i h dokače i ogrebu džehennesmke kuke, a neki će biti straga gurnuti u Dže hennem. Zadnj i koj i bude prelazio bit će dugo zadržan na S irat­ ćuprij i." ( Buharija i Muslim) Samo vj ernici će uspj et preći Sirat-ćuprij u, dok će nevjernici s nj e biti bačeni u vatru. Na to aludiraj u slj edeć i aj eti : A kad u Džehennem žedne grjdn ike potjeramo. ( M e 1j e m, 86. ); Na Da n kada hudu u vatru vdvu(eni, s licima dol e okrenutim: ''Iskusite miru džehennemsku! ,. ( E l-Kamcr. j 4 8 . ) Onaj ko uspij e preći Sirat-ćupriju neće odmah. č i m pređe, zateći otvorena džennetska vrata, već će ih naći zatvorena i zaklj učana, a onda će vjernici biti zadržani na mostu izmet1u Dženneta i Džehennema, sve dok ne poravnaj u i ne izmire međusobne sporove, kako bi i z nj ihovih grudi u potpunosti bila od stranjena zloba i zavi st. Tek tada zasl užuju opis iz Kur' ana : l Mi ć·emo zlobu iz gr udi njihovih istisnuti. oni Ć'e kao bmća na divanima jedni prema drugima sjediti. ( El-H i džr, 47.) Ebu Seid el­ Hudri prenosi da j e M u ll::�mm�d, sal lal lahu alej h i v e se l l em, rekao : "Vjernici će sc spasiti v a t r� . u l i će biti zadržani na mostu izmedu Dženneta i Dže h enn e m a , da h i poravn a l i međusobne račune i nepravdu koj u su j edni dru g i m a uč i n� l i nu dunjaluku. Tek kada budu potpuno očišćeni , onda će im sc dozvoliti da uđu u Džennet. Tako mi Onoga u Čijoj je ruci Muhammedova duša. bolje će poznavati put do svoje kuće u Džennetu, nego put do svoje kuće na dunjaluku ." ( Buharija) 208

Povratak u Džennet Š efa'at

i l i otklanj anja štete od njega. Što se tiče šefa' ata na Sudnjem danu, preduvjeti za to su: All ahova dozvola da se neko zauzima za nekoga i Al lahovo zadovolj stvo s onim za koga se zauzima. K ada se govorio o šefa· atu na Sudnj em danu, onda se prij e svega m i s l i na zauzi manj e našeg poslanika, Muhammeda, sal lal lahu alej h i v e sel lem, za njegov um met.

Šefa 'at zapravo znači zauzimanj e za nekoga radi ostvarivanj a koristi

Veliki šefa'at To je trenutak kada će se Muhammed, sal lal lahu alej h i ve sel lem, zauzi mati za neke lj ude kod Al laha, nakon što oni budu tražil i zauzimanj e od N uha, I brahima, Musaa i I saa, a.s.. pa o n i t o odbij u zbog nemoguć nosti da se za nj i h zauzi maj u . Enes i b n Mal ik, r.a. , prenosi d a j e Muhammed. sal la l lahu alej h i ve sellem, rekao: ·'Kada nastupi Sudnj i dan lj udi će se izmiiešati j edni s drugima i doći će Ademq a.s. i reći će mu: ' Zauzimaj se zu . · � l ' O n će i m odgovoriti : 'Ni sam j a za to, već i d i te I brahimu, a.s., o n j e Allahov prij atelj . ' Zatim će otići do I brahi ma, a.s .. i tražiti da se zuzima za nj i h , a on će i h uputiti na Musaa, a.s. K ad dođu M usau, a.s., da ga zamole da se zauzima za nj i h kod Al laha, on će ih uputiti na l saa. a.s., a I sa, a . s . . će i h uputiti na Muhammcda, sal lal l ahu alej h i ve sellem. A kada dođu d o mene, ja ću im reći : ' .Ja sam za to. ' Nakon toga ja ću zatražiti dozvol u od Allaha i On će mi dozvol i ti pa ću učiniti sedždu i slaviti Ga i hva l i ti kako n i kada dotada nisam. Zatim će mi biti rečeno : ' M uhammede. pod igni glavu, reci bit ćeš saslušan, traži dat će ti se, zauzimaj se tvoj e zauzimanj e bit će prihvaćeno. ' Ja ću onda reć i : ' Gospodaru . moj ummet, moj ummet ! ' Al lah ć e m i reć i : ' Idi i i zvedi i z Džehennema svakog čovj eka koj i u srcu bude i mao i mana kao zrno pšen ice ! ' .J a ću to uč i n i t i i vratiti se. pa ću ponovo uči n i ti sedždu i hval i ti Al laha onom i stom zahvalom, a On će mi reć i : ' M uhammede, podigni glavu. reci i bit ćeš saslušan. traži dat će ti se . zauzi maj se tvoj e zauzimanj e b i t će prihvaćeno ! ' Zat i m ću ponovo reći : ' Gospodaru, moj ummct, moj ummet ! ' N akon toga Al lah će mi reć i : ' I di i izvedi iz Džehennema sve lj ude iz tvog ummeta koj i u srcu budu i mali i m a n a kao zrno goru š i ce . ' Ja ć u Lo u rad i ti i ponovo ću se vrat iti i uč initi
209

Muhammed Nasirudin el- Uvejd sedždu i veličati i hvaliti A l l aha i stom zahvalom, a On će mi reć i : ' Muhammede. pod igni glavu, reci i b i t ćeš sasl ušan, traži dat ć e ti se, zauzimaj se tvoj e zauzimanj e će biti prihvaćen o ! ' Ja ću po treći put reći : ' Gospodaru, moj ummet, moj ummet ! ' A l lah će m i reći : ' ldi i izvedi iz Džehennema sve lj ude iz tvoga ummeta koj i u srcu budu imali makar trun imana ! ' I j a ću to učiniti.'' (Buharija i Musli m ) Osim toga, M uhammed, sal lallahu alej hi ve sellem, zauzimat će se kod A l l aha da otvori kapije Dženneta kako bi vjernic i ušli u Džennet. E nes ibn M a l i k prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao : ''Ja ću doći pred džennetska vrata, a čuvar na kapij i će upitati : · Ko si ti?' ' Ja sam M uhammed ' , odgovorit ću. Onda će melek reć i : ·Naređeno m i je da nikom prije tebe ne dozvol i m da uđe u Džennet . ' '' (Muslim) Zatim, Poslanik, sall a l l ahu alejhi ve sel lem, zauzimat će se za sve one koj i su ušli u Džehennem, a b i l i su monoteisti, odnosno vj erova l i su da je A l lah jedini Bog. Tako u hadisu stoj i da je M uhammed, sal lallahu alcj h i v e sel lem, rekao: "Iz Džehennema ć e izaći neki lj udi nakon što osjete njegovu kaznu i ući će u Džennet. Stanovnici Dženneta će ih nazivati ' džehennemlij ama' :· ( Buharija) Osim ovih vrsta šefa' ata, M uhammed, sall a l l ahu alejhi ve sellem, će se zauzimati da se nekim vjernic ima poveća nagrada i stepeni u Džennetu, zauzi mat će se za one koj i su zbog svoj ih djela zas l už i l i da uđu u vatru, da ne uđu, kao i da se neki m nevjernicima ublaži kazna u Džehennemu. Ova vrsta šefa' ata dozvolj ena mu je i sk lj učivo za nj egovog amidžu, Ebu Taliba. Ebu Seid el-Hudri prenosi da je pred Poslanikom, sal lallahu alej h i ve sellem, spomenut qj egov amidža Ebu Tal i b, pa je Poslanik, s.a.v.s., rekao : "Možda će mu koristiti moje zauzimanj e za nj ega na Sudnjem danu, tako da će biti u plićaku džehennemskom . Vatra će mu dosezati do košćica. ali će mu od toga mozak vrU eti ." ( Buharija i M usl im) A najviše će se obradovati Poslanikovom šefa ' atu onaj čovj ek koj i je barem jedanput u životu. i skreno rekao la ilahe i!lal/ah, kako stoj i u predaj i od Ebu Hurej re koj u je zabilježio i mam Buharija.

210

DŽENNET

21 1

Mithammed Nasirudin el- Uvejd

l)ožuritc k Džen netu koj i j e p rostran koliko nebesa i Zemlj a

usl i mani i musl i manke s u stalno zaokuplj e n i mi šlj u o Džennctu . Oni klanjaju da hi postigli A l l ahovo zadovo lj stvo i nastani l i Džennet, poste u najvruć im danima tražeći džennetsku nagradu, ulažu ogromn i trud i čine mnoga dobra djela s ciljem da '"kupe·· džennetske peri voje. I skreno se nadaj u da će na Sudnjem danu - Danu tuge i kajanj a, kada svi lj udi budu okupljeni na jednom mj estu i kada će nj i hova jed i na dova biti : "Gospodaru, spasi , spasi kada će se lj udi razdvoj iti u samo dvije skupine, skupinu sretnika i skupinu nesretnika - nj i hova i mena biti pročitana u skup i n i sretnika i da će Džennet biti nj i hovo konačno prebiva l i šte.
",

M

J>ut do Dženn eta je popločan teškoćam a i iskušenj ima Prenosi se od Enesa . r. a., da j e Poslanik, sal lal lahu alej hi ve sel l em. rekao : ·' Džennet je prekriven poteškoćama i i skušenj i ma, a Džehennem strastima." ( M uslim) To znači da put do Dženneta nije lahak, već je popločan tegobama, i skušenj ima, bolom, tugom, suzama, žrtvom i odricanjem. To nije put ispunjen prolazn i m užic i ma. strastima i slastima dunj a l učkim. Zbog toga . onaj ko želi Džennet nastaniti, mora sebe pripremiti za sve vrste d u nj al uč k i h iskušenja i mora u s pj ešno savladati sve prepreke koje stoje na putu do Dženneta . Ebu 1-l urej re prenosi da je Posl an ik, sal lal lahu alcj hi ve sel lem, rekao: "Kada je Al lah stvorio Džennet posl ao je meleka Dži bri la u Džennet i rekao m u : ' I di pogledaj šta sam sve pripremio u Džennetu za one koj i ga nastane . ' Melek Džibril je otišao i vidio sve džennetske užitke i blagodati pa kad se vratio, rekao j e : ' Tako mi Tvoj e Uzvišenosti, neće niko čut i za Džennet i nj egove lj epote, a da neće ući u nj ega . ' Nakon toga Allah je 212

Pov1·atak

u

Džennet

pokrio Džennet i put do nj ega i skušenj i ma i poteškoćama i posl ao j e Dži bri la d a ponovo vidi Džennet. Nakon što je Džibril vidio d a je p u t do Dženneta popločan i skušenj i m a i nedaćama, kad se vratio, rekao j e : ' Tako mi Tvoj e Uzvišenosti, boj i m sc da n i ko od lj udi neće ući u Džennet . ' " ( Ebu Davud i Tirmizi) Možda se Džennet može uporedi ti s ogromnim voćnjakom punim ukusnog i raznovrsnog voća i i zvorske vode . Međutim, taj voćnj ak je ograđen vel ikim debel i m zidom, a pored toga, č uva ga mnoštvo opasni h pasa čuvara tako d a onaj k o žel i u ć i u voćnj ak i k ušati ukusne plodove, mora mnogo truda uložiti kako bi sve prepreke savladao . S l i č na je situacija i sa Džennetom. Može uživati u njegovi m plodovima samo onaj ko je dobio bitku protiv šej tana, prot i v svoga neisa i niskih strasti , ko j e b i o strplj iv i postojan n a I stini. Džennet je c ij ena za koj u je A l l ah o d vjernika kupio živote i imetke nj i hove, obj avivši : Allah je o d vjernika
kupio živote J?jih(J\'e i imetke J?jihove u zamjenu za Džennet koji će im dati - oni i:e se na A llahovu putu hariti, pa ub(iati i ginuti. On im je to zbi(ja ohec'ao u Tevratu, JndĐiu i Kur 'anu - a ko od A llaha dosl ednije j ispunjava ohei.:anje Sw?je "i Zato se r .ndt!jfe poRodbi svojqj koju ste s N jim ugovorili. i to je veliki u.spjeh. ( Et-Tevba, l l i . ) Na osnovu ovog aj eta

razumijemo riječi Poslanika, sal l a l l ahu alej h i ve sellem, kada je kazao : "Zar ne, A l lahova roba je skupa. Zar ne, A l l ahova roba je Džennet." (Tirmizi )

Džcnn ctsl\.c blagodati Džennet je vj ečno pre b i va l i šte vj e rn i ka. u nj emu nema tuge, žalosti, očaj a, niti bilo kakvih i skuše n j a . Nj egovi užic i ne prestaj u niti se radost u nj emu smanj uj e . O tome govore s lj edeć i aj eti : Bokovi njihovi se
poste(ja li.vovaju i oni se Gospodaru svome iz straha i že(je klanjaju, a dio od onoga .�tu im Mi dajemo ud jeljuju. l niko ne zna kahe ih, kao nagrada za ono .\'to su c.' inili, skrivene radosti čekaju. (Es-Sedždc, 1 6. -

1 7 .) Primjeću_j emo kako j e "skrivena nagrada" u Džennetu, koj u ljudi ne mogu n i zam i s l i t i , povezana sa "skri venim" noć n i m namazom i sedždom u t m i n i noći i kako j e strah vj ernika od A l laha, Koj i i h podiže iz postelj a da kl anjaj u namaz, povezan sa potpunom sigurnošću i smi rajem u Džennetu. 213

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je M uhammed, sallallahu alej hi ve sel l em, kazao : "Allah je rekao : ' Pripremio sam Moj im dobrim robovima, ono što oko nije v idjelo, što uho n ije čulo i što čovj eku ne može ni naumpasti . "' ( Buharij a i Muslim) Također se prenosi od Ebu Hurej re, r.a. da j e Poslanik, sallallahu alej h i ve sellem, rekao : "U Džennetu postoj i stablo ispod kojeg konj anik · putuj e sto godina. Ako hoćete učite ajet: I u hladovini postranoj. (El­ Vak i ' a, 30.)." U drugoj predaj i , Muhammed, sallallahu alej h i ve sellem, je rekao : "Mjesto u Ožennetu koj e je kao bič, bolje je od dunjaluka i svega što j e na njemu. Jedan j utarnj i i l i večernj i izlazak u borbu na A l lahovom putu, bolj i j e od dunj al uka i svega što j e na njemu." (Buharij a) S a ' d ibn Ebu Vekkas prenosi da j e Poslanik, sal l al lahu alej h i ve sel lem, rekao : ''Kada bi se stanovnik Dženneta poj avio na dunjaluku i pokazao svoj u zlatnu narukvicu, njen sjaj bi zasjenio sunčevu svjetlost kao što sunce zasj en i sj aj zvij ezda." (Tirmizi ) Bera ibn Azib p renosi da j e Poslanik, sal lall ahu alej h i ve sellem, na poklon dobio svileni ogrtač pa su ga ashabi dodirivali i divi l i se njegovoj nježnosti. Nakon toga Poslanik, sallallahu alej h i ve sellem, rekao j e : "Divite s e ovom svilenom ogrtaču?! Tako mi Allaha, marami ce Sa' d ibn M uaza u Džennetu, bolje su i nježnije." ( Buharij a i Muslim) Komentiraj uć i ovaj hadis, I bnu-1-Kajj im je, između ostaloga, rekao : "Nije čudo što je Poslanik, sallall ahu alej h i ve sel lem, ovdje spomenuo upravo S a ' d ibn Muaza, jer on je među ensarijama bio ono što je Ebu Bckr bio među muhadžirima. Zbog njegove smrti zatresao se A l lahov Arš, on se u ime A l l aha nije boj ao ničij eg prijekora, život je okončao kao šehid, dao je prednost A l l ahovom zadovoljstvu i zadovoljstvu Njegovog Posl ani ka nad zadovoljstvom svog p lemena, porodice i savezni ka, nj egova presuda izdaj ničkim židovs k i m plemeni ma nakon Bitke na Hendeku, bila je u skladu s presudom koj u je A l lah objavio Muhammedu, sallal lahu alej h i ve sellem, melek Ožibril je lično obavij estio Poslanika. sallal lahu alej h i ve sel lem, o Sa' dovoj smrti, tako da će s pravom nj egove maramice za brisanj e ruku u Džennetu biti bolje i ljepše od svilenih vladarskih ogrtača na dunjaluku." A mi na ovo dodaj emo: "Nij e čudo što je Muhammed, sallallahu alej hi ve sel lem, za svog ži vota vidio i druge ashabe u Džennetu, poput Omera, r.a., i Bilala, r.a., o čemu svjedoče i sljedeće predaj e . Naime, Ebu Hurejre prenosi da je Poslanik, sallal lahu alej h i ve
214

}>ovratak u Džennet sell em, rekao: ''U snu mi je pokazan Džennet i onda sam pored j ednog dvorca vidio ženu koj a se abdestila, pa sam je upitao : ' Č ij i je ovo dvorac?' Ona je odgovori l a : 'Ovo je dvorac Omera ibn Hattaba. ' O mere, · ja sam .s e tada sj etio tvoj e lj ubomore pa sam se okrenuo i otišao.'· ( B uharij a i Mus l i m) Bi lala, r.a . : "Obavijesti me o tvom naj b�m dje lli Crkoj-c-.pnl�še nade, jer ja sam čuo tvoje korake u Džennetu?" B il a l je odgovorio : "Al lahov Poslaniče, j a ne znam neko posebno dj elo u koj e bih mogao polagati nadu osim što pos l ije svakog abdesta klanj am dva rekata dobrovo lj nog namaza." ( B uharija i Muslim)
- _ -..

.. l.Tdr�Jgofprea<ijl stejl-ctaie �. sal l a llahu alej h i ve sel lem, upitao

M uhammed, sall a llahu alej hi ve sellem, obavij estio nas j e također da u Džennetu nema spavanj a, jer bi san p rekinuo vječni užitak džennet l ij ama. Poslanik. sal l a l lahu alej h i ve sel lem, rekao je: "San j e brat smrti. stanovnici Dženneta neće spavat i . " (Silsilef�l-s-sahiha)

lbnu-1-Kaj,jim o Džcnnetu l nspirisan kur'ansko-hadiskim kazi vanj ima o Džennetu, l bnu-1-K ajj i m el-Dževzijje, u svojoj knj i zi Hadi-l-ervah, ovako je opi sao Džennet i njegove blagodati : "Kako smrtni čovjek da zami s l i kuću koj u j e Al lah Svojom rukom stvorio i ukrasio, i učinio je vj ečn im boravištem onima koj i su zasl uži l i Njegovu lj ubav. zatim j e i spunio rah metom i Svoj im zadovolj stvom. a ulazak u Džennet opisao kao naj veći uspjeh?! No. ako p itaš o zem lj i džennetskoj , znaj da je to misk i šati·an, a ako pitaš za džennetski strop, pa, njegov strop je Arš Al laha, M i lostivog. A o njegovim ciglama ako pitaš, znaj da su one od srebra i zlata, isto kao i grane na nj egovim stablima, a plodovi nj egovi su nježnij i od pjene, a slađi od meda. Ako p itaš za njegove rijeke, znc�j da Džennetom teku rijeke od mlijeka koje n ikada ne mijenjaj u svoj okus i koje se ne kvari, i rijeke od vina koje je ukusno onima koj i ga piju. i rijeke od čistog meda. Za hranu i piće džennetsko ako pitaš, pa to je voće raznovrsno i meso ptičijc koje ti duša zaželi. a njegovi napici su: tesnim, zendžebi l i kanfor. Nj egovo posude i njegove čaše su od zlata i srebra. a i pak prozirne kao da su od stakla. 215

Muhammed Nasirudin el- Uve_jd

O džennetskim kapijama i nj i hovoj širini ako pitaš, znaj da konj anik na brzom atu, četrdeset godina putuje s j ednog na drugi kraj kapije, ar će doći dan kad će na tim kapijama biti vel ika stiska i gužva. I znaj da hladovin u džennetsku, konjanik ne može preći za stoti nu godina. Ako pitaš o prostranstvu džennetskom, znaj da će onaj ko buQe j J11ao g najmanj i posj ed u Ože•2J}e1.J..L.hi.lj_a.dtrodtm-r051Taztrr svoj posjed: dvorce, r�� --1-vnoYe:. ; opet ih neće moći obići. Ako p itaš o džennetski m šatorima, znaj da j e dužina j ednog šatora od šupljeg bi sera šezdeset m i lja, a u dvorci m a i palačama džennetskim su sobe sve j edne iznad drugi h , a i spod nj i h teku džennetske rij eke . Za odj eću džennetsku ako p itaš, onda znaj da j e to svi l a i zlato, a postelj e u Džennetu s u o d kad i fe, prostrte n a uzvišenim mj estima. L i ca stanovni ka Dženneta će b it i b l i stava kao mj esec u uštapu, svi će i mati po tri deset i tri god i ne, a v i sina nj i hova bit će kao visina praoca im Adema, a . s . O n i će s l ušati pj esme koj e će i m svoj i m m i l ozvučnim gl asovi ma pj evati nj i hove supruge - lzurije, od koj i h j e , što se stvorenj a tiče, ve l i čanstven ij i samo govor meleka i Al l ahov i h posla n i ka, a naj ve l ičanstve n ij i govor koj i će džennetl ij e čuti, j e govor Gospodara svj etova . Posl uga stanovnika Dženneta bit će mladići čija m ladost ne prolazi , a kad i h pog l edaš, i zg ledaj u kao da su biser prosuti . Ako p i taš o nevj estama i suprugama stanovnika Dženneta. znaj da s u to dj evice č ij im ve nama teku sokovi vj ečne m ladosti , a osmijeh poput sunca b l i sta na nj i ho v i m svij et l i m l ic i ma i o brazima. Kad dočeka svog volj e nog . pa šta reć i o susretu dva čedna i nevi na b ića, dva prekrasna cvij eta č i stom lj ubavlj u o p ijena. O kako će samo medene r ij e č i džennetska lj epotica upućivati svom volj enom, sve dok mu u zagrlj aj ne padne, a šta tek reći o tom zagrlj aj u dvij u zalj u b ljenih m l a d i h grana koj e su svoje ' ruke ' - m l ad i ce, obavile i i spreplele j t:d na oko druge. Nj en voljeni će svoj odraz vidj eti na nj e n i m obrazima kao u ogledalu, kao što će vidj et i srž potkolj e n i ca nj ezin i h . Kad b i se džennetska lj epotica na dunj a l uku poj av i l a , svoj i m m i risom b i ispu n i la prostor između nebesa i Zemlj e. sunčeva svj etlost b i ugasl a pred nj enom svJetlošću, kao što ugasne svj etlost zvij ezda pred sunčevim svj e t l om . M ahrama na g l av i džennetskih lj epotica j e v1:j ed n ij a od
216

.

Povratak u Džennet dunj a l uk a i svega što je na nj emu, one su potpuno č i ste i č edne, n i kakvi h fi ziološ k i h potreba neće i mati , nj i hova odj eća se n i k ada neće pohabati n i ti će nj i hova lj epota i kada proći i nestat i . One su s i m b o l vj ernosti i odanost i , stidne i obore n i h pogl eda, o s i m svoj i h muževa n ikada n i kog neće n i pogledat i . Prij e toga nij e je dodi rnuo n i čovj e k ni džin, a kada sc poj av i u dvorcu svoga muža, c ij e l i dvorac će obasj ati svoj oq1 svj etlošću. A ko pitaš o nj i hovim zjenicama, pa to j e naj ljepše crno na č i stom b ijelom. Nj ihov stas je vitkij i od najvitkij i h grana, grudi su im poput dva zrela, nabrekla nara, a kola im je kao safir i merdžani . Ako pitaš o nj i hovom ahlaku, pa one su hajratun-hisan, dj eve koje su kod sebe sakup i l e lj epotu i dobrotu, fizičku i duhovnu lj epotu, one su radost za oči i smiraj za dušu. A ako pitaš o danu jel'l1w-1-mezid - danu viška i dodatne nagrade za džennctlije, znaj da se on odnosi na viđenje A l lahovog l ica koje će džennet l ij e vidjeti kao što se vidi sunce usred dana i mj esec u uštapu. O sreće i radosti za one koj i će gledati u A l l ahovo l ice, i vel i ke l i nesreće i tuge za one koj ima će taj užitak uskraćen biti."

Da

li

je Džennet već stvoa·cn'!

Spomi nj ući Muhammedovo, sal lal lahu alejhi ve sel l em, noćno putovanj e i uzdignuće na nebo, Al lah, dž.š., u K ur' anu je rekao : On ga je
i drugi put prebivali.<'te. 1•idio, kod Sidretu-1-nnmteha 'a kod kojeg je df.ennetsko

( En-Nedžm, 1 3 . - 1 5 . ) Muhammed , sall a ll ahu alej h i vc sc l lcm, je na svom noćnom putovanj u vidio Sidretu-1-lnunteha ' i kod nj e je vidio Džennet, kako stoji u predaj i koju su zabi lježi l i B uharija i Muslim od Enesa, r.a. Taj hadis završava se Poslani kovim riječima: '"Zati m me j e Dži bri l poveo d o k nismo doš l i d o Sidre/ u-1-munteha '(/ koj u je prekrivalo nešto za što ni sam ne znam šta je. Zatim sam ušao u Džennet kad ono nj egov svod od bi sera, a nj egova zem lja od m i ska." S ljedeć i had i s je također dokaz da j e Džennet već stvoren . Nai me, Ebu H ur ej re, r . a . , prenosi da je Muhammed, sal l a l l ahu alej h i ve sel lem, rekao : ''Kada se mrtvac položi u kabur, on čuj e bat koraka onih koj i sc vraćaj u kući s nj egove dženaze. Pa, ako je bio vj e rn i k , nj egov namaz će 217

Muhammed Nasirudin el- Uve jd

b i t i pored nj egove glave, post s desne a zekat s l ij eve strane. dok će mnogobroj ne nafi l e i ostala dobra dj e l a b i t i kod nj egovi h nogu. Kada se melek . koj i je zadužen da kažnj ava u kaburu one koj i su to zasl uži l i, pri b l i ži vj ern i ku od nj egove glave, nj egov namaz će reć i : ' Nemaš ti pristupa nj emu. ' To i sto će reći i nj egov post. zekat i ostala dobra dj ela i dobrovolj n i i badeti . Zat i m će m u biti naređeno da sj edne, pa će biti upitan: ' Š ta kažeš o čovjeku koj i vam j e poslan?' On će odgovorit i : ' Sačekaj te da kl anj am namaz, pa ću vam odgovoriti . ' M e l eki će reć i : ' Nemaš t i više p otrebu d a k l anj aš, već nam reci šta kažeš o čovjeku koj i vam j e poslan?' Odgovorit ć e : ' On j e M uhammed . i j a vj erujem d a j e on poslj ednj i A l l ahov poslan i k i da ga j e A l lah posl ao sa i st i nom . ' Zatim će m u b it i rečeno : 'S t i m s i živio. na tome si umro i na tome ćeš b iti proži vlj en . ' Onda će m u se otvori ti vrata Dženneta i reć i će m u se : · ovo je tvoj e mj esto i ono što ti je A l lah obećao u nj emu . ' Nakon toga će se povećati nj egova sreća i čežnj a za Džennetom. Zatim će mu se otvoriti vrata D žehennema i reći će se : ' Ovo b i b i l o tvoje mj esto da s i b i o nepokoran A l lahu . · Nakon toga k ab u r će mu s e proši rti sedamdeset stopa i b i t će i spunj e n n urom, a nj egova duša će se vratiti u Džennet u pticu koj a j e zakačena o džennetsko stablo i spod Arša. U tom smi s l u su riječi A l l ahove: A llah će 1:jernike postojanom rijec.j'u �"�vrstiti i na ovome i na onome svij etu, a ne1�jernike će u zc1bludi ostariti: A llah radi .�to hoće. ( I brahi m . 2 7 . ) A kada nevjernik bude položen u kabur, on pored svoj e glave, n i ti b i l o s koje strane, neće imati n i kakvu zaštitu . Nakon toga b it će m u naređeno da sj edne p a će b i t i upitan o M uhammedu, sal lal lahu alej h i ve sel l em, a on će odgovoriti : · Ne znam n i šta osim ono što su lj udi pričali o tome . ' Tada će mu biti rečeno : ' S time s i ži vio, n a tome s i umro i n a tome ćeš biti proži vljen . ' Onda ć e mu se otvoriti vrata džehennemska i b i t će mu rečeno : ' Ovo je tvoj e mj esto i ono što ti j e A l l ah u nj emu priprem i o . ' Nj emu će se tada povećati tuga i nesreća. Zatim će mu biti otvorena džennetska vrata i reć i će m u se: ' Ovo bi b i l o tvoje mj esto da si bio pokoran A l l ahu . ' Nakon toga kabur će mu se stij esniti tol iko da će d ij elovi tij el a prelaziti s j edne na drugu stranu . " (Sahih et-tergib ,·e-t-terhib)

218

Povratak u Džennet G dje sc nalazi Džennet'? Citirani ajet iz sure E n-Nedžm, aludira na to da se Džennet nalazi kod
Sidretu-l-munteha 'a, a potvrđeno je da se Sidrefu-1-munteha ' nalazi i znad

nebesa. I bnu-1-Kajj i m ei-Dževzijje u dje l u Hadi-1-ervah, spomi nje predaj u od Ibn Abbasa koj i je rekao da se Džennet nal azi i znad sedmog neba, a Allah će učiniti da na S udqj em danu bude gdj e on to bude htio, a Džehennem j e i spod sedmog sloj a zemlj e . Osim toga, Posl anik, sal l a ll ahu alejhi ve sellem , je rekao : "U Džennetu postoj i stotinu deredža ( stepen i ) koje je A l lah pripremio za mudžahide na Njegovom putu. I zmeđu svake deredže je razdaljina kol iko i zmeđu nebesa i Zemlje. Pa, kada tražite od Allaha, onda tražite D žennet Firdevs, jer je to sredi šnj i i naj uzvi šenij i Džennet, i znad koj eg j e Allahov Arš i spod kojeg i zviru džennetske rijeke."

Naj niži i najviši stepen u Džcnnetu Od Ebu Hurej re, r.a., prenosi se da je Muhammed, sal l a l l ahu alej h i ve sel lem, rekao: "Musa, a.s., je upitao Allaha, dž.š.: ' Gospodaru, ko će i mati najniži stepen u Džennetu?' A llah mu je obj avio: 'To je čovjek koj i će doći pred Džennet nakon što sve džennetlije uđu u Džennet, pa će mu biti rečei10: -Uđi u Džennet! On će odgovoriti : -Gospodaru, kako da uđem kad su svi ljudi ušli i zauzeli ono što im pripada?! Al lah će mu onda reći : -Jesi li za dovoljan da i maš u Džennetu onoliko kol iko je i mao jedan od dunjalučkih kraljeva? Odgovorit će : -Jesam, Gospodaru! Onda će mu A l l ah reći : -Tebi pripada četiri p uta tol iko. Čovjek će reći : -Zadovolj an sam, Gospodaru ! A llah će mu opet reć i : -Tebi pripada deset puta tol iko, ti ćeš u Džennetu i mati sve što tvoje oko vidi i duša pože l i . On će odgovori t i : Zadovoljan sam, Gospodaru! Nakon toga, M usa, a. s . , je upitao : 'A ko će onda i mati najveći stepen u Džennetu?' Al lah, dž.š., mu je objavio: ' To su oni koj i ma sam Ja nagradu Svojom rukom pripremio, a pripremio sam i m ono što oko nije vidjelo niti uho čulo i što čovjeku n e može ni naum pasti . "' ( Muslim)

219

Muhammed Nasirudin el- Uvejd
Š ehidima i učači m a Kur'ana pripada.iu visoki stepeni u Džennetu Pos l an i k, sal l a l lahu a l ej h i ve sel l em , obavij estio nas je da će šehi d i b i ti među o n i m a koj i će dost i ć i v isoke stepene u Džennetu kada j e rekao : "Naj bo lj i šehi d i su o n i koj i su se boril i na A l l ahovom putu u prv i m borben i m redov i ma i n i su ustukn u l i n i t i s u se pov l ač i l i dok n i su pogin u l i . O n i će uži vati u sobama na n aj uzv i šenijem mj estu u Džennetu . Nj i m a će se Gospodar nasmij at i ( dok se budu h rabro bori l i ) , a kome s e A l lah nasmij e , taj neće pol agati rač un na S udnj e m danu . '' ( Buharij a i M u s l i m ) Prenosi s e o d Ebu Hurej re d a j e Poslanik, sall a l l ahu alej h i v e sel lem, rekao : "Na Sudnjem danu doć i će učač Kur'ana pa će Kur'an reći : ' Gospodaru, ukrasi ga ! ' Nakon toga Allah ć e narediti da m u se n a glavu stavi kruna čast i . Onda će Kur ' an reć i : ' Gospodaru, povećaj mu ukras i počast ! · Nakon toga A l l ah će narediti da se zaogrne ogrtačem čast i . Onda će Kur'an reć i : ' Gospodaru, budu zadovolj an s nj im ! ' Nakon toga bit će mu rečeno : ' Uč i i penj i se prema džennetskim visinama i za svaki proučeni aj et i mat ćeš sevab i nagradu. ' " (Sahihu-1-džami ')

El- V e sile

je najveći stepen u Džcnnctu

To je stepen koj i će imati Muhammed, sal lal lahu alcjhi ve sellem. U tom smislu j e i hadi s u kojem j e Poslan i k . sal la l lahu alej h i ve sel lem, rekao: " Kada čujete muj ezina da uči ezan, ponavljajte za nj im riječi koje on i zgovara, nakon toga donesite na mene salavat, jer ko na mene donese j edan sa l avat, Al l ah na nj ega donese deset salavata. Zatim tražite za mene el-,·esile od Al laha. To je stepen u Džennetu koj i će imati. jedan Allahov roh, a ja se nadam da sam ja taj . Onaj ko bude za mene tražio el- vesi/e, bit će mu dozvoljen moj še f�t ' at . " ( M us l i m ) Taj stepen zove se el-vesi/e. jer je nabl iži A l l ahovom Aršu i to je stepen koj i čovjeka najv iše pri b l i žava A l l ahu. Poslanik. sal l a l lahu alej h i ve sel lem, je rekao : "Među stanovnicima Dženneta b i t će i onih koj i ma će se povećati stepeni u Džennctu pa će takav reć i : · Gospodaru, odakle meni ovo?' Al lah će mu reć i : ' To je posljedica dove tvoje dj ece za tebe . "' (Sahihu-1-džami ')
220

Povratak u Džennet Kako god VJ ermct mole A ll aha da ih Svojom m ilošću uvede u Džennet, tako i sto i D žennet mol i Allaha da ga napuni Nj egovim odabrani m robovi ma. U hadisu koj i su zabi lježil i Tirmizi i I bn Madže od Enesa, r.a., stoj i da J e Poslanik, sal l a l l ah u alej hi ve sel lem, rekao : · ' Ko tri p uta zatraži Džennet od A llaha, Džennet rekne: ' Gospodaru. uvedi ga u Džennet ! ' A ko tri puta zatraži utočište od Džehennema, tada Džehennem kaže : ' Gospodaru, zaštiti ga od Džehennema ! ' " U drugoj p redaj i stoj i : Koj i god vj ernik sedam puta na dan zatraži utoč i šte kod A l laha od džehennemske vatre. Džehennem rekne: ' Gospodaru, Tvoj rob Te moli da ga spasiš od mene, pa ga spasi ! ' Koj i god vj ern ik sedam puta na dan mol i A ll aha za Džennet, Džennet rekne: ' Gospodaru, Tvoj rob Te moli da ga nagradi š Džcnnctom. pa ga uvedi u Džennet ! "' (Silsiletu-s-sahiha)
"

Gospodaru m oj, sagradi m i kod Sebe kuću u Džennetu
U Kur'anu se spomi nj u razli či ti nazivi i l i imena Dženneta kao vj ečnog prebiva l i šta koje je A l l ah pripremio za vj ernike. No, prije nego spomenemo ta i mena, smatramo važn i m objasniti sum term i n Džennet. Veći na i slamsk ih učenj aka smatra da riječ Džennet u kur'anskoj semantici podrazmnij eva sve b lagodati i užitke koj i se u nj e m u krij u . Dok je etimološko značenj e rij eči Džennet ono što je skriveno i l i prikrivcno. I z istog k o rij en a j e i zvedena i arapska riječ dženin (zametak u maj č i noj utrobi ), jer je skriven u stomaku. Kao i rij eč džin ( množi na: dži n i ) , jer su dži ni skriveni od očij u lj ud i . Pošto unutrašnjost bašče, u ovom sl učaj u ahiretske bašče, skriva mnoštvo krošnj atih stabala, nazvana j e Džennet. U Kur ' anu se spominj u sljedeća i mena Dženneta:

Daru-s-selam - K uća sp as a
Džennet j e ovi m i menom nazvan u slj edećim aj ctima: N (�eko Kuću jih blagostanja (Daru-s-selam) u Cimpodara t?Jihova. ( EI-En ' am, 1 27 . ) Z ati m : A llah poziw.t 1 1 Kuću mira (Dan1s-Selam) i ukazuje n a Pravi put onorne kome On ho(�e. ( .J unus, 2 5 . ) Pri rodno je da se Džennet tako zove, jer je on k uća potpunog spasa i sdameta, sigurna od svakog iskušenj a i nedaća. Jedno od A llahovi h i mena j e Es-Se lam , a Džennet je A l l ahova kuća koj u je On učinio spasonosnom i si gurnom za nj ene stanovn ike. 22 1

Muham m ed Nas ir udin e l- Uv ejd Daru-1-mukcimeti - Kuća traj nog boravi šta

U Kur' anu stoj i :

"

Hvalje n neka je Allah ' '' - govorit {·e - ' 'koji je od
.

nas tugu od�tranio - Go �p odar na,{', zaista, mnogo pra.šta i blagodaran je, Koji nam je od dobrote Svoje, ':fec.�no boravWe (Daru-1-mukameti) darovao, gc(je nas umor neće doticati i u kome nas klonulost neće snalaziti. ·· ( Fatir, 34.-3 5 . ) Džennetu-1-me 'va - Džennetsko utočište

Spominj uć i Muhammedovo, sallallahu alej h i ve sellem, noćno putovanj e iz Mekke u Kuds i uzdign uće na nebo ( I sra i M i ' radž) i šta je tom pril i kom sve vidio, A llah, dž.š., u Kur'anu je obj avio: On ga je i
drugi put vidio,
-

kod Sidretu-1-munteha 'a kod kojeg je džennetsko
-

prebiva/We (dž e nne l u 1- m e 'va). ( En-Nedžm, 1 5 .) Druga r ij eč u ovoj složenici el-me 'va, i zvedena je od glagolske osnove : e va - je 'vi, a znači

sklonuti se, svratiti, nać i utočište. Prenosi se od Ata'a da j e I bn Abbas, komentiraj uć i ovu složenicu, rekao : "To je Džennet u koj i svraća melek Dži bri l i drugi meleki." Dok M ukatil i EI-Kelbi tvrde da je to: "Džennet u kojem su utočište našle duše šehida."
Džennalu adn - Edenski perivoj i

A l l ah, dž. š . , u Kur ' anu j e objavio : A li oni koji su se pokajali i vjerova li, i dohr o činili, !?Jima se neće nikakva nepravda učiniti, oni će u Džennet ući, u edenske vrtove k(�je je 1\filostivi robovima Svojim obećao zato .\:to su 1 1 njih ':jeromli, a nisu ih vidjeli, - a ob e ćaJ?je N jegovo će se
,

doista ispuniti. ( Metjem. 6 1 . ) Naj i spravnije m išljenje je da su svi džennetski peri voj i , adn i l i edenski, jer su vj ečni i u nj i ma je boravak trajan.
Daru-1-hajevan - Kuća života

Ova si ntagma znači da je Džennet mj esto života ( haja t h aje van ) i u njemu nema smrti .
-

EI-Firdevs (množ. el�j' eradis)

Ovaj nazi v za Džennet spomi nj e se u sljedeći m aJ ettma: Koji će Džennet (Fil·dev.\) naslijedili, oni · će u njemu ':/dno boraviti. ( El­ M u ' m i nun, 1 0.- 1 1 . ) Zatim : Onima koji hudu vjer o va li i dobra d la činili je - džennetske bašče (diennati-l�f1rdevsi) {·e prebivali.{;te hiti. (El-Keht� l 0 7 . ) Rečeno je da se za sve džennetske perivoj e također kaže Fi rdevs, 222

Povratak u Džennet međut i m naj ispravnij e m i š lj er� e j e da je to ime naj uzvi šenij eg Dženneta i l i džennetskog perivoja. Govoreći o značenj u riječi EI-Firdevs, Ka'b, r.a., je rekao : ·'To j e voćnjak pun grožđa:· EI-Lej s je kazao : "Firdevs je Džennet ispunjen vinovom lozom." Predislamski Arapi su ovaj termi n kori sti l i u značenj u bašče pune raznovrsnog voća, a l i u koj oj domi n i ra vinova loza.
Džennet u-n-ne 'im - Bašča užitka

Ovo je također zaj edni čko ime za sve džennetske perivoje zbog svih vrsta užitaka koj i se u nj ima nalaze. Na to aludira i slj edeći aj et: One koji
budu 1:jerova/i i dobra djela činili, (džennatu-n-ne 'im). ( L ukman, 8 . ) Afekamu-1-emin - Sigurno mj esto doista čeka ju baliče uživwy·a

Ova složenica se spomi nje u s ljedećem aj etu: A oni k(�ji su se A llaha bojali, oni će na sigurnom mjestu (inekamu-l-e111in) biti. ( Ed-Duhan, 5 1 .) EI-Mekam znači mj esto trajnog ostanka, a riječ el-emin u ovom ajetu znači mj esto sigurnosti, a ona podrazumU cva sigurnost u pogledu vj ečnog ostanka u nj emu, sigurnost u pogledu neprolaznosti džennetskih užitaka. sigurnost u vječnu mladost, s igurnost od bilo kakvih nedaća kao što su bolest, tuga . žalost. siromaštvo, poni ženj e, strah i sl.

Džennetske ka pij e i čuvari Spomit�ući Džennet i njegove kapije. A l l ah, clž . š . je u Kur' anu rekao :
.

A one koji se grijeha hudu klonili čeka divno prehira/We: edenski vrtovi, čije ć:e kapije za njih b iti otvorene. ( Sad , 49.-50. )

Džennet i ma osam kapij a i J i vrata. kao što stoj i u had isu u kojem je Poslanik, sal lal lahu alej h i ve sellem, rekao : "Neće niko od vas na proptsan način abdestiti, a zati m reč i : E!i hedu e n lu i!ahe illa/lahu
vahdehu la .�erike lehu, ve dhedu enne Muhan11neden abduhu ve resu/uhu, a da mu se neće otvoriti svih osam džennetski h vrata i ući će na

koj a hoće vrata u D žennet." ( M us l i m ) U svom dje l u Hadi-1-ervah, l bnu-1-Kajj i m ei-Dževzijje, spoml i1J e predaj u od El-Fezarij a u koj oj stoj i : "Svaki vj ernik će u Džennetu i mati četvera vrata na koja će ga posjećivati meleki, zatim jedna vrata na koj a

Muhammed Nasirudin el- Uvejd
će ulaziti samo !mrije, jedna vrata koj a će biti zaklj učana, a kroz nj i h se pruža pogled na D žehennem i patnj e njegovi h stanovni ka. 1 kad god džennetl ij a pože l i vidjeti kako se džehenneml ije pate. a s c i ljem da se poveća njegova zahva l nost A l l ahu na blagodatima koje mu je dao, otvori t će m u s e ta vrata. Zat i m će i mati j edna vrata koja g a d ijele od perivoja Daru-s-selam u kojem će moći vidjeti svoga Gospodara kad god to pože l i ." Prenosi se od Ebu 1-l urcj rc, r.a . , da je Poslani kom, sal l a l l ahu a l ej h i ve sc l l em, rekao : "Ja ću b i ti naj veći gospodin među lj udima na S udnjem danu, a znate l i zašto? Tog dana će A l l ah sak up i t i sve lj ude na jednome mj estu tako da će svako svakoga v i dj eti i č uti . Sunce će sc spustiti i znad nj i hovih glava i lj udi će b i t i u brizi i strahu koj i neće moći podn ijeti . Zatim će neki od nj i h reć i : · zar ne vidite šta nas j e snašlo i u kakvom smo sta nj u ? ! Zar nećete potraž i t i nekoga ko će se zauzimati za nas kod Gospodara?! ' Onda će neki pred l ožiti da odu do Adema, a . s . , pa će otići i reći će m u : ' Ademe . t i si otac čovječanstva. A l lah te j e stvorio Svojom rukom i udah nuo u tebe od Svoga duha. naredi o je melekima da ti se pok lone, zat i m te nastanio u Džcnnctu, zar se danas nećeš zauzi mati za nas kod A l l aha? ! Zar ne v i d i š u kakvom smo teškom stanj u? ! · On će im od g ovoriti : ' Moj Gospodar se danas rasrdio kao n ikada prij e . On m i je bio zabranio d rvo u Džennetu pa sam se ogriješio o Nj egovu naredbu . .la se danas bri nem samo za sebe. I dite N u h u . a . s. ! ' Zatim će ot i ć i do Nuha. a.s., i reć i će m u : · Nuhu, ti si prvi vj erovjesni k na Zemlj i , A l lah te je nazvao za hvalni m robom. z ar ne vidiš u kakvom smo sta nj u i zar se nećeš z a uz i mati kod Al laha za nas? ! ' On ć e i m odgovori ti : · Moj Gospodm se danas rasrdio kako se n ikada prije n ije rasrd io . .J a sam A l laha mol i o protiv mog naroda i On mi je usl i šao dovu i ja danas brinem samo 7.a sebe. I d i te I brah i m u , <L S . ! ' Zatim će o t i ć i l br a h i m u , a . s . . i reć i će mu : · I brah i me, t i si A l l ahov pos lanik i prij ate lj , zauzimaj sc z:a n a s kod A l laha, za r ne v i d i š u kakvom smo teškom stanj u ? ! " Na to će i m I b rahim reć i : · Moj Gospodar s e danas rasrd io kako nije n i kada dosad a. J a sam na cl u1�j al uk u tri puta ' sl agao ' i danas se br i nem samo za sche. l di te Musau, a.s. ! · Nakon toga će otići Musau, a . s . , i reć i će mu : · Ti si A l l ahov poslanik koj eg j e On odabrao. i K nj igu ti obj avio, i s tobom razgovarao bez posrednika, pa se zauzi maj za nas kod Al laha ! ' M usa, a . s . . će im odgovoriti : · M oj Gospodar se danas rasrdi o kako nije n ikada dosada. Ja sam u neznanj u ubio čovjeka na pravd i Boga i dan a s brinem
224

Povratak

u

Džennet

samo za sebe. I d i te I sau, a.s. ! ' Onda će doć i kod I saa, a . s . , i reći ć e m u : 'O I sa, t i s i A l l ahov poslanik i riječ od Nj ega koj u j e On Metj emi udahnuo, t i si u kol ijevci razgovarao s lj udima pa se zauzi m aj kod A l l aha za nas, zar ne v i d i š u kakvom smo stanj u? ! · I sa, a. s., će i m reći : ' M oj Gospodar se danas rasrdio kako se n ikada dosada n ij e rasrdi o i j a s e danas brinem samo za sebe. I d i te M uhammedu, a . s . ! ' N a kraj u će doći meni i reći : ' Mu hammede, t i si posljednj i A l l ahov vj erovj e s n i k i poslanik, teb i j e A l lah oprosti o i prve i posljednj e grijehe, pa se zauzi maj za nas kod A l laha, zar ne vid.iš u kakvom smo teškom stanj u . ' J a ć u oti ć i i spod A l l ahovog Arša i uči n i t ć u sedždu i veli čati A l l aha riječima koj i ma Ga do tada n i kad n i sam vel ičao i hva l io, a o nd a će m i biti rečeno: ' M uhammede, pod i g n i g lavu ! Traži, dat će t i s e , zauzimaj se, tvoje zauzimanje će biti prihvaćeno ! ' Zati m ću podić i glavu i reći : ' Gospodaru. moj ummct, moj ummet ! ' Na to će usl ij e d i t i odgovor: ' Muhammede, povedi skup i n u iz tvoga ummeta koj a će bez pol aganj a rač una uć i u D že nnet, i uvedi i h u Džennet n a desnu kapij u, a sve osta l e kapije dij e l i t će s osta l i m stanovni c i m a Dženneta. ' N akon toga, Muhammed, sal lallahu alej hi ve s e l lem, rekao j e : "Tako mi Onoga u Č ij oj ruci je moj a duša, od jednog do d rugog kraja dženi l 1 Ske kapij e j e kol iko je izmedu Mekke i H i džra i l i ko l iko j e i zmeđu Mekke i B usre ( grad u Sirij i )." Kur'an spominje džennetske čuvare u suri Ez-Zumer, u sedamdeset trećem aj etu : A oni koji s11 se Gospodara svogu bojali u povorkama će u
Džennet biti povedeni, i kad do njega dođu - a kapije njegove već širom otvorene - čuvari njegovi će im rei·i: .. Mir vama, od grijeha ste ćisti, zato U{1ite u nj, u njemu ćete vjdno boraviti/ " Dakle, kada džennet) ij e,

skupina za skupinom, budu ulazil i u Dže nnet, na kapij ama Dženneta dočekat će i h mel eki koj i će i h pozdravljati i čestitati i m ulazak u Džennet. G·ovorit će i m : "Vaša dobra dj ela su prim lj ena, d i vna li je vaša nagrada za ono što ste rad i l i ! Uđite u Džennet i u nj emu se vj ečno nastanite ! " A M uhammed, sal la l l ahu alej h i ve sel lem, je o džennetski m čuvarima rekao : "Ja ću doći do džennetskih vrata i tražit ću da mi se otvore, a onda će čuvar na vratima upitati : ' Ko si ti?' Ja ću odgovoriti : ' Muhammed ! ' Tada će on reć i : ' Naređeno m i j e da ni kome ne otvaram džennetska vrata prije tebe . ' " ( Musl i m )

Muhammed Nasirudin el- Uvejd
Skupina koj a će prva ući u Džennet I bn u-1-Kajj i m ei-Dževzijje je rekao: ·'Ummet M uhammeda, sal lal l ahu a l ej h i ve sellem, bit će prvi proživ ljen na S udnjem danu, prvi će biti u h l adu Arša, prvi će i zaći da i m se sud i za ono što su rad i l i na dunjaluku, prvi će preći Sirat-ćupriju i prvi će ući u Džennet. Džennet je zabranjen svim poslanicima dok Muhammed, sal l a l l ahu a l cj h i ve sel lem, u nj ega ne ude, kao što je zabranjen svi m narodi ma dok ummet Muhammeda, sal l a l lahu alej h i vc scl lem, u nj ega ne ude." Prenosi se od Ebu H urej re da j e Poslanik, sal l a l l ahu alej h i ve sel lem, rekao : "Prva skupina koj a će ući u Džennet bit će poput mj eseca u uštapu, za nj i ma će ući skupina koja će biti poput b listavih zvjezda na nebu. Džennetlije neće imati n i kakve liziološke potrebe, i mat će češlj eve od z l.a ta, nj ihova p ljuvačka bit će m i sk, i mat će mangale i l i kand i la za kađenj e m i risnog tamj ana. nj i hove žene b i t će džennetske �j epotice hur(je, - svi će biti i stih godina i u l i ku Adema, a . s . , koj i je bio visok šezdeset arši na . ': (Buharija i Musli m) Komenti raj ući ovaj hadis. imam Kmtubi je rekao : "Možda će neko upitati, a kakva je svrha zlatni h češlj ev·a kad s e nj i hovo t ijelo i nj i hova kosa nikada neće uprlj ati niti će i mati potrebu da se češlj aj u i šta će i m mangale za kađenj e mirisnog tamj an a kad će nj i hov miris biti ljepši od m i ska? Odgovor na to p itanje glas i : ' Džennetl ije neće jesti ukusne džennetske plodove n i ti piti ukusna pića zato što će osj ećati glad i že(t, n i t i će oblačiti svilenu odjeću zato što će i mati potrebu za nj om da sc zaštite od vrući ne i l i hladnoće, već je sve to samo užitak koj i neće n i kada prestati . "'

Skupina koj a će ući u Džennet bez polaganja računa Abdul l ah i b n A bbas prenosi da j e Pos l a n i k , sa l l a l lahu a l ej hi ve se l l em. rekao : " Pokaza n i su mi prijašnj i n arod i i medu nj i m a sam vidio A l l ahovog posl a n i ka koj i j e i mao samo jednog slj edben i ka, zat i m sam v i d i o A l l ahovog posl a n i ka koj i je i mao samo dva s lj edbeni ka sa sobom, v i d i o sam pos l a n i k a s koj i m je b i l a skupi n a lj udi , a l i sam vidio j ednog A l l ahovog poslan i ka koj i n ije i mao n ij ed nog s ljedbeni ka . N akon toga v i di o s a m jednu ogromnu skupi n u lj ud i koj a j e broj nošću prckrivala hori zont, pa sam pože l i o da to bude moj u 1nmet. Tada mi je rečeno da je to M usa, a . s . , sa svoj i m s lj edben i c i ma . N akon toga mi je 226

Povratak u Džennet rečeno : ' Pogledaj tamo ' , pa sam pogl edao i vidio mnogobroj n u skupin u lj udi koj a j e također prekri l a horizont i spred mene . Rečeno m i j e : ' Ovo je tvoj ummet, a me(tu nj i m a i ma skupina o d sedamdeset h i lj ada lj u d i koj i će ući u Džennet bez p o laganj a računa . ' Nakon toga ashabi su se raz i š l i a da n i s u saznal i ko su ti lj udi koj i će bez p o laganj a računa u ć i u Džennet p a su međusobno raspravlj a l i i nagađa l i o toj skup i n i . Neki od nj i h su kaza l i : " M i smo rođeni kao idol opok l o n i c i i to se vj erovatno ne odnosi na nas, već na naše potomke koj i su rocten i u i s l amu.'' M uh am med , sa l l al lahu a l ej h i ve s e l l e m , j e č uo da se raspravlj aj u o tome pa j e ponovo i zašao među nj i h i rekao i m : "To su oni mus l i mani koj i ne prori č u sudbi n u, koj i nisu sujevjerni i koj i ne traže da im se uč i rukja ( l ij ečenj e K u r ' anom ) . " Nakon toga ustao j e Ukaša i bn Muhsin i rekao: "Al l ahov Poslaniče, mol i A l laha d a j a budem u toj skup i n i . " Poslan i k , sal l a l l ahu a l ej h i v e sel l em, odgovor i o mu j e : " T i ć e š biti u toj skupi n i . " Onda j e ustao j oš j edan ashab i traži o i sto što i U k aša, pa m u j e Pos lanik, sal la l lahu a l ej hi ve se! l em , rekao : ·'Pretekao te j e U kaša." ( B u harij a i M u s l i m )

Džennetske graclevinc i odaj e Spomi nj uć i džennetske gractevi ne, njegovu zemlju 1 pij esak, Muhammed, sal la llahu alej h i ve sel l em. rekao j e : "Cigle džennetski h građevina s u o d zlata i srebra, malter je o d mi ska, pijesak je o d bisera i safira, a zem lja mu je od šafrana . Ko uđe u Džennet uži vat će i nikada neće biti nesretan, vj ečno će u nj emu biti i nikada neće umrij et i , nj i hova odjeća se neće habati niti će nj i hova mladost pro laziti .'' (Tirmizi)
O sobama džennetskim A l l ah u Kur' anu vel i : .r l o ne koji se Gosp odara

h(?Je (ekcu·u odaje, sl'e jedne iznad drugih .\·a�mife ne. ispred kojih i·e rijeke teć:i - obe ć:anje je A llaho1'0. a A llah neće ohećanje JWekr.iiili. ( Ez­ Zumer, 20. ) U aj etu se spominje izraz mehni;jetun, što eksp l i citno upućuje na to da su to ozidane i sagrađene odaje, a ne preneseno značenje kako nek i tumače aj ete i hadi se o Džennetu i Džehennemu. Na to upućuj e i sljedeć i aj et: A onima kqji ':'fe r uju - A llah kao p o uku navodi ženu . fi iJ'aono vu . kad je rekla: " Gospodaru 1m�j. sagradi m i kod Se he kuću u Džennetu i spasi me odf araona i mu(enja njego va. i izbavi me od naroda 1 1epra Fednog! " ( Et-Tn h ri m . l. l . )
svoga

227

Muhanuned Nasirudin el- Uvejd

Ebu Seid ei-H udri prenosi da je Poslanik, sal la l l ahu alej hi ve sellem, rekao: "Stanovni c i Dženneta će g le dati stanovnike soba koj i će biti iznad nj ih kao što vi gledate sj ajnu zvijezdu na nebu, na istoku i l i na zapadu, a sve zbog prednosti koj u će imati j edni nad drugima." Upita l i su: "All ahov Poslan i če, zar to nisu stepeni A l l ahovih poslanika koje · n iko od lj udi ne može dostići?" Odgovorio j e : "Ne ! Tako mi Onoga u Č' ijoj ruci je moja duša, to su stepeni lj udi koj i s u i skreno vj erovali u A l laha i koj i su povj erova l i u poslanstvo A l l ahovih poslanika." ( Buharij a i Mus l i m ) Drugom pri l i kom Muhammed, sal lal lahu a lej hi v e sel lem, rekao j e : ''U Džennetu postoj e odaje č ij a se unutrašnjost v i d i svana, a vanj ština iznutra." Tada je ustao jedan beduin i upitao : "A za koga su one pripremljene?" Poslanik, sal la llahu alej h i ve sellem, je odgovorio : ''Za onoga ko govori samo dobro, ko udj e lj uj e hranu siromasima. ko posti dobrovolj n i post i ko k l anj a noćni namaz dok dru g i lj udi spavaj u.'' ( Muslim)

Džennetlije će prepoznati svoj e kuće u Džcnnctu Uzvišeni A ll ah je obj avio: On neće ponWiti djelu onih koji na A llahovu putu poginu, i On će ih, sigurno, uputili i prilike njihol'e poho(j.�ati. ( Muhammed, 4.-6. ) Komentiraj uć i ovaj aj et. Mudžahid je rekao : ·'Allah će stanovnike Dženneta uputiti ka nj ihovim kućama i nastambama i niko od nj i h neće pogriješiti svoj u kuć u. iako im niko neće pokazi vati put do nj ihovih kuća kao da su nj ima živj e l i otkako su stvoreni." A Muhamed i bn Ka' b j e rekao : "Oni će i h prepoznati kao što znaj u svoj e kuće koj i ma se vraćaj u nakon što k la nj aj u džuma­ namaz." Na to a l u d i ra i hadi s u k oj e m je P o s l a n i k , sal l a l l ahu a l cj h i v e se l l em; re kao : " Kada se vj erni c i spase džehcnne mske vatre, b i t će zadržani na mostu i zmeđu D ženne ta i D žehennema kako b i poravna l i međusobne rač une i nepravdu koj u s u j e d n i drugi ma uč i n i l i n a dunj a l u k u . Nakon što se potpuno o či ste o d s v i h grij eha, h i t će im dozvo lj eno da uđu u Džennet. Tako m i A l laha, svaki od nj ih ć e prepoznati svoj e mj e sto u D žennetu b o lj e n ego š to j e poznavao svoj d o m na d unj a l uk u . " ( B uharij a )

228

Povratak

u

Džennet

Džennetske p ij ace Enes ibn Mal i k prenosi da je Poslanik, sallallahu alej h i ve sellem, rekao: "U Džennetu i maju tržnice na koj ima će se džennetlije svakog petka i skupljat i . Nakon što sc okupe na tržni cama, zapuhat će i stočni vjetar koj i će oni osjetiti na svoj i m l i cima i odjeći, a nakon kojeg ć e se povećati nj ihova ljepota. Kad se vrate svoj i m suprugama, one će im reć i : ' Tako nam Al laha, vraćate se ljepši nego što ste otišl i ! ' Oni će im odgovoriti : ' I m i . smo vas zatekli ljepše nego što smo vas ostav i l i . " ( Muslim) Džennetska stabla Stabla džennetska su raznovrsna, od raznih vrsta bisera i safira i raznovrsnih boja. Nj ihova boj a će se m ijenjati bez posebnog povoda. Tako će povjetarac zanj i hati grane na stablima džennetskim, a usljed toga će listovi proizvoditi posebnu melodiju koj u lj udi nikada nisu č u l i . U Kur' anu stoj i : A oni srećni - ko su srećni? l Bit će met-1u lotosovim
drvef:e111 bez bod/ji, i među bananama plodovima nanizanim, i u hladovini prostramy·, pored W)(/e tekuće i usred mću svukovrsnog kojeg će uvijek imati i koje nei:e zahmnjeno biti. (EI-Vak i ' a, 2 7 .-3 3 . )

Ebu H urej re prenosi d a je Poslanik, sal lal l ahu alej h i ve sellem, rekao : "U Džennetu i ma stablo i spod čije hladovine konjanik putuj e sto god i na i neće je moći preć i . Uč ite ako hoćete: l u hladovini prostranoj." ( Buharij a i Musl im) U drugoj predaj i stoj i : "Nema stabla u Džennetu a da mu grane n i su ud zlata .'' (Tirmizi) Medu džennetskim stab l i ma je i drvo Tuba za koje je Muhammed, sal lal lahu alej h i vc scl l em, rekao : "Tuba je džennctsko stabl o čij a širi na je sto godi na hoda. Iz cvijetnih čaški tog stabla izlazit će odjeća stanovni ka Dženneta." (S'ahihu-1-džami ')
Džcn n e tsl{i

proglas

Prenosi sc od Ebu Hurej re da je Poslan i k, sal l a l l ahu alejhi ve sel lem, rekao: " Glas n i k l l Džennetu će pozvati džennetlij e i reći će : ' Vi ćete ll nj emu biti zdravi i n i kada bolest nećete osjeti t i , u nj emu ćete vj ečno ži vj e ti i s m rt kušati nećete, bit ćete vj ečno m ladi i n i kada ostariti nećete, u
229

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Dže111.1 etu ćete vj ečno uživati i n i kada n ikakvu tugu i žalost OSJ etiti nećete ! ' " N a to aludira i kur' anski aj et: Iz njihovih gr udi ćemo zlobu odstraniti: ispred njih će rijeke te d i oni će govoriti: Hval e n neka je j A llah, Koji nas je na Pravi put uputio; mi ne hismo na Pravom putu hi/i da n as A llah nUe uputio, poslanici Gospodara na.\'eg su zaista istinu donosili " - i njima će se doviknuti: Taj Džennet ste u nas(jedstWJ dobili za ono .�to ste 6ni!i. ( El-A' raL 43 . )
, " " ''

A u hadisu koj i s u zabi lježil i Bubarij a i M usl im, stoj i : "Na Sudnjem danu bit će dovedena smrt u l ik u rogatog ovna, pa će glasnik dozivat i : ' O stanovni c i Dženneta, znate l i šta j e ovo? ' Oni ć e odgovori t i : ' Znamo, to je smrt ! ' Zatim će dozvati stanovn i ke Džehennema i reći : · O stanovnici Džehennema, znate l i šta je ovo?' Džebenne m lije će o �ovori ti : · znamo, to j e smrt ! ' Nakon toga će j e zak lati i reći : ' O stanovn ici Dženneta, vječnost bez umiran j a ! O stanovnici Džehennema, l ,vj ečnost bez u m i ranj a ! ' " N akon · toga, Poslanik, sal l a l l ahu alej h i ve l 1 sel lem, prou č i o j e aj et: l .\jJomeni ih na Dan tuge kadu će hiti s polaganjem rahma za\'1'.\'eno, a oni su ravnodušni bili i nisu 1jerovali. ( M e 1 :j c m 3 9 . )
• � ,

Savršen izgled i savršen ahlak M uaz i bn Džebel prenosi da je Poslanik, sallallahu alcj hi ve sel l em, rekao : "Džennetlije će ući u Džennet golobradi s podvučenom surmom i spod očij u , i svi će i mati trideset, odnosno, trideset i tri god ine.'' ( Ti rmizi ) Kao što će džennetl ije u Džennet ući u naj lj epšem fizičkom izgledu, a to j e izgled našeg praoca Adema kojeg j e Al lah Svoj om rukom stvorio, a sve zb o g toga da se nj i hova sreća, blagodati i užitak povećaj u i u potpune, tako i sto će i nj ihov ahlak biti savršen, kao što stoj i u d ijelu hadisa: "Stanovnici Dženneta će biti Ademove, a . s . , visine, Jusufovog, a.s., i zgleda. :::1 srca će i m biti kao srce Ejj uba, a.s." (Silsiletu-s-sahiha) O nj ihovom ahlaku govori slj edeći aj et: l Mi ć:emo zlobu iz gr udi nj ih ov i h istisnuli, oni ć e kao hraća na divanima jedni prema drugima sjediti. tu ih' umor nei-e doticali, oni odatle nikada nei:e izvedeni biti. ( E l - H i džr, 4 7 . ) 230

Povratak

u

Džennet

Toga dana će neka lica blistava biti u G ospodara svoga će gledati Jedna od džennetski h blagodati koja se u K ur ' anu spominj e na mnogim mjestima, jesu džennetske rij eke. Tako u K ur'anu nalazimo sljedeće aj ete : A one koji vjeruju i dobra djela čine obraduj džennetskim baHama kroz koje će rijeke teći. ( El-Bekara, 2 5 . ) Zatim: Iz njihovih grudi
ćemo zlobu odstraniti; ispred n jih ( :e rijeke teći i oni će govoriti: " Hval jen ne ka je A llah, Ko nas je na Pravi put uputio: mi ne hismo na ji

Pravom putu bili da nas A llah ni e uput io, poslanici Go.\podara na.�eg su j zaista istinu donosili " - i 11j i111 a {e se do viknuti: " Ta Dženn et ste u j nasljedstvo dobili za ono .�to ste činili! " ( E I-A' raf, 43 . ) U ovim aj etima se

potvrcluje postojanje stvarn ih rijeka u Džcnnetu. zat i m da one teku svoj i m koritima i spod i l i i spred soba i dvoraca stanovni ka Dženneta a k roz bostane i bašče, kao što su tek l e na dunjaluku. Osim toga u Kur'anu se s pominj u posebne vrste rij eka č ij i m koritima ne teče samo voda, kao što stoj i u sljedećem aj ctu : Zar je Džennet, koji je obei-an onima koji se
.

A llaha h<�je

-

u ko me su 1"(jeke od mde neusta jale i rije ke od mlijeka

nepromijenjena ukusa. i rijeke od vin a pr(iatna onima h?fi p?Ju, i r!feke od
meda procijeđenog i gd e ima voi-a svak ovrsn og i oprosta od Gospodara j

jih o nt - zar je to isto .\'to i n

pall?fa

koja (e ka one koji će u vatri vje(no

boravit i, koji će se uzavrelo m ( Mu hammed. 1 5 . )

vodom pojit i, koja

će

im cr{je va kida t i.

. D<!kle, to s u rijeke od vode za koj u n e postoj i bojazan d a će promijeniti okus i miris zbog ustajalosti. zati m rijeke od m l ij e ka koj e sc ni kada ne može pokvariti, za razliku od dunj al učkog m l ijeka koje se lahko kvari. onda rijeke od vina koje ne opija. ne oduzima pamet, ne odvraća od namaza i zikra. ne navod i na razvrat i nemora l , ne i zaziva mržnj u i neprijatelj stvo mec.t u lj udima. Džcnnetsko vino nema negativna svojstva . kao što ih ima vino na dunjaluku stogu i jeste i sti nska bl agodat. Zati m su tu rijeke od č i stog, procijedenog meda kao jedna u ni zu. iz dunjal učkc perspektive, nepoj m ljivih blagodati . Opisujući lj epote Dženneta, Poslanik, sal la l l ah u alej hi ve scl lem . u jednom svom hadisu je rekao : "U Džennetu postoj i more od vode, more od meda, more od m l ijeka i more od vina a iz nj ih se izl ijevaj u i granaj u i ste takve rijeke.' · (Tirmizi )

23 1

Muhammed Nasirudin el- Uvejd Rijeka Kevser Kevser je rijeka u Džetmetu koj u je A l l ah, dž.š., podario Muhammedu, sal la l l ahu alej h i ve sel lem, kako stoj i u istoimenoj kur'anskoj suri : Mi smo ti uistinu mnogo dobro dali. . ( lnna e 'ata ke-1-Ke \ •ser). jna Prenosi se od Enesa ibn M a l ika da j e M uhammed, sallal l ahu alej h i ve sel lem, rekao: "Obj avlj ena mi j e sura E l-Kevser", p a j u je proučio, a zatim j e upitao : "Znate l i šta j e to Kevser? To j e rijeka koj u mi j e A l l ah obećao i u nj oj se krij e v e li ko dobro. To j e moj izvor na kojem će se okuplj at i moj ummet na S udnjem danu. Nj egov i h posuda i ma k o l i ko zvijezda na nebu. Nekim lj udima će biti zabranj en pri stup mom H avdu pa ću j a reći : ' Gospodaru, taj i taj j e od mog ummeta ! ' A onda će usl ij e d i ti odgovor: ' Ti ne znaš k akve su novotarij e oni unij e l i u vj eru, posl ij e tebe . "' ( Muslim) U hadis u koj i prenosi Abd u l l ah ibn Omer, Poslanik, sal l a ll ahu alejhi . ve sellem, je rekao : "Kevser je rij eka u Džennctu č ij e obale i l i ivice su od zlata, nje n i m koritom teku biseri i safi r i , zemlja j oj j e lj epša od m i ska, voda sl ađa od meda a bj e lja od snij ega.'' (Tirmizi i I bn Madže) Ebu H urej re prenosi da je Poslanik, sal l a l l ah u a l cj hi ve s e l l em, rekao : ''Džennetske rijeke izviru ispod brda od m i ska." (Sahih e t-tergih ve-t-terhih) O s i m r ij ek a , u K u r ' a n u se spom i nj u i džennetski i zvori . Tako u s lj edećem aj etu stoj i : Oni koji su se A llaha b oja l i i onoga §to im je zabranjeno klonili. oni će u džennetskim ba! ćama pored izv o ra hiti. ; ( E I· I-I i džr, 4 5 . ) Govore ć i o stanj u bogoboj az n i h u Džennetu, A l l a h j e o bj av i o : Oni h�ji su s e A llaha b ojal i - u džennetskim h a.\' c�a nw ć:e. m e c1u izvorima, hora l'iti. ( Ez-Zarij at, 1 5 . ) Zat i m : Sa iz\·ora iz kog ć:e samo A llalw l·i .W{enici pit i i hez m u ke L;e kuda hoće razvodili. ( E I ­ I nsan, 6 . ) Stanov n i k� Dženneta će s l užiti m lada p o s l uga s a srebre n i m posudama i prozi rn i m čašama također o d srebra. Ponudit će im čaše pune vina koj e je zapečaćeno zcndžebi l om i p i t ć e s a i zvora k o j i s c zove S e l s e b i l , a tako j e nazvan zbog č i stoće nj egovog sadržaj a, l a hkoće do laska do nj ega i nj egovog prij atnog okusa. I mam Tab e r i j e re kao : "Ja smatram da j e sel seb i l svoj stvo, a ne ime i zvora u Džennetu . " ( Tef''i i r et- Taberi, 3 2/3 1 )

232

Povratak

u

Džennet

H rana i piće stanovnil<a Dženneta Govoreć i o hrani stanovnika Dženneta, A l l ah dž.š. Je u Kur'anu objavio: l \•oć·em kuje će sami birati, i mesom pth.t[iim kakvo budu željeli. ( EI-Vaki 'a, 2 1 . ) Enes i bn M a l i k prenosi da j e Poslanik, sal l a l l ahu alej h i v e sel lem, rekao : '' Džennetske ptice su poput horosanskih deva, i one stanuj u u krošnjama džennetskih stabala." Na to je Ebu Bekr rekao : "Al lahov Poslaniče, divne l i blagodati i užitka ! " Poslanik, sal lal l ahu alej h i ve sellem, je odgovorio: "Još je ljepše jedenje nj i hovog mesa a j a se nadam da ćeš ga ti, Ehu Bekre, j esti ." (Sahih et-tergib ve-t-terhih) Š to se tiče džennetskog voća, ono je opisano u slj edećem aj etu : Svaki put kad im se iz njih d{i kakav plod, oni će reći: '' Ovo smo i prije jeli " - a bit (:e im davani samo njima slični. ( El-Bekara, 2 5 . ) I mam K urtubi je rekao : "Riječ i prije aludira na d unjalučki život a može i mati elva značenja. Prvo značenje j e : 'To je ono što nam je na dunja luku obećano ' , a drugo: ' To je ono što sm? n a dunjaluku j e l i . j e r je s li č no p o izgledu i boj i . · A l i kada ga budu kušali , vidjet će da j e sasvi m drugač ij e . Nek i opet kažu da se rij eč i prije odnosi na Džennet. U smislu da će džennetl ij e biti posluživane raznovrsnim voćem početkom i krajem dana, pa kada im hude doneseno voće kraj em dana, oni će reć i : · ovo j e ono što smo i prij e j e li ' . �j . početkom dana, a l i kada ga probaj u vidjet ć e d a je t o druga vrsta voća, a ne ona koj u su j e l i početkom dana. " ' (Teh-ir el-Kurlubi, I/240) 1\.bdull a h i bn Abbas prenosi da se u vrijeme Poslani ka, sal l a l l ahu alejhi ve sel lem, desi lo pomračenje sunca, pa su ashabi k l anjal i s i )oslanikom, sal lal lahu alej h i ve scl lem, namaz za pomračenja sunca. nakon čega je M uhammed, sal l a l l ahu alej h i ve sel lem, rekao : ''Sunce i Mj esec su dva A l lahova znaka ( ajeta) i nj i hovo pomračcnje se ne dešava zbog neč ije smrti niti zbog nečijeg ži vota, pa kada to vidite, spomi t�i i te i vel ičajte A l l aha. dž.š.'' Neko od prisutnih ashaba je rekao : "A l lahov Poslaniče, vidj e l i smo te kao da nešto pokušavaš dohvati ti rukom, a zat im smo te vidj e l i kako se povlačiš od nečega, kao da se boj iš? ! " Odgovorio je: ''Pokazan m i je Džennet, pa sam pokušao dohvat i ti jedan nj egov grozd . Da sam to uspio, taj grozd bi vam bio dovoljan da jedete do Sudnjega dana. Zat i m mi je pokazan Džehennem, i n ikada nisam vidio strašnij i prizor. Vidio sam da su većina nj egovih stanovnika žene ." ·' A . zašto'·, upita l i su? Odgovorio j e : "Zato što pori č u ! ' Ponovo su upital i : "Je li zato što poriču A l l aha, dž.š.T "Ne", rekao je Poslanik, sal lal lahu alej hi

Muhammed Nasirudin el- Uvejd

ve sel l em, "već porič u dobročinstvo koj e i m m uževi č ine. Kada bi jednoj od nj ih muž c ijeli život či nio dobročinstvo pa ako bi ono samo j ednom izostalo, ona bi rekla: · N i kada od tebe n i kakvo dobro nisam doživjela. ' " ( Buharij a i Musl i m ) A o džennetskom piću, Kur' an vel i : Na njima i:e biti odijela o d tanke
zelene svile, i od tdke sl'ile, nakii·ene narukvicama od srebra, i dat {·e im Gospodar njihov du p?ju 6sto pić·e. (El-Insan, 2 1 . ) I bnu-1-Kajj im el­

Dževzijj e rekao je: ''A llah. dž. š . , će odabrane robove Svoj e napoj iti čistim pićem, koj e će očistiti nj i hovu nutrinu od zavidnosti , mržnje i svih loših osobina." (Hadi-1-ervah, 1 75 . str . ) Zatim : Služit ć e i h vjdno mladi mladići, s ča.�mna i ibricima i peharom punim pic\1 iz izvora tekućeg. ( El -Vak i ' a . 1 8 . ) Komentatori Kur' ana tvrde da se ovdje misli na vino, na što aludira sljedeći aj et: Od njega nei:e glava bo(jeti i zbog 11jega se neh? pmnet guhiti. ( Es-Saffat, 4 7 . ) Kao i ajet: D at i:e im se pa ć·e piće zapec..�aćeno piti. (EI-Mutaftifin, 2 5 . ) To j e vino zapečaćeno m i skom. S tanovnici Dženneta neće nikada ogladnj eti niti ožed1�j eti, kao što se n i kada neće zasititi džennetskih plodova i pića. I st i užitak i slast u j e l u i piću osj ećat će na početku i na kr<�;j u jela a u j e l u i piću uživat će cijelo nj i hovo tijelo. a ne samo vrh jezika dok kuša okus hrane i pića kao na dunjaluku.

Posude stanovni ka Dženneta Spominj ući posude i čaše džennetske, A l l ah, dž. š., je obj avio: Oni će
hiti služeni iz posuda i ča.iio od zlata,
11

njem u c.�e biti sve ,\:to du.\:e zate/e i

6me se od naslađuju i u njemu i-ete \'jec.�/10 boravili. ( E z-Zuhrut: 7 1 . )

Dakle, nakon što se smj este u Džennetu . džennetlij e će biti posluživani j elom i p ićem. hrana će im biti servirana u zlatnim posu�ama na koj i ma će biti naj raznovrsnij a jela, zatim će biti posl uživani pićem iz zlatnih čaša. U svakoj č aši i svakoj posudi bit će sve ono što požele. Također će biti poslu ži vani i z srebrenog posuđa i srebrenih čaša, kao što stoj i u aj etu:
Služit će ih iz srebrenih posuda i ča.Š'a prozirnih, prozirnih od srebra, 6ju će veličinu prema žel ama njihovim odrediti. U njemu Ć'e iz c_ra_<ie piće j inhirom za6njeno jJiti. ( El-I nsan, 1 5 . - 1 6 . )

234

Povratak

u

Džennet

Odj eća stanovnika Dženneta Odjeća stanovnika Dženneta spominje se u s lj edeći m ajetima : A oni koji su se Allaha bojali, oni će na sigurnu ny'estu hiti, usred ba.\:ći i izvora u
di/m i kadif ohućeni i jedni prema drugima. Eto tako će hiti i Mi ćemo ih u lmrijama. krupnih očiju ženiti. ( Ed - Duh an , 5 1 .-54. ) ; l\( ih crekqju sigurno j edenski 1•rtovi. kroz koji će rijeke teći, u njima će se narukvicama od zlata e kititi i zelena odijela od dihe i kadif ohlacriti, na divanima će u njima naslon jeni hiti. Divne li nagrade i krasnu li boruvi.'ita. ( EI- Kehf. 3 1 . ) Ez­ Zedžadž je rekao : "To su d vije vrste svi le, n aj lj epših boj a i naj mekše svi le, tako da se ovdje spomi nju d va užitka, užitak za oko i užitak za tijelo.'' Da će o djeća stanovnika Dženneta bit i od svile, potvn.tuj u i slj edeći aj eti : A one koje hudu vjerovali i dobra djela činili - A llah i sigurno uvesti u :e . džennetske bu.\:će, kroz koje c;e riJeke teći, u njima i·e se nurukl•icama od zlata i biserom kititi, a odjeća će im svilena hiti. ( E l-Hadždž, 2 3 . ) Zatim : l Džennetom i svilom ih w ono Jto su trpjeli nagraditi. ( E l - lnsan; 1 2 . ) U

Džennetu nema ni naj manje mogućnosti prlj avštine i džennet l ije neće i m ati potrebe za kupanjem i pra nj e m odjeće niti promjenom o dj eće , oni će biti počašćeni naj bo ljom i naj ljepšom odjećom i uživat će u to m e nj i hove duše, tijel a i po g le d , a d žennet ska svi l a je, u pogledu ljepote. mirisa, nježnosti i udobno sti , vrhunac tog užitka.

Džennetsl\.a postelj a i jahal ice
Jedna od bl agodati koja čeka one koj i udu D že nn et jesu džennetske postelje o koj ima govori sljedeći aj e t : NaslonjC'IIi na }Josteljama 6je i:e postave od kadij' hiti, a plodovi u uha peril'()ja nadol1l'at ruke Ć'e sta e jati. ( Er-Rahman, 5 4 . ) Kom e nti raj ući ovaj aj et Sufj a n es-Sevri rekao j e : " M i . smo obavij ešteni o naličj u te postelj e pa šta misl ite onda o nj enom l icu?! A sv e upućuj e na to da se rad i o uzd i g nuti m postelj ama (dušecima). koj i su napunjeni kad i fom:· O lj epoti džennetske poste lje i vel ič i ni tog užitka go vori i slj edeći aj et: Oni i·e hiti naslonjeni na uzglm•l a zelena, prekrivena j i:ilimima (arobnim i prekrasnim. ( E r-Ra h man , 7 6 . )

Š to s e pak t i č e džcnnetsk i h ja h al i ca, u predaj i koj u prenosi B urej de , r.a . . stoj i ela j e neki čovjek pitao Poslan i ka, sal lal lahu alej h i ve sel lem, da l i će u Džennetu biti konja pa mu je Poslanik, sal l a l lahu a l ej h i vc s e i l e m ,
235

Muham med Nusirudin el- Uve,jd

odgovorio: "Kada te Allah uvede u Džennet, t i ćeš moć i uzjahati konj a od crvenog safira koj i će tc nositi i letj eti s tobom po Džennetu kuda budeš žel io." (Sahih et-tergih ve-t-terhih) Džcnnetska posluga Allah, dž. š . , je stvorio za vjern i ke posebnu poslugu u Džennetu, koja će i h obi laziti i posluživati v i nom, i izvršavati sve nj i hove naredbe i zahtjeve, a tako su m l adi i l ijep i da izgledaj u kao b iseri prosuti, koje nije ni praši na, ni vj etar, ni sunčeva svj etlost dotakl a . U Kur ' anu stoj i : Služit će ih '.1ečno mlada posluga - da ih vidic{ pomislio hi h da su hiser prosuti. (El - I nsan, 1 9. ) I zraz biser prosut; krije u sebi dvij e kori sti : prvo, to znači da su ti m l adići stalno akt ivn i u posluživanju stanovnika Dženneta i da n ikada ne odbijaju naređenje niti i m dodije to što rade. Drugo, prosuti biseri lj epše izgledaj u nego kada su skupljeni na j ednom mjestu. I sl amski učenjaci smatraj u ela će posl uga u Džennetu biti djeca musi i mana koj a su umrla bez dobri h i loših dj ela, dok drugi opet ogran ičavaj u to samo na malodobnu nevjerničku djecu. Treći kažu, i to je n aj b l i že istin i , da su to posebna stvorenja kao i džennetske 11llrij e, jer je upotpunjenj e blagodati džennet l ijama i to da nj i hova malodobna dj eca s nj ima jednako uživaju, a ne da budu posluga b i l o kome.

Džen netske lj epotice Š to se tiče hurija i l i džennetskih lj epotica. one su K ur' anu optsane tako da nema vj ernika koj i čita i sluša kur' anske aj ete o nj ima, a da ne moli Al laha da ga poči1sti tom blagodati . Jedno od nj i hovih svoj stva je i potpunn č i stoća, na što aludira sljedeći aj et: U njima će čiste žent' imati i u njima i:e vjdno boraviti. ( El-Bekara, 2 5 . ) Pod č istoćom se m i s l i i na �j el esnu i na duhovnu č istoću, odnosno na vanj sku i unutrašnj u či stoću. Vanj ska č istoća podrazumijeva da one ne vrše ni mal u ni vel i ku nuždu. ne l uče sl inu ni plj uvačku i nikakvih drugi h neprijatnosti i nečistoće, koja je bila svoj stvena i ženama i muškarci ma na dunj a l uku, neće i mati. A unutrašnja čistota podrazumijeva či stoću od svih pokuđenih svojstava. Zatim. one su crnooke lj epotice - Hurun in, o čemu govori sljedeći aj et: Eto tako (;e hiti i Mi (:e rn o ih hurijunw. kr upn ih očiju ženiti. ( Ed-Duhan, 236

Povratak

u

Džennet'
'

54.) I bnu-1-Kajj i m el-Dževzi je rekao: "El-hur, množina el-havra , je žena u cvijetu m ladosti, neopisive lj epote, bijele puti, crni h očij u .'' ( Hadi1-ervah) A i mam Kurtubi je za riječ inun, rekao: "To su ljepotice prekrasnih crnih i krupnih očij u . " ( Tef\·iru-1-Kurtubi, XVI/ 1 20 ) Za nj ih se takoder kaže da su kasiratu tm'fi - one koje preda sc gledaju kao što stoj i u ajctu : U njima će biti one koje preda se gledaju, one koje fJI'ije njih, ni čov jek ni džin nije dodirnuo . ( Er-Rahman. 56.-5 8 . )
, ,

Prenosi se o d M udžahida da je rekao : "To znači d a s u one oborenih pogleda i nikada n eće p o gledati drugog muškarca mimo svoj i h muževa, jer su one s voja srca i svoje duše potpuno predale svoj i m mu že vima i drugi muškarci ih ne zanimcti u . One su i ha jratzm hisan - l ijepog izgleda i l ijepog ahlaka, što potvrđuje slj e deći aj et: U njima će hiti l epotica naravi divnih. j ( E r Rahman 70.) Riječ ha jrafun op i suje nj ihov savršeni ahlak i moral, a riječ hisan nj ihovu savršenu ljepotu i i zgled." I bnu-1-Kajj i m ei- Dževzijje, zabilježio j e p redaj u od I bn Abbasa, koj i je rekao : "Svaki mus l i man će u Džennetu i mati !mrije, a svaka hurija će i mati šator, a svaki šator će imati četvera vrata na koja će džennet l ijama svaki dan dolaziti posebni p okloni i počasti koje prije toga n ije dobijao." (Hadi-1-ervah)
,

One su tako đ er i ebkaren, ttruhen, etraba. a šta to znači saznat ćemo i z sljedećeg aj eta : Stvaranjem novim Mi {·emo hurije stvoriti i d jevicama ih uc..�initi. milim muževima !?jihovim, i godina istih. (El-Vak i ' a , 3 5 .-3 8 . ) Ko m enti raj u ć i ove aj etc I bn Kesir je rekao : "To znač i : ' M i ćemo i m n a ahiretu vratiti mladost nakon što s u b i l e stari ce, i postat ć e ponovo djevice . ' " I bn Abbas je rekao: ''Riječ uruben znači omi ljene i d rag e muževima, a riječ .etraben znači godina i stih.'' A Suddi je rekao: ''Etrahen znači da će se l ij epo ophoditi jedni prema drugima i među nj i ma n i kada neće biti svađe, mržnje niti zavidnosti kao što to zna biti medu bračnim drugo v i m a na dunj al uku
. "

Prenosi s c d a j e jedan starica došla kod Poslani ka, sal lal lahu alejhi ve sel l em, i rek la: "Al lahov Posl aniče, moli A l l aha da me uvede u Džennet! " Odgovo r io j e : ·'U Džennet neće ući starice i starc i . " N �1kon toga ona se okrenu la i plačući otišla. Poslanik, sal la llahu alej hi vc se l lem, rekao j e a shabi ma da j oj prenesu d a ona neće u ć i u Džennet kao starica, već kao mlada dj e vojk a i proučio je gorqj i aj et iz sure El-Vaki ' a . O m lados t i i lj epoti džennetskih hurija, govori i ovaj ajet: A onima koji su se A l/aha
h oja/i želje (:e se ostvarit i: haHe i vinogradi, i djevojke mlade, godina
/ 1. 7

Muhammed Nasirudin el- Uve_jd ( En-Nebe ' , 3 1 .-3 3 . ) Ibn Abbas, M udžahid i drugi kažu da i zraz el-kevaib - dj evojke mlade, zapravo označava ženu obl i h i pun ih grud i .
istih, i pehari puni.

Džennetl ij e ć e i mati i i nti mne odnose s hurij ama, n a što aludira slj edeći aj et: St an o vn i c i Dženneta uživat će (b it {:e zauzeti) u blagodatim a veseli i radosni. ( .Ja-sin, 5 5 . ) U komentaru ovog ajeta, I b n Kcsir je rekao : "To znač i da će džennet l ije b i t i zauzeti razdjevičavanjem džennetski h lj epotica i tako su ove riječi (ji .\:ugulin - b i t će zauzeti), protumači l i : I bn M es' ud, I bn Abbas, Seid i bn Musejjeb, I krime, Hasan Basri, Katade, Sulej man e t-Tej m i , Evzai, E' ameš i drug i . " Ebu Hurej re prenosi d a j e neko upi tao Poslanika, sal lal lahu alej h i ve sel lem: "Hoće l i džennetl ij e imati i ntimni odnos sa svoj i m ženama u Džennetu?" Poslanik, sa l l al lahu alej h i vc sel lem, j e odgovorio: " Č ovjek će u Džennetu posjetiti stotinu djevica u toku jednog dana i sa svima će imati intimni odnos.'· (Silsiletu-s-sahiha) l-l ur ije čeznu za svoj i m buduć i m muževi ma u Džennetu i mnogo su Ij ubomornij c od dunj a l učkih žena. U tom smislu je hadi s u kojem je Poslanik, sal l a l lahu alcj h i ve sel lem. rekao : "Kad god neka žena uznemirava svoga muža na dunj a l uku, hurija koja će mu pripasti u Džennetu. rekne: · Ne uznemi ravaj ga, A l lah te ubio! On j e kod tebe samo k ratko vrij eme. uskoro će se nama pridružiti . "' (Tirmizi i I bn Madže) Viđenj a A l laha je na_j vcća blagodat u Džennctu M nogi kur" anski aj eti kao i had i s i M uhammeda. sal l al lahu alej h i ve sel lem, govore o tome da će vj ern ici i vj ernice vidjet i A l laha na Sudnj em danu. Tako se u suri EI-Bekara kaže : l hojte se A llaha i znqjte da {:ete pred Njega stati. A ti obraduj pra 1 'e 1:jernike ! ( EI-Bekara. 223 . ) Zat i m : A
na Dan kud oni pred N jega stanu, On {·e ih pozdravili sa: " Mir vama! "

( EI-Ahzab, 44. ) L ingvisti su složni ela rij eč susret. kada upućuje na onoga ko je živ i č i st od mahana kao što je s ljepi lo, znači vidcnje l icem u l ice. Kur·anski aj et iz sure J unus, broj 2 6 : One koji ćine dobra d ela (�eko j nagrada, i vi.iie od loga!, takoc1er a l udira na vi đenje A llaha na Sudnjem danu. Nai me, komenti raj uć i ova j aj et I bn Kesir j e rekao : ·'Riječ : ez-zijade - v išak, znači uvećavanje nagrade za dobra dj ela deset do sedamsto puta. A najveća b lagodat na ahiretu jeste gledanje u A l la hovo l ice." 238

Povratak

u

Džennet

I mam Begavi u svom tefsiru navodi da su rij eč ez-zijade - višak i l i dodatna nagrada, kao gledanje u Al l ahovo l i ce, protumači l i slj edeć i islamski učenj ac i i z svih generacija: Ehu Bekr, Abd u l l ah i b n Abas, H uzej fe i b n .Teman, U bade ihn Samit, Ebu M usa ei-Eš·ari, Seid ibn Musejjeb. Abdurahman i b n Ebu Lej la. M udžahid. I krime, Ata' ibn Ebu Rebah . Hasan Basri, Katade, Es-Suddi, M uhammed ibn I shak i mnogi drug i . Na taj način j e ovu riječ protumačio i sam M uhammed, sal lal l ahu alej hi ve sel lem, kada je rekao : " Kada džennetl ij e uđu u Džennet, A l lah će im reć i : ' Ž e l i t i li još nešto m i mo ovih b lagodati?' Oni će odgovoriti : ' Gospodaru, zar n am nisi l ica učinio bij e l i m (svij et l im), zar nas nisi uveo u Džennet i spasio nas od džehennemske vatre?! ' Tada će im se A llah pokazati i neće i m biti dato n išta draže od gledanja u A l l ahovo l i ce." ( Musl im ) Kur' anski ajeti u koj i ma s e ekspl i citno govori o viđenj u Al l a ha n a Sudnjem danu, jesu 22. i 2 3 . aj et sure El-Kij ame, u koj ima stoj i : Toga dana (·e neka lim blistm•a bili, u Go.\podara svoga će gledati. I b n Kesir kaže da se to odnosi na viđenje očima, kao što se navodi u hadisu u kojem je Poslanik, sal l a l l ahu alcj hi ve sel l em, rekao : "Vi ćete vidj eti vašeg Gospodara vaši m očima." ( I3 uharija) A u hadi su koj i prenosi Džerir ibn Abdul lah stoj i : ·'Sjed i l i smo s Poslani kom, sal lal lahu alej h i ve sel lem, kad se pojavio mj esec u vrij eme uštapa pa je M u hammed, sal l a l l ahu alej h i vc sel lem, rekao: · v i ćete vidj eti vašeg Gospodara kao što gledate ovaj mj esec i u to nema n i kakve sumnje. pa ako možete da uvij ek na vrij eme klanjate sabah i iki ndij u , onda to učinite . "' Eto to su džennetske blagodati opisane slovom Kur'ana i Sunneta M uhammeda, sal lal lahu alejhi ve se l l em. i zar ima gore samoobmane i većeg stradal nika od onoga ko proda Džennet i nj egove vj ečne užitke za kratki i prolazn i dunjalučki život, kuj i naj više l iči zbrkanim snovi ma. l zar se mogu uporediti bogobojazni vj ernici i vj ernice koj i će uživati u Allahovom zadovoljstvu i edensk im vrtovima, s nesretn i c i m a koj i će Džehennem nastaniti i u džehennemskoj vatri vječno ostati ? Pa. neka s e zato nalje(u oni koji žele da s e mllj du.

24 0

DZEHE NNEM

v

24 1

Muhummed Nusirudin el- Uvejd

Čuvaj te se vatre čij e će gorivo biti lj udi i ka menj e

nogobrojni su ktu·'anski ajeti u koj ima se opi suj e Džeh�tmem i sve vrste patnj i koj e će kušati nj egovi stanovnici, a c i lj tih aj eta jeste podsjećanje na Sudnj i dan i proživU enje i ono što će snaći nevjernike nakon ovog prolaznog života na dunj a l uku. Uzvišeni A ll a h obj avio j e : pripremljene. (Al i ' hman, 1 3 1 . )
l

M

čuvajte s e vatre zu ne,:jernike

N a strahote Džehennema upozorio je i M u hammed, sal lal l ahu alej h i v e sell em, u mnogim svoj i m hadisima. Tako Adi i bn Hatim pr�nosi da j e Posl anik, sal l a l l ahu alej h i ve sellem, rekao : '' Č uvajte s e džehennemske vatre makar s pola b urme, a onaj ko nema ni to, onda makar s l ijepom riječju." (Buharij a i Musl i m ) M uhammed, sal lal l ahu al ej hi v e sel lem, s li kovito j e opisao svoju brigu za ljude i strah da im Džehennem ne b ude vj ečno prebiva l i šte pa je u hadisu koj i prenosi Ebu H urej re, kazao: "Primjer mene i vas j e kao prin1jer čovjeka koj i j e naloži o vatru, a onda su na nj en p lamen navali l i leptiri . J a vas pokušavam uhvatiti za vrhove vaše odjeće da n e upadnete u vatru, a l i m i vi izmi čete.'' ( Buharija i M u s l i m ) Enes, r.a. , prenosi d a je Muhammed, sal l a l l ahu alej h i v e sel lem, često učio ovu dov u : "Gospodaru naš, daj nam na ovome svijetu dobro i na onome svijetu dobro, i sačuvaj nas džehennemske vatre. " (Buharij a i Musli m) Zbog svega toga, iskreni vj ernici traže utočište kod A l l aha od džehennemske vatre i često se sj ećaj u vatre. j er je ona ona koj a podsjeća. kako stoj i u aj etu: Mi činimo da ona pod.\jeća i da hude korisna onima koji konače. ( EI-Vak i ' a, 7 3 ) . Ibn Redžeb el-H an be l i u svojoj k nj izi Et­ tahv�fit mine-n-nari (Zatra.Š'ivanje vatrom) spomi nj e da j e Omer, r.a., govon o : " Često se sjećajte džehennemske vatre, jer je nj eno grotlo 242

Povratak u Džennet duboko, vrućina nesnosna, a njeni maljevi su od želj eza." U i stoj knj izi navodi se da j e Henn i bn Hajjan izlazio noću iz svoj e kuće i povišenim glasom govorio: "Čudim se onima koj i žude za Džennetom i bj eže od Džehennema, kako mogu spavati ."

Primj eri straha od Džehennema Svaki vj ernik i vjernica svoj e uzore u doslj ednom s l ij eđenj u islam a i ustraj nosti na tom putu traže u prvim i naj bo lj i m genracij am a islamskog ummeta, pa tako i kad je riječ o strahu od džehennemske vatre. Zato ćemo navesti nekoliko takvih primjera da bi nas podstakli na razmi š lj anje o Džehennemu i povećali naš strah od džehennemske kazne. Prenosi se od Jezid i bn Havšeba da j e rekao : "Nisam vidio d a neko više strahuje od Džehennema kao Hasan Basri i Omer i bn Abdulaziz. Tol iko su se bojali džehennemske vatre kao da je samo zbog nj i h dvoj ice stvorena." U predaj i od Abdurahmana ibn Mes ' uda spom i nje se da je jedan musl iman staj ao na obali Euti-ata kada j e čuo glas drugog muslimana koj i je učio aj ete iz sure Ez-Zuhruf: A nevjen· · · i će u patnji džehennemskoj 1'}ečno ostati. Ona im se neće ublažiti i nikakve nade u �pas neć� imati, nakon čega j e pao u rij eku i umro. (Et-Tahv[fu mine-n­ nari) Ebu N uaj m u svom dj elu Hi(jetu-1-evlija spomm.J e da je Alij a i bn Fudaj l klanj ao namaz za imamom koj i je učio suru Er-Rahman, pa mu j e nakon· namaza rečeno : "Zar n i s i čuo sedamdeset i prvi ajet iz ove sure : U njima će biti (jepotica naravi divnih. " Odgovorio je: " B io sam zauzet razmišljanjem o trideset petom ajetu ove sure : Na vas ć:e se ognjeni plamen i rastopljeni mjed pro/ivati, i vi se nećete moći odbraniti, pa ni sam obratio pažnj u na �j et o hurijama." Prenosi se da je u kući Alije i bn Husej na (Poslanikovog, a . s . , praunuka) izbio požar d o k je o n b i o na sedždi pa su lj udi povikali : "Bj eži, izg01:jet ćeš ! " Međutim, on se nije pomj erio sa sedžde. Nakon što j e požar ugašen pitali su ga: "Šta te je spriječilo da ne pobj egneš od vatre?" Odgovorio je: "Razmišljanj e o ahiretskoj vatri." A I bn Redžeb, u gore navedenom djelu, spominj e da je Rabija ei-Adevijj a, nakon što je čula ajetc o džchcnncmskoj vatri . p<lia u nesvijest. 243

Muhannned Nasirudin el- (/l'cjd

Poznati ashab A l l ahovog Pos lanika, sal l a llahu alej h i ve sd lem, I bn M e s ' ud naišao j e j edanput pored kovač n i c e u t renutku kad j e kovač i zvadi o usijano gvožđe iz vatre . Abdul la h i b n M e s ' ud je zastao, gledao taj prizor i p l akao. A Omer, r . a . , bi stavlj ao ruku što b l i že vatri i govorio: '·S i ne 1-Iattabov. k ušaj možeš l i trpiti vatru ! " Kćerk a Rebi e i b n H usejma p i t a l a j e svoga oca: ·'Oče. zašto t i ne spa vaš k ad svi d rugi lj udi spavaj u?" Odgovorio j e : ''Kćeri , džehennemska vatra m i ne da spava t i . " I sm a i l es-Suddi prenosi da j e Hadžadž i bn Jusuf rekao Seidu i bn Džubej r u : '· č'uo sam da se t i n i kada ne s m iješ, j e l i to i st i na?'' Seid i bn Džubej r mu j e odgovorio: '·Kako da sc smij em, k ad .i e Džehennem već raspa l,i en. vatre n i o kovi postavl,i e n i a Zebanijc spremne .'· P l ač zbog straha od džehenncmske vatre j e spas od nj e. j er su to zapravo suze zbog straha od A l laha i Nj egove k azne i udalj avanja od Nj egove m i losti . U tom s m i s l u je had i s u kojem j e Pos l a n i k , sa l lal lahu a l ej hi v e sel l e m , rekao: ·'Vatra neće pržit i oko k oj e j e p l ak a l o zbog straha od A l l aha kao što se neće m l ij e k o vra t i t i u v i me n i t i će se i kada spoj it i pra š i na na A l lahovom putu i džehennemski el i m . " ( Sa h ih T i nn izi )

U drugoj predaj i stoj i : "Dva oka. džehennemska vatra neće dosti ć i :
oko koj e j e p l a k a l o zbog straha od A l l ah a i oko koj e j e stražar i l a na A l l ahovom putu.' · ( T i rm i z i )

Uzroci p atnj e u I>žchcn nemu
Dva su osnovna razl ogn i uzroka patnj e u D7.chcnncm u : pnricanj e A l l aha i I st i ne koj u j e obj av lj i vao preko Svoj i h posl a n i k a i nepokornost A l l a h u. d ž. š. U Kur' an u stoj i : Null/O se obja vlj uje do ć·e sigurno sl ii i :
ko::na onogo koji ne IJO \ 'j('f'llje i glm·u okrene. era-ha,

4 8 . ) Ibn Kes i r u

svom tefs i ru vel i : "A l lah nas obavj eštava u ovom aj etu da j e vatra pri pre m lj ena za one koj i poriču Nj egove aj ete i koj i M u se ne pokoravaj u kao što stoj i u slj edećim aj etima: Onda (:e onome koji je ohijestan h io i
život no m · o m e s1•ije1 u vi.\ e vol io Džehennem prehi1·ali.šie J)()S/ali sigumo. ;
.

( En-Naziat. 3 7 . - 3 9 . ) Z a t i m : Nije v jerovao n ije molitvu obavljao, nego je poricao i lec1a okre!ao. ( E l - Kij nme. 3 1 . - 3 2 . ) To znač i : pori cao je I stin u srcem a nepo!Zoran j e bio svoj i m dj e l o m . '' 244

Povrah1 k

u

Užcnnd

I mena Džehennema
Džehennem se n a lazi i spod s e d m o g s l oj a zem lj e . u n aj n i ži i

S i dž i n u . a

to j e

n aj �j eš nj i

s l oj , z a razl i k u od

Dženneta
i ma

koj i j e n a naj uzv i še n ij ern katova

naj pros t ra n ij e m

mj estu.

Džehennem

sedam

Dii!hem7em . L ew. El-l!utanw. Es-SI! it, Sekor, EI-Diahim. Džehenne m

i i l i sloj eva: E/- f-f(l1'ije.

/\ l l a h d 7.. š . u K ur ' a n u j e o bj av io : Na dan kada i:e gruhu u l'{f/ru Jiehennemsku hiti gurnuli.· ' ' ()vo je mtra koju ste poricali . . . ( Et-Tur. 1 3 . )

će poricatelj i bit će u nj ega strmoglavlj e n i .
Dak l e . tog Dana
Lezu - B u k t i nj a

A l l ahove i st i ne b i t i p ozv a n i ll Dže h e n n e m i

Ovaj

term i n spominj e s c

u slj edećem aj e t u : Nikudu ! Ona (:e h ukt i r?j a

( EI-Me ' aridž. 1 5 .- 1 6. ) D o s l ovno zn a č enj e aj eta b i l o bi: N i kada ! Mi n e ć em o p r i h va t i t i ot k u p n i n u o d n evj e rn i k a pa kada b i se o t ku p i l i sa s v i m stanovn i c i ma Zemlj e i s v i m b l agom ze m a lj sk i m . T o j e vat ra k oja će spržiti sve š t o s e p red nj o m nade a t ij e l o lj u d s k o će se ll nj oj i s topi t i .
(lezu) sama hiti ko ja i·e udove (�upali.

El-!iutonw - Vatra razbu ktana
O v o imc Džehen n e m a spomenuto je u w ko .' On {·e sigumo h i t i hcn:en u Ono c'·e

slj e d e ć i m aj c t i m a : A 1 u! volja Dtehennem (li-1-Hutome) ! A zna! li ti ;

.\'to je Hutonw ? Vatm !l l!aho 1 ·a razhuktonu. koja (:e do srcu do;Jiruti.
i::: n ud njih h it i za / 1 ' 0 re na, pla me n im stuho 1·inw zasvoc1ena.

( E l - 1-! u m ez e .

4 .-9 . )

Dže h e n n e m s ka vnt ra n azvana J e EI-Hutmna, j e r o n a u u n i št n vn onn što u nj u u pa dn e . To j e vatra k oj a će

po tpu n o st i dopin1 t i d o lj u d s k i h

srca i p ro i zv o d i t i nepod n o š lj i v bo l . I znad d žehe n n cm l ij a b i t ć e va trei1 i svod. a v rn t n d že he n n e m s ka b i t će zak lj uč an a tako da neće i ma t i k u d po bj e ć i . Es-51e ir - Oganj razb u k ta l i

/\ l l ah.

d ž . š . . j e objavio:

Eto tako Mi te h i ohjal'l jujemo

Kur 'an . no

arapskom je::.iku, da h i opom injao dmgi u Dfchennem (!�·s-Seir)

Mek/at

i one oko n je i upozorio na Dun

kodo h! se skupiti - u koj i nemu nikakve S/11111!/e. Jedn i

{e

u /Jžennet. (/

( Eš-Šura.
245

7 . ) Poruka aj eta je s lj ed eća : '' Kao

Muhammed Nasirudin el- Uvejd što smo obj avlj i vali poslanicima prije tebe, svakog od nj i h poslali smo narodu njegovom kako bi ih pozivali na j eziku koj i razumij u i kako bi oni shvat i l i poziv i poruku. Tako i sto tebi obj av lj uj emo Kur'an, na čistom arapskom j eziku, da upozoriš stanovni ke Mekke i ostale ljude te da ih upozoriš na Allahovu kaznu na Sudnj em danu, kada A llah sakupi sve narode da odgovaraj u za svoj a djela. To j e Dan u koj i nema sumnj e i u tom Danu svako će dobiti što je zasl užio." Sekar - Vatra koj a ništa neće poštedjeti Ovaj term i n spomenut je u s ljede ć i m aj etima: U Sekar ću Ja njega baciti, a znaš li fi .š-ta je Sekar? Ništa on neće pošted jeti, kože i:e crnim učinili. ( E l-M uddessir, 2 6 . -3 0 . ) Zati m u i stoj s uri stoj i : Svaki čovjek je odgovoran za ono ,\ito je radio, osim sretnika, oni (:e se u džennetskim ba.�ćama raspitivati o nevjernicima: " Šta vas je u Sekar do velo ? " ' ' Nismo " - reći će ' ' bili od onih kc>ji su molitvu obavljali, i od onih koji su siromahe hranili, i u besposlice smo se s besposlenjacima upuštali, i Sudnji dan smo poricali, sve dok nam smrt n ije došla. " (3 8 . -4 7 . )
-

Svaki čovjek ć e toga dana odgovarati za zalog koj i m u j e povjeren, a to je nj egov život, osim sretnika koj ima će k nj iga nj ihovih djela biti data u desnu ruku. Oni će se osloboditi zaloga dobri m dj elima na dunjaluku, i oni će u Džennetu pitati j edni za druge. Tako će pitati i kada ih vide u Džehennemu, upitat će ih šta i h je u Sekar odvelo. Oni će im odgovoriti da nisu bili vj ernici koj i su obavlj al i namaz, nisu pomagali sl abe i siromašne, već su bili prijatelj i i saradnici l ažlj i vc i ma, izrugivali su se vj ernicima i ism ij ava l i se s vj erom, l ažno su svjedoči l i , govori l i su ono što nisu rad i l i , nisu vj erovali u Sudnj i dan i proživlj enje, niti u nagradu i kaznu dok im smrt nij e došla, i onda su saznali da su A l l ahovi poslanici donos i l i istinu. El-Džahim - Rasplamsala vatra U Kur'anu stoj i : Držite ga i u okove okt!fte, zatim ga samo u vatri (el­ džahim) pržite, a onda ga u sindžire sedamdeset lakata duf?e vežite, jer on u Allaha Velikog nije v jerovao. i da se nahrani nevoljnik nije nagovarao. (El-Hak ka, 30.-3 1 .) U predaj i stoj i da će čuvaru Džehennema biti rečeno: "Uzmite ovog nevjernika, sindžirima mu vežite ruke na pot i lj ak, zatim ga bacite u Džahim da osj eti vrućinu džehennemsku .'' 246

Pov ratak u Džennet EI-Havije - Džehennemski bezdan Ovo i me Džehennema spominj e se u sljedeći m aj etima: A onaj u kuga njegova dobra d jela budu lahka, boravište će bezdan hiti. A znaš li ti šta i:e to biti? Vatra užarena! ( E l-Kari 'a, 8.- 1 1 . )

Opis Džehennema Upozorav�j ući vjernike na strahotu džehennemske kazne, Al lah, dž.š., u Kur'anu j e obj avio: O vi koji v jerujete, sebe i porodice svoje čuvajte od vatre c.�(je će gorivo ljudi i kamenje biti, i o kojoj ć:e se meleki strogi i snažni brinuti, koji se onome .�to im A llah zapm•jedi neće opirati, i koji će ono što im se naredi izvr.Š' iti. ( Et-Tahrim, 6.) M uhammed, sal l a l l ahu alej h i ve sel lem, rekao j e : "Ova vaša dunja lučka vatra je sedamdeseti dio džehennemske vatre." N eko je rekao : "Al l ahov Poslani če, i kada bi bila samo kao dunjalučka vatra, dosta j e kao kazna." Na to je Poslanik, sal lallah u alej h i ve sellem, rekao : "Nj oj će biti pridodato još šezdeseset i devet d ijelova, a svaki j e kao ova dunj a l učka vatra." ( B uharij a i Musl im) U drugoj predaj i stoj i : ''Možda misli te da je džehennemska vatra crvena kao i ova dunjalučka. Znajte da j e džehennmska vatra c rnj a o d katrana." (Sahih et-tergib ve-t-terhih) U hadisu koj i bi lježi imam Muslim, a prenosi Ebu H urej re. stoj i da j e Poslani k, sal lal lahu alejhi ve sel lem, rekao : ·'Na Sudnjem danu b i t ć e doveden Džehennem koj i će imati sedamdeset h i ljada povodaca, za svakim povocem će biti sedamdeset h i lj ada meleka koj i će ga vodi t i.'' Od Ebu H urej re sc također prenosi da je rekao : "Bi l i smo s Poslanikom, sal l a l lahu a l ej h i ve sellem, kada sc začula velika buka, pa je Poslanik, sal l a l l ahu alej h i ve se l lem, upitao: · Znate li šta j e ovo?' Odgovoril i smo: ' A l lah i Njegov Poslanik naj bolje zn�j u . ' Tada je Muhammed, sal lal l ahu alcjhi ve sel l em, rekao : ' To je kamen koj i j e bačen u Džehennem i ma već sedamdeset godina i još nij e pao u džehennemsku .. proval ij u . . U hadi s u koj i prenosi A i ša, r.a., stoj i da je M uhammed, sal l al lahu alej h i ve sellem, rekao: " Č ovjek i zgovori riječ kojoj ne pridaje pažnj u , a zbog nj e će biti bačen u Džehennem sedamdeset godina." ( I bn Madže i Tirmizi )
247

Muhammed Nasirudin el- Uvejd
Džehennemski sloj evi i kap ij e Spomi nj ući kaznu z a l icemj ere, Al lah je u Kur anu obj avio: Licemjeri {e na samom dnu Džehennema biti i ti im neće.\: za.\'titnika naći. ( En-Nisa', 1 45 . ) Oni su u A llaha - po stepenima. A A llah do/u·o vidi ono §to oni rade. ( A l i · J tnran, 1 63 . ) Abdurrahman ibn Zej d ibn Eslem rekao j e : "Džennetski stepeni idu u visin u. a džehennemski u dubinu.'' Komentiraj uć i četrdeset i četvrti aj et iz sure El-Hidžr: On će s<!dam kapija imati i kroz svaku {e odrec1en broj '?iih proi:i, I kri me je rekao: "To znači da džehennemska vatra i ma sedam slojeva.'' A Katade je za i sti ajet rekao : "Tako mi Allaha, to su stepeni i l i slojevi na temelju nj ihovih djela koja su radi l i . " Jezid ibn Malik el-Hemeclani je rekao: "Džehennem i ma sedam slojeva vatre. i svaka od nj i h gleda onu ispod sebe strahuj ući da je ne pojede."
'

Džehennem također ima i sedam kapija, a to je zbog mnoštva nj egov i h stanovn i ka, tako da će na svaka vrata ulaziti odrettene skupine. shodno vel ič in i loših elj ela koj a su poč i ni l i . Prenosi se ela je Poslanik, sal lallahu alej h i ve sel l em, rekao : "Tri su skupine lj udi koj i su poginuli u džihadu na A l l ahovom putu. Prvoj skupini pri pada čovjek vjern ik koj i izađe da se bori i metkom i životom na A l lahovom putu pa kada se sretne s neprijateljem, hrabro se bori dok ne bude ubijen. To j e šehid koj i će b i ti u Džennetu i spod A l l ahovog Arša. Poslan i c i će od nj ega biti bolj i samo zbog svog poslanstva. Drugoj skupini pri pada čovj e k mus li man, grješnik, koj i j e č i n io vel i ke grij ehe, pa je i zašao da se bori na A l lahovom putu, i metkom i životom svoj im . I kada se sreo s neprij ateljem hrabro sc bor i o dok nij e poginuo. To je onaj koj i s e oči stio od grijeha svojom sabljom i borbom n a A ll ahovom putu, i o n će ući u Džennet na koja hoće v rat a A Džennet ima osam vrata, dok Džehennem i ma sedam vrata. Trećoj skupi n i pripada čovjek munati k koj i se borio na A l lahovom putu, pa poginuo. On će i pored toga u vatru, jer sablja ne briše l icemjerstvo." (Suhih e/-tergih ve-1-terhih)
.

P renosi se od A l ije, r.a . , da je rekao : ''Džehennemsk i h kapij a i li kutova ima sedam i oni su jedan ispod drugog. Kada se jedan kat napuni, onda s l ijedi drugi, treći i tako do posljednjeg.'· Ata · el-H orosani rekao j e : "Džehennem i ma sedam vrata, a najgora kazna. naj veća vruć i n a i naj veći smrad je pripremljen za one koj i su č i n i l i zinaluk nakon što s u saznali i stinu." 248

J>ovnt t a k u Džen net

njih biti zatvorena. pla111enim stuhovima WS\'oc.1ena

V rata Džehennema su zaklj učana. kao što st oj i u ajetu: Ona i'e iznad (EI-Humcze, 8 . ) Komentiraj uć i ovaj aj e t M uk at i l j e rekao: ·'To znači d a s u vrata i znad nj i h zasvoc1ena i n i kad neće b i t i otvorena n it i ć e i za ć i na n j i h kazna i patnj a , n i t i će na nj i h i kada u ć i tračak nade i ži vota."

stoj i da sc džehennemska vrata otvaraj u svaki dan sredinom dana dok ih ne nastane stanovni c i Dže hennema. Prenosi se da je l l abab ibn Eret v i d i o čovjeka k oj i j e k lanj ao usred dana, pa mu j e to zabra n i o rekavši da j e to trenutak knda s e o tv a raj u džehennemskc k a p ij e i to j e odušak džehennemski d o k n e bude naseljen svoj i m stanov n i c i ma .

lJ had i su

Džc h c n n c m s ko k a m e n j e , zm i,j c i a l\.rc p i

Kad j e rij eč o džehennemskom kamenj u k oj e j e spomenuto u aj etu i z sure Et-Tahrim a koj i smo već nave l i , već ina učenjaka smatra d a j e to fosforno ka menj e koj i m će se potpalj i vati Džehennem. Rečeno j e da fosfor i ma pet svoj stava koj a nemaj u druge v r s t e kamena: brzu zapalj i vost, ružan m i ri s, mnoštvo d i ma, j ač i n u prij a nj a nj a uz t ij el o i nesnošlj iv u vruć i n u kada se ra s pa l i M udža h i d j e rekao da j e smrad zapalj enog fo s fo ra gori od smrada lešine.
.

M u hammed, sa l l a l lahu a l ej h i vc scl lem, j e rekao : " U Dže h en nemu se nalaze zmije k oj e su poput vratova deva. od nj i h ov o g uj e d a džehenneml ij a će osj ećati o trov četrdeset god i na. U Džehennemu se na lazl: pauc i poput steo n i h mazg i od č ij e g uboda će džehennem l i j e osj ećati otrov četrdeset god ina." (Silsiletu-s-sahilw )

I b n Redžeh spominje predaj u u k oj oj st oj i da je Abd u l lah i bn M e s ' ud, komentiraj ući osamdeset i osmi aj e t i z sure En-N ah l : One k(�ji nisu
vjaovali i koji su od A llahova 1mta othntć:oli Mi ćemo dmstrukom kamom kozniti zato .\'to
su

tJravili Slllllfl!ill, rekao da se pod dvostrukom

kaznom m i s l i na pauke č ij e su bodlj e k a o v ratov i deva. dok j e d vostruku . spomenutu u šezdeset i prvom aj ctu i z sure Sad : " ( iO.I'J JOdam / lu\' - reć.·i (·e ' · udvostru6 patn ju u 1'atri o n im a koji su nom o ro priredi/i 1 ". protumač i o kao zm ije i akrepe.
. -

249

Muhammed Nasir udin e l- Uvejd Lanci i okovi U Kur' anu stoj i : Mi smo za nevjernike okove i sindžire i oganj razbukta/i pripremili. ( E I - Insan, 4 . ) Zatim: A Mi ćemo na vratove ne 1;je rnika sindžire staviti; zar će biti kažnjeni drukč(je nego prema onome kako su radili? ( Saba' , 3 3 . ) EI-A}{Ia/ s u okovi n a vratu koj i ć e vezati ruke i vrat zajedno. Prenosi se od Muse i bn Ebu Aj še da je on proučio dvadeset četvrti ajet iz sure Ez­ Zumer: Zar je isti onaj koji će se na Sudnjem danu licem svojim zaklanjati od s trah o v it e pat rrje ? a zat i m je rekao : "Ruke džehennemlij a bit će vezane lancima za vrat, a nakon toga će biti i zloženi vatri koj u će dočekat i svoj i m l i c i ma, jer neće moći ruke odvezati i braniti se od vatre."
' ,

Tumačeći četrdeset prvi aj et i z sure Er-Rahman: A grjdnic i će se po biljezima svojim poznati, pa će za kike i za noge .fčepani biti, I bn Abbas je rekao : "Nj i hovi perčini i l i kikc vezat će se za noge pa će im se kičma slomiti kao što se drvo slom i . " Prenosi s e da j e K a ' b ei-Ahbar rekao : "Tako m i Al laha, kada bi b i o na i stoku, a džehennemska vatra na zapadu, a zati m ti se pokazala džehennemska vatra, mozak b i ti iscurio od s il ne vrućine. Pa, čovječe, jes i l i spreman na tako nešto i hoćeš l i m o ć i trpiti džehennemsku vatru? Znaj da je pokornost Al lahu mnogo l akša od kazne koj a je pripremljena za nepokorne ! ''

Džchenncmske iskre Kom e n t i raj u ć i trideset i d rugi aj et iz sure El-Murse l at : On ć:e kao k ule bacati iskre , I bn M es · ud j e rekao : "Ja ne kažem da će to b i ti i skre poput drveća, već poput ogromnih zid i na i građevina." ( E l -Bej he k i , El­ ba 'su ve - n - n u.vur, 5 0 6 . str. ) Od S e l mana e l - Fari sij e prenosi se da je spomenuti aj et ovako prokomentirao : "To j e crna i tamna vatra, č ij e ži ške i bak lj e ne daj u svjetl ost", zatim j e J)l·ouči o : Kad god pokuš,{jU da zhog tdkog jada iz nje izađu, bit će u nju vraćeni: " Iskusite patnju u užasm�j vatri ! " ( El - Hadždž, 2 2 . )

250

Povratak u Džennet V rućina i hladnoća džehennemska U zvišeni A l l ah je objav io : I jedni drugima s u govorili: ''Ne kl·ećite u
boj po vruć-ini! " Recite: "Džehennemska vatra je jo.š: vruća! " - kad bi oni samo znali. (Et-Tevba. 8 1 . )

U ovom aj etu spomi nje se s l učaj nnmafika ( l i cemjera) koj i su pred B itku na Tebuku govoril i j edni drugima da ne idu u boj po nesnosnoj vrućini pa j e A l l ah n aredio M uhammedu, sal lal l ahu alej h i ve sel lem, da im kaže da j e džehe1memska vatra, koja ih čeka, m nogo vruća od pustinjske vrućine od koj e su pobjeg l i . Da su svjesni ne b i se boj al i izlaska u džihad p o vruć i n i i n e b i se radova l i i zostank u i z bitke. Prenosi Jahja i bn Abdurahman i bn Hatib od svoga oca da je rekao : "Sjedi l i smo s Ka' bom el-Ahbarom u mesdžidu dok j e govorio o Džehennemu, pa je došao hal i fa Omer, r.a . , i sj eo s nama. Zat i m j e dozvao Ka' ba i rekao mu: ' Teško tebi ! Zastrašuješ nas svoj i m govorom ! ' Ka' b ei-Ahbar j e odgovorio: ' Tako m i A l l aha, džehennemska vatra ć e se pri b l i žiti na Sudnjem danu i ona će pucketati i hučati . Nakon što čuj u njenu huku, nema nijednog A l l ahovog stvorenj a, svej edno rad i l o s e o poslanicima, šehidi ma i dobrim ljudima, a da od si l nog straha neće pasti na sedždu. Tada će svaki poslanik, svaki šehid i i skreni vjern i k govorit i : Gospodaru M oj , j a danas brinem samo za sebe ! Omere, kada bi i mao dobrih djela kol iko sedamdeset A llahovih poslanika, pomisl it ćeš toga Dana da ti nema spasa . ' Na to je Omer, r.a., rekao : · U i stinu je to težak dan. "' ( I bn Ebu Š ej be, EI-Musannef; X II I/ 1 54) Prenosi se od Ehu Hurej re da je Poslanik. sal la l lahu alejhi ve sel lem, rekao : "Džehennemska vatra se požal i la Al lahu: ' Gospodaru moj , moj i dijelovi jedu jedni druge ! ' Nakon toga Al lah j oj j e dao dva oduška, jedan u toku zime, kad je dan naj hladnij i , a drugi u toku lj eta, kad je dan najvruć i .'' ( Buharij a i M u s l i m) Abdulme l i k ibn Umej r je govor i o : "Kada bi stanovni c i Džehennema b i l i stavljeni u dunj a l učku vatru, zaspal i bi i odmor i l i bi se ." Osim nesnosne vrućine, Al lah je stanovmc1ma Džehennema, kao kaznu, pripremio i nesnosnu hladnoću. Ibn Ebu Dunja prenosi predaj u od M udžahida da je rekao : "U Džehennemu postoj i mj esto koj e n ij e i spunjeno nesnosnom vrućinom, već je h ladno p a će džehenncml ij e bježati o d vatre u t o mjesto, a l i ć e im u nj emu kosti pucati o d hladnoće i 25 1

Muhwwned Nasirudin el- Uvejd drugi stanov n i c i će č uti nj i hovo pucketanj e :' A I bn Redžeb u svom dj elu EI- Tahvff'u minl!-n-nari, spomi nj e predaj u od I bn Abbasa da j e rekao: "Džehenneml ij e će tražiti da im se ublaži kazna vatro m . pa će im se poslati hladan vj etar od koj eg će i m kosti pucat i . Nakon toga m o l i t će da hudu vraćeni u vatru .''

Raspulj ivanjc Džehen nema
Dže h e n n e m se sva k i dan raspalj uj e i to sred inom dana. Na to a l ud i ra h ad i s k oj i prenosi Amr i bn A nbese u k oj em j e Posl a n i k , sal l a l l a h u a l ej h i ve se l l e m , rekao : " K l anj aj sabah-namaz i pos l ij e toga nemoj k l a nj a t i n i šta dok sunce ne i zac1e, j e r ono i z l azi izmet1u šej tansk i h rogova, n tada mu nevj ern i c i č i n e sedžd u . Zat i m k l anj aj dok sj enka n e bude kao j edno k o p lj e , a onda ostav i namaz . jer je to vrij eme kada se raspa lj uj e Džehenn e m . Kad podnevna žega pre stan e , onda možeš k l anj a t i podne-namaz sve do i k i ndij e , a nakon i k i nd ij e nemoj n i šta k l anj a t i d o k sunce ne zađe, j e r ono zal azi i zmeđu šej tanski h rogova. a t<1da m u nevj e rn i c i č i n e sedžd u . " ( M u s l i m ) U d rugom had i su . Pos l a n i k , sal l a l l ah u a l cj h i ve se i l em , rekao j e : ·' Podnevna žega j e zapah vruć i n e d žchennemske i tada od god i t e namaz d o k ne prode žega." ( B u h arij a i M us l i m ) I b n Reclžcb spo m i nj e preda j u o d Katade u k oj oj stoj i d a sc Džehennem raspalj uj e A l lahovom srdžbom i l,i ud s k i m grij es i m a . D a k k , Džehennem s e raspalj u j e lj udsk i m grij es i ma koj i zahtij e vaj u A l l a hovu srdžbu i tada se povećava i poj ač a va p l amen i žest i n a džehcnncmske vatre . kao što sc m noštvo d žennetsk i h u ž i t n k n povećava dobri m dj e l i ma . Takoder, Džehennem će se raspa l i ti i na Sudnj em d a n u . k a k o stoj i u s lj edeć i m aj e t i m a : l kada se Džehennem mspali, i kadu se IJiennet prihliži. sl'((ko ( s az n o t i o11o .\;to jr! }JI'i}JI'L'Inio. ( Et ­ :e T e k v i r. 1 2 . - 1 4 . ) Tak oder će s c raspa l i ti o n o g a d a n a k a d a nevj e rn i c i udu u nj ega, na šta a l u d i ra s lj edeć i aj e t : Mi ć·emo i h n a S u dnj e m donu sokuJJiti, licem ::: e m/ji o kn!nute, slijeJ)(!, nijeme i glu h e hon11·i.\; te l?iiho i'O hit ć·e Dil!hennem: kad god mu p lame n jenja. pqjac'al c'· emo im oganj. ( E l - I sra · . 9 7 . )
.

Povratak u Džennet Džehcnncmsl{i bij es i huka
U zv i še n i A l l ah j e u K u r ' a n u obj a v i o : A oni k(�jimu s111o jo.\' prije
l!jepu nagradu oheć-ali, oni (:e od r!fegu daleko bit i. h uku njego v u nei·e

1 0 1 . - 1 02 . ) P r e n o s i se od V e h b a i b n M u n c b b i h a d a j e rekao : " Kada se p l a n i ne pokrenu sa svog mj esta i č u j u p u c k e ta nj e dže hennemske vatre i nj e n g nj ev i b ij es no huč anj e , p l an i nc ć e zavri skati i zapomagati po pu t žena k a d su u nevolj i , zat i m će se u prah pretvor i t i .''
čuli. ( E I - E n b ij a ' , O n i c.'ak, i (as oživljenja pori{t.t. a Mi : S/110 onima koji ( as Oživl en j ja poric.�U pripremi/i vatru raz/J uk/alll, kada

O to me govore s lj edeći ajeti :

od J?jih !nule udaljena toliko da je mognu 1•idjeti. (ut (:e kako gnjevna klju(u i od hijesa huči. rwpudne.

( E l -f urkan, 1 1 .- 1 2 . ) Zat i m : Kad hudu u nj huče ni,

Jmckc•tm1fe njegol' O ( {uli, i 011 će klju(a/i, gotovo da se od hijesa :e

(EI-Mulk. 7.-8.)

I bn E b u D unj a spo m i nj e predaj u od E b u V a i l a koj i j e rekao : " B i l i smo u društvu I bn M e s ' uda, a sa nama je bio i Rebi a i bn l l u s ej m , · pa smo nai š l i pored ve l i ke peći na ob a l i Eufrata. Kada je Abd u l l a h i b n Mes· ud vidio kako vatra u nj oj p m k e ta i sagorij eva drva, proučio j e gorn j e aj cte : iz sure E l - F urkan. U tom t ren ut k u se Rebin ibn H usej m on e s v ij e st i o , a b i l o je podne i n ij e se o s v ij e st i o do akšama . . .

H rana i piće stanovnika Džehennema je vatnt
U K u r ' a n u stoj i : Drl 'o zokkum b ir i·e hrana grje.\'niku. u tr/)I.J/I l t ( :e
kao mstop(jena kovina vret i, kao .\'to \ 'oda koda k/ju{a vri. ( Ed-Duhan.

43 .-4 6 . ) A šta j e i kakvo j e drvo zak k u m , svj edoč i s lj e de ć i had i s . N a i m e . I bn Abbas p re n o s i da j e Posl a n i k , sa l l a l l a h u a l ej h i v e se l l cm, reka o : ·' Kada bi j edna kap s drveta zak k um p a l a na ze m lj u , u potp u n o s t i b i z a go r č a l n lj ud ima život p a šta onda m i s l i t e o onima koj i ma će to b i t i r e d ovna hrana." ( Sahihu-1-džami ' ) I bn Rcdžeb b i lj eži prednj u od Seida ibn Džubcj ra da j e reka o: " K ada s t an ov n i c i Džehennema o g ladne, zatraži t će da uto l e g l ad pa će im se dati da jedu d rYo zak k u m od kojeg će i m se ko ža n a l i c u odvoj i t i . Nakon što se najedu tih p l od o v a , o7.c d n j et će pa će i m se d a t i da p ij u k lj u č n l u vodu od koj e će i m se utroba k i dati .
, - .., _ ) _,

Muhammed Nusirudin el- Uvejd Zatim će biti udarani želj eznim malj evima od koj i h će i m se udovi razdvoj i ti pa će prizivati propast, a nakon toga ć e ponovo biti vraćeni u džehennemsku vat ru . O tome govore s lj edeći aj eti : A da li je bolja ta gozha ili drvo zakkum koje smo nevjernicima kao kaznu odredili? To je drvo koje će usred Džehennema rasti; plod će mu poput .�ejtanskih glava hiti. Oni (;e se njime hraniti i trbuhe će svoje njime puniti, zatim će to s ključa/om v odo m izmije!;ati, a polom će se, sigurno, u Džehennem vratili. ( Es-Saffat, 62 .-68 . ) Komentiraj uć i ove aj ete, Katade je rekao : "Riječi Uzvišenog A l l aha: koje smo nevjernicima kao kaznu (isku.\:enje) pripremili, znače da će se povećati nj i hovo nevj erovanj e i poricanj e i stine kada b udu obaviješten i o tome d a u D žehennemu raste drvo, a poznato j e da vatra uni štava drva, pa ih Al lah obaviještava da su p l odovi tog drveta upravo od vatre ." O drvetu zakkum govore i s lj edeći aj eti : J tada ćete vi. o zabludjeli, koji poriče/e oživljenje, sigurno s drveta zakkum jesti, i njime ćete trbuhe puniti, pa zatim na to vodu ključa/u piti, pOfJlll kamila kr�je ne mogu žec1 ugasili,· to će na onome svijetu biti goH:enje njihovo ! ( E l -Vaki ' a . 5 1 . - 5 6 . )
"

P i ć e stanovnika Džehennema U Kur' anu su spomenute četiri vrste pića džehcm1eml ija.
El- J-/am im

Ova vrsta j e spomenuta u s lj edećem k u r ' a n skom aj etu: Koji ć e se c rije va kidati. ( M uhamm e d 1 5 . ) Zat i m : Eto toliko ! Po neka oku.\:aju vodu ključa / u i kap!je vinu smrdljivu, i druge slične ovima m uke. mnogostruke. ( Sad, 5 7 . -5 8 . ) I bn Abbas je rekao da rij eč el-hamim znač i k lj učal u vodu koj a sve spa lj uj e . a Dahak je rekao d a ć e stanovnici D žehennema biti napoj e n i k lj uč a l om vodom (el-hamim) koj a k lj u č a od onoga dana kada je A l l ah stvo r i o nebesa i Zemlj u i k lj uč at će do S udnj eg dana kada im bude posuta po g l avama. V e h b i b n M un e b b i h je rekao : "El­ J-lomim - to su suze stanovn i ka D žehennema koj e će b i t i u džehennemskom bunaru iz koj eg ć e oni p i t i . " Na to a l ud i ra s lj e deći aj et : Izrneđu vatre i kUuC-�ale vode (el-h a m i m) o n i (:e kružiti. ( Er-Rahman, 44 . )
uzavrelorn vodom pojiti (nwen ham imen), koj a će im
,

254

Povratak
El- Gassak

u

Džennet

I bn Abbas j e rekao: "El-Gassak j e piće nesnosne h l adnoće koj e će džehennemlij u uništiti. na što aludira i ovaj kur' anski aj et: U njemu .n;ježine neće osjetiti niti p ića okusili, osim vrele vode (el-hamim) i kap(jevine (el-gassak). ( En-Naba' . 24.-2 5 . ) Iz opće negacij e b i l o kakve svježine za džehennem l ije, izuzet je el-Rassak - kapljevina, a iz opće negacije kušanj a pića, i zuzeta je k lj učala voda (el-hamim)." M udžahi d j e rekao da džchenneml ij e neće moći k ušati el-gassak zbog njegove h l adnoće. B i lal i bn Sa' d je rekao : " Kada bi kofa el-Rassaka i l i kapljevine bila prosuta na dunj al uk , umrlo bi sve što j e na nje m u i c ijela zemlj a bi se od toga usmrd i l a." Es-Sadid Uzvišeni j e u Kur'anu obj avio: Pred njim će Dže h en n e m biti - i on će hiti jl(�jen o dvrat n on1 kap(jevin o nz (es-sadid), muc.�it (:e se da je proguta. ali je nikako neće moći proždrijeti, ( I brah i m . 1 6. - 1 7. ) Mudžahid j e rekao da je es-sac/id - gnoj i krv. U hadisu koj i prenosi Džabi r, Poslan i k, sal la l lahu alej h i ve sel lem, rekao j e : "Sve što opija zabranj eno je. Za onoga ko konzumira opij at e , A llah je obećao da će ga napoj iti pićem koje se zove tinetu-1-hibali." Upital i su: "Al l ahov Poslaničc, šta je to tine t u - 1hiha/?" M uhammed. sal l a l l ah u alej h i ve sel lem . odgovorio je: "To j e znoj i gnoj stanovnika Džehennema." Voda koj a j e kao El-Muh/ Ovo piće se spominje u slj edećem aj etu: A ko zamole pomoć, pomoći će im se tekučinom poput rastopljene kovine (ke-l-muh/) k(�ja i:e lica i1speN Užasna li pii·a i grozna li horavi.fta! (El-Kehf. 29. ) Komentiraj ući ovaj aj et I bn Abbas je rekao da je to gorka c rna tekućina poput i zgorenog ulja.

Odjeća stanovn ika Džehennema O odjeći stanovn ika Džehennema govori sljedeći aj et : Onima koj i ne hudu vjerovali bit će odijela od vatre skroje na. ( E l - H adždž, 1 9. ) I bn Redžeb spominj e predaj u od I brahima ct-Tejrnija koj i je, kad bi učio ovaj aj et, govorio : "Neka je slavlj en Onaj Koj i je stvorio odjeću od vatre ! '' A
255

Mulwnnned Nosirudin ei- Uvejd
I bn A bbas j e sp om i nj a o da će stanovnici Džehennema i mati odjeću od vatre i to ogrtače. košulj e i kape. O nj i h o v oj o djeći govori i slj e d e ć i aj e t :

ToRa dan L�e.\' \'id je/i RJ'Jdmike j)O l'ezune ll zcu'edničke oko l'e: ko.\'ulje će im od katrana biti, a l'CIIm Ć'e !ico njihova obavijati. ( I b ra h i m , 49.-50. ) I bn Abbas, Mudža h i d, I krime, Seid i h n D žu b ej r , Hasan Basri i Katade t vrd e da se ovdj e m i s l i na rastoplj e n i v re l i bakar. Uzvišeni j e o bj av io : A Džehennem smo za J7e1'.fernike tamnicom UL;ini/i. ( E l - I sra' . 8 . ) Hasan Basri j e u komentaru ovog aj eta re ka o d a rij e č el-hasir, zapravo znači po s t e lj u i p o č i v a l i š t e . A k a da b i s e pred nj i m spomenuo Džehennem i nj e gov i stanovni c i , on b i g o v o r i o : ·'Za nj i h j e pr i p rem lj e n a o bu ć a o d v a t r e . o dj eć a od va t r e , hrana od vatre. piće od vatre, postelj a od va t r e , pokrivači od vatre, nastam be od vatre, i sve to u n aj g o roj kući i najtežoj kazni za nj i h o v a t ij e l a . '' I bn l : b u D u nj a p re n os i od Vehba ihn M unebbiha da j e rekao: '·što s c ti če s t ano v n i k a vatre i nj i hovog boravi šta, pa on i su u v a t r i , u nj oj sc n eć e n i kada s m i r i t i . n e ć e s p a vat i . neće u m r ij e t i . o n i ho d aj u po va t r i , sj ede na vatri, pij u gnoj . k rv i znoj s t a n o vn i k a Dže he n n e ma , j e d u sa d r veta zak k u m koj e je od vatre. p o ste lj a im je od vatre. po k r i va č i od vatre. k ošu lj e i o dj e ć a od vatre. l i c a će i m o b a v ij a t i vatra, svi stanovnici Džehennema povezani su u s indžire i okove koj i su u rukama čuvara Džehennema. o n i ih voJe n a p r ij e d - n a z ad, a nj i ho v z noj ć e kupati u rupu džchcnnemsku i to će im biti piće." Zati m b i p la kao to l i ko da hi se o n c svij esti o .
_j e Ata· c i - H orosani , sVOJ i m 11ri_j atelj ima na putovanj u govori o : "O lj u d i . staj a nj e na noćnom n a m a zu u ovoj n o ć i . i p o s t u to k u dana. pa makar b i l i na p u to v a nj u . lakše je nego piti ra s t o p lj e n u kov i n u i zno_j "", zat i m bi stao da k l a nj a namaz. na dže h e n n em s k u k a z n u . P o s l a n i k , j e : "Ko b e s p ra v n o poj ede h ranu d rug o g m us l i ma n a , A l l a h će ga nahraniti džchennemskom h r a n o m . k o b es p ra v n o uzme o dj e ć u drugog m u s l i ma n a , A l l ah će ga odj en uti d že henn e m sk o m o dj e ć o m : · ( Eb u D a v u d - d i o h a d i s a) U d ru gom hadisu P o s l a n i k . sa l lal l ah u a l ej h i ve sel lem, j e rekao : ··č:eti ri stvari i z d ža h i l ijj et a zadržat će se u mom . ummetu : hva l i sanj e porijek lom, vrijeđanj e zbog porij ekla ( rodoslovlj a ) . traženj e k i še preko zvij ezda i naricanj e . Nari k ača k oj a se ne pokaje, d o ć i će na S u d n j i dan a n a nj oj će biti odj e ć a od katrana i vatreni o k l o p . '' ( M u s l i m )
Upo zo ravaj u ć i
a

I bn Redžeb p re no s i d a

m u s l i ma n e

sa l l a l l a h u

l ej h i ve

se l l c m , rekao

256

Povntak

u

Džennet

Postelja stanovnika Džehennema Spominj uć i džehcnnemsku kaznu, A l l ah je u Kur ' anu obj av i o : U
Džehennemu će im leža i pokrivači od vatre hiti. Eto tako c;emo Mi ji nev jernike kaznili. ( EI-A ' raf, .4 1 . ) Ovaj aj et jasno govori o tome da će

stanovnici Džehennema i mati ležaje koj i će b i t i od vatre i pokri vače koj i će takoder biti od vatre. U drugom ajetu, stoj i : Nad njima će biti naslage vatre, a ispod njih naslage. ( Ez-Zumer. l 6 . ) Opisujuć i stanovni ke Džehennema i nj i hova stanja, Al lah, dž. š . , nam govori da će oni biti u vatri koja će biti iznad i i spod nj i h . Vatra će i h obavij ati sa svih strana. Al lah tako opisuje kaznu džehennemsku, ne bi li se g1ješnici i ohole inadžije vrat i l i na Pravi put i pokaj a l i za svoje grijehe.

Veličina stanovnika Džehennema i ružnoća nj ihovih izgleda Prenosi se od Ebu H urej re da je M uhammed, sal lal lahu alej h i ve sellcm, rekao : "Između ramena stanovnika Džehennema j e razda lj ina koj u konjanik na brzom konj u ne može preći za tri dana." ( Bui· l j a i M us l i m ) U drugoj predaj i stoj i : "Zub nevjern i ka u Džehennemu j e vel ičine brda U hud, a širina nj egove kože je tri dana hoda ." ( M us l i m ) Ebu H urcj re prenosi da j e M uhammed, sal la l lahu alej h i ve sel lem. rekao: ·'Zub nevjernika u Džehcnnemu bit će vel ičine brda U hud . nj egovo bedro bit će vel i č i ne brda Bejda' . a nj egovo mj esto u Džehennem u bit će ko l i ka je razdalj i na i zmec1u Med i ne i Rebze.'· (Tirmizi)
"

Nj ihova tijela i udovi bit će ogromni kako bi što više kuša l i džehennemsku kaznu. Č ovj eče. zamisl i sebe medu strada lnicima koj i ma će biti naređeno da udu u Džehennem. Zam i s l i da prelaziš Si rat-ćupriju koj a je tanj a od d l ake . a oštrija od sablje, a i spod nje vatra bukti i gnjevna huči. Pred tobom su zastrašuj uć i prizori naj gore kazne. lj udi koj i se pokušavaju spasiti i preć i preko S i rat-ćuprije. a l i i m to ni kako ne u s pij e v a . V i d i š i h kako plaču, vri šte i pozivaj u u pomoć . Ž ele smrt i prekid k a zn e i i skušenja, a l i smrt neće okusit i . Ono od čega su na dunjal uku strahova l i . sad si l no žele da i h t o snađe. /.at i m v i d i š 1-::-� k o ' 'at r•.: n i jezici d o d i ruj u n j i hove noge i kako i h 257

Muhammed Nasirudin el- Uvejd žele progutati i strovaliti u džehennemska grotlo. Strah je ispunio c ijelo tvoj e t ijelo i još uvijek se nadaš da ćeš uspjeti preći preko S irat-ćuprije i spasiti se. A onda ti se noga posklizne i ti upadaš u vatru koj a spalj uje tvoje l ice i tvoj u kožu. N išta više ne vidiš niti osj ećaš osim vatre koj a je svuda oko tebe. Tvoj i bespomoćni krici : "Teško men i , teško meni ! S pasite me ! '', posljednj i su izraz nade da bi se i pak mogao spasiti i vratiti na dunj al uk da se i stog trenutka iskreno pokaješ i da radiš samo dobra djela. No . ta nada je uzal udna . Povratka više nema niti bilo kakve nade da ćeš se spasiti Džehennema i vječne patnje u njemu. Zbog svega toga, o ti grij ešni čovječe, pokaj se A llahu dok si još na dunjal uku . dok još ima nade i dok ti Melek smrti nij e zak ucao na vrata. Jer, onaj ko je siguran u s mrt, on se boj i rastanka i odlaska sa dunjaluka i džehennemske kazne, i priprema se za susret sa A llahom, dž. š.

258

25 9

IZ RECENZIJE

nj iga Povratak u Džennet autora Muhammeda N. ei-Uvej da je stručno zasnovano i kompetentno pisano štivo koje na jedan sažet, ali tematski raznorodan i sadržajno bogat, način razmatra neke od klj učnih tema i temelj nih vrijednosti islamskog vjerovanja . odgoja i moralnog ži vota musl imana. Rij eč je o onim fundamentalnim temama koje čine nužni sadrž�j znanja svakog osviještenog musl imana i osnovu punine njegovog života u vjernosti islamu, poput čišćenja duše i moralnog usavršavanja (tezki}.iet), istinolj ubivosti (sidka), bogobojaznosti (fakvaluka), pouzdanja u Allaha (levekkula), straha i nade, zahvalnosti A l lahu (.\;ukr), strplj enj u (sabr), darežlj ivosti (el-isar). samoobračunu (mulwseba), pokaj anju (levha), suštini ovosvjetskog života, vrijednosti vremena. islamskog značenja s1mti, kaburskog života, Sudnjeg dana. Dženneta i Džehennema. Primami referencij alni izvori knj i ge su Kur' an, hadis A l lahovog poslanika Muhammccla, s.a.v.s .. misao i djelo nekih od naj mjcrodavnij ih tradicionalnih musl imanskih umova poput Enesa i bn M a l i ka. Hasana Basrija, i mama Š atij e, hafi za Ebu Nuaj ma, I bn Tej m ijj c i l bnu-1-Kajj ima el- Dževzijj e, što knj i gu na poseban način utemeljt�j e, legiti mira kao orijentac ij ske i putokazno štivo te je č i n i pouzdani m vod ičem svakom vjerniku na njea:ovom putu prema svome Gospodaru. ' Posebnu d imenziju kval i teta knj ige čini autorov jezik koj i je jasan, otmj eno jednostavan i lahko usvoj i v, stoga postaje vrlo pri kladan medij za prosljcđi vanj e bitnih poruka i slama i temelj n i h 1stma nj egovog vj erovanja, kao i mora l n i h vrijednosti neophodnih za potpunij i vjerski život svakog musl i mana. 1 7.bor tema u knj i zi Pm •rutuk 1 1 Džennet autora M uhameda N. e l - U vejda, vrl o utemeljen, mj erodavan i doj m lj i v način nj i hove obrade ne može ostaviti ravnodušnim n i jednog vj ernika.
� .

K

S toga knj igu smatram dragocjenim i višestruko kori snim štivom, te je toplo preporučujem za objavlj ivanj e . Recenzij u napi sao Prof dr. Nusret Isanovi(:

260

261

LITERATURA
l . El-As kalani Ibn Hadžer, Fethu-1-Bari hi .\'erhi Sahihi-1-Buhari
2.

EI-A s k a la n i I bn Hadžer, El-Isabe .fi temjizi-s-sahabe El-Dževzijj e I bnu-1-Kajj i m , EI-Dževahu-1-kqji El-Dževzijj e I bnu-1-Kajj i m , El- Vabilu-s-sa jjih

3 . El-Dževzijj e I bnu-1-Kajj i m , Dželau-1-e.fham
4. 5.

6. E l -Qževzijje l bnu-1-Kajj i m, Er-Ruh 7. El-Dževzijje I bnu-1-Kajj i m , !gasetu-l-lehjcm min mesaidi-.\'-šejlan 8 . El-Dževzijj e I bnu-1-Kajj i m , Medaridžu-s-salikin 9. El-Dževzijj e l bnu-:1-Kajj im, M((lahu-d-dari-s-sa 'ade
l O.

El-Dževzijje I bnu-1-Kajj i m , ' Uddetus-sabirin ve zehiretu.\'-! ;akirin

1 1 . El-Gaza! i Ebu Hamid, !hja 'u 'ulumi-d-din 1 2 . El-Kandehlevi, Hajalu-s-sahahe 1 3 . El-M akdisi Ibn Kudame, Kitahu-1-tevvabin
1 4 . EI-Maverdi, Edehu-d-dunja ve-d-din

1 5 . EI-Munziri, Et-Tergibu ve-1-lerh;bu 1 6. El-M uzzi , Tehzihu-1-kemali 1 7. En-Nevevi , Rijadu-s-sa/ihin 1 8 . E s -Sa l lab i dr. A l i M uhammed, Ebu Bekr es-Siddik - §ahsijje tuhu ve 'asruhu 1 9 . Es-Sal labi dr. A l i Muhammed, ' Umer ibnu-1-Hattab - šahsijjeluhu ve 'asruhu
20. E s -S a l labi dr. Ali Muhammed, · Usman ibn A.ffan - .\'ahsifietuhu
ve

'asruhu
2 1 . Es-Sal labi dr. A l i Muhammed, 'A lijj ibn Ebu Talih - .\'ahsi;jeluhu

ve 'asruhu
22.

Es-Si/sile es-sahiha

2 3 . Ez-Zehebi Š emsu-d-din. Sijeru ea 'lami-n-nubela ' 262

24. Ez-Zehebi Š emsu-d-din, Et- Tezkire 2 5 . Ferid dr. Ahmed, Tezk(jje tu-n-m!fus 26. Hafiz Ebu N uaj m, Hi/ etu-1-ev/ija j 27. I bn Abdulberr, El lstiabufi mu 'rff eti-1-ashabi
-

2 8 . I bn Kesir. Te.f�iru-1-Kur 'ani-l- 'Az im 29. I bn Mutl ih, EI-Adabu-š-.fer 'ijje 3 0 . I bn M uhammed EI-Emir, Kun mine-z-zahidin 3 1 . I bn Redžeb el-Hanbeli, Džami 'u-1- 'u/um i ve-1-hikem 32. l bnu-1-Dževzi, Sifetu-s-saf ve 3 3 . l bnu-1-Dževzi , Zemmu-1-heva 34. I bnu-1-Esir, Usudu-l-gabe 3 5 . l bnu-1-Mubarek, Kitabu-z-zuhd 36. I mam Es-Suj uti, Tabekatu-1-mt!fi!ssirin 3 7 . Muhammed M unedžid, Silsiletu ea 'mali-l-ku/ub
38. 3 Y. -10.

Sahihu-1-Buhari Sahihu-1-džami ' Sahih Edebu-1-muf red

-l l . Sahih Ehu Davud
-12. -13. -1-1. -15. -16.

Sahih En-Nesai Sahih Et- Tirmizi Sahih Ibn Madže Sahih Muslim Sahihu-t-terKib ve-t-terhib

4 7. Š emsu-1-Hakk A badi , Arnul-ma 'hudu bi ,\'erh i sune ni Ehi Davud

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful