OSOBINE SKUPOVA REALNIH BROJEVA

• Otvoreni i zatvoreni skupovi • Kompletnost i Cauchyjev kriterijum za nizove • Banachov stav i metod iteracija • Kompaktnost

1/30

Otvoreni i zatvoreni skupovi
Interval: • Otvoren (a, b) - ne sadrˇi krajeve; z

2/30

Otvoreni i zatvoreni skupovi
Interval: • Otvoren (a, b) - ne sadrˇi krajeve; z • Zatvoren [a, b] - sadrˇi oba kraja; z

2/30

Otvoreni i zatvoreni skupovi
Interval: • Otvoren (a, b) - ne sadrˇi krajeve; z • Zatvoren [a, b] - sadrˇi oba kraja; z • Ni zatvoren ni otvoren ( poluotvoren, poluzatvoren) [a, b) ili (a, b].

2/30

Otvoreni i zatvoreni skupovi
Interval: • Otvoren (a, b) - ne sadrˇi krajeve; z • Zatvoren [a, b] - sadrˇi oba kraja; z • Ni zatvoren ni otvoren ( poluotvoren, poluzatvoren) [a, b) ili (a, b].

2/30

Otvoren interval (a, b) zajedno sa svakom svojom taˇkom sadrˇi i c z neku njenu okolinu. Ako interval nije otvoren, bar jedna od krajnjih taˇaka nema ni c jednu okolinu koja pripada intervalu.

3/30

Za skup A ⊂ R kaˇemo da je z • Otvoren ako zajedno sa svakom svojom taˇkom sadrˇi i neku njenu c z okolinu 4/30 .

Za skup A ⊂ R kaˇemo da je z • Otvoren ako zajedno sa svakom svojom taˇkom sadrˇi i neku njenu c z okolinu • Zatvoren ako je A otvoren skup 4/30 .

Za skup A ⊂ R kaˇemo da je z • Otvoren ako zajedno sa svakom svojom taˇkom sadrˇi i neku njenu c z okolinu • Zatvoren ako je A otvoren skup 4/30 Primeri: .

. proizvoljna unija otvorenih intervala ili konaˇan c presek.Za skup A ⊂ R kaˇemo da je z • Otvoren ako zajedno sa svakom svojom taˇkom sadrˇi i neku njenu c z okolinu • Zatvoren ako je A otvoren skup 4/30 Primeri: • Svaki otvoren interval. je otvoren skup.

. • Svaki zatvoren interval. je otvoren skup.Za skup A ⊂ R kaˇemo da je z • Otvoren ako zajedno sa svakom svojom taˇkom sadrˇi i neku njenu c z okolinu • Zatvoren ako je A otvoren skup 4/30 Primeri: • Svaki otvoren interval. proizvoljna unija otvorenih intervala ili konaˇan c presek. proizvoljan presek zatvorenih intervala ili konaˇna c unija je zatvoren skup.

z . isto vaˇi za ceo skup R.Za skup A ⊂ R kaˇemo da je z • Otvoren ako zajedno sa svakom svojom taˇkom sadrˇi i neku njenu c z okolinu • Zatvoren ako je A otvoren skup 4/30 Primeri: • Svaki otvoren interval. je otvoren skup. • Svaki zatvoren interval. • Prazan skup je otvoren i zatvoren. proizvoljan presek zatvorenih intervala ili konaˇna c unija je zatvoren skup. proizvoljna unija otvorenih intervala ili konaˇan c presek.

• Svaki zatvoren interval. • Prazan skup je otvoren i zatvoren. . c je zatvoren skup. isto vaˇi za ceo skup R.Za skup A ⊂ R kaˇemo da je z • Otvoren ako zajedno sa svakom svojom taˇkom sadrˇi i neku njenu c z okolinu • Zatvoren ako je A otvoren skup 4/30 Primeri: • Svaki otvoren interval. je otvoren skup. proizvoljna unija otvorenih intervala ili konaˇan c presek. proizvoljan presek zatvorenih intervala ili konaˇna c unija je zatvoren skup. z • Skup koji se sastoji od konaˇno ili prebrojivo mnogo realnih brojeva.

• Postoje skupovi koji nisu ni otvoreni ni zatvoreni. isto vaˇi za ceo skup R. z • Skup koji se sastoji od konaˇno ili prebrojivo mnogo realnih brojeva. proizvoljan presek zatvorenih intervala ili konaˇna c unija je zatvoren skup. . • Prazan skup je otvoren i zatvoren.Za skup A ⊂ R kaˇemo da je z • Otvoren ako zajedno sa svakom svojom taˇkom sadrˇi i neku njenu c z okolinu • Zatvoren ako je A otvoren skup 4/30 Primeri: • Svaki otvoren interval. • Svaki zatvoren interval. je otvoren skup. c je zatvoren skup. proizvoljna unija otvorenih intervala ili konaˇan c presek.

c je zatvoren skup.Za skup A ⊂ R kaˇemo da je z • Otvoren ako zajedno sa svakom svojom taˇkom sadrˇi i neku njenu c z okolinu • Zatvoren ako je A otvoren skup Primeri: • Svaki otvoren interval. je otvoren skup. • Postoje skupovi koji nisu ni otvoreni ni zatvoreni. • Svaki zatvoren interval. • Prazan skup je otvoren i zatvoren. • Paˇnja: Intervali (−∞. +∞) su zatvoreni z 4/30 . proizvoljan presek zatvorenih intervala ili konaˇna c unija je zatvoren skup. a] ili [a. isto vaˇi za ceo skup R. z • Skup koji se sastoji od konaˇno ili prebrojivo mnogo realnih brojeva. proizvoljna unija otvorenih intervala ili konaˇan c presek.

Teorema 1 Skup A je zatvoren ako i samo ako graniˇna vrednost c svakog konvergentnog niza taˇaka skupa A takode pripada skupu A. c ¯ 5/30 .

c ¯ 5/30 Zatvoren u odnosu na graniˇnu vrednost! c .Teorema 1 Skup A je zatvoren ako i samo ako graniˇna vrednost c svakog konvergentnog niza taˇaka skupa A takode pripada skupu A.

1). . c ¯ 5/30 Zatvoren u odnosu na graniˇnu vrednost! c Iz ove teoreme moˇemo zakljuˇiti da za svaki otvoren skup S postoji z c bar jedan niz taˇaka tog skupa koji je konvergentan. Navedite jedan takav niz za otvoreni interval (0.Teorema 1 Skup A je zatvoren ako i samo ako graniˇna vrednost c svakog konvergentnog niza taˇaka skupa A takode pripada skupu A. ali njegova graniˇna c c vrednost je izvan skupa S.

ˇlanovi konvergentnog niza sa dovoljno velikim indeksima su na c proizvoljno malom medusobnom rastojanju.Kompletnost Neka je niz {xn} konvergentan. Vide´emo da je ova osobina c ¯ veoma znaˇajna. Za dato ε > 0. neka je n0 prvi indeks od koga je |xn − x| < ε/2. n ≥ n0 imamo da je |xm − xn| ≤ |xm − x| + |x − xn| < ε ε + = ε. lim xn = x. c . 2 2 6/30 Dakle. Za m.

Vide´emo da je ova osobina c ¯ veoma znaˇajna. n ≥ n0 imamo da je ε ε |xm − xn| ≤ |xm − x| + |x − xn| < + = ε. lim xn = x. c Definicija 1 Za niz {xn} kaˇemo da je Cauchyjev niz ako vaˇi z z (∀ε > 0)(∃n0)(∀m. 6/30 . Za dato ε > 0. neka je n0 prvi indeks od koga je |xn − x| < ε/2. ekvivalentno (∀ε > 0)(∃n0)(∀n ≥ n0)(∀k ∈ N) |xn+k − xn| < ε. Za m. n ≥ n0) |xm − xn| < ε ili. ˇlanovi konvergentnog niza sa dovoljno velikim indeksima su na c proizvoljno malom medusobnom rastojanju. 2 2 Dakle.Kompletnost Neka je niz {xn} konvergentan.

7/30 .Teorema 2 Niz {xn} je Cauchyjev ako i samo ako postoji realan nula-niz {rn} takav da za skoro svako n ∈ N vaˇi z (1) |xn+k − xn| ≤ rn za svako k ∈ N.

Teorema 3 1◦ Svaki Cauchyjev niz je ograniˇen. c 8/30 .

8/30 .Teorema 3 1◦ Svaki Cauchyjev niz je ograniˇen. onda je i on konvergentan. c 2◦ Ako Cauchyjev niz ima konvergentan podniz.

onda je i on konvergentan. svi ˇlanovi niza pripadaju c c intervalu duˇine 1. 8/30 Ideja za dokaz pod 1◦: Poˇev od nekog n0. z . c 2◦ Ako Cauchyjev niz ima konvergentan podniz.Teorema 3 1◦ Svaki Cauchyjev niz je ograniˇen.

Teorema 3 1◦ Svaki Cauchyjev niz je ograniˇen. 8/30 Ideja za dokaz pod 1◦: Poˇev od nekog n0. onda je i on konvergentan. za skoro svako n i nk (jer je niz Cauchyjev) • Zakljuˇak: |xn − a| ≤ |xn − xnk | + |xnk − a| < 2ε za skoro svako n. z Ideja za dokaz pod 2◦: Ako je lim xnk = a. za skoro svako nk .|xn − xnk | < ε.|xnk − a| < ε. . svi ˇlanovi niza pripadaju c c intervalu duˇine 1. tada . c 2◦ Ako Cauchyjev niz ima konvergentan podniz. c .

) Realan niz {xn} je konvergentan ako i samo ako je Cauchyjev. 9/30 .Teorema 4 (Cauchyjev kriterijum konvergencije nizova.

) Realan niz {xn} je konvergentan ako i samo ako je Cauchyjev.Teorema 4 (Cauchyjev kriterijum konvergencije nizova. onda je Cauchyjev. c . 9/30 Sastojci dokaza: • Ve´ je dokazano: ako je konvergentan.

9/30 Sastojci dokaza: • Ve´ je dokazano: ako je konvergentan. . c • Obrnuto: Cauchyjev =⇒ ograniˇen =⇒ jedan podniz konvergenc tan =⇒ konvergentan.Teorema 4 (Cauchyjev kriterijum konvergencije nizova. onda je Cauchyjev.) Realan niz {xn} je konvergentan ako i samo ako je Cauchyjev.

Cauchyjev kriterijum omogu´uje ispitivanje konvergencije niza bez c efektivnog nalaˇenja njegovog limesa. z 10/30 .

Cauchyjev kriterijum omogu´uje ispitivanje konvergencije niza bez c efektivnog nalaˇenja njegovog limesa. z 10/30 Primer: Dokazati da niz ˇiji je opˇti ˇlan dat sa c s c xn = sin n sin 1 sin 2 + + ··· + 1·2 2·3 n(n + 1) ima konaˇnu graniˇnu vrednost c c .

Cauchyjev kriterijum omogu´uje ispitivanje konvergencije niza bez c efektivnog nalaˇenja njegovog limesa. 2 3 n . z 10/30 Primer: Dokazati da niz ˇiji je opˇti ˇlan dat sa c s c xn = sin 1 sin 2 sin n + + ··· + 1·2 2·3 n(n + 1) ima konaˇnu graniˇnu vrednost c c Primer: Ako je xn = 1 + dokazati da je lim xn = +∞. Ovo nije ”oˇigledno” ni uz pomo´ raˇunara: c c c 1 1 1 + + ··· + .

Grafiˇki prikaz niza xn = c 1 u zavisnosti od n k k=1 (interpolisano izmedu celih brojeva) ¯ n 11/30 .

12/30 . Skup realnih brojeva je kompletan.Osobina skupa realnih brojeva da u njemu svaki Cauchyjev niz konvergira. zove se kompletnost.

Osobina skupa realnih brojeva da u njemu svaki Cauchyjev niz konvergira, zove se kompletnost. Skup realnih brojeva je kompletan.

12/30

Inaˇe, kaˇe se da je skup kompletan ako svaki Cauchyjev niz iz tog c z skupa ima graniˇnu vrednost koja takode pripada tom skupu. c ¯

Osobina skupa realnih brojeva da u njemu svaki Cauchyjev niz konvergira, zove se kompletnost. Skup realnih brojeva je kompletan.

12/30

Inaˇe, kaˇe se da je skup kompletan ako svaki Cauchyjev niz iz tog c z skupa ima graniˇnu vrednost koja takode pripada tom skupu. c ¯

Podskup skupa realnih brojeva je kompletan ako i samo ako je zatvoren-lak dokaz!

Osobina skupa realnih brojeva da u njemu svaki Cauchyjev niz konvergira, zove se kompletnost. Skup realnih brojeva je kompletan.

12/30

Inaˇe, kaˇe se da je skup kompletan ako svaki Cauchyjev niz iz tog c z skupa ima graniˇnu vrednost koja takode pripada tom skupu. c ¯

Podskup skupa realnih brojeva je kompletan ako i samo ako je zatvoren-lak dokaz!

Primeri kompletnih skupova: [a, b], [a, +∞), (−∞, b], (−∞, +∞)

c z s c 13/30 .Banachov stav i metod iteracije Zadatak: Na´i pribliˇno reˇenje jednaˇine sin x − x + 1 = 0.

c z s c Metod iteracija: 13/30 .Banachov stav i metod iteracije Zadatak: Na´i pribliˇno reˇenje jednaˇine sin x − x + 1 = 0.

c z s c Metod iteracija: • Jednaˇinu piˇemo u obliku x = f (x).Banachov stav i metod iteracije Zadatak: Na´i pribliˇno reˇenje jednaˇine sin x − x + 1 = 0. gde je f (x) = sin x + 1. c s 13/30 .

Banachov stav i metod iteracije Zadatak: Na´i pribliˇno reˇenje jednaˇine sin x − x + 1 = 0. z 13/30 . gde je f (x) = sin x + 1. c z s c Metod iteracija: • Jednaˇinu piˇemo u obliku x = f (x). c s • Traˇi se presek prave y = x i krive y = f (x).

c s • Traˇi se presek prave y = x i krive y = f (x). c z s c Metod iteracija: • Jednaˇinu piˇemo u obliku x = f (x). z 13/30 .Banachov stav i metod iteracije Zadatak: Na´i pribliˇno reˇenje jednaˇine sin x − x + 1 = 0. gde je f (x) = sin x + 1.

14/30 .

14/30

Reˇenje je u intervalu (0, π). s

Raˇunamo (na 4 decimale): c

15/30

Raˇunamo (na 4 decimale): c • x1 = π/2 (poˇetna vrednost); c

15/30

c • x2 = f (x1) = 2.Raˇunamo (na 4 decimale): c • x1 = π/2 (poˇetna vrednost). 15/30 .

c • x2 = f (x1) = 2.9433. • x3 = f (x2) = 1. 15/30 .Raˇunamo (na 4 decimale): c • x1 = π/2 (poˇetna vrednost).

• x4 = f (x3) = 1.9433. c • x2 = f (x1) = 2.Raˇunamo (na 4 decimale): c • x1 = π/2 (poˇetna vrednost).9314. 15/30 . • x3 = f (x2) = 1.

• x4 = f (x3) = 1. • x5 = f (x4) = 1. 15/30 . c • x2 = f (x1) = 2.9357.Raˇunamo (na 4 decimale): c • x1 = π/2 (poˇetna vrednost).9314.9433. • x3 = f (x2) = 1.

9346. Jednostavno? s 15/30 .9346 Reˇenje (na 4 decimale) je 1. • x10 = f (x9) = 1. • x8 = f (x7) = 1.9314.9346.Raˇunamo (na 4 decimale): c • x1 = π/2 (poˇetna vrednost). • x6 = f (x5) = 1. • x9 = f (x8) = 1.9357.9433. • x7 = f (x6) = 1. • x3 = f (x2) = 1. • x4 = f (x3) = 1. c • x2 = f (x1) = 2.9345. • x5 = f (x4) = 1.9347.9346. • x11 = f (x10) = 1.9342.

Metod iteracije za reˇavanje jednaˇine x = f (x): s c 16/30 .

Metod iteracije za reˇavanje jednaˇine x = f (x): s c • Poˇetna vrednost: x1 c 16/30 .

). . . .Metod iteracije za reˇavanje jednaˇine x = f (x): s c • Poˇetna vrednost: x1 c • Niz definisan sa xn+1 = f (xn) (n = 1. 2. konvergira ka reˇenju s jednaˇine ? c 16/30 .

. . . . . 16/30 .). konvergira ka reˇenju s jednaˇine ? c Ali ne uvek.Metod iteracije za reˇavanje jednaˇine x = f (x): s c • Poˇetna vrednost: x1 c • Niz definisan sa xn+1 = f (xn) (n = 1. 2.

). . . . . 2. . 16/30 .Metod iteracije za reˇavanje jednaˇine x = f (x): s c • Poˇetna vrednost: x1 c • Niz definisan sa xn+1 = f (xn) (n = 1. konvergira ka reˇenju s jednaˇine ? c Ali ne uvek.

x6 = −730. . 17/30 . . x2 = 0.Primer: Za jednaˇinu x = x3 − 1. . opisani postupak daje niz c x1 = 1. x4 = −2. x3 = −1. x5 = −9.

x4 = −2. kao ˇto se vidi: c s s 17/30 . x3 = −1. opisani postupak daje niz c x1 = 1. x5 = −9. Ipak. jednaˇina ima reˇenje blizu x = 1. . x2 = 0. . .Primer: Za jednaˇinu x = x3 − 1. x6 = −730.

. kao ˇto se vidi: c s s 17/30 Trebaju nam uslovi pod kojima metod iteracije daje reˇenje! s . x5 = −9. . x6 = −730. Ipak. x2 = 0. x3 = −1. opisani postupak daje niz c x1 = 1.Primer: Za jednaˇinu x = x3 − 1. x4 = −2. . jednaˇina ima reˇenje blizu x = 1.

Svako reˇenje jednaˇine x = f (x) s c c nazivamo nepokretnom (ili fiksnom) taˇkom preslikavanja f .Definicija 2 • Neka je S podskup skupa realnih brojeva R i neka je f preslikavanje koje S preslikava u S. tj. 18/30 . f (S) ⊂ S.

Svako reˇenje jednaˇine x = f (x) s c c nazivamo nepokretnom (ili fiksnom) taˇkom preslikavanja f . 18/30 . y ∈ S vaˇi nejednakost z |f (x) − f (y)| ≤ q|x − y|. 0 < q < 1. tj. • Preslikavanje f : S → S je kontrakcija skupa S ako postoji realan broj q. takav da za svako x.Definicija 2 • Neka je S podskup skupa realnih brojeva R i neka je f preslikavanje koje S preslikava u S. f (S) ⊂ S.

Teorema 5 (Banachov stav o nepokretnoj taˇki. . . Nepokretna taˇka x je graniˇna c c c vrednost niza definisanog sa (2) x1 ∈ S. . Tada f ima jedinstvenu nepokretnu taˇku x ∈ S. 19/30 gde se poˇetna taˇka x1 moˇe izabrati proizvoljno u skupu S.). xn+1 = f (xn) (n = 1. . .) Neka je S komc pletan skup i neka je f kontrakcija tog skupa. 2. Pri tome c c z vaˇi nejednakost z (3) q n−1 |xn − x| ≤ |x1 − x2|. 3 . 1−q n = 2. .

Videli smo da metod iteracija ne daje reˇenje jednaˇine x = x3 − 1. s c Medutim. ova jednaˇina moˇe se pretstaviti i u obliku c z ¯ √ x = f (x) = 3 x + 1. 20/30 .

f (S) = [1. +∞) ⊂ S. c 20/30 . +∞) u sebe. ova jednaˇina moˇe se pretstaviti i u obliku c z ¯ √ x = f (x) = 3 x + 1. √ • Funkcija f (x) = 3 x + 1 preslikava interval S = [0. taˇnije. s c Medutim.Videli smo da metod iteracija ne daje reˇenje jednaˇine x = x3 − 1.

+∞) ⊂ S. +∞) u sebe. taˇnije.Videli smo da metod iteracija ne daje reˇenje jednaˇine x = x3 − 1. 20/30 . ova jednaˇina moˇe se pretstaviti i u obliku c z ¯ √ x = f (x) = 3 x + 1. c • Skup S je kompletan skup. √ • Funkcija f (x) = 3 x + 1 preslikava interval S = [0. f (S) = [1. s c Medutim.

taˇnije. +∞) ⊂ S. c • Skup S je kompletan skup. ova jednaˇina moˇe se pretstaviti i u obliku c z ¯ √ x = f (x) = 3 x + 1. f (S) = [1. . 20/30 |x − y| (x + 1)2/3 + (x + 1)1/3(y + 1)1/3 + (y + 1)2/3 q = 1/3. • Kontrakcija: |f (x) − f (y)| = 1 ≤ 3 |x − y|. +∞) u sebe. s c Medutim. √ • Funkcija f (x) = 3 x + 1 preslikava interval S = [0.Videli smo da metod iteracija ne daje reˇenje jednaˇine x = x3 − 1.

3246.3246. 1. 1. . 21/30 . 1.3247 . 1. 1. 1.3224.2599.3243.3247.3123. 1. . 1.Iteracioni niz: 1.

3123.3246.3224. Sa x1 = 1.2599. 1. 1. moˇe se videti posle koliko z iteracija se postiˇe ˇeljena taˇnost. z z c dobijamo da je |xn − x| ≤ 0.3247 . 1.38985(1/3)n−1.3246. 1. 1.2599 i q = 1/3. x2 = 1. 21/30 .Iteracioni niz: 1. .3247. 1.3243. . 1. 1. Iz nejednakosti u iskazu Banachovog stava.

3246. 1. Dakle. 1. Neka je εn = 0. 1. greˇka koja se pravi u n-tom s koraku ako se taˇno (ali nepoznato) x zameni sa xn sigurno nije ve´a c c od εn.3224.2599.3243. 1. 21/30 . 1.38985(1/3)n−1. 1.3247 .2599 i q = 1/3. .3246.38985(1/3)n−1. 1.Iteracioni niz: 1.3247. moˇe se videti posle koliko z iteracija se postiˇe ˇeljena taˇnost.3123. z z c dobijamo da je |xn − x| ≤ 0. Iz nejednakosti u iskazu Banachovog stava. Sa x1 = 1. 1. x2 = 1. .

Sa x1 = 1. greˇka koja se pravi u n-tom s koraku ako se taˇno (ali nepoznato) x zameni sa xn sigurno nije ve´a c c od εn. 1.3224. Koliko treba da bude n da bismo bili sigurni da greˇka nije ve´a od 0. 1. Dakle.38985(1/3)n−1. x2 = 1. Neka je εn = 0.3247 .Iteracioni niz: 1. Iz nejednakosti u iskazu Banachovog stava. 1.05? s c 21/30 .38985(1/3)n−1. 1.3246.3243.3247. . 1. . z z c dobijamo da je |xn − x| ≤ 0.2599.2599 i q = 1/3. 1.3246. 1.3123. 1. moˇe se videti posle koliko z iteracija se postiˇe ˇeljena taˇnost.

1. .3247 .3123 c z z c .3224.38985(1/3)n−1. 1. 1.2599 i q = 1/3.043317.38985(1/3)n−1. greˇka koja se pravi u n-tom s koraku ako se taˇno (ali nepoznato) x zameni sa xn sigurno nije ve´a c c od εn. 1. Dakle. Neka je εn = 0.05? s c 21/30 ε1 = 0.3123. ε3 = 0. Iz nejednakosti u iskazu Banachovog stava.3243. z z c dobijamo da je |xn − x| ≤ 0. .Iteracioni niz: 1.3246. .12995. .3247. x ≈ x3 = 1.2599. ε2 = 0.3246. Sa x1 = 1. 1. 1. x2 = 1. Znaˇi da se za n = 3 postiˇe traˇena taˇnost. . 1. moˇe se videti posle koliko z iteracija se postiˇe ˇeljena taˇnost.38985. 1. Koliko treba da bude n da bismo bili sigurni da greˇka nije ve´a od 0.

2599. 1. 1.043317. ε3 = 0.38985(1/3)n−1. Koliko treba da bude n da bismo bili sigurni da greˇka nije ve´a od 0.38985(1/3)n−1.3246. 1.3224.Iteracioni niz: 1. moˇe se videti posle koliko z iteracija se postiˇe ˇeljena taˇnost.3247 .3247. 1.3123. 1. z z c dobijamo da je |xn − x| ≤ 0. . Iz nejednakosti u iskazu Banachovog stava. . x2 = 1. 1. gde je ε zadata c vrednost maksimalne greˇke.3123 c z z c U praksi se ˇesto uzima kriterijum da je |xn − xn−1| < ε.3243. 1. . s Neka je εn = 0.2599 i q = 1/3. 1.38985. Znaˇi da se za n = 3 postiˇe traˇena taˇnost. greˇka koja se pravi u n-tom koraku ako se taˇno (ali nepoznato) x zameni sa xn sigurno nije ve´a c c od εn.12995. s .05? s c 21/30 ε1 = 0. ε2 = 0.3246. x ≈ x3 = 1. . Dakle. . Sa x1 = 1.

z . Iteracioni niz moˇe da konvergira iako oni nisu ispunjeni.. 22/30 Uslovi Banachovog stava su samo dovoljni.

Primena kod ispitivanja konvergencije nizova zadatih rekurentnom formulom 23/30 .

. 2. 1 + xn n = 1. c c . .Primena kod ispitivanja konvergencije nizova zadatih rekurentnom formulom Niz je definisan sa 1 x1 = . 3 xn+1 √ xn = √ . . 23/30 Ispitati da li je niz konvergentan i na´i graniˇnu vrednost ako postoji.

Primena kod ispitivanja konvergencije nizova zadatih rekurentnom formulom Niz je definisan sa 1 x1 = . 2. . . 1 + xn n = 1. . 23/30 Ispitati da li je niz konvergentan i na´i graniˇnu vrednost ako postoji. 3 xn+1 √ xn = √ . c c √ √ • f (x) = x/(1 + x). .

. 3 xn+1 √ xn = √ . c c √ √ • f (x) = x/(1 + x). 23/30 Ispitati da li je niz konvergentan i na´i graniˇnu vrednost ako postoji. • 0 < f (x) < 1 .Primena kod ispitivanja konvergencije nizova zadatih rekurentnom formulom Niz je definisan sa 1 x1 = . 2. . 1 + xn n = 1. .

23/30 Ispitati da li je niz konvergentan i na´i graniˇnu vrednost ako postoji. . .Primena kod ispitivanja konvergencije nizova zadatih rekurentnom formulom Niz je definisan sa 1 x1 = . 1]. . c c √ √ • f (x) = x/(1 + x). • 0 < f (x) < 1 • Ako je I = [1/3. onda f (I) ⊂ I. 2. 3 xn+1 √ xn = √ . . 1 + xn n = 1.

y ∈ I (kontrakcija sa q = √ 3/2) . 1 + xn n = 1. onda f (I) ⊂ I. . 1]. 3 xn+1 √ xn = √ . za x. 23/30 Ispitati da li je niz konvergentan i na´i graniˇnu vrednost ako postoji. 2.Primena kod ispitivanja konvergencije nizova zadatih rekurentnom formulom Niz je definisan sa 1 x1 = . . • 0 < f (x) < 1 • Ako je I = [1/3. √ • |f (x) − f (y)| < 3 |x 2 − y|. . c c √ √ • f (x) = x/(1 + x).

. c c √ √ • f (x) = x/(1 + x). c .Primena kod ispitivanja konvergencije nizova zadatih rekurentnom formulom Niz je definisan sa 1 x1 = . . 1]. onda f (I) ⊂ I. za x. 23/30 Ispitati da li je niz konvergentan i na´i graniˇnu vrednost ako postoji. 1 + xn n = 1. . √ • |f (x) − f (y)| < 3 |x 2 − y|. • 0 < f (x) < 1 • Ako je I = [1/3. i njegov limes pripada skupu I. 2. y ∈ I (kontrakcija sa q = √ 3/2) • Zakljuˇak: Dati niz je konvergentan. 3 xn+1 √ xn = √ .

. • 0 < f (x) < 1 • Ako je I = [1/3. √ • |f (x) − f (y)| < 3 |x 2 − y|. . . 3 xn+1 √ xn = √ . c √ √ • Reˇenje jednaˇine x = f (x) (smenom t = x) je x = (3 − 5)/2. za x. 1]. s c . 2. 23/30 Ispitati da li je niz konvergentan i na´i graniˇnu vrednost ako postoji. onda f (I) ⊂ I.Primena kod ispitivanja konvergencije nizova zadatih rekurentnom formulom Niz je definisan sa 1 x1 = . 1 + xn n = 1. c c √ √ • f (x) = x/(1 + x). i njegov limes pripada skupu I. y ∈ I (kontrakcija sa q = √ 3/2) • Zakljuˇak: Dati niz je konvergentan.

Zakljuˇak: Problemi sa nizovima koji su zadati rekurentc nom formulom mogu se reˇavati s 24/30 .

Zakljuˇak: Problemi sa nizovima koji su zadati rekurentc nom formulom mogu se reˇavati s • primenom teoreme o monotonom i ograniˇenom nizu c 24/30 .

Zakljuˇak: Problemi sa nizovima koji su zadati rekurentc nom formulom mogu se reˇavati s • primenom teoreme o monotonom i ograniˇenom nizu c • primenom Banachovog stava o nepokretnoj taˇki c 24/30 .

Zakljuˇak: Problemi sa nizovima koji su zadati rekurentc nom formulom mogu se reˇavati s • primenom teoreme o monotonom i ograniˇenom nizu c • primenom Banachovog stava o nepokretnoj taˇki c • Nalaˇenjem eksplicitne formule za opˇti ˇlan niza z s c 24/30 .

c c ¯ Svaki zatvoren i ograniˇen skup S ⊂ R je kompaktan.Kompaktnost Skup S je kompaktan ako svaki niz taˇaka iz S ima bar jedan c konvergentan podniz ˇija graniˇna vrednost takode pripada skupu S. c Dokaz: 25/30 .

c Dokaz: • Neka je {xn} proizvoljan niz iz S.Kompaktnost Skup S je kompaktan ako svaki niz taˇaka iz S ima bar jedan c konvergentan podniz ˇija graniˇna vrednost takode pripada skupu S. c c ¯ Svaki zatvoren i ograniˇen skup S ⊂ R je kompaktan. 25/30 .

c Dokaz: • Neka je {xn} proizvoljan niz iz S.Kompaktnost Skup S je kompaktan ako svaki niz taˇaka iz S ima bar jedan c konvergentan podniz ˇija graniˇna vrednost takode pripada skupu S. c 25/30 . • Ograniˇen: Bolzano-Weierstrass. c c ¯ Svaki zatvoren i ograniˇen skup S ⊂ R je kompaktan.

Kompaktnost Skup S je kompaktan ako svaki niz taˇaka iz S ima bar jedan c konvergentan podniz ˇija graniˇna vrednost takode pripada skupu S. c • Zatvoren: Limes ostaje u intervalu 25/30 . c Dokaz: • Neka je {xn} proizvoljan niz iz S. c c ¯ Svaki zatvoren i ograniˇen skup S ⊂ R je kompaktan. • Ograniˇen: Bolzano-Weierstrass.

c 26/30 .Svaki kompaktan skup S ⊂ R je zatvoren i ograniˇen.

znaˇi da svaki niz iz S sadrˇi konc z vergentan podniz.Svaki kompaktan skup S ⊂ R je zatvoren i ograniˇen. 26/30 . i da limes tog podniza pripada S. c Dokaz: Neka je S kompaktan skup.

i da limes tog podniza pripada S. c Dokaz: Neka je S kompaktan skup. • Ako bi bio neograniˇen. z 26/30 .). lim xn = +∞ (npr. postojao bi niz xn ∈ S. znaˇi da svaki niz iz S sadrˇi konc z vergentan podniz. dakle S ne bi bio kompaktan. c ne sadrˇi konvergentan podniz.Svaki kompaktan skup S ⊂ R je zatvoren i ograniˇen.

c ne sadrˇi konvergentan podniz.). c Dokaz: Neka je S kompaktan skup. lim xn = +∞ (npr. 26/30 . z • Ako ne bi bio zatvoren. postojao bi konvergentan niz u S. ˇiji limes c nije u S. • Ako bi bio neograniˇen. dakle S ne bi bio kompaktan. pa S ne bi bio kompaktan. postojao bi niz xn ∈ S. i da limes tog podniza pripada S.Svaki kompaktan skup S ⊂ R je zatvoren i ograniˇen. znaˇi da svaki niz iz S sadrˇi konc z vergentan podniz.

i da limes tog podniza pripada S.).Svaki kompaktan skup S ⊂ R je zatvoren i ograniˇen. postojao bi niz xn ∈ S. c Dokaz: Neka je S kompaktan skup. z • Ako ne bi bio zatvoren. z c . c ne sadrˇi konvergentan podniz. pa S ne bi bio kompaktan. • Ako bi bio neograniˇen. znaˇi da svaki niz iz S sadrˇi konc z vergentan podniz. 26/30 Metod primenjen u dokazu zove se kontrapozicija: dokazuje se da P povlaˇi Q tako ˇto se c s pokaˇe da ne-Q povlaˇi ne-P . postojao bi konvergentan niz u S. lim xn = +∞ (npr. ˇiji limes c nije u S. dakle S ne bi bio kompaktan.

Zakljuˇak: Skup S ⊂ R je kompaktan ako i samo ako je c zatvoren i ograniˇen c 27/30 .

Zakljuˇak: Skup S ⊂ R je kompaktan ako i samo ako je c zatvoren i ograniˇen c Primeri kompaktnih skupova: 27/30 .

b].Zakljuˇak: Skup S ⊂ R je kompaktan ako i samo ako je c zatvoren i ograniˇen c Primeri kompaktnih skupova: • Svaki zatvoren i ograniˇen interval [a. c 27/30 .

c c 27/30 .Zakljuˇak: Skup S ⊂ R je kompaktan ako i samo ako je c zatvoren i ograniˇen c Primeri kompaktnih skupova: • Svaki zatvoren i ograniˇen interval [a. c • Svaki skup od konaˇno mnogo taˇaka. b].

c • Svaki skup od konaˇno mnogo taˇaka.Zakljuˇak: Skup S ⊂ R je kompaktan ako i samo ako je c zatvoren i ograniˇen c Primeri kompaktnih skupova: • Svaki zatvoren i ograniˇen interval [a. b]. c c • Unija konaˇno mnogo zatvorenih ograniˇenih intervala c c 27/30 .

c • Svaki skup od konaˇno mnogo taˇaka. b].Zakljuˇak: Skup S ⊂ R je kompaktan ako i samo ako je c zatvoren i ograniˇen c Primeri kompaktnih skupova: • Svaki zatvoren i ograniˇen interval [a. c c • Unija konaˇno mnogo zatvorenih ograniˇenih intervala c c Primeri skupova koji nisu kompaktni: 27/30 .

c c • Unija konaˇno mnogo zatvorenih ograniˇenih intervala c c Primeri skupova koji nisu kompaktni: • Otvoreni interval (a. b).Zakljuˇak: Skup S ⊂ R je kompaktan ako i samo ako je c zatvoren i ograniˇen c Primeri kompaktnih skupova: • Svaki zatvoren i ograniˇen interval [a. c • Svaki skup od konaˇno mnogo taˇaka. b]. 27/30 .

b). +∞) 27/30 .Zakljuˇak: Skup S ⊂ R je kompaktan ako i samo ako je c zatvoren i ograniˇen c Primeri kompaktnih skupova: • Svaki zatvoren i ograniˇen interval [a. c • Svaki skup od konaˇno mnogo taˇaka. b]. • Zatvoreni interval [a. c c • Unija konaˇno mnogo zatvorenih ograniˇenih intervala c c Primeri skupova koji nisu kompaktni: • Otvoreni interval (a.

c • Svaki skup od konaˇno mnogo taˇaka. c c • Unija konaˇno mnogo zatvorenih ograniˇenih intervala c c Primeri skupova koji nisu kompaktni: • Otvoreni interval (a. • Zatvoreni interval [a. +∞) • Skup R 27/30 .Zakljuˇak: Skup S ⊂ R je kompaktan ako i samo ako je c zatvoren i ograniˇen c Primeri kompaktnih skupova: • Svaki zatvoren i ograniˇen interval [a. b). b].

ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z 28/30 .

neograniˇen c c 28/30 .ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z Ograniˇen.

ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z Ograniˇen. neograniˇen c c Otvoren. zatvoren 28/30 .

neograniˇen c c Otvoren.ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z Ograniˇen. zatvoren Kompletan 28/30 .

ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z Ograniˇen. neograniˇen c c Otvoren. zatvoren Kompletan Kompaktan 28/30 .

neograniˇen c c Otvoren. zatvoren Kompletan Kompaktan • Pomo´u Cauchyjevog kriterijuma konvergencije nizova moˇemo da c z 28/30 .ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z Ograniˇen.

zatvoren Kompletan Kompaktan • Pomo´u Cauchyjevog kriterijuma konvergencije nizova moˇemo da c z ustanovimo da je niz konvergentan bez nalaˇenja limesa z 28/30 .ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z Ograniˇen. neograniˇen c c Otvoren.

neograniˇen c c Otvoren. zatvoren Kompletan Kompaktan • Pomo´u Cauchyjevog kriterijuma konvergencije nizova moˇemo da c z ustanovimo da je niz konvergentan bez nalaˇenja limesa z ustanovimo da je niz divergentan 28/30 .ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z Ograniˇen.

ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z Ograniˇen. moˇemo da c c z 28/30 . zatvoren Kompletan Kompaktan • Pomo´u Cauchyjevog kriterijuma konvergencije nizova moˇemo da c z ustanovimo da je niz konvergentan bez nalaˇenja limesa z ustanovimo da je niz divergentan • Koriste´i se Banachovim stavom o nepokretnoj taˇki. neograniˇen c c Otvoren.

moˇemo da c c z reˇavamo jednaˇine metodom iteracije s c 28/30 . zatvoren Kompletan Kompaktan • Pomo´u Cauchyjevog kriterijuma konvergencije nizova moˇemo da c z ustanovimo da je niz konvergentan bez nalaˇenja limesa z ustanovimo da je niz divergentan • Koriste´i se Banachovim stavom o nepokretnoj taˇki. neograniˇen c c Otvoren.ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z Ograniˇen.

neograniˇen c c Otvoren.ˇ ZAKLJUCAK: • Skup moˇe biti: z Ograniˇen. moˇemo da c c z reˇavamo jednaˇine metodom iteracije s c ispitujemo konvergenciju nizova zadatih rekurentnom formulom 28/30 . zatvoren Kompletan Kompaktan • Pomo´u Cauchyjevog kriterijuma konvergencije nizova moˇemo da c z ustanovimo da je niz konvergentan bez nalaˇenja limesa z ustanovimo da je niz divergentan • Koriste´i se Banachovim stavom o nepokretnoj taˇki.

• Metode dokaza: 29/30 .

direktan dokaz 29/30 .• Metode dokaza: .

dokaz svodenjem na apsurd ¯ 29/30 .• Metode dokaza: .direktan dokaz .

direktan dokaz .dokaz svodenjem na apsurd ¯ .dokaz matematiˇkom indukcijom c 29/30 .• Metode dokaza: .

dokaz navodenjem kontraprimera ¯ 29/30 .direktan dokaz .• Metode dokaza: .dokaz matematiˇkom indukcijom c .dokaz svodenjem na apsurd ¯ .

• Metode dokaza: .dokaz svodenjem na apsurd ¯ .direktan dokaz .dokaz matematiˇkom indukcijom c .dokaz kontrapozicijom 29/30 .dokaz navodenjem kontraprimera ¯ .

Slede´i deo: Graniˇne vrednosti funkcija c c 30/30 .