INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U OVČARSTVU I KOZARSTVU OVČARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRŽAJ

UVOD .......................................................................................................................................4 1. STANJE OVČARSTVA U SRBIJI .................................................................................. 4 l. l . MATIČNA POPULACIJA.......................................................................................... ...5 1.1.1.Veličina mati čne populacije.............................................................................................6 1.1.2. Proizvodni kapaciteti matične populacije........................................................................6 l. l .3. Kontrola proizvodnih osobina umatičenih ovaca.......................................................8 1.2. KORIŠĆENJE PRIPLODNIH OVNOVA....................................................................9 l.2.1. Prirodni pripust.................................................................................................................9 1.2.2. Veštačko osemenjivanje ...............................................................................................10 2. MOGUĆ NOSTI GENETSKOG UNAPRE ĐENJA OSOBINA................................ ..10 3 RASNA STRUKTURA I ODGAJIVAČKI CILJEVI ...................................................14 3.1 ODGAJIVAČKI CILJEVI.............................................................................................14 3.1.1. Meso-mleko-vuna..........................................................................................................15 3. l.2..Meso...... .......................................................................................................................15 3.l.3. Meso-.vuna.....................................................................................................................16 3.2. KLASIFIKACIJA RASA PREMA ODGAJIVAČKIM CILJEVIMA....................16 3.3. ODGAJIVAČKI CILJEVI PO RASAMA...................................................................17 3.3.1. Sjenička pramenka.........................................................................................................17 3.3.2. Svrljiška pramenka ..................................................................................................... ..17 3.3.3. Pirotska pramenka......................................................................................................... 18 3.3.4. Krivovirska pramenka..............................................................................................18 3.3.5. Lipska pramenka............................................................................................................18 3.3.6. Cigaja.............................................................................................................................19 3.3.7. Solčavsko-jezerska ovca...........................................................................................20 3.3.8. Pirotska oplemenjena ovca.............................................................................................21 3.3.9. Il de Frans.......................................................................................................................21 3.3.10. Mis................................................................................................................................22 3.3.11.Virtemberška.................................................................................................................23

2

4. METODE I POSTUPCI SPROVOĐENJA PROGRAMA........................................... 24 4. l. IZBOR RODITELJA ZA OVNOVE............................................................................25 4.1.l . Izbor majki ovnova ...................................................................................................... 26 4.1.2. Izbor ovnovskih očeva..................................................................................................26 4.1.3. Primena planskog parenja.............................................................................................26 4.1.4. Primena ukrštanja...........................................................................................................27 4.2. TESTIRANJE OVNOVA...............................................................................................28 4.2.1. Biološki test....................................................................................................................28 4.2.2. Performans test ..............................................................................................................28 4.2.3.Progeno testiranje ovnova...............................................................................................29 5. OČUVANJE GENETSKIH RESURSA OVACA...........................................................32 5.1. Očuvanje živih jedinki................................................................................................33 5.2. Formiranje banke semena….………… ……………………………………………33 6. ORGANIZACIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA .....................................................33 7. TRAJANJE PROGRAMA...............................................................................................34

PETOGODIŠNJI PROGRAM MERA ZA SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA………………..………………………………………………………….36

3

834 ha pašnjaka i 601. Za realizaciju planskog odgajivačko selekcijskog rada potrebno je poznavanje teorije genetike i oplemenjivanja. U mnogim zemljama. oko 86% pripada brdsko-planinskom području gde živi oko 4 . To znači da Srbija sa jedne strane ima solidan fond ovaca. definišu se mere za sprovođenje odgajivačko selekcijskih programa iza kojih stoji država. Polazeći od činjenice da selekcija ovaca najvažniji metod za očuvanje genofonda i povećanje produktivnosti ovaca u Srbiji. stanja i nivoa razvijenosti ovčarstva jedne zemlje. pri čemu je svaki farmer.STANJE OVČARSTVA U SRBIJI Ovčarstvo je značajna grana stočarske proizvodnje. 41/2009) definiše odgajivačke ciljeve i metode za organizaciju i realizaciju ovog najvažnijeg posla u ovčarstvu. a zatim naučnom principu procene životinja na osnovu objektivnih merenja njihove produktivnosti. ovaj program ima za cilj da u skladu sa novim Zakonom o stočarstvu (”Sl.152 ha livada u Srbiji. kao član. kombinujući osobine od ekonomskog značaja za farmu i ovčarstvo države. nedoslednost politike i ne poštovanje zakonskih regulative u toj oblasti. stanje i genetski potencijal populacija ovaca koje se gaje. sa razvojem kompjuterske tehnike. ali sa druge strane. glasnik RS”. Uvedeni su i genetski informacioni sistemi. posebno u brdsko-planinskom području. Procena odgajivalčke vrednosti ovaca se vrši primenom linearnih metoda ili putem selekcijskih indeksa. razrađeni su praktični korisnički softveri za efikasnije sprovođenje selekcijske procedure. Osnovni razlog za ovakvo stanje je upravo odsustvo jasnog odgajivačkog programa i selekcijskog rada. Posebna pažnja u selekciji se mora posvetiti obezbeđenju jedinstvene kontrole produktivnosti i evidentiranju podataka. U zavisnosti od ekonomskog interesa. pa time i produktivnost po grlu su na niskom nivou i ne koriste se na pravi način. mleka i vune. U sistem se unose podaci o proizvodnji i kvalitetu mesa. uključen preko svoje umatičene popualcije ovaca.UVOD Ovčarstvo Srbije. Od 826. br. posebno ako se uzme u obzir činjenica da posedujemo prirodne resurse i tradiciju. 1. tehnologije proizvodnje. kao i organizacionih formi primene selekcijskih postupaka u praksi. koje raspolaže značajnim prirodnim potencijalima. u pogledu produktivnosti nije zadovoljavajuće.

Ovaj Program određuje populacije ovaca za koje je država zainteresovana i na kojima će se sprovoditi selekcija u cilju unapređenja ovčarstva. MATIČNA POPULACIJA Matičnu populaciju ovaca čine priplodne jedinke muškog i ženskog pola nadprosečnog kvaliteta.605. sa druge strane. sjenički. godine.vuna). obuhvaćene su selekcijskim radom putem kontrole produktivnosti i ostalih postupaka za unapređenje genetske strukture. mleko. kao i to da su vlasnici spremni da prihvate sve propisane mere i postupke za postizanje i održavanje kvaliteta i odgajivačkih cijleva u dotičnoj populaciji. dok tipičnih rasa za proizvodnju mleka i vune gotovo i nema. najveći deo populacije naših ovaca čini pramenka (80%). pri čemu je struktura i veličina stada visoko varijabilna. od koje su najzastupljeniji sledeći sojevi: svrljiški.000 ovaca. 1. Pored toga.50% poljoprivrednog stanovništva. odnosno proizvodnih osobina (meso. a 5 . dok preostalih 20% čine: cigaja (5%) i melezi pramenke sa inostranim rasama (15%). od druge polovine dvadesetog veka pa do danas prisutan je trend depopulacije. zatim tip ovaca meso-vuna. Malo je mesnatih populacija. deagrarizacije i demografskog pražnjenja sela što ima za posledicu smanjenje broja ovaca pa su mnoge planine i pašnjaci ostali pusti.1. Ovo je posledica promenljivih privredno-političkih prilika u kojima odgajivači nisu uspeli da izgrade moderan farmski način gajenja ovaca s jedne strane i odsustva ozbiljnijeg selekcijskog rada. dominiraju rase i sojevi ovaca kombinovanih proizvodnih svojstava. U pogledu rasne strukture. glasnik RS”. Kao matično i reproduktivno proglašava se samo ono grlo ili stado koje ispunjava sve uslove predviđene zakonom o stočarstvu (”Sl. Upravo zbog toga je važna izrada Odgajivačko-selekcijskog programa koji će biti temelj organizovanog i modernog ovčarstva u Srbiji. br. usled intenzivnog procesa industrijalizacije. Takođe Programom se utvrđuju odgajivački ciljevi i metode pomoću kojih će se isti realizovati. Dakle. Sve životinje u matičnoj populaciji. 41/2009) i odgovarajućim pravilnicima. rasa obuhvaćenih odgajivačko-selekcijskim programom. Preko 90% ovčarskog fonda Srbije je skoncentrisano kod malih odgajivača. na smanjenje ovčarskog fonda i karakter ovčarske proizvodnje uticali su i sledeći faktori: nestabilni privredno-ekonomski tokovi u zemlji nedostatak dugoročne politike unapređenja ovčarske proizvodnje nesiguran plasman slaba kreditna sposobnost odgajivača ovaca neznatna ulaganja banaka i drugih subjekata u ovčarsku proizvodnju slaba povezanost sa organizacijama za preradu i promet ovčijih proizvoda povećanje broja staračkih domaćinstava Prema statističkim podacima iz 2008. u Srbiji se gaji ukupno 1. Međutim. pirotski. pre svega sa virtemberškom i il de frans populacijom.

se rase ovaca obuhvaćene glavnim odgajivačkim programom prema proizvodnim ciljevima i metodama odgajivanja. 6 . mora da završi kurs o značaju.Takođe se predviđa i ograničavanje procentualnog učešća inostranih rasa koje nisu od posebnog nacionalnog interesa za Srbiju. Zato svaki odgajivač čije je stado umatičeno.Rase za proizvodnju mesa i vune Matična populacija ovaca u Srbiji. Ovim programom se predviđa da matična populacija u buduće treba da se povećava bar do nivoa od 1-2 % od ukupnog broja ovaca u Srbiji.1. tj. što je zanemarljiv udeo. 1. Pored toga svaka matična farma koja je registrovana i kao reproduktivna.Veličina matične populacije Od ukupnog broja ovaca u Srbiji.namenjene proizvodnji mesa. Klasifikaciju rasa ne treba vršiti kao do sada (autohtone i plemenite) jer to nije u skladu sa svetski prihvaćenim načinom razvrstavanja rasa. selekcijom je do sada obuhvaćeno oko 10. mleka i vune . kao republičke selekcijske službe. Ovim programom se predviđa podela rasa prema odgajivačkim ciljevima. gde broj jedinki može biti 5. koje ispunjavaju propisane odgajivačko selekcijske kriterijume. bavi se proizvodnjom i prodajom kvalitetnog priplodnog materijala. razvrstavati na sledeći način: . što će zavisiti od više faktora. predstavlja osnovu genetskog unapređenja ovčarstva u zemlji.Kombinovane rase. mora imati sopstveni odgajivačko selekcijski program usklađen sa glavnim odgajivačkim programom. u pogledu brojnosti pojedinih rasa. onako kako je i dato u ovom Programu (tabela 3). Takođe.000 grla (ili 0. Sadržina i način vođenja matične evidencije su takođe propisani posebnim pravilnikom resornog ministarstva. Veličina matičnog stada podrazumeva minimalan broj ovaca na jednom gazdinstvufarmi.Rase za proizvodnju mesa . Za uspešan odgajivačko selekcijski rad u ovčarstvu neophodna je puna saradnja odgajivača (vlasnika-farmera). a pre svega od stimulativnih mera države i zainteresovanosti farmera. postoje nelogičnosti jer su forsirane pojedine populacije koje nisu od većeg značaja za nacionalno ovčarstvo.šumarstvo i vodoprivredu a pod stručnim nadzorom i koordinacijom glavne odgajivačke organizacije. To znači da će.saglasno odgajivačko selekcijskom programu. organizaciji i sprovođenju odgajivačko selekcijskog rada u ovčarstvu.6%). Da bi farmagazdinstvo ušlo u registar i njeno stado postalo matično mora imati najmanje 20 kvalitetnih priplodnih grla dotične populacije. osim ukoliko se radi o rasi koja je jako ugrožena u svom biološkom opstanku.1. koja je pod patronatom države i Ministarstva za poljoprivredu.

Masa runa najmanja je kod pirotske oplemenjene ovce što je i statistički značajno. Proizvodni kapaciteti matične populacije Tabela1.11 65±3.25±3. Ekstenzivno gajenje ovaca kombinovanog smera je najviše zastupljeno u planonskim krajevima Srbije. smer meso i meso-vuna.06 84.21 69.08 149.07 3.25 76.kg 118±0.41±3. dok Virtemberška ovca znatno zaostaje. Varijabilnost kvantitativnih osobina ovaca u zavisnosti genetskih i spoljnih uticaja Rasa ovaca Masa tela.14±0.05 58±3.85 70±4.33±0.98 Osobina (LSM±SE) Plodnost. najbolje rezultate u pogledu plodnosti i mase tela ovaca je pokazala populacija Mis ovce.01 55±3.16 65.05 150±0.09±0.11 82.06 120±0.03 128±0.23±4.12±4. U intenzivnom sistemu gajenja.12±3. Sa druge strane plodnost lipske ovce je najmanja i u poređenju sa druge dve rase vrlo značajno se razlikuje. Iz tabele 1 vidimo da nema velikih razlika u pogledu varijabilnosti 7 .54±0.08 2.48 131. gde Lipska ovca po količini mleka u laktaciji dominira.kg 56±2.16±3. Prinos vune nije se bitno razlikovao.12 70±4.47±0. dok u poluintenzivnom i ekstenzivnom sistemu dominiraju rase trojnog smera proizvodnje.04 125±0.52±0.03 120±0. Indikativno je da se u intenzivnom sistemu forsiraju rase ovaca mesnatog ili kombinovanog tipa.05 117±0.07 U tabeli 1 su prikazane višegodišnje prosečne vrednosti proizvodnih osobina najvažnijih kontrolisanih rasa ovaca. pa je i statistička značajnost razlika na niskom nivou.03 3.06 3. nešto manji potencijal je ispoljila rasa Ile de france. meso-mleko-vuna.% Mlečnost.1.25±3.kg 2.07 131±0. gde su dominantna tri soja pramenke: svrljiški sjenički i pirotski.2.06 4.89 74±5.78±0.52±4. kao i između svih ispitivanih rasa ovog sistema u pogledu mlečnosti.05 4.07 154±0.95 78.03 2.82±3. Ako obratimo pažnju na rezultate prikazane u tabeli 1. videćemo da postoji visoka varijabilnost osobina u zavisnosti od svih posmatranih faktora.1.91±0.21 68±4.09 3.04 77±5.58 67. U poluintenzivnom sistemu postoji vrlo značajna razlika u masi tela između pirotske oplemenjene ovce i cigaje.09 Kombinovane rase Rase za proizvodnju mesa Rase za proizvodnju mesa i vune Svrljiška Sjenička Pirotska Cigaja Lipska Pirotska oplemenjena Ile de france Mis Virtemberška Prinos vune.82±0.

08 4.09±1.06kg). Prinos vune sve tri populacije je takođe bio sličan i varirao je oko vrednosti od 2.13 3.99 25.38 12.47±0.85±0.07 3. sa 30 i 90 dana najmanja je kod kombinovanih rasa a najveća kod rasa za proizvodnju mesa.1.40 9. Kod kombinovanih rasa dominantnija su bila jagnjad Cigaja rase sa masom tela od 27. Sjenička ovca je pokazala nešto bolje proizvodne rezultate u masi tela i plodnosti.03±0.61±0.29±0.81±0.43±0. Ipak.10 Masa tela (kg) 30 dana LSM±SE 9.09±1.11 4.34±0.39±1.31 10.11 4.49±0.02±0. Međutim za selekciju je važniji genetski potencijal pojedinih rasa.03 Iz tabele 2 vidimo da masa tela jagnjadi varira u zavisnosti od cilja gajenja i rase. Statističkom analizom je potvrđeno da ne postoji značajnost razlika u pogledu varijabilnosti kvantitativnih osobina ovaca u ekstenzivnom sistemu gajenja.97 25.49±0. što je i za očekivati.21±1.39±1.12kg). Kontrola proizvodnih osobina umatičenih ovaca U cilju kontrole produktivnosti i testiranja ovaca a time i selekcije obavezno je sprovođenje sledećih mera: a) Kontrola telesne razvijenosti ovaca 8 .12±0.50 kg.07 4.09 4.12 33. Tabela 2.12 4.98±0.03kg).96 21.36 12.11±0.13±0.36 12. Najveću završnu masu tela su ostvarila jagnjad smera meso i to populacija Mis(33.43 Kombinovane rase Rase za proizvodnju mesa Rase za proizvodnju mesa i vune Svrljiška Sjenička Pirotska Cigaja Lipska Pirotska oplemenjena Ile de france Mis Virtemberška 90 dana LSM±SE 22.21±0. tačnije trend mase tela tokom porasta u cilju dostizanja završne ili tržišne mase tela sa 90 dana uzrasta.40 11.42 11. Uticaj genetskih i spoljnih faktora na masu tela jagnjadi do 90 dana uzrasta Rasa ovaca pri rođenju LSM±SE 3.46±0.15±0.43±0.89 23. Masa tela pri rođenju.33 11.3.93±0.43±0.94±0.65±0.98 32.50±0.21±0. 1.93 27.06 28.kvantitativnih osobina između posmatranih populacija ovaca.97kg. dok je Svrljiška imala veću mlečnost. a sledi je Ile de france(32. dok je Virtemberška sa smerom meso-vuna u mnogo većem zaostatku(28.21±1.

Širina kukova . u obzir treba uzeti sledeće parametre: .Visina krsta .Sadržaj proteina u mleku .- Kontrola mase tela jagnjadi pri rođenju Kontrola mase tela jagnjadi sa 30 dana Kontrola mase tela jagnjadi sa 60 dana Kontrola mase tela jagnjadi sa 90 dana Kontrola mase tela ovaca pri striži Pored kontrole mase tela.Količina mleka u laktaciji .Visina pramena 9 .Randman runa .Broj somatskih ćelija u mleku Detalji sprovođenja kontrole mlečnosti usklađuju se sa standardima koje propisuje ICAR.Obim buta . Metoda A c) Kontrola prinosa i kvaliteta vune Prilikom procene odgajivačke vrednosti ovaca na bazi fenotipova osobina prinosa i kvaliteta vune.Dužina trupa .Sadržaj mlečne masti u mleku .Visina leđa .Širina grudi .Trajanje laktacije .Obim grudi .Obim cevanice b) Kontrola mlečnosti ovaca Kontrolom se posmatraju sledeće osobine: .Dubina grudi .Masa runa .Visina grebena . neophodno je pri striži kontrolisati mere eksterijera gde su uključene: .

Prirodni pripust Prirodno parenje se odvija direktnim puštanjem ovna da zaskoči ovcu u estrusu.Rastegljivost vlakn 1.Finoća vlakna . Postoje dva osnovna načina oplodnje ovaca prirodnim parenjem: Slobodno-divlje Kontrolisano.KORIŠĆENJE PRIPLODNIH OVNOVA Sama oplodnja ovaca.2. dakle na prirodan način. sprovodi se putem dva metoda : Prirodno parenje Veštačko osemenjavanje 1.Vijugavost vlakna ..iz ruku 10 . bez obzira dali je u sezoni ili van sezonska.Dužina vlakna .Visina vlakna .1.2.Jačina vlakna .

ne možemo imati uspeh u proizvodnji i selekciji. Ovakav način selekcije je moguć samo ukoliko se raspolaže pouzdanim pokazateljima o odgajivačkoj vrednosti jedinki koje gaji. podrazumeva da čovekfarmer drži kontrolu ili upravlja procesom razmnožavanja ovaca. za razliku naprimer od goveda-bikova. Rečeno jezikom genetike. dok se u manjim stadima pribegava prirodnom parenju. međutim zbog cene angažovanja stručnog lica.2.Unošenje sveže sperme .2.Unošenje zamrznute sperme Bez obzira što veštačko osemenjavanje ima niz zootehničkih i zdravstvenih prednosti.- 1. neophodno je rangiranje životinja prema produktivnosti. Postoje dva osnovna načina veštačke oplodnje ovaca: .MOGUĆNOST GENETSKOG UNAPREĐENJA OSOBINA Da bi se ostvario genetski napredak primenom selekcije. pomoću specijalne opreme. odnosno fenotip.ili osemenjavanje) pod uslovom da ovan bude sa poznatim poreklom. Kod kontrolisanog prirodnog parenja je obavezno da ovan bude sa poznatim poreklom (da ima pedigre). Neke će biti zadržane za dalju reprodukciju. na veštački način. gde se u stadu nalazi ovan. Ukoliko je priplodnjak dobrog kvaliteta a nema pedigre. 2. tj. Jedan od osnovnih razloga je što se vitalnost sperme ovnova gubi kod zamrzavanja ( nizak % koncepcije-uspele oplodnje. poreklo se može utvrditi nekom od metoda genetske ekspertize porekla (DNK analize). posle zamrzavanja. Vrednost fenotipa ovaca je rezultat delovanja naslednih faktora i sredine: 11 . pa se takav vid korišćenja ovnova u matičnim stadima ne dozvoljava. koji prema svojoj volji. a pojedina grla moraju biti škartirana. Kontrolisano parenje ili kako se još naziva parenje iz ruku. Veštačko osemenjavanje Veštačko osemenjavanje se obavlja unošenjem sperme ovna u polni organ ovce ne prirodno. moraju se posedovati podaci o kvantitativnim osobinama čija je osnovna kategorija fenotipska vrednost. više se primenjuje na farmama velikih kapaciteta.Slobodnim ili divljim parenjem. osemenjivača i same opreme. Ovim programom se utvrđuje da je kontrolisano parenje jedini prihvatljiv način korišćenja ovnova u matičnim populacijama. prirodno parenje je zastupljeniji vid oplodnje ovaca. Sa druge strane osemenjavanje svežom spermom je veoma uspešno. Za matičnu populaciju ovaca u Srbiji su prihvatljiva oba načina oplodnje ovaca (parenje. nekad i prevazilazi uspeh kod parenja. u protivnom ne sme se koristiti u stadima koja su umatičena. kada otkrije ovcu u estrusu istu oplodi. pa se ne isplati masovna proizvodnja i distribucija ).

a na bazi dobijenih rezultata kontrola kod svakog subjekta/farme: .Po potomcima .Po bočnim srodnicima . .Po poreklu. za farmere su od značaja kvantitativne osobine koje se. Pri tome. teško je pouzdano utvrditi vrednost genotipa ovaca. zapravo.Prosečna fenotipska vrednost posmatrane osobine u određenoj populaciji ovaca Iz kratkog uvida u osnovna načela koja karakterišu aditivni genotip jedinke. u smislu njihovog rangiranja i selekcije. veoma složeno. To je otežano i time što se sa generacije na generaciju ne prenose genotipovi već mnogobrojni geni koji ispoljavaju prosečne efekte u odnosu na srednju vrednost populacije ovaca.Kombinacijom različitih metoda Selekcija ovaca po fenotipu Već smo rekli da je fenotip ovaca rezultat nasleđa i faktora spoljne sredine. Imajući u vidu da svaka jedinka nasleđuje po ½ genskog kompleksa oba roditelja. Zbog toga se i procena odgajivačke vrednosti obavlja na nekoliko načina.P=G+E Nasledni faktori uklučuju sumarno ili aditivno dejstvo gena. tako i na bazi srodnika odnosno podataka iz populacije. . efekte dominantnosti i epistatičnosti: G=A+D+I Polazeći od činjenice da su faktori spoljne sredine uvek prisutni. možemo zaključiti da je pitanje vrednosti pojedinih individua ili populacije ovaca. odgajivačka vrednost je.Koeficijent regresije aditivnog genotipa na fenotip P . kako procenom sopstvenog fenotipa.Prosečna vrednost posmatrane jedinke M .Procenjena odgajivačka vrednost b . za razliku od kvalitativnih 12 .Po fenotipu. Na taj način. gde su POV . prosek priplodnih vrednosti roditelja. Procenjena odgajivačka vrednost se dobija iz sledećeg izraza: POV = b · (P-M). jedinka i populacija stoje u određenom odnosu pa se i odgajivačka vrednost određuje.

poželjno je da i sami roditelji vode poreklo iz takvog legla. Pored toga.karakteristika.M) Fenotip ovaca uključuje ne samo sopstvenu produktivnost jedinke već i njen morfološki izgled. Prosečna plodnost ovaca iz nekoliko jagnjenja je daleko bolji kriterijum i u selekciji ovaca. kao osobina. Pored navedenih. u cilju što efikasnije procene vrednosti individua. Procenjena odgajivačka vrednost jedinke se može predstaviti kao: POV = h² · (P . Zato se. Fenotipovi tako izmerenih osobina nam služe za procenu odgajivačke vrednosti.fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta vune Osobine plodnosti ovaca ispoljavaju se posle dostizanja polne zrelosti. u cilju što uspešnije selekcije. Saglasno tome. mogu izmeriti odnosno izraziti količinski. a takođe i babe po majčinoj liniji. a da su pri tome heritabilitet i koeficijenat regresije jednaki (h²=b).M) Ako se. Naime. vuna).fenotipovi osobina telesne razvijenosti .fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mesa .fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mleka . Povećanje plodnosti putem selekcije može se ostvariti i po principu odabiranja ovaca posle prvog jagljenja. ova dva kriterijuma kombinuju. S obzirom da u programima gajenja ovaca postoje različiti smerovi proizvodnje kao i ciljevi (meso. to se i vrednosti pojedinih fenotipova rangiraju u skladu sa ciljem. onda obrazac za procenu odgajivačke vrednosti po fenotipu izgleda ovako: POV = M + b (P . Time se ostvaruje veći genetski progres u pogledu povećanja plodnosti populacije. ali nakon selekcije koja se obavlja prema pokazateljima plodnosti iz prva tri jagnjenja njene majke. mleko. determiniše njegovim sopstvenim genotipom i genotipom roditelja. takozvanih ovnovskih majki. Osnovni princip selekcije ovaca na plodnost sastoji se u zadržavanju za priplod onih jedinki koje potiču iz blizanačkih i trojnih legala. Njome se postižu bolji rezultati od selekcije na osnovu tipa rođenja i u poređenju sa individualnim podacima jagnjenja ona ima karakter neprekidne distribucije. 13 . fenotipovi ovaca se mogu razvrstati u nekoliko: . Jedan od njih je da svaka ovca ulazi u priplod u uobičajenom uzrastu. primenjuju se i drugi postupci za povećanje plodnosti ovaca putem selekcije. pri čemu se ima u vidu da se plodnost potomaka. ovce koje pri prvom jagnjenju imaju veću plodnost daju više jagnjadi tokom produktivnog veka iskorišćavanja. Ovaj stav se zasniva na takozvanom efektu majke i babe. pod procenjenom odgajivačkom vrednošću jedinke podrazumeva ocena genetskog preimućstva individue nad prosekom populacije.fenotipovi osobina plodnosti . u prvom redu majke.

Tip rođenja oca x 1 . 14 . odnosno klanju. korišćenjem više izvora podataka.Ocena priplodnih ovnova po potomstvu na većem broju kćeri povećava tačnost selekcije ovaca na plodnost (ostvaruje se veštačkim osemenjavanjem). među kojima su: broj majki koje se ispituju. tako i za populacije drugih smerova proizvodnje. Kod ovaca gde se kao kriterijum uzima poreklo i sopstvena produktivnost.x · h² . gde su: SI = ⎜ ⎝ ⎠ 2 Pm . Danas vlada mišljenje da masa tela jagnjadi pri rođenju može služiti kao pokazatelj mase i pri odbijanju. selekcijski indeks će imati sledeću formulu: ⎛ Pm + Po ⎞ + x 1⎟ . u poređenju sa selekcijom baziranom samo na podacima majki. a time i manji utrošak hrane po kg ostvarenog prirasta. što celu proizvodnju na farmi čini rentabilnijom. da bi predstava o vrednosti jedinki ili populacije bila jasnija. u dužem vremenskom periodu može dati pozitivne rezultate.Heritabilitet plodnosti vršnjakinja Kod osobina telesne razvijenosti i prinosa i kvaliteta mesa. U cilju optimizacije genteskog progresa ovaca pri selekciji na plodnost koriste se selekcijski indeksi i mešoviti linearni modeli. U skladu sa ovim. Time se. kako za procenu odgajivačke vrednosti mlečnih rasa ovaca. Efikasnost genetskog unapređenja plodnosti.Prosečna plodnost stada u godini ocenjivanja h² . intenzitet selekcije ovnova. Međutim. zavisi od mnogih faktora. selekcija na veći dnevni prirast.Plodnost ovce koja se ocenjuje kod prvog jagnjenja ili prosečna plodnost za tri godine x . smanjuju troškovi ishrane.Osobine koje se utvrđuju na grlima posle klanja predstavljaju njihove fenotipove. Postojanje ove veze je poznato još od ranije ali je njena značajnost u zadnje vreme aktuelizovana i nezaobilazna je u svim programima selekcije ovaca. intenzitet selekcije po rezultatima ispitivanja produktivnosti potomaka itd. Fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mleka su veoma značajni. elekcijom produktivnijih ovaca mogu se dobiti potomci sa većim potencijalom za proizvodnju mesa. neophodno je uzeti u obzir i utrošak hrane za kg ostvarenog prirasta jagnjadi u tovu. pored povećanja proizvodnje jagnjećeg mesa. ali se mogu koristiti za procenu odgajivačke vrednosti srodnika i predaka.Tip rođenja majke Po . Efikasnost selekcije ili očekivano poboljšanje produktivnosti potomaka biće utvrđeni izračunavanjem selekcijskog diferencijala i njegovim množenjem sa heritabilitetom. naročito kada se radi o masovnoj selekciji. U selekciji ovaca na veću proizvodnju mesa obično se uzimaju procene odgajivačke vrednosti po sopstvenoj produktivnosti i po potomstvu (performans i progeni test). Ono se bazira na pozitivnoj korelaciji između ove dve osobine. gde je mlečnost majke odlučujuća za prirast jagnjadi u prvom mesecu postnatalnog razvoja.

3. biti podređen sledećim Odgajivačko selekcijski rad na unapređenju ovčarstva treba proizvodnim ciljevima: 15 . mleka i vune. RASNA STRUKTURA I ODGAJIVAČKI CILJEVI Rasna struktura ovaca u Srbiji je šarolika. Odgajivačko selekcijski rad na unapređenju ovčarstva Srbije treba biti podređen upravo definisanom odgajivačkom cilju. sistemu gajenja i navikama odgajivača ovaca. U obradi podataka a u cilju pouzdane procene odgajivačke vrednosti ovaca primenjivaće se savremena statistička analiza i modeli koje sadrže novi softverski paketi. Razlike u načinu proizvodnje i prerade ovčjih proizvoda. Ipak. kao i u tradiciji. Odgajivački ciljevi Cilj ovog odgajivačko selekcijskog programa je stvaranje genetskih potencijala za veću proizvodnju mesa i mleka ovaca u Srbiji. kada govorimo o rasnoj strukturi.1. namenjene proizvodnji mesa.Rase za proizvodnju mesa.Varijabilnost fenotipova osobina prinosa i kvaliteta mleka je dosta izražena. Polazeći od činjenice da u Srbiji imamo: 1. sve populacije ovaca možemo razvrstati u tri grupe prema proizvodnom tipu: . 2. a matična evidencija i selekcijski postupci moraju obuhvatiti sva svojstva potrebna za njegovu što uspešniju realizaciju.Kombinovane rase. tako da se osim napred pomenutih parametara prinosa i kvaliteta vune. Različitu tradiciju gajenja ovaca. . Razlozi za to su pre svega u raznolikosti faktora sredine ili ambijenta u kojima se ovce gaje. što daje veću šansu selekcionerima za poboljšanje osobina od interesa za odgajivače. . ovim programom ne predviđaju posebne aktivnosti. 4. Fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta vune su predmet specijalizovanih istraživanja genetičara. Različite makroklimatske i geografske uslove. Različito zemljište i vegetaciju. 3. koji mora biti jasan. 3. bez obzira što nemamo velikim broj rasa. Vuna kao poseban odgajivački cilj neće biti definisana. ali će se voditi računa o njenom prinosu i kvalitetu.Rase za proizvodnju mesa i vune.

16 . Na prvom mestu po kompleksu pokazatelja mesne produktivnosti i ekonomske efikasnosti proizvodnje ovčijeg mesa stoje specijalizovane. odgajivački cilj u našoj zemlji je podređen proizvodnji janjadi sa masom tela od 25-30 kg.Meso-mleko-vuna Najveći deo naše populacije ovaca (pramenka) pripada upravo ovom tipu. U našoj zemlji situacija je ista. Zbog navedenih razloga test na meso mesnatih rasa trajaće do uzrasta jagnjajadi od 90 dana (30-35 kg telesne mase). imaju dobar potencijal za to. Proizvodi ovaca ovog smera. Mesnatost ovaca se prognozira i određuje putem nekoliko sledećih pokazatelja: -Ranostasnost -Konstitucija i eksterijer -Masa tela i prirast -Randman -Sastav i kvalitet trupa -Konverzija hrane Na tržištu Srbije najtraženija je jagnjetina. Istraživanja su pokazala da razvoj tkiva ovaca nema istu dinamiku tokom života i da pored toga zavisi kako od naslednih faktora tako i od uslova gajenja a naročito ishrane. Međutim količina. Prema tome. koje. Uopšteno govoreći meso se može proizvoditi od svake ovce. Da bi se ostvarile želje farmera za većom mesnatošću. Meso U ovčarstvu većine evropskih zemalja proizvodnja ovčijeg mesa ima prvorazredni značaj i predstavlja glavni izvor zarade farmera. pre svega meso i mleko su odličnog kvaliteta i već poznati proizvodi poput jagnjetine i ovčijih sireva su proneli glas o našoj pramenki i izvan Srbije. Polazeći od te činjenice vrlo je važno poznavati najvažnije faktore od kojih zavisi količina i kvalitet proizvedenog mesa kako bi se organizovala uspešna selekcija. Odgajivačko selekcijski program i odgajivački cilj treba da omoguće brži genetski napredak populacija gajenjem u čistoj rasi. ranostasne mesnate rase ovaca. kvalitet i cena zavise od rase odnosno populacije. Navedeni proizvodni cilj je prilagođen i našoj postojećoj rasnoj strukturi. odnosno trojnom smeru proizvodnje. a selekcija je upravo i najbolji put da se do željenog cilja dođe. pri čemu je masa trupa za tu namenu između 10 i 12 kg. neophodno je u selekciji ovaca napraviti razuman kompromis i gajiti životinje sa poželjnim odnosom mišićnog i koštanog tkiva u korist mesa. stim što oko 70% proizvedenog mesa čine mlada jagnjad uzrasta do 90 dana. To je tradicionalno nasleđe u ovčarstvu Srbije i kao takvo treba da se zadrži. kako ćemo videti. odnosno oko 25 kg žive vage.

tipu i prinosu runa. pa su i svrstane u tip dvojnog smera proizvodnje. za proizvodnju mesa.Meso-vuna Pored specijalizovanih populacijka ovaca. Među najvažnijim fizičkim svojstvima vune ubrajaju se: finoća. dužina. 3. U Srbiji je najzastupljenija ovca tog tipa poznata kod nas kao virtemberška (merinolandschaf). mleka i vune - - 17 . sjaj i boja. jačina. kao i kvalitetu vune. uprkos mnoštvu sintetičkih materijala koji se nalaze na tržištu.namenjene proizvodnji mesa.svrljiška . postoje i rase koje uz meso nešto slabijeg kvaliteta.2. proizvode i vunu. elastičnost.lipska Cigaja Solčavska Pirotska oplemenjena Ille de France II Rase za proizvodnju mesa Mis Virtemberška III Rase za proizvodnju mesa i vune Melezi pramenke sa grupom II i III Meso Meso-vuna Odgajivački cilj Metoda odgajivanja Meso-mlekovuna Odgajivan je u čistoj rasi Oplemenji vanje ovnovima iz II grupe Odgajivan je u čistoj rasi Ukrštanje Odgajivan je u čistoj rasi Ukrštanje I Kombinovane rase. Rase ovaca u Srbiji razvrstane prema odgajivačkim ciljevima Gru pa Tip Rasa Pramenka: . mora se voditi računa o obraslosti tela vunom.pirotska . pored osobina prinosa i kvaliteta mesa. vijugavost.krivovirska . Klasifikacija rasa prema odgajivačkim ciljevima Rase ovaca obuhvaćene glavnim odgajivačkim programom mogu se prema proizvodnim ciljevima i metodama odajivanja. rastegljivost. Zahvaljujući svojim specifičnim fizičkim svojstvima vuna je lider u sirovinama tekstilne industrije. svrstati na sledeći način: Tabela 3.sjenička . U selekciji ovaca u ovom odgajivačkom cilju.

Grudi su joj dosta duboke. Noge su joj takođe obrasle dlakom. što znači C i D sortiment.3. Dviske ulaze u priplod sa 16-18 meseci.2. Odgajivački ciljevi po rasama 3. 3. kao i sve naše pramenke je postala krupnija i produktivnija u odnosu na raniji period.3. Od 100 ovaca se u proseku dobije 110-120 jagnjadi. Visina grebena ovaca iznosi oko 65 cm. Godišnji nastrig vune ovaca iznosi 1.5. ali je grudni koš uzan. a mogu biti crne ili prskane. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 5055 kg. a finoća oko 38 mikrona. Rasprostranjena je od Lebana i Leskovca.Prinos vune se kreće kod ovaca 1. Plodnost ovaca se kreće od 100-110%. koja se nalazi na jugozapadu Srbije. na nadmorskoj visini od oko 1000 metara. Sjenički soj pramenke Ime je dobila po mestu Sjenici na Pešterskoj visoravni. u laktaciji od 5-6 meseci se kreće od 60-80 litara. Sa Peštera se ova ovca zadnjih decenija proširila na skoro ceo zapadni deo Srbije i usled poboljšanih uslova gajenja.Svrljiška ovca je kasnostasna životinja. Pramen je levkast a runo poluotvoreno. Dužina vunskih vlakana iznosi 12-13 cm.Dužina vunskih vlakana iznosi oko 11-12 cm.5 kg i oko 2 kg kod ovnova. 18 . a noge i lice su prskane crnim tačkicama.3. Svrljiški soj pramenke Dobila je ime po Svrljiškim planinama. gde joj je i mesto odgajivanja. a porast završavaju u četvrtoj godini života.Spada u krupnije sojeve pramenke.Prosečna mlečnost sjeničke ovce. a ovnova 2 kg.Obrasla je belom vunom. Visina grebena ovnova se kreće od 60-65 cm. a ovnovi mogu biti i šuti i rogati. Glava je obrasla dlakom bele boje. pa sve do Donjeg Milanovca i Kladova. a porast završava sa 3-4 odine. Kasnostasna je i prvi put ulazi u priplod sa 18 meseci. Sjenička ovca je jedna od naših najkrupnijih sojeva pramenke.Prosečna proizvodnja mleka za laktacioni period od 6 meseci iznosi 80 litara. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 55-65 kg. dok na čelu ima ćubu. a finoća 36 mikrona.najčešće bele boje.1. Ovce su šute. sa crnim kolutovima oko očiju. sa crno oivičenom gubicom donje i gornje usne i crnim vrhovima ušiju. a ovnovi imaju dobro razvijene rogove u obliku spirale. Ovce su šute. računajući i mleko koje posisa jagnje. . a ovaca oko 60 cm. a ovnova varira u ganicama od 70-90 kg. Runo je otvoreno do poluotvoreno. a ovnova 70 cm.3. Ova ovca spada u grupu dugorepih pramenki sa rudom vunom. a ovnova varira u ganicama od 70-110 kg.

Požarevca i Mladenovca. a kod jagnjadi 50-55%. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 50-55 kg. Od vune pirotske ovce.3.U laktacionom periodu od 6 meseci.Prinos vune se kreće od 1. ali se gaji i na područjima Babušnice.70% visine grebene. a kod ovnova 65-67 cm.Dužina vunskog vlakna je 14. Vuna je bele boje.5 kg kod ovaca do 2 kg kod ovnova.4. Ovce su obrasle vunom bele boje. Bele palanke i Suve planine.. a porast završava sa 3-4 godine. Runo je otvoreno. a kod ovnova oko 2. a finoća oko 40 mikrona.5 kg. Ime je dobila po selu Lipe kod Smedereva. Glava i noge su obrasle dlakom.5. spada u D i E sortiment. Dužina vlakna je 12-45 cm. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 4855 kg. 19 .3.3. jer za priplod stasava u starosti od 16-18 meseci. Ovce su šute. sastavljeno od šiljastih pramenova. Randman odraslih grla je 4547%. To je lokalni soj gruborune pramenke.Spada u krupnije sojeve. Pirotski soj pramenke Najrasprostranjenija je na području Stare planine-Visok u okolini Pirota i Dimitrovgrada. a kod boljih zapata može biti i poluzatvoreno.Lipski soj pramenke Rejon rasprostiranja ove ovce je teritorija između Smedereva. po kome je i dobila ime. Kao i drugi sojevi pramenke. a ovnovi imaju spiralno razvijene rogove. Na čelu se nalaze dugački pramenovi vune koji obrazuju ćubu. a ovnova varira u ganicama od 70-80 kg. Pirotska ovca je kasnostasna životinja. Krivovirski soj pramenke Uzgaja se u okolini Krivog Vira. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 55-60 kg.3.Finoća vunskog vlakna iznosi oko 35-40 mikrona. U priplod ulazi sa 16-18 meseci. a ovnova varira u ganicama od 75-85 kg. finoća vlakana se kreće od 40-42 mikrona. a visina 12 cm. 3.Prinos vune kod ovaca iznosi 1. Ovce su šute a ovnovi imaju rogove spiralnog oblika. Plodnost se kreće u proseku oko 110%.Visina grebena iznosi oko 60 cm. zavisno od stepena utovljenosti. računajući mleko koje posisa jagnje.3.Spada u grupu srednje krupnih pramenki. u Pirotu i okolini se izrađuju nadaleko poznati pirotski ćilimi. jer se ovaj zapat nalazi na prelazu između rude i gruborune pramenke.Dužina vlakana je oko 15 cm.Runo je otvoreno. Visina grebena iznosi kod ovaca 60-62 cm. Glava. ovca proizvode 75-80 litara mleka. Vuna je bele boje.Od 100 ovaca se dobije 110-115 jagnjadi. a ima grla sa crnim flekama i šarenom vunom. od koga se spravlja poznati pirotski kačkavalj. što znači C i D sortimenta. Prosečna mlečnost ovaca iznosi oko 30 kg bez mleka koje posisa jagnje. a ovnova varira u ganicama od 70-80 kg. krivovirska ovca je kasnostasna životinja. noge i uši su obrasli dlakom crne boje. 3.0 kg. sa randmanom mesa 45-48%. a dužina trupa 108. Visina grebena je oko 64 cm. a pramenovi su šiljasti.

što ostavlja prostora za selekcijski rad. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla pripadnika sojeva pramenke Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3-4 meseca Finoća vune Količina vune Ovce 65-70 55-65 110-120 70-90 23-26 35 2-3 Ovnovi 70-75 80-110 3-4 3. Pomoravlje.Ovnovi imaju više a ovce manje ispupčen profil.Cigaja Rasprostranjena je u regionima naše najintenzivnije poljoprivredne proizvodnje kao što su Vojvodina. a ovnova 70-85 cm. Po zoološkoj klasifikaciji cigaja spada u dugorepe ovce. Karakteriše je dobra mlešnost. čvrste građe tela i snažne konstitucije. 20 .Telesna masa ovaca iznosi u proseku 60-75 kg. U toku laktacije proizvede od 60-100 litara mleka.5 kg vune.Runo je poluzatvoreno do zatvoreno. a ovnovi 3. Gustina vune je takođe nezadovoljavajuća. Trup je srednje dužine. Mlečnost je dosta dobro izražena i kreće se u granicama 80-150 litara u laktacionom periodu od 6 meseci.Visina vlakna je oko 8cm.5-5. Mačva. mada ima crnih i mrkih cigaja. ali dosta uske. sa oko 28-30 mikrona. ali dosta uzana. Noge su visoke jakih kostiju. a dužina oko 10 cm.Vlakno je srednje finoće.Leđna linija je ravna.Visina grebena ovaca iznosi od 60-76 cm.5 kg a ovnovi 2.0 kg . Plodnost ovaca cigaja rase se kreće od 110-130%. ali relativno uzak i pravougaonog oblika.Genetski potencijal cigaje nije dovoljno iskorišćen u našoj zemlji.Ženska grla se prvi put pripuštaju u starosti od oko 12 meseci.54. čvrstih papaka i obrasle crnom ili mrkom dlakom. Runo je belo. Tabela 4. Ovce i ovnovi su šuti.0 kg vune. Ovce daju prosečno 2. Glava je srednje veličine. Pokrivena je crnom ili mrkom dlakom. sastavljeno iz cilindričnih ili levkastih pramenova.Nedostatak cigaje je slaba obraslost vunom po trbuhu i donjem delu vrata. mada ovnovi mogu biti i rogati. Grudi su duboke.Ovce daju prosečno 1.3. odnosno B sortimenta. Cigaja je krupna rasa ovaca. a za ovnove 80-120 kg.6. dubok.

5-3. Masa tela ovaca je 55-60 kg.Tabela 5. sa 1-4 vijuge na cm dužine. a ovnova 70-80 kg. sa randmanom mesa oko 55%. U toku laktacije koja traje 6 meseci. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoća vune Količina vune Ovce 65-70 60-65 140-150 80-100 28-30 30-35 2-3 Ovnovi 70-75 80-110 3-4 21 .7. Finoća vlakna je 30-38 mikrona (sortiment C-D). Karakteristična je duga glava sa ispupčenim profilom i dugim klopavim ušima. a ovnova 70-75 cm.5 kg. U Srbiji je rasprostranjena na području Mačve. a kod ovnova oko 2. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3-4 meseca (kg) Finoća vune (µ) Količina vune(kg) Ovce 60-65 65-75 120-130 110-150 25-30 26-28 3-4 Ovnovi 75-78 100-120 4-5 3. cilindričnih ili levkastih pramenova. Solčavsko-jezerska ovca Ime je dobila po Solčavsko-jezerskoj dolini (Slovenija).3. Dviske ulaze u priplod sa 15 meseci starosti. osim glave. Spada u grupu dugorepih ovaca. Visina grebena ovaca iznosi prosečno oko 67. Plodnost solčavske ovce iznosi oko 150%.5 kg. Dužina trupa je oko 120% visine grebena. relativno duboka i ne tako uzana. ova ovca proizvede 70-90 litara mleka. Solčavska ovca je krupna. Tabela 6. Ovce su obrasle belom vunom po celom telu. Prosečna količina vune po ovci iznosi 2-2. dužine oko 8 cm. nogu i ušiju. koje su pokrivene kratkim belim dlakama. Runo je zatvoreno ili poluzatvoreno. dugačka.

Trup se odlikuje velikim širinama. Tabela 7. Masa tela jagnjadi pri rođenju je 4. Dubina runa nove populacije prosečno iznosi 7 cm. jugoistočne i istočne Srbije.3. tako da je runo zatvoreno.Vuna je bele boje. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoća vune Količina vune Ovce 65-68 60-65 110-120 100-120 25-28 25 3-4 Ovnovi 70-75 100-120 4-5 3. a sa 12 meseci oko 51.9. stvarana na području Stare planine (teritorija opštine Pirot ) znatno je krupnija i proizvodnija od materinske osnove i pogodna za gajenje u brdsko-planinskom regionu Stare planine.3. Pirotska oplemenjena ovca Složenim kombinacijskim ukrštanjem tri rase ovaca (pirotske pramenke.Okvir tela pirotske oplemenjene ovce znatno je veći od okvira autohtone pirotske pramenke. 22 . Ovce i ovnovi su šuti.8. teške su i ranostasne. stvorena je pirotska oplemenjena ovca.15-4.75 kg.Imaju široku glavu. Masa tela ovaca koje su završile porast iznosi 55-60 kg. Životinje ove rase imaju veliki format.3 kg.Povećana je gustina i finoća vlakna (sortiment Aii-B1).Glava i noge od lažnih kolena i skočnih zglobova do papaka su pokrivene dlakom bele boje. Plodnost ove ovce iznosi 100-130%.3. vrlo muskulozan. Ukrštanje je negativno delovalo na dubinu runa (pramen je skraćen za oko 30%) a pozitivno na oblik pramena (cilindričan). Visina grebena ovaca iznosi 66. Ile de France Rasa je dobila ime po pokrajini na severu Francuske.Količina mleka oplemenjene populacije u laktaciji od 180 dana iznosi 80-110 kg. merino arla i virtemberške ovce) i primenom adekvatne selekcije.63 cm. koja se potpuno razlikuje od pirotske pramenke. pramenovi su cilindrični a runo zatvoreno. Ova ovca.Prinos vune u jednogodišnjem nastrigu iznosi oko 3.Vrat je kratak.85 kg.40 kg. izbočene očne duplje. sa tri meseca 25.

Mis (Mesnata ovca Instituta za stočarstvo) Mis ovca je nova populacija nastala na Institutu za stočarstvo u Zemunu tokom perioda od 1991-2006. Odlikuje se izraženim širinama naročito u predelu sapi i butova. Tabela 8. ostvarujući dnevni prirast od 250-350 g. obrasle belom vunom po celom telu. Mišićna masa pomenutih delova trupa je naglašena. prava i široka. Glava je fina. Telesna masa odraslih ovaca iznosi 60-65 kg.Noge su srednje visine. Runo je zatvoreno. sa tendencijom daljeg širenja.Jagnjad u tovu sa 90 dana uzrasta postižu telesnu masu od 30-35 kg. Trbuh je lako zaobljen. Pomoravlja i Kolubare. Populacija MIS je mesnati tip ovaca.Dužina vlakna je oko 8 cm. noge su jake a zbog velikih širina i dubina izgledaju kratke.Posebno su izražene širine leđa i zadnjeg dela (butovi. odnosno zadnjeg dela tela. Vrat je širok. Trenutno je zastupljena u okolini Beograda.Randman mesa odraslih grla se kreće od 52-55%. na području Mačve. sapi). sa naglašenom konformacijom trupa i izuzetnim svojstvima mesa. muskulatura butova zaobljena i završava se u predelu skošnih zglobova. a rep je visoko nasađen. srednje dužine i širine.a grudna kost izbočena.Ovce su veoma plodne. kao i velikom širinom leđa. snažne konstitucije. To su izdržljive i dugovečne životinje dobro prilagođene uslovima životne sredine. a jagnjadi oko 60%. Ovce ove populacije su bele boje. Rebra su zaobljena. a ovnova 120-130 kg. bez ikakvih fleka. složenim kombinacijskim ukrštanjem predstavnika tri rase ovaca: Pirotske pramenke.Grudi su široke i duboke.3. Merinolandchaf i Ile de France. a oko 7-8 kg po ovnu. Mis ovca se može gajiti u svim krajevima naše zemlje.Ovce su dobro obrasle belom vunom po celom telu.5 kg. Fertilni estrus se javlja tokom čitave godine i od 100 ovaca se u proseku dobij 130-150 jagnjadi. Životinje su ranostasne i ulaze u priplod sa 12 meseci uzrasta. Leđna linija je ravna. a vuna je ujednačena i ravna. široko i pravilno postavljene. mada je pretežno namenjena područjima intenzivnije poljoprivrede zbog boljih uslova ishrane u kojima može da ispolji optimum svog genetskog potencijala. uključujući i noge do skočnih zglobova. a finoća 23-27 mikrona ( A/AB sortiment). sa randmanom 45%. Grudni koš je širok i dubok.Prosečan godišnji prinos vune po ovci iznosi 4-4.Noge ispod skočnih zglobova kao i uši su obrasle dlakom bele boje. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoća vune Količina vune 70-75 70-80 140-170 30-35 20-25 4-5 75-80 120-130 7-8 3.10. mesnat i kratak. godine. 23 .

a ovnova 100-120 kg. Životinje imaju glavu srednje dužine i širine. Ovce su obrasle vunom bele boje.04 cm vijugavost 4.10 kg mleka sa 7. čvrstim kosturom i građom tela.5 cm. Vrat im je srednje dug. Mis ovce su u laktaciji koja traje oko 4 meseca dale prosečno 68. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoća vune Količina vune Ovce 73-75 70-80 140-170 30-35 20-25 4-5 Ovnovi 78-82 120-130 6-8 3. Tabela 9.11. Prosečna masa tela jagnjadi pri rođenju iznosi oko 4. Randman trupa Mis jagnjadi u uzrastu od 3 meseca iznosi oko 59%. Randman mesa se kreće od 52-56%. Muskulatura trupa je dobro razvijena. a trup je dugačak. Telesna masa odraslih ženskih grla je oko 79 kg. Virtemberška ovca-Merinolandschaf Merinolandschaf je rasa smera proizvodnje meso-vuna i odlikuje se snažnom konstitucijom. bez kožnih nabora. a fertilni estrus se javlja tokom većeg dela godine. U uslovima intenzivnog tova jagnjad sa 90 dana uzrasta postižu masu tela od 25-30 kg. glava i uši pokriveni belom dlakom.98 vijuga/cm a finoća 24. srednje širine i dubine. Prinos vune po ovci iznosi 4-4. Mis ovca se svrstava u red ranostasnih populacija. jedino su donji delovi nogu. tako da se masa tela ovaca kreće u proseku od 60-75 kg.Visina pramenova iznosi 9 -9.Grudi su duboke. Dviske ulaze u priplod sa 10-12 meseci uzrasta. Runo je zatvoreno . sa ravnom leđnom linijom. u tovu sa 90 dana 34. dok masa podmlatka sa 12 meseci uzrasta iznosi oko 63.Prosečna masa runa odraslih grla iznosi oko 4.3.40 mikrona.01 kg.11 kg.5 kg. a muških 130 kg.Visina grebena ovaca iznosi prosečno oko 74 cm.5 kg. dužina vlakna 12.26 kg. 24 .51 kg.Od 100 ojagnjenih grla se dobije prosečno 130-160 jagnjadi. visina pramena 8. Randman vune iznosi oko 50%.12 cm. sa 30 dana uzrasta 12. sastavljeno iz cilindričnih pramenova.5 kg..07% mlečne masti. Prosečna telesna masa jagnjadi pri rođenju iznosi u proseku 4. a kod ovnova 6-8 kg.

METODE I POSTUPCI SPROVOĐENJA PROGRAMA U procesu oplemenjivanja ovaca. intenzitet selekcije i generacijski interval (slika 1). rogovi. U selekciji ovaca srećemo se sa kvalitativnim i kvantitativnim osobinama. karaktera korelativnih veza itd. Od 100 ovaca se u proseku dobije 120-140 jagnjadi. masa runa. negenetskih faktora. među kojima najveći značaj imaju selekcijski diferencijal. prirast. odabrane jedinke oba pola reprodukuju i daju potomstvo koje će nadmašiti prosek populacije.Finoća vune se kreće od 24-28 mikrometara. Sa ekonomskog stanovišta daleko je važnije nasleđivanje kvantitativnih svojstava: plodnosti. time što se po tačno definisanoj proceduri vrši kontrola proizvodnih osobina i nakon ocene priplodne vrednosti.oblik ili tip runa. Tabela 10. Ulazi u priplod sa 12 meseci starosti. Međutim. ali od niza drugih. oblik ušne školjke. mada mleko uglavnom služi za odgoj podmlatka..Proizvodnja mleka je slaba ili srednje izražena. pa se zato javlja visoka varijabilnost. kao što su: boja. okvir tela. itd. Rezultati u selekciji ovaca u prvom redu zavise od varijabilnsoti osobina. izgled repa. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3-4 meseca Finoća vune (µ) Količina vune(kg) Ovce 74-76 60-75 130-140 25-30 25-28 4-5 Ovnovi 80-85 100-120 6-8 4. oblik vimena. Da bi se izvršila analiza i vrednost kvantitativnih osobina potrebna je obimna matematičko statistička procedura. mlečnost. selekcija ima vodeću ulogu kao metod za povećanje produktivnosti. Kvalitativne osobine su neke morfološke ili fenotipske odlike. masa tela. heritabiliteta. ispoljavanje kvantitativnih osobina je pod stalnim uticajem faktora sredine. oblik sisa i td. 25 .

smatra se da je za poslednjih 100 godina 148 rasa ovaca izumrlo. stručno ili ne stručno vrši selekciju time što zadržava najbolja grla po svom mišljenju. ponekad svesno a nekad i iz ne znanja favorizovane su jedne a zapostavljane druge rase.. Polazeći od te biološke nužde. kao i posebna udruženja . što je rezultat čovekovog nemara.2000) 4.1. Na tom poslu zajedno treba da rade farmeri i stručnjaci za ovu oblast. 26 .Šematski prikaz faktora koji utiču na efekat selekcije ovaca(Petrović. a važnost ovoga se ogleda i u tome što su za sprovođenje ovih aktivnosti zainteresovane vlade svih zemalja sveta. radeći taj posao farmeri i ne znaju da je to biološka neminovnost ili nužda.asocijacije farmera i druge organizacije. Na žalost. Svaki farmer svesno ili nesvesno. Često. IZBOR RODITELJA ZA OVNOVE Ovčari su od pra istorije znali kako da biraju najbolja grla za reprodukciju i tako smo danas u prilici da vidimo preko 900 rasa ovaca širom zemaljske kugle. kako bi ih razmnožavao i dobijao bolje potomstvo. nauka je razvila metode koji omogućavaju veoma efikasno sprovođenje oplemenjivačkih aktivnosti. a 119 rasa ugroženo u smislu biološkog opstanka. ali pre svega ekonomskih interesa u stočarstvu.CILJ PROIZVODNJE VELIČINA POPULACIJE ZDRAVLJE ŽIVOTINJA VARIJABILNOST U ZAVISNOS INTENZITET BROJ OSOBINA ZA SELEKCIJU SELEKCIJE FENOTIPSKA VARIJABILNOST TI OD SPOLJNIH FAKTORA GENETSKA VARIJABILNOST REPITABILITET SELEKCIJSKI DIFERENCIJAL HERITABILITET TAČNOST OCENE PRIPLODNE VREDNOSTI KORELACIJA IZMEĐU OSOBINA DUGOVEČNOST EFEKAT SELEKCIJE RANOSTASNOST GENERACIJSKI INTERVAL Slika 1.

1. tako i u prirodnom pripustu. Cilj takvog parenja je međusobna i obostrana kompenzacija moguć ih nedostataka. U zavisnosti od postavljenih odgajivačkih ciljeva majke ovnova moraju biti natprosečne za sva svojstva na koja se vrši selekcija. Ovnovski otac mora imati pozitivne progene testove za sva svojstva koja su definisana odgajivačkim ciljevima. a i odlikama eksterijera iz samog vrha matične populacije.1.2. proizvodnih odlika (mesa i/ili mleka) . t.1 Izbor majki ovnova Majke ovnova se biraju za stvaranje novih generacija ovnova iz matične populacije ovaca. Za postizanje pozitivnih rezultata u odgajivačko selekcijskom radu iz matičnih populacija pojedinih rasa treba izabrati barem 300 najboljih ženskih priplodnih životinja koje će se koristiti u planskom osemenjivanju /parenju kao majke ovnova (MO). Za majke ovnova biraju se najbolje ovce.3. Za svaku populaciju koju čine 300 majki ovnova potrebno je minimalno 5 ovnovskih očeva (pretpostavka je da će se plansko osemenjivanje obavljati svežom i/ili zamrznutom spermom. Ukoliko se plansko parenje obavlja kao prirodni skok treba ga sprovoditi kao "parenje iz ruku". 4.1. 27 . 4. VO). roditelji sledeće generacije ovnova moraju se birati po principima asortativnog parenja. 4. kako kod veštačkog osemenjavanja. Ukoliko se primenjuje kontrolisano parenje biće potrebno 15 ovnovskih očeva.porekla . Primena planskog parenja Izbor roditeljskih parova u planskom parenju mora biti pojedinačan. Majke ovnova biraće se na osnovu: . Izbor ovnovskih očeva Za ovnovske očeve biraće se muški priplodnjaci višestruko testirani (mleko-mesoplodnost-eksterijer-vuna).U odgajivačko selekcijskom programu od izuzetne je važnosti pravilan izbor priplodnog ovna. tačnije iz njenog nukleusa.j. odnosno ženska grla koja su prema proizvodnim osobinama. reproduktivnih osobina. eksterijera .

84 31.Sistem ukrštanja Ukoliko je genetska razlika između populacija odabranih za međusobno ukrštanje veća. g M 4.44 4. 0. Primena ukrštanja Odgajivači ovaca su odavno shvatili da je ukrštanje najbrži i najefikasniji način za povećanje proizvodnje mesa. kg Dnevni prirast 1 .70% slučajeva.43 0. sigurno nećemo dobiti značajno poboljšanje željenih osobina kod potomaka. Analizom ovčarske proizvodnje u svetu. takođe.90 1.38 S. Naime. izvlači se zaključak da u mnogim zemljama jagnjad za klanje predstavljaju melezi u 30 .33 *(PxW) = pirotska pramenka x virtemberg **(PxW)xF = pirotska pramenka x virtemberg x il de frans 28 .91 18. a time i proizvodnja mesa.75 271.E. kg Masa tela sa 30 dana.97 242.4. Postoje dva osnovna faktora od kojih zavisi uspeh pri ukrštanju: .15 9.51 11.68 28.90 dana.Genetska distancaizmeđu ukrštenih rasa . Tabela 11 . Ima slučajeva da se napredak nije pojavio ni sa mesnatim rasama. će biti veći. ako ukrštamo pirotsku pramenku sa sjeničkom ovcom. Primera radi. Ovakav rezon se zasniva na naučnim saznanjima da se pri ukrštanju dve ili više populacija ovaca kod meleza prve (F1) generacije javlja heterozis efekat.1. ima uticaj na rezultate u proizvodnji jagnjećeg mesa. Uticaj sistema ukrštanja na telesnu masu i prirast jagnjadi Sistem ukrštanja Trorasni melezi Dvorasni melezi F1(PxW)xF** F1(PxW)* 4. pri ukrštanju dve rase ovaca rezultati su slabiji nego kod ukrštanja tri rase.4.33 Osobine Masa tela pri rođenju. kg Masa tela sa 90 dana.52 25.54 300.33 10. što se vidi iz naredne tabele. Sistem ukrštanja. efekat heterozisa.

ako je reč o dvorasnom ukrštanju. Sa stanovišta odgajivačko selekcijskog programa. zbog same prirode ispoljavanja gena. Pošto uspeh pri ukrštanju pored pomenuih faktora zavisi i od činilaca spoljne sredine. Biološki test Za odgajivače ovaca je vrlo značajno otkrivanje letalnih i semiletalnih gena. gde spadaju ishrana. Nije prihvatljivo evidentiranje matičnih grla po principu “u tipu virtemberga“ i slično. Najrašireniji način za otkrivanje nepoželjnih gena. Pored pomenutih. Utvrđivanje prisustva nepoželjnih gena se može obaviti na nekoliko načina.2. mora se tačno navesti koje su rase ukrtštane i kojoj generaciji ukrštanja dotično grlo pripada. Za pouzdanost biološkog testa potrebno je po jednom ovnu pregledati najmanje 30 njegovih potomaka. 29 . Takođe se koristi metod parenja sa ovcama recesivno homozigotnim za osobine čije se prisustvo želi utvrditi. kada se takvi geni. jeste reprodukcija ovna sa grupom ovaca iz populacije. što je često otežano malim brojem polusestara koje su na raspolaganju. većina nosilaca degenerativnih osobina su recesivni geni. Međutim. 4. Ovaj metod se naziva biološki test ovna i biće zvaničan metod ovog odgajivačkog programa. F2. R2. dolazi do njihovog ispoljavanja u vidu neke od anomalija. Međutim. itd (pirotska pramenka x virtemberg). osim nekih mlečnih rasa koje bi se zbog potrebe našeg mlečnog ovčarstva mogle planski koristiti za ukrštanje sa domaćim populacijama. Naime. R1.Farmerima čije su ovce umatičene nije dozvoljeno da ukrštanje rade sami i da eksperimentišu onako kako su čul ili pročitali. prilikom evidentiranja meleza u matičnim knjigama i evidenciji. Jedan od njih je reprodukcija ovna sa kćerima. taj postupak nije jednostavan. obratiti pažnju na ovnove. čime se postiče homozigotnost. Takođe. jer oni daju daleko veći broj potomaka od ovaca.1. nađu u homozigotnom obliku. sezona i trenutno stanje ovaca na farmi. Udeo gena dominantne rase u bilo kom sistemu ili programu ukrštanja ne sme prelaziti 75%. a isto tako ako se radi o ukrštanju tri ili više rasa ovaca. Naprimer: F1. Da bi se pristupilo otkrivanju nepoželjnih gena treba. treba da se posavetuju sa iskusnim stručnjakom za ovčarstvo koji je uključen u realizaciji odgajivačkog programa.2. odnosno degenerativnih osobina ovaca. uslovi dršanja i nege ovaca. tokom rekombinacije. Testiranje ovnova 4. u matičnu populaciju mogu ulaziti melezi dobijeni samo primenom planskog i programiranog ukrštanja u okviru populacija obuhvaćenih odgajivačko selekcijskim programom. To znači da oni mogu biti prisutni u određenoj populaciji ovaca a da se ne ispolje u heterozigotnom odnosu alela. za utvrđivanje nepoželjnih gena se primenjuje i metod parenja ovnova sa polusestrama po majci. najpre.

Neophodno je i praćenje ponašanja svakog grla i ako je neko od budućih ovnova agresivan treba ga isklju čiti iz daljnjeg testiranja izuzev ako se radi o grlu čije su vrednosti osobina iznad proseka.2. ali se mogu koristiti za procenu odgajivačke vrednosti srodnika i predaka.Ukupan prirast do 90 dana uzrasta .Dnevni prirast do 90 dana uzrasta . u zavisnosti od genetskih faktora.Konverzija ili utrošak hrane po kg prirasta . Druga selekcija se vrši pri uzrastu od 60. Poželjno bi bilo da se oforme testne stanice u svakom okrugu kao i jedna na državnom nivou pod nadzorom Republičkog centra za selekciju-glavne odgajivačke organizacije. Ovnovi koji ne zadovolje postavljene kriterijime biiće isključeni iz priploda ili raspoređeni u nešto lošija-komercijalna stada.Telesna masa sa 30 dana .4. U sledećoj fazi fazi nastavitiće se testiranje reproduktivnih osobina mladih ovnića uz dalje praćenje rasta i razvoja. što znači i mladih ovnova. Posebna pažnja se posvećuje podmlatku muškog pola. Performans test se organizuje u testnim stanicama i na farmama . kao i uslova spoljne sredine. te njihove reprodukcijske odlike.Konzumiranje hrane i hranljivih materija po grlu i danu u tovu .Telesna masa pri rođenju . Performans testom se ispituje rast i razvoj odabrane muške janjadi (ovnića) do polne zrelosti.Osobine eksterijera grla . Performans test Fenotipovi osobina telesne razvijenosti ovaca dosta variraju. Odgajivačko selekcijskim programom se predviđa da se performans test ovnova u Srbiji obavlja prema posebno izrađenom uputstvu za performans test ovnova. a treća sa 90 dana. Individualne vrednosti budućih mladih ovnova izračunavaju se se na osnovu podataka postignutih u testu za sledeće osobine: . Za svakog ovna u performans testu izračunava se odgajivačka vrednost.Odgajivačka vrednost roditelja Osobine koje se utvrđuju na jedinkama posle klanja predstavljaju njihove fenotipove. Prvi odabir (selekcija) muške janjadi vrši se u prvoj nedelji odmah nakon rođenja a na osnovu spoljašnjeg izgleda (linear scoring) i podataka iz pedigrea.Telesna masa sa 60 dana .2. 30 .Telesna masa sa 90 dana . budućim ovnovima u stanicama za performans test.

691 1.000 1.2. Progeni test Procena odgajivačke vrednosti po potomcima.1 0.600 1.952 0.843 0. Njegova primena u ovčarstvu ima opravdanje u sledećim slučajevima: .042 0.883 0.822 1.000 1.930 40 2.3.kod osobina prinosa i kvaliteta mesa .000 1. važno je uključiti veći broj potomaka.Individual .880 20 1. pre svega ovna.Relativna efikasnost procene odgajivačke vrednosti po potomcima u odnosu na individualnu selekciju (Petrović.562 1.000 1.811 0.905 0.063 1. 2000) Herita.039 0. efikasnost ove metode u poređenju sa individualnom selekcijom zavisi i od heritabiliteta osobine.944 0.211 1.218 1. Ovaj metod se posebno primenjuje pri oceni odgajivačke vrednosti ovnova.273 1.968 0.131 1.167 1. Da bi tačnost selekcije ovaca po potomcima bila veća. Pored toga. ima veliki značaj u selekciji ovaca.436 1.0 1.311 1.8 0. Tabela 12.273 1.317 1.813 1.296 1.022 1. . poznatija kao progeni test.4.582 1.000 1.976 0.101 1.2 0.790 10 1.kod osobina sa niskim heritabilitetom (reproduktivne) .159 1.000 1.915 0.000 1.406 1.kod osobina prinosa i kvaliteta vune Podsetimo se da selekcija po potomstvu nije ništa drugo do procena odgajivačke vrednosti životinje na osnovu prosečne vrednosti fenotipa potomaka.7 0.990 31 .022 0.071 1.000 Selekcija po potomcima pri različitom broju jedinki 5 1. Fenotipovi potomaka na osnovu kojih procenjujemo određenog roditelja.011 0.067 1.143 1.524 1.6 0.960 80 2. obzirom da oni imaju značajno više potomaka.kod osobina uslovljenih polom (mlečnost) .428 1. bilitet selekcija 0.4 0.857 0.018 0.000 1.221 1.000 1.5 0. rezultat su nasledne osnove ne samo oca već i majke.366 1.000 1.9 1.084 1.3 0.

Koeficijent višestruke regresije Pp . kao što su broj jedinki u testu.1)0. interval između kontrolnih merenja itd. dnevnog prirasta.5 godine. konzumiranja i konverzije hrane i hranljivih materija.Heritabilitet individualnog merenja posmatrane osobine n . jagnjad oba pola se kontrolišu u pogledu mase tela.Prosek potomaka M .Pouzdanost procene odgajivačke vrednosti ovaca po potomcima meri se koeficijentom regresije koji pokazuje ponovljivost testa po potomcima. koriste se i druge konkretne formule za procenu odgajivačke vrednosti.Broj potomaka Opšti oblik procene odgajivačke vrednosti ovaca po potomcima može se izraziti sledećom formulom: POV = b · (Pp . takozvanim stanicama za test i na odabranim farmama ovaca. te je i njegov uticaj na potomke. u proseku. 32 . Progeno testiranje ovnova se obavlja u posebnim. Činjenica je da oba roditelja podjednako utiču na formiranje naslednih osobina podmlatka. U cilju ispitivanja osobina tovnosti. bez obzira što se na taj problem. pri čemu su: b . Progeni test ovnova poslednjih tridesetak godina ima istaknuto mesto u programima unapređenja ovčarstva širom sveta. koja ne sme biti ispod 2. Spermom jednog ovna se osemenjava 75 . a izračunava se pomoću sledećeg obrasca: b= 0. 1995).25h² • n 1 + (n . njegov selekcijski diferencijal u pogledu važnih osobina je veći.25 • h² u kome su: h . Petrović i sar. U našoj zemlji ne postoji ni jedna stanica za progeni test ovnova. Procedura je u globalu identična u svim zemljama jer je polazna osnova jedinstvena: proceniti očeve na bazi performansi potomaka. kao i značaj same metode. Tamo gde ima dovoljno ovaca klase E (elita) postupak se može primeniti i na njima.80 ovaca. kako bi se od svakog oca dobilo i odgajilo do jednogodišnjeg uzrasta minimalno 30 potomaka jednog pola. značajno veći od uticaja majke.Prosek populacije U zavisnosti od uslova testiranja. odabrani potomci bivaju podvrgnuti proceduri ispitivanja sopstvene produktivnosti. dužina perioda testa. Testiranje ovnova po potomcima se sprovodi tako što se vrši osemenjavanje odabranih ovaca I klase iste starosti. Da bi se mogla izvršiti procena odgajivačke vrednosti ovnova u testu. ako se ovan podvrgne strožoj selekciji. već dugo ukazuje (Mitić. postoje razlike u nekim tehničkim detaljima. Vodi se računa o tipu rođenja jagnjadi i vrši korekcija rezultata mase tela za blizance. Ipak. Međutim. 1969.. kao i željenog cilja.M) . broj osobina koje se kontrolišu.

poređenjem kćeri ovna sa vršnjakinjama Koji će se postupak primeniti stvar je procene selekcionera. kulturni i istorijski. procena odgajivačke vrednosti nekog ovna na bazi rezultata dobijenih preko njegovih potomaka može se obaviti na nekoliko načina: . koje populacije treba zaštititi i koji su kriterijumi za utvrđivanje i proglašavanje pojedinih rasa ugroženim i vrednim očuvanja. Prema Zakonu o stočarstvu. kako bi se i u budućnosti ostvarivali interesi iz svih upravo pomenutih razloga. preko randmana trupova.Ispitivanje prinosa i kvaliteta mesa se obavlja nakon kontrolnog klanja. Kontroliše se masa. međutim akcenat treba staviti na pramenku jer je ona kako rasa najugroženija. Rezultati testiranja ovnova po potomstvu u određenoj meri zavise od metoda koji je primenjen. Druga stepenica u progenom testiranju ovnova jeste ispitivanje produktivnosti osobina koje su vezane za pol. Prate se osobine. najmanje po 5 jagnjadi od svakog ovna u testu. naučni. linearnih mera. Pomenutim Zakonom. Zajednički interes svih je očuvanje genofonda populacija ovaca. randman neoprane i oprane vune i veliki broj fizičkohemijskih osobina vune i vunenog vlakna. ovnovi iz progeno testne stanice dobijaju definitivnu ocenu. počev od mase tela pri klanju.OČUVANJE GENETSKIH RESURSA OVACA Prema sadašnjem shvatanju očuvanje genetskih resursa ovaca značajno je iz sledećih nekoliko razloga: ekonomski. u Srbiji je predviđeno očuvanje svih rasa domaćih životinja. Po sličnom principu stroge evidencije i nadzora.67. kao i za sve osobine. Metod za očuvanje genetski ugroženih populacija ovaca koji predviđa ovaj program je: -Očuvanje živih jedinki -Kriokonzervacija gameta ili embriona. prati se određen broj kćeri.poređenjem kćeri ovna sa majkama . čl. dakle: plodnost. proizvodnja mleka i materinska sposobnost. „Ministar propisuje listu genetskih rezervi domaćih životinja kao i način očuvanja genetskih rezervi“. neminovno se nameće pitanje. 5. koje se gaje na teritoriji Republike. a posebno očuvanje autohtonih rasa. Ova kontrola se sprovodi na kćerima ovnova koji se nalaze u testu. Generalno. odnosa tkiva. Na osnovu konačne analize podataka. pa do fizičko-hemijskih i tehnoloških osobina mesa. a dobijeni rezultati služe za dalju analizu. Kada se govori o očuvanju genetskih resursa. Ovim odgajivačkim programom se predviđa očuvanje svih populacija koje su njime obuhvaćene. 33 .

5.67. Očuvanje živih jedinki Najbolji metod za očuvanje genetski ugroženih populacija ovaca je očuvanje jedinki u živom stanju na pojedinim farmama ili gazdinstvima. Prema svetskom iskustvu i našim prilikama ovim programom se predviđa da broj živih ženskih jedinki jedne ugrožene populacije ne sme biti manji od 1000 grla. 6. potrebno je formiranje banke semena. a u cilju očuvanja genetske varijabilnosti unutar rasa potrebno je skladištiti najmanje 500 doza semena po jednom ovnu značajnom za pojedinu rasu ovaca u Srbiji. Osnovni prikaz strukture odgajivačko selekcijskog rada na unapređenju ovčarstva u Srbiji 34 .ORGANIZACIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA Odgajivačko selekcijskim programom obuhvaćene su sve rase ovaca koje su od nacionalnog interesa za gajenje u Republici Srbiji. Odgajivačko-selekcijski rad organizovaće se i sprovoditi kako je to napred opisano. Radi postizanja boljih rezultata Odgajivačko selekcijski rad će biti organizovan po principu piramide sa nukleus stadima kao je to prikazano na slici 2. Formiranje banke semena U cilju očuvanja genetskih rezervi. Za tu namenu. kao i korišćenja gena lokalnih populacija u odgajivačko selekcijskim programima u budućnosti.2. a broj ovnova ne sme biti manji od 50 grla. (čl.1. FARME OVACA OVNOVI OVCE FARME OVACA NUKLEUS MATIČNA POPULACIJA OVACA U SRBIJI Slika 2. Zakona o stočarstvu) zaštite genetski ugroženih populacija ovaca. 5.

a kako je to prikazano na slici 3. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE.TRAJANJE PROGRAMA Vremenski period korišćenja ovog programa sa aspekta nauke nije ograničen. osiguraće više institucija koje su na različte načine uključene u ovaj proces. formalno se ovaj program usvaja i odobrava od strane resornog ministarstva na rok od 5 godina. Međutim. 35 .Realizaciju Odgajivačko selekcijskog programa u ovčarstvu.metodološka nadogradnja sa razvojem novih saznanja u budućnosti. Organizacija sprovođenja odgajivačko selekcijskog programa u Srbiji 7. ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE GLAVNA ODGAJIVAČKA ORGANIZACIJA REGIONALNA ODGAJIVAČKA ORGANIZACIJA OOODGAJIVA STANICE ZA TEST OSNOVNA ODGAJIVAČKA ORGANIZACIJA ODGAJIVAČI OVACA Slika 3. s tim da je potrebna njegova naučno.

5. BR. MERE SELEKCIJE PLANIRANI MAKSIMALNI GODIŠNJI OBIM DO 2014. 2013.000 2.Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa PLEMENITE RASE OVACA RED. 2011.500 7.000 40. 30. 2011.000 25. 6.000 35.000 8. 1.500 6. 4. 2013. 2014.000 40. 6.000 15 20 5 400 11. 3. 2.000 9.000 4. GODINE 2010.000 30 25 35 40.000 7. 5.000 4. 2012.000 35 30 40 45.500 8. 3. 2014.000 25 30 15 500 15.000 30.500 40 35 45 SELEKCIJSKE SMOTRE KONTROLA PRODUKTIVNOSTI OVACA KONTROLA MLEČNOSTI OVACA PERFORMANS TEST OVNOVA BIOLOŠKI TEST OVNOVA PROGENI TEST OVNOVA AUTOHTONE RASE OVACA RED.000 35 40 25 600 SELEKCIJSKE SMOTRE KONTROLA PRODUKTIVNOSTI OVACA KONTROLA MLEČNOSTI OVACA PERFORMANS TEST OVNOVA BIOLOŠKI TEST OVNOVA PROGENI TEST OVNOVA KVALITET VUNE 36 .000 4.000 7.000 6.000 3. 1.500 40 35 45 45. 10. 7. BR.000 8.000 9. MERE SELEKCIJE PLANIRANI MAKSIMALNI GODIŠNJI OBIM DO 2014. 2012. 4.500 30 35 20 550 17. GODINE 2010.500 20 25 10 450 13. 2.000 25 20 30 35.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful