You are on page 1of 17

Digitalna kompresija TV signala

U ovom delu će biti reči o digitalnoj kompresiji, transportu i transmisiji TV signala u okviru kablovske televizije. I prvo pitanje na koje bi trebalo da damo odgovor jeste ZAŠTO se kablovska industrija usmerila ka digitalnoj kompresiji, ako uzmemo u obzir činjenicu da se sredinom '90ih intenzivno radilo na novim HFC mrežama, a već krajem '90ih veliki broj pobolšanja i nadogradnji, koje je ova tehnologija donela, implementiran. Odgovor na ovo pitanje je HDTV(High-definition relevision). Ovakav signal sadrži 6 puta više informacija od standardnog TV signala (SDTV), i samim tim zauzima najmanje 12MHz spektra u analognom formatu. Zbog toga digitalna kompresija ovakvog signala je obavezna i neophodna. Nakon što su uloženi napori i sredstva da se ova tehnologija unapredi i učini finansiski pristupačnom, svoju prvu primenu je našla u DBS(direct broadcast satelite) sistemima. Ovi sitemi su bili ograničeni skupom opremom i ograničenim satelitskim kapacitetom za odašiljanje signala. Digitalno kompresovan signal je ove nedastatke otklonio, smanjio je odnos signal-šum, i samim tim omogućio korišćenje manjih satelitskih tanjira za krajnjeg korisnika. Kao još jedna od prednosti koju je donela digitalna kompresija jeste zaštita signala. Zaštita i skremblovanje andolgnih kanala nije baš bila efikasna, s obziron da je bilo prilično lako zaobići je, tako da je krađa signala bila relativno česta pojava, i veliki problem za analogne sisteme. Kada se sve ovo uzme u obzir DBS sistemi su bili u mogućnost da korisniku ponude dovoljno mnogo kanala, i samim tim postanu konkurencija kablovskim sistemima, pogotovo onima koji nisu prešli na HFC mreže. Ubrzo nakon toga DBS industrija je počela i da reklamira “ digitalnu sliku i kvalitet zvuka“. Vrlo brzo je kablovska televizija svoju pažnju usmerila ka novoj digitalnoj tehnologiji. A prelazak na digitalni signal i novonastala situacija je kablovskim operaterima omogućila da povećaju cene paketa zahvaljujući uvodjenju novih ponuda, tzv “premium paketa”, a ubrzo nakon toga HBO je kreirao tzv “pay-per-view“, što je u velikoj meri povećalo broj opcija krajnjeg korisnika. I konačno, digitalna kompresija je omogućala tzv. “video-on-demand“, tj. video na zahtev, nešto što DBS sistem nikako nije mogao da ponudi. Emitovanje digitalne televizije Televizijski sistemi su kreirani u periodu kada je elektronska oprema bila skupa, a obrada signala teska i ogranicena. Programa je bilo jako malo, bili su vrlo skupi za proizvodnju, a je publika bila malobrojna. Načinjeno je mnogo kompromisa kako bi se došlo do efikasnih i pristupačnih prijemnika, jer bez ovakvih prijemnika, ne bibilo svrhe truditi se da se postojeći spektar što bolje iskoristi. Dakle, cilj svega ovoga je bila brza penetracija na tržište, stvaranje programa, kao i potražnje za prijemnicima. Danas je situacija potpuno obrnuta! Programa je veoma mnogo, njihova produkcija je relativno jeftina, elektronikska oprema je pristupačna i mnogo efikasnija, TV prijemnici takodje, potražnja za kvaltetnim programom raste iz dana u dan, publike ima u izobilju, a jedina stvar koja predstavlja problem je SPEKTAR! Pa je tako sada cilj stvaranje sistema koji će što efikasnije i što duže moguće iskoristiti postojeći spektar.

Svi trenutni HDTV standardi emitovanja usaglašeni su sa specifikacijama ATSC (Advanced Television Systems Committee) i DVB (Digital Video Broadcasting) . digitalna televizija je bila razmatrana kao nešto što bi koristilo vojsci i naučnim istraživanjima. razvijeni su mnogi pristupi koji su uklučivali kako anoalognu tako i digitalnu tehnologiju obrade signala. Digitalni signal kao takav. Oni uključuju 1080i sa 1080 aktivno prepletenih (interlaced) linija. postavili je nekoliko uslova koji su morali biti ispunjeni pre nego što je bilo moguće implementirati HDTV signal. kao i 720p sa 720 progresivno skeniranih linija. 1080p sa 1080 progresivno skeniranih linija. godine. kako vertikalno tako i horizontalno. plavoj i zelenoj boji. Međutim kablovska i satelitska televizija su imale potpuno drugačije zahteve. koja ima duplo veću rezoluciju. Mnogo pre komercijalne upotrebe. Svi standardi koriste proporcije slike 16:9 navodeći mnoge korisnike na pogrešan zaključak izjednačavanja televizora širokih ekrana sa HDTV-om. DigiCipher. i nijedno od ovih rešenja nije bilo prihvatljivo za njih. Internacionalna Telekomunikaciona Unija (ITU-R) je dokumentom sa oznakom BT. tj za razliku od stare 4:3 razmere. u odnosu na standardnu televizijsku sliku. Međutim. tj konvertovali u digitalnu formu sempluju se na duplo većoj frekvenciji. Nedostatak bilo kakvog isključivo digitalnog rešenja je doveo do toga da se odeljenje kompanije General Instrumet. lati posla i razvije rešenje koje će se u . Prvi uslov je bio da novi HDTV sistemi ne učine već postojeće NTSC prijemnike nepotrbnim i suvišnim. Komercijalnu HDTV (High-definition Television) prvi je razvio japanski Nippon Hoso Kyokai 1969. a početkom ovog stoleća standardi televizije visoke rezolucije takmiče se u globalnoj trci da postanu opšteprihvaćen vid prenosa televizijskog signala. Pre bilo kakve obrade analogni signal dobijen iz HDTV kamere se sastoji od po 30MHz informacija o crvnoj. a zatim se svaki uzorak(sample) predstavlja jednim bitom.Interesovanje za digitalnu televiziju ide unazad nekoliko decenije. ima nekiliko prednosti: • moguće je prenositi signal preko velikih razdaljina • moguće je signal čuvati bez degradacije • moguće je signal zaštiti • moguće je ukloniti razne redundantnosti kako bi se olakšala transmisija i čuvanje signala • moguće je adekvatno modifikovati signal tako da mnogo lakše “preživi” transmisiju u teškim uslovima HDTV HDTV je slika. Drugi uslov je bio da se stari NTSC i novi HDTV signali budu ograničeni na ne više od dva 6MHz široka signala u okviru televizijskog spektra. američkim i evropskim specifikacijama za digitalnu televiziju. tj i na predajniku i na prijemniku. Kada je i FCC prihvatila HDTV kao opciju. tj video slika. Apsolutno je jasno da su morale biti pronađene metode koje će ovo smanjiti. HDTV je u formatu 16:9. Nakon svega ovoga bilo je mnogo pokušaja. a za transmisiju ovako dobijenog signala je potrebna brzina od skoro 1 Gb/s. sistem nije postao opšteprihvaćen sve do samog kraja prošlog veka.709 definisala tri HDTV standarda. Dalji zahtevi su se odnosili na to da nova transmisija HDTV signala ni na koji način ne ometa i bespotrebno kvari već postojeću NTSC transmisiju. Oni su koristili anolgnu transmisionu tehnologiju u kombinaciji sa digitalnom obradom signala na oba kraja. i da bi se preveli. Dakle skoro 100MHz analognih podataka.

Međutim čak i ovakva situacija ne isključuje pojavu šuma i distorziju signala. koji je našao svoju primenu u emitovanju TV signala. Ako bi se analgni signal konvertovao u digitalni. sa izuzetkom Japana. Ova tehnologija koja je omogućila HDTV. što političkih. zatim moguće je smanjivanje redundantnih podataka što za posledicu ima povećanje kapaciteta za slanje i čuvanje podataka. Ovaj pristup je bio zagovaran i u okviru kablovske televizije. I 1988 godine je stvorena radna grupa pod imenom Moving Picture Experts Group. a koja se ujedno i razvija konstantnim tempom. a to je 0 i 1. jedan od osnivača kompanije Intel. prednost digitalnog signala je u tome što se u potpunosti može regenerisati i što se na taj način izbegava akumulisanje šuma i distorzije. Prvi sastanak grupe je održan u maju 1988 godine. Zahvaljujući ovom standardu. šti je duplo manje u odnosu na najbolje kombinovano rešenje. koristeći ovaj standard. je . prihvatili i prebacili se na projektovanje isključivo digitalnih rešenja. ali kako bi se ovako nešto izbeglo upetrebljava se nešto što se zove “repeater”. U slučaju kablovske televizije. što ekonomskih. Gordon Mur. koji će garantovati sigurno emitovanje i dostavu digitalno toka (bitstream). Nedugo posle toga su svi ozbiljniji predlagači. širine 6MHz. Naime. Ovaj standard takođe definiše kako se više audio i video kanala može zajedno multipleksirati u jedan digitalni bitstream. Ovako nešto je nemoguće uraditi sa analognim signalom. ako se uzme u obzir stabilniji spektar. ili skraćeno i mnogo poznatije MPEG. godine na svetlost dana izlazi standard MPEG-1. i kao takav detektuje samo analogne signale. u taj jedan kanal je moguće spakovati 12 do 18 prgrama.potpunosti oslanjati na digitalnu tehnologiju. za razliku od jednog. koliko je ranije bilo moguće! Digitalna obrada signala Ljudski sitem čula i sluha je prilično nesavršen. a osnova svega jeste binarni skup brojeva. Dakle. je takođe mnogo doprinela SDTV(standardnoj televiziji). 1993. pa i tehničkih. Još jedna od prednosti je to što je moguće koristiti razne tehnike kako bi se detektovale i ispravile razne greške koje nastaju. i sve ovo se postiže praktičnim i dobro poznatim tehnikama. dok kola koja obrađuju digitalni signal imaju da preopoznaju samo dva stanja u kojima signal može da se nađe. S obzirom da je problema bilo u izobilju. a neretko se desi da slika bude neupotrbljiva. u okviru ovih 6MHz je moguće spakovati 2 do 3 HDTV signala. a nedugo posle njega. 1995. uz činjenicu da je u okviru onih 6MHz brzina protoka oko 38Mb/s. Uloga ripitera je da signal osveži i na taj način preventuje moguće greške koje bi se desile pri prenosu signala na velikim razdaljinama. Ovaj standard za video kompresiju nudi mnoštvo različitih alata koji mogu biti korišćeni sve u zavisnosti od toga kakva je primena potrebna. i standard MPEG-2. digitalnog sistema. distorziji. mešaju se sa drugim signalima i na taj način se kvalitet slike i zvuka značajno smanjuje. Tako kola koja obrađuju analogni signal moraju što vernije da ga reprodukuju i pritom da unesu minimalnu količinu šuma i distorzije. sada je bilo moguće emitovati program HDTV-a u okviru jednog analognog TV kanala. tj nula i jedan. Nažalost analogni signali se jako često prenose preko velikih razdaljina i po svojoj prirodi su pri transportu podložni raznim šumovima. U suštini sve ovo je moguće zbog jednostavnosti osnove ovog. pa se tako svaka slika i zvuk moraju na kraju konvertovati u analogne. Ubrzo je General Instrument predložio isključivo digitalno rešenje za zemaljsko emitovanje HDTV-a. Još jedna u nizu prednosti digitalnog signala je cena tehnologije koja je u konstantnom padu. došlo je do dogovora da se stvori telo koje će izneti jedinstven stadard za audio-video kompresiju i transmisiju. mnoge od ovih smetnji bi bile izbegnute iako se pri samoj konverziji unosi mali stepen šuma. Razumljuvo je da je kablovska televizija morala da razvije posebne modulacione i transmisione standarde u okviru MPEG-2.

pruža mogućnost raličitih formata kodovanja za svaku transakciju. a ujedno i postići zadovoljavajući kvalitet slike u okviru komercijalne upotrebe. na osnovu teksta smo shvatili da nekompresovani digitalni signal zahteva neverovatno veliki protok podataka. odnosno da se 1 detektuje kao 0. Konačno dolazimo do “videa na zahtev” VOD(video on demand). koji je u stanju da detektuje višestruke greški i da čak izračuna originalni. duplira. Ovo bi mogli da poistovetimo sa VOD-om. Ljudsko oko je relativno neosetljivo na određene nedostatke koji su prisutni kod videa koji se emituje. a to je DVD. zatim u kablovskoj i na kraju zemaljskoj). tj da se 0 detektuje kao 1. pa i da se isprave. pri kompresiji je nemoguće sačuvati prvobitni kvalitet slike jer se neki podaci odbacuju kao suvišni. Ovaj proces smanjenja cene/povećanja procesorske moći se odvija već nekoliko decenija. Kao nešto novo bi mogli da spomenemo streaming medije. koji trenutno prilično agresivno promoviše veliki broj kablovskih operatera. tj dolazi se do tzv “prihvatljivog kvalilteta”. Ovakav pristup je u suštini bio uspešan. odnosno dok šum nije bio prisutam. što omogućava da se izračunaju greške ukoliko je do njih došlo. i to kao veoma uspešnu. Tipičan video signal sadrži neverovano veliku količinu prostornih i vremenskih redundantnosti 2. sve dok je ona bili stabilna. toliko veliki da je apsolutno nezamislivo da se ovakav signal emituje ili eventualno negde memoriše i čuva.primetio da se otprilike svakih 12-18 meseci da se broj digitalnih tranzistora. tj MPEG-2 standarda. Ovu činjenicu i nije tako teško objacniti s obzirom da su moguće samo dve greške. jer što je kompresija veća. s obziron na činjenicu da su televizijski gledaoci bili relativno tolerantni na slabiju sliku. I još jednom moramo pomenuti MPEG-2 standard koji je i ovde primenjen i sveopšte prihvaćen. Ova primena je zahtevala standardni mehanizam kodovanja koji će moći da razumeju svi dekoderi na tržištu. Interenet kao okruženje kakvo jeste. opet se koristi MPEG-2 standard. Međutim. ili streaming video. koji se mogu priuštiti po istoj ceni. i ne pokazuje tendeciju da se promeni. I naravno. i tako dolazimo do jednog od najzastupljenih standarda trenutno. Kao jedan od primera za detekciju ovih grešaka navešćemo određivanje pariteta. . tj manju rezoluciju. ali se došlo do izvesnog ekvilibrijuma između kvaliteta slike i brzine protoka podataka. Postoje dva glavna razloga za ovo: 1. a ujedno je i moguće skinuti softverski dekoder neposredno pre nego što je potreban. dokazala je neverovatna popularnost i uspeh DVD-a. Digitalna video kompresija Dakle. Svoju prvu primenu u većoj razmeri. Jasno je da se sa gledišta operatora i programera zagovaral “agresivnija” kompresija. Drugu primenu digialne video kompresije smo već pomenuli. A ako uzmemo u obzir i sve prisutnije personalne računare sa dovoljno velikom procesorskom snagom otvaraju se mogućnosti za sve složenije i efikasnije načine kompresije. to se stvara viće prostora za emitovanje više programa u okviru postojećeg opsega. Ipak da sve nije baš tako. međutim postoje neke značajne razlike. kao i memorije potrebne za čuvanje ovakvog zapisa. digitalna video kompresija je našla u okviru televizijskih servisa(najpre u emitovanju satelitske televizije. Zahvaljujući ovome krenulo se ka razvijanju boljih standarda i tehnologija što je dovelo do stvaranja već pomenutog HDTV-a. koji se pojavio u okviru Interneta. U skladu sa tim pomenućemo FEC (Forward error corection) algoritam. bar ne u skorije vreme. Principi video kompresije Digitalnom video kompresijom je moguće značajno umanjiti neophodnu brzinu prenosa podataka. I kao poslednju prednost digitalnog signala navešćemo mogućnost da se ovim signalom može manipulisati veoma kompleksnim matematičkim principima. prvobitni signal.

ili skraćeno I frejm. pa i videa se uglavnom odvaja u nekoliko koraka: • • • • • • semplovanje i obrada formiranje blokova transformaciono kodovanje kvantizacija kodovanje dužine nizova entropijsko kodovanje Semplovanje podrazumeva deljenje talasne forma analognog signala na niz impulsa koji mogu uzeti vrednosti od 0V do na primer 1 V. jer impulsi mogu biti različitih vrednosti. zatim fokusiranje na luminiscenciju. Semplovanje analognog signala . Čak šta više. a onda ćemo proširiti priču na kodovanje videa. iliti frejmova.Obe ove činjenice su obilato korišćene još od samih početaka televizije. što je jako važno pri emitovanju TV programa. a zanemarivanje apsolutno tačnog i verodostojnog prenosa boja itd. jer pri promeni kanala kodovanje nove slike moa početi brzo i neprimento za gledaoca. ovakav pristup je obavezan. i poznat je kao Nikvistova teorema. Ovaj pristup omogućava opciju nasumičnog pristupa frejmovima. onda se isti signal može rekonstruisati bez ikakvih gubitaka informacija. Ovakav princip je dobio naziv po ovom naučniku. Kodovanje slike Prvo ćemo reći nešto malo o kodovanju slike. od one maksimalne koju taj signal ima. Semplovani signal je još uvek analogni signal. Naučnik Hari Nikvist je dokazao da ako se signal sempluje na duplo većoj frekvenciji. kao što smo rekli od 0V-1V. Kodovanje slike. tj taj period mora biti kraći od jedne sekunde. odnosno 50 (PAL). tj Nikvistu. a ovako kodovan frejm se naziva itrakodovan. Razlog za ovo je taj što se video na neki način može definisati kao niz mirnih slika. i svaki frejm se mora periodično kodovati kao nepokretna slika. Pa ćete se tako setiti osvežavanja slike 60 puta u sekundi (NTSC).

Merenje vrednosti impulsa Prikazivanje signala na ovaj način ima ograničenu preciznost koja se merri brojem decimala. signal bi mogli da predstavimo nizom podataka. ali se nikad ne može ukloniti. ako bi hteli da posle semplovanja postignemo visoki kavalitet slike suočili bi se sa velikom količinom podataka. Video se može semplovati na mnogo različitih načina.Nikvist je dokazao da ako se ovakav semplovani sistem propusti kroz fileter niske učestanosti da se vrlo lako može ponovo rekonstruisati. Međutim. Ova greška se može smanjiti korišćenjem više decimala. . tj brojeva. Ovakav način prikazivanja unosi vrstu greške koja spada u šum. Reprodukcija semplovanog analognog talasa Međutim ako bi na izlazu umesto filtera niske učestanosti postavili digitalni voltmetar. i naziva se kvantizacioni šum. i ne bi bili u stanju da efikasno i kvalitetno kompresujemo tako dobijeni video signal.

značajno povećanje stepena kompresije se može ostvariti tek primenom metoda estimacije i kompenzacijom pokreta u slici pre formiranja razlike susednih slika. Problem jedinstvenosti rešenja postoji zbog toga što je broj nepoznatih koji određuju pokret svakog piksela dva puta veći od broja jednačina. U ovom slučaju. i kasnijim kodovanjem tako dobijene razlike slika. razvijene su mnoge tehnike kompresije koje koriste ovu osobinu. Način na koji se ovo ostvaruje je prikazan na sledećoj slici. a deo prekriva. Među metodima za estimaciju pokreta najveći značaj imaju metode bazirane na kretanju blokova. U tu svrhu se najčešće koristi transformaciono kodovanje primenom DCT. Tehnika uslovnog obnavljanja je kasnije poboljšana smanjenjem vremenske redundanse. Naime. zbog svoje jednostavnosti. Problem egzistencije rešenja postoji zbog toga što se prilikom kretanja objekta u slici deo pozadine otkriva. I na kraju. Nepromenjeni deo se preuzima iz prethodne slike. jedinstvenosti i kontinuiteta rešenja. Naime. Razlike u slici i kompenzacija pokreta U uzastopnim frejmovima jednog videa. uslovno obnavljanje. displaced frame difference) može se izvršiti primenom nekog od metoda za kompresiju mirnih slika. probabilističke metode. Zbog značaja postupka estimacije pokreta za ostvarenje velikog stepena kompresije. razlike između susednih frejmova su relativno male. . broj jednačina je jednak broju piksela. a za pomeraj svakog piksela treba odrediti pomeraj po obe koordinate. dok složenije metode dozvoljavaju i rotaciono kretanje i deformaciju blokova. Najstarija i najjednostavnija tehnika ove vrste je tzv. metode kretanja blokova. Kodovanje kompenzovane razlike slika (engl. Od blokovskih metoda estimacije pokreta posebno je interesantna grupa metoda usklađivanja blokova (engl. sledeći frejm bi umesto ponovnog slanja/primanja mogli da zamenimo već postojećim frejmom iz memorije prijemnika. postale sastavni deo većine internacionalnih standarda. u literaturi je predložen vrlo veliki broj algoritama. Međutim. itd. recimo pejzaž koji se nakon prvog slanja ne menja bitno. koje su. estimirani pokret u slici jako zavisi od šuma u slici. jer ne zadovoljava uslove egzistencije. estimacija pokreta pripada klasi loše postavljenih problema. tako da se za te dve oblasti ne može odrediti korespondencija u dve susedne slike. tako što se pomoću DPCM vrši kodovanje razlike intenziteta piksela koji pripadaju promenjenom delu slike. a prenosi se samo promenjeni deo. tako da bi za primer mogli da uzmemo nepokretnu sliku. koji se mogu svrstati u nekoliko grupa: metode određivanja optičkog protoka. koji može izazvati velike devijacije u estimaciji pokreta susednih piksela. gde se svaka slika deli na promenjeni i nepromenjeni deo u odnosu na prethodnu sliku. Brojnost i raznovrsnost metoda za određivanje estimacije pokreta svedoči o složenosti problema estimacije pokreta.Kompresija video signala uz kompenzaciju pokreta S obzirom da između susednih slika u sekvenci postoji velika sličnost. Jednostavnije metode pretpostavljaju da je kretanje blokova translatorno. block matching methods). Sve blokovske metode su zasnovane na pretpostavci da se slika sastoji iz pokretnih blokova. Estimacija pokreta u slici predstavlja ključni deo ove grupe algoritama za kompresiju. Radi povećanja stepena kompresije promenjeni deo slike se prenosi uz pomoć DPCM metoda kompresije. što se odražava na kontinuitet rešenja. Razlog za to je mala računska složenost ove grupe metoda. kao i pogodnost za hardversku implementaciju. rekurzivne metode.

Diferencijalna transmisija. Ovi se blokivi zatim dekodiraju kao novi detalji. (a)Prvobitna slika.(c)Razlika Ali gledanje mirne. stvara se nova matrica koja se zatim šalje prijemniku. tj uporediće frejm gde se pojavljuje avion sa prethodnim. Pa recimo da se.(b)Modifikona slika. u kojem aviona nema. i ujedno memoriše. umesto novog frejma. na prijemnik se šalje prethodno memorisana slika. pronaći će razlike. i u tom trenutku prvi frejm biva semplovan. koji zatim proizvodi sliku koja će biti prikazana na prijemniku. DCT procesor ga obrađuje i šalje IDCT dekoderu. Tada će interfrejm enkoder da ponovo uporedi razlike.Interfrejm enkoder Dakle kada se ova oprema uključi memorija je prazna. kao na gore pokazanoj slici. a pošto je reč o prvoj slici jasno je da nije bilo prethodnih. ka razlika će se pojaviti samo blokovi koji sadrže detalje o avionu. . računaju se razlike i ukoliko se utvrdi da rzlike na postije. nepromenljive slike na TV-u i nije baš interesanto. Sa sledećim frejmom se ponavlja isti postupak. tj kada “oduzme” prethodnu od trenutne slike. Ova slika se zatim upoređuje sa prethodno memorisanim slikama. ali se sada slika upoređuje sa prethodno memorisanom. u nepokretan pejzaž uvede avion u letu. pa se slika šalje prijemniku.

a ne samo razliki. deo neba koji se otkriva bi mogli da preuzmemo sa te “buduće” slike. a svi ostali bi bili P frejmovi. U savršenoj situaciji bio bi nam potreban samo jedan I frejm. Sad. Tako se I rejmovi šalju nekoliko puta u sekundi. jer jedini resurs koji je spektar jedini resurs koji je ograničen. kija se još naziva i intrafrejm. i videće kompletnu sliku. videće samo promenu. i on se naziva P frejm. Ova slika je bila intrakodovana. pa samim tim gledalac koji menja kanale će imati početni I frejm. ako bi recimo imali neku od slika koje slede.Dakle u ovom našem slučaju su poslate dve matrice. Prva je bila kompletna slika. A sada razmotrimo sledću situaciju prikazanu na slici. Mogli bi na ovaj način da “predviđamo unazad”. Frejmovi koji dozvoljavaju ovakvo bidirekciono predviđanje se nazivaju B frejmovi. tj u našem primeru gledalac će videti samo avion. koje se vremenom akumuliraju. on svojim pomeranjem otkriva deo neba koji je odmah vidljiv na sledećem frejmu. Prvi problem se javlja pri menjanju kanala. U ovoj situaciji se vidi pet različitih pozicija aviona. ili skraćeno I frejm. Pa je preporučljivo da se ceo proces resetuje relativno često kako bi se ograniči pojavljivanje novih grešaka. Kada se avion kreće. Međutim. jer na kraju krajeva sve što štedi dostupni spektar vredi unapređivati i usavršavati. međutim u realnosti ovako nešto nije moguće. Sledeći frejm je sadržao informacije o promenama koje su se dogodile. Korišćenje ovih frejmova povećava cenu ali ujedno i efikasnost transmisije. a njen kapacitet povećava. Ovako nešto je moguće izvesti ako bi uveli blago kašnjenje i ako dodamo dodatnu memoriju prijemniku. kako vreme prolazi cena memorije koja je potrebna se konstantno smanjuje. i ako u tom trenutku gledalac propusti I frejm. Drugi problem se javlja zbog nesavršenosti i distorzije. . tako da se u ovaj način isplati svako ulaganje. koji će biti u stanju da zapamti više od jednog frejma videa.

kada se emituje I frejm. Ovaj frejm zahteva mnogo više podatak od druga dva frejma. • Otpornost na greške. Posledica ovoga je da je protok podataka prilično neravnomeran i dekoder mora imati dovoljno velik bafer kako bi ovo kompenzovao. • Brzo pretraživanje unapred i unazad. kao što je prikazano na slici pod (b). I pored primene sistema za zaštitno kodovanje. . tačnije odnos je 5:3:1 za I:P:B. P. • Audiovizuelna sinhronizacija. sistem treba da bude otporan na eventualne zaostale greške koje ne smeju da imaju katastrofalne posledice. B. koja je prikazana na sledećoj slici. MPEG-1 je tzv. I. Međuti da bi se smanjila kompleksnost prijema njihov redosled se menja. U sistemima za skladištenje treba omogućiti brzo pretraživanje unapred ili unazad korišćenjem posebnih pristupnih tačaka u sekvencu i omogućavanjem prikaza odabranih slika. Promene redolseda ovih frejmova se vrši u trenutku promena scena. frejma i redosled transmisije (a)Vrste frejma i redosled prikazivanja (b) Vrste MPEG standardi MPEG-1 je dobio ime po nazivu radne grupe koja ga je pripremila (Motion Photographic Experts Group). Oni su združeni u grupu slika iliti GOP (grup of pictures). Na slici pod (a) imamo redosled frejmova u trenutku kada se prikazuju. Standard treba da omogući sinhronizaciju slike i zvuka i u slučaju kada su video i audio signal generisani u sistemima čiji je takt različit. Ova mogućnost je ponekad potrebna u interaktivnim sistemima. čak i po cenu smanjenog kvaliteta slike. S obzirom na raznolikost multimedijalnih sistema pri formulaciji standarda postavljeno je nekoliko važnih zahteva: • Slučajni pristup.Dakle definisali smo tri vrste frejma. Pod ovim terminom se podrazumeva da komprimovani niz podataka bude istupačan iznutra i da se svaka slika može dekodovati u ograničenom intervalu vremena. • Reprodukcija unazad. generički standard što znači da je nezavisan od bilo kakve aplikacije.

u praksi se sreću i softverske implementacije dekodera. koje mogu dekodovati MPEG-1 kodovani signa nižih rezolucija. SGS-Thomson proizvodi kolo STi-3400. Jedna od takvih softverskih implementacija je PVRG-MPEG. je znatno univerzalnije jer može kodovati i dekodovati video signal po MPEG-1.• Kašnjenje pri kodovanju i dekodovanju.cselt.it/mpeg/. Ova opcija se odnosi na raznovrsnost formata slike (broj piksela po horizontali i vertikali) i broj slika u sekundi. koju je napravila Portable Video Research Group sa Stanford univerziteta u SAD.stet. Implementacija MPEG-1 standarda S obzirom da je MPEG-1 standard namenjen za multimedijalne aplikacije. Prvo kolo. Veliki stepen kompresije kod MPEG-1 standarda se postiže trostepenom kompresijom. • Mogućnost editovanja. koje koduje i dekoduje SIF video signal. Druga javno dostupna softverska implementacija je Berkeley Plateau Research Group MPEG encoder. Za razliku od sistema za videokonferencije gde se ne toleriše kašnjenje pri kodovanju i dekodovanju veće od 150 ms. diskretne kosinusne transformacije i kvantizacionih tehnika. mogu se naći na Internet adresama: http://www. u trećem stepenu se vrši entropijsko kodovanje bez gubitaka. • Fleksibilnost formata.de/mpeg-video/. kao i o novijim hardverskim i softverskim implementacijama. sa Berkeley univerziteta u SAD. i http://bs. Motorola proizvodi kolo MCD250. jedan broj proizvođača složenih integrisanih kola je izneo na tržište integrisana kola koja podržavaju kodovanje i dekodovanje video signala po MPEG-1 standardu. Iako se zbog kompresije u vremenu svaka slika iz sekvence ne komprimuje nezavisno. .U prvom stepenu.org/faqs/mpeg-faq. CL-450.faqs. Najznačajniji proizvođači i kola na tržištu su: 1. H. namenjeno je kodovanju i dekodovanju SIF video signala po MPEG-1 standardu. s obzirom na veliki napredak u brzini rada personalnih računara.261 i JPEG standardu. koje koduje i dekoduje SIF video signal. http://www. standard treba da dozvoli i veća kašnjenja (do 1 s).hhi.faqs. javno je dostupan i izvorni kod. Neposredno posle usvajanja standarda. treba omogućiti prikaz i editovanje svake slike u kratkom intervalu vremena. U poslednje dve godine. U drugom stepenu se eliminišu prostorna i vremenska redundansa primenom kompenzacije pokreta. CL-4000. C-Cube ima u programu dva integrisana kola. Za neke od softverskih implementacija. uglavnom je implementiran na personalnim računarima i radnim stanicama. Najnovije informacije o MPEG-1 standardu. 2. Drugo kolo. ukoliko se time postiže bolji kvalitet slike.org/faqs/compression-faq. Na kraju. vrši se usklađivanje rezolucije izvornog signala sa traženim bitskim protokom i smanjenje rezolucije hrominentnih signala na subjektivno zadovoljavajući nivo. http://drogo. koji se naziva redukcija frekvencijskog opsega signala. namenjenih istraživanju. 3.

Kod slika dobijenih skeniranjem sa proredom sa razdvojenim poluslikama. onda i parna poluslika mora biti istog tipa. formati slike sa i bez proreda. MPEG-2 standard dozvoljava tri formata hrominentnih komponenata. tj. MPEG-2 standard je prvenstveno namenjen za distribuciju digitalnog televizijskog signala. u jedan makroblok ulaze po dva 8×8 bloka od svake hrominentne komponente. 8 ili 12 blokova od 8×8 piksela. itd. Osnovne novine kod MPEG-2 standarda su: povećan bitski protok. Kompozitna slika se dobija kada se neparne i parne slike učešljaju i dobijena slika tretira kao celina. estimacija pokreta se vrši nezavisno za svaku vrstu poluslika. zbog uvođenja slika sa skeniranjem sa proredom. samo što su opsezi rezolucija i učestanosti slika veći. Ako se koriste poluslike. Na najvišem stupnju hijerarhije je sekvenca. one se uvek moraju pojaviti u paru. Kod slika dobijenih progresivnim skeniranjem. Ako je neparna poluslika I tipa. Na najnižem stupnju hijerarhije je blok od 8×8 piksela. MPEG-2 standard dozvoljava korišćenje oba načina skeniranja slike: progresivno skeniranje i skeniranje sa proredom. ili poređenjem sa obe referentne slike. Tipovi slika u MPEG-2 standardu Pošto je prvenstveno namenjen kompresiji TV signala. estimacija pokreta se vrši na isti način kao u MPEG-1 standardu. Ako je neparna poluslika P (B) tipa. u estimaciji pokreta neparnih poluslika koriste se samo referentne . Slika se sastoji od makroblokova. u MPEG-2 standardu jedan makroblok se sastoji od 6. Uvođenje mogućnosti kompresije slika skeniranih sa proredom dovelo je do definicije dva nova tipa slika u MPEG-2 standardu. poređenjem sa prethodnom ili narednom referentnom slikom. Dakle. dok u 4:4:4 formatu u jedan makroblok ulaze po četiri 8×8 bloka od svake hrominentne komponente. Jedan MPEG-2 makroblok se sastoji od četiri bloka luminentne komponente video signala i odgovarajućeg broja blokova hrominentnih komponenata. U 4:2:2 formatu. uvedene su i neke nove mogućnosti za estimaciju pokreta. Kompenzacija pokreta Kompenzacija pokreta se vrši na sličan način kao u prethodno opisanim standardima i vrši se na nivou makroblokova. Hijerarhija podataka u MPEG-2 standardu Hijerarhijska struktura podataka u MPEG-2 standardu je vrlo slična strukturi iz MPEG-1 standarda. Cb i Cr. CCIR-601 ili HDTV. tj. koja se sastoji od grupa slika. skalabilnost po kvalitetu i vremenu. u opsegu bitskih protoka od 2 Mb/s do 20 Mb/s. u jedan makroblok ulazi po jedan 8×8 blok od svake hrominentne komponente. Drugi tip slike kod analize sa proredom se dobija kada se poluslike tretiraju kao zasebne slike. U 4:1:1 formatu. sekvenci sa malo pokreta. P ili B slike.MPEG-2 STANDARD U toku izrade MPEG-1 standarda uočeno je da se mnogi važni aspekti prenosa i zapisa sekvenci slika ne mogu obuhvatiti jednim standardom. Grupa slika se može sastojati od proizvoljne mešavine sva tri tipa slika. onda parna poluslika može biti I ili P tipa. sva tri tipa slika se mogu kodovati kao I. kao i kod MPEG-1 standarda. Dakle. Takve slike su pogodne za kompresiju relativno mirnih sekvenci. poboljšani postupci kvantovanja i kodovanja. Struktura slika sa progresivnim skeniranjem ista je kao u MPEG-1 standardu. U postupku kompresije. Međutim. Stoga se istovremeno započelo sa radom na MPEG-2 standardu koji predstavlja ekstenziju MPEG-1 standarda sa ciljem da pokrije niz primena i širok spektar rezolucija počev od 352×288×30 do 1920×1152×60.

univerzalni pristup. estimacija unapred. Manipulacije sekvencom bita na bazi sadržaja i editovanje. bolje je estimaciju vršiti na osnovu poluslika. C-Cube proizvodi integrisano kolo CL-950. 4. a prvenstveno u opsegu od 8 Kb/s do 32 Kb/s. je realnom ili skupa MPEG-2 . 3. Implementacija MPEG-2 standarda MPEG-2 standard je suviše kompleksan za softversku implementaciju. Najnovije informacije o MPEG-2 standardu. između kojih postoje neke hijerarhijske relacije u prostoru i vremenu.eparne poluslike. S obzirom da je MPEG-4 standard za multimedijalne aplikacije. vizuelni objekti (ličnost koja govori. Poboljšana efikasnost kodovanja video signala. kao što su. estimacija unazad i bidirekciona estimacija. Slučajni pristup objektima. kao i o novim hardverskim implementacijama. s obzirom da namenjen za kompresiju i dekompresiju video signala koja treba da se obavi u vremenu. 2. jer estimacija na bazi poluslika ne koristi sve raspoložive informacije. SGS-Thomson je proizveo prvo integrisano kolo za MPEG-2 standard. a isto važi i za parne poluslike. povećanu interaktivnost i omogućava integraciju objekata različite prirode. veliki stepen kompresije. audio objekti (glas govornika). MPEG-4 STANDARD Početkom devedesetih godina započet je rad i na MPEG-4 standardu. Najznačajniji proizvođači i integrisana kola koja implementiraju standard su: 1. S druge strane. koje ne podržavaju ostali slični standardi. mogu se naći na Internet adresama: http://cselt. itd. algoritmi koji su primenjeni u MPEG-4 standardu predstavljaju scenu kao skup audiovizuelnih objekata.it/mpeg/ i http://bs. jer se korišćenjem kompozitnog signala dobijaju pogrešni vektori pomeraja. itd. i ima visok stepen fleksibilnosti i mogućnosti proširenja. zaključno sa 64 Kb/s. b) Kompresija: 5. Na najnižem hijerarhijskom nivou nalaze se primitivni medijski objekti. bolje je koristiti estimaciju na bazi kompozitnog signala. tekst. kao što su: prirodna slika ili video. gde su dozvoljene obe mogućnosti. zvuk. Ovakav pristup donosi povećanje stepena kompresije. Najinteresantnija je estimacija pokreta kod kompozitnih slika dobijenih skeniranjem sa proredom. koji dozvoljava interaktivnost. grafika. Hibridno prirodno i sintetičko kodovanje podataka. Kasnije je cilj MPEG-4 standarda proširen tako da je to sada generički standard za kodovanje audiovizuelnih informacija. Estimacija pokreta se može vršiti na osnovu kompozitnog signala ili signala poluslika. Izbor najboljeg načina estimacije se vrši na nivou makrobloka. ako je pokret u makrobloku mali.de/mpeg-video/. mirne slike (fiksna pozadina scene).hhi. bez pozadine). 2. MPEG-4 standard nudi osam novih funkcija.stet. a zavisi od količine pokreta u makrobloku. Koriste se sva tri opisana načina estimacija pokreta. koji je trebalo da definiše prenos slike kanalima malog kapaciteta. STi-3500. Zato se u praksi sreću isključivo hardverske implementacije u vidu jednog integrisanih kola. na primer. a koje se mogu podeliti u tri klase: a) Interaktivnost na bazi sadržaja: 1. Ako je u okviru makrobloka izražen pokret. Alati za pristup multimedijalnim objektima na bazi sadržaja.

7. Robustnost na greške i gubitke informacija u šumnim sredinama. Skalabilnost objekata (dodavanje i odstranjivanje video objekata). Mnogo kablovski sistemi u okviru svoje ponude imaju digitalne programe. Takođe smo pomenuli i jedan od najednostavnijh načina za detekciju ove greške. jasno se može zaključiti da se kvalitet analogne slike ne može uporediti sa digitalnom. Tako deobom spektra na delove od po 6MHz. ali kod digitalne slike prisutsvo šuma je isključeno. Naime digitalna kola su ograničene brzine. tj konverzija 0 u 1. duhovi koji se javljaju kod analogne televizije. Modulacija Poenta modulacije kod je ista kao i kod analognih. kao i opciju da se pređe na digitalnu televiziju za zahtevnije korisnike. a to je provera pariteta. sad je na redu da malo pojasnimo kako se on prenosi putem analognih kablovskih sistema. frekvencijska modulacija ipak ostaje važan deo priče. jednostavno ćemo ostati bez slike. Ovo nije slučaj kod analogne televizije. ili skoro savršena sve do određene granice. Dodatni razlog za dalje korišćenje FDM(frequency division multiplaexing). odnosno 1 u 0. tj ukoliko dođe do ditorzije te vrste. pa stoga ne mogu da podrže TDM(time division multiplexing) strukturu u okviru spektra kabla koji je širine 1GHz. terenska ispitivanja u Severnoj Karolini su nedvosmisleno pokazala da je emitovanje digitalnog signala mnogo bolje i da u predelima gde je kvalitet analogne slike bio na . Međutim. pre same modulacije. je taj što u okviru nje postoje dobri ulovi za prelazak sa analogne na digitalnu televiziju. tj tamo se kvalitet slike degradira proprcionalno sa slabljenjem signala usled prisustva šuma koji se na slici detektuje kao sneg. koja je određena kvalitetom signala. slike se u potpunosti gubi. značajno smanjuje zahteve za brzim digitalnim kolima. MPEG-2 transportni tok pretpostavlja da su greške prilikom transmisije nemoguće. i ovim deljenjem spektra. kod digitalnog signal može doći samo do dve vrste grešaka. Prisustvo i analognog i digitalnog signala je moguće zahvaljujući STT-u(SetTop terminalu). Dakle tamo “litica” ne postoji. u okviru kojih se TDM koristi i gde dolazi do izražaja. FEC Jedna od najvažnijih osobina digitalnog signala je ta što se na njega mogu dodati (“nakačiti”) razni dodaci(redundantnosti) koje će se koristiti za detekciju i korekciju grešaka. pa da bi se ovo kompenzovalo dodaje se FEC (forward error correction) pri multipleksiranju. Na osnovu ovoga. Neophodni kalitet signala Digitalni sistemi imaju takozvani “efekat litice”. 8. Digitalna transmisija Pošto smo opisali MPEG-2 standard. Tzv. Kada se ta granica pređe. dok se digitalna u potpunosti gubi. Iako se vremenska modulacija kod digitalni signala pokazala kao vrlo efikasna i uspešna. Naime slike će biti savršena.c) Univerzalni pristup: 6. na jedan predviđen za analogn kanale a drugi za digitalne stvorena je osnova za prelazak sa analogne na digitalnu televiziju. Kao što smo već ponemuli. Skalabilnost prostorne i vremenske rezolucije objekata. kod digitalne su takođe nemoguči. ali da je u graničnim slučajevima moguće gledati analognu sliku.

ima jako malo ili skoro da nema žalbi od strane običnih gledalaca. Kvalitet slike Iako eksperti mogu vrlo lako da primete nedostatke u digitalnom videu koji je trenutno dostupan. DVSCS ( Digital Video Systems Characteristics Standars) određuje skup MPEG-2 video kompresija prihvaćenih u okviru kablovske televizije. kodovanje kanala. 16-VSB(za veće brzine protoka podataka) • Navigacia kroz programski sadržaj u okviru servisa multipleksiranja je definisana programom i sistemskim informacionim protokolom. Definiše sledeće stvari: • Izvorno kodovanje i kompresija: MPEG-2(video) AC3(audio) • Multipleksiranje i transport: Sloj MPEG-2 sistema predviđen za multipleksiranje i transport • RF transmisija: 8-VSB ( zemaljsko emitovanje). mogu se naći na Internet adresama: http://www. digitalna slika je bila savršena. Proizvodnja uređaja potrebnih za njenu implementaciju je veoma skupa i isplativa jedino u okviru masovne proizvodnje. Najnovije informacije o MPEG-2 standardu. Digital Video Transmission Standard za kablovsku televiziju opsiuje strukturu frejmova. ATSC (Advanced Television System Committee) je razvio standard za digitalnu televiziju koja se emituje preko zemaljskih stanica. ali se čak i tom slučaju sveopšte prihvaćeni MPEG-2 standard pokazao kao prihvatljivije i ekonomičnije rešenje.org SCTE SCTE ( Societe of Cable Telecommunications Engeneers) je akreditovano telo Američkog Nacionalnog instituta za standarde.granici prihvatljivog. Standardi digitalne televizije Standardi su od vitalnog značaj za razvoj digitalne televizije. analognu sliku je bilo nemoguće gledati. kao i o novim hardverskim implementacijama. Ovi standardi ujedno i podržavaju dalji razvoj ove tehnologije. Standard se odnosi i na signale koji se distribuiraju putem satelita do kablovskih sistema i njime je pokrivena i 64-QAM i 256-QAM. U okviru kablovske. Još bolji rezultati se postiži kodovanjem pri 4Mbps. U emitovanju zemaljskog signala standardizovan format digitalne televizije mora da postoji kako bi bio prihvatlji(razumljiv) za sve vrste prijemnika.atsc. pa i satelitske televizije slični standardi su bili odmah u startu razvijeni. Filmovi se kodiraju na brzini od 12Mb/s korišćenje MPEG-2 @HL. Standardna slika koja se dobija kompresijom videa na 3Mbps korišćenjem MPEG-2 @ML kodera je sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta. Ono se bavi uspostavljanjem standarda u okviru kablovske televizije. . i modulaciju kanala za realizaciju digitalnog multiservisnog distribucionog sistema. ali je zato digitalna imala isti kvalitet. čime se gotovo uopšte ne gubi na kvalitetu slike. čime se dobija DVD kvalitet slike. Čak šta više u mnogim slučajevima.

i važno je da naglasimo da se zagovara pristup sve ili ništa.sistem hitne uzbune. On podrazumeva interaktivne programe.  “Digital Video Service Multyplex” i “Transport System for Digital Cable” specifikacija uključuju razne operacione parametre koji se odnose na transportni sloj MPEG-2 standarda. Kompatibilnost digitalne kablovske Bilo je uloženo mnogo napora da se stvore standardi za kompatibilne uređaje za kablovsku televiziju. sistem za zaštitu privatnosti korisnika. uslovnom pristupu. korisniku omogućavaju lako pretraživanje i odabir kanala. nakon što se prikažu na prijemniku. U tom slučaju operator je u obavezi da korisniku dostavi tzv. .  “The Host-POD(point-of-deployment) Interface” specifikacija definiše obaveze kabloskih operatora prema korisniku. igre. itd. Memorandum o razumevanju (MOU) koji je postignut između 8 najveći kablovskih operatera i 14 proizvođača elektronske opreme je poslat predsedavajućem odborniku u FCC-u. Ovo je interaktivni digitalni servis koji se promoviše u okviru kablovske televizije. POD module. godine. i dekodiranja digitalnog programa. Kablovski operatori i proizvođači elektronske opreme za digitalnu televiziju su da će usaglašavanjem između sebe i jedni i drugi imati koristi. ipak moramo uzeti u obzir da je ovo tek prvi korak ka postizanju isključivo digitalne kablovske televizije. OpenCable korist SCTE standarde za video i transportne zahteve. Cilj ovog projekta je da stvori okruženje za u kojem će se razvijati hardver i softver za kablovsku televiziju. čet. Ovo su neki od SCTE standarda koje je neophodno ispuniti kako bi se omogućila plug-andplay kompatibilnost:  Specifikacije o mrežno kablovskom interfejsu (Cable Network Interface) definišu interfejs pri povezivanju između kablovske stanice i kompatibilnog prijemnika. skremblovanja i deskremblovanja. Iako ovaj memorandum nije pokrio sve aspekte kao što se očekivalo. interfejs za brzu konekciju sa Internetom. demodulacije. koji će biti dostupni kupcima. Veliki američki kablovski operatori su ovaj sistem počeli da uvode od 2009. i sastoji se od seta specifikacija koje se odnose na razvoj hardveskih i softverskih rešenja koja će definisati sledeću generaciju korisničkih uređaja. video i audio kompresiji. Ključni OpenCable interfejsi uključuju formate za digitalnu televiziju. godine. ipa se saglasio sa većinom standarda koji su se odnosili na uspešna podešavanja. Na kraju krajeva. EAS. sistem za zaštitu autorskih prava. reklame. Kao naslednik OpenCable se pojavljuje servis pod nazivom Tru2way.OpenCable OpenCable je projekat CableLabs kompanije. upućen poziv da dostave što više korisnih informacija koje se odnose na standarde. Na ovaj poziv se odazvalo 23 kompanija. ukoliko on želi da gleda premijum kanala. Ovaj projekat je započeo tako što je vodečim kompjterskim i kompanijama koje se broizvodnjom elektronske opreme. kao i da se razvije standarde za proizvodnju set-top terminala. U okviru ovih specifikacija uključeni su detalji o RF transmisiji. 19 decembra 2002. surfovanje Internetom itd. odnosno digitalna kablovska televiija mora biti savršena ili je neće biti. kao i niz ograničenja koja će osigurati kompatibilnost  “The Service Information Delivered Out-of-Band for Digital Cable Television” je specifikacija koja opisuje način slanja navigacionih informacija koja.

 “The POD Copy Protection System” specifikacija se odnosi na zaštitu od kopiranja i piraterije signala koji prođe kroz POD module. .