1.

OSNOVE: ZNACAJ URBANOG DIZAJNA: -Urbani dizajn je proces stvaranja nove vizije nekog prostora, a zatim angazovanje eksperata na realizaciji te vizije. Deblokiranje blokada: -ovaj prirucnik bi trebalo da usmeri napore za stvaranje kvalitetnih mesta za zivot ljudi. Prema ovome neprihvatljiva je gradnja koja se ne bavi duhom mesta tj. prostorom na odgovarajuci nacin. Projektovanje pripada svima: -Urbani dizajn, kao I svi drugi oblici planiranja I projektovanja, pored projektanata I njihovih saradnika, u proces izgradnje treba da ukljucuje I same korisnike. Takodje urbani dizajn predstavlja zajednicki rad razlicitih aktera (stejkholdera), koji zastupaju razlicita misljenja. Ovo znaci da se clanovi tima medjusobno dopunjuju, pri cemu izlazu razlicita znanja I vestine I podlozni su kritikama dobro informisanih klijenata. Na ovaj nacin bi se doslo do jedinstvenog koherentnog proizvoda za koji su se svi opredelili. KLJUCNI PRINCIPI URBANOG DIZAJNA: 1.mesta za ljude: da bi neki prostor tj. mesto pravilno funkcionisalo mora biti siguran, udoban, raznovrstan I atraktivan. Takodje mora biti prepoznatljiv I zabavan I da pruza mogucnost izbora. Ziva mesta daju mogucnost za susrete, igru na ulici I uzivanje u posmatranju prolaznika. 2.obogacivanje postojeceg: nove interevencije obogaciju postojeci gradski prostor i on se odnosi na sve nivoe- centar, grad, susedstvo I ulicu. 3.uspostavljanje veza: mesta treba da budu lako dostupna I da se fizicki I vizuelno uklapaju u okolinu. Potrebno je obratiti paznju na kretanje pesaka, biciklista, vozila javnog prevoza I automobila I to ovim redom. 4.saradnja sa pejzazom: potrebno je uspostaviti ravnotezu izmedju prirodne I izgradjene sredine I iskoristiti sve pogodnosti lokacije kao sto su klima, pokrenutost terena, pejzazne I ekoloske vrednosti, kako bi se obezbedila energetska efikasnost I udobnost. 5.mesanje razlicitih namena I oblika: stimulativna I ugodna mesta su ona koja mogu da prime razlicite zahteve korisnika, uslova ili grupa. U takvim prostorima uspesno su uklopljene razliciti objekti, funkcije, gustine I oblici vlasnistva. 6.upravljanje investicijama: da bi se projekti mogli uspesno izvesti treba da budu ekonomski odrzivi I dobro vodjeni. Zbog toga je potrebno razumevanje trzisnog ponasanja developera, dugorocna posvecenost lokalne zajednice I uprave, jasno utvrdjeni mehanizam za sprovodjenje I shvatanje svega ovoga da bi se process projektovanja tj. planiranja pravilno sproveo.

7.projektovanje za promene: novoprojektovani prostori treba da budu fleksibilni kako bi sto lakse pruzili odgovore na buduce promene namene I nacina koriscenja kao I demografske promene. Ovo zahteva prikladno koriscenje resursa I energije, fleksibilno koriscenje zemljista, javnih prostora I infrastructure, kao I uvodjenje novog pristupa u planiranju prevoza, upravljenjam saobracajem I parkiranja. KAKO JE PRIRUCNIK ORGANIZOVAN: Tri nivoa izrade projekta: 1. Poveravanje izrade i pokretanje projekta izgradnje: pitanja urabanog dizajna mora da budu prisutna u pocetnim fazama projektovanja, bilo da je to u pogledu ekonomske procene, izrade izjave o ocuvanju zivotne sredine, razvoja strategije ucesca lokalne zajednice ili nekom dr pogledu. 2. Planiranje i projektovanje pojedinacnih prostora: prirucnik sadrzi smernice za izgradnju pojedinacnih lokacija, tacnije pruza savete koji su korisni za planiranje i projektavanje prostora od citavog bloka, pa sve do indib+vidualnih parcela. 3. Procena predloga projekta u smislu planiranja i projektovanja: prirucnik moze da pruzi kriterijume neophodne za ocenjivanje potencijala projekta u pogledu urbanog dizajna i da ukaze na pravi put asocijacijama koje obezbedjuju finansije za izgradnju. Struktura prirucnika: 1.uvazavanje kontexta: kako urbani dizajn tumaci i kako se oslanja na istorijski karakter, prirodne resurse i teznje lokalne zajednice i rezultira realnom vizijom o onome sto bi neko mesto moglo da bude. 2.urbana struktura: proucavanje medjusobnih odnosa izgradjenih blokova, ulica, zgrada, slobodnih povrsina, pejzaza i svih drugih karakteristika koji cine urbanu sredinu. 3.uspostavljanje veza: razvijanje orzivih sistema kretanja- putava, ulica, pesackih staza, trasa javnog prevoza, zelenih koridora i infrastrukturnih sistema- koji unapredjuju zivot u urbanim sredinama. 4.detalji mesta: razrada detalja zgrade i javnog prostora, kao i njohov uzajamni odnos- kroz tretman uglova, linije krova, parterno uredjenje, ulicnu rasvetu... 5.implementacija i realizacija: upravljanje procesom projektovanja kako bi se kvalitet nastavio i nakon zavrsetka gradjenja. 2.UVAZAVANJE KONTEXTA Sta se podrazumeva pod kontextom? Kontext je karakter i lokacija na kojoj ce se realizovati predlozeni projekat i njega cine njegova istorija, struktura prostora, njegova ekologija, arheologija i lokacija. Takodje

2. Takodje je neophodno ukljuciti i lokalno stanovnistvo u proces projektovanja i planiranja i ispitati istorijske arhive kako bi se shvatilo koliko je mesto vremenom evoluiralo. lokalnu istoriju i obicaje. odnosno pojedince koji zive u blizini podrucja i nacin na koji su organizovane lokalne zajednice kako bi gradjani postali stvarni ucesnici u lokalnom razvoju. Dozivljaj mesta cine slojevi shvatanja-naselja u prostoru. objekti. stavove uticajnih grupa i pojedinacnih ucesnika. Najvznije komponente: 1. oblika i elemenata za odredjenu lokaciju). uklapanje u okolinu ( uklapanje u pejzaz i okolnu izgradjenu sredinu uz primenu odgovarajucih materijala.podrazumeva i stanovnistvo. njegove opste karakteristike. obezbedjenje izvodljivosti (obezbediti ekonomsku efikasnost i mogucnost realizacije). ulice. LOKALNA ZAJEDNICA Mesta moraju biti stimulativna za ljude. organizacionu ili institucionu strukturu i politicki kontext. Zbog ovoga je neophodno sve lokalne interesne grupe i pojedince ukljuciti u projekat i na taj nacin dolazi do jacanja lokalnih zajednica koje se bave nizom vaznih pitanja. Razumevanje kontexta tj mesta sa karakteristikama koje ga cine posebnim je polazna tacka svakog projektovanja Zasto je kontext vazan? On je od sustinskog znacaja jer se radi o razumevanju pozicije nove izgradnje i nacina kako pozicionirati novu gradnju. Ovo pre svega zahteva uvazavanje dinamike zivota lokalne zajednice koja obuhvata: lokalna shvatanja i inicijative. Osnovna alatka u vodjenju pregovora o ustupcima izmedju razlicitih interesantnih grupa i obezbedjivanje uzajamno uskladjenih odnosa je projekat. stvaranje posebnih mesta (inspiracija u autenticnom karakteru naselja). aktiviranje kljucnih vrednosti i resursa lokacije ( gradjenje po principima odrzivog razvoja). 3. gradske cetvrti. pruzanje vizije ( otelotvorenje strategija za budocnost koju svako moze da prihvati i da radi na njenom ostvarivanju u odredjenom periodu).lokalni karakter (utvrditi elemente lokalnih specificnosti.saobracajna povezanost sa okolinom ( kako saobracajna povezanost definise karakteristike naselja). MESTO: Prema urbanom dizajnu genius loci predstavlja preovladjujuci osecaj mesta. a objekti i javni prostori moraju biti udobni i bezbedni. kako .regionalne komponente (identifikovanje zajednickih karakteristika regije i pod-regije). Uz ovo je bitno i jacanje lokalnih zajednica ( unapredjenje lokalne zajednice i uspesna realizacija projekta). Ovo ukljucuje niz ucesnika i elemenata i ukoliko je pristup dobro prostudiran nastace mesta sa visokokvalitetnim resenjima.

atmosferska voda I sistemi za odvodnjavanje. a ne eksploatisati.morfologija (definise sta to odlikuje morfolosku sliku (istorijsko elementi. specificnosti terena. lokalne karakteristike) i kako to upucuje na prikladna projektna resenja. 3. Najbitnije je obratiti paznju kako na sto bolji nacin unaprediti proctor I casuvati neostecene delove. 4.mnoge lokacije su lisene svojih prirodnih I poluprirodnih resursa poput topografskih karakteristika.prirpdne karakteristike(postoje li odredjene geoloske i ekoloske karakteristike koje npr daju mestu njegov sustinski karakter). Sve ove prednosti se mogu lako degradirati. Ovo se postize uvazavanjem tri elementa: 1.drustvenoekonomski karakter (kakava je demografska slika i postoje li neki elementi lokalne tradicije iz kojih proisticu odredjeni uticaji). 2.Jacanje structure I identiteta gradskog pejzaza. potencijal tla za zagravanje I hladjenje. tako da se postave minimalni zahtevi prema okolini. tako i nacina na koji se oni koriste). Zbog toga na ovim lokacijama treba razmisliti o: uvodjenju novih el oblikovanja I stanista biljnog I zivotinjskog sveta. integrisanje postojecih topografskih elemenata. 5. dodatno smanje energetski zahtevi tako sto ce se isplanirati izgradnja kombinovane toplane-elektrane u naselju.Identifikovanje potencijala lokacije koju treba sacuvatinajvredniji prostori. PRIRODNI RESURSI Prilikom istrazivanja prirodnih resursa lokacije dobija se sveoubuhvatni projektantski odgovor koji obuhvata razlicite potrebe nove izgradnje i identifikuje mogucnosti koje nudi odredjena lokacija i njena ogranicenja. Ovo . mesta I prednosti lokacije su takvi jer su ostali nedirnuti. obnova ostecenih delova npr putem ponovnog profilisanja topografskih elemenata. Sve ekoloske I lokalne specificnosti I prednosti treba postovati.Ponovno koriscenje I sanacija (re-use) lokacija prevazidjenih namena (braunfield lokacija).strukture mesta. energija vetra. Pored ovoga dekortaninacija I sanacija mogu da izazovu dalje uticaje na postojeci izgled lokacije. Ovo podrazumeva sto bolji nacin kako da se prirodni resursi kao npr energija sunca.treba identifikovati one elemente prostora koji cine tu lokaciju jedinstvenom. Ozivljavanje istorijskih el pruza mogucnost za obogacavanje otvorenih prostora. vodotokova I biljnog sveta. Rad sa elementima Optimalni pristup podrazumeva maximalno iskoriscavanje prirodnih resursa lokacije. 6. Kada su u pitanju neizgradjene lokacije (greenfield) narocito treba uloziti napor da se postojeci el I datosti prostora uklope u plan.

neugledni objekti. Pr. Kontextualna analiza koja ce obezbediti okvirno resenje kretanja treba da podrazumeva: uklapanje novih trasa u postojecu infrastrukturu. korist nove gradnje za podrucje tako sto se produzavaju autobuske linije i otvaraju pesacke staze koje vode direktno do centra naselja i obezbedjivanje kretanja u svim fazama gradnje.The Piggeries u trgovinskom gradicu From u Somersetu.takodje moze da obuhvati I prirodne el koji su rezultat ljudskog rada kao npr. cak i za najmanje objekte. Ono nije uslovljeno samo obicnom putanjom. ali ne mora da znaci da su one na pravom mestu. pa cak i negativnosti pejzaza kao sto su zagadjeno i lose odvodnjavanje zamljista. Na pocetku projektovanja potrebno je odrediti principe okvirnog resenja saobracajnih veza. Sagledavanje postojecih pristupa i veza: Da bi se lokacija integrisala u postojecu strukturu neophodno je prvo analizirati postojece pristupne tacke i saobracajnu povezanost. kako za kretanje tako i za povezanost. pejzaz. kontexta planiranja od strane lokalne . prednosti pejzaza. vlasnistva nad zemljom. IZVODLJIVOST: Izvodljivos projekta kako u ekonomskom tako i u prakticnom smislu zahteva procenu: potreba lokalne zajednice. Analizom kretanja se ovi el mogu dodati i unaprediti. ponude i potraznje na trzistu. asocijacije stanara i zakupa. uklapanja u kontext okruzenja. komercijalne aktivnosti. buka i zagadjenost. Lokacija koja se rekonstruise ima odredjene tacke pristupa. Posmatranje kvaliteta kretanja: Ukoliko se posmatra kretanje pesaka kroz postojece naselje. sutuacije u odnosu na strane sveta.Ekolonija u Holandiji SAOBRACAJNA POVEZANOST: Povezanost lokacije sa okolinom je vrlo bitna. vec na njega uticu i raznovrsnost i interesovanja. inzenjerskih ogranicenja. mogu se otkriti mnoge razliciti faktori koji uticu na to kretanje. mogucnosti same lokacije. svetlost i senka. vodotokovi. Novi stambeni objekti u potpunosti uklopljeni u postojece gradsko tkivo. potencijale razvoja. Takodje se dozivljaji putovanja razlikuju od posebnih potreba prema polu. postojanje svih vrsta kretanja/prvenstveno pesackog. bezbednost. troskova izgradnje. Sve ostalo se projektuje kasnije u skladu sa ukupnim resenjem lokacije. starosti i posebnih potreba ljudi. Stambenog naselja sa malim utroskom energije. biciklistickog i javnog prevoza putnika. dalekovodi i komunalna infrastruktura. izvora finansiranja. Pr. potoci I stare seoske medje. Kljucni elementi pejzaza su el topografije.

ukljucujuci i sve ucesnike i finansijske mogucnosti. URBANA STRUKTURA Pod urbanom strukturom se podrazumeva sema ili raspored blokova . Vrednovanje kontexta ima dva kljucna rezultata: 1. Kontext je dinamican: Vuduce promene domacinstva. cime se osigurava da projekat bude participativan (ucesce vise aktera). seme kretanja i nacina zivota ce lako biti prihvatljive za flexibilne projekte. VIZIJA: Vizija je spoj konkretnih fizickih i finansijskih cinjenica i niza teznji. 2. Zbog toga je znacajno osmisliti generalni plan koji ce omoguciti prilagodjavanje tokom vremena. javnih prostora i elemenata gradskog pejzaza koji cine urbanu sredinu.samouprave. mogucnost za unapredjenje. Visoko urbanizovano resenje nece biti primereno na prigradskoj lokaciji i obrnuto. Predlozi projekta moraju da odgovaraju konkretnoj lokaciji i njenom kontextu. zgrada. Zapravo pod vizijom se podrazumeva sve ono sto zelimo da ostvarimo u projektu. Vrednost se moze stvoriti: Ukoliko je neko mesto izgubilo svoju vrednost. Ona je vazna jer daje osnovu za projektovanje pojedinacnih segmenata od razlicitih aktera i time se postize sledece: integracija (povezivanje i preklapanje sa okolinom). Procena faktora koja ce uticati na izvodljivost projekta predstavljace osnovu za idejna resenja i provere. ekoloska uskladjenost (stvaranje izgradjenih oblika koji su energetski i ekoloski efikasni). slabosti. Odskocna daska u kreiranju vizije je kontextualna analiza. postoji mogucnost da je povrati kroz znacajne promene u njihovom planiranju i marketingu. Ideja polaznog koncepta i i strateske opcije koje predstavljaju viziju i samim tim uvecavaju flexibilnost projekta. Ovaj termin se podjednako odnosi i na centar i na predgradje. funkcionalna efikasnost (kako bi pojedinacni el finkcionisali yajedno i cinili skladnu celinu). komercijalna odrzivost (odg na realno . osecaj mesta (stvaranje lokalnog identiteta mesta i njegove prepoznatljivosti). ulica. kao i na sela i na gradove. Medjuodnosi ovih elemenata cine mesto odnosno prostor. a zatim ce zahtevati studiju izvodljivosti i ponovno vrednovanje.daje sliku razlicitih slojeva elemenata koji se uzimaju u obzir kroz identifikovanje postojecih prednosti i slabosti. i opasnosti za uspesnu realizaciju projekta.SWOT (analiza prednosti. mogucnosti i opasnosti). Kljuc svega je primerenost tj. podoban za kontinuiranu primenu tako sto uspostavlja ravnotezu izmedju dugorocnih teznji i kratkorocnih poboljsanja ili podsticanje pocetnih inicijativa.

javni prevoz. Zbog toga je neophodno da svi sadrzaji koji stanovnici svakodnevno koriste budu u najuzem centru njihovog kretanja. a isto tako je podjednako vazno kako ljudi dozivljavaju svoje putovanje i prema tome ga treba uciniti sto zanimljivijim. Za ovo je neophodno voditi racuna o : bezbednosti. uzima sve oblike kretanja u obzir koje ce grad generisati i uspostavlja jasne veze sa postojecim putanjama i objektima. PESACKO SUSEDSTVO Planiranje za lako kretanje pesak Lokalni sadrzaji okupljaju stanovnike i smanjuju upotrebu automobila. saobracajnice. biciklisticki prelaz. Sto je veza direktnija postoji mogucnost za razvijanje mesovite namene koja se ne odnosi samo na saobracaj.. kvalitet poplocanja. kvalitet prevoza.stanje kada je rec o uticajima trzista na projektovanje mesanih funkcija i realizaciju). podzemni prolazi. Stvaranje ili probijanje granica Ivice kao linerni elementi mogu definisati odnosno ograniciti neki prostor. Ovo znaci da bi trebalo obezbediti razlicite puteve prema potrebama ljudi. pesacki prelaz. Najcesce su to neke reke. bezbednost i uticaj izgradnje na okolna mesta. PROCENA KRETANJA Ovo je osnova za poboljsanje vec postojece mreze kretanja i stvaranje nove seme ulica. gustinu.. kako bi planirana lokacija bila sto primerenija i udobnija. vijadukti i . Kvalitet puteva takodje utice na odluku koje puteve treba razvijati i nakojim treba vrsiti unapredjenje. parkovi.. kvalitetu vazduha.. brzini. u radijusu od najvise 800m tj 10 min pesacenja. odvajanje. Mreza saobracajnica bi trebalo gde god je to omoguceno da sve vidove kretanja (pesacenje. i ovo podrazumeva sve vidove kretanja. buka. Uspesno resenje kretanja podrazumeva izbor nacina putovanja. Ponovna izgradnja neke lokacije moze oznaciti ponovno otvaranje nekih starih puteva pri cemu se poboljsava kretanje kroz citavo podrucje. odvojene staze. MREZA ULICA Povezivanje sa postojecom mrezom Potrebno je ostvariti direktne veze sa glavnim ulicama. udobnosti putovanja.) ucini podjednako lakim i zanimljivim kao i voznja kolima. voznja bicikla. Akcenat se stavlja na resenje mreze ulica i pesackih staza. kanali. OKVIRNO RESENJE KRETANJA Pavilno postavljanje saobracajnica utice na oblike koriscenja i aktivnosti. a ne samo nove lokacije.

pri cemu ce one od vaznosti biti izmestene po obodu naselja ili cak van njega.odvajanje centra grada od okolnih delova. Prednost mesanja namena je pre svega pristup razlicitim sadrzajima. Izmestaj teskog saobracaja iz strogog centra i organizacija kruznih tokova na raskrsnicama. lokacija i tipova objekata. Ovo se moze ispraviti uvodjenjem raznolikosti u smislu : oblika izgradnje. JEDINICA SUSEDSTVA Izgradnja kvartova po meri pesaka Prilikom stvaranja naselja mesovite namene najbolje je poci od kretanja koje ljudi svakodnevno predju do odredjenih ustanova. mogusnost drustvene interakcije.. a izvedenih kao odvojene enclave.. Rigorozno odvajanje pesackog i kolskog sobracaja. Npr. sto odgovara setnji od 5 min. Opsta prihvacena mera za susedstva mesovite namene je 400m. U centralnim delovima sa intenzivnim potrebama pesaka. Ove dimenzije mogu da variraju u zavisnosti od velicine blokova. topografije. odnosno povrsinu od 50 hektara. Na ovaj nacin se izbegava praksa stvaranja velikih projekata zamisljenih kao susedstva. gustine. Probijanje granica: planski okvir za Calls i Riverside u Lidsu TIPOVI MREZA Uspostavljanje efikasnih veza omoguceno je stvaranjem mreze pri cemu se omogucava jednostavan pristup citavom podrucju. Npr. modul od 50 do 70m predstavlja optimalnu mrezu kretanja. urbana vitalnost i zivot ulice. socijalno raznovrsne zajednice. Najveca greska pri planiranju jeste postavljanje neke saobracajnice koja ce odvojiti namene. pri cemu se smanjuje podela.. sisednih namena. zbog cega se sada radi na njihovoj ponovnoj integraciji. orjentacije. svodjenje guzvi na minimum. prava koriscenja i zakona trzista. Unutrasnji prsten Birmingema. veca mogucnost izbora nacina zivota. Mreza sa modulom od 80 do 100m predstavlja optimalan standard za kretanje vozila i potrebe pesaka. Jedinicu susedstva je moguce primeniti kao sredstvo organizacije prostora.najcesce je njihovim probijanjem ili premoscavanjem omogucena integracija i povezivanje sa okolinom. namene povrsina. ukoliko je uklopljena i sagledana kao deo naselja ili grada cije se forme i aktivnosti poklapaju. Ovakav vid planiranja je retko u upotrebi u danasnjim projektima zbog velike upotrebe i razvijenosti saobracaja. MESANJE NAMENA Za dobro razvijenu lokaciju neophodno je da svi sadrzaji razlicite namene budu izmesani.. mreza moze biti ortogonalna ili nepravilnog oblika i pruza kontrolu nad saobracajem onemogucavajuci pristup vozilima u svim ulicama. KARAKTER PODRUCJA .

tako da se do njih moze stici pesice. Ova „podrucja sa karakterom“ mogu osnaziti lokalni identitet i podici nivo standarda odredjenog mesta. Ovo se odnosi pre svega na unapredjenje namene. podspesilo bi aktivnosti I van radnog vremena. Kombinovanje primarnih aktivnosti Kombinovanje primarnih aktivnosti zivota i rada predstavlja osnovu za stvaranje sekundarnih objekata bilo kog sadrzaja.Kolaz razlicitih aktivnosti U mnogim gradovima se radi na jacanju postojecih susedstva. tako sto se ispita uskladjenost postojecih i planiranih namena. Veoma je bitno mesanje prava koriscenja koja promovise socijalnu raznolikost I prema ovome je bitno da se razliciti tipovi objekata I prava koriscenja nadju u svim navedenim slojevima. postovanje istorijskih delatnosti i uvazavanje etnicke pripadnosti stanovnistva. Ovim je moguceno sprovodjenje i studije izvodljivosti. spoljna zona I spoljni obod. MESANJE OBLIKA. Grupisanje glavnih elemenata iz palete namenakoje treba smestiti uticu na stvaranje mesta. U velikim stambenim naseljima neophodno je osmisliti posebne centre tj sredista drugih . postavljanje ziznih ili repernih tacaka. Ovo jaca njihov identitet. sve ovo je neophodno dobro ispitati pre nego sto se uvedu znacajne promene.. Neprikladno je postaviti sasvim suprotne namene jednu pored druge jer to narusava harmonicnost i ugodnost zivota. kod kojih je identitet baziran na jednoj posebnoj ili mesavini aktivnosti npr pijaca ili fakultetski kampus.. omogucava trgovinu u prolazu I daje mogucnost potpunog integrisanja autobuskih ili zeleznickih stanica. Dodavanje stanovanja u kombinaciji sadrzaja Dodavanje stanovanja I njegovo kombinovanje sa ostalim namenama. NAMENA I KORISNIKA Kobinovanje tipova stambenih objekata I prava koriscenja Kod mnogih lokacija se javlja slojevitost-centar. kao npr otpad automobila postaviti pored parka. na takav nacin da se promovise kompatibilnost i izbegne konflikt. Kombinovanje razlicitih prava koriscenja omogucava raznovrsnost tipova stam jedinica I oblika vlasnistva. CENTRI Postavljanje centra uz cvorista javnog prevoza Centre mesovite namene je najbolje smestiti na raskrsnice ili duz glavnih saobracajnica. KOMPATIBILNE NAMENE Prilikom projektovanja potrebno je namene grupisati tako da budu slicne i na taj nacin ih pozicionirati. ili na stvaranju podrucja posebnog karaktera.

komercijalnih sadrzaja I parkova jer oni predstavljaju neophodni minimum za stvaranje sredista lokalne zajednice. orjentacija aktivnih sadrzaja ka spolja I povecavanje transparentnosti ka ulici. Ivice ovakvih objekata treba okruziti manjim objektima. Tacnije najbitnije je obratiti paznju na postavljanje ovih objekata. Lokacija sa slepom ulicom je povoljna jer ona bar na jednoj ivici lokacije pokriva gole zidove. kako bi se prikrila njihova velicina I stvorili aktivni ulicni frontovi. poslovanje)treba da bude locirana tako da je saobracajno dobro povezana sa centime. treba ih postaviti uz ivice bloka sa javno dostupnim frontovima I kvalitetnim parternim uredjenem. Ozivljavanje ivica Monofuncionalna komercijalna gradnja (industrija. Kombinovanje namena: Smiethfield Buildings u Mancesteru IVICNA IZGRADNJA Uklapanje velikih kutija u okruzenje Principi odrzivog razvoja zahtevaju da se redukuje gradnja van grada (industrijski. kako oni ne bi povecali drustveno-ekonomske troskove po lokalnu zajednicu. Npr. Prosirivanje grada: Broughton Atterbury. da budu dostupni sa glavnih puteva I da budu na pesackoj udaljenosti od stambenih delova grada. trgovina. pretvaranje krova u parking proctor. rekreacija. prisustvo drugih sadrzaja u visim spratovima. Ukoliko su neizbezne ove velike kutije. poslovni I trgovacki centri) I da se ovi el vrate u urbane centre. Omotac velike kutije Njihovo uklapanje u velika gradska podrucja I stvaranje aktivnih fasada kod objekata cije fasade su neaktivne kao npr supermarket postize se: njihovim opasavanjem uz pomoc manji jedinica. Npr. Naglasen gradski karakter Javne servise I sve ustanove infrastructure je neophodno postaviti u srediste na lako uocljive lokacije. da imaju pristup javnom saobracaju. Takodje njihova udaljenost od autobuskih stanica podspesuje aktivno kretanje pesaka. Milton Kins PRELAZNE ZONE Raznovrsnost sadrzja u prelaznim zonama U prelaznim zonama je moguce postaviti sadrzaje razlicitih namena I to su najcese prostori namenjeni opsti potrebama koje povezuju komercijalno dejstvosa okolnim stambenim delovima. komercijalni sadrzaji. Takodje se mogu koristiti kao tampn zone za smestaj privatnih kuca za zastitu od buka ili za . Zbog velicine parcele koju iziskuju opravdana je njihova izgradnja na skrajnutim lokacijama. Sve one kao I npr javni gradski drgovi naglasavaju gradski karakter.

a ne glavna odrednica.postavljanje objekata za aktivan nocni zivot. Mesavina najboljih delova grada Optimalan oblik gradjenja prvenstveno predstavljaju objekti velike gustine I srednje spratnosti (od 3 do 4 sprata) I oni mogu biti projektovani tako da budu atraktivni. SADRZAJI I OBLICI Prilikom stvaranja naselja velika greska je porediti gustinu stanovanja sa kvalitetomurbane sredine. Tacnije ne treba graditi naselja tako da budu u skladu sa svim zahtevima samo da bi se dobila potrebna saglasnost I dozvola. Prema ovome se treba usresrediti na odrzivi kvalitet urbane sredine. energetski efikasni I sa mesanim namenama uz: smanjenje troskova nabavke zemljista I pratece infrastructure. Gustina je pre svega rezultat plana I projekta. a istovremeno ne ometaju pristup pesacima centru. promene namene tokom vremena. pri cemu treba voditi racuna da zgrade. a ne cilj. a ni oskudno naseljena. ulice I mesta imaju covekomerne razmere. Stvaranje drustveno razlicitih lokalnih zajednica sa razlicitim nacinima zivota zahteva odabit tipova objekata I ambijenata. da se mase objekata ili grupe objekata smanje prema susedima I da uredjenje zemljista bude visokog kvaliteta. GUSTINE . Sto je neka lokacija bokje opsluzena postoji vise razloga da se razmislja o njenoj gustini I manjem broju parking mesta. povecanje energetske . na taj nacin da naselja ne budu ni gusto. GUSTINE I OBLICI Prilikom planiranja nekog naselja treba voditi racuna o gustini. pri cemu ce gustina stanovnistva proizaci kao rezultat. Udovoljavanje razlicitim nacinima zivota Gustinu je neophodno povezati sa kontextom I obezbediti razlicite gustine u velikim naseljima. izbegavanja troskova za liftove I dr instalacije. GUSTINE I SADRZAJI Teziste na centrima aktivnosti Veca gustina u urbanim centrima omogucuje da ona ostanu aktivna I da sadrzaji od znacaja budu na dohvat ruke. lokalne prodavnice I sklole. Takodje je moguce postojanje skole u ovim zonama kako bi bile lako dostupme deci. Npr. Ovo je moguce grupisanjem veceg broja stambenih jedinica manjih gustina I stvaranjem fine mreze gradj parcela. Ponovno povezivanje centra sa recnom obalom: Generalni plan za Laganside u Belfastu. Takodje treba voditi racuna da urbana gustina ne znaci sabijanje grada. stvaranje objekata u nizu koji su najekonomicniji. Zbog toga treba da se tezi da se stvori masa ljudi koja ce moci da izdrzava javni prevoz.

ovakvim pristupom omoguceno je da izgradnja raste tokom realizacije projekta. aktivni solarni paneli ( koriste se za zagrevanje vode). Npr. Iako mozda nema na pocetku dovoljno objekata da se stvori rub bloka. padavine. a ulicna mreza je u pravcu istok-zapad. narocuto u odnosu na namenu I ulicnu matricu susednih podrucja.efikasnosti. PROJEKTOVANJE ZA SUNCEVU ENERGIJU Okretanje ka suncu Postoje 4 nacina iskoriscenja sunceve energije: dnevno svetlo (umanjuju potrebu za vestackim osvetljenjem) . VODA Prikupljanje. baste. Hulme. Mancester. Pravilo je da se prilikom izgradnje objekata vodi racuna da prime sto vise sunceve svetlosti I to se postize usostavljanjem ravnoteze nove izgradnje I lokalnih ogranicenja. Maksimalnim koriscenjem ovih resursa treba da se smanje potrebe okoline I osigura prerada I odlagamke otpada. Piramida intenziteta Ovo podrazumeva postavljanje sadrzaja manje gustine na ivicama naselja.pretvaraju sunceve zrake u el energiju). pasivni suncevi dobici (umanjuju potrebu za zagrevanjem prostora). kao I na izgled I visinu krovovaobliznjih zgrada. Najpovoljnija orjentacija zgrada je ka jugu zbog sunceve svetlosti. parking. Takodje se mogu stvoriti manja zarista intenziteta. foto naponski moduli (PV. GUSTINE I VREME Objekti koji se prvo grade diktiraju okvire za objekte koji ce nastati u buducnosti. objekti koji se lako mogu prilagoditi starijim osobama I invalidima… tako dobro uredjena naselja mogu da daju karakteristicne vizuelne I ekoloske osobenosti odredjenom predgradju. Sve ovo zahteva da se objekti pozicioniraju blizu ulice.privatni ulazi. ENERGETSKA EFIKASNOST I IZVORI ENERGIJE Redosled iskoriscenja prirodnoh resursa je sunce. cime se ostvaruje pozitivan odnos izmedju privatnog I javnog. a one sa vecom gustinom oko I u lokalnim centrima. kao sto je stambena zgrada vece spratnosti na uglu ili na prilazu. znacajna javna povrsina I prijatno susedstvo. zemljiste i vetar.novi oblici nastali kao rezultat angazovanja lokalne zajednice: Kuce za promene. sa parkingom I unutrasnjim dvoristem. skladistenje I recikliranje kisnice . GUSTINE I UNUTRASNJI PROSTOR Vece gustine mogu da oznacavaju veliki zivotni proctor I to bi trebalo da oznacava da se za velike gustine primenjuju I odgovarajuca resenja objekata.

koja se rashladjuje zahvatanjem vode iz vodonosnih slojeva. izvedu dve busotine do vodonosnog sloja. Najbolji nacin za ustedu I istovremeno koriscenje elektricne I toplotne primene je CHP odnosno postrojenja ili sistema daljinskog grejanja. jer ce se tako smanjiti troskovi na samoj lokaciji. a isto tako zgrade treba postaviti tako da se izbegne stvaranje tesnacai nastanka neugodne mikroklime. saobracajni koridori.smanjenje potreba zgrada za energijom koja moze da smanji utrosak gasa.tako da smanje potrebu za resursima u pogledu zagrevanja prostora I vode. voda. GRADSKI PEJZAZ Pod gradskim pejzazom se podrazumeva mnogo toga. Holandija. Pre svega treba odrediti strukturu gradskog pejzaza I tek kasnije ukljuciti . Takodje je neophodno vrsiti reciklazu otpada. urbani mobilijar… sve treba da se smatra gradskim pejzazom.otvoreni prostori. ulice. Najbolji nacin jeste obezbediti postrojenja za reciklazu materijala koji traze centralizovanu obradu kao sto su staklo. VETAR Koriscenje vetra Vetar treba iskoristiti kao za prirodno provetravanje I kao izvor el energije.infrastrukturu.vodonosni slojevi: ovo se postize tako sto se u zgradi. ZEMLJISTE Iskoristiti mogucnosti zemljista Treba razmotriti mogucnost koriscenja podzemnih izvora energije za ekoloski prihvatljive sisteme zagrevanja I hladjenja. a druga za ispustanje vode. 2.zgrade.Prikupljanjem povrsinske vode kao I ponovnom upotrebom zaprljane vode omogucena je smanjena potreba za infrastrukturom za odvodjenje atmosferske vode I energijom za pumpanje koja iziskuje znacajne investicione troskove I troskove odrzavanja sistema. tacnije zgrade ogranicavaju proctor I predeo zauzima proctor bilo da je to park. 3. ulica. el energije.temperaturna razlika: tecnost koja se koristi za prenos el energije iz dubina mora se podvrgnuti proveri ekoloske podobnosti I 2. Tu postoje dva problema: 1. jedna za snabdevanje hladnom vodom. trgovi. kao I iskoriscavanje atmosferskih voda sto smanjuje njihovo odvodnjavanje. kao I troskovi transporta iskoristenog materijala.pejzna uredjenje koje podrazumeva smanjenje utroska vode I djubriva. Kod uticaja vetra ulogu ima I sam predeo. parkovi. papir I metali. Amersfoort. Npr. vode I gradj materijala. Projekat koriscenja sunceve energije u velikim razmerama Nieuwland. ograda ili poplocanje. Treba razmisliti o preciscavanju zaprljane vode kroz trscani zasad. OTPAD Projekti bi mogli biti efikasniji u pogledu potrosnje energije I resursa kroz: 1.

ocuvanje prirode I sportive bude unutar pesackih razdaljina. OTVORENI PROSTOR I PEJZAZNO UREDJENJE Obezbediti raznovrsne tipove otvorenog prostora Neophodno je obezbediti razlicite otvorene prostore u sklopu pejzaznog uredjenja koji podrazumevaju I odgovarajuce zelene I otvorene prostore za setnju. igraliste. Uredjenje terena I gradski pejzaz su nerazdvojni Postojeca obelezja terena treba iskoristiti pri projektovanju novih mesta. sve dok se to ne sredi tako da deluje ispravno. suma. metropolitenski parkovi. a ne kvantitet tih prostora. Tipovi parkova: regionalni parkovi I otvoreni prostori. posumljeni pojasevi ili kanali I da se spoje sa parkovima ili pesackim stazama u obliznjim susedstvima. livada. ustupljeno obradivo zemljiste. JAVNI PRISTUP OTVORENOM PROSTORU Parkovi na pesackoj udaljenosti Prostori za deciju igru. Njih takodje treba okruziti razlicitim namenama. Neophodno je naznaciti plozaje ulaza I razdelne linije I strmine koje mogu biti prepreka za stare I nesposobne. Treba ih tako uklopiti da se medjusobno nadopunjuju. Tipologija otvorenih prostora: zeleni I vodeni koridori. narodna basta. Izrada strategije pejzaznog uredjenja je glavni elemanat ovog zahvata. Mogu se prikljuciti na ulice susedstva koje imaju biciklisticke staze. park. privatni vrt.saobracajne inzenjere. teren za igru. trg. kako bi se postiglo sirenje namen I postigla njegova posecenost u bilo koje doba dana. kako bi se izbeglo tzv. Zadatak urbanog dizajna je da se postigne celovita struktura gradskog pejzaza tako da se postigne pozitivan doprinos duhu mesta. namena I lokalne odrzivosti. crkvena porta. linearni otvoreni prostori. mali lokalni parkovi I otvoreni prostori. lokalni parkovi. Zeleni putevi se mogu postaviti tako da prolaze duz ili kroz linearnih elemenatakao sto su prirodni potoci. oblasni parkovi. MREZE OTVORENIH PROSTORA Povezati prostore Uz pomoc mreza se mogu povezati razliciti otvoreni prostori. dvoriste I vrt… Udahnuti zivot parku Parkovi treba da budu razlicitih razmera. I ovo pre svega znaci kvalitet. razmrdavanje I stanista za biljni I zivotinjski svet…. manji obim saobracaja I tako stvoriti . Ovo sve se mora uklopiti sa strukturom saobracaja I oblicima blokova. skver. Takodje moze da se prosiri opsluzno podrucje parka stvaranjem vise ulaznih tacaka ili pesackih prelaza. SLOAP prostora-prostor preostao nakon planiranja. zelenilo.

To se najvise postize u glavnim sredisnim aktivnostima.Visoke zgrade se mogu upotrebiti kako bi istakle kljucne lokacije. UPRAVLJANJE Bez obzira ko je na celu uprave I ko vodi racuna o javnom prostoru uvek se treba truditi da sve bude na odgovarajucem nivou I da se postigne visok nivo kvaliteta. URBANI REPERI Reperne tacke ljudim olaksavaju da se bolje snadju ili da lakse prepoznaju neko mesto.Kljiucno je projektovati predeo tako da skladno stari I da svojim izgledom bude sto privlacniji I udobniji. a najsagledivije elemente smestaju pri vrhu.podiyanje zivica I drveca kako bi se zgrade zastitile od vetra.Ono sto je od presudnog znacaja za dobro uredjenje urbanog pejzaz jested a se ono planira u skladu sa nizanjm godina .Stoga treba projektovati tako da bude umanjeni teret odrzavanja I ublazeni troskovi.tornjevi sculpture I spomenici pomazu de se lakse odrede referentne tacke I naglasi referentna tacka.mrezu koja se zove Zeleni ili javni putevi. najbolje su one vispoke zgrade koje u podnozju postizu covekomernost. Kada se sadi drvece u okolini ygrade treba se voditi racuna da on svojom pozicijom nece zakloniti zgrade I na taj nacin smanjiti osuncanje koje treba da dobije svaki objekat.Gradska suma moze biti predmet uskladjena strategije za ukljucivanje lokalne zajednice kroz nastanak gradske mreze manjih I srednjih lokacija.ulica kao I svega onog sto cini urbani pejzaz treba po necemu karakteristicno I lako citljivo jer se na taj nacin razlikuju odredjena mesta I na njima se snalazimo bolje. Provera lokalnog mikroklimata traba da bude propracena predlozima pejzaznog oblikovanja a to su :koriscenje listobadnog drveca u gradskom pejzazu da bi se dobila hladovaina.izbegavanje preterano zasencavanje zgrada.smenom godisnjeg doba I proticanjem sati.Silueta koju prave zgrade aocrtana je krovovima zgrada.Projektovanje trgova . osuncanje I kretanje vetra. MIKROKLIMA Projektovanje stvara mikroklimu koja utice na temperature. .Postovanje postojeceg lokalnog mikroklimata izbegavaju se problem kao sto je mrznjenje. URBANE SUME Sumski pojasevi mogu biti ukljuceni u gradska podrucja kao deo te structure pejzaza ili kao privremena namena lokacija u ocekivanju dugorocnog resenja.pogotovo one koje su od gradskog znacaja . Obelezje kao sto su osobene zgrade . ne samo da dodaje zanimljivost zgradama vec prenosi I poruku odredjenim desavanjima kao I koncepciji namene. Poluprecnik od 400 m usresredjen je na kljucne tacke I predstavlja pocetno nacelo u planiranju mreze.

Ako u okviru yatvorenog bloka ima samo stanovanje onda zgrada treba da bude 10 m dubine a ako je poslovanje onda 20 m.Front bloka ako su zgrde spojene trebaju da budu na istoj grdjevinskoj liniji bez bilo kakvih uvucenih I izvucenih delova.Najosnovniji zadatak koji se postavlja jested a ulicni front kod yatvorenog bloka treba da se razlikuje od dvorisnog.obilaznice. Unutrasnjost bloka Unutrasnjost zatvorenog bloka se najcesce upotrebljava za:1.Posto je u pitanju blok zatvorenog tipa raymak izmedju zgrada treba da bude minimum 20 m jer se na taj nacin moze sacuvati privatnost stanara koji gledaju na dvoriste bloka.To se moze postici obelezavanjem kljucnih ziznih tacaka I kapija urbanih repera.Najpogodniji su blokovi pravougaonog oblika dubine od 100 do 120 m jer oni mogu biti korisni za dobru vezu sa okolinom I na taj nacin obezbediti vise prolaya I umanjiti saobracaj I na taj nacin olaksati pesacim I biciklistima.Mesta prilaza su raskrsnice.Sirina blokova koja zadovoljava ove uslove je 80-90 m dok je u samom centru to 60-80 m.Treba stvoriti ritam u gradskoj strukturi sa tenmackim mirnijim podrucjima I mestimicnim ziznim tackama.Svi gradski blokovi se mogu razlikovati po obliku ili velicini.Monotonija njihove fasade se treba razbiti prozorima . BLOKOVI Zatvoreni blokovi Gradski blok predstavlja mesto na kome je predvidjena izgradnja na zemljisyu koje je oiviceno ulicnom mrezom.zeleznicke I autobuske stanice.ulicana koje vode do nekih prostorija javnih namena unutar bloka4. PARCELE . Parking I ekonomska dvorista 2.ulaznim vratima.zajednicke private parkove za deciju igru 3. parkinzi .Naglasavanje zizne tacke tako da ona bude uocljiva jasno se istice gde je centar.ZIZNE TACKE Najvaznija mesta saobracajnih presedanja ili cvorista sluze kao kapije grada ili kao gradski centri. pesacke staze. Velicina bloka Ono sto je malo to je I lepo kada se razmislja o velicini bloka treba se razmatrati sposobnost da se odrzi raznovrsnost tipova I namena zgrada. Oblik bloka Uglavnom je najbolje da blokovi budu pravilnog oblika najcesce pravougaonog jer se tako mogu najbolje postaviti stambene I poslovne namene jer se smatraju najfleksibilnijim. skverovima I drugim.park ili trg Unutrasnjost bloka je fleksibilna I moze se menjati.I na taj nacin doprinesu zivosti ulicnog fronta. kao I mogucnost da se vremenom vrse promene I prilagodjavanje.

Ugodnost 5. omogucava postizanje velikih gustina. smanji se pojava skupih I neupotrebljivih prostora .Vece parcele su uglavnom potrebne ya idustrijske I vece trgovacke I poslovne objekte. Biciklisticke staze navode ljude da se ih koriste I zbog toga treba planirati iste gde god to proctor dozvoljava.Prilikom planiranja pesackih staza treba voditi racuna o odredjenim nacelima:1.Ta raznolikost je dobra jer se na parceli mogu javiti razlicite namene. to predstavlja najefikasniju velicinu parcele. .podstice covekomernost.zivahnost 4.Parkinzi takodje treba da budu odvojeni kako bi se omogucila sto veca bezbednost korisnicim biciklisticke staze.velicina treba da bude 5* 20 m. pruza fleksibilnu osnovu za ukrupnjavanje.tu je omoguceno da se odvijuju I pesacki I biciklisticki saobracaj.Dok se na ulicama gde je veca brzina ne treba mesati biciklisticka sa motornom stazom.tipovi zgrada I oblik vlasnistva.uocljivost Ako se planira manja ulica na kojoj je dozvoljena manja brzina .Velike parcele daju veliki proctor koji omogucava gradnju novih objekta razlicitih velicina I oblika.Omogucava neku slobodu prilikom gradjenja dok gradske parcele su ogradicene I verovetno mesto gde je vec postojao objekat I samim ti smo ograniceni prilikom gradnje. Vezi 2. PESACI Prilikom planiranja nekog naselja ili urbane sredine treba veoma voditi racuna pesacima.one treba da budu jasne I bez prepreka I da vode ljude do mesta gde oni zele da odu.U ulicama gde je ogranicenje 30 km na cas biciklisti se mogu mesati sa vozilima. da imaju dovoljno mesta da ih niko u tome ne ometa. Oruzenja za bicikliste Biciklistima trebaju staze koje su ne ometane I koje vode do svih potrebnih odredista. Parcele treba da ostanu male I uzane to doprinosi pospesivanju aktivnosti ulicnih frontova.Staze treba da budu tako projektovane da ljude koji po njima setaju vide ostali ljudi. Pogodnosti 3.ocuvane I I privlacne pesacke staze podsticu ljude na hodanje. Velike parcele su pogodne jer se mogu izdeliti na vise malih parcela I na taj nacin dodele razliciti developeri. VOZNJA BICIKLOM Voznja biciklom moze postati popularnija ako bi se obezbedila prikladna putanja primerenog saobracaja uz bezbedno mest za odlaganje bicikla. Bezbedne .

U okviru ulica treba da postoji posebna traka za autobuse gde ce oni imati ne ometano I lako kretanje od jednog do drugog odredista. ULICE KAO DRUSTVENA MESTA Ulica treba da bude projektovana u skladu aktivnostima koje bi smo zeleli da se u njoj odvijaju. Intervencije je potrebna samo ako jacina saobracaja preti da ugrozi zivotnu sredinu.kao I to da se obezbedi prednost autobusima u saobracaju.Ono sto je njbitnije da se postigne prilikom uvodjenja putanja za autobuse jested a te putanje budu jasne sa dobro postavljenim pesackim prelazima. Bezbednost biciklista Prilikom projektovanja ulice treba voditi racuna o biciklistima I unapred im obezbediti proctor koji je prikladan za parkiranje istih .tamo gde dozvoljena brzina za automobile veca od 30 km na cas biciklisticke staze treba odvojiti.Ulice treba da budu tako projetovane da ako se u njihovim .Povezivanje pesckog I kolskog saobracajapredstavlja vise mogucnosti za povecavanje zivopisnostisame ulice.Biciklisticke staze Ulice primerenog saobracaja su pogodne ya bicikliste .Inzenjerski pristup klasifikaciji ulica zasniva se iskljucivo na kapacitetu vozila. Takodje se u okviru stambenih zgrada treba uvesti ostava u kojoj bi bilo omoguceno smastanje bicikli I na taj nacimn bi koriscenje istih bilo lakes I privlacnije. GLAVNE SAOBRACAJNICE Glavne saobracajnice daju zivot I one predstavljaju glavne arterije.smestanje aut.ako se to ne uradi na vreme naknadno uvedeni drzaci za bicikle nisu dobri jer su neprikladni I ne funkcionalni.te putanje treba da budu jasne I neometane.Ono sto je najbitnije jeste odrediti glavne soabracajnice I uklopiti ih u glavnu saobracajnu mrezu. TIPOVI ULICA Tipovi ulica se definisu po kapacitetu(kako se mogu obezbediti bezbedni uslovi za sve vrste saobracaja) I karakteru(uloga ulice u gradskom kontekstu I tpovi izgradnje kao I oblikovanje predela koji je trasiraju). Stanica na povoljnom mestu najbolje blizu centra . JAVNI PREVOZ PUTNIKA Kada je razdaljina izmedju dve tacke predugacka I ne moze se savladati pesacenjem ili voznjom biciklom koristi se gradski javni prevoz.pesacke staze treba odvojiti od biciklistickih ivicnjacima I naznaciti ih nekim saobracajnim znakom.

Mere za usporavanje saobracaja treba planirati tako da odgovaraju kontekstu izbegavati primenu standardnih resenja .Parking za bicikle je jednako vazan kao I za automobile I on se takodje treba predvideti pre projektovanja. TRASIRANJE Saobracaj u ulici projektovanoj nacelom trasiranja bice primiren zbog nacina nastanka bez potrebe za dodatnim merama. USPORAVANJA SAOBRACAJA I PESACKI PRELAZI Ulice sa do 500 vozila na sat nude pesacima priliku za lak prelazak puta .Ulice sa oko 1000 vozila na sat zahtevaju posebne uslove za prelaz ulice.A ako je broj vozila preko 1000 to znaci da ce pesaci morati da zastanu pre nego sto pokusaju da predju ulicu. PARKIRANJE I SNABDEVANJE Masto I nacin parkiranja vozila je jedan od najznacajnijih faktora pri projektovanju kvalitetnog I dobro osmisljenog naselja. UKRSTANJA Sa raskrsnicanama je isto kao I sa ulicama trebalo bi da se izgrade I pesacke putanje I isto tako da se jasno odrede mesta gde ce se postaviti raskrsnice.Da bi ulice postale mesta drustvenog desavanje saobracaj treba usporiti.To je jedno mesto po stanu s tim da se mora I planirati parkiranje za posetioce.prizemljima nalaze prodavnice one treba potrosacima da omoguce lak pristup kao I da ispred njih bude dovoljno prostora da se zastane .Uredjenje raskrsnice uvek ce zavisiti od lokalnog konteksta I ukupno ocekivanog opterecenja pesackog I kolskog saobracaja na putevima . Polzaj parking .U planiranju I projektovanju ulica treba dati prednost analizi lokalnog konteksta I na osnovu nje planirati I projektovatiodgovarajucu mrezu prostora ulice trgove I dvorista.Ispred poslovnig objekata mora se predvideti parking proctor kako za zaposlene tako I za posetioce.Preporuke je da se prilikom izrade generalnog plana naselja ostane na nizim pragovima ne visim od 100 %.Uredjenje predprostora zgrada I njime stvorene linije sagledavanja navode vozaca da uspore.poprica I da pritom ne dodje do sudaranja.Ono sto bi trebalo da se uradi jested a nase gradove oslobodimo prepreka neprelaznih centara tako sto cemo glavne saobracajnice zameniti gradskim avenijam duz kojih ce se slobodno setati.

TRASIRANJE .Seme parking treba da budu logicne I ocigledne jer ce se nataj nacin izbeci nepotreban proctor.To moze biti jedno od najuspesnijih sredstava upisivanja parking u grdaski pejzaz. PARKINZI ZA AUTOMOBILE Kod komerdijalnih objekata parking mesta treba da budu u napred predvidjena I da se planiraju u okviru gradskog pejzaza jer ce san a taj nacin dobro organizovati mesto za vozila kao I za pesake I bice najfiunkcijalno. parking proctor se moze postaviti ispod prizemlja I na taj nacin se ocuvati ulicni front. Dvoriste za snabdevanje i skladistenje je nophodno smestiti pozadi i okruziti ih zgradama. Parking moze da bude u okviru kolovoznog saobracaja .Parkinzi zahtevaju odredjenu geometrijski oblik povrsina od 16 m kvad. Parking cesto moze doprineti zivosti ulice. SNABDEVANJE Idealno je da se snabdevanje odvija direkto sa uluce u zgradu. Na svim parking mestima treba predvideti mest na kojima ce se nalaziti zelena povrsina I rastinje. Najbolje je opsluzivanje preko podruma.Nacin postavljanja parking presudno Utica na valjanost mestaVozilima se ne sme dopustiti vladajuci polozaj niti oni smeju ometati pesake ili bicikliste.Najbolja mesta za van ulicno parkiranje jeste u dvoristima stambenog bloka gde je omogucen nadzor.Visespratno parkiranje bi trebalo predlagati samo kada se u njihovo prizemlje mogu da se uklope delatnosti poslovanja I njih tada treba pazljivo projektovati kako bi postal de ulicne stenografije. Dovoljna je za parkiranje dva vozila. Ono sto je dobro kada su visespratnice u pitanju.da ne bi parking mesta preuzela vlast u unutrasnjim dvoristima ne treba imati vise od 10-15 parking mesta.Uz projektovanje visespratni parkinzi se mogu uklopiti u okolno gradsko tkivo omotacem od zgrada razlicitih namena. kako bi se sakrilo od pogleda.Kada se parking nalazi ispred kuce treba se parkirati sa strane a ne ceono I treba biti zaklonjen malim zidom koji se nadovezuje na ivicu kuce.I to je dobro resenje jer se na taj nacin ostavlje mesto za drvored I veci proctor za pesake.

a posebno na mesto i nacin njihovog medjusobnog spoja. trg. Takodje je bitno dobro planiranje i projektovanje povezati sa davaocima usluga. zelenilo) su stepenista. uspesna mesta treba da stvore osecaj prijatnosti. Zbog toga su projektanti poceli prvo da projektuju zgrade. Stoga je potrebno prekinuti praksu . a takodje vise vodova moze biti smesteno u zajednicki kanal. urbani mobilijar. Vodovi ya individualne kuce i zgrade se mogu polagati u zaledju zajednickih prostora. zoniranja i privatnosti je uslovio arhitekte da zadovolje i ove zahteve. Prilikom njihovog postavljanja. ograde.Prilikom trasiranja vodova ispod plocnika treba voditi racuna da odgovaraju vrsti mesta na kojem nastaju. Postoje dve varijante projektovanja koridora: polaganje vodova dalje od glavne ulice. vrata i prozori. kako bi se sklonili od pogleda. Npr: Usmeriti paznju na infrastrukturu: Waltham Forest Housing Action Trust. linije krova. pa je najbolje mesto za njihovo postavljanje u granicne zidove ili ih sakriti rastinjem. Naime. prozori. kvalitetni materijali i saglasnost svih aktera sa podrucja oko njegovog dugorocnog odrzavanja. Detalji su vazni upravo jer se kroz njihovu razradu postize ili gubi identitet i vrednost nekog mesta. Medjutim nije uvek nuzno da dobar projekat bude i upadljiv. KUCISTA ZA OPREMU Razvodne kutije za telekomunikacionu opremu i kablovsku televiziju moraju se gusto postavljati (jedna na 8 kuca). predbasta. Medjutim postojali su broni razlozi koji su omogucili prekid ove tradicije. odnosno veza izmedju horizontalnih i vertikalnih ravni u prostoru. poplocanje. Kljucni su dobar projekat.. severno-istocni London DETALJI MESTA Ovde se prvenstveno misli na oblikovanje zgrada i javnog prostora. zidovi.. vrata. Jedno od glavnih pravila jeste da vodovi prate trase puteva i pesackih staza. treba voditi racuna da oni ne ometaju pesake. Medjutim standardi planiranja prevoza. mesavinu vise sdruzenih dobrih elemenata. koje pre svega odredjuju prostor i njihova najznacajnija uloga je da pozitivno doprinesu zivotu u gradovima. npr u u ulicu u zaledju ili kroz zadnja dvorista i uklapanje vodova u predeo. Elementi koji povezuju zgrade (obrada uglova. Takodje ovi problemi se mogu resiti uvodjenjem zajednicke kutije. Cesto vodovi mogu biti postavljeni u glavnu saobracajnicu ili biti izmesteni iz zone kolovoza. POZITIVAN JAVNI PROSTOR Duzi niz godina prednost u projaktovanju je davano prostoru. kompfora i sigurnosti tj.) i javni prostor ( ulice.

Ovaj spoj odredjujeodnos iymedju unutrasnjeg i spoljasnjeg. ulicici ili parku.. jasno odredjen i omedjen. Garaze ili parkinzi nikada ne smeju da stoje ispred gradjevinske linije jer tako narusavaju odnos zgrade i ulice. POZITIVNI I NEGATIVNI PROSTORI Otvorene prostore treba projektovati tako da budu pozitivni. treba voditi racuna o sto boljoj iskoriscenosti tog prostora. pojedinacnog i zajednickog. Povecanje vrednosti novim javnim prostorom: Koncertni trg u Liverpulu. zidova. AKTIVNI ULICNI FRONT .bilo da se radi o bulevaru. Ovo se postize davanjem jasne namene prostoru. izgradjenog i otvorenog. Kada je povlacenje zgrada od gradjevinske linije dopusteno. ulici. GRADJEVINSKE LINIJE I POVLACENJA Regulaciona i gradjevinska linija uslovljavaju kontinualni ulicni front i obezbedjuju jasnu granicu javnog domena. Sto je povlacenje manje vece su mogucnosti interakcije zgrade sa javnim prostorom. osecaj pripadnosti. Ovde se tacnije promovise princip kvalitetnog gradskog prostora kao najvaznijeg. U svakom gradu postoje vise ili manje vazni prostori. Intereseovanje urabanog dizajna je svedeno na urbanu arhitekturu.) tako da fasade predstavljaju ulaz u njega.formiranja prostora kao preostalog posle planiranja saobracajnica i zgrada. tj posmatra zgradu i javni prostor kao celinu. Npr. uz pomoc staza za trcanje ili pesackim stazama. Uspeh jedne zgrade jeste da doprinese boljem izgledu javnog prostora. jer se na taj nacin stvara identitet mesta. OKRUZENJE Javni prostor je odredjen trodimenzionalnim volumenom svake od okolnih zgrada i prikladnim drvecem. Ovde narocito treba voditi racuna o odnosu sirina: visina i obezbedjivanju dovoljnon svetlosti. Najvaznije je sagledati kako svaki novi zahtev doprinosi toj hijerarhiji. ograda. karaktera i oblika i uspostavljanjem jasnih granica pomocu okolnih zgrada. javnog i privatnog. trgu. karakterom i velicinom.. tj prilagoditi pristup u skladu sa tipom prostora. brige o njemu i ublazava troskove formiranja ulica sa zgradama samo duz jedne strane. parku. drveca i zivica. Sagledivost Najbolje resenje je okretanje zgrade prema javnom prostoru (nekoj vodenoj povrsini.

nadstresnicama. lokalnih materijala i dobre arhitekture. Postovanje kontexta doprinosi postovanju zahteva: gradjevinske linije.Aktiviranje ulicnih frontova doprinosi zanimljivosti. VELICINA I RAZMERE ZGRADE Oblik i velicina zgrade. Zbog ovoga je kljucno da se nagladsi vertikalni ritam i da se izbegnu slepi zidovi. na ekoloske karakteristike okolnih zgrada i na angazovanost fasada. Bogatstvo i lepota arhitekture se ogleda sa razlicitih udaljenosti sagledavanja. Visina zgrade prvenstveno zavisi od odnosa sirine ulice i visine zgrade. blokova i tipova zgrada). uske fasade koje daju vertikalni ritam ulicnoj sceni. ali sa druge strane imaju i negativni uticaj na mikroklimu. uz malo zidova. Bitno je da se zgrade uklope u postojecu strukturu. vitalnostii zivotvornosti javnog domena. da poboljsaju izgled koliko i pogled. kolonadama i drugim isturenim delovima koji pruzaju zaklon od nevremena. ali isti tako kntrast ponekad moze da doprinese identitetu nekog mesta. Razlicito stanovanje Hundertwasser Haus i Kunsthaus u Becu. vizuelno koliko i fizicki. VISINA ZGRADE Visoke zgrade imaju pozitivnu ulogu u isticanju lokacije. Na mestima gde preovladjuju zgrade srednje . odnos prema urbanom okruzenju. a cesto i da unaprede komercijalne sadrzaje. Npr. razmatranje visinske razlike izmedju prizemlja zgrade i trotoara. kao i kljucnih aktivnosti poput gradskih centara ili saobracajnih cvorista. lokalne morfologije (ul mreze. komponpvanje fasada tj isticanje tremova i izloga. To znaci ucestalost vrata i prozora. sa stepenistem prema ulaznim vratima ili izdignutim terasama za kafice ili restorane. Treba voditi racuna da zivahne unutrasnje delatnosti otvorene prema javnosti mogu da ozive i spoljni prostor. BOGATSTVO I LEPOTA Dobre zgrade obogacuju okolno tkivo. a posebno njen kontext uticu na njenu: odrzivost. tremovima. doprinos kontaktomjavnom prostoru. ozivljavanje spojeva balkonima. tako da fasada uvek izgleda ekstravagantno. Potrebno je doprineti zanimljivosti i animaciji fasada uz pomoc: sto vise prozora i vrata prema javnom domenu. vertikalnih i horizontalnih ritmova ulice. zive unutrasnje funkcije sagledive spolja. visine okolnih zgrada. koriscenje providnog stakla umesto ogledalskog i zamagljenog ukoliko to privatnost dozvoljava. Najoptimalniji oblik su zgrade srednje visine jer su podesne za srednje gustine stanovanja i nize energetske zahteve i troskove izgradnje.

Stanovi ili kancelarije se najcesce smestaju iznad prodavnica. SIRINA ZGRADE Sirina zgrade prvenstveno utice na flexibilnost namene. DUBINA ZGRADA Dubina zgrade je bitna u odredjivanju vestackog osvetljenja i provetravanja. je danas sve cesca praksa i to su tzv flexibilni tipovi zgrada. tj stvaranja razlicitih prostora. jer se tako povecava njena flexibilnost. Kada je potrebno obezbediti predah izmedju razlicitih namena. duz glavnih saobracajnica. Bolje je postaviti zgradu tako da duzom stranom bude ka ulici. a vremenski omogucava da se zgrade adaptiraju tj da menjaju namenu u zavisnosti sa potrebama korisnika. to ce se ispuniti postavljanjem javnog trga ili parka. Npr. .visine. kao zavrsnica perspektive ili oko parkova postavljaju se visoke zgrade. VISENAMENSKE ZGRADE Mesanje namena prilikom projektovanja je povoljno. restorana ili prostora namenjenih za zajednicku upotrebu ili zabavno rekreativne sadrzaje. pri cemu je u njima moguce razvijati vise sadrzaja. Ugao se najcesce istice ulazim ili prozorima na samom vrhu. kao i navertikalne ritmove i udeo aktivnih ulicnih frontova. Glazgov. Prostorno obuhvata prilagodjavanje namenama u okolini. stepenovanjem velike mase nanize u skladu sa susedstvom i obezbedzivanjem aktivnih sadrzaja u prizemlju. Zgrade se sastoje od celija osvetljenih dnevnim svetlom ili modula sirine od 5-7 m koji daju flexibilne forme. Domovi za buducnost. Problemi razlicitih razmera mogu biti reseni okruzivanjem velikih prostora malim zgradama. UGLOVI Na uglovima su zgrade koje su dvostrano orjentisane i najcesce imaju vise ulaza. na uglovima. Svaka se celija moze spajati i odgovara npr maloj prodavnici ili kuci u nizu. Naime umetanje nestambenih namena u neku stambenu ili na prelaznim zonama po obodu trgovacko-poslovnog jezgra. GRADITI ZA PROMENE Zgrada moze da se menja prostorno i vremenski.

. kolicine i oblikovanja unutrasnjeg u odnosu na spoljasnji prostor.PRILAGODLJIVOST I PONOVNA UPOTREBA Flexibilne zgrade daju mogucnost stanarima da ih preurede i prilagode svojim potrebama. Takodje je potrebno obezbediti prostore za scenske postavke za ulicne svirace.oprema za sedenje i zastajanje. Npr. Ono sto nas vezuje za neki prostor i sto ga takodje moze ciniti jedinstvenim kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu. Takodje prilikom sprovodjenja nekih promena. vasara. rasvete i znakova.. prilikom postavljanja ovih zona treba da se povede racuna o : vidljivosti. resenja prilaza. Medjutim sve ovo zavisi od celokupnog sklopa zgrade. Putanju koju covek mora da predje kako bi sa jednog mesta dosao na drugo najbolje je obezbediti stazama uz usputno sedenje i rasvetu. osobama sa posebnim potrebama. Pretvaranje starih namena u nove. zvukovi ili dodiri koje dozivljavamo na nekom prostoru) POSEBNA MESTA Lokalne raylicitosti I posebnosti se mogu podstaci lokalnom obradom gazisne ravni: koriscenjem loklalnih materijala. Sadnja moze da opredeli proctor I njegovu svrhu. a takodje moze da ga ucini autenticnim I prepoznatljivim. Vrlo je bitno da zgrade i javni prostori budu projektovani tako da odgovaraju svacijim potrebama: deci.. ulicnog mobilijara. o urbanom mobilijaru. Prilikom projektovanja javnih prostora i zgrada takodje treba voditi racuna o pitanju bezbednosti. Materijali koji se primenjuju u obradi uticu na korisnikovo opazanje I treba ih odabrati tako da budu u vezi sa nameravanom projektovanom brzinom saobracaja mesta. . koji ce privlaciti ljude. revitalizacija objekata: Soverby Bridge. orjentacijiokrenutost ka jugu gde je najvece osuncanje.. (mirisi. odrzavanje karnevala.. umetnosti u javnom prostoru. DRUSTVENI PROSTORI Za najbolje javne prostore neophodno je obezbediti zizne tacke aktivnosti sa sadrzajima za odmor i razonodu. Ovo su paramertri koji dopustaju manje ili vece promene. starima. mozemo osetiti i nasim culima. postavke za gledanje filmova.sagledavanju ljudi u prostoru. zadrzavanjem istorijskih asocijacija. treba da se vodi racuna o istorijskoj i kulturnoj vrednosti vec postojecih objekata. uspostavljanjem simbola ili oznaka I ukljucivanjem zajednice prilikom izrade projekata. zapadni Jokšir. mestima namenjenim za igru dece.

osvetljavanjem detalja na zgradi I njihovim kombinovanjem dobija se zeljeni nivo osvetljenja. da sto manje ometaju pesacki saobracaj. rasveta. a posebnu paznju treba obratiti na osvetljavanje mesta sukoba pesaka I vozila jer tako ona postaju sigurnija. skrece se paznja na bitna obelezja I proctor dobija odredjeni karakter koji ga cini posebnim I atraktivnim. kao I mi njih. oklupljanje znaka na jednom mestu na tzv cvornoj tacki I smerovima koji odredjuju tip poplocaanja. citljivom predocavanju structure mesta ali tako da ne dodje do prevelike pretrpanosti znacima pogotovo saobracajnim. nadstresnice. u vidu ulicnih svetiljki.Npr. Postavljanjem rasvete na zgrade. Npr: preporod luke: Njukasl Kisajd BEZBEDNOST I OSECAJ BEZBEDNOSTI Sigurnost i bezbednost su neophodni uslovi za zivot u svim mestima. ograde. Zbog toga prilikom postavljanja urbanog mobilijara projektanti narocito treba da obrade paznju na njegovo oblikovanje I njegovo uklapanje u kontext. najcesce ometaju setnju pesaka i najcesce zagadjuju sredinu. Dablin URBANI MOBILIJAR Javni prostor sadrzi urbani mobilijar kao sto su sedista. Injektiranje zivota u novi zivahni proctor: Meeting House Square. ZNACI Pored saobracajnih moraju postojati i znaci za pesake kako ne bi zalutali. Ona se postize pravilnim rasporedom rasvete odnosno kada je dobra vidljivost tako da nas drugi ljudi primate. Medjutim prilikom njihovog postavljanja ztrba obratiti paznju na njihovo dosledno I usaglaseno postavljanje. RASVETA Rasveta bi trabalo da se pšostavlja tako da osvetli pesacke putanje. dobro upravljanje I ukljucenost . znaci… oni cesto nisu projektovani u skladu sa javnim prostorom. Temple Bar. kante za otpadke. svetiljki ugradjenih u pod. stubovi. Takodje treba pazljivo odabirati umetnicke elemente koji ce krasiti I stvoriti poseban karakter I osobenost prostora u kojem se postavljaju. a pojedine elemente koji narusavaju izgled sredine (npr revizioni ormani) treba skloniti od pogleda prolaznika.

vlasnika zemljista. nacela I opsti ciljevi projektovanja. uspostavljanjem odgovarajuceg rukovodjenja. pojedinacni projektni predlozi. smernice ili kodexi urbanistickog planiranja. parking I saobacajnica koje se nadziru iz zgrade. PREVENCIJA KRIMINALA I JAVNI PROSTOR Ukoliko postoji potreba da se neki proctor zastiti.zajednice. 3. kako ne bi narusavali izgled sredine.detaljna razrada mesta (ishod: razrada generalnog plana. 5. stvarali negativan I agresivan osecaj jer I oni takodje doprinose duhu mesta. preuzimaju I odgovornost za njih). agencija za finansiranje.uvazavanje kontexta ( ishod: izvestaj o proceni I odredjenju projekta. developera. vizije I pocetne ideje o konceptu). izvestaj o pracenju) . mesovite namene koje omogucavaju zivost u svako doba…). prikladnog javnog saobracaja. izbegavanje projektovanja slepih ulica I fasada. onda to treba uraditi tako da se beznednosni oblici prokjektuju kao umetnicka dela. Npr. 2. polazni predlozi projekta). akcioni plan).polaz (ishod: sazetak projekta. projektni zadaci. 4.stvaranje urbane structure. tima planera I projektanata sve do kvalitetnog resenja. procene uticaja I finansijska procena).svodjenje sukoba na najmanje )obezbedjivanje dovoljnih pesackih I biciklistickih staza). Postoje tri nacela za ugradjivanje bezbednosti u neku sredinu: 1. Trac grupe I drustveni prostori: Grinic milenijum vilidz. 3.obezbedjivanjem prirodnog nadzora I prisustva ljudi )postavljanje fasada prema javnom prostoru. Ulaz I izlaz svake zgrade treba da bude pod odredjenim nadzorom. Naknadno pracenje ( ishod: strategija sprovodjenja. zivotom prozetih gradskih sredina I javnih povrsina lake preglednosti I nadzora. kao I stvaranje zivahnih. 2. skica resenja za dozvolu. javne uprave. IMPLEMENTACIJA I REALIZACIJA Studije slucaja uglavnom pokazuju da uspeh zavisi od: siroke I potpune posvecenosti od strane lokalnih zajednica.uspostavljanje veza (ishod:nacrt generalnog plana. dobrog osvetljenja. kso I ns okupljanju specijalizovanih stucnjaka.projaktovanje uz podrucno ucesce zajednice (kada ljudi pocinju da gledaju povrsine kao svoje. saglasnost o zahvatu. To se postize postavljanjem odredjenižog osoblja. FAZE UPRAVLJANJA PROJEKTOM: 1. plan sprovodjenja projakta.

procenu trzisne ponude I potraznje. matrica tipova zgrada. tehnicku izvodljivost. tacnije okuplja se upravni odbor ili komisija koja preuzima nadzzor nad uzim timom narucilaca koji ima ulogu u daljem zazvoju projekta. Ove analize najbolje odredjuju smernice kojim se urbani dizajn vodi prilikom projektovanja I pre prelaska na sl fazu ucesnici treba da se sloze o ispravnosti I vrednosti svih konceptualnih ideja. Kao ishod ove faze je takodje se sprovode okviri za izgradju I generalni plan. odgovarajuca upravljanja I odrzavanja. oznacavanje izvora finansiranja I vremenske dinamike. trgova I parkova. U cetvrtoj fazi se formalizuje akcini plan.Upustva prilikom projektovanja: uspostavljenje budzeta. strategija pribavljanja I mehanizmi izvrsenja neophodni za realizaciju projekta. procenu stanja zivotne sredine I karaktera. nagodbe I druge pravne I finansijske sporazume I ugovore. a takodje odlucuje i tim odlucije o timu izvrsilaca projekta. analizu kretanja. U petoj I poslednjoj fazi potvrdjuje se ugovor oko primene I . U prvoj fazi se oformljava tim koji ce voditi citav projekat. analizu urbanistickih mera. U drugoj fazi se sredjuju podaci I informacije od izuzetnog znacaja koje pomazu uvazavnju kontexta I to obuhvata: procenu I prihvatanje od strane lokalne zajednice. odgovarajucu realizaciju projekta ( da li ce biti partnerstvo. U ovom je najbitnije sprovesti SWOT analizu ili neki slican metod. namena I bruto gradj povrsina. upravljanjem kavalitetom bez obaveza. U trecoj fazi timovi projaktanata I natucilaca procenjuju najbolji nacin projektovanja I potrebno je najpre usaglasiti se oko kriterijuma za procenu. dok se na celu nalazi rukovodilac projekta koji preuzima odgovornost I koordinaciju nad projektom. Vrednovanje varijanti obuhvata zeljeni pristup u oblikovanju projektnog tima. Kada resenje postane odredjenije utvrdjuje se I prostorni razmestaj. kako bi mogli zajedno da funkcionisu za dobrobit zgrada I javnog prostora. uredjenje I odrzavanje ulica. Takodje je neophodno u ovoj fazi obnoviti lokaciju ukoliko je to potrebno I prilagoditi je gradjenju. U ovj fazi se takodje planovi procenjuju I razmatra se u odnosu na: ekonomske I finansijske parameter. U ovoj fazi se je od znacaja upravljanje javnim podrucjima kroz inicijative. procenu karaktera. Takodje visedisciplinovani projektantski odlucuje o daljim projektnim predlozima koji su u skladu sa tenderskim materijalima ukoliko su oni prikladni. Ovaj process takodje treba da podstakne aktivno ukljucivanje svih sektora lokalne zajednice od samog pocetka. Kontextualna prihvatljivost ce pre svega proizvesti razvojne potencijale I realno izvodjenhje projekta. investicioni fond…). pogotovo otvorenih prostora I zajednickih prilaza. Kako plan odmice tako se vodi racuna o uklapanju elemenata nastalih od razlicitih developera I njihovih konsultanata. tako da generalni plan postane sto vise odredjeniji. developer.

projektne uslove. Iza ovoga sledi azurizanje postupaka kako bi projekti ostali usaglaseni. Zatim se primena projekta vrsi na osnovu master plana. opste ciljeve. . odabir lokacije I oblici smestaja.upravljanja koji obuhvata: program sprovodjenja da bi se osigurao niz razlicitih aspekata realizacije projekta. upravljanje prodajom lokacija. uspostavljanje visokog rezima odrzavanja I upravljanja. dogovorene konkretne rezultate I posebne ciljeve. Zvanicno usvajanje generalnog plana ili projektnih zadataka obezbedjuje ozbiljnost kada dodje do pracenja I kontrole objekata. Garantovanje za kvalitet projekta I njegovo stalno kontrolisanje prouzrokuje izradu master plana koji podrazumeva izgradnju na pojedinacnim parcelama ili celukupnog projekta po fazama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful