1.

OSNOVE: ZNACAJ URBANOG DIZAJNA: -Urbani dizajn je proces stvaranja nove vizije nekog prostora, a zatim angazovanje eksperata na realizaciji te vizije. Deblokiranje blokada: -ovaj prirucnik bi trebalo da usmeri napore za stvaranje kvalitetnih mesta za zivot ljudi. Prema ovome neprihvatljiva je gradnja koja se ne bavi duhom mesta tj. prostorom na odgovarajuci nacin. Projektovanje pripada svima: -Urbani dizajn, kao I svi drugi oblici planiranja I projektovanja, pored projektanata I njihovih saradnika, u proces izgradnje treba da ukljucuje I same korisnike. Takodje urbani dizajn predstavlja zajednicki rad razlicitih aktera (stejkholdera), koji zastupaju razlicita misljenja. Ovo znaci da se clanovi tima medjusobno dopunjuju, pri cemu izlazu razlicita znanja I vestine I podlozni su kritikama dobro informisanih klijenata. Na ovaj nacin bi se doslo do jedinstvenog koherentnog proizvoda za koji su se svi opredelili. KLJUCNI PRINCIPI URBANOG DIZAJNA: 1.mesta za ljude: da bi neki prostor tj. mesto pravilno funkcionisalo mora biti siguran, udoban, raznovrstan I atraktivan. Takodje mora biti prepoznatljiv I zabavan I da pruza mogucnost izbora. Ziva mesta daju mogucnost za susrete, igru na ulici I uzivanje u posmatranju prolaznika. 2.obogacivanje postojeceg: nove interevencije obogaciju postojeci gradski prostor i on se odnosi na sve nivoe- centar, grad, susedstvo I ulicu. 3.uspostavljanje veza: mesta treba da budu lako dostupna I da se fizicki I vizuelno uklapaju u okolinu. Potrebno je obratiti paznju na kretanje pesaka, biciklista, vozila javnog prevoza I automobila I to ovim redom. 4.saradnja sa pejzazom: potrebno je uspostaviti ravnotezu izmedju prirodne I izgradjene sredine I iskoristiti sve pogodnosti lokacije kao sto su klima, pokrenutost terena, pejzazne I ekoloske vrednosti, kako bi se obezbedila energetska efikasnost I udobnost. 5.mesanje razlicitih namena I oblika: stimulativna I ugodna mesta su ona koja mogu da prime razlicite zahteve korisnika, uslova ili grupa. U takvim prostorima uspesno su uklopljene razliciti objekti, funkcije, gustine I oblici vlasnistva. 6.upravljanje investicijama: da bi se projekti mogli uspesno izvesti treba da budu ekonomski odrzivi I dobro vodjeni. Zbog toga je potrebno razumevanje trzisnog ponasanja developera, dugorocna posvecenost lokalne zajednice I uprave, jasno utvrdjeni mehanizam za sprovodjenje I shvatanje svega ovoga da bi se process projektovanja tj. planiranja pravilno sproveo.

7.projektovanje za promene: novoprojektovani prostori treba da budu fleksibilni kako bi sto lakse pruzili odgovore na buduce promene namene I nacina koriscenja kao I demografske promene. Ovo zahteva prikladno koriscenje resursa I energije, fleksibilno koriscenje zemljista, javnih prostora I infrastructure, kao I uvodjenje novog pristupa u planiranju prevoza, upravljenjam saobracajem I parkiranja. KAKO JE PRIRUCNIK ORGANIZOVAN: Tri nivoa izrade projekta: 1. Poveravanje izrade i pokretanje projekta izgradnje: pitanja urabanog dizajna mora da budu prisutna u pocetnim fazama projektovanja, bilo da je to u pogledu ekonomske procene, izrade izjave o ocuvanju zivotne sredine, razvoja strategije ucesca lokalne zajednice ili nekom dr pogledu. 2. Planiranje i projektovanje pojedinacnih prostora: prirucnik sadrzi smernice za izgradnju pojedinacnih lokacija, tacnije pruza savete koji su korisni za planiranje i projektavanje prostora od citavog bloka, pa sve do indib+vidualnih parcela. 3. Procena predloga projekta u smislu planiranja i projektovanja: prirucnik moze da pruzi kriterijume neophodne za ocenjivanje potencijala projekta u pogledu urbanog dizajna i da ukaze na pravi put asocijacijama koje obezbedjuju finansije za izgradnju. Struktura prirucnika: 1.uvazavanje kontexta: kako urbani dizajn tumaci i kako se oslanja na istorijski karakter, prirodne resurse i teznje lokalne zajednice i rezultira realnom vizijom o onome sto bi neko mesto moglo da bude. 2.urbana struktura: proucavanje medjusobnih odnosa izgradjenih blokova, ulica, zgrada, slobodnih povrsina, pejzaza i svih drugih karakteristika koji cine urbanu sredinu. 3.uspostavljanje veza: razvijanje orzivih sistema kretanja- putava, ulica, pesackih staza, trasa javnog prevoza, zelenih koridora i infrastrukturnih sistema- koji unapredjuju zivot u urbanim sredinama. 4.detalji mesta: razrada detalja zgrade i javnog prostora, kao i njohov uzajamni odnos- kroz tretman uglova, linije krova, parterno uredjenje, ulicnu rasvetu... 5.implementacija i realizacija: upravljanje procesom projektovanja kako bi se kvalitet nastavio i nakon zavrsetka gradjenja. 2.UVAZAVANJE KONTEXTA Sta se podrazumeva pod kontextom? Kontext je karakter i lokacija na kojoj ce se realizovati predlozeni projekat i njega cine njegova istorija, struktura prostora, njegova ekologija, arheologija i lokacija. Takodje

uklapanje u okolinu ( uklapanje u pejzaz i okolnu izgradjenu sredinu uz primenu odgovarajucih materijala.lokalni karakter (utvrditi elemente lokalnih specificnosti. objekti.saobracajna povezanost sa okolinom ( kako saobracajna povezanost definise karakteristike naselja). MESTO: Prema urbanom dizajnu genius loci predstavlja preovladjujuci osecaj mesta. obezbedjenje izvodljivosti (obezbediti ekonomsku efikasnost i mogucnost realizacije). Najvznije komponente: 1. LOKALNA ZAJEDNICA Mesta moraju biti stimulativna za ljude. odnosno pojedince koji zive u blizini podrucja i nacin na koji su organizovane lokalne zajednice kako bi gradjani postali stvarni ucesnici u lokalnom razvoju. organizacionu ili institucionu strukturu i politicki kontext. Takodje je neophodno ukljuciti i lokalno stanovnistvo u proces projektovanja i planiranja i ispitati istorijske arhive kako bi se shvatilo koliko je mesto vremenom evoluiralo. 3. Osnovna alatka u vodjenju pregovora o ustupcima izmedju razlicitih interesantnih grupa i obezbedjivanje uzajamno uskladjenih odnosa je projekat. Zbog ovoga je neophodno sve lokalne interesne grupe i pojedince ukljuciti u projekat i na taj nacin dolazi do jacanja lokalnih zajednica koje se bave nizom vaznih pitanja. njegove opste karakteristike. Ovo pre svega zahteva uvazavanje dinamike zivota lokalne zajednice koja obuhvata: lokalna shvatanja i inicijative. Razumevanje kontexta tj mesta sa karakteristikama koje ga cine posebnim je polazna tacka svakog projektovanja Zasto je kontext vazan? On je od sustinskog znacaja jer se radi o razumevanju pozicije nove izgradnje i nacina kako pozicionirati novu gradnju. aktiviranje kljucnih vrednosti i resursa lokacije ( gradjenje po principima odrzivog razvoja).podrazumeva i stanovnistvo. gradske cetvrti. 2. ulice. kako . stvaranje posebnih mesta (inspiracija u autenticnom karakteru naselja). lokalnu istoriju i obicaje. Dozivljaj mesta cine slojevi shvatanja-naselja u prostoru. pruzanje vizije ( otelotvorenje strategija za budocnost koju svako moze da prihvati i da radi na njenom ostvarivanju u odredjenom periodu).regionalne komponente (identifikovanje zajednickih karakteristika regije i pod-regije). Uz ovo je bitno i jacanje lokalnih zajednica ( unapredjenje lokalne zajednice i uspesna realizacija projekta). oblika i elemenata za odredjenu lokaciju). a objekti i javni prostori moraju biti udobni i bezbedni. Ovo ukljucuje niz ucesnika i elemenata i ukoliko je pristup dobro prostudiran nastace mesta sa visokokvalitetnim resenjima. stavove uticajnih grupa i pojedinacnih ucesnika.

mnoge lokacije su lisene svojih prirodnih I poluprirodnih resursa poput topografskih karakteristika. 3.prirpdne karakteristike(postoje li odredjene geoloske i ekoloske karakteristike koje npr daju mestu njegov sustinski karakter). vodotokova I biljnog sveta.Identifikovanje potencijala lokacije koju treba sacuvatinajvredniji prostori. energija vetra. Pored ovoga dekortaninacija I sanacija mogu da izazovu dalje uticaje na postojeci izgled lokacije. Sve ekoloske I lokalne specificnosti I prednosti treba postovati. Rad sa elementima Optimalni pristup podrazumeva maximalno iskoriscavanje prirodnih resursa lokacije. Zbog toga na ovim lokacijama treba razmisliti o: uvodjenju novih el oblikovanja I stanista biljnog I zivotinjskog sveta. dodatno smanje energetski zahtevi tako sto ce se isplanirati izgradnja kombinovane toplane-elektrane u naselju. 4. Sve ove prednosti se mogu lako degradirati. a ne eksploatisati. Ozivljavanje istorijskih el pruza mogucnost za obogacavanje otvorenih prostora. Ovo .Jacanje structure I identiteta gradskog pejzaza. tako da se postave minimalni zahtevi prema okolini.strukture mesta.drustvenoekonomski karakter (kakava je demografska slika i postoje li neki elementi lokalne tradicije iz kojih proisticu odredjeni uticaji). specificnosti terena. PRIRODNI RESURSI Prilikom istrazivanja prirodnih resursa lokacije dobija se sveoubuhvatni projektantski odgovor koji obuhvata razlicite potrebe nove izgradnje i identifikuje mogucnosti koje nudi odredjena lokacija i njena ogranicenja. integrisanje postojecih topografskih elemenata. Kada su u pitanju neizgradjene lokacije (greenfield) narocito treba uloziti napor da se postojeci el I datosti prostora uklope u plan. tako i nacina na koji se oni koriste). potencijal tla za zagravanje I hladjenje.morfologija (definise sta to odlikuje morfolosku sliku (istorijsko elementi. obnova ostecenih delova npr putem ponovnog profilisanja topografskih elemenata. mesta I prednosti lokacije su takvi jer su ostali nedirnuti. atmosferska voda I sistemi za odvodnjavanje. 5. 2. 6. Najbitnije je obratiti paznju kako na sto bolji nacin unaprediti proctor I casuvati neostecene delove. Ovo se postize uvazavanjem tri elementa: 1.treba identifikovati one elemente prostora koji cine tu lokaciju jedinstvenom. lokalne karakteristike) i kako to upucuje na prikladna projektna resenja.Ponovno koriscenje I sanacija (re-use) lokacija prevazidjenih namena (braunfield lokacija). Ovo podrazumeva sto bolji nacin kako da se prirodni resursi kao npr energija sunca.

neugledni objekti. ali ne mora da znaci da su one na pravom mestu. kako za kretanje tako i za povezanost. Novi stambeni objekti u potpunosti uklopljeni u postojece gradsko tkivo. pejzaz. Ono nije uslovljeno samo obicnom putanjom. Kontextualna analiza koja ce obezbediti okvirno resenje kretanja treba da podrazumeva: uklapanje novih trasa u postojecu infrastrukturu. komercijalne aktivnosti. starosti i posebnih potreba ljudi. Lokacija koja se rekonstruise ima odredjene tacke pristupa. asocijacije stanara i zakupa. Pr. Kljucni elementi pejzaza su el topografije. Sagledavanje postojecih pristupa i veza: Da bi se lokacija integrisala u postojecu strukturu neophodno je prvo analizirati postojece pristupne tacke i saobracajnu povezanost. korist nove gradnje za podrucje tako sto se produzavaju autobuske linije i otvaraju pesacke staze koje vode direktno do centra naselja i obezbedjivanje kretanja u svim fazama gradnje.takodje moze da obuhvati I prirodne el koji su rezultat ljudskog rada kao npr. Stambenog naselja sa malim utroskom energije. uklapanja u kontext okruzenja. postojanje svih vrsta kretanja/prvenstveno pesackog. izvora finansiranja. prednosti pejzaza. inzenjerskih ogranicenja. pa cak i negativnosti pejzaza kao sto su zagadjeno i lose odvodnjavanje zamljista. troskova izgradnje. vlasnistva nad zemljom. IZVODLJIVOST: Izvodljivos projekta kako u ekonomskom tako i u prakticnom smislu zahteva procenu: potreba lokalne zajednice. potoci I stare seoske medje. Takodje se dozivljaji putovanja razlikuju od posebnih potreba prema polu. Na pocetku projektovanja potrebno je odrediti principe okvirnog resenja saobracajnih veza. ponude i potraznje na trzistu. biciklistickog i javnog prevoza putnika. sutuacije u odnosu na strane sveta. buka i zagadjenost. potencijale razvoja. mogucnosti same lokacije. Posmatranje kvaliteta kretanja: Ukoliko se posmatra kretanje pesaka kroz postojece naselje. Pr.Ekolonija u Holandiji SAOBRACAJNA POVEZANOST: Povezanost lokacije sa okolinom je vrlo bitna. Analizom kretanja se ovi el mogu dodati i unaprediti. vec na njega uticu i raznovrsnost i interesovanja. mogu se otkriti mnoge razliciti faktori koji uticu na to kretanje. cak i za najmanje objekte. bezbednost. kontexta planiranja od strane lokalne . svetlost i senka.The Piggeries u trgovinskom gradicu From u Somersetu. dalekovodi i komunalna infrastruktura. vodotokovi. Sve ostalo se projektuje kasnije u skladu sa ukupnim resenjem lokacije.

URBANA STRUKTURA Pod urbanom strukturom se podrazumeva sema ili raspored blokova . osecaj mesta (stvaranje lokalnog identiteta mesta i njegove prepoznatljivosti). Vrednost se moze stvoriti: Ukoliko je neko mesto izgubilo svoju vrednost. Ideja polaznog koncepta i i strateske opcije koje predstavljaju viziju i samim tim uvecavaju flexibilnost projekta. ekoloska uskladjenost (stvaranje izgradjenih oblika koji su energetski i ekoloski efikasni).daje sliku razlicitih slojeva elemenata koji se uzimaju u obzir kroz identifikovanje postojecih prednosti i slabosti. zgrada. ulica. javnih prostora i elemenata gradskog pejzaza koji cine urbanu sredinu. Ona je vazna jer daje osnovu za projektovanje pojedinacnih segmenata od razlicitih aktera i time se postize sledece: integracija (povezivanje i preklapanje sa okolinom). mogucnosti i opasnosti). podoban za kontinuiranu primenu tako sto uspostavlja ravnotezu izmedju dugorocnih teznji i kratkorocnih poboljsanja ili podsticanje pocetnih inicijativa. seme kretanja i nacina zivota ce lako biti prihvatljive za flexibilne projekte. kao i na sela i na gradove. Kljuc svega je primerenost tj. slabosti. Ovaj termin se podjednako odnosi i na centar i na predgradje.SWOT (analiza prednosti.samouprave. funkcionalna efikasnost (kako bi pojedinacni el finkcionisali yajedno i cinili skladnu celinu). Visoko urbanizovano resenje nece biti primereno na prigradskoj lokaciji i obrnuto. Kontext je dinamican: Vuduce promene domacinstva. Procena faktora koja ce uticati na izvodljivost projekta predstavljace osnovu za idejna resenja i provere. ukljucujuci i sve ucesnike i finansijske mogucnosti. Predlozi projekta moraju da odgovaraju konkretnoj lokaciji i njenom kontextu. Vrednovanje kontexta ima dva kljucna rezultata: 1. mogucnost za unapredjenje. Odskocna daska u kreiranju vizije je kontextualna analiza. VIZIJA: Vizija je spoj konkretnih fizickih i finansijskih cinjenica i niza teznji. a zatim ce zahtevati studiju izvodljivosti i ponovno vrednovanje. komercijalna odrzivost (odg na realno . Zbog toga je znacajno osmisliti generalni plan koji ce omoguciti prilagodjavanje tokom vremena. cime se osigurava da projekat bude participativan (ucesce vise aktera). Medjuodnosi ovih elemenata cine mesto odnosno prostor. 2. postoji mogucnost da je povrati kroz znacajne promene u njihovom planiranju i marketingu. i opasnosti za uspesnu realizaciju projekta. Zapravo pod vizijom se podrazumeva sve ono sto zelimo da ostvarimo u projektu.

i ovo podrazumeva sve vidove kretanja. biciklisticki prelaz. Sto je veza direktnija postoji mogucnost za razvijanje mesovite namene koja se ne odnosi samo na saobracaj. javni prevoz.. kvalitetu vazduha. odvojene staze. pesacki prelaz. saobracajnice. Najcesce su to neke reke. Ovo znaci da bi trebalo obezbediti razlicite puteve prema potrebama ljudi. vijadukti i . Zbog toga je neophodno da svi sadrzaji koji stanovnici svakodnevno koriste budu u najuzem centru njihovog kretanja. Mreza saobracajnica bi trebalo gde god je to omoguceno da sve vidove kretanja (pesacenje. OKVIRNO RESENJE KRETANJA Pavilno postavljanje saobracajnica utice na oblike koriscenja i aktivnosti. podzemni prolazi. PROCENA KRETANJA Ovo je osnova za poboljsanje vec postojece mreze kretanja i stvaranje nove seme ulica.. u radijusu od najvise 800m tj 10 min pesacenja.stanje kada je rec o uticajima trzista na projektovanje mesanih funkcija i realizaciju). kvalitet poplocanja. gustinu. Uspesno resenje kretanja podrazumeva izbor nacina putovanja. parkovi. bezbednost i uticaj izgradnje na okolna mesta. MREZA ULICA Povezivanje sa postojecom mrezom Potrebno je ostvariti direktne veze sa glavnim ulicama. buka. a isto tako je podjednako vazno kako ljudi dozivljavaju svoje putovanje i prema tome ga treba uciniti sto zanimljivijim. a ne samo nove lokacije. uzima sve oblike kretanja u obzir koje ce grad generisati i uspostavlja jasne veze sa postojecim putanjama i objektima. Za ovo je neophodno voditi racuna o : bezbednosti. kvalitet prevoza.. Kvalitet puteva takodje utice na odluku koje puteve treba razvijati i nakojim treba vrsiti unapredjenje.. Akcenat se stavlja na resenje mreze ulica i pesackih staza. brzini.) ucini podjednako lakim i zanimljivim kao i voznja kolima. Stvaranje ili probijanje granica Ivice kao linerni elementi mogu definisati odnosno ograniciti neki prostor. udobnosti putovanja. PESACKO SUSEDSTVO Planiranje za lako kretanje pesak Lokalni sadrzaji okupljaju stanovnike i smanjuju upotrebu automobila. Ponovna izgradnja neke lokacije moze oznaciti ponovno otvaranje nekih starih puteva pri cemu se poboljsava kretanje kroz citavo podrucje. kako bi planirana lokacija bila sto primerenija i udobnija. kanali. voznja bicikla. odvajanje.

Npr.. sto odgovara setnji od 5 min. zbog cega se sada radi na njihovoj ponovnoj integraciji. topografije. odnosno povrsinu od 50 hektara.odvajanje centra grada od okolnih delova. modul od 50 do 70m predstavlja optimalnu mrezu kretanja. Probijanje granica: planski okvir za Calls i Riverside u Lidsu TIPOVI MREZA Uspostavljanje efikasnih veza omoguceno je stvaranjem mreze pri cemu se omogucava jednostavan pristup citavom podrucju. lokacija i tipova objekata.. KARAKTER PODRUCJA . ukoliko je uklopljena i sagledana kao deo naselja ili grada cije se forme i aktivnosti poklapaju. mogusnost drustvene interakcije. mreza moze biti ortogonalna ili nepravilnog oblika i pruza kontrolu nad saobracajem onemogucavajuci pristup vozilima u svim ulicama.. Ove dimenzije mogu da variraju u zavisnosti od velicine blokova. namene povrsina. svodjenje guzvi na minimum. prava koriscenja i zakona trzista. Prednost mesanja namena je pre svega pristup razlicitim sadrzajima. gustine. pri cemu ce one od vaznosti biti izmestene po obodu naselja ili cak van njega. Npr. Rigorozno odvajanje pesackog i kolskog sobracaja. Najveca greska pri planiranju jeste postavljanje neke saobracajnice koja ce odvojiti namene. a izvedenih kao odvojene enclave. Mreza sa modulom od 80 do 100m predstavlja optimalan standard za kretanje vozila i potrebe pesaka. veca mogucnost izbora nacina zivota. JEDINICA SUSEDSTVA Izgradnja kvartova po meri pesaka Prilikom stvaranja naselja mesovite namene najbolje je poci od kretanja koje ljudi svakodnevno predju do odredjenih ustanova. Unutrasnji prsten Birmingema. MESANJE NAMENA Za dobro razvijenu lokaciju neophodno je da svi sadrzaji razlicite namene budu izmesani. urbana vitalnost i zivot ulice. Ovakav vid planiranja je retko u upotrebi u danasnjim projektima zbog velike upotrebe i razvijenosti saobracaja. U centralnim delovima sa intenzivnim potrebama pesaka. pri cemu se smanjuje podela. orjentacije.. Jedinicu susedstva je moguce primeniti kao sredstvo organizacije prostora. Izmestaj teskog saobracaja iz strogog centra i organizacija kruznih tokova na raskrsnicama. socijalno raznovrsne zajednice. Na ovaj nacin se izbegava praksa stvaranja velikih projekata zamisljenih kao susedstva. Ovo se moze ispraviti uvodjenjem raznolikosti u smislu : oblika izgradnje. Opsta prihvacena mera za susedstva mesovite namene je 400m. sisednih namena.najcesce je njihovim probijanjem ili premoscavanjem omogucena integracija i povezivanje sa okolinom.

tako da se do njih moze stici pesice. KOMPATIBILNE NAMENE Prilikom projektovanja potrebno je namene grupisati tako da budu slicne i na taj nacin ih pozicionirati.. Ovo jaca njihov identitet. U velikim stambenim naseljima neophodno je osmisliti posebne centre tj sredista drugih . Grupisanje glavnih elemenata iz palete namenakoje treba smestiti uticu na stvaranje mesta. Kombinovanje primarnih aktivnosti Kombinovanje primarnih aktivnosti zivota i rada predstavlja osnovu za stvaranje sekundarnih objekata bilo kog sadrzaja. spoljna zona I spoljni obod. Ova „podrucja sa karakterom“ mogu osnaziti lokalni identitet i podici nivo standarda odredjenog mesta. Neprikladno je postaviti sasvim suprotne namene jednu pored druge jer to narusava harmonicnost i ugodnost zivota. Veoma je bitno mesanje prava koriscenja koja promovise socijalnu raznolikost I prema ovome je bitno da se razliciti tipovi objekata I prava koriscenja nadju u svim navedenim slojevima.. MESANJE OBLIKA. sve ovo je neophodno dobro ispitati pre nego sto se uvedu znacajne promene. na takav nacin da se promovise kompatibilnost i izbegne konflikt. kod kojih je identitet baziran na jednoj posebnoj ili mesavini aktivnosti npr pijaca ili fakultetski kampus.Kolaz razlicitih aktivnosti U mnogim gradovima se radi na jacanju postojecih susedstva. ili na stvaranju podrucja posebnog karaktera. Ovo se odnosi pre svega na unapredjenje namene. postavljanje ziznih ili repernih tacaka. kao npr otpad automobila postaviti pored parka. Ovim je moguceno sprovodjenje i studije izvodljivosti. NAMENA I KORISNIKA Kobinovanje tipova stambenih objekata I prava koriscenja Kod mnogih lokacija se javlja slojevitost-centar. Kombinovanje razlicitih prava koriscenja omogucava raznovrsnost tipova stam jedinica I oblika vlasnistva. tako sto se ispita uskladjenost postojecih i planiranih namena. podspesilo bi aktivnosti I van radnog vremena. CENTRI Postavljanje centra uz cvorista javnog prevoza Centre mesovite namene je najbolje smestiti na raskrsnice ili duz glavnih saobracajnica. omogucava trgovinu u prolazu I daje mogucnost potpunog integrisanja autobuskih ili zeleznickih stanica. Dodavanje stanovanja u kombinaciji sadrzaja Dodavanje stanovanja I njegovo kombinovanje sa ostalim namenama. postovanje istorijskih delatnosti i uvazavanje etnicke pripadnosti stanovnistva.

pretvaranje krova u parking proctor. komercijalni sadrzaji. da budu dostupni sa glavnih puteva I da budu na pesackoj udaljenosti od stambenih delova grada. Ukoliko su neizbezne ove velike kutije. Lokacija sa slepom ulicom je povoljna jer ona bar na jednoj ivici lokacije pokriva gole zidove. Ozivljavanje ivica Monofuncionalna komercijalna gradnja (industrija. trgovina. Omotac velike kutije Njihovo uklapanje u velika gradska podrucja I stvaranje aktivnih fasada kod objekata cije fasade su neaktivne kao npr supermarket postize se: njihovim opasavanjem uz pomoc manji jedinica. Ivice ovakvih objekata treba okruziti manjim objektima. da imaju pristup javnom saobracaju. kako oni ne bi povecali drustveno-ekonomske troskove po lokalnu zajednicu. Sve one kao I npr javni gradski drgovi naglasavaju gradski karakter. Kombinovanje namena: Smiethfield Buildings u Mancesteru IVICNA IZGRADNJA Uklapanje velikih kutija u okruzenje Principi odrzivog razvoja zahtevaju da se redukuje gradnja van grada (industrijski. Milton Kins PRELAZNE ZONE Raznovrsnost sadrzja u prelaznim zonama U prelaznim zonama je moguce postaviti sadrzaje razlicitih namena I to su najcese prostori namenjeni opsti potrebama koje povezuju komercijalno dejstvosa okolnim stambenim delovima. Prosirivanje grada: Broughton Atterbury. poslovanje)treba da bude locirana tako da je saobracajno dobro povezana sa centime. Zbog velicine parcele koju iziskuju opravdana je njihova izgradnja na skrajnutim lokacijama. rekreacija. treba ih postaviti uz ivice bloka sa javno dostupnim frontovima I kvalitetnim parternim uredjenem. poslovni I trgovacki centri) I da se ovi el vrate u urbane centre. Takodje njihova udaljenost od autobuskih stanica podspesuje aktivno kretanje pesaka. kako bi se prikrila njihova velicina I stvorili aktivni ulicni frontovi. orjentacija aktivnih sadrzaja ka spolja I povecavanje transparentnosti ka ulici. prisustvo drugih sadrzaja u visim spratovima.komercijalnih sadrzaja I parkova jer oni predstavljaju neophodni minimum za stvaranje sredista lokalne zajednice. Naglasen gradski karakter Javne servise I sve ustanove infrastructure je neophodno postaviti u srediste na lako uocljive lokacije. Npr. Tacnije najbitnije je obratiti paznju na postavljanje ovih objekata. Takodje se mogu koristiti kao tampn zone za smestaj privatnih kuca za zastitu od buka ili za . Npr.

Takodje je moguce postojanje skole u ovim zonama kako bi bile lako dostupme deci. Ponovno povezivanje centra sa recnom obalom: Generalni plan za Laganside u Belfastu. promene namene tokom vremena. energetski efikasni I sa mesanim namenama uz: smanjenje troskova nabavke zemljista I pratece infrastructure. Gustina je pre svega rezultat plana I projekta. Zbog toga treba da se tezi da se stvori masa ljudi koja ce moci da izdrzava javni prevoz. Tacnije ne treba graditi naselja tako da budu u skladu sa svim zahtevima samo da bi se dobila potrebna saglasnost I dozvola. a istovremeno ne ometaju pristup pesacima centru. lokalne prodavnice I sklole. na taj nacin da naselja ne budu ni gusto. SADRZAJI I OBLICI Prilikom stvaranja naselja velika greska je porediti gustinu stanovanja sa kvalitetomurbane sredine. Npr. GUSTINE . GUSTINE I OBLICI Prilikom planiranja nekog naselja treba voditi racuna o gustini. da se mase objekata ili grupe objekata smanje prema susedima I da uredjenje zemljista bude visokog kvaliteta.postavljanje objekata za aktivan nocni zivot. GUSTINE I SADRZAJI Teziste na centrima aktivnosti Veca gustina u urbanim centrima omogucuje da ona ostanu aktivna I da sadrzaji od znacaja budu na dohvat ruke. Udovoljavanje razlicitim nacinima zivota Gustinu je neophodno povezati sa kontextom I obezbediti razlicite gustine u velikim naseljima. a ne glavna odrednica. izbegavanja troskova za liftove I dr instalacije. povecanje energetske . pri cemu ce gustina stanovnistva proizaci kao rezultat. Prema ovome se treba usresrediti na odrzivi kvalitet urbane sredine. Ovo je moguce grupisanjem veceg broja stambenih jedinica manjih gustina I stvaranjem fine mreze gradj parcela. a ni oskudno naseljena. a ne cilj. pri cemu treba voditi racuna da zgrade. Mesavina najboljih delova grada Optimalan oblik gradjenja prvenstveno predstavljaju objekti velike gustine I srednje spratnosti (od 3 do 4 sprata) I oni mogu biti projektovani tako da budu atraktivni. Sto je neka lokacija bokje opsluzena postoji vise razloga da se razmislja o njenoj gustini I manjem broju parking mesta. Takodje treba voditi racuna da urbana gustina ne znaci sabijanje grada. Stvaranje drustveno razlicitih lokalnih zajednica sa razlicitim nacinima zivota zahteva odabit tipova objekata I ambijenata. stvaranje objekata u nizu koji su najekonomicniji. ulice I mesta imaju covekomerne razmere.

parking. ENERGETSKA EFIKASNOST I IZVORI ENERGIJE Redosled iskoriscenja prirodnoh resursa je sunce. Pravilo je da se prilikom izgradnje objekata vodi racuna da prime sto vise sunceve svetlosti I to se postize usostavljanjem ravnoteze nove izgradnje I lokalnih ogranicenja. Hulme. znacajna javna povrsina I prijatno susedstvo. narocuto u odnosu na namenu I ulicnu matricu susednih podrucja. Najpovoljnija orjentacija zgrada je ka jugu zbog sunceve svetlosti. skladistenje I recikliranje kisnice . VODA Prikupljanje. Piramida intenziteta Ovo podrazumeva postavljanje sadrzaja manje gustine na ivicama naselja. a ulicna mreza je u pravcu istok-zapad. Npr. baste.privatni ulazi. Iako mozda nema na pocetku dovoljno objekata da se stvori rub bloka. aktivni solarni paneli ( koriste se za zagrevanje vode). GUSTINE I VREME Objekti koji se prvo grade diktiraju okvire za objekte koji ce nastati u buducnosti. a one sa vecom gustinom oko I u lokalnim centrima. Takodje se mogu stvoriti manja zarista intenziteta. sa parkingom I unutrasnjim dvoristem.efikasnosti. kao I na izgled I visinu krovovaobliznjih zgrada. foto naponski moduli (PV.novi oblici nastali kao rezultat angazovanja lokalne zajednice: Kuce za promene. kao sto je stambena zgrada vece spratnosti na uglu ili na prilazu. Sve ovo zahteva da se objekti pozicioniraju blizu ulice. pasivni suncevi dobici (umanjuju potrebu za zagrevanjem prostora). objekti koji se lako mogu prilagoditi starijim osobama I invalidima… tako dobro uredjena naselja mogu da daju karakteristicne vizuelne I ekoloske osobenosti odredjenom predgradju. Mancester. ovakvim pristupom omoguceno je da izgradnja raste tokom realizacije projekta. padavine. Maksimalnim koriscenjem ovih resursa treba da se smanje potrebe okoline I osigura prerada I odlagamke otpada. cime se ostvaruje pozitivan odnos izmedju privatnog I javnog. GUSTINE I UNUTRASNJI PROSTOR Vece gustine mogu da oznacavaju veliki zivotni proctor I to bi trebalo da oznacava da se za velike gustine primenjuju I odgovarajuca resenja objekata. PROJEKTOVANJE ZA SUNCEVU ENERGIJU Okretanje ka suncu Postoje 4 nacina iskoriscenja sunceve energije: dnevno svetlo (umanjuju potrebu za vestackim osvetljenjem) . zemljiste i vetar.pretvaraju sunceve zrake u el energiju).

vodonosni slojevi: ovo se postize tako sto se u zgradi. Pre svega treba odrediti strukturu gradskog pejzaza I tek kasnije ukljuciti . 3. kao I iskoriscavanje atmosferskih voda sto smanjuje njihovo odvodnjavanje. ZEMLJISTE Iskoristiti mogucnosti zemljista Treba razmotriti mogucnost koriscenja podzemnih izvora energije za ekoloski prihvatljive sisteme zagrevanja I hladjenja.otvoreni prostori. trgovi. ulica. jer ce se tako smanjiti troskovi na samoj lokaciji. Takodje je neophodno vrsiti reciklazu otpada. Holandija.tako da smanje potrebu za resursima u pogledu zagrevanja prostora I vode. kao I troskovi transporta iskoristenog materijala.smanjenje potreba zgrada za energijom koja moze da smanji utrosak gasa. 2.Prikupljanjem povrsinske vode kao I ponovnom upotrebom zaprljane vode omogucena je smanjena potreba za infrastrukturom za odvodjenje atmosferske vode I energijom za pumpanje koja iziskuje znacajne investicione troskove I troskove odrzavanja sistema. vode I gradj materijala. Projekat koriscenja sunceve energije u velikim razmerama Nieuwland.infrastrukturu. izvedu dve busotine do vodonosnog sloja. VETAR Koriscenje vetra Vetar treba iskoristiti kao za prirodno provetravanje I kao izvor el energije. Tu postoje dva problema: 1. Kod uticaja vetra ulogu ima I sam predeo.temperaturna razlika: tecnost koja se koristi za prenos el energije iz dubina mora se podvrgnuti proveri ekoloske podobnosti I 2. Npr. tacnije zgrade ogranicavaju proctor I predeo zauzima proctor bilo da je to park. a isto tako zgrade treba postaviti tako da se izbegne stvaranje tesnacai nastanka neugodne mikroklime. ograda ili poplocanje. parkovi. Treba razmisliti o preciscavanju zaprljane vode kroz trscani zasad. GRADSKI PEJZAZ Pod gradskim pejzazom se podrazumeva mnogo toga. jedna za snabdevanje hladnom vodom. a druga za ispustanje vode. saobracajni koridori. koja se rashladjuje zahvatanjem vode iz vodonosnih slojeva. urbani mobilijar… sve treba da se smatra gradskim pejzazom. OTPAD Projekti bi mogli biti efikasniji u pogledu potrosnje energije I resursa kroz: 1. Najbolji nacin jeste obezbediti postrojenja za reciklazu materijala koji traze centralizovanu obradu kao sto su staklo. voda. Najbolji nacin za ustedu I istovremeno koriscenje elektricne I toplotne primene je CHP odnosno postrojenja ili sistema daljinskog grejanja. ulice. papir I metali.pejzna uredjenje koje podrazumeva smanjenje utroska vode I djubriva. Amersfoort.zgrade. el energije.

Treba ih tako uklopiti da se medjusobno nadopunjuju.saobracajne inzenjere. SLOAP prostora-prostor preostao nakon planiranja. Neophodno je naznaciti plozaje ulaza I razdelne linije I strmine koje mogu biti prepreka za stare I nesposobne. ustupljeno obradivo zemljiste. a ne kvantitet tih prostora. razmrdavanje I stanista za biljni I zivotinjski svet…. igraliste. Zeleni putevi se mogu postaviti tako da prolaze duz ili kroz linearnih elemenatakao sto su prirodni potoci. MREZE OTVORENIH PROSTORA Povezati prostore Uz pomoc mreza se mogu povezati razliciti otvoreni prostori. Ovo sve se mora uklopiti sa strukturom saobracaja I oblicima blokova. Mogu se prikljuciti na ulice susedstva koje imaju biciklisticke staze. Takodje moze da se prosiri opsluzno podrucje parka stvaranjem vise ulaznih tacaka ili pesackih prelaza. Zadatak urbanog dizajna je da se postigne celovita struktura gradskog pejzaza tako da se postigne pozitivan doprinos duhu mesta. mali lokalni parkovi I otvoreni prostori. lokalni parkovi. Tipologija otvorenih prostora: zeleni I vodeni koridori. zelenilo. skver. sve dok se to ne sredi tako da deluje ispravno. ocuvanje prirode I sportive bude unutar pesackih razdaljina. Izrada strategije pejzaznog uredjenja je glavni elemanat ovog zahvata. JAVNI PRISTUP OTVORENOM PROSTORU Parkovi na pesackoj udaljenosti Prostori za deciju igru. crkvena porta. Uredjenje terena I gradski pejzaz su nerazdvojni Postojeca obelezja terena treba iskoristiti pri projektovanju novih mesta. Njih takodje treba okruziti razlicitim namenama. kako bi se postiglo sirenje namen I postigla njegova posecenost u bilo koje doba dana. linearni otvoreni prostori. teren za igru. oblasni parkovi. park. I ovo pre svega znaci kvalitet. metropolitenski parkovi. kako bi se izbeglo tzv. posumljeni pojasevi ili kanali I da se spoje sa parkovima ili pesackim stazama u obliznjim susedstvima. livada. dvoriste I vrt… Udahnuti zivot parku Parkovi treba da budu razlicitih razmera. suma. Tipovi parkova: regionalni parkovi I otvoreni prostori. trg. OTVORENI PROSTOR I PEJZAZNO UREDJENJE Obezbediti raznovrsne tipove otvorenog prostora Neophodno je obezbediti razlicite otvorene prostore u sklopu pejzaznog uredjenja koji podrazumevaju I odgovarajuce zelene I otvorene prostore za setnju. manji obim saobracaja I tako stvoriti . privatni vrt. narodna basta. namena I lokalne odrzivosti.

Poluprecnik od 400 m usresredjen je na kljucne tacke I predstavlja pocetno nacelo u planiranju mreze.pogotovo one koje su od gradskog znacaja . ne samo da dodaje zanimljivost zgradama vec prenosi I poruku odredjenim desavanjima kao I koncepciji namene. najbolje su one vispoke zgrade koje u podnozju postizu covekomernost.Gradska suma moze biti predmet uskladjena strategije za ukljucivanje lokalne zajednice kroz nastanak gradske mreze manjih I srednjih lokacija.Stoga treba projektovati tako da bude umanjeni teret odrzavanja I ublazeni troskovi. Provera lokalnog mikroklimata traba da bude propracena predlozima pejzaznog oblikovanja a to su :koriscenje listobadnog drveca u gradskom pejzazu da bi se dobila hladovaina. URBANI REPERI Reperne tacke ljudim olaksavaju da se bolje snadju ili da lakse prepoznaju neko mesto. URBANE SUME Sumski pojasevi mogu biti ukljuceni u gradska podrucja kao deo te structure pejzaza ili kao privremena namena lokacija u ocekivanju dugorocnog resenja. MIKROKLIMA Projektovanje stvara mikroklimu koja utice na temperature.Projektovanje trgova .podiyanje zivica I drveca kako bi se zgrade zastitile od vetra. Kada se sadi drvece u okolini ygrade treba se voditi racuna da on svojom pozicijom nece zakloniti zgrade I na taj nacin smanjiti osuncanje koje treba da dobije svaki objekat.Postovanje postojeceg lokalnog mikroklimata izbegavaju se problem kao sto je mrznjenje.ulica kao I svega onog sto cini urbani pejzaz treba po necemu karakteristicno I lako citljivo jer se na taj nacin razlikuju odredjena mesta I na njima se snalazimo bolje. a najsagledivije elemente smestaju pri vrhu.tornjevi sculpture I spomenici pomazu de se lakse odrede referentne tacke I naglasi referentna tacka.smenom godisnjeg doba I proticanjem sati. UPRAVLJANJE Bez obzira ko je na celu uprave I ko vodi racuna o javnom prostoru uvek se treba truditi da sve bude na odgovarajucem nivou I da se postigne visok nivo kvaliteta.mrezu koja se zove Zeleni ili javni putevi. Obelezje kao sto su osobene zgrade .Silueta koju prave zgrade aocrtana je krovovima zgrada.Ono sto je od presudnog znacaja za dobro uredjenje urbanog pejzaz jested a se ono planira u skladu sa nizanjm godina . osuncanje I kretanje vetra.izbegavanje preterano zasencavanje zgrada. . To se najvise postize u glavnim sredisnim aktivnostima.Visoke zgrade se mogu upotrebiti kako bi istakle kljucne lokacije.Kljiucno je projektovati predeo tako da skladno stari I da svojim izgledom bude sto privlacniji I udobniji.

Mesta prilaza su raskrsnice. parkinzi .Treba stvoriti ritam u gradskoj strukturi sa tenmackim mirnijim podrucjima I mestimicnim ziznim tackama. PARCELE . Parking I ekonomska dvorista 2.Najosnovniji zadatak koji se postavlja jested a ulicni front kod yatvorenog bloka treba da se razlikuje od dvorisnog.Najpogodniji su blokovi pravougaonog oblika dubine od 100 do 120 m jer oni mogu biti korisni za dobru vezu sa okolinom I na taj nacin obezbediti vise prolaya I umanjiti saobracaj I na taj nacin olaksati pesacim I biciklistima.zeleznicke I autobuske stanice.I na taj nacin doprinesu zivosti ulicnog fronta.Sirina blokova koja zadovoljava ove uslove je 80-90 m dok je u samom centru to 60-80 m.Posto je u pitanju blok zatvorenog tipa raymak izmedju zgrada treba da bude minimum 20 m jer se na taj nacin moze sacuvati privatnost stanara koji gledaju na dvoriste bloka.Svi gradski blokovi se mogu razlikovati po obliku ili velicini. pesacke staze. Velicina bloka Ono sto je malo to je I lepo kada se razmislja o velicini bloka treba se razmatrati sposobnost da se odrzi raznovrsnost tipova I namena zgrada.obilaznice. Unutrasnjost bloka Unutrasnjost zatvorenog bloka se najcesce upotrebljava za:1.zajednicke private parkove za deciju igru 3.ulaznim vratima.ZIZNE TACKE Najvaznija mesta saobracajnih presedanja ili cvorista sluze kao kapije grada ili kao gradski centri.Naglasavanje zizne tacke tako da ona bude uocljiva jasno se istice gde je centar.To se moze postici obelezavanjem kljucnih ziznih tacaka I kapija urbanih repera. kao I mogucnost da se vremenom vrse promene I prilagodjavanje. skverovima I drugim.park ili trg Unutrasnjost bloka je fleksibilna I moze se menjati. BLOKOVI Zatvoreni blokovi Gradski blok predstavlja mesto na kome je predvidjena izgradnja na zemljisyu koje je oiviceno ulicnom mrezom.Monotonija njihove fasade se treba razbiti prozorima .ulicana koje vode do nekih prostorija javnih namena unutar bloka4.Front bloka ako su zgrde spojene trebaju da budu na istoj grdjevinskoj liniji bez bilo kakvih uvucenih I izvucenih delova.Ako u okviru yatvorenog bloka ima samo stanovanje onda zgrada treba da bude 10 m dubine a ako je poslovanje onda 20 m. Oblik bloka Uglavnom je najbolje da blokovi budu pravilnog oblika najcesce pravougaonog jer se tako mogu najbolje postaviti stambene I poslovne namene jer se smatraju najfleksibilnijim.

Pogodnosti 3. Bezbedne . to predstavlja najefikasniju velicinu parcele. Ugodnost 5. Biciklisticke staze navode ljude da se ih koriste I zbog toga treba planirati iste gde god to proctor dozvoljava. Velike parcele su pogodne jer se mogu izdeliti na vise malih parcela I na taj nacin dodele razliciti developeri.Vece parcele su uglavnom potrebne ya idustrijske I vece trgovacke I poslovne objekte.tipovi zgrada I oblik vlasnistva. smanji se pojava skupih I neupotrebljivih prostora .Prilikom planiranja pesackih staza treba voditi racuna o odredjenim nacelima:1.velicina treba da bude 5* 20 m. Parcele treba da ostanu male I uzane to doprinosi pospesivanju aktivnosti ulicnih frontova.Parkinzi takodje treba da budu odvojeni kako bi se omogucila sto veca bezbednost korisnicim biciklisticke staze. PESACI Prilikom planiranja nekog naselja ili urbane sredine treba veoma voditi racuna pesacima. omogucava postizanje velikih gustina.ocuvane I I privlacne pesacke staze podsticu ljude na hodanje. Oruzenja za bicikliste Biciklistima trebaju staze koje su ne ometane I koje vode do svih potrebnih odredista.Staze treba da budu tako projektovane da ljude koji po njima setaju vide ostali ljudi.U ulicama gde je ogranicenje 30 km na cas biciklisti se mogu mesati sa vozilima.tu je omoguceno da se odvijuju I pesacki I biciklisticki saobracaj. Vezi 2.Dok se na ulicama gde je veca brzina ne treba mesati biciklisticka sa motornom stazom.one treba da budu jasne I bez prepreka I da vode ljude do mesta gde oni zele da odu.zivahnost 4.Omogucava neku slobodu prilikom gradjenja dok gradske parcele su ogradicene I verovetno mesto gde je vec postojao objekat I samim ti smo ograniceni prilikom gradnje. VOZNJA BICIKLOM Voznja biciklom moze postati popularnija ako bi se obezbedila prikladna putanja primerenog saobracaja uz bezbedno mest za odlaganje bicikla.Ta raznolikost je dobra jer se na parceli mogu javiti razlicite namene.Velike parcele daju veliki proctor koji omogucava gradnju novih objekta razlicitih velicina I oblika. . pruza fleksibilnu osnovu za ukrupnjavanje.podstice covekomernost.uocljivost Ako se planira manja ulica na kojoj je dozvoljena manja brzina . da imaju dovoljno mesta da ih niko u tome ne ometa.

Ulice treba da budu tako projetovane da ako se u njihovim . JAVNI PREVOZ PUTNIKA Kada je razdaljina izmedju dve tacke predugacka I ne moze se savladati pesacenjem ili voznjom biciklom koristi se gradski javni prevoz.Ono sto je njbitnije da se postigne prilikom uvodjenja putanja za autobuse jested a te putanje budu jasne sa dobro postavljenim pesackim prelazima. Bezbednost biciklista Prilikom projektovanja ulice treba voditi racuna o biciklistima I unapred im obezbediti proctor koji je prikladan za parkiranje istih .kao I to da se obezbedi prednost autobusima u saobracaju.te putanje treba da budu jasne I neometane.pesacke staze treba odvojiti od biciklistickih ivicnjacima I naznaciti ih nekim saobracajnim znakom. Takodje se u okviru stambenih zgrada treba uvesti ostava u kojoj bi bilo omoguceno smastanje bicikli I na taj nacimn bi koriscenje istih bilo lakes I privlacnije. ULICE KAO DRUSTVENA MESTA Ulica treba da bude projektovana u skladu aktivnostima koje bi smo zeleli da se u njoj odvijaju.U okviru ulica treba da postoji posebna traka za autobuse gde ce oni imati ne ometano I lako kretanje od jednog do drugog odredista.tamo gde dozvoljena brzina za automobile veca od 30 km na cas biciklisticke staze treba odvojiti. Stanica na povoljnom mestu najbolje blizu centra .Inzenjerski pristup klasifikaciji ulica zasniva se iskljucivo na kapacitetu vozila.smestanje aut. GLAVNE SAOBRACAJNICE Glavne saobracajnice daju zivot I one predstavljaju glavne arterije.ako se to ne uradi na vreme naknadno uvedeni drzaci za bicikle nisu dobri jer su neprikladni I ne funkcionalni.Ono sto je najbitnije jeste odrediti glavne soabracajnice I uklopiti ih u glavnu saobracajnu mrezu.Povezivanje pesckog I kolskog saobracajapredstavlja vise mogucnosti za povecavanje zivopisnostisame ulice. TIPOVI ULICA Tipovi ulica se definisu po kapacitetu(kako se mogu obezbediti bezbedni uslovi za sve vrste saobracaja) I karakteru(uloga ulice u gradskom kontekstu I tpovi izgradnje kao I oblikovanje predela koji je trasiraju).Biciklisticke staze Ulice primerenog saobracaja su pogodne ya bicikliste . Intervencije je potrebna samo ako jacina saobracaja preti da ugrozi zivotnu sredinu.

Ispred poslovnig objekata mora se predvideti parking proctor kako za zaposlene tako I za posetioce.Parking za bicikle je jednako vazan kao I za automobile I on se takodje treba predvideti pre projektovanja. UKRSTANJA Sa raskrsnicanama je isto kao I sa ulicama trebalo bi da se izgrade I pesacke putanje I isto tako da se jasno odrede mesta gde ce se postaviti raskrsnice. TRASIRANJE Saobracaj u ulici projektovanoj nacelom trasiranja bice primiren zbog nacina nastanka bez potrebe za dodatnim merama.A ako je broj vozila preko 1000 to znaci da ce pesaci morati da zastanu pre nego sto pokusaju da predju ulicu.Da bi ulice postale mesta drustvenog desavanje saobracaj treba usporiti. PARKIRANJE I SNABDEVANJE Masto I nacin parkiranja vozila je jedan od najznacajnijih faktora pri projektovanju kvalitetnog I dobro osmisljenog naselja.Mere za usporavanje saobracaja treba planirati tako da odgovaraju kontekstu izbegavati primenu standardnih resenja .Uredjenje raskrsnice uvek ce zavisiti od lokalnog konteksta I ukupno ocekivanog opterecenja pesackog I kolskog saobracaja na putevima .U planiranju I projektovanju ulica treba dati prednost analizi lokalnog konteksta I na osnovu nje planirati I projektovatiodgovarajucu mrezu prostora ulice trgove I dvorista.Uredjenje predprostora zgrada I njime stvorene linije sagledavanja navode vozaca da uspore.Preporuke je da se prilikom izrade generalnog plana naselja ostane na nizim pragovima ne visim od 100 %. USPORAVANJA SAOBRACAJA I PESACKI PRELAZI Ulice sa do 500 vozila na sat nude pesacima priliku za lak prelazak puta .To je jedno mesto po stanu s tim da se mora I planirati parkiranje za posetioce. Polzaj parking .Ono sto bi trebalo da se uradi jested a nase gradove oslobodimo prepreka neprelaznih centara tako sto cemo glavne saobracajnice zameniti gradskim avenijam duz kojih ce se slobodno setati.poprica I da pritom ne dodje do sudaranja.Ulice sa oko 1000 vozila na sat zahtevaju posebne uslove za prelaz ulice.prizemljima nalaze prodavnice one treba potrosacima da omoguce lak pristup kao I da ispred njih bude dovoljno prostora da se zastane .

SNABDEVANJE Idealno je da se snabdevanje odvija direkto sa uluce u zgradu.Kada se parking nalazi ispred kuce treba se parkirati sa strane a ne ceono I treba biti zaklonjen malim zidom koji se nadovezuje na ivicu kuce. Ono sto je dobro kada su visespratnice u pitanju. kako bi se sakrilo od pogleda.To moze biti jedno od najuspesnijih sredstava upisivanja parking u grdaski pejzaz.Uz projektovanje visespratni parkinzi se mogu uklopiti u okolno gradsko tkivo omotacem od zgrada razlicitih namena.Nacin postavljanja parking presudno Utica na valjanost mestaVozilima se ne sme dopustiti vladajuci polozaj niti oni smeju ometati pesake ili bicikliste. Dvoriste za snabdevanje i skladistenje je nophodno smestiti pozadi i okruziti ih zgradama. Najbolje je opsluzivanje preko podruma. PARKINZI ZA AUTOMOBILE Kod komerdijalnih objekata parking mesta treba da budu u napred predvidjena I da se planiraju u okviru gradskog pejzaza jer ce san a taj nacin dobro organizovati mesto za vozila kao I za pesake I bice najfiunkcijalno.da ne bi parking mesta preuzela vlast u unutrasnjim dvoristima ne treba imati vise od 10-15 parking mesta. parking proctor se moze postaviti ispod prizemlja I na taj nacin se ocuvati ulicni front.Najbolja mesta za van ulicno parkiranje jeste u dvoristima stambenog bloka gde je omogucen nadzor. Parking cesto moze doprineti zivosti ulice. Na svim parking mestima treba predvideti mest na kojima ce se nalaziti zelena povrsina I rastinje.Visespratno parkiranje bi trebalo predlagati samo kada se u njihovo prizemlje mogu da se uklope delatnosti poslovanja I njih tada treba pazljivo projektovati kako bi postal de ulicne stenografije. Parking moze da bude u okviru kolovoznog saobracaja .I to je dobro resenje jer se na taj nacin ostavlje mesto za drvored I veci proctor za pesake. TRASIRANJE .Seme parking treba da budu logicne I ocigledne jer ce se nataj nacin izbeci nepotreban proctor.Parkinzi zahtevaju odredjenu geometrijski oblik povrsina od 16 m kvad. Dovoljna je za parkiranje dva vozila.

Naime. Elementi koji povezuju zgrade (obrada uglova. Medjutim postojali su broni razlozi koji su omogucili prekid ove tradicije. trg. ograde. npr u u ulicu u zaledju ili kroz zadnja dvorista i uklapanje vodova u predeo. mesavinu vise sdruzenih dobrih elemenata. zidovi. predbasta.) i javni prostor ( ulice. Kljucni su dobar projekat. poplocanje. Postoje dve varijante projektovanja koridora: polaganje vodova dalje od glavne ulice. vrata. Vodovi ya individualne kuce i zgrade se mogu polagati u zaledju zajednickih prostora.Prilikom trasiranja vodova ispod plocnika treba voditi racuna da odgovaraju vrsti mesta na kojem nastaju. zelenilo) su stepenista. Medjutim standardi planiranja prevoza. Jedno od glavnih pravila jeste da vodovi prate trase puteva i pesackih staza. linije krova. Prilikom njihovog postavljanja. pa je najbolje mesto za njihovo postavljanje u granicne zidove ili ih sakriti rastinjem. uspesna mesta treba da stvore osecaj prijatnosti.. zoniranja i privatnosti je uslovio arhitekte da zadovolje i ove zahteve. Cesto vodovi mogu biti postavljeni u glavnu saobracajnicu ili biti izmesteni iz zone kolovoza. prozori. Npr: Usmeriti paznju na infrastrukturu: Waltham Forest Housing Action Trust. treba voditi racuna da oni ne ometaju pesake. odnosno veza izmedju horizontalnih i vertikalnih ravni u prostoru. vrata i prozori. urbani mobilijar. KUCISTA ZA OPREMU Razvodne kutije za telekomunikacionu opremu i kablovsku televiziju moraju se gusto postavljati (jedna na 8 kuca). Detalji su vazni upravo jer se kroz njihovu razradu postize ili gubi identitet i vrednost nekog mesta. Stoga je potrebno prekinuti praksu . kvalitetni materijali i saglasnost svih aktera sa podrucja oko njegovog dugorocnog odrzavanja. severno-istocni London DETALJI MESTA Ovde se prvenstveno misli na oblikovanje zgrada i javnog prostora. a takodje vise vodova moze biti smesteno u zajednicki kanal. Medjutim nije uvek nuzno da dobar projekat bude i upadljiv. Takodje ovi problemi se mogu resiti uvodjenjem zajednicke kutije. Takodje je bitno dobro planiranje i projektovanje povezati sa davaocima usluga. Zbog toga su projektanti poceli prvo da projektuju zgrade. POZITIVAN JAVNI PROSTOR Duzi niz godina prednost u projaktovanju je davano prostoru. kompfora i sigurnosti tj.. koje pre svega odredjuju prostor i njihova najznacajnija uloga je da pozitivno doprinesu zivotu u gradovima. a posebno na mesto i nacin njihovog medjusobnog spoja. kako bi se sklonili od pogleda.

.bilo da se radi o bulevaru. izgradjenog i otvorenog. karaktera i oblika i uspostavljanjem jasnih granica pomocu okolnih zgrada. U svakom gradu postoje vise ili manje vazni prostori.) tako da fasade predstavljaju ulaz u njega. treba voditi racuna o sto boljoj iskoriscenosti tog prostora. Garaze ili parkinzi nikada ne smeju da stoje ispred gradjevinske linije jer tako narusavaju odnos zgrade i ulice. Intereseovanje urabanog dizajna je svedeno na urbanu arhitekturu. Kada je povlacenje zgrada od gradjevinske linije dopusteno.formiranja prostora kao preostalog posle planiranja saobracajnica i zgrada. Sagledivost Najbolje resenje je okretanje zgrade prema javnom prostoru (nekoj vodenoj povrsini. karakterom i velicinom. AKTIVNI ULICNI FRONT . OKRUZENJE Javni prostor je odredjen trodimenzionalnim volumenom svake od okolnih zgrada i prikladnim drvecem. ulicici ili parku. ulici. osecaj pripadnosti. Ovaj spoj odredjujeodnos iymedju unutrasnjeg i spoljasnjeg.. parku. GRADJEVINSKE LINIJE I POVLACENJA Regulaciona i gradjevinska linija uslovljavaju kontinualni ulicni front i obezbedjuju jasnu granicu javnog domena. Ovde se tacnije promovise princip kvalitetnog gradskog prostora kao najvaznijeg. zidova. jer se na taj nacin stvara identitet mesta. Ovo se postize davanjem jasne namene prostoru. javnog i privatnog. Npr. Ovde narocito treba voditi racuna o odnosu sirina: visina i obezbedjivanju dovoljnon svetlosti. ograda. Najvaznije je sagledati kako svaki novi zahtev doprinosi toj hijerarhiji. trgu. tj posmatra zgradu i javni prostor kao celinu. jasno odredjen i omedjen. pojedinacnog i zajednickog. Uspeh jedne zgrade jeste da doprinese boljem izgledu javnog prostora. tj prilagoditi pristup u skladu sa tipom prostora. Sto je povlacenje manje vece su mogucnosti interakcije zgrade sa javnim prostorom. Povecanje vrednosti novim javnim prostorom: Koncertni trg u Liverpulu. POZITIVNI I NEGATIVNI PROSTORI Otvorene prostore treba projektovati tako da budu pozitivni. drveca i zivica. brige o njemu i ublazava troskove formiranja ulica sa zgradama samo duz jedne strane. uz pomoc staza za trcanje ili pesackim stazama.

Npr. tako da fasada uvek izgleda ekstravagantno. da poboljsaju izgled koliko i pogled. kao i kljucnih aktivnosti poput gradskih centara ili saobracajnih cvorista. Bogatstvo i lepota arhitekture se ogleda sa razlicitih udaljenosti sagledavanja. Treba voditi racuna da zivahne unutrasnje delatnosti otvorene prema javnosti mogu da ozive i spoljni prostor. lokalnih materijala i dobre arhitekture. na ekoloske karakteristike okolnih zgrada i na angazovanost fasada. Visina zgrade prvenstveno zavisi od odnosa sirine ulice i visine zgrade. uske fasade koje daju vertikalni ritam ulicnoj sceni. razmatranje visinske razlike izmedju prizemlja zgrade i trotoara.Aktiviranje ulicnih frontova doprinosi zanimljivosti. vizuelno koliko i fizicki. ali isti tako kntrast ponekad moze da doprinese identitetu nekog mesta. koriscenje providnog stakla umesto ogledalskog i zamagljenog ukoliko to privatnost dozvoljava. Postovanje kontexta doprinosi postovanju zahteva: gradjevinske linije. doprinos kontaktomjavnom prostoru. a posebno njen kontext uticu na njenu: odrzivost. Potrebno je doprineti zanimljivosti i animaciji fasada uz pomoc: sto vise prozora i vrata prema javnom domenu. kolonadama i drugim isturenim delovima koji pruzaju zaklon od nevremena. sa stepenistem prema ulaznim vratima ili izdignutim terasama za kafice ili restorane. tremovima. Razlicito stanovanje Hundertwasser Haus i Kunsthaus u Becu. nadstresnicama. To znaci ucestalost vrata i prozora. uz malo zidova. zive unutrasnje funkcije sagledive spolja. BOGATSTVO I LEPOTA Dobre zgrade obogacuju okolno tkivo. odnos prema urbanom okruzenju. a cesto i da unaprede komercijalne sadrzaje. ali sa druge strane imaju i negativni uticaj na mikroklimu. vitalnostii zivotvornosti javnog domena. VELICINA I RAZMERE ZGRADE Oblik i velicina zgrade. VISINA ZGRADE Visoke zgrade imaju pozitivnu ulogu u isticanju lokacije. lokalne morfologije (ul mreze. vertikalnih i horizontalnih ritmova ulice. blokova i tipova zgrada). visine okolnih zgrada. Zbog ovoga je kljucno da se nagladsi vertikalni ritam i da se izbegnu slepi zidovi. Najoptimalniji oblik su zgrade srednje visine jer su podesne za srednje gustine stanovanja i nize energetske zahteve i troskove izgradnje. ozivljavanje spojeva balkonima. komponpvanje fasada tj isticanje tremova i izloga. Bitno je da se zgrade uklope u postojecu strukturu. Na mestima gde preovladjuju zgrade srednje .

Kada je potrebno obezbediti predah izmedju razlicitih namena. Bolje je postaviti zgradu tako da duzom stranom bude ka ulici. restorana ili prostora namenjenih za zajednicku upotrebu ili zabavno rekreativne sadrzaje. stepenovanjem velike mase nanize u skladu sa susedstvom i obezbedzivanjem aktivnih sadrzaja u prizemlju. tj stvaranja razlicitih prostora. a vremenski omogucava da se zgrade adaptiraju tj da menjaju namenu u zavisnosti sa potrebama korisnika. DUBINA ZGRADA Dubina zgrade je bitna u odredjivanju vestackog osvetljenja i provetravanja. kao i navertikalne ritmove i udeo aktivnih ulicnih frontova. Naime umetanje nestambenih namena u neku stambenu ili na prelaznim zonama po obodu trgovacko-poslovnog jezgra. Svaka se celija moze spajati i odgovara npr maloj prodavnici ili kuci u nizu. GRADITI ZA PROMENE Zgrada moze da se menja prostorno i vremenski. Npr. kao zavrsnica perspektive ili oko parkova postavljaju se visoke zgrade.visine. Problemi razlicitih razmera mogu biti reseni okruzivanjem velikih prostora malim zgradama. na uglovima. Glazgov. Domovi za buducnost. pri cemu je u njima moguce razvijati vise sadrzaja. . to ce se ispuniti postavljanjem javnog trga ili parka. Ugao se najcesce istice ulazim ili prozorima na samom vrhu. Prostorno obuhvata prilagodjavanje namenama u okolini. VISENAMENSKE ZGRADE Mesanje namena prilikom projektovanja je povoljno. je danas sve cesca praksa i to su tzv flexibilni tipovi zgrada. jer se tako povecava njena flexibilnost. UGLOVI Na uglovima su zgrade koje su dvostrano orjentisane i najcesce imaju vise ulaza. SIRINA ZGRADE Sirina zgrade prvenstveno utice na flexibilnost namene. duz glavnih saobracajnica. Zgrade se sastoje od celija osvetljenih dnevnim svetlom ili modula sirine od 5-7 m koji daju flexibilne forme. Stanovi ili kancelarije se najcesce smestaju iznad prodavnica.

DRUSTVENI PROSTORI Za najbolje javne prostore neophodno je obezbediti zizne tacke aktivnosti sa sadrzajima za odmor i razonodu. postavke za gledanje filmova.. odrzavanje karnevala. Medjutim sve ovo zavisi od celokupnog sklopa zgrade. zapadni Jokšir. zadrzavanjem istorijskih asocijacija. . mozemo osetiti i nasim culima.sagledavanju ljudi u prostoru. (mirisi. Materijali koji se primenjuju u obradi uticu na korisnikovo opazanje I treba ih odabrati tako da budu u vezi sa nameravanom projektovanom brzinom saobracaja mesta. Pretvaranje starih namena u nove. prilikom postavljanja ovih zona treba da se povede racuna o : vidljivosti.. a takodje moze da ga ucini autenticnim I prepoznatljivim. Sadnja moze da opredeli proctor I njegovu svrhu. o urbanom mobilijaru.. starima. Takodje prilikom sprovodjenja nekih promena.. osobama sa posebnim potrebama.. revitalizacija objekata: Soverby Bridge. vasara. treba da se vodi racuna o istorijskoj i kulturnoj vrednosti vec postojecih objekata. kolicine i oblikovanja unutrasnjeg u odnosu na spoljasnji prostor. Ono sto nas vezuje za neki prostor i sto ga takodje moze ciniti jedinstvenim kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu. Vrlo je bitno da zgrade i javni prostori budu projektovani tako da odgovaraju svacijim potrebama: deci. rasvete i znakova. Ovo su paramertri koji dopustaju manje ili vece promene. orjentacijiokrenutost ka jugu gde je najvece osuncanje. umetnosti u javnom prostoru. uspostavljanjem simbola ili oznaka I ukljucivanjem zajednice prilikom izrade projekata. Prilikom projektovanja javnih prostora i zgrada takodje treba voditi racuna o pitanju bezbednosti. Npr.oprema za sedenje i zastajanje. koji ce privlaciti ljude. mestima namenjenim za igru dece. resenja prilaza. Takodje je potrebno obezbediti prostore za scenske postavke za ulicne svirace. Putanju koju covek mora da predje kako bi sa jednog mesta dosao na drugo najbolje je obezbediti stazama uz usputno sedenje i rasvetu. ulicnog mobilijara. zvukovi ili dodiri koje dozivljavamo na nekom prostoru) POSEBNA MESTA Lokalne raylicitosti I posebnosti se mogu podstaci lokalnom obradom gazisne ravni: koriscenjem loklalnih materijala.PRILAGODLJIVOST I PONOVNA UPOTREBA Flexibilne zgrade daju mogucnost stanarima da ih preurede i prilagode svojim potrebama.

Dablin URBANI MOBILIJAR Javni prostor sadrzi urbani mobilijar kao sto su sedista. Medjutim prilikom njihovog postavljanja ztrba obratiti paznju na njihovo dosledno I usaglaseno postavljanje. a posebnu paznju treba obratiti na osvetljavanje mesta sukoba pesaka I vozila jer tako ona postaju sigurnija. Takodje treba pazljivo odabirati umetnicke elemente koji ce krasiti I stvoriti poseban karakter I osobenost prostora u kojem se postavljaju. citljivom predocavanju structure mesta ali tako da ne dodje do prevelike pretrpanosti znacima pogotovo saobracajnim. Temple Bar. Ona se postize pravilnim rasporedom rasvete odnosno kada je dobra vidljivost tako da nas drugi ljudi primate. Zbog toga prilikom postavljanja urbanog mobilijara projektanti narocito treba da obrade paznju na njegovo oblikovanje I njegovo uklapanje u kontext. nadstresnice. osvetljavanjem detalja na zgradi I njihovim kombinovanjem dobija se zeljeni nivo osvetljenja. Injektiranje zivota u novi zivahni proctor: Meeting House Square. oklupljanje znaka na jednom mestu na tzv cvornoj tacki I smerovima koji odredjuju tip poplocaanja. dobro upravljanje I ukljucenost . Postavljanjem rasvete na zgrade. kao I mi njih. ZNACI Pored saobracajnih moraju postojati i znaci za pesake kako ne bi zalutali. da sto manje ometaju pesacki saobracaj. rasveta. stubovi. u vidu ulicnih svetiljki. Npr: preporod luke: Njukasl Kisajd BEZBEDNOST I OSECAJ BEZBEDNOSTI Sigurnost i bezbednost su neophodni uslovi za zivot u svim mestima. kante za otpadke. skrece se paznja na bitna obelezja I proctor dobija odredjeni karakter koji ga cini posebnim I atraktivnim.Npr. najcesce ometaju setnju pesaka i najcesce zagadjuju sredinu. znaci… oni cesto nisu projektovani u skladu sa javnim prostorom. RASVETA Rasveta bi trabalo da se pšostavlja tako da osvetli pesacke putanje. svetiljki ugradjenih u pod. ograde. a pojedine elemente koji narusavaju izgled sredine (npr revizioni ormani) treba skloniti od pogleda prolaznika.

akcioni plan). Trac grupe I drustveni prostori: Grinic milenijum vilidz. zivotom prozetih gradskih sredina I javnih povrsina lake preglednosti I nadzora. Npr. PREVENCIJA KRIMINALA I JAVNI PROSTOR Ukoliko postoji potreba da se neki proctor zastiti.obezbedjivanjem prirodnog nadzora I prisustva ljudi )postavljanje fasada prema javnom prostoru. 2. nacela I opsti ciljevi projektovanja. developera. mesovite namene koje omogucavaju zivost u svako doba…). izbegavanje projektovanja slepih ulica I fasada. FAZE UPRAVLJANJA PROJEKTOM: 1. 2.detaljna razrada mesta (ishod: razrada generalnog plana. pojedinacni projektni predlozi. 5. kso I ns okupljanju specijalizovanih stucnjaka.uvazavanje kontexta ( ishod: izvestaj o proceni I odredjenju projekta. 4. vlasnika zemljista. 3. smernice ili kodexi urbanistickog planiranja.svodjenje sukoba na najmanje )obezbedjivanje dovoljnih pesackih I biciklistickih staza). procene uticaja I finansijska procena).polaz (ishod: sazetak projekta. preuzimaju I odgovornost za njih). izvestaj o pracenju) . parking I saobacajnica koje se nadziru iz zgrade. plan sprovodjenja projakta. To se postize postavljanjem odredjenižog osoblja. IMPLEMENTACIJA I REALIZACIJA Studije slucaja uglavnom pokazuju da uspeh zavisi od: siroke I potpune posvecenosti od strane lokalnih zajednica. vizije I pocetne ideje o konceptu). stvarali negativan I agresivan osecaj jer I oni takodje doprinose duhu mesta.uspostavljanje veza (ishod:nacrt generalnog plana. kako ne bi narusavali izgled sredine. prikladnog javnog saobracaja. projektni zadaci.projaktovanje uz podrucno ucesce zajednice (kada ljudi pocinju da gledaju povrsine kao svoje. saglasnost o zahvatu. Postoje tri nacela za ugradjivanje bezbednosti u neku sredinu: 1. Naknadno pracenje ( ishod: strategija sprovodjenja. javne uprave. agencija za finansiranje.stvaranje urbane structure. Ulaz I izlaz svake zgrade treba da bude pod odredjenim nadzorom. uspostavljanjem odgovarajuceg rukovodjenja. onda to treba uraditi tako da se beznednosni oblici prokjektuju kao umetnicka dela.zajednice. polazni predlozi projekta). skica resenja za dozvolu. 3. dobrog osvetljenja. tima planera I projektanata sve do kvalitetnog resenja. kao I stvaranje zivahnih.

tako da generalni plan postane sto vise odredjeniji. matrica tipova zgrada. strategija pribavljanja I mehanizmi izvrsenja neophodni za realizaciju projekta. U ovoj fazi se je od znacaja upravljanje javnim podrucjima kroz inicijative.Upustva prilikom projektovanja: uspostavljenje budzeta. kako bi mogli zajedno da funkcionisu za dobrobit zgrada I javnog prostora. upravljanjem kavalitetom bez obaveza. Vrednovanje varijanti obuhvata zeljeni pristup u oblikovanju projektnog tima. procenu karaktera. U ovj fazi se takodje planovi procenjuju I razmatra se u odnosu na: ekonomske I finansijske parameter. U drugoj fazi se sredjuju podaci I informacije od izuzetnog znacaja koje pomazu uvazavnju kontexta I to obuhvata: procenu I prihvatanje od strane lokalne zajednice. U trecoj fazi timovi projaktanata I natucilaca procenjuju najbolji nacin projektovanja I potrebno je najpre usaglasiti se oko kriterijuma za procenu. tehnicku izvodljivost. Kontextualna prihvatljivost ce pre svega proizvesti razvojne potencijale I realno izvodjenhje projekta. uredjenje I odrzavanje ulica. pogotovo otvorenih prostora I zajednickih prilaza. Takodje visedisciplinovani projektantski odlucuje o daljim projektnim predlozima koji su u skladu sa tenderskim materijalima ukoliko su oni prikladni. oznacavanje izvora finansiranja I vremenske dinamike. U prvoj fazi se oformljava tim koji ce voditi citav projekat. namena I bruto gradj povrsina. nagodbe I druge pravne I finansijske sporazume I ugovore. Ove analize najbolje odredjuju smernice kojim se urbani dizajn vodi prilikom projektovanja I pre prelaska na sl fazu ucesnici treba da se sloze o ispravnosti I vrednosti svih konceptualnih ideja. investicioni fond…). trgova I parkova. analizu kretanja. a takodje odlucuje i tim odlucije o timu izvrsilaca projekta. analizu urbanistickih mera. Kao ishod ove faze je takodje se sprovode okviri za izgradju I generalni plan. developer. tacnije okuplja se upravni odbor ili komisija koja preuzima nadzzor nad uzim timom narucilaca koji ima ulogu u daljem zazvoju projekta. procenu stanja zivotne sredine I karaktera. odgovarajucu realizaciju projekta ( da li ce biti partnerstvo. procenu trzisne ponude I potraznje. Takodje je neophodno u ovoj fazi obnoviti lokaciju ukoliko je to potrebno I prilagoditi je gradjenju. U cetvrtoj fazi se formalizuje akcini plan. Ovaj process takodje treba da podstakne aktivno ukljucivanje svih sektora lokalne zajednice od samog pocetka. odgovarajuca upravljanja I odrzavanja. U ovom je najbitnije sprovesti SWOT analizu ili neki slican metod. dok se na celu nalazi rukovodilac projekta koji preuzima odgovornost I koordinaciju nad projektom. Kako plan odmice tako se vodi racuna o uklapanju elemenata nastalih od razlicitih developera I njihovih konsultanata. Kada resenje postane odredjenije utvrdjuje se I prostorni razmestaj. U petoj I poslednjoj fazi potvrdjuje se ugovor oko primene I .

opste ciljeve. uspostavljanje visokog rezima odrzavanja I upravljanja. Garantovanje za kvalitet projekta I njegovo stalno kontrolisanje prouzrokuje izradu master plana koji podrazumeva izgradnju na pojedinacnim parcelama ili celukupnog projekta po fazama. Iza ovoga sledi azurizanje postupaka kako bi projekti ostali usaglaseni. dogovorene konkretne rezultate I posebne ciljeve. projektne uslove. upravljanje prodajom lokacija.upravljanja koji obuhvata: program sprovodjenja da bi se osigurao niz razlicitih aspekata realizacije projekta. odabir lokacije I oblici smestaja. Zvanicno usvajanje generalnog plana ili projektnih zadataka obezbedjuje ozbiljnost kada dodje do pracenja I kontrole objekata. . Zatim se primena projekta vrsi na osnovu master plana.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful