You are on page 1of 24

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

SEMINARSKI RAD

TRITE FAKTORA PROIZVODNJE I TRITE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA

Mentor - prof. dr Jovo Jednak

Jovana panovi Mladenovac 1011982715313

Beograd, decembar, 2010. SADRAJ 1 . Trite rada.........................................................................................................3 Tranja i ponuda preduzea za inputima na konkuretskom tritu u kratkom roku....................................................................................................3 Tranja preduzea za inputima u drugom roku i efekat autputa pri poveanju plata................................................................................................7 Ponuda radne snage-dohodak, dokolica i oportunitetni troak...............................................................................................................8 Tranja za radom, izvedena tranja, transferne zarade i ekonomska renta................................................................................................................9 Granini fiziki proizvod rada, vrednost graninog proizvoda i opadajua granina produktivnost rada.....................................................10 Smanjenje graninog fizikog proizvoda rada i graninog prihoda proizvoda rada...............................................................................................11 Odluka preduzea o autputu, angaovanje radnika i tranja za radom...............................................................................................................12 Ravnotea na tritu rada i promena produktivnosti rada..................................................................................................................13 Pomeranje krive tranje i krive ponude rada i uspostavljanje ravnotee trita rada.................................................................................................14 2 . Trite kapitala i prirodnih resursa..........................................................15 Fiziki i finansijski kapital, zemljite, rentali, stopa prinosa na kapitalna dobra i cena imovine.................................................................15 Kamatna stopa, ponuda i tranja i kreditnim sredstvima......................16 Kamatna stopa kao cena upotrebe kreditnih sredstava i determinante kamatne stope.................................................................................................17 Nominalna i kreditna kamatna stopa.........................................................18 Kamatna stopa i sadanja diskontovana vrednost finansijskih resursa............................................................................................................18 Tranja za uslugama kapitala i vrednost marginalnog proizvoda kapitala..........................................................................................................19 Kratkotrajna i dugorona ponuda usluga kapitala...................................20 Uspostavljanje ravnoteze na trzistu usluga kapitala u kratkom I dugom roku20 Zemljina renta, prirodni resursi, korisniki troak i cena upotrebe iscrpivih resursa.........................................................................21 Zakljuak.....................................................................................................................22 Literatura..................................................................................................................23

1 . TRITE RADA 1 . 1 . TRANJA I PONUDA PREDUZEA ZA INPUTIMA NA


KONKURETSKOM TRITU U KRATKOM ROKU Opis ekonomskih pojava, dogaaja i meuzavisnosti u mikroekonomiji se vri pomou osnovnih pojmova i kategorija kao to su: trite, tranja, ponuda, trokovi, cene, dohodak, profit, korisnost, ravotea, i drugo. Ovi pojmovi kategorije predstavljaju osnovu kategorijalnog i analitikog sistema mikroekonomije. Veoma bitan inilac na tritu jeste nacionalni dohodak. Pored toga potrebno je u ovome radu neto vie rei o pojmu trita, trinim akterima, proizvoakim jedinicma, raspodeli oblicima trita, zatim o faktorima koji utiu na tu raspodelu, raspodeli drutvenog proizvoda i nacionalnog dohodka, politici dohodka i drugo. Inputi tranje i ponude na tritu su povezani i uslovljeni jedan drugim. Slino kako izgledaju krive tranje za finalnim dobrima i uslugama koje znamo dobijamo putem procesa proizvodnje, krive tranje sa inputima proizvodnje su u ovom sluaju opadajue. Izvedena tranja nije nita drugo do tranja za inputima proizvodnje koja zavisi od obima proizvodnje nekog preduzea i trokova inputa. Na osnovu ovoga kao i u knjizi profesora Jove Jednaka moe se zakljuiti: Izvedena tranja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzea i trokova inputa, i iz njih je izvedena.1

Kako bi smo razumeli raspodelu naveemo u radu sve o neoklasinoj


ekonomskoj teoriji raspodele. Raspodela se po ovoj teoriji razmene, odnosno graninu produktivnost inputa proizvodnje. Cena inputa proizvodnje se formira kao i cena bilo koje druge robe, a od njihovih cena zavisi raspodela. Kriva je u ovom sluaju odreena njihovom graninom proizvodnjom. Oni uestvuju u stvaranju bruto domaeg proizvoda, pa svakom inputu pripada i odgovarajui dohodak:
1

, , , , 2009, . 220

radu najamnina, kapitalu profit, a zemljitu renta.2


Prema obrascu angaovanje inputa u proizvodnji tee sve dotle dok je vrednost graninog proizvoda svakog pojedinog inputa proizvodnje vea od njegovog graninog troka, odnosno od cene odreenog inputa proizvodnje. To znai da je: a) nadnica = graninom proizvodu rada b) renta = graninom proizvodu zemlje i c) profit = graninom proizvodu kapitala Znamo da u svemu tome veliki udeo ima inflacija. Sa inflacijom se ne moe boriti bez nekakve kontrole plata i cena. Samo regulisanje ukupne tranje to ne moe osigurati. Bez toga i osiguranja nacionalnog konsezusa za to u perspektivi e stalna primena politike stani-kreni biti na jednom mestu. Veoma je bitno trite za nacionalni dohodak kao i njegova raspodela. O tome kako sve to treba raditi videemo u naem diplomskom radu ija je to tema. Danas je kako trite tako i njegove jedinice veoma bitno. ovek sve to radi ne moe uspeno raditi bez pravilnog trita. Tranja za inputima proizvodnje kada je u sluaju jedan input samo promenljiv. Ako pretpostavimo da je preduzee zaposlilo odreen broj radnika i ako jo elimo da je isplativo zaposliti jo jednog radnika. To bi bilo isplativo samo u sluaju da da dodatni auput tog radnika bude vei od njegovog troka. Dodatni prihod koji ostvaruje dodatna jedinica radne snage naziva se vrednost dodatnog proizvodnog rada. Na konkuretskom tritu gde je proizvoa prihvata cena tranja kupaca inputima je zadata krivom vrednosti graninog proizvoda. Kriva MRPl je opadajua,jer granini proizvod rada opada sa poveanjem radnih sati. I u monopolistikim uslovima, tranja za inputima je odreena krivom MRPl koja je opadajua i zbog opadanja graninog proizvoda rada i zbog opadajueg graninog prihoda. Na grafikonu 1 emo prikazati zapoljavanje radne snage na konkuretnom tritu.
2

, , , , 2009, . 220

Grafikon 1. Zapoljavanje radne snage na konkuretnom tritu.

Preduzee prodaje autput pri odreenoj ceni i angauje radnu snagu za nadnicu w. Ono je suoeno sa savreno elastinom ponudom rada, pa je profitabilno da zaposli radnu snagu uz platu. Tranja za radom je odreena vrednou graninog proizvoda rada. Kriva MRPl je opadajua zbog opadajue granine produktivnosti rada. Sledei grafikon br. 2 prikazuje promene u ponudi rada i smanjenje plata. Grafikon 2. Promene u ponudi rada i smanjenje plata

Kada je preduzee suoeno sa ponudom rada, ono smanjuje jedinica rada uz platu. Meutim kada se plata smanji, i ponuda rada se menja tako da preduzee maksimizira profit, kada se nia plata izjednai sa graninim prihodom rada.Moemo iz svega istai da je kriva koja pokazuje dodatni troak kupovine dodatne jedinice dobra.3
3

, , , , 2009, . 221

Osnovna kategorija robne privrede je trite. Odreeni stepen razvitka proizvodnih snaga i drutvena podela rada jesuosnovne pretpostavke i uslov za njegovu pojavu i razvitak. U uslovima trine privrede proizvodi ljudskog rada pretvaraju se u robu i putem razmene postaju dostupni onima kojima su potrebni, a koji su spremni i imaju mogunosti da ih kupe. Privredni sistem u kojem se proizvedena materijalna dobra razmenjuju na tritu uz pomo novca naziva se robno-novana privreda. Odnosi koji se izmeu ljudi u ovakvoj privredi ostvaruju dobijaju robno-novani oblik, odnosno oni se iskazuju kao trini odnosi. Kriva graninih izdataka predstavlja troak dodatne jedinice koju preduzee kupuje. Kada je trite konkuretno, krive graninih i prosenih izdataka su horizontalne za konkuretno preduzee na tritu autputa. Grafikon 3. Kriva ponude inputa na konkuretnom tritu

Sadrajem i obelejem

trite je veoma sloena drutveno-ekonomska izmeu stvarnih i

kategorija.Trite predstavlja sistem odnosa i veza u razmeni potencijalnih prodavaca i kupaca, a njegovi glavni faktori su: Ponuda Tranja

Cene i Dohodak 6

Izraz trite odnosi se na trite odreenog ili grupe proizvoda, na odreenu geografsku regiju, zemlju ili grupu zemalja. Trite nije pasivno polje kupovine i prodaje. Ono predstavlja ivi, dinamiki, samoregulirajui sistem na kojem se njegovi uesnici susreu s odrenim pravilima i zakonitostima trinog mehanizma. 1.2.TRANJA PREDUZEA ZA INPUTIMA U DRUGOM ROKU I EFEKAT AUTPUTA PRI POVEANJU PLATA Ekonomski subjekti na tritu prolaze sebino i nuno od svojih linih interesa i ciljeva, a njihovim akcijama upravlja nevidljiva ruka trita. Porast cena nekog proizvoda na tritu esto smanjuje njegovu tranju i obrnuto, pad cena na tritu poveava njegovu tranju. Trite u uem smislu, predstavlja izvesnu vrstu mernog instrumenta koji sondira poloaj i stanje privrede. Treba istai da mikroekonomija ne izdvaja, i ne posmatra pojedine trine uesnika izvan privrede. Treba istai da mikroekonomija ne izdvaja i ne posmatra pojedine trine uesnike izvan privrede.Trite je inae nastalo na odreenom stupnju razvoja ljudskog drutva, proizvodnih snaga i drutvene podele rada kao uslov i potreba za regulisanje proizvodnje i potronje. U drugom roku svi inputi mogu da se prilagode potrebama. Menadment preduzea razmilja i potencira o proizvodnji autputa koji iziskuje najnie trokove, a potom bira nivo autputa koji maksimira profit. Ako je u pitanju tehnika skupa, vie e se angaovati radne snage - radno intezivno privreivanje, i obrnuto, ako je radna snaga, onda e se vie angaovati tehnika- kapitalno intezivno privreivanje. Primer za to mogu biti nadnice poljoprivrednih proizvoaa u naoj zemlji i okruenju i da tada donesemo odluku koji input emo vie angaovati proizvodnju. Via nadnica uslovljava da preduzea, pri proizvodnji autputa, preusmere radnu snagu na kapital i obrnuto. A to znai da via cena bilo kog inputa menja nivo autputa koji maksimira profit.4
4

, , , , 2009, . 224

Vie nadnice utiu na dugoronu tranju za kapitalom, pa se preduzee preusmerava na angaovanje radne snage na angaovanje kapitala za proizvodnju autputa. Kada je autput nii, treba i manje kapitala. Ali vremenom se traena koliina kapitala poveava. 1.3. PONUDA RADNE SNAGE - DOHODAK, DOKOLICA I OPORTUNITETNI TROAK Trite ine svi odnosi ponude i tranje koji se uspostavljaju radi razmene roba i usluga u odreeno vreme i na odreenom mestu. Ponuda je koliina odreene robe koja se u odreeno vreme, na odreenom mestu i po odreenoj ceni nudi kupcima. Tranja je odreena koliina novca kojom se kupuje odreena vrsta robe. Drutveno ekonomski odnosi izmeu kupaca i prodavaca uspostavljaju se na tritu, putem razmene. Znaaj trita raste sa razvojem robne proizvodnje i danas je ivot nezamisliv bez trita. Razmena je faza drutvene proizvodnje u kojoj se uspostavljaju odnosi izmeu privrednih subjekata. Roba prelazi iz ruku proizvoaa u ruke potroaa. Pojavni oblici razmene su naturalna razmena-trampa i robno-novana razmena.

Postavlja se pitanje ta je radna snaga. Radna snaga obuhvata sve pojedince koji rade ili trae posao. Po tome znai da svi koji su zapoljeni i oni koji nisu predstavljaju radnu snagu. Ponuda predstavlja broj sati koje radna snaga eli da radi na poslovima koji donose zaradu bilo da je re o fabrikama, na poljoprivrednim imanjima, trgovini, dravnoj administraciji ili ustanovama. Glavne odrednice ponude rada su:

brojnost stanovnitva i nain na koji oni provode svoje vreme.


1) Stanovnitvo je veoma bitno u ostvarivanju nacionalnog dohodka. Brojnost stanovnitva je odreena: natalitetom

mortalitetom i imigracijom. 8

2) Nain na koji stanovnitvo provodi raspoloivo vreme moemo posmatrati sa aspekta radnih aktivnosti, u toku, recimo, nedelje, meseca, godine i drugo. 3) Dohodak naspram dokolici (slobodno vreme). Najoiglednija korist od rada je realna plata. Realna plata predstavlja odnos nominalne plate ili nadnice, podeljene sa cenama dobara i usluga, to pokazuje realnu kupovnu mo. to je ponuena plata vea- vea je spremnost da se radi. Koliko god da je plata vana, ljudi ipak priznaju da posao trai istinske rtve.5 U novcu je vezan dakle, i oportunitetni troak. Uopteno kaemo da je oprtuitetni troak rada koliina slobodnog vremena koje se mora rtvovati u tom procesu.

1 . 4 . TRANJA ZA RADOM, IZVEDENA TRANJA, TRANSFERNE ZARADE


I EKONOMSKA RENTA Trini akteri ili uesnici su sva lica, organizacije i grupe koje svojim proizvoakim ili potroakim aktivnostima neposredno upliviu trine tokove i procese i svi oni koji se, s aspekta trinih pojava i dogaaja, mogu smatrati ekonomskim jedinicama. Pojedine delatnosti i nastaju upravo radi postizanja odreenih trinih efekata. Tranja za radnom snagom i tranja za radom je koliina rada koju su poslodavci spremni i u stanju da angauju po razliitim platama, odnosno nadnicama, u datom periodu. Tranja za radom se vidi u novinskim oglasima za zapoljavanje. Poslodavci koji plaaju u novinama oglase spremni su i mogu da zaposle odreen broj radnika uz odreenu platu. Transferne zarade i ekonomska renta predstavlja na tritu inputa razliku izmeu plaanja za input proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj faktor. Transferne zarade nekog inputa, dakle koji se koristi predstavljaju

, , , , 2009, . 226

minimalna plaanja, neophodna da bi se input angaovao za dati rad. Renta se pojavljuje samo ako je ponuda donekle neelastina.

1 . 5 . GRANINI FIZIKI PROIZVOD RADA, VREDNOST GRANINOG


PROIZVODA I OPADAJUA GRANINA PRODUKTIVNOST RADA Prohtevi i elje ne znae istovremeno i tranju, te ne mogu predstavljati ni predmet izuavanja u mikroekonomiji sve do pojave odreene platene sposobnosti potroaa. Potronja je, dakle, novcem pokrivena ostvarljiva potreba. Kategorija trine tranje izraava ukupnu veliinu plateno sposobne tranje svih potroaa-kupaca datog proizvoda. Granini fiziki proizvod rada- Opadajui nagib krive koja predstavlja tenju za radom odraava promenu produktivnosti zaposlenih. Svaki pojedinani radnik ne postie cenu rada po kojoj je plaen sledei radnik. im se vie radnika prima, svaki sledei radnik ima tendenciju da bude uposlen po nioj ceni rada. Granini prihod proizvoda rada ili vrednost marginalnog proizvoda rada je takoe znaajan i ako se opet uzmu maline kao primer. Veina beraa ne eli da im se rad plati malinama. Da bi smo znali koliko treba da plati treba da znamo koliko kota gajba malina. To je lako izraunati. Trina vrednost maline je cena po kojoj uzgajiva je moe prodati. Prema tome, vrednost graninog proizvoda rada je dodatni prihod od prodaje autputa. Zakon smanjenja graninih prinosa i opadajua granina produktivnost rada postoji na svim nivoima zaposlenosti. To znai: a) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada vea od plate, preduzetniku dodatni radnik donosi profit i zato e ga preduzetnik zaposliti; b) ako je vrednost marginalnog proizvoda manja od plate, tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli dodatnog radnika, poto bi imao vee trokove od prihoda, ime bi smanjio profit, pa nema zapoljavanja.

10

1 . 6 . SMANJENJE GRANINOG FIZIKOG PROIZVODA RADA I


GRANINOG PRIHODA PROIZVODA RADA Granini fiziki proizvod rada je poveanje ukupne proizvodnje koja nastaje kada se angauje jedan dodatni radnik. Granini fiziki proizvod rada ima tendenciju pada kada se angauju dodatni radnici. Ovaj pad se javlja zato to svaki sledei radnik ima manje drugih inputa sa kojima radi, zbog ega konstantno opada marginalni fiziki proizvod rada. Ovo emo prikazati putem grafikona. To je grafikon 4.

11

1 . 7 . ODLUKA PREDUZEA O AUTPUTU, ANGAOVANJU RADNIKA I


TRANJI ZA RADOM Pojedini trini akteri ne stupaju neposredno u vezi s celim tritem, ve samo s njegovim, za tog uesnika, relevantnim, parcijalnim delom ili segmentom trita. U okviru ukupnog trita mogue je diferencirati nekoliko osnovnih segmenata i veliki broj parcijalnih trita. Svaki segment, odnosno svaki parcijalni deo ukupnog trita, takoe se naziva tritem. Tendencija smanjenja graninog prihoda proizvoda svakako e smanjiti elju uzgajivaa malina da angauju ak 1000 radnika. Grafikon 8. Prikazaemo grafikonom krivu graninog prihoda proizvoda rada kao krivu tranje za radom.

Poslodavac je spreman da plati rad radnika do granice njegovog graninog prihoda proizvodnog rada.

12

1 . 8 . RAVNOTEA NA TRITU RADA I PRIMENA PRODUKTIVNOSTI


RADA Osnovni delovi trita u mikroekonomskoj analizi su: trite proizvoda ili potronih dobara i trite faktora proizvodnje. Ekonomski procesi u mikroekonomiji se analiziraju kao odnosi partnera suprotnih ekonomskih interesa. Osnovna pokretaka snaga trita jeste konkurencija. Njena uloga u procesu saglaavanju ponude i tranje je odluujua. Na svakom tritu postoji odreena vrsta konkurencije. Ekonomska teorija razlikuje dva ekstermno razliita tipa trita: trite potpune ili perfektne konkurencije i monopolisano trite. Izmeu ova dva ekstermna postoje brojni prelazni oblici tj. razliita stvarna trita. Trina tranja za radom zavisi od:

broja poslodavaca i graninog prihoda proizvoda rada u svakom preduzeu ili industrijskoj grani
Ravnotena plata je plata pri kojoj je koliina ponuenog rada u datom periodu jednaka koliini traenog rada. Ravnotea na konkuretskom tritu je postignuta kada se cena inputa izjednai sa ponudom i tranjom. Kriva tranje za inputima meri koristi koje korisnici proizvoda polau na dodatno korienje inputa u proizvodnji. Visina plate odraava troak preduzea i sredstava pri korienju dodatne jedinice inputa.

13

1 . 9 . POMERANJE KRIVE TRANJE I KRIVE PONUDE RADA I


USPOSTAVLJANJE RAVNOTEE TRITA RADA Funkcija trine tranje izraava veliinu plateno sposobne tranje date vrste dobara i funkciji visine njegove trine cene. Funkcija trine tranje je opadajua, opadanjem trine cene tranja proizvoda se poveava, i obratno, porast trine cene uslovljava smanjenje tranje. Oblik funkcije trine tranje odreuju sledei faktori: broj i veliina kupovne moi potroaa, njegov sistem preferencija i cene proizvoda. Valja razlikovati dve razliite pojave u vezi s funkcijom trine tranje. Pomeranje krive ponude rada dolazi usled poveanja doseljenika sa Kosova. Kada se ponuda rada povea, zbog raseljenih ljudi sa Kosova i iz Hrvatske, ravnotea nadnica opada. Grafikon 5.

14

2 . TRITE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA


2.1. FIZIKI I FINANSIJSKI KAPITAL, ZEMLJITE, RENTALI, STOPA PRINOSA NA KAPITALNA DOBRA I CENA IMOVINE Nivo trinih cena koji dovodi do uravnoteenja ponude i tranje naziva se ravnotenom cenom. U uslovima perfektne ili potpune konkurencije, u duem periodu, moe opisati samo ravnotena cena. Trinu cenu valja razlikovati od ravnotene. Svaka trenutna vaea cena je trina, a ravnoteom se naziva samo ona koja uravnoteava ponudu i tranju datog proizvoda. Dugorono posmatrano, i visina ravnotene cene e se promeniti u zavisnosti od tendencije promena elemenata ponude ili tranje. Ravnotea cena, u mikroekonomiji, predstavlja centar oko kojeg nastaju kolebanjlja svakodnevnih trinih cena. Ravnotena cena, u mikroekonomiji , predstavlja centar oko kojeg nastaju kolebanja svakodnevnih trinih cena. Uloga cena u mikroekonomskoj analizi, ali i u ukupnoj privredi, je razliita. Ekonomska analiza deli inpute u tri kategorije:

zemljite, rad i kapitalna dobra.


Novani kapital ne moe dugo da postoji u svom pojavnom obliku, jer se tada ne oplouje, ne donosi prinos. Zato kapital tei da se pretvori u jedan od svoja dva osnovna oblika:

fiziki (realni) i finansijski kapital.


Zemljite predstavlja dar prirode, za razliku od fizikog kapitala koji se proizvodi. Rentali od kapitalnih dobara su rezultat kapitalnih vrednosti. Naknadae za privremeno korienje kapitalnih dobara nazivamo rentalima. Jedan od najvanijih zadataka svake privrede i svake porodice je da svoj kapital asocira na razliite investicije. U svakom sluaju, za izbor najbolje investicije je neophodna mera tog prihoda ili prinosa na kapital. Jedna od najvanijih mera je:

15

stopa prinosa od kapitala, koja oznaava neto prinos u dinarima ili drugim
valutama, na godinu dana na svaki dinar investiranog kapitala. Cena imovine- kapitalna imovina i usluge mogu da se kupe i prodaju. Cena imovine je iznos za koji data imovina moe odmah da se kupi. Vlasnik kapitalne imovine u budunosti ostvaruje niz usluga od date imovine. Cena korienja usluga kapitala je visina rente kapitala.

2.2. KAMATNA STOPA, PONUDA I TRANJA ZA KREDITNIM SREDSTVIMA Naveli smo da privredni sistem u kojem se proizvedena materijalna dobra razmenjuju na tritu uz pomo novca naziva se robno-novana privreda. Odnosi koji se izmeu ljudi u ovakvoj privredi ostvaruju dobijaju robno-novani oblik, odnosno oni se iskazuju kao trini odnosi. Prema iznetom pojmu, sutini i ulozi trita, koji ono ima u drutvenoj reprodukciji, proizilaze mnogobrojne funkcije, meu kojima se izdvajaju stanju ponude i tranje na njemu. Mnogi ljudi tede, kupuju obveznice, akcije, ulau novac na tedne knjiice, diu novac sa rauna i ulau drugde. Ljudi tede da bi zaradili, da bi bili sigurniji u ivotu, ili da bi se obezbedili za stare dane. Ko ima novac, zaradu obezbeuje preko kamate. Kamatna stopa je finansijski prinos na novane fondove ili godinji prinos na pozajmljene fondove.6 etiri kao najvanije. Informativna funkcija trita sastoji se u pruanju relevantnih informacija o

, , , , 2009, .246

16

Kamatna stopa ili prinos do dospea je cena zajma (novca), ili cena koja se plaa na dobijena novana sredstva.7 Pored toga je veoma znaajno i to da se treba pomenuti ponuda i tranja kreditnih sredstava. Ova ponuda potie od graana koji ele da utede deo svojih prihoda. Veliina kapitala i stopa prinosa odreena je presekom izmeu:

ljudske nestrpljivosti da vie troe sada nego da akumuliraju vie kapitalnih


dobara za buduu potronju i

investicijskih mogunosti koje nude vie ili nie prinose na tako akumulirani
kapital. Ako je stopa prinosa vea od trine kamate po kojoj preduzee moe da pozajmi novac, preduzee ulazi u investicije. Ali ako je kamatna stopa vea od stope prinosa, preduzee ne ulazi u investicije. Trina kamatna stopa ima dvostruku funkciju:

da racionalizuje drutveno ogranienu ponudu novanih fondova; da podstie ljude da rtvuju sadanju potronju da bi imali koristi u
budunosti. 2.3.KAMATNA STOPA KAO CENA UPOTREBE KREDITNIH SREDSTAVA I DETERMINANTE KAMATNE STOPE Kreditna sredstva su vrsta finansijskog kapitala koji se koristi za odobravanje kredita. Na strani ponude je uvek zajmodavac, a na strani tranje zajmoprimac novanog potencijala. Banke prikupljaju slobodna novana sredstva i plasiraju ih kao zajmovni kapital svojoj klijenteli. Banke na tedne uloge plaaju pasivnu kamatnu stopu, a za odobrene kredite naplauju aktivnu kamatnu stopu. Razliku ini kamatna margina ili mara, koju prisvaja banka kao finansijski posrednik. Glavne determinante kamatne stope su:

rok dospea, rizik naplativosti duga,


7

, .246

17

likvidnost, inflaciona premija i administrativni trokovi.8 2 . 4 . NOMINALNA I REALNA KAMATNA STOPA


U ovom delu emo objasniti nominalnu i realnu kamatnu stopu. Nominalna kamatna stopa pokazuje koliko se dinara ili druge valute zarauje pozajmljivanjem 1 dinara ili druge valute na godinu dana. realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa - stopa inflacije Realna kamtna stopa zajma se prikazuje kao dodatna koliina dobara koja moe da se kupi. Kada banke oekuju porast celokupnog nivoa cena, one e naplatiti inflacionu premiju, da bi spreile podrivanje stvarne kupovne moi buduih isplata zajma.Nominalne kamatne stope moramo korigovati za oekivanu inflaciju.

2 . 5 . KAMATNA STOPA I SADANJA DISKONTOVANA VREDNOST


FINANSIJSKIH RESURSA Sve ovo moe se prikazati tabelarno. Veoma je dobro navesti da pojedinac, ili finansijska institucija koja daje pozajmicu, ine uslugu onome ko uzima pozajmicu, koji se slae da plati ukupnu sumu novca nekog datuma u budunosti.

, , , , 2009, . 249

18

Tabela 1: Kamatna stopa, budua vrednost i diskontovana sadanja vrednost Sadanja vrednost 1 evra to se da videti u tabeli u budunosti je suma koja bi se, da je pozajmljena danas, uveala do 1 evra.

2 . 6 . TRANJA ZA USLUGAMA KAPITALA I VREDNOST MARGINALNOG


PROIZVODA KAPITALA Analiza tranje za realnim kapitalom slina je analizi tranje za radnom snagom. Pri definisanim koliinama ostalih inputa proizvodnje, vrednost marginalnog proizvoda kapitala, kada se koristi dodatna jedinica kapital usluga opada sa poveanjem kapitala, a sva ostala ulaganja se dre konstantnim. Vrednost graninog proizvoda kapitala je dodatna vrednost autputa preduzea kada se koristi dodatna jedinica kapitala, a da pri tome svi ostali inputi ostaju nepromenjeni. marginalna vrednost proizvoda kapitala vie opada ako se kapital vie koristi. Preduzee zakupljuje kapital do take na kojoj je njen marginalni troak izjednaen sa njenom vrednou marginalnog proizvoda kapitala. Firma potrauje usluge kapitala pri visini rente.

19

Grafikon 6. Tranja za uslugama kapitala

2 . 7 . KRATKORONA I DUGORONA PONUDA USLUGA KAPITALA


U kratkoronom periodu, ukupna ponuda usluge kapitala, a samim tim i usluge koje prua kapitalna imovina su fiksne veliine. Nove fabrike i maine ne mogu da se izgrade preko noi. Rentu ili rentalnu stopu odreuje:

cena kapitalnog dobra, realna kamatna stopa, troak odravanja i amortizacija.


Amortizacija zavisi od tehnologije kako se vri njen obraun i koliko maina brzo zastareva. U kratkom roku koliina kapitalnih dobara i usluga je fiksna veliina. Za proizvodnju kapitalnih dobara je potrebno vreme. Da bi se inicirala proizvodnja, potrebno je da trite inicira vie cene. To bi uslovilo trajno veu ponudu kapitala. Meutim, vea renta neutralie veu cenu kapitalnih dobara.

20

2 . 8 . USPOSTAVLJANJE RAVNOTEE NA TRITU USLUGA KAPITALA U


KRATKOM I DUGOM ROKU Dugoronu ravnoteu industrije na tritu usluga kapitala prikazaemo grafikonom 7, kao i kratkoronu. U kratkoronom periodu ponuda usluga kapitala je fiksna a ravnotea je pri visini rente. U drugom roku industrija se suoava sa horizontalnom krivom ponude uz viu rentu. Ako su sindikati izborili viu nadnicu za rad, onda se kriva tranje za kapitalom pomera ulevo, tako da se nova taka ravnotee nalazi uz visinu rente.9 Grafikon 7.

2 . 9 . ZEMLJINA RENTA, PRIRODNI RESURSI, KORISNIKI TROAK I


CENA UPOTREBE ISCRPIVIH RESURSA
9

, , , , 2009, .257

21

Zemljite predstavlja trajno dobro u neijem vlasnitvu koje donosi prinos u nekom vremenskom periodu. Zemljite se ne moe proizvoditi, ali ima presudnu ulogu u razvoju svake nacionalne ekonomije. Zemlja i prirodni resursi imaju fiksnu ponudu, te je bitno uoiti kako trite odreuje njihovu cenu. Za razliku od drugih inputa, osnovna specifinost zemljita je i to da je ukupna ponuda odreena neekonomskim iniocima. Zemljite se obino ne moe poveavati kao odgovor na vie cene, ili smanjivati kada je u pitanju nia cena. Svako plaanje upotrebe fiksnih inilaca jeste renta. Svi proizvoai koji imaju manje trokove proizvodnje od vrednosti graninog proizvoda zemljita ostvaruju ekstra dohodak-rentu.

ZAKLJUAK Naveli smo da privredni sistem u kojem se proizvedena materijalna dobra razmenjuju na tritu uz pomo novca naziva se robno-novana privreda. Odnosi koji se izmeu ljudi u ovakvoj privredi ostvaruju dobijaju robno-novani oblik, odnosno oni se iskazuju kao trini odnosi. Prema iznetom pojmu, sutini i ulozi trita, koji ono ima u drutvenoj reprodukciji, proizilaze mnogobrojne funkcije, meu kojima se izdvajaju stanju ponude i tranje na njemu. Alokativna funkcija trita podrazumeva razmetaj proizvodnih resursa u odgovarajua podruja, grane i delatnosti u kojima e se ostvariti optimalni ekonomski efekti prosean profit i ekstra profit. Distributivna funkcija trita odnosi se na raspodelu novostvorene vrednosti izmeu uesnika u drutvenoj reprodukciji. Ona se vri putem primarne raspodele nacionalnog dohodka i odreivanja cena faktora proizvodnje. etiri kao najvanije. Informativna funkcija trita sastoji se u pruanju relevantnih informacija o

22

Nivo trinih cena koji dovodi do uravnoteenja ponude i tranje naziva se ravnotenom cenom. U uslovima perfektne ili potpune konkurencije, u duem periodu, moe opisati samo ravnotena cena. U radu smo naveli neto vie o finansijskim tritima. Finansijska trita se mogu posmatrati u irem i uem smislu. U irem smislu, finansijska trita postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U uem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive). Preko finansijskih trita privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakavaju povezivanje subjekata koji raspolau vikovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve znaajne makroekonomske kategorije tednju i investicije.

LITERATURA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Jovo Jednak, Ekonomija, Beogradska poslovna kola, Visoka kola strukovnih studija, Beograd 2009 Mrkui, ., Meunarodna ekonomija, Meunarodna trgovina i trgovinska politika, drugo izdanje, 1965 Slobodan Joki, Osnovi ekonomije, Proinkom, Beograd, 2004. Petrovi S., aslav i Hajdini A.,Politika ekonomija, Nauka i drutvo, Pritina, 1996. Keunes, J. M.; Opta teorija zaposlenosti kamate i novca, Beograd, Kultura, 1956 Dragana Kragulj, Ekonomija, Beograd, 2009 N. Gregori Mankju, Principi ekonomije, Centar za izdavaku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2007 Fakultet Organizacionih Nauka,

23

Sajtovi: www. trite.com www. ponuda i tranja.com www.input i autput.com

24