You are on page 1of 48

KUKURUZ EERAC

Kukuruz eerac, kao i ostali varijeteti kukuruza, potie iz srednje Amerike, gde se gaji ve 7000 godina. To dokazuju klipovi kuruza iz peina u Tehuakanu, u Meksiku, datirani oko 5000 godina pre Hrista. Smatra se da potie od divljeg kukuruza, Zea mays var. mexicana, s kojom se moe ukrtati. Kukuruz eerac je, verovatno, nastao mutacijom kukuruza za zrno. U pretkolumbijsko vreme, lokalno stanovnitvo ga je koristilo za proizvodnju alkolhola, za ritualne namene. Proizvodnja i korienje kukuruza eerca kao povra, poelo je u Sjedinjenim Amerikim Dravama, pre oko 200 godina, a prvi opis potie iz 1779. I sada, Sjedinjene Amerike Drave su najvei proizvoa kukuruza eerca u svetu, a proizvodi se na oko 250.000 ha. Oko 70% te proizvodnje se prerauje. U poslednje vreme, postaje sve popularniji u Evropi, Junoj Americi, Aziji i Novom Zelandu. Iako se, kuvan i peen, mladi kukuruz kod nas koristio od davnina, jo nije prepoznat kvalitet kukuruza eerca kao povra, mada je prisutan, u tgovinama konzervisan sterilizacijom, a sve, u sezoni, na pijacama. Hranjiva i zdravstvena vrednost Kukuruz eerac, u mlenom zrenju, moe se jesti u sveem stanju, a najvie se koristi kuvan, kao prilog jelu ili desert. Kuvaju se celi klipovi, ili samo otkinuta, ili odrezana, zrna. Za konzervisanje sterilizacijom, takoe, mogu se koristiti celi klipovi, ili delovi klipa, cela zrna i cela zrna pomeana sa zdrobljenim zrnima (Cream style), uz odgovarajui naliv, ili u vakuumu. Zamrzavanjem se, takoe, konzerviu klipovi ili zrno koje se, posebnom mainom, odvaja od oklaska. Mariniranjem se konzerviu sasvim mladi, jo neoplodeni, klipovi odgovarajuih kultivara, dugi oko 10 cm, kada im se svila, tek oko 2 cm, pojavi iz ljutike, odnosno komuine. Po hranjivoj vrednosti, kukuruz eerac je slian graku, uz neto manje belanevina. Kao i drugo povre, kukuruz eerac ima istaknutu ulogu u zdravoj ishrani, to najbolje ilustruje potronja od 12 kg/glavi stanovnika u Sjedinjenim Dravama. Morfoloke i bioloke osobine Kukuruz eerac je jednogodinja, zeljasta biljka iz porodice Poaceae (Gramineae) koja se svrstava u monokotiledone. Posle klijanja, glavni koren raste u dubinu do 1,5 m. Na donjim, prizemnim kolencima stabljike, razvija se adventivno korenje, koje je vie povrinsko. Adventivno korenje, na kolencima iznad zemljita, uvruje celu biljku, a tek kad doe u zemljite, grana se i poprima apsorpcionu funkciju. Stabljika je vrsta i dosee visinu 1,5 do 2,5

m, s izraenim kolencima i meukolencima. Na svakom kolencu, razvije se po jedna list koji obuhvata stabljiku do sledeeg kolenca, gde se kod ligule (jezika), odvaja linearna plojka, duga oko 60 cm, s izraenom srednjom ilom i paralelnim ilicama. Iz pazuha donjih listova mogu da se razviju sekundarne grane (zaperci) koji se, ponekad, odstranjuju, jer klipovi koji se na njima razviju retko dostignu tehnoloku zrelost. Kukuruz je jednopolna biljka. Muki cvetovi su u vrnom cvastu, metlici, koji u vreme cvetanja izbacuju pranike, iz kojih se istresa polen i oprauje enske cvetove, uz pomo vetra. Jedna metlica, sa oko 2.000 mukih cvetova sa po 3 pranika, moe proizvesti do 2 miliona polenskih zrna. enski cvetovi se nalaze u klipu, koji se pojavljuju u pazuhu listova, na donjoj polovini stabljike. Na sredinjoj osi (oklasku) nalazi se 14 do 20 uzdunih redova klasica sa po dva cveta, od kojih je samo jedan fertilan. Klip je obmotan transformisanim listovima, ljutikama. U vreme cvetanja enskih cvetova, tukovi se izduuju, i to prvo oni s baze klipa, i mogu dosei 30 do 50 cm, pa se pojavljuju na vrhu klipa (svila). Njuka tuka je nitasta i pokrivena dlaicama. Na jednoj biljci moe biti 1 ili 2, ree vie klipova kukuruza. Kod kukuruza je jako izraena protandrija. Muki cvetovi na metlici poinju cvetati pre, i cvetaju 6 do 10 dana. enski cvetovi su sposobni za oplodnju 10 do 15 dana. Kada je oplodnja zavrena, svila se skvri i posmei. Kukuruz ecerac se koristi u mlecnom zrenju, ili na prelazu iz mlecnog u votano zrenje. U fiziolokoj zrelosti zrno kukuruza ecerca (peno) smeurano je i staklasto. Apsolutna teina mu je 150 do 250 g. Kukuruz eerac je heliofilna biljka. Potrebe za toplinom su mu neto vee nego kukuruza za zrno. Minimalna tempretaura klijanja je 13 0C. Ipak, mlada biljka moe da podnese i kratkotrajne kasne prolene mrazeve do -2,5 oC. Spoljni listovi su, pri tom, oteeni, ali vegetacijski vrh je sauvan i moe nastaviti da raste. Optimalna temperatura klijanja je 21 do 27 0C. Vegetativni rast se zaustavlja oko 10 0C. Od poetka cvetanja enskih cvetova, minimalna, optimalna i maksimalna temperatura je 13, 24, odnosno 32 0C. Kod temperature vie od 32 0C i suvih vetrova, polen je oteen, pa su vrhovi klipova veinom neoplodeni. Kukuruz eerac je, u osnovi, biljka kratkog dana. U uslovima kraeg dana bre prelazi u generativnu fazu. Neki kultivari, selekcionisani za tropska podruja na veim geografskim irinama, uopte ne cvetaju. Dugi dan pospeuje razvoj lia i veu proizvodnju po biljci. Kultivari su selekcionisani za razliite duine dana. Zemljite, klima i proizvodna podruja Kukuruz eerac nema naroitih zahteva prema zemljitu. Uz dobro prilagoenu agrotehniku, moe uspevati na govotovo svakom zemljitu. Optimalna su srednje teka zemljita dobre strukture, uz pH 5,5 do 7, iako tolerie jo i malo kiselija, bazina i malo slatinasta zemljita. Ne podnosi stagnirajuu vodu. Kraa vegetacija do tehnoloke zrelosti omoguava gajenje kukuruza eerca svugde gde se gaji i kukuruz za zrno, ak i u planinskim podrujima. U kontinentalnim podruju, uz navodnjavanje, moe se gajiti kao drugi usev, posle ranog krompira, ranih

kupusnjaa, uljane repice i sl. Sl. Navodnjavanje kukuruza eerca.

Mesto u plodoredu Iako kukuruz podnosi sam sebe, za kukuruz eerac se preporuuje da se ne seje na isto mesto 2 do 3 godine. >b>Potreba za hranivima i ubrenje Kukuruz eerac dobro reaguje na organsko ubrenje. Preporuuje se 25 do 35 t/ha stajskog ubriva, ili 10 t/ha ivinskog ubriva, ali pre setve preporuuje navodnjavanje, da se isperu nepoeljne soli. Na, hranivima srednjesnabdevenom zemljitu, pre setve se primenjuje 80 do 100 kg/ha P2O5 i 100 do 150 kg K2O, a ukupno je potrebna koliina azota 100 do 250 kg/ha. Treina azota se primenjuje u vreme setve, druga treina posle 30 dana, a trea 50 dana posle setve. Azot poboljava duinu i teinu klipa. Najvea potreba za kalijumom je u vreme razvoja klipa. Znaci nedostatka pojedinih hraniva Nedostatak azota Biljke su tanke, listovi bledozeleni, s crvenkastim ilama i ivicama. U krajnjem sluaju, celi listovi pocrvene. Na delovima klipa zrna se ne napune ve ostanu tura ve u tehnolokoj zrelosti. Sl. Simptomi nedostatak azota u ishrani kukuruza.

Nedostatak fosfora Starije lie je jednolino tamnoljubiasto, posebno u poetnoj fazi rasta. Kasnije se to moe popraviti. Rast je usporen, cvetanje kasni, oplodnja je slaba. Zrna su nepravilno rasporeena na klipu, a na vrhu ih nema. Sl. Simptomi nedostatak fosfora u ishrani kukuruza.

Nedostatak sumpora Novo lie je jednolino tamnouto, a starije, na bazi, crvenkasto. Nedostatak kalijuma Na starijem liu pojavljuju se pegice na ivicama, posebno pri vrhu, a mogu se proiriti na ceo list. Biljka ima krae internodijume i male klipove sa zailjenim vrhom.

Sl. Simptomi nedostatak kalijuma u ishrani kukuruza.

Nedostatak kalcijuma Novo lie izbija usukano i naborano pri vrhu, a moe ostati unutar plojke najblieg starijeg lista. Tako, vie listova moe biti meusobno slepljeno i deluju kao lestve. Slian simptom ima oteenje od mraza, ali u tom sluaju, lie pocrveni. Sl. Simptomi nedostatak kalcijuma u ishrani kukuruza.

Nedostatak magnezijuma Na starijem liu su ukastobele pruge meu ilama, a na ivicama i vrhovima lia pojavljuje se crvenilo, ljubiasta boja i, na kraju, odumiranje, od vrhova.

Nedostatak gvoa Pojavljuju se hlorotine pruge meu ilama mladog lia. Sl. Simptomi nedostatak gvoa u ishrani kukuruza.

Nedostatak cinka Na stabljici su skraeni internodijumi i crvenkasto smee nodijumi. Na mladom usevu pojavljuju se beliaste pruge na ivicama lia. Mogue su pruge i izmeu nervature, ali samo na bazi lia. Na metlicama je slab razvoj antera, svilanje kasni, a oplodnja je slaba. Simptomi nedostatak cinka u ishrani kukuruza.

Nedostatak bora Na najmladem liu su nepravilne bele pege koje se spajaju u votane pruge. Listovi su debeli, srednja ila krhka, a internodijumi kratki. Metlica je nepravilna i uvijena, a klip slabo oploen. Nedostatak mangana

Meu nervaturom lia pojavljuju se bele pruge koje, u krajnjem sluaju, postaju smee, a tkivo odumire. Izbor kultivara Budui da su Sjedinjene Amerike Drave domovina i najvei proizvoa kukuruza eerca, najvei broj kultivara (vie od 2.000) potie iz Amerike. Prvi hibridni kukuruz eerac selekcionisan je 1933. godina, a posle toga dolaze sve brojniji. Danas se, gotovo iskljuivo, koriste F1 hibridi. Glavni razlog toga je ujednaenost, to omoguava jednokratnu berbu, u optimalnoj tehnolokoj zrelosti. Prema duini vegetacije, dobijeni su rani, srednjerani i kasni F1 hibridi, od 64 do 95 dana do tehnoloke zrelosti. To je naroito vano u proizvodnji za preradu, gde se, pored dinamike setve, koristi i vie kultivara, razliite duine vegatcije. Za kultivare je poeljna slabije bujna, ali vrsta stabljika, koja stvara to manje zaperaka i omoguava vei broj biljaka po jedinici povrine, a u uslovima jaih letnjih pljuskova, ipak ne polee. Poeljni su cilindrini klipovi, na vrhu dobro zatvoreni. Rani kultivari obino imaju krae klipove duine 12 do 16 cm, sa 12 do 16 redova, a srednjekasni i kasni, due, 14 do 22 cm i sa 14 do 20 redova. Kod starijih kultivara preovladavala je bela boja zrna u tehnolokoj zrelosti, a u poslednje vreme, preovladava uta boja, zbog veeg sadraja beta karotena. Postoje kultivari s dvobojnim zrnima (beli i uti, nepravilno rasporeeni na klipu). Slike: Neki od hibrida kukuruza eerca kiji se gaje kod nas i u okruenju. sl.CHELENGER F1

Sl. SHEBA F1

Sl.ENTERPRISE F1

Sl.MADONNA F1

Sl.TASTY SWEET F1

Sl. RISING SUN F1

Za preradu je poeljno to due zrno (duboko), koje se bolje mehaniki odvaja od oklaska. Kvalitet zrna kukuruza eerca prvenstveno zavisi od sadraja eera. U endospermu se, primarno, deponuju eeri, preteno glukoza, fruktoza i maltoza, a kasnije prelaze u skrob. Odnos eera i skroba u kukuruzu za zrno, u fiziolokoj zrelosti, je 1:3, a u kod eerca je taj odnos razliit, ali vie u korist eera. Nakupljanje eera, kod kukuruza eerca, kontroliu tri recesivna gena: su 1, se 1 i sh 2. Kultivari s prva dva gena, obino se nazivaju standard, a s treim, superslatki. Gen su 1 uslovljava nakupljanje eera do 15% i vodotopivog glikogena do 35% od suve materije. Fitoglikogen uslovljava kremastu konzistenciju posle kuvanja. Ako je prisutan gen se 1, pospeuje se nakupljanje eera i usporava prelaz u skrob, a ne smanjuje sadraj fitoglikogena. Uz prisutnost gena sh 2, poveava se sadraj eera, naroito saharoze, do 50% suve materije zrna, ali se smanjuje sadraj fotoglikogena. Superslatki kultivari, due ostaju slatki posle berbe, zbog vee poetne koliine eera. U fiziolokoj zrelosti imaju manje skroba, zato im je zrno jako naborano. Ove grupe kultivara imaju i nepoeljne osobine. Kultivari s genom se 1 imaju najtanji perikarp, ali manje kremasto zrno, a kultivari sh 2 imaju vri perikarp i nisu kremaste teksture. Meutim, mekoa zrna nije

povezana s debljinom perikarpa. U proizvodnji eerca za preradu, meu kultivarima razliitih grupa, treba osigurati prostornu izolaciju od najmanje 75m, a do kukuruza za zrno 200 m, da se izbegne pojava ksenija. (Opraivanje stranim polenom moe izazvati nepoeljne promene u obliku i kvalitetu zrna kukuruza eerca.) Sl. Loa oplodnja usled virusnih oboljenja.

Sl. Loa oplodnja izazvana napadom tetoina.

PROIZVODNJA KUKURUZA EERCA Priprema za setvu Priprema zemljita za kukuruz eerac ista je kao i za kukuruz za zrno. Duboka jesenje-zimska obrada, osigurava dobru strukturu i zalihu vlage za prolenu setvu. Kasniji usevi mogu se sejati i posle ozimih i ranih prolenih kultura. U tom sluaju, zadovoljava plie oranje (do 20 cm), uz dobru pripremu setvenog sloja. Vreme i nain setve

U kontinetnalnom podruju, setva se moe poeti u drugoj polovini aprila, kad je temperatura zemljita, na 5 cm dubine, via od 10 0C. Poto je duina vegatacije, do tehnoloke zrelosti, kraa, moe se sejati i kasnije, sve do sredine jula. To je, zapravo, uobiajena praksa kod proizvodnje za preradu, kada se u planu setve kombinuju kultivari razliite duine vegetacije i dinamika setve, uz primenu metode toplinskih jedinica. Tako je mogua kontinuirana berba, od sredine jula, do sredine, ili kraja, oktobra. Za svako proizvodno podruje, i izabrane kultivare, to treba ispitati, da se omogui efikasno korienje mehanizacije za berbu i linija prerade. Seje se na 3 do 5 cm dubine, u zavisnosti od tekstre zemljita, uz razmak redova od 60 do 90 cm, i razmak u redu 20 do 30 cm. U zavisnosti od razmaka setve, krupnoi i klijavosti semena, potrebno je 10 do 20 kg semena po hektaru. Mere nege useva Za kukuruz eerac se koriste isti herbicidi kao i kod proizvodnje kukuruza za zrno. Uz meurednu obradu, prema potrebi, koriguje se razmak biljaka u redu, dok su biljke nie od 20 cm. Za dobar vegetativni rast, a posebno u vreme metlicanja i razvoja klipa, naroito je vana ravnomerna snabdevenost vodom. U zavisnosti od edafskih i klimatskih uslova, za dobar prinos kukuruza eerca, potrebno je 3.000 d0 6.000 m3 vode po hektaru. Kod nedovoljne snabedevenosti vodom, lie se uvija. Ako se to dogaa samo u podnevnim satima, to jo nije kritino, ali ako tako ostane ceo dan, svakako je potrebno navodnjavanje. Mere zatite od bolesti i tetoina prvenstveno se odnose na upotrebu nezaraenog semena, a protiv kukuruznog moljca, prednost imaju agrotehnike i bioloke metode. Sl. Gajenje kukuruza eerca pod folijom.

Berba i prinosi Tehnoloka zrelost kukuruza eerca nastupa oko 20 dana posle oplodnje. Zrna su potpuno formirana, a meu redovima nema nikakvog meuprostora. Ljutika vrsto prilee uz klip, svila sasvim posmei i gotovo se sasui, a u ruci, klip deluje vrsto. Na pritisak, meu prstima, iz zrna izlazi mleni sok. U optimalnom tehnolokom zrenju, zrno ima 70 do 73% vode, odnosno 27 do

30% suve materije. Za preradu, tehnoloko zrenje se odreuje razliitim nainima, a najee tenderometrom ili teksturometrom, koji mere tvrdou zrna. Temperaturni uslovi u vreme zrenja jako utiu na trajanje tehnolokog zrenja. Kod srednjih dnevnih temepratura oko 16 0C, prihvatljiva tehnoloka zrelost traje oko 5 dana, a pri temperaturi od 29 0C, samo 1 do 2 dana. Klipovi kukuruza eerca za trite, obino se beru runo zajedno s ljutikom, ili se, istovremeno, iste od ljutike i svile i otkidaju na bazi klipa. Da se postigne to vei prinos, bere se 2 do 3 puta. Za preradu, eerac se bere mehanizovano. U tom sluaju, bude 10 do 30% otpada, to ostaje na polju, pa se moe koristiti za siliranje ili zeleno ubrenje. Rani kultivari mogu dati prinois 10 do 15, a kasni 16 do 20 t/ha. Randman zrna prema oklasku moe biti 55 do 70%. Posle berbe, kukuruz eerac se mora preraditi u najkraem moguem roku. Dorada, pakovanje i skladitenje Kukuruz eerac najbolje je brati ujutru, dok je jo nia temperatura, i odmah ga otpremiti u zaklon. Da se sauva poetni kvalitet, dobro je prethladiti ga ledenom vodom. Time se, ujedno, spreava da ljutika povlai vlagu iz zrna. Ljutika, inae, dobro titi klip i zrno, ali sve treba usmeriti na to da se odri to nia temeperatura i to vea vlaga. Klipovi oieni od ljutike, mogu se pakovati u PE film, uz vakuumsko pakovanje, i prodavati u rashladnoj vitrini. Prethlaeni eerac moe se skladititi 6 do 8 dana na 0 0C i pri 95% relativne vlanosti vazduha; 3 do 5 dana na 5 0C, a samo 2 dana na 10 0C. Sl.Vreme zrelosti i berba kukuruza eerca.

www.Growing Sweet Corn, and other Garden Sites Prof. dr Ruica Lei, Povrcarstvo

KUKURUZ EERAC (Zea mays L. saccharata) OPLEMENJIVANJE KUKURUZA EERCA

Kukuruz eerac se koristi za ljudsku ishranu u mlenoj fazi razvoja endosperma, kada je zrno neno, sono i slatko. eerac je jedna od najpopularnijih povrtarskih kultura u zemljama gde postoji tradicija proizvodnje i potronje, a potronja se iz godine u godinu poveava u veini zemalja irom sveta. Najvei broj komercijalnih hibrida kukuruza eerca se zasniva na jednom ili vie recesivnih alela koji menjaju ugljenohidratni sastav endosperma. Tridesetak godina unazad sugary (su) alel gena na hromozomu 4 je sluio za definiciju eerca. Ali homozigotni recesivni gen (sugary, su) ima nedostataka, a osnovni je u tome to je relativno kratak period u toku koga zrno zadrava visok tehnoloki kvalitet. Prepoznavanje dodatnih gena endosperma koji bi uslovili vii nivo eera, kao i produen period prihvatljivog kvaliteta zrna je vodio korienju tih gena (sh2, fl1, fl2, ae, se, i dr.) u razvoju i poboljanju eerca. Poreklo i istorijat kukuruza eerca. - Standardni kukuruz eerac je mutant. Mutacija na Su lokusu se verovatno dogodila u razliito vreme i na razliitim tipovima kukuruza. Mutacija su uslovljava takvu kompoziciju endosperma gde se akumulira dva puta i vie u vodi rastvorljivih polisaharida (WSP) nego kod obinog kukuruza u fazi nezrelog zrna kada se ono konzumira. Preimustva hibrida kukuruza eerca, u odnosu na sorte, su u veem prinosu, ujednaenom klipu i ujednaenom stasavanju za berbu. Prve samooplodne linije su dobijene iz slobodnoopraujuih sorata kojih je u to vreme bilo dosta. Najpoznatije sorte eerca su bile: Country Gentleman, Stowell`s Evergreen, Golden Bantam, Golden Rod, Cream-o-Gold, Black Mexican, Silver Bantam, Golden Sunshine, Spanish Gold, Golden Giant, i dr. Mnoge popularne sorte belog zrna su ukrtane sa sortom Golden Bantam da bi se dobilo zrno ute boje. Rezultat toga je da i danas veina samooplodnih linija i hibrida utog zrna sadre odredjeni procenat germplazme poreklom iz sorte Golden Bantam. Superiorne samooplodne linije su esto bile roditeljske komponente za vie hibrida, a hibridi su korieni dalje za razvoj novih samooplodnih linija. Rezultat toga je uska genetika raznovrsnost. Danas, hibridi kukuruza eerca se tretiraju kao jedan od najkomercijalnijih useva. Genetika osnova kukuruza eerca. - Zrno kukuruza eerca u mlenoj fazi razvoja endosperma se koristi za ishranu ljudi ili industrijsku preradu. Kvalitet tog nezrelog zrna odreuju geni po kojima se eerac razlikuje od obinog kukuruza. Ukus eerca odreuje slatkoa koja zavisi od udela eera i skroba u endospermu. Mada je slatkoa zrna naznaena kao glavna komponenta ukusa, kremisavost zrna, sadraj vode, kao i odnos rastvorljivih i nerastvorljivih komponenata endosperma su znaajni parametri kvaliteta. Dominantan eer u zrnu eerca u mlenoj fazi razvoja endosperma je saharoza. Maksimalan sadraj saharoze je u fazi 20-23 dana posle polinacije kada je i kvalitet nezrelog zrna najvii. Od vie poznatih mutanata koji utiu na razvoj endosperma, 14 se prouava radi korienja u oplemenjivanju eerca, a osam se koristi komercijalno. U fazi 18-23 dana posle polinacije kada se eerac bere, mutanti sa bt, bt2, sh, sh2, i sh4 genom, sadre 2-3 puta vie saharoze od su

endosperma. Takoe, vaan momenat je da 28 dana posle polinacije, kada je nivo saharoze u sugary (su) tipovima opao za vie od 50%, ovi mutanti endosperma zadravaju i dalje visok nivo saharoze. Zbog visokog nivoa eera, hibridi eerca zasnovani na ovim genima nazivaju se superslatki (supersweet ili extrasweet). U vreme kada se eerac bere, 18 do 23 dana posle polinacije, hibridi na bazi ovih mutanata sadre 4 do 8 puta vie ukupnih eera od kukuruza standardnog kvaliteta zrna (zubana, tvrdunca). Mutant sa sugary (su) genom se naziva normalni, standardni, tradicionalni, konvencionalni i ugeri eerac. Zrno ovog tipa eerca (su) akumulira vie eera nego zrno obinog kukuruza, Su. Pretean eer u zrnu standardnog eerca je saharoza, sa manjim udelom maltoze, glukoze i fruktoze. Kod su tipa, eeri se konvertuju u fitoglikogen pre berbe i posle berbe, rezultirajui kontinuiranim smanjenjem sadraja eera iji je maksimum 18 do 23 dana posle polinacije. Tako, za ovaj tip eerca period berbe je vrlo kratak. Hibridi kukuruza eerca sa poveanim sadrajem eera u zrnu (supersweet ili extrasweet) imaju brojna preimustva, ali i nedostatke. Veliki nedostatak je loija klijavost nego kod sugary (su) hibrida, i mnogo tea proizvodnja semena. Zrelo zrno (seme) je naborano, uglasto, sadri malo skroba koji je neophodan za ishranu klice. Tipovi hibrida sa sh2 genom su prihvatljivi sa gledita nenosti i konzistencije zrna u mlenoj fazi.

Kukuruz eerac se razlikuje od kukuruza standardnog kvaliteta zrna po veem broju vanih osobina koje uslovljavaju izgled klipa sa komuinom i bez komuine, a posebno po osobinama koje uslovljavaju ukus. Ove osobine menjaju vanost zavisno od naina korienja hibrida i trita.

Sl. 3 Hibrid eerca ute boje zrna

Sl. 4 Hibrid eerca uto-bele boje zrna Beli oklasak i providan perikarp su vane karakteristike kukuruza eerca, i veina eeraca je homozigotna za alel gena P-ww na lokusu za boju perikarpa i oklaska. Linije eerca esto nose alel gena C1-I, koji spreava razvoj antocijana u aleuronskom sloju, i mnogi sh2 tipovi nose a alel gena, koji spreava razvoj antocijana u celoj biljci, i vrsto je povezan sa sh2 tipovima. Boja endosperma je veoma vana. Tri glavne boje kod hibrida su: uta, bela i arena (bicolor; 25% belih i 75% utih zrna na istom klipu). Tipovi eerca utog endosperma su najvaniji za industrijsku preradu i za potronju u sveem stanju. uti (Y) nasuprot belom (y) endospermu je kontrolisan sa Y lokusom gena dok je za belu boju odgovoran recesivan gen, y. Hibridi eerca uto-bele boje zrna nastaju ukrtanjem samooplodnih linija utog zrna, YY, i linija belog zrna, yy.

Sl. 5 Rezano zrno kukuruza eerca u mlenoj fazi Kukuruz eerac se esto koristi direktno u klipu, pa su osobine klipa veoma vane. Osobina izgled klipa obuhvata broj redova zrna, konfiguraciju - raspored redova (pravac i ureenje), ozrnjenost, irinu i dubinu zrna, oblik i veliinu klipa. Za hibride eerca koji se koriste za industrijsku preradu tj. za rezanje zrna, najvanije osobine su one koje uslovljavaju izgled zrna i normalan izgled (stanje) zrna posle rezanja, kao i boja zrna, irina i dubina. Dublja zrna obezbedjuju bolji izgled posle rezanja, a samim tim i bolji prinos. Oblik klipa je veoma vaan u industriji za preradu eerca. Izvori germplazme i metode oplemenjivanja kukuruza eerca. - Od brojnih slobodnoopraujuih sorata kukuruza eerca, od kojih su mnoge bile sinonimi, stvaran broj razliitih sorata eerca se kretao oko 300. Sorta Golden Bantam i one iz nje izvedene imale su najvei udeo u programima oplemenjivanja, kao i sorte Evergreen i Country Gentleman. Ove tri sorte su posluile kao prvi izvorni materijal u selekcionim programima. Roditeljske komponente hibrida Golden Cross Bantam su izvedene iz razliitih varijanti sorte Golden Bantam. Obe ove linije su mnogo koriene kao izvorni materijal za razvoj novih samooplodnih linija. Skoro sve linije utog zrna imaju u svojoj osnovi germplazmu sorte Golden Bantam. Glavni resursi u selekciji eerca su elitni hibridi i elitne samooplodne linije, koji se preporuuju i odabiraju za poboljanje osobina. Hibrid Jubilee zasluuje specijalnu panju u ovom pogledu. Realizovan je oko 1960. godine, i brzo je postao vodei hibrid za industrijsku preradu, i nesumnjivo korien kao izvorni materijal u mnogim selekcionim programima. Jubilee je hibrid privatnog vlasnitva i poreklo njegovih komponenata i same komponente nisu dostupne javnosti. Veliki broj hibrida kukuruza eerca je stvoren u svetu, razliite duine vegetacije, sa razliitim genima i kombinacijama gena koji poveavaju sadraj eera u zrnu, obini (sugary) eerci, supersweet sa poveenim sadrajem eera u zrnu, za razliite namene. Skoro celokupna selekcija kukruza eerca u svetu se obavlja u privatnim kompanijama gde je selekcioni materijal zatien, nije dostupan javnosti. Seme kukuruza eerca je jedan od najprofitabilnijih proizvoda. Konzumni kukuruz eerac se tretira kao povre ija je proizvodnja sa najmanje rizika. Mnogi selekcionari eerca se uzdravaju od korienja germplazme koje nije u tipu eerca u svojim selekcionim programima, zbog tekoa da se sauva niz faktora kvaliteta i specifinost sirovog proizvoda to je karakteristino za eerac. Naravno, germplazma koja nije u tipu

eerca se koristi za poboljanje eerca od samih poetaka selekcionih programa, u nekim sluajevima sa veoma velikim uspehom. Ovaj tip germplazme se koristi kao izvor za poveanje relativne otpornosti prema bolestima i tetoinama u zavisnosti od aktuelnosti odredjenog svojstva za eerac. U selekciji kukuruza eerca, koriste se mnoge metode i tehnike koje se koriste u selekciji standardnog kukuruza, ali postoje i odredjene razlike u postupcima zbog razlika u korienju proizvoda, efekta ksenija i prirode finalnog proizvoda. Metodi koji e se koristiti u jednom selekcionom programu kukuruza eerca zavise od specifinih ciljeva programa i raspoloivog selekcionog materijala. Mada je prinos uvek vaan, znaenje prinosa se menja zavisno od trita i naina korienja eerca. Za industrijsku preradu gde se zamrzava klip vaan je broj klipova po hektaru. U sluaju konzerviranja rezanog zrna vaan je prinos zrna. Za neka trita vana je teina pojedinanog klipa. Germplazma koja se koristi je odreena ciljevima selekcije. Cilj je dobijanje novih visokokvalitetnih samooplodnih linija, ijim se ukrtanjem dobije hibrid eljenih osobina. Ako je u roditeljski materijal ukljuena germplazma koja nije u tipu eerca, testiranje ukusa je obavezno tokom procesa inbridinga, naroito za nenost i ukus zrna. Linije standardnog tipa iz kukuruznog pojasa prenose lo ukus, a zahtev selekcije je da se taj nedostatak eliminie. Tropski kukuruz selekcionisan za ishranu ljudi moe da ima mnogo poeljniji ukus, ali je tokom selekcije neophodno testiranje da bi se odredili segreganti sa najboljim ukusom. Povratna selekcija kao metod se veoma iroko koristi u poboljanju eerca. Tipian ablon poetnog razvoja varieteta zasnovanih na novim mutantima endosperma je bilo povratno unoenje novih gena u elitne samooplodne linije sugary verzije, esto u oba roditelja zasnovanog ukrtanja. Danas su aktuelne sh2 verzije poznatih i popularnih su hibrida, kao to je izmedju ostalih i Jubilee. Osobine hibrida. U poredjenju sa drugim tipovima kukuruza, vremenski raspon za ocenu prinosa i osobina kvaliteta hibrida eerca je vrlo ogranien - samo 5 do 7 dana, zavisno od klimatskih uslova. Odabiranje hibrida u prvoj fazi je zasnovano na osobinama koje su relativno visokonasledne, kao to je izgled klipa i zrna, veliina klipa i zrna, i , ako izvori dozvoljavaju, ukus. Cilj veine programa selekcije eerca, je identifikacija najboljih hibrida. Mnoge osobine mogu biti brzo, efikasno i subjektivno ocenjene. Za merenje osobina kao to je sadraj eera, nenost, i sonost potrebna je oprema. Poto su ove analize skupe i zahtevaju vreme, one se esto rade u poslednjoj fazi programa testiranja hibrida. Prinos i komponente prinosa se odredjuju u svim fazama ispitivanja. Postoje uredjaji i tehnike za odredjivanje sadraja eera (hromatografi, refraktometri, analizatori za eer), debljine perikarpa i nenosti (mikroskopi, tenderometri , i dr.). Naravno, svaka tehnika meri samo jedan parametar i ne moe da odredi suptilan ukus koji je rezultanta kombinacije vie razliitih komponenata. Seme kukuruza eerca. Osnovni cilj svih selekcionih programa je visokokvalitetno seme novih hibrida ija je proizvodnja ekonomina. Svi komercijalni hibridi kukuruza eerca se zasnivaju na jednom ili vie defektnih mutanata endosperma, i proizvodnja visokokvalitetnog semena je mnogo tea nego kod drugih tipova kukuruza. Ti mutanti su enzimske povrede na putu sinteze skroba, koje menjaju ugljenohidratnu kompoziciju endosperma, i skoro u svim sluajevima rezultiraju smanjenjem nivoa skroba. Zrna su naborana, vie uglasta i krta, nego zrna standardnog tipa kukuruza, i sklona su lomu. Veina eeraca je selekcionisana da ima tanak perikarp, a zbog toga se lake stvaraju pukotine i oteenja, zrno je naborano pa se stvaraju vazduni depovi izmeu endosperma i perikarpa, te je

u nepovoljnim uslovima oteano klijanje i nicanje. Tako su klijanje, nicanje, i rani porast u polju umanjeni u odnosu na kukuruz standardnog kvaliteta zrna. Niska koncentracija ugljenih hidrata u sh2 tipu izaziva jako smanjenje (skupljanje) suvog endosperma, to stvara brojne probleme kod semena. Seme standardnog su eerca se bere sa 30% vlage u zrnu, gde je variranje 10-50%. Seme tipova eerca sa visokim sadrajem eera se beru sa 50-55% vlage u zrnu. Zrna u toj fazi su vrlo mekana i lako se oteuju tokom berbe i komuanja. Vetako suenje je kritian moment u procesu dorade semena sa visokim sadrajem vlage. Ovakvo seme se lako oteuje suenjem pri visokim temperaturama. Nie temperature suenja obezbedjuju bolji kvalitet semena. Posle suenja, seme sh2 tipa je lomljivo, nepravilnog oblika i naboranog perikarpa. Takvo seme je veoma osetljivo na mehanike povrede. Kukuruz eerac se koristi na dva naina: troi se u sveem stanju ili se prerauje. Svaki od ovih naina potronje zahteva hibride odreenih osobina. Mnogi hibridi eerca ispunjavaju zahteve industrije i potroaa eerca u sveem stanju. Hibridi kukuruza eerca za potronju u sveem stanju.- Hibridi eerca za potronju u sveem stanju trebalo bi da produkuju veliki broj klipova po jedinici povrine. U ovom sluaju teina klipa nije toliko vana. Komuina klipa treba da je atraktivna, tamno zelene boje sa dugim lisnim zastavicama. Izgled okomuanog klipa je takodje vaan, da je lepo do vrha ozrnjen, sa najmanje 16 pravih redova uzanih zrna. Boja zrna varira zavisno od trita. Ako je hibrid izuzetan u nekom pogledu, moe da se nae kompromis za druge osobine. Ekstremno rani hibrid moe da ima mali broj redova zrna, nii prinos, loiji jestivi kvalitet u odnosu na hibride glavne sezone. Hibridi kukuruza eerca za industrijsku preradu. - eerci za industrijsku preradu mogu da se prerauju konzervisanjem celog zrna, konzervisanjem kukuruznog krema, zamrzavanjem rezanog zrna i zamrzavanjem celog klipa. Svi hibridi za industrijsku preradu treba da su adaptirani za mehanizovanu berbu, komuanje i rezanje zrna. Ujednaenost u sazrevanju, obliku i veliini klipa su izuzetno vane osobine. Koliina izrezanog zrna po jedinici povrine je najvaniji parametar prinosa za rezano zrno i proizvodnju krema od eerca. Ovo je odredjeno tonama zrna eerca po hektaru i zavisi od dubine zrna. Svetlo uta boja zrna je najpoeljnija, mada se preradjuju i neki hibridi belog zrna. Nenost zrna je vana u odredjivanju kvaliteta svih naina prerade. Ukus je takodje veoma znaajan, ali slatkoa moe da se popravi dodavanjem eera tokom procesa prerade. Ponekad se dodaje i so, zavisno od trita za koje se priprema proizvod. Kada se prerauje sh2 tip eerca, redukuje se koliina ili se uopte ne dodaje eer. U veini sluajeva kod zamrzavanja celog klipa eerca, zahtevi su slini kao za potronju hibrida u sveem stanju - poveani broj klipova po jedinici povrine (kao glavni parametar prinosa) i poeljan izgled klipa. Izgled komuine i ozrnjenost vrha nisu vani zato to se vrh klipa skrauje. Veliki je interes za korienje hibrida sa poveanim sadrajem eera u zrnu za zamrzavanje zbog nemogunosti dodavanja eera da bi se poboljao ukus zaledjenom proizvodu. Svi hibridi koji se prerauju, beru se, komuaju i sve druge operacije se obavljaju mehanizovano. Hibridi za preradu treba da su veoma ujednaeni i adaptirani za zahteve i operacije prerade. Klip treba da je postavljen dovoljno visoko kako bi se omoguila efikasna berba, a biljka bi trebalo da bude uspravna u vreme berbe. Komuina treba da se otstranjuje lako, a posebno su nepoeljni delovi komuine izmeu redova zrna. Oblik klipa mora da zadovolji sekae zrna. Najbolji je blago zailjen oblik (kao svea) klipa. Boja oklaska je obavezno bela, a boja svile to svetlija. Hibridi eerca u Srbiji. - Rad na selekciji kukuruza eerca zapoet je sedamdesetih godina u Institutu za kukuruz Zemun Polje, Beograd. Do sada je priznato 26 hibrida kukuruza eerca

razliite duine vegetacije i za razne namene. Povrine na kojima se gaji kukuruz eerac u naoj zemlji se kreu od 2.000 do 5.000 ha. Najvei deo proizvedenog eerca se prerauje u obliku zaleenog zrna i izvozi. Kod nas jo nije dovoljno razvijena navika za potronjom eerca, a nije razvijen ni marketing koji bi vrio popularizaciju ovog tipa kukuruza. Na grafik. 1. prikazani su prinosi i organolepticke ocene nekoliko domaih ZP hibrida kukuruza eerca. Prikazan je prinos klipa bez komuine, izuzetak su dva nova hibrida oznaena (*) kod kojih je dat prinos klipa sa komuinom. Organoleptika ocena obuhvata vane osobine kvaliteta: ukus, slatkou, boju, miris i konzistenciju zrna.

Graf.1.Prinos klipa i ocena kvaliteta zrna ZP hibrida eerca KARAKTERISTIKE ZP HIBRIDA KUKURUZA EERCA ZPSC 111

Rani hibrid kukuruza eerca. Zrno se koristi za ushranu ljudi u fazi mlene zrelosti kada ono neno, sono i slatko. Sadri 2,5 puta vie saharoze u zrnu (u mlenoj fazi) u poreenju sa kukuruzom zubanom. Hibrid pripada obinim eercima sa sugary (su) genom. Zrno u mlenoj fazi je ute boje. Berba se obavlja 23 dana posle oplodnje, kada je sadraj suve materije 23-25%. Od nicanja do berbe je potrebno 69-70 dana. Klip je ujednaene duine (19 cm.), sa 14 redova zrna. Hibrid je pogodan za potronju u sveem stanju. Proizvodnja je obavezna u uslovima navodnjavanja. Preporueni sklop je 65.000 75.000 biljaka/ha. ZPSC 311

Srednje rani hibrid kukuruza eerca. Zrno se koristi za ushranu ljudi u fazi mlene zrelosti kada je ono neno, sono i slatko. Sadri 2,5-3 puta vie saharoze u zrnu (u mlenoj fazi) u poreenju sa kukuruzom zubanom. Hibrid pripada obinim eercima sa sugary (su) genom. Zrno je u mlenoj fazi ute boje, mekano izvanrednog ukusa. Berba se obavlja 22-24 dana posle oplodnje, kada je sadraj suve materije 23-25%. Od nicanja do berbe je potrebno 77-79 dana. Klip je ujednaene duine (20 cm), cilindrinog oblika, dobro obavijen komuinom sa 14-16 redova zrna. Hibrid je pogodan za potronju u sveem stanju i industrijsku preradu. Produktivnost: 10,25 13,40 t/ha klipa bez komuine u mlenoj fazi zrelosti zrna. Proizvodnja je obavezna u uslovima navodnjavanja. Preporueni sklop je 60.000-65.000 biljaka/ha.

ZPSC 401

Srednje kasni hibrid kukuruza eerca. Zrno se koristi za ushranu ljudi u fazi mlene zrelosti kada je neno, sono i slatko. Sadri 3 puta vie saharoze u zrnu (u mlenoj fazi)u poreenju sa kukuruzom zubanom. Zrno u mlenoj fazi je ute boje, krupno. Berba se obavlja 23 dana posle oplodnje, kada je sadraj suve materije 23- 25%.Od nicanja do berbe je potrebno 79-80 dana. Prinos klipa sa komuinom je 14-15t/ha. Klip je ujednaene duine (22cm.), sa 14-16 redova zrna. Hibrid je pogodan za potronju u sveem stanju i industrijsku preradu. Setva ovog hibrida treba da se obavi na veoma dobro pripremljenom zemljitu (kao za povre), dobro isitnjeno, lako i toplo. Setva se obavlja na dubini 4-5 cm. Proizvodnja je obavezna u uslovima navodnjavanja. Preporueni sklop je 60.000-70.000 biljaka/ha. ZPSC 531

Hibrid eerca srednje kasne vegetacije, od nicanja do berbe je potrebno 85-87 dana, zavisno od vremenskih uslova. Bere se 23 dana posle oplodnje (svilanja) kada je zrno najvieg kvaliteta (sadraj eera-maksimalan a sadraj suve materije oko 23-25%). Zrno sadri 3 puta vie saharoze (koja daje slatkou) od zrna obinog kukuruza. Klip je ujednaen, duine 21 cm, dubokog zrna, sa 14-16 redova zrna. Prinos klipa sa komuinom je 14-15t/ha. Pogodan za potronju u sveem stanju a naroito za industrijsku preradu. obinim eercima. Zrno u mlenoj fazi je ute boje. Setva ovog hibrida treba da se obavi na veoma dobro pripremljenom zemljitu (kao za povre), dobro isitnjeno, lako i toplo. Setva se obavlja na dubini 4-5 cm. Proizvodnja je obavezna u uslovima navodnjavanja. Preporueni sklop je 65.000 bilj/ha 75.000. Dr Zorica Paji, nauni savetnik, Institut za kukuruz Zemun Polje,

Beograd Tel.: 011 37 56 704 HIBRIDI KUKURUZA EERCA FIRME S&G Normalno slatki hibridi: Spirit F1 Vrlo rani hibrid predvien za najraniju setvu obzirom da odlino podnosi hladnou. Klipovi su uniformni, dugi oko 20 cm, imaju 16 redova zrna i dobro su pokriveni liem. Klipovi su na biljci postavljeni na visini od 50cm, to omoguava kvalitetnu mehanizovanu berbu. Iako spada u grupu ranih hibrida, Spirit ima sposobnost postizanja visokih prinosa. Pogodan je za konzrviranje, smrzavanje i upotrebu u sveem stanju. Jubilee F1 Za ovaj hibrid se moe rei da predstavlja standard u srednje ranim hibridima i to ve dui niz godina. Vrlo je prinosan a zbog visokog kvaliteta nazastupljeniji je u hladnjaama irom sveta. Klipovi su dugi oko 23 cm, sa18 redova zrna. Klipovi na biljkama rastu od 90 cm. Zrno je zlatno-ute boje, a na tritu je prepoznatljiv po izvanrednom spoju specifine arome i slatkog ukusa. Boston F1 Boston je srednje rani normalno slatki hibrid eerca. Biljka je srednje visine sa jakom stabljikom. Klipovi su dugi i krupni. Zrna kod ovog hibrida su krupnija u odnosu na ostale hibride iz ove grupe. Boja mu je prijatno uta a ukus odlian. Sporo prezreva a procenat iskorienja u preradi je veoma dobar. Uz visok prinos, sve navedeno ini ga veoma perspektivnim hibridom. Dallas F1 Ovaj hibrid je namenjen za gajenje u punoj sezoni.Poseduje otpornost na virus mozaika (MDMV), pa se moe nazvati rezistentno varijantom hibrida Jubilee, sa istim karakteristikama zrna. Bonus F1 Po vremenu prispea ovaj hibrid spada u kasne, a po slatkoi u normalno slatke hibride. U odnosu na Jubilee ima duu vegetaciju 3-4 dana i krai klip. Odlikuje ga visok potencijal rodnosti, kao i odlian kvalitet zrna posebno za preraivaku industriju. Klipovi nisu suvie debeli i imaju 18-20 redova dubokih zrna lepe boje i odlinog ukusa. irok spektar otpornosti prema Helmintosporium-u, patuljastom virusu mozaika i ri, ine pogodnim za gejenje u punoj sezoni. Elite F1 Kasni hibrid sa zrnima izuzetnog kvaliteta. Biljka je visoka a klipovi dugi i tanki duine 23 cm sa po 20 redova zrna. Zrna su atraktivne ute boje i odlinog ukusa. Klip je dobro zatien komuinom. Tolerantan je na aavost i patuljasti virus kukuruznog mozaika (MDMV). Namenjen je kako za preradu tako i za upotrebu u sveem stanju.

Jubilee F1

Spirit F1

Boston F1 Hibridi sa poveanim sadrajem eera Lincoln F1 Lincoln je po vremenu prispea srednjerani hibrid sa poveanim procentom eera. Poveanje eera u odnosu na normalno slatke hibride je 30%. Jake biljke su otporne na MDMV i daju duge i krupne klipove. Veliina zrna je slina hibridu Jubilee. Boja zrna je svetlo uta a ukus izvrstan.

HIBRIDI KUKURUZA EERCA FIRME CLAUSE Sundance F1 Trenutno najraniji hibrid, vegetacije 68-70 dana od nicanja. Kukuruz ecerac normalne slatkoe, sa utim cilindrino- konusnim klipovima, prosene duine 17-19 cm.Veoma je traen za sveu potronju i preradu. Zbog svog kvaliteta i ranostasnosti, poela je i proizvodnja rasada u

zatienom prostoru da bi se dobila to ranija berba. Gold Cup F1 Vrlo popularan hibrid kukuruza eerca sa neto duom vegetacijom 80-85 dana. Formira lep, cilindrian i vrlo kvalitetan klip duine 20-22 cm. esto se na biljci nalaze i po dva klipa. Namenjen za sveu potronju i preradu. Dugi niz godina prisutan na naem tritu. Veoma otporan na gar kikuruza. Challenger F1 AS Challenger F1 AS je kasni super slatki hibrid. Sazrevanje je oko 80 dana nakon nicanja (1670 toplotnih jedinica). Usev brzo raste i daje prave, uniformne, atraktivne klipove sa malim utim zrnom. Sheba F1 AS Sheba F1 AS je rani visokorodni super slatki hibrid. Biljke su srednje, duge i vrste. Klipovi su pravi, dobro puni vrh, skoro cilindrini i dobrog ukusa. Pogodan je za mehaniku berbu.

Sundance F1

Gold Cup F1

Tolerancija prema bolestima: CCR = Ra kukuruza NCLB = Gare lista SVB = Stjuartova bakterija uvenua MDMV= virus patuljavosti kukuruza ALB= Antraknoza (gar) Namena/upotreba: P = Prerada FM = Svea potronja

F = zamrzavanje C = konzervisanje

Sheba F1

Challenger F1 HIIBRIIDII KUKURUZA EERCA FIIRME SNOWY RIIVER SEEDS Kukuruz eerac za industrijsku preradu u naoj zemlji se gaji na oko 2.500 ha godinje. Uporeujui tu povrinu sa znaajnijim proizvoaima ova povrina je mala, ali ima tendenciju rasta. Najznaajniji proizvoa u svetu su SAD sa oko 160.000 ha, ostali znaajniji proizvoai u svetu su Brazil sa 30.000 ha, Tajland sa 60.000 ha (sa tri etve godinje ), Kina sa 100.000 ha (izvozi se svega ok 10 % proizvodnje). U Evropi lider u prizvodnji kukuruza eerca je

Maarska sa 32.000 ha u 2006. godini. Ostali znaajni proizvoai u Evropi su Francuska sa 23.000 ha, Italija sa 4.000 ha. Uoljivo je brzo poveavanje povrine pod ovom kulturom u Ukrajini, Rusiji, Moldaviji i Poljskoj. U Rusiji je i brz porast potronje sa oko 15 % godinje, to moe uticati i na povanje izvoza preraenog kukuruza eerca iz nae zemlje u Rusiju. Na tritu Zapadne Evrope i SAD zadnjih godina uoena je vea potranja super slatkog kukuruza eerca i to za oko 10 % godinje. U Francuskoj, Italiji i paniji potronja super slatkog kukuruza eerca prelazi 50 % od ukupne potronje. Australijska firma SNOWY RIVER SEEDS prisutna je u Srbiji od 2001. god., posredstvom Evropskog predstavnika firme CONSULTING FOR INDU-STRIAL VEGETABLES KARL KNSEL iz Nemake i predstavnika u Srbiji GROWER SEED d.o.o. iz Ade. Najpoznatiji hibrid ove firme je: ENTERPRISE F1: Namenjena za sveu potronju u glavnoj sezoni, duina vegetacije 88 dana. Spada meu normalno slatke kukuruze eerce. Biljke su visoke oko 220 cm, snane otporne na poleganje. Klipovi su oko 21 cm, cilindrini su sa 18 redi zrna na klipu. Prinos klipa u dobrim uslovima gajenja dostie i 21 22 t/ha. Rezistentan na virusna oboljenja kukuruza. (MDMU A). EMPIRE F1: Hibrid eerca za prve rokove setve, duina vegetacije 87 dana. Biljke visoke oko 210 cm. Klipovi duine 21 cm sa 22 redova zrna po klipu. Izrazito ukusan kukuruz eerac, normal slatki tip. Prinosi 20 21 t/ha. RISING SUN F1: Hibrid namenje prvenstveno za sveu potronju. Kratke vegetacije sa 80 dana. Spada u super slatke eerce, duina klipa 19 cm sa 16 redi zrna po klipu. COLUMBUS F1: Super slatki eerac, sa duinom vegetacije od 87 dana. Namenjen za industrijsku preradu i za sveu potronju. Klipovi su duine 21 cm sa 18 redi zrna po klipu. BLISS F1: Normal slatki eerac, spada u rane hibride sa duinom vegetacije od 80 dana. Namenjena je industrijskoj preradi is sveoj potronji. Klipovi su duine 20 cm sa 18 redi zrna po klipu. Bor Nandor dipl.ing. agr. Grower Seed d.o.o., Ada

EMPIRE F1

VP TC UNION F1 SU je trolinijski hibrid kukuruza eerca standardnog kvaliteta firme SUPERIOR. Sadraj eera je 4,5-5%, 25- 27 dana od oplodnje. Klip je dug 20 - 25 cm, prenika 4-5 cm, sa 14-16 redova zrna. Mlado zrno je uto, krupno, duboko, mekano i slatko. Biljka raste 200-225 cm u visinu i daje 1-2 klipa normalne krupnoe. Sazreva za oko 90 dana od nicanja, poetkom avgusta, iz aprilske setve.

Dr Ivo inovi Kukuruz eerac dobro uspeva na prirodno plodnim, strukturnim, humusnim i dubokim zemljitima koja su dobro obezbeena vlagom. Optimalna pH reakcija je blago kisele do neutralne. Na peskovitim zemljitima pH moe da bude 5, na renim humusnim aluvijumima 6,4 na zemljitima sa dosta ine 6,7. Na istoj parceli moe da se gaji svake druge godine. U batama koje se redovno ubre stajnjakom, podnosi i monokulturu. Monokultura treba da se izbegava zbog zbog irenja bolesti i tetoina. Dobri i kvalitetni prinosi kukuruza eerca postiu se u uslovima optimalne vlanosti zemljita. Zbog toga on se obavezno gaji u uslovima navodnjavanja. To naroito vai za postrne ili kasnije rokove setve, kada je navodnjavanje potrebno posle setve, kako bi se obezbedilo brzo i ravnomerno nicanje. Kasnije, navodnjavanje svakih 15 do 20 dana, kako bi se dobili rentabilni prinosi. U uslovima bez navodnjavanja dobre prinose daje samo rani hibridi iz redovne proletnje setve. Njihov vegetacioni period traje kratko, te u kritinim fazama razvoja cvetanju i nalivanju zrna, poetkom jula u zemljitu se jo uvek nalazi dovoljno vlage koja se akomulira tokom zime i ranog prolea. U pogledu prema toploti, kukuruz kao biljka toplog porekla , ima izraene zahteve. Minimalna temperature zemljita za nicanje je 100C optimalna 290C , a maksimalna 40,60C. Ako su zemljite i vazduh dovoljno vlani, rast se ne zaustavlja ni ba 400C. Izmrzava na -1do 20C. Temperature, udruene sa svetlou, najvie utiu na brzinu rasta i prelaska iz jedne faze razvoja u drugu. Tako kod jednog istog hibrida, iz redovne, aprilske setve, od svilanja do tehnoloke zrelosti proe proseno 23-24 dana, a iz postrne junske, svega 16 do 18 dana. U postrnim rokovima suma toploptnih jedinica potrebni za razvoj od nicanja do berbe postie se za 15 do 20 dana krai period. Isto tako, broj dana za vegetacioni period od nicanja do berbe dobijen u Kaliforniji ili na Floridi je za oko 15-20 dana manji od potrebnog broja u Vojvodini. Zbog toga amerike hibride deklarisane kao rane, npr. od 64 dana kod nas posmatrati kao da im treba 80 dana. Unaim uslovima postoje dovoljne koliine suneve svetlosti za optimalni razvoj eerca, bilo iz redovne ili postrne setve.

Sl. 6 eerac na zakieljenom zemljistu.

Sl. 7 Slaba polinacija AGROTEHNIKA Kukuruz eerac se gaji slino kao retarski. Zemljite se ubri stajnjakom, 20-40 t/ha, ujesen, pre dubokog oranja, kada se unosi i NPK 10:39:20, 400-500 kg/ha. Osnovno se urenje podeava tako da odnos hraniva NPK bude 1:2:2, s tim to e azot kasnije dodavati kroz prihranjivanje. Prihranjuje se 1-2 puta, sa po 150 -200 kg KAN-a ili uree. Prvo prihranjvanje izvodi se kada biljke odrastu 10-15 sm u visinu, a drugo kada odrastu pola metra. ubriva se unose malo dalje od korenovog vrata, najbolje najbolje da se rasture po celoj meurednoj povrini i onda pomeaju sa povrinskim slojem okopavanjem, kutiviranjem ili rotoviranjem. Posle prihranjivanja treba da padne kia, ili da se obavi navodnjavanje, kako bi se ubrivo rastvorilo i dolo u zonu korenovog sistema. Setva se obavlja od polovine aprila pa do 20 juna (postrno). Sukcesivne setrve treba da omogue to dui period berbe sveih klipova. Obavljaju se svakih 15 dana, tj. kada prethodni rok nikne, sledei se seje. Po hektaru se troi 12-20 kg semena, to zavisiod krupnoe semena i eljene gustine useva. U jednom gramu ima 3,6 do 6,7 semenki proseno 5 zrna. Apsolutna masa semena varira 150 - 280 grama. Seme uva klijavost 5-6 godina. Seje se u redove, najee 75x25 cm, to daje 53.333 biljaka po hektaru. Rani hibridi se seju gue, a kasni ree. U malim batama obavezno se seje u nekoliko redova, kako bi se obezbedila dobra oplodnja i ispunjnost klipova zrnom. Naime, kukuruz se oprauje vetrom, tako da, ako se gaji u jednom redu, vetar odnosi prah daleko od biljaka i klipovi ostaju turi. Dubina setve varira od 4-6 cm. Na peskovitim zemljitima je vea nego na na tekim glinovitim.

Sl. 8 Rasad kukuruza eerca

Sl. 9 Kukuruz eerac na mal foliji

Sl. 10 Sistem navodnjavanja kap po kap bez folije

Sl. 11 Sistem navodnjavanja kap po kap pod folijom Izuzetno eerac se moe gajiti i iz rasada. Seje se u saksije prnika 6-8 cm, i 10-15 dana od nicanja presauje se, sa sve zemljom i ilama, na ista rastojanja kao i pri setvi: 70x25 cm. Gusta setva omoguava razvoj veeg broja zaperaka. Isto tako smanjuje se broj klipova po biljci, ali se dobija vei broj standardnih klipova u jednofaznoj etvi. eerac u retkim usevima bolje podnosi suu, daje vei prinos po biljci i esto se bokori. Obavezna je zatita semena od bolesti, zemljinih tetoina i ptica. Seme mora da se tretira nekim fungicidom npr. TMTD-om, tiramom i slinim, kao i insekticidom koji se unosi u zemljite uporedo sa setvom. Da bi se nicanje odvijalo brzo i ujednaeno, parcela mora da dude idealna kako bi svo seme bilo posejano na istu dubinu i dolo u vlanu i strukturnu sredinu koja

omoguuje nicanje u kontinuitetu, od poetka do kraja. Ukoliko seme nije uneto na istu dubinu, preti opasnost od zasuivanja klice onog koje je plitko posejano, i truljenja onog koji je posejano mnogo duboko. Od gustine useva mnogo zavisi uspeh u proizvodnji. KAKO OBEZBEDITI TO DUI PERIOD BERBE U naim klimatskim uslovima, kombinacijom sorti ili hibrida, rokovima setve, izborom parcele, ubrenjem i navodnjva - njem, mogue je ostvariti kampanju berbe i prerade eerca dugu dva meseca - od poetka avgusta do kraja septembra. U pogledu izbora zemljita, treba znati da postoje prirodno topla i hladna zemljita. Prva su peskovita i humusna, na niskim nadmorskim visinama, ravna ili blago nagnuta prema jugu, zaklonjena od hladnih vetrova ili oluja. Druga su teka, glinovita, hladna, ritska i smonina zemljita koja dobro vodu i teko se zagrevaju. Na njima svi radovi kasne, a biljke stiu za berbu 6-10 dana kasnije u odnosu na peskue, iz istih rokova setve. Zemljita na viim nadmorskim visinama omoguavaju kasnije redovne rokove, imaju hladniju klimu i na njima vegetacioni period due traje. ubrenje veim koliinama azota usporava i omoguuje kasnije zrenje. Obrnuto, ubrenje veim koliinama fosfora i kalijuma, a manjim azotom, obezbeuje ranije zrenje. Navodnjavanje je osnovni preduslov za uspeh u kasnijim rokovima i ono je esto ograniavajui faktor u obezbeenju to due kampanje kukuruza eerca. Postrna setva ne sme da se obavlja ako nisu obezbeeni uslovi navodnjavanja. U redovnim rokovima navodnjavanje poveava prinos, prua sigurnost u planiranju i omoguava neto kasnije berbu iz istih rokova u odnosu na one bez navodnjavanja. Moe delimino da uspori prezrevanje kukuruza eerca i produi period za nekoliko dana. Izbor sorte ili hibrida ima najvei znaaj u obezbeivanju to dueg perioda berbe pogotovo u ulovima bez navodnjavanja. U zavisnosti od klimatskih uslova, nekada posle 17, drugi put posle 24 dana nakon oplodnje eerac dospeva za berbu. U to vreme klipovi su nabrekli i jedri, dobro napunjeni zrnom, svila je dobila mrku boju i sasuila se, a zrno se nalazi u mlenoj zrelosti. Kada se oljuti vrh klipa i noktom pritisne zrno - ako iz njega procurivoda - jo je rano za berbu, a ako se pojavi mleko - vreme za berbu je tu. Sadraj eera je najvei izjutra oko 10 asova. Posle berbe sadraj eera se naglo smanjuje u zavisnosti od uslova u kojima se uva. Zrno eerca je tako mekano, slatko i ukusno zbog toga to sadri gene koniare za pretvaranje eera u skrob, pa se oni uvaju u obliku vodorastvorljivih polisaharida, koji se nazivaju dekstrini. Oni daju kremastu strukturu i fini ukus. Bez njih zrno kukuruza ima vodnjikav ukus. Odmah po berbi koja se moe obaviti mainski ili runo, eerac mora da se kuva ili zamrzava kako bi sauvao ukus i kvalitet. Naeti klipovi ne ostavljaju se u polju jer je idealan mamac za ptice koje mogu napraviti velike tete naroito u semenskom usevu. UVANJE I PROMENA KVALITETA KUKURUZA Kod normalvih hibrida kukuruza eerca, za jedan dan uvanja klipova na 40 C izgubi se se 17% saharoze, dok se WSPs-a , a za isto vreme cmanji sadraj skroba za 35% i ukupnih ugljeninih hidrata za 5%. Za isto vreme uvanja na temoeraturi od 270 C izgubi se 60% saharoze, sadraj WSP-a se poveava za 39%, izgubi se 40% skroba i 5% ugljenih hidrata. Za dva dana uvanja na temperaturi od 270 C izgubi se 68%, a za tri ak 83% saharoze. Ekstra slatki, ugeri ranken hibridi, na obinim temperaturama koji vladaju uvreme berbe, izgube za dan - dva 21-23% eera, ali jo uvek vie sadre nego normalni u momentu berbe. Kod njih se naglo povea

sadraj skroba pri uvanju, tako da se gubi kremasta struktura zrna. Najvaniji sastojci mladog zrna kukuruza eerca Sadraj suve materije se menja sa zrenjem, bre ili sporije, to zavisi od spoljnih uticaja sredine. Tako jedna ista sorta ili hibrid moe imati razliit procenat suve materije zavisno od godine. Ocenjivanje najpovoljnijeg momenta berbe sa stanovita kvaliteta zrna mora da se obavlja svake godine, za svaki hibid i lokaciju posebno. Prerana berba daje nizak prinos, a kasna lo kvalitet. etiri gupe jedinjenja oreuuje kvalitet zrna meusobnim odnosom: voda, eeri, deksrini i skrob. Pri tome treba znati daposle berbe nabre poda sadraj eera, dektrini ostaju na istom nivou, dok se sadaj skroba poveava, pd 8,5% do 12- 13%. U ovakvim uslovima kvalitet eerca moe da se ouva 4-8 dana, due ako je ubran sa komuinom, dok oien krae vreme.

Sl. 12 Berba kukuruza eerca.

Sl. 13 Krunja za kukuruz eerac - ITN Zemun 011/3160-328 MINI KUKURUZ - BEBY CORN To su sitni, mladi klipovi kukuruza eerca, ubrani i konzervisani pre oplodnje. Ubiraju se u vreme kada pone da se javlja svila, iste se od komuine i svile i kisele se kao krastavci

kornioni. Koriste se kao salata. Za ovu proizvodnju treba gajiti prolifik - vieklipe hibride kukuruza eerca. Moe da se dobije i od obinih tipova kukuruza, zubana i tvrdunca ili kokiara.

Sl. 14 Mini corn BOLESTI I TETOINE KUKURUZA EERCA Mnogobrojne bolesti i tetoine kukuruza javljaju se u veem ili manjem intenzitetu i na eercu. Seme posle setve, ako nastupi dui period hladnog i vlanog vremena, moe da istrune od napada saprofitnih gljiva. Pri optimalnim temperaturama u nicanju seme napada gljiva Penicillium spp. Trule stabla moe da bude prouzrokovana gljivama Gibberella spp., Diplodia spp., Pythium spp., i Fusarium spp. Trule klipova najee izazivaju Diplodia i Gibberella zeae. Zrno trune usled napada Fusarium spp. izazivajui ruiastu trule. esto se javlja kod semenskih useva kukuruza eerca. List oboljeva od suve palei koju izaziva Helmintosporium turcicum i lisne re pr. Puccinia spp., gar na klipu, metlici i stablu koju prouzrokuje gljiva Ustilago maydis. Od bakterijskih bolesti poznato je bakterijsko uvenue pr. Erwinia stewartii. Sve ove bolesti spreavaju se gajenjem otposnih sorti hibrida, plodoredom, dobrom negom, agrotehnikim merama koje se sprovode blagovremeno, kao i hemijskim merama zatite smena pre setve.

Trule klijanca - pr.Fusarium spp.

Lisna ra - Puccinia spp.

Suva pale - Helmintosporium turcicum

Gar na klipu - Ustilago maydis

Trule klipa - Gibberella zeae

Bakterijska pale - Erwinia stewartii

Sl. 15 Faze razvoja kukuruza osetljive prema plamencu

Sl. 16 Lisne vai i virusne bolesti kukuruza eerca Najznaajnija tetoina na eercu je gusenica kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis). eerac je omiljena meta napada plamenca jer je slai i hranljiviji od zubana i tvrdunca. Hrani se sadrajem stabljike, od osnove do metlice, napada klip te se hrani zrnom i koankom. esto se na polju mogu nai polomljene biljke od vetra na mestima gde je gusenica progrizla i oslabila stablo. Mesto napada potamni, a pri pregledu otkriva se hodnik kroz koji gusenica izbacuje izmet napolje. Na velikim povrinama zatita se izvodi aviotretimanjem. Na manjim povrinama (batama) da se na vrhove klipa na ve osuenu svilu, nanese nekoiko kapi mineralnog ulja. Pored plamenca na kukuruzu eeracu poznate su i druge insekatske vrste. Larve injaka napadaju tek iznikli kukuruz, itna pijavica grize list, pogotovo posle setve penice kada se preseli s jednog polja na drugo. Kukuruzni buvai nisu retki, ponekad se masovno javlja kukuruzna lisna va Rhopalosiphum maidis. Kukuruzna sovica Helicovepra armigera predstavlja novu opasnu tetoinu koja napada klip, oteujui zrno i koanku i stvarajui uslove za sekundarna bakterijaska i gljivina oboljenja kukuruza eerca. Od virusnih oboljenja na kukuruzu eercu moe da se pojavi viroza patuljavosti kukuruza, zatim mozaik lista i dr. Virus patljavosti izaziva atrofiju pojedinih zrna i itavog klipa. Naroito je izraeno na vrnom delu klipa. Rane zaraze izazivaju jako skraivanje internodija, biljke upadljivo zaostaju u porastu i patuljastog su izgleda. Kasnije zaraze biljke izostaju simmptomi

patuljavosti, pa su gale du nerava jedini vidljivi simptom i otuda se ovo virusno oboljenje i naziva patuljava hrapavost kukuruza. Virus prenosi jedna vrsta cikade, koju je potrebno suzbijati na svim travnim korovima u blizini kukuruzita. ZATITA KUKURUZA EERCA Zatita kukuruza eerca je veoma ograniena to se tie registrovanih preparata. Razlog tome je mala povrina pod ovim usevom u Srbiji tako da proizvoai sredstava za zatitu bilja nisu spremni da ulau u skup proces registracije jer je potencijal trita veoma ogranien. Iz tog razloga proizvoai su primorani da koriste preporuke iz susednih zemalja gde kukuruz eerac predstavlja vanu kulturu u obimu poljoprivredne proizvodnje. Naveemo praktine preporuke iz Maarske gde je izbor preparata za zatitu kukuruza eerca zadovoljavajui. HERBICIDI Poznato je da je kukuruz eerac osetljiviji na primenu herbicida od merkantilnog kukuruza i da znaajan deo ovih preparata primenjivanih u merkantilnom kukuruzu izazivaju fitotoksinost na eercu. Isto tako, pojedinani hibridi eerca razliito reaguju na herbicide, pa je preporuljivo da se proizvoa informie kod semenskih kua o moguoj primeni herbicida za svaki hibrid. Preparati na osnovi istog atrazina su bezbedni za primenu u suzbijanju irokolisnih jednogodinih korova pri standardnoj primeni posle setve a pre nicanja. Doza je 1-2 l/ha preparata (50% atrazina). Na parcelama gde dominiraju travni jednogodinji korovi slobodno se moe primeniti selektivni herbicid Dual Gold 960 EC (a.m. S-metolahlor) takoe u periodu posle setve, a pre nicanja sa dozom 1,2-1,4 l/ha. U sluaju prisustva obe vrste gore navedenih korova ova dva preparata se mogu meati, ili se primenjuje specifini herbicid Primextra Gold 720 SC koji u sebi sadri obe gore navedene aktivne materije. Oprimalna doza primene je 3-3,5 l/ha. U sluaju ponovnog ili kasnijeg nicanja korova a kada je ve kukuruz iznikao, preporuuje se selektivni herbicid Callisto (a.m. mezotrion) sa dozom primene 0.25 l/ha. Preparat se primenjuje kada je kukuruz 3-5 listova, a irokolisni korovi 5-6 cm. Preparat e obezbediti i dodatno delovanje preko zemljita na korove koje bi tek trebali da izniknu (2-3 nedelje posle primene). Suzbijanje viegodinjih travnih korova kao to je divlji sirak je veoma oteano upravo iz razloga osetljivosti kukuruza eerca na herbicide iz grupe sulfonilurea koji se standardno primenjuju u merkantilnom kukuruzu. Pominje se mogua primena herbicida na osnovi aktivne materije nikosulfuron (Motivell), ali sa umanjenom dozom (0.8 l/ha) i ranijoj primeni kada je kukuruz 4-5 listova, a divlji sirak 10-15 cm. Veoma je vano za primenu ovog herbicida da kukuruz nije izloen stresnim uslovima (visoke temperature), ili kada se oekuju padavine, ili nagla promena temperatura 3-4 dana posle primene herbicida. INSEKTICIDI Osnovni problem u gajenju kukuruza eerca je kukuruzni plamenac ija se gusenica ubuuje u stablo koje se kasnije lomi, ili u ve formirani klip i time ozbiljno smanjuje prinos. S obzirom da je pojava ove tetoine u fazi kada je biljka kukuruza eerca ve formirana, mehanizovana primena insekticida je mogua samo, sa traktorskim agregatom visokog klirensa, kako ne bih dolo do oteenja biljaka. Suzbijanje je mogue u dva navrata. Prvo kada se uoi masovan let leptira (momenat odlaganja jaja) u veernjim satima i drugo, pri piljenju jaja na naliju lista i pojavi gusenica a pre njihovog ubuivanja u biljku. Pri izboru insekticida svakako treba voditi rauna o karenci samog preparata jer berba kukuruza

eerca poinje u relativno kratkom periodu posle pojave kukuruznog plamenca. Jedan od insekticida koji je mogue primeniti je Karate Zeon 5 CS (a.m. lambda-cihalotrin). Preporuuje se doza 0.25 l/ha i to u dva navrata. Prvi tretman treba obaviti kada se uoe prva poloena jaja na naliju lista a drugo 7-12 dana kasnije (piljenje jaja). S obzirom da su temperature vazduha u tom periodu obino visoke, preporuuje se primena preparata u kasnim poslepodnenvim satima. Zemljine tetoine kao iari, podgrizajue sovice, gundelji se uspeno suzbijaju primenom zemljinih insekticida depozitorima u vreme setve. Jedan od najpouzdanijih insekticida je Force 1.5 G koji pored navedenih tetoina pomae i u suzbijanju larvi kukuruzne zlatice. Doza primene je 7-8 kg/ha a period zatite je oko 60 dana a pri primeni doze od 10 kg/ha (za kukuruznu zlaticu) zatitni period se produava do 90 dana.

Napominjemo da su navedene preporuke zasnovane na zvaninim preporukama drugih zemalja i pozitivnim iskustvima proizvoaa kukuruza eerca. Slobodan Nikoli, dipl.ing. Agrostar Novi Sad, 021/420-105

Zatita kukuruza od korova, bolesti i tetoina Zatita kukuruza od korova Korovi u kukuruzu mogu u znatnoj meri uticati na smanjenje prinosa. Svojim prisustvom oni konkuriu kukuruzu u borbi za svetlo, hranu i vodu.

Istovremeno pogoduju razvoju bolesti i tetoina. Zbog toga se intenzivna proizvodnja kukuruza ne moe zamisliti bez pravovremenog i efikasnog suzbijanja korova. Kukuruz ima u poetku vegetacije vrlo spori rast, a to pogoduje razvoju korova. Radi toga je posebno vano zatiti kukuruz od korova u poetnim fazama razvoja. Preventivna borba protiv korova poinje ve predsetvenom obradom. Osim obradom zemljita moe se preventivno delovati na razvoj korova adekvatnim plodoredom, ienjem poljoprivrednih maina kojima je mogue preneti seme ili vegetativne delove korovski biljaka. Ako se preventivnim merama nije izbeglo zakorovljavanje, tada se mora prii suzbijanju korova. U borbi protiv korova koriste se mehanike i hemijske metode. Mehanike metode borbe koristi se pre i posle setve. Korovne biljke najlake je mehanikim putem unititi dok su u fazi klice. Predsetveno se koriste: tanjirae, setvospremai, drljae, kultivatori, a nakon setve rotacijske kopaice, meuredni kultivatori i ostalo. Koriste se razliita hemijska sredstva herbicidi. U praksi se sree veliki brojem korovnih vrsta koje se meusobno razlikuju po grai vegetativnih organa, nainu razlikovanja i fiziologiji. Zato je borba protiv korova hemijskim sredstvima vrlo kompleksna. Svaki preparat deluje samo na jednu vrstu ili grupu korova, dok na ostale korove ne deluje (selektivnost). Zbog toga se u praksi najee koristi kombinacija nekoliko hemijskih preparata koji zajedniki imaju irok spektar delovanja (pre setve se inkorporiraju u setveni sloj zemljita, sa setvom ili posle setve, ali pre nicanja, te dopunsko tretiranje poslije nicanja sve do razvoja 7-9 listova). Zatita useva kukuruza od bolesti i tetoina Tokom vegetacije kukuruz je izloen napadu velikog broja bolesti i tetoina, koji u nekim godinama nanose velike tete. Pale klijanca klicu i mladu biljicu napadaju parazitske gljivice iz redova Fusarium, Helminthosporium, Aspergillus, Penicillium, Pythium i drugih. Kod jae zaraze dolazi do propadanja mladih biljaka. Zaraza potie najee iz zemljita ili iz zaraenog semena. Mere borbe su upotreba zdravog i zapraenog semena, plodored, obrada zemljita, ubrenje i ostalo. Najznaajniji tetoine su injaci. ive u zemljitu 3-4 godine hranei se korenjem biljaka, katkada oteuju seme ili pregrizu klicu, ubuuju se u gomolj krompira i koren mrkve. Najvee tete prave larve due od 1 cm, a mogu narasti oko 3 cm. Tokom zime zavlae se dublje u zemljite. U periodu, kada se zemljite dovoljno zagrejalo da se moe izvriti pregled parcela i doneti odluka da li je potrebno provesti zatitu kukuruza i kako. Na parceli manjoj od 1 ha iskopamo 4 - 5 jama 25 x 25 cm dubine jednod aova, na parceli povrine 1 - 3 ha, 6 - 10 jama, a na parceli vecoj od 3 ha, 10 - 20 jama, zavisno o ujednaenosti parcele. Iskopana zemlja izbacuje se na foliju, rukama drobi do grudica manjih od 1 cm i preglda. Posebno brojimo pronaene injake, a posebno druge tetoine.

Sve pronaene tetoine iste vrste zbroje se i pomnoe sa 16 (jer u 1 m2 ima 16 jama veliine 25 x 25 cm), podele s brojem iskopanih jama i tako se dobije broj tetoina po kvadratnom metru. Vaan je temeljan pregled zemljita jer ve jedan pronaeni injak znai zarazu od 16 injaka /m2. Ukoliko smo pronali vie od 3 - 5 injaka/m2 trebamo sprovesti suzbijanje. Ovde zadovoljava setva semena kukuruza koje je tretirano insekticidom. Ukoliko smo pronali vie od 5 - 20 injaka/m2 zadovoljava tretiranje u red ili traku (za primjenu granuliranih insekticida moramo imati depozitor uvren na sejaici), a ukoliko smo pronali vie od 25 - 30 injaka/m2, treba tretirati itavu povrinu parcele. To treba obaviti neposredno pred setvu prskanjem ili rasipavanjem (zavisno koji smo insekticid odabrali). Insekticid treba nakon primene inkorporisati u zemljite. Prilikom primene treba se pridravati uputstva priloenih uz svaki pojedini insekticid. Siva pegavost lista - opasna bolest kukuruza Uzronik ove bolesti je gljiva Helminthosporium turcicum. Prve znakove ove bolesti moemo nai na donjim listovima kukuruza koji je dosegao visinu od oko 120 do 170 cm. Bolest je vrlo opasna ako se u jaoj meri razvije kada je kukuruz u stadijumu svilanja i metlianja. Kasnija zaraza nastala est nedelja nakon svilanja ne utie na rod. Bolest se jae razvija u starijem tkivu, pa starenjem tkivo kukuruza posta je osetljivije na napad ove bolesti. Kod pojedinih hibrida u poodmaklom stadiju razvoja potpuno se osui i odumire lisna masa, to se potkraj avgusta i u septembra moe vrlo dobro uoiti. Razvoju ove bolesti pogoduju umereno topli i vlani klimatski uslovi, s temperaturama od 17C do 30C, a to ujedno pogoduje rastu i razvoju ove gljive. Jak (epifitotini) razvoj ove bolesti moemo oekivati pri umerenim temperaturama, obilnim i estim padavinama, jakom rosom tokom vegetacije to bi posebice moglo biti opasno za usev kukuruza namijenjen za silau. Osim neposredne tete, ova bolest uzrokuje i posredne tete koje se oituju u poveanoj osetljivosti napadnutih biljaka na gljive uzronike trulei stabljike. Medu njima su najpoznatije one iz roda Fusarium. Fuzarijske bolesti kukuruza Obuhvataju fuzarijsku trule semena i pale klijanaca, fuzarijsku trule stabljike i fuzarijsku trule klipa kukuruza. Sve spomenute bolesti uzrokuju gljive iz roda Fusarium. Simptomi fuzarijskih bolesti na klijancima i stabljici kukuruza nisu dovoljno specifini da omogue tanu dijagnozu samo na osnovi vizualnog pregleda. Simptomi fuzarioza na klipu karakteristini su i prepoznatljivi, no u mnogim sluajevima u polju nije mogue utvrditi koja Fusarium vrsta je odgovorna za zarazu. Klipovi zaraeni Fusarium vrstama esto su prekriveni micelijem gljive koji se razvija ispod komuine. Klipovi zaraeni s F. graminearum najee su prekriveni micelijem sa ruiastim nijansama. Klipovi zaraeni s F. verticillioides ili F. proliferatum prekriveni su bjeliastim micelijem. Klipovi zaraeni s F. subglutinans najee su prekriveni su bijeliastim micelijem itd. Kukuruz zaraen fuzariozom sadri mikotoksine koji su tetni po zdravlje ivotinja. Sl.Ogoleli deo parceleusled napada iara.

Sl.Larva iara.

Sl.Lisna pegavost.

Sl.Fuzarioza kukuruza.

Sl.Fuzarioza kukuruza.

Sl.Kukuruzna zlatica.

www.hzpss.hr

I TEMA KUKURUZ EERAC Kukuruz eerac, kao i ostali varijeteti kukuruza potiu iz srednje Amerike, ali u poslednje vreme sve su vie zastupljeniji u Evropi, junoj Americi, Aziji i Novom Zelandu. HRANLJIVA I ZDRAVSTVENA VREDNOST Kukuruz eerac se u mlenom zrenju moe jesti u sveem stanju, a najvie se koristi kuvan kao prilog jelu ili desert. Po hranljivoj vrednosti, kukuruz eerac je slian graku uz neto manje belanevina. MORFOLOKE I BIOLOKE OSOBINE Kukuruz eerac je jednogodinja zeljasta biljka koja se svrstava u monokotiledone vrste. Posle klijanja, glavni koren raste u dubinu do 1,5 m. Na donjim, prizemnim kolencima stabljike razvija se adventivno korenje koje je vie povrinsko. Adventivno korenje na kolencima iznad zemljita, uvruje celu biljku, a tek kad doe u zemljite grana se i poprima apsorcionu funkciju. Stabljika je vrsta i dostie visinu od 1,5 do 2,5 m sa izraenim kolencima i meukolencima. Na svakom kolencu razvija se po jedan list koji obuhvata stabljiku do sledeeg kolenca. Kukuruz je jednopolna biljka na kojoj se u vrnom delu nalazi metlica koja izbacuje pranike iz kojih se istresa polen i oprauju enski cvetovi. enski cvetovi se nalaze u klipu koji se pojavljuju u pazuhu listova, na donjoj polovini stabljike. Kukuruz eerac se koristi u mlenoj zrelosti ili na prelazu iz mlene u votanu zrelost. Kukuruz eerac je heliofilna biljka ije su potrebe za toplotom neto vee nego kod obinog kukuruza za zrno. ZEMLJITE, KLIMA I PROIZVODNA PODRUJA Nema naroitih zahteva prema zemljitu jer uz dobru agrotehniku moe uspevati na gotovo svakom zemljitu. Optimalna su srednje teka zemljita dobre strukture, uz pH 5,5 7,0 iako moe da podnese i neto kiselija zemljita, bazina i malo slatinasta. Ne podnosi stagnirajuu vodu. Poto ima neto krau vegetaciju do tehnoloke zrelosti, to ovoj kulturi pogoduje i gajenje kao drugi usev posle ranog krompira, ranih kupusnjaa, uljane repice i sl. Inae, kukuruz eerac se moe gajiti svugde gde i kukuruz za zrno, ak i u planinskim podrujima. U kontinentalnom podruju, uz navodnjavanje, moe se gajiti kao drugi usev posle ranog krompira, ranih kupusnjaa, uljane repice i sl. Za ovu biljku se ne preporuuje gajenje na isto mesto dve do tri godine. POTREBA ZA HRANIVIMA I UBRENJE Kukuruz eerac dobro reaguje na organsko ubrenje. Preporuuje se 25-35 t/ha stajskog ubriva ili 10 t/ha ivinskog. Pre setve se preporuuje -1navodnjavanje kako bi se isprale nepoeljne soli. Na zemljitima srednje snabdevenim hranivima, preporuuje se pre setve 80 - 100 kg/ha fosfora i 100 - 150 kg/ha kalijuma, a ukupna koliina azota iznosi 100 - 250 kg/ha pri emu se 1/3 unosi u vreme setve, 2/3 posle 30 dana, a 3/3 posle 50 dana posle setve. Azot poboljava duinu i teinu klipa, a kalijuma je potrebno u razvoju klipa. PRIPREMA ZA SETVU Zemljite za kukuruz eerac se priprema na isti nain kao i za kukuruz za zrno. Duboka jesenja obrada osigurava dobru strukturu i zalihu vlage za prolenu setvu. Kasniji usevi se mogu sejati i posle ozimih i ranih prolenih kultura. U tom sluaju zadovoljava plie oranje uz dobru pripremu setvenog sloja. VREME I NAIN SETVE U kontinentalnom podruju setva se izvodi u drugoj polovini aprila, kada je temperatura zemljita na dubini od 5 cm, 10 stepeni. Poto je duina vegetacije do tehnoloke zrelosti kraa, moe se sejati sve do sredine jula, to je uobiajena praksa kod proizvodnje za preradu. Za svako proizvodno podruje i izabrane hibride treba ispitati i uskladiti kontinuiranu setvu sa efikasnom upotrebom mehanizacije za berbu i linija za preradu. Seje se na dubinu od 3 5 cm uz razmak redova od 60 - 90 cm i razmak u redu 20 30 cm. U zavisnosti od razmaka setve, krupnoi i klijavosti semena, potrebno je 10 20

kg/ha. MERE NEGE USEVA Za kukuruz eerac se koriste isti herbicidi kao i za proizvodnju za zrno. Uz meurednu obradu se moe i korigovati razmak biljaka u redu dok su biljke nie od 20 cm. Za dobar vegetacioni rast, a posebno u vreme metlienja i razvoja klipa, vana je ravnomerna snabdevenost vodom. Mere zatite od bolesti i tetoina prvenstveno se odnose na upotrebu nezaraenog semena, a protiv kukuruznog plamenca prednost imaju agrotehnike i bioloke metode. BERBA I PRINOSI Tehnoloka zrelost kukuruza eerca nastupa oko 20 dana posle oplodnje. Zrna su potpuno formirana, izmeu redova nema meuprostora. Listovi koji omotavaju klip vrsto prileu uz njega, svila sasvim posmei i gotovo se sui i klip deluje vrsto. Na pritisak na zrno izlazi mleni sok. U optimalnom tehnolokom zrenju, zrno ima 70 73 % vode, odnosno 23 30 % suve materije. Klipovi kukuruza eerca se za trite beru runo zajedno sa komuinom, ili se oiste od listova i svilice. Za preradu, eerac se bere mehanizovano pri emu na njivi ostaje 30 % otpada koji se moe iskoristiti za -2siliranje ili zelenino ubrenje. Rani hibridi mogu dati prinos 10 15 , a kasni 16 20 t/ha. Kukuruz ederac je najbolje brati ujutru dok je jo nia temperatura i odmah ga spakovati na pogodna mesta kako bi sauvao poetni kvalitet. Komuina ipak dobro titi klip i zrno, ali sve treba usmeriti na to da se odri to nia temperatura i to veda vlaga. Moe se rashladiti ledenom vodom ime se spreava povlaenje vlage iz zrna od strane komuine. Ovako pripremljen kukuruz moe se uvati u skladitima 6 8 dana na nula stepeni Celzijusa i pri 95 % relativne vlanosti vazduha.