You are on page 1of 5

Zatita kukuruza od korova, bolesti i tetoina Zatita kukuruza od korova Korovi u kukuruzu mogu u znatnoj meri uticati na smanjenje

prinosa. Svojim prisustvom oni konkuriu kukuruzu u borbi za svetlo, hranu i vodu. Istovremeno pogoduju razvoju bolesti i tetoina. Zbog toga se intenzivna proizvodnja kukuruza ne moe zamisliti bez pravovremenog i efikasnog suzbijanja korova. Kukuruz ima u poetku vegetacije vrlo spori rast, a to pogoduje razvoju korova. Radi toga je posebno vano zatiti kukuruz od korova u poetnim fazama razvoja. Preventivna borba protiv korova poinje ve predsetvenom obradom. Osim obradom zemljita moe se preventivno delovati na razvoj korova adekvatnim plodoredom, ienjem poljoprivrednih maina kojima je mogue preneti seme ili vegetativne delove korovski biljaka. Ako se preventivnim merama nije izbeglo zakorovljavanje, tada se mora prii suzbijanju korova. U borbi protiv korova koriste se mehanike i hemijske metode. Mehanike metode borbe koristi se pre i posle setve. Korovne biljke najlake je mehanikim putem unititi dok su u fazi klice. Predsetveno se koriste: tanjirae, setvospremai, drljae, kultivatori, a nakon setve rotacijske kopaice, meuredni kultivatori i ostalo. Koriste se razliita hemijska sredstva herbicidi. U praksi se sree veliki brojem korovnih vrsta koje se meusobno razlikuju po grai vegetativnih organa, nainu razlikovanja i fiziologiji. Zato je borba protiv korova hemijskim sredstvima vrlo kompleksna. Svaki preparat deluje samo na jednu vrstu ili grupu korova, dok na ostale korove ne deluje (selektivnost). Zbog toga se u praksi najee koristi kombinacija nekoliko hemijskih preparata koji zajedniki imaju irok spektar delovanja (pre setve se inkorporiraju u setveni sloj zemljita, sa setvom ili posle setve, ali pre nicanja, te dopunsko tretiranje poslije nicanja sve do razvoja 7-9 listova). Zatita useva kukuruza od bolesti i tetoina Tokom vegetacije kukuruz je izloen napadu velikog broja bolesti i tetoina, koji u nekim godinama nanose velike tete. Pale klijanca klicu i mladu biljicu napadaju parazitske gljivice iz redova Fusarium, Helminthosporium, Aspergillus, Penicillium, Pythium i drugih. Kod jae zaraze dolazi do propadanja mladih biljaka. Zaraza potie najee iz zemljita ili iz zaraenog semena. Mere borbe su upotreba zdravog i zapraenog semena, plodored, obrada zemljita, ubrenje i ostalo. Najznaajniji tetoine su injaci. ive u zemljitu 3-4 godine hranei se korenjem biljaka, katkada oteuju seme ili pregrizu klicu, ubuuju se u gomolj krompira i koren mrkve. Najvee tete prave larve due od 1 cm, a mogu narasti oko 3 cm. Tokom zime zavlae se dublje u zemljite.

U periodu, kada se zemljite dovoljno zagrejalo da se moe izvriti pregled parcela i doneti odluka da li je potrebno provesti zatitu kukuruza i kako. Na parceli manjoj od 1 ha iskopamo 4 - 5 jama 25 x 25 cm dubine jednod aova, na parceli povrine 1 - 3 ha, 6 - 10 jama, a na parceli vecoj od 3 ha, 10 - 20 jama, zavisno o ujednaenosti parcele. Iskopana zemlja izbacuje se na foliju, rukama drobi do grudica manjih od 1 cm i preglda. Posebno brojimo pronaene injake, a posebno druge tetoine. Sve pronaene tetoine iste vrste zbroje se i pomnoe sa 16 (jer u 1 m2 ima 16 jama veliine 25 x 25 cm), podele s brojem iskopanih jama i tako se dobije broj tetoina po kvadratnom metru. Vaan je temeljan pregled zemljita jer ve jedan pronaeni injak znai zarazu od 16 injaka /m2. Ukoliko smo pronali vie od 3 - 5 injaka/m2 trebamo sprovesti suzbijanje. Ovde zadovoljava setva semena kukuruza koje je tretirano insekticidom. Ukoliko smo pronali vie od 5 - 20 injaka/m2 zadovoljava tretiranje u red ili traku (za primjenu granuliranih insekticida moramo imati depozitor uvren na sejaici), a ukoliko smo pronali vie od 25 - 30 injaka/m2, treba tretirati itavu povrinu parcele. To treba obaviti neposredno pred setvu prskanjem ili rasipavanjem (zavisno koji smo insekticid odabrali). Insekticid treba nakon primene inkorporisati u zemljite. Prilikom primene treba se pridravati uputstva priloenih uz svaki pojedini insekticid. Siva pegavost lista - opasna bolest kukuruza Uzronik ove bolesti je gljiva Helminthosporium turcicum. Prve znakove ove bolesti moemo nai na donjim listovima kukuruza koji je dosegao visinu od oko 120 do 170 cm. Bolest je vrlo opasna ako se u jaoj meri razvije kada je kukuruz u stadijumu svilanja i metlianja. Kasnija zaraza nastala est nedelja nakon svilanja ne utie na rod. Bolest se jae razvija u starijem tkivu, pa starenjem tkivo kukuruza posta je osetljivije na napad ove bolesti. Kod pojedinih hibrida u poodmaklom stadiju razvoja potpuno se osui i odumire lisna masa, to se potkraj avgusta i u septembra moe vrlo dobro uoiti. Razvoju ove bolesti pogoduju umereno topli i vlani klimatski uslovi, s temperaturama od 17C do 30C, a to ujedno pogoduje rastu i razvoju ove gljive. Jak (epifitotini) razvoj ove bolesti moemo oekivati pri umerenim temperaturama, obilnim i estim padavinama, jakom rosom tokom vegetacije to bi posebice moglo biti opasno za usev kukuruza namijenjen za silau. Osim neposredne tete, ova bolest uzrokuje i posredne tete koje se oituju u poveanoj osetljivosti napadnutih biljaka na gljive uzronike trulei stabljike. Medu njima su najpoznatije one iz roda Fusarium. Fuzarijske bolesti kukuruza Obuhvataju fuzarijsku trule semena i pale klijanaca, fuzarijsku trule stabljike i fuzarijsku trule klipa kukuruza. Sve spomenute bolesti uzrokuju gljive iz roda Fusarium. Simptomi fuzarijskih bolesti na klijancima i stabljici kukuruza nisu dovoljno specifini da omogue tanu dijagnozu samo na osnovi vizualnog pregleda. Simptomi fuzarioza na klipu karakteristini su i prepoznatljivi, no u mnogim sluajevima u polju nije mogue utvrditi koja Fusarium vrsta je

odgovorna za zarazu. Klipovi zaraeni Fusarium vrstama esto su prekriveni micelijem gljive koji se razvija ispod komuine. Klipovi zaraeni s F. graminearum najee su prekriveni micelijem sa ruiastim nijansama. Klipovi zaraeni s F. verticillioides ili F. proliferatum prekriveni su bjeliastim micelijem. Klipovi zaraeni s F. subglutinans najee su prekriveni su bijeliastim micelijem itd. Kukuruz zaraen fuzariozom sadri mikotoksine koji su tetni po zdravlje ivotinja. Sl.Ogoleli deo parceleusled napada iara.

Sl.Larva iara.

Sl.Lisna pegavost.

Sl.Fuzarioza kukuruza.

Sl.Fuzarioza kukuruza.

Sl.Kukuruzna zlatica.

www.hzpss.hr