You are on page 1of 125

Антологија

СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бранислав Нушић

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®
Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не
преузимају одговорност за могуће грешке.
Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.
Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела. Оригинално издање
дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.
2009.

Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бранислав Нушић

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Садржај
ЧИН ПРВИ ............................................................................................................................................................................... 4
ЧИН ДРУГИ ........................................................................................................................................................................... 28
ЧИН ТРЕЋИ ........................................................................................................................................................................... 59
ЧИН ЧЕТВРТИ ....................................................................................................................................................................... 93

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ГОСПОЂА МИНИСТАРКА (ШАЛА У ЧЕТИРИ ЧИНА) ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 1 .

његова жена Дара. његов син Соја. синчић Пера Каленић Чеда Урошевић. кћи Рака.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЛИЦА Сима Поповић Риста Тодоровић кожарски трговац Живка. секретар Пера. распуштеница Теча Јаков Сава Мишић Први жандарм Г-ђа Ната Стефановић Други Учитељица енглеског језика Први послужитељ Полицијски писар Други из министарства Анка. зет др Нинковић. спољних послова одељења Ујка Васа Тетка Савка Тетка Даца Јова поп-Арсин Теча Панта родбина госпа-Живкина Миле. служавка Девојчица кројачица Штампарски шегрт Први ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 2 . писар из административног Мин.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Други грађанин Догађа се у доба сусрета прошлога и садашњега века ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 3 .

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧИН ПРВИ О бична грађанска соба. него подметни парче. знаш. застрт сто. нека је само жив и здрав. САВКА: Несташан. а и онако ће му трајати од петка до суботе. Старо канабе. САВКА: Не можеш га избећи. САВКА САВКА (седи крај стола): Шта си се замислила? ЖИВКА (стоји иза стола. а у руци велике маказе. трпезаријских столица. две фотеље и неколико простих. па нека цепа. ЖИВКА: Ју. И купуј. по њему прострте једне старе очеве панталоне које ће госпа Живка прекројити за сина. а? Па знаш како је. САВКА: А цепа. ЖИВКА: Готово. десно и лево и један прозор десно. и прекрајај му. о врату јој виси сантиметар. Троја врата. САВКА ЖИВКА. није да цепа. како да избегнем ово место што се излизало. У средини собе велики. у дну. I ЖИВКА. него дере као вук јагњећу кожу. и никад ништа на њему цело ни двадесет и четири сата. много несташан! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 4 . тетка. Наслонила маказе на усне и замислила се гледајући у панталоне): Гледам.

али овај мој не уме. САВКА: Па јест! ЖИВКА: Оно. Док одбијеш порезу. Али овај мој не уме.. Те комисије. опет некако. и то се зове млађе! Бар да је као што треба кад га човек плаћа. АНКА (безобразно): Па нисам седела на канабету. а где су још оне ситне подужице. платиш кирију. САВКА: А лепа плата. купиш дрва. ето. те млеко. Не гледа своја посла и своју кућу. забога.) III ЖИВКА. већ једва везујемо крај с крајем. нисмо платили већ три месеца. али. тек видиш: остану ти чисте шаке. оно не иде.. повикаће опозиција. АНКА АНКА (уноси кафу и служи): Извол'те! ЖИВКА: Морам трипут да молим за једну кафу. него се занео у политику.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА (за време обе сцене она мери и кроји): Не може да се стигне.) Анка. те процене.. шта је с кафом? АНКИН ГЛАС (споља): Ево! ЖИВКА: Ето. боме. бога ми! Не прелива нам се. ЖИВКА: Па и није. гледају и себе. САВКА: Тешко је. Све: ово не иде. А девојку. II ПРЕЂАШЊИ. имала сам посла. нашкодиће угледу партије. И све тако. те бакалин и. па кирију нисмо платили за прошли месец. и други се бакћу и. (Одлази задњим вратима. данас. (Одлази. Тешко је данас о плати живети. ЖИВКА: Ти још не доби кафу? Е што је безобразна. па се спомогну некако. те седнице.. што кажу. САВКА ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 5 . већ знаш!. ломе се политиком. по три пута човек да јој каже.

ако не уђе у комисију. да ће ући у комисију? ЖИВКА: Ти сумњаш да ћемо ти вратити? САВКА: Није то. ЖИВКА: Па то сам те баш звала. синко. па. велим. то. а за три месеца имаш своје паре. Шта ту партија! Ђока кума-Драгин назида кућу са овај мој растури кућу. где бих ја то дирала! Једва сам скупила да ми се нађе не дај.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА (пошто је Анка отишла): Ето. на то немој ни да рачунаш. IV ПРЕЂАШЊИ. АНКА ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 6 ... не била ја Живка ако га не натерам да се увуче у какву комисију. ти па као да ти ми то нећемо вратити. па теби вратити. САВКА: Ако је само за три месеца.. ЖИВКА: Боже. бога ми. Али шта ћу. не волим у тај новац да дирам. ЖИВКА: Па не мора да буде баш комисија. САВКА (срчући кафу): Ех.. Слушај. Ако не може никако друкче. видиш ли је! Дође ми. па морам да трпим. откуд мени? ЖИВКА: Па оно што имаш на књижицу. да потегнем овим маказама па да јој разбијем главу. може он и друкче. РАКА. боже!.. него знаш. САВКА: Да л' си баш сигурна? ЖИВКА: Шта? САВКА: Па то. Дужна сам јој три месеца.. Теби твоје не гине. САВКА (тргне се): Ју.. тетка-Савка. тетка-Савка: да те умолим да нам даш једно двеста динара на зајам. Платићемо ти поштено и интерес. узајмићемо макар на друго место.. САВКА: Ех. такво ти је данас млађе. морам да трпим. ЖИВКА: Ни један дан више!. а ти да знаш...

) Несречниће један. сав подрпан). (Шчепа му руку коју је увезао марамом. АНКА (долази с лавором и бокалом): 'Ајде овамо у кујну да те умијем. као да је с вешала пао. па не цркни сад од муке! Ама. ЖИВКА: Ију. ето ти. САВКА: А шта ти имаш са владом. јер је убијен један радник и тројица рањени.. (Анка одлази.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАКА (гимназиста. цео свет. опери ту руку. улази без књига и без капе. ју. какав је. још се туку на теразијама. побогу. АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ју! Ето како ће и главу да изгуби једнога дана. ЖИВКА: Ју. Ено. АНКА (остави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио. тако ти бога. РАКА: Шта ће ми да се умијем? ЖИВКА: Вуци се тамо. бог с тобом? РАКА: Против владе.. црни синко. ти си се опет тукао? РАКА: Нисам! АНКА: Јесте. али сам и ја викô: доле влада! ЖИВКА: Ето ти. битанго! (Анки.) ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 7 . ЖИВКА: Ију!. шта си ти имао да се мешаш у демонстрације? РАКА: Па није само ја. тукао се! ЖИВКА (тетки): Погледај га.) Донеси воду да се испере.) Још каже није се тукô! РАКА (упорно): Нисам! ЖИВКА: Него шта си? РАКА: Правили смо демонстрације. јесте. синко? РАКА: Немам ништа. ЖИВКА: Какве демонстрације. Зар не видиш да изгледаш као шинтерски шегрт? (Гурне Раку те овај оде с Анком. а влада је морала да дâ оставку.

Немој ти на то да гледаш. што се присећаш. никад ти то нећу заборавити. али ако је нужда. кад ти сваки дан дође овако поцепан.. САВКА ЖИВКА (тетки): Ето. него дођи кад год можеш.. ЖИВКА: Ехе. САВКА: 'Ајде и ја идем. баш ти хвала. и упућује се спољним вратима). пошто је завршила кројење. слатка тетка. молим те. ЖИВКА: Ју. бога ми. па сврати који пут и да ручамо. за зајам? САВКА: А за то? Па како да ти кажем: волела бих да не дирам у те паре. дошла бих ти.) ЖИВКА: Па како си решила за оно? САВКА: Које оно? ЖИВКА: Па де. А видим и тебе ометам. умотава панталоне.) VI ЖИВКА.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ V ЖИВКА. не могу. сврати као код своје куће. теткаСавка. (Устаје.. И онако си сама. умивен. за послом сам. да могу.. ЖИВКА: Јест. САВКА: Је л' да донесем предвече?. РАКА РАКА (излази из собе. још данас! Па дођи. Ја. немој да не дођеш. па сад изиђи ти ту на крај. САВКА (већ на вратима): Збогом тетка! (Враћа се и. где си нагао? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 8 .

мени не треба класа. него ћу ваљда на тебе да гледам. ја више нећу да слушам те ваше савете. правите визиту. правите визиту. али како можете да нас шаљете госпођи Петровићки. мајка. нисам је видела откако се удала. а математика – двојка! Не гледаш то. ЧЕДА: Знам ја то. теби треба. а наука хришћанска – двојка. ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива? Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође. ЖИВКА: Ама. како да ми не дође госпа-Живкина ћерка. зете. ЧЕДА. и кад га родих таког несрећника! Вуци ми се испред РАКА (излази на врата. него демонстрације. окачењаче један? А латински – двојка. шта није била! Девојка се десет минута унутра домунђавала. VII ЖИВКА. Вратили смо се као што смо и отишли. зар ти је мало било. ДАРА: Бамбадава смо ишли.. на која наилазе Чеда и Дара). ЖИВКА: Што. Они су обучени за посете): Ето нас. те идите код оне министарке. господе боже. па тек онда излази и каже нам да rocпoђa није код куЋе. а што ћеш да понављаш разред – то ништа. очију! ЖИВКА: О.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАКА: Тамо! ЖИВКА: Ама. ЧЕДА: Била је. нисте никог нашли код куће? ЧЕДА: Чујте. Те идите код ове министарке. кад неће жена ни да нас прими? ДАРА: Није била код куће. РАКА: И отац је понављао четврти разред. ЖИВКА: Па. не гледај ти на оца! РАКА: Није. ДАРА ЧЕДА (улази са женом. па.. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 9 .

зете. а мој муж министар. ЧЕДА: Па ако су министри збуњени.. (Оде. Знам. ЧЕДА ЧЕДА (припаљује цигарету): Бадава. а и не скидам шешир. причала ми је госпа Ната.. и све тако. а овамо затвара нам врата испред носа. видели смо је после на фијакеру. али. ЧЕДА: А ви сте говорили да има 12000 динара мираза. шта имају ту министарке да се збуњују? ЖИВКА: Е. Она одиста није била код куће. Волим. не би ти ни та једна класа много помогла. те сипам зејтин у лампу. право да ти кажем. каже жена. Не може једна класа да ти исплати дугове.. Ти си увек говорио да је волиш. па ништа. видиш да су напољу и неке демонстрације.. ЖИВКА: Па има. је л' и она није видела госпа-Живкину ћерку откако се удала? ДАРА: Е. ЖИВКА: Нисмо те ми терали да је узмеш. а ја.. она. него кад човек узме жену без мираза па почне кућу кућити. несрећница. овако више не иде! ЖИВКА: Па не иде. те трипут солим јело.) VIII ЖИВКА. Треба и пет и шест пута ићи на исти праг. као да није криза. (Полазећи лево у собу. ДАРА: Слушам вас ваздан. каже: криза. јуче. ЧЕДА: Што ви мени једнако те дугове натичете на нос? Нисам их направио од беса. ДАРА: Послала бих Раку да је опет зове... те обучем преврнуту чарапу. збунила се као нико мој. да одлежим једно запаљење плућа него једну министарску кризу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Нисам је видела откако се удала. па ко зна да нису министри можда и због тога збуњени..) Мајка. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 10 . миран. немој тако да кажеш. Уосталом. Па онда. немој тако. ЖИВКА: Ето видиш! А не иде то ни као што ти мислиш. је ли доносила шнајдерка хаљину? ЖИВКА: Није још. убио га бог.

ЖИВКА: Не би баш била велика штета. ја први то да да му јавим. ЧЕДА: Примићу. могли би још ви да наследите и моје осигурање. ПЕРА ПЕРА (улазећи на средња врата): Извините. знате. ја сам два пута куцао. IX ЖИВКА.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Ама где су? Волео бих да видим тих 12000 динара. али је некако одмах отишао. Хтео сам. зар никако није долазио? ПЕРА: Управо долазио је одјутрос. ЧЕДА: Је ли то извесно? ПЕРА: Извесно! А биће да господин Поповић то већ и зна. ЧЕДА. Па хтео сам да јавим да је кабинет дао оставку. писар код господина Поповића. ЖИВКА: Молим. чим је чуо да је влада дала оставку. изволите! ПЕРА: Господин није код куће? ЖИВКА: Не! ПЕРА: А није ни у канцеларији. ал' кад умрете и ви и отац. ЧЕДА: Ви сте чиновник? ПЕРА: Да. ЧЕДА: Могу дотле и умрети. чим није дошао у канцеларију. ЖИВКА: Па можеш ваљда дотле почекати. ЖИВКА: Примићеш их од осигуравајућег друштва. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 11 . ЧЕДА: Па не би за вас. ЖИВКА: Ама.

. (Оде.. ЖИВКА: О. госпођо. наши. ЖИВКА: Стевановић?. кад дође господин Поповић. Само вас молим. па ако још што опазим. Ал' можда не зна. а сви кажу да су наши позвани да саставе нову владу. велика вам хвала што сте нас известили. како би то било добро! Ви сте лично видели Стевановића кад је отишô? ПЕРА: Видео сам га! ЖИВКА: Отишао је баш у Двор? ПЕРА: Да! ЖИВКА: Хвала вам. ЧЕДА: А ви у „наше” рачунате. ЖИВКА: Хоћу.) ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 12 .? ЧЕДА: О. реците само: Пера писар из административног одељења.. ја сам хтео први то да му јавим. господине.. ви ћете допустити. ЖИВКА (пријатно изненађена): Наши? ПЕРА: Да..? ПЕРА: Па „наши”!. ПЕРА: Ја сад идем на Теразије.. ПЕРА: Ви ћете ми допустити. ПЕРА: Ја сам га својим очима видео. кажите му да сам ја први дошао и донео вест да ће наши образовати кабинет.... ЧЕДА: Рећи ћемо! ПЕРА (госпођи Живки у коју као да има више поверења): Молим вас. ја ћу вам јавити. боже мој. господине! ПЕРА (већ на вратима): Ако би било што врло интересантно... а ја бих хтео то да му јавим.. молим. шетаћу тамо под кестеновима.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Па онда значи да он зна! ПЕРА: Зна извесно! Али ипак. Господин Стевановић је већ отишао у Двор.

само кад се хоће. а управник Монопола. Цркох од радозналости! Рако! Рако! XI ПРЕЂАШЊИ. ЖИВКА: „Наши”! Јеси ли чуо шта каже човек: „наши”! ЧЕДА: Ама кој' човек? ЖИВКА: Па овај. ЧЕДА: Ко? ЖИВКА: Како ко? Сима! ЧЕДА: Па отац је већ начелник министарства. (На вратима. а председник Општине? Охо.) Рако! Рако! ЧЕДА: Шта ће вам? ЖИВКА: Да купи новине..) ЧЕДА: Али чему се ви то радујете?.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Х ЖИВКА. а може и он. ЖИВКА: Али каже човек: Стевановић отишао у Двор. а ти још питаш. свакоме тако јавља. мој брајко.. За њега су „наши” сви који образују кабинет... Рако! Рако! ЧЕДА: Чему да се радујем?.. МОМАК из МИНИСТАРСТВА ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 13 ... нисам те загрлила од дана венчања (Грли га. Он то.. ЧЕДА: Па? ЖИВКА: Па то! Ти можеш да аванзујеш. има ваздан. шта може више? ЖИВКА: А Државни савет. ЧЕДА ЖИВКА: Зете. ЖИВКА: Гле сад! Место и ти да се радујеш. ЧЕДА: Пера писар из административног одељења. извесно.

где је он? МОМАК: Ено га у министарству.. послао ме је господин да му дате његов цилиндер.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МОМАК: Добар дан. ЖИВКА (не верујући): Ама. цилиндер? МОМАК: Јесте! ЖИВКА: Ју.. боже. XII ПРЕЂАШЊИ. цилиндер. ЖИВКА: Цилиндер?. госпођо! ЖИВКА (претрне): Ију! Добар дан! МОМАК: Молим лепо. РАКА РАКА (на средњим вратима): Шта ме зовеш? ЖИВКА: Јеси ли купио новине? А јест. бога ми. где је та Дара? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 14 . тако су ми се наједанпут одузеле ноге! Је л' вам то господин казао да му однесете цилиндер? МОМАК: Јесте.. тако сам се збунила. он. МОМАК: Јесте. ЖИВКА: А је ли вам казао шта ће му цилиндер? ЧЕДА: Ето ти сад! Откуд ће момку рећи шта ће му цилиндер? ЖИВКА: Ох. Ама. ЧЕДА (и он се заинтересовао): А где је господин? ЖИВКА: Одиста. ни сам ти ни дала. Па где је сад та Дара? Рако! Рако! ЧЕДА (на левим вратима): Даро! Даро!.

Анка. није. нађите га! Али брзо. ЖИВКА: Па. РАКА: А. АНКА АНКА (долази): Извол'те! ЖИВКА: Знате ли ви. како да га нема? (Одјури задњим вратима. забога! ЧЕДА: Ама.) Анка! Анка! (Свима.) Та тражите га. где је цилиндер господинов? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 15 . отац тражи цилиндер! ДАРА: Па где је? ЖИВКА: Последњи пут. И ко ће сад да му се сети где је! XIII ПРЕЂАШЊИ. ЖИВКА: Цилиндер. шта сте се збунили? ЖИВКА: Па тако је то. кад је био пријем о краљевом дану. идите. кад човек једанпут у години носи цилиндер. идите. ЖИВКА (момку): А је ли господин био расположен кад је тражио цилиндер? МОМАК: Није! ЖИВКА: А љут? МОМАК: Није био ни љут! ДАРА (враћа се): Нема га! ЧЕДА (за њом): Нигде га нема! ЖИВКА: Ама. на орман. мет'ла сам га тамо у соби. забога. одмах! ДАРА и ЧЕДА (одлазе у собу). ја сам га видео у сали иза фуруне. дабоме.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАРА (на левим вратима): Била сам у кујни.

. тражите га.. али га је овај скинуо (показује на Раку) кад се играо с њим. ЧЕДА: И вама је то сасвим обична ствар кад се мења министарство. разуме се!. знам ја то иако не читам новине.. имате добар нос.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ АНКА: Био је на орману. МОМАК ЧЕДА (момку. ЧЕДА: Е? МОМАК: Ама.. господине. ја одмах кажем у себи: овај се спрема. Променили сте их много? МОМАК: Много! Коликима сам и коликима ја већ сагледао леђа.. ЧЕДА: И ви. с којим је остао сам): А ви сте давно у министарству? МОМАК: Врло давно. а цилиндер сам оставио.) XIV ЧЕДА.. мора бити.. Знао сам ја још пре три дана да ће ова влада пасти. да те не убије. ЖИВКА: Бог те убио. знате већ унапред да омиришете ситуацију? МОМАК (ласка му то): Па. мора се наћи! (Разиђу се сви по кући да траже цилиндер. забога.. ЖИВКА: Па где си га оставио? РАКА: Не знам! ЖИВКА: 'Ајде. тражите га. ЧЕДА: А шта код вас значи кад вас пошљу за цилиндер? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 16 . опет ти! РАКА: Није истина! Ја сам узео само кутију да направим аероплан. Чим видим да министар сваки час зивка благајника и чим видим много згужваних хартија у корпи крај министровог стола.

идем сама!. МОМАК ЖИВКА (носи цилиндер и глади га рукавом од блузе.. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 17 . АНКА. у вашим је рукама судбина ове земље. метнуо под миндерлук и напунио га орасима! Ко би се сетио да га тражи под миндерлуком? ЧЕДА (шчепа цилиндер од Живке. како можеш да издржиш и да чекаш да ти други доноси новости? Дајте ми шешир.) Журите. а он га погледа кô крава мртво теле и вели: „Доцкан. журите! XVI ПРЕЂАШЊИ. ДАРА...) ДАРА и РАКА (долазе за њом). молим вас. стрпа га момку у руке и гура га): Идите. носи натраг”! ЧЕДА (усплахирен): Дакле. шта се ваздан мајете. без МОМКА ЖИВКА (Чеди. јер бивало је да ја по коме до несем цилиндер. пошто је момак отишао): Ти знаш нешто? ЧЕДА: Не знам али. што не трчиш тамо? ЧЕДА: Куда? ЖИВКА: На Теразије! ЧЕДА: Па тамо је већ господин Пера из администраТивног одељења.. идите..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МОМАК: Значи да је господин позван у Двор и тај посао треба брзо свршити. ЧЕДА. дајте тај цилиндер! XV ЖИВКА. несрећник.. ЖИВКА: Ама. ЖИВКА: Кад га. бивало је и то?! (Одјури вратима и продере се на њима.. ЖИВКА: И ти можеш још да чекаш. (Изгура га. дабоме! Криза.. цилиндер.) Ама.

али ако. откуд то иде! ЧЕДА: Добро.) ЖИВКА (Чеди): Али немој да се забијеш у кафану.) „Зашто га зову?” Па не зову га. како се то ниједно дете није измет'ло на мене. тражио је цилиндер. чула си. не смем чисто ни да кажем.могао би онда и Чеда. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 18 . промувај се.) XVII ЖИВКА.. бојим се ишчашиће се. па кад чујеш што. ево идем ја! РАКА: И ја ћу (Дуне на врата. да им насађује квочке.. као на жеравици. Прођи свуда. ваљда... шта мислим ја? ДАРА: Не мислите ваљда да отац буде министар? ЖИВКА: Страх ме је да мислим. а мислим. толико могу за мога мужа да учиним. Па ето. мама.. а знаш ли ти шта то значи кад се тражи цилиндер? ДАРА: Не знам! ЖИВКА: Зову га у Двор. пала влада и сад има нова да се састави. ДАРА ЖИВКА (седа уморна на канабе): Ох.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Куда? ЖИВКА: На Теразије! ДАРА: Боже. баш да чујем. него. боже. Знаш како смо ми овде. добро. јавићу већ! (Одлази.. кад би се то десило. Зар не видиш да ја држим оба палца стегнута? Стегла сам их крвнички. а ти дођи одмах. ДАРА: Ох. ЧЕДА (узме шешир): Не брините. боже. ДАРА: Па да ви не мислите.? ЖИВКА: Шта мислим? 'Ајд. Сви су глупи на оца! (Имитира је. ДАРА: Оца? А зашто га зову? ЖИВКА: Зашто? Е јеси права глупача! О боже.

ДАРА: Мени ни овако ништа не фали. не може да прави каријеру и онако некако не пристаје. не зна језике. ПЕРА ПЕРА (на задња врата): Извините. ДАРА: Мени је добар... ЖИВКА (скочи као опарена): Шта је. ЖИВКА: Кога? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 19 . Камо срећа да си ти мене послушала. ЖИВКА: Говорите! ПЕРА: Видео сам га. него њему. ако би се десило да отац постане министар. Ко дирне њега. а вама се и не мора допадати. какав је то разговор! ЖИВКА: Па не..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Таман. као да је Чеда прва брига... нема школе.. шта ви имате ту? ЖИВКА: Па већ ти. ја. ал' кажем.. да ниси пошла за тога. ЖИВКА: Теби не фали.. као да те је у око дирнуо.. знам ја тебе. ДАРА: Па јесте! XVIII ПРЕЂАШЊИ. Кад сам ја задовољна. ДАРА: Шта да сам те послушала? ЖИВКА: Па ето то. ДАРА (увређено): Боже. мајка.. забога. ДАРА: Њему? ЖИВКА: Па дабоме. како би се лепо удала као министарска ћерка. има ли нечег новог? ПЕРА: Има.

чим чујете што. ЖИВКА: Слушај.. обуци се па да идемо на Теразије да чекамо.. Даро! (Гласно. ти ништа? ДАРА: Како ништа. одлази. мајко.. право да вам кажем. забога.) XIX ЖИВКА. ДАРА ЖИВКА (враћајући се са врата): Даро.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПЕРА: Њега.. ЖИВКА (узбуђено): Да се нисте преварили? се.) Да ли је то могуће да је већ потписано? ПЕРА: Идем да их сачекам кад излазе. ЖИВКА: А не знате зашто је отишао у Двор? ПЕРА: Како не знам: сви су наши позвани. ЖИВКА (Дари): Стежи палац. само. ПЕРА: Пера писар из административног одељења. забога. прочитаћу им са лица указ. (Клањајући се. ЖИВКА: Да. још сад. још како сам узбуђена. Видео сам га.) А ти. Јавио сам му ЖИВКА: А он? ПЕРА: И он се мени јавио. отишао је у Двор. господина. ДАРА: Али. А ја ћу. Ко зна. ПЕРА: Та како бих се преварио! Видео сам га кô што вас сад видим. (Плаче. можда је и потписано. има цилиндер на глави. то не иде! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 20 . дођите одмах. ја чисто не верујем у толику срећу. мени је чисто дошло да плачем. Али вас молим да кажете господину да сам ја први који сам дошао да му јавим да је отишао у Двор. дете моје. ЖИВКА: И мислите да би се то могло још данас свршити? ПЕРА: Како још данас.

.. право кажеш. ЖИВКА: А гризе ме нестрпљење. па ево и ти можеш постати министарка. пет.) Забио се извесно у кафану. (Говори. али је зато мене лепо васпитала. то ће тетка Савка да ми донесе.Цела истина. ЖИВКА: То теби ваљда твој муж каже. јер ако је он већ министар... Ја сам свршила три разреда основне школе и. треба најпре скочити. отац јој је био чиновник Главне контроле. али само да ми је да госпа-Драгу свучем са државног фијакера. забога. два. Ваше Величанство!” – сигурно ће почети да муца. кћери. сигурна сам да ће муцати. ДАРА (прекоревајући је): Али. Још после подне ћемо се возити на министарском фијакеру.) Чекај. па мисли нико је не може одлепити. он се завукао негде у кафану.) Ух. (Размештајући. Али.. мајка. мајка. Моја мајка је шила у Војној шивари..) Кад је последњи пут Сима ааванзовао. синко. одлепићеш се.. па макар за двадесет и четири сата. он је био већ чиновник кад ме је узео. не могу просто да издржим. четири. три.. брзо. само кажу морао је да те узме.... Бар је жена васпитана. И где је молим те сад онај твој.) Један. седам. не би мене твој отац узео. Е. Прилепила се за фијакер као таксена марка. шест.) Знам. него због света. могла сам још да свршим.. ДАРА: Немој тако. ДАРА: Али чекај. забога. ЖИВКА (вади их и меша): Баш да видим како у картама стоји. Али госпа Ната! Но. све друго не марим. да сам хтела. погодиле су ми.. (Сети се. а што ми овде горимо на жеравици. новац с вечери.) ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 21 .. ДАРА: Ето их у фиоци. ЖИВКА: Па шта.Ти си их синоћ размештала. има ваљда неке разлике између мене и Нате. да ми је да се сад претворим у муву па да улетим у Двор да својим ушима чујем како краљ каже Сими: „Позвао сам вас. (Нервозно шета и крши прсте. а она намештала кревет тим самцима. онда нема смисла да ја идем пешке. Убио га бог са суклатом... господине Симо.. ЖИВКА: Напослетку. Да ја нисам била таква.Глас (броји у себи) кућа.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Па јесте да не иде. то се њега не тиче. ДАРА: Па јест. где су карте?. ДАРА: Ама није то. Шта се утрпала између мене и Симе ова удовица! (Броји.. дабоме. мама! ЖИВКА: Ух. Боље би било када би он пожурио да нам јави шта је ново. кревет! (Скупи два доња реда и почне покривати карте. што не долази? (Одлази на прозор. тешко земљи кад је доживела да она буде министарка! Мајка јој је издавала квартире за самце. да вам понудим један портфељ у кабинету!” А онај мој шмокљан – место да каже: „Хвала. и не марим за госпа-Драгу. не можеш чисто да верујеш како су ми све погодиле.

ЖИВКА: Носи натраг. а ако не буде оно...... XX ПРЕЂАШЊИ. ако је по картама. Ако буде оно. кћерко. ЖИВКА: Право кажеш! Десетка херц.. немам кад да је пробам.... јер. ДЕВОЈЧИЦА (оде). ДАРА: Али. мајка. Бога ми. мама.... него донеси после подне халину.. јер главно је питање хоће ли он бити министар. онда ћу свилени ауфпуц. ЖИВКА: Нек донесе после подне.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАРА: А што покриваш себе? ЖИВКА: Па да видим то. ето ти!.. Донеси после подне. велика радост. ДАРА: Па то је часком. АНКА АНКА (долази са једном девојчицом. забога.. АНКА (оде за девојчицом).. не знам какав ћу ауфпуц. XXI ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 22 . која носи хаљину увијену у бео чаршав): Кројачица послала хаљину. онда ћу сатински. ДАРА (прекида је): Немој ништа да кажеш госпођици. онда ћу свилени ауфпуц. ДЕВОЈЧИЦА: Шта да кажем госпођици? ЖИВКА: Реци јој: ако буде оно.. Што не пробаш? ЖИВКА: Тако. хоћу ли бити министарка? ДАРА: Боже. па покриј оца....

. ју. кћери. Кажи твоме мужу нека каже: да или не. пашћу у несвест! ЧЕДА: Али чекајте. ЖИВКА: Даро. ДАРА (која је била код прозора): Ево га Чеда. ЖИВКА: Је л' трчи? Је л' се смеје? Је л' маше марамом? Питај га.. и то да му буде место мираза. забога! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 23 . ЖИВКА: Ако ми одмах не кажеш. овако сам смислио.. ЖИВКА: Да знаш да нам носи добар глас! Није мени бадава око тако наједанпут заиграло. или није? Је ли. питај га шта је. враћајући се овамо. ју. XXII ПРЕЂАШЊИ. чекајте! Дакле.. или није.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА.. Отац да мени изради један зајам код Класне лутрије на привредне циљеве.. а после. ДАРА: Ушао је већ у двориште. ЧЕДА ЖИВКА (Тек што се Чеда јавио на вратима): Говори! ЧЕДА: Чекајте. наједанпут заигра.. ЖИВКА (шчепа га за гушу): Говори: је ли. ЖИВКА: Па говори. ДАРА ЖИВКА: Ју. мени мркне пред очима.. разумеш ли? ЧЕДА: Ама. да вам кажем све по реду. С тим да одужим дугове. ала ми заигра десно око. овако сам мислио. не отежи! ЧЕДА: Дакле. иначе ћу га гађати столицом! ДАРА: Па кажи. забога!.

Ја сам rocпoђa министарка! (Удари у сладак смех од задовољства. отац оно? Пита ли се ту ваљда још когод? ЧЕДА: Па да. да чујем. ал' кажите и ви мени: господин-министров зете. зет – то није ништа. уморна од узбуђења.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Да или не? ЧЕДА: Да! ЖИВКА: Шта? ЧЕДА: Министар. децо. то сам смислио: да отац мени изради из Класне лутрије један зајам од 12000 динара на привредне циљеве. да те убије. ти! ДАРА: Шта да вам кажем? ЖИВКА: Па зови ме као што ће одсад цео свет да ме зове. чисто не верујем својим рођеним ушима. срећна): Слатки мој Чедо! ЖИВКА: Децо. да ми да три класе. ко министар? ДАРА: Је л' отац? ЧЕДА: Јесте! ДАРА (усхићена.) Ју. С тим ћу лепо да отплатим дугове и тада. ЖИВКА: Ама ко. како то звучи! ЖИВКА: Пре свега. Даро. као приде. право да ти кажем. ЖИВКА (скочи): Како то ти: отац ово. у столицу. убио те бог. ДАРА: Госпођо министарка! ЖИВКА (Чеди): 'Ајде. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 24 . Кажи ми. И то да ми буде као мираз.) ЧЕДА: Дакле. ти некако и не личиш. кажи и ти! ЧЕДА: Хоћу. а друго. убио ме бог. загрли га. кажем. питају се и други министри! ЖИВКА: А ја? ЧЕДА: Па шта сте ви? ЖИВКА: Како шта? Још питаш. знате. придржите ме! (Клоне.

а ја сам министарка. ЧЕДА: Охо. забога. ДАРА: Али. ако хоћеш да ти почеше језик параграф седамдесет шести. Чедо. хо! Па ви говорите као да сте ви министар. као. а ко ти је казао.. мајка! Немојте се свађати. који пут. ЖИВКА (љуби га): Е. лани. молим те! А вама већ личи. него су ми псовали и мајку. ЖИВКА: Мангупска посла.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Гле.. 'ајде. XXIII ПРЕЂАШЊИ. ЖИВКА: А знају ли они да је твој отац министар? РАКА: Знају. а упамти: то је. Ал' тако је то кад није васпитан да буде у министарској кући. ЖИВКА: 'Ајде.. не личи. па баш зато и псују! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 25 . РАКА: Него с ким ћу? ЖИВКА: Дружићеш се одсад с децом енглеског конзула. чедо. много више. ЖИВКА (унесе му се у лице): Као шта? ЧЕДА (гунђајући): Та већ. РАКА РАКА (улети): Мама. знаш шта је ново? Тата је постао министар.. ЖИВКА: Ако нисам министар. РАКА: А није то ништа што су ме назвали прасе. РАКА: Кажу ми деца и мене су одмах прозвали министарско прасе. не личи то министарској кући! ЖИВКА: Па да. Више се нећеш дружити са тим мангупима.

па ћемо их преместити у унутрашњост: и децу и разред и учитеља. а враћа се министар? Ама станите овамо. ко би то рекао: отишао јутрос од куће као обичан човек. децо. одсад. и кад га родих овако проклета! ПОПОВИЋ: Но. уздржи се. А зашто? РАКА: Па.) Децо. ПОПОВИЋ ПОПОВИЋ (појављује се на вратима под цилиндром). У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер... (Збуни се. него брбљаш којешта. да знаш. Ви станите иза мене. кад ме тата истуче.. да га убије. ЖИВКА (грли га): Министре мој! ЧЕДА и ДАРА (љубе му руку): Честитамо! РАКА (раздере се из свег гласа): Доле влада! ЖИВКА (скочи као опарена и.. кад не умеш да говориш као паметно дете! РАКА: А нисам ти ни казао! Ево га иде отац! ЖИВКА: Иде? Па што не говориш. РАКА: Доле влада!. марво једна. ЖИВКА: Куш. она га натуче Раки на главу да му тако угуши глас): Куш. а коме не сме. што волим што је тата постао министар! ЖИВКА: Е?!. но. како је била већ прихватила из Поповићеве руке цилиндер.. ја само скупим демонстрације.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Записаћеш ми ту безобразну децу. Боже мој.. забога! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 26 . Живка. проклето штене! Убио га бог. па се раздеремо: доле влада! ЖИВКА: Прегризô језик ти. дабогда!. РАКА: Јаој. немојте ми сметати! XXIV ПРЕЂАШЊИ. немојте да ми сметате. мама.

ПОПОВИЋ: Шта ће ти то? ЖИВКА: Пусти ме.) Пера писар из административног одељења!. па макар после умрла. сад у министарство? ПЕРА: На служби. господине Перо! ПЕРА: Разумем.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XXV ПРЕЂАШЊИ. господине Перо. ја..... у четири сата.. госпођо министарка. ал' опет сам ја хтео први да вам јавим. ПЕРА ПЕРА (уђе. молим те! Хоћу да се провозам трипут од Калемегдана до Славије. збуни се): Извините. ПЕРА: Знам ја да ви то знате.. ЖИВКА: Наредите да одмах после подне. госпођо министарка. Наредите. хвала! ЖИВКА: Хоћете ли ви. и кад спази Поповића. овај. ПОПОВИЋ: Хвала. Завеса ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 27 . ја сам дошао да вам јавим да сте постали министар. (Клања се излазећи. дође овде министарски фијакер. ПОПОВИЋ: Знам ја то. гоподине Перо.

... ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ ЧЕДА (седи за малим сточићем. молим. – Молим за ваше име? Др Нинковић. ЧЕДА: Је л' плаћено? ШЕГРТ: Јесте! (Предаје му шест кутија. ЧЕДА: Шест стотина?!!!. – . и завршава разговор): Госпођа министарка није моментано код куће... секретар министарства спољних послова.. Па онда изволите у које доба желите. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 28 . звала вас је? То је друга ствар. извесно. Не!..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧИН ДРУГИ И ста соба. на коме је телефон.. – Лепо. Како?. само богатија намештајем. А. визиткарте. који је без укуса размештен.. Па. ја ћу рећи.. I ЧЕДА. а ви изволите! (Затвара телефон. она ће. ШЕГРТ: Толико је госпођа поручила. право да вам кажем.) ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ (доноси пакете): Ево. ја не знам кад прима. кроз који час бити код куће.) ЧЕДА (ишчуђава се): Охо! Па колико је то? ШЕГРТ: Шест стотина.

(Говори.. вади једну визиткарту и слатко се смеје). госпа Живка јој је просто.) Па шта? ЧЕДА: Како па шта? Откуд се на картама пише „министарка”! Као да је то занимање: министарка. ЧЕДА: Шта ће тамо? ДАРА: Шта знам ја. није министарско име. написала Живана. ДАРА (наилази из собе): Шта се ти тако слатко смејеш?. ДАРА: Па кад она неће никог да запита. ЧЕДА: Па онда – шест стотина визиткарата! Колико година мисли она да ће бити министарка? Или мисли можда да своје визиткарте растура по народу као прокламације? ДАРА: А. молим те! (Даје јој визиткарту. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 29 .. ЧЕДА: Па да.. ДАРА: Јеси ли ти разговарао са оцем?. но све сама ради. видиш... ЧЕДА: Тражио је неки секретар министарства спољних послова на телефону.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Добро. добро. ШЕГРТ (оде).) ДАРА (чита): „Живана Поповић министарка”. Већ четири дана иде сваки дан. ЧЕДА: Ама.. ДАРА ЧЕДА (отвори пакет. од јутрос? ДАРА: Код зубног лекара. како да се не смејем? Читај. А где је она. бога ти. оправља зубе. иди!. II ЧЕДА.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЧЕДА: Јесам, али с њим не вреди разговарати. Њега је тамо неки луди ветар
убацио у министре, а није за то рођен. За министра се мора, брате, родити. Замисли,
молим те, он хоће и да буде министар и да остане чист. Није – него још нешто! Ја му
лепо кажем: „Ви не можете па не можете да ми дате обећани мираз, е па ево вам сад
добра прилика: израдите ми један привредни зајам код Класне лутрије”. Ти
привредни зајмови нити се употребљавају на привреду нити се враћају држави.
ДАРА: А шта он каже?
ЧЕДА: Вели: неће он да се прља, хоће да остане поштен човек.
ДАРА: Па то је лепо! Што му замераш?
ЧЕДА: Ама, то је лепо у теорији, али у пракси није.
ДАРА: Зар не умеш што друго да смислиш?
ЧЕДА: Па већ доцније, ако буде требало, смислићу ја још штогод, али најпре
треба ово остварити.
ДАРА: Не остаје ти ништа друго него опет с мајком да разговараш.
ЧЕДА: Само кад би се с њом могло честито разговарати.

III
ПРЕЂАШЊИ, ЖИВКА

ЖИВКА (долази споља под шеширом а за њом један фотографски шегрт носи
преко руке хаљину увијену у бели чаршав): Метни овде!
ШЕГРТ (остави хаљину преко столице).
ЖИВКА: Тако, сад можеш ићи!
ШЕГРТ (оде.)
ДАРА: Где си, бога ти, носила ту нову хаљину?
ЖИВКА: Фотографисала сам се; дванаест кабинет и једна велика за излог. А
била сам и код зубног лекара. Је ли ме тражио ко?
ЧЕДА: Донете су визиткарте.

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

30

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ДАРА: Забога, мајка, шта ће ти шест стотина?
ЖИВКА: Како шта ће ми? Толика фамилија, па морам сваком да дам за
успомену и, иначе, потрошиће се то за три године. Је л' те, децо, а примећујете ли ви
штогод на мени?
ЧЕДА: Ништа?...
ЖИВКА: А кад се насмејем? (Смеје се.)
ЧЕДА: Златан зуб.
ДАРА: Забога, мама, па теби је тај зуб био потпуно здрав.
ЖИВКА: Па био је здрав, дабоме.
ДАРА: Па што си навукла злато на њега?
ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа
Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га
немам!
ЧЕДА: Па да, откуд има смисла то: министарка, а да нема златан зуб...
ЖИВКА: Па дабоме! Кад дође тако неко отменији у посету, па се у разговору
насмејем, а мене чисто срамота.
ЧЕДА: Сасвим!
зуб?

ЖИВКА: Не знам само, да л' би лепо стајало да и с десне стране направим један
ЧЕДА: То би лепо било због симетрије.
ЖИВКА: Нико ме на телефону није тражио?
ЧЕДА: Јесте. Неки др Нинковић.
ЖИВКА: Је л' рекô да ће доћи?
ЧЕДА: Јесте.
ЖИВКА: Баш добро!
ДАРА: Ко ти је то опет?

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

31

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЖИВКА: Секретар министарства спољних послова. Добро, дете, однеси, бога ти,
ту хаљину, метни је у орман. Чекај, понеси и шешир. (Скида.) И онако имам са твојим
мужем да проговорим реч-две.
ЧЕДА: Врло добро, и ја имам с вама да разговорим реч-две.
ДАРА (узме хаљину са столице и шешир па одлази).

IV
ЖИВКА, ЧЕДА

ЧЕДА (кад су остали сами): Ја сам се решио, мајка, да дефинитивно уредим
ствар.
ЖИВКА: Врло добро, а и ја сам се баш решила да дефинитивно уредим ствар.
ЧЕДА: Ја сам, дакле, решио да ви још данас разговарате са оцем...
ЖИВКА: Чекај, чекај да ја прво теби кажем шта сам ја решила. Ја сам, видиш,
драги мој зете, решила да узмем моју ћерку натраг.
ЧЕДА: Како да је узмете натраг?
ЖИВКА: Тако, да се ти лепо и љуцки извучеш из ове куће и да оставиш жену.
ЧЕДА: Како, молим вас?
ЖИВКА: Па тако, де, што се ишчуђаваш? Да напустиш жену и она тебе да
напусти.
ЧЕДА: Тако. А зашто то, молићу?
ЖИВКА: Тако! Није она за тебе. Она је сада сасвим друго нешто него што је била
кад си је ти узео за жену.
ЧЕДА: Је л' те? Гле, молим вас, ко би то рекô?!
ЖИВКА: И она сад може да нађе много болу прилику него што си ти!
ЧЕДА: Како, молим?... Реците то још једанпут.

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

32

ЧЕДА (увређен): Госпођо министарка!. А шта би ви. ЧЕДА: Тако! Е. закачио си се за њу.. па ето тако слудовасмо.. Јер. а девојка замакла у годинама а заћорила. госпођо министарка. шта ћеш му. а ми тада нисмо били богзна шта.. примио се за проводаџију и већ је разговарао са човеком. шта си ти свршио – ништа.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Ама. што смо дали дете за тебе? Е па тако. ЧЕДА: Тако! А то сте ви смислили? ЖИВКА: Ја. дабоме! Овај зубни лекар. ЧЕДА: Ама. треба је поправити. де. ЖИВКА: Ама. шта да се буниш. видиш. кад си баш запео. као да смо на вашару? Молим вас.. шта си ти и ко си ти: једна обична вуцибатина. ЖИВКА: Па добро. ЧЕДА: Ја не продајем жену за једну класу. дабоме! Тебе да најуримо. Нити имаш школе.. ако си паметан човек. рачун је направљен без крчмара.ето. па већ разговарате с човеком? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 33 . ЖИВКА: Па озбиљно. па ето ти. нека буде две класе. код кога сам намештала зуб. код мене живог. кога да поправите? ЖИВКА: Тебе не. ЧЕДА: Ама. али свеједно. нити знаш језике. и ја теби то сасвим фамилијарно кажем да си вуцибатина. де.. ЧЕДА: Диван план! Истина. Било што је било. не бој се!. трипут си досад отпуштан из службе. али – ако се ствар може поправити.. увидећеш и сам да је овако за тебе боље. ако се лепо и фамилијарно споразумемо.. Зар није? ЧЕДА: Дозволите. сад разумем! ЖИВКА: Па нема ту. ми ово разговарамо пријатељски и фамилијарно.. Мгао би чак да добијеш класу. рекли кад би вам ја рекао да не пристајем на све то? ЖИВКА: Па ти.. ЖИВКА: Хоћеш да кажеш: кад си такав. брате.. размисли сам. Него ствар. реците ви мени.. Зато сам ја и мислила да ми тебе најуримо. ЧЕДА: Ама. како то. а Дару да удамо као што јој приличи. шта се ти ту ваздан ишчуђаваш? Могу да нађем за њу бољу прилику. како ви то. мислите ли ви озбиљно све ово што говорите?. Ево. и ако зрело размислиш.

. ЧЕДА: Уф. за њега питаш.) Почасни конзул Никарагуе. почасни конзул Ни. то ми је мило! А шта је иначе тај Никарагуа? ЖИВКА: Кој' Никарагуа? ЧЕДА: Па тај ваш будући почасни зет! ЖИВКА: Како шта је. какав Никарагуа. право да ти кажем. ЧЕДА: Е. било би доиста добро. Име му је Риста Тодоровић. ко вам је то опет? ЖИВКА: Човек из дипломације и онако од реда. Чекај. Како среће да си ти кожарски трговац. ЧЕДА: Господе боже. смем ли знати како је име Никарагуи? ЖИВКА: Ама. Не може се тек од тога живети. (Вади из ташне једно цедуљче и чита. убио те бог! ЧЕДА: Па тај наш зет. ЖИВКА: А. ЧЕДА: Оно. ЧЕДА: Гле'те. нећу ја за твоју љубав да испустим овако лепу прилику. молим вас. почасни конзул.... молим вас! А сме ли се бар знати ко је тај будући зет? ЖИВКА: Почасни конзул. ЧЕДА: Како? ЖИВКА: Тако. као што и приличи једној министарској ћерки. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 34 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Бога ми. како вашем Раки требају сваке недеље нова пенџета. молим те. па конзул! ЧЕДА: Ама. ала то нешто смрди! ЖИВКА: Него као ти. што нити смрдиш нити миришеш. Ко је још од почасти живео? Он мора имати и неко занимање?. ЖИВКА: Па иначе је кожарски трговац. ЖИВКА: Гледај ти своја пенџета! ЧЕДА: А је 'л' те.

ЧЕДА: Ама. а нас остави на миру. право кажете... реците вашем зубном лекару нек дође к мени.) V ЖИВКА (сама) ЖИВКА (прилази телефону. молим вас.. ало..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Дакле. врло ћемо се лако споразумети. Данас ће већ доћи младожења на виђење са девојком.. Је л' те. велите. Вади из ташне једну цедуљу на којој је записан дотични телефонски број): . ЧЕДА: Сасвим. зубни лекар проводаџија? ЖИВКА: Па јесте. Дајте ми. Ви сте?. а кутњаке по један. то је лепо. А. јер смо од истог заната. ЖИВКА: Није потребно. шта ћеш ми ти? Удај се ти за твој рачун. треба ли ја да се обучем? ЖИВКА: Ама. све остале заљуљам.. молим вас. то је лепо! Слушајте. Овде је госпа Живка министарка. и ја знам да вадим зубе. ЖИВКА: Ти? ЧЕДА: О... А. па поручите проводаџији да дође к мени да проговоримо. па треба казати девојци да се обуче. те још како! Предњаке вадим по неколико одједанпут. нисам вас ни питала. Па зато баш и кажем. Реците му.Је л' то централа?.. ја ћу се удати за свој рачун! (Шчепа шешир. али кад један извадим. то је одиста лепо. јер ствар је већ потпуно уређена. ако ти треба. ЧЕДА: И доћи ће овамо Никарагуа да је гледа? ЖИВКА: Разуме се! ЧЕДА: Е. којом девојком? ЖИВКА: Па са твојом женом. кад ће бити готове ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 35 . он! ЧЕДА: Слушајте.) Ја ћу вас звати у сватове! (Оде нагло.. (гледа у цедуљу) 5872.. Риста? Е.. шта мислите. је л' то фотограф Пешић?.

ЖИВКА: Шта је. Знате како је то за иностранство!..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ слике?. Ал' гледајте. па да буде лепо.. ако потражи који страни лист моју фотографију. УЧИТЕЉИЦА: Но! Е.. замислите. знате.. Највише ми је. јеси убио те бог да те не убије! И зашто да јој псујеш матер? Зар она тебе учи и васпитава.. УЧИТЕЉИЦА: Немогуће. забога?!. то већ прелази све границе. 'ајде кажи ми зашто? РАКА: Па кад она мене тера да изговорим десет пута реч: „решонс лајзејшн”! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 36 . а ти да јој псујеш матер? Зашто. да испадне лепо. Не бих никад иначе. подшишане косе а наочари на носу.. РАКА УЧИТЕЉИЦА (матора девојка у сако-костиму. ЖИВКА: Али шта је...Тако.. ЖИВКА: Несрећни сине. ал' морам рећи.. забога? УЧИТЕЉИЦА: Изволите. Она испада узбуђена из собе). госпођо. питајте га. да ја просто не могу више да поднесем. молим вас. опсовао ми матер.. а не може раније?.. VI ЖИВКА. зар учитељици енглеског језика да псујеш матер? РАКА: Нисам! ЖИВКА: Јеси. несрећниче. РАКА (долази за учитељицом). немогуће. УЧИТЕЉИЦА.. стало до тога. То је тако неваспитано и безобразно дериште. радити са овим човеком. УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! Пфуј! Шокинг?!. Мени је одвратно и да вам кажем шта је тај човек кадар да каже! ЖИВКА (Раки): Говори! Шта си јој казао? РАКА (он је обучен у бело морнарско одело са кратким ногавицама те му се виде гола колена): Баш ништа!..

. ДАРА: Е. изговори.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Па изговори!. Чеда отишô? ЖИВКА: Да. нити Туре буре ваља.) Даро! ДАРА (долази): Шта. отишао! Уредила сам ствар са њиме.. вуци ми се испред очију!. могао би опсовати оца и самоме енглеском конзулу.. РАКА (излазећи): Зар сам ја луд да крхам вилице са тим твојим енглеским језиком!? (Оде. а тај ће човек већ добити своје. УЧИТЕЉИЦА: 'Адје! Службеница! (Одлази. Мислиш ти лако је то. дођите ви само. госпођице.) ЖИВКА (учитељици): Извините. ДАРА ЖИВКА (оде левим вратима): Даро! (Јаче.. како? ЖИВКА: Саопштила сам му да је под данашњим даном разрешен дужности. стоко једна! Зар је за тебе васпитање! И ја још сирота хоћу да научи енглески да би се могао играти са децом енглеског конзула. нити була Туре тура!” 'Ајд' нека изговори то десет пута. а он. немогуће је радити с тим човеком. молим вас. УЧИТЕЉИЦА (буни се): Ах. ЖИВКА: Ама. РАКА: Јест'. Дођите ви сутра опет. па ево ја пристајем нека ми опсује и оца и мајку. була Туре гура. ДАРА: Какве дужности? ЖИВКА: Па дужности мужа. какав је. Напоље.) VII ЖИВКА. битанго. 'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља. УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! ЖИВКА: Марш. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 37 .

побогу. ДАРА: Мама. Почасни конзул Ни... заћорила си се. ДАРА: За мене јесте. ал' то ћемо да избришемо. Али сад. какав чиновник! Час у служби. је л' разумеш сад? ДАРА: Како?!. бога ти. ЖИВКА: Одлична.. бога ми. А зашто? ЖИВКА: Зато што се јавила једна врло лепа прилика за тебе. па зар ја нисам удата!? ЖИВКА: Јеси. Риста Тодоровић. Чекам да видиш најпре младожењу. Добро. ЖИВКА: А ти га увиј у памук па га метни под јастук и чувај га. мајка. Ето ти.. па не морамо више да трпимо. Зар не видиш и сама да он није прилика за тебе? Нико и ништа. Човек од реда. није нам се могло друкчије па смо трпели. забога. Откако си министарка. као што ти и приличи. ДАРА: А био је. Јесмо ли трипут досад трчали за њега да га спасавамо? Него тако. а час напоље. може нам се. оставите се ви младожење. Од чега си га разрешила? ЖИВКА: Рекла сам му да од данас није више твој муж. ЖИВКА: Па кад није за тебе прилика. је ли. мама. мајка! ЖИВКА: Море. човек коме је једино занимање: зет. и да знаш. а ми попустили. од данас није више мој зет. па сад трљамо главу од бриге. трговац. мене: пристајем ли ја? ЖИВКА: Па не питам те. што смо досад трпели. Иначе. ти све неким званичним језиком говориш.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАРА: Ја те ништа не разумем. ДАРА: Каква прилика. не могу да се сетим чији је конзул. Мени не треба. ДАРА: Ама. па ћу онда да те питам. шта ти говориш! А питаш ли ти. прилика кад нисам била министарска ћерка? ЖИВКА: Није ни онда. ДАРА: Ал' је мој муж! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 38 . Питајте ви најпре пристајем ли ја да напустим мужа. али за тебе је свеједно. ДАРА: Боже. ДАРА: Он је чиновник. мајка?!.

. ДАРА: Само у случају кад би знала да ме вара. па ћеш знати и то! ДАРА: Догод се не уверим. Перу). (Оде у собу плачући. па ето ти! ЖИВКА: Е па уверићеш се! ДАРА (удари у плач): То није истина. то ви само тако кажете! ЖИВКА: Гле сад.) VIII ЖИВКА. мушко је. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 39 . Плачем. зар ти одиста не би напустила ту вуцибатину?. Засад баш ништа. ПЕРА АНКА (на вратима): Моли вас господин Пера писар да га примите. мора да вара жену.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Тако ти бога. дабоме да плачем. ЖИВКА: Нека уђе! АНКА (повлачи се и пропушта г. ДАРА: Кад бих то знала! ЖИВКА: Е. ПЕРА ПИСАР (на вратима): Дозвољавате ли? ЖИВКА: Изволите! ПЕРА: Свратио сам само ако би госпођа министарка требала какве услуге? ЖИВКА: Хвала. Тако је то од бога. а што плачеш? ДАРА: Није – него да се смејем после оваквог разговора.. АНКА. вара те! ДАРА: Ко то каже? ЖИВКА: Па. ЖИВКА: Па. не верујем. па нек смо живи и здрави.

ЖИВКА: Него. ЖИВКА: Ама. ја и не верујем да је он такав. госпођо министарка. то није истина! ПЕРА: Па не кажем мора. да ли знате штогод онако ближе о њему? На пример: да ли има какву женску с којом је онако.. ја нисам никад био та кав.. шта знам ја. кад чиновник има малу плату. па де. ЖИВКА: Па ипак. има их дабоме и са малом платом па се опет некако спомогну. ЖИВКА: Па лепо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПЕРА: И хтео сам да замолим госпођу министарку да ме не заборави. бога ми! ЖИВКА: Не могу просто да верујем! ПЕРА: Па право да вам кажем. А какав ће да буде него такав! Зар никад нисте чули ма шта тако о њему? ПЕРА: Нисам. па куд би ту сиромашан чиновник са малом платом. ЖИВКА: Како се спомогну? ПЕРА: Боже мој. госпођо! ЖИВКА: Ама. тако спомогну се. а знате како је. сад ми баш паде на памет! Ви знате мога зета? ПЕРА: Како га не бих знао. ПЕРА: Извините. ПЕРА: То не знам. то мушки мећу собом морају знати. видиш. мала плата. познајем га врло добро... ЖИВКА: Ама. женске коштају. мора да буде веран муж. Извините ме. нисам ни чуо.. онако?. немојте ви „не верујем да је такав”.. баш и кад би хтео? ЖИВКА: Па то ви као да хоћете да кажете. Е.... ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 40 .. а право да вам кажем. госпођо: он је досад био само сиромашни чиновник. како да кажем. незгодно ми је да говорим такве ствари пред вама. морали би бар чути штогод? ПЕРА: Верујте ми. како се спомогну? ПЕРА: Па тако ето. ал' знам за друге. али ја не спадам у те мушке што међусобно знају те ствари. како да не знате. Ја ништа више не тражим него то да ме госпођа министарка не заборави.

или тако нешто. никад се на то не би' сетила! Па. АНКА: Зашто не. ЖИВКА: Па јесте. мушки су мушки. мало ближе! (Мери је зналачки од главе до пете. Пера писар из административног одељења. Анка. госпођо.. тако посматрате? ЖИВКА: Рећи ћу вам. говорите. Анка.) IX ЖИВКА.. како ви онако стојите према мушкарцима? АНКА: Боже мој. ма какву услугу. госпођо. разуме се! Е. је л' те. ПЕРА: Ја сам срећан. АНКА ЖИВКА (звони). за коју би' вас ја богато наградила. како да вам кажем.. Кажите ви мени.. откуд ја знам како стојим! ЖИВКА: Хтела сам да вас питам. де! ПЕРА (снебивајући се): Па тако.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Ама.) АНКА: Шта ме то. баш вам хвала.. јер са малом платом. ЖИВКА (удари се шаком по челу): Па разуме се! Видиш. Ви ме. АНКА (долази): Молим. на пример. (Клањајући се. ако у кући има младе служавке. они натрчавају уопште лако.. могли да ми учините једну велику услугу. ЖИВКА: 'Одите овамо. дали сте ми добру идеју. госпођо! А какву услугу? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 41 . И зато баш нешто мислим: ви би. нећете заборавити? ЖИВКА: Не брините! ПЕРА: Ви сте упамтили моје име. само ако сам вам учинио услугу. да ли на вас онако лако натрче мушки? АНКА: Па. одлази.

не би' вам ја то ни говорила. па ето ти. госпођо. шта имам да вас кушам? Потребно ми је то. ваш је зет жењен човек! ЖИВКА: Па жењен. Анка. забога. добићете две класе. госпођо. Ју. докле смем ићи? ЖИВКА: Идите докле хоћете. АНКА: Ала би то лепо било! ЖИВКА: А шта мислите. АНКА: Ју. АНКА: Ју. него реците ми може ли то да буде? АНКА: Али.. госпођо. оставите ви „ију”. ако ми то свршите. да натрчи мој зет на вас. онда.. АНКА: Да га затечете? Ју. да није жењен. какве класе? ЖИВКА: Ама није. ЖИВКА: Па дабоме! АНКА: Само.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Па то. Изаћи ће после да сам ја крива и све ће се на мене сручити. помела сам се. да ли ви то мене кушате? ЖИВКА: Ама. молим вас лепо. ал' ја ту много рескирам.. имаћу лепо мишљење о вама.. ЖИВКА: Ама. да знате. шта се то мене тиче. ако ми то свршите. како би' ја то. откуд ја. забога. шта ја треба да радим. И да знате. кажите ви мени да знам шта ви захтевате од мене. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 42 . Добићете повишицу плате и натераћу мог мужа да вам из Класне лутрије да хиљаду динара на привредне циљеве. АНКА: Ја не знам. ЖИВКА: Шта рескирате ког ђавола? АНКА: Како да не. како ви ружно мишљење имате о мени! ЖИВКА: Е. АНКА: Ију!. то је моја брига. али знате како се каже: сви су мушки једнаки. За мене је главно да ви намамите мога зета у вашу собу и да га ја код вас затечем. дабоме. ЖИВКА: То не брините ви. нисам ја таква. хоће ли он да натрчи? АНКА: Па не знам.

АНКА: Па добро.) Х ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 43 . 'ајде. не би' вам то могла унапред рећи. ЖИВКА: Зар сад. све то морате тако учинити да се не примети да је намерно. казала сам вам.. априла месеца? АНКА: Па баш зато! Дакле. АНКА: Ако се млада госпођа наљути на мене? ЖИВКА: У овој кући једино ја имам права да се љутим и нико други. не брините. ништа више не тражите него да дође у моју собу и да свуче капут? ЖИВКА: То је довољно за мене. што је могуће пре. да не испадне после као да сам ја преотимала мужа младој госпођи. најзад. јер. И још нешто: потребно је што пре. што год могу учинићу. добро би било ако би могли да удесите да скине капут. ЖИВКА: Ама. госпођо. знате како је. ЖИВКА: А надате ли се да ћете успети? АНКА: Боже мој. па ми јавите. госпођо! (Одлази.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ АНКА: А ништа више не тражите. разуме се. АНКА: Само капут? ЖИВКА: Па него шта још? АНКА: Па то је бар лако. 'ајде. госпођо. Надам се. наложићу пећ. АНКА: Ал' још једанпут да вас замолим.. па на мени да се скрхају кола. АНКА: Хоћу. људи лакше попуштају но женске. само да дође у моју собу? ЖИВКА: Оно. ЖИВКА: Само. АНКА: Рачунајте на мене. да га затечем без капута. ако је ваша воља. ЖИВКА: Е. бога вам.

ВАСА ЖИВКА (задовољно седа у фотељу). Био је бистро дете и имао је онако нечег господског на себи. ЖИВКА: О. Алал јој вера. кад једног дана – ти одскочи и ускочи у министарке. И лепо је учила школе. ако нећеш своју фамилију да збринеш? Није да кажем да је то нека велика брига и да се не може. господине Васо.. откуд ти? ВАСА: Како откуд ја? Па ко ће да ти дође ако нећу ја? Баш сад уз пут сретнем госпа-Виду. да је збринеш! Па зашто си постала министарка.. па како шта имам! Ујак сам ти. мило и онако пријатно ми као да ме неко голица по трбуху. рекô сам мојој Кати. седимо тако у кафани. и мене због тебе чествују. то си ти. Девети јој месец пао баш у време кад је требала да полаже матуру. али – помете се некако. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 44 . – Па онда полагали смо велике наде и на Христину тетка-Дацину.. господин-Васо?” А мени. ето. Никога немаш који би могао бити државни саветник. зато ваљда што сте министарска фамилија!” ЖИВКА: А шта имаш ти да се понесеш? ВАСА: Е. па ми вели: „А што сте се ви тако понели.. Живка. Кажем ја да неко из наше фамилије мора да оде високо. може да буде пријатно! ВАСА: Ама. ЖИВКА: Па јест. увек сам говорио: „Овај ће наш Јова далеко да дотера!” Али он. где би то било! Мислио сам пре да ће одскочити Јова поп-Арсин. да их збринеш. како да кажем. прија-Драгину свекрву. ситни захтеви. право да ти кажем. да се чује. па је право. Знаш ли. него све тако нешто. Била је лепа и некако рођена за велику госпођу. УЈКА ВАСА (долази споља): Добар дан. или тако нешто. дабоме. И сећам се баш.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА. Живка. па зар ти не мислиш мало да погледаш и на своју фамилију? ЖИВКА: Како да погледам? ВАСА: Тако. само не видим шта има од тога фамилија што сам ја министарка? ВАСА: Боже. или владика. министарке. Живка. како то говориш. Живки. да одскочи. брате. откад ја чекам да неко из наше фамилије онако. на једну кафу!” А они око стола сви скидају капу: „Збогом господин-Васо!” – „Хоћемо ли се видети сутра. па ја устанем па кажем: „Одох ја мало до моје сестричине. Васо. Живка. да се види и да се прослави. најближи сам ти. па. оде на робију. ситне жеље. ЖИВКА: Па јесте. Зар толика фамилија па нико. И после тога готово да дигнем руке.

ево ја те уверавам. Нисам ти. море. Она је рекла за мене да сам алапача. ја сам направио и списак. Васо. где ћу ја толико њих збринути! ВАСА: Немој тако. А после и немој тако да мериш речи у фамилији. Сваки министар збрине најпре своју фамилију. ЖИВКА: Ама. побогу. па тек онда државу. ја сам први дојурио да ти честитам. то је рекла пре.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Таман. слушај ти мене што ти кажем. (Чита. то је доста за њу учињено. упамти ово: нико те на свету не може тако оцрнити као фамилија. бога ти. па нека јој је на здравље. а сад. Па. ЖИВКА: Њу бриши. да ја целу нашу фамилију узмем на врат? ВАСА (вади једну цедуљу): Па и нема нас баш тако много. ВАСА (чита): Јова поп-Арсин. Живка. Ето. напослетку. ал' видиш – ја то нисам примио к срцу.) Пера Каленић. због тога долазио у кућу. ЖИВКА: Па шта она хоће? Положила је испит. истина. Јер. нико те на свету не може наградити и олајати као што може фамилија. позајмила ми двеста динара па ми се овде попела. и преча му је фамилија од државе. ЖИВКА: То је онај с робије? ВАСА: јесте. знаш. Вратићу јој тих двеста динара. бога ти. ЖИВКА: А кога си још записао? ВАСА: Тетка Даца и њена ћерка Христина. све уписао? ВАСА (чита): Тетка Савка. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 45 . какве новине. ВАСА (чита): Прија Соја. ЖИВКА: Је л' она што је положила матуру? ВАСА: Јесте. Ево. боље је добро са фамилијом. али чим си постала министарка. ЖИВКА: Каквих деветнаест. и ред је. и ти си за мене пре рекла да сам кафански клуподер и лопужа. па то читава војска! Кога си. ВАСА: Па немој тако. Па. Кажу: опасно је кад кога дочепају новине. нису оне ни издалека тако опасне као фамилија. ЖИВКА: Е већ та тетка Савка. док ниси била министарка. Живка. зар ти мислиш. напослетку. не би тако нешто за жива бога казала. па нема нас више од деветнаест. па ето. Зато.

тако нека буде. никад нисам чула да нам је неки Пера Каленић род. ја сам ти као најближи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Ко ти је то опет? ВАСА: Ја га не познајем. ујка-Васо. А ти ћеш доцније. поздрави Дару и зета. или је и раније био? ВАСА: Никад га раније нисам ни чуо ни видео. Само да се они не нађу увређени што ћу тако у гомили да их примим? ВАСА: Ама. да их призовеш кој' пут. а ако не можеш. за сутра? ЖИВКА: Јесте!. зар цео тај списак да примим? Па то ми треба десет дана само на то. и обећање је кој' пут доста. ујка-Васо. целу фамилију. Искупићу их ја све. шта ти хоћеш сад са тим списком? ВАСА: Па да их примиш.) ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 46 . сутра! Е баш ти хвала. ЖИВКА: Па добро. па све наједанпут да их примиш. Живка. је л' то род откако сам министарка. Ето то ако хоћеш? ЖИВКА: Па то би још и могло. Знаш. Живка. ВАСА: Добро. зар се Живки не може ни прићи? Окупили ме као да сам ја министарка... Не могу на миру да прођем од њих. па ти учини све што можеш. ако хоћеш. Дакле. док одујми навала. а ја. да их обиђем и да им уречем састанак. ЖИВКА (понавља у себи): Пера Каленић? Право да ти кажем. нек дођу сутра по подне. ЖИВКА: Ама. ЖИВКА: Кога? ВАСА: Па фамилију. ево из ових стопа. Сви се жале како су ти долазили па нећеш да их примиш. рећи ћу ја њима: за сад не може друкчије. 'ајде. али он каже да нам је род. ВАСА: А требало би да их примиш. ВАСА: То је најбоље. а имам толико посла да немам кад ни честито да ручам. да их скупим. али он вели: „Ујка-Васо. ЖИВКА: Па ето. ЖИВКА: Ама. Да их примиш да ти сваки каже своју жељу и да видимо шта може да се учини. ми смо род”. а ти обећај: знаш како је. Ако не може друкчије. Е. Живка. ВАСА: Ни ја. Одох. па они све мене: Шта је. Довиђења! (Оде.

уноси карту).. а она се повлачи). ја јој бирао тоалете.. ЖИВКА: Баш вам хвала! Изволите седите! Ја сам вас узнемирила. напудрован.. ја сам обавезна да примам. на рукама рукавице. знате. знате.. ја сам јој уређивао журеве. казали су ми. НИНКОВИЋ: Велика част за мене! ЖИВКА: Хтела сам да вас замолим за једну услугу. добро сте учинили што сте се мени обратили. верујте. то је готово атмосфера без које ја нисам кадар да дишем.. Ја имам. како да кажем. господин Нинковић? Нека изволи. Ен гу парфе. НИНКОВИЋ: Правила отменог друштва. НИНКОВИЋ: То је лепо од вас и. АНКА (пропушта Нинковића.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XI ЖИВКА... мени де дине1. ЖИВКА (чита): А. избријан. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 47 . НИНКОВИЋ: Госпођа Драга. Ја сам јој правио јеловник за вечере. да ступим у везе и са овдашњим страним посланицима.2 ЖИВКА: Гле'те. знате. па бих желела да уведем у моју кућу отменост. О госпођо. На ногама беле камашне. НИНКОВИЋ (испеглан. док је била министарка. НИНКОВИЋ АНКА (пошто је Васа отишао. милостива! (Љуби јој руку. НИНКОВИЋ: На мене можете. није хтела ни најобичнији корак да учини док се са мном не посаветује. л бон тон ди гран монд2. госпођо са поуздањем рачунати. ЖИВКА: Па. Же сви ту та фе а вотр диспозисион!1 ЖИВКА: Кажу да ви знате сва правила. отменост је моја природа. у рупи од капута цвет): Љубим руке. молим вас. по мојем је укусу наместила свој будоар. један нарочито префињен укус. отменост.) Био сам слободан. а ја баш сад мислим да правим једну вечерњу хаљину. на ваш позив. ЖИВКА: Па. Мислим..

Све ћу ја то учинити. Јух. бојим се угушићу се од кашља. са нешто мало ружичастога. НИНКОВИЋ: Знате ли коју игру на картама? ЖИВКА: Знам жандара. ЖИВКА: Шта да научим? НИНКОВИЋ: Бриџ. госпођо. а дипломатски кор без бриџа. то је шик и даје шарм осмеху. Ви морате научити бриџ.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НИНКОВИЋ (посматра је зналачки): Grіѕ nale... Ноблес оближ. То је главно – се ла шоз пренсипал3. Тек потребно је нешто ради нијансирања. морате научити. НИНКОВИЋ: То сте добро учинили. видећемо. Нарочито ви. НИНКОВИЋ: И то. да. И још нешто. НИНКОВИЋ: Знате како је: отмености ради човек мора погдешто и да поднесе. ЖИВКА:. јер без цигарете се не да ни замислити отмена дама.. или можда џепови у тону.. ЖИВКА (кобајаги убеђена): Па. ЖИВКА: Ићи ћемо заједно код моје кројачице. ЖИВКА: Изволите ви мени само рећи све што је отмено и шта би требало још учинити. то није дипломатски кор. Не знам... да! НИНКОВИЋ: Госпођа.. бело грао.. креп-де-шин. разуме се. НИНКОВИЋ: Врло радо! ЖИВКА: А шта ми још препоручујете као отменост? НИНКОВИЋ: Ох. које прелива у плавило ведрога неба. Без бриџа се не да замислити отмена дама. НИНКОВИЋ: Ах!.. можда само оперважени рукав и ревер.. ЖИВКА: Баш сам данас наместила златан зуб. ако ми дозволите само да вас питам? ЖИВКА: Је л' то опет због отмености? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 48 . пуши? ЖИВКА: Таман! Не могу чак ни дим да трпим. госпођо. имате намеру да призивате и дипломатски кор.

. то није више интересантно. ин фам ди монд1 ви морате имати љубавника. оно?. да само тако можете бити отмена дама. тешко мени! 'Ајде за тај бриџ и за то пушење како-тако. дама од положаја... ЖИВКА: И. питање је врло деликатно. ако желите да будете отмена дама. ЖИВКА: Али ја сам поштена жена. а госпођа Драга је л' она играла бриџ? НИНКОВИЋ: Разуме се! Научила је! ЖИВКА: И пушила је? НИНКОВИЋ: Разуме се. Ин кестион ту та фе дискрет?2 ЖИВКА: Молим! НИНКОВИЋ: Има ли госпођа љубавника? ЖИВКА (изненађена и увређена): Како? Ју. Можете ви бити министарка и без бриџа и без цигарета и без љубавника и уопште без отмености. је л' те. ЖИВКА: Па добро. врло радознало): А ко је то био? НИНКОВИЋ: Ја.. ако играте бриџ.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НИНКОВИЋ: Да. па за какву ви мене држите? НИНКОВИЋ: Ја сам вам унапред рекао да је питање врло деликатно. само ми још то треба. ваша је ствар како ћете поступити. имала је и љубавника. Само.. ЖИВКА: Ју. госпођо... господине! НИНКОВИЋ: Екселан!2 Па то је баш оно што је интересантно. и ако имате љубавника.. али за тога љубавника. ин фам ди мон.. госпођо. јер кад непоштена жена има љубавника. НИНКОВИЋ: Питали сте ме и ја сам сматрао за дужност да будем искрен и да вам кажем.. како да кажем. питање је. ЖИВКА: Но. НИНКОВИЋ: Ја вас уверавам. ако пушите. али.. ЖИВКА (забављајући се. нећете замерити. НИНКОВИЋ: Да. ви ми.. госпођо. да. Разуме се. ЖИВКА: Ви? А је л' госпа Ната била отмена? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 49 .

није бриџ. дискретно шапне оној до себе: „Ко би то рекао за госпођу Живку?” – „Шта. врло тешка и компликована игра. бриџ је најтежи. тако ће да се шапуће. „Невероватно” – да одговори она прва – „али сам поуздано чула . Да једна дама. забога?” – да запита друга дама. било код ове или оне даме.. госпођо.1 ЖИВКА: Али ја бих. рецимо. ЖИВКА: Па. шта је пушење – искашљете се мало па готова ствар. чим није више на влади.. ко вам то брани! ЖИВКА: Како то „па останите”.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НИНКОВИЋ: Још како! ЖИВКА: А ко је био њен? НИНКОВИЋ: Опет ја. Од свега што сам вам казао. госпођо! Док је госпођа министарка на влади. Потребно је да се компромитујете. она мора бити отмена. и ја дам оставку. ЖИВКА: Право да вам кажем. Ен же комплике ме тре дистенге. ако хоћете да будете отмена дама. ништа лакше од тога. НИНКОВИЋ: Међутим. ЖИВКА: А ви сте само док је особа на влади? НИНКОВИЋ: Па да. како то. а овамо бриџ? Зар да играм бриџ. верујте. право да вам кажем. Јер. ту није главно имати љубавника ради себе. али бриџ је. а шта је љубавник – искомпромитујете се мало па готова ствар. па ето ти! НИНКОВИЋ: Видите.. Нисам то хтела да кажем. па да останем поштена? НИНКОВИЋ: Зашто не? ЖИВКА: Ама. узмутило у глави па већ не знам шта говорим! Не иде то мени у главу што ви кажете. желела да останем поштена жена.. са се л пренсип фондаментал!2 ЖИВКА: Али. господине. Воала. већ ради света. НИНКОВИЋ: Па останите. не мора бити отмена. најскоријем журу. да постанете предмет разговора. него ми се. то ми никако не иде у главу. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 50 . замислите госпођа Живка преотела је господина Нинковића од госпође Наталије!” ЖИВКА: Па јес'. како ви то мислите да се компромитујем? НИНКОВИЋ: Потребно је већ на првоме. ви то онако редом? НИНКОВИЋ: Чим кабинет да оставку.

.1 ЖИВКА: Чудновата та отменост! Бива да су жене за свет поштене а за себе непоштене. па ћете. молим вас. ви не би данас били госпођа министарка. боље вам је узети некога који је већ испрактициран. како ви то мислите? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 51 . шта ме снађе! Да сам јуче умрла. ЖИВКА: О. да на крају крајева и ви сами почнете о себи рђаво да мислите и најзад. ин кестион д во сантиман ентим!2. Рећи ћете: како? Врло просто и једноставно. али ви му реците: то је било под старом владом а потребно је и под овом да добије класу. ЖИВКА: Ама. ЖИВКА: Како? Запушити уста онима који ме бране? НИНКОВИЋ: Разуме се! Њима треба запушити уста. а кад њима запушите уста. како испрактициран? НИНКОВИЋ: Па. рецимо. Уосталом. Са ва оси. „Ох.. мој министар ће вам казати: па он је добио класу пре два месеца. ја умем да појмим да ми је дужност да и ја дам оставку. госпођо. ЖИВКА: И то је истина! (После размишљања. тима што вас бране ваља запушити уста.. ствар ваших. – е са се ла шоз пренсипал4 – чим кабинет да оставку. ЖИВКА: Па је л' то само да се шапуће и ништа више? НИНКОВИЋ: Се са! То је сасвим довољно! Се сифизан!2 ЖИВКА (размишља). ја знам већ све начине да вас врло брзо компромитујем. да ће бити и таквих који ће вас бранити.. ствар вашег укуса. ја то не верујем. па онда ја знам толико ствар да развијем и да јој дам једну нарочиту форму. можете се распитати о мени. у то сам уверен. али да сте јуче умрли. ин форм спесиал3. А је л' те. Рећи ћете: а зашто? Зато. само за свет да будем непоштена. Д'ин маниер бјен семпл!1 Ви морате уложити сав свој труд код мога министра да ми да класу. ако ме питате за савет. је л' ви и мој љубавник да будете? НИНКОВИЋ: То је. није она таква!” Е. то није могуће. како да се изразим. луди. то не би' данас доживела. НИНКОВИЋ: Да. што би то најбоље запушило уста онима који би покушали да вас бране. а за себе да будем поштена? НИНКОВИЋ: Зашто не? Може и тако. добити само најповољније информације. онда ће се шапутати на све стране. видите. то је онако. госпођо. Истина. да ми што пре да класу.. Само. ја познајем госпа-Живку.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НИНКОВИЋ: Али. Ако је само да се шапуће!. а ово сасвим наопако! Па добро. госпођо.) Па добро.. врло је вероватно.

(Вади табакеру и нуди јој. ЖИВКА: Добро. ЖИВКА: О.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НИНКОВИЋ: Боже мој. ја сам увек готов да ретерирам. ви мени нешто много увијате. А за цигарету. дајте ми..) А што се тиче љубавника. мил фоа пардон!2 Ја не прелазим границу савета које сам дужан дати вам. госпођо. ето... ЖИВКА: Па јесте!. де! Видим ја да то мора да буде.) НИНКОВИЋ (одмах нуди): Молим! ЖИВКА: А за оно.. Се семпл ком ту!1 Што се тиче бриџа. ту се морате. НИНКОВИЋ (дижући се): Могу ли сматрати. да су дали моји савети излишни? ЖИВКА: Ама. на пример. Ако у тим саветима има чега неугодног за вас. Ви сте желели да вас упознам са правилима отмености. сматрајте да сте од данас уведени у дужност. ако ви још увек на њих полажете.. ствар је врло проста. али знате како је. да почнемо бриџ да учимо. НИНКОВИЋ: Пардон. НИНКОВИЋ: Најбоље би видели. (Узме је и ставља на сто. 'Ајде од сутра. и ту се морате вежбати... можете од сутра почети да учите. видим и сама. је л' не може то малко да почека? НИНКОВИЋ: Ако немате храбрости. нисте ви криви. ЖИВКА(престрашено): На коју ствар? НИНКОВИЋ: Ево како мислим: бриџ.. кад мора да буде. ту немате шта да се вежбате. а што се тиче љубавника. што се тиче пушења. и ту. нека буде! Ето. није да не видим.. Напослетку шта ћу му. можете се сад већ одмах послужити. НИНКОВИЋ: Какву дужност? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 52 . Ама... како ви мени „немам шта да се вежбам”? Мени то изгледа као да ви нешто ружно мислите. па ће на крају крајева да испадне као да сам ја непоштена жена. рецимо. Што се тиче пушења. ЖИВКА: И ту се могу одмах послужити. ЖИВКА: Ама. најбоље је и не мислити на то. брате!. чекајте. како ја мислим све то да изведем ако одмах пређемо на ствар.. само знате како је. вежбати.. није то лако бацити образ под ноге. госпођо.. НИНКОВИЋ: Како год ви желите.

) Папа! Па-па!. Желите ли да вам пишем љубавна писма или ЖИВКА: Каква љубавна писма? НИНКОВИЋ: Па тако... шта ли? ЖИВКА: јесте.. бити министарка! Нисам ни ја знала да је то тако тешко.. а час у публику. (Хоће да пође.1 Како желите. НИНКОВИЋ: Се ком ву вуле. нек је отмено! не? НИНКОВИЋ: Још једно питање. НИНКОВИЋ: Молим.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Па.. (Полазећи. то. као љубавник.. изгледате тако нешто збуњени. да се одморим.) Ма шер ами!1 (Полази и са врата баца јој пољубац. преплашила сам се. ЖИВКА: Па сад већ како му бог да.) Уверевам вас да ћете бити задовољни. Има госпођа којима то чини нарочито задовољство да сваки дан добију мало. ЖИВКА: Напишите ми баш једно да видим како је то. сама. ЖИВКА: Ето ти сад! Никад ја то у животу нисам добила.. ја стојим на расположењу.) А сад.. Није то лака ствар. госпођо.. Анка. вашу ручицу. ја ћу вам наручити још неколико. Ђаво ће ме знати шта ми је. као да би хтела рећи: „. ружичасто писамце пуно љупких речи. НИНКОВИЋ: Молим (Љуби јој нежно руку. драга пријатељице! (Пољуби јој руку.) А ви баш ништа? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 53 . преплашени. Чим стигнем у канцеларију. За десет минута имате љубавно писмо. Она је обукла другу. па ако ми се допадне. Идем да прилегнем. лепшу халину): Госпођа је сама? ЖИВКА: Па јесте. XII ЖИВКА. АНКА: Ви. Кад је отмено. АНКА (долази споља. АНКА ЖИВКА (остаје запрепашћена и гледа глупо час на врата на која је Нинковић отишао... јер ми се завртела глава..Видите ли ви шта ово мене снађе?”).

ако. млада сам. Анка. данас нешто необично расположени према мени. јаој. а шта ви ту на огледалу радите? АНКА (кокетно): Па дотерујем се. АНКА: А знате већ како се каже: мушки су сви једнаки. на пример. ако! АНКА: Па. Ал' ја. обукла сам чак и другу халину. господине! ЧЕДА: Е. квасећи прсте на уснама.) Ви сте. дотерује обрве и удешава фризуру). АНКА: Па мени су ти честити људи највише и досадили у животу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ АНКА: Ево видите. само ви морате знати да сам ја честит човек. ЧЕДА: Ама. ЧЕДА (долази споља): Е.) ЧЕДА: Хм! Хм! (Помилује је. ЧЕДА: Тако је. нисам баш потпуно честит. ЧЕДА: То вам верујем. забога. па мушко сте! ЧЕДА: Знам ја да сам мушко. АНКА (врло кокетно): То би' и ја рекла. Затим прилази огледалу и.. АНКА: Сањала сам вас.. није никад ни обратио пажњу на мене. знате. само. (Подмеће му се. шта ја имам да обратим пажњу на вас? АНКА: Боже мој. да знате како сам вас лепо сањала! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 54 . треба ваљда и ја да се коме допаднем? ЧЕДА: Разуме се! АНКА: Господин. Анка. ЖИВКА (окрене се на собним вратима): Па-па! Папа! XIII АНКА. ЧЕДА АНКА (гледа за њом изненађена.

Анка. (Оде. АНКА: Хоћу. ДАРА: Шта ћеш код адвоката? ЧЕДА: Ишао сам да га питам: постоји ЛИ какав закон по коме се удате жене могу удавати! ДАРА: То ниси морао ни да питаш. душо моја. ДАРА ЧЕДА (гледа за њом): Хм! ДАРА (долази). ви ћете ми тај сан доцније испричати. Него. ЧЕДА: Како да нисам морао? Зар теби ништа није саопштила твоја мајка? ДАРА: Јесте. узимаш ту ствар тако озбиљно? ЧЕДА: Па како да је не узимам озбиљно кад ће тај Никарагуа доћи сутра да те гледа? ДАРА: Може он мене гледати колико хоће. шта си ти казала мајци кад ти је говорила о удаји? ДАРА: Рекла сам јој да сам удата. само. бога ти. видите је ли ту гдегод моја жена. и да га не мислим напуштати. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 55 . питање је хоћу ли ја њега гледати. па шта? ЧЕДА: И је л' ти казала да треба да постанеш госпођа Никарагуовица? ДАРА: Зар ти. бога ти? ЧЕДА: Ја? Код адвоката. сад сам моментано у таквим приликама да ми је јава преча од снова.) XIV ЧЕДА. ЧЕДА: Па добро.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Знате шта. је л' те пристаћете да вам испричам сан? ЧЕДА: Разуме се! АНКА (полазећи): Верујте. Где си. Хтео бих да разговарам с њом. да имам мужа. врло је интересантан сан. дедер ви.

ЧЕДА: Ама. ДАРА: Не може она ништа кад ја нећу. ЧЕДА: Ето. Она мисли то може тако: да смењује зетове и поставља. Кажем ја теби. знате. ето. Е па. седне у ону гвоздену фотељу: „Молим лепо.. је ли? ДАРА: Све дотле док се не бих уверила да ме вараш.. све је уређено! А знаш ли. онај што јој је намештао златан зуб. ДАРА: Боже. брате. може. све је она кадра! Видиш да је сасвим изгубила памет откако је министарка. она оде код зубног лекара. не иде то тако! ДАРА: Ја никако још не могу да верујем да она то озбиљно мисли. кажем ја да ће она мене још да пломбира. ЧЕДА: А ти си сигурна за себе. И то тако.Ђаво би је знао где би ме на рад упутила. молим те. ко јој је проводаџија? ДАРА: Не знам! ЧЕДА: Зубни лекар. озбиљно. Проводаџија је већ свршио са младожењом. кад ти кажем. ЧЕДА: Ја? Откуд ти сад то? ДАРА: Мајка ми је казала да ће ме уверити. ја сам дошла да ми промените зуб и да ми промените зета!” Хвала лепо! И ако она почне тако. шта говориш којешта! ЧЕДА: Ама. ЧЕДА: Сасвим! Она то мисли тако. да па издаје наредбе: да се мој зет разреши од досадање дужности зета и упути на рад. дошла да ми пломбирате зета. може још доћи зубноме лекару и рећи: ја сам.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: А шта ћеш да кажеш њему? ДАРА: Коме њему? ЧЕДА: Па Никарагуи? ДАРА: Рећи ћу му то исто. а ти ми не верујеш. XV ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 56 . ако је министарка. Чедо. брате.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МОМАК ИЗ МИНИСТАРСТВА. припаљује цигарету и почне читати писмо држећи ово у левој а цигарету у десној руци. затим СВИ УКУЋАНИ ЖИВКА (најпре се слатко и детињасто смеје. ЧЕДА (немарно): Дајте овамо. госпођо. те јој се задовољство изражава на лицу. МОМАК ЖИВКА (после врло кратке паузе): За мене писмо? МОМАК: Да. министарку.) Хвала! МОМАК (поклони се и одлази). господина Нинковића. ЖИВКА (пријатно изненађена): Ах! (Узима мало ружичасто писмо и мирише га. ЧЕДА: А ја ћу се радије склонити да се не сретнемо више. ПРЕЂАШЊИ МОМАК: Једно писмо за госпођу Поповићку. После ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 57 . МОМАК: Наређено ми је да писмо предам госпођи у руке. XVI ЖИВКА. отвори писмо. XVII ЖИВКА. од секретара. ДАРА: Онда идем да пошљем мајку. седа у фотељу да га чита. али се у томе тренутку сети и оде до стола те узима ону цигарету коју је оставила кад је узела од Нинковића. ДАРА (оде лево). ЧЕДА (оде десно). Седа поново у фотељу.

ЧЕДА. закашље се страховито.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ првога дима. а Рака јој силом налива чашу воде у уста. Завеса ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 58 .. Дара је ухвати за десну руку. а Чеда за леву. тако да свиче целу кућу. у којој је писмо. Приликом читања на његовоме се лицу оцртава пакост и задовољство). РАКА. који је повукла. држећи њену леву руку. Из разних врата. Анка је лупа по леђима. у којој је писмо.. АНКА и сви се скупе око ње да је поврате од кашља. Чеда. прилази и чита писмо не водећи рачуна о невољи Живкиној. у којој је цигарета. са разних страна дојуре ДАРА.

ПЕРА: Ви знате моје име? АНКА: Да. АНКА: Рећи ћу тако. која је отишла у леву собу да га пријави). АНКА (долази после извесне паузе): Госпођа министарка је јако заузета. Будите само добри па реците госпођи министарки да сам је хтео умолити само то да ме не заборави. очекујући Анку. није ни потребно да губи своје драгоцено време због мене. Збогом! (Одлази. већ реците: Пера писар из административног одељења. господине. љубим руке госпођи министарки. Уосталом. ПЕРА: Молим вас. са шеширом у руци. писар. не може да вас прими. господин Пера. тако реците. I ПЕРА. АНКА: Рећи ћу. ПЕРА: Хвала лепо. АНКА ПЕРА (стоји код врата из којих је дошао споља.) ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 59 . ПЕРА: Не само Пера писар.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧИН ТРЕЋИ И ста соба као и у претходном чину.

Је ли госпођа код куће? АНКА: Јесте. ВАСА: Па ваљда није и теби и мени поверила једно исто? АНКА: Је л' треба да свуче капут? ВАСА: Ко? АНКА: Господин зет. ВАСА: Какав капут. а и ја имам с њим да свршим један посао по наредби госпођиној. Имам с њим да свршим један посао. УЈКА ВАСА: Добар дан.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ II АНКА. АНКА: Гле. ВАСА АНКА (одлази одмах на огледало). ВАСА: Уосталом. молим те! АНКА: Одмах! (Оде. брате? АНКА: Онда је то друга ствар коју ви имате. по наредби госпођиној. за мене је важније да ли је зет Чеда код куће.) III ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 60 . ВАСА: А је ли он код куће? АНКА: Јесте! ВАСА: Зовни га.

'ајд ову партију да не рачунамо. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 61 . мајка је. ЧЕДА ВАСА (види на столу кутију са цигаретама. ЧЕДА: Ама. не кажем да није. Мораш и сам признати. па мора мислити на то како ће да је збрине. ја и ти табланета. Дара није више дете. Играмо. вади и трпа у своју табакеру).. да је збрине. него да почнемо испочетка. ЧЕДА: Како не рачунате? ВАСА: Па тако. је ли? Одиграмо једну партију. тако?!. ЧЕДА: Шта само? ВАСА: Ми ту удају не рачунамо. прешла је. тако важно што. откада. Зар јој нисам ујак? ЧЕДА: Јесте! ВАСА: Е па? ЧЕДА: Шта је то. ујаче! Звали сте ме? ВАСА: Да. ЧЕДА (прави се узбуђен): А. ЧЕДА: Је л' то ви као изасланик госпође министарке? ВАСА: Није као изасланик. дакле. Ти видиш и сам. рецимо. ЧЕДА: Добар дан. Видиш. Само. каква удаја. ЧЕДА: Како да је збрине? ВАСА: Па тако. а ја ти кажем: знаш шта. брате. а има то једно женско дете. у име ваше сестричине. имате да разговарате са мном? ВАСА: Теби је познато већ шта намерава Живка са Даром.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВАСА. Чедо... побогу човече! Па зар није она већ две године удата за мене? ВАСА: Јесте. имам с тобом важан разговор. паметан си човек. него као ујак. двадесету годину па време је да се мисли на њену удају. ја сам такав карактер да никад нећу рећи да није оно што јесте..

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ВАСА: Па тако, дабоме!
ЧЕДА: И ова партија табланета што је играм ја већ две године не вреди ништа?
ВАСА: Узми сунђер, укваси га и избриши таблу, ето ти! Разумеш ли ме сад?
ЧЕДА: Разумем, како да не разумем!
ВАСА: Па ето, то сам, видиш, хтео с тобом да разговарам. Ти си, брате, паметан и
онако разборит човек, па ћемо се лако споразумети.
ЧЕДА: Ја се надам.
ВАСА: Прво и прво, кажи ти мени, брате, шта ће теби жена? Кад зрело
размислиш, видећеш и сам да ти то није тако потребна ствар. Разумем да кажеш:
треба ми кућа – добро; или рецимо: треба ми зимски капут. Све то разумем, али: треба
ми жена, то, право да ти кажем, не могу да разумем.
ЧЕДА: Па јест што кажете.. .У вашим годинама.
ВАСА: Море, док сам био млађи, још мање ми је требала.
ЧЕДА: И то је истина.
ВАСА: Па дабоме да је истина и зато, видиш, питам ја тебе као паметног човека:
шта ће теби жена?
ЧЕДА: Сасвим, сасвим, није ми потребна.
ВАСА: Дабоме да није.
ЧЕДА: Право кажете. Једино, питам ја вас, ујка-Васо, да ви мени објасните: шта
ће Никарагуи жена?
ВАСА: Каквом Никарагуи?
ЧЕДА: Па ономе што треба да узме моју жену. Видите, ја се само питам: шта ће
њему жена?
ВАСА (мало у забуни): Њему? Па како да ти кажем: има, знаш, људи који
узимају и оно што им не треба. Има таквих људи.
ЧЕДА: Има!
ВАСА: Али, ти, дабоме, ти ниси Од тих људи. Ти си паметан човек и, ако хоћеш
да ме послушаш, најбоље је, брате, да оставиш жену. Не треба ти жена, је ли – то и сам
кажеш; е, па кад ти не треба, ти је остави. Ето, видиш, то сам имао, у име Живкино, да
те питам: хоћеш ли да је оставиш или нећеш?

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

62

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЧЕДА: Дакле, то је све што сте имали, у име госпаЖивкино, да ме питате?
ВАСА: То и ништа више!
ЧЕДА: Е, па реците госпа-Живки да нећу да је оставим.
ВАСА (изненађен): Нећеш? Е, јеси ли чуо, томе се нисам надао од тебе. Ја сам
тебе, брате, сматрао за паметна човека. А, чекај, нисам ти још ни казао све. Казала ми
је Живка још и ово: ако лепим оставиш жену, ти ћеш, пријатељу, добити као награду
класу. Замисли, добићеш класу! И ето, видиш, имаш да бираш шта више волиш: жену
или класу?
ЧЕДА: Ја бих највише волео жену с класом.
ВАСА: Роткве теби стругане, ти хоћеш лубендињу?
ЧЕДА: Чекајте, нисам вам све ни казао. Још више бих волео жену са две класе.
ВАСА: Уха! Па ти, ако тако потераш да лицитираш, можеш ми још рећи да би
волео две жене са четири класе. Не бива то, пријатељу! Што не бива, не бива! Него,
слушај ти мене, па лепо зрело размисли. Видиш; жену можеш увек да добијеш, а
класу, богме, не, а сваки паметан човек гледа да шчепа најпре оно до чега се теже
долази. Зар не? Па онда ти си, брате, и практичан човек, ти се нећеш заносити
теоријама. Јер, кад зрело размислиш: жена – то је теорија, а класа – то је, брате,
пракса. Је ли тако?
ЧЕДА: Слушајте, ујка-Васо, ја сам вас слушао од почетка до краја и чуо сам све
што сте имали да ми кажете... Ја вас, ујаче, необично ценим и поштујем, па зато ћу
према вама бити искрен и рећи ћу вам, разуме се у поверењу, на што сам се одлучио.
Ја сам се дакле решио: ономе зубном лекару, проводаџији да саспем зубе у грло;
Никарагуи да одрежем уши, а вама, драги ујаче, да разбијем нос!
ВАСА: Чедо, синко, ти ме изненађујеш, јер не увиђам да мој нос има ма какве
везе са целим тим питањем.
ЧЕДА: А ви онда немојте га гурати у послове који вас се не тичу.
ВАСА: Лепо, лепо, ево ја се, убудуће, нећу мешати. Само онда немој да пожалиш
ако ти се деси штогод што не желиш.
ЧЕДА: А и на то сте помишљали?
ВАСА: Нисмо помишљали, али знаш како је, најближи сам Живки, па кога ће да
запита за савет ако неће мене? А ја јој, као човек који има искуства за те ствари,
кажем: „Знаш шта, Живка, премести ти ту битангу у Ивањицу па да видиш кад
врисне”.
ЧЕДА: То сте јој, дакле, ви саветовали?

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

63

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ВАСА: Е, па ко би други, она се тога не би сетила.
ЧЕДА: Па добро, ујаче, онда купите ви још данас фластер за нос, а ја ћу да
спремим куфере да путујем са женом у Ивањицу.
ВАСА: Кад би Дара била луда па да иде: отац јој министар, а она да иде у
Ивањицу.
ЧЕДА: Слушајте ви, господине! Идите зовите овамо вашу сестричину, госпођу
министарку, да пречистимо већ једном тај рачун.
ВАСА: Е, то не може! Пре свега, наредила ми је Живка да ти саопштим да она од
овога тренутка тебе не сматра за свога зета; с тобом не жели више ни да разговара као
са зетом и, ако имаш што с њом, можеш доћи само као странац, поднети преко млађих
визиткарту и молити је да те прими – и само званично да разговараш са њом.
ЧЕДА: Тако је поручила? Није ли вам казала треба ли да метнем и цилиндер?
ВАСА: И цилиндер, дабоме.
ЧЕДА: И рукавице, извесно?
ВАСА: Разуме се, и рукавице.
ЧЕДА: Врло добро, онда реците јој идем да се обучем па ћу јој се јавити. (Оде.)

IV
ВАСА, ЖИВКА

ВАСА (врти главом, незадовољан опасношћу која њему лично прети и
гунђајући пипа се за нос. Затим узима са стола цигарету, ставља је у муштиклу и
припаљује).
ЖИВКА (на вратима): Васо!
ВАСА: 'Оди, 'оди овамо!
ЖИВКА: Оде ли?
ВАСА: Оде!
ЖИВКА (излази): Шта каже, бога ти?

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

64

ЖИВКА: Па добро. баш сам му паметно говорио. А јеси ли му казао да га више не сматрам за зета? ВАСА: И то. Живка. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 65 . Само. брате. ЖИВКА: Опет ти са фамилијом! ВАСА: Па рекао сам им јуче да се у овај сат сви скупе код тетка-Савке да их заједно доведем. али оно је. ЖИВКА: Роткве му стругане! ВАСА: И то сам му казао. ЖИВКА: Тражићу још данас да га преместе у Ивањицу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВАСА: Шта каже? Ништа! Е. ВАСА: И то сам му казао. Окренуће Дара од њега главу и никад га више неће погледати. ЖИВКА: Шта? ВАСА: Па то: роткве њему стругане. али ће повести и жену. преломио би се. ВАСА: И то сам му казао. ЖИВКА: Дакле. неће лепим? ВАСА: Ни да чује! Он чак прети неким одрезивањем ушију. јер знаш да данас има нови зет да нам дође на виђење. и рекао сам му да само званично може к теби доћи ако има што. ВАСА: Слушај. ЖИВКА: Е. Живка. само чекам да Анка наложи пећ па да му испече колач. Видећеш већ и чућеш. јер ова последња претња односи се на мој нос. веруј. Мени чак препоручује да још данас набавим фластер. ЖИВКА: Добро си му казао. да ми се не баве много. па кад неће лепим. доведи их већ једанпут. ако бог да. ја сад треба да доведем фамилију. ЖИВКА: Мисли он да му ја не умем и ту доскочити. сасипањем зуба у грло и разбијањем носева. још данас. окренућемо и ми дебљи крај. де. јеси чула. Умесила сам ја њему колач. и ту бригу да скинем с врата. арумски тврдоглаво. ЖИВКА: Па шта вели? ВАСА: Ићи ће он и у Ивањицу. Није ред да их преварим. молим те. да је други човек.

РАКА. те се ствари изблиза боље свршавају... ти си опет нешто урадио. Анка. како издалека? Почните ви то изблиза. ЖАНДАРМ: Молим покорно. Анка? Ви ми много нешто отежете. госпођо министарка. АНКА: Па добро. почела онако издалека. АНКА (долази). АНКА: Па није тежак посао. Ја сам. водећи за руку Раку.) V ЖИВКА. АНКА ЖИВКА (кад остане сама. звони). па никако да ухватим господина насамо. а пуна кућа. казаћу им ја већ да буду краћи. ЖИВКА: Несрећниче. АНКА: Добро. који му се отима): Молим покорно.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВАСА: Не брини ти. треба имати прилике. госпођо. па господин члан. забога. госпођо министарка. као да је то бог-те-пита какав тежак посао домамити мушког у собу. ЖИВКА: Слушајте. ПРЕЂАШЊИ ЖАНДАРМ (улази.. не кажем да је тежак. знате. још данас да се то сврши. ЖИВКА: Ама. али знате како је. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 66 .. онда да почнем мало сасвим отворено. Молим! ЖИВКА: Шта радите ви. ако је могуће. госпођо! VI ЖАНДАРМ. ударио је песницом по носу сина енглеског конзула и псовао му оца. мени би требало. (Оде. господин члан је наредио да доведем овога.

војниче. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 67 .) VII ПРЕЂАШЊИ. ју. ја сам то учио у лекцији. а он мени: „Олрајт!” а „олрајт”... и кажи господину члану: ја ћу већ... ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази. псовао му оца.. АНКА (приђе и узме га од жандарма). ЖИВКА: Није истина. ти ћеш ме живу сахранити! АНКА (доноси јој чашу воде). говори шта си урадио? РАКА: Ништа! ЖИВКА: Ама. Анка. напослетку – омакне се песница. ЖИВКА: Разбио му нос. али што му опсова оца? РАКА: И он је мени! ЖИВКА: Није истина. како ништа кад си разбио нос сину енглеског конзула! И 'ајде што му разби нос. ју. ЖАНДАРМ: Ја могу ићи? ЖИВКА: Можеш. Ја му лепо кажем: „Склони ми се с пута или ћу да те хакнем”. шлаг ће ме стрефити. без ЖАНДАРМА ЖИВКА (Раки): Шта си урадио. ју. ти ћеш ме убити. ЖИВКА (пошто испије воду): Да доживим да ми полиција доводи разбојника у кућу. АНКА (отрчи). Анка. он је васпитано дете. црни сине. па деси се. то значи на енглеском језику да ми псује оца. реци му. Анка. ју. не уме он то. брзо чашу воде. сину енглеског конзула. Господ те убио да те не убије! Разбојниче. ју. све ћу му кости поразбијати. РАКА: Опсовао ми је.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Шта кажеш?!. Ју.Ју... РАКА: Јесте. склони ми га испред очију..

господине Нинковићу (Пауза. Али морам вам рећи да није ишло баш тако глатко.. Да!. он сад припада томе друштву. Склони ми га испред очију! АНКА (одводи Раку). Је ли то Министарство спољних послова? Да!.) Него. Бунио се ваш министар.. (Пауза. па отидите одмах а дођите затим да ми јавите шта сте урадили. па шта друго могу да му кажем? Ја мислим. неће ваљда дозволити да се две државе заваде због једног носа. зове га госпођа Живка министарка. секретар. свињо једна!” А он мени опет: „Олрајт!” Е. Да. да. (Пауза. да одете ви до њега. јер ћу га рашчупати као пиле. потписано је. (Пауза. само молим вас свршите ми то.. друго сам нешто хтела да вас замолим. господе боже. да се он не љути. Нинковић. Да! Па замислите. нек вам буде и па-па. јер. централа? Молим Министарство спољних послова. А после. Молим вас да се позове на телефон г. па сам чак натерала и свог мужа те га је он окупио. Али сам ја наваљивала и нисам му никако дала мира. он је паметан човек. не бих ја. знате. али.. па-па? – Па добро... увиђам и ја сама да је то врло незгодно. Па дабоме! 'Ајде. дакле. и да му кажете: нека не узме ствар озбиљно. ју. знаш ли ти да је то енглески отац? То није наш отац па да га опсује ко стигне. Овај мој несрећник. него ја њему сасвим учтиво кажем: „Куш. реците да то у нашем језику не значи ништа ружно.) ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 68 .) То сте ви. шта ћу. то је као кад би се енглески казало „добар дан”.. каже: добили сте класу пре три месеца. ју. Па то сам хтела да вас умолим. И уопште. шта ћу с њим! Води ми га. у име моје... Анка. испред очију. молим вас. Реците.. да сам одржала реч. ЖИВКА: Несрећниче један.) Па да.. не могу из ове коже. него ћу га испребијати. VIII ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало... него га хакнем по носу и опсујем и ја њему оца. онај мали гимназиста Рака.. не би ме разумео. А. па честитам вам унапређење. Та како казнити. Ја сам га нарочито послала. што ниси и ти њему казао „олрајт”? РАКА: Е.) Тако! Дакле. знате шта... Е. реците му да је то наш народни обичај да псујемо оца једно другом.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Па кад је он теби казао „олрајт”. нећу га казнити. Како?. био је данас на игралишту. Видите. него је то енглески отац! Ју. Довиђења! (Оставља слушалицу. са децом енглеског конзула. али је мени главно да се некако заташка ствар код енглеског конзула. деца кô деца! (Пауза. а што му је псовао оца. и он га је окупио...) Е. разбио нос сину енглеског конзула и опсовао му оца. нисам онда могао више да се уздржим.

на рукама му рукавице и на глави цилиндер). (Одјури. ЖИВКА: Ама. а што сте се ви тако лепо обукли? ЧЕДА: Због вас. онај хоће опет да иде.) Х АНКА. јесте ли сами? АНКА (кокетно): Јесам! ЧЕДА (излази. АНКА: Још данас? ЧЕДА: Па да.. ЖИВКА АНКА (долази хитно): Госпођо. Чекај да га ја научим памети. То је моје свадбено одело. АНКА: Е. још данас. ЧЕДА ЧЕДА (на вратима своје собе): Анка. АНКА: Још сад може бити? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 69 . АНКА: Ију. ко? АНКА: Рака. АНКА: Је ли истина? ЧЕДА: Доћи ћу кад вам кажем.. ноге ћу му пребити. Он је обукао црно свечано одело.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ IX АНКА. ЖИВКА: Ама. Чекај само!. Он мисли да ће му се само на грдњи проћи. како да иде. то ми је мило. И тако обучен доћи ћете и тамо у моју собу? ЧЕДА: Па зато сам се и обукао. Анка.

АНКА: Али.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Па добро. ЖИВКА: Реците господину зету: нека ми се вуче испред очију.. господин зет.. па ето ти! Не могу да га примим.. ви да чекате.. АНКА (изненађена): Да вас пријавим госпођи?! ЧЕДА: Да.. па излази на задња врата). (Вади и даје јој.. АНКА: Идем одмах! (Одлази у собу. и дајте јој моју визиткарту. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 70 . ЧЕДА: И настаните свакојако да ме госпођа прими. ЖИВКА: Шта ћу покварити? АНКА: Господин ми је казао да ће после разговора са вама доћи к мени у собу. XI ЖИВКА. и да вас пријавим. имам званичан разговор.. покварићете све. ако га не примите. Он чека у предсобљу. ја све то не разумем. АНКА (збуњена): Али. нећу да га примим.) Ја ћу чекати у предсобљу. АНКА: Лепо! А после? ЧЕДА: А после. за њом Анка): А он вам ово дао? АНКА: Да. још сад. али вас молим претходно да ме пријавите госпођи министарки. госпођо. споразумећемо се. Реците. ЖИВКА: Нисам данас званично расположена.. како. АНКА ЖИВКА (долази из собе држећи визиткарту у руци.) ЧЕДА (погледа за њом. АНКА: Али господин каже да има званичан разговор.

да држите предавање или имате што да ми кажете? ствар. већ је дозволила да се ова самосвојно. XII ЧЕДА. госпођо. ЖИВКА ЧЕДА (улази врло озбиљно. ЖИВКА: Шта сте ради. господине? ЧЕДА: Ја долазим. сукоби односа.. већ нормалне појаве. под оваквим или онаквим приликама или околностима. клања се још с врата): Имам ли част са госпођом министарком? ЖИВКА (презирући га и не окрећући главу): Да. ЖИВКА: Мислите ли ви. ЖИВКА: Молим. те стога нису то више пуки случајеви. Изволите сести! ЧЕДА: Благодарим. Ја имам једнога пријатеља. госпођо. Он је рад да се жени и мени је ствар поверио. али није утврдила законе о међусобним односима тих бића.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Рекô је? АНКА: Да. али је овај увод неопходан пре но што пређем на саму ЖИВКА: Дакле. Ја вас молим да ме извините што сам узео слободу узнемиравати вас. изволите говорити! ЧЕДА: Видите. живот је необично компликована појава. ЖИВКА: Добро. пређите одмах на саму ствар. господине. госпођо. младога човека и човека од будућности. примићу га! АНКА (излази напоље и пропушта Чеду). по једном врло деликатном послу. реци му нека уђе. па бих вас молио да ме пажљиво саслушате. госпођо. ЧЕДА: Ствар је у овоме. молећи ме да му ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 71 . стварају и развијају. који се тако често јављају у овоме или ономе облику. молим вас.. Природа је саздала бића. ЧЕДА: Извините.

али он каже: „Да је поштена.. или ћу те столицом по глави! ЧЕДА: А ја њему кажем: „Знам. читао сам га!” ЖИВКА: Кој' га је читао? ЧЕДА: Па ја!. Чедо! ЧЕДА: Ја сам му лепо рекао: „Али госпођа је удата!” а он вели: „Не смета ништа.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ будем проводаџија. нек узме ако хоће и зрелу женску. не би она примала љубавна писма од мене!” ЖИВКА (њен гнев прелази у бес): Куш! Убио те бог да те убије. да сте јој писали љубавно писмо. ЖИВКА: Па добро... узећу само зрелу женску”. али што ви мени све то казујете? ЧЕДА: Госпођо. Увек ми је говорио: „Ако се већ решим да се женим. ЖИВКА: Али шта се мене тиче ваш пријатељ и ваш проводаџилук. шта да кажем младожењи? ЖИВКА: Нека иде до ђавола и он и ти! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 72 . псето лајаво! Да ниси више писнуо. ЧЕДА: Одмах ћу вам то објаснити. Он је дуго и дуго размишљао о женидби и није могао лако да се одлучи. господине Нинковићу. Он је уверен да ћу ја његову ствар искрено заступати и зато ми је поверио. ЧЕДА: Он верује да сте ви зрели. ЖИВКА: Шта кажете?. ЖИВКА (скочи): Чедо! ЧЕДА: Он ме је данас са сузама у очима преклињао: „Господине Чедо.. данас се могу и удате жене удавати!” Говорио сам му затим: „Али то је поштена жена!” ЖИВКА (дрекне): Па и јесам! ЧЕДА: И ја сам му то казао. идите и запросите госпа-Живкину руку за мене!” ЖИВКА (једва уздржавајући се од узбуђења): Чедо. умукни. ЖИВКА (плане): Напоље! ЧЕДА (устаје): Дакле. он је лудо заљубљен у вас. ви сте у тој кући познати.

јеси ли чуо. јастук са столице и све што јој дође до руку и гађа га вриштећи): Напоље. веома компликована појава. Даро. ЖИВКА (у крајњем бесу дохвати са стола књиге. урадио? ЖИВКА: Дошао је да ме проси. усудио се да тера спрдњу са мном. убићу га! ДАРА: Кога. ЧЕДА: Врло радо. зашто не! Само пре тога идем господину министру Сими Поповићу да га замолим да остави жену. вуцибатино. видите. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 73 . ево ти се заклињем. Даро! XIII ДАРА. звонце. госпођо! Живот је. ЖИВКА: Вала. Природа је саздала бића. Чедо. па кад се мало поврати. али није утврдила и законе међусобних односа тих бића. скочи и оде левим вратима): Даро. ЖИВКА: Макни ми се с очију ако хоћеш да ти се не укаже лепа прилика! ЧЕДА: Ја вас молим умирите се. напоље! ЧЕДА (поклони се званично на вратима и оде).. ДАРА: Па шта је. не била ко сам ако ти не одеш на виђење у Ивањицу. букете. забога? ЖИВКА: Онога твога! ДАРА: Али зашто? ЖИВКА: Замисли. ЖИВКА (падне уморна и узбуђена у наслоњачу. забога? ЖИВКА: Даро. пошто јој се указала лепа прилика за удају.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Он би желео доћи на виђење.. дете. па нека идем на робију и нека се пише и приповеда: отишла је на робију што је убила зета. Убићу га. забога. ЖИВКА ДАРА (дотрчи): Шта је. кутије.

Ту су ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 74 . мајка. него ваљда да га гледам и даље у кући. шта говорите? ЖИВКА: То што ти кажем. ДАРА: Боже..) ВАСА (отвара задња врата): Уђите! (Улази једна читава галерија разних комичних типова. ево их иду! ЖИВКА: Ко? ВАСА: Фамилија! ДАРА: Ја ћу да се склоним! (Оде. Старије жене. неће тај више бити мој зет па да му је круна на глави. обучених старовремски. зато што је друго! Па и да није. да ме проси. ДАРА: А што. биће друго! Е. Савка и Даца у фесовима и либадетима. шта вам је. ДАРА: Опет ви! ЖИВКА: Опет. ДАРА: Зар код живог мужа? ЖИВКА: Замисли! ДАРА: Где се може жена код живог мужа просити? ЖИВКА: Ти сад па опет навијаш на оно. друго је оно за тебе. кобајаги. дабоме. Уосталом. дошао је као проводаџија. 'Ајде видећеш! Не била ја која сам ако још данас ти сама не молиш! XIV ВАСА.. друго? ЖИВКА: Зато. још данас ћеш ти сама доћи к мени и молити ме да те спасем те битанге.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАРА: Како да вас проси? ЖИВКА: Као проводаџија. ЖИВКА ВАСА (долази споља): Живка. Соја са неким шеширићем искићеним птичјим перушкама. Живи били па видели.

де. Откад ја говорим мојој Христини: хајдемо до Живке. слатка моја. дабоме. да знаш. ЈАКОВ: Ја сам. то је истина. али била си некако заузета. тетка-Савка? САВКА (увређена): Па добро. теча-Панто. теча Панта и син му Миле.. како си ти? ПАНТА: Па како да ти кажем. фамилија? А она мени: „Немој. нисам те давно видела. заборави! ДАЦА (љубећи се): Ју. годину дана нисмо јој праг прешли. то је знаш због оног што си олајавала Христину. нико ти се није тако обрадовао срећи као ја. Сви прилазе Живки и рукују се. ЖИВКА: Како си ти. откад те нисам вид'ла! Добро изгледаш: ту. бога ми сам увек тебе највише волела од целе фамилије. не ваља. Ово је само онако... да ми опростиш. Изволите седите! (Старији седну. видећемо се још. па ко ће да потрчи ако нећемо ми који смо јој род рођени!” ЖИВКА: А ти. ко ће ако нећемо ми. А ти.) САВКА (љубећи се са Живком): А ти мене. Живка. доћи ћете и други пут. Живка.) Опростите. све некако наопако.. ред је да јој честитамо. Него велим. Нисам ни у сну сањала да је то тако тешко бити министарка. тетка Даца. боже – доћи ћете ви опет.. Сава Митић и Пера Каленић. ВАСА: Па. знам те што си љута. Ја видим и сама да није ред. ЖИВКА (пошто се и сви остали рукују): Хвала вам што сте дошли. мама. СОЈА (љубећи се): Слатка моја Живкице.. али не можете просто веровати колико сам заузета.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ тетка Савка. ко ће ако она неће? ЖИВКА: Не виђам ни тебе. а видећемо се. Рачунам.. ВАСА (који је остао на ногама и налази се крај Живке): Па дабоме. Сојо? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 75 . ЖИВКА: Де. Али – здравље. бога ти. ту (пљује) да ми те не урекну!. Живка. а женске се љубе. нека каже свет да смо сад потрчали зато што је министарка. што вас овако све заједно примам. тетка-Дацо? ДАЦА: Ју. сад ако ми мало сване док си ти на власти. ту. ПАНТА: Е. збринућеш своје и подржати. како. слатка моја Живка. па сад ће рећи потрчали смо што је министарка!” Да ти нисмо прешли праг.. Живка. Јова поп-Арсин. теча Јаков. али кажем ја њој:” „Па нека. а млађи остају на ногама. знаш. бога ми. долазио. али немој мислити да сам те заборавила. де.

. па онда лај за другог. ДАЦА: Ју. ју. опрости. тетка-Дацо. кажем ја теби! ВАСА: Па јес'! Овамо окупили ме: „Ајде. Ђаво ће га знати каква ми је та судбина: на парче сам се школовао. Ово је. кад човек има у фамилији и такве! СОЈА: Бриши најпре испред своје куће. ДАЦА: Олајавале су је такве као што си ти! СОЈА: Каква сам да сам. А опет. ето зар би твоју кућу олајавали да нису имали зашто. тек нисам положила матуру. ВАСА: Ама. ДАЦА (плане и скочи): Положила си ти све испите на свету. (Ове одлазе и седају. СОЈА (узбуди се): Па јест што кажеш.) Како си ти. Ако се завучем у кућу – олајавају ме. али. кад вам кажем! Срамота. на парче био чиновник. а баш за мене кажу да се много виђам. ето. зар вас није срамота? Не можете ни пет минута фамилијарно да разговарате! (Притрче и остали мушки па их развађају. Па бар кад би само свет олајавао па да не мари човек.) А ти. ју. (Полети да је шчепа за косе.) ВАСА (стане између њих и развађа их): Де.. мало фамилијарно објашњење. ујка-Васо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СОЈА: Чудновато. чекам. знаш како је кад човек живи на парче.. а ви се чупајте све док вам трају длаке на глави. болан. и ви се. ЖИВКА (Васи): Ето. али фамилија. Саво? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 76 . ЖИВКА: Није ми баш пријатно. Све тако некако – ништа ми не иде од руке. Живка. знаш. мора једном доћи и твој дан”. рођена фамилија! ВАСА: Е. па ко ће ако неће фамилија! ДАЦА (пакосно и више за себе): Нико никог не олајава ако нема зашто.. ако изађем у свет – олајавају ме. онако. па кад изађете на улицу. а шта бих друго? ЖИВКА: А ти. кажем сам себи: „Чекај Јакове. бројите да сте министарска фамилија. бештијо једна! СОЈА (скочи такође и унесе јој се у лице): Може бити. 'Ајде свака на своје место. Не може човек свету угодити. води нас код Живке!” А зашто? Зато да обрукате и мене и себе. знаш. теча-Јакове? ЈАКОВ: Па.) ДАЦА: Па дабоме. на парче трговао. Па тако. али матуру нисам полагала. (Хотећи да пређе преко ствари. тешим се одувек. мир. кобајаги. пустите ме!.

по женској линији. СВИ (одмеравају Каленића). не остављам те самог на свету. ЖИВКА: А због чега? САВА: Због неправде. знате. (збуни се) ви. Савка?. чији си ти? КАЛЕНИЋ: Моја је мајка још пре двадесет година умрла и рекла ми је тада на самрти: „Синко. не памтим никакву Мару и Крсту у фамилији..? (Васи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ САВА (он је корпулентан и са великим трбухом): Мене не питај. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 77 .. она ти је род! ВАСА: А како ти се звала покојна мајка? КАЛЕНИЋ: Мара. род. САВКА: Ја не знам да је господин из наше фамилије. ако ти што у животу затреба. СОЈА: Па ето.. да ме убијеш. испи ме секирација. ја сам женска линија.. ВАСА: Он каже да је род.. како по женској линији. јави се тетка-Живки министарки. ВАСА: Е.. ДАЦА: Ни ја! НЕКОЛИКО ЊИХ (слежући раменима): Ни ја. ЖИВКА: Ја се не сећам. КАЛЕНИЋ: Па разуме се да сам род. КАЛЕНИЋ: Ја сам.. Целога живота коље ме неправда. ЖИВКА (Пери Каленићу): А.) Је л' нам и господин штогод род?. али вас не познајем. ДАЦА (кроз зубе): Чудо! ВАСА: Па добро.. ВАСА: Ни ја! Можда ти. ВАСА: А отац? КАЛЕНИЋ: Крста.

а што не може – не може. стрина-Дацо. Мило ми је што вас видим тако свежу. ПАНТА: Па ако неће сад да нам се учини. па зато. кад вам кажем! САВА: Смирите се. јер ако мени мркне.. Али смо зато ми позвани да поштујемо њу и њен дом. то ми сви знамо. то све не мења ствар.. ЖИВКА: Па кад човек каже. сад још мање знам. ако хоћеш. што може – може. Ви се. само је питање да ли треба свакоме учинити. тетка одиста сјајно држите! ВАСА: Него знаш шта. јер има их и таквих. ти си много заузета. није ствар за гињење.. ако се будемо ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 78 .. Живка. тетка. тетка Живка нас је лепо примила. пређи одмах на ствар.. ВАСА: Ама. А ми. може се све. прија-Сојо. Дедер.. Ја сам уверен да ће се тетка Живка заузети. ја не знам кад ће. СОЈА (пресече јој реч): Ја само једно имам да те молим. де. па ће онда Живка да гледа. ВАСА: Па јест. пропитај ти свакога редом шта би желео. који је у овоме случају министарски дом. а ја ћу да запишем. Живка. ДАЦА: Кад се хоће. Ви сви знате како она има добро срце. ја се тога не одричем. И ми ћемо сад да јој кажемо своје жеље и да је молимо да се заузме за нас. ВАСА: Марковићи? Е. те да видиш шта би се могло за кога учинити. и ви. мир. ДАЦА (плане): Ето је. КАЛЕНИЋ: Уосталом. ВАСА: Нека лепо сваки каже шта му је на срцу. Ја знам да сте ви мени род. она опет пружа језик. као што је и ред да прими фамилију. него. запушићу вам обема уста! КАЛЕНИЋ: Слушајте. да ми помогнеш да положим матуру. благодарим на питању. брате. Радије бих овде погинуо но што бих се своје фамилије одрекао.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Ни ја. шта му можеш? ЖИВКА: Па како сте? КАЛЕНИЋ: Хвала. кад човек каже. Као што видите. КАЛЕНИЋ: Сва забуна долази отуд што се ми пре нисмо звали Каленићи него Марковићи. ВАСА: Ама.

па неће зар њихове ученице. ЖИВКА: Бога ми. а она остаде тако на пола пута. дабоме. и вас. па завукла се деца у собу и по цео дан учила. него. – молим дотичну персону да се не искашљује – ето признајем. ВАСА: Па дабоме. ВАСА: Дакле. ја хоћу само своје. да наредиш да се то заборави. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 79 . да јој се да. па добићеш твоје. уздржавајте се! ДАЦА (Савки која седи крај ње): Ама. немам. Васо. Зато вас лепо молим. него све нешто уз нос. Запиши. њему признадоше зрелост. Па после. али погреше данас и професорке. Живка. да оставимо све друго па да пређемо на ствар.) Деде. Молим дотичну персону да се не искашљује! ВАСА: Сојо. ја га и не знам ко је. ЖИВКА: Е. Она и један њен друг заједно су се спремали за матуру. убише се учећи. њу кад неће као човек и као фамилија лепо да разговара. Васо. за Христину. Баш сад чекам неке важне визите из дипломатије. Него дедер! (Извадио је хартију да бележи. И није погрешила онако од беса и од покварености. јер овако је остало на пола пута. Живка. ЖИВКА: Е па ти. САВКА: Ништа ја уз нос. откуд му ја овоме испадо' стрина? САВКА: Не знам. ДАЦА: А зар га ја знам! ПАНТА (Јакову који седи до њега): Тако ти бога.. Хтела бих да замолим.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ тако понашали и међусобно вређали исказаћемо тиме једно непоштовање према овом дому. јер Живка нема много времена. тетка-Савка. знаш ли ти ко је ово? ЈАКОВ: Никад га у животу нисам ни видео ни чуо. Ето ти! ВАСА (пошто је записао): А ти. Дацо. опет због науке. да наредиш да јој се призна испит и да се прими дете натраг у школу. са твојих двеста динара овде ми се попе. Прескочи. шта би ти имала да замолиш Живку? САВКА (још увек увређено): Нека ме пита Живка па ћу јој казати. прија-Сојо. Па то мислим. имаш ли ти штогод да замолиш Живку? ДАЦА: Па ја то. признајем. као што има персона.. не искашљуј се! ДАЦА: Због науке. теткаСавка. стрина-Дацо. Погрешила јесте.

Сваки од њих зна параграфе напамет и зна шта се хоће с којим параграфом. не кајем се што сам био на робији. али ми је за ово дете. ЈОВА: Сваки жив човек згреши. Осуђен сам. е. ујка-Васо. а? ЈОВА: Одлежах. ако може некако да буде државни питомац. и то за свагда. и поштено се тим одужих држави. а камоли таква једна ситница. тетка. многе сам ствари научио које не може човек тако лако у животу да научи. да се Јови поп-Арсином да служба како би се држави дала прилика да искористи његово знање. дорастао дечак. па сад мислим право је да се и држава мени одужи. ЖИВКА: Како да ти се одужи? ЈОВА: Па тако. у вези са 117-а – али су ми признате олакшавне околности из 206. мени ми за мене није. јест. да добијем државну службу. ЖИВКА: А шта да учи? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 80 . КАЛЕНИЋ: Годину дана. па тек после му дала државну службу. јер ја сад знам боље кривични закон него ма који касациони судија. ујка-Васо: да се заборави! ЖИВКА: А ти. Провлачићу се како сам се и досад провлачио. тетка-Живка. А и на занату не може да се скраси и ни на једном послу. ЖИВКА: А шта би ти. све параграфе знам. и зна како се може изигравати који параграф. тетка-Живка. гле молим те! ЈОВА: Јест.) Некако бог му није дао дар за школу – истеран је из свих школа. Живка. вели. Уха. а ја сам поштено одужио што сам погрешио. за годину дана се и крупније погрешке заборављају. ЖИВКА: Па служба те и одвела на робију. теча-Панто? ПАНТА: Право да ти кажем. по 235. па зашто држава не би искористила то моје знање? КАЛЕНИЋ: Сасвим! Запиши. Никад професори на универзитету не могу тако да ти протумаче кривични закон као они који су по њему осуђени. И тако сваки редом.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КАЛЕНИЋ (он се сад већ ослободио и улази у породична питања као да је ту одвајкада): Је л' то давно било? ДАЦА: Па прошле године. (За њим стоји Миле. Камо среће кад би држава свакога кандидата најпре послала на робију. Пиши. И верујте. ЈАКОВ: Е. Јово? Ти одлежа робију. чика-Јакове. Па сам хтео да те молим.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПАНТА: Ама.. ветар носи. кад бих могла насамо да ти кажем. Ето. Сојо? СОЈА: Ја бих волела. да ми израдиш какву концесију.. А увек сам говорио себи: „Чекај. кад мене овако младу. Жена осећа потребу да се уда. СОЈА: Напослетку. Па ето. теча-Јакове?. ЖИВКА: А ти. то сам хтела. да посечем.дали поповима у руке. ето. СОЈА: . ујка-Васо: прија Соја да се уда без формалности. пробао сам и да тргујем. шта да кријем. Ако хоће за марвеног лекара. а све је једно шта ће учити. КАЛЕНИЋ: Па кад је дете тако бистро. то би се могло учинити. Па дабоме да сам морала изгубити парницу.. А и сам адвокат. знаш. СВИ (буне се): А не. ја не тражим богзна шта. Живка. штета би било да га држава испусти. не иде ми што год почнем. а мени није дао то право. Требало је док сам био млађи да се школујем. Живка. КАЛЕНИЋ: Одиста. рекох ти. кад ми све друго није пошло за руком. да сам се ја развенчала са оним мојим несрећником. а што се поједини искашљавају. не иштем што ми не приличи. да га издржава. а сметају јој неке формалности. само нека буде државни питомац. Јакове. ЈАКОВ: Па.. ДАЦА (искашљује се). који ме је бранио. концесија још може да ми пође за руком. сама видиш. на пример. што год хоћеш. ЖИВКА: А ти. како смо ми! Јавно.. СОЈА: Ништа више ја не тражим. баш ми је свеједно. па и ту све наопако. дошао је! Мислим. Ти знаш и сама. јер што кажу: пас кашље. или за апотекара. био сам и чиновник. па – опет није ишло.. какву државну шуму – рачунам. па ме цела Конзисторија разроко гледа. јавно! ДАЦА (издваја се гласом од осталих): Кад смо могли сви овако јавно. Запиши. код куће мени једно говори а на суду друго – па онда дабоме да сам морала изгубити парницу. а ја остала самохрана и то само зато што је суд донео неправедну пресуду. Живка. или за професора богословије. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 81 . па њему дао право да може ступити у други брак. па није ишло. ВАСА (пресече је погледом). мора доћи твој дан!” Па велим. Ама. нека њега само држава прими. да те молим да се та пресуда исправи: да добијем право на удају. може ваљда. знаш. а може и за капелника у музици. ујка-Васо: државни питомац. Живка. Запиши. и он се већ и оженио.

можда се није још заборавило. Не видим шта сам ја ту крив. тетка. какав би то министарски рођак био ако не би имао права бар једну шуму да посече. и као род рођени. Ја не знам. па ником ништа. Није држава садила шуме. изгуби се жив човек. Толики свет има пензију од државе. Молим те лепо. то јест. Нестала су нека акта из моје фиоке и услед тога омело се једно извршење. да се ја вратим у службу. напослетку. ја сам пуну годину дана стрпљиво чекао да се заборави. Само. И ја ништа друго не тражим него да се поправи неправда која ми је учињена. као што видите. Запиши. кад је сад већ тетка Живка министарка. па да јој је жао да се секу. јер. али сад се наврзао некакав инспектор на мене. ама ти што имају пензију служили су државу. може наредити да се заборави. да ми израдиш државну пензију. напослетку.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КАЛЕНИЋ: То може одиста да вам пође за руком. Мене су пре годину дана истерали из службе.) Дозволите ми сад.) Јеси ли записао „са сатисфакцијом”? ВАСА: Јесам. Запиши ти. морам напоменути да ја не бих могао пристати на обично враћање у службу. јер. без сатисфакције за учињену ми неправду. укратко да ти кажем. ујка-Васо: теча Сава – пензија. као грађанину. да вам и ја кажем свој случај. запиши молим те: Пера Каленић да се врати у службу са сатисфакцијом. ЖИВКА: Па ти ниси никад био чиновник? САВА: Нисам! ЖИВКА: И ниси никад био ни у каквој служби? САВА: Нисам! ЖИВКА: Па зашто онда да ти израдим пензију? САВА (убеђено): Па тако. те неће акта? А. Ето. САВА: Па ја да сам служио државу. не би' дошао код Живке да тражим пензију. де! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 82 . али. (Завирује у Васину књигу. па зашто онда не бих имао ја? ВАСА: Па јест. Морао бих се вратити са унапређењем како бих и ја са своје стране заборавио неправду која ми је учињена. Саво. Саво? САВА: Ја ћу. А зашто је министарка ако ни толико не може да изради своме? КАЛЕНИЋ: Ствар је већ мало компликованија. а тетка Живка и ја размислићемо да ли се та ствар може некако удесити. ЖИВКА: А ти. Ујка-Васо. нестајала су и раније акта из моје фиоке. то је све што ја тражим. (Живки. а државу то баш ништа не кошта. Живка. Сасвим то може. Али ствар је сад већ била и прошла и. ујка-Васо: једна државна шума да се посече. напослетку. него би' је тражио од државе. те мал' ме није чак и под суд ставио. акта су акта.

САВКА (пошто су сви примили визиткарте): Е. ветар носи! (Оне излазе у свађи и чим цела гомила буде напољу. Живка. (Љуби јој руке и сви се дижу. сад дозволите. мени дајте две. за успомену. чује се врисак и цика и ларма оних који развађају жене.) ЖИВКА (Васи.) Ево.) ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 83 . наше су жеље скромне.. (Узме са стола кутију и дели сваком редом. Као што видите. а ја ћу да полажем матуру. тетка-Живка. онда. па немој да заборавиш! ЈАКОВ: Ти. а ви сте у могућности да их испуните. ЖИВКА: Па де. баш ти хвала. јави се тетка-Живки министарки. ако ти што у животу затреба. де. ево. па бог! (Све те реченице. па зашто не би учинили радост својој фамилији. па то. збогом. јер смо вас исувише задржали. Васо потукоше се! ВАСА: Бештије једне! (Одјури и сам. која ми је пре двадесет година.) ЖИВКА (сети се): Чекај да вам дам моје визиткарте за успомену. који је заостао): Трчи. она ти је род!” СОЈА (цела гомила је већ пошла ка вратима и она за њима): Ако ништа не буде од моје молбе. не буди накрај срца! ДАЦА (љубећи се): Учини ми. СОЈА: Уденућу у рам од огледала. онако. дозволите да вам кажем збогом.) КАЛЕНИЋ (љубећи јој руку): Сад тек разумем моју покојну мајку. добро. не остављам те самог у свету. као и оне при одласку. КАЛЕНИЋ: Молим вас. ДАЦА: Положила си је ти чим си проходала! СОЈА: Пас лаје.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КАЛЕНИЋ: Е. Живка. рекла: „Синко. Оно што могу учинићу.. те да вас се сви са благодарношћу сећамо? ЖИВКА: Добро. севап је! САВА: Молим ти се. ЈАКОВ: Е хвала. да вам у име целе наше фамилије благодарим што сте нам саслушали жеље и да вас замолим да се својски заузмете и да их испуните. на самртном часу. те се врата заклопе. претрпавају се и упадају једна у другу. Зашто да не учиним? КАЛЕНИЋ: Е. Живка.

Свађа се полако стишава и удаљује). како је отишао од куће): Ах. XVI ЧЕДА. АНКА ЖИВКА (клонула од умора. Уморила сам се као да сам цео дан копала. ево мене за вама. Анка? АНКА: Разуме се. шта ме се тиче. пада у фотељу): Ух! АНКА (дојури споља): Госпођо. ЧЕДА: Идите одмах у вашу собу. АНКА: Је ли истина? ЧЕДА: Идите само и чекајте! АНКА (нуди образ): Пољуби ме уиме капаре! ЧЕДА (пољуби је): Сасвим.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XV ЖИВКА. АНКА ЧЕДА (после извесне паузе отвори врата и сретне се лице у лице са Анком.) XVII ЧЕДА. (Оде. гледајте да ме нико не узнемирава. како пријатан сусрет! Јесте ли ви мене чекали. оне се две ваше рођаке почупаше.) АНКА (долази на задња врата и одшкрине па гледа шта се збива напољу. РИСТА ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 84 . Идем да легнем мало. ЖИВКА: Нека се чупају. Дивна капара! АНКА: Одох и чекам! (Оде. Он је још увек свечано обучен.

РИСТА: Чуо сам за вас и баш ми је мило да се упознамо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА (припали цигару). ЧЕДА: А дошао си. ти си то. то ми је мило. добар дан.. да те видим! (Измакне се и посматра га. је ли. молим те. како да ти кажем. ко би то рекао? Дакле. РИСТА (смеје се пријатно).. изволите! РИСТА: Част ми је представити се: Риста Тодоровић. је ли? Је л' за мене питаш ко сам? Ја сам. кожарски трговац. Је ли слободно? ЧЕДА: Молим. ви сте ујка-Васа? Е. мислио да сте старији. РИСТА (после извесне паузе наилази на врата такоће обучен у свечано одело. ти си то. бога ми. молим вас? РИСТА: Риста Тодоровић. особито ми је мило да се упознамо.. Ристо! Е. обешењаче један. какав трбушчић има. ЧЕДА (гледа га и мери са свих страна): Дакле. Носи букет): Клањам се. ЧЕДА (изненађен): Како. ЧЕДА: Нисам. молим те.) Ко би то рекао! А ја сам те сасвим друкче замишљао.. лоло никарагуанска! (Тапка га по трбуху. РИСТА: А с ким имам част? ЧЕДА: Чекај. а?!. Гледај га... ујка Васа. брате.. молим те. РИСТА: Дакле. тачно! ЧЕДА: Ама. знам већ зашто си дошао. дозволи ми да ти кажем „ти”. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 85 . то ми је мило.) Е. Живкин ујак. кожарски трговац. није могуће! Е. па ја сам. РИСТА (снебивајући се): Па да. ЧЕДА: И почасни конзул Никарагуе? РИСТА: Да. Ја сам. обешењаче један.. то ми је одиста мило! РИСТА: А с ким имам част? ЧЕДА: Ја. чекај.

она се теби допада? РИСТА: Допада ми се. чека се само да се испече. РИСТА (поласкан): Кажу! ЧЕДА: Ама. кад купим кућу. онда ћемо целу ствар лако да изведемо. зар вам није казала госпа Живка? Па њему је већ умешен колач. а ти се уселиш. ЧЕДА: Па ипак. ЧЕДА: Разуме се! А веруј. а сад када сам те видео. само како ћемо да се опростимо оне вуцибатине? РИСТА: Кога? ЧЕДА: Па њеног мужа. Ништа нам више не стоји на путу. ЧЕДА: Сасвим.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: А допада ти се наша Дара. да ти умеш тако филозофски да посматраш живот! Е. видим ја! Допашћеш се ти нашој Дари. молим те.. не смета ми ништа што је раније била туђа. а потребно ми је и због мога положаја да стечем везу са вишим круговима. на пример. тај нам много смета. мора да се ти уопште допадаш женама. Онај стари газда се исели. је ли. РИСТА: Ништа. лоло једна. а кад је већ тако. ЧЕДА: Знам. де! РИСТА: И она ми се допада. све више верујем да ћеш се и ти њој допасти. ЧЕДА: И ништа ти не смета што је она туђа жена? РИСТА: А што има то да ми смета? Како. ЧЕДА: Е? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 86 . знаш. мислим се нешто. Ја сам се. кад знам да је сада моја. РИСТА: Како. шта кажу. РИСТА: Па јесте! ЧЕДА: Ко би рекао. А велиш.. што те више гледам. тога највише бојао: да л' ћеш се ти њој допасти. а? РИСТА: Па знате како је.

док ми не свршимо тај посао са њим. ако се увери да је вара. ја сам лично видео револвер. ха!. што. кад он буде тамо. таман он да лизне сланину. ха! ЧЕДА: Па онда? РИСТА: Онда. ЧЕДА: Гле. РИСТА: А она два!. да она са госпа-Даром и сведоцима упадне.. а оно: хоп! Ха. Не могу те свих шест погодити. ха. сасвим је доцкан! РИСТА (преплашен): Зашто. РИСТА (преплашен): А што. (Погледа на прозор. па. РИСТА: Па госпа Живка ми је поручила да дођем. ЧЕДА: Знаш. молим те! Ала је то лепо смишљено. ха. разумеш ли.. заклео се. РИСТА (мало као узнемирен): Па шта? ЧЕДА: Како.. да ће га одмах напустити. брате. ала ће се ухватити као миш у мишоловку. то је дивно.. како би било да ја идем па други пут да дођем? ЧЕДА: Ја мислим да би то добро било. па шта? Он се заклео да ће те убити као пса и купио је оволики револвер. Госпођа Дара је рекла. не бих волео да он наиђе па да те затече овде. што ја да гутам меткове због части Никарагуе? Слушајте ујка-Васо. да ме убије? ЧЕДА: Ех. РИСТА: А шта то? ЧЕДА: Ниси требао још да дођеш. Али ти не треба да се бојиш. два метка ваљда можеш прогутати за љубав тога да спасеш част Никарагуе. не смеш бити кукавица. РИСТА (придружује се и слатко се смеје): Ха. калибра којим се волови убијају. одиста! Само бринем се да нам нешто не поквари тако лепо смишљени план. буди сигуран да ће те бар четири промашити. РИСТА: Ама. брате? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 87 ..) Али доцкан је. ЧЕДА: Е.. боже мој. Уосталом. ха.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РИСТА: Јесте: Госпођа Живка је удесила са собарицом да га одмами у своју собу. ЧЕДА: Е па... онда то. преда мном се заклео. Ха. ха. показао ми га је и уверавам те да у њему нема више од шест метака.

РИСТА (устумара се): Где да се сакријем? ЧЕДА: Не знам. јер немамо времена за разговор.) ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 88 . ПРЕЂАШЊИ АНКА: Молим! ЧЕДА: Анчице. Ви знате како ћу вам се одужити.. РИСТА (усплахирен): Па сад? Ујка-Васо. наградићу вас богато! АНКА (Чеди): А после? ЧЕДА: После – но. (Звони.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Ево га. опасност је велика. XVIII АНКА. Водите ме. сад баш уђе у кућу. АНКА (Ристи): Хајде брже! (Одведе Ристу. говори. шта сад? ЧЕДА: Морам те прикрити док ја њега уклоним. па знате већ. РИСТА (преплашен): Ко? ЧЕДА: Онај са револвером. па ћу вам се одужити.. АНКА: Молим! ЧЕДА: Водите брзо овога господина у вашу собу и закључајте врата.) РИСТА: Где? ЧЕДА: Ћути и не питај. сад ми паде на памет. већ журите. учините ми једну велику љубав. Не питајте зашто. РИСТА: Врло велика.Чекај.

(Даје му динар. па да чујеш? ЖИВКА (даје му): Ево ти. добро? (Оде. али да никоме не кажеш. што си се тако обукао? ЧЕДА: Казаћу ти. мама!. ЖИВКА РАКА (на левим вратима): Мама. стоко божја.. где је? РАКА: Два динара. Ево. РАКА ЧЕДА (удари у сладак смех. машући руком): Рако! Рако!.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XIX ЧЕДА. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 89 . разумеш ли? Ја знам да би ти мама дала и два динара само да јој то кажеш. ЖИВКА (долази): Шта је?.) Ником. РАКА: Зет Чеда ми је дао динар да будем чврст карактер и да ти не кажем где је он сад. Је л' нећеш? РАКА: Па нећу. дабоме! ЧЕДА: Е.) XX РАКА.. ја ћу бити још чвршћи карактер па ћу ти казати. зете. али ти буди карактер па немој да јој кажеш. ЖИВКА: Је ли истина? РАКА: Сада је отишао. говори! РАКА (пошто је примио): Ено га у соби код Анке. даћу ти динар да никоме не кажеш.. Ако ми даш два динара. РАКА (долази споља): Шта је? О. Идем код Анке у собу.. ЖИВКА: Говори. затим оде прозору и довикује.

.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА (усхићена):Ју. XXI ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало. ЖИВКА: Даро.. ДАРА: Шта ће сад опет. молим 7624!. дете моје. Нека писар понесе и хартије за саслушање.) XXII ДАРА.. Е. ДАРА: То није истина! ЖИВКА: Кажи. кћери моја. да поднесеш ударац који те очекује. Твој рођени муж налази се овога часа у соби код Анке наше и то у рђавој намери. Буди храбра. одмах пошаљите мојој кући једног писара са два жандарма. ево. слатко моје дете! (Љуби га. нек поведе два грађанина. али врло хитно. али је ипак разбојништво. хитно.) Ево ти још два динара. звала сам те да те припремим. ви сте на телефону? Овде госпођа министарка. шта значи тај увод? ЖИВКА: Ја сам ти рекла да ћеш се и сама уверити колико те она вуцибатина вара.. нека поведе и два грађанина као сведоке. Молим вас хитно. разуме се. за њом Рака).. врло хитно! Да! (Оставља слушалицу.. Да. кћери. где је наш зет Чеда? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 90 . ЖИВКА ДАРА (долази из десних врата. то неизоставно да се учини. па није баш право разбојништво. Молим вас. па. Је ли то кварт? Дајте ми везу са чланом кварта. Одмах.. Рако. РАКА (оде десно). А. дошао је час да се својим рођеним очима увериш.... РАКА: Олрајт! ЖИВКА: Иди ми брзо зови Дару.

са два жандарма и два грађанина): По вашем захтеву. тако. који је без капута. господин члан ме је хитно упутио. па то судбина? А што свуче капут. изузимајући Анке. Довео сам и два грађанина. шта ћеш ти тамо? РИСТА (узбуђен): Не знам. свукао капут. брзо се повлачи и затвара врата. за њом Дара. ало несита! Зар ти је мало? РАКА: Ништа ја више бесплатно! (Оде.) ЖИВКА: Чекај. где су сви отишли..) (Пауза) (Задња се врата полако и пажљиво отварају и кроз њих протура Чеда главу. де. судбина ваљда. ПРЕЂАШЊИ ПИСАР (долази хитно. Он посматра и ослушкује.. и кад чује ларму. закључао врата. врло добро! 'Ајде сад за мном сви! (Она напред. ЖИВКА: Зар завукао си се у куваричину собу. госпођо министарка. удесила сам ја већ ствар. а за овом сви остали. Мало затим писар уводи Ристу. мајка.. ДАРА: Шта си удесила? ЖИВКА: Видећеш.) ЖИВКА (клоне од узбуђења у фотељу): Никарагуа.. црни Никарагуа. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 91 . ЖИВКА: Напоље. Са леве стране. ДАРА (мајци): Дакле. цика женских гласова и ларма.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАКА: Нек ми да динар. убио те бог да те не убије? РИСТА: Па. наложена пећ. па да јој кажем. ГРАЂАНИ. баш ти хвала. то је тај почасни господин кога си ми наменила? Е. ЖИВКА: Е. XXIII ПИСАР. ЖАНДАРМИ. а за њим долази цела гомила.) ДАРА: Хајдемо! (Хоће да пође у Анкину собу.

ЖИВКА: О. преместите ме у Никарагуу. извасио се он.. (Писару. дабоме!. забога. РИСТА (кад спази Чеду.. ПРЕЂАШЊИ ЧЕДА (долази споља. дабогда! Ако већ треба ко да га узима на саслушање.. ја ћу то. сад си збринуо целу фамилију! XXIV ЧЕДА. ЖИВКА: Ујка Васа? Дакле. Ви сте ме натерали да се склоним код собарице. ЖИВКА (забринута): Па је ли то ујка-Васа? РИСТА: Па он. да узмем овог господина на саслушање? ЖИВКА: Та какво саслушање.. он је све то замесио? Е.) Молим запишите то што ћу рећи и ставите после нумеру. Завеса ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 92 . Говори шта ћеш тамо? РИСТА: Послао ме ујка Васа. добићете иначе кијавицу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПИСАР (Живки): Треба ли. помажите. саслушао се он на ономе. носећи Ристин капут и (придржава му да га навуче): Обуците капут.) Чедо. госпођо. а не на овоме свету. (Дигне три прста увис. Васо. заклињем ти се свим на свету да ћеш још вечерас бити потписан за Ивањицу!.. ЧЕДА: Још боље. као да му је свануло): УјкаВасо. дабогда! Чедо!..

носећи свежањ новина): Ево. Не знам да л' још да чекам на капији?. маса новина савијених као за продају. у који Дара пакује све ове ствари.) ДАРА (пакујући): Шта се то мене тиче! АНКА: Хтела сам само да вам кажем. госпођо.) II РАКА. јер госпођа ми је наредила: који год продавац прође.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧИН ЧЕТВРТИ И ста соба. доносећи их из суседне собе. АНКА ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 93 . по столицама пребачена мушка и женска одела. Ту је огроман отворени кофер. (Оставља на столицу поред осталих. немојте ме ништа питати. али свега је један прошао откад стојим на капији. да купим све колико год бројева има.. ДАРА: Радите онако како вам је госпођа казала. нисам могла више да купим од двадесет бројева. лево. (Оде у собу по ствари. I АНКА. ДАРА АНКА (долази споља. По столицама.. шешири и све друго.

али знаш. једну од тих министарских цигарета.) „У једном делу Кине. ако се коме просиоцу допадне удата жена. АНКА: Ју. и то све овај исти лист? РАКА: Знам. бога ти. АНКА: Зашто због мене? РАКА: Хоћеш да ти прочитам? АНКА: 'Ајде. А је ли. читај слободно! РАКА (чита): „У једном делу Кине одржава се још и данас један чудан обичај. РАКА: Е. како смеш да пушиш? РАКА (палећи): Не пушим ја иначе. (Оставља на столицу. провели би се лепо и ја и ти! АНКА: Пазићу. он је купио до сада триста. АНКА: Јаој. он је проси без обзира на то што она ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 94 . знаш ли ти зашто госпођа купује тако много данашњих новина. новине се читају увек са цигаретом. бога ми. па хоће да их купи све да не би свет читао. носећи десетак и нешто више бројева): Ево. како смеју једну министарку да изгреде? РАКА: Игрдили су је за оно. двадесет. Рако. Тамо. ја једва нашао дванаест. бога ти. а ујка Васа? АНКА: Он је свега осамдесет.. РАКА: Па доста! АНКА: Господин Пера из административног одељења је највреднији. молим те! РАКА (узме један број.) А ти Анка? АНКА: Ја.” (Прекине и говори.) Пази ти добро да однекуд не наиђе мајка. дабоме! АНКА: Зашто? РАКА: Изгрдили су је у новинама. АНКА: Које оно? РАКА: Због тебе.. развије га и седне у фотељу): Додај ми. (Чита.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАКА (долази споља.

. РАКА: Бога ми. даље! РАКА (чита): „Та се љубав међу њима изражавала на тај начин што је она њему израдила класу. РАКА (наставља читање): „Тај Ни-ни-ко иначе је један напудрован празноглавић.. а баш ништа није крив..) „. гле. а што је скинуо капут? Ето. дакле. сад знам ко је. АНКА: Зар и то пише? Ју. боже! А. једну одвратну бабу”.. једну одвратну бабу.. говори. долазио да проси њену удату ћерку”. неки Кинез. молим те. АНКА: Е. то је мој отац Сима Поповић..) Знаш ли ко је то Ка-ра-гуа? АНКА: Ко? РАКА: Онај што су га нашли у твојој соби! АНКА: Па зашто Ка-ра-гуа? РАКА: Откуд ја знам! АНКА: Сиромах човек.. (Говори.. АНКА: Кажем ја. АНКА: Ко је то? РАКА: Не знам. то је мајка. да проси бабу у исто време кад је један кинески смрдљивац... Такав се случај десио ових дана у кући мандарина Си-по-по. ју!. (Обзирући се.заљубио се Ни-ни-ко. секретар министарства спољних послова!. – Пази да не наиђе.. заљубио се Ни-ни-ко”. те му ове ћурке израђују преко својих мужева класе.) РАКА (чита даље:) „У његову жену. који се заљубљује у сваку мандаринку док је на власти. Он је чак послао и проводаџију у кућу..) Знаш. Читај. РАКА: Е. РАКА (чита дале): „У његову жену.. знам ко је.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ има живог мужа.. молим те! Па шта би онда? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 95 . иначе одосмо у мандарине и ја и ти! АНКА: Ју. (Обзире се. АНКА: Ју!. неки Ка-ра-гуа. а он њој писао љубавна писма”. ја да сам био у твојој соби.. (Чита. па да сам скинуо капут. ју.) Та одвратна баба. ју. АНКА: А. у новинама пише да је скинуо капут.” (Говори. бога ми човек је сасвим невино скинуо капут. онај мандарин Сипо-по..

АНКА: Ја сам само донела новине које сам купила. РАКА: А и ја.. Тако. разуме се.. на пример. И ове сам добио само тако што сам једном продавцу подвикнуо: „Мораш ми продати.. 'ајде. прегледали смо. ПРЕЂАШЊИ ДАРА (доноси још одела из собе и затиче их): Па зар ви ту седите и читате новине? Нека само наиђе мајка. па све њему продају. а не да читате новине. срам те било! РАКА: А знаш ли како тебе зову у новинама? АНКА: Зар и мене помињу? РАКА: Па дабоме! АНКА: А како ме зову? РАКА (тражи и нађе): Собарица А-ки-ка. АНКА: Има ли још? Читај! РАКА (чита): „Али. кад ти је мајка тако наредила. Даро. ја сам син мандаринов!” ДАРА: 'Ајде. могли би гледати други посао. знаш ли ти да ми кажеш ко је то Ни-ни-ко? ДАРА: Не знам ја ништа. носи те ђаво! РАКА: Ама. Анка. Онај Карагу плаћа по двадесет пара комад.” III ДАРА.. па ћете се лепо провести.) А-ки-ка!. хтео сам да кажем министров. није. А и ви.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАКА: Ја бих онда скинуо и панталоне. ни те просидбе у Кини не иду увек тако глатко. једва сам купио дванаест бројева. РАКА: Само онако... ДАРА: Боље иди па купуј и даље новине. Знаш. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 96 . а теби препоручујем да се чистиш да те не затекне мајка. АНКА: Убриши прво нос. Је ли. (Смеје се слатко.

свеједно.) IV ЧЕДА. ДАРА: Најзад. само да се склоним свету испред очију. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 97 . ја ћу бити готова.) АНКА: Ако жели госпођа да јој помогнем? ДАРА: Није ми потребна помоћ.) 'Ајде. ово је постала луда кућа откако је отац министар. ЧЕДА: Још кад би ти знала колика је брука. ја не бих смела изаћи из куће. А-ки-ка! (Оде. ЧЕДА: Откад ја то говорим. веруј. После овога што је изашло у новинама. АНКА: Молим. нити бих смела да погледам свету у очи. (Оде. Право да ти кажем. ДАРА: Страшно! ЧЕДА: Новине се купују на јагму. нека је и сутра. Волим у Ивањицу. Све зависи од наређења које је издала твоја мајка. ДАРА: А кад мораш на пут? ЧЕДА: Шта ја знам како је твоја мајка наредила! Можда ће ми се у току данашњег дана наредити да сутра кренем. ЧЕДА: Па зар си ти одиста решила да идеш са мном? ДАРА: Решила сам. Цео се Београд тресе од смеја. ДАРА: А не могу да поднесем ни ову срамоту. не могу више да поднесем ово министровање.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАКА: Право кажеш! (Анки. ДАРА ЧЕДА (долази споља): Па ти се то баш озбиљно пакујеш? ДАРА: А шта да радим? ЧЕДА: Замисли како све то иде експрес! Синоћ потписали указ о моме премештају у Ивањицу. а већ јутрос сам разрешен од дужности.

ДАРА: Зар је то тајна? ЧЕДА: Још како велика тајна. ДАРА: Ко? ЧЕДА: Рећи ћу ти. осрамотио си целу кућу! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 98 . ДАРА: А зар ниси никако могао да сазнаш ко је писао? ЧЕДА: Сазнао сам. уместо три. ко је писао? ЧЕДА: Ја! ДАРА: Шта кажеш? (Испусти хаљине које је имала у руци. а не зна да је данашњи број. ДАРА: Ју. она је моја мајка! ЧЕДА: А како је она имала срца своју ћерку да премести чак у Ивањицу? ДАРА: Осрамотио си нас. ДАРА: Реци ми. ДАРА: А да ли се баш зна да се све то односи на нашу кућу? ЧЕДА: Разуме се да се зна.) ЧЕДА: То што ти кажем! ДАРА: Чедо. ју. ЧЕДА: Она мисли да умањи број читалаца. Чедо. ДАРА: Како си смео. како би се брука што мање знала. али још више по томе што је госпа Живка једина од данашњих министарки која има удату кћер. Одмах је цео свет погодио. ако ми даш часну реч да нећеш рећи мајци. како си могао? ЧЕДА: А како је она могла мене да гурне у Ивањицу? ДАРА: И како си имао срца. Зна се по именима.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАРА (показује): Мајка их највише купује. шта си учинио?! ЧЕДА: Нека види да и ја умем да пломбирам. штампан у шест хиљада. ју! ЧЕДА: Не рачунајући што један број читају четворица.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЧЕДА: Ја? Боже сачувај, осрамотила је она.
ДАРА: Боже мој, боже мој! Ја већ не умем да се снађем, не умем више ни да
мислим. (Плаче.)
ЧЕДА: Па зар ти не увиђаш, бога ти, и сама, да је већ крајње време било да се тој
жени стане на пут? Зар не видиш да је направила лудницу од куће? Остави то што тебе
удаје крај живог мужа, али и она се распалила, и она има љубавника.
ДАРА: То није истина!
ЧЕДА: Ама, читао сам својим очима љубавна писма. Па израдила му је класу и,
изађи молим те у чаршију, па ћеш чути, цео свет јој се смеје.
ДАРА (крши руке): Боже мој!
ЧЕДА: Ако теби подноси да трпиш ту срамоту, мени не подноси. Срамота ме је
да изађем у свет; сви се гурају, сви шапућу и подмигују се...
ДАРА: Па зар није било боље казати јој све то и разговарати са њом озбиљно?
ЧЕДА: Разговарати са њом озбиљно? Па зар ниси ти разговарала, па шта ти је
одговорила, – приредила ти је ону сцену са Никарагуом.
ДАРА: Ту си сцену ти приредио.
ЧЕДА: Па да, ја – али да спасем и тебе и себе. Да нисам то учинио, по плану
твоје мајке ја бих био без капута у Анкиној соби, а ти би била у соби са Никарагуом.
Дакле, шта је било боље?
ДАРА: Па...
ЧЕДА: Молим, реци само, шта је било боље?
ДАРА: Добро, нека је и тако, али зашто је морало све то да се објави у новинама?
ЧЕДА: Зато да се тргне, да се опамети за времена.
ДАРА: А мислиш ти да ће то што помоћи да све буде друкче?
ЧЕДА: Ја се надам, јер како је ова брука одјутрос букнула по Београду, није
немогуће да чак и очев положај буде доведен у питање.
ДАРА: Његов положај?
ЧЕДА: О, да! О томе се много говори напољу. Има их који мисле да је после
овога он просто онемогућен...

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

99

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ДАРА: Сиромах отац!
ЧЕДА: И мени га је жао, али за све има да благодари својој жени.
ДАРА: Па како, зар ти одиста мислиш да би отац?...
ЧЕДА: Не мислим, али је врло могуће. Компромитован је, а то може повући
непријатне консеквенце.
ДАРА: То би било ужасно!
ЧЕДА: Ако хоћеш, искрено да ти кажем, ја мислим напротив, то би било добро,
јер што даље, она би у све веће глупости падала. Зар не видиш, бога ти, шта је све та
жена починила; зар не видиш да је оца, онога честитог човека, начинила смешним и
онемогућила га за политику и за јавни живот! Зар не видиш ти то све?
ДАРА: Видим.
ЧЕДА: Е, па!
ДАРА: По мени, уверавам те, милије би ми било да отац није ни постао
министар.
ЧЕДА: Море, није зло у томе што је отац постао министар, већ је зло у томе што
је мајка постала министарка. Зато, слушај ти мене и држи се ти само мене. Видећеш,
на крају крајева, да је боље што сам овако урадио и казаћеш ми хвала. Буди само ти
увек уз мене, онда сам храбрији.

V
ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА

ЖИВКА (долази споља, бесна): Даро, имам с тобом озбиљан разговор. Молим
стране персоне да се удаље из собе.
ЧЕДА: Молим! (Одлази лево.)
ДАРА (одлази за њим).
ЖИВКА (гледа запрепашћено за њом, па онда бесно баца сунцобран и шешир
са себе).

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

100

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

VI
ЖИВКА, ПЕРА

ПЕРА (доноси велики штос новина): Добар дан, госпођо министарка. Ево ја сам
купио још шест бројева – до сад триста шест.
ЖИВКА: Хвала вам, ви сте највише купили, али – кажу ипак се много продаје Је
л' те, чита ли свет; јесте ли приметили, чита ли свет?
ПЕРА: Па... како да вам кажем, госпођо... чита. Сад сам баш прошао крај хотела
„Париз”, па скупили се око стола, а један гласно чита.
ЖИВКА: Па дабоме, кад у овој земљи нема закона. Била сам код управника
вароши да забрани лист, па каже: не може по закону о штампи. Ама, како то, молим
вас, зар може бити закона по коме полиција нема власти?
ПЕРА: То је ваљда зато што овде не пише о вама, него као да се све то дешава у
Кини.
ЖИВКА: Искинио се он дабогда никакав!
ПЕРА: Па стога ваљда полиција и налази да нема увреде части.
ЖИВКА: Ама, како да нема увреде части? Зар каже за мене да сам одвратна
баба, па нема увреде части?
ПЕРА: Па јесте, с те стране има.
ЖИВКА: Е, па с које стране онда нема?
ПЕРА: Па мислим да се иначе не односи на вас, јер се дешава у Кини.
ЖИВКА (шчепа један број): А ево, прочитајте ово на крају, ево ово...
ПЕРА (чита гласно): „Најзад, није никакво чудо што се овакве ствари дешавају
у Кини, али је право чудо што се то исто дешава и код нас и то у највишим круговима
нашег друштва, у дому једнога нашега мандарина”. (Говори.) Е, ово, јест, ово му не
ваља.
ЖИВКА: Не ваља, дабоме да не ваља.
ПЕРА: Кад би се бар могло дознати ко је писао?
ЖИВКА: Па ето, ви кобајаги рекосте...

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

101

распитивао сам се на све стране. па не може да се дозна. купио сам сто и седамдесет бројева. Али само што пре. и верујте. што је могуће пре. распитивао сам. нисмо били вредни! Ето. VII ВАСА. ПРЕЂАШЊИ ВАСА (доноси пакет новина и ставља на столицу): Ево. ЖИВКА: Како мислиш? ВАСА: Па ако је уредник жењен. па то ти је! ПЕРА: И ја сам распитивао. ПЕРА: А ја триста и шест. господине Перо. кад ви нисте били вредни. на све стране распитивао. леле мајци. и не можеш дознати. Разграбио се цео данашњи број.. још ово сам купио. госпођо. пожурите. дабоме. па сазнајте. што каже онај наш нови рођак. А кад сазнам. ЖИВКА: Е па. ВАСА: Ето! ЖИВКА: А јеси ли био вредан да распиташ ко је писао? ВАСА: Бога ми. 'ајде. па онда да распитамо која је пријатељица те пријатељице. да се дозна преко женске линије. са овим што сам донео. 'Ајде. 'ајде. ако може некако. угушићу се од нестрпљења док не сазнам.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПЕРА: Рекао сам. јер она је извесно њој казала. тај ће ме запамтити. господине Перо! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 102 . тако ћемо још најпре сазнати. па не може. он је својој жени извесно казао ко је писао и онда треба распитати која је госпођа њена најбоља пријатељица. госпођо.. ВАСА: Пало ми је на памет.. Живка. ЖИВКА: Па разграбио се. али – не може. ЖИВКА: Уха! ПЕРА: Па ипак.. ВАСА: Ех. Ухватите ту женску линију. јер горим од нестрпљења. али – нема више.

права увреда. сви хоћете да разбијате носеве. земљу ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 103 . тога. Ја не знам каква је то манија у твојој породици. то је само алузија. побогу брате. по закону. а ти мени да се стишам! Море. него те питам какви су то закони у овој земљи. црни Васо! Зар изгрдили ме и нагрдили и нафарбали свима бојама у новинама. није да нисам био. реци ти мени: познајеш ли ти колико-толико законе? ВАСА: Па.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПЕРА: Молим! (Оде. ЖИВКА: Не питам те ја шта је право а шта није. бога ти. кад си био толике године полицијски чиновник? ВАСА: Био сам. кад полиција не може да забрани новине које вређају једну министарку? ВАСА: Ти си била код управника вароши? ЖИВКА: Сад сам дошла отуд! ВАСА: Па шта ти каже? ЖИВКА: Не могу. ВАСА ЖИВКА: Бога ти. нити ја познајем законе нити закони мене. зар назвао ме одвратном бабом па то алузија?! ВАСА: Па то није. али право да ти кажем. ја и онако знам. Ја мислим. па да разговарамо о томе: шта да се ради? ЖИВКА: Ама. ал' биће оно алузија што. како да ти кажем. то није. вели. ЖИВКА: Па како то. Али. какво те стишавање снашло. ЖИВКА: А ако ја томе који је писао разбијем нос. То ће бити алузија. док сам био полицијски чиновник. хоће ли и то бити алузија? ВАСА: Остави се. нисам осећао потребу никад да се упознам са законима. Ама. умем да одмерим шта је право а шта није. Васо. каква алузија. Живка.) VIII ЖИВКА. Него стишај се ти мало. Живка. ако те треба што посаветовати. вели. је Симу назвао мандарином.

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 104 .. ако то није њено масло. дабоме. запиштаће мајци и проклињаће час када је научио да пише. ЖИВКА: Нико други него госпа Ната. ЖИВКА: Па не разумеш. ВАСА: Фијакер? ЖИВКА: Ама. ЖИВКА: Па како да не паднем у ватру. Васо. а већ кад га нађем. да си отмен. ВАСА: Не разумем те. која ме је змија ујела? ВАСА: Не знам. и све оно што иде уз то. ПРЕЂАШЊИ АНКА (доноси писмо): За госпођу. дабоме. разумеш ли.. Задавићу га.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ћу да прогризем. ево овим ћу га рукама задавити. него у шта хоћеш да паднем? ВАСА: Оно јест. ти би разумео.. него и друге ствари. ЖИВКА: Па брате. Руку бих у ватру мет'ла. де. није фијакер само. де! Опет си пала у ватру.. овако дабоме. ВАСА: А што мислиш да је она? ЖИВКА: Па преотела сам јој онога. шта си преотела форме ради. знам како ти је! ЖИВКА: А знаш ли ти. кад ниси отмен. Не разумеш ти то! ВАСА: Па то „форме ради” не разумем. преотела сам јој министарску фотељу.. ВАСА: Кога си јој преотела? ЖИВКА (тргне се): Онако. ВАСА: Де. само форме ради. шта ја мислим. и онда. па ћу да га нађем. де.. IX АНКА.

После оне непријатности. тако ти бога? ВАСА: Чекај. ВАСА ЖИВКА (отвори писмо и прегледа): Ко је ово..” ЖИВКА (нестрпљиво): Ко је.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Ко је донео? АНКА: Један шегрт. АНКА (одлази).ја ускраћујем себи задовољство да вам лично дођем.. која ми се десила у вашој кући. Х ЖИВКА. ЖИВКА: Добро. Никарагуа. молим те. ВАСА (узме писмо): Риста! ЖИВКА: Кој' Риста?.. бога ти? Ишарао потпис као ускршње јаје. бога ти? ВАСА (чита): „Поштована госпођо Министарка. утолико пре што после изнете бруке у данашњим новинама престаје сама собом и свака могућност да постанем члан ваше поштоване породице”.. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 105 . И успео сам најзад да га сазнам.. па нека се тамо жени! ВАСА (чита даље): „Како је данашњим написом у новинама изложен подсмеху мој трговачки углед. ВАСА: Па тај.. де. како бих могао прибавити себи сатисфакцију. ЖИВКА: Ко му па и тражи да постане члан породице! Нек иде бестрага! Ено му његове Никарагуе. Шта хоће. то појмите што нисам жалио ни труда ни средстава да сазнам име писца. не могу да му прочитам..” ЖИВКА: А он што се завлачи код собарице! ВАСА (наставља): „. ЖИВКА: Само ми он још треба на ову муку. па можда доведен у питање и сам мој високи положај почасног конзула..

. шта кажеш. где ћу да погинем ни крив ни дужан! ЖИВКА: Пишеш чланке. псето гадно. да ти прочитам до краја.) матора! Васо. де! (Чита... алузија.. свињо пијана!... јеси... Васо.) „Писац је тога чланка у новинама ујка Васа.” ЖИВКА (кипти од нестрпљења): Ама...” ЖИВКА (испусти столицу): Шта кажеш? ВАСА (понавља): „А то је ваш рођени зет!” ЖИВКА (згранута): Ама.... Читај име! ВАСА: Ево.. молим те. ВАСА: Ама. лопужо пијандуро!... Васо. стишај се и чекај да ти прочитам до краја! ЖИВКА: Прочитао си ти мени оно што ми је требало прочитати.. де!. не заобилази. (Налети и у бесу чупа с њега све што стигне. (Дочепа столицу.. је ли. смири се. ЖИВКА: Читај. ВАСА: Ама. 'ајде читај! ВАСА: Хоћу. односно онај господин који се мени представио као ујка Васа. матора лопужо! ВАСА: Пусти ме. тако ти бога. него читај име! ВАСА: О мај.каква си!.Васо. па да пишем чланак... ЖИВКА: Јеси.. читај брзо! ВАСА (наставља): „И сматрам за дужност да вам га саопштим... јер ћеш сад погинути. ни на памет ми није пало! Зар ја због неписмености отпуштен из државне службе. Откуд ја да пишем. чекај. брате. чекај. ВАСА: Ама. је ли. познајем ја тебе добро. Живка. тако ти бога? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 106 .. само.” ЖИВКА (плане и насрне на Васу): Васо. О мајку му. остави ту столицу! Не умем да читам кад држиш столицу! ЖИВКА: Читај! ВАСА (чита): „Писац је тога чланка ујка Васа. а то је ваш рођени зет. ЖИВКА: Прескочи све друго. и то још алузије.) Склањај ми се с очију.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: Читај. молим те. побогу.

. Слушај. као што се скитнице и коцкари протерују.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВАСА (опет чита): „А то је ваш рођени зет!” ЖИВКА: Ју. иди ми купи мишомор.. то ћу ја њему.. тражићу још овога часа да се протера! ВАСА: Је л' у Ивањицу? ЖИВКА: Ама. хоћу ја да му судим. преко границе. побогу Живка.. зет. одмах. иди ми купи мишомор!. изетио се он дабогда никакав! Јаој. и то одмах. какву Ивањицу? Преко границе.. мишомор? ЖИВКА: Хоћу да га отрујем. шта мислиш да урадиш? ЖИВКА: Протераћу га. (Узме слушалицу. или немој. од моје руке да га снађе! ВАСА: Па добро.. 407. чујеш ли. да ти њега просто оптужиш. одузела му се дабогда рука којом је написао оно! ВАСА: Смири се. Ја мислим. да. образ ми одузе. дабоме. бога ти!. а ти одмах учини како ти кажем. 'оди ти овамо на телефон. пушку ми дај да убијем скота. Чујеш ли шта ти кажем... Зет. Живка. ни једног сата му нећу дати да се скраси. Ето. што ћу ти рећи: ако си власт и ако си министар. Симо? Овде Живка. хоћу као пацова да га отрујем! ВАСА: Остави се.. разумеш ли? Што га снађе. али како. ВАСА: Што ће ти. је ли? А то не. Него лепо и паметно да смислимо... бога ти! ЖИВКА: Како да се смирим кад ми је искидао све живце: исекао ми живот као фаширано месо! Како да се смирим. протераћу га мајци.. дај ми пушку. ју. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 107 . ју. ја. смирио се он дабогда никакав! (Плане.. ВАСА: Шта ћеш? ЖИВКА: Тражим Симу!.) Васо. (Застане и слуша мењајући боју у лицу.. Јеси ти.. а ако си мандарин..) Васо.. ЖИВКА: Кога? ВАСА: Зета! ЖИВКА: Па други да му суди.. Не бива то! Немој тако да говориш. одмах. Симо. проклет био мајци и овога и онога света! Кућу ми оцрни. Пушку ми дај.. ВАСА: Па дабоме да нећу! ЖИВКА: Иди. ју. сад ће ме стрефити.. разумеш ли.) Молим 407.

Васо. министри. Ништа га не разумем. не разумем га... него што ти њему ниси казао.. (Слуша. да ми слободно не долази кући.. ВАСА (мане руком да ћути).. ЖИВКА: Па што му ниси казао да се и ја љутим? ВАСА: И рекао ти је да га оставиш на миру и да се оканеш твојих будалаштина. реци мени. зете. ВАСА: И каже: биће кроз који час министарска седница... нека они даду оставке... Тако му реци!. Министар унутрашњих дела му је саопштио да ће се на седници говорити о томе. ЖИВКА: Шта каже? ВАСА: И каже да си га ужасно осрамотила оним што је изашло у новинама... молим те. Јест!. Иди.) ЖИВКА: Шта наже?.. 'Оди бога ти! (Даје му слушалицу.. ништа га не разумем. али он да се није усудио!... или мени нешто зврји у ушима. ЖИВКА: Шта каже?. врло нерасположени. много се љути... Какав положај у питању? Само нека проба.. Ако су његове колеге нерасположене.) ВАСА (узме): Ја сам овде. Сви нека даду оставке. ВАСА (пресече је): Чекај. ЖИВКА: Па нисам ја то писала. јер је овај данашњи напис изазвао негодовање и на највишем месту и све су колеге. Да ли то зврји телефон.. Живки нешто зврји. Васа. Вели: боји се да и његов положај није доведен у питање... шта каже. XI ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 108 .. на телефон па му реци: ако да оставку.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ нешто псује и грди. ЖИВКА: О чему? ВАСА: Па о томе што је изашло у новинама. бога ти? ВАСА (остави слушалицу и врти главом): Љути се. шта ме се тиче што ће они да разговарају. ЖИВКА: Ама. ЖИВКА: Море. Још нешто ми је казао.

бога ми. ју. слатка моја госпа-Нато. не могу даа да'нем душом од разних седница. ЖИВКА: Ко море?.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ АНКА. АНКА: Да!. Сад ми дошла. гле.. ЖИВКА: Ју. ју. ВАСА НАТА (долази): Добар дан. баш вам хвала што наиђосте мало... не могу да је примим.. XII НАТА. ВАСА: Па ипак мораш. бога ми. оно у новинама. ред је! ЖИВКА: Па видим и сама да морам. АНКА: Госпођа Ната Стефановић. ЖИВКА: Откуд она! Ала је потрефила кад ће да ми дође! Прочитала је кучка.... ЖИВКА. Нек уђе! АНКА (оде). Живка. ЖИВКА (гледа по соби): Ју. ПРЕЂАШЊИ АНКА (долази споља): Госпођа Ната Стефановић жели. нек иде бестрага!. (Гледа кофер. Откад вас нисам видела. па сад дошла да омирише. верујте. добар дан желим. Попеше ми се. него.. али.. знаш.. све ми се преврће у стомаку од муке. предлози. ЖИВКА (поправља је): Бивша министарка.. сва женска друштва изабрала су ме у своје управне одборе. како је то паковање? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 109 . наврх главе разне седнице. министарка. резолуције. Не могу.. и где ћу да је примим у овом вашару? Скрхала врат дабогда и кад јој је пало на памет да дође. госпаЖивка. па баш кажем: што ли ми се то госпођа Ната одбила? НАТА: Није. гле.) Гле.. Знате. па сад ето теглим. док сам била министарка. већ сам и од куће дигла руке. бестрага јој глава..

ЧЕДА ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 110 . сем кад има штогод врло интересантно. верујте.. ЖИВКА: Па да.Па у Абацију.. НАТА: Тако! То нисам знала. претплатили смо се за целу годину.) XIII ВАСА.. Је ли. знате. Знате. НАТА: Тако! А путоваће. а после ће у Ивањицу. разуме се. само да се прође до Абације.. НАТА: У Ивањицу? ЖИВКА: Јесте! Знате. ово. читава редакција! ЖИВКА: А јест. да! (Погледа значајно Васу. у салон-вагону? Ја сам увек путовала у сепаратном салон-вагону. код саме Ивањице пронађен је један извор лековите воде против реуматизма.) Ју. телефонирај оно што сам ти казала. Реци му слободно да ми се не врати кући! (Оду. па још није сезона? ЖИВКА: Шта ћу.) Васо. кад је стегао реуматизам. од почетка ове године и за целу прошлу годину. НАТА: Ја не читам новине.. ЖИВКА: Па да. не читам новине. шта је новина. па не може да чека сезону. (Спази новине по столицама. НАТА: Зар још сад. то није бања за реуматизам? ЖИВКА: Па она ће. моја ћерка се спрема за бању. па нам донели све бројеве од почетка године. то је тако пријатно. Васо? ВАСА: Јесте..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА: А. НАТА: А у коју ће бању? ЖИВКА: У коју?. да! НАТА: Него чуди ме што ће у Абацију. не волим.

Чедо. ВАСА: Е. ЧЕДА: Не знам. на пример. да ти кажем. прво си мене фалсификовао. сазнали смо ко је писао оно у новинама. ЧЕДА: Ама. ЧЕДА: Прегорео је мало. ВАСА: Прегорео је много. Али овај други колач. реци му нек дође овамо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВАСА (најпре узме из кутије са стола цигарете па напуни своју табакеру а затим оде десним вратима): Даро. зар се тај Никарагуа још меша у наше породичне ствари? ВАСА: Не меша се. Хтео бих да проговорим реч-две са њим. ти! ЧЕДА: Ко би то рекао? ВАСА: И знаш како смо сазнали? ЧЕДА: Баш сам радознао? ВАСА: Сазнао Никарагуа и јавио нама. ЧЕДА: Па нека му да Анка сатисфакцију.. него написао и тражи сатисфакцију. шта сам оно хтео да ти кажем? Ах. то ти се мора признати. не ваља ти што се служиш фалсификатима. Је л' ту Чеда? Молим те. Даро!. ујка-Васо? ВАСА: Хтео сам.. ЧЕДА (долази): Шта је. тај си му колач лепо испекô. ЧЕДА: Е? ВАСА: И шта мислиш ко је? ЧЕДА: Ко би то могао знати? ВАСА: Ти! ЧЕДА: Та није могуће? ВАСА: Јесте. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 111 .. да! Замисли. брате. а не мало! И онда. што си га испекао Живки преко новина. Чекај. то ти не ваља. ЧЕДА: Каквим фалсификатима? ВАСА: Па то.

до подне. брате. а ниси знао ни то да ће цела та ствар врло рђаво по тебе да се сврши. Представио си се човеку као да си ти ујка Васа. ЧЕДА: Знам. нека ти је просто. написао онако отворено: оно што сам пљунуо пристајем да полижем. то нисам знао. отишла је далеко. нема тога закона на кугли земаљској у коме би се за тај злочин могла наћи олакшавна околност. али си фалсификовао и Живку. али ово што хоћу сада да разговарам с тобом. ЧЕДА: Гле. опљачкаш цркву – наћи ћеш опет у закону какву олакшавну околност. Сам Сима је дошао у врло незгодан положај. ЧЕДА: Да се нисам коме представио као министарка? ВАСА: Ниси. ЧЕДА: То. е. Па онда. разуме се. као што и сам видиш. е. на пример. 'ајде мене. каква жена. да си тиме учинио највећи грех који живи човек може учинити. молим те. ЧЕДА: Да чујем. нисам знао. оно сам ти говорио по министарској памети и онда. дакле? ВАСА: Цела та ствар у новинама. и то још сад. како да не знаш. то је по мојој сопственој памети. упалиш суседу кућу – и за то ћеш наћи у закону какву олакшавну околност. Убијеш човека – наћи ћеш у закону ма какву олакшавну околност. овде су сад у питању много крупније ствари но што је жена. врло далеко. знаш. шта има ја ту да гладим! Не могу ја ту ништа.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВАСА: Знаш. Него дедер да ја и ти онако озбиљно проговоримо. ЧЕДА: То је добро! ВАСА: Па ја. ВАСА: Ниси. ВАСА: А знаш ли ти. Кад би ти. пријатељу. знам већ. а то је. видите. хоћете да ме саветујете да напустим жену. дабоме. ВАСА: Ама. а то је опет фалсификат. ЧЕДА: Ко да полиже? ВАСА: Па ти брате! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 112 . али – рећи јавно за једну добродржећу ташту да је одвратна баба. него кад би ти. морао сам говорити којешта. фалсификат и ја због тога мал' не погибох малочас. нешто мислим – ово је потпуно по мојој памети – како би било да ствар некако загладимо? ЧЕДА: Па загладите је! ВАСА: Ама. али си написао да је одвратна баба. молим те. И малопре нам је телефонирао – ствар ће се изнети чак и на министарској седници. Остави ти оно што сам ти ја говорио пре.

ЧЕДА: Па тако и ја мислим говорећи с вама. преварили смо се обојица. А. а куд си ти па видео и чуо да се истина јавно каже? ЧЕДА: Је ли то све из ваше памети? ВАСА: Па из моје. у новинама?” а он њима: „Ништа изволите прочитати ово!” па исповрти твоје писмо. ЧЕДА (кобајаги усхићен): Ала би то дивно било! ВАСА: И ја мислим да би дивно било. мислим да говорим с паметним човеком. Јер.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА. Па они њему у министарској седници: „Шта је ово. брате Симо. истина се никад не говори јавно и истина се никад не штампа у новинама. без тога. Него ево овако да напишеш: све оно што сам писао у новинама није истина. де. али. нешто се мислим: када би ти то тако написао па ја то однео Сими пре седнице. ти си цео кабинет обрукао. Истина је згодна за оговарање. али.. оставку!” ЧЕДА (још усхићенији): Ала би то дивно било! ВАСА: Које? ЧЕДА: Па то! ВАСА: Да Сима да оставку? ЧЕДА: Јесте. бре. видиш. господине Симо. бре. ВАСА: Знам ја да је истина. Али кад је истина. брате мој. видите. дај ти. ВАСА (разочарано): Бре. бре! Па што ја ово говорим и зашто тупим зубе! Па ја.. извините! ВАСА: Ама. могу они њему рећи: „Брате Симо. ПРЕЂАШЊИ ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 113 . дабоме! И видиш. то се само тако каже. у породици. ЧЕДА: Па знам. ВАСА: Још како смо се преварили! XIV ПЕРА КАЛЕНИЋ. овако. па да спасеш углед кабинету. онако у четири ока.

да ли да га назовем коњем или магарцем. Ја сам зет тетка-Живкин. ЧЕДА: Сасвим свеједно.? ВАСА: Наш рођак. одржимо један ужи породични савет. ЧЕДА: Тако. Слушајте.. али ја се нећу на ово потписати. извесно.) Мој одговор је упућен на адресу онога магарца који је написао то у новинама (Чеди. јер.. јесте ли ви мислили о томе да ће тај кога будете назвали коњем или магарцем вама разбити нос? ВАСА (за себе): Опет нос! КАЛЕНИЋ: Мислио сам и на то. (Чеди. читали? ВАСА: Јест. тако? Е. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 114 . Рекао сам да је дотични господин представник једне стране државе. ЧЕДА: Молим. прочитао је он то. ЧЕДА: Разуме се! КАЛЕНИЋ: Хоћете ли да чујете мој одговор? (Вади хартију из џепа.) Шта мислите. то је друга ствар.. шта ми саветујете?. да вам не бих читао све. то ми је мило. КАЛЕНИЋ: На дневном је реду. можда је и боље што тетка Живка није моментално овде. као што знате.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПЕРА КАЛЕНИЋ (долази споља): Добар дан желим. да одбранимо тетка-Живку од тако гадних клевета.. наша је дужност. ето. изволите само објавите дневни ред. да нас троје.) Је ли код куће тетка Живка? ЧЕДА: А господин је. као мушки чланови породице. КАЛЕНИЋ (рукује се): Ви? Боже мој. КАЛЕНИЋ: Ја сам. саставио један одговор. не видим да има какве разлике. КАЛЕНИЋ: Најближи рођак по женској линији. добар дан! ВАСА: Добар дан! КАЛЕНИЋ (Чеди): Част ми је представити се: Пера Каленић.) Ви сте. дакле. а нисмо се ни познавали. дакле. овај напад у новинама који је данас изишао противу тетка Живке. као чланова породице. у свом напису врло вешто извео ствар. ЧЕДА: А. Само. (Васи. дозволите. КАЛЕНИЋ: Ја сам.

није немогуће да ће г. и да је као такав дошао у посету ради извесних званичних преговора. Затим сам рекао да дотична госпођа министарка. што је скинуо капут. Ако ово што је господин написао изађе у новинама. упутила је дотичног господина у собаричину собу да тамо причека. моментано још нема чекаоницу у кући. молим вас? То не би било нимало лепо. Но. ВАСА: Само да не буде доцкан? КАЛЕНИЋ: Зашто доцкан? ЧЕДА: Па знате. обично се кола крхају на ономе који није крив. врло добро сетили. него с нашом државом. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 115 . КАЛЕНИЋ: Је л' те? ЧЕДА: Баш ми је мило што имам тако духовитог рођака. ствар ће бити потпуно уређена. Ствар је сасвим у реду. на жалост. ЧЕДА: То сте се. којој је он дошао. а како је тога тренутка била заузета. ал' видите. И. Мени никад не би тако нешто пало на памет. због онога у новинама. рекао сам да је стога што је дотична собица врло ниска и тесна. ЧЕДА: Па није. али тако се мисли. КАЛЕНИЋ (непријатно изненађен): Теча Сима? ЧЕДА: Да. ЧЕДА: А што је скинуо капут? КАЛЕНИЋ: А то. КАЛЕНИЋ: Али зашто. ВАСА: Да. рецимо: ради преговора за закључење трговинског уговора. не видим да је он ту крив. тако се говори. видите.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Никарагуе. као у чекаоници. сад немамо шта више да бринемо. Сима још данас дати оставку. КАЛЕНИЋ: Јесте ли ви баш сигурни да ће он дати оставку? ЧЕДА: Сугуран нисам. То вам је необично духовито. теча Сима. најзад. КАЛЕНИЋ: То није могуће! ЧЕДА: И то због онога у новинама. ујка-Васо. ЧЕДА: Са госпа-Живком? КАЛЕНИЋ: Не.

ја ћу доћи. не схватам. КАЛЕНИЋ: Па јест! ЧЕДА: Ја. као да ми из уста вадите реч. онда престаје свака потреба да се брани. шта мислите? Зар не би било боље да ја причекам са одговором. сасвим. знате. Исто тако и ја мислим. то је само фигуративно. најбоље је метните ви тај рукопис у џеп и отидите у чаршију. Ако теча Сима не буде дао оставку. не кажем да нисам. онда не вреди цела ствар труда.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КАЛЕНИЋ: Онда. ја мислим да је до сада већ и дао. сродство по женској линији није никад довољно поуздано. па то ти је! ЧЕДА: Па зато и не вреди више о томе говорити. Дакле. ЧЕДА: Некад. онда нема смисла бити у сродству с њим. па род може да буде и фигуративни род.. а.. ујка-Васо. Ви то. драги и фигуративни рођаче. боме. али више по женској линији. ЧЕДА: Разуме се. ви дођите и прочитајте то тетка-Живки. то ћу вам искрено рећи. да видимо најпре ситуацију. Дакле. не можете да разумете. ако он не буде више министар. него ако да оставку и не буде министар. КАЛЕНИЋ: Право да вам кажем. ВАСА: Гле сад! Па је л' рече јуче да си најближи род? КАЛЕНИЋ: Па јесте. пре ћеш да погинеш но што ћеш допустити да ти се оспори сродство? КАЛЕНИЋ: Да. у старо време. ја сам се онако фигуративно изразио. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 116 . јер ја бар тако мислим – ако да оставку и не буде више министар. ВАСА: Ја их. или зађите по кафанама па се распитујте о ситуацији. ВАСА: Не могу... КАЛЕНИЋ: Сасвим. И не само то. чим чујем каква је ситуација. ВАСА: Па је ли рече. данас су се измениле прилике. род је род. КАЛЕНИЋ: Ви врло правилно схватате ствари. КАЛЕНИЋ: А мислите ви одиста да ће дати оставку? ЧЕДА: Право да вам кажем. на пример. зар не? ЧЕДА: Разуме се. баш ја и нисам тако блиски род. мислим сасвим да се одречем сродства са госпа-Живком. ако буде дао оставку.

ЖИВКА НАТА (излази из собе. КАЛЕНИЋ: Па да. зар не видите да је цела ситуација тако рапава да се не може ни изрендисати а камоли изгладити? ВАСА: 'Ајдемо ми твојој Дари. те пуна ми кућа посета. можда ће њу заболети срце. Збогом господине. сам је измислио да нам је род.) XVI НАТА. збогом. госпа-Живка. дедер. мој ујка-Васо. оставите се. чим чу за оставку. А о журу нема довољно столица ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 117 . те сви ме поштују. кажи ти мени оно што сам те питао: може ли она ствар некако да се изглади? ЧЕДА: Ама. изволите. немам ништа против. њу ће пре да заболи срце него тебе. нисам то ја. цео свет око мене. нек иде до ђавола! Него.. господине Васо. ВАСА: Море.. молим те. немојте ви то узимати к срцу. ујка-Васо. а он опра руке. ЧЕДА: Молим. Хоћу с њом да проговорим. ВАСА ЧЕДА (Васи): Ко вам је ово. ЧЕДА: Тако је то. а види га сад! ЧЕДА: Па ви. И види га. ујка-Васо. Тако вам је то: док сам била министарка.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧЕДА: Ако је потребно. Пацови се разбегавају чим лађа почне да тоне.) XV ЧЕДА. Није овај ни први ни последњи. ако је потребно. Живка за њом): Кажем вам. сам се он фалсификовао. а ето ви фалсификујете рођаке. Извол'те овамо! (Оду заједно у десну собу. побогу? ВАСА: А ђаво ће га знати. Покушајте. Ипак. мени пребацујете да сам фалсификовао. (Оде. ВАСА: Ама. глађења. те сви ми пријатељи. ћерка је.

не треба то примити срцу. Не може се рећи да све то није пријатно. имаш салон-вагон за путовање. НАТА: Исти мирис и иста боја. Тек видиш. розе. ЖИВКА: Ју. госпа-Живка. добијеш букет. а ви. и тако све редом. XVII АНКА. кад се с те стране узме. па немојте. а имам два туцета. Па онда. будимо искрени. ПРЕЂАШЊИ АНКА (доноси писмо): За госпођу! (Одлази. кад вам је толико до тога стало. имаш цигарете на репрезентацију. Само.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ у кући и нема довољно шоља за чај. НАТА: Молим вас. ако си на ручку. ЖИВКА: Ију. певачка друштва бирају вас за патронесу. ЖИВКА: Ако хоћете право да вам кажем. праве се сви Енглези. ЖИВКА (подметне јој): Ево баш. Пријатно је то: имаш фијакер. откуд па сад туђе писмо да помиришете? НАТА: Дозволите ми. шта ви мислите? ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 118 .) ЖИВКА (помирише (писмо). Отворите слободно. госпа-Нато. знате. шта вам пада на памет. боже – видећете.. НАТА: Е. отворите: није то мени ништа непознато. Па онда. ако је парада. дозволите ми да то писмо помиришем. идеш бесплатно у ложу. мени и није баш толико стало до тога да будем министарка.. а други се праве чак да вас не познају. а телефонискиње покрхају се која ће ти пре дати везу. молим вас. добијала сам и ја таква писма. па чиновничке жене ти једнако праве визите. па момак из министарства. почасно место. А кад престанете бити министарка. Прошла сам ја то па знам. добијеш место на трибини. женска друштва бирају вас за управну чланицу. на жур ни родбина не долази. ако је каква светковина. ЖИВКА: Па јесте. помиришите. Па једни вас избегавају. па чим потражиш телефон и кажеш ко си. три шоље за чај довољно. – здравље. па клањају ти се чиновници.

Та дипломатска свиња не даје оставку све дотле док није сигуран да је дотични министар дао оставку. јер како сте ми малопре говорили да може доћи до оставке вашег мужа. шта ви ту говорите. ЖИВКА (узруја се): Ама. па немојте ви то тако да примите к срцу. онда знајте да то писмо може да буде врло важно. те овако ћу да правим излет. Не могу да дођем себи! НАТА: Шта ћете. ЖИВКА: Ју.. ВАСА ЖИВКА (гледа поражено за Натом). благо мени. како да није могуће.. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 119 .. чита. бум! Удари гром: падне влада и оду сви планови у ветар. знам ја све то по реду. то вам увек падне као гром из ведра неба. знате како је. госпаЖивка.. Учили сте и ви бриџ. згражава се и даје писмо госпаНати... ЖИВКА: Шта кажете?!. Зато ја. таква је та дипломатска љубав. Море. Збогом! (Оде. Отворите када вам кажем слободно то писмо. ово је нека права дипломатска свиња. ЖИВКА: Важно? (Отвори нервозно. је ли то могуће? НАТА: Ех. Хајде. Где је облака. НАТА: А натуштило се нешто небо па немојте се изненађивати. ју. прегризла језик дабогда! Каква оставка? НАТА: Кажем само: овај насигурно пише. Не волим да вам стајем на муку. Правим ја планове: те овако ћу да наместим кућу.. бррр.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАТА: Па де. збогом. Згодио ме је.. Ју. госпа-Нато. де – што се сад правите. ту ће бити и грома. те у ову ћу бању летос.) НАТА (прочита): Оставка! Кажем ја вама... госпаЖивка.. па знам како је! ЖИВКА: Ама. ју. слатка моја госпа-Живка. Овакво исто писмо сам и ја добила чим је пао мој кабинет.. а тек. ЖИВКА: Чујте. Оставка владе.. да се склоним.) XVIII ЖИВКА. свакоме је лакше кад сам подноси оно што га снађе. НАТА: Само слушајте. то писмо много значи... нисам само ја.. госпа-Живка.

) XIX ВАСА.. 'одите. силом да је задржимо. ЖИВКА: Је л' Чеда ти каже? Е. И рећи ћу им. не бива.. ЧЕДА.. море. Чек' само да се обучем. да л' ћеш добро учинити! ЖИВКА: Не питам ја више да л' је добро... ЧЕДА: Па нека упадне! ВАСА: Ама.. Оде ли ти та? ЖИВКА: Оде. знам већ шта ћу им рећи.. а њима. ВАСА: Ама.... да видиш ново чудо! Она хоће да упадне у министарску седницу. министрима. овамо! ЧЕДА (долази). идем сама лично да упаднем у министарску седницу. Идем ја тамо. па нека се онда брине о угледу владе. ДАРА: Па шта ми можемо? ВАСА: Да ми помогнете. ДАРА (за Чедом долази). ЧЕДА: Шта је? ВАСА: Ама. неће га мајци бити онако како ти Чеда каже... и могло би. бога вам. баш сад ми каже Чеда. може ли то одиста да се деси да онај да оставку? ВАСА: Па... поцепаћу му оставку. 'одите. Даро. али ми наслути. рећи ћу нека сваки почисти пред својом кућом. Даро. XX ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 120 . Шта мислиш ти. промисли мало. Ето.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВАСА (долази из собе). како да ти кажем.... што не бива – не бива. идем да упаднем у седницу па да им ја покажем.. Ако је поднео већ. Чекај само да се обучем! (Одјури у собу. ДАРА ВАСА (на левим вратима): Чедо.

) СИМА (на отвореним вратима појављује се). XXI ЖИВКА. бре? РАКА: Опсовао ми је оца мандаринског. ЧЕДА: Па што ниси и ти њему опсовао? РАКА: Па опсовао сам му. пуштај ме. ПРЕЂАШЊИ РАКА (излази из собе са огромним кухињским ножем. ВАСА и ДАРА (хтели би да је задрже). ЧЕДА: Кога море? РАКА: Срету Матића. ЧЕДА: Зашто. хоћу да га пробуразим. пуштај ме кад ти кажем! ЧЕДА (спречи му пут): Ехе.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАКА. РАКА: Ал' за његовог оца није било у новинама да је мандарин. СИМА. ЧЕДА: Па онда сте квит. пријатељу. ЖИВКА (тргне се): Шта је. куда си навро? РАКА: Јаој. а Анка за њим држећи га за пешеве од капута): Пуштај ме. ЖИВКА: Склањајте ми се с пута! (Груне на врата. говори шта је? СИМА: Уважена ми је оставка! ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 121 . ПРЕЂАШЊИ ЖИВКА (излети из собе обучена).

(Чеда оде. да ме оговарате. нека Савка. дабоме! РАКА: Доле влада! ЖИВКА (шчепа штосове новина са столице и гађа га њима): Куш. све. Завеса ГОСПОЂА МИНИСТАРКА БРАНИСЛАВ НУШИЋ 122 . ниси ни био за министра. због мене? Море. Даца и Соја кликну од радости и нека кажу: „Е. штене једно. је ли. дабоме.) – А што се ти кезиш? (Васи. је ли.. Ајде. не била ја министар. па после да не буде: што нам ниси казала. ко зна. (Рака побегне.. знам ја њих. зашто ме згоди тако душмански кад сам ти палила свећу свакога петка! (Сими. пакуј се кад не можеш да одлепиш ту крљу са себе. прегризô језик дабогда. (Сима оде. Васу. је ли? Али. јер. ЖИВКА: И сад. је ли.. Она гледа Чеду. нећете ваљда до краја да ми стајете на муку. иди. и онда нека вам не буде криво ако распалим језиком по вама! 'Ајде. 'ајде.. крај такве жене.. смејете се у души и подгуркујете се. па би ти видео да л' бих ја због тебе дала оставку. због мене? А што због мене.) – А ви. ето ти! Боље то реци!.) – Због мене. а што је даде? СИМА: Због тебе!. идите сад!. него трећом класом.. – Публици. све то оде.. данас-сутра могу ја опет бити министарка. Прилази Сими и уноси му се у лице. Иди. све? СИМА: Па оде.... доста је Живкиног и било!” Тако ће да лану. ђаво да вас однесе..) Иди. али га мајци нећеш путовати салон-вагоном. идите.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖИВКА (цикне као рањена): Бог те убио да те не убије. 'ајде. а знам и тебе. ни салон-вагон. Само док се заборави ово нешто мало бруке. ево мене опет. упамти. Пакуј се. сметењаче један! Боље реци. Трећом класом. вала. прилазећи рампи. Идите и немојте. ЖИВКА: Шта. (Васа оде.) – А што се ви церекате мојој судбини? Не заборавите да сад нисам министарка па не морам више да будем отмена.) – А ти (Дари) пакуј се. Дару. СИМА: Па нисам. трећом класом! (Дара оде. нећеш га мајци више мирно ни ока склопити. оптрчи фамилију и објави да нисам више министарка.) Је ли ни фијакер. иди па објави. ни ложа. упамти: носићемо се док је света и века. Чедо. идите кући. је ли. и сад нисмо више министри? СИМА: Дабоме да нисмо! ЖИВКА: Господе боже..