You are on page 1of 22

KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (1

)
Nemojmo se š aliti!
6. februar 2004

Piš Pero Simić e: PROCES formiranja evropskih naroda okonč je jošu srednjem veku, a u bivš SFRJ odvijao se do an oj sedamdesetih godina dvadesetog veka. Do Titovog dolaska na njeno č Jugoslaviju su sač elo, injavala tri naroda, a desetak godina pre njegovog silaska s politič scene bilo ih je duplo viš Evropsku porodicu ke e. naroda, pored Makedonaca, Titova garnitura je obogatila i sa Crnogorcima, koji su sve do 1945. bili Srbi, i Muslimanima, kojima je samo u nekadaš Jugoslaviji vera priznata za naciju. njoj Crnogorci su proglaš posebnim narodom 1. maja 1945, pre nego š su komunisti uspostavili vlast u eni to celoj zemlji, a sa Jugoslovenima islamske veroispovesti taj postupak je trajao mnogo duž Pored ostalog, i e. zbog toga š istorija nikad nije uspela da utvrdi da je na teritoriji ove drž pre najezde Turaka ž to ave ivelo bilo kakvo stanovniš islamske veroispovesti. tvo

Zato su rasprave o ovoj osetljivoj temi u najuž rukovodstvu Saveza komunista Jugoslavije bile em dugotrajne i ž ne. Č uč esto i dramatič Zapisnici sa ovih maratonskih skupova dosad nisu bili dostupni č ne. ak ni naš nauč javnosti, a **Novosti** ih, posle viš oj noj emeseč istraž nih ivanja u Arhivu Srbije i Crne Gore i Arhivu Josipa Broza Tita, prve prezentiraju svojim č itaocima.

ULOGA MIKE TRIPALA PRVA debata zapodenuta je 3. marta 1970. na sednici Izvrš biroa Predsedniš SKJ, kada je nog tva č lanovima ovog tela podeljen predlog upitnika za predstojeć popis stanovniš i tva.

Dijalog je bio oprezan, kao da su pripadnici glavnog centra politič moć u zemlji jedni drugima opipavali ke i puls i zauzimali startne pozicije za ono š tek dolazi. to

Formalno, skupom je predsedavao predsedavajuć Izvrš biroa, vodć komunista kosmetskih Albanaca i nog ei Fadilj Hodž a umesto njega sastanak je u suš vodio hrvatski komunista Mika Tripalo, koji ć te godine a, tini e postati nekrunisani kralj separatistič pokreta u Hrvatskoj. Evo kako j to izgledalo: kog

- Muslimani u smislu etnič pripadnosti - kaž gledajuću upitnik, makedonski politič Krste Crvenkovski. ke e, i ar - Da li je raš iš eno da se tako kaž ili samo Muslimani - pita on. čć e - Bić samo Muslimani - uzvrać Tripalo. - Mi ć e a emo na iduć sednici Izvrš biroa imati informaciju o oj nog popisu stanovniš i kako je tamo, u toj informaciji reš tva, eno, tako ć biti uneto i ovde, u upitnik. e

- Jugosloveni neopredeljeni - nastavlja Crvenkovski. - I oko toga je diskusija - uzvrać Tripalo. - To ć dobiti na iduć sastanku. Mi ć a ete em emo to prilagoditi odlukama koje sada budu donete - dodaje on, misleć verovatno, na neko neformalno mesto. i

REĐ ANJE NACIJA

CRVENKOVSKI kao da je zaduž za najveć dileme: en e

- Pitanje narodnosti, odnosno nacije. Kako se one ređ po abecedi ili po velič aju, ini?

- Po znač - lapidarno odgovara Tripalo. aju - Nisu bašpo znač - oglasio se Fadilj Hodž - Po velič ili po č aju a. ini emu - pita on.

- Predlaž da se usvoji da nacije poređ em amo po abecedi - ponovo se oglaš Miko Tripalo. - Odnosno ava precizira on - poš ć svaka republika raditi popis, onda, gde se upotrebljava ć to e irilica oni mogu staviti po azbuci, a ovi drugi mogu po abecedi.

Crvenkovski dobacuje da o tome **treba malo porazmisliti**, a Tripalo lansira ideju **da najprije stavimo ove nacije pa posle narodnosti, a izmeđ nacija i narodnosti da stavimo Muslimane**. u

Na ovo reaguje hrvatski komunista dr Vladimir Bakarić koji neodređ kaž , eno e.

- To morašstaviti jednako sa ovima.

- Jednako sa Srbima, Hrvatima, Slovencima - dopunjuje ga zastupnik srpskih komunista u Izvrš nom birou Mijalko Todorović .

Tripalo na ovu korekciju svog predloga nije izdrž a da ne kaž ao e. - Nemojmo se š nego da se ozbiljno dogovorimo! Da stavimo po abecedi nacije, a posle toga da stavimo aliti Muslimane, pa onda po abecedi narodnosti.

ODNOS SNAGA POSLE Tripalove pridike prvi put se u dijalog uključ i predstavnik muslimanskih komunista Bosne i uje Hercegovine u Izvrš nom birou Nijaz Dizdarević .

- To mož emo raspraviti kad budemo raspravljali o organizaciji popisa - veli on, zaziruć verovatno od i moguć nosti da se Muslimani svrstaju na pola puta **izmeđ nacija i narodnosti**. u

Tripalo na to kaž - **dobro,** a Mijalko Todorović e posle toga pokuš da izjaš ava njavanje o ovom spornom pitanju prepusti nekom drugom:

- Da zaključ - kako ih bude vodila zvanič statistika, tako neka bude i ovde reč imo na eno!

Bakarićto ne dozvoljava, jer o tome, kako kaž **mi ovde moramo odluč e, iti**.

Fadilju Hodž preostalo je da pita: **Da li ima još to u vezi sa ovim?**. i da sam odgovori: **Nema**. i neš (Nastavlja se) . a Muslimani izmeđ njih.Umesto predsedavajuć Tripalo sam stavlja svoj predlog na izjaš eg njavanje .nacije i narodnsoti po azbuč nom redu i abecedi. u Sam objavljuje i rezultate izjaš njavanja: **Znač po abecedi!** i.

Ovde smo . Da ih sve ini poređ amo po azbuč nom redu. većpredsednik Komisije Predsedniš SKJ za razvoj druš ič lan nog tva tvenopolitič zajednica i međ kih unacionalne odnose pozvana da prisustvuje ovoj sednici i re ćć nekoliko i e napomena u vezi sa popisom.naglasila je ona .000 anketara” za koje je “vrlo važ kako ć biti instrurani”. rekla je: . jer popis ć se ki an ki e praviti na bazi ankete-intervjua. ali je to otpalo zbog toga š “imamo identič stvari u to ne Sandž aku”. e ovek dobiti da napiš sam. a bilo je i ideje da se kaž “samo Musliman.Mislim .da popis narodnosti 1971. š je označ to avalo da je to u stvari juž noslovenska grupa. en. bilo kolebanja. i drugih predloga. da to nisu Albanci. e: Oko toga je.Treba obezbediti politič pristup kod popisa. kako je rekla. treba do kraja raš istiti neke stavove koje smo u ranijim ela č popisima imali. . 10.objasnila je Vida Tomš i dodala da su iz Makedonije e ič stigle primedbe oko tzv. NJen nastup bio je veoma otvoren. da Zbog toga je bilo predloga da se zovu Muslimani Bosne i Hercegovine. februar 2004 SEDAM dana posle prve izvrš biro Predsedniš SKJ je. a postoji a . Usledio je odmah i odgovor na š misli: ta . Sastankom predsedava Fadilj Hodž koji saopš tva a.To bi bilo reš enje ako imamo dobre popisivač . koja nije bila č Izvrš biroa. onda treba da prestanemo da u popisu tu ređ amo narode i narodnosti po velič i po tome da li su slovenskog ili neslovenskog porekla. Podseć i da je u popisu ajuć stanovniš 1961. bez ovoga u nacionalnom smislu”. pa je već prvim reč u enicama otkrila ž najviš rukovodstva SKJ i elju eg SFRJ da predstojeć popis stanovniš bude prekretnič i tva ki. već e anketar doć e ć i. Smatram da je vrlo važ politič pristup. istič ona. U tom kontekstu govorila je i o popisu Jugoslovena islamske veroispovesti. mož upisivali kao Muslimani. ako im se ne bi objasnilo da je to nacija. postojala kolona “Musliman u etnič tva kom smislu”. tava da je “drugarica Vida Tomš ”.Ako smo na stanoviš ravnopravnosti naroda i narodnosti. e POSLE ove uvertire ono š je sledilo moglo se i oč to ekivati: . jer kod nas ima drugih narodnosti koje su islamske veroispovesti koji bi se.nastavlja ona . OKO ove grupacije jugoslovenskog stanovniš bilo je. .da nije niš naopako da se upiš “Muslimani u nacionalnom smislu” i da im se ta e objasni da je to nacija. marta 1970.Sada predlaž emo da se tu napiš “Muslimani u nacionalnom smislu”.KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (2) Demontiranje drž ave 7.prezentirali pregled naš Statistič zavoda iz koga se vidi da smo sve do eg kog Č etvrtog plenuma Centralnog komiteta SKJ (na kome je smenjen potpredsednik SFRJ Aleksandar Rankovićpomalo lutali u svim tim stvarima. Uz obaveš tenje da ć biti angaž e ovano “oko 100. vodio i drugu raspravu o popisu ni tva stanovniš SFRJ u 1971. govore makedonskim jezikom. . Mada smo tu (na Č ) etvrtom plenumu).poč je ona . nastavila je ona. a ne vera. Torbeš koji su islamske veroispovesti. no e Vida Tomš kaž ič e: . Pored “Muslimana tva u nacionalnom smislu” predlagano je da postoji i rubrika “Musliman nacionalno neopredeljen”. a ne vera.Mislim . Znač neć č i. sigurno ukinuli e kontinuitet sa starom Jugoslavijom koja nije priznavala narode viš od dva-tri. e Prvi predlog je odbač a drugi nije.

000. Upisivani su u kolonu e “Jugosloven-neopredeljen”. Hrvatska 16. Vojvodina 11.Muslimanima. U to neć da ulazim. Slovenija 2. nog polemika sve ž ustrija. Kosovo i Metohija 6.Ako bi drugarica Vida ž elela da ponovi.000.Ako mu ne daš popisnu listu sa rubrikom “Musliman u nacionalnom smislu” već pitašš je. e POREKLO U POPISU izvrš enom 1953. e e a Musliman si po veroispovesti . ali pitanje je kako se upisuju u Muslimani izvan Bosne. I onda ga upiš kao Muslimana.prihvatam. tad su muslimani noj jugoslovenskog porekla kao “Jugosloveni-neopredeljeni” bili ovako raspoređ u ondaš eni njim jugoslovenskim republikama: Srbija 81. Ovde ih u etnič kom smislu. koja je sač uvana u Titovoj lič arhivi. Reš enje “drugarice Vide” za ovu š aroliku sliku pripadnika islamske veroispovesti na Sandž bilo je veoma aku uproš eno: ć . u U diskusiji koja je usledila uč estvovali su svi č lanovi Izvrš biroa. islamsko stanovniš Bosne i Hercegovine i Sandž tretirano je kao tvo aka grupacija jugoslovenskog porekla koja “nije bliž nacionalno opredeljena”. (NASTAVLJA SE) .on odgovori “da” i onda to upiš e. ja e e ga e sam Musliman. Bosna i Hercegovina 892. Prvi se oglasio Krste Crvenkovski: .Nama su drugovi u Srbiji.Ako neko od njih neć da kaž da je Srbin.precizirala je “drugarica Vida” .000).000.dodala je ona i i pokuš potom da objasni situaciju oko Sandž ala aka: .000 koji su stvarno identič sa ni Bosancima . a za nacionalno neopredeljena lica nejugoslovenskog porekla bila je predviđ kolona “nacionalno neopredeljen”. Crna Gora 6. Atmosfera je bila naelektrisana.govorili da ovi ljudi sebe ne aku oseć (ni Srbima.000. Tvrdećda sve zavisi od popisivač ona je u jednom no i a trenutku rekla: . ena Prema jednoj rukom ispisanoj tabeli. a on. on kaž nisam Srbin.000 (centralna Srbija 64. ODGOVOR “drugarice Vide” bio je prilič prizeman. na ga ta primer.opasnost da se upiš kao Muslimani. u Srbiji mislim. ima 51. popisivač pita koje si narodnosti.000. na Sandž . Kad se upisuju u Bosni kao Muslimani u nacionalnom smislu . makedonski govori i kaž da je Musliman. ni Muslimanima u etnič aju kom smislu) i da su se popisivali ili kao Jugosloveni ili kao neopredeljeni Muslimani. ovo oko Muslimana mi nije dovoljno jasno.000. onda mu popisivačkaž da li si ti Makedonac nacionalno. Popisivač treba da znaju da ne bi trebalo stvarati jednu muslimansku naciju u Makedoniji .000. Makedonija 2.

eg . I zaš im to ne nim tvu to priznati . recimo.objaš ki njava ona . marta 1970. U tom trenutku Miko Tripalo je ponovo pokrenuo pitanje: da li je nacija objektivno stvar ili subjektivno oseć anje. biti viš teoretsko nego i e e praktič pitanje. eni .A ovo u Makedoniji nije identič sa Sandž no akom. ne napominjuć da ć to.kaž on . a druga srpskoem aju. On navodi i primer: . a ne e subjektivno oseć anje.zapitala se ona i napomenula: . recimo. ono u etnič kom smislu. ako se uvede kategorija ”Muslimana u nacionalnom smislu”. a nacionalnost je jedna. Zato ja postavljam pitanje: ”Musliman u nacionalnom smislu”. Kod Muslimana se od tog odstupa.objektivno odstupa od principa da je narodnost jedna objektivna stvar. ke Po ko zna koji put Vida Tomš ponavlja da je reš ič enje da se ”popisivač objasni da islamstvo ne ima konstituira muslimanski narod”. a reć(subjektivno) da je nacionalno neopredeljen. to je neš drugo od ovoga.Naravno da mogu. imaju takvu grupu koja sebe objektivno ne smatra Srbima. u Sandž to aku. Ideju da ”Musliman u nacionalnom smislu” postoji i izvan Bosne i Hercegovine brani tezom da ”to moraš imaš bi mogli da se popiš bosanski Muslimani koji rade gore. koji je ene panič zazirao od moguć no nosti da se bilo koji deo pripadnika islamske veroispovesti u Makedoniji prilikom predstojeć popisa izjasni kao ”Muslimani u nacionalnom smislu”. kao je oslovljavaju svi uč esnici sastanka. nom birou Predsedniš SKJ razvila se ž na rasprava. kao da nagoveš tava u č emu bi se s Makedoncima mogao naćkompromis.Kod Muslimana se .To znač da se ”Musliman u nacionalnom smislu” protež na sve Muslimane koji ž na teritoriji i e ive Jugoslavije. tva uč bar u prvom delu rasprave. da postoji srpska nacija.KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (3) Kurs drugarice Vide 8. vođ 10. u naš konkretnom sluč govori najmanje dva jezika! Jedna govori makedonski. Hrvat ili Srbin (objektivno). CRVENKOVSKI opet reaguje: . kod Muslimana izvan Bosne . znač da kod nas postoji jedna muslimanska nacionalnost i koja. no Predstavnik srpskih komunista u Izvrš nom birou Mijalko Todorovićsmatrao se pozvanim da sam odgovori na ovo pitanje: .govori on sa zadrš kom. jer to. davao makedonski funkcioner Krste Crvenkovski. Crvenkovski ”menja ploč u”: .Drug Bobi Radosavljević (politič funkcioner Srbije) je meni kazao .Mož č e ovek biti. To je znač tva to ilo da postoje neke etnič osobenosti. većse smatraju identič islamskom stanovniš Bosne i Hercegovine. hrvatski. februar 2004 POSLE upozorenja Vide Tomš da ć u popisu jugoslovenskog stanovniš islamske veroispovesti biti ič e tva izuzetno važ uloga popisivač na Izvrš na a. teoretski dovedeno do kraja. da da u . Jer.Da li ć u Bosni Muslimani moć da se izjaš e i njavaju i kao Srbi i Hrvati ili samo kao Muslimani .Objektivna je druga stvar. Za to joj je dobro posluž ranije i io odbač predlog da naziv nove jugoslovenske nacije glasi ”Musliman Bosne i Hercegovine”.pita on. U ODGOVORU na ovu krupnu primedbu ”drugarica Vida”.da je moguć kazati e ”Muslimani BiH” bašzbog toga š oni u Srbiji. kako je bilo prilikom popisa stanovniš 1961. i Na to ć Mijalko Todorovićdobaciti: e . Ton je.

ali bez čć dvoumljenja odbacuje makedonski predlog da se u popisnu listu uvede i kategorija ”Musliman nacionalno neopredeljen”. izgleda. a nije Musliman. ako je neko nacionalno neopredeljen onda je to taj famozni Jugosloven. TO je za mene malo kontradikcija . Hodž je reš da se izjasni: a io . muslimani su tretirani kao etnič zajednica ”jugoslovenskog porekla” i ka izjaš njavali su se kao ”Muslimani” (u smislu etnič pripadnosti) ili kao ”Jugosloveni .u Sloveniji”.nacionalno ke neopredeljeni”. uzgred pomenut na ovom skupu: . Kao š ne mož e to emo usvojiti pravoslavac. katolik i tako neš to. u specifikum Bosne. Ako je Musliman nacionalno neopredeljen onda popisuješveroispovest”. e Tog č u raspravu se uključ predsedavajuć Fadilj Hodž koji osporava jedan predlog koji je samo asa uje i a.Mislim da je dobar ovaj naziv ”Musliman u nacionalnom smislu”. DVE MOGUĆ NOSTI U POPISU obavljenom 1961. a mene upozoravaju da je to i specifikum Sandž aka. nije raš išena”.dodaje ”drugarica Vida” i nastavlja: ”Jer.Mislim da popisivač Makedoniji mora da zna da postoji takva nacionalna opredeljenost koja je. Nastavlja se . Ona priznaje da je to za makedonske muslimane ”jedna dilema koja.veli on . Svoja istupanja u prvom delu ove iscrpljujuć rasprave ona završ iznoš e ava enjem reš enja š u ta predstojeć popisu uč sa onima koji se izjaš em initi njavaju kao Jugosloveni: .da ne bi mogli da usvojimo da se kaž samo Musliman.Mislim .Ako kaž da je Jugosloven da ga smestimo u rubriku ”neopredeljen”. u stvari. Obrać i se Crvenkovskom ona istič ajuć e: .

i ta U svakom sluč poenta njegovog izlaganja iš je u drugom pravcu: aju la . Ostavić emo im nacionalnu neopredeljenost. tač Ali ne baratamo u ovom popisu samo sa no. reagovao je Mijalko Todorović : . pa ne verujem aju da je oslonac na nauku u toj stvari objektivan oslonac. etnič grupacija i slič ka no. Hodž je. a u ovom sluč posebno je upregnuta.Mož da kaž da emo **u smislu narodnosti**. Obrazlož enje je bilo dosta otvoreno: . bio zbunjen. Tu je nekoliko kategorija . jer i rubrika u kojoj se izjaš njavaju glasi **narodnost**. aju popisu. Jedno je da ove kategorije u em. koji stupaju u te različ brač zajednice.poč je on . i U krać polemici koja je potom vođ oj ena dr Peč ujlićje rekao da se **ne zalaž da jugoslovenstvo bude e nacija**.Zato mislim da bi najpametnije bilo da kod Muslimana imamo ovaj naziv ove vrste? A na koji naziv misli .Ja mnogo ne verujem . Sudećpo stenografskim beleš i kama sa ovog sastanka. Sledilo je i pitanje: -Š ć ta emo č sa onima koji su plod tog velikog međ initi usobnog povezivanja lič nosti. a drugo je druga svar . bar za a trenutak. istič i da ć **tu biti uć e puno nerazumevanja**.Ali nisam to hteo da kaž nego ja imam utisak da se tu meš dve stvari. isključ tu kategoriju. narodnost. održ anog 10.Tu je nauka upregnuta u ovom i u onom pravcu. revidirane kategorije. Obrt je bio tipič za ondaš rasprave u vrhu SKJ: an nje . ujlić . To je.rekao je on. .Zato mislim in an e a i i da bi manje bilo nesporazuma ako idemo sa ovim terminom **Musliman u smislu narodnosti**! U slič nom tonu Hodž je i završ a io: . . Majka jedne nacije. ali je postavio pitanje **hoć emo li samo ove koji se jednostavno izjasne kao Jugosloveni nazivati *nacionalno neopredeljeni* i kakav ć to efekat imati**.Ako idemo na to moramo biti spremni da to dobro objasnimo . ne navodeć detaljnije na š sve misli. budu jedan korak ka ravnopravnosti.**u nacionalnom smislu** ili **u smislu narodnosti** . Braneć svoj predlog rekao je neš š je moglo da znač da prihvata ovu i to to i Todorović korekciju: evu .kaž Hodž i od reč do rečnastavlja. marta 1970.nacija. a š njihova deca za koju je teš da kaž da su pripadnici ove ili one nacije ili ite ne ta ko u vere. e . nacijama.Pojam Turč i Musliman u glavama tih ljudi je slič .ni reč i. otac druge.KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (4) Da im objasnimo ko su! 9.u nauku u ovoj stvari (na koju se pozivala Vida Tomš svojoj eo iču uvodnoj reč i). februar 2004 Piš Pero Simić e: NA predlog predsedavajuć Izvrš biroa Predsedniš SKJ da vodećcentar politič moć u zemlji eg nog tva i ke i prihvati predlog da se muslimani jugoslovenskog porekla u iduć popisu stanovnitš SFRJ nazovu em va **Muslimanima u nacionalnom smislu**. U ovoj konfuznoj situaciji oglasio se i drugi predstavnik srpskih komunista u Izvrš nom birou dr Miroslav Peč .dodao je Miko Tripalo. ne ivo pominjuć da su se izjasnili kao Jugosloveni. naravno.Mi kaž emo da nema jugoslovenske nacije.

an Hodž se izjasio i **oko 10. Toga ima međ omladinom. a na drugoj (kod Jugoslovena) ga izbacujemo. prelomio stvar: io . ni potrebu. Mislim li da bi verovatno najpametnije bilo da im se pusti sloboda da se izjasne. (NASTAVLJA SE) .Za mene to nije samo pitanje nerazumevanja .u već sluč ini ajeva to su neki plemeniti motivi. ali situacija je slič Oni u Sandž ne kaž .govorišli srpski. Poenta Peč evog izlaganja je glasila: ujlić . ima i u JNA. kao nacija. kao i bosanskim. Na slič nač iako se u ovom sluč po svemu sudeć (još nije radilo o **izvojevanom pravu**. izgleda. dobro.Nisam siguran da je ovo reš ujlić enje. da im omoguć da to kaž To je već aju imo u. ali u okviru objektivnog! U tom trenutku u raspravu se opet uključ Mijalko Todorović koji je. an in. ali upravo zbog toga š tu ima mnogo u to iluzija treba reć da to ne mož da se tretira kao objektivna kategorija koja postoji u sluč narodnosti. . formirani. Na kraju Todorovićse izjasnio i oko jugoslovenstva: .rekao je on . Bez obzira na aka a na to š Bosna ima svoju istoriju i drugo.Naravno. Da to spreč avamo ne vidim ni razloga.nastavio je dr Peč . li ki. i ) Todorovićje video i situaciju u Sandž aku: ..Po pravilu . a slovenskog su porekla.000 ljudi koji se na Kosovu zovu Gorancima.Š se Muslimana tič .govoriš naš On nije Srbin.000 do 20. . aku u nego .oč to e evidno je da smo mi iš u tom pravcu da omoguć onim li imo Muslimanima koji se oseć kao narodnost.ocenio je on . Tripalo je pokuš da bude duhovit: ao . jer time ljudi ž da naglase ele privrž enost ovoj zajednici.je slič kao i kod Muslimana u Bosni.Oni sada sebe zovu Gorancima po Gori.Š se mene tič mislim da i tim Muslimanima treba. to na. i e aju SRPSKI ILI NAŠ KI . nema ni 200 godina.SITUACIJA oko Sandž .Subjektivni č ujemo. da se Jugosloveni svrstavaju u kategoriju **nacionano neopredeljeni**. kako se zove taj deo Š gde oni ž To su peč are ive. On je Musliman. aju. postalo jedno izvojevano pravo Muslimana u Bosni. skoro su preš na islam. omoguć da se izjasne i da kaž to e. a Albanci i Srbi ih zovu a Srbeš ima**: . ali to se mora objasniti ljudima. iti u. albari.istakao je Fadilj Hodž . poš se radi o velikom broju primitivnog sveta. tu ć biti brkanja religiozne pripadnosti i to e pripadnosti u smislu narodnosti. a tu je.Na jednoj strani (kod Muslimana) ovaj subjektivni kriterijum (da oni muslimanstvo dož ivljavaju kao naciju) č ujemo kako vrlo bitan. jezik mu je slič i tako dalje. Za njega je u svemu tome postojao samo jedan problem: .

tvrdi losti tač li Crvenkovski pri č emu svakako misli na stvaranje islamske nacije. Glavno je tek sledilo: .Tač je ovo š kaž Todorović da ima Muslimana iz Sandž koji idu tamo (u Bosnu). aka no neš drugo da postoji jedna struja Muslimana u Bosni koja tež da okupi sve muslimane . Bugare.Ne mož se reć da je kod svih Muslimana takva politika. i to moram da kaž Onako kako je naš eo em.albansku. Ovde je Biro. . februar 2004 Piš Pero Simić e: NAJVATRENIJI govornik u raspravi Izvrš biroa Predsedniš SKJ o predstojeć popisu stanovniš nog tva em tva SFRJ u 1971.Kod Muslimana postoji jedna fluidnost. Stigle su i dve ž aoke. a sad se 75 odsto njih deklariš kao Albanci! e Bura koja se posle ovih rečmogla oč i ekivati gotovo je potpuno izostala.pre desetak godina svi su se oni deklarisali kao Turci. sad vas mogu odvesti u ete i Skoplje. Kako ć vi objasniti sledećfenomen. i sve ovo smeš u kontekst kako **u č ta itavom svetu postoji jedan pokret koji tež da okupi sve i muslimane i da ih izdvoji od drugih** i da je taj pokret **uvek bio reakcionaran**. Bio je bez dlake na jeziku. ć Srbe i Grke**. ivlja koji se ne izjaš njava kao Makedonci treba u predstojeć popisu omoguć da se deklariš **kao pripadnici posebnog naroda em iti u Muslimana**. Crnogorski predstavnik Budislav Š kić je dvosmislen. ć Druga ž aoka bila je još uproš enija: **Mi u susedstvu imamo jednu drugu naciju . reagovao je praktič na svako miš no ljenje koje nije bilo identič njegovim razmiš no ljanjima. kod Sandž aklija i Bosanaca . koji je otvorio karte do kraja: . Jedino je bosanski Srbin Cvijetin Mijatovićdodao: . ali tač je i no to e . a partija (SKJ) pronikla u sve specifič nosti Bosne trebalo bi sa istom paž njom da pronikne i u specifič nost Makedonije.signalizira to i Crvenkovski.poč je on . ali aju i zahtev da **tim ljudima damo moguć nost slobodnog opredeljivanja** i **da to potpuno legalizujemo**. nja u e e: postoji jedan proces koji neminovno vodi ka tome da se najveć broj stanovnika Makedonije izjaš i njava Makedoncima**.KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (5) Idu kako vetar dune 10. Ima usred e i .istič on i bez uvijanja kaž **Prema tome. Posle ovako visokog garda Crvenkovski je skrenuo paž na to da niko ne mož **osporiti momenat nju e jednog nacionalnog osveš ivanja Makedonaca koji su poslednjih 150 godina deljeni na Muslimane. Prva: **Š znač pustiti č izjaš ta i isto njavanje? Č ne znač pustiti da neko propagira isto i da se pripadnici islamske veroispovesti u Makedoniji deklariš Muslimanima. Kod 90 odsto nije takva politika. bio je makedonski zastupnik Krste Crvenkovski. Tako da mislim da u aju Jugoslaviji postoje neki negativni elementi iz proš koji su veš ki iš za tim da to stvore**. a svi se oseć pripadnicima jedne nacije. Tako je postupio i posle izlaganja Mijalka Todorović koji je rekao da onom delu muslimanskog ž a. Ova protivreč nost kao da je izbacila iz takta Crvenkovskog.Ja bih . jer se pripadnici islamske veroispovesti u Crnoj Gori **pre svega oseć Crnogorcima**. . a ne podupreti jedan drugi u proces koji ide ka jednom osveš ivanju Makedonaca**.malo osporio ovu tezu.Postoji jedna prirodna tež da se te podele prevaziđ . Istovremeno mu je bilo blisko stanoviš oš bio te Crvenkovskog. koja ima i ć muslimane i katolike i pravoslavce.

predsedavajuć Fadilj Hodž zaključ viš asovnu raspravu: i a uje eč . I njegov ključ stav bio je isti kao i kod Crvenkovskog: ni . a predlog **Jugosloven te nacionalno neopredeljen** briš se i kaž se **neopredeljen u smislu narodnosti**. Mož to reš ovo pitanje Makedonije. e u** Loptu je pokuš da smiri drugi Makedonac u Izvrš ao nom birou Kiro Gligorov: . jer te i ak dve grupe nemaju nikakve veze sem zajednič verske pripadnosti.Mož li drugi Mijatović vidi u Bosni. Pri kraju debate za reč javila i uvodnič se arka Vida Tomš : ić . Posle svega. da ava Mijatovićje tu ideju odbio: .Bosne i Sarajeva Muslimana koji traž da se **piš kao Jugosloveni. tamo ima struč e da njaka za ovo muslimansko pitanje.Sasvim je ispravno da se oni izjaš njavaju Muslimanima kad je u pitanju oseć anje znač ajnog dela stanovniš u Bosni i Hercegovini. da se popisivač kaž da je Musliman u nacionalnom.Stali smo na stanoviš da treba upisati **Musliman .Iz tog ne bi trebalo izvuć istovetan zaključ i sa jednom drugom (islamskom) grupom u Makedoniji. jer se verovatno radi o istom tva no aku etnič kom sastavu. To bi bio š ke ablon koji ne bi odgovarao realnosti. e e (NASTAVLJA SE) . odnosno narodnosnom smislu onaj koji govori ima e srpskohrvatskim jezikom. pa bi rekli eno itav u mi imamo svoj jezik. ovaj je naš Odmah bi se otvorile razne diskusije. to ki.To bi u Bosni bilo shvać kao nametanje. jer tamo ima č pokret za treć varijantu jezika. ovaj š govorimo.u smislu narodnosti**. delimič i u Sandž i Crnoj Gori.

februar 2004 Piš Pero Simić e: Č ETRDESET dana posle burne rasprave na Izvrš nom birou Predsedniš SKJ o nacionalnom identitetu tva jugoslovenskih muslimana. u Titovoj rezidenciji u Beogradu. najvatreniji akteri ove debate Vida Tomš i Krste Crvenkovski obreli su se kod ič Tita. Ali zaista se.Građ anin je . na primer.navodi se dalje .Drug Crvenkovski i drugarica Tomš . . . Š tajerci i slič no. Prema tome. to . Po miš ljenju Vide Tomš popisivač u svim ovakvim sluč ič bi ajevima bio duž da **građ an anina upozori da Jugosloven nije narodnsot**.Ni ne smijemo . **zauzela stanoviš da bi u rubrici Jugosloven u ič te zagradi trebalo da stoji: nacionalno neopredeljen**. . postavlja pitanje kako ć se kod popisa stanovniš evidentirati odgovori onih građ e tva ana koji na pitanje o narodnosti odgovore da su Jugosloveni ili. kako je e precizirao. Susret se odigrao 21.piš u strogo poverljivoj zabeleš sa ovog razgovora .Pitanje Muslimana je . niko građ ane ne sme prisiljavati da se izjaš njavaju u pogledu narodnosti. **takvim terminom izraž negativan odnos prema onima koji se izjaš ava njavaju kao Jugosloveni**. Tito je odgovorio da se ne slaž da se upotrebljava termin **nacionalno neopredeljen**.nikoga prisiljavati da se opredjeljuje i izjaš njava u pogledu narodnosti. jer se. a da je ava koj **narodnost neš drugo**.istakao je Tito.uzvratila je Vida Tomš duž da odgovori na sva pitanja u popisnoj listi osim na pitanje o ičan narodnosti. da to označ **pripadnost jugoslvoenskoj socijalistič zajednici**.u osnovi rašiš eno. nastavila je ona.rekao je on .traž su ič e ci ili prijem u vezi sa nekim otvorenim pitanjima koja su se ispoljila u pripremama za predstojeć popis i stanovniš tva. a ostalo je otvoreno pitanje Jugoslovena. čć Gosti su Tita obavestili da je Komisija Predsedniš SKJ za razvoj druš tva tveno-politič zajednica i kih međ unacionalne odnose. kaž se u ovom e e dokumentu. Dalmatinci. Ako neko to neć ima sva prava da to ne uč . rekla je. koju je vodila Vida Tomš . Oni su Titu objasnili da se u rukovodstvima SK i Socijalistič saveza najviš raspravljalo oko toga da li se kog e na pitanja o narodnosnoj pripadnosti neko mož da izjasni kao Musliman i kao Jugosloven. . aludirajuć na taj nač na ideju da se odrednica e ini i in **nacionalno neopredeljen** vež samo za one koji se izjaš e njavaju kao Jugosloveni. aprila 1970.KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (6) Broz negde izmeđ u 11.

Sudećpo zabeleš sa ovih razgovora Tito je ustuknuo: i ci . Ta tri puta ponovljena poruka po svemu sudeć znač je da on ne ž da se u razreš i ila eli avanje ovih spornih pitanja uključ zvanič kroz oficijelne politič organe. Takve tendencije su negativne i povlač š e tetne posledice.Oč evidno je bez ikakve diskusije. a potom i u **Borbi** pisao: nje ke . izgleda. prihvatajućtime sufliranja onih svojih saradnika koji su mu sugerisali da se i iza ideje o jugoslovenstvu kriju srpski nacionalisti. jedan od najviš funkcionera a ih ondaš Jugoslavije je u decembarskom broju **Statistič revije** za 1952. io iti Tito je to prokomentarisao reč **mož ju da** i ponovo izjavio **da ne ž da se izjaš eli njava u pogledu konkretne forme reš enja pitanja koje je pokrenuto**. U tom č u razgovor se uključ Crvenkovski koji se **potpuno slaž sa drugom Titom da treba spreč asu io e iti tendencije ka prebrojavanju**.Neke diskusije oko toga lič na tendenciju prebrojavanja . ali je u svom gotovo tipič nom maniru povlađ ivanja zastupnicima različ politič orijentacija dodao da **s druge strane ne treba itih kih zaboraviti ni potcenjivati da se jedan velik dio omladine iz poš tenih pobuda izjaš njava kao Jugosloven i neć da se drukč opredjeljuje**. Traž je da se nađ **neko prikladno reš io e enje** i dodao: . uje no. Trebalo bi svakako spreč takvo iti prebrojavanje . niti ž da se kod i ar eli eli reš avanja tog problema pozivaju na njega. jer **prebrojavanje** predstavlja suš to no tinu popisa. Da bi preš dugač put od potpune tva li ak negacije bilo kakve nacionalne posebnosti ovog dela jugoslovenske populacije do njenog pretvaranja u posebnu naciju nije im bilo potrebno ni 20 godina. Reagujućna Titov zahtev da bi za one koji se izjaš i njavaju kao Jugosloveni **trebalo pronać neku drugu i rubriku** lider makedonskih komunista je predlož da bi se to **moglo reš sa rubrikom . Jer.beležzapisnič ovog susreta . koja je nacija e najbrojnija. Osamnaest godina pre proglaš enja Muslimana u zaseban narod Moš Pijade.naglasio je Tito. da ga **ne treba u (sve) to mnogo meš ati** i da njegovi saradnici u reš avanju ovih problema **ne treba da se pozivaju na njega**. bilo najvaž ega nije. š je bilo prilič besmisleno. ke da e initi praktič je nezamislivo da je ž no eleo da se stvarno isključiz procesa donoš i enja ovako važ odluke i da ne sve to prepusti svojim neslož saradnicima.da ne ž da bude arbitar u tom pitanju. da izraz **musliman** označ pripadnost određ ava enoj muslimanskoj . već ć to č samo kroz neformalne kanale. Nalož je da **ne bi trebalo niš č u smislu io ta initi udaljavanja od trendova koji vode novom tretiranju nacionalnog pitanja**.**Ostali**.koliko ima ovih.Naglasio je . e ije Na kraju je opet ponovio ono do č mu je. koliko onih. nim MNOGI SE BUNILI STAVOVI vodeć jugoslovenskih komunista o etnič ih kom poreklu i nacionalnom identitetu jugoslovenskog stanovniš islamske veroispovesti bili su veoma nepostojani.

. mnogi su se bunili zbog dodatka (Srbi muslimani. Ako se neki **musliman** nacionalno oseć a kao Srbin ili Hrvat. on to i kaž i ne oseć potrebu da doda uz to i onu versku oznaku. I doista nema nikakvog ito razloga da se verska oznaka **Musliman** i dalje vezuje za određ ivanje narodnosti Muslimana. a veroispovest drugo.veroispovesti i da nema nikakve veze sa pitanjem narodnosti. Hrvati muslimani). a naroč su se bunili ljudi koji su sa religijom raskinuli. Prilikom popisa e a (stanovniš 1948.. jer je narodnost tva) jedno. (NASTAVLJA SE) .

e e završ avajućsvoje izlaganje reč i ima: . usvojenih 10. februar 2004 SEDAM dana posle konsultacija Vide Tomš i Krste Crvenkovskog sa Titom o predstojeć popisu ič em stanovniš SFRJ većpo treć put za nepuna dva meseca bilo je reč na Izvrš tva i i nom birou Predsedniš tva SKJ. radite ovo. rukovodstvo Socijalistič saveza.KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (7) Afera je stvorena 12. nih bi tva .Mislimo . istič i da ć se **svako ako ž deklarisati kao Jugosloven**. ne postoji takva narodnost**. a u međ aka uvremenu Izvrš biro ni na jednoj svojoj ni sednici nije raspravljao o ovom pitanju! Drugim reč ima. bitno je odudarao od eg zaključ tog istog tela. a š na zahtev nekog drugog. ali smo mu rekli da bi to iš en lo teš . U razgovoru o ovoj vruć temi ovog puta su uč oj estvovala samo trojica ljudi. ke ič koja se č u Titovom lič uva nom arhivu. e .da bi to bio pritisak koji Ustavom nije e i ije dozvoljen. lanovima najuž rukovodstva SKJ na ovom sastanku.Ne znam da li znate da građ anin po Ustavu ne mora da se deklariš kojoj naciji pripada .Predlagao je neke druge formulacije. ko e uć e eli eno informiš on.Ja sam . ič .kaž Crvenkovski. sekretar Struč služ Predsedniš SKJ. ali i to je bilo dovoljno da jedna usputna. pod tač kom **razno**. rekao o **dugač nog kom razgovoru kod druga Tita**. e iči e popisivačtreba da kaž . svi č nog lanovi Predsedniš SKJ. I iz njegove informacije i iz zabeleš o Titovom susretu sa Crvenkovskim i Vidom Tomš . Bilo je to 28. .** eg Odrednicu **uglavnom** ne precizira. Crvenkovski preprič kako je tekao njegov i razgovor ta ava Vide Tomš sa Titom.Imali smo dugač razgovor kod druga Tita . Pri kraju ovog zasedanja Izvrš biroa.pita on. tva . marta 1970. recimo **Jugosloven.kaž on.Na kraju je Tito rekao: **U redu. tehnič rasprava pokaž da je na pomolu velika afera.ubacio u ovaj dokument jošneka preciziranja.odgovara slovenač izaslanik Stane Dolanc . on se za ono š je uč pokriva Titovim i ta ega to inio autoritetom: **To je uglavnom rezultat naš razgovora i dogovora s Titom. č to lanovima Izvrš biroa. ali nemojte mene petljati u to!** To je sve š je Crvenkovski svojim kolegama. ali da je na kraju **sam izrič rekao da jugoslovenstvo ne mo ž da se tretira kao ito e nacionalnost**. pored sebe.saopš tava on . Za rečse javlja Krste Crvenkovski: .Da uputimo sa ove sednice Biroa ovaj rezime stavova o popisu stanovniš poš to ranije nismo dali tva to č lanovima Predsedniš SKJ .istič on. aprila 1970.veli Crvenkovski i dodaje da je Tito **u poč ak etku bio jako rezervisan**. vidi se da se tom prilikom nije ni razgovaralo o problemima u popisu . za rečse javio Milosav Prelić elo nog .Taj rezime . Odbač je. pa č lanovi Izvrš biroa ostaju uskrać za informaciju š je nog eni ta izmenjeno na Titov. rođ kao Hrvat**. Ne navodeć š je sve. stavove vrha SKJ o ovoj delikatnoj temi neko je promenio ne konsultujuć se uopš sa pripadnicima tog istog vrha SKJ! i te Sve je i ovog puta poč bezazleno. Ukratko: Rezime stavova Izvrš biroa o ka e nog popisu stanovniš podeljen č tva. . kako i zbog č promenjeno. č tva kog lanovi Saveznog izvrš već nog a.dobijaju svi č ki lanovi Izvrš biroa. govori . ne navodeću č ime.ne. insistiranje Vide Tomš njene komisije da **ako neko kaž da je po narodnosti Jugosloven.

Konač je zauzet stav . većsamo kao **Makedonci.od onih aju u koji se smatraju Muslimanima u smislu narodnosti**.kaž se u zaključ no e cima . ka .** čć Muslimani u ovom razgovoru viš nikad nisu ni pomenuti. baš su izvrš eg tu ene najveć intervencije! e U zaključ cima Izvrš biroa od 10. To najbolje potvrđ uvodne reč s kojima je Vida Tomš . Hrvati. a u prepravljenoj verziji stavova Izvrš biroa stajalo nog je da se to odnosi samo na Jugoslovene islamske verispovesti **srpskohrvatskog govornog jezika**. kojom je definisana tema ove rasprave. marta je pisalo da popisivač treba da znaju **da objasne da se u ovoj rubrici i (Musliman . marta je reč da se ovaj deo jugoslovenske populacije mož nog eno e izjaš njavati kao **Muslimani . Turci i slič no**! Na ova **preciziranja** Krste Crvenkovskog 28. Albanci. e (NASTAVLJA SE) . a ostalo je otvoreno pitanje Jugoslovena.da se u popisni upitnik ne unosi oznaka **Jugosloven nacionalno neopredeljen** već se svi oni koji se izjasne kao **Jugosloveni** prikaž u posebnoj rubrici da u koja ć nositi naziv **Razno**. Crnogorci . za koju je e aka nog Crvenkovski rekao da je **uglavnom rezultat naš razgovora i dogovora sa Titom**. nije reagovao nijedan č Izvrš biroa! lan nog POLITIKA KAO NAUKA IZVRŠ biro je na ovoj sednici zaključ da se mora pokrenuti **najš druš NI io ira tveno-politič i idejna ka aktivnost pred sam popis stanovniš tva**.u smislu narodnosti**. Albanci.jugoslovenskih građ islamske veroispovesti. ali i **istovremeno stvoriti moguć nost da popis protič kao izrazito e nauč no-statistič radnja**.u smislu narodnosti) ne izraž verska pripadnost** i da treba **jasno razluč one pripadnike ava iti islamske veroispovesti koji se oseć i deklariš kao Makedonci. a u verziji koja je korigovana bez rasprave u Izvrš nom birou to je drugač formulisano. Hrvati. glasi: **Pitanje Muslimana je u osnovi rašiš eno. Srbi. ana uju i ič prema beleš iz Titovog arhiva. a u korekciji zaključ Izvrš biroa. Viš se nije pominjala moguć ije e nost da se Jugosloveni islamske veroispovesti mogu izjaš njavati i kao **Srbi. a ta reč ci ela enica. i to isključ u **Bosni i Hercegovini i Sandž ivo aku**! U dokumentu od 10. aprila 1970. Crnogorci**. započ ovaj razgovor.

Zadovoljili su se pukom konstatacijom: tini . avanja na Bosnu i Hercegovinu i Sandž ak. Hercegovine.KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (8) Dileme bez odgovora 13.Potrebno je dobro prouč kako da se postavlja građ iti anima pitanje. izjasne o suš spora. Ako se to dobro ne postavi moguć su zabune. U protivnom bi to ukazivalo da se na drugim područ ele jima ne ž ovakvo iskazivanje eli građ ana. a kog Predsedniš i Izvrš odbor Socijalistič saveza izbegli su da se na svojoj zajednič sednici. planiranom za proleć 1971. to je sve. I iz ke svih su stizali razni predlozi. Predsedniš Saveza boraca je bilo određ tvo enije: . Naprotiv.**neopredeljeni li ka u smislu narodnosti** u koju bi upisali sve one koji se uopš nisu nacionalno deklarisali i sve one koji se te izjasne kao Jugosloveni. tvrdili Vida Tomš Krste ići Crvenkovski. .u smislu narodnosti** vodile su se u svim jugoslovenskim republikama. Sudećpo onome š je predoč Radosavljević ali i prema primedbama koje su stigle iz Srbije. Bosne i i to io . ali nije š razmatrano. eno Ova pomalo neobič informacija saopš na tena je 13. kako su u razgovoru sa Titom. jedino je iz Centralnog komitata SK Hrvatske saveznom politič kom centru **usmeno poruč da nemaju nikakvih primedbi**.Nije dovoljno jasno zaš ovakva izjaš to njavanja treba da se odnose samo na Muslimane koji ž u Bosni i ive Hercegovini i Sandž aku. aprila 1970. o dilemama oko izjaš tva njavanja Jugoslovena islamske veroispovesti raspravljala su i najviš rukovodstva Socijalistič saveza i Saveza boraca NOR Jugoslavije. oktobra 1970. vođ čć enim 21. rasprave o dilemama koje su se javile oko tretmana Jugoslovena i uvođ e enja nove etnič zajednice **Muslimana . da li se e pitanje odnosi na pripadnost islamskoj veroispoveti ili pripadnosti u smislu narodnosti.Pokrenuto je.Doš smo do zaključ . Ovog puta tva e zasedanju najuž vrha SKJ nije prisustvovala Vida Tomš . I. već eg ić njen zamenik u Komisiji Predsedniš tva SKJ za razvoj druš tveno-politič zajednica i međ kih unacionalne odnose. Crne Gore. februar 2004 Piš Pero Simić e: POSLE Titovog razgovora sa Vidom Tomš Krstom Crvenkovskim i treć rasprave Izvrš biroa ići e nog Presedniš SKJ.da bi bilo najbolje da za njih otvorimo novu rubriku . na č etvrtoj sednici Izvrš biroa nog Predsedniš SKJ posveć tva enoj popisu stanovniš SFRJ. e Drugi stav je bio joškonkretniji: . Oč igledno **š razmatranje** je izostalo samo zbog toga š su miš ire to ljenja o tom delikatnom pitanju bila potpuno različ ita. pitanje Muslimana uopš nije bilo **u osnovi te rašiš eno**. . to bi moralo da se odnosi na sve građ u zemlji koji tako ane ž da se izjasne. miš ljenja i primedbe. Obaveš tavajuć prisutne da se Vida Tomš nalazi na **sednici Ujedinjenih nacija**. srpski politič funkcioner Dobrivoje ki Radosavljević . održ tvo ni kog koj anoj sredinom maja 1970.rekao je on . pitanje jedinstvenog tretmana Muslimana srpskohrvatskog govornog ire područ bez ogranič ja. on je č i ić lanovima Izvrš biroa saopš da je najviš primedbi stiglo na predlog da se svi oni koji se izjasne kao Jugosloveni nog tio e u popisnim listama svrstavaju u kategoriju **razno**. U proleć i leto te 1970. Principijelno gledano. Slovenije i Makedonije. a da ne dođ do zabune.

Tako bi se . a knjiga je nosila naslov **Muslimani srpskohrvatskog jezika**.Postavlja se pitanje . NJegova knjiga **Nacionalni i politič razvitak Muslimana** izazvala je burna ki reagovanja ne samo u Bosni i Hercegovini već u drugim delovima ondaš Jugoslavije. Konkretno u Makedoniji.. ali da je njihova nacionalna autohtonost sporna. ć oseć Muslimanima da se slobodno opredele.veruje on . a rođ je u Bosni ili Sandž a en aku. ima nja ke označ etnič a ne versku pripadnost. (NASTAVLJA SE) . en ali tada još nije govoreno da su oni poseban narod.referisao je Radosavljević zaš se pojam Muslimani vezuje za Bosnu i to Hercegovinu i Sandž odnosno deo Srbije i Crne Gore. Ta odrednica je za ovaj deo jugoslovenskog stanovniš prvi put navedena februara 1968. Prenoseć raspolož i enje već uč ine esnika u diskusiju o ovom spornom pitanju. Radosavljevićje naveo i primer: . ne mož da se e izjasni onako kako on ž Ako ovaj pojam bude teritorijalno vezan ispaš e da zabranjujemo onima koji se eli. Radosavljevićje predlož da io se iza kolone **Musliman u smislu narodnosti** briš naznaka data u zagradi . ak. . donetom 1963.mogao otkloniti nesporazum oko popisa makedonskih muslimana koji nacionalno pripadaju Makedoncima. NJen ku autor bio je Salim Ć . Najrazlož su i nje nija bila ona koja nisu osporavala da Muslimani u Bosni i Hercegovini treba da budu ravnopravni sa Srbima i Hrvatima.Bosna i Hercegovina i e Sandž a da se popisivač posebno skrene paž da naziv **Musliman u smislu etnič pripadnosti** ak.Mož da se desi da č e ovek koji se oseć Muslimanom. gde je zbrka zbog Makedonaca aju koji su islamske veroispovesti. VELIKO SLOVO **M** POJAM Musliman prvi put je označ velikim slovom **M** u Ustavu Bosne i Hercegovine. 1969. ponajviš zbog toga š im poreklo u već e to ini sluč ajeva nije islamsko već slovensko. u zaključ tva cima Centralnog komitata SK Bosne i Hercegovine. ava ku. sarajevski pravnik Atif Purivatra je još strasnije pokuš da dokaž nacionalnu ao e samosvojnost Muslimana. erić Naredne. Te godine u Sarajevu je objavljena i prva knjiga koja se zalagala za etnič posebnost Muslimana.

Crvenkovski je rekao da se ovi novi predlozi Komisije za međ unacionalne odnose ne mogu prihvatiti bez guž Tvrdio je da se sve ovo mož shvatiti kao “jedan panislamistič prilaz” . iz Skoplja im telefonom javio predsedavajuć Izvrš biroa Budislavu Š kić U sluš em nog oš u. zaš o svemu tome nisu konsultovani predstavnici Makedonije. Turke i slič narode”.u ito smislu narodnosti” briš napomena da se to odnosi samo na islamsko stanovniš Bosne i Hercegovine i e tvo Sandž i srpsko-hrvatskog govornog jezika. Spisak njegovih zamerki bio je dugač zaš se o nacionalnom izjaš ak: to njavanju Jugoslovena islamske veroispovesti ponovo raspravlja u najuž rukovodstvu SKJ. tada vodeć makedonski komunista izlio je č i itavu č u ž i. a da ć stavove Makedonije na njoj i e e zastupati Kiro Gligorov. . Iz reč enice kojom im se nalaž da moraju znati “da razgranič pripadnike islamske veroispovesti od e e Muslimana u nacionalnom smislu” izostavljaju se primeri koji sugeriš da se to odnosi samo na u “Makedonce. Upalio ih je Krste Crvenkovski. PRVE varnice sevnule su pre nego š su se č to lanovi najuž rukovodstva SKJ i okupili na svom zasedanju eg u Beogradu.KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (9) Strah od novog naroda 14. a sve nedoumice o poreklu i eventualnoj etnič samobitnosti ovog dela jugoslovenskog koj stanovniš opet su isplivale na površ Svi sporovi su vrać na poč tva inu. č je saznao da je ova rasprava zakazana. u zgradi Centralnog komiteta SKJ na Novom Beogradu varnice su sevale na svakom koraku. koji su panič zazirali od moguć i no nosti da bilo koji deo građ ana ove republike islamske veroispovesti pripadne novoj naciji . Tog. č i oni za koje se š ak est meseci ranije u Titovom razgovoru sa Vidom Tomš Krstom Crvenkovskim verovalo da su “u osnovi iči rašiš eni”. ič . Albance. čć Buru su i ovog puta najavili vodećfunkcioneri Makedonije. Na zamerke iz Makedonije reagovao je i generalni sekretar Savezne konferencije Socijalistič saveza kog Jugoslavije Beno Zupanč .I kod nas je bilo primedbi š se nova muslimanska nacija geografski ogranič na Bosnu i Hercegovinu i to ava .Novi predlozi proistič iz duha rasprave i zaključ jugoslovenskog savetovanja održ u aka anog u Sarajevu rekao je on i izrič naglasio: . e ki tio oš .“Muslimani . da li se to č na em ini zahtev celokupnog č lanstva Komisije Predsedniš SKJ za međ tva unacionalne odnose ili samo nekih njenih č lanova. a najviš mu je smetalo ponovno to e pokretanje ideje da se novoj muslimanskoj naciji mogu priključ i građ islamske veroispovesti izvan iti ani Bosne i Hercegovine i Sandž aka. februar 2004 Č ETVRTI pokuš Izvrš biroa Predsedniš SKJ da jugoslovenske muslimane proglasi posebnom aj nog tva nacijom. 13. a ne i druge narode. koju je o ovom razgovoru č lanovima Izvrš biroa preneo Budislav Š kićCrvenkovski nog oš .saopš je Š kić ve. po svemu je bio najdramatič va niji. koji se. .“Muslimanima u etnič kom smislu”. obaveš tavajuć prisutne da Crvenkovski neć prisustvovati ovoj sednici. alicu. Na ove teš reč koje su stigle iz Makedonije prvi je reagovao zamenik predsednika Komisije ke i Predsedniš SKJ za međ tva unacionalne odnose Dobrivoje Radosavljević . eni etak. je kipteo od nezadovoljstva. ali na nivou stilizacije reč aka enice o direktivama popisivač ima. izveden samo nekoliko meseci pred popis stanovnitš SFRJ. koja se usijala od primedbi koje su stizale iz Skoplja. međ kojima ima pripadnika islamske ne u veroispovesti. aš uč Prema informaciji. oktobra 1970.To se odnosi i na predlog da se iza naziva nove nacije .

u narednom popisu stanovniš ne deklariš kao Turci u prisustvu svih č tva u lanova Izvrš biroa nog reš avao na ovaj nač in: . č Saveznog izvrš već On je kod kuć govorio turski. to . principi poš tuju! (NASTAVLJA SE) . koji je ponovio raniju tvrdnju makedonskih funkcionera da se u sluč aju pripadnika islamske veroispovesti u Makedoniji “radi o Makedoncima”.sugerisao je on. Jedan od njih je Ali aju Š ukrija. i njegov otac i svi drugi.saopš je on i dodao da je taj stav zauzelo i politič rukovodstvo Srbije koje smatra da se ak tio ko “etnič pripadnost Muslimana ne mož vezivati za ovu ili onu republiku ili govorni jezik”. koji je na ovom skupu lansirao novu varijantu o tva tome koji bi sve pripadnici jugoslovenskog stanovniš islamske veroispovesti mogli pripasti novoj tva muslimanskoj naciji: . To mož ponajbolje kog da ilustruje diskusija Fadilja Hodž On je strah da se kosmetski Turci. a oseć se Albancima.Mislim da treba ljudi da se izjasne onako kako se oseć To je bitno. kako je on tvrdio. ka e Na ovo je reagovao Kiro Gligorov. zbog toga š bi on predstavljao problem za njegove sunarodnike.Zaš ne bismo mogli da kaž to emo da su to Muslimani srpsko-hrvatskog govornog jezika . aju Albancima”.zavapio je Gligorov. tu se svi demokratski aju. koji se. Na to je smesta reagovao vodeć komunista kosmetskih Albanaca Fadilj Hodž koji je ovaj predlog odbio i a. odnosno.izjavio je Hodž napominjuć da “takvih na Kosovu ima dosta!” ali a i DEMOKRATSKA ASIMILACIJA ARGUMENTACIJA s kojom su se služ mnogi uč ili esnici rasprava o definisanju nove muslimanske nacije u Jugoslaviji č esto je predstavljala simbiozu puke improvizacije i politič licemerja.Sandž . ali nikad se lan nog a. “oseć e.Ima jedan mali broj ljudi na Kosovu koji govore turski jezik. da takvih ljudi u Makedoniji ima “oko osamdesetak hiljada” i da treba uč sve da kod izjaš initi njavanja u predstojeć popisu stanovniš “ne em tva pretegne verski elemenat”. NE bi trebalo da se dogodi da u jednoj maloj republici i maloj (makedonskoj) naciji dođ do nesporazuma e gotovo kod deset odsto stanovniš . e oni Turcima nisu oseć nego su Albanci .

koji je ranije sam rekao da je uč estvovao u ovoj ujdurmi: .uzvratio mu je Š kić oš . drug Tito se uopš nije upuš u ovo! te tao Zatiš koje je zavladalo međ uč je u esnicima ove debate koristi Kiro Gligorov. bez Izvrš biroa iz ovih zaključ izostavljena naznaka da se oš je ao u nog aka **Muslimanima u smislu narodnosti** mogu nazivati svi pripadnici islamske veroispovesti u svim delovima Jugoslavije. ponavljajuć pitanje na koje je Š kić inu io i oš većodgovorio: .Koliko ja znam. prvom reč enicom vratio je stvar na poč etak. U korigovanoj verziji ta moguć nost je rezervisana samo za islamsko stanovniš Bosne i tvo Hercegovine i Sandž aka. Š kić isprič prič kako je kasnije. U MUČ NOJ situaciji koja nastupa Stane Dolanc pokuš da amnestira i Fadilja Hodž i Krstu ava u Crvenkovskog. .Duž sam da kaž iako ne znam da li ć to doprineti ovoj diskusiji.Kako je doš do ove modifikacije ja stvarno ne znam .pravio se neveš Fadilj Hodž t a.Ja ne znam . Prvo. .KAKO SU MUSLIMANI POSTALI NACIJA (10) Narod na mala vrata 15. da moraju jasno ava razluč pripadnike islamske veroispovesti koji se oseć i deklariš kao Makedonci. da je u zapisniku sa sednice an em. da eno i una ljudima objasne da se ovakvim deklarisanjem ne izraž verska pripadnost i drugo. Tiš je naruš Kiro Gligorov. Srbi. iti aju u Crnogorci od onih koji se smatraju **Muslimanima u smislu narodnosti**. podseć i na aferu prepravljanja ajuć stavova vrha SKJ usvojenih posle prve debate Izvrš biroa o nacionalnom identitetu jugoslovenskih nog muslimana.ponovio je Š kić oš . Pri tom je zaključ da popisivačmoraju posebno voditi rač o dve stvari. Hrvati i aju Crnogorci. Albanci.A kako je doš do ovoga? lo . Hrvati. Nastao je tajac. ali je postavio pitanje: **Da li to mož iti emo tvrditi za celu Jugoslaviju?** Tripalo je okrenuo ploč i traž da **priznamo postojanje etnič grupacije** i da se u io ke . desio se posle izjave Fadilja Hodž da su Turci na Kosovu i Metohiji **oseć Albancima**. e Dolanč ideja je propala č je izgovorena. Albanci. . marta 1970.izjavio je Š kić lo oš . a prestilizovan je i stav da se pripadnici ovog dela jugoslovenske populacije mogu izjaš njavati i kao Srbi. održ 10. a uskrać je š ena ansa da se oseć i kao Srbi. U tom č e aju asu. Hrvati i Crnogorci.Do ovoga o č emu razgovaramo . na kojoj je doneta odluka eg da se pripadnici islamske veroispovesti u Jugoslaviji definitivno proglase novom jugoslovenskom nacijom.Ta korekcija je uč injena posle razgovora drugarice Vide Tomš i Krste Crvenkovskog sa drugom Titom ič kaž Dolanc. koji bez uvijanja saopš tava: . .Musliman u smislu narodnosti u Makedoniji i na Kosovu ne postoji! U raspravi koja je usledila Beno Zupanč izjavljuje da u Bosni i Hercegovini **postoje ili nastaju sve te ič kategorije koje mogu obelež Muslimane kao naciju**. drug Fadilj Hodž bio predsedavajuć.verifikovan stav da se u nog ane a i okviru rubrike narodnost ili etnič pripadnost za popis stanovniš uvede kategorija **Muslimani u smislu ka tva narodnosti**. jer ga je Miko Tripalo odmah demantovao: eva im . kao da je jedva č ekao priliku koja mu se pruž oglasio se predsedavajućIzvrš biroa Predsedniš ila. i nog tva SKJ Budislav Š kić Već oš . Turci i slič no**.Do kojeg . februar 2004 NAJKRITIČ NIJI trenutak u poslednjoj burnoj raspravi najuž rukovodstva SKJ. Izbor je suž na soluciju da budu **Muslimani u smislu en narodnosti** ili **Makedonci. e Izvrš biroa.

a na to je prvi put reagovao Nijaz Dizdarević : . Sloveniji 3. mi koji usvajamo nač i stavove SK ela BiH i SKJ. Sarajevsko **Oslobođ enje** ć smesta odgovoriti da **mi koji ž e ivimo i djelujemo na tlu SR Bosne i Hercegovine. (KRAJ) .231. baš kao i svi drugi.Mislišli ti to geografski odrediti da se samo u Bosni i Hercegovini mogu upisivati kao Muslimani? .236.248. usvojenim 10. baš kao i Srbi. Hrvati. Tako je ova etnič kategorija izbila na treć mesto u Jugoslaviji. Odluč se. Vojvodini 3. .Ali.932 pripadnika islamske veroispovesti.odgovara imo Dolanc.430. Poniš je sve naknadne intervencije na svojim prvobitnim zaključ tilo cima. Albanci. Januara 1973.457. gotovo dve godine posle obavljenog popisa stanovniš Jugoslavije beogradski NIN ć ovaj tva e deo jugoslovenske populacije nazvati njenim imenom **Muslimanima u smislu narodnosti**. Srbi. enje koje ć svako moć da tumačna svoj nač e i i in. to je onda malo krupnije.482.. principijelno stvaranje nove muslimanske nacije u Jugoslaviji.u smislu narodnosti** izjasnilo se tva ku 1. iti aju Crnogorci . ne poznamo **Muslimane u smislu narodnosti**. Muslimani su narod. najuž rukovodstvo SKJ nije se e upuš talo.**Muslimani .. mi koji se ponaš amo po zkonima i Ustavu te Republike. Makedoniji 1. Tako je.u smislu narodnosti**.Apsolutno krupnije . Ja bih samo ž te ta eleo da to pitanje principijelno razreš . Crnoj Gori 70. i 1961. centralnoj Srbiji 124. uvedena nova etnič kategorija jugoslovenskog stanovniš .482.uzvrać Dolanc.Ne.729. Hrvatskoj 18. marta 1970. ka tva Kao glavni zadatak popisivač u predstojeć popisu stanovniš SFRJ određ je obaveza da moraju a em tva ena **jasno razluč one pripadnike islamske veroispovesti koji se oseć kao Makedonci. ž van Bosne mož ive emo smatrati pripadnicima muslimanske narodnosti**. U Bosni i Hercegovini ih je bilo 1.**ljudima omoguć puna sloboda da se opredele kako hoć Stane Dolanc se pitao **da li Muslimane koji i e**. baš kao i Hrvati.** SKOK U POPISU stanovniš SFRJ za novu etnič zajednicu **Muslimana . zauzimali su peto mesto. Za nas.491 i Kosovu i Metohiji 26. kao po obič za kompromisno reš ilo aju. a na popisima izvrš ka e enim 1948. a U to krupnije. Rasprava dostiž vrhunac.357. 1953. ja uopš niš ne mislim odrediti.od onih koji se smatraju Muslimanima u smislu narodnosti**. ipak. e Na Dolanč reč reaguje Tripalo: eve i .