1.

Termin i pojam demokratije

Re demokratija je potekla od rei demos (narod) i kratein (vladam), u Staroj Grkoj pre 2400 godina. Herodot je bio prvi koji je koristio re demokratija. On je povezivao vladavinu naroda, sa jednakou pred zakonom. Tokom vremena, uslovi, vrednosti, strukture i ideali, sadraj politike i demokratije su se menjali. U svojoj dugoj istoriji i irem znaenju, demokratija je oznaavala oblik politikog sistema u kome vlada narod ili mnotvo, tj.veina. Do sredine 18. i 19.veka, demokratija je shvatana kao inferioran i lo nain vladanja, poto je veina izjednaena sa siromanim i obespravljenim delom stanovnitva. Identifikovana je sa jednakou. U irem smislu, vladavina naroda oznaava uesce u odluivanju ili uticaj naroda na odluivanje, koji se moe vriti javno ili tajno, posredno ili neposredno i formalno ili stvarno. Glavna pitanja su: ko je osnovni subjekt upravljanja, na koji nain i u iju korist se upravlja. Kolakovski- demokratija je sredstvo koje kanalie meuljudske sukobe i omoguava njihovo reavanje, kadkad uklanjajui ih, a kadkad slabei ih, bez korienja nasilja. On navodi tri bitna elementa: 1.mehanizam proporcionalnosti uticaja politikih elita i podrke stanovnitva, 2.zakonitosti ondosno zakonodavstvo i 3.sistem prava i sloboda. Demokratija je rezultat duge i teke borbe progresivnih, slobodarskih i potisnutih drutvenih snaga za bolje, pravednije uslove i nain zivota i rada. Kolakovski- demokratija je sredstvo koje kanalie meuljudske sukobe i omoguuje njihovo reavanje- kadkad kanaliui ih, a kadkad slabei ih bez korienja nasilja. Ona je korisna i ne zahteva nikakvu doktrinu i ideologiju. Demokratija se moe odrediti kao oblik politikog sistema i ivota koji omoguava narodu ili najirim slojevima drutva posredno ili neposredno uee u procesu autoritativnog upravljanja drutvenim poslovima, odnosno uticaj na vrenje javne vlasti u kome se vlast i upravljanje vre u interesu naroda tj. drutvene veine, uz garantovanje osnovnih prava i sloboda oveka i graanina, kao i manjinskim grupama.

Demokratija podrazumeva narodnu suverenost i uticaj na vrenje vlasti neposredno, u interesu naroda. Demokratija mora da ispunjava dva osnovna kriterijuma: politika prava i civilne slobode. Obeleja demokratije: smena vlasti po unapred utvrenoj, legitimnoj i mirnoj proceduri, tansparentnost, ograniena vlast, vladavina prava, sloboda i prava graana, politika jednakost, odgovornost nosioca vlasti, dekoncentracija horizontalna i vertikalna, opozicija, izbori, sloboda medija i javno mnjenje.

2.Modeli demokratskog sistema

Kada je re o samom znaenju pojmova teorije i modela treba rei da tu ima razliitih gledanja. Jedni te termine koriste sinonimino, drugi ih razlikuju, a trei smatraju da je da je pojam modela neupotrebljiv. Reni i Kendal istiu da je model - mentalna slika sutinske prirode demokratije (osnovnih obeleja ili principa) na osnovu kojih je mogue razlikovati demokratski sistem od drugih sistema. Modelom, kao mentalnom slikom (Reni i Kendal) ili tipom vladavine se odstranjuju nesutinske i nerelevantne osobine . Sistem vladavine svodi se na diferencije, odnosno principe organizacije po kojima se razlikuje od drugih sistema vladavine, kao to su monarhija i aristokratija. Veber- modeli su idealni tipovi, Dal- na sredini izmeu idealnog i empirijskog. Model, po Dalu, nije najbolji, ve mogui tip. Model ima tri dela: imaginativni, vrednosni i optiki. Glavna pitanja kojima se bavi model su: ko vlada, u ijem interesu i na koji nain. Reni i Kendal- minimalne karakteristike demokratskih poredaka: nosioci vlasti rade ono to se od njih trai, a suzdravaju se od onoga emu se narod suprotstavlja, jednake anse za graane (participacija), odluivanje je uvek veinom, a nikad manjinom. Teoretiari su raspravljali o osobinama demokratije, ali kada se sve te svedu na opte, moglo bi se rei da demokratija odlikuje sledeim osobinama: 1.transparentnost,

2.ogranienost politike sfere (dravne, politike aktivnosti su ograniene u odnosu na druge podsisteme, kao sto su ekonomski, kulturni). Demokratska drava ni u jednom obliku nije svemona. 3.vladavina prava: pozitivno pravo- skup principa humanosti, slobode i pravde. 4.sloboda i prava graana: graanska, politika, ekonomska, socijalna i kulturna prava. 5.politika jednakost: obuhvata politiku i razumnu ekonomsko-socijalnu jednakost. Politika prava-ista prilika za uestvovanje u politikom odluivanju, ekonomsko-socijalna: materijalni uslovi za obavljanje graanske dunosti. 6.odgovornost nosioca vlasti i mehanizmi za ostvarenje te odgovornosti. 7.pluralizam ili dekoncentracija vlasti po horizontalnim i vertikalnim linijama politikog organizovanja. 8.kompetetivnost izmeu politikih subjekata tj.viepartijski politiki sistem. 9.izbori: Divere- slobodni i poteni izbori podrazumevaju dve stvari: 1)lini izbor biraa, 2)oni koji su izabrani vre vlast. 10.sloboda medija i aktivno javno mnjenje. Slobodan Jovanovi- politika treba da bude shvaena kao javna sluba, a ne kao prilika za samopokazivanje.

Dva modela demokratije: veinski i konsenzualni : Odgovaraju na dva pitanja: ko vlada i u ijem interesu.

18.Veinski model demokratije (Vestminsterski model)

Na prvo pitanje odgovor je veina naroda i iz toga je proizaao veinski model. A na pitanje u ijem interesu, odgovor je veine ljudi i iz toga je proizaao konsenzualni model. Veinski model je iskljuiv, kompetitivan i suparniki. Primeri: Ujedinjeno Kraljevstvo, Novi Zeland i Barbados.

1.U Ujedinjenom Kraljevstvu: izvrna vlast u jednostranakim kabinetima sa tesnom veinom, najjai organ je kabinet, najee je sastavljen od lanova stranke koja ima veinu mesta u donjem domu. Manjina je iskljuena iz vlasti, osuena na ulogu opozicije. 2. dominacija kabineta: UK ima parlamentarni sistem vlasti, kabinet zavisi od podrke parlamenta. Teorijski, budui da donji dom moe da izglasa nepoverenje vladi, on i kontrolie vladu. U stvarnosti situacija je obrnuta, jer je kabinet sastavljen od voa veinske stranke iz Donjeg doma. Samo ekspilicitno izglasavanje nepoverenja vladi dovodi do ostavke ili raspisivanja novih izbora (u novije vreme). 3. dvostranaki sistem:UK (konzervativna-desno i laburistika-levo stranka). Drugestranke se takoe kandiduju na izborima i osvajaju mesta u Donjem domu, ali nisu dovoljno jake liberali. Disciplinovan dvostranaki sistem dovodi do dominacije izvrne vlasti. Program i politika glavnih partija se uglavnom razlikuju po pitanju samo jedne dimenzije- ekonomskih i socijalnih pitanja. Radnika klasa uglavnom glasa za laburiste, a srednja za konzervativce. Postoji razlika izmeu katolika i protestanata u Severnoj irskoj, postoji dominantna razlika koja razdvaja stranke. Kao jedini izuzetak jednodemenzionalnosti britanskog stranakog sistema javlja se pitanje spoljne politike, tj, lanstvo u EU. 4. Sistem predstavljanja je veinski i disproporcionalani lanovi se biraju po izbornim jedinicama koje daju po jednog lana, po metodu pluraliteta. Ovaj sistem esto daje disproporcionalne rezultate. 5. Vlada pluralizam interesnih grupa, koje su kompetitivne i vre pritisak na vladu. U suprotnosti su sa korporativizmom interesnih grupa. 6. Unitarna i centralizovana vlast,a lokalne vlasti su tvorevina centralne i njihova ovlaenja nisu ustavom zagarantovana. Lokalne vlasti finansijski zavise od centralne. Izuzetak Severna Irska , koja ima sopstveni parlament i kabinet sa visokim stepenom autonomije. Kretanje ka veoj autonomiji uoljivo je kod kotske i Velsa devolucija. 7. Koncentracija zakonodavne vlasti u dvodomom zaklonodavnom telu- odstupanje (vb),inae je jednodomno. Sva zakonodavna vlast je u rukama Donjeg doma. Gornji dom ima ovlaenje da osloi stupanje zakonskih akata na snagu. Termin parlament se odnosi na donji dom u politikom argonu. 8. Fleksibilnost ustava nepisan i parlament ga moe promeniti kao bilo koji drugi zakon prostom veinom. 9. Nepostojanje sudske revizije nad zakonima parlamenta ne postoji pisani ustavni dokument prema kome bi sudovi mogli proveravati ustavnost redovnih zakona. Stoga parlamentarna veina ima suverenu vlast. Parlament po ustavu ima pravo da donese i poniti bilo koji zakon.

10. Centralna banka po kontrolom izvrne vlasti

19.Konsensualni model:

Konsensualni model zagovara angaovanost, pregovaranje i kompromis. Tipina je za pluralitetska drutva, tei da maksimalno proiri veinu, i ogranii i raspodeli mo. Artur Luis se suprotavljao veinskom modelu, jer podrazumeva iskljuivanje i smatra da je to nedemokratski. Smatra da svi na koje se odluka odnosi treba da uestvuju u njenom donoenju. Meutim, iskljuivanje manjina smanjuje se smenjivanjem na vlasti.

vajcarska, Belgija i Evropska Unija (kao federalna drzava) U homogenim drustvima uglavnom se politike stranaka ne razlikuju mnogo. Ako se jedna stranka iskljui, a druga je na vlasti, to je nedemokratski, meutim, ako narodu odgovara stranka koja je na vlasti, onda je to vladavina u korist naroda. U pluralitetskim drustvima, fleksibilnosti za vladavinu veine nema (zbog kultirnih, ideolokih, religijskih i etikih razlika). Vladavina veine nije samo nedemokratska, ve je i opasna, jer se manjinama trajno uskrauje pristup vlasti. Zato se uvodi koaliciona vlada. Primer su vajcarska i Belgija: koaliciona vlada- princip konsensusa znai dati svim ili veini znaajnih stranaka da dele izvrnu vlast, u irokoj koaliciji. 1. Deljenje izvrne vlasti u irokim koalicionim kabinetima 2. Izvrna i zakonodavna vlast su ravnopravne. vajcarski sistem nije ni parlamentarni ni predsedniki. A Belgija ima parlamentarni oblik vladavine, sa kabinetom koji zavisi od zakonodavne vlasti. 3. Vlada je viestranaka koalicija, politiki sistem je viestranaki, nijedna stranka nije blizu veinskog statusa. 4. sistem predstavljanja je proporcionalan, nasuprot modelu pluraliteta.

5.Vlada korporativistiki sistem interesnih grupa u kompromisu. Postoji liberalni udruenja poslodavaca su jaa snagai drutveni preovlauju radniki sindikati. 6. Drava je federalna, a vlast decentralizovana. vajcarska 20 kantona i 6 polukantona, a Belgija Flandrija, Valonija i Brisel. 7. jak dvodomni sistem zbog potrebe posebnog predstavljanja manjina, ukljuujui i manje drave u federalnim sistemima. Trebalo da budu simetrini. 8. Ustav je rigidan sadri osnovna pravila vladavine i moe se promeniti samo uz saglasnost kvalifikovane veine. Moe se menjati uz predlog i referendum. 9. sudovi vre reviziju nad zakonima - Vrhovni sud vajcarske Federalni tribunal nema pravo sudske revizije izuzetak, a u Belgiji nije bilo sudske revizije do 1984. Kada je uveden arbitrani sud. 10. Centralna banka je nezavisna vajcarska centralna banka dugo se smatrala jednom od najjaih i najnezavisnijih, a belgijska narodna banka jedna od najslabijih centralnih banaka.

3. Klasifikacija demokratija

Postoji vie vrsta klasifikacija: opta, normativna, empirijska i normativno-empirijska (koja je najea). Klasifikacije se vre i po sledeim pitanjima: ko vlada, u ijem interesu, na koji nain i koji je stepen ostvarenja vrednosti. Na taj nain se mogu razlikovati: monarhije i republike, unitarne, federalne i konfederalne, vestminsterska i konsenzualna, predsedniki, parlamentarni i skuptinski sistem, neposredna i posredna demokratija. Ne ulazei u iru analizu, uglavnom se koristi normativno-empirijska klasifikacija: 1.liberalna demokratija: tipina za Zapadnu Evropu i SAD , vri integraciju liberalizma i demokratije. Organizovana je u okviru liberalizma i u vrednostima slobode. Postoje razliiti vidovi liberalne demokratije: 1)klasina, liberalno- individualistika demokratija se vezuje za Lokovu politiku filozofiju. Nalazi se u kontrapoziciji Rusoove filozofije. Ljudi su iz prirodnog stanja izali da bi sauvali svojinu (ivot, imovina i sloboda). Ta trijada je malo modifikovana u Deklaraciji o nezavisnosti (Deferson). Pravo na ivot, slobodu i imovinu i predstavnika vladavina su u osnovi klasine demokratije. Ne spominje se jednakost, nejednakost je prirodna. Nema pomena o socijalnim i ekonomskim pravima. 2)moderena liberalna demokratija- ima

sledee osobine: individualizam, politika participacija (spreava voluntarizam), teritorijalna reprezentacija i partijska kompeticija, nacionalizam, indiferentnost prema nejednakostima. To je liberalizam 20.veka (industrijalizacija), prelazak sa minimalne na maksimalnu dravu. 3)neoliberalna liberalna demokratija 70ih godina do globalnog drutva. Taj period je bio obeleen globalizacijom (tehnoloki razvoj, stvaranje trgovinskih blokova, razvoj komunikacionih sistema, kapitalizam i privatizacija, nesigurnost). Ovaj tip zahteva vie liberalizma, a manje demokratije. Neoliberalna demokratija nastoji da spoji laisses faire i konzervativnu filozofiju drutva i dolazi se do oblika trinog fundamentalizma. Nacija drava postaje trina drava u cilju stvaranja globalne ekonomije. Sve to dovodi do smanjenja interesovanja za javne poslove.

2.poliarhina demokratija- Dal. U svojoj najkraoj varijanti, ovaj model istie dve glavne osobine demokratije: participacija i kompeticija. Predpostavlja se postojanjem moderne drave, jer ona garantuje individualnu slobodu, prava i fer prebrojavanje glasova.

3.konsocijalna demokratija- Lajphart (konsensualna). Ovaj model je za multietnika i multinacionalna drutva. Najvanije su politike elite. One imaju glavnu ulogu u pregovaranju, i one imaju vetirajuu vlast. Ne moe nita da se donese bez njihove saglasnosti. Ovaj model je pokuaj da se zaobie vladavina veine. Razlika izmedju konsocijalne demokratije i poliarhije je to prva ne ukljucuje participaciju, i to ona iskljuuje veinsko odluivanje.

4.diskurzivni model- Habermas i Drajzek. Ona se opire ekonomskoj racionalnosti, a uvodi komunikacionu realnost. Individualne potrebe i javni interesi se otkrivaju kroz raspravu. Politika je proces odluivanja kroz diskusiju (javna sfera).

5.participativna demokratija: to je radikalni model. Proces odluivanja je sutina. Bitno je omoguiti direktnu participaciju i uticaj graana u procesu odluivanja kroz razliite forme neposredne demokratije. Predpostavka je sposoban, racionalan i obian ovek. Suprotna je predsednikoj, elitistikoj i korporativistikoj demokratiji. Preduslov su ekonomska i socijalna jednakost, prvenstveno u oblasti rada.

6.kosmopolitska demokratija- Held. Ovaj model je nastao da bi izaao u susret utapanju drave u globalnu zajednicu. Drava zadrava neke funkcije u odnosu na globalnu zajednicu. Held je poredi sa viespratnom zgradom. Svaki sprat ima autonomiju, ali postoji komunikacija meu spratovima.

7.model multikulturnog graanstva: uvodi manjinska prava u liberalnu teoriju. Kimlika- tri vrste prava: 1.pravo na priznavanje prava, 2.prava samoupravljanja, 3.pravo predstavljanja. Svako od tih prava moe zatititi lanove manjinske kulturne grupe (diferencirano graanstvo) od ekonomskih pritisaka i politikih odluka veine. On je za diferencirano graanstvo, naspram univerzalnog, nediferenciranog graanstva. Sve nacionalne grupe moraju da odravaju svoju kulturu. Promovie slobodu i jednakost.

4.Klasine tipologije politikih sistema

Aristotel je u 4.v.p.n.e. napravio tipologiju zasnovanu na prouavanju 158 gradova- drava. Odgovarao je na pitanja: ko vlada i ko ima koristi od vladanja. Na pitanja ko vlada, dao je 3 odgovora: jak pojedinac, male grpe, veina (veliki broj ljudi), a na pitanje ko ima koristi, odgovorio je sa: vlast se moe vriti ili radi sebine koristi vladara ili radi dobra cele zajednice. Tako je Aristotel identifikovao est oblika vladavine: 1.tiranija 2.oligarhija 3.demokratija 1.monarhija 2.aristokratija 3.politeja Po njemu su tiranija, oligarhija i demokratija izopaeni, jer u njima pojedinac, mala grupa ili masa vladaju u svoju korist, na tetu drugih. Nasuprot tome, trebalo bi izabrati monarhiju, aristokratiju i politeju, gde pojedinac, mala grupa ili masa vladaju u korist svih. Aristotel je tiraniju proglasio za najgori oblik, jer svodi graane na nivo roba. Politeju (vlast veine u korist svih) je smatrao najprihvatljivijim poretkom. Ipak, smatrao je da bi masama smetalo bogatstvo malog broja ljudi, i to bi isuvie lako pale pod vlast demagoga. Zato se zalagao za meoviti sistem, koji bi kombinovao elemente demokratije i aristokratije, vladala bi srednja klasa. Aristotelovski sistem, kasnije su razvili Hobs i Boden. Poseban predmet njihovog interesovanja bilo je pitanje suvereniteta. Suverenitet je odreen kao najvia i veita vlast, vlast koja sama po sebi moe da jemi mirnu vladavinu.

Boden (est knjiga o republici)- je zakljuio da je od svih reima najlake odbraniti apsolutizam, jer je na vlasti vladar koji donosi zakone, a nije duan da ih potuje. Osnovna vrednost predavanja vlasti u ruke jednog oveka je da bi ona bila nedeljiva: suverenitet bi imao jedan glas, koji bi imao poslednju re. Boden je jo smatrao da su apsolutni monarsi ogranieni viim zakonima, a to su Boja volja i prirodno pravo. Hobs (Levijatan)- opisao je suverenitet kao monopol prinudne vlasti, sugeriui da suveren nema nikakva ogranienja. Lok (Dve rasprave o vladi)- branio je tezu da suverenitet pripada narodu, a ne monarhu i zalagao se za sistem ograniene vlasti, koji bi trebalo da omogui zatitu prirodnih prava i to prava na ivot, slobodu i vlasnitvo. Monteskje (Duh zakona)- kao kritiar apsolutizma, predloio je sistem kontrole i ravnotee podelom vlasti izmeu izvrnih, zakonodavnih i sudskih institucija. Ovo naelo je ukljueno u ameriki ustav. Ustavni republikanizam u SAD-u, demokratski radikalizam u Francuskoj, parlamentarna vlast u Velikoj Britaniji, stvorili su politiku stvarnost koja je znatno sloenija od onoga to su rani mislioci mogli da predvide. Tradicionalni naini klasifikacije zamenjeni su novim, gde se vei naglasak stavlja na ustavne i zakonske odlike politike vlasti. Nova klasifikacija na neki nain predstavlja nadgradnju Monteskjeovog dela. Republikanizam- naelo po kojem vlast proizilazi iz pristanka naroda, odbacivanje dinastikih i monarhistikih principa. 5.Tipologija tri sveta

U dvadesetom veku, istorijski dogaaji su ponovo promenili osnovu politike klasifikacije. Pojava novih oblika autoritarizma, u periodu izmeu dva rata, pogotovo u staljinistikoj Rusiji, faistikoj Italiji i nacistikoj Nemakoj, potkrepila je stav da je svet podeljen na dve vrste reima: demokratske i totalitarne. 50ih i 60ih godina dvadesetog veka, dolo je do potrage za neutralnom i ideoloki nepristrasnom klasifikacijom. To je povealo popularnost pristupa zasnovanog na podeli tri sveta, tj.verovanju da se politiki svet moe podeliti na tri posebna bloka: 1.kapitalistiki- prvi svet 2.komunistiki- drugi svet- ideoloko suparnitvo izmeu 1.i2. 3.zemlje u razvoju- trei svet- autoritarni

Podela na tri sveta imala je privrednu, ideoloku, politiku i strateku dimenziju. Reimi industrijalizovanog zapada bili su prvi po ekonomskim pokazateljima, po tome to je njihovo stanovnitvo uivalo najvii stepen masovnog bogatstva. Komunistiki reimi bili su drugi po tome to su najveim delom bili industrijalizovani i sposobni da zadovolje osnovne materijalne potrebe stanovnitva. Manje razvijene zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike bile su tree, po tome to su sve bile privredno zavisne, a esto su bile pogoene rairenim siromatvom. Zemlje prvog i drugog sveta bile su podeljene i na osnovu otrog ideolokog suparnitva. Prvi svet je privren kapitalistikim naelima, kao to su vrednost privatnog preduzetnitva, materijalnih podsticaja i slobodnog trita. Drugi svet je bio privren komunistikim vrednostima kao to su jednakost, zajedniki poduhvati i potreba za centralnim planiranjem. Takve ideoloke razlike imale su jasne politike pojavne oblike. Reimi prvog sveta praktikovali su liberalno-demokratsku politiku, zasnovanu na konkuretnoj borbi za vlast u vreme izbora. Reimi drugog sveta bili su jednopartijske drave kojima su vladale komunistike partije. Reimi treeg sveta su po pravilu autoritarni i njima su vladali tradicionalni monarsi, diktatori ili vojska. Takoe je u osnovi podele na tri sveta bio dvopolarni svetski poredak, u kome se Zapad pod dominacijom SAD-a suprotstavljao Istoku kojim je upravljao SSSR. esto se borba izmeu ova dva bloka vodila u nesvrstanom treem svetu, to je umnogome doprinelo njegovoj politikoj i ekonomskoj potinjenosti. Od 1970.godine, podela na tri sveta bila je sve manje odriva. Neki delovi treeg sveta su privredno i materijalno ojaali. Nasuprot tome, nematina se ukorenila u delove Afrike, to je stvorilo etvrti svet. Takoe je dolo do pada komunistikih reima u SSSR-u i drugim zemljama i otpoeo je proces liberalizacije. Prosto reeno, reimi drugog i treeg sveta propadali su, kao posledica uvianja da samo kapitalistiki, prvi svet, prua mogunost privrednog razvoja i politike stabilnosti. Totalitarizam- sistem vlasti i manipulacije u kome se primenjuju teror i nasilje i politizuje sve sfere.

6.Pojam liberalne demokratije

Oblik demokratske vladavine koji odrava ravnoteu izmeu naela ograniene vlasti i ideala narodnog pristanka. Liberalne osobine- mrea unutranjih i spoljanjih kontrola vlasti, koja garantuju slobodu i omoguavaju graanima zatitu od drave.

Demokratski karakter- sistem redovnih i takmiarskih izbora, zasnovanih na optem pravu glasa i politikoj jednakosti. -ee se koristi za opisivanje odreene vrste reima, -najznaajnije osobine koje odreuju ovu vrstu reima: 1. ustavna vlast zasnovana na pravilima 2. zajemene graanske slobode i prava pojedinca 3. podela vlasti i sistem kontrole i ravnotee 4. redovni izbori (jedan ovek jedan glas) 5. suparnitvo stranaka i politiki pluralizam 6. nezavisnost organizovanih grupa i interesa od vlasti 7. privreda zasnovana na privatnom preduzetnitvu, organizovana na trinim principima.

Liberalna demokratija je tipina za Zapadnu Evropu i SAD , vri integraciju liberalizma i demokratije. Organizovana je u okviru liberalizma i u vrednostima slobode. Postoje razliiti vidovi liberalne demokratije: 1)klasina, liberalno- individualistika demokratija se vezuje za Lokovu politiku filozofiju. Nalazi se u kontrapoziciji Rusoove filozofije. Ljudi su iz prirodnog stanja izali da bi sauvali svojinu (ivot, imovina i sloboda). Ta trijada je malo modifikovana u Deklaraciji o nezavisnosti (Deferson). Pravo na ivot, slobodu i imovinu i predstavnika vladavina su u osnovi klasine demokratije. Ne spominje se jednakost, nejednakost je prirodna. Nema pomena o socijalnim i ekonomskim pravima. 2)moderena liberalna demokratija- ima sledee osobine: individualizam, politika participacija, teritorijalna reprezentacija i partijska kompeticija, nacionalizam, indiferentnost prema nejednakostima. To je liberalizam 20.veka (industrijalizacija), prelazak sa minimalne na maksimalnu dravu. 3)neoliberalna liberalna demokratija od 70ih godina do globalnog drutva. Taj period je bio obeleen globalizacijom (tehnoloki razvoj, stvaranje trgovinskih blokova, razvoj komunikacionih sistema, kapitalizam i privatizacija, nesigurnost). Ovaj tip zahteva vie liberalizma, a manje demokratije. Neoliberalna demokratija nastoji da spoji laisses faire i konzervativnu filozofiju drutva i dolazi se do oblika trinog fundamentalizma. Nacija drava

postaje trina drava u cilju stvaranja globalne ekonomije. Sve to dovodi do smanjenja interesovanja za javne poslove.

7. Klasifikacija politikih sistema savremenog sveta

Krajem 80ih godina 20. veka, tipologija tri sveta je prevaziena. Ne postoji saglasnost o kriterijumima nove podele, ali najee se polazi od pitanja: ko vlada, kako se obezbeuje poslunost, da li je vlast centralizovana ili podeljena, kako se vlast stie i prenosi, kakva ravnotea postoji izmeu drave i pojedinca, koji je stepen materijalnog razvoja, kako je organizovan privredni ivot i koliko je reim stabilan. Prikaz tri sveta zasnovan je na ekonomsko-ideolokom usmerenju. Treba da se uzmu u obzir tri kljune odlike svakog reima, a to su : politike, privredne i kulturoloke injenice. Vana je kulturna sredina u kojoj se odvijaju politiki i privredni odnosi. Nijedna klasifikacija nije trajna, jer su reimi po prirodi promenljivi. Ipak u savremenom svetu se mogu prepoznati 5 vrsta reima: 1.Zapadne poliarhije, 2.Nove demokratije, 3.Istonoazijski reimi, 4.Islamski reimi i 5.Vojni reimi. U 19. I 20. veku, prihvaen je ustavno-institucionalni pristup kvalifikaciji vlasti. 50ih i 60ih godina- strukturno-funkcionalni pristup (iz sistemske teorije), bavio se nainom na koji politiki sistemi rade u praksi.

8. Obeleja politikih sistema zapadnih poliarhija

One su ekvivalentne reimima odreenim kao liberalne demokratije ili jednostavno demokratije. Njihovo jezgro ine: Severna Amerika, Zapadna Evropa i Australoazija. Po Hantingtonu one su proizvod prva dva talasa demokratizacije. One su se postepeno razvijale inei korake ka demokratizaciji i liberalizaciji. Postoje dva razloga zbog ega je bolje koristiti izraz poliarhija nego liberalna demokratija: 1.liberalna demokratija se odnosi na politike ideale, 2.izraz poliarhija govori da oni u mnogo emu ne dostiu taj ideal. Termin zapadne- odnosi se na kulturno i filozofsko, evropsko naslee,sa korenima u Grkoj i Rimu. Takoe se odnosi na kapitalistiki blok na elu sa SAD-om u Hladnom ratu. Termin poliarhija prvi su upotrebili Dal i Lindblom i izdvojili dve opte osobine poliarhije: 1.tolerancija prema opoziciji, (kontrolisanje samovolje) 2.iroke mogunosti za uestvovanje u politici, (zainteresovanost naroda, omoguava se izborima). Poliarhija doslovno znai vladavina mnogih. Zapadne poliarhije obeleavaju ne samo predstavnika demokratija, ve i kapitalistika priveda, kulturno i ideoloko usmerenje, koje je proizvod zapadnog liberalizma. Najvaniji inilac ovog usmerenja je koncept liberalnog individualizma. Nisu sve zapadne poliarhije iste, neke naginju centralizaciji, a neke pluralizmu. Lajphart je pravio razliku izmeu demokratije veine i demokratije konsenzusa. Liberalizacija- uvoenje kontrola vlasti i pomeranje ka privatnom vlasnitvu, preduzetnitvu i tritu. Bitan je liberalni individualizam- jedinstvenost svakog pojedinca i zadovoljavanje njegovih potreba. Osnovne odlike zapadnih poliarhija: 1.vlast je u rukama izabranih zvaninika, 2.izbori su slobodni i poteni,

3.sva odrasla lica imaju pravo glasa, 4.ne postoje ogranienja na pravo kandidature, 5.sloboda izraavanja, kritike i protesta, 6.pristup izvorima informacija, 7.grupe i udruenja su u odreenoj meri nezavisne od vlasti.

9. Nove demokratije

To su reimi u kojima proces demokraske konsolidacije nije okonan. Po Hantingtonu nove demokratije su proizvod treeg talasa demokratizacije, koji je poeo 1974.godine i obeleen je ruenjem desniarskih diktatura u Grkoj, paniji i Portugalu. To su reimi u kojima proces demokratske konsolidacije nije okonan. Proces demokratizacije se zasnivao na liberalnom obrascu Zapada. Sredinje odlike ovog procesa bile su: prihvatanje viestranakih izbora i trine, privredne reforme. Ove sisteme nazivaju poludemokratije, zato to demokratske i autoritarne odlike zajedno deluju. Problemi sa kojima su se suoile drave nakon pada komunizma bili su komunistiko naslee, koje se ne moe otpisati preko noi i problemi nastali tranzicijom. Problemi nastali tranzicijom : 1.politiko- kulturoloke posledice komunistike vlasti (posledice staljinistikog totalitarizma, koji zagovara cenzuru i guenje opozicije, nerazvijena graanska kultura koja zagovara participaciju pregovore i konsenzus), 2.druga grupa problema proizilazi iz procesa privredne tradicije (od centralnog planiranja ka leisses faire kapitalizma, to je dovelo do nejednakosti, inflacije i nezaposlenosti), 3.trea grupa je posledica slabosti dravne vlasti (etike i nacionalne tenzije- situacija na Balkanu). Nisu sve nove demokratije iste, jedne su industrijski razvijene i ozapadnjene zemlje (eka, Maarska, Poljska), a druge su zemlje u kojima je tee sprovedena reforma trita (Rumunija, Bugarska, Rusija).

Komunizam- kolektivna organizacija drutvenog ivota, zasnovana na kolektivnom vlasnitvu. Odlikuje ga besklasno drutvo, odumiranje drave, uticaj lenjinizma i staljinizma i znaaj partije.

10.Karakteristike istonoazijskih reima

Poliarhije u Aziji se razlikuju od onih na Zapadu. Razlikuju se kulture, sistemi ideja i vrednosti. Najvanije je to to se zanemaruju razlike izmeu kultura, koje su pod uticajem konfuijanskih sistema ideja i vrednosti i onih koje je oblikovao liberalni individualizam. Privreda se krajem 20.veka prebacuje i jaa na Istoku. Konfuijanstvo- etiki sistem koji su sastavili Konfuije i njegovi uenici. Bavi se temama dvojnosti ljudskih odnosa, posveen je tradicionalnim idejama: ljubav, posveenost roditeljima, potovanje, odanost, utivost. Poseban sistem azijskih vrednosti: 1.vea usmerenost na privredne nego politike ciljeve, (podstiu rast i obezbeuju obilje, a ne uveavaju slobode pojedinca u Zapadnom znaenju), 2.podrka jakim vladama, drava je opte potovana, paternalistiki nastrojena, donosi odluke o privatnim i javnim ustanovama i osmiljava plan za nacionalni razvoj, 3.priroda naroda da slede voe (zbog konfuijanskog naglaavanja odanosti, discipline i duznosti). To veoma esto dovodi do otvorenog ili prikrivenog autoritarizma, 4.znaaj zajdenice i drutvenog jedinstva (olieno je u sredinjoj ulozi porodice). Naglasak je stavljen na grupno miljenje, to umanjuje mogunost da se usvoje ideje kao to su individualizam i ljudska prava. Nisu svi azijski reimi isti. Teokratija- verske vlasti imaju prednost nad politikom vlau, zato je vrlo bitna verska hijerarhija. Ona je neliberalna u dva smisla: 1.naruava distinkciju izmedju privatnog i javnog, 2.prua neogranienu mo politikoj vlasti, jer se smatra da svetovna vlast proizilazi iz duhovne mudrosti.

11. Islamski reimi- osnovne odlike

Uspon Islama, kao politike snage imao je uticaj na politiku Severne Afrike, Bliskog Istoka i delova Azije. U nekim sluajevima, militantne(vojne) islamske grupe su se suprotstavljale postojeim reimima, a u drugim sluajevima, reimi su podizani ili obnavljani na islamskim osnovama. Islam nikad nije bio samo religija, ve i nain ivota. Islam daje obrasce politikog i privrednog ponaanja. Put islama zasniva se na uenju proroka Muhameda (Kuran-sveta knjiga i Sune-obiaji). Postoji tenja Islama da stvori teokratiju, u kojoj bi politiki i drugi poslovi bili zasnovani na viem, verskom naelu. Teokratija- verske vlasti imaju prednost nad politikom vlau, zato je vrlo bitna verska hijerarhija. Ona je neliberalna u dva smisla: 1.naruava distinkciju izmedju privatnog i javnog, 2.prua neogranienu mo politikoj vlasti, jer se smatra da svetovna vlast proizilazi iz duhovne mudrosti. Politiki Islam je poprimio razliite oblike: 1.fundamentalistiki (Primer je Iran- Homeini, sve zakonske akte odobrava savet za zatitu ustava. Njegova svrha je da obezbedi saglasnost zakona sa naelima Islama. erijatsko pravo se koristi kao zakonski i moralni pravilnik. To je islamsko pravo, za koje se smatra da je zasnovano na Boanskom otkrovenju, da je proizalo iz Kurana), Avganistan i Saudijska Arabija. 2.pluralistiki (Islam sa nekim oblicima politikog pluralizma. Primer je Malezija. Islam je zvanina veroispovest, a vrhovni vladar je i verski voa i ef drave. Zahvaljujui prevlasti Ujedinjene Malejske narodne organizacije u okviru viestranakog sistema, deluje oblik usmerene demokratije). Autoritarizam- praksa vladavine odozgo, vlada se bez obzira na saglasnost naroda.

12. Opta obeleja vojnih reima

Dok veinu reima odlikuje sadejstvo politikih, privrednih, kulturolokih i ideolokih inilaca, neki reimi opstaju pre svega zahvaljujui vojnoj moi i sistemskoj represiji. U tom smislu vojni reimi pripadaju iroj kategoriji autoritarnih sistema. Primeri u Latinskoj Americi, Jugoistonoj Aziji i na Bliskom Istoku, a posle 45. godine i u Grkoj, Portugalu i paniji.

Poloaji u vladi se odreuju na osnovu mesta u vojnom lancu komandovanja. Uobiajna politika i ustavna reenja se uglavnom ukidaju. Ustanove za protivljenje su ili oslabljene ili ukinute. Postoji nekoliko vrsta: 1.oruane snage preuzimaju neposrednu kontrolu vlasti- vojna hunta (Juna Amerika). To je oblik kolektivne vojne vlasti ije je sredite u vrhovnoj komandi sainjenoj od oficira, koji obino predstavljaju tri roda : kopneni, mornaricu i vazduhoplovstvo. Vojne hunte odlikuje suparnitvo izmeu slubi i vodeih linosti, zato vlast prelazi iz ruke u ruku, 2.diktatura jednog oveka iza kog stoji vojska. Pojedinac stie vodei poloaj u okviru hunte zahvaljujui kultu linosti, koji je osmiljen tako da proizvede harizmatsku vlast (Grcka, ile i Nigerija), 3.sistem u kome je odanost oruanih snaga odluujui inilac koji odrava sistem, dok se vojne voe zadovoljavaju time da vuku konce iz pozadine (Brazil- posle 45.godine se vojska sloila da bi se reim osnaio, kada bi se podelilo na politike i vojne polozaje ). Hunta- zauzima vlast revolucijom ili dravnim udarom.

13. Unitarna drava

Kada jednoj dravi u naelu odgovara jedinstven skup upravnih i ustavnih institucija, takvu jednostavnu dravu nazivamo unitarnom. U njoj se vlast javlja: 1.kao jedna po strukturi (politika organizacija je jedinstvena, postoji samo jedan upravni aparat, on zadovoljava sve funkcije drave, jedno ustavno ureenje), 2.kao jedna s obzirom na ljudski element (politika organizacija je namenjena unificiranoj zajednici, ne vodei rauna o pojedinanim razlikama, odluke se odnose na sve:homogenost vlasti), 3.kao jedna u teritorijalnim granicama (politika organizacija jednako pokriva itavu teritoriju, ne vodei rauna o lokalnim i pokrajinskim razlikama. Ili nema teritorijale podele, ili je ona bez sutinskog znaaja za vrenje vlasti).

Unitarna drava je centralizovana. Centralizacija je opti fenomen, ne samo politiki, ve i socijalni. Moe se rei da je prirodan, jer u dravi, im se stvori, javlja se sklonost ka jedinstvu. Politiko jedinstvo drave ojaano je administrativnom unifikacijom, odnosno administrativnom centralizacijom. Centralizacija ima 3 elementa: 1.trostruka koncentracija vlasti (javna mo, tehnika osposobljenost i odluivanje i imenovanje), 2.hijerarhijski organizovana raspodela vlasti izvrnih tela, 3.poveravanje ovlaenja nadreenim u odnosu na podreene.

Obina unitarna drava: unitarna drava politikoj jedinstvenosti dodaje i jedinstvenost administrativne strukture. Integrie mnotvo pojedinaca kojima vlada, dajui im okvire kojima odreuje granice ovlaenja i delatnosti. Tako centralizovana unitarna drzava poprima geometrijski obllik piramide. Naredbe silaze sa vrha i idu do baze. Ova koncepcija je idealistika i u praksi neostvarljiva, izmedju ostalog zbog veliine drave. Uvodi se dekoncentracija i decentralizacija: Dekoncentracija- ne stvara nezavisne administrativne slubenike, ve samo premeta sredite moi odluivanja. To je prenos ovlaenja dravnih vlasti od sredinje vlasti na izvesne organe, koji su i dalje pod neposrednim nadzorom sredinjih vlasti. Cilj je efikasnije postupanje nosioca vlasti, tj. efikasnost, tako da obim vlasti i veliina teritorije nisu bitni. Decentralizacija- nastaje onda kada bi centralizacija mogla postati kobna po dravni reim. Ona se uvodi zakonitim putevima reforme ili nakon estokih revolucionarnih prekida. Drava sama pristaje na odreenja poputanja. Decentralizacija je prenos ovlaenja sa sredinjeg nivoa na decentralizovano telo (necentralni organ), koji nije pod nadzorom sredinjeg nivoa. To je novi stupanj samostalnog vrenja dravne vlasti. Decentralizacija stvara institucije i ograniava njihove slobode. 1.realna 2.personalna 3.teritorijalna Decentralizovana drava ima: 1. Mnotvo organa odluivanja i posebnih interesnih organa, 2. Upravu nad tim telima,

3. Podreenost tih vlasti kontroli. Sloena unitarna drava- pod delovanjem decentralizacije i dekoncentracije, unitarna drava poprima oblike razliite od njene prvobitne jednostavnosti. Pribliava se pluralistikoj ili federalnoj dravi, ali decentralizovane jedinice nemaju: ni sopstvenu vladu (samo ogranieno delovanje), ni sopstveno zakonodavstvo, ni sudstvo, to znai da je decentralizacija iskljuivo administrativna. Inkorporirana unija- razlike u zakonodavstvu na lokalnom planu u unitarnoj dravi. U unitarnoj dravi, sve jedinice lokalne samouprave su tvorevine ustava i zakona. Ustav utvruje koje e kategorije tih jedinica (optine, okruzi, slezovi...) postojati. Zakoni ureuju teritorijalnu podelu zemlje, znai utvruju postojanje svake jedinice za sebe i preciziraju njihove nadlenosti i ovlaenja. Politiki regionalizam=decentralizacija (ekstremni oblik), ako prizna sopstveno zakonodavstvo pribliava se federaciji.

14. Federalna drava

To je sloena drava iji su sastavni delovi drave. Ona je drava drava. Nastaje decentralizacijom (unutranjim preobraenjem unitarne drave), ili agregacijom (spajanjem dve ili vie drava u federalnu). Sa meunarodne take gledita, federalna drava postoji sama. Ona je subjekt meunarodnog prava. Ona predpostavlja: jedinstveno dravljanstvo (istovremeno obuhvata i dravljanstvo federacije i dravljanstvo drave lanice kojoj pripada), jedinstvo teritorije (obuhvata sve federalne jedinice). Postoje 2 zakona: zakon autonomije (lanice imaju dravni karakter) i zakon sudelovanja meu njima. Federalna drava je politika jedinica u smislu ustavnog prava: 1.ima sopstveno ustavno ureenje, odnosno federalni ustav, 2.federalni organi stvaraju dravno zakonodavstvo, 3.federalna drava ima upravnu vlast, 4.federalna drava ima pravo da sudi.

Elementi pojma federalizma: 1.suverenitet (pripada federaciji, a ne federalnim jedinicama), 2.ustav (federalne jedinice stvaraju sopstveni dravni ustav, ali on mora biti u skladu sa federalnim ustavom), on je osnovni izraz prava na samoorganizovanje federalne jedinice (Indijaizuzetak), 3.participacija federalnih jedinica (participacija u stvaranju federalnog ustavnog ureenjanormativni, ustavni i zakonodavni plan, uestvuje u promeni postojeeg ustava, uestvuje u organizaciji zakonodavne vlasti- dvodomnost parlamenta). Svaka drava lanica ima isti broj zastupnika kao i ostale drave lanica. 4.pluralitet federalnih jedinica. Federalna drava se sastoji od federalnih jedinica koje uivaju poseban status. Njih nazivaju dravama, ali one to nisu, jer ne raspolau suverenou. Samostalnost federalnih jedinica sastojala bi se u tome, to je ona ograniena iskljuivo ustavom federacije. Ustav federacije utvruje osnovni status federalnih jedinica, njihova prava, obaveze i nadlenosti. U promenama ustava uestvuju i same federalne jedinice. Federalne jedinice imaju strukturu vlasti slinu samoj federaciji sa parlamentom, vladom, organima uprave, sudstvom, pa ima privid dravnosti. Ustavna autonomija drava lanice federacije: -individualnost drave lanice proizilazi iz njenog preanjeg poloaja( ili odvojene drave ili drave lanice neke konfederacije) - uvek je bila suverena drava. Njen ulazak u federaciju ne povlai stapanje sa njom, nego samo okupljanje sa drugim elementima koji su do tad bili odvojeni. -drava lanica federacije ima ustavno ureenje koje je njeno delo. -autonomija lanice ne ukljuuje samo administrativnu autonomiju, odnosno izvravanje zakona nego i zakonodavnu i sudsku autonomiju, -lanica na elu nema slubenike koji su pod nadzorm centralne uprave, ve prave upravljae, -ureenje lanica je krutog tipa- nadlenosti lanice ne mogu se ukinuti bez njene saglasnosti. Proimanje ustavnih ureenja federalne drave i drave lanica- deluje zakon sudelovanja kojim se one meusobno proimaju i deluju, to nije poredak obinog pripajanja. Na politikom planu, drave lanice i federacija moraju ii istim korakom, izbegavati sukobe, meusobno se dopunjavati.

Ustavno ureenje federalne drave ograniava stvaranje politikog ureenja drave lanice federacije: 1.federalna drava namee neka naela, a ponekad i oblike ustavne organizacije lanica (demokratija, komunizam...), 2.federacija smanjuje zakonodavne nadlenosti drave lanice (to je meovito zakonodavno podruje), 3.federacija ima telo sposobno za suenje u sporovima izmeu federacije i lanice. Mnogostrukost i raznolikost federalnih drava: SAD, Kanada, Meksiko, Brazil, Indija, Australija, u Evropi SSSR, YUG... Mogu biti monarhije ili republike. Federaciju u SAD-u izumeo je Hamilton.

15. Pojam i obeleja regionalne drave

To je meuoblik izmeu unitarne i federalne drave. Uvedena je u Italiji ustavom 1948.godine, a u paniji 1978.godine i ona je posluila kao teorijski model. Regionalna drava se uvodi tamo gde se javljaju znaajniji razlozi istorijske, etike, jezike, geografske, ekonomske prirode, koji zahtevaju da se pojedinim podrujima zemlje prizna poseban status. Ona spaja pozitivne strane unitarne i federalne drave. Ona je iznad statusa jedinice lokalne samouprave, a ispod statusa federalne jedinice. S jedne strane obezbeuje jedinstvo u razliitosti, a s druge izbegava preteranu koncentraciju vlasti. Stepen autonomije federalnih jedinica je visok (vodi rauna o posebnostima i daje im pravo na sopstveno organizovanje, ali ne doputa ugroavanje dravnog jedinstva). Zasniva se na ideji autonomije i demokratije. Tri skupine elemenata: 1.status i organizacija regiona (regioni nemaju elemente dravnosti, ustavotvornu vlast, pravo samoorganizovanja kao federalne jedinice, a imaju sopstvene izborne, izvrne i druge organe, normativna ovlaenja, nadlenosti u izvrnoj i upravnoj sferi, stepen finansijske autonomijeubiranje sopstvenih prihoda).

2.u okviru dvodomog parlamenta, uestvuju u organizaciji gornjeg doma (uee u funkcionisanju centralnih organa). Od oblika uea regiona u organizaciji centralnih organa zavisie da li je regionalna drava blia uniji ili federaciji. 3.odnos dva nivoa vlasti na hijerarhijskoj osnovi (ustavni sud vri kontrolu ustavnosti i zakonitosti regionalnih propisa, on ima pravo ukidanja i ponitavanja) Dvostruka priroda regiona: 1. imaju karakteristike teritorijalnih jedinica najvieg stepena: imaju autonomiju, imaju prava na samoorganizovanje, imaju brojne i znaajne nadlenosti, a nemaju stepen samostalnosti kao federalne jedinice (ne donose ustav, zakone, nemaju tri grane vlasti, niti kvazidravne funkcije, iz ega sledi da su blie teritorijalnim jedinicama), 2. Oni su uesnici u vrenju centralne vlasti (uestvuju u domu parlamenta, uestvuju u vrenju zakkonodavne i ustavotvorne vlasti, ali samo posredno). Pozitivne karakteristike unije- jednostavnost, racionalnost, efikasnost, jeftinoa organizacije vlasti. Negativne karakteristike federacije- ima 2 nivoa sistema dravnih organa i problema u raspodeli nadlenosti to usporava postupak odluivanja.

16. Konfederacija

Konfederacija nije oblik dravnog ureenja, ve savez vie posebnih drava. Ona je bila etapa u nastanku federalizma. Konfederacija i federacija imaju isto poreklo i naela. Obe donose zakone o autonomiji i sudelovanju, ali posledice vode suprotnim smerovima. S jedne strane sastavne jedinice drave su suverene i autonomne. To su drave u punom smislu, neposredni subjekti meunarodnog prava. Zajedniki organi su rezultat intervencije udruenih drava, bez podele vlasti sa unitarnim organima, bez postojanja nadreenih politikih institucija. Osnovni akt je meunarodni ugovor, a ne ustav. Odnosi meu dravama su diplomatski. Definicija- konfederacija je trajni skup drava, iji lanovi imaju zajednike ciljeve (sigurnost i mir).

Drave imaju pravo na secesiju (da se ocepe iz konfederacije kad god ele). Konfederalna delatnost obuhvata diplomatska i vojna podruja, dok drave, sklapajui konfederalni sporazum dobijaju vie prava, sloboda i vlasnitva, nego to ih se odriu. Graani pripadaju samo jednoj dravi (lanici kojoj pripadaju). Drave lanice konfederacije su u vezi samo preko svojih vlada. Politike aktivnosti poverene konfederaciji obavljaju tela koja su zajednika tim dravama. Zajedniko telo, koje se obino zove skuptina- kongres efova, drava ili ambasadora, koji odluuju jednoglasno ili na referendumu. Konfederacija nastaje usled spoljanje opasnosti ili utvrivanja meunarodnog poloaja.

17. Dravne unije

Dravne unije su u pravoj institucionalnoj vezi koja nadilazi obine meunarodne odnose. Unija nadilazi: 1.ugovornu vezu, koju svaki sporazum stvara meu potpisnicima, 2.tehniku vezu nazvanu administrativna unija, 3.politiku vezu Drava unija postoji im neka skupina drava unutar meunarodne zajednice, oformi politiki jasno izdvojen skup, a da pri tom ne stvori novu dravu. Vrste: 1.Personalna unija- dve ili vie pravno nezavisne (potpuno) drave okuplja jedna linost. Ona je obino posledica zakona o nasleivanju zbog kog jedan vladar dri dva prestola. Moe se javiti i u sluaju da vie drava izabere istog predsednika. (Peru, Kolumbija i Venecuela predsednik Bolivar). Personalna unija nije nuno monarhija. Pravna povezanost izmeu drava ne postoji. Svaka drava zadrava svoju politiku organizaciju. Nema zajednikih institucija. ef drave ne funkcionie nikad kao ef unije, ve as kao ef jedne, as kao ef druge drave. On je jednostavno sa vie uloga. Moe doi do opasnosti od bliskosti drava kojima vlada isti ovek.

2.realna unija- drave nisu vezane samo linou, ve i nekim zajednikim dravnim organima i aktivnostima. Ponekad obuhvata personalnu uniju. Ona je obino diplomatske i vojne prirode, ali se nadovezuju i administrativne i finansijske stvari. Primer je Austro-Ugarska. Ona je subjekt meunarodnog prava. 3.nejednake unije- dve drave su trajno povezane i hijerarhijski postavljene jedna na prema drugoj. etiri vrste nejednake unije: 1.drava vazal (poreklo vazalnog odnosa se nalazi u jednostranom dokumentu, a vazalnost je politika zavisnost jedne drave u odnosu na drugu. Vazalnost mora biti pravno utemeljena. Primer- Otomansko carstvo), 2.drzave pod protektoratom (poreklo se nalazi u ugovoru i meunarodnom pravu. Protektorat sadri podvrgavanje protektoru- zatitniku, a vazalni odnos zatiti gospodara. Protektor dravi osigurava sigurnost i pomo, zamenjuje je u meunarodnim odnosima. Ima tri vrste protektorata: kolonijalni, ameriki-kvazi protektorat i meunarodno-pravni (samo taj je dravna unija). Protektorat je nestabilan reim, koji dovodi do pripajanja ili oslobaanja.), 3.drava pod mandatom (drava zatitnica vri svoja ovlaenja na temelju Bilateralnog sporazuma, a sila mandatar deluje u ime i pod kontrolom organizovane meunarodne zajednice), 4.drave lanice francuske unije (Afrika i Daleki Istok- Vijetnam, Kamboda i Laos) 4.labave unije- britanski commonwelth (nastao iz 3 etape: kolonijalizam, autonomija i samouprava kolonija u Kanadi i commonwelth).

20.Totalitarni sistem

Pluralizam- nema ekonomskog, drutvenog i politikog pluralizma. Zvanina partija ima monopol na vlast i ona eliminise predtotalitarni pluralizam. Nema paralelne privrede, ni drutva. Dravni vrh je harizmatican i nema zakona ni procedura koje ga ograniavaju. Ideologija- unificirana, usmeravajua i razraena. Ima dimenziju utopije. Stvara oseaj misije kod ljudi i istie holastiku vernost (to znai da je celina vrednija od delova i opravdava imperijalizam i rasizam). Vladari su ogranieni sopstvenim sistemom vrednosti i ideologijom. Funkcija ideologije je da reim uini legitimnim.

Mobilizacija- intenzivna je, ulanjenje je obavezno u organizacije koje stvara reim. Naglasak na militantnosti i aktivizmu kadrova i stvaranju entuzijazma kod masa. Nema se prava na privatan ivot. Rukovodstvo- totalitarno je, vlada bez definisanih ogranienja, nepredvidivo vlada. esto se zasniva na harizmi i uspenosti u partiji. Totalitarni sistem je najsveobuhvatnija kontrola nad politikim ponaanjem. On tei da podredi sve vrste uverenja i ponaanja svojim potrebama. Podrava tradicionalne institucije i sve aktivnosti usmerene su ka dravi. Totalitarni reimi su danas retki, a u istoriji se javljaju u Nemakoj i Rusiji za vreme Staljina.

21.Posttotalitarizam

Posttotalitarizam obuhvata tri varijante: 1.rani posttotalitarizam (blizak idealnom totalitarnom tipu, ali se od njega razlikuje bar po jednoj kljunoj dimenziji, a to je ogranienje lidera) 2.zamrznuti posttotalitarizam (mehanizmi moi partijske drave ostaju na svom mestu tokom dugog perioda uopte ne evoluirajui) 3.zreli posttotalitarizam (u kome je dolo do znaajne promene u svim dimenzijama, osim to je vodea partija jo uvek nedodirljiva) Pluralizam- drutveni, kulturni i ekonomski je ogranien i u njemu nema odgovornosti. U politikoj sferi nema pluralizma, jer postoji formalni monopol vlasti partije. Mogue je postojanje paralelne privrede, ali je drava i dalje sveprisutna. Najvanija manifestacija je opozicija, ona stvara sekundarnu kulturu i paralelno drutvo, koje treba videti kao drutveni pluralizam koji moe imati politike implikacije. Ideologija- zvanino postoji i predstavlja deo drutvene stvarnosti. Oslabljena je podrka utopiji, prelazi se na programski konsenzus, zasnovan na racionalnom odluivanju i ogranienoj debati, bez mnogo pozivanja na ideologiju.

Mobilizacija- sve vie se gubi interesovanje za nju, postoji rutinsko angaovanje stanovnitva, u okvirima organa pod nadzorom drave u cilju postizanja minimalnog stepena prihvatanja reima. Povlaenje u sebe i privatno miljenje postaju prihvatljivi. Rukovodstvo- politikoj eliti je vana lina bezbednost, vri se kontrola najviih lidera preko partija, procedura i unutranje demokratije, harizma vie nije toliko bitna, ali su mesta na vrhu rezervisana za pripadnike zvanine partije. Zvaninoj partiji po postojeim zakonima pripada vodea uloga. Tei se ka birokratiji i tehnokratiji. Rukovodstvo je iskljuivo ogranieno na revolucionarnu partiju ili pokret. Rukovodstvo proizlazi iz samog reima, iz partijskog rukovodstva. Razlika u odnosu na totalitarizam- asopisi izlazili redovno (samizdat literatura).

22.Autoritarni sistem

Pluralizam- politiki pluralizam je ogranien i bez odgovornosti, izraava se irok drutveni i ekonomski pluralizam, koji imaju korene u drutvu, koje je postojalo pre autoritarnog reima. Javlja se neka vrsta poluopozicije. Razlikuje se od posttotalitarnog po stepenu i vrsti: po stepenu- ima vie drutvenog i ekonomskog pluralizma od posttotalitarnog, a po vrsti- u posttotalitarnom sistemu je bitna predhodna istorijska odrednica predhodnog reima totalitarizma. Moe, ali ne mora postojati vladavina prava. Ideologija- nema razraene i politiki usmerene ideologije, iako poseduje specifian mentalitet. Mobilizacija- nema ekstenzivne ili intenzivne mobilizacije, osim u izvesnim trenucima razvoja. Postoji stepen autonomije u dravnom aparatu i u vojsci. Rukovodstvo- pojedinac ili grupa vre vlast u okviru formalnih, loe definisanih i lako predvidivih normi. Sistem je esto jednopartijski i nema slobodnog razgovora i udruivanja. Rukovodstvo ima mo i legitimitet, koji ne proistiu iz samog reima.

23.Sultanizam

To je niim ograniena lina vladavina. Rumunija pod aueskuom, Severna Koreja pod Kim II Sungom, Afrika, Karibi i Srednji Istok. Pluralizam- postoji ekonomski i drutveni, ali je podreen nepredvidivoj despotskoj intervenciji. Nema vladavine prava, ni opozicije, stepen institucionalizacije je nizak, dok je znatna fuzija privatnog i javnog. Drava je personalni domen sultana. Ideologija- glorifikacija vladaoca i manipulacija simbolima, nema razraene usmeravajue ideologije, pa ni formiranog mentaliteta. Ideologija samo tei da uini reim legitimnim. Mobilizacija- nizak intenzitet, samo manipulacije ceremonijalnog tipa, sprovoene prinudnim putem. Neujednaena je i sporadina. Postoje periodine mobilizacije paradravnih grupa povezane sa sultanom, koje uteruju strah i nasilje onima koji se suprotstave sultanu. Rukovodstvo- dravni vrh je personalistiki i samovoljan. Nema racionalnih ni pravnih ogranienja vlasti. Postoji dinastika tendencija. Ne oslanja se na ideologiju, ve poiva na principu straha i nagrada za line zasluge. Nema razlike izmeu line slube i dravne slube vladaocu. Veber-do sultanizma dolazi kad tradicionalna dominacija razvije administraciju i vojnu silu koje postaju isto lini instrumenti vladara. Razlikuje se od svakog oblika racionalne vladavine. (Srednji Istok, Karibi i Afrika). Sultanizam je generiki stil dominacije i reimske vladavine koji je ekstremni oblik patrimonijalizma. On nije sultanizam povezivao sa religioznim zahtevima na poslunost. Ekonomski uspeh zavisi od linih odnosa sa vladaocem. Otomansko carstvo- vladalac ima dve odvojene zvanine funkcije: sultan(do I svetskog rata) i kalif (verska vlast).

24.Talasi demokratizacije

Talas demokratizacije je grupa tranzicija iz nedemokratskih u demokratske reime, koja nastupa u odreenom vremenskom periodu, a brojnou znaajno prevazilazi istovremene tranzicije u suprotnom smeru. U takve talase uglavnom spadaju liberalizacija ili delimina demokratizacija. Postoje tri talasa, tokom kojih su se deavale velike promene u reimima. Prvi talas- od 1828.do 1926.godine. koreni prvog talasa su u amerikoj i francuskoj revoluciji. U prvom talasu nastaju nacionalno-demokratske institucije, tokom 19.veka. U veini zemalja su se promene razvijale postepeno, tako da se ne moe odrediti taan trenutak kad je neki politiki sistem postao demokratski. Donaton Sunshine je dao dva kriterijuma za odreivanje trenutka kada neki devetnaestovekovni sistemi stiu minimalne demokratske osobine: 1. 50% odraslih mukaraca ima pravo glasa. 2.postoji odgovorna, izvrna vlast koja odraava podrku veine u izabranom parlamentu ili se bira na periodinim optim izborima. Na osnovu ova dva kriterijuma moe se rei da je u SAD-u prvi talas poeo 28.godine. Dolazi do: ukidanja imovinskih ogranienja, uvoenja opteg prava glasa i tajnosti glasanja, uspostavljanje parlamentarne odgovornosti premijera i vlade. Pre kraja veka demokratija je uvedena u vajcarskoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, a do pre prvog svetskog rata u Italiji i Argentini. Tokom 100 godina koliko je trajao prvi talas, 30ak zemalja uspostavilo je minimalne demokratske institucije. Prvi povratni talas od 1922-1942.godine. Zapoet je 1922.godine Musolinijevim marom na Rim. Dvadesetih i tridesetih dolazi do okretanja od demokratije, ka tradicionalnim oblicima autoritarizma i novim, sveobuhvatnim,brutalnim oblicima totalitarizma. Zemlje koje su zahvaene su: Grka, Italija, Nemaka,Poljska, Letonija, Estonija(vojni udari), Jugoslavija,Bugarska (u kojima je uvedena jo otrija diktatura, jer demokratije nije ni bilo), Austrija, eka, panija... Ove promene reima odraavale su uspon komunistike, faistike i militaristike ideologije. Drugi talas- od 1943.do 1962.godine. U drugom svetskom ratu zapoeo je drugi talas demokratizacije. Saveznika okupacija uslovila je uvoenje demokratskih institucija u Zapadnoj Nemakoj, Italiji, Austriji, Japanu, Koreji... Krajem 40ih i poetkom 50ih demokratizacija je zapoeta u Turskoj, Grkoj, Latinskoj Americi (Urugvaj, Brazil, Kostarika, Venecuela, Argentina, Peru...). Tri kategorije zemalja koje su zahvaene drugim talasom: 1.zemlje u kojima su saveznici nametnuli demokratizaciju (Italija, Japan, Juna Koreja i Zapadna Nemaka), 2.zemlje koje uvode demokratizaciju zbog pobede zapadnih saveznika (Grka, Turska, Brazil, Peru)

3.zemlje zahvaene dekolonizacijom (Indija, rilanka, Filipini i Nigerija), Drugi povratni talas od 1958.do 1975.godine. Tokom 60ih godina, drugi talas je posustao. Reimi su snano skretali ka autoritarizmu. Ova promena je bila najdramatinija u Latinskoj Americi (Peru, Brazil, Bolivija, Argentina, Ekvador, ile, Urugvaj). Grka je poklekla pred dravnim udarom 1965.godine i vojnim udarom 1967. Turska je zbacila civilnu vlast 1960.godine. Bocvana jedino nije prela u autoritarizam, u Africi, sve ostale jesu. 25.Treci talas demokratizacije

Poinje 1974.godine. Poeo je u 25 minuta do ponoi, 25.aprila u Lisabonu, kada je izvedena pesma Grandola Vila Morena. Prvo je zahvatila Junu Evropu, pa se proirila na Latinsku i Centralnu Ameriku, Aziju i komunistike zemlje. 5 razloga zbog kojih je dolo do treeg talasa: 1.problem legitimnosti autoritarnih sistema u svetu 2.ekonomski rast 60ih godina 3.aktivnost crkve u suprotstavljanju autoritarizmima 4.promena spoljanjih aktera (SAD, Rusija i Evropska Unija) 5.efekat grudve snega (demokratski reimi sve brojniji) Poela je okonanjem diktature u Portugalu vojnog rezima. Nakon 15 godina, 30 zemalja u Evropi (Portugalija- vojni reim, Grka vojni rezim, panija - Franko), Aziji (Indija, Filipini, Koreja, Tajvan, Pakistan) i Latinskoj Americi (Peru, Bolivija, Ekvador , Argentina, Urugvaj, Brazil, centralna Amerika) je ponovo postalo demokratizovano. U drugim zemljama je dolo do liberalizacije autoritarnih reima. Ojaali su prodemokratski pokreti i stekli su legitimitet. Osam od 10 Juzno americkih zemalja 1974. imalo je nedemokratske rezime (vlade), a 1990. samo jedna je ostala. U komunistikom svetu (Maarska, Bugarska, Poljska, Istona Nemaka, ehoslovaka i Rumunija) U Africi (Tunis, Alir, Egipat i Jordan) Meksiko, ile - Pinoe

Demokratizacija je postala globalna pojava. Talasi idu principom dva koraka napred jedan nazad. Do danas je svaki od povratnih talasa ponistavao neke, ali ne sve tranzicije u demokratiju iz predhodnog talasa demokratizacije. Posle Drugog svedskog rata broj nezavisnih drzava se udvostrucio.

Vertikalna organizacija vlasti unitarna, federalna i regionaln, konfederacija i prelazni oblici. Horizontalna organizacija vlasti ureivanje odnosa izmeu zakonodavne, sudske i izvrne vlasti i ureivanje oblika vladavine, odnosno izbor izmeu monarhije i republike-

26. Struktura i funkcije savremenih parlamenata

Parlament je centralna, najvia i najee prouavana institucija predstavnikog politikog sistema. Gotovo sve zemlje na svetu imaju parlamentarnu instituciju. Spada u stare principe i institucije, kolevka mu je Velika Britanija, u vreme Vilijama Osvajaa zaeci. Parlament je bio telo koje je reprezentovalo razliite stalee. Uticaj stalea je rastao i vodei ljudi su ulazili u parlament ili na osnovu znaaja njihove slube ili stalea ili putem izbora. Medison je isticao da u demokratskim sistemima parlament bi trebalo da bude predominirajua snaga. Parlament ima vie funkcija: predstavljanje postavlja se pitanje da li bi parlament trebalo da bude neka vrsta ogledala socijalne strukture ili mesto gde dolaze izabranici na osnovu nekih posebnih kvaliteta nezavisno od socijalne i nacionalne strukture. Da li bi poslanik trebalo da predstavlja samo svoju izbornu jedinicu ili celo drutvo narod koji mu je poverio mandat , ili partiju, koja ga je nominovala? Parlamentarni profesionalizam ili ameterizam? Socijalna i parlamentarna struktura se retko poklapaju. Racionalnost i kompetentnost nalau redukciju reprezentacije, a i drutvo modernije i sloenije. Tei se da se obezbedi proporcionalne reprezentacija razliitih etnonacionalnih struktura (Belgija i vajcarska) artikulacija interesa i zahteva (argumentativna rasprava) kljuni deo imena parlamenta, parler - govoriti

zakonodavna regulisana je ustavom, proces donoenja zakona tee po fazama u strogo propisanoj proceduri. Slino kod dwemokratskih zemalja, razlike u odnosu na jednodomne ili viedomne parlamente. formiranje vlade izglasavanje budeta

kontrola izvrne vlasti pravo da bira i smenjuje vladu i odgovornost vlade parlamentu. Osnovni instrument ovih ovlaenja je mogunost pokretanja pitanja poverenja i glasanja o poverenju vladi. Ali Vlada ima pravo da raspusti parlament. Parlamentarna veina formira vladu. Izglasavanjem budeta i institutom pitanja i interpelacijom parlament obavlja dobar deo kontrole nad izvrnom vlau mesto politike afirmacije pojedinca onih sa bogatim znanjem i govornikim vetinama, u parlamentu se stie politiko iskustvo i to je najbolja priprema za ambiciozne politiare. Pomou parlamentarnih debata graani mogu oitati sposobnost i moralnost poslanika. Svest o tome moe imati povratno dejstvo na poslanike. kulturno-socijalizirajua funkcija graani prate sednice preko medija i imaju uvid u rad parlamenta. oblikovanje nacionalnog identiteta.

Ove funkcije se razliito obavljaju u zavisnosti od razlika i uslova politikih sistema. U zavisnosti od odnosa zakonodavne i izvrne vlasti razlikuju se: predsedniki, parlamentarni, polupredsedniki i skuptinski sistem.

27. Predsedniki sistem

Osnovne crte predsedniih sistema:

1. postoji podela izmeu zakonodavne i izvrne (monocefalna)

2. 3. 4. 5.

izbor predsednika vri se neposrednim izborima predsednik usmerava vladu i imenuje lanove fiksirano vreme mandata predsednika i parlamenta nema personalnog preklapanja izmeu legislature (z) i egzekutive (i)

6. ceremonijalne i efektivne politike uloge su objedinjene u istoj linosti Izvrna(predsednik i vlada), zakonodavna (parlament) i sudska Funkcije predsednika: 1. 2. 3. 4. 5. 6. ef drave ef egzekutive vrhovni komandant oruanih snaga imenuje lanove vlade (obino uz saglasnost drugog doma) predlaze parlamentu odreene mere ima pravo veta na zakonski predlog, ali parlament moe da ga nadvlada.

Pozitivne i negativne odlike predsednikog sistema POZITIVNE: - ima stabilnu izvrnu i zakonodavnu vlast, - doprinosi izbegavanju estog kolapsa koalicionih vlada - demokratskiji nain izbora efa drave (neposredno), - predsednik je neka vrsta mosta izmeu partija i grupa - simbolizuje jedinstveni i integralni karakter zemlje - predsednik efektivno predstavlja zemlju u inostranstvu - predsednik potvruje princip podele vlasti i tako je garancija za ograniavanje vlasti i zatitu slobode NEGATIVNE: -potencijalna opasnost od monopolizacije i mogunost da klizne u autoritarni sistem, -izborom predsednika samo jedan deo populacije dobija, a svi ostali gube, -fiksni termin mandata nije elastian ni praktian, -podela vlasti predpostavlja i podelu odgovornosti, birai u tom sluaju ne znaju koga da pohvale, a koga da pokude- predsednika ili parlament, - u sluaju nesaglasnosti izmeu legislature i egzekutive nastaje opasnost od orsokaka,

-nije retko da izabrana linost za predsednika ne odgovara profilu predsednike funkcije, -mnoga istraivanja pokazuju da je predsedniki sistem kraeg veka od parlamentarnog, -predsedniki sistem suvie zavisi od linosti.

28.Parlamentarni sistem

Odlikuju ga sledee osobine: 1. izvrna vlast (ef)bira se posredno u legistraturi, iu veini drav ef drave nije i ef egzekutive, ima simbolike, proceduralne i diplomatske funkcije 2. vladini ministri su regrutovani iz poslanikih sastava, i posle izbora u vladu zadravaju paravo lanstva u parlamentu 3. prvi ministar i vlada mogu biti uklonjeni sa pozicija putem izglaavanja nepoverenja vladi, od strane parlamenta 4. mesto prvog ministra odvojeno je od mesta efa drave... 5. egzekutiva jekolegijalno telo u kome prvi ministar ima poziciju prvog meu jednakima 6. ceremonijalne i efektivne funkcije su odvojene i prve vri ef drave, a druge ef vlade koji ima stvarnu mo oduivanja

Kolevka mu je u Engleskoj (Velika Britanija). Pretea parlamentarizma je magna carta libertatum (velika povelja slobode) 1215.godine. Institut odgovorne vlade vlada koja ima sposobnost da obavlja poslove u skladu sa njenim ovlaenjima. Prvi ministar ima podrku i moe da kontrolie veinu u legislaturi partijska disciplina. Ako mu neki predlog ne proe, podnosi ostavku. Parlamentarni sistem brzina donoenja odluka. Kritikuju se partijska disciplina i premijerska diktatura. Najgrublje reeno parlamentarni sistem podrazumeva: 1.saradnju i ravnoteu zakonodavne i izvrne vlasti 2.kabinet je direktno odgovoran parlamentu 3.ako postoji predsednik, bira ga parlament i njemu je odgovoran

Princip podele vlasti: -izvrna vlast zavisi od parlamentarne podrke (nepoverenje vladi) -postoji fuzija, saradnja i ravnotea izvrne i zakonodavne vlasti -ne postoji fiksni mandat, ve se izbori mogu raspisati pre isteka mandatnog perioda -izvrna vlast je bicefalna, sastoji se od nejakog efa drave, koji ima ceremonijalne funkcije i jake vlade koja ima efektivnu funkciju. -predsednik ima simboline, proceduralne i diplomatske funkcije. -vlada se bira posredno u legistraturi. Ona je kolegijalno telo, a premijer je prvi meu jednakima. -premijer ne moe biti ef drave u isto vreme -postoji personalno preklapanje zakonodavne i izvrne vlasti

Pozitivne i negativne strane POZITIVNE: Efikasnost Podsticanje visepartijskog sistema Bezbedniji i demokratskiji konstitucionalni okvir Odgovorna vlada

NEGATIVNE: Nestabilna koaliciona vlada

29.Tipovi parlamentarnog sistema

Parlamentarni sistem nije jednoobrazan u svim zemljama u kojima se praktikuje. U okviru zapadnih sistema mogu se razlikovati bar 3 njegove vrste:

1. ogleda se u vestminsterskom modelu. Ovaj model predstavlja odreeni sistem instrumentalnog legitimirajueg parlamenta. Uzor su VB, Novi Zeland, Japan i Indija. Karakterie ga simbioza zakonodavne i izvrne vlasti. Vlada proistie iz parlamenta, njemu je odgovorna. Takav sistem stvara odgovornu vladu, koja deluje dok ima poverenje parlamenta. Vlada ima stepen autonommije, to poveava njenu efikasnost i moe da rasusti parlament. Ovaj model karakterie veinski izborni sistem diktatura izbora, i hijerarhijska struktura partije diktatura kabineta. Vlada je homogena. Negativna strana je dominacija izvrne vlasti nad zakonodavnom.

2.fragmentarni ili frakturalni parlamentarizam, kog karakterie slaba i nestabilna vlada. Primer je Italija koja je od 1945.godine do 2001.promenila 59 vlada, i Francuska (1945-1958 ) koja je za vreme etvrte republike promenila 25 vlada. Slaba i nestabilna vlada ne znai nestabilnost politikog sistema. Ovaj model karakterie proporcionalni izborni sistem, koji je viepartijski. Negativna strana je opasnost politike paralize, zbog slabe izvrne vlasti.

3.racionalizovani parlamentarizam. Razlog za uvoenje ove vrste parlamentarizma je lako obaranje vlade u fragmentarnom viepartijskom parlamentarizmu. Instrumenti za oteavanje obaranja vlade su razliiti: u Nemakoj i paniji koristi se konstruktivni glas poverenja, to znai da se premijer moe smeniti tek onda kada je u isto vreme izabran novi. Vlada moe ostati na vlasti, ali nema parlamentarnu veinu (ve opozicija). U Francuskoj koristi se takozvano glasanje u paketu, to znai da vlada u paket prohodnih pitanja moe dodati i neko sporna pitanja koja ne bi mogla izdvojeno da prou u parlamentu.

30.Polupredsedniki sistem

Polupredsedniki sistem je hibrid koji sadri osobine predsednikog i parlamentarnog sistema. Praktikuje se u Francuskoj, Finskoj... Osobine: 1. predsednik republike se bira na optim i neposrednim izborima 2. ovaj sistem ima dvoglavu (bicefalnu) egzekutivu predsednika drave i predsednika vlade 3. predsednik ima znaajna ovlaenja, naroito u meunarodnim poslovima, moe da inicira referendum, da vetira zakone 4. predsednik naspram sebe ima premijera i ministre koji poseduju izvrna ovlaenja i ostaju na pozicijama dok im parlament ne uskrati poverenje 5. predsednik imenuje prvog ministra i moe da ga otpusti, on predsedava sastancima kabineta 6. predsednik moe da raspusti skuptinu 7. premijer je odgovoran skuptini 8. skuptina moe da obori premijera

Sistem kohabitacije situacija kada ef drave je iz jedne partije, koalicije, a parlamentarnu veinu ima druga partija Miteran, predsednik i desniar irak, premijer Izrael - 1996. parlament i predsednik vlade izabrani na neposrednim izborima, po proporcionalnom sistemu. ef drave biran u parlamentu. Mogue glasanje o nepoverenju ministra iako je izabran od naroda. Predsednik se bira neposredno u Francuskoj, Finskoj, Austriji, Islandu, Irskoj i Portugalu. U 13 drugih republika predsednik se bira posredno, od lanova parlamenta. Ujedinjuje neposredno izabranog predsednika i odgovorni kabinet. Odgovoran je i predsedniku i parlamentu. Kombinuje elemente mekog parlamentarizma sa slabim i nedovoljno uticajnim parlamentom i institucijama predsednikog sistema. Prevagu ima izvrna vlast izraena u jakom predsedniku. Predsednik ima fiksni mandat. Ima efektivnu vlast (kontrola izvrne i zakonodavne vlasti), bira vladu i kontrolie je. Vlada imenuje premijera na njegov predlog i ostale lanove vlade. Vlada je odgovorna parlamentu (na poziciji je dok ima poverenje parlamenta). Vlada ima manji uticaj od predsednika (predsednik prdsedava sastancima kabineta). Ne postoji preklapanje sa zakonodavnom vau. Uticaji predsednika na parlament- otvara i zakljuuje vandredna zasedanja parlamenta, proglaava zakone i ima pravo suspenzivnog veta, moe da raspusti parlament.

Uticaji vlade- ima zakonodavnu inicijativu, podnosi amandmane na zakonske predloge, odreuje dnevni red parlamenta, parlament radi samo ono to je u ustavu, a vlada ostalo. Ovlaenja parlamenta u ustavu. Uticaj parlamenta na vladu- nepoverenje (ako izglasa nepoverenje, vlada mora da ide na izbore) i poslaniko pitanje (parlament moe da postavi pitanje u vezi bilo ega), moe da obori premijera.

31.Skuptinski (konvetski) sistem

To je sistem u kome je najvia vlast koncentrisana u predstavnikom telu. Ovj tip organizacije vlasti ima dugu istoriju jo od francuske revolucije, preko Pariske komune, realsocijalistikih drutava sve do novije pluralistike liberalne revolucije, koja ih je prosto pokosila irom sveta. Odrao se u vajcarskoj. Monarhija vs republika monarhije u nrazvijenim zemljama su u prilinom broju i traju due vreme. One su zastipljene u 1/3 parlamentarnih sistema. ef drave uglavnom postaje nasleem. Skuptine su simbol narodnog predstavnitva, oni su temelj liberalne i demokratske politike. Oni su autentini predstavnici narodne volje, tako da dolaskom predstavnike demokratije, skuptina dobija na teini. Srednjevekovni evropski koreni: 1.predstavljanje razliitih stalea (svetenstvo, plemstvo, gradovi), 2.kraljevi se savetuju sa stalekim voama, na temelju poloaja, statusa, izbora. Skuptina je vielano predstavniko telo koje se bavi javnim problemima. Evropske skuptine su predstavnika tela puno pre nego to su postale zakonodavna tela sa suverenim pravom donoenja zakona. Dok je u SAD-u i takozvanim novim republikama odmah bila zakonodavna. Veliina- najmanja u Guvalu 12 lanova, a najvee u kineskom nacionalnom kongresu- 3000 zastupnika. Najbolje su one srednje veliine, jer nudi svim zastupnicima ansu da kau ta misle. Domovi- trietvrtine imaju samo jedan dom (to je najuobiajnije u manjima novim unitarnim dravama). Jedan dom se opravdava pozivom na veinsko oitavanje vladavine naroda. Jedna

etvrtina ima dvodomo telo. Donji dom je neposredno izabran, dok se gornji dom bira raznim metodama i osigurava ravnoteu. ako se drugi dom slaze sa prvim beskoristan je, ako se ne slaze onda je opasan Kroz gornji dom se uje glas razliitih regija. etiri naela odabira za gornji dom: 1.neposredni izbir 2.posredni (putem regionalnih lokalnih vlasti) 3.imenovanjem 4.nasledjivanjem Skuptinski odbori: to su male radne skupine skuptinskih lanova formirane da bi se uhvatile u kotac sa velikom koliinom posla.postoje stalni, posebni i zajedniki odbori. Funkcije odborarazmatranje predloga zakona i finansijskih predloga., nadgledanje vladine administracije, razmatranje pitanja od javne vaznosti.

Dve vrste skuptine: 1.radna(oblikuje zakone, izglasava i nadzire izvrne vlasti) 2.debatna (raspravlja o najvanijoj problematici)

Skuptinski sistem ima poreklo u velikoj Francuskoj revoluciji. Ustavotvorna skuptina je obrazovala odbor koji bi nadgledao rad ostalih odbora (odbor javnog spasa). Imao je traginu sudbinu. Predstavniko telo proistie iz naroda, skuptina ima nadmo nad izvrnim organom (obrazuje ga i nadzire). Izvrni organ je odbor predstavnikog tela ? Radnja izvrne vlasti je sputana, ne moe odstupiti, podneti ostavku, a mora izvravati naloge. Nema sopstvene inicijative. Vlast je depersonalizovana.

32.Izbori i izborni sistem

Izbori su najznaajniji deo demokratskog politikog sistema. To je najvazniji oblik participacije graana. Divere- demokratija je vladavina putem slobodnih i postenih izbora. Izbori mogu biti i manipulativno sredstvo u rukama vladajuih. U izborima, socijalno-strukturalna pozicija ne igra ulogu. Izbori slue za stvaranje predstavnikih tela ili postavljanje osoba na izbornu funkciju. Na njima se odluuje o kandidatima ili strunim pitanjima. Izbori se najee odreuju kao takmienje izmeu pojedinaca i grupa, prvenstveno partija u jednom drutvu za dobijanje politiko upravljakih pozicija. Izborni sistem je sistematizovani skup pravila za voenje izbora. Funkcije: 1. izbori omoguavaju legitiman izbor vladara ili upravljaa, 2. biraju se elite i odgovarajui put ili strategija razvoja 3. izbori su prilika za informisanje graana oko kljunih pitanja drutva i njihovog reavanja 4. pokazatelj su volje graana (slanje poruka liderima) 5. oni su vid komunikacije politike elite i naroda 6. izbori su nain dobijanja legitimiteta politike elite 7. edukaciona funkcija 8. oni su faktor stabilnosti i ventil poputanja napetosti 9. oni su sredstvo artikulacije interesa i zahteva pojedinaca i grupa u drutvu 10. oni su orijentir za politike partije 11. oni mogu biti mera demokratinosti jednog politikog poretka

Izbori podrazumevaju odreena prava i slobode. Izbori moraju biti ne samo slobodni ve i fer.

Fer izbori podrazumevaju: 1. administracija nije voena uim partijskim interesima 2. ustavna zatita izbornog zakona 3. univerzalno pravo glasa i sloboda pristup birackom mestu 4. objektivno izvetavanje mas medija 5. ravnopravan pristup izvorima kampanje 6. transparentno prebrojavanje glasova 7. ravnopravan i neprinudan tretman partija, kandidata, biraa od strane vojske, policije, vlade i sudstva.

Vrste izbora - postoji etiri tipa izbora po nekim autorima: 1. kompetitivni (otvoreni izbori u kojima uestvuje vie partija) 2. izbori dominantne partije (postoji vie partija, ali je nizom instrumenata (kontrolisanje pa ak i nadgledanje ko za koga glasa, zastraivanje, korupcija, prevare) obezbeena pobeda dominantne partije) 3. izbori kandidata u okviru odreene partije (jednopartijski sistem, graani biraju izmeu kandidata jedne partije koja je dozvoljena) 4.aklamacioni izbori (nije dozvoljen izbor ni izmeu partija ni izmeu kandidata, ve su nominaciona tela u izbornim jedinicama nominovala po jednog kandidata) Izborni sistem

To je sistem kojim se odreuje poloaj svih subjekata u izbornnom procesu (prava, obaveze, odnosi). On precizira mere, radnje i postupke za efikasno odvijanje izbora. Daglas Rej pet kljunih elemenata koji predstavljaju izvore i razloge razliitosti meu izbornih sistema: 1. metod prevoenja glasova u parlamentarna mesta

2. veliina izbornih jedinica, to su one vee, vea je ansa da male partije budu reprezentovane 3. struktura izbornog listia - ballota 4. veliina parlamenta, to je vei parlament, vea je ansa da male partije budu reprezentovane i vii je oekivani stepen proporcionalnosti 5. prohibitivna klauzula sa njenim poveanjem proporcionalnost opada. Kako e se ovi elementi sloiti zavisi od zemlje do zemlje.

Najee se izborni sistemi klasifikuju po stepenu proporcionalnosti (tj.po tome u kakvom je odnosu broj glasova prema broji parlamentarnih mesta): 1.veinski-pluralni 2.semiproporcionalni ili meoviti 3.proporcionalni U razvijenim zemljama najee se koristi proporcionalni. Samo u 4 od 22 razvijene zemlje veinski sistem. Sva tri tipa izbornih sistema imaju i dobre i loe strane. Njihove prednosti ili manjkavosti nisu esto izraz karaktera sistema, koliko uslova ili okolnosti u kojima se odvija izborni proces. Od moguih 10 izbornih sistema, samo 3 omoguavaju biraima da po svom izboru rangiraju kandidate na glasakom listiu i po tome se nazivaju preferencijalni sistemi. Ukoliko im ne uspe prva referenca, oni se mogu opredeliti za neko drugo reenje. To su: alternativni glas, dopunski glas i pojedinano transferabilni glas. Prva dva su veinski, a trei je proporcionalni sistem.

Manjkavosti 4 vrste: 1.prepreke ili ogranienja koje se tiu mogunosti pojedinaca da slobodno i kvalifikovano uestvuju na izborima (defektni izborni listii, netani biraki spiskovi, iskljuivanje registrovanih biraa, netanosti u prebrojavanju... Do sruge polovine 20.v. veliki deo odrasle populacije- ene u vajcarskoj, Aboridini u Australiji... nije imao birako pravo) 2.tie se irine izborne ponude (zakonom se odreuje koja partija ili grupa uestvuje na izborima) 3.politika relevantnost izbora uticaj vanparlamentarnih ekonomskih monika

4.ljudske greke ( grka ili proraunata manipulacija i prevara)

33.Partije i partijski sistem

Partije su dobrovoljne politike organizacije, dueg trajanja koje se bore za osvajanje ili odravanje politike vlasti, radi ostvarenja odreenih ideja i interesa. Nastale su u antiko doba, a pun izras su dobile u 19.veku. vremenom su postale ne samo posrednici, ve i kreatori, organizatori, i kormilari izbora i parlamenata. Nastaju: 1. kao parlamentarne frakcije (amerike partije nastale kao grupe pristalica Dzefersona i Hamiltona), 2. kao u izvoru radniki pokreti (laburisti u vb, koji su dobili politiki identitet) 3. kao narodno oslobodilaki pokreti (kongresna partija u indiji) 4. nastaju iz ideolokih razloga (komunizam).

Komponente partiije su:

1. ideologija (skup ili sistem orijentacija predstava i uverenjao stvarnom ili poeljnom ureenju politike i drutva). Program partije predstavlja konkretizaciju ideologije 2. socijalna struktura (interesi) 3. organizacija (njom se obezebeuje kako unutranja komunikacija tako i spoljasnja izmeu domae i strane okoline)

Negativna kritika partija

1. partije su parcijalno, interesno orijentisane politike organizacije(nisu sposobne da izraavaju optu narodnu volju) ,one su aktivni faktor dezintegracije i konfliktnosti drutva i politike, 2. orijentisani su prvenstveno na osvajanje i ouvanje vlasti (razvijaju vrstu partijskog fundamentalizma i zaslepljenosti) 3. prenaglaena uloga partije-partokratija 4. izgubile su kljune funkcije. 5. imaju unutranju, autoritativnu organizaciju

Pozitivni aspekti (funkcije) 1. integrativna i agregaciona povezuje interese razliitih grupa u globalne zahteve, 2. mirotvorna uloga- usaglaavanje ideja, 3. pretvara parcijalne interese u globalne (kreativna uloga), 4. predstavljaju koncetrisani i prepoznatljivi subjekt politike aktivnosti, (time se proiruje mogunost demokratske kontole nad vlau), 5. partije omoguavaju predstavljanje odreenih socijalnih skupina ili regiona, 6. omoguavaju participaciju graana u politici, 7. regrutovanje i obuavanje kadrova za obavljanje politikih liderskih poslova, 8. olakavaju politiki proces i omoguavaju graanima izbor izmeu pojedinih politikih opcija i strategija razvoja, 9. omoguavaju delovanje kljunih demokratskih institucija, 10. omoguavaju komunikaciju nosilaca vlasti i drutva 11. debate o kljunim pitanjima.

Razlozi za opadajuu ulogu partije: 1. izlaznost na izbore je sve manja, 2. graani brinu za privatne stvari, 3. politika je sve vise sekularna, a manje ideoloka,

4. opadanje lanstva, 5. nastanak postmodernistikog doba, postmaterijalistikog, koje se okree ka nekim drugim temama 6. mas mediji su preuzeli neke funkcije partija 7. pretnje interesnih grupa i grupa za pritisak, Partije ipak jaaju, naroito nafinansijskom planu. One kontroliu dravni aparat.

U novije vreme primetno je i repozicioniranje partija na politikoj sceni pomeranje ka centru.

Tipovi partija: postoji velika raznovrsnost partija, na osnovu socijalne strukture, razlikuju se: graanske, radnike, seljake, nacionalistike, verske. Divere1. masovne (najvanija aktivnost je regrutovanje lanstva, finansiranje lanarinom) i 2. kadrovske (postiu selekcijom ono to masovne postiu brojem).

Partije predstavljanja: okrenute prema predstavljanju interesa, a partije integracije kreiranje i usmeravanje interesa.

Postoje: 1.kadrovske, 2.masovne, 3.sveobuhvatne, 4.kartelske, 5.liderske, 6.profesionalne.

Partijski sistem predstavlja- splet konkurentskih meupartijskih odnosa. On je podsistem politikog sistema. Stoji izmeu civilnog drutva i drave. Partijski sistem ima za cilj da uoblii i institucionalizuje partijske interakcije sa odnosima partijskog kompleksa sa irom okolinom. Merila identifikacije i klasifikacije partijskih sistema: 1.broj relevantnih partija

2.intenzitet meupartijskih podela, 3.priroda politikog sistema, 4.stepen stabilnosti, institucionalizacije.

Sartori 7 tipova partijskih sistema: 1.jednopartijski 2.sistem sa hegemonistikom partijom, 3.sistemi sa predominantnom partijom 4.dvopartijski sistem 5.sistem ogranienog pluralizma 6.sistem ekstremnog pluralizma 7.atomizirani partijski sistem

Blondel1. dvopartijski trea partija mala i politiki beznaajna (SAD, VB, Australija) 2. sistem dve i po partije trea partija osvaja vie glasova, namaju sasvim izbalansirane dve glavne partije, jer je druga partija neto manja od prve. (Nemaka, Kanada, Irska) 3. visepartijski sa dominantnom partijom ta partija dri od 40-45% glasova, a druge tri etiri partije dele ostale glasove (Skandinavija, Italija, Holandija) 4. visepartijski bez dominantne partije nijedna partija ne dobija vie od 20-25 % glasova (vajcarska, Finska) Dvopartizam prednosti stvara jaku jednopartijsku vladu, koja ima podrku u parlamentu, koalicioni kabineti su nestabilni i kratkotrajni,a jednopartijska vlada uspeno upravlja poslovima parlamentarnog organizovanja i odluivanja, dvopartizam omoguava racionalno voenje dijaloga i kristalisanje alternativa politike i razvoja i jasan izbor izmeu dva smera politike. U ovom sistemu partijetee umerenoj politici i centristikoj poziciji. Dvopartizam je snaan faktor transparentnosti politike i uslov demokratinosti.

Viepartizam prednosti _ u multietnikim drutvima, dvopartizam suava mogunosti izbora i reprezentacije razliitih grupa.

Lajphart (partijski sistemi): 1. centrifugalni sistem (Fra, Ita) 2. centripetalni (Dan, Nem, Fin, VB) 3. konkordatsko-demokratski (Bel, Hol, Austrija, vajcarska)

Partijske porodice: levica, desnica i centar. Bobio etvorolana klasifikacija politikih porodica. Na osnovu kriterijuma ideala jednakosti i slobode, razlikuje: ekstremnu levicu promovisanje jednakost i autoritarizam, ekstremnu desnicu antiliberalni i antiegalitarni pokreti , centristiku levicu - egalitarne i liberalne partije, i centristiku desnicu liberalne i neegalitarne pokrete. Ovome se moe dodati i trea osa po kojoj moe biti izvrena klasifikacija: moderno tradicionalno. 5 partijskih porodica u zapadnim demokratskim sistemima : 1. levo orijentisane 2. liberalne 3. konzervativne 4. radikalno desne 5. radikalno leve Leve partije: socijaldemokratske, socijalistike, komunistike, novu levicu i ekoloke partije. Desnica konzervativne klasine konzervativne, demohrianske, konzervativne ahrianske i agrarne partije.

Unutranja struktura partije ima 3 dela: 1.rukovodstvo, 2.lokalna organizacija

3.lanstvo