POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin

ŠPARGLA-Asparagus officinalis
Špargla (Asparagus officinalis) pripada rodu Asparagus familiji Liliaceae officinalis) Poč Počela se gajiti pre 4000. godina u Egiptu a u Evropi u srednjem veku veku Razlog Razlog gajenja – visoka biološka vrednost kao i mogućnost ostvarivanja biološ moguć dobre zarade
NAZIV Kalcijum Magnezijum Kalijum Sadržaj mineralnih materija i vitamina u 100 gr. svežih izdanaka [www.spargel.de] Gvožđe Fosfor Vitamin B1 Vitamin B2 Vitamin B7 Vitamin C Vitamin A SADRŽAJ (mg) 20 240 380 1 60 0,16-1,25 0,19-2,17 1,40 30-33 0,004

Ukupne površine u svetu pod šparglom – 150.000 ha (od toga 90.000 ha površ 150. je zelena špargla) Ukupne površine u evropi pod šparglom – 58.000 ha (bela špargla) površ 58. Zavisno od lokaliteta i agrotehničkih mera prinos špargle se kreće od 5 agrotehnič kreć do 15 t/ha
NAZIV ZEMLJE Austrija Belgija-Lukse mburg Bugarska Francuska 1999 250 135 2400 10580 11429 7400 649 5470 2800 100 15600 900 2000 250 128 2200 10432 11597 7500 680 5516 2800 100 14900 800 2001 250 140 2400 10500 11597 7500 700 6210 2800 100 14700 800

Površine pod šparglom u Evropi (ha) [Statistički godišnjak FAO, 2000.]

Nemačka Grčka Mađarska Italija Holandija Poljska Španija Velika Britanija

ŠPARGLA JE DIKOTILEDONA, DVOGODIŠNJA, DVODOMA POVRTARSKA VRSTA KOJA NA JEDNOM MESTU MOŽE DA OSTANE 5-10-15-20 GODINA, DAKLE KAO VIŠEGODIŠNJE POVRĆE, A ZAHVALJUJUĆI SPOSOBNOSTI BIOSINTEZE I NAKUPLJANJA OSMOTSKI AKTIVNIH MATERIJA U PODZEMNIM VEGETATIVNIM ORGANIMA ŠTO JOJ OMOGUĆAVA USPEŠNO PREZIMLJAVANJE. ŠPARGLA VODI POREKLO OD DIVLJE VRSTE Asparagus silvestris EGIPĆANI SU U ISHRANI KORISTILI Asparagus officinalis, ZATIM Asparagus aphyllas–BEZLISNU ŠPARGLU I Asparagus acutifolius. OVE DVE VRSTE RASTU KAO SAMONIKLE U GRČKOJ. PORED EGIPĆANA U ISHRANI JE KORISTE RIMLJANI. U SREDNJEM VEKU ŠPARGLU UZGAJAJU ŠPANCI I ARAPI U EVROPI ŠPARGLA SE GAJI OD XIV-XV VEKA U HOLANDIJI I FRANCUSKOJ, U XVI VEKU U ENGLESKOJ, A OD XVII VEKA U NEMAČKOJ. U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA, PRENETA JE U AMERIKU. NAJČEŠĆE SE GAJILA ZELENA ŠPARGLA KOD ŠPARGLE SE KORISTE MLADI, SOČNI, NEŽNI IZDANCI BELE, ZELENE ILI LJUBIČASTE BOJE

ŠPARGLA JE MALE ENERGETSKE VREDNOSTI BOGATA JE MINERALNIM MATERIJAMA: K, Mg, Fe, Ca, P, Na, J; VITAMINOM C I VITAMINIMA B1, B2, B6, PANTOTENSKOM KISELINOM I PROVITAMINOM A U ISHRANI SE KORISTI KAO VARIVO, SALATA, MARINIRANA, ZAMRZNUTA I DEHIDRIRANA NAJVEĆI PROIZVOĐAČI SU ZEMLJE EVROPE 40 % ŠPANIJA, FRANCUSKA, ITALIJA, NEMAČKA, GRČKA I SAD 33 % KOD NAS ŠPARGLA SE GAJI NA BEZNAČAJNIM POVRŠINAMA ROD ASPARAGUS OBUHVATA OKO 300 RAZLIČITIH VRSTA OD KOJIH SE U ISHRANI KORISTI Asparagus officinalis KOREN JE U OBLIKU ''ČOKOTA'' ODUMIRE SVAKE 3 GODINE

Koren je razvijen Sa mnogo mesnatih bočnih ž ila boč Duž Dužina korena š pargle je 50 cm Debljina korena špargle je 10- 15 mm 10Obnavljanje korena je stepenasto do četvrte godine

Koren špargle

Porast izdanaka iz korena špargle

Stablo se javlja iz pupoljaka na korenu ispod površ ine zemlje površ Duž Dužina stabla je 20 cm Debljina stabla je 15 mm

Izgled izdanaka ispod površine banka površ

Pojava špargle na površini banka površ

ŠPARGLA RAZVIJA PODZEMNE I NADZMNE IZDANKE DVOGODIŠNJA DVODOMA JE BILJKA, IZUZETNO MOŽE BITI JEDNODOMA RAZLIKUJU SE MUŠKE I ŽENSKE BILJKE MUŠKI CVETOVI-SVETLO NARANDŽASTI ŽENSKI CVETOVI SU BLEDO ZELENI STRANOOPLODNA JE , ENTOMOFILNA BILJKA-PČELE PLOD-BOBICA CRVENE BOJE SA 6-8 SEMENKI U PRVOJ GODINI SPORO RASTE I OBRAZUJE 3-4 IZDANKA VISINE 30-50 Cm U DRUGOJ GODINI IZRASTA 5-6 IZDANAKA U TREĆOJ GODINI PRORASTA 8-10 IZDANAKA, SVE DO PETE GODINE ŽIVOTA SE INTENZIVNO POVEĆAVA BROJ IZDANAKA OD 10-15 GODINE RAZVOJ JE UMERENIJI, A ZATIM SLABI ŠPARGLA SE RAZMNOŽAVA IZ SEMENA I VEGETATIVNO DELJENJEM KORENA

Nadzemno stablo sa listovima

Stablo na kraju vegetacije

AGROEKOLOŠKI USLOVI

AGROEKOLOŠKI USLOVI

KLIMATSKI

ZEMLJIŠNI

TOPLOTA

PADAVINE

SVETLOST

BIOLOŠKE OSOBINE ŠPARGLE
MORFOLOŠKE OZNAKE NADZEMNOG VEGETATIVNOG DELA UPUĆUJU NA OTPORNOST ŠPARGLE PREMA SUŠI IZGLED PODZEMNIH VEGETATIVNIH ORGANA I KORENA UPUĆUJE NA OTPORNOST PREMA NISKIM TEMPERATURAMA

ZAHTEV ŠPARGLE PREMA TEMPERATURI
OPTIMALNA TEMPERARURA ZA KLIJANJE SEMENA ŠPARGLE JE 25-30ºC, I TADA KLIJA ZA 6-10 DANA PORAST IZDANAKA ZAPOČINJE PRI TEMPERATURI OD 10ºC, OPTIMUM JE 15-22ºC BIOLOŠKI MINIMUM JE 10ºC, A MAKSIMUM 35ºC ČOKOT PODNOSI I DO – 25ºC, MLADI IZDANCI SU OSETLJIVI NA BLAGE MRAZEVE ŽENSKE BILJKE SU OTPORNIJE NA NISKE TEMPERATURE

ZAHTEV ŠPARGLE PREMA VODI
DOBRO PODNOSI SUŠU (RAZVIJEN KOREN, FILOKLADIJE, ALI DOBRO REAGUJE NA NAVODNJAVANJE) U TOKU VEGETACIJE ZAHTEVA 400-600 mm TALOGA ŠPARGLA JE OSETLJIVA NA VISOK NIVO PODZEMNIH VODA

ZAHTEV ŠPARGLE PREMA ZEMLJIŠTU
RAVNI ILI BLAGO NAGNUTI TERENI, PRISOJNI POLOŽAJI ZA UZGOJ ETIOLIRANIH IZBOJAKA POGODNIJA SU LAKA-PESKOVITA ZEMLJIŠTA, pH 6,8-7,2 ZELENA ŠPARGLA USPEVA I NA SREDNJE LAKIM ZEMLJIŠTIMA I SREDNJE TEŠKIM STRUKTURNIM ZEMLJIŠTIMA

PLODORED
U PLODOREDU ŠPARGLA DOLAZI POSLE MAHUNJAČA, POSLE ŠPARGLE SE UZGAJAJU STRNINE JER SU IZBOJCI KOROV ZA NAREDNI USEV

TEHNOLOŠKI PROCES
plodored – van plodoreda obrada – osnovna (na 30 -60 cm) uz zaoravanje organskih đubriva i 30- cm) uz predsetvena priprema đubrenje – između redova biljaka

Predsetvena priprema zemljišta zemljiš

Osnovna obrada zemljišta zemljiš

PREDSETVENA PRIPREMA U JESEN I U PROLEĆE U VIŠE NAVRATA UZ RAVNANJE ZEMLJIŠTA I IZVLAČENJE BRAZDI ZA SADNJU U TOKU PROIZVODNJE SE OBAVLJA MEĐUREDNA OBRADA KAO I OGRTANJE KOD PROIZVODNJE BLANŠIRANE ŠPARGLE SA PRINOSOM OD 10 t ŠPARGLA IZNOSI:

N 25-40 kg

P2O5 7-13 kg

K2 O 25-40 kg

MgO 3 kg

ĐUBRI SE ORGANSKIM I MINERALNIM ĐUBRIVIMA, NA BAZI KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJIŠTA POD OSNOVNU OBRADU UNOSI SE 60-80 t/ha STAJNJAKA, SVAKE TREĆE GODINE IZMEĐU REDOVA SE UNOSI 30-40 t/ha STAJNJAKA U PRVOJ I DRUGOJ GODINI ĐUBRI SE SA 100-150 kg NPK/ha, U GODINAMA INTENZIVNIJIH BERBI SA 150-300 kg NPK/ha. 2/3 P I K SE UNOSI U JESEN 2/3 N U PROLEĆE SA OGRTANJEM I 1/3 P I K, 1/3 N POSLE BERBE POLOVINOM JUNA ŠPARGLA JE OSETLJIVA NA NEDOSTATAK Mg

PROIZVODNJA ŠPARGLE
PROIZVODNJA

DIREKTNA SETVA

DELJENJE ČOKOTA

RASAD

NA OTVORENOJ LEJI KONTEJNERSKA PROIZVODNJA

PROIZVODNJA ŠPARGLE IZ RASADA (SADNICA) RASAD SE PROIZVODI NA OTVORENOJ LEJI ILI U KONTEJNERIMA PROIZVODNJA RASADA NA OTVORENOJ LEJI PRIPREMA LEJE, U JESEN SE UNOSI 4-5 kg/m2 STAJNJAKA, ZATIM P I K 10-12 g/m2 I N 8-12 g/m2 ŠPARGLA SE MOŽE SEJATI U LEJU U JESEN, U KASNU JESEN I TADA NIČE U PROLEĆE, NAJČEŠĆE SE SEJE TOKOM APRILA SETVA JE RUČNA I MAŠINSKA NA 40 x 5-7 cm ILI U 4 ILI 5 REDE TRAKE NA 60 x 25 x 5-7 cm I DUBINU SETVE 2-5 cm PRI PRECIZNOJ SETVI SEJE SE 1,2-1,5 g/m2 ŠTO OBEZBEĐUJE 40-50 BILJAKA/m2 SPROVODE SE REDOVNE MERE NEGE ZAŠTITA OD KOROVA- SENKOR - GRAMAKSON RASAD SE ZALIVA 2-3 PUTA SA ZALIVNOM NORMOM OD 50 mm U JESEN STABLA SE OREŽU NA 5-6 cm VISINE I PREKRIJU SLAMOM ILI SVEŽIM STAJNJAKOM U PROLEĆE SE SADNICE PAŽLJIVO VADE I PRESAĐUJU

KONTEJNERSKA PROIZVODNJA RASADA DAJE BOLJI KVALITET RASADA ZA KRAĆE VREME SETVA JE 10-20 APRILA U SANDUČIĆE SA 10 g SEMENA/m2. SANDUČIĆI SE POSTAVLJAJU U TUNELIMA I STAKLENICIMA PRI TEMPERATURI OD 25º C ŠPARGLA NIČE ZA 10 DANA, ZATIM ZA OKO 20 DANA ŠPARGLA SE PIKIRA KADA IMA 1-2 IZDANKA VISINE 8-10 cm U SAKSIJE ILI KONTEJNERE SPROVODE SE MERE NEGE RASAD JE SPREMAN ZA RASAĐIVANJE KADA IMA 4-5 IZDANAKA I VISINU OKO 40 cm RASAĐUJE SE KRAJEM JULA POČETKOM AVGUSTA OVO JE BOLJI NAČIN PROIZVODNJE JER POVEĆAVA PRINOS ZA 15-30 % NEMA OŠTEĆENJA KORENA, SADI SE SA SUPSTRATOM LAKO SE PRIHVATA ZA PODLOGU AKO RASAD NIJE DOBRO RAZVIJEN MOŽE SE OSTAVITI I NAREDNE GODINE, TEK U FAZI DOBRE RAZVIJENOSTI SE IZNOSI I RASAĐUJE U BRAZDE DVOGODIŠNJI NAČIN PROIZVODNJE RASADA JE POGODNIJI, POSTOJI MOGUĆNOST IZBORA I SADNJE MUŠKIH BILJAKA DOK SE ŽENSKE BILJKE ODSTRANJUJU

Sadnja špargle deljenjem čokota

VEGETATIVNI NAČIN RAZMNOŽAVANJA POGODAN NAČIN PRI OBNAVLJANJU USEVA ŠPARGLE OMOGUĆAVA DOBIJANJE UJEDNAČENOG USEVA SA MUŠKIM BILJKAMA SADNJA RASADA RASAD GOLIH ŽILA SADI SE U - JESEN U OKTOBRU ILI - PROLEĆE U FEBRUARU-MARTU KONTEJNERSKI RASAD SADI SE OD JUNA DO SEPTEMBRA ETIOLIRANA ŠPARGLA SADI SE NA 100-150 cm x 40 cm ZELENA ŠPARGLA SE SADI NA 80-100 cm x 40 cm OTVARA SE BRAZDA DUBINE 25-30 cm I ŠIRINE 30 cm, POSTAVLJAJU SE PUPOLJCI NA DUBINU OD 18 cm NA LAKŠIM ZEMLJIŠTIMA, ODNOSNO NA 16 cm NA TEŽIM ZEMLJIŠTIMA NA DNO BRAZDE POSTAVLJA SE ZGORELI STAJNJAK U SLOJU 3-4 cm, ZATIM SLOJ ZEMLJE 3-5 cm U OBLIKU HUMKE POSLE SADNJE ŠPARGLA SE NAVODNJAVA SA 40-50 mm VODE

SADNJA I RAST ŠPARGLE

Razmaci sadnje sadnica u brazdi i porast biljaka u prvoj godini vegetacije

Porast biljaka u drugoj godini vegetacije

Porast biljaka u trećoj godini vegetacije

NEGA ŠPARGLE
OPŠTE MERE

prihranjivanje navodnavanje zaštita od korova i štetočina

SPECIFIČNE MERE

zagrtanje biljaka formiranje i održavanje banka nastiranje i malčovanje

PRIHRANJIVANJE
između redova sitnjenjem nadzemnog dela 50-100 kg N i K, 50 kg P, 50 kg Mg

Sitnjenje nadzemnog dela

NAVODNJAVANJE
obavlja se od juna do septembra potrebno je obezbediti 200-260 mm vode

Navodnjavanje sistemom kap po kap

Navodnjavanje špargle tifonom

FORMIRANJE BANKOVA
bankovi se formiraju pre izrastanja biljaka vrši se specijalnim mašinama mora se obezbediti ravna površina banka

Izgled banka po prohodu maš mašine

PROSTIRANJE FOLIJA
postavljaju se crna i bela folija crna za povećanje temperature a bela za reflektovanje sunčevih zraka poveć sunč

Ruč Ručno postavljanje folije Maš Mašinsko postavljanje folije

Postavljanje crno-bele folije crno-

Izgled parcele pod folijom

ZAŠTITA OD BOLESTI
bolesti su: fuzariozna trulež i rđa špargle fuzariozna trulež – napada oslabljene biljke koje požute i uvenu rđa špargle – stavara se različitim oblicima spora

Prskalica za bolesti i štetočine tetoč

BERBA ŠPARGLE
počinje u trećoj godini po pojavi pukotina na zemlji koje stvaraju izdanci

Alat za berbu špargle Ruč Ručno skidanje folije

Berba špargle

BERBE ŠPARGLE ŠPARGLA ZAPOČINJE RAST PRI 4-7ºC I TADA IZDANCI DOSTIŽU NIVO BANKA 25-30 cm KRAJEM MARTA POČETKOM APRILA IZDANCI DNEVNO RASTU 1,0-6,5 cm NAJVEĆA BERBE JE DO POLOVINE MAJA KRAJEM MAJA POČETKOM JUNA SA BERBOM SE PREKIDA DA SE BILJKA SUVIŠE NE ISCRPI ZA DOBAR PRINOS NAREDNE GODINE ŠPARGLA U JESEN TREBA DA IMA 20-25 IZDANAKA PREČNIKA 12-15 mm UBIRANJE JE RUČNO U POČETKU JEDNOM A KASNIJE I DVA PUTA NA DAN. IZBOJCI SE SLAŽU U KORPE SA VLAŽNOM TKANINOM I POKRIVAJU SE ZELENA ŠPARGLA SE RANIJE UBIRA OD ETIOLIRANE IZDANCI SE UBIRAJU SVAKODNEVNO KADA DOSTIGNU VISINU 15-20 cm ŠPARGLA SE GAJI 7-10, A U BAŠTI I 20 GODINA OBIČNO SE U PUNOJ SNAZI USEVA UBIRA 10-15 IZBOJAKA/BILJCI UBRANI IZBOJCI SE SORTIRAJU U TRI KLASE I KLASA DEBLJINE > 18 mm II KLASA DEBLJINE 14-18 mm III KLASA DEBLJINE 10-14 mm PROSEČNA MASA IZDANKA JE 50-60 g PRINOS U PRVOJ GODINI BERBE VARIRA 0,6-5,5 t/ha U PUNOJ BERBI 20-60 t/ha IZUZETNO I 100 t/ha

LAGEROVANJE I SORTIRANJE ŠPARGLE

Hlađenje špargle

Sortiranje špargle

Sortiranje se vrši na tri klase:
EXTRA klasa – 18-22 cm, 22 mm, bele je boje I klasa – 16-18 cm, 16-22 mm, lako roze obojena II klasa – 12-16 cm, 12-16 mm, 60% zelene boje

Hren-Armoratia rusticana (lapathifolia)
PRIPADA FAMILIJI Brassicaceae HREN JE BOTANIČKI DVOGODIŠNJA BILJKA KOJA NA JEDNOM MESTU OSTAJE VIŠE GODINA, MADA U NAJNOVIJIM TEHNOLOGIJAMA UZGAJA SE KAO JEDNOGODIŠNJA BILJNA VRSTA U ISHRANI SE KORISTE MESNATI PODZEMNI IZDANCI KOJI SE U NARODU NAZIVAJU KORENOM-PODZEMNO STABLO SPECIFIČAN ZAČIN KOJI SE KORISTI U ISHRANI U SVEŽEM STANJU I PRERAĐEN, A LISTOVI SU DODATAK ZA MARINIRANJE POVRĆA SPADA U RED IZUZETNO KVALITETNOG I CENJENOG POVRĆA POSEBNO U SLOVENSKIM ZEMLJAMA. VISOKE JE HRANLJIVE I ENERGETSKE VREDNOSTI SA ANTIBAKTERIJSKIM EFEKTOM

SADRŽI-UGLJENE HIDRATE -PROTEINE -CELULOZU -VITAMINE C I K -JABUČNU KISELINU -ETERIČNA ULJA I GLIKOZIDI DAJU ANTIBAKTERIJSKI EFEKAT GEOCENTAR POREKLA JE JUGOISTOČNA EVROPA BOTANIČKE OSOBINE U OKVIRU RODA Armoratia PORED A. rusticana KOJA JE POZNATA U EVROPI I SEVERNOJ AMERICI POZNATA JE I VRSTA A. sisymbriodes-SAMONIKLA I GAJENA VRSTA SIBIRA I DALEKOG ISTOKA KOD HRENA NEMA KLASIČNIH SORTI VEĆ SE GAJE EKOTIPOVI NPR.: HAMBURŠKI BUGARSKI NOVOSADSKI KOREN-MOĆAN, RAZGRANAT PRODIRE U DUBINU I DO 3 m PODZEMNO STABLO IMA VELIKI BROJ SPAVAJUĆIH PUPOLJAKA ZATO SLUŽI ZA DALJU REPRODUKCIJU HREN JE STRANOOPLODNA BILJKA

BIOLOŠKE OSOBINE RENA BILJKA UMERENIH ZAHTEVA ZA USLOVIMA USPEVANJA. OPTIMUM ZA RAST JE 17-20ºC, ZA NICANJE I CVETANJE 22-25ºC DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE ŠTO OMOGUĆAVA USPEŠNO PREZIMLJAVANJE. UKORENJENA BILJKA PODNOSI I DO -25ºC, A VRSTA A. Sisymbriodes I DO -45ºC. MLADE BILJKE STRADAJU NA – 6 DO -7ºC. UMERENIH JE ZAHTEVA PREMA SVETLOSTI. VISOKIH ZAHTEVA PREMA VODI, ZAHTEVA 60-70 % OD PVK.

PROIZVODNJA HRENA
RAZMNOŽAVA SE ISKLJUČIVO VEGETATIVNIM PUTEM-REZNICAMA ZAHTEV ZA ZEMLJIŠTEM-Ph 7, PODZEMNA VODA 150 cm PLODORED-DOLAZI NA I MESTU U JEDNOGODIŠNJOJ PROIZVODNJI KAO VIŠEGODIŠNJI USEV SE GAJI VAN PLODOREDA OBRADA ZEMLJIŠTA JE NA DUBINU OD 20-50 cm ĐUBRENJE-STAJNJAK U JESEN 50-80 t/ha PRI JEDNOGODIŠNJOJ PROIZVODNJI ĐUBRI SE SA: 80-200 kg N, 100-120 kg P2O5 I 150-200 kg K2O

PROIZVODNJA REZNICA HRENA
DELJENJEM PODZEMNOG STABLA DOBIJA SE SADNI MATERIJAL ZA REZNICE SE KORISTE JEDNOGODIŠNJI IZDANCI ZA JEDNOGODIŠNJU PROIZVODNJU OPTIMALNA DEBLJINA REZNICA JE OKO 1,0 cm. AKO SE SADE TANJE REZNICE REN SE MORA GAJITI KAO DVOGODIŠNJI USEV

NAJVEĆI PRINOS DAJU REZNICE DUŽINE 25-30 cm ZA LAKA ZEMLJIŠTA REZNICE DUŽINE 20-25 cm ZA TEŽA ZEMLJIŠTA REZNICE DUŽINE 15-20 cm ZA MEHANIZOVANU SADNJU 12-15 cm ZA RUČNU SADNJU U BAŠTI 30-40 cm ZA JEDNOGODIŠNJU PROIZVODNJU MOGU SE SADITI KRATKE REZNICE 1-3 cm S TIM DA IMAJU 1-2 PUPOLJKA, TO OBEZBEĐUJE DOBIJANJE 2 NOVE REZNICE DUŽINE 16-18 cm ZA PROIZVODNJU KVALITETNIH REZNICA NAJBOLJA JE SADNJA NA GREDICAMA U TRI REDA NA 30-35 cm x 25-30 cm I NA DUBINU 3-5 cm 3-4 KULTIVIRANJA 2-3 OKOPAVANJA PRIHRANJIVANJE 150-200 kg NPK ĐUBRIVA U JESEN ILI PROLEĆE REZNICE SE IZORAVAJU I PRIPREMAJU ZA SADNJU GRUBOM KRPOM SKIDAJU SE SREDIŠNJI PUPOLJCI A OSTAVLJAJU SA OBA KRAJA VRŠNI PUPOLJCI. NA GORNJEM DELU ĆE SE RAZVIJATI LISTOVI, A NA DONJEM DELU REZNICE ĆE SE RAZVIJATI PODZEMNO STABLO

NAJČEŠĆE BILJKA RENA DAJE 3-10 REZNICA, ODNOSNO 1 ha DAJE SADNI MATERIJAL ZA 3 ha. SADI SE 600-1.200 kg REZNICA/ha. VRŠNI DEO REZNICE SE SEČE RAVNO, A DONJI DEO POD UGLOM OD 45º (KOSO) U JESEN ILI ZIMU REZNICE SE ČUVAJU U TRAPU OD PESKA DO SADNJE ILI U HLADNJAČAMA NA 0-2 º CUZ RVV OD 98 % SADNJA REZNICA SADE SE U JESEN OD POLOVINE AVGUSTA DO POLOVINE OKTOBRA ILI U PROLEĆE U MARTU MESECU SADNJA MOŽE BITI: VERTIKALNA KOSA HORIZONTALNA SADNJA JE NA 60-80 cm x 30-50 cm POTREBNO JE 600-800 kg REZNICA ZA OKO 48.000 BILJAKA/ha DVOREDE TRAKE 70 x 50 x 30 cm OKO 60000 BILJAKA/ha TROREDE TRAKE 60 x 40 x 30 cm i/ili OKO 71.000 BILJAKA/ha POTREBNO JE 700-1.000 kg/ha REZNICA NA LAKIM ZEMLJIŠTIMA REZNICE SE SADE NA 6 cm, NA SREDNJE LAKIM 2-4 cm

NEGA RENA MEHANIČKO UNIŠTAVANJE KOROVA PRED SADNJU TREFLAN ILI PROMETRIN 4-5 KULTIVIRANJA NA 8-12 cm PRIHRANJIVANJE 3-4 PUTA SE ZALIVA SA 25-35 mm PLAMENJAČA BELA RĐA KUPUSAR OD INSEKATA KUPUSNA MUVA-BASUDIN UBIRANJE HRENA U JESEN IZORAVANJEM DVOFAZNO, KOSI SE LIST ZA KOMPOST ILI SILAŽU A ZATIM SE IZORAVA PODZEMNO STABLO VAĐENJE JE MOGUĆE I U PROLEĆE PRINOS JE 10-15 t/ha 60 % JE TRŽIŠNI KOREN OSTATAK SU JEDNOGODIŠNJE REZNICE

Rabarabara-Rheum rhabarbarum L. Syn. undulatum Pall.

PRIPADA FAMILIJI Polygonaceae SA OKO 40 VRSTA IZ RODA Rheum POVRTARSKA RABARBARA SE POČELA GAJITI U XVIII VEKU I TO: U FRANCUSKOJ, HOLANDIJI, ENGLESKOJ PO NEKIM AUTORIMA VODI POREKLO SA VOLGE SOČNE LISNE DRŠKE-SOKOVI -MARMELADA -KOMPOT LISKE KAO VARIVO SADRŽE-GLUKOZU -FRUKTOZU -SAHAROZU -SKROB -JABUČNU I LIMUNSKU KISELINU -IMA OKSALNE KISELINE -IMA MINERALNIH MATERIJA, POSEBNO K BOTANIČKE OSOBINE DVOGODIŠNJA BILJKA KOJA SE GAJI 6-7 GODINA STRANOOPLODNA BILJKA SEME SA KRILCIMA, U 1 g 50-80 SEMENKI

BIOLOŠKE OSOBINE ZAHTEV RABARBARE ZA TEMPERATUROM DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE OPTIMUM ZAVEGETATIVNI RAZVOJ JE 18ºC PROIZVODNJA RABARBARE UZGAJA SE KAO VIŠEGODIŠNJI USEV 6-7 GODINA ILI U BAŠTI I DO 10-20 GODINA ZAHTEV ZA ZEMLJIŠTEM OBRADA-ZAORAVA SE 50-100 t/ha STAJNJAKA PLODORED RABARBARA U PLODOREDU DOLAZI NA PRVO MESTO ILI U BAŠTI SE GAJI VAN PLODOREDA NE VRAĆA SE NA ISTO MESTO 6-7 GODINA ZBOG NEMATODA I ZEMLJIŠNIH ŠTETOČINA

ĐUBRENJE RABARBARE SA 10 t LISTA I DRŠKE RABARBARA IZNOSI: 26 kg N, 15 kg P2O5, 60 kg K2O I 20 kg CaO ĐUBRI SE SA: 160-200 kg N U PRVOJ GODINI 180-220 kg N U DRUGOJ GODINI 80-100 kg P2O5 250-350 kg K2O

NAČIN PROIZVODNJE a.) IZ SEMENA b.) RASADA c.) VEGETATIVNO RASAĐUJE SE NA 100-200 cm x 35-60 cm BERBA ZAPOČINJE KRAJEM MARTA I APRILA PRVA REDOVNA BERBA JE U DRUGOJ GODINI VEGETACIJE, BERE SE SVAKIH 8-14 DANA PRINOS JE 20-45 t/ha