Ако научите да читате планове и карте моћи

ћете да:
• учествујете у путовањима славних
морепловаца и освајача
• сазнате где се тачно налазе места на
којима се десио догађај о коме се говори
на телевизији или у новинама (ерупција
вулкана, земљотрес, велики талас, пожар)
• пратите промене временских прилика
у нашој земљи и у свету

• испланирате распоред намештаја у својој
соби, стану, кући
• обилазите нова места и лако се сналазите
у непознатом крају, без обзира да ли се
ради о граду или о дивљини.
Познавање картографског језика саставни
је део опште културе савременог човека.
Знајући га, успешно ћете читати географ­
ске карте и долазити до нових информација
о свету који вас окружује. Поред тога, бићете
у могућности да картографским језиком
другима пренесете информације до којих
сте дошли.
Ова књига помоћи ће вам у томе да овладате
језиком картографије!

www.kreativnicentar.rs

КАРТОГРАФИЈА

Планови, мапе и географске карте не налазе
се само на зидовима учионица, у атласима
и у уџбеницима. На планове и карте наила­
зимо свуда око нас – у разним књигама,
у новинама, на ТВ екранима, на савреме­
ним, широко распрострањеним уређајима
за навигацију.

Милутин Тадић

Нај­кра­ће о овој
занимљивој књизи

или КАРТУ ЧИТАЈ – НИКОГА НЕ ПИТАЈ

Милутин Тадић

КАРТОГРАФИЈА
или КАРТУ ЧИТАЈ – НИКОГА НЕ ПИТАЈ
за ученике другог циклуса основног образовања и васпитања

илустрације

Ивица Стевановић

САДРЖАЈ
УВОД.............................................................................5

I. ПЛАН СОБЕ
Цртамо план собе....................................................6
Размер..........................................................................8
Крупнији и ситнији размер............................. 10
Мерење на плановима...................................... 10
Размерник............................................................... 11
Ли­ниј­ски раз­мер­ник.......................................... 11
Че­му слу­же пла­но­ви.......................................... 13
Пра­вил­но по­ста­вљен план............................... 15
II. ПЛАН ГРАДА
План улице – од куће до школе..................... 16
Ка­ко се ра­сто­ја­ња ме­ре ­ко­ра­ци­ма................ 18
Зна­ко­ви, ле­ген­да и на­зи­ви.............................. 19
Ори­јен­та­ци­ја пла­на............................................ 21
Ка­ко се ко­ри­сти план гра­да............................. 22
Сна­ла­же­ње у ла­ви­рин­ту пла­на.................... 23
Ва­жност пла­но­ва.................................................. 25
III. ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ
Са­др­жај ге­о­граф­ске кар­те................................ 28
При­ка­зи­ва­ње ге­о­граф­ског са­др­жа­ја............ 29
Кар­то­граф­ски зна­ко­ви....................................... 31
При­ка­зи­ва­ње ре­ље­фа на ге­о­граф­ским
кар­та­ма................................................................ 34
При­ка­зи­ва­ње ре­ље­фа по­мо­ћу
изо­хип­си......................................................... 35

Пре­по­зна­ва­ње ре­ље­фа
на кар­ти.......................................................... 36
Бо­је и сен­ке........................................................ 41
Топографски профил.......................................... 42
Израда топографског профила.................. 42
На­зи­ви на ге­о­граф­ским кар­та­ма.................. 44
Уоп­шта­ва­ње на ­ге­о­граф­ским кар­та­ма....... 44
По­де­ла ге­о­граф­ских ка­ра­та............................. 46
Зна­чај ге­о­граф­ске кар­те................................... 51
Ге­о­граф­ска кар­та бр­зо ста­ри........................... 51
IV. ОРИЈЕНТАЦИЈА КАРТЕ
Од­ре­ђи­ва­ње прав­ца пре­ма се­ве­ру
– ка­ко на­ћи зве­зду Се­вер­ња­чу................... 53
Се­вер­ња­ча – по­у­здан ори­јен­тир.................... 54
Се­вер­на тач­ка................................................... 54
Глав­не и спо­ред­не тач­ке хо­ри­зон­та............. 55
Ори­јен­та­ци­ја кар­те ­по­мо­ћу Сун­ца
и сен­ке.................................................................. 57
Ори­јен­та­ци­ја по­мо­ћу ком­па­са....................... 59
Ка­ко да ге­о­граф­ску кар­ту (или план)
ори­јен­ти­ше­те по­мо­ћу ком­па­са................. 60
Ча­сов­ник као ком­пас......................................... 61
Ори­јен­та­ци­ја пре­ма објек­ти­ма
и по­ја­ва­ма у око­ли­ни........................................ 62
При­прем­ни ра­до­ви
с кар­том пре из­ла­ска на те­рен....................... 63
Чи­та­ње при­род­них еле­мена­та кар­те
пре из­ла­ска на те­рен..................................... 63
Од­ре­ђи­ва­ње нај­по­вољ­ни­је ­пу­та­ње.......... 65
Од­ре­ђи­ва­ње по­треб­ног
вре­ме­на............................................................... 65
Ори­јен­та­ци­ја кар­те на те­ре­ну........................ 66
Од­ре­ђи­ва­ње стај­не тач­ке.................................. 68
По­ре­ђе­ње са­др­жа­ја кар­те са око­ли­ном...... 69
Ори­јен­та­ци­ја то­ком кре­та­ња.......................... 69
Ори­јен­та­ци­ја по­мо­ћу GPS уре­ђа­ја................ 70
Ори­јен­та­ци­о­ни крос........................................... 71

Корисне напомене такмичарима
у оријентационом кросу............................... 73
V. ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА ТАЧАКА
НА ЗЕМЉИНОЈ ЛОПТИ
Ули­це и рас­кр­шћа на гло­бу­су......................... 74
Гло­бус – мо­дел ­Зе­мљи­не лоп­те...................... 77
Улице на глобусу................................................... 79
Глав­не ули­це на гло­бу­су.................................... 80
По­ло­жај рас­кр­шћа ­ме­ри­ди­ја­на
и па­ра­ле­ла на гло­бу­су.................................. 81
За­што се ге­о­граф­ска ши­ри­на и ге­о­граф­ска
ду­жи­на ­из­ра­жа­ва­ју у сте­пе­ни­ма.............. 83
Од­ре­ђи­ва­ње ге­о­граф­ске ши­ри­не.................. 86
Од­ре­ђи­ва­ње ге­о­граф­ске дужине................... 88
Пред­но­сти ге­о­граф­ске кар­те
над гло­бу­сом..................................................... 89
VI. КАРТЕ СВЕТА
Зе­мља је лоп­та­ста, а кар­та рав­на.................. 90
По­вр­ши­на кар­те и по­вр­ши­на гло­бу­са......... 91
На­пра­ви­те сво­ју кар­ту све­та........................... 91
Ко­ја су свој­ства на­зу­бље­не карте све­та.. 92
Ко­ја су свој­ства попуњене кар­те све­та.... 93
На ко­ји на­чин кар­то­гра­фи пра­ве кар­те
све­та...................................................................... 94
Ка­ко уочи­ти свој­ства ­од­ре­ђе­не
про­јек­ци­је........................................................... 97
Из­бор про­јек­ци­је
за од­ре­ђе­ну кар­ту................................................ 99
Ка­ко се при­пре­ма осно­ва
за из­ра­ду ге­о­граф­ске кар­те............................. 99
Најпознатије картографске пројекције....103

Пр­ва Пто­ле­ме­је­ва про­јек­ци­ја
(јед­но­став­на ку­па­ста про­јек­ци­ја)..........103
Дру­га Пто­ле­ме­је­ва про­јек­ци­ја
(Бо­но­ва про­јек­ци­ја)......................................103
Гно­мон­ска про­јек­ци­ја
(цен­трал­на про­јек­ци­ја)..............................103
Сте­ре­о­граф­ска про­јек­ци­ја.........................104
Мер­ка­то­ро­ва про­јек­ци­ја............................104
Лам­бер­то­ва ази­мут­на про­јек­ци­ја..........105
Че­твр­та Екер­то­ва про­јек­ци­ја...................105
Тре­ћа Вин­ке­ло­ва кар­то­граф­ска про­јек­ци­
ја...........................................................................105
Елип­со­ид­на про­јек­ци­ја Ка­врај­ског.......106
Пе­тер­со­ва про­јек­ци­ја..................................106
Ро­бин­со­но­ва про­јек­ци­ја.............................106
Гаус-Кригерова пројекција........................107
Ван дер Гринтенова пројекција..............108
Карте звезданог неба
и небеских тела...................................................110
Албум старих карата света............................112
Ге­о­граф­ски атла­си.............................................116
VII. ШТА ЈЕ ТО ГЕОГРАФСКА КАРТА
Кла­сич­на де­фи­ни­ци­ја ге­о­граф­ске
кар­те....................................................................118
Нај­кра­ће де­фи­ни­ци­је ге­о­граф­ске
кар­те....................................................................120
Са­вре­ме­на де­фи­ни­ци­ја ге­о­граф­ске
кар­те....................................................................121
РЕЧ­НИК..................................................................122
РЕ­ШЕ­ЊА ЗА­ДА­ТА­КА.........................................125
ЛИТЕРАТУРА.........................................................126
О АУТОРУ...............................................................127

4 . Сва питања и задатке који се налазе у њој можете решавати у посебној свесци или на папиру.По овој књизи можете писати. али и не морате.

Они су до­пу­то­ва­ли из дру­ге зе­мље. У на­ста­ви ко­ри­сти­те низ ка­ра­та уве­за­них у књи­гу ко­јa се назива ге­о­граф­ски атлас. Кар­то­граф­ски је­зик ста­ри­ји је од пи­сма. Ни­је ни по­треб­но да га зна­ју јер кар­та ни­је књи­га (ма­да за­ме­њу­је мно­го књи­ га). оке­а­ ни и мо­ра. На зи­до­ви­ма школ­ских учи­о­ни­ца ви­се раз­ли­чи­ те кар­те на ко­ји­ма je при­ка­за­н цео свет или ње­го­ви де­ло­ви – кон­ти­нен­ти и зе­мље. офи­ци­ре. кре­ће­те се пе­шке. Би­ло да иде­те на пла­ни­ну. 5 .УВОД Ге­о­граф­ске кар­те на­ла­зе се сву­да око нас. За­то је кар­то­граф­ски је­зик сви­ма ра­зу­мљив и уни­вер­за­лан. успе­ шно ће­те чи­та­ти ге­о­граф­ске кар­те и до­ла­ зи­ти до но­вих ин­фор­ма­ци­ја о све­ту ко­ји вас окру­жу­је. тач­ки­ца ко­ја тре­пе­ри на екра­ну са­те­лит­ског при­јем­ ни­ка по­ка­зу­је им пу­та­њу по ко­јој се кре­ће ауто­м о­б ил. а из ка­ра­та у но­ви­на­ма са­зна­је­те где се де­си­ла ерупција неког вул­ка­на или на ко­је се оба­ле об­ру­шио ве­ли­ки та­лас. Сва­ко­днев­но су­сре­ће­те ту­ри­сте ко­ји с кар­том (пла­ном гра­да) у ру­ка­ма за­ста­ју на тр­го­ви­ ма ва­шег гра­да. ку­пи­ли план гра­да на пр­вом ки­о­ску и без те­шко­ћа га ко­ри­сте иако не зна­ју срп­ ски је­зик. Без њих они не мо­гу успе­шно да оба­вља­ју сво­је по­сло­ве. Ин­же­њ е­р е ра­з них усме­р е­њ а. без об­зи­ра на то ко­јим се по­слом ба­ве. ли­ни­ја. има ду­гу исто­ри­ју и стал­но се обо­га­ћу­је. а не на­пи­са­но. Иза­бра­не ин­фор­ма­ци­је о неком про­сто­ру да­ те су по­мо­ћу та­ча­ка. ни на од­мор не по­ла­зи­те без ге­о­ граф­ске кар­те. би­ци­клом или ауто­мо­би­ лом. било да путујете на мо­ре. ге­о­ло­ге и по­ли­ти­ча­ре на сто­лу већ че­ка­ју де­таљ­не кар­те. Та­ко­ђ е. По­сма­тра­ју­ћи кар­те све­та ко­је се на­ ла­зе у раз­ли­чи­тим књи­га­ма. Ње­го­во по­зна­ва­ње по­ста­ло је са­став­ни део оп­ште кул­ту­ре са­вре­ме­ног чо­ве­ка. Без обзира на то да ли оби­ ла­зи­те Ср­би­ју или пу­ту­је­те у ино­стран­ство. Док од­ла­зе на по­сао. Гле­да­ју­ћи кар­те на те­ле­ви­зиј­ским екра­ни­ма. карте су нео­п­ход­не сву­да. уче­ству­је­те у пу­то­ва­њи­ма слав­них мо­ре­пло­ва­ца и осва­ја­ ча. пра­ти­те про­ме­ ну вре­­мен­ских при­ли­ка у на­шој зе­мљи или са­зна­је­те где је из­био но­в рат­ни су­коб. јер се у му­зе­ју мо­же за­лу­та­ти баш као и у ди­вљи­ни. Зна­ју­ћи га. уз најмањи могући број на­зи­ва и нат­пи­са. На кар­ти је све на­цр­та­но. ка­ко у при­ро­ ди та­ко и у град­ској сре­ди­ни. би­ће­те у мо­гућ­но­сти да кар­то­граф­ским је­зи­ком дру­ги­ма пре­не­се­те ин­фор­ма­ци­је до ко­јих сте до­шли. бо­ја и зна­ко­ва. Ге­о­граф­ским кар­та­ма сва­ко­днев­но се слу­же и ва­ши ро­ди­те­љи.

План собе Цртамо план собе 6 .1.

а кре­ве­ти су раз­ли­чи­ те дужи­не. ко­ри­сте­ћи тро­у­гло­ве и ле­њи­ре.Ако упо­ре­ди­мо Секин и Петров цртеж (сл. Слика 2а Слика 1а Слика 2б Слика 1б Нацртајте и ви своју собу гледано одозго. На Пе­тро­вом цр­те­жу ор­ ман је ма­њи од сто­ла. односно за­то што нису мерила оно што су цртала. Цртежи исте собе разликују се зато што су деца цртала одока. а те­пих је кра­ћи од кре­ве­та. 1а и 1б). 2а и 2б). Ако би Се­ка и Пе­тар ме­тром из­ме­ри­ли ду­жи­ ну и ши­ри­ну со­бе. до­би­ли би ова­кве цр­те­же (сл. по­но­во про­ба­ли да на­ цр­та­ју сво­ју со­бу гле­да­но од­о­зго. при­м е­т и­ћ е­м о да се они раз­л и­к у­ј у. за­пи­са­ли ме­ре у ме­три­ма и. На Се­ки­ном цр­те­жу не­ма вра­та. као и свих де­ло­ва на­ме­ шта­ја. 7 .

2а) ду­ жину и ширину њихове собе и до­пу­ните сле­де­ће реченице. У стварности то је 100 пута дуже. Раз­мер по­ка­зу­ је ко­ли­ко је пу­та од­ре­ђе­на дуж на пла­ну при­ка­за­на ма­њом не­го што је у при­ро­ди. односно m. то јест 8 cm. одредите на цртежу (сл. За­п и­с а­н и број­н и од­н ос на­з и­в а се раз­мер или ме­ри­ло. Обра­ти­те са­да па­жњу на Пе­тров цр­теж (сл. То значи да је 1 cm на Петровом цртежу једнак cm у стварности. . Дужина собе на Петровом цртежу износи cm. Се­ка и Пе­тар цр­та­ли су со­бу на осно­ву истих мер­них по­да­та­ка. cm. 1 : 100. то јест cm.Размер Са­да нам је по­зна­та ве­ли­чи­на со­бе. Исто та­ко мо­же­мо ре­ћи да је је­дан ми­ли­ме­ тар на Се­ки­ном цр­те­жу јед­нак ду­жи­ни од 100 mm у ствар­но­сти. Тај од­нос. На при­мер. Ма ко­ју је­ди­ни­цу ду­жи­не узе­ли. Да ли на цр­те­жи­ма по­сто­ји не­што на осно­ву че­га би се мо­гло од­го­нет­ну­ти ко­ ли­ка је њи­хо­ва со­ба? Је­дан цен­ти­ме­тар на Се­ки­ном цр­те­жу (сл. од­но­сно јед­нак је дужини од 100 cm у ствар­но­сти. сли­ка 3а ура­ђе­ на је у раз­ме­ру.1 m 1 : 500 1 mm mm или m 1 : 1000 1 mm mm или m Размер Секиног цртежа је 1 : 100. Зна­ јући то. а он­д а до­п у­н и­т и сле­д е­ћ е ре­ч е­ нице. Допуните табелу. од­нос је увек 1 : 100 (је­дан пре­ма сто). Размер На плану У природи 1 : 100 1 mm 100 mm или 0. а на Се­ки­ном цр­те­жу све је сит­ни­је. У ком је он раз­ме­ру ура­ђен? Од­ ре­ди­те то та­ко што ће­те на Пе­тро­вом цр­ те­ж у из­м е­р и­т и ду­ж и­н у или ши­р и­н у со­­б е. односно Дужина тепиха на цртежу је m. Шта зна­чи при­ка­за­ти пред­ме­те у раз­ме­ру При­ка­за­ти пред­ме­те на пла­ну у раз­ме­ ру зна­чи при­ка­за­ти их та­ко да њи­хо­ ва ве­ли­чи­на бу­де иста ка­да се упо­­ре­ди са оста­лим пред­ме­ти­ма из око­ли­не. Од­ре­ди­ ли сте је за­хва­љу­ју­ћи то­ме што је цр­теж ура­ ђен у раз­ме­ру. Дужина собе на цртежу је cm. Из тога произлази да је Петар свој цртеж урадио у размеру 1 : . на сли­кама 3а и 3б при­ка­за­не су Се­ка и ње­на ги­та­ра. 2а) јед­нак је јед­ном ме­тру у ствар­но­сти. а сли­ка 3б очи­то ни­је. мо­ же­мо упи­са­ти при дну Се­ки­ног цр­те­жа. 2б). У стварности то је 100 пута дуже. а у стварности је то m.

 Виде се положаји тих предмета.   Цртежи су ослобођени неважних детаља. први цртежи собе (сл. Такви цртежи називају се планови.Слика 3а Слика 4 Закључак Које су главне одлике Секиног и Пе­тро­ вог цртежа? Слика 3б Цртежи су урађени на равном папиру. на пример. као што су. На плановима можемо мерити и одређивати стварне величине предмета који су на њима приказани. Својом тачношћу они се разликују од слободних цр­тежа (скица). из паукове перспективе) значи нацр­ тати сенку коју тај предмет баца обасјан зрацима Сунца које се налази тачно из­ над тог предмета (изнад главе по­сма­ тра­ча) (сл. па затим нацртајте план у ра­змеру 1 : 50.  Цртежи су урађени на основу тачних мерења. 9 .   Виде се величине приказаних предмета. 4). Шта значи приказати предмет гледано одозго Приказати изглед неког предмета гле­ дано одозго (с тачке са које гледа паук.  Цртежи су урађени у размеру.  Цртежи одговарају погледу одозго. 1).  Шта се на тим цртежима може видети?  Виде се предмети који се налазе у соби. Измерите своју собу и пред­мете у њој.  Виде се облици приказаних предмета.   Виде се односи површина приказаних предмета.

Дужина игралишта на плану износи mm. Ширина игралишта на плану износи mm. 2). То јест. Такви пла­ но­ви израђују се у много ситнијим ра­зме­ рима. 1 : 2 000 и 1 : 2 500. односно да један милиметар на пла­ну одговара једном метру у природи. На плановима се може приказати и више објеката с њиховом околином. што значи да ширина игралишта износи m. Један милиметар на плану одговара једном метру у природи. На плановима размера 1 : 100 приказују се засебне просторије. што значи да дужина игралишта износи m. Размер 1 : 1 000 (1 mm = 1m) Знајући то. План школе с двориштем и игралиштем на слици 5 урађен је у размеру 1 : 1 000. а Пе­ тар у размеру 1 : 50.Крупнији и ситнији размер Мерење на плановима Погледајте поново планове собе (сл. хајде да одреди­мо дужину и ши­ рину школског игра­лишта. На Петровом цртежу це­ ла соба и сви предмети у њој приказани су крупније него на Секином цртежу – Пе­тров цртеж урађен је у крупнијем ра­зме­ру. може се рећи да је размер 1 : 100 ситнији од размера 1 : 50. Сека је план собе урадила у размеру 1 : 100. размер 1 : 50 крупнији је од ра­змера 1 : 100. На пример. То зна­ ­чи да 1 mm на плану одговара 1 000 mm у ствар­­ности (у природи). Та величина размера уписана је на плану у за­гради испод размера. Слика 5 дрвеће фискултурна игралиште сала школа школа Обрнуто. куће или згра­ де. Један милиметар на плану одговара једном метру у природи. 10 . станови. насељена места нај­чешће се приказују на плановима ра­змера 1 : 1 000.

Де­сно од ну­ле обе­ле­жа­ ва­ју се це­ле је­ди­ни­це (де­се­ти­це. у за­ви­сно­сти од ве­ли­чи­не раз­ме­ра). сто­ти­не или хи­ља­де ме­та­ра). раз­мер­ни­ци се цр­та­ ју. То ни­је прак­тич­но. на бе­ли­ни у дну ли­ста. По­ што смо зна­ли ту ве­ли­чи­ну раз­ме­ра. 1 cm или 10 mm 2 cm или 20 mm 3 cm или 30 mm итд.Размерник Ли­ниј­ски раз­мер­ник Раз­мер пла­на шко­ле је 1 : 1 000. На­ла­зе се на сва­ком пла­ну. Упи­ши­те до­би­је­ не вред­но­сти. Раз­мер­ник ко­ји смо на­пра­ви­ли од­го­ва­ра са­ мо раз­ме­ру 1 : 1 000. 6). Ле­во од ну­ле до­цр­та­ва се по­моћ­ни од­се­чак ко­ји је по­де­љен на ма­ње де­ло­ве (сл. При ме­ре­њу ду­жи­не и ши­ри­не игра­ли­шта зна­л и смо да милиметар на ле­њи­ру има вред­ност једног метра у при­ро­ди – ко­ли­ко је мили­ме­тара на ле­њи­ру то­ли­ко је метара у при­ро­ди. 7). па уме­сто да се пра­ве. Они слу­же за пре­во­ђе­ње ду­жи­ на из­ме­ре­них на пла­ну у ствар­не ду­жи­не у при­ро­ди. Мо­гли смо чак на са­м ле­њи­р фло­ма­сте­ром упи­са­ти од­го­ва­ра­ју­ћи број ме­та­ра (сл. Ду­жи­на школ­ске згра­де: m. 8). За дру­ги раз­мер мо­ра се на­пра­ви­ти нов раз­мер­ник. 7). исе­ци­те га ма­ка­за­ма и по­мо­ћу ње­ га из­ме­ри­те ду­жи­ну и ши­ри­ну школ­ске згра­де на пла­ну (сл. Слика 7 0 100 200 300 400 500 600 m Пра­во­ли­ниј­ска ска­ла ли­ниј­ског раз­мер­ни­ка де­ли се на од­сеч­ке јед­на­ке окру­глом бро­ју цен­ти­ме­та­ра (од 1 до 5 cm. Слика 8 Та­кви ле­њи­ри по­сто­је и на­зи­ва­ју се раз­мер­ ни­ци (сл. 100 Слика 6 0 1 10 2 20 3 30 4 40 5 50 6 60 7 cm 70 m Озна­ка на ле­њи­ру То зна­чи: Но­ва озна­ка 1 2 3 итд. Пре­ко­пи­рај­те ле­њир са сли­ке 6 на па­ пир. 5). што зна­чи да је 1 mm на пла­ну јед­нак 1 m у при­ро­ди. На старим географским картама линијски размерници маштовито су представљани (сл. 10 m 20 m 30 m итд. то нам је олакшало решавање прет­ход­ног за­да­тка. 11 . То су ли­ниј­ски раз­мер­ни­ци. Ши­ри­на школ­ске згра­де: m.

На­цр­тај­те га на по­себном па­ пи­ру и уз по­дељ­ке раз­мер­ни­ка упи­шите од­го­ва­ра­ју­ће бро­је­ве ко­ји ће озна­ча­ва­ти метре у при­ро­ди. 9) ду­жи­ну фискултурне сале. То је једна од предности линијског размерника. раз­мер­ник ни­је обе­­ле­жен бро­је­ви­ма. Иви­ца па­пи­ра по­ме­ри се уле­во та­ко да се дру­га цр­ти­ца по­кло­пи с тим по­дељ­ком. Слика 9 Ка­ко се то из­во­ди? Слика 10 0 Размер 1 : 2 000 На сли­ци 9 по­но­во је дат план исте шко­ ле. 3. очи­та­ју и је­ди­ни­це.) На исти на­чин од­ре­ди­те на пла­ну шко­­ле (сл. та­ко да је укуп­на ду­жи­на 3 km и 100 m. 1 0 1 2 3 4 5 km 1.Ка­да на пла­ну по­сто­ји ли­ниј­ски раз­мер­ник. 10). па се он­да на по­моћ­ном по­дељ­ку. Иви­ца па­пи­ра при­сло­ни се уз ли­ниј­ски раз­мер­ник та­ко да се јед­на од цр­ти­ца по­ ста­ви на ну­лу. ле­во од ну­ ле. 4. У дну пла­на налази се ли­ниј­ски раз­мер­ник с по­дељ­ци­ма који обележавају цен­ти­мет­ ре. Ду­жи­на сале: 12 m. (Пре то­га од­ре­ди­те ко­ли­ко метара у при­ ро­д и од­г о­в а­р а јед­н ом милиметру на пла­ну. Ме­ђу­тим. али ли­ниј­ ски размерник и даље важи јер је и он сам увећан у истој мери.) У пракси се неретко јавља потреба да се план увећа фотокопирањем. После уве­ ћа­ња мења се размер плана. Очи­та се окру­гао број ме­та­ра (или кило­ метара) ко­ји је упи­сан уз пр­ви по­де­љак ле­во (у на­шем при­ме­ру три километра). . па он­да ко­ли­ко метара од­го­ва­ра јед­ном центиметру. (У на­шем при­ме­ру то је 100 m. 5. Иви­ца па­пи­ра при­сло­ни се уз дуж ко­ја се ме­ри на пла­ну. али са­да у раз­ме­ру 1 : 2 000. 2. На иви­ци па­пи­ра олов­ком се озна­че цр­ти­ це уз крај­ње тач­ке те ду­жи. За то мо­же по­слу­жи­ти оби­чан лист па­пи­ра с рав­ном иви­цом (сл. ле­њир ви­ше ни­је по­тре­бан да би се из­ме­ри­ла не­ка ду­жи­на.

мо­же се ко­ри­сти­ти и ше­стар. Слика 11 Слика 12 1 0 1 2 3 4 5 km 1. 3. По­мо­ћу ше­ста­ра и ли­ниј­ског раз­мер­ ни­ка од­ре­ди­те на пла­ну (сл. 11). Ду­жи­на трав­ња­ка ис­пред шко­ле: m. Игла ле­вог кра­ка па­шће на по­моћ­ни од­се­ чак и по­ка­за­ти тра­же­ну ду­жи­ну у при­ро­ ди (у на­шем при­ме­ру 3 km и 100 m). 9) ду­жи­ну трав­ња­ка ис­пред шко­ле. рас­по­ре­ди­ти на­ме­штај у со­би (сл. 12). мо­же­мо врло ла­ко. (Нај­бо­љи је ше­стар раз­мер­ник са иг­ ла­ма на оба кра­ка. без по­ме­ра­ња.) По­сту­пак је са­свим јед­ но­ста­ван (сл. 2. Од­ре­ђе­на ду­жи­на на пла­ну узме се у отвор ше­ста­ра. а за­тим се игла дру­гог кра­ка (са истим отво­ром ше­ста­ра) пре­ме­сти у пр­ви ле­ви по­де­љак. С тим отво­ром јед­на игла ше­ста­ра по­бо­де се у нул­ти по­де­љак ли­ниј­ског раз­мер­ни­ ка. 13 . Че­му слу­же пла­но­ви За­хва­љу­ју­ћи пла­но­ви­ма.Уме­сто иви­це па­пи­ра.

15). План је врло ко­ри­стан. 14). али и не­ки дру­­ги. Пла­но­ви нам по­ма­жу да се лак­ше сна­ла­зи­ мо у сва­ко­днев­ном жи­во­ту (сл. за­ми­шље­н рас­по­ред пред­ме­та – не­што што се не ви­ди! Слика 13 Слика 15 Слика 14 14 . 13). офи­ци­ри и други. тре­не­ри (сл.Љу­ди раз­ли­чи­тих за­ни­ма­ња без пла­но­ва не би мо­гли да за­ми­сле свој по­сао: ин­же­ње­ри (сл. На ње­му мо­же да се при­ка­же рас­по­ред пред­ме­та она­кав ка­кав ствар­но је­сте.

Пра­вил­но по­ста­вљен план План је пра­вил­но по­ста­вљен ако би при раз­ме­ру 1 : 1 при­каз сва­ког пред­ ме­та по­крио од­го­ва­ра­ју­ћи пред­мет. 15 .

2. План града План улице – од куће до школе 16 .

а за­тим да иза­бе­ру раз­мер пла­на. Река. као што су. метро или канализација. ули­це. ра­сто­ја­ња из­ме­ђу боч­них ули­ца. шко­ле. ме­ђу­тим. Осим њих. Објек­ти су ку­ће. стам­бе­не згра­де. пру­ге. на плановима градова приказују се и подземни објекти. не­ће би­ти та­ко јед­но­став­но као ме­ре­ње ду­жи­на у со­би за­то што не мо­гу да из­ме­ре све објек­те ко­ји се на­по­љу на­ла­зе. То су природни објекти. фа­бри­ке. То. Се­ка и Пе­тар же­ле да на­цр­та­ју план де­ла гра­да у ко­јем се на­ла­зи њи­хо­ва ули­ца на исти на­чин као што су напра­ви­ли план со­бе и да на ње­му при­ка­жу све објек­те – из­гра­ ђе­не и при­род­не. то јест из­гра­ђе­ни објек­ти. ши­ри­ну ули­це на пе­шач­ком пре­ла­зу и оста­ло што бу­ду сма­тра­ли ва­жним за из­ ра­ду пла­на. Да би на­цр­та­ли план. 17 . Али оно што мо­гу је­ сте да на пу­ту ка шко­ли ко­ра­ци­ма из­ме­ре ра­сто­ја­ње до ње. брег и шума такође су објекти.Објек­ти су ве­ли­ки пред­ме­ти ко­ји има­ју стал­но ме­сто. Сви набројани вештачки објекти на­ла­ зе се на површини земље. тре­ба да из­ме­ре об­јек­ те ко­ји ће би­ти при­ка­за­ни на ње­му. То су објек­ти ко­је је чо­век из­гра­дио. на пример.

згра­де. 3. 1). 100 100 100 Пар­них корака Укуп­но ме­та­ра 300 На пла­но­ви­ма се при­ка­зу­ју ра­зни об­јек­ти. б) Ту ста­зу пре­ђи­те три пу­та рав­но­мер­ ним ко­ра­ком и при том број­те пар­не ко­ра­ке (увек под истом но­гом). Ду­жи­на ко­ра­ка за­ви­си пре све­га од ра­ста чо­ ве­ка. Ре­ зул­тат за­о­кру­жи­те на јед­ну де­се­ти­ну ме­тра и упи­ши­те га у по­след­њи сту­ бац. па се нај­че­шће бро­је са­мо пар­ ни ко­ра­ци. нај­бо­ље је ду­жи­ну ко­ра­ка од­ре­ди­ти на ста­зи по­зна­те ду­жи­не. Зна­ ју­ћи то. а уоче­на је сле­де­ћа пра­вил­ност: ду­жи­ на пар­ног ко­ра­ка јед­на­ка је ра­спо­ну ру­ку са ша­ка­ма сти­сну­тим у пе­сни­це (сл. Број пар­них ко­ра­ка сва­ки пут упи­ши­те у тре­ћ и сту­б ац при­л о­же­н е та­б е­л е. .Ка­ко се ра­сто­ја­ња ме­ре ­ко­ра­ци­ма При ме­ре­њу ра­сто­ја­ња за­мор­но је бро­ја­ти сва­ки ко­рак. Из­ гра­ђе­ни објек­ти јесу ку­ће. пу­те­в и. На­рав­но. ко­ји мо­гу би­ти из­гра­ђе­ни и при­род­ни. фа­бри­ке. Ипак. а уку­пан број ко­ра­ка у пе­ти сту­бац. прет­ход­но је по­треб­но да од­ре­ди­мо ду­жи­ну пар­ног ко­ра­ка. ре­љеф и биљ­ни по­кри­вач (шу­ме. воћ­ ња­ци. ла­ко ће­те број пар­них ко­ра­ка пре­ра­чу­на­ва­ти у ме­тре. пру­ге итд. 2. Од­ре­ђи­ва­ње ду­жи­не пар­ног ко­ра­ка Ме­ре­ње Ме­та­ра 1. Објек­ти има­ју сво­је стал­но ме­сто – ло­ка­ци­ју. по­л о­в и­н а од то­га је­с те сред­ња ду­жи­на обич­ног ко­ра­ка. При­р од­н и објек­т и су 18 Укуп­но корака Сред­ња ду­жи­на пар­ног и обич­ног ко­ра­ка Пар­ни ко­рак: m Обичан корак: m воде. Слика 1 а) У школ­ском дво­ри­шту од­ме­ри­те ме­ тар­ском пан­тљи­ком ста­зу (атлет­ску ста­зу) ду­жи­не 100 m. То је сред­ња ду­жи­на ва­шег пар­ ног ко­р а­ка. в) Уку­пан број ме­та­ра (300 m) по­де­ли­те са укуп­ним бро­јем пар­них ко­ра­ка. њи­ве).

у раз­м е­ ру 1 : 1 000. 19 . Код пла­на со­бе при­каз зи­до­ва уокви­ри­вао је план. а на до­њу бе­ли­ну упи­са­ли су раз­мер и уцр­та­ли ли­ниј­ски раз­ мер­ник (сл. 2. од ку­ћ е до шко­л е. а код пла­на ули­це. Из­ван ра­ма. Сека и Петар са­ми су на­цр­та­ли пра­во­у­га­о­ ни рам. ле­ген­да и на­зи­ви Се­ка и Пе­тар за­јед­н о су направили план сво­је ули­ц е. упи­са­ли су на­зив пла­на. десно). на гор­њу бе­ли­ну ли­ста.Зна­ко­ви. с об­ зи­ром на то да је реч о отво­ре­ном про­сто­ру.

од ку­ће до шко­ле. не заборави легенду… И на крају рада добићеш план града. Позиционирај знакове. Ваш план. тре­ба да са­др­жи:  на­зив   раз­мер   ли­ниј­ски раз­мер­ник   ле­ген­ду   рам (уну­тар ко­јег су при­ка­за­ни ­нај­ва­жни­ји објек­ти)   на­зи­ве 20 0 10 1 : 1 000 20 30 40 50 m Слику одозго. као и њи­ хов.Слика 2 10 На­пра­ви­те план ва­ше ули­це. упиши размер. допуни мрежом и називима улица. . какву види птичица. на исти на­чин на ко­ји су то ура­ ди­ли Се­ка и Пе­тар.

и упо­ре­ђу­ ју са­др­жај пла­на са око­ли­ном. од­но­сно сво­је ме­сто на пла­ну. 21 . За­тим тра­же се­бе. али са­да с пла­ном ули­це ра­ши­ре­ним ис­пред себе. Гле­да­ју низ ули­цу. па он­да у план.Ори­јен­та­ци­ја пла­на Пе­тар и Се­ка по­но­во су на сво­јој те­ра­си.

За­тим се план по­ста­ви во­до­рав­но и за­кре­ ће се све док се ули­ца у ко­јој се на­ла­зи стај­на тач­ка не по­кло­пи с прав­цем исто­ име­не ствар­не ули­це (сл. До­ђе се до јед­ног рас­кр­шћа. 4).Ка­ко се ко­ри­сти план гра­да 1. то јест да се на­ђе нај­по­вољ­ни­ји пут од стај­не тач­ке до не­ког од­ре­ди­шта. Слика 3 План гра­да слу­жи то­ме да се по­мо­ћу ње­га стиг­не на од­ре­ђе­но ме­сто. 2. Та­да је план ори­јен­ти­сан. 3). Овај по­с ту­п ак на­з и­в а се ори­ј ен­т а­ц и­ј а плана. по­гле­да­ју се та­бле с на­зи­ви­ма ули­ца и за­ тим се на кар­ти озна­чи рас­кр­шће тих ули­ ца – ту је стај­на тач­ка. GO GO SP OD AJ JO VI NA Слика 4 JE VR EM JU A BR IN E GO VI ĆA S VA E DO SI TE JE RA PI AR JO VA N OV A U NC SK A ČI LJ EZ KA KN NEMANJINA UB M A AI IN IH LO B U L E VA R D E S P OTA S T E FA N A VA KRA LJA MIL ARČ KO L 22 MAKED ONSKA KRUN SKA ADMIRALA GEPRATA AN A RESAV SKA E VA TRG REPUBLIKE KNEZA MILOŠA ĆA A OD VA ČA FR SP OV A DO M AĆ AČ SI BR IN A ZM UNIVERZITETSKI PARK AR KR A LJ IC E N AT A LI KRA PIONIRSKI PARK LJA JE MIL AN A . Пр­во се на пла­ну од­ре­ди стај­на тач­ка. То је са­свим ла­ко јер су на­зи­ви ули­ца упи­ са­ни и на табле на згра­да­ма и на пла­н гра­да (сл.

На при­мер. јер је план. За­то се на пла­но­ви­ма гра­да. на пр­ви по­глед. Слика 5 TER SK LK JE OG AN DN FR BA При избору најкраћег пута помоћу плана тре­ба бити обазрив јер на плановима гра­ дова обично није приказан рељеф. Али по­сле ту ули­цу ни­је ла­ко на­ћи на са­мом пла­ ну. уз на­зив су на­ве­де­не и озна­ке ко­ је нас упу­ћу­ју на то где на пла­ну да тра­жи­мо ули­цу. 5). пр­ва ули­ца де­сно). у при­ло­гу. Уз две на­спрам­ не стра­не ра­ма пла­на упи­са­на су сло­ва. на­ла­зе и азбуч­ни спи­ско­ ви ули­ца. он­да ће се по­ глед низ ули­цу Кне­за Ми­ло­ша за­вр­ша­ва­ти на Топ­чи­дер­ском бр­ду и да­ље на Ко­шут­ња­ ку (смер 3). Те озна­ке обич­но се са­сто­је од јед­ног сло­ва и јед­ног бро­ја. пра­ви ла­ви­ ринт ули­ца и на­зи­ва. а по­глед низ ули­цу Кра­ља Ми­ла­ на на хра­му Све­тог Са­ве (смер 2). 23 . Шта зна­че та сло­ва и ти бро­је­ви? На пла­но­ве гра­до­ва уцр­та­ва­ју се ли­ни­је ко­је чи­не мре­жу пра­во­у­га­о­ни­ка. На­зив неке ули­це пр­во тре­ба про­на­ћи у спи­ ску ули­ца. ако смо пра­вил­но ори­јен­ти­са­ли план Бе­о­гра­да на 3. 6). Ка­да је план ори­јен­ти­сан. ори­јен­та­ци­ју пла­на про­ве­ра­ва­мо пре­ма по­зна­тим објек­ ти­ма и су­сед­ним ули­ца­ма (пр­ва ули­ца ле­ во.Да се не би де­си­ло да обр­не­мо смер (то јест да план за­кре­не­мо за 180°). Најкраћи пут одређен на плану града не мора бити и најлакши када га треба препешачити. од­но­сно на Па­ла­ти Ал­ба­ни­ја (смер 1). Пре­сек би­ло ко­је две од тих ли­ни­ја од­ре­ђу­ је до­њи ле­ви угао јед­ног пра­во­у­га­о­ног по­ ља мре­же. М7 итд. а уз дру­ге две на­спрам­не стра­не – број­ке (сл. На при­мер. AZI RO A NA ON 1 TA IR AL A GE PR AT A 3 2 KR A M A OŠ IL M A KR OV A MIL EZ IK LJA M IŠ AR SK A ANA KN AR A AS KRA M SK UN UN SK AD рас­кр­шћу бе­о­град­ских ули­ца Кне­за Ми­ло­ ша и Кра­ља Ми­ла­на (сл. А4. Сна­ла­же­ње у ла­ви­рин­ту пла­на 1 2 3 Ви­де­ли смо да је при од­ре­ђи­ва­њу стај­не тач­ ке на пла­ну гра­да ла­ко са­зна­ти на­зив не­ке ули­це – про­чи­та­ћемо га на пр­вој та­бли. ње­гов са­др­жај упо­ре­ди се са око­ли­ном и тада план може да се ко­ри­сти.

то зна­чи: „По­тра­жи­те тај трг на пла­ну у пра­во­у­га­ о­ни­ку чи­ји је до­њи ле­ви угао од­р е­ђ ен пре­се­ком ли­ни­је B и ли­ни­је 4 (сл. На при­ло­же­ном пла­ну на­ђи­те сле­де­ће ули­це: ул. C1 ул. 6). E3 Слика 6 B C D E S VA CE TIN JSK A A E ČA PI EZ RA KN ĆA M IH AI LO 1 ST EFAN A DE SP OTA BU LE VA R STEFANA BUL EVAR DESP OTA 1 E VA VA O N SK A C V IJ IĆ M A K ED PA L M OT IĆ TRG REPUBLIKE EV A A Č EL A SK Z D RA VKA OV ĐU A ŠIN A OT IĆ SK K TA M PA L I AT ED ID IĆ A OV IĆ NI AR ST IN EN AK OV A B IS TR IČ K A EV ŠA PIONIRSKI PARK UB AD RA NA GA MI LJ ER A VA Š GLA PR JE N TA N O JA KA ILI FRO LO S TA NS E OG 2 LM DN A Z IJ RO DA BAL KAN SKA OR ĆA KA E OG VI ET O VS SIM RA E VA SV RO VL PA SO EV E EJ AŽ KO NSKA JK DR DEČA TRG NIKOLE PAŠIĆA TER NA 2 MA A NA KR AL A OŠ IL M AL JA VL AL UN EK A IN A VE O LT VA 3 IJA LJA Z RU RA TR ND ET MI SK KRA SA AD DI KR KN EZ A KR VA A ĆE A N SK IJI IJ E VA R AR BA LK CV EM 3 LE J IC TAŠMAJDAN BU TU KA DS JE LE AT E KR PR VA VA RA HU M SK BO A E BR GD AN AN E A 4 IJE E RT LS VO ZO JE SM ND ZA E D IN KN KA EG A SLAVIJA IN EN UT IL IL M SA OD O BA BA VI ŠN JIN KU K ATA N IĆ A U RS M IL A LIN NJ EG OŠ EV A E VA NO VO PA ZA EŠ EV SK A 5 A E ODE D R AG O M I R G ORK BU LE VA 5 KNE Z IN JE RS KA VOJV R OS LO BO ĐE NJ A KR AL JA M E EK JV JV GO EV A RK OŠ ĆE EG NI NJ OV A JA IN IL KN OD AN AL A JV JA VO SK VO RČ AL UN EZ A BI OT M E IL M BE VO VA R KR 4 BU RA A OG JIN OŠ A AN A M VIĆ ANA CO M IL NE KARAĐORĐEV PARK A 24 B C D E . сл. Бу­ле­вар кра­ља Алек­сан­дра. 6). Пал­мо­ти­ће­ва B2. C2. Цвијићева D1.Јед­н а ули­ц а на пла­н у мо­же се про­те­з а­т и кроз ви­ше по­ља мре­же (на при­мер. E2. На при­мер. ка­да у по­пи­су ули­ца уз на­зив Тр­га Сла­ви­ја сто­ји озна­ка B4. D2.

ди­ги­тал­ни пла­но­ви. Слика 7 Ва­жност пла­но­ва По­вр­ши­на сва­ке зе­мље при­ка­за­на је на мно­ го ли­с то­в а пла­н о­в а раз­л и­ч и­т их раз­м е­р а (1 : 1 000. по­моћ­ не згра­де. На сли­ци 9 при­ка­зан је део пла­на пре­ма којем је ура­ђе­на сли­ка 5 на стр. као и тзв. ко­ји се чу­ва­ју у оп­шти­на­ма.По­ред обич­них пла­но­ва гра­до­ва ура­ђе­них на па­пи­ру. 25 . без пла­но­ва на­се­ља и зе­мљи­шта ра­ зличити про­ф е­с ионалци – гра­ђ е­в и­н а­р и. зе­мљи­ште) ко­је по­се­ду­ју гра­ђа­ни. 1 : 2 500. ко­ји се обич­но на­ла­зе на CD-ови­ма или им се мо­же при­сту­пи­ти на Ин­тер­не­ту (сл. На пла­но­ви­ма су тач­но при­ка­за­не све не­по­крет­но­сти (ку­ће. 1 : 5 000). 1 : 2 000. ар­хи­тек­те. по­сто­је и пла­но­ви ко­ји се по­ста­ вља­ју на ве­ли­ке та­бле на град­ским тр­го­ви­ма (сл. Без тих пла­но­ва по­је­ дин­ци не би мо­гли про­да­ва­ти ни­ти на­сле­ ђи­ва­ти не­по­крет­но­сти. ге­о­де­ти и други – не би мо­гли за­­­ ми­сли­ти свој рад. 7). Слика 9 Слика 8 Та­ко­ђе. пред­у­зе­ћа и др­жа­ва. 10. 8).

3. Географске карте Слика 1 26 .

реч је о плановима. ин­же­ње­ри­ ма ра­з­них стру­ка. Оне се популарно називају војним картама. картографску мрежу. Кар­те сред­њег раз­ме­ра (од 1 : 300 000 до 1 : 1 000 000) на­зи­ва­ју се још и пре­глед­не кар­те. Зид­на кар­та Ср­би­је ко­ја се на­ла­зи у ва­шој учи­о­ни­ци спа­да у кар­те сред­њег раз­ме­ра. 1). ту­ри­сти­ма итд. 1 и 2). реч је о топографским кар­ та­м а. Осим кар­те на­ше зе­ мље. 3. садрже: назив. као и планови. Кар­те сит­ног раз­ме­ра (раз­ме­ри сит­ни­ји од 1 : 1 000 000) (сл. а када је размер једнак 1 : 25 000 или сит­ нији од њега. 1 : 100 000 и 1 : 200 000. Наше топографске карте израђују се у Војно-географском инсти­ту­ ту у Београду. пла­ни­ на­ри­ма. и на њима свака земља при­ казује своју територију у довољном броју листова (сл. рам. све кар­те ко­је се на­ла­зе на зи­до­ви­ма ва­ших учи­о­ни­ца и у ва­шим атла­си­ма спа­ да­ју у кар­те сит­ног раз­ме­ра. географске карте деле се на три групе: 1. 2. У зависности од величине размера. Када је размер круп­нији од 1 : 25 000. вазду­хо­плов­ци­ма. 2). али нису неопходне само у војним пословима.Географске карте. Топографске карте израђују се у ра­зме­рима 1 : 25 000. ис­тра­жи­ва­чи­ма. Потребне су свима који раде на отвореном: морепловцима. Карте крупног размера обухватају кар­те до размера 1 : 200 000. Слика 2 27 .1 : 50 000. на­ зиве и легенду (сл. размер. во­за­чи­ма.

ко­ји мо­же би­ти раз­ли­чи­тих ди­ мен­зи­ја. во­де. са­о­бра­ћај­ни­це. зе­ мљи­ште) и дру­штве­но­ге­о­граф­ски еле­мен­ти (на­се­ља. Слика 3 назив карте рам карте картографска мрежа висинска скала легенда 28 размерник размер дубинска скала . биљ­ни по­кри­вач. при­вред­ни и кул­ тур­ни објек­ти. У ге­о­граф­ски са­др­ жај спа­да­ју и ге­о­граф­ски на­зи­ви. од­ но­сно кар­то­граф­ска про­јек­ци­ја (в. На гор­њ ој бе­л и­н и (мар­г и­н и) ли­с та кар­ те напи­сан је на­зив кар­те. гра­фич­ки раз­мер­ник и ле­ген­да. Рам. 3). Све оно што је при­ка­за­но уну­тар ра­ма кар­ те јесте ге­о­г раф­с ки са­д р­жај кар­т е. 6. док се на до­њој обич­но на­ла­зе раз­мер.Са­др­жај ге­о­граф­ске кар­те Ге­о­граф­ска кар­та нај­че­шће се штам­па на ли­ сту па­пи­ра. део књи­ге) чи­не ма­те­ма­тич­ки са­др­жај карте. Све оно што је при­ка­за­но на ли­сту јесте са­др­жај кар­те (сл. Ге­о ­ граф­ски са­др­жај чи­не при­род­но­ге­о­граф­ски еле­ме­ти (ре­љеф. На сва­кој ге­о­граф­ској кар­ти постоји рам. раз­ме­р и кар­то­граф­ска мре­жа. гра­ни­це).

ге­о­граф­ске на­зи­ве и бро­је­ве. Слика 4a Ли­ни­ја­ма се на кар­та­ма ис­цр­та­ва­ју кон­ту­ре обје­ка­та (кон­ти­не­на­та. зна­ ко­ве. ли­ни­ја­ма на кар­ти мо­же се при­ка­за­ ти до­кле на се­ве­ру Евро­пе успе­ва пше­ни­ца. 4в). а) и та­ча­ка на ко­је се од­но­си од­ре­ђе­на ду­би­на (је­зе­ра.При­ка­зи­ва­ње ге­о­граф­ског са­др­жа­ја Ге­о­граф­ски са­др­жај кар­то­гра­фи при­ка­зу­ју (цр­та­ју) ко­ри­сте­ћи тач­ке. Слика 4в Слика 4б 29 . Осим ствар­них обје­ка­та. Тач­ка се ко­ри­сти за при­каз без­ди­мен­зи­о­ нал­них ствар­них та­ча­ка. На при­мер. ре­ке) (сл. 4б). ли­ни­ја­ма се при­ ка­зу­је про­сти­ра­ње оно­га што се не ви­ди. по­кра­ји­на) и из­ду­же­ни об­је­к­ти ко­ји се не мо­гу при­ка­за­ти у ра­зме­ру кар­те (ре­ке. пу­те­ви. у сва­ко­днев­ном жи­во­ту ли­ни­је нај­че­ шће ви­ди­мо на вре­мен­ским кар­та­ма ко­је се при­ка­зу­ју при­ли­ком са­­оп­шта­ва­ња прог­но­зе вре­ме­на. на при­мер та­ча­ка на ко­је се од­но­си над­мор­ска ви­си­на (то су нај­че­шће вр­хо­ви пла­ни­на) (сл. њи­ва). ли­ни­је. Ипак. 4. је­зе­ра. пру­ге). гра­ни­ це (др­жа­ва. ли­ни­ја­ма се мо­гу по­ве­за­ти све тач­ке јед­на­ко уда­ље­не од обал­ске ли­ни­је Евро­пе и слично. На тим кар­та­ма ли­ни­је спа­ја­ју све тач­ке истих вред­но­сти тем­пе­ра­ту­ре ва­зду­ха или ва­зду­шног при­ти­ска (сл. мо­ра. Та­кве ли­ни­ је на­зи­ва­ју се изо­ли­ни­је. бо­је.

5а). Раз­ли­чи­тим бо­ја­ма мо­гу се при­ка­за­ти под­руч­ја са истим свој­стви­ма (сл.Бо­је се на кар­та­ма ко­ри­сте да би се озна­чиле и ис­та­кле раз­ли­ке из­ме­ђу по­је­ди­них обје­ка­та и по­ја­ва. 5б). тех­ни­ка и умет­ност. Слика 5а Слика 5в 30 . 5в). Нај­че­шће слу­же за раз­два­ја­ње не­ких те­ри­то­ри­ја (сл. Слика 5б Бо­је су се од­у­век ко­ри­сти­ле и да би ге­о­ граф­с ке кар­те би­л е ле­п е. Ге­о­граф­с ка кар­та ни­је са­мо де­ло на­у­ке и тех­ни­ке не­го је че­сто и умет­нич­ко де­ло. а ни­јан­са­ма јед­не бо­је по­ка­зу­је се ин­ тен­зи­тет не­ке по­ја­ве (сл. Кар­то­ гра­фи­ја је исто­вре­ме­но на­у­ка.

Слика 6 31 . Та­кви објек­ти за­ ме­њу­ју се кар­то­граф­ским зна­ко­ви­ма. па раз­ме­ри мо­ ра­ју би­ти сит­ни­ји. На ге­о­граф­ским кар­та­ма при­ка­за­ни су ве­ћи де­ло­ви Зе­мљи­не по­вр­ши­не. слич­но ге­о­граф­ској кар­ти. сни­мак ће. Ве­ли­ким сма­њи­ва­њем они се јед­но­став­но из­гу­бе. 6).Кар­то­граф­ски зна­ко­ви План гра­да мо­же се упо­ре­ди­ти с фо­то­гра­фи­ јом гра­да сни­мље­ном из ави­о­на (сл. ­Мно­ги од њих не мо­гу се вер­но при­ка­за­ти. А ка­да је раз­мер сит­ни­ји – сит­ни­ји су и сви при­ка­за­ни објек­ти. об­у­хва­ти­ти ве­ ћи про­стор и сви објек­ти биће сит­ни­ји. Ка­да се ави­он по­диг­не на ве­ли­ку ви­си­ну. као на пла­но­ви­ма.

Прет­по­ста­ви­мо да је раз­мер кар­те 1:100 000 и да на њој. То зна­ чи да би се фон­та­на све­ла на јед­ну тач­ку на кар­ти! Због то­га се фон­та­на на тој кар­ти мо­ ра при­ка­за­ти кар­то­граф­ским зна­ком (у тој тач­ки). У том раз­ ме­ру 1 mm = 100 m. ту је увек и ле­ген­да кар­те. тро­у­гло­ви. Уоста­лом. пра­во­у­га­о­ни­ци). Осим тачкастих. четвороугла или троугла   тродимензионални – картографски зна­ кови са изгледом неког перспективно при­ казаног геометријског тела. док би јед­ној де­се­ти­ни милиметра од­го­ва­ра­ло 10 метара. То су:  симболички – картографски знакови који сво­јим ликом подсећају на објекат који приказују   фигуративни – картографски знакови који обликом подсећају на човека или живо­ тињу   тлоцртни – картографски знакови чији је лик изведен из тлоцрта објекта који се при­ казује   апстрактни – картографски знакови који не личе на објекат који приказују   геометријски – картографски знакови који имају облик неког једноставног геометриј­ ског лика. линијских и површинских. из­ме­ђу оста­лог. али то ни­је оба­ве­зно – че­сто су то ге­о­ме­триј­ске фи­гу­ре (кру­го­ви. Кар­то­граф­ски зна­ко­ви ни­су цр­те­жи обје­ка­ та из при­ро­де. на пример лоп­те или коцке   пропорционални – картографски знакови истог облика као објекти које приказују.По­ка­жи­мо на при­ме­ру ка­ко се то гу­бе об­јек­ ти на ге­о­граф­ским кар­та­ма. на пример круга. јер би кар­та би­ла пре­тр­па­на де­та­љи­ма. тре­ба при­ка­ за­ти и фон­та­ну преч­ни­ка 10 m. 7). картографи разликују и неколико других врста знакова. а по величини про­пор­ционални њима. у ко­јој су они об­ја­шње­ ни (сл. До­бро би би­ло ако би сво­јим об­ ли­ком под­се­ћа­ли на обје­кат ко­ји при­ка­зу­ју (на пример: то­рањ – нафт­ни из­вор. Слика 7 Легенда зграда пешачка стаза река школа обичан колски пут широка река колиба савремени пут мање језеро усамљено дрво (четинарско) црква железничка пруга извор шума манастир камена ограда чесма група дрвећа тврђава жичана ограда бунар дрворед број означава надморску висину означене тачке бунар с ђермом жбуње водоторањ воћњак каменолом пећина виноград стругара јама мочварно земљиште (непроходно) споменик рудник хидроелектрана 32 520 мочварно земљиште (проходно) усамљено дрво (лишћарско) пашњак . пла­ви круг – бу­нар и слично).

  Понекад изра­жа­вају однос величина онога што при­казују. На пример. ре­љ еф сме­ђ ом бо­ј ом.   Они по­ка­зу­ју где се ти објек­ти на­ла­зе. на исечку карте (сл. Кар­то­граф­ски знак је нај­бо­љи ка­да је на пр­ви по­глед (и без ле­ген­де) ја­сно на ко­ ји се ге­о­граф­ски обје­кат од­но­си. биљ­ни по­кри­вач зе­ле­ном бо­јом. Та­ко се на то­п о­граф­с ким кар­та­м а при­род­ни еле­мен­ти при­ка­зу­ју у три бо­је: во­ де пла­в ом бо­ј ом. је­дан кру­жић на кар­ти раз­ме­шта­ја ста­нов­ ни­штва мо­же пред­ста­вља­ти 1 000 ста­ нов­ни­ка).  33 .Слика 8 Ра­ди лак­шег пре­по­зна­ва­ња по­је­ди­них ге­о­ граф­ских еле­ме­на­та на кар­та­ма се ко­ри­сте и бо­ј е. 8) градови који имају мање од 10 000 становника приказани су ра­зли­читим круговима. Сви оста­ ли еле­мен­ти (из­гра­ђе­ни) при­ка­зу­ју се цр­ ном или цр­ве­ном бо­јом.   Кар­т о­г раф­с ки зна­ко­в и мо­г у има­т и од­ре­ђе­ну вред­ност (на при­мер. Каква је уло­га кар­то­граф­ских зна­ко­ва   Кар­то­граф­ским зна­ко­ви­ма пред­ста­ вља­ју се ге­о­граф­ски објек­ти ко­ји се не мо­гу при­ка­за­ти у раз­ме­ру кар­те.

По­гле­дај­те их па­­жљи­во и на­пи­ши­те шта они. пред­ста­вља­ју. Највиша тачка планине или брда на­зи­ ва се врх. 38). стр. Рав­ни­це су про­стра­ни де­ло­ви Зе­мљи­не по­вр­ши­не ко­ји се од­ли­ку­ју ма­лим про­ ме­на­ма ви­си­не. Ако се на­ла­ зе изнад 500 m. Обје­кат Знакови шко­ла При­ка­зи­ва­ње ре­ље­фа на ге­о­граф­ским кар­та­ма Зе­мљи­на по­вр­ши­на пре­кри­ве­на је не­рав­ни­ ­на­ма (уз­ви­ше­ња и уду­бље­ња) ко­је се јед­ним име­ном на­зи­ва­ју ре­љеф. Старе географске карте често су уоквирене лепим цртежима на ко­јима нема чега нема. стр. ко­ја се на­зи­ва­ју ко­тли­не (сл. 14. 34 Пла­ни­не су уз­ви­ше­ња ко­ја се уз­ди­жу пре­ко 500 метара из­над око­ли­не (сл. Ако се налазе испод 200 m надморске висине. 39). називају се низије. 15. го­ре. у сре­ди­ни. Нај­круп­ни­ји об­ли­ци ре­ље­фа јесу пла­ни­не и рав­ни­це. по ва­шем ми­шље­њу. 40). називају се висо­равни (сл. у сре­ди­ни. Се­дло је ува­ла из­ме­ђу два вр­ха. по­шта че­ти­нар­ско др­во ви­но­град На сли­ци 9 при­ка­за­но је не­ко­ли­ко зна­ко­ ва ко­ји се ко­ри­сте на на­шим то­по­граф­ ским кар­та­ма. стр. 39). 29). Из­ме­ђу бр­да и пла­ни­на про­ти­чу ре­ке и обра­ зу­ју ду­га уска уду­бље­ња ко­ја се на­зи­ва­ју до­ ли­не (сл. Историчари карто­графије у ша­ли кажу да је нека карта жи­вописнија што је на њој приказани део Земљине површине био слабије истражен. Слика 9 520 520 520 520 520 520 Раме уз раме с картографима. пре­вој и се­дло (сл. 4а на стр. Реч­н а до­ли­на че­сто спа­ј а­ про­стра­на уду­ бље­ња с рав­ним дном и стр­мим стра­на­ма. стр. 16. На пример: Космај • 626 m. око израде гео­графских карата трудили су се гра­фи­чари и сликари. 38). .Пу­сти­те ма­шти на во­љу и на­цр­тај­те (и обој­те) по четири варијанте зна­ко­ва за објек­те на­ве­де­не у та­бе­ли. стр. Врхови се на картама означа­ ва­ју тачком поред које је уписана ви­си­на у метрима (сл. Пла­нин­ски ве­ нац је низ пла­ни­на. Уз­в и­ш е­њ а до 500 метара на­з и­в а­ј у се бр­да. 14. Ка­да се го­во­ри о пла­нин­ском ре­ље­фу. 15. до­ле. че­сто се ко­ри­сте и ре­чи пла­нин­ски ве­нац. а пре­вој нај­лак­ши пут кроз пла­ нин­ски те­рен. горе.

ши­ри­ну и ви­си­ну. раз­вр­стај­те об­ли­ке ре­ље­ фа и упишите их у табелу: бр­до. 11). 35 . 11). брег. Ли­ни­ја во­де пред­ста­вља изо­ хип­су од пет метара. пла­ни­на. а кар­та има са­мо ши­ри­ну и ду­жи­ну. Слика 10 Ава­ла (511 m) Чот (474 m) Пан­чи­ћев врх (2 017 m) Гоч (1 127 m) Сви ре­љеф­ни об­ли­ци мо­гу се по­де­ли­ти на уз­ви­ше­ња и уду­бље­ња. За­ми­сли­ те за­тим да је јед­ног да­на до­шло до по­пла­ве и да је ни­во во­де до­сти­гао пет метара из­над мор­ског ни­воа. При­ка­зи­ва­ње ре­ље­фа по­мо­ћу изо­хип­си Ре­љеф се нај­вер­ни­је при­ка­зу­је по­мо­ћу изо­ хип­си. 10). На­зив уз­ви­ше­ња Вр­ста уз­ви­ше­ња Изо­хип­се на кар­ти спа­ја­ју тач­ке исте над­ мор­ске ви­си­не. Слика 11 Про­блем ко­ји се појављује при при­ка­зи­ва­њу ре­ље­фа на кар­та­ма јесте то што ре­љеф­ни об­ ли­ци има­ју сво­ју ду­жи­ну. Уз­ви­ше­ња Удубљења За­ми­сли­те уса­мље­но бр­до (сл. до­ли­на. ко­тли­на. Ако би ни­во во­де по­рас­тао за још пет ме­ тара. ја­ру­га. У де­сни сту­бац упи­ши­те од­го­ва­ ра­ју­ћи на­зив (пла­ни­на или бр­до). то јест кар­та је рав­на. Над­мор­ска ви­си­на је вер­ ти­к ал­н а уда­љ е­н ост не­ке тач­ке од ни­в оа мо­ра (сл.У та­бе­лу су упи­са­ни на­зи­ви не­ко­ли­ко уз­ви­ше­ња у Ср­би­ји и њи­хо­ве над­мор­ске ви­си­не. То су ли­ни­је ко­ји­ма се на кар­ти оцр­ та­ва­ју кон­ту­ре (обри­си) ре­љеф­них об­ли­ка. На­кон сва­ког по­ ра­ста ни­воа во­да би оцр­та­ва­ла но­ву изо­хип­ су (сл. се­дло. У скла­ду с том по­де­лом. она би бр­до опа­са­ла по но­вој ли­ни­ји – изо­хип­си од 10 метара.

Линије које на картама спајају тачке исте дубине називају се изобате. та­ко што ће­те на од­го­ва­ра­ ју­ћа ме­ста упи­са­ти: рав­но­мер­на па­ди­на. сл. На осно­ву ра­сто­ја­ња изо­хип­си мо­же се из­ве­сти за­кљу­чак о на­ги­бу те­ре­на. На осно­ву тих обри­са мо­гу се пре­ по­зна­ти по­је­ди­ни об­ли­ци ре­ље­фа (таб. Изо­хип­се се цр­та­ју сме­ђом бо­јом. Зна­ју­ћи то. по­пу­ни­те пр­ви сту­ бац та­бе­ле. . Де­бљим ли­ни­ја­ма из­ву­че­не су изо­хип­се на сва­ких окру­глих 100 m и на њи­ ма су напи­са­не и ви­си­не. односно да је реч о бла­гој па­ди­ни. стр­ма па­ди­на. Какву уло­гу има­ју изо­хип­се  Вер­но до­ча­ра­ва­ју ре­љеф­не об­ли­ке.   Омо­гу­ћу­ју да се од­ре­де над­мор­ске ви­си­не. а изохипсе тек крајем XVIII века.   Служе као основа за цртање профила земљишта по одређеној линији. то зна­чи да је на­гиб те­ре­на ма­ли.Слика 12 а) б) За­ми­сли­те да смо при сва­ком по­ра­сту ни­воа во­де за пет метара ис­цр­та­ли око бр­да од­го­ ва­ра­ју­ћу изо­хип­су. гле­да­но од­о­зго – из пти­ч­је пер­ спек­ти­ве. рав­ни­ца. као на сли­ци 12б. 14. Разлог томе јесте то што су тада лакше могли да измере дубину него надморску висину. На ге­о­граф­ским кар­ та­ма изо­хип­се се при­ка­зу­ју упра­во као на сли­ци 12б. Кар­то­ графи су почели да исцрта­вају изобате на картама крајем XVI века. На ге­о­граф­ским кар­та­ма раз­ме­ра 1 : 50 000 изо­хип­се су уцр­та­не на сва­ких 20 m над­мор­ ске ви­си­не. 1. 36 Пре­по­зна­ва­ње ре­ље­фа на кар­ти Изо­хип­се на кар­та­ма ства­ра­ју пре­по­зна­тљи­ ве обри­се.   Омо­гу­ћу­ју да се од­ре­де на­ги­би земљи­шта. ако су на не­ком де­лу кар­те изо­ хип­се раз­мак­ну­те. За­­ то се оне још на­зи­ва­ју и хо­ри­зон­та­ле. бр­до би из­гле­да­ло као на сли­ци 12а. 15 и 16). На при­мер. а гле­да­но од­ о­зго. Ка­кав је те­рен (на­гиб те­ре­на) Ка­кве су изо­хип­се бла­га па­ди­на раз­мак­ну­те зби­је­не на јед­на­ком ­ра­сто­ја­њу не­ма их Изо­хип­се би се до­би­ле и ка­да бисмо бр­ до (или би­ло ко­ји дру­ги ре­љеф­ни об­лик) пре­се­ца­ли хо­ри­зон­тал­ним рав­ни­ма. Гле­да­но са стра­не.

пла­то До­ли­на Гре­бен (ду­ги. 16. 15 и 16 и упо­ре­ди­те на­зна­че­ни об­лик ре­ље­фа (ле­во) и од­го­ва­ ра­ју­ћи при­каз на то­по­граф­ским кар­та­ма (де­сно). 14. 16. го­ре сл. доле Слика 13 На сли­ци 12 при­ка­за­но је бр­до (пре­сек бр­да) и дат је ње­гов при­каз на кар­ти по­ мо­ћу изо­хип­си. То ме­сто озна­че­но је цр­ ве­ним кр­сти­ћем на сва­ком исеч­ку кар­те.Табела 1 Об­ли­ци ре­ље­фа – при­каз изо­хип­са­ма Об­лик ре­ље­фа При­каз изо­хип­са­ма на кар­та­ма Сли­ка Бр­до Се­дло овал­не или кру­жне изо­хип­се изо­хип­се исте ви­си­не су­че­ље­не су испупче­њи­ма (ис­пуп­че­ним де­ло­ви­ма сто­је јед­на на­спрам дру­ге) изо­хип­се окру­жу­ју јед­но по­ље на којем не­ма дру­гих изо­хип­си изо­хип­се има­ју об­лик сло­ва V (или U). Посматрајте слике 14. 15. уски врх бр­да или пла­ни­не) Стеновити одсек сл. Пре­по­знај­те на кар­ти и све ос­ та­­ле ге­о­граф­ске објек­те с фо­то­гра­фи­је во­де­ћи ра­чу­на о то­ме ода­кле је фо­то­гра­ фи­ја сни­мље­на. горе сл. 14. 15. ко­је је окре­ну­то ка гор­њем то­ку при­мак­ну­те изо­хип­се фор­ми­ра­ју из­ду­же­ну ки­флу сл. го­ре сл. до­ле изохипсе се налазе скоро једна на другој сл. доле Ви­со­ра­ван. Иста сли­ка део је сли­ке 13. Ваш за­да­так је да на­ђе­те од­го­ ва­ра­ју­ће па­ро­ве. Код оста­лих сли­ка из­ме­ша­ни су об­ ли­ц и ре­љ е­ф а (озна­ч е­н и бро­ј е­в и­м а) и њи­хо­ви при­ка­зи изо­хип­са­ма (озна­че­ни сло­ви­ма). 37 .

Слика 14 Брдо Планина Седло 38 .

Слика 15 Речна долина Котлина Кањон 39 .

Слика 16 Висораван Крашка висораван (прошарана вртачама) Гребен 40 .

Слика 17 41 . на пример. Ка­да се изо­хип­са­ма и бо­ја­ма до­да­ју сен­ке. Уз сва­ку кар­ту да­ је се скала боја. Биљ­ни по­кри­вач при­ка­зу­је се зе­ ле­ном бо­јом са­мо на то­по­граф­ским кар­ та­ма. од плавкастозелене до светлоружичасте. већ ни­зи­је. до­би­ја се вр­ло пла­стич­но при­ка­зан ре­љеф. 17). то тамније. скалу при­ лагодили приказивању алпских предела. Боје којима је приказан рељеф разликују се од карте до карте јер њихови састављачи ко­ ристе различите хипсометријске скале. на којој је при­ка­за­но за ко­је су ви­син­ске по­ја­ се­ве упо­тре­бље­не поједине бо­је (сл. Швајцарци су.Бо­је и сен­ке Да би при­каз ре­ље­фа био упе­ча­тљи­ви­ји. с благим прелазима боја. то све­ тли­је. а још ви­ши све там­ни­ јим ни­јан­са­ма сме­ђе бо­је. ви­ши пре­де­ли окер бо­јом. Различито се потамњују одређене стране облика рељефа. кар­ то­гра­фи ко­ри­сте бо­је. хипсометријска скала. Код верти­кал­ ног осветљења важи принцип Што стрмије. По­ја­се­ви из­ме­ђу две изо­хип­се бо­је се раз­ли­чи­тим бо­ја­ма: ни­зи­је раз­ли­чи­тим ни­јан­са­ма зе­ле­не бо­је. Нај­ чешће се користи скала на којој су боје по­ређане по принципу Што више. зависно од нагиба и од претпостављеног осветљења. Ва­жна на­по­ме­на Бит­но је за­пам­ти­ти то да се на ге­о­граф­ ским кар­та­ма сит­ног раз­ме­ра (као што су зид­не кар­те у учи­о­ни­ца­ма) зе­ле­ном бо­јом не озна­ча­ва биљ­ни по­кри­вач.

4 mm. 18). педолози упо­ ређују профиле различитих врста тла. рудних лежишта и рударских окана. На пример. Напомена: Ако се размак између изохипси не мења (ако је нагиб терена по профилној линији равномеран). јер он не покрива изохипсе. планина.  сви пресеци са изохипсама. Профиле свакодневно цртају и користе ра­ зличити професионалци – архитекте. фазе 3 и 4 одвијају се директно. осим тога. За висинску основу узи­ ма се округла вредност.Топографски профил Профилом се назива приказ линије за­ми­ шљеног пресека било ког објекта с вер­ти­ кал­ ном равни. Уз профилну линију постави се ивица па­ пирне траке и на њој се цртицама озна­че 42 крајње тачке профила и тачке пресека профилне линије са изохипсама. еквидистанцији од 10 m на висинској скали одговараће 0. Уз сваку цртицу упишу се висине одговарајућих изохипси (сл. Напомена: Профилна линија може бити и изломљена линија. геометријски прибор. ре­ вертикални размер обично је пет до десет пута крупнији од хоризонталног. 37) – долина. Израда топографског профила Потребна средства: одговарајући лист топографске карте размера 1: 25 000. На топографској карти повуче се линија – профилна линија – која спаја тачке између којих треба урадити топографски профил (сл. врхови брда и сл. С обзиром на то да је размер топографске карте 1 : 25 000. сликари. Када су на профилној линији означени 3. мања од нај­ ниже тачке профила. путеви. а географи уз помоћ карата конструишу и проучавају профиле терена дуж карактеристичних праваца – топо­граф­ ­ске профиле (сл. На пример. сли­ка­ ри слободном руком цртају профиле људ­ ских лица. док се вертикални бира индивидуално. прелази се на конструкцију топографског профила. архитекте кори­ сте компјутере за израду профила својих здања. геолози. Према положају и односу вертикалне равни која сече објекат разли­ кујемо уздужни и попречни профил. ге­ олози приказују профиле Земљине коре. б)  Одреди се висинска разлика надмор­ ских висина крајњих тачака профила и на основу ње конструише се висинска скала (сл. док ће 100 m висине бити представљено са 4 mm. 18а). Лакше је радити ако се уместо обич­ ног користи паус-папир. лед­ ника или језера. лекари напамет знају попречне профиле мишића и костију. па је лакше одредити надморске висине. а по­ себно географи. трака папира без линија или паус-папира. оловка Поступак: 1. Да би профил био израженији. па и целих континената.). Хоризонтални је увек јед­ нак размеру карте. 2. 13 на стр. а) У свесци без линија повуче се хори­зон­ тална линија чија је дужина једнака дужини профилне линије. Уз помоћ висинске скале над тим тачкама повуку се нормале тако да одговарају надморским висинама изохипси. педолози. зависно од типа љефа. 4. обично се означавају и пресеци са зна­ чајним географским објектима. 18). 18б). меди­ ци­нари. док географе који се баве рељефом (геоморфологе) занимају профили разних облика рељефа (видите сл. а 1 000 m са 40 mm. (Ако је коришћен паус-па­ пир. већ је довољно означити само оне од којих се поменути размак видно мења (где се профил „ломи“). Уз профилну линију у свесци постави се ивица поменуте папирне траке и с ње се пренесу тачке пресека профилне линије са изохипсама. 18а). на истом папиру. Напомена: Географи не користе често профиле код којих је вертикални размер једнак хоризонталном (природни про­ фи­ли) (сл.) Спајањем крајњих тача­ ка свих поменутих нормала добија се топографски . природним и изграђеним (реке. географи који проучавају воде (хидролози) често цр­ тају уздужне и попречне профиле река. планинских венаца. не морају се озна­ча­ вати пресеци са свим изохипсама.

18в). помоћу јед­но­ ставног прибора. на терену. Слика 18 а) б) в) 43 . Ипак.профил. морамо знати да их конструишемо без компјутера. касније ћемо лако и с разумевањем користити и компјутерске програме. када то знамо. уз који се на крају уписују топоними значајни за оријентацију на профилу (сл. Напомена: Данас се топографски про­ фи­ли брзо и тачно конструишу уз помоћ одговарајућих компјутерских програма.

На­зи­ви на ге­о­граф­ским
кар­та­ма

Ге­о­граф­ским на­зи­ви­ма (то­по­ни­ми­ма) на
ге­о­граф­ским кар­та­ма име­ну­ју се поједини
ге­о­граф­ски објек­ти – др­жа­­ве, на­се­ља, реке,
пла­н и­н е, је­з е­р а, мо­р а, оке­­а­н и, мо­р е­у­з и,
пре­во­ји и друго. Ге­о­граф­ски на­зи­ви на кар­
ти сво­јим ти­пом, ве­ли­чи­ном и бо­јом ука­зу­
ју на вр­сту и ве­ли­чи­ну при­ка­за­ног објек­та
(сл. 14–16).
На при­мер, на на­шим то­по­граф­ским кар­та­
ма на­зи­ви на­се­ља ис­пи­су­ју се тзв. рим­ским
сло­ви­ма цр­не бо­је, хо­ри­зон­тал­но, обич­но са
ис­точ­не стра­не зна­ка за на­се­ље; по ве­ли­чи­
ни сло­ва мо­же се су­ди­ти о ве­ли­чи­ни на­се­
ља. На­зи­ви во­да ис­пи­су­ју се тзв. кур­зи­вом
(ко­сим сло­ви­ма) пла­ве бо­је. На­зи­ви ре­ка и
ка­на­ла ис­пи­су­ју се у прав­цу њи­хо­вог про­те­
за­ња, та­ко да се мо­гу чи­та­ти без окре­та­ња
кар­те. На­зи­ви по­је­ди­них об­ли­ка ре­ље­фа ис­
пи­су­ју се та­ко­ђе кур­зи­вом, али у цр­ној бо­ји.
Ра­ди лак­шег пре­по­зна­ва­ња, уз не­ке кар­то­
граф­ске зна­ко­ве пи­шу се скра­ће­ни­це њи­хо­
вих на­зи­ва: шк. – шко­ла; бл. – бол­ни­ца; б. ст.
– бен­зин­ска ста­ни­ца и слично.
Ка­да бисмо упи­са­ли на­зи­ве свих ге­о­граф­
ских обје­ка­та, кар­та не би би­ла чи­тљи­ва.
За­то кар­то­гра­фи одабирају на­зи­ве које ће
унети на карту у за­ви­сно­сти од њеног раз­ме­
ра и на­ме­не. На при­мер, ма­ње на­зи­ва уно­се
на кар­те сит­ног раз­ме­ра и на школ­ске кар­те.

Географски називи или топоними јесу
властита имена географских објеката.
Зависно од врсте географских обје­ка­
та које именују, топоними се деле на
орониме (називе узвишења и других
облика ре­љ ефа), хидрониме (називе
водних об­јеката), ојкониме (називе на­се­
љених ме­ста), хорониме (називе разли­
чи­т их просторних целина) и друге.
Укуп­ност то­пони­ма на некој територији
назива се топонимија (на пример, то­по­
нимија Србије).

44

Уоп­шта­ва­ње на
­ге­о­граф­ским кар­та­ма

По­гле­дај­те са­те­лит­ски сни­мак (сл 19а)
и план (сл. 19б) истог де­ла Бе­о­гра­да. На­
пи­ши­те по че­му се ге­о­граф­ски план (и
ге­о­граф­ска кар­та) ра­зли­ку­је од са­те­лит­
ског сним­ка?

Слика 19а

Слика 19б

На ге­о­граф­ским кар­та­ма не при­ка­зу­ју се сви
ге­о­граф­ски објек­ти ко­ји по­сто­је на те­ре­ну. Ка­
да бисмо то ура­ди­ли, кар­та би би­ла пре­тр­па­
на зна­ко­в и­м а и не­п ре­глед­н а. Пре из­р а­д е
ге­о­граф­ске кар­те кар­то­гра­фи про­це­њу­ју шта
је оно што је глав­но, а шта је спо­ред­но. Из­о­
ста­вља­ју све што је не­бит­но. Ре­зул­тат то­га
јесте кар­та на ко­јој је уоп­ште­но при­ка­зан од­
ре­ђе­ни део Зе­мљи­не по­вр­ши­не.
До ко­је је ме­ре кар­та уоп­ште­на, за­ви­си од
раз­ме­ра и ње­не на­ме­не.
Да би­смо об­ја­сни­ли на ко­ји на­чин ме­ра уоп­
шта­ва­ња за­ви­си од раз­ме­ра, прет­по­ста­ви­мо
да сто­ји­мо усред на­шег дво­ри­шта и да смо
стај­ну тач­ку озна­чи­ли ве­ли­ким кру­гом (сл.
20а). За­ми­сли­мо за­тим да се из тог кру­га по­
ди­же­мо ба­ло­ном пра­во увис.
Што би се ба­лон ви­ше пео, круг би био све
ма­њи, балон би се на кра­ју са Зе­мље ви­део
као тач­ка, а град би нам, гле­дан од­о­зго, из­
гле­дао као на пла­ну (сл. 20б).

Ка­да би ба­лон на­ста­вио да се ус­пи­ње, објек­
ти у гра­ду изгледали би све сит­ни­је, а град и
ње­го­ва око­ли­на из­гле­да­ли би као на ге­о­
граф­ској кар­ти (сл. 20в).
На од­ре­ђе­ној ви­си­ни цео град свео би се са­
мо на јед­ну тач­ку ко­ја се на­ла­зи на по­вр­ши­
ни Зе­мљи­не лоп­те.
Ка­ко би се ба­лон по­ди­зао, ми би­смо под со­
бом има­ли сли­ку на­шег кра­ја све ма­њу и све
уоп­ште­ни­ју.
Уоп­шта­ва­ње не за­ви­си са­мо од раз­ме­ра већ
и од на­ме­не кар­те. На при­мер, на по­мор­
ским кар­та­ма де­таљ­но се при­ка­зу­ју објек­ти
на оба­ли, а за­не­ма­ру­ју се објек­ти у уну­тра­
шњо­сти коп­на (сл. 24, до­ле де­сно, стр. 49).
Док се на школ­ским кар­та­ма при­ка­зу­је са­мо
оно што је про­пи­са­но на­став­ним про­гра­мом,
на ту­ри­стич­ким кар­та­ма пред­ста­вља се са­
мо оно што мо­же при­ву­ћи па­жњу љу­ди ко­ји
има­ју на­ме­ру да се од­мо­ре и за­ба­ве (сл. 24,
го­ре де­сно, стр. 49).

Слика 20

а)

б)

в)

45

По­де­ла ге­о­граф­ских ка­ра­та

Ге­о­граф­ске кар­те де­ле се на ви­ше на­чи­на, у
за­ви­сно­сти од об­у­хват­но­сти при­ка­за (те­ри­
то­ри­је ко­ју при­ка­зу­ју), раз­ме­ра, са­др­жа­ја,
на­ме­не и на­чи­на ко­ри­шће­ња (сл. 21).
Пре­ма раз­ме­ру, кар­те се де­ле на кар­те круп­
ног, сред­њег и сит­ног раз­ме­ра (в. стр. 27), а

КАРТЕ
СВЕТА

КАРТЕ
КОНТИНЕНАТА

КАРТЕ
РЕГИЈА

КАРТЕ
ДРЖАВА

КАРТЕ РЕГИЈА УНУТАР
ДРЖАВА

КАРТЕ ОКЕАНА, МОРА И ЈЕЗЕРА

КАРТЕ КРУПНОГ
РАЗМЕРА
1 : 200 000 и крупније
ПРЕМА
РАЗМЕРУ

На оп­ште­ге­о­граф­ским кар­та­ма рав­но­мер­
но су при­ка­за­ни сви ге­о­граф­ски еле­мен­ти
(сл. 22). Та­кве су углав­ном зид­не кар­те у учи­
о­ни­ца­ма.

ПОДЕЛА ГЕОГРАФСКИХ КАРАТА

Слика 21

ПРЕМА
ОБУХВАТНОСТИ
ПРИКАЗА

пре­ма са­др­жа­ју на оп­ште­ге­о­граф­ске и те­
мат­ске (спе­ци­јал­не) кар­те.

ПЛАНОВИ
1 : 1 000 до 1 : 25 000

КАРТЕ СРЕДЊЕГ
РАЗМЕРА
1 : 200 000 до 1 : 100 000

ТОПОГРАФСКЕ КАРТЕ
1 : 25 000 до 1 : 200 000

ПРЕГЛЕДНЕ КАРТЕ
1 : 200 000 до 1 : 1 000 000

ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ

КАРТЕ СИТНОГ РАЗМЕРА
1 : 1 000 000 и ситније

ПРЕМА
САДРЖАЈУ

ПРЕМА
НАМЕНИ

ПРЕМА
НАЧИНУ
КОРИШЋЕЊА

46

ОПШТЕГЕОГРАФСКЕ

НАСТАВНЕ

ЗИДНЕ

ТЕМАТСКЕ

САОБРАЋАЈНЕ

КАБИНЕТСКЕ

КЛИМАТСКЕ

СТАНОВНИШТВА

МЕТЕОРОЛОШКЕ

НАСЕЉА

ГЕОЛОШКЕ

ПРИВРЕДЕ

ПЕДОЛОШКЕ

ЕТНОЛОШКЕ

ГЕОМОРФОЛОШКЕ

ИСТОРИЈСКЕ и др.

ИНФОРМАТИВНЕ

АТЛАСНЕ

ВОЈНЕ

ИЛУСТРАТИВНЕ

Слика 22 47 .

Слика 23 ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ ПОДЕЛА ТЕМАТСКИХ КАРАТА карте атмосферских појава Метеоролошке Климатолошке карте хидросфере хидролошке океанографске Карте геофизичких појава гравиметријске сеизмичке геометријске Геолошке карте стратиграфске тектонске литолошке хидрогеолошке рударске инжењерско-геолошке Карте рељефа хипсометријске геоморфолошке Педолошке карте Вегетационе карте Зоогеографске карте карте насељености распоред насеља густина насеља густина насељености етнографске карте карте националне структуре карте старосне структуре карте професионалне структуре карте полне структуре карте раса карте наталитета карте морталитета карте миграција социјално-економске карте привредне карте карте привредних сектора карте индустрије карте пољопривреде карте шумарства карте саобраћаја карте средстава везе карте трговине карте финансијских веза економске карте карте разних техничких пројеката техничке карте поморске карте војне тематске карте ваздухопловне КАРТе 48 артиљеријске карте тенковске карте .

Те­мат­ске кар­те ве­о­ма су ра­зно­ли­ ке (сл. на ту­р и­с тич­к им кар­та­ма (сл. го­ре ле­во). 24. Ту­ри­стич­ке кар­те и по­ли­тич­ке кар­те са­мо су две врсте међу број­ним те­мат­ским ка­р­тама. 24.Кар­те код ко­јих је је­дан од ге­о­граф­ских еле­ ме­на­та по­себ­но ис­так­нут на­зи­ва­ју се те­мат­ ске кар­те. 49 . на по­ли­тич­ким кар­та­ма ра­зним бо­ ја­ма озна­че­не су др­жав­не те­ри­то­ри­је. а на са­о­бра­ћај­ним кар­та­ма ис­так­ну­те су са­о­бра­ ћај­ни­це и испи­са­на ра­сто­ја­ња (сл. го­ре де­сно) по­себ­ним су зна­ Слика 24 ко­ви­ма озна­че­ни кул­тур­но-исто­риј­ски спо­ ме­ни­ци. 23). На при­м ер.

вој­не итд. ге­о­граф­ске кар­те де­ле се на школ­ске. Има­ју­ћи то у ви­ду. на­ме­ни и са­др­жа­ју – спа­ да кар­та све­та ко­ја је по­ста­вље­на на зи­д ва­ше учи­о­ни­це? Ка­ко се по­ста­вља­ју зид­не ­ ге­о­граф­ске кар­те Са­мо се кар­те круп­ног раз­ме­ра ори­јен­ти­ шу на те­ре­ну. На при­мер. Оста­ле кар­те по­ста­вља­ју се та­ко да им се­вер­на стра­на бу­де гор­ња. али то не мо­ра би­ти та­ко. кар­те по­је­ди­ них де­ло­ва све­та. Сву­да у све­ту у свим школ­ским учи­о­н и­ц а­м а на зи­д у оба­в е­з но сто­ј е кар­ та ма­тич­не зе­мље и кар­та све­та. ге­о­граф­ске кар­те де­ле се на кар­те све­та. На кар­ти све­та окре­ну­тој на­о­пач­ке (сл. Пре­по­знај­те их. 25). школ­ске кар­те ко­ри­сте се у на­ста­ви ге­о­гра­фи­је у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма. кар­те Зе­мљи­них по­лу­лоп­ти. ту­ри­стич­ке и три са­ о­бра­ћај­не. На сли­ци 24 (стр. за­ви­чај­ не кар­те итд. за­ што би се­вер мо­рао би­ти го­ре? Ге­о­граф­ске кар­те ду­го су из­ра­ђи­ва­не и по­ста­вља­не та­ко да им ју­жна стра­на бу­де гор­ња. а на­став­ ник ге­о­гра­фи­је до­но­си и оста­ле кар­те које су потребне за рад на часу. јед­не оп­ште­ге­о­граф­ске и пет те­мат­ских – по­ мор­ске (на­у­тич­ке). ва­зду­хо­плов­не. На при­мер. а се­вер го­ре. кар­те оке­а­на. по­мор­ ске. Слика 25 50 У ко­ју гру­пу ге­о­граф­ских ка­ра­та – пре­­ ма раз­ме­ру. кар­те зе­ма­ља. . У за­в и­с но­с ти од то­га шта је об­у­х ва­ћ е­н о при­ка­зом. По­што се кар­те сит­ног раз­ме­ра не ори­јен­ти­шу. зид­не кар­те по­ста­вља­ју се та­ко да им боч­не иви­це бу­ду вер­ти­кал­не (под ви­ сак). На­ви­кли смо да на тај на­чин по­ста­вља­мо и гле­да­мо ге­о­граф­ске кар­те. 25) пре­по­знај­те кон­ти­нен­те и оке­а­не. На­зив тих ка­ра­та ја­сно го­во­ри о њи­хо­вој на­ме­ни. не­ке кар­то­граф­ ске ку­ће од­штам­па­ле су упра­во та­кве кар­ те све­та (сл. 49) при­ка­за­ни су исеч­ ци са шест ге­о­граф­ских ка­ра­та. кар­те кон­ти­не­на­та. ту­ри­стич­ке.Пре­ма на­ме­ни. На њи­ма је при­ка­за­но углав­ном све оно што уче­ни­ци тре­ба да зна­ју – сви ге­о­граф­ски на­ зи­ви ко­ји се помињу у уџ­бе­ни­ци­ма ге­о­гра­ фи­је на­ла­зе се на школ­ским кар­та­ма. са­о­бра­ћај­не.

пру­ге. Ка­ да се нешто на те­ре­ну про­ме­ни. На­ста­ју вул­ о кан­ска остр­ва. пре­гра­ђу­је ре­ке и ства­ра је­зе­ра. до­га­ђа­ју се зе­мљо­тре­си. Чо­век гра­ди но­ва на­се­ља и са­о­бра­ћај­ни­це. мо­же је јед­но­став­но од­ штам­па­ти (сл. По­треб­но је до­ста вре­ме­на да се ге­о­граф­ска кар­та при­пре­ми и од­штам­па и кар­то­гра­фи јед­но­став­но не мо­гу да стиг­ну да уне­су све про­ме­не на њу. па­да­ју ки­ше. Деј­ству­ ју вул­ка­ни. тај се по­да­ так уне­се у ком­пју­тер. за раз­ли­ку од пре­ђа­шњих ка­ра­та. ка­на­ли итд. тла. у ра­то­ ви­м а ра­з а­р а по­с то­ј е­ћ е. пре­ко­па­ва бр­да тра­же­ћи ру­ду. За­то су кар­то­ гра­фи че­сто у ша­ли го­во­ри­ли да је ге­о­граф­ ска кар­т а за­с та­р е­л а још у тре­н ут­к у док из­ла­зи из штам­пар­ске ма­ши­не. ду­ва­ју ве­ тро­ви. про­се­ца ка­ на­ле и ту­не­ле. Мо­ре­плов­ство и ва­зду­хо­плов­ство не­за­ми­сли­ви су без кар­те.Зна­чај ге­о­граф­ске кар­те Ге­о­граф­ска кар­та има ве­ли­ки зна­чај. стал­но под­мла­ђу­ју. ису­шу­ју се је­зе­ра. То је ва­жи­ло све до при­ме­не ком­пју­те­ра у из­ра­ди ка­ра­та. уда­ра­ју та­ла­си. Сви гра­ђе­вин­ски ра­до­ви (пу­те­ви.) из­во­де се на осно­ ву ка­ра­та. без об­зи­ра на то да ли је реч о ис­тра­жи­ва­њу ру­да. кли­зи лед и све те си­ле без пре­ки­да ­ ­бли­ку­ју изнова Зе­мљин ре­љеф. У ком­пју­те­ри­ма се чу­ва­ју по­ да­ци на осно­ву ко­јих је кар­та ура­ђе­на. Ако ко­ри­сник же­ли. на­се­ља или ста­ нов­ни­штва. у по­жа­ри­ма не­ста­ју шу­ме. во­ да. Сви вој­ни и рат­ни за­да­ци ре­ша­ва­ју се по­мо­ћу кар­те. Ге­о­граф­ска кар­та бр­зо ста­ри Зе­мљи­на по­вр­ши­на стал­но се ме­ња. Та кар­та мо­же да се при­ка­же на монитору. Ни­је­ дан ис­т ра­ж и­в ач­к и рад на не­ком под­руч­ ју не мо­же се оба­ви­ти без кар­те. Слика 26 51 . бра­не. ре­ке ме­ња­ ју то­ко­ве. што се истог тре­на одрази на кар­ти – на мо­ни­то­ру ком­пју­те­ра. се­че шу­ме. пре­о­р а­в а ли­в а­д е. Та­ко се ком­пју­тер­ске кар­ те. исто­ри­је и ни­за дру­гих пред­ ме­та одр­жа­ва­ју се пред гео­­граф­ском кар­том. те­ку ре­ке. биљ­ног по­кри­ва­ча. 26). Пре­да­ва­ња из ге­о­гра­фи­је.

Шта би пред­ста­ вљао тај рам ако би­смо га уве­ћа­ли до раз­ме­ ра 1 : 1 и вра­ти­ли у при­ро­ду (сл. Нај­че­шће се гра­ни­це по­вла­че прав­ цем се­вер – југ и ис­ток – за­пад. При­ка­за­не на ге­о­ Слика 1 52 граф­ској кар­ти. по­ ста­ви­ти во­до­рав­но и за­тим за­кре­ну­ти у же­ ље­н ом прав­ц у. то јест пре­ма глав­ним стра­на­ма све­та. Кар­та је ори­јен­ти­са­на ка­да се боч­на иви­ца ње­ног ра­ма усме­ри пре­ма се­ве­ру. по­треб­но је да се ори­ јен­ти­ше. Боч­не стра­не ра­ма пру­жа­ју се од ју­га (до­ле) пре­ма се­ве­ру (го­ре). Да би се ге­о­граф­с ка кар­та ко­ри­сти­ла на те­ре­ну. . на­рав­но.4. те гра­ни­це пред­ста­вља­ју рам кар­те. Оријентација карте На сва­кој ге­о­граф­ској кар­ти. 1)? Про­стор ко­ји се при­ка­зу­је на ге­о­граф­ској кар­ти пр­во тре­ба огра­ни­чи­ти на по­вр­ши­ни Зе­мље. као и на сва­ ком плану. то јест да се по­ста­ви пре­ма стра­на­ ма све­та. постоји рам у ко­јем се на­ла­зи гео­­граф­ски са­др­жај кар­те. Лист ге­о­граф­ске кар­те мо­же се.

53 . па на опи­са­ни на­чин про­на­ђи­те Се­вер­ња­чу.Од­ре­ђи­ва­ње прав­ца пре­ма се­ве­ру – ка­ко на­ћи зве­зду Се­вер­ња­чу Иза­ђи­те уве­че на бал­кон или у дво­ри­ште.

У тек­сту под­ ву­ци­те све ори­јен­ти­ре ко­је сте на­ве­ли. . по­себ­на је по то­ме што се увек на­ла­зи на истом ме­сту. у којој не­ма ни­јед­ ног ори­јен­ти­ра. На­пи­ши­те об­ја­шње­ње ко­је би­сте да­ли не­ком стран­цу о то­ме ка­ко мо­же да стиг­ не од ва­ше ку­ће до шко­ле. Ори­јен­ти­ри су сви они објек­ти ко­ји нам по­ма­жу при сна­ла­же­њу у про­сто­ ру. За­ми­сли­те да сте бе­ду­и­ ни у јед­но­ли­кој пу­сти­њи. 2). То се из­во­ди та­ко што се у мисли­ма од Се­вер­ња­ че на­до­ле по­ву­че за­ми­шље­на пра­ва ли­ни­ја до хо­ри­зон­та. Ме­ђу­тим. да­кле. или мор­на­ри на отво­ре­ном мору (сл. Се­в ер­њ а­ч у тре­б а јед­н о­с тав­н о спу­ сти­т и на хо­р и­з онт – ли­н и­ју по ко­јој се при­вид­но до­ди­ру­ју не­бо и зе­мља (сл. на та­кве ори­јен­ти­ре не би­смо мо­гли да се осло­ ни­мо уко­ли­ко би­смо се на­шли на не­по­зна­ том те­ре­ну. та­мо где не­ма на­ше шко­ле или по­зна­тих ке­сте­но­ва. на­ла­зи на хо­ри­зон­ту – тач­но ис­под зве­зде Север­ња­че. све­тла шко­ле. сна­ћи на зе­мљи? То ни­је ни­ка­кав про­ блем. ко­ја је на не­бу. док се оста­ле зве­зде при­вид­но окре­ћу. Се­вер­на тач­ка Али за­што да ори­јен­тир тра­жи­мо на ноћ­ ном не­бу ка­да их има до­вољ­но у око­ли­ни? За ори­јен­та­ци­ју у нај­бли­жој око­ли­ни до­вољ­ ни су нам не­ки ори­јен­ти­ри ко­ји се на­ла­зе на зе­мљи (цр­кве­ни зво­ник. За­то су љу­ ди би­ли при­ну­ђе­ни да тај ори­јен­тир по­тра­же на ноћ­ном не­бу. Слика 2 54 Ка­ко ће­мо се по­мо­ћу Се­вер­ња­че. То је зве­зда Се­вер­ња­ча. Се­вер­на тач­ка се. 3). С об­зи­ром на то да се сна­ла­же­ње у про­сто­ру на­зи­ва ори­јен­та­ци­ја.Се­вер­ња­ча – по­у­здан ори­јен­тир Зве­зда Се­вер­ња­ча. и то баш око ње! За­то је она по­у­здан ори­јен­тир. ти об­ јек­ти на­зва­ни су ори­јен­ти­ри. Јед­ном реч­ју. Ме­сто на ко­јем та за­ми­шље­ на пра­ва ли­ни­ја до­ди­ру­је хо­ри­зонт пред­ста­ вља се­вер­ну тач­ку. ко­ју су Се­ка и Пе­тар по­ мо­ћу са­зве­жђа Ве­ли­ка ко­ла про­на­шли на ноћ­ном не­бу. на зе­мљи не по­сто­ји ори­јен­тир ко­ји би сви на све­ту мо­гли да ви­де. кро­шње ке­сте­но­ва и слично).

Пра­в ац од ва­ш е стај­н е тач­ке ка том објек­ту је­сте пра­вац ка се­ве­ру. ис­точ­на и за­пад­на тач­ка. на­ђи­ те зве­зду Се­вер­ња­чу.“ Да би се олак­ша­ла ори­јен­та­ци­ја.Глав­не и спо­ред­не тач­ке хо­ри­зон­та Слика 3 Велика кола Северњача Мала кола Где год да се на­ла­зи­те. То је се­вер­на тач­ка. То су ју­жна. брег. стај­на тач­ка и се­вер­ на тач­ка од­ре­ђу­ју је­дан пра­вац – се­вер­ни пра­вац. се­вер се на­ла­зи . у од­но­су на њега мо­же­мо од­ре­ди­ти пра­вац пре­ма би­ло којем објек­ту у око­ли­ни. обрис кро­ва итд. West. Се­вер­на тач­ка ис­под зве­зде Се­вер­ња­че Ју­жна тач­ка на­су­прот се­вер­не тач­ке (ка­да смо окре­ну­ти ка се­ве­ру – на­ма иза ле­ђа) Ис­точ­на тач­ка из­ме­ђу се­вер­не и ју­жне тач­ке (ка­да смо окре­ну­ти ка се­ве­ру – с на­ше де­сне стра­не) Западна тачка између јужне и северне тачке (када смо окренути ка северу – с наше леве стране) Ка­да то за­вр­ши­те до­пу­ни­те сле­де­ћу ре­ че­ни­цу: Ка­да се гле­да с мо­је стај­не тач­ке (на­пи­ ши­те ко­је) тач­но пре­ма . Оне се озна­ча­ва­ју ве­ли­ким ла­ти­нич­ним сло­ви­ма: N – се­вер. Уочи­те не­ ки обје­к ат на хо­р и­з он­т у (др­в о. So­uth. 55 . East. на­ста­ ви да идеш та­ко да ти се­вер бу­де с де­сне стра­не и до­ћи ћеш до пе­ћи­не.) ка ко­ме се спу­шта тај за­ми­шље­ни ви­сак. ис­точ­на и за­пад­на тач­ка пред­ста­ вља­ј у глав­н е тач­к е хо­р и­з он­т а. За­ми­сли­те да у ис­ пру­ж е­н ој ру­ц и др­ж и­т е ви­с ак ко­ј и по­ла­зи тач­но из Се­вер­ња­че. E – ис­ток и W – за­пад. Мо­же­мо. уве­де­не су још три тач­ке на хо­ри­зон­ту. на при­мер. осим се­вер­ не. S – југ. ју­жна.) Северна тачка Тач­ка где се на­ла­зи хо­ри­зон­та Сто­је­ћи на те­ра­си или у дво­ри­шту. (То су по­чет­на сло­ва од­го­ва­ра­ју­ћих ен­гле­ских ре­ чи: North. На­број­те глав­не тач­ке хо­ри­зон­та по­ла­ зе­ћи од за­пад­не тач­ке и иду­ћи у сме­ру су­прот­ном од сме­ра ка­заљ­ке на са­ту. Се­вер­ на. не­ко­ме ре­ћи ова­ко: „Ка­ да до­ђеш до мо­ста на ре­ци Би­стри­ци.

2) . са озна­ка­ма NE.До­пу­ни­те сле­де­ћу ре­че­ни­цу. а се­вер­на . ју­ го­и­сточ­на. јер то зна­чи на се­вер­ној стра­ни хо­ри­зон­та. 5). спо­ред­не тач­ке хо­ри­зон­та. западна тач­ка нам се на­ла­зи ју­жна . 3) . иди­те од ори­ јен­ти­ра до ори­јен­ти­ра и иза­ђи­те из ла­ви­ рин­та (сл.) Слика 5 520 Че­ти­ри глав­не тач­ке хо­ри­зон­та од­ре­ђу­ју по јед­ну че­твр­ти­ну хо­ри­зон­та. Ка­да смо окре­ну­ти пре­ма ис­то­ку. 520 520 520 520 520 Ра­ди још пре­ци­зни­је ори­јен­та­ци­је уве­де­не су и тзв. . (Ко­ри­шће­ни кар­то­граф­ски зна­ко­ви об­ја­шње­ни су у ле­ген­ди. 520 520 520 520 520 Старт 520 ЛЕГЕНДА колиба каменолом црква манастир Слика 4 520 стругара 520 520 520 споменик рудник 520 520 520 мање језеро водоторањ група дрвећа Иди­те три по­ља пре­ма се­ве­ро­и­сто­ку. 4). а) Ко­је сте ори­јен­ти­ре про­шли? 1) . Те че­твр­ти­не хо­ ри­зон­та на­зи­ва­ју се стра­не све­та. До­пу­ни­те сле­де­ћу ре­че­ни­цу. То су се­ве­ро­и­сточ­на. па два пре­ма се­ 520 ве­ру. Ка­да се хо­ри­зонт за­ми­сли као круг и ка­да се на ње­му при­ка­жу глав­не и спо­ред­не тач­ке. ју­го­за­пад­на и се­ве­ро­за­пад­на тач­ка. . За­то је до­ ста нео­д­ре­ђе­но ка­да се ка­же на се­ве­ру. југо­з а­п ад­н а тач­к а нам се на­л а­з и 5) . до­би­ја се цр­теж ко­ји се на­зи­ва ру­жа ве­тро­ ва или ружа компаса (сл. то је већ стро­го од­ре­ ђе­но и зна­чи ка се­вер­ној тач­ки. б) Код ког сте ори­јен­ти­ра иза­шли из ла­ви­рин­та? . Ка­да се. за­ тим два пре­ма ис­то­ку. 4) . ко­је се на­ла­зе тач­но на сре­ди­на­ма из­ме­ђу глав­них та­ча­ка хо­ри­зон­та. ка­же ка се­ве­ру. На­број­те глав­не и спо­ред­не тач­ке хо­ри­ зон­та по­ла­зе­ћи од ју­го­за­пад­не тач­ке и иду­ћи у сме­ру ка­заљ­ке на ча­сов­ни­ку. Ка­да смо окре­ну­ти пре­ма се­ве­р о­исто­ ку. SE. . SW и NW. он­ да три пре­ма за­па­ду и на кра­ју два пре­ма се­520 ве­ро­за­па­ду. ју­го­и­сточ­на а се­ве­ро­за­пад­на 56 . ју­жна је у сре­ди­шту ју­жне итд. Се­вер­на тач­ка је у сре­ди­шту се­вер­не стра­не хо­ри­зон­ та. П  ра­те­ћи на­ред­на упут­ства. међутим.

у под­не се на­ла­зи тач­но на ју­гу. цр­ ква. 6). 520 520 520 520 Слика 7 подне 520 12 11 1 10 2 9 8 12 11 10 3 1 9 7 2 8 6 10 7 21. датим ре­дом. На­пи­ши­те упут­ство о то­ме ка­ко да се стиг­не од руд­ни­ка до пе­ћи­не. Да­њу ње­ну уло­гу пре­у­зи­ма Сун­це. IX Датуми 23. VI 5 1 SW SE S Привидне путање сунца у односу на стране света над хоризонтом Крагујевца за време солстицијума и еквиноцијума E Стране света 12 8 6 4 11 9 5 21. 520 Слика 6 При оријентацији треба имати на уму да се током године тачке изласка и заласка сунца код нас померају у распону од две трећине правог угла. с тим да се. III 23. 520 520 520 Из­ла­зак сун­ца вр­ло је упе­ча­тљи­ва по­ ја­в а и за­т о је пр­в о­б ит­н о ис­т ок био глав­на стра­на хо­ри­зон­та. 7). али са­ мо но­ћу. VI 4 3 E ESE SE SSE S SSW SW WSW W 5:44 7:48 9:25 10:40 11:43 12:47 14:01 15:24 17:42 7:25 9:12 10:18 11:02 11:38 12:14 13:58 14:04 15:51 5:32 7:33 15:23 17:26 9:11 10:25 11:29 12:32 13:46 8:16 10:02 11:34 13:08 14:53 WNW 18:10 57 . спо­м520 е­ник. Само за време равнодневица сунце излази у источној. стру­га­ра. III 21. Та­ко је и на­ ста­ла реч ори­јен­та­ци­ја (на ла­тин­ском је­зи­ку реч oriens зна­чи ис­ток). У свом привидном дневном кретању сун­це сва­ког ју­тра из­ла­зи на ис­точ­ној стра­ни. XII 4 2 6 3 5 ХОРИЗОНТ ENE 5:05 7 W 22. а залази у западној тачки хоризонта (сл.Ори­јен­та­ци­ја кар­те ­по­мо­ћу Сун­ца и сен­ке Са­да ура­ди­те су­прот­но за други ла­ви­ ринт (сл. Се­вер­ња­ча је­сте по­у­здан ори­јен­тир. а уве­че за­ ла­зи на за­пад­ној стра­ни хо­ри­зон­та. XII 21. IX 22. оба­ве­зно про­­ ђу сле­де­ћи ори­јен­ти­ри: ма­ло је­зе­ро.

око 11 h А сен­ке тач­но усме­ра­ва. сен­ка иде се­вер где је. а ле­в о за­п ад (сл. Слика 9а око Ка­да сте окре­ну­ти ли­цем ка се­ве­ру. А 58 Б исток север . Б север Слика 9б су­на­шце се ра­ђа. На де­сни­цу ис­ток па­да. (Та­кав штап Ста­ри Гр­ци називали су гно­мон. по сун­ча­ном вре­ме­ну. ка пло­ви ње­го­ва ла­ђа. на во­до­рав­ну под­ло­гу по­ста­ви­те (по­ бо­­ди­те) штап ви­си­не 50 cm (сл. У лет­њ ој по­л о­в и­н и го­д и­н е (март– –сеп­­тем­бар). Та­да вер­ти­ кал­ни пред­ме­ти ба­ца­ју нај­кра­ће сен­ке. кар­ та ће би­ти ори­јен­ти­са­на ако у под­не ње­ну боч­ну иви­цу ­ста­ви­мо дуж сен­ке вер­ти­кал­но постављеног шта­па. од­н о­с но око по­л а је­д ан по лет­њ ем вре­ме­ну (од мар­та до ок­то­бра). До­ђи­те по­но­ во пре 14 ча­со­ва и обе­ле­жи­те тач­ку у ко­јој ће крај сен­ке по­но­во до­дир­ну­ти круг (тач­ка Б). југ је иза ва­ш их ле­ђ а. О ко 11 ча­со­ва за­б е­ле­жи­те тач­ку на кра­ју сен­ке (тач­ка А) и кроз њу опи­ ши­те круг чи­ји је цен­тар у под­нож­ју гно­мо­на. Да­кле. По­мо­ћу ви­ска штап до­ве­ди­те у стро­ го вер­ти­ка­лан по­ло­жај. На­у­чи­те на­па­мет пе­сми­цу у ко­јој је на­ве­де­но то пра­ви­ло: Сун­це с ју­га ле­ђа гре­је. Слика 8 Од­ре­ди­те стра­не све­та по­мо­ћу сен­ке вер­ ти­кал­но постављеног шта­па (мо­гу­ће је у лет­њој по­ло­ви­ни го­ди­не. по сун­ча­ном вре­ме­ну). око 11 h А 3.) 2. На В око 14 h Б сун­це под­не од­ме­ра­ва. на ка подневачка линија А Упи­ши­те стра­не све­та ко­је су из­о­ста­вље­ не у на­ред­ној пе­сми­ци. 8). ле­ва те­жи пут за­па­да. де­с но је ис­ток. 9a). Код нас је пра­во под­не при­бли­жно око по­ла два­ на­е ст. На­кон то­га крај сен­ке ће не­ко вре­ме па­да­ти уну­тар тог кру­га. 1.Сун­це се на­ла­зи на ју­гу тач­но у под­не. ко­је су усме­ре­не тач­но пре­ма се­ве­ру.

е. Слика 10а исток Б север В подневачка линија подневачка линија север А југ запад 5.линија 4. Се­в ер­њ а­ч а се не ви­д и да­њу. Сун­це но­ћу.. уми­ре­на маг­нет­на игла усме­ри се увек при­бли­жно у прав­цу југ – се­ вер (обо­је­ним кра­ком пре­ма се­ве­ру). У ку­ти­ји­ци са ста­кле­ним по­клоп­цем игла се сло­бод­но по­ме­ра на осо­ви­ни. око 11 h А Слика 9в Ори­јен­та­ци­ја по­мо­ћу ком­па­са око 14 h Б Ори­јен­та­ци­ја по­мо­ћу Сун­ца или по­мо­ћу Се­ вер­ња­че усло­вље­на је до­бом да­на и вре­мен­ А ским при­л и­к а­м а. 10а). А Слика 9г Основ­ни део сва­ког ком­па­са је­сте маг­нет­на игла чи­ји је је­дан крак јар­ко обо­јен (сл. исток подневачка линија север југ запад Слика 10б Кинези су користили компас још у V веку пре н. причвршћена на пловак. Ком­пас (бусола) не­ма та­ква огра­ни­че­ња. Спој­те тач­ке А и Б и од­ре­ди­те сре­ди­ шњу тач­ку те ду­жи (тач­ка В). 10б). По­ву­ци­ те пра­ву ли­ни­ју од под­нож­ја гно­мо­на кроз тач­ку В. Та ли­ ни­ја пру­жа­ће се тач­но прав­цем ис­ток – за­пад. Први компаси су били сасвим једноставни: намагне­ тисана игла. а по облач­ном вре­ме­ну не ви­де се ни јед­но ни дру­го. 59 . По­воко у­ц14 и­тh е Бли­ни­ју под пра­вим углом у од­но­су на по­дне­вач­ку ли­ни­ју. Такав компас можете и сами направити (сл. По­д не­в ач­ка ли­н и­ј а пру­жа се тач­н о прав­ц ем југ – се­вер. Дуж те ли­ни­је увек ће па­да­ти по­днев­на сен­ка гно­мо­на – та ли­ни­ја назива се по­дне­вач­ка ли­ни­ја. Ка­да се ком­пас по­ста­ви во­до­рав­но. а европски морепловци тек од XII века нове ере. плутала је по површини воде насуте у неку посуду.

3. астро­ но­ми­ма. де­сно). Ис­ток је из­гу­ био глав­ну уло­гу. По­том се по­кло­пац ком­па­са на­ ме­сти та­ко да сто­ји под углом од при­бли­жно 60° (сл. од оних на­ме­ње­них шко­лар­ци­ма до оних на­ме­ње­них ра­зним про­фе­си­онал­цима: ге­о­гра­фи­ма. Ком­пас се др­жи хо­ри­зон­ тал­но на дла­ну ле­ве ру­ке.По­сто­ји мно­го кон­струк­ци­о­них об­ли­ка ком­ па­са. Ме­ђу та­кве спа­ да и ком­пас са озна­ком М-53. Кар­ту ла­га­но за­кре­ћи­те све док маг­нет­на игла не бу­де усме­ре­на дуж боч­не стра­не ра­ма кар­те – та­да је кар­та ори­јен­ти­са­на (сл. 12. Сун­ц е је из­гу­б и­л о ва­ жност као ори­јен­тир. Слика 13 Слика 11 Ка­ко да ге­о­граф­ску кар­ту (или план) ори­јен­ти­ше­те по­мо­ћу ком­па­са Слика 12 1. у ви­си­ни очи­ју. Уз боч­ну стра­ну ра­ма кар­те по­ста­ви­те иви­ цу ком­па­са. 14). али се реч ори­јен­та­ ци­ја за­др­жа­ла све до да­нас. по­мо­ћу ко­јих се ре­ша­ва низ прак­тич­них за­да­та­ка за­сно­ва­них на раз­ли­ чи­тим углов­ним ме­ре­њи­ма. ге­о­де­ти­ма. 2. При од­р е­ђи­ва­њу се­вер­не тач­ке хо­ри­зон­та пр­во се нул­ти по­де­љак угло­мер­не ска­ле по­ ста­ви на­спрам цр­ти­це на ис­пу­сту за ко­ји је ве­зан ка­нап. де­сном се за­тег­не ка­нап ком­па­са (сл. 13. Кар­ту (или план) по­ста­ви­те во­до­рав­но. вој­ни­ци­ма. ге­о­ло­зи­ма. 11). мор­на­ри­ма. пла­ни­на­ ри­ма итд. 13). Кре­та­ње маг­нет­ске игле пра­ти се у огле­да­лу на­ко­ше­ног по­клоп­ца и за­кре­ће се у ме­сту све док обо­је­ни крак маг­нет­ске игле не до­ђе на­спрам тро­у­гла­сте озна­ке за се­вер (сл. (сл. У том тре­нут­ку пре­ко за­ре­за на по­ клоп­цу ком­па­са тре­ба да се уочи не­ки обје­ кат у око­ли­ни: пра­вац од стај­не тач­ке ка том објек­ту је­сте пра­вац ка се­ве­ру. 12). ко­ји ко­ри­сти Вој­ска Ср­би­је (сл. То су ком­па­си сло­же­ни­је кон­струк­ци­је. а 60 Ка­да су Евро­пља­ни по­че­ли да при­ме­ њу­ј у ком­п ас. де­сно). . а се­вер је по­стао глав­на тач­ка хо­ри­зон­та.

Ча­сов­ник као ком­пас Слика 14 Ма­ла ка­заљ­ка ме­ха­нич­ког ча­сов­ни­ка на­пра­ ви два пу­на кру­га за 24 ча­са. по­сле јед­ног са­та Сун­це ће опи­са­ти лук од 15°. Об­ја­сни­те украт­ко за­што би да­нас сна­ лаже­ње у про­сто­ру тре­ба­ло да се на­зи­ва севе­ри­за­ци­ја. Сунчани ча­совник за­ крећемо све док сенка не покаже време које показује механички часов­ник: у том тренутку правац ка броју 12 сунчаног часовника показује север. под­не. Ча­сов­ник ни­је по­у­здан ком­пас – нај­ма­ње гре­ши око рав­но­дне­ви­це и то­ком зи­ме. У лет­њој по­ло­ви­ни го­ди­не де­ли се угао из­ме­ђу ма­ле ка­заљ­ке и озна­ке за један сат по­сле под­не (13 ча­со­ва). на при­мер. Слика 15 Пре подне Подне После подне Југ 61 . док Сун­це у свом при­вид­ном днев­ном кре­та­њу за исто вре­м е на­п ра­в и је­д ан пун круг. уме­сто ори­јен­та­ци­ја. 15). Ако је. Да би се по сун­ча­ном вре­ме­ну од­ре­дио пра­вац пре­ма ју­ гу. У том по­ло­жа­ју си­ме­тра­ла угла чи­ ји су кра­ци ма­ла ка­заљ­ка и пра­вац ка бро­ју 12 број­ча­ни­ка по­ка­зи­ва­ће пра­вац ју­га (сл. док ће ма­ла ка­заљ­ка за исто вре­ме опи­са­ти лук од 30°. Ва­ж но је на­п о­м е­н у­т и то да је овај на­ч ин ори­јен­та­ци­је са­мо при­бли­жан. осим механичког. Тачна оријентација могућа је ако. имамо и хори­з он­т ал­н и сунчани часовник. по­треб­но је да се ме­ха­нич­ки ча­сов­ник по­ ста­ви та­ко да му ма­ла ка­заљ­ка бу­де упе­ре­на ка Сун­цу.

Та­ко­ђе. Код бре­зе ко­ра је бе­ља и ела­стич­ни­ја с ју­ж не стра­н е. а код цр­н о­г о­р ич­н ог др­в е­ћ а ­б о­­га­ти­ја је смо­лом. У крај­њим слу­ча­је­ви­ма (не­ма ком­па­са. Ко­ра др­ве­ћа гру­бља је са се­вер­не стра­не ста­ бла. а ако је це­ло ста­бло об­ра­сло ли­ша­јем. а оне су по­ себ­но уоч­љи­ве на биљ­ном све­ту. Због то­га по­сто­је раз­ли­ке из­ме­ђу по­ја­ва на ју­жним и се­вер­ним стра­на­ма. по­себ­но при ко­ре­ну. Слика 16 62 а) б) в) г) . ма­хо­ви­ном су ви­ше об­ра­сле се­вер­не стра­не круп­ног ка­ме­ња и др­ве­них кро­во­ва (сл. 16а). Ли­ша­је­ви се пре­те­жно раз­ви­ја­ју са се­вер­не стра­не др­ве­ћа. он­да га има ви­ше са се­вер­не стра­не. об­ лач­н о вре­м е) при­б е­га­в а се ори­ј ен­та­ц и­ј и пре­ма објек­ти­ма и ка­рак­те­ри­стич­ним по­ја­ ва­ма у око­ли­ни.Ори­јен­та­ци­ја пре­ма објек­ти­ма и по­ја­ва­ма у око­ли­ни Стра­не при­род­них и ве­штач­ких обје­ка­та ко­ је су ори­јен­ти­са­не ка ју­гу (при­сој­не стра­не) ду­же су и ин­те­нзив­ни­је из­ло­же­не сун­че­вим зра­ци­ма него се­вер­не стра­не (осој­не стра­­не).

а ју­жне стра­ не мра­ви­ња­ка има­ју бла­жи на­гиб (сл. од­ре­ди­ти нај­по­вољ­ни­ју пу­та­њу и про­це­ни­ти по­треб­но вре­ме да се она пре­ђе. Осе цр­ка­ва углав­ном се по­ста­ вља­ју прав­цем ис­ток – за­пад. Да ли је зе­мљи­ште ис­пре­се­ца­но до­ли­на­ ма? Ако је­сте. ка­кав им је ток. а ко­ја нај­ни­жа? ја зари Пре из­ла­ска на те­рен тре­ба пом­но про­учи­ти од­го­ва­ра­ју­ћу то­по­граф­ску кар­ту. бр­ до­вит или пла­нин­ски? Слика 17 Манастир Студеница При­прем­ни ра­до­ви с кар­том пре из­ла­ска на те­рен трпе Богородична црква запад 3. Мра­ви гра­де мра­ви­ња­ке с ју­жне стра­не др­ве­ћа и па­ње­ва. Вер­ски објек­ти ори­јен­ти­са­ни су пре­ма стра­ на­ма све­та. ко­ли­ко их је и ког су об­ли­ка? 6. Има ли дру­гих коп­не­них во­да. где су пре­мо­шће­не? Краљева црква 25 0 25 50 m 5. ко­је се по­љо­при­вред­не кул­ ту­ре уз­га­ја­ју? 8. (Исто ва­жи и за ори­јен­та­ци­ју над­гроб­них спо­ме­ни­ка. ко­ли­ко их има и ка­квог су об­ли­ка? исток улаз 4. а ол­тар на ис­точ­ној (сл. има ли пла­жа. као што су је­зе­ра и мо­чва­ре? Ако их има. 1. При ко­р е­ну ста­ба­ла др­ве­ћа пр­во окоп­ни ма­ли по­лу­круг ко­ји је ори­јен­ти­сан ка ју­гу. Има ли из­во­ра и ка­ко се до­ла­зи до њих? 7. с тим што је код пра­во­сла­вих цр­ка­ва улаз на за­пад­ној стра­ни.Раз­мак из­ме­ђу го­до­ва ве­ћи је на ју­жној стра­ ни па­ње­ва (сл. 17). осе џа­ми­ја у на­шим кра­је­ви­ма усме­ре­не су ка ју­го­исто­ ку. Ка­кав је ре­љеф у од­но­су на над­мор­ску ви­ си­ну? Да ли се ра­ди о ни­зи­ји. да ли је жбу­ ње про­ход­но. док је код ка­то­лич­ких цр­ка­ва обр­ну­то. ко­јим прав­цем се пру­жа. 16в). Ка­кав је биљ­ни по­кри­вач? Да ли су шу­ме ли­сто­пад­не или че­ти­нар­ске. Да ли по­сто­је ре­ке? Ако по­сто­је. 16г). 16б). ушћа и за­ли­ва? 63 . Ако по­сто­ји оба­ла (мо­ра или ве­ли­ког је­зе­ ра). по­бр­ђу или ви­со­рав­ни? Ко­ја је нај­ви­ша тач­ка. Зи­ми се снег на ју­жним па­ди­на­ма и ју­жним стра­на­ма кро­во­ва бр­же то­пи (сл.) Чи­та­ње при­род­них еле­мена­та кар­те пре из­ла­ска на те­рен север це радиони 2. ко­ли­ке су. Ко­је су оп­ште од­ли­ке ре­ље­фа при­ка­за­ног на кар­ти? Да ли је он пре­те­жно ра­ван. да ли је стр­ ма.

Слика 18 Слика 20 64 . Пре по­ла­ска у при­ро­ду па­жљи­во про­учи­ те од­го­ва­ра­ју­ћу кар­ту (сл. Не­мој­те пла­ни­ра­ти прелажење превише дугачког пута.Пла­ни­нар­ска пра­ви­ла По­не­си­те до­вољ­но хра­не и пи­ћа. 20) ко­р и­с ни су у слу­ч а­ју да се из­гу­би­те или да се не­ко по­вре­ди. За­пам­ти­те то да крат­ким ра­сто­ја­њи­ма на кар­ти од­го­ва­ра­ју мно­го ду­жа ра­сто­ја­ња у при­ро­ди. Не ба­цај­те от­пат­ке. 19). Кад год је то мо­гу­ће. Мо­бил­ни те­ле­фон или бар зви­ждаљ­ ка (сл. не чу­пај­те цве­ће и не уз­не­ми­ра­вај­те жи­во­ти­ње. 18) и ис­пла­ни­ рај­те пу­та­њу. Ако не мо­же­те да се сна­ђе­те. као и то­плу и не­про­мо­чи­ву оде­ћу. Ре­ци­те не­ком где иде­те и ка­да на­ме­ра­ва­ те да се вра­ти­те. По­не­си­те са со­бом де­таљ­ну кар­ту и ком­ пас. Слика 19 Не­ка у гру­пи увек бу­де не­ко од од­ра­слих (сл. сле­ди­те пу­та­њу уцр­ та­ну на кар­ти. по­след­ње што тре­ба да по­ми­сли­те је­сте то да кар­та не ва­ља.

на при­мер. Ка­да је пу­та­ња пот­пу­но од­ре­ђе­на. 150 ° 3 65 180° . На ше­му се уцр­та­ју иза­бра­ ни ори­јен­ти­ри. од до­ба да­на и го­ди­не. За то је нео­п­ход­но про­це­ни­ ти бр­зи­ну кре­та­ња. пре­ђе­но ра­сто­ ја­ње сма­њу­је се на три километра за је­дан сат итд. То ни­је јед­но­став­но. од­ра­стао чо­век по рав­ном те­ре­ну пре­ђе четири километра за је­дан сат. К. зависно од квалитета пута и видљивости Слика 21 СЕВЕР 4 0° 30° 97° 60 ° 30° 740 П. а стре­ли­цом се озна­чи пра­ вац се­ве­ра (сл. по­ треб­но је на­цр­та­ти ше­му кре­та­ња: на кар­ту се ста­ви па­ус-па­пир и на ње­га се пре­цр­та ли­ни­ја пу­та­ње.Од­ре­ђи­ва­ње нај­по­вољ­ни­је ­пу­та­ње Од­ре­ђи­ва­ње по­треб­ног вре­ме­на Ка­да је кар­та про­у­че­на. Ори­јен­та­ци­о­но. На кар­ти се из­ме­ре ра­сто­ја­ња из­ме­ђу ори­ јен­ти­ра и упи­шу се уз од­го­ва­ра­ју­ће де­о­ни­ це пу­та­ње. 1). 10°. На са­мој пу­та­њи озна­че се ме­ста за од­мор и по­ год­ни ори­јен­ти­ри. ква­ли­те­та пу­та. Ако је на­гиб. од вре­мен­ских при­ли­ка. 90° 1 0° 12 97° 430 П. Ако ни­је мо­гу­ће по­не­ти кар­ту са со­бом. К. Ори­јен­ти­ри се одређују за она ме­ста на којима пу­та­ња ме­ња пра­вац. Табела 1 Доба дана Нагиб терена Брзина пешака 4 km/h 3 km/h 4 km/h + 1 h на 300 m успона Дању 0–5° 5–10° преко 10° Ноћу 2–4 km/h. пре по­ла­ ска тре­ба од­ре­ди­ти и вре­ме по­треб­но да се она пре­пе­ша­чи. К. као и од уз­ра­ста и кон­ди­ци­је са­мог чо­ве­ка. на њој се олов­ком у бо­ји обе­ле­жи нај­по­вољ­ни­ја од свих раз­ма­ тра­них ва­ри­јан­ата пу­та­ње (мар­шру­те). 21). 2 120° 330 П. јер бр­зи­на кре­та­ња за­ви­си од мно­гих чи­ни­ла­ца – од на­ги­ба зе­мљи­шта. (таб. Уз сва­ку де­о­ни­цу пу­та­ње упи­шу се ра­сто­ја­ња (у ме­три­ма или у пар­ ним ко­ра­ци­ма) и вре­ме по­треб­но да се те де­ о­ни­це пре­пе­ша­че.

Ори­јен­та­ци­ја кар­те на те­ре­ну 66 .

Оријентир 2 (врх брда) Приказ на карти (кота) Оријентир 1 (раскршће) Приказ на карти Стајна тачка Оријентир 2 Оријентир 1 Стајна тачка 67 .Слика 22 На ори­јен­ти­са­ној кар­ти пра­вац од стај­не тач­ке ка од­ре­ђе­ном кар­то­граф­ском зна­ку за­вр­ша­ва се на од­го­ва­ра­ју­ћем ге­о­граф­ском објек­ту (сл. 22).

Од­ре­ђи­ва­ње стај­не тач­ке 68 .

У оба слу­ча­ја те из­ме­не тре­ба уне­ти на кар­ту. Слика 23 На ме­сти­ма на којима мо­же да се за­лу­та по­ треб­но је па­жљи­во ори­јен­ти­са­ти кар­ту. тек он­да се она мо­же у пот­пу­но­сти ко­ри­сти­ти. у ми­сли­ма се по­ву­че пра­вац од стај­не тач­ке пре­ко од­го­ва­ра­ју­ћег кар­то­граф­ ског зна­ка – тра­же­ни обје­кат на­ла­зи се у про­ду­жет­ку тог прав­ца (сл. 69 . Да­њу то и ни­је те­шко.По­ре­ђе­ње са­др­жа­ја кар­те са око­ли­ном Ори­јен­та­ци­ја то­ком кре­та­ња При по­ре­ђе­њу на кар­ти је по­треб­но про­на­ћи кар­то­граф­ске зна­ко­ве обје­ка­та ко­ји се ви­де у око­ли­ни и обр­ну­то – у око­ли­ни тре­ба пре­ по­зна­ти објек­те ко­ји су при­ка­за­ни на кар­ти. Пре­п о­р уч­љ и­в о је не­пре­кид­но упо­ре­ђи­ва­ти са­др­жај кар­те са око­ли­ном – уоча­ва­ти ори­јен­ти­ре у око­ли­ни и на­ла­зи­ти њи­хо­ве зна­ко­ве на кар­ти. За­то је ве­о­ма ко­ри­ сно упам­ти­ти из­глед кар­те на по­је­ди­ним де­о­ни­ца­ма иза­бра­не пу­та­ње. лево). али те­шко­ће на­ста­ју при­ли­ ком не­вре­ме­на или но­ћу. десно). То се по­сти­же стал­ном ве­жбом. до пр­вог ме­ста на ко­јем је стај­на тач­ка би­ла тач­но утвр­ђе­на. ка­да се тра­жи од­ре­ђе­ни обје­кат у око­ли­ни. 24). нај­бо­ље је вра­ти­ти се уна­зад. на­ћи стај­н у тач­ку на њој и упо­р е­д и­т и са­д р­жај кар­те са око­ли­ном (сл. 23. Ка­да је кар­та ори­јен­ти­са­на. Обр­ну­то. Слика 24 По­сто­ји мо­гућ­ност да од­ре­ђе­ни обје­кат ни­је при­ка­зан на кар­ти или обр­ну­то – да ви­ше не­ма објек­та ко­ји је при­ка­зан на кар­ти. ако је не­мо­гу­ће сна­ћи се на не­ком де­лу пу­та. У крај­њем слу­ча­ ју. Обје­кат ко­ји се ви­ди у око­ли­ни про­на­ла­зи се на кар­ти та­ко што се од стај­не тач­ке у ми­ сли­ма по­ву­че пра­вац ка том објек­ту – од­го­ ва­ра­ју­ћи кар­то­граф­ски знак на­ла­зи се на том прав­цу (сл. 23. То­ком кре­та­ња кар­ту тре­ба др­жа­ти пред со­ бом та­ко да је ори­јен­ти­са­на дуж де­о­ни­це пу­ та који се прелази. Ко­ри­сти­ти – то зна­ чи кре­та­ти се по­мо­ћу ње по пот­пу­но не­по­ зна­том те­ре­ну. ка­да је на њој од­ре­ђе­на стај­на тач­ка и ка­да је њен са­др­жај упо­ре­ђен са око­ли­ном.

Пре­ма са­те­ли­ти­ма се за­тим пре­ци­зно од­ре­ ђу­је по­ло­жај би­ло ко­је тач­ке на Зе­мљи. бро­до­ва и ави­о­на. По­мо­ћу њих се мо­же тач­но од­ре­ди­ти стај­на тач­ка.Ори­јен­та­ци­ја по­мо­ћу GPS уре­ђа­ја GPS (џи-пи-ес) пред­ста­вља скра­ће­ни­цу од Glo­bal Po­si­tion System – Гло­бал­ни по­зи­ци­о­ни си­стем. Са­те­ли­ти се пра­те из кон­ трол­них ста­ни­ца на Зе­мљи. По­ треб­н о је са­м о да ко­р и­с ни­ц и има­ј у GPS уре­ђа­је. 25). на екра­ ни­м а GPS уре­ђ а­ј а во­з а­ч и мо­г у ви­д е­т и и иза­бра­ти нај­по­вољ­ни­ји пут до од­р е­ди­шта (сл. По­сто­је ра­зна тех­нич­ка ре­ше­ња тог уре­ђа­ја. та­ко да је у сва­ ком тре­нут­ку по­знат по­ло­жај сва­ког од њих. GPS уре­ђај је ми­ни-ком­пју­тер у ко­ји се мо­гу уне­ти по­да­ци о кључ­ним тач­ка­ма пла­ни­ра­ не пу­та­ње та­ко да би се сти­гло до ци­ља и да би се вра­ти­ло истим пу­тем. Си­стем је пр­во­бит­но био на­ме­њен вој­сци за ори­јен­та­ци­ју ра­ке­та. њен по­ло­жај у од­но­су на објек­ те при­ка­за­не на то­по­граф­ској кар­ти. као што и пут­ни­ци по по­ме­ра­њу кру­ жи­ћа на пла­ну гра­да при­ка­за­ном на мо­ни­ то­р у GPS уре­ђ а­ј а мо­г у пра­т и­т и кре­т а­њ е ауто­бу­са дуж од­ре­ђе­не ли­ни­је (сл. GPS уре­ђа­ји слу­же за од­ре­ђи­ва­ње по­ло­жа­ ја на не­по­зна­том те­ре­ну или на отво­ре­ном Слика 25 70 Слика 26 мо­ру. а пу­та­ње су им та­ко по­де­ше­не да се с би­ло ког ме­ста на Зе­мљи увек мо­гу опа­жа­ти по че­ти­ри са­те­ли­та. Сва­ки од њих оби­ла­зи Зе­мљу за око 12 са­ти. али је на сва­ ком до­вољ­но при­ти­сну­ти јед­ну тип­ку и на ма­лом екра­ну (дис­пле­ју) по­ја­ви­ће се пре­ци­ зни по­да­ци о по­ло­жа­ју стај­не тач­ке (сл. а да­ нас је до­сту­пан сви­ма. као и по­врат­на пу­та­ња с ви­ше ори­јен­ти­ра. 26). На при­мер. Слика 27 . то јест да су укљу­че­ни у та­кав си­ стем ори­јен­та­ци­је. Си­стем се за­сни­ва на исто­вре­ме­ном ра­ду два­де­се­так ве­штач­ких са­те­ли­та Зе­мље. 27).

Те­жи­на ста­зе и број ори­јен­ти­ра од­ре­ђу­ју се пре­ма сла­би­јој по­ло­ви­ни уче­сни­ка. а так­ ми­ча­ре тре­ба спорт­ски мо­ти­ви­са­ти. Ори­јен­та­ ци­о­ни крос оми­љен је спорт у скан­ди­нав­ ским зе­мља­ма и у Ру­си­ји. Нај­спрем­ни­ји так­ми­ча­ри пређу ста­зе с пет­ на­е­стак кон­трол­них ста­ни­ца за не­што ви­ше од сат и по. Број ори­јен­ти­ ра кре­ће се од 4 до 15. Ако из ша­то­ра тре­ба да се вра­ти­мо у пла­ни­нар­ски дом. на не­п ре­глед­н ом зе­м љи­ш ту. Ме­ђу­на­род­на так­ми­че­ња у ори­јен­та­ци­о­ном кро­су одр­жа­ва­ју се у ве­о­ма те­шким усло­ви­ ма. а пред­ве­че по­диг­не­мо ша­тор на ме­сту ко­је на­зо­ве­мо МЕ­СТО 1 и уне­се­мо га у GPS уре­ђај. на при­мер. При ор­га­ни­зо­ва­њу ори­јен­та­ци­о­ног кро­са ор­ га­ни­за­тор мо­ра оби­ћи це­лу ста­зу. без ика­квих дво­сми­сле­но­сти. бр­зи тр­ка­чи и. GPS уре­ђа­ји мо­гу да за­пам­те по­ло­ жа­је ве­ли­ког бро­ја та­ча­ка. ка­њо­ни­ма). да зна­ју до­бро да чи­та­ју ге­о­граф­ску кар­ту. 28). За­да­так мо­ра би­ти ја­ сно са­ста­вљен. из ме­мо­ри­је мо­же­мо да по­зо­ве­мо тач­ку ПДОМ. па због то­га ни­је упо­тре­бљив у за­тво­р е­ном и по­лу­за­тво­р е­ном про­сто­ру (про­сто­ри­ја­ма. За­тим ују­тру кре­не­мо ду­бље у пла­ ни­ну. GPS уре­ђај има мно­го пред­но­сти над ком­ па­сом. мо­же­мо да по­зо­ ве­мо МЕ­СТО 1 пре­ко GPS уре­ђа­ја. кре­н е­м о на пла­н и­н у и пре­ но­ћи­мо у пла­ни­нар­ском до­му. Так­ми­чар­ска ста­за чу­ва се у тај­но­сти. Зи­м и се так­ми­ча­ри кре­ћу на ски­ја­ма. на­ста­вља­мо пе­ша­че­ње. Ду­жи­на ста­за за же­не је 6–8 km. По­бед­ник је онај ко­ји за нај­кра­ће вре­ме про­ ђе кроз све кон­трол­не ста­ни­це. За­ то уз GPS уре­ђај увек тре­ба по­не­ти и ком­ пас (сл. На дис­ пле­ју ће се по­ја­ви­ти стре­ли­ца ко­ја по­ка­зу­је смер у ко­јем се на­ла­зи наш ша­тор. пе­ћи­на­ма. а за­тим на исти на­чин да иза­бе­ре­мо пу­та­њу. Ако уве­че тре­ба да се вра­ти­мо до ша­то­ра. Слика 28 Ори­јен­та­ци­о­ни крос У све­ту су ве­о­ма по­пу­лар­на и рас­про­стра­ ње­на спорт­ска так­ми­че­ња у ори­јен­та­ци­о­ном кре­та­њу – ори­јен­та­ци­о­ни крос. Так­ми­ча­ри тре­ба да бу­ду сна­ла­ жљи­ви и из­др­жљи­ви. пре све­ га. по­сле на­пу­шта­ња ша­ то­ра. али ни­је са­вр­шен. Он од­ре­ђу­је по­ло­ жај на осно­ву сиг­на­ла при­мље­них с нај­ма­ње три са­те­ли­та. ре­ц и­м о. ПДОМ. у ме­мо­ри­ ју GPS уре­ђа­ја мо­же­мо да уне­се­мо ту тач­ку (њен по­ло­жај) и да је на­зо­ве­мо. а за му­шкар­це 12–15 km. Успут ис­ пра­вља­мо пра­вац кре­та­ња за­кре­та­њем уре­ ђа­ја у сме­ру ко­ји по­ка­зу­је стре­ли­ца. Сле­де­ћег да­на. 71 .Ако.

Кон­трол­ни лист мо­же да из­ гле­да ова­ко: 1. Код сва­ке кон­т рол­н е ста­н и­це тре­ба да сто­ји је­дан кон­тро­лор ко­ји ће у кон­ трол­ном ли­с ту сва­ке так­ми­чар­с ке гру­пе за­бе­ле­жи­ти вре­ме до­ла­ска у ту ста­ни­цу. Кон­трол­на ста­ни­ца Место где пут улази у шуму Вре­ме до­ла­ска: Пот­пис кон­тро­ло­ра: 3. 2. 29).Слика 29 С на­став­ни­ци­ма мо­же­те ор­га­ни­зо­ва­ ти так­ми­че­ња на јед­но­став­ни­јим и кра­ћим ста­за­ма у око­ли­ни ва­шег ме­ ста. Ра­ди си­гур­но­сти. Кон­трол­на ста­ни­ца Усамљени храст 160 m североисточно од ушћа реке Јањине Вре­ме до­ла­ска: Пот­пис кон­тро­ло­ра: 2. . Пласман: 72 3. Циљ Воденица 200 m узводно од железничког моста на реци Градац Вре­ме до­ла­ска: Пот­пис кон­тро­ло­ра: Вре­ме по­ла­ска: Број гру­пе: Вре­ме до­ла­ска на циљ: Чла­но­ви гру­пе: Постигнуто време: 1. а не по­је­дин­ци. не­ка се так­ми­ че гру­пе (сл.

коју бројилац несвесно оп­те­ рећује пот­врђу­јући бројање. правац се мора непрестано одр­жа­ ва­ти помоћу компаса. Најбоље је да то ураде два члана групе. властити траг може послужити као смероказ. Невоља с мерењем пар­ них корака је­сте то што се увек броје кораци истом но­гом. Са­ми иза­бе­ри­те раз­мер и сми­сли­те по­ треб­не кар­то­граф­ске зна­ко­ве. За­пад­но. ра­сло је ли­сто­пад­но др­ве­ће. Ево јед­ног та­квог дик­та­та за вас. Због тога се може бројати сваки трећи корак. а они су кре­ну­ли боч­ним пу­тем ко­ји се одва­јао ка ис­то­ку. Након тога пре­ прека се заобиђе и кретање настави од по­­моћног оријентира. наставити кретање по­моћу компаса. а други да мери растојања парним кораком. Пе­де­сет пет ме­та­ра од рас­кр­шћа на­ ишли су на др­в е­н и мост на ре­ч и­ц и. мочвару.Корисне напомене такмичарима у оријентационом кросу Слика 30  У  глове и азимуте на топо­графској карти препоручљиво је мерити два пута. који се назива педометар (лат. Али по­сто­ји дик­тат ко­ји се не пи­ше. Ту су за­ста­ли. 30). По­сле пре­ђе­них 60 m до­шли су до ре­сто­ ра­на с де­сне стра­не пу­та.   К  ада нема оријентира. Па­жљи­во чи­тај­те и ре­ дом ис­цр­та­вај­те оно што је на­пи­са­но. Тада треба на другој страни препреке. кар­то­граф­ски дик­тат. на­ста­вљао је ка се­ве­ру. у истом правцу у ко­ јем се стигло до препреке. уз скре­та­ње. на пример трновиту шикару. за мерење пар­них корака. један члан може да одржава правац кретања. Се­ка и Пе­тар ушли су у ве­ли­ки град­ски парк. На по­ла пу­та од мо­ста до је­зе­ра на­ла­ зи­ла се во­де­ни­ца. већ – цр­та! То је тзв. а при­чвр­ шћу­је се на кук или за ногавицу. с др­во­ре­дом са за­пад­не стра­не. На вр­ху бре­жуљ­ка стајала је ко­ли­ба.   П  ри кретању по снегу. на­ла­зи­ла се че­сма.   Ч  ланови групе могу поделити задатке. Класични педо­ме­тар величине је џепног часовника. 73 .   П  ри кретању кроз шуму. уочити помоћни оријентир и одока про­це­ нити удаљеност од њега. свако за себе. На том ме­ сту глав­ни пут. ко­ја је те­кла с ју­га. Се­ка и Пе­тар од­ше­та­ ли су пе­шач­ком ста­зом до ње и се­ли да се од­мо­ре. Из­ме­ђу ре­сто­ра­на и је­зе­ра.  То­по­граф­ски дик­тат Шта је то дик­тат – то до­бро зна­те са ча­ со­ва срп­ског је­зи­ка. група може у једну тачку побости штап.   П  риликом кретања такмичари могу наићи на препреке које не могу препешачити. у правцу кретања.   П  остоји и једноставан инструмент. меха­ нич­к и и дигитални (сл. као и у де­лу пар­ка се­вер­но од пу­та. отоци је­зе­ра. због непре­глед­ ности. Од ула­за пут је во­дио ка се­ве­ро­ исто­ку. Је­ди­ни бре­жу­ љак у пар­ку нлазио се ле­во од пу­та. На пример. али то претходно треба увежбати. језеро и слично. На­ста­ви­ли су да пе­ша­че. па да резултате упореде. па након неког времена побо­сти други штап: касније ће се кретати тако да им побијени штапови буду на ис­ том правцу кад се год окрену. док је ис­ точ­но од пу­та по­чи­ња­ло овал­но је­зе­ро ко­је се пру­жа­ло 40 m ка се­ве­ру. По­сле 30 m пут је скре­тао ка се­ ве­ро­за­па­ду. pedos – пешак). непроходан крш. Од мо­ ста ре­ка је са­ви­ја­ла ка се­ве­ро­и­сто­ку.

ре­ка. остр­во и слично) – то по­ чет­но сло­во на­зи­ва по­ста­је по­чет­но сло­во за­ да­то у игри (сл. По­ бедник је онај ко­ји по­сле де­сет ко­ла са­ку­пи нај­ви­ше бо­до­ва. гра­до­ва. ко­ји по­чи­њу за­да­тим сло­вом. ре­ка. Игра­чи на­из­ме­нич­но за­да­ју по­чет­но сло­во. Н Нор­ве­шка Ниш Нил 3 2. 1). Ч Чад Ча­чак – 2 3. а за­тим сва­ко у сво­ју та­бе­лу упи­су­је на­зи­ве др­жа­ва. 5. Сло­во Др­жа­ва Град Ре­ка Бо­до­ви 1. Одређивање  положаја тачака на Земљиној лопти Ули­це и рас­кр­шћа на гло­бу­су Слика 1 Се­ка и Пе­тар игра­ју игру за­ни­мљи­ва ге­о­гра­ фи­ја. град.5. Бр. . 74 (др­жа­ва. М 4. До по­чет­ног сло­ва игра­чи мо­гу до­ћи и та­ко што за­вр­те гло­бус. пла­ни­на итд. Ова­ко тре­нут­но из­гле­да Се­ ки­на и Пе­тро­ва та­бе­ла. за­уставе га пр­стом и про­чи­та­ју ге­о­ граф­ски на­зив на ко­јем им се прст за­уста­вио Сва­к и та­ч ан на­з ив до­н о­с и је­д ан бод.

гра­да или ре­ке).Уз сло­ва азбу­ке упи­сан је по је­дан ге­о­ граф­ски на­зив (др­жа­ве. Ваш за­да­так је­сте да у све­ске пре­цр­та­те Сло­во Др­жа­ва А та­бе­лу и да уз сва­ко сло­во до­пи­ше­те на­ зи­ве ко­ји не­до­ста­ју: Град Буг В Ва­ти­кан Г Га­на Дра­ва Д Ђ Ђе­но­ва Есто­ни­ја Жи­рон­да Ж З И За­греб Ир­ска Ј Јанг­це­кјанг К Л Ки­кин­да Ли­бе­ри­ја Љу­бља­на Љ М Мо­ра­ва Н Ни­ша­ва Њ Њу­јорк О Осло П Па­ра­гвај Р Руан­да С Се­на Т Ти­грис Ћ Ћу­при­ја У Уру­гвај Ф Фран­цу­ска Ху­анг­хо Х Ц Ч Ци­рих Чад Џ Ш Бо­до­ви Ам­стер­дам Б Е Ре­ка Џе­да Шпа­ни­ја 75 .

76 .

2). док је грчки географ Ератостен у III веку пре н. 3) напишите ко­ли­ка су ра­сто­ја­ња у километрима из­ме­ђу та­ ча­ка А и Б и та­ча­ка Б и В. r= 6 37 0 km Слика 2 Центар Земље k m O Зна­ју­ћи обим Зе­мљи­не лоп­те. На­су­прот ње­му је Ју­жни ге­о­граф­ски пол. Северњача Слика 4 Слика 3 Б Северни пол A В Јужни пол 77 . = 40 00 0 Зе­м љи­н а лоп­та обр­ћ е се око за­м и­ш ље­н е осе ко­ја про­ди­ре кроз ње­ну по­вр­ши­ну у тач­ ка­м а ко­ј е се на­з и­в а­ј у ге­о­г раф­с ки по­л о­ ви (сл. на озна­ че­ним ме­стима на при­ло­же­ном цр­те­жу Зе­мљи­­не лоп­те (сл. Зе­мља има об­лик лоп­те чи­ји је по­лу­преч­ник 6 370 km и обим 40 000 km (сл. 4).. Прве доказе за то да је Земља лопта изнео је грчки филозоф Аристотел у IV веку пре н. Људи су дуго живели у уве­рењу да је Земља дисколика плоча окружена океаном. То је Се­вер­ни географ­­ски пол. Тач­но из­над јед­ног по­ла на не­бу се на­ла­зи зве­зда Се­вер­ња­ча. е.Гло­бус – мо­дел ­Зе­мљи­не лоп­те Ми жи­ви­мо на пла­не­ти ко­ја се зо­ве Зе­мља. е. тачно одредио обим те лопте. Магеланова експеди­ција која је по­ четком XVI века опловила Земљу ко­нач­ но је доказала да Земља има облик лопте.

Афри­ка. 5).Се­д ам де­с е­т и­н а Зе­м љи­н е лоп­т е по­к ри­в а Свет­ски оке­ан. Кон­ти­нен­ти­ма при­па­да­ју и мно­ го­број­на остр­ва (сл. Коп­но на Зе­мљи де­ли се на се­дам кон­ти­не­ на­та: Ази­ј а. а на сли­ци 6б је при­каз са су­п рот­н е стра­не – из­над Ју­жног по­ ла. Ски­­ци­рај­те те сли­ке у све­ска­ма и на­пи­ши­те на­ зи­ве кон­ти­не­на­та и оке­а­на ко­ји су озна­че­ни стре­ли­ца­ ма (као што је то ура­ђе­но за Се­вер­ни ле­де­ни оке­ан и Ју­жну Аме­ри­ку). Атлант­ски оке­ан. Слика 5 ЕВРОПА СЕВЕРНА АМЕРИКА АЗИЈА ЈУЖНА АМЕРИКА АФРИКА АУСТРАЛИЈА На сли­ц и 6а на­л а­з и се при­каз јед­не Зе­мљи­не по­ лу­л оп­т е. Ин­ диј­ски оке­ан. 78 Слика 6 а) Северни ледени океан б) Јужна Америка . Се­в ер­н а Аме­р и­ка. ко­ј и од­г о­в а­р а по­гле­ду из­над Се­вер­ног ге­ о­граф­ског по­ла. Евро­па и Ау­ стра­ли­ја. ­Ју­жна Аме­ри­ка. Свет­ски оке­ан де­ли се на пет оке­а­на: Ти­хи оке­ан. Се­вер­ни ле­де­ни и Ју­жни оке­ ан. Ан­тарк­тида.

Ге­о­граф­ска мре­жа уцр­та­ва се на гло­бу­се. Најстарији сачувани глобус. На гло­бу­с је вер­но пре­сли­ка­на Зе­мљи­на по­ вр­ши­на. Слика 8 а) б) в) За­ми­сли­те. Све је исто као у при­ро­ди – ли­ко­ви ге­о­граф­ских обје­ка­та. Колико је до сада познато. 7). Да­кле. Ако се на по­вр­ши­ну те лоп­ти­це спу­сте тач­ке с по­вр­ ши­не Зе­мље. Раз­ мер гло­бу­са по­ка­зу­је ко­ли­ко је пу­та ње­гов по­лу­преч­ник ма­њи од по­лу­преч­ни­ка Зе­мљи­ не лоп­те. Астрономски глобуси старији су од географ­ ских јер је и представа о небеској сфери ста­ рија од представе о лоптастој Земљи. 8а). стр. са­мо ми­ли­о­ни­ма пу­та ума­ње­но. 8б). 14. Школ­ски гло­бу­си нај­че­шће се из­ ра­ђу­ју у раз­ме­ри­ма из­ме­ђу 1 : 40 000 000 и 1 : 30 000 000. оне се пру­ жа­ју од Се­вер­ног до Ју­жног по­ла. Гло­бу­си се из­ра­ђу­ју та­ко што се по­ста­вља­ју на осо­ви­ну или у гне­здо (сл.За­ми­сли­те да је Зе­мља про­вид­на и да је у ње­н цен­тар по­ста­вље­на ма­ла лоп­та. Све је исто. На гло­бу­се се оба­ве­зно упи­су­је раз­мер. то јест за­ми­сли­те ли­ни­је ко­ је се пру­жа­ју прав­цем ис­ток – за­пад. за­тим. до­би­ја се ве­ран мо­дел Зе­мљи­не лоп­те – гло­бус. 8в). то јест пру­ жа­ју се прав­ц ем се­в ер – југ. најстарији географски гло­бус направио је Кратес с Малоса у II ве­ку пре н.   Сви ме­ри­ди­ја­ни су јед­на­ки по­лу­кру­го­ви. ли­ни­је ко­је су нор­мал­не на ме­ри­ди­ја­не. године (исте године ка­д а је Колумбо открио Америку). Ка­да па­жљи­во по­гле­да­мо гло­бус. па­ра­лел­ни круго­ви. на ге­о­граф­ским кар­та­ ма при­ка­зу­ју се де­ло­ви Зе­мљи­не по­ вр­ши­не исе­че­ни прав­цем се­вер – jуг и прав­цем ис­ток – за­пад. На ге­о­граф­ским кар­та­ма нај­че­шће се при­ка­зу­ј у де­л о­в и Зе­м љи­н е по­в р­ш и­ не ко­ји су јед­на­ки по­љи­ма ге­о­граф­ске мре­же. Слика 7 Улице на глобусу За­ми­сли­те ли­ни­је ко­је се пру­жа­ју по по­вр­ ши­ни Зе­мљи­не лоп­те и нај­кра­ћим пу­тем спа­ја­ју ге­о­граф­ске по­ло­ве. 82). направио је Мар­тин Бехајм 1492. Ме­ри­ди­ја­ни и па­ра­ле­ле обра­зу­ју за­ми­шље­ ну ге­о­граф­ску мре­жу на по­вр­ши­ни Зе­мљи­ не лоп­те (сл. то јест исе­че­ни пре­ма стра­на­ма све­та (сл. од­но­си њи­хо­вих по­вр­ ши­на и од­но­си ра­сто­ја­ња из­ме­ђу свих ме­ста. е. Да­кле. 79 . по­знат као Земаљска јабука. уоча­ва­мо сле­де­ћа свој­ства ге­о­граф­ске мре­же:  Све па­ра­ле­ле су упо­ред­ни.   Ме­ри­ди­ја­ни и па­ра­ле­ле се­ку се под правим углом. Називају се ме­ри­ди­ја­ни или по­днев­ци (сл. Те ли­ ни­је на­зи­ва­ју се па­ра­ле­ле или упо­ред­ни­ци (сл.

Еква­тор је круг ко­ји се на­ла­зи тач­ но на по­ла пу­та из­ме­ђу ге­о­граф­ских по­ло­ва. За­то је до­го­во­ре­но да то бу­де ме­ри­ ди­јан ко­ји про­ла­зи кроз ста­ру астро­ном­ску оп­с ер­в а­т о­р и­ј у у Гри­н и­ч у крај Лон­д о­н а и кроз ге­о­граф­ске по­ло­ве. за раз­ли­ку од па­ра­ле­ла. Глав­ни ме­ри­ди­јан ни­је би­ло ла­ко од­ре­ди­ти јер су ме­ри­ди­ја­ни. Он де­ли Зе­мљи­ну лоп­ту на се­вер­ну и ју­жну по­лу­лоп­ту (се­вер­на је она на ко­јој се на­ла­зи Се­вер­ни ге­о­граф­ски пол) (сл. а ге­о­граф­ску мре­жу као мре­жу ули­ца (ме­ри­ди­ја­на и па­ра­ле­ла). па уз по­моћ гло­бу­са или кар­те све­та од­го­во­ри­те на по­след­ње пи­та­ње. Гри­нич­ки ме­ри­ди­ јан де­ли Зе­мљи­ну лоп­ту на ис­точ­ну и за­пад­ ну по­лу­лоп­ту (сл.Глав­не ули­це на гло­бу­су За­го­нет­ни кон­ти­нент Ако гло­бус за­ми­сли­мо као мо­де­ран ве­ле­ град. он­да се по­ста­вља пи­та­ње ко­је су глав­не ули­це тог ве­ле­гра­да Гло­бу­са. Па­ра­ле­ле су кру­го­ви раз­ли­чи­тог оби­ма. 10). Слика 9 80 Да ли еква­тор пре­се­ца тај кон­ти­нент (ра­чу­на­ју­ћи и остр­ва)? НЕ Да ли Гри­нич­ки ме­ри­ди­јан пре­се­ца тај кон­ти­нент? НЕ Да ли се тај кон­ти­нент на­ла­зи на за­пад­ној Зе­мљи­ној по­лу­лоп­ти? НЕ Ко­ји је то кон­ти­нент? Слика 10 Северна полулопта (ознака N) Екватор Јужна полулопта (ознака S) Да ли се тај кон­ти­нент про­сти­ре на све че­ти­ри Зе­мљи­не по­лу­лоп­те? НЕ Северни пол Источна полулопта (ознака E) Гринички меридијан Северни пол Па­жљи­во пра­ти­те пи­та­ња и од­го­во­ре. Нај­ве­ћа па­ра­ле­ла на­зи­ва се еква­тор. 9). па је глав­ну па­ра­ле­лу ла­ко од­ре­ди­ти. То је нај­ве­ ћа па­ра­ле­ла. сви исти. Јужни пол Западна полулопта (ознака W ) Јужни пол .

11). Све тач­ке на еква­то­ру има­ју ге­о­граф­ску ши­ ри­ну јед­на­ку ну­ли. дужина Јужни пол Уда­ље­ност по еква­то­ру од Гри­нич­ког ме­ри­ ди­ја­на до ме­ри­ди­ја­на да­те тач­ке на­зи­ва се ге­о­граф­ска ду­жи­на (сл. T Г.По­ло­жај рас­кр­шћа ­ме­ри­ди­ја­на и па­ра­ле­ла на гло­бу­су Слика 12 Северни пол T Г. 81 . Из­ра­жа­ва се у сте­пе­ни­ма. пла­нин­ски врх. ширина Екватор Јужни пол Уда­ље­ност по ме­ри­ди­ја­ну од еква­то­ра до да­ те тач­ке на­з и­в а се ге­о­г раф­с ка ши­р и­н а (сл. а тач­ке на за­пад­ној по­лу­лоп­ти за­пад­не (озна­ка W). Слика 13 Ге­о­граф­ски по­ло­ви има­ју ге­о­граф­ску ши­ри­ ну 90°. Све тач­ке на се­вер­ној Зе­мљи­ној по­лу­лоп­ти има­ју се­вер­не ге­о­граф­ске ши­ри­не (озна­ка N иза број­не вред­но­сти). Слика 11 Северни пол Све тач­ке на Гри­нич­ком ме­ри­ди­ја­ну има­ју ге­о­граф­ску ду­жи­ну јед­на­ку ну­ли. а тач­ке на ју­жној по­ лу­лоп­ти – ју­жне (озна­ка S иза број­не вред­ но­сти). Из­ра­жа­ва се у сте­пе­ни­ма. Све тач­ке на ис­точ­ној Зе­мљи­ној по­лу­лоп­ти има­ју ис­точ­не ге­о­граф­ске ду­жи­не (озна­ка E). Ге­о­граф­ска ши­ри­на и ге­о­граф­ска ду­жи­ на Бе­о­гра­да испи­са­не су на брон­за­ној пи­ра­ми­ди у Кнез Ми­ха­и­ло­вој ули­ци. ушће итд. Та­чан по­ло­ жај не­ког рас­кр­шћа (то јест не­ке тач­ке на Зе­ мљи) од­ре­ђу­је се та­ко што се из­ме­ри ње­го­ва уда­ље­ност од глав­них ули­ца ге­о­граф­ске мре­ же – од еква­то­ра и Гри­нич­ког ме­ри­ди­ја­на.) на Зе­мљи на­ла­зи се на рас­кр­шћу јед­ног ме­ри­ди­ја­на и јед­не па­ра­ле­ле. Екватор Г. 12). 13). ширина Сва­ка тач­ка (на­се­ље. ис­пред Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­ но­сти (сл.

3° N 44.0° W 122. Табела 1 Ге­о­граф­ске ши­ри­не и ду­жи­не не­ких гра­до­ва код нас.8° N 19.2° Е 21. На еква­ то­ру очи­тај­те ге­о­граф­ску ду­жи­ну (по­де­љак на еква­то­ру из­над ко­ јег про­ла­зи ме­тал­ни раз­мер­ник).2° Е 18.0° Е 21. 14). 82 а) Пр­во на еква­то­ру одредите ге­о­граф­ску ду­жи­ну (у да­том при­ме­ру ме­ри се од Гри­ни­ча ка за­па­ду) и из­над тог по­дељ­ ка по­ста­ви­те луч­ни раз­мер­ник.2° W 74.4° N 42. Слика 14 На­ђи­те Бе­о­град и из­над ње­га по­ ста­ви­те луч­ни ме­тал­ни раз­мер­ ник гло­бу­са. Од­ре­ђи­ва­ње ге­о­граф­ске ши­ри­не и ду­­жи­не на гло­бу­су Узми­те школ­ски ге­о­граф­ски гло­ бус и на ње­му по­ка­жи­те еква­тор.0° W Про­на­ла­же­ње од­ре­ђе­не тач­ке на гло­ бу­су на осно­ву ге­о­граф­ске ши­ри­не и ду­жи­не Уз по­моћ ме­тал­ног раз­мер­ни­ка про­на­ђи­ те на гло­бу­су град с по­зна­том ге­о­граф­ском ши­ри­ном и ду­жи­ном (на при­мер: ши­ри­на 23° S.9° N 33.8° Е 20.9° S 40.5° N 55.4° Е Лон­дон Мо­сква Пе­кинг Сид­неј Рио де Жа­не­и­ро Њу­јорк Сан Фран­ци­ско Хонолулу 51. Ње­на сре­ди­шња тач­ ка (при­бли­жно град Кра­гу­је­вац) има ге­о­ граф­ску ши­ри­ну 44° N и ге­о­граф­ску ду­жи­ну 21° Е (сл.1° Е 37.8° N 21. ге­о­граф­ске по­ло­ве и Гри­нич­ки ме­ри­ди­јан. На том раз­мер­ни­ку очи­тај­те ге­о­граф­ску ши­ри­ну (по­ де­љак из­над Бе­о­гра­да).8° N 43.9° S 22. у на­шем су­сед­ству и у све­ту Ме­сто Ге­о­граф­ска ши­ри­на Ге­о­граф­ска ду­жи­на Ме­сто Ге­о­граф­ска ши­ри­на Ге­о­граф­ска ду­жи­на Но­ви Сад Бе­о­град Кра­гу­је­вац Ниш Под­го­ри­ца При­шти­на Ба­ња Лу­ка Сарајево 45.3° N 42. Ис­под тог по­дељ­ка налази се тра­же­ни град.8° N 44.Ср­би­ја се на­ла­зи на се­вер­ној и на ис­точ­ној Зе­мљи­ној по­лу­лоп­ти.0° N 43. б) На луч­ном раз­мер­ни­ку на­ђи­те по­де­љак ко­ји од­го­ва­ра за­да­тој ши­ри­ни (у да­том при­ме­ру ју­жно од еква­то­ра).7° N 37. ду­жи­на 43° W).2° Е 43.2° Е 17.3° N 0. .9° Е 19.7° N 39. Ге­о­граф­ске ши­ри­не и ду­жи­не не­ких су­сед­них и свет­ских гра­до­ва да­те су у та­бе­ли 1.5° Е 116.5° W 158.5° Е 21.5° Е 151.7° N 44.

Про­на­ђи­те остр­во ко­је се на­ла­зи на пре­ ­се­ку ме­ри­ди­ја­на 140° Е и па­ра­ле­ле 5° S.За­што се ге­о­граф­ска ши­ри­на и ге­о­граф­ска ду­жи­на ­из­ра­жа­ва­ју у сте­пе­ни­ма Зна­ње о ге­о­граф­ским ши­ри­на­ма и ду­жи­ на­м а омо­гу­ћ а­в а нам и јед­н у но­ву игру с гло­бу­сом. Ко­ја је то ре­ка? 83 . Ње­ го­ва ге­о­граф­ска ши­ри­на ни­је ни се­вер­на ни ју­жна. док му је ге­о­граф­ска ду­жи­на 60° W. Ко­је је нај­ве­ће остр­во на све­ту. Брод се на­ла­зи на ушћу јед­не ре­ке. са­зна­ће­те ако про­на­ђе­те тач­ку чи­ја је ге­о­граф­ска ду­ жи­на 45° W и ге­о­граф­ска ши­ри­на 70° N.

(Тач­ка Б на­ла­зи се на еква­то­ру и ње­на ге­о­ граф­ска ши­ри­на је 0°. то јест око цен­тра Зе­мље. Се­вер­ни пол има ге­о­граф­ску ши­ри­ну 90° N. Од цен­тра Зе­мље по­ву­че­на је по­лу­пра­ва кроз тач­ку Б. 15б). У јед­ном тре­нут­ку по­лу­пра­ва ће се по­кло­пи­ти с вер­ти­ ка­лом тач­ке А. Ка­да по­лу­пра­ву обр­не­мо пре­ма се­ве­ру за 90°. на при­мер: ге­о­граф­ска ши­ри­на Мо­скве је 55° N или ге­о­ граф­ска ши­ри­на Бу­е­нос Ај­ре­са је 35° S. Прет­по­ста­ви­мо да смо Зе­мљи­ну лоп­ту ра­се­ кли дуж Гри­нич­ког ме­ри­ди­ја­на. еква­то­ра и ме­ри­ди­ја­на тач­ке А и да смо (као код лу­бе­ ни­це) из­ва­ди­ли тај део (сл.) Слика 15 а) PN Географска ширина Обрћи­мо са­да ту по­лу­пра­ву пре­ма се­ве­ру око тач­ке О. она ће се по­кло­пи­ти са Зе­мљи­ном осом и про­ћи кроз Се­вер­ни пол. 15в). Ве­ли­чи­на угла за ко­ји смо обр­ну­ли по­лу­пра­ву пред­ста­вља ге­о­граф­ску ши­ри­ну тач­ке А (сл. у ко­јој ме­ри­ди­јан тач­ке А пре­се­ца еква­тор. Ка­же­мо. б) PN А А О Б B B PS в) Географска дужина PS г) PN PN А О А О Б B Б B PS 84 Б Географска ширина PS Географска дужина .На сли­ци 15а лу­ко­ви­ма су озна­че­не ге­о­граф­ ска ши­ри­на и ге­о­граф­ска ду­жи­на тач­ке А.

17в). Ге­о­гра­фи су мо­гли да их ­из­ра­жа­ва­ју и у је­ди­ни­ца­ма ду­жи­не. У ту тач­ку за­бо­ ди­те чи­о­ду. мо­гли су ре­ћи ко­ли­ко је ки­ло­ме­та­ра Бе­ о­град уда­љен од еква­то­ра. Јед­ну ом­чу ставите на чи­о­ ду. ге­о­граф­ска ши­ри­на и ге­о­граф­ска ду­ жи­на јесу угло­ви. Др­жи­те олов­ ку вер­т и­к ал­н о. Слика 16 Да­кле. Слика 17 а) б) 2. Ге­о­граф­ска ши­ри­на и ге­о­граф­ска ду­жи­на не мо­гу се ме­ри­ти не­по­сред­но: не мо­же се ста­ти у цен­тар Зе­мље. 16).) Ге­о­гра­фи не од­ре­ђу­ју ге­о­граф­ску ши­ ри­ну тако што ме­ре­ угло­ве у сре­ди­шту Зе­мље. О  зна­чи­те на кру­гу тач­ку А и уцр­тај­те њен по­лу­преч­ник. в) 85 . а не угло­ве! У јед­ном тре­нут­ку по­лу­пра­ва ОВ по­кло­пи­ће се с по­лу­пра­вом ОБ. 15г). 17а). а ге­о­граф­ску ду­жи­ну. Ка­же­мо. На­пра­ви­те ом­че на оба кра­ја ја­чег кон­ца. не­го баш су­прот­но – мере их на не­бе­ском сво­ду. Мно­го је лак­ше ме­ри­ти угло­ве. 3. за­т ег­н и­т е ко­н ац и опи­ши­те круг (сл. 1. а у дру­гу ставите олов­ку. од­р е­ђу­ју та­ко што ме­ре вре­ме. али је про­блем у то­ме ка­ко из­ме­ри­ти та­ко ве­ли­ка ра­сто­ја­ња. што је још нео­бич­ни­је. Ве­ли­чи­ну тог угла из­ме­ри­те угло­ме­ром (сл.Обр­ћи­мо са­да у рав­ни еква­то­ра по­лу­пра­ву ко­ја је по­ву­че­на од цен­тра Зе­мље кроз тач­ку В у ко­јој Гри­нич­ки ме­ри­ди­јан пре­се­ца еква­ тор. ко­ ја ће би­ти цен­тар кру­га. Ме­ром тог обр­ та­ња од­ре­ђе­на је ве­ли­чи­на угла чи­ји су кра­ци по­лу­преч­ни­ци ОА и ОБ (сл. 17б). олов­ку по­ста­ви­те у тач­ку А и померајте је по кругу до не­ке тач­ке Б. (Тач­ка В на­ла­зи се на Гри­нич­ком ме­ри­ ди­ја­ну и ње­на ге­о­граф­ска ду­жи­на је 0°. На де­бљем кар­то­ну озна­чи­те тач­ку О. у ко­јем се на­ла­зи те­ме тих угло­ва (сл. Али ге­о­гра­фи су от­кри­ли ка­ко да их од­ре­де на по­сре­дан на­чин. на при­м ер: ге­о­граф­с ка ду­ж и­н а Мел­бур­н а је 145° Е или ге­о­граф­ска ду­жи­на Њу Ор­ле­ан­са је 90° W. По­но­во за­тег­ни­те ко­нац. На при­ мер. Ве­ли­чи­на угла за ко­ји смо обр­ну­ли по­лу­пра­ву ОБ пред­ста­вља ге­о­ граф­ску ду­жи­ну тач­ке А (сл.

Та­ко се на Се­ вер­ном не­б е­ском по­лу Се­вер­ња­ча на­ла­зи у зе­ни­ту (ге­о­граф­ска ши­ри­на 90°). у Ослу на две тре­ћи­не пу­та од хо­ри­зон­та до зе­ни­ та (ге­о­граф­ска ши­ри­на 60°). у Ру­ми тач­но на по­ла тог пу­та (ге­о­граф­ска ши­ри­на 45°).Од­ре­ђи­ва­ње ге­о­граф­ске ши­ри­не Над хо­ри­зон­ти­ма на­ших кра­је­ва Се­вер­ња­ ча се на­ла­зи при­бли­жно на по­ла пу­та из­ме­ ђу хо­ри­зон­та и зе­ни­та (тач­ке не­бе­ског сво­да тач­но из­над на­ше гла­ве) (сл. 18г). 18а). а у Пон­ти­а­на­ку (Ин­до­не­зи­ја) на са­мом хо­ри­зон­ту (ге­о­граф­ ска ши­ри­на 0°). Астро­ но­ми су дав­но от­кри­ли пра­вил­ност: ви­си­ на Се­вер­ња­че над рав­ни хо­ри­зон­та јед­на­ка је ге­о­граф­ској ши­ри­ни ме­ста. 18б). 18в. у Алек­сан­дри­ји (Еги­пат) на јед­ној тре­ћи­ни (ге­о­граф­ска ши­ри­на 30°). У зе­мља­ ма ју­жни­је од нас Се­вер­ња­ча је бли­же хо­ ри­зон­ту (сл. Слика 18 б) а) на Гренланду у Србији 80° 45° в) у Египту 30° 86 г) на Екватору 0° . док је у се­вер­ни­јим зе­мља­ма ви­ша не­го код нас (сл.

ге­о­граф­ску ши­ри­ну ме­ста. Тај угао при­бли­жно пред­ста­вља ви­си­ну Се­верња­че. 20а). 20б). 4. Слика 20 а) Слика 19 б) 87 . И  з­ме­ри­те школ­ским угло­ме­ром оштри угао при вр­ху ка­те­те гно­мо­на (сл. 3. за вре­ме рав­но­дне­ви­це (21. При­чвр­сти­те угло­мер за вер­ти­кал­ни стуб ек­се­ром уку­ца­ним уз нул­ти по­де­ љак. 1. из­м е­р и­т е ду­ж и­н у сен­ке гно­мо­на по­зна­те ви­си­не (сл. У пра­во сун­че­во под­не (ка­да сен­ка гно­ мо­на пад­не дуж по­дне­вач­ке ли­ни­је). 2. сеп­т ем­б ар). Уз осно­ви­цу угло­ме­ра ле­пљи­вом тра­ ком при­чвр­сти­те алу­ми­ни­јум­ску цев са ста­ре те­ле­ви­зиј­ске ан­те­не. та­ко да се угло­мер мо­же сло­бод­но кла­ти­ти око ње­га. то јест ге­о­граф­ску ши­ри­ну ме­ста. 2. март или 23. усме­ри­те осно­ви­цу угло­ме­ра ка Се­вер­ња­чи и из­број­те ко­ ли­ко је сте­пе­ни од­мак­ну­та нит угло­ме­ ра од по­д ељ­к а за 90°. 3. Г  ле­да­ју­ћи кроз цев.Од­ре­ђи­ва­ње ге­о­граф­ске ши­ри­не ме­ста по­мо­ћу гно­мо­на Да­кле. Од­ре­ђи­ва­ње ге­о­граф­ске ши­ри­не ме­ста по­мо­ћу школ­ског угло­ме­ра 1. На та­бли кон­стру­и­ши­те пра­во­у­гли тро­ у­гао чи­је су ка­те­те јед­на­ке ви­си­ни гно­ мо­на и ду­жи­ни сен­ке. ге­о­граф­ска ши­ри­на не­ког ме­ста ка­зу­је ко­ли­ка је ви­си­на Се­вер­ња­че над рав­ни хо­ри­зон­та – то је угао из­ме­ђу ру­ ке ис­пру­же­не ка Се­вер­ња­чи и рав­ни хо­ри­зон­та. 19). Узми­те ста­ри школ­ски др­ве­ни угло­мер и уз ње­гов нул­ти по­де­љак при­чвр­сти­ те нит ви­ска (сл. тј. Тај угао пред­ста­вља ви­си­ну не­бе­ског по­ла.

13– 14. На при­ мер. оста­је 1 час и 22 ми­ну­та.   за четири минута Земља се обрне 1°. То се по­сти­же та­ко што се њи­хо­ве ка­ заљ­ке на­ме­сте на 12 ча­со­ва у тре­нут­ку ка­да сен­ка гно­мо­на пад­не на по­дне­вач­ку ­ли­ни­ју. Ти ча­сов­ни­ци мо­ра­ју ра­ди­ти по ме­сном вре­ ме­ну. Зе­мља се обр­не јед­ном око за­ми­шље­не осе за 24 ча­са. .  Ге­о­граф­ска ши­ри­на и ге­о­граф­ска ду­ жи­на мо­гу се ла­ко од­р е­ди­ти по­мо­ћу GPS уре­ђа­ја (сл. Од­ре­ђи­ва­ње ге­о­граф­ске ду­жи­не 1. Ка­да се оду­зме 11 ча­со­ва.  за један сат Земља се обрне 15°. а за 4 ми­ну­та 1°. ге­о­граф­ске ду­жи­ не из­ра­жа­ва­ју се и у ча­сов­ној ме­ри. али он ни­је сва­ком до­сту­пан и ни­је увек при ру­ци. 88 При превођењу географске дужине из ча­сов­ не у угаону меру. У скла­ду с тим. 4. До­би­је­ни број ми­ну­та по­де­ли­те бро­ јем 4 и до­б и­ћ е­т е ге­о­г раф­с ку ду­ж и­ ну свог ме­ста. важe следећи односи:  за 24 часа Земља се обрне 360°.   за један минут Земља се обрне 1/4°. сеп­тем­бра. 2. 70).5). 27 на стр. не­ка је за­бе­ле­же­но вре­ме 12 ча­ со­ва и 22 ми­ну­та. 3.Од­ре­ђи­ва­ње ге­о­граф­ске дужине По­мор­ци на бро­ду има­ју вр­ло та­чан ча­сов­ ник ко­ји по­ка­зу­је гри­нич­ко вре­ме (вре­ме на Гри­нич­ком ме­ри­ди­ја­ну). То­ком јед­ног од тих да­на за­бе­ле­жи­те тач­но вре­ме у тре­нут­ку ка­да сен­ка гно­ мо­на пад­не дуж по­дне­вач­ке ли­ни­је. ге­о­граф­ска ду­жи­на Кра­гу­јев­ца је 21° или 1 час и 24 ми­ну­та (сл. Ка­да од­ре­де раз­ли­ ку ме­сног вре­ме­на и гри­нич­ког вре­ме­на. Од тог вре­ме­на оду­зми­те 11 ча­со­ва и оста­так пре­тво­ри­те у ми­ну­те. За је­дан час обр­не се 15°. апри­ла.5 сте­п е­н и (82 : 4 = 20. Слика 21 Упра­во на та­квом од­но­су уга­о­не и ча­сов­не ме­ре за­сни­ва се од­ре­ђи­ва­ње ге­о­граф­ске ду­ жи­не. ју­на и 1. Раз­ли­ка из­ме­ђу ге­о­граф­ских ду­жи­на два ме­ста јед­на­ка је ра­зли­ци из­ме­ђу вре­ме­ на очи­та­них на ча­сов­ни­ци­ма у та два ме­ста. На при­ мер. од­но­ сно укуп­но 82 ми­ну­та. Ча­сов­ну ме­ру до­би­ли смо та­ко што смо број сте­пе­ни ге­о­ граф­ске ду­жи­не по­мно­жи­ли са четири ми­ ну­та (21 x 4 ми­ну­та = 84 ми­ну­та = 1 час и 24 ми­ну­та). до­ би­ја­ју ге­о­граф­ску ду­жи­ну на ко­јој се на­ла­зи брод. Овај по­сту­пак мо­же се из­ве­сти са­мо од­ре­ђе­ним да­ни­ма: 15–16. 21). У на­ве­де­ном при­ме­ру ге­о­г раф­с ка ду­ж и­н а је 20.

Скуп карата може се увезати у књигу (атлас). Кар­те су дра­го­це­не за те­рен­ски рад. На кар­ти све­та јед­ним по­гле­дом мо­же се об­у­хва­ти­ти цео свет. Раз­мер гло­бу­са не мо­же­мо укруп­ња­ва­ти у не­до­глед: ако пре­те­ра­мо. скла­па­ти и сла­га­ти јед­ну пре­ко дру­ге. Гло­бус не мо­же­мо скло­пи­ти.Пред­но­сти ге­о­граф­ске кар­те над гло­бу­сом Гло­бус Ге­о­граф­ска кар­та На гло­бу­су се јед­ним по­гле­дом мо­же ­об­у­хва­ти­ти са­мо јед­на Зе­мљи­на ­по­лу­лоп­та. Ге­о­граф­ску кар­ту мо­же­мо на­пра­ви­ти у би­ло ком раз­ме­ру. 22). Кар­те мо­же­мо пре­са­ви­ја­ти. Слика 22 89 . он не­ће мо­ћи да сто­ји на сто­лу ни­ти да ста­не у со­бу. При­каз Зе­мљи­не по­вр­ши­не на гло­бу­су вр­ло је уоп­штен – пред­ста­вље­ни су са­мо нај­круп­ни­ји ге­о­граф­ски објек­ти. Гло­бус је бес­ко­ри­стан на те­ре­ну (сл. као што су. Скуп глобуса може се увезати у огрлицу али је то бескорисно. Ни­шта не до­би­ја­мо ако уме­сто јед­ног на­пра­ви­мо не­ко­ли­ко гло­бу­са. на при­мер. На не­ко­ли­ко ли­сто­ва па­пи­ра исте ­ве­ли­чи­не мо­же­мо на­цр­та­ти кар­те ­раз­ли­чи­тих де­ло­ва Зе­мљи­не по­вр­ши­не у раз­ли­чи­тим раз­ме­ри­ма. На гло­бу­су се при­ка­зу­је по­вр­ши­на це­ле Зе­мље На кар­ти се мо­же при­ка­за­ти по­вр­ши­на це­ле Зе­мље. ку­ће и мо­сто­ви. али и би­ло ко­ји део те ­по­вр­ши­не. На кар­та­ма круп­ног раз­ме­ра и пла­но­ви­ма мо­гу се при­ка­за­ти по­је­ди­нач­ни објек­ти. умо­та­ва­ти у рол­не.

Карте света Зе­мља је лоп­та­ста. а кар­та рав­на 90 .6.

круг): од јед­не до дру­ге тач­ке мо­ же се до­ћи кре­та­њем са­мо у јед­ном сме­ру (при кре­та­њу у дру­гом сме­ру до­ла­зи се до гра­ни­це кар­те) (сл.По­вр­ши­на кар­те и по­вр­ши­на гло­бу­са Слика 2  П  о­вр­ши­на гло­бу­са (то јест Зе­мљи­не лоп-­ те. 1а).   Кар­та све­та је огра­ни­че­на (пра­во­у­га­о­ник. као и сва­ке дру­ге лоп­те) ко­нач­на је. он­да мо­же­мо и са­ми да на­пра­ви­мо сво­ју кар­ту све­та. не­ко­ли­ко ли­сто­ва про­вид­ног па­пи­ра (па­уса). а за­ тим пре­цр­та­јте обри­се кон­ти­нен­та (сл.   По­вр­ши­на кар­те све­та је ко­нач­на (и мо­же би­ти иста као и по­вр­ши­на гло­бу­са). 91 . се­ло­теј­пом за­ле­пи­те иви­це. За то су нам по­треб­ни: гло­бус. 3. 1б). По сто­лу по­ре­ђај­те ли­сто­ве па­ус-па­пи­ра та­ко да кон­ти­нен­ти за­у­зму слич­не по­ло­ жа­је као на гло­бу­су: спо­ј­те Се­вер­ну и Ју­ жну Аме­ри­ку. На кра­ју се­ло­теј­пом спо­ј­те ли­сто­ве. горе). Афри­ку при­мак­ни­те та­ко да до­ди­ру­је Ази­ју. 2. доле). 4. Ево ко­ра­ка кроз ко­је би тре­ба­ло да се од­ви­ја такво кар­ти­ра­ње све­та: 1. ква­драт. По­сту­пак по­но­ви­те за све кон­ти­нен­те.  Слика 1 б) а) A A B B На­пра­ви­те сво­ју кар­ту све­та Ако је ге­о­граф­ска кар­та ски­ну­та с гло­бу­са истог раз­ме­ра и ис­пе­гла­на. 2. Пре­кри­јте је­дан кон­ти­нент ли­стом па­ус-па­пи­ра. 2). се­ло­тејп и олов­­ ка (сл. а да се ниг­де не на­и­ђе на крај све­та (сл. а Аустра­ли­ју остр­ви­ма по­ ве­жите са Ази­јом (сл. 2.   По­врш гло­бу­са не­ма гра­ни­ца: од јед­не до дру­ге тач­ке на гло­бу­су (на Зе­мљи) мо­же се сти­ћи кре­та­њем у оба сме­ра.

То. Ко­пи­ра­ње кон­ти­не­на­та очи­глед­но ни­је до­ бар на­чин за пра­вље­ње кар­те. За­ре­жи­те ње­ну ко­ру по за­ми­шље­ним ме­ри­ди­ја­ни­ма та­ко да кри­шке бу­ду исте и па­жљи­во огу­ли­те ко­ру. Да ли успе­ва­те да па­пир пот­пу­но при­љу­би­те уз лоп­ту без пре­кла­па­ња. а не кон­ти­не­на­та. ни­ка­да је не мо­же­мо це­ло­ви­ту раз­ви­ти у ра­ван – увек ће би­ти ра­се­че­на или на­бо­ра­на (као и ко­ра по­ мо­ран­џе). 2.   Кри­шке се до­ди­ру­ју са­мо дуж еква­то­ра. Ако те кри­шке ис­пре­су­је­мо и по­ре­ђа­мо јед­ну уз дру­гу. 6). Мо­жда би­смо мо­гли по­ку­ша­ти с ко­пи­ра­њем истих кри­шки гло­бу­са. на­рав­но.    Сва­ки пол (јед­на тач­ка на Зе­мљи) при­ка­ зан је на кра­ју сва­ке кри­шке. до­ би­ће­мо на­зу­бље­ни при­каз Зе­мљи­не по­вр­ши­ не (сл. од­ но­сно за Зе­мљи­ну лоп­ту. Слика 4 1.  Ре­ђа­њем кри­шки гло­бу­са не мо­же се до­би­ти ге­о­граф­с ка кар­та све­та: кар­та мо­р а би­т и ­це­ло­ви­та (као што је це­ло­ви­та и Зе­мљи­на по­вр­ши­на). ва­жи и за гло­бус. на при­мер. та­ко да пот­пу­но по­пу­не пра­зни­не из­ме­ђу њих (сл. 92 Ко­ја су свој­ства на­зу­бље­не карте све­та   Це­ло­ви­та по­вр­ши­на гло­бу­са (Зе­мље) при­ ка­за­на је као ис­пре­ки­да­на.Слика 3 Шта год да ура­ди­мо с лоп­том. Це­ло­вит при­каз мо­гли би­смо до­ би­ти ако би­смо кри­шке рав­но­мер­но ра­звла­ чи­ли прав­цем па­ра­ле­ла. 4). . Прет­по­ста­ви­мо. да смо гло­бус огу­ли­ли на ме­ри­ди­ јан­ске кри­шке исте ве­ли­чи­не. 5). 3. 3).   Раз­м ак из­м е­ђу кри­ш ки по­в е­ћ а­в а се од еква­то­ра пре­ма по­ло­ви­ма. огра­ни­че­них ме­ри­ди­ја­ни­ма. гу­жва­ња и це­па­ ња? Да ли је мо­гу­ће учи­ни­ти обр­ну­то – из­рав­на­ти по­врш лоп­те? Слика 5 екватор Шта се до­га­ђа кад по­ку­ша­мо да ис­пе­гла­мо Зе­мљи­ну лоп­та­сту по­вр­ши­ну да би­смо до­би­ ли кар­ту све­та? При­ме­ћу­је­мо да нам је кар­ та у фраг­мен­ти­ма и да су они де­ли­мич­но из­гу­жва­ни. По­ку­шај­те да ко­ру по­мо­ран­џе ис­пе­гла­ те у рав­ни сто­ла. Узми­те јед­ну ве­ћу по­мо­ран­џу и за­ми­ сли­те да је то Зе­мљи­на лоп­та (сл. Узми­те лоп­ту и по­ку­шај­те да је умо­та­те у лист но­вин­ског па­пи­ра (сл.

конструкција и трикова којима се могу избећи искривљења свих дужина. при преласку са лопте на раван неизбежне су деформације.   Све па­ра­ле­ле су из­ду­же­не. по­вр­ши­на и ли­ко­ва. И нема начина. За­то је по­ сао кар­т о­г ра­ф а не­з а­х ва­л ан – они уна­пред зна­ју да не мо­гу ство­ри­ти вер­ ну кар­ту све­та. Картографска јадиковка При изради географске карте. ма које извели операције. то зна­чи да су им про­ме­ње­ни об­ли­ци и од­но­си по­вр­ши­на ко­је има­ју на гло­бу­су (Зе­мљи­ ној лоп­ти). На осно­ву све­га мо­же се за­кљу­чи­ти да је по­вр­ши­ну Зе­мљи­не лоп­те не­мо­гу­ће раз­ви­ти у ра­ван а да не до­ђе до ње­ног ки­да­ња и на­би­ра­ња.   Еква­тор је исте ду­жи­не као и на гло­бу­су. То јест – не­мо­гу­ ће је направити ге­о­г раф­с ку кар­т у све­та а да не до­ђе до ис­кри­вље­ња ду­ жи­на.   Раз­вла­че­њем па­ра­ле­ла раз­ву­че­ни су и сви ге­о­граф­ски објек­ти на њи­ма.   Ка­да ка­же­мо раз­ву­че­ни објек­ти.Слика 6 Ко­ја су свој­ства попуњене кар­те све­та  При­каз Зе­мљи­не по­вр­ши­не је це­ло­вит. површина и ликова. 93 .

Постоји мно­го врста ваљ­ка­стих про­­је­кц ­ и­ја. а ако је тај угао 180°. 8). (По­врш гло­ бу­са не мо­же се раз­ви­ти у ра­ван. При то­ме тач­ка по­с ма­т ра­њ а и ра­в ан кар­те мо­гу за­у­з и­м а­ ти раз­ли­чи­те по­ло­жа­је. По­вр­ши­на гло­бу­са мо­же се непосредно пре­ сли­ка­ти на ра­ван кар­те ко­ја до­ди­ру­је гло­ бус у од­ре­ђе­ној тач­ки (сл. По­с ле пре­с ли­ка­в а­њ а омо­тач ваљ­ ка ра­се­че се и раз­ви­је у ра­ван. Такви на­чи­ни пре­ сликавања називају се азимутне пројекције. На тај на­ чин ваљкасте и азимутне пројекције само су специјални случајеви ку­­па­стих пројекција. Уме­с то ваљ­ка. Ако је. Они су сми­ сли­ли мно­го ма­те­ма­тич­ких на­чи­на на које се то може ура­дити без упо­тре­бе си­ле. ме­ђу­ соб­но нор­мал­не ли­ни­је.) Та­кви ­на­чи­ни на­зи­ва­ју се ку­па­сте (конусне) про­јек­ци­је. угао при врху купе једнак 0°. 9). Слика 7 94 Постоји мно­го врста ку­па­стих про­јек­ци­ја. у ства­ри. (По­ врш гло­бу­са не мо­же да се раз­ви­је у ра­ван. ка­да се по­вр­ши­на гло­бу­са пре­сли­ка на омо­ тач ваљ­ка ко­ји оба­ви­ја гло­бус дуж еква­то­ра (сл. Ти на­ чи­ни на­зи­ва­ју се кар­то­граф­ске про­јек­ци­је. Како картографи то из­во­де? Опи­са­на ге­о­граф­ска кар­та на­ста­је. док су па­ ра­ле­ле упо­ред­ни кру­жни лу­ко­ви. Картографи имају и духовиту поделу картографских пројекција на купасте и све остале. купа прелази у раван. на гло­б ус се мо­же на­ву­ћ и омо­тач ку­пе та­ко да до­ди­ру­је глобус по од­ре­ ђе­ној па­ра­ле­ли (сл. али за­то омо­тач ваљ­ка мо­же. У за­ви­сно­сти од то­га. Пре­по­зна­ју се по то­ме што су ме­­­­ ри­ди­ја­ни и па­ра­ле­ле код њих пра­ве. На сли­ци 9 ра­ван кар­те до­ди­ру­је гло­бус у од­ ре­ђе­ној тач­ки на еква­то­ру. образлажу карто­ гра­фи. али за­то омо­тач ку­пе мо­же. ме­ри­ди­ја­ни и па­ра­ле­ле при­ка­зу­ју се као ли­ни­је раз­ли­чи­тих об­ли­ка. Пре­по­зна­ју се по то­ме што су код њих ме­ ри­ди­ја­ни пра­ве ли­ни­је ко­је се под јед­на­ким угло­ви­ма ра­зи­ла­зе из исте тач­ке. 7). купа прелази у ваљак. .На ко­ји на­чин кар­то­гра­фи пра­ве кар­те све­та Кар­то­гра­фи не пра­ве кар­те све­та про­стим раз­вла­че­њем кри­шки гло­бу­са.) Та­кви на­чи­ни израде карата на­зи­ва­ју се ваљ­ка­сте (цилиндричне) про­јек­ци­је. По­сле пре­сли­ка­ва­ња омо­тач ку­пе ра­се­че се и раз­ви­је у ра­ван.

Та­ко­ђе. према швај­ царском математичару Јохану Ламберту из XVIII века. према фламанском картографу који ју је конструисао у XVI веку 95 . Картографске пројекције најчешће носе име­на аутора. Уцр­та­на на ге­о­граф­ ске кар­те. кар­то­граф­ска про­јек­ци­ја јесте на­ чин при­ка­зи­ва­ња Зе­мљи­не лоп­та­сте по­ вр­ши­не у рав­ни. мо­же се ре­ћи да је кар­то­граф­ска про­јек­ци­ја на­­­чин при­ ка­зи­ва­ња ге­о­граф­ске мре­же са Зе­мљи­не лоп­те у рав­ни кар­те. Јужни пол (олакшавши њоме пловидбу мореплов­ци­­ ма). док се најчешће коришћена ази­мутна пројекција назива Ламбертова.Слика 9 Слика 8 Северни пол Северни пол екватор екватор Да­кле. Ламбертово име носи више пројек­ ција. према највећем географу старог века. Тако се најједноставнија ку­ па­ста пројекција назива Птолемејева прва пројекција. Најпознатија ваљкаста пројекција на­ зива се Меркаторова. исто као и имена немачког картографа Макса Екерта и руског картографа Влади­ми­ ра Каврајског. ге­о­граф­ска мре­жа по­ста­је кар­ то­граф­ска мре­жа.

За раз­ли­ку од пра­вог. . коц­ка­сти гло­бус мо­ же се раз­ви­ти у ра­ван (сл. 10).За­ми­сли­те да смо гло­бус упа­ко­ва­ли у коц­ ку та­ко да се ње­не две стра­не до­ди­ру­ју с по­ло­ви­ма. Слика 10 Слика 11 96 Овако ће изгледати коцкасти глобус када склопите његов картографски омотач. а пре­о­ста­ле че­ти­ри с тач­ка­ма на еква­то­ру. сли­чан Хо­ га­ро­вом (сл. На тај на­ч ин до­би­ли би­смо коц­ка­сти гло­бус. гле­ да­ју­ћи из цен­тра. За­ми­сли­те за­тим да смо. за­ле­пи­те стра­не и до­би­ће­те коц­ка­ сти гло­бус Зе­мље. а) Фо­то­ко­пи­рај­те омо­тач ко­ји се са­сто­ји од шест ге­о­граф­ских ка­ра­та и обој­те мо­ре и коп­но раз­ли­чи­тим бо­ја­ма. б) Исе­ци­те омо­тач по озна­че­ним ли­ни­ја­ ма. 11). на стра­не коц­ке пре­сли­ ка­л и по­в р­ш и­н у гло­б у­с а.

6. 3. Сви ме­ри­ди­ја­ни исте су ду­жи­не. На осно­ву свој­ства 5 за­кљу­чу­је­мо да су ра­сто­ја­ ња вер­но при­ка­за­на дуж ме­ри­ди­ја­на. Табела 1 Да би­смо уочи­ли ка­ква су ис­кри­вље­ња на некој ге­о­граф­ској кар­ти. Па­ра­ле­ле су пра­ве упо­ред­не ли­ни­је. Свој­ства ме­ри­ди­ја­на и па­ра­ле­ла на гло­бу­ су запи­са­ће­мо у ле­вом ступ­цу. На осно­ву свој­ста­ва 4 и 5 мо­же­мо за­кљу­чи­ ти да су на тој ге­о­граф­ској кар­ти ли­ко­ви ис­ кри­вље­ни.)  По­сто­је про­јек­ци­је код ко­јих је са­чу­ва­на слич­ност бесконачно малих ли­ко­ва. мо­ра­ли су се ис­кри­ ви­ти ли­ко­ви.) На осно­ву свој­ства 6 за­кљу­чу­је­ мо да су ис­кри­вље­ни и од­но­си по­вр­ши­на. 1. За све њих за­јед­нич­ко је сле­де­ће:  Ни­јед­ном про­јек­ци­јом не мо­же се по­сти­ћи ве­ран при­каз Зе­мљи­не по­вр­ши­не. 2. Сви ме­ри­ди­ја­ни исте су ду­жи­не. нај­бо­ље је да упо­ ре­д и­м о ње­н у кар­т о­г раф­с ку мре­ж у с ге­о ­ граф­с ком мре­жом. 6. а од­го­ва­ра­ју­ ћа свој­ства истих ли­ни­ја на кар­ти у де­с­ном (табела 1). Ге­о­граф­ски по­ло­ви су тач­ке. Оне се нај­чешће користе за израду географских карата. Од­ре­ди­мо на тај на­ чин свој­ства кар­те све­та у већ раз­ма­тра­ној ци­лин­дрич­ној про­јек­ци­ји (сл. Својства меридијана и паралела на глобусу и на карти На гло­бу­су На кар­ти 1. 93). Обим па­ра­ле­ла сма­њу­је се од еква­то­ра пре­ма по­ло­ви­ма. Пројекције које не деформишу бесконачно мале ликове називају се конформне. Ме­ри­ди­ја­ни су по­лу­кру­го­ви.   По­сто­је про­јек­ци­је код ко­јих су са­чу­ва­ни од­но­си по­вр­ши­на ге­о­граф­ских обје­ка­та.)   Не по­сто­је про­јек­ци­је код ко­јих су вер­но при­ка­за­на ра­сто­ја­ња. (Та­да би и це­ла кар­ та би­ла вер­на. 3. 4. 5. Паралеле између два меридијана ограничавају поља исте површине. Ге­о­граф­ски ­по­ло­ви су ли­ни­је.Ка­ко уочи­ти свој­ства ­од­ре­ђе­не про­јек­ци­је Осим по­ме­ну­тих. 5. Површине поља која су ограничена паралелама између два меридијана смањују се од екватора према половима. Оне се најчешће користе за израду астрономских и навигационих карата. 4. Пројекције које не деформишу површине називају се еквивалентне. па се ње­на за­кри­вље­ност мо­же за­не­ма­ ри­ти (као и на­ста­ла ис­кри­вље­ња). 97 . 2. (Код та­квих про­јек­ци­ја ја­ко су на­ру­ше­ни од­но­ си по­вр­ши­на. (Код та­квих про­јек­ци­ја ли­ко­ви су ја­ко ис­ кри­вље­ни. кар­то­гра­фи су сми­сли­ли још не­ко­ли­ко сто­ти­на про­јек­ци­ја. Ме­ри­ди­ја­ни су пра­ве упо­ред­не ли­ни­је.) То не ва­жи за круп­но­ра­змер­не ге­о­граф­ ске кар­те и пла­но­ве: на њи­ма су при­ка­ за­ни ма­њи де­ло­ви Зе­мљи­не по­вр­ши­не. Све па­ра­ле­ле исте су ду­жи­не као и еква­тор. 6 на стр. а па­ра­ле­ле су из­ду­же­не. Па­ра­ле­ле су ­упо­ред­ни ­кру­го­ви. (Ако су ме­ри­ди­ја­ни оста­ли исти. При­л и­ком пре­л а­с ка с лоп­та­сте по­вр­ши­не гло­бу­са на ра­ван ге­о­ граф­ска мре­жа ис­кри­вљу­је се та­ко да се ме­ ри­ди­ја­ни и па­ра­ле­ле при­ка­зу­ју на кар­ти као нај­ра­зли­чи­ти­је ли­ни­је.

На исти на­чин од­р е­ди­те свој­ства при­ло­ жене кар­те се­в ер­н е Зе­м љи­н е по­л у­л оп­те (сл. Ме­ри­ди­ја­ни су по­лу­кру­го­ви. б) На­пи­ши­те за­кључ­ке о ис­кри­вље­њи­ма ли­ ко­ва и по­вр­ши­на на кар­та­ма ко­је су ура­ ђе­не у овој кар­то­граф­ској про­јек­ци­ји. 12). У де­сни стубац та­б е­л е упи­ш и­т е од­г о­в а­р а­ј у­ћ а свој­ства. Сви ме­ри­ди­ја­ни исте су ду­жи­не. Површине поља која су ограничена паралелелама између два меридијана смањују се од екватора према половима. Ге­о­граф­ски по­ло­ви су тач­ке. 98 На кар­ти . а) Пре­цр­тај­те у све­ске дату та­бе­лу. Обим па­ра­ле­ла сма­њу­је се од еква­то­ра пре­ма по­ло­ви­ма. Слика 12 На гло­бу­су Па­ра­ле­ле су ­упо­ред­ни ­кру­го­ви.

Из­бор про­јек­ци­је
за од­ре­ђе­ну кар­ту

Ка­ко се при­пре­ма осно­ва
за из­ра­ду ге­о­граф­ске кар­те

Све до са­да ре­че­но иде у при­лог тврд­њи да
је по­сао кар­то­гра­фа не­за­хва­лан. Али они до­
бро по­з на­ју свој­с тва свих кар­то­граф­с ких
про­јек­ци­ја. Све­сни су то­га да сва­ка од њих
да­ј е, у ве­ћ ој или ма­њ ој ме­р и, ис­к ри­в љен
при­каз Зе­мљи­не по­вр­ши­не, али исто та­ко
зна­ју и до­бре стра­не сва­ке од њих. Зна­ју и
ко­ри­сте их.

Да би се из­ра­ди­ла ге­о­граф­ска кар­та, прет­
ход­но је по­треб­но обавити пре­ци­зна ме­ре­ња
на те­ре­ну и при­ку­пи­ти што ви­ше по­да­та­ка о
при­род­ним и ге­о­граф­ским об­јек­ти­ма. Ме­ре­
ња на те­ре­ну из­во­де струч­ња­ци ко­ји се на­
зи­ва­ју ге­о­де­ти (зе­мљо­ме­ри). За­хва­љу­ју­ћи
мо­дер­ним елек­трон­ским ин­стру­мен­ти­ма,
ге­о­де­ти да­нас бр­зо и ла­ко од­ре­ђу­ју ра­сто­
ја­ња. Ти ин­стру­мен­ти бе­ле­же вре­ме за ко­
је све­тлост (или звук) пре­ва­ли пут из­ме­ђу
две тач­ке не те­ре­ну. Бр­зи­не све­тло­сти и зву­
ка по­зна­те су, па је јед­но­став­но од­ре­ди­ти ра­
сто­ја­ња (сл. 13).

Се­лек­тор фуд­бал­ског ти­ма бр­зог игра­ча ста­
вља на кри­ло без об­зи­ра на то што он ни­је
ви­сок. Истог игра­ча, ме­ђу­тим, не­ће ста­ви­ти
да игра по­след­њег чо­ве­ка у од­бра­ни. На исти
на­чин по­сту­па и кар­то­граф при из­бо­ру про­
јек­ци­је у ко­јој ће ура­ди­ти ге­о­граф­ску кар­ту.
На при­мер, за по­мор­ску кар­ту би­ра про­јек­
ци­ју ко­ја не ис­кри­вљу­је ли­ко­ве (то јест угло­
ве) и при то­ме се не оба­зи­ре на то што су
по­вр­ши­не веома уве­ћа­не: по­мор­ци­ма је је­
ди­но ва­жно да од­ре­де нај­по­вољ­ни­ју пу­та­њу
из­ме­ђу две лу­ке. Исту про­јек­ци­ју, ме­ђу­тим,
не­ће при­ме­ни­ти за из­ра­ду ге­о­­граф­ске кар­те
на ко­јој ће би­ти при­ка­за­но рас­про­стира­ње
на­ро­да или ра­са. Ако би то учи­нио, ко­ри­
сник кар­те из­ву­као би по­гре­шне за­кључ­ке.

Слика 13

Осим на­ме­не кар­те, при из­бо­ру кар­то­граф­
ске про­јек­ци­је во­ди се ра­чу­на и о то­ме ко ће
би­ти глав­ни ко­ри­сни­ци карте. За из­ра­ду гео­
граф­ских ка­ра­та на­ме­ње­них основ­ци­ма би­
ра­ју се про­јек­ци­је код ко­јих кар­то­граф­ска
мре­жа у што већој мери ли­чи на ге­о­граф­ску
мре­жу.
Из­бор кар­то­граф­ске про­јек­ци­је за­ви­си и од
ве­ли­чи­не и об­ли­ка те­ри­то­ри­је ко­ја се при­
ка­зу­је на кар­ти. Неке про­јек­ци­је при­ме­њу­ју
се за кар­те све­та, а пот­пу­но дру­га­чи­је за кар­
те кон­ти­не­на­та или др­жа­ва. Исто ва­жи и за
раз­мер.
Ка­да се на­пра­ви ужи из­бор кар­то­граф­ских
про­јек­ци­ја за од­ре­ђе­ну кар­ту, на кра­ју се из­
ме­ђу њих би­ра она ко­ју је нај­лак­ше кон­стру­
и­са­ти.

99

Ка­да тач­но од­ре­де по­ло­жа­је три тач­ке, ге­о­
де­ти, у ства­ри, од­ре­ђу­ју је­дан тро­у­гао на по­
вр­ши­ни Зе­мље. За­тим но­ве тач­ке у око­ли­ни
ве­зу­ју за два те­ме­на тог тро­у­гла и на тај на­
чин ства­ра­ју мре­жу тро­у­гло­ва. С вре­ме­ном
та­ква мре­жа по­кри­ва по­вр­ши­ну це­ле јед­не
зе­мље. Осим што ши­ре мре­жу, ге­о­де­ти је чи­
не све гу­шћом.
По­ло­жа­ји ве­ћи­не та­ча­ка од­ре­ђе­ни су у од­
но­су на су­сед­не тач­ке, што зна­чи да су по­
зна­ти прав­ци и ра­сто­ја­ња из­ме­ђу њих. За
глав­не тач­ке од­ре­ђе­не су ге­о­граф­ска ши­ри­
на, ге­о­граф­ска ду­жи­на и над­мор­ска ви­си­на.
Те тач­ке обич­но су вр­хо­ви бр­да и пла­ни­на,
цр­кве­ни тор­ње­ви итд.
Ге­о­д е­т и, да­к ле, тач­н о од­р е­ђ у­ј у по­л о­ж а­ј е
мно­штва та­ча­ка на по­вр­ши­ни Зе­мљи­не лоп­
те и на тај на­чин ства­ра­ју пред­у­сло­ве за на­
ста­нак ге­о­граф­ске кар­те. Тач­ну ге­о­граф­ску
кар­ту не мо­же­мо на­пра­ви­ти ако не зна­мо
тач­но ка­ко су на по­вр­ши­ни Зе­мље рас­по­ре­
ђе­ни објек­ти ко­је при­ка­зу­је­мо.

Слика 14

100

Али то ни­је до­вољ­но – по­треб­но је зна­ти још
мно­го по­да­та­ка о де­лу Зе­мљи­не по­вр­ши­не
ко­ји се при­ка­зу­је. За од­ре­ђе­ни те­рен тре­ба
по­зна­ва­ти од­ли­ке сте­но­ви­те под­ло­ге, ре­ље­­
фа, реч­не мре­же, биљ­ног по­кри­ва­ча, зе­мљи­
шта, као и од­ли­ке на­се­ља, по­љо­при­вред­них
по­вр­ши­на, са­о­бра­ћај­ни­ца итд. Та­кви по­да­
ци при­ку­пља­ју се не­по­сред­но на те­ре­ну, а
да­нас ве­ли­ку по­моћ у том сми­слу пру­жа­ју
сним­ци из ави­о­на и с ве­штач­ких са­те­ли­та
(сл. 14). По­мо­ћу њих до­ла­зи се до по­да­та­ка
о не­при­сту­пач­ним де­ло­ви­ма Зе­мљи­не по­
вр­ши­не (пла­нин­ским вр­ле­тима, жар­ким и
ле­де­ним пу­сти­њама, оке­ан­ским про­стран­
ствима). Ва­жно је то да сни­ма­ње из ави­о­на и
са­те­ли­та бу­де стал­но јер оно омо­гу­ћује пра­
ће­ње раз­во­ја не­ке по­ја­ве и у вре­ме­ну и про­
сто­ру. Нај­јед­но­став­ни­ји при­ме­ри јесу: лет­њи
шум­ски по­жа­ри у Сре­до­зе­мљу, уни­шта­ва­ње
троп­ских ки­шних шу­ма око еква­то­ра, ши­ре­
ње нафт­них мр­ља по­сле бро­до­ло­ма тан­ке­ра,
кре­та­ње ва­зду­шних ма­са ко­је до­но­се про­ме­
ну вре­ме­на итд.

Ста­ви­те се у уло­гу ге­о­де­та и обавите гео­
дет­ска ме­ре­ња у школ­ском дво­ри­шту. За
то ће вам би­ти по­треб­ни: ком­пас, школ­
ски др­ве­ни угло­мер, ка­нап са чво­ро­ви­ма
ве­за­ним на сва­ки ме­тар или ме­тар­ска
тра­ка, штап, кре­да, па­пир, олов­ка и оби­
чан угло­мер.
1. Из­бе­ри­те у дво­ри­шту стај­ну тач­ку и
озна­чи­те је бо­јом ако је под­ло­га чвр­
ста (ка­мен, бе­тон, ас­фалт) или по­бо­
ди­те ко­чић ако се на­ла­зи на зе­мљи.
Од стај­не тач­ке озна­чи­те по­дне­вач­ку
ли­ни­ју (пра­вац ка се­ве­ру), ко­ју сте пре
то­га од­р е­ди­ли по­мо­ћу ком­па­са или
гно­мо­на (сл. 15а).

2. Иза­бе­ри­те не­ки ори­јен­тир у око­ли­ни (др­во,
угао ку­ће и слично), па из­ме­ри­те угао ко­ји
пра­вац пре­ма ње­му за­кла­па са се­вер­ним
прав­цем. Ме­ре­ње мо­же­те из­ве­сти по­мо­ћу
ком­п а­с а (сл. 15б) или помоћу др­в е­н ог
школ­ског угло­ме­ра на сле­де­ћи на­чин:
– По­ста­ви­те во­до­рав­но школ­ски угло­мер,
та­ко да ње­гов цен­тар бу­де у стај­ној тач­
ки, а осно­ви­ца дуж прав­ца ка се­ве­ру.
– За­тег­ни­те ка­нап (или ду­гач­ку ме­тар­ску
тра­ку) од стај­не тач­ке до иза­бра­ног ори­
јен­ти­ра и очи­тај­те угао ко­ји он од­се­ца
на угло­ме­ру.
Слика 15б

Слика 15а

стајна
тачка

Тач­ка

Обје­кат
(ме­сто)

стај­на тач­ка

угао дво­ри­шта

1. ори­јен­тир
2. ори­јен­тир

3. На осно­ву бро­ја чво­ро­ва на ка­на­пу од­ре­
ди­те уда­ље­ност у ме­три­ма од стај­не тач­ке
до да­тог ори­јен­ти­ра или је из­ме­ри­те ко­ра­
ци­ма. За­пи­ши­те угао и ра­сто­ја­ње у та­бе­
лу ко­ја ће би­ти слич­на при­ло­же­ној та­бе­ли.

Угао у од­но­су на
­се­вер­ни пра­вац

Ра­сто­ја­ње

дрво

60°

16 m

угао ку­ће

78°

17,3 m

101

15г). (Та­да на пла­ну мо­же­те од­ре­ди­ти ду­жи­не ње­го­вих стра­ на. На ли­сту у све­сци озна­чи­те јед­ну тач­ ку као стај­ну и кроз њу по­ву­ци­те ли­ни­ју ко­ја ће озна­ча­ва­ти се­вер­ни пра­вац. Исто по­но­ви­те и за оста­ ле ори­јен­ти­ре (сл. Од стај­не тач­ке у раз­ме­ру 1 : 500 Слика 15в (1 mm = 0. ку­ћа.) 102 . 15в). Обри­ши­те по­моћ­не ли­ни­је ко­је сте уцр­та­ва­ли од стај­не тач­ке и ето пла­на (сл. По­но­ви­те то исто за оста­ле ори­јен­ти­ре. али са­да одредите стај­ ну тач­ку на не­ко­ли­ко ме­та­ра од школ­ ског игра­ли­шта и изме­ри­те ра­сто­ја­ња и угло­ве до сва че­ти­ри угла игра­ли­шта. На опи­са­ни на­чин уцр­тај­те те тач­ке у све­ ску. на пла­ну ће се по­ја­ ви­ти при­каз игра­ли­шта. 5.4. Слика 15г Слика 15д По­но­ви­те то исто. Спа­ја­њем од­го­ва­ ра­ју­ћих та­ча­ка по­ја­ви­ће се ста­за.5 m) у­не­си­те ра­сто­ја­ње до пр­ вог ори­јен­ти­ра и озна­чи­те га тач­ком и бро­јем (сл. Ка­да спо­ји­те че­ти­ри тач­ке чи­је сте по­ло­жа­је од­ре­ди­ли. а да их ни­сте непосредно ме­ри­ли. 15д). врт и слично. Од се­вер­ног прав­ца на­не­си­те угао ка пр­ вом ори­јен­ти­ру и по­ву­ци­те пра­ву ли­ ни­ју.

Про­јек­ци­ја се ла­ко кон­стру­и­ше. У про­јек­ци­ји не­ма де­фор­ ма­ци­ја по­вр­ши­на. из­да­ње из 1545. ко­ји је пр­ви кон­стру­и­сао сун­ча­ни ча­сов­ник (ска­ла ча­сов­ни­ка је гно­мон­ска про­јек­ци­ја не­бе­ске сфе­ре). е. па се и да­нас не­рет­ко ко­ ри­сти за из­ра­ду ка­ра­та кон­ти­не­на­та. (На слици 16 је ге­о­граф­ска кар­та из Пто­ле­ме­је­ве Ге­о­гра­фи­је. го­ди­не). Гно­мон­ска про­јек­ци­ја има до­ста не­ 103 . па је свр­ ста­на у гру­пу тзв.). из­да­ње из 1545. а на­зва­на је та­ко по фран­цу­ском кар­то­гра­фу ко­ји ју је упо­тре­био у XVIII ве­ку за из­ра­ду кар­те Фран­цу­ске.Најпознатије картографске пројекције Кар­то­гра­ф и су раз­р а­д и­л и сто­т и­н е кар­то­ граф­ских про­јек­ци­ја. на ко­јој је при­ка­зан за­пад­ни део Бал­ кан­ског по­лу­остр­ва. Да­нас се ко­ри­ сти за из­ра­ду ге­о­граф­ских ка­ра­та ре­ги­ја и зе­ма­ља чи­је су те­ри­то­ри­је раз­ву­че­не прав­ цем па­ра­ле­ла. од ко­јих се не­ко­ли­ко де­с е­т и­н а ко­р и­с ти у прак­с и.) Дру­га Пто­ле­ме­је­ва про­јек­ци­ја (Бо­но­ва про­јек­ци­ја) Сво­ју дру­гу про­јек­ци­ју Пто­ле­меј је при­ме­ нио за кар­ту та­да по­зна­тог де­ла на­се­ље­ног све­та дату у Ге­о­гра­фи­ји. ко­ја је на­ста­ла у II ве­ку као пре­те­ча ге­о­граф­ског атла­са. На­в е­ш ће­м о основ­н е по­д ат­к е са­м о о нај­п о­з на­т и­ј им пројекцијама. па оту­да и при­дев јед­но­став­на у са­вре­ме­ном на­зи­ву. (Слика 17 приказује ге­о­граф­ску кар­ту еку­ме­не у дру­гој Пто­ле­ме­је­вој про­јек­ци­ји из Пто­ле­ме­ је­ве Ге­о­гра­фи­је. псе­у­до­ко­ну­сних про­јек­ци­ја. Да­нас је по­зна­та као Бо­но­ва про­јек­ци­ја. ве­ро­ват­ни­је је да пр­вен­ство при­ па­да Анак­си­ман­дру (VI век пре н. Пр­ва Пто­ле­ме­је­ва про­јек­ци­ја (јед­но­став­на ку­па­ста про­јек­ци­ја) Пр­ва Пто­ле­ме­је­ва про­јек­ци­ја зна­чај­на је по то­ме што је у њој ура­ђе­но 26 од 27 ге­о­граф­ ских ка­ра­та у Пто­ле­ме­је­вој Ге­о­гра­фи­ји. Слика 17 Слика 16 Гно­мон­ска про­јек­ци­ја (цен­трал­на про­јек­ци­ја) Гно­мон­ска про­јек­ци­ја нај­ста­ри­ја је од свих кар­то­граф­ских про­јек­ци­ја. У про­јек­ци­ји не­ма де­фор­ма­ци­ја ду­ жи­на прав­цем ме­ри­ди­ја­на. го­ ди­не. Ова про­јек­ци­ја ли­чи на ко­ну­сне по то­ме што се па­ра­ле­ле при­ка­ зу­ју као кон­цен­трич­не кру­жни­це. Ма­да се при­пи­ су­је Та­ле­су. нa пример ка­ра­та Евро­пе и Ру­си­је.

На­и­ме. исто као што је Гер­хард Мер­ка­тор.) основ­них шко­ла. као и између Бе­о­гра­да и Бу­е­нос Ај­ре­са. За­то се и да­нас све по­мор­ске кар­те из­ра­ђу­ју у Мер­ка­то­ро­вој про­јек­ци­ји. нај­по­зна­ти­ји од свих кар­то­гра­ фа. (На сли­ци 20 је кар­та Па­ци­фи­ка у Мер­ка­то­р о­вој про­јек­ци­ји. го­ди­ не и та­ко олак­шао жи­вот мо­ре­плов­ци­ма ши­ром све­та. Примењује се и у ге­ о­гра­фи­ји за из­ра­ду ка­ра­та Зе­мљи­них по­лу­ лоп­ти (пла­нис­фе­ра) на­ме­ње­них уче­ни­ци­ма 104 Мер­ка­то­ро­ва ваљ­ка­ста про­јек­ци­ја си­гур­но је нај­по­зна­ти­ја од свих кар­то­граф­ских про­ јек­ци­ја. (На слици 18 да­та је не­ма кар­та Атлан­ти­ка у гно­мон­ској про­јек­ци­ји. Та­кве кар­ те нај­чеш­ће ви­се по зи­до­ви­ма ра­зних кан­ це­ла­ри­ја. ко­ји је из­у­мео астро­лаб. па се за­то у њој из­ра­ђу­ју кар­те ко­је се ко­ри­сте у мо­ре­плов­ству и ва­ зду­хо­плов­ству. Слика 19 Слика 18 Мер­ка­то­ро­ва про­јек­ци­ја Сте­ре­о­граф­ска про­јек­ци­ја Сте­ре­о­граф­ска про­јек­ци­ја при­пи­су­је се ста­ ро­грч­ком астро­но­му Хи­пар­ху (II век пре н.). ла­ко ју је кон­стру­и­са­ти. Мер­ка­тор ју је кон­стру­и­сао 1569. лок­со­дро­мом. за­то што се ме­ри­ди­ја­ни и па­ра­ле­ле при­ка­зу­ју као кру­жни лу­ко­ви. ура­ђе­на у сте­ре­о­граф­ској про­јек­ци­ји]. На­зив сте­ре­о­граф­ска до­би­ ла је мно­го ве­ко­ва ка­сни­је.до­ста­та­ка: у њој се мо­гу при­ка­за­ти­са­мо са­мо де­ло­ви Зе­мљи­не по­вр­ши­не ма­њи од јед­не по­лу­лоп­те. па се од­у­век ко­ри­сти­ла у астро­но­ми­ји за из­ра­ду ка­ра­та зве­зда­ног не­ба. са уцр­та­ним нај­кра­ћим пу­та­ња­ма из­ме­ђу Бе­о­гра­да и Њу­јор­ка. е. са уцр­та­ном брод­ском пу­та­њом. што је омо­гу­ ћи­ло по­мор­ци­ма да на кар­та­ма обич­ним угло­ме­р ом ме­р е кур­се­ве пло­вид­б е. са­мо се у Мер­ка­то­ро­ вој про­јек­ци­ји брод­ске пу­та­ње (лок­со­дро­ме) при­ка­зу­ју као пра­ве ли­ни­је.) . из­ме­ђу Сид­не­ја и Ака­пул­ка. [На слици 19 дата је кар­та са­зве­жђа Стре­лац из астро­ном­ског атла­са Ја­на Хе­ви­лу­ју­са (1690). а ли­ко­ви и по­вр­ши­не пре­ко­мер­ но су де­фор­ми­са­ни. Не­рет­ко се ра­де и кар­те све­та. спра­ву за­сно­ва­ну на тој про­јек­ци­ји. Али са­мо се у гно­мон­ ској про­јек­ци­ји нај­кра­ће пу­та­ње при­ка­зу­ју као пра­ве ли­ни­је. У сте­рео­граф­ској про­јек­ци­ји не­ма де­ф ор­ма­ци­ја бес­­ко­нач­но ма­лих ли­ко­ва. њен тво­рац. и по­ред то­га што се не мо­же при­ка­за­ти по­вр­ши­на це­ле Зе­мље и што су по­вр­ши­не веома де­фор­ми­са­не.

) Че­твр­та Екер­то­ва про­јек­ци­ја Не­мач­ки кар­то­граф Макс Екерт (Maks Ec­ kert). Ту про­јек­ци­ју кон­стру­и­сао је 1921. сред­њи ме­ ри­ди­јан је­ди­на је пра­ва ли­ни­ја. Лам­берт кон­стру­и­сао је у XVIII ве­ку ази­мут­ну про­јек­ ци­ју. код ко­је се па­ра­ле­ле при­ка­зу­ју као пра­ве ли­ни­је нор­мал­не на сред­њи ме­ри­ди­јан. не­ма де­фор­ма­ци­ја по­вр­ши­на. Ме­ри­ди­ја­ни се не са­ста­ ју у две тач­ке (као на Зе­мљи­ној лоп­ти). Због то­га се Лам­бер­то­ва про­јек­ци­ја мно­го ко­ри­сти за из­р а­д у ге­о­г раф­с ких ка­р а­та: готово да не­ постоји са­вре­ме­ни атла­с у ко­јем не­ма кар­те ура­ђе­не у тој про­јек­ци­ји. с цен­тром у Бео­гра­ду. уз уме­ре­ну де­фор­ма­ци­ју ли­ко­ ва. (На слици 21 дата је не­ма кар­та све­та. Нај­бо­ ља свој­ства има IV Екер­то­ва про­јек­ци­ја. док су оста­ ли ме­ри­ди­ја­ни лу­ко­ви елип­си си­ме­трич­ни у од­но­су на ње­га. го­ди­не не­ мач­ки кар­то­граф Освалд Вин­кел. у ко­јој. (На слици 23 дата је не­ма 105 . го­ди­не шест тзв. ко­ја је на­ста­ла од јед­не се­ку­ће ваљ­ка­сте про­јек­ци­је и Ај­то­ вље­ве про­јек­ци­је. Од тих ком­би­на­ци­ја ко­ми­си­ја се опре­де­ли­ ла за III Вин­ке­ло­ву про­јек­ци­ју. ко­је се нај­че­шће озна­ча­ва­ју ред­ним бро­је­ви­ма (I–VI). ко­ји се та­да ба­вио ком­би­но­ва­њем већ по­зна­тих про­јек­ци­ ја.Слика 20 Лам­бер­то­ва ази­мут­на про­јек­ци­ја Швај­цар­ски ма­те­ма­ти­чар Јо­хан Х. не­го се за­вр­ша­ва­ју на две пра­ве ли­ни­је (по­лар­не ли­ни­је) чи­ја је ду­жи­на јед­на­ка по­ло­ви­ни ду­ жи­не еква­то­ра. (На слици 22 је не­ма кар­та све­та у IV Екер­то­вој про­јек­ци­ји.) Слика 22 Слика 21 Тре­ћа Вин­ке­ло­ва кар­то­граф­ска про­јек­ци­ја Не­мач­ко кар­то­граф­ско дру­штво сво­је­вре­ ме­но је обра­з о­ва­ло ко­ми­си­ју ко­ја је по­сле ана­ли­зе два­де­сет кар­то­граф­ских про­јек­ци­ ја до­шла до за­кључ­ка да је за из­ра­ду ка­ра­ та све­та нај­по­год­ни­ја Вин­ке­ло­ва про­јек­ци­ја. У IV Екер­то­вој про­јек­ци­ји не­ ма де­фор­ма­ци­ја по­вр­ши­на. ин­спи­ри­сан Апи­ја­но­вом про­јек­ци­јом (XVI век) пу­бли­ко­вао је 1906. псе­у­д о­в аљ­ка­с тих про­ј ек­ц и­ј а (про­ј ек­ ци­ја слич­них ваљ­ка­стим). у Лам­бер­то­вој про­јек­ци­ји.

Пе­терс је твр­дио да је про­на­шао про­ јек­ци­ју ко­ја ко­нач­но да­је вер­ну сли­ку све­та (што је про­ла­зи­ло код не­у­пу­ће­них). го­ди­не раз­ра­дио аме­рич­ ки кар­то­граф Ар­тур Х. а глав­на јој је пред­ност јед­но­став­ност кон­струк­ци­је. (На сл. Ро­бин­сон.) Слика 24 106 Пе­тер­со­ва про­јек­ци­ја Ова про­јек­ци­ја по­ста­ла је ши­ро­ко по­зна­та за­ хва­љу­ју­ћи агре­сив­ној ре­кла­ми ко­ју је од 1973. не­мач­ки исто­ри­чар и спе­ци­ја­ли­ста за про­па­ ган­ду. на ко­јој се ле­по ви­ди ка­ко су кон­ти­ нен­ти разву­че­ни прав­цем ме­ри­ди­ја­на. Ка­врај­ски. го­ди­не: Пе­терс је план­ ски рас­п лам­с а­в ао по­л е­м и­к у и још ви­ш е ре­кла­ми­рао (и про­да­вао) кар­ту све­та у про­ јек­ци­ји ко­јој је чак дао и сво­је име. али је лош из­бор за кар­ту све­та јер веома искривљује ли­ко­ве. ко­ји се чи­ та ши­ром све­та. Уза­луд су кар­то­гра­фи об­ја­шња­ва­ли да се ра­ди о дав­но по­зна­тој ваљ­ка­стој про­јек­ци­ји ко­ју је Гал раз­ ра­дио још дав­не 1855. Ме­ри­ди­ја­­ни де­ле све па­ра­ле­ле на јед­на­ке од­сеч­ке. у из­да­њу Na­ti­o­nal Ge­o­grap­hic So­ci­ety. Про­јек­ци­ја је вр­ло по­пу­лар­на за­ хва­љу­ју­ћи то­ме што се у њој из­ра­ђу­ју кар­те у ча­со­пи­су Na­ti­o­nal Ge­o­grap­hic.) Слика 23 Елип­со­ид­на про­јек­ци­ја Ка­врај­ског Ана­ли­зом кар­то­граф­ских про­јек­ци­ја за кар­ те све­та утвр­ђе­но је да нај­бо­ља свој­ства има елип­со­ид­на про­јек­ци­ја ко­ју је 1939. (На слици 25 је кар­та све­та у Пе­тер­со­вој про­ јек­ци­ји. Сред­њи ме­ри­ди­јан је пра­ва ли­ни­ја и дуж ње­га је са­чу­ван глав­ни раз­мер. [На слици 26 су не­ме кар­те све­та у Ро­бин­со­но­вој про­јек­ци­ји са Гринич­ ким меридијаном (горе) и меридијаном 90°W (доле) као централним. В. Про­јек­ци­ ја не де­фор­ми­ше по­вр­ши­не.) Слика 25 Ро­бин­со­но­ва про­јек­ци­ја Про­јек­ци­ју је 1963. го­ди­не ве­што во­дио њен аутор Ар­но Пе­терс. Па­ра­ле­ле су пра­ве ли­ни­ је нор­мал­не на сред­њи ме­ри­ди­јан.] . 24 је не­ма кар­та све­та у елип­со­ид­ној про­јек­ци­ји Ка­врај­ског. го­ди­не пред­ло­жио ру­ски кар­то­граф В.кар­та оке­ан­ског дна у III Вин­ке­ло­вој про­јек­ ци­ји. Про­јек­ ци­ја Ка­врај­ског слич­на је IV Екер­то­вој про­ јек­ци­ји. оста­ли ме­ри­ди­ја­ни су лу­ко­ви елип­си си­ме­трич­ни пре­ма сред­њем ме­ри­ди­ја­ну. По из­гле­ду кар­то­граф­ске мре­же про­јек­ци­ја ве­о­ма ли­ чи на IV Екер­то­ву про­јек­ци­ју и елип­со­ид­ ну про­јек­ци­ју Ка­врај­ског (ко­је има­ју бо­ља свој­ства). По­ло­ви су при­ка­за­ни као по­лар­не ли­ни­је чи­ја је ду­жи­на јед­на­ка по­ло­ви­ни ду­жи­не еква­то­ра.

Слика 26

3. У про­јек­ци­ји се мо­же при­ка­за­ти сфер­ни
дво­у­гао ши­ри­не Dl = 3°, с ве­о­ма ма­лим,
прак­т ич­н о за­н е­м ар­љ и­в им де­ф ор­м а­
цијама.
4. Сва­ка зо­на про­јек­ту­је се на за­се­бан до­
дир­ни ва­љак (по­ли­ваљ­ка­ста про­јек­ци­ја)
ко­ји до­ди­ру­је по­врш Зе­мље дуж сред­њег
ме­ри­ди­ја­на зо­не (сл. 27).
Слика 27

Ме­ђу нај­по­зна­ти­је про­јек­ци­је спа­да­ју још и
Га­ус–Кри­ге­ро­ва и Ван дер Грин­те­но­ва про­јек­
ци­ја. Њи­хо­ва глав­на обе­леж­ја из­ло­же­на су у
на­став­ку не­што оп­шир­ни­је, бу­ду­ћи да су те
про­јек­ци­је по­себ­но зна­чај­не ка­да је реч о
кар­то­граф­ској де­лат­ности у Ср­би­ји.

Гаус-Кригерова пројекција
Га­ус-Кри­ге­ро­ва про­јек­ци­ја на­зва­на је по не­
мач­ком ма­те­ма­ти­ча­ру К. Ф. Га­у­су (1777–1855)
и аустриј­ском ге­о­де­ти Ј. Х. Л. Кри­ге­ру (1857–
–1923). Да­нас је јед­на од нај­че­шће ко­ри­шће­
них кар­то­граф­ских про­јек­ци­ја, а првен­стве­но
се примењује за из­ра­ду то­по­граф­ских ка­ра­та.
Од 1924. го­ди­не то­по­граф­ске кар­те у Ср­би­ји
изра­ђују се у Га­ус–Кри­ге­ро­вој про­јек­ци­ји (сл.
1 на стр. 26). Бу­ду­ћи да су те кар­те у ра­зним
при­ли­ка­ма по­треб­не сва­ком од нас, украт­
ко ће­мо из­ло­жи­ти глав­на свој­ства по­ме­ну­
те про­јек­ци­је.
1. По из­гле­ду кар­то­граф­ске мре­же, про­јек­
ци­ја је по­преч­на ваљ­ка­ста.
2. По ка­рак­те­ру де­фор­ма­ци­ја про­јек­ци­ја је
кон­ф орм­на, то јест не­ма де­ф ор­ма­ци­ја
бес­ко­нач­но ма­лих ли­ко­ва.

5. С 
ред­њи ме­ри­ди­јан зо­не при­ка­зу­је се као
пра­ва ли­ни­ја, а сви оста­ли ме­ри­ди­ја­ни
као кри­ве ли­ни­је си­ме­трич­не пре­ма ­ње­му.
6. Еква­тор се при­ка­зу­је као пра­ва ли­ни­ја, а
све оста­ле па­ра­ле­ле као кри­ве ли­ни­је си­
ме­трич­не пре­ма ње­му.
7. Ме­ри­ди­ја­ни и па­ра­ле­ле се­ку се под пра­
вим угло­ви­ма.
8. Ли­не­ар­ни раз­мер дуж сред­њег ме­ри­ди­
ја­на (до­дир­ног ме­ри­ди­ја­на) јед­нак је је­
ди­ни­ци.
9. Сва­ка зо­на има свој ко­ор­ди­нат­ни си­стем
који чи­не сред­њи ме­ри­ди­јан као Х-оса и
еква­тор као У-оса: ко­ор­ди­нат­ни по­че­так
од­ре­ђе­не зо­не на­ла­зи се на пре­се­ку еква­
то­ра и сред­њег ме­ри­ди­ја­на те зо­не.
10. А 
п­сци­се се ра­чу­на­ју од еква­то­ра, на се­вер
као по­зи­тив­не, а на југ као не­га­тив­не.
11. Да би се код ор­ди­на­та из­бе­гле не­га­тив­не
вред­н о­с ти, ко­о р­д и­н ат­н и по­ч е­так има
вред­ност ор­ди­на­те У = 500 000 m: све тач­
ке ис­точ­но од сред­њег ме­ри­ди­ја­на има­ју
ор­ди­на­те ве­ће од 500 000 m, док тач­ке за­
пад­но од тог ме­ри­ди­ја­на има­ју ор­ди­на­те
ма­ње од 500 000 m.

107

Ван дер Гринтенова пројекција

ме­ри­ди­јан­ских од­се­ча­ка из­ме­ђу су­сед­них па­
ра­ле­ла по­ве­ћа­ва­ју са уда­ља­ва­њем од еква­то­

У учи­о­ни­ца­ма свих шко­ла у Ср­би­ји, основ­
них и сред­њих, и на сва­ком ча­су ге­о­гра­фи­је,
без об­зи­ра на то о ко­јој је на­став­ној је­ди­ни­ци
реч, на­ла­зи се иста зид­на кар­та све­та (сл. 28),
чи­ји је раз­мер 1 : 20 000 000. Кар­та је ура­ђе­на
у Ван дер Грин­те­но­вој про­јек­ци­ји, ко­ја, пре­
ма ми­шље­њу кар­то­гра­фа, ни­је нај­срећ­ни­је
иза­бра­на. Из­ло­жи­ће­мо ње­на глав­на обе­леж­
ја да не би­сте, ко­ри­сте­ћи је, сте­кли по­гре­шне
пред­ста­ве о по­вр­ши­ни Зе­мље.

ра и сред­њег ме­ри­ди­ја­на про­јек­ци­је.

Слика 29

Слика 28

На кар­ти све­та у Грин­те­но­вој про­јек­ци­ји са­
мо је еква­тор при­ка­зан у истој ду­жи­ни као
на гло­бу­су истог раз­ме­ра, док су све оста­ле
па­ра­ле­ле и сви оста­ли ме­ри­ди­ја­ни знат­но
из­ду­же­ни. Бу­ду­ћи да је це­ла кар­то­граф­ска
мре­жа знат­но раз­ву­че­на у од­но­су на ге­о­
На­ша школ­ска зид­на кар­та све­та ура­ђе­на је
ма­те­ма­ти­чким на­чи­ном ко­ји се на­зи­ва Ван
дер Грин­те­но­ва кар­то­граф­ска про­јек­ци­ја
(по име­ну аме­рич­ког кар­то­гра­фа ко­ји ју је
пред­ло­жио по­чет­ком XX ве­ка).
Од 1922. до 1988. го­ди­не На­ци­о­нал­но ге­о­граф­
ско дру­штво из САД све кар­те све­та штам­па­ло
је у Грин­те­но­вој про­јек­ци­ји, што је до­при­не­
ло ње­ној по­пу­лар­но­сти ши­ром све­та: од 1940.
до 1960. го­ди­не у ве­ли­ком бро­ју зе­ма­ља кар­те
све­та ра­ђе­не су упра­во у тој про­јек­ци­ји.
У Грин­те­но­вој про­јек­ци­ји це­о свет при­ка­зу­
је се у кру­гу чи­ји је преч­ник јед­нак оби­му
еква­то­ра (сл. 29). Еква­тор и сред­њи ме­ри­ди­
јан кар­то­граф­ске мре­же при­ка­зу­ју се као пра­
ве ли­ни­је (преч­ни­ци оквир­не кру­жни­це), а
све оста­ле па­ра­ле­ле и сви оста­ли ме­ри­ди­ја­
ни при­ка­зу­ју се као лу­ко­ви не­кон­цен­трич­них
кру­жни­ца. Су­сед­ни ме­ри­ди­ја­ни на еква­то­ру
од­се­ца­ју од­сеч­ке исте ду­жи­не, док се ду­жи­не

108

граф­ску мре­жу са гло­бу­са, на кар­та­ма све­та
у Грин­те­но­вој про­јек­ци­ји ли­ко­ви, по­вр­ши­не
и ра­сто­ја­ња знат­но су де­фор­ми­са­ни. [За­ми­
сли­те да су на се­вер­ној и ју­жној по­лу­лоп­ти
гло­бу­са би­ли нацр­та­ни про­фи­ли ли­ца и да
смо он­да ура­ди­ли кар­ту све­та у Грин­те­но­
вој про­јек­ци­ји. Пра­вил­ни про­фи­ли пре­сли­
ка­ли су се као ка­ри­ка­ту­ре (сл. 30), ко­је нам
ја­сно по­ка­зу­ју шта се де­си­ло с ли­ко­ви­ма и
по­вр­ши­на­ма ге­о­граф­ских обје­ка­та на на­шој
кар­ти: они су де­фор­ми­са­ни, у све већој мери
што су више уда­ље­ни од еква­то­ра.]
Слика 30

Ве­ли­чи­на де­фор­ма­ци­ја за­ви­си од ге­о­граф­
ског по­ло­жа­ја. То ла­ко мо­же­мо утв­рди­ти ако
на кар­ти све­та упо­ре­ди­мо круп­не ге­о­граф­
ске об­је­к­те (по­зна­тих по­вр­ши­на) ко­ји се на­
ла­зе на раз­ли­чи­тим ге­о­граф­ским ши­ри­на­ма.
Нај­бо­ље је по­ре­ди­ти Грен­ланд са Са­у­диј­ском
Ара­би­јом, ко­ја има исту по­вр­ши­ну као он, са
Аустра­ли­јом, ко­ја је ско­ро че­ти­ри пу­та ве­ћа,
или са осам пу­та ве­ћом Ју­жном Аме­ри­ком
(сл. 31, упи­са­ни бро­је­ви је­су по­вр­ши­не изра­
жене у ми­ли­о­ни­ма квадратних километара).

Де­фор­ма­ци­је су нај­ве­ће у по­лар­ним обла­
сти­ма, па се де­ло­ви из­над 80° ге­о­граф­ске
ши­ри­не из­о­ста­вља­ју, а кар­та се за­тва­ра у
пра­во­у­га­о­ни рам (за­то, стро­го су­де­ћи, то и
ни­је кар­та све­та). Пра­зни­не у угло­ви­ма пра­
во­у­га­о­ног ра­ма по­пу­ња­ва­ју се на­став­ком
кар­то­граф­ског при­ка­за, та­ко да се област око
Бе­рин­го­вог мо­ре­у­за два пу­та при­ка­зу­је, и то
у раз­ли­чи­том об­ли­ку (сл. 33).
Слика 33

Слика 31

На кар­ти све­та у Грин­те­но­вој про­јек­ци­ји не
мо­гу се ме­ри­ти ра­сто­ја­ња из­ме­ђу појединих
та­ча­ка (ме­ста) јер се нај­кра­ћи пут не при­ка­
зу­је као пра­ва, већ као кри­ва ли­ни­ја (сл. 32,
цр­ве­ном бо­јом уц­ра­на је нај­кра­ћа пу­та­ња
из­ме­ђу Бе­о­гра­да и Њу­јор­ка).
Слика 32

По­во­дом сто­го­ди­шњи­це по­сто­ја­ња На­ци­о­
нал­но ге­о­граф­ско дру­штво из САД из­да­ло је
1988. го­ди­не но­ву по­ли­тич­ку кар­ту све­та; по­
себ­но фор­ми­ра­на струч­на ко­ми­си­ја од­у­ста­
ла је од Грин­те­но­ве про­јек­ци­је оце­нив­ши је
као већ до­сад­ну и опре­де­ли­ла се за Ро­бин­со­
но­ву про­јек­ци­ју.
На исти на­чин на који је и на­мет­ну­та, Грин­
те­но­ва про­јек­ци­ја на­пу­ште­на је у ве­ћи­ни зе­
ма­ља и са­мо је по­не­где оп­ста­ла по инер­ци­ји
или из не­зна­ња, као што обич­но кон­ста­ту­ју
ауто­ри кар­то­граф­ских уџ­бе­ни­ка.
Да­кле, на­ша зид­на школ­ска кар­та све­та да­је
знат­но ис­кри­вље­ну сли­ку ге­о­граф­ских обје­
ка­та због то­га што се не­ка­д а дав­н о, угле­
да­њ ем на дру­г е, по­г ре­ш и­л о при из­б о­р у
кар­то­граф­ске про­јек­ци­је. Так ка­да су нам
по­зна­та свој­ства, мо­же­мо је ко­ри­сти­ти а да
не стек­не­мо по­гре­шну пред­ста­ву о ра­сто­ја­
њи­ма, ли­ко­ви­ма и по­вр­ши­на­ма на Зе­мљи.

109

35). Слика 35 . од ко­јих се је­ дан мо­же обр­та­ти око цен­тра (не­бе­ског по­ ла). 2). об­ја­сни­ти на сле­де­ћи на­чин: 1) не­бе­ска те­ла. из­ме­ђу те две вр­сте ка­ра­та по­сто­ји низ бит­них разли­ ка (сл. обрт­на кар­та зве­зда­ног не­ба (сл. Да­ту­ми и ча­со­ви напи­са­ни су на обо­ду кар­ те. и за астрономе. пла­не­та. Кар­та се са­сто­ји од два сло­ја. с тим што се обич­но при­ка­зу­ју у тзв. Кру­жни или овал­ни про­зор пред­ста­вља хо­ри­зонт на од­ре­ђе­ној ге­о­граф­ској ши­ри­ни. уну­тар про­ зо­ра по­ја­ви се при­каз де­ла зве­зда­ног не­ба ко­ји се у том тре­нут­ку ви­ди из­над хо­ри­зон­та. кар­те у свом по­слу ко­ри­сте и астро­но­ми. та­ко су и кар­те зве­зда­ног не­ба ста­ри­је од ге­о­граф­ских ка­ра­та. прет­по­ста­ви­мо. Исто као што су зве­зда­ни гло­бу­си ста­ри­ји од ге­о­граф­ских. 3) по­вр­ши­ну зве­зда­ног гло­бу­са пре­сли­ка­вамо у ра­ван у иза­бра­ној кар­то­граф­ској про­јек­ ци­ји. Кар­те не­бе­ских те­ла (Сун­ца. Ка­да се оба сло­ја кар­те до­ве­ду у по­ло­жај ко­ји од­го­ва­ра не­ком ча­су и да­ну. ор­то­граф­ској про­ јек­ци­ји (ка­ко би се. и то кар­те ње­го­ве ви­дљи­ве по­лу­лоп­те у пре­са­те­лит­ској ери. По­с ле су се по­ј а­в и­л е кар­те по­в р­ш и­н е Сун­ца и пла­не­та Зе­мљи­не гру­пе. али то нису кар­те Зе­мљи­не по­ вр­ши­не. 34. Кон­струк­ци­ја кар­те зве­за­да­ног не­ба мо­же се. таб. Кар­то­гра­фи из­ра­ђу­ју кар­те и за географе. већ кар­те зве­зда­ног не­ба и кар­те не­бе­ских те­ла. Пр­во су се по­че­ле из­ра­ђи­ва­ти кар­те Ме­се­ца. по­јед­но­ста­ вље­но. 2) не­бе­ску сфе­ру сма­њу­је­мо на ве­ли­чи­ну зве­ зда­ног гло­бу­са. цен­трал­но пре­сли­ка­ва­мо на за­ми­ шље­ну не­бе­ску сфе­ру. ко­ја се на­ла­зе на раз­ли­чи­тим уда­ље­но­сти­ма од Зе­мље (од на­шег ока као цен­тра).Карте звезданог неба и небеских тела Слика 34 Осим ге­о­гра­фа. Ме­се­ца и оста­лих са­те­ли­та) из­ра­ђу­ју се пре­ма истим на­че­ли­ма као и ге­о­граф­ске кар­те. ви­де­ло са бес­ко­нач­не уда­ље­но­сти). 110 По­себ­на вр­ста астро­ном­ских ка­ра­та је­сте тзв. и кар­те по­вр­ши­не це­лог Ме­се­ца у са­те­лит­ској ери. Иако кар­та зве­зда­ног не­ба има исто оп­ште од­ре­ђе­ње као и ге­о­граф­ска кар­та.

При­ка­за­на је не­бе­ска сфе­ра (или њен део). Све оно што се на­ла­зи уну­тар ра­ма кар­те пред­ста­вља астро­ном­ски са­др­жај кар­те. Еле­мен­ти са­др­жа­ја јесу при­род­ни објек­ти (не­бе­ска те­ла). нео­д­ре­ђе­не ве­ли­чи­не – ра­ди­јус јој је ве­ћи од ра­сто­ја­ња до нај­у­да­ље­ни­јег не­бе­ског објек­та. чи­ји се ра­ди­јус узи­ма за је­ди­ни­цу. Не­бе­ска сфе­ра је глат­ка. са свим објек­ти­ма и по­ја­ва­ма по­ве­за­ним с њом. а он­да се пре­сли­ка­­ у ра­ван. О ли­ниј­ском раз­ме­ру мо­же се го­во­ри­ти са­мо у ре­ла­тив­ном сми­слу: не­бе­ска сфе­ра сма­њу­је се нео­д­ре­ђен број пу­та. Уда­ље­но­сти из­ме­ђу обје­ка­та из­ра­жа­ва­ју се у је­ди­ни­ца­ма за ду­жи­ну. На зве­зда­ном гло­бу­су мо­же­мо је ви­де­ти и спо­ља. то јест Зе­мљи­на лоп­та се сма­њи од­ре­ђен број (М) пу­та. Уда­ље­но­сти из­ме­ђу обје­ка­та из­ра­жа­ва­ју се у сте­пе­ни­ма. При­ка­за­ни су не­бе­ски објек­ти и њи­хов при­вид­ан рас­по­ред на не­бе­ској сфе­ри. 111 . Нај­ва­жни­је је са­чу­ва­ти угло­ве и ли­ко­ве зве­зда­них кон­фи­гу­ра­ци­ја. на ве­ли­чи­ну гло­бу­са. Ми се на­ла­зимо на по­вр­ши­ни Зе­мљи­не лоп­те – она нам је под но­га­ма.Табела 2 Раз­ли­ке из­ме­ђу кар­те зве­зда­ног не­ба и ге­о­граф­ске кар­те Ге­о­граф­ска кар­та Кар­та зве­зда­ног не­ба При­ка­за­на је по­вр­ши­на Зе­мље (или њен део). Нај­ва­жни­је је са­чу­ва­ти од­но­се по­вр­ши­на при­ка­за­них ге­о­граф­ских обје­ка­та. што се не да очи­глед­но при­ка­за­ти на зве­зда­ној кар­ти. Еле­мен­ти са­др­жа­ја мо­гу би­ти при­род­ни објек­ти и они ко­је је чо­век из­гра­дио. Све оно што се на­ла­зи уну­тар ра­ма кар­те пред­ста­вља ге­о­граф­ски са­др­жај кар­те. При­ка­за­ни су не­бе­ски објек­ти ко­ји се на­ла­зе на раз­ли­чи­тим ду­би­на­ма ван­зе­маљ­ског про­сто­ра. Зе­мљи­на лоп­та ко­нач­не је ве­ли­чи­не (r = 6 370 km) и ра­сто­ја­ња на ње­ној по­вр­ши­ни из­ра­жа­ва­ју се у је­ди­ни­ца­ма ду­жи­не. Зе­мљи­на по­вр­ши­на је не­рав­на (ре­љеф). на не­бе­ски гло­бус. За­то се по­вр­ши­на Зе­мљи­не лоп­те кар­то­граф­ски при­ка­зу­је је­ди­но гле­да­но спо­ља. што се очи­глед­но може представити по­себ­ним ме­то­да­ма при­ка­зи­ва­ња ре­ље­фа (изо­хип­са­ма и бо­је­ном хип­со­ме­три­јом). са свим објек­ти­ма и по­ја­ва­ма по­ве­за­ним с њом. При­ка­за­ни су ге­о­граф­ски објек­ти и њи­хов ствар­ни рас­по­ред на по­вр­ши­ни Зе­мље. Кон­стру­и­ше се у кон­крет­ном (глав­ном) раз­ме­ру. За­то кар­то­граф­ски при­каз не­бе­ске сфе­ре мо­же би­ти дво­јак – гле­да­но из­ну­тра и гле­да­но спо­ља (као у огле­да­лу). Не­бе­ска сфе­ра је огром­на. Ми се на­ла­зимо у цен­тру не­бе­ске сфе­ре – она нам је над гла­вом. При­ка­за­не су тач­ке ко­је се на­ла­зе на раз­ли­чи­тим над­мор­ским ви­си­на­ма.

ма­ли кру­го­ви пред­ста­вља­ју су­сед­ не др­жа­ве. уре­за­на je на гли­не­ну пло­чи­цу (сл. ко­ли­ко је чо­век по­зна­вао по­вр­ши­ ну Зе­мље и на ком су ни­воу та­да би­ле на­у­ка. е. На кар­ти су при­ка­ за­н и де­л о­в и Ста­р ог све­т а – Евро­пе. 112 . 37). тех­ни­ка и умет­ност. не про­ла­зи­мо само кроз исто­ри­ју кар­то­гра­фи­ је. У наш ал­бум увр­сти­ли смо не­ко­ли­ко старих карата. сли­ко­ви­то на­званог злат­ним до­бом кар­то­гра­фи­је. Слика 37 На Пто­ле­ме­је­вој кар­ти еку­ ме­н е (не­м ач­ко из­д а­њ е из 1493. Слика 36 Ва­вилон­ска кар­та све­та из VI ве­ка пре н. па су та­да по­зна­ти део све­та при­ка­зи­ ва­ли као мно­го из­ду­же­ни­ји у прав­цу за­пад – ис­ток не­го што он то је­сте. У Пто­ле­ме­је­во вре­м е ге­о­г ра­ф и ни­с у зна­ ли тач­но да од­ре­де ге­о­граф­ ске ду­жи­не (јер ни­су има­ли тач­не ча­сов­ни­ке). датих хро­но­ло­ шким ре­дом. го­д и­н е) при­к а­з ан је део све­та ко­ји је био по­знат Пто­ле­ме­ју у II ве­ку и Евро­ пља­н и­м а у сред­њ ем ве­к у (сл. с тим што су нај­за­сту­пље­ни­је и са умет­н ич­ког ста­н о­в и­ш та нај­в ред­н и­ј е кар­те из до­ба ве­ли­ких ге­о­граф­ских от­кри­ћа (1492–1650).Албум старих карата света Ли­ста­ју­ћи ста­ре ге­о­граф­ске кар­те све­та. Сва­ка од тих карата све­до­чи о томе до­кле је се­зао ге­о­граф­ски хо­ри­зонт у вре­ме њеног на­стан­ка. а ве­ли­ки круг је Оке­ан. Ази­је и Афри­ке – са Сре­до­зем­ним мо­рем као сре­ди­штем. ко­ји са свих стра­на за­ пљу­ску­је коп­но. У цен­тру је град Ва­ви­лон. 36).

го­ди­не (сл. ма­да је реч са­мо о спе­ци­ја­л­ном слу­ча­ ју про­јек­ци­је ко­ју је пр­ви кон­ стру­и­сао и при­ме­нио Пто­ле­меј у II ве­ку. 39). Нил или Бал­кан­ско по­лу­о­ стр­во. По­ку­шај­те да пре­по­зна­те Сре­до­зем­но мо­ ре. угле­да­ју­ћи се на Пто­ле­ме­ је­ву кар­ту еку­ме­не. из­да­ње из 1456.Слика 38 Кру­жну арап­ску сред­њо­ве­ков­ ну кар­ту све­та. изра­дио је арап­ ски ге­о ­г раф Ал-Идри­з и у XII ве­ку. југ Идри­зи­је­ве кар­те окре­нут је наго­ре. (Лак­ше ћете у то­ме ус­пе­ти ако кар­ту поставите на­о­пако: за раз­ли­ку од са­вре­ме­них ка­ра­та. Нео­б ич­н а про­ј ек­ц и­ ја у ко­јој је изра­ђе­на ова кар­та при­пи­са­на је не­мач­ком кар­то­ гра­фу Пе­тру Апи­ја­ну. го­ди­не (сл.) Слика 39 Нео­бич­ну ср­цо­ли­ку кар­ту све­ та ура­дио је фран­цу­ски кар­то­ граф Оронс Фи­не 1531. 38). 113 .

Аустра­ли­ја и ве­ћи део Оке­а­ни­је. 41) види се да је Аме­ ри­ка би­л а по­з на­та у гру­б им цр­т а­м а. Обри­си Аме­ ри­ке још су ма­гло­ви­ти. Још ни­су би­ли откри­ в е­н и А н­т а р к­т и­д а . а Но­ви свет не­по­знат.Слика 40 На кар­ти све­та ве­не­ ци­јан­ског кар­то­гра­фа Ба­т и­с те Аг­н е­з еа из 1544. го­ди­не (сл. 40) при­ка­з а­н а је пу­та­њ а бро­д а Вик­т о­р и­ј а из Ма­ге­ла­но­ве екс­пе­ди­ ци­је ко­ја је два­де­се­так го­ди­на ра­ни­је опло­ви­ ла свет. Ју­ жно­а­ме­рич­ки кон­ти­ нент на крај­њем ју­гу до­ди­ру­је ју­жну не­по­ зна­т у зе­м љу. чи­је је по­с то­ј а­њ е та­д а са­ мо прет­п о­с та­в ља­н о. го­д и­н е (сл. Слика 41 На кар­т и све­та фла­ ман­с ког кар­т о­г ра­ф а Абра­х а­м а Ор­т е­л и­ј у­ са из 1570. 114 .

У угло­в и­м а мар­г и­н е кар­т е на­ла­зе се пор­тре­ти Ју­ли­ја Це­за­ра. ауто­ро­вог оца. го­ди­не мар­ги­не су бо­га­ то укра­ше­не (сл. Слика 43 На кар­т и све­т а из 1652. 43). Мер­ка­ то­р а и Јо­о­к а Хон­д и­ј у­с а. Пто­ле­ме­ја. го­д и­н е. 42) из­д ао је Хен­р ик Хон­д и­ј ус 1630.Слика 42 Кар­ту све­та ко­ју чи­не при­ ка­зи у сте­ре­о­граф­ској про­ ј е к­ц и­ј и д в е З е­м љ и­н е по­л у­л оп­т е. пла­н ис­ф е­р е (сл. 115 . Ура­ ђе­н а је у Мер­к а­т о­р о­в ој ваљ­к а­с тој про­ј ек­ц и­ј и – нај­по­зна­ти­јој од свих кар­ то­граф­ских про­јек­ци­ја.

Ге­о­граф­ски атла­ си де­ле се на осно­ву обе­леж­ја слич­них оним на основу којих се деле и ге­о­граф­ске кар­те. мо­же­мо са­зна­ти од­го­ва­ра­ју­ћи на исти низ пи­та­ња као и ка­да је реч о ге­о­граф­ским кар­та­ма (сл. Ве­ли­ки атла­си су они код ко­јих укуп­на по­вр­ши­на свих ли­сто­ва пре­ла­зи 20 m2. исти на­чин при­ка­зи­ ва­ња ре­ље­фа. Уме­сто то­га. исте кар­то­граф­ске зна­ко­ве. по на­ч и­н у при­ка­зи­ва­ња ре­ље­фа. а број на­зи­ва у њи­ма пре­ма­шу­је 100 000! Ка­кав је ге­о­граф­ски атлас пре­ма об­у­хват­но­ сти. 44).Ге­о­граф­ски атла­си Че­сто су нам по­треб­не раз­не ге­о­граф­ске кар­ те. У ге­о­граф­ским атла­си­ ма кар­те има­ју исте ди­мен­зи­је ли­ста. тре­ћи пут кар­та ју­жне Зе­ мљи­не по­лу­лоп­те итд. Пре­ма ве­ли­чи­ни. сред­ње. Слика 44 116 Кар­те у ге­о­граф­ским атла­си­ма чи­не це­ли­ну и по са­др­жа­ју и по на­ме­ни. Та­ко по­сто­је оп­ште­ге­о­граф­ски и те­мат­ски атла­си. кар­то­гра­фи су се дав­но до­се­ти­ ли да јед­но­о­бра­зно уре­де ге­о­граф­ске кар­те и да их уве­жу у књи­гу. а не­ка­да те­мат­ске. чи­ни­ле би јед­ну ша­ре­ну го­ми­лу. ди­м ен­з и­ј а­м а ли­с то­в а. . про­јек­ци­ји итд. атла­си се деле на ве­ли­ ке. Та­ква књи­га на­зи­ва се ге­о­граф­ски атлас. слич­не про­јек­ци­је и све за­јед­ но чи­не це­ли­ну (сл. Јед­ном нам је по­треб­на кар­та Ср­би­је. 45). Ка­да би­смо их на­сла­ га­ли на сто. Оне се ме­ђу­соб­но раз­ли­ку­ју по раз­м е­ру. ма­ле и џеп­не. кар­то­граф­ским зна­ко­ ви­ма. дру­ги пут кар­та Евро­пе. ге­о­граф­ски и астро­ном­ски атла­си. Не­ка­да су нам по­треб­ не оп­ште­ге­о­граф­ске кар­те. школ­ски и по­мор­ски атла­си итд. Све те кар­те мо­же­мо по­је­ди­нач­но про­на­ћи или ку­пи­ти.

München. по­ја­вљу­ју још: Бе­и­јинг. за име глав­ног гра­да Ки­не. то јест њи­хов ди­зајн. по­ред уоби­ча­је­ног об­ ли­ка Пе­кинг. ћи­ри­ли­цом. Мин­хен. до­ма­ћих и стра­них. Buc­ha­rest).Слика 45 географски атласи према обухватности Да Да Да ли атлас приказује територију једне државе? НЕ Да ли атлас садржи карте у вези с више тема? НЕ Да Да ли атлас приказује територију мању од једне државе? НЕ Национални атлас Да Да ли атлас садржи карте у вези с једном темом? Монотематски атлас Да Да ли атлас приказује територију једног града? Атлас града НЕ Регионални атлас (територија мања од једне државе) Да Да ли атлас приказује цео свет? НЕ Атлас света Да Да ли атлас приказује један континент? Атлас континената Да Да ли атлас приказује територије више држава? Регионални атлас (територија већа од једне државе) Да Атлас океана или мора У књи­жа­ра­ма су у по­ну­ди атла­си ра­зних из­ да­ва­ча. 117 . на пример. Је­ди­на пред­ност на­ших атла­са јесте у то­ме што су ге­о­граф­ски на­зи­ви на­ Да ли атлас приказује океане или мора? НЕ Атласи представљања Земљине површине или њених делова пи­са­ни на­шим сло­ви­ма. што је по­ сле­ди­ца раз­ли­чи­тог на­чи­на пре­у­зи­ма­ња из­ вор­них на­зи­ва. што омо­гу­ћ а­в а њи­хов та­ч ан из­го­в ор (Њу­ј орк. Стра­ни атла­си ујед­на­че­ног су ква­ли­те­та. та­ко да при из­бо­ ру че­сто од­лу­чу­је њи­хо­ва естет­ска стра­на. Бу­ку­решт). У стра­ним атла­си­ма ге­о­граф­ски на­зи­ви пи­ шу се у из­вор­ном об­ли­ку (New York. Та­ко се. Бе­џинг и Бе­и­ђинг. Тре­ба на­гла­си­ти и то да у на­шим атла­си­ма по­сто­ји не­ујед­на­че­ност об­ли­ка не­ких ге­о­граф­ских на­зи­ва.

7. Кла­сич­на де­фи­ни­ци­ја ге­о­граф­ске кар­те Пи­та­ње: Одговор: Шта је то ге­о­граф­ска кар­та? Ге­о­граф­ска кар­та је при­каз Зе­мљи­не по­вр­ши­не или јед­ног ње­ног де­ла. ПРИ­КАЗ ОСТА­ЛИХ НЕ­БЕ­СКИХ ТЕ­ЛА ИЛИ НЕ­БЕ­СКЕ СФЕ­РЕ (ЗВЕ­ЗДА­НОГ НЕ­БА) Да ли се ге­о­граф­ском кар­том мо­же пот­пу­но пре­кри­ти део Зе­мљи­не по­вр­ши­не ко­ји је на њој при­ка­зан? Кар­та је ума­њен при­каз Зе­мљи­не по­вр­ши­не или ње­ног де­ла. она је цр­теж. Сун­ца). хај­де да од­го­ во­ри­мо на де­сет пи­та­ња и да та­ко из­дво­ји­мо де­сет кључ­них обе­леж­ја ге­о­граф­ске кар­те. УМА­ЊЕН ПРИ­КАЗ На ко­ји је на­чин оства­рен тај при­каз? Ге­о­граф­ска кар­та је при­каз ко­ји је оства­рен по­мо­ћу та­ча­ка. ПРИ­КАЗ ЗЕ­МЉИ­НЕ ПО­ВР­ШИ­НЕ ИЛИ ЊЕ­НОГ ДЕ­ЛА Да ли се на кар­та­ма при­ка­зу­је са­мо Зе­мљи­на по­вр­ши­на? На кар­та­ма се при­ка­зу­ју не­бе­ска сфе­ра (звез­да­ но не­бо) и по­вр­ши­не оста­лих не­бе­ских те­ла (са­те­ли­та. ли­ни­ја и бо­ја. Да­кле. пла­не­та. МА­ТЕ­МА­ТИЧ­КИ ОД­РЕ­ЂЕН ПРИ­КАЗ 118 . по­што смо се упо­зна­ли са основ­ ним кар­то­граф­ским зна­њи­ма. Шта је то географска карта На кра­ју. ГРА­ФИЧ­КИ ПРИ­КАЗ Да ли су ге­о­граф­ске кар­те сло­бод­ни цр­те­жи. на­лик они­ма ко­је цр­та­ју сли­ка­ри пу­шта­ју­ћи ма­шти на во­љу? Сва­ка кар­та ура­ђе­на је у од­го­ва­ра­ју­ћем раз­ме­ру и у од­го­ва­ра­ју­ћој про­јек­ци­ји. што зна­чи да је она ма­те­ма­тич­ки од­ре­ђен при­каз. то јест гра­фич­ки при­каз.

по­ред ве­ћи­не ге­о­граф­ских обје­ка­та упи­са­ни су њи­хо­ви на­зи­ви. тка­ни­ни или не­ком дру­гом ма­те­ри­ја­лу (ствар­но) или на екра­ну ком­пју­тер­ског мо­ни­то­ра (вир­ту­ел­но). ОБ­ЈА­ШЊЕН ПРИ­КАЗ Да ли су на ге­о­граф­ској кар­ти при­ка­за­ни сви ге­о­граф­ски објек­ти ко­ји се на­ла­зе на од­ре­ђе­ном де­лу Зе­мљи­не по­вр­ши­не? По че­му се ге­о­граф­ска кар­та раз­ли­ку­је од ави­он­ских и са­те­лит­ских сни­ма­ка? Кар­то­гра­фи на­пра­ве из­бор ге­о­граф­ских обје­ка­та ко­ји су бит­ни за од­ре­ђе­ни про­стор или за од­ре­ ђе­ну на­ме­ну кар­те и са­мо њих при­ка­зу­ју на кар­та­ма. ОР­ТО­ГО­НА­ЛАН ПРИ­КАЗ Да ли су на кар­ти ге­о­граф­ски објек­ти вер­но на­цр­та­ни. 119 . карта је уоп­штен при­каз Зе­мљи­ не по­вр­ши­не. што ко­ри­сни­ку кар­те омо­гу­ћује да јед­ним по­гле­ дом об­у­хва­ти од­ре­ђе­ни део Зе­мљи­не по­вр­ши­не. Осим то­га. ПРИ­КАЗ ПО­МО­ЋУ КАР­ТО­ГРАФ­СКИХ ЗНА­КО­ВА Да ли су ти кар­то­граф­ски зна­ко­ви не­ки тај­ни зна­ко­ви? Кар­то­граф­ски зна­ко­ви на­во­де се у ле­ген­ди ко­ја се при­ка­зу­је на до­њој бе­ли­ни кар­те. ПРИ­КАЗ У РАВ­НИ На­пи­ши­те де­фи­ни­ци­ју ге­о­граф­ске кар­те у јед­ној ре­че­ни­ци. Да­кле. кар­то­ну. она­кви ка­кви су у при­ро­ди? На кар­та­ма су сви објек­ти ко­ји се не мо­гу при­ка­ за­ти у раз­ме­ру при­ка­за­ни по­мо­ћу кар­то­граф­ ских зна­ко­ва. ге­о­граф­ска кар­та је об­ја­шњен при­каз.Пи­та­ње: Одговор: Да ли је при­каз на кар­ти јед­нак сли­ци ко­ју по­сма­трач има гле­да­ју­ћи не­ки пре­део из од­ре­ђе­не тач­ке? Кар­то­граф­ски при­каз од­го­ва­ра по­гле­ду од­о­зго. пла­сти­ци. УОП­ШТЕН ПРИ­КАЗ На че­му је при­ка­за­на Зе­мљи­на по­вр­ши­на? По­вр­ши­на Зе­мље при­ка­за­на је на рав­ној под­ло­ зи – па­пи­ру. с тим да об­у­хва­ти­те свих де­сет на­ве­де­них обе­леж­ја. Да­кле.

Део Зе­мљи­не по­вр­ши­не ви­ђен из птич­је пер­спек­ти­ве. у јед­ној де­фи­ни­ци­ји ка­ же се да је ге­о­граф­ска кар­та по­ку­шај да се на рав­ној по­вр­ши­ни при­ка­же про­стор са оним што је у том про­сто­ру по­себ­но зна­чај­но. ова­ко за­по­че­ти: Ге­о­граф­ска кар­ та је ума­њен. Визуелни приказ Земљине површине или њеног дела. ма­те­ма­тич­ки од­ре­ђен. Дво­ди­мен­зи­о­нал­ни при­каз ге­о­граф­ских обла­сти. уоп­ штен. ду­хо­ви­тих (пи­ ло­тов по­глед на Зе­мљу пре­нет на па­пир). Сли­ков­ни при­каз од­ре­ђе­ног про­сто­ра. на­р ав­н о. Гра­фич­ки пор­трет це­ле Зе­мље или ње­ног де­ла. Приказ Земљине површине и небеске сфере на равној површини. Нај­кра­ће де­фи­ни­ци­је ге­о­граф­ске кар­те Рав­но пред­ста­вља­ње Зе­мље или ње­ног де­ла. То. од ко­ јих ће­мо на­ве­сти и гру­пи­са­ти не­ко­ли­ко наj­ краћих (таб. ни­је је­ди­на мо­гу­ћа де­фи­ни­ци­ја ге­о­граф­ске кар­ те. У не­ким крат­ким де­фи­ни­ци­ја­ ма до­да­је се да је кар­та гра­фич­ки при­каз. Раван приказ света виђен одозго.Нај­кра­ће де­фи­ни­ци­је ге­о­граф­ске кар­те Сво­ју де­фи­ни­ци­ју ге­о­граф­ске кар­те мо­же­те. Ме­ђу крат­ким де­фи­ни­ци­ја­ма има сли­ко­ви­ тих (огле­да­ло ствар­ног све­та). 1). Цр­теж не­ке обла­сти ко­ји од­го­ва­ра ­по­гле­ду с ви­си­не. об­ј а­ш њен… итд. Све се оне до­би­ја­ју од­го­ва­ра­њем на не­ка од де­сет пи­та­ ња ко­ја су по­ста­вље­на у прет­ход­ном одељ­ку. Ли­ста­њем књи­га из обла­сти кар­то­гра­фи­је на­и­ла­зи­мо на сто­ти­не де­фи­ни­ци­ја. 120 . да Табела 1 је то сли­ка раз­ли­чи­та од фо­то­гра­фи­је по то­ме што не­ма за­кла­ња­ња обје­ка­та и што су са­др­ жа­ји иза­бра­ни и по­јед­но­ста­вље­ни. Ге­не­ра­ли­зо­ва­на сли­ка Зе­мљи­не ­по­вр­ши­не ви­ђе­не од­о­зго. У по­је­ди­ним крат­ким де­фи­ни­ци­ја­ма јед­но­ став­но се ка­же шта је при­ка­за­но на ге­о­граф­ ским кар­та­ма. али и опре­зних: с обзиром на то ко­ли­ко је за­да­так кар­то­гра­фа те­жак. Просторни приказ нечега што је стално и карактеристично за дату околину (одређену област). на при­мер. Упро­шће­на сли­ка све­та или ње­го­вог де­ла.

на кар­ти се ви­ди то да са­о­бра­ћај­ни­ це углав­ном во­де дуж реч­них до­ли­на. да се глав­не мор­ске лу­ке на­ла­зе при уш­ћи­ма ве­ ли­ких ре­ка и да су на­се­ља кон­цен­три­са­на у при­о­бал­ном по­ја­су. али нам ни­јед­на не го­во­ри о то­ме шта је су­штин­ска уло­га ге­о­граф­ске кар­те. Та­ко по­сред­ством ге­о­граф­ске кар­те љу­ ди из це­лог све­та. У скла­ду с тим. На при­мер. ге­о­граф­ска кар­та са­др­жи и чу­ва ин­ фор­ма­ци­је о од­р е­ђ е­ном про­сто­ру. ко­ји го­во­ре раз­ли­чи­ тим је­зи­ци­ма. то јест о при­род­ним и дру­штве­ним по­ја­ва­ма ко­је су раз­ме­ште­не на по­вр­ши­ни Зе­мље. а дру­ги­ма сред­ство за до­би­ја­ње но­вих ин­ фор­ма­ци­ја. ге­о­граф­ска кар­та при­ка­зу­је и ме­ђу­соб­ не ве­з е ге­о­граф­ских обје­ка­та и по­ја­ва. Да­кле. а ко­ ри­сни­ци кар­те их по­ве­зу­ју и ко­ри­сте. са­вре­ме­ни кар­то­гра­фи јед­но­став­но де­ фи­ни­шу кар­ту као је­дан од на­чи­на ко­ му­ни­ка­ци­је ме­ђу љу­ди­ма. на шта. Ка­да ка­же­мо да је на ге­о­граф­ској кар­ти при­ ка­за­на Зе­мљи­на по­вр­ши­на.Са­вре­ме­на де­фи­ни­ци­ја ге­о­граф­ске кар­те Све на­ве­де­не де­фи­ни­ци­је тач­не су на свој на­чин. у ства­ри. Осим раз­ме­шта­ја и ста­ња ге­о­граф­ских обје­ ка­та. не­сме­та­но ме­ђу­соб­но оп­ште (ко­му­ни­ци­ра­ју). 121 . Кар­то­ гра­фи на ге­о­граф­ским кар­та­ма гра­фич­ким пу­тем пред­ста­вља­ју те ин­фор­ма­ци­је. ми­сли­мо? Да ли ми­сли­мо са­мо на то да нам кар­т а по­к а­з у­ј е где се на­л а­з е ге­о­г раф­с ки објек­т и и ка­к ви су они по­ј е­д и­н ач­н о? Не. Пр­ ви­ма је кар­та сред­ство за са­оп­шта­ва­ње и пре­н о­ш е­њ е про­с тор­н их ин­ф ор­м а­ц и­ј а.

ли­ни­је. нај­че­шће с ко­том гло­бус – кар­т о­г раф­с ки при­каз Зе­м ље на ума­ње­ном мо­де­лу у об­ли­ку лоп­те гно­мон – вер­ти­ка­лно постављен штап чија сен­ка по­ка­зу­је до­ба да­на (ка­заљ­ка на сун­ ча­ном ча­сов­ни­ку) гра­фич­ки еле­мен­ти кар­те – са­став­ни де­ло­ ви кар­то­граф­ског цр­те­жа: тач­ке. на­чи­ни­ма при­ка­за. из­ра­де и упо­тре­бе ге­о­граф­ских ка­ра­та . уоп­штен. де­бље из­ву­че­ на изо­хип­са. оста­лих не­бе­ских те­ла и не­бе­ске сфе­ре у рав­ни ге­о­граф­ска мре­жа – мре­жа ме­ри­ди­ја­на и па­ра­ле­ла на по­вр­ши­ни Зе­мљи­не лоп­те ге­о­граф­ска ши­ри­на – ве­ли­чи­на лу­ка ме­ри­ ди­ја­на од еква­то­ра до од­ре­ђе­не тач­ке (нај­ кра­ћ а уда­љ е­н ост од­р е­ђ е­н е тач­к е од еква­то­ра) 122 ге­о­граф­ске ко­ор­ди­на­те – ге­о­граф­ска ши­ри­ на и ге­о­граф­ска ду­жи­на ге­о­граф­ски по­ло­ви – тач­ке у ко­ји­ма Зе­мљи­ на ро­та­ци­о­на оса про­ди­ре кроз по­вр­ши­ну Зе­мље глав­на изо­хип­са – од­ре­ђе­на. март и 23. ма­те­ ма­тич­ки од­ре­ђен и об­ја­шњен при­каз по­ вр­ши­не Зе­мље. септембар). по­вр­ши­не.РЕЧ­НИК А атлас – у књи­гу уве­зан низ ка­ра­та ко­је чи­не це­ли­ну по са­др­жа­ју и на­ме­ни атлас не­ба – атлас са­ста­вљен од ка­ра­та зве­ зда­ног не­ба атлас све­та – атлас са­ста­вљен од ка­ра­та на ко­ји­ма су при­ка­за­ни сви де­ло­ви Зе­мљи­не по­вр­ши­не (све­та) В ве­ли­ки круг – круг ко­ји на­ста­је ка­да се лоп­ та пре­се­че с рав­ни ко­ја про­ла­зи кроз њен цен­тар вер­ти­ка­лан – по­ста­вљен у прав­цу ви­ска (су­ прот­но од хо­ри­зон­та­лан) во­до­ра­ван (хо­ри­зон­та­лан) – по­ста­вљен па­ ра­лел­но по­вр­ши­ни теч­но­сти Г ге­не­ра­ли­за­ци­ја – све вр­сте уоп­шта­ва­ња са­ др­жа­ја кар­те у скла­ду с раз­ме­ром и на­ме­ ном кар­те ге­о­гра­фи­ја – на­у­ка ко­ја про­у­ча­ва на­чин на ко­ји при­род­на сре­ди­на ути­че на љу­де и на­чин на ко­ји љу­ди ме­ња­ју при­род­ну сре­ ди­ну ге­о­граф­ска ду­жи­на – ве­ли­чи­на лу­ка еква­ то­ра од Гри­нич­ког ме­ри­ди­ја­на до ме­ри­ди­ ја­на од­ре­ђе­не тач­ке (угао из­ме­ђу рав­ни Гри­нич­ког ме­ри­ди­ја­на и ме­ри­ди­ја­на од­ ре­ђе­не тач­ке) ге­о­граф­ска кар­та – ума­њен. сло­ва и бро­је­ви Е еква­тор – ве­ли­ка кру­жни­ца ко­ја се на­ла­зи на по­ла пу­та из­ме­ђу ге­о­граф­ских по­ло­ва еквивалентне пројекције – пројекције код којих нема деформација површина екви­ди­стан­ци­ја – ви­син­ска раз­ли­ка из­ме­ ђу основ­них изо­хип­си еквиноцијуми (равнодневице) – про­лећ­ни и јесењи (21. дани када су обданица и ноћ једнаки на целој Земљи екумена – насељени део света И изо­ли­ни­ја – ли­ни­ја на кар­ти ко­ја спа­ја тач­ ке истих вред­но­сти не­ких ве­ли­чи­на изо­хип­са – ли­ни­ја ко­ја спа­ја тач­ке истих над­мор­ских ви­си­на исто­риј­ски атлас – атлас ко­ји са­др­жи пре­ те­жно исто­риј­ске кар­те К кар­та ре­ље­фа – кар­та с по­себ­ним на­гла­ском на пла­стич­ном при­ка­зу ре­ље­фа кар­то­граф – струч­њак за област кар­то­гра­ фи­је кар­то­гра­фи­ја – на­у­ка о исто­ри­ји.

кар­то­граф­ска про­јек­ци­ја – на­чин пре­сли­ ка­в а­њ а по­в р­ш и­н е Зе­м љи­н е лоп­т е на раван кар­то­граф­ски знак – је­дан од гра­фич­ких еле­ме­на­та за при­каз са­др­жа­ја кар­те (по­ себ­но за при­каз обје­ка­та ко­ји се због ма­ лих ди­м ен­з и­ј а не мо­г у при­к а­з а­т и у раз­ме­ру кар­те) ком­пју­тер­ска кар­та – те­мат­ска кар­та ко­ја је об­ра­ђе­на у ком­пју­те­ру. ме­ри­ло) – од­нос би­ло ко­је ду­жи­не на кар­ти и њој од­го­ва­ра­ју­ће ду­жи­ не на по­вр­ши­ни Зе­мљи­не лоп­те С са­др­жај кар­те – све оно што је при­ка­за­но уну­тар ра­ма кар­те и на­пи­са­но из­ван ње­га скраћени профил – топографски профил при чијој се конструкцији обележавају само границе успона и падова и места оштрих прегиба терена 123 . ко­ја се обич­но ко­ри­сти у на­ста­ви нор­ма­лан – под пра­вим углом О основ­на изо­хип­са – ли­ни­ја ко­ја спа­ја тач­ке истих над­мор­ских ви­си­на на иза­бра­ној екви­ди­стан­ци­ји П па­ра­ле­ла – ма­ла по­лу­кру­жни­ца упо­ред­на еква­то­ру план – при­каз де­ло­ва Зе­мљи­не по­вр­ши­не у круп­ном раз­ме­ру због че­га је прак­тич­но без де­фор­ма­ци­ја план гра­да – кар­та на­се­ља у круп­ном раз­ ме­ру из­ра­ђе­на за ори­јен­та­ци­ју. а њи­хо­ве те­ри­то­ри­је раз­ли­чи­то су обо­је­не потпуни профил – топографски профил при чијој се конструкцији обележавају пресеци профилне линије са сваком изохипсом прав угао – угао чи­ји су кра­ци нор­мал­ни је­ дан на дру­ги природни профил – топографски профил код којег су једнаки хоризонтални и вер­ тикални размер профил – приказ линије пресека било ког објекта с вертикалном равни профилна линија – линија на карти дуж које се конструише профил Р раз­мер (раз­ме­ра. због тога. урађене поморске карте Н на­ци­о­нал­ни атлас – ком­пле­тан те­мат­ски атлас ко­јим се на­сто­ји да­се да пот­пун кар­ то­граф­ски при­каз од­ре­ђе­не др­жа­ве не­ма кар­та – кар­та без ге­о­граф­ских на­зи­ва. док се кар­то­граф­ ски при­каз штампа на штам­па­чу конформне пројекције – пројекције код којих нема деформација бесконачно малих ликова ко­та – број ко­ји озна­ча­ва над­мор­ску ви­си­ну од­ре­ђе­не тач­ке те­ре­на кулиса профила – рељеф изражен поста­ вља­њем низа паралелних профила то­по­ графског простора на једнаком размаку Л ле­ген­да кар­те – гра­фич­ки при­каз усво­је­них кар­то­граф­ских зна­ко­ва са об­ја­шње­њи­ма њи­хо­вог зна­че­ња лоп­та – ге­о­ме­триј­ско те­ло чи­је су тач­ке на по­вр­ши јед­на­ко уда­ље­не од цен­тра М ме­р и­д и­ј ан – ве­л и­ка по­л у­к ру­ж ни­ц а ко­ј а спа­ја ге­о­граф­ске по­ло­ве Меркаторова пројекција – ваљкаста про­ јекција у којој се бродске путање при­ка­ зују као праве линије. и у којој су. њи­хо­вим на­зи­ви­ма и бро­је­ви­ма планисфера – Земљина полулопта­ по­дне­вач­ка ли­ни­ја – ли­ни­ја ко­ја се на хо­ ри­з он­т у про­т е­ж е прав­ц ем се­в ер – југ (ли­ни­ја дуж ко­је у по­дне па­да сен­ка вер­­ ти­­кал­но постављеног шта­па) по­лу­преч­ник лоп­те – уда­ље­ност та­ча­ка на по­вр­ши лоп­те од ње­ног цен­тра по­ли­тич­ка кар­та – те­мат­ска кар­та на ко­јој су при­ка­за­не гра­ни­це др­жа­ва. с по­себ­но ис­так­ну­тим ули­ца­ма.

сред­ства кар­то­граф­ског из­ра­жа­ва­ња – гра­ фич­ки еле­мен­ти кар­те. најкраћа обданица у години Т те­мат­ска кар­та – кар­та на ко­јој је при­ка­за­ на (ис­так­ну­та) са­мо јед­на по­ја­ва (те­ма) то­по­граф­ска кар­та – оп­ште­ге­о­граф­ска кар­ та с ве­ли­ким бро­јем ин­фор­ма­ци­ја о ме­ сним при­ли­ка­ма при­ка­за­ног под­руч­ја топографски профил – цртеж који пред­ ставља пресек топографског простора вертикалном равни то­по­ни­ми – вла­сти­ти на­зи­ви ге­о­граф­ских обје­ка­та 124 тран­скрип­ци­ја – на­чи­ни пре­но­ше­ња гео­ граф­ских на­зи­ва (и дру­гих речи) из из­вор­ ног је­зи­ка и пи­сма у је­зик и пи­смо на­ро­да ко­ји их пре­у­зи­ма У угао – део рав­ни оме­ђен с две по­лу­пра­ве ко­ је има­ју за­јед­нич­ку по­чет­ну тач­ку Х хи­дро­гра­фи­ја – у кар­то­гра­фи­ји при­каз во­ да и вод­них обје­ка­та хип­со­ме­триј­ска ска­ла – ска­ла бо­ја ко­ји­ма се при­ка­зу­ју ви­син­ски од­но­си об­ли­ка ре­ ље­фа Ш школ­ска кар­та – кар­та ко­ја се ко­ри­сти у на­ ста­ви у основ­ној и сред­њој шко­ли школ­ски атлас – атлас чи­је су кар­те из­ра­ђе­ не за школ­ске по­тре­бе . нат­пи­ се и бо­је солстицијуми (дугодневица и кратко­дне­ вица) – летњи (21. децембар). уз на­зи­ве. зимски (22. најдужа обданица у години. јун).

С  трана 119 Географска карта је умањен. 2) група дрвећа. 40. горе: Гренланд десни стубац. пећина. колиба. ред – Површине поља која су ограничена паралелама између два меридијана смањују се од екватора према полу. V – а Захваљујући магнетној игли компаса у географији је северни правац основни правац за оријентацију. Прво се одреди север. леви стубац. брдо. југ С  трана 13 Редом: планина. север Страна 56. ред – Обими паралела смањују се од екватора према полу. табела а) 1) колиба. 2) два поља ка североистоку. други задатак. у овој пројекцији. С  трана 55 Редом: југ. лавиринт Страна 34. 200 cm. табела Види табелу 1 на страни 80. планина  трана 82. долина. математички одређен и објашњен графички приказ у равни – урађен уз помоћ картографских знакова – Земљине површине или њеног дела. Азија б) Редом. АБ = 10 000 km БВ = 20 000 km Страна 36. III – г. Редом: запад. Северна Америка. па је то у суштини. Индијски океан а) табела. 6. према садржају – општегеографска карта. Страна 8. Увећане паралеле неизбежно развлаче ликове географских објеката и увећавају њихове површине. равномерна падина. 2. североисток. све јужне паралеле би биле дуже од екватора (обрнуто него што је на Земљиној лопти). планина. 4) каменолом. 13 m С  трана 11 44 m. лево 75 m Страна 56. 4) два поља ка северу. седло. С  трана 44 Страна 77 На сателитском снимку приказано је све сто је постојало (што се затекло) на одређеном простору. 50 cm. северу С  трана 61 Парови: I – в. деформација нема правцем меридијана. трећи С задатак Редом: шума. 5) рудник б) код рудника узвишења: брдо. 80. 26 m. чесма. север. 125 . западу. брег удубљења: јаруга. 2 cm. б) Опис картографске мреже у великој мери одговара географској мрежи. 60. доле: Амазон 22 m Страна 35. 1 : 50. котлина Страна 57. десни стубац. планина. уопштен. исток. леви стубац Редом: 4 cm. 5) седам поља ка истоку С  трана 58 Редом: истоку. 3) водо­ торањ. Али. Проналажење одређене С тачке на глобусу на основу географске ширине и дужине леви стубац: Нова Гвинеја десни стубац. ортогоналан. десни стубац десно средина – саобраћајна десно доле – поморска Страна 80. него „северизација”. II – д. исток. Страна 8. 100 m Страна 12. тј. први задатак Редом: позади. северозапад. десни стубац. Тихи океан. леви стубац. 4 m. ред – Сви меридијани исте су дужине. Само меридијани остају исти. мочварно земљиште (проходно).РЕ­ШЕ­ЊА ЗА­ДА­ТА­КА Страна 8. десни стубац  трана 82. ред – Северни географски пол је тачка. 4. 2 m. жбуње Аустралија С  трана 78 а) Редом. према намени – школска карта. 400 cm. Африка. са удаљавањем од центра пројекције увећавају се искривљења ликова и површина. равница С  трана 37 Страна 50. 3) три поља ка северозападу. десни стубац Редом: 8 cm. 4 m. 12 m Страна 12. први задатак. почев од горње леве стрелице идући у смеру казаљке на часовнику: Аустралија. лавиринт 1) шест поља ка западу. југоисток. десно. редом: 1. Загонетни континент Страна 50. други С задатак  трана 56. Антарктида. леви стубац лево горе – саобраћајна лево средина – општегеографска лево доле – саобраћајна десно горе – туристичка С  трана 83 С  трана 98 Редом: позади. југу. леви стубац Редом: 20. ред – Меридијани су пречници који заклапају исте углове као и на Земљиној лопти. табела Редом: стрма падина. 3. табела Види табелу 1 на страни 80. што значи да ова карта северне Земљине полулопте има добра својства. ред – Паралеле су концентрични кругови. па онда остале стране света. небескe сфере или небеских тела. IV – б.  трана 56. 5. ако бисмо приказ наставили и прешли на јужну полулопту. Дакле.5 m 1 : 1000 1 mm 1000 mm или 1m С  трана 10 Редом: 26 mm. лево Страна 35. леви стубац. почев од горње леве стрелице идући у смеру казаљке на часовнику: Индијски океан. Одређивање географске С ширине и дужине на глобусу Према размеру – карта ситног размера (ситноразмерна карта). док је на плану приказано и именовано само оно што што су картографи издвојили као битно. табела 1 : 500 1 mm 500 mm или 0. не оријентација. 13 mm.

Борчић. М. Основи топографије. или – шта ученицима рећи о школској зидној карти света. Петерца. М. Тадић. 27. (2010). Читање карата. Тадић. Војна топографија. (2007). (1981). Н. Ф. Мишовић. Тадић. Занимљива геометрија. Вредновање пројекција за карте света. М. 151–160. Д. Београд: Креативни центар. Цетиње. (2004). Нови Сад. 17. Примена рачунара у географији. Математичка географија Републике Србије. Тадић. Београд: Полицијска академија. Јанковић. С. П. Оријентација глобуса. 125–134. (2008). М. (1976). (2006): Птолемејевска географија (ан­ тичка математичка географија). В. М. Б. 28. Птолемејева псеудоконусна пројекција. . М. Ловрић. Топографија. 1995. Одређивање математичког хоризонта за задати конструкциони пол.. Београд: Друштво математичара. Глобус. Сликовит приказ деформација ликова на картама света помоћу искривљења профила лица. (1996). (2001). Основи картографије. Ван дер Гринтенова пројекција. М. Б. Тадић. (1997). Глобус. 219– 228.. Ћурчић. (1974). Математички речник. 54. Ј. П. Београд: ВГИ. М.. Н. Н. Н. (1979). Тадић. Београд: Magic Map. Креизигер И. Радошевић. Франчула. 35. Франчула. (1978). Сарајево: Свјетлост. 17–22. Стрип у настави географије. 32. или – како они доле стоје наглавачке. Београд: Полицијска академија. (2002). (1988). Београд: Еон.. Кукрика. ­ 126 Тадић. М. Глобус. Опћа картографија. (1977). (2010). физичара и астронома СР Србије. (2008). Глобус. Тадић. Ј. Загреб: Школска књига. Топографија. (2000). (1983). Дигитална картографија: Загреб: Геодетски факултет. (1986). Речник савремене српске географске терминологије. Основи картографије. Београд: Завод за уџбенике. Ј. 9–18. Миловановић. Општа картографија. Мастило. Зборник радова наставника и сарадника Географског факултета. Мастило. Глобус. Франчула Н. Београд: Вук Караџић. Сарајево: Свјетлост. Ловрић. Глобус. Н. М. Глобус. М. М. ВГИ (1981). 147–152. Мишковић. Тадић. Београд: Завод за уџбенике. Р. М. Тадић. Љешевић. 65–74. Тадић. Перељман. Нови Сад: Институт за географију ПМФ-а. Хумор у настави географије. Глобус.­ Тола. 33. Загреб: Геодетски факултет.. Загреб: SN Liber. Глобус. З. 24/25. 207–214. Тадић. Београд: Географ­ ски факултет. (1990).. П. Загреб: Геодетски факултет. (2003). 153–162. (1995). Цртани хумор у настави географије. Ћурчић. Живковић. (1996). Б. Шпорер.. Милојковић. Г. Београд: Војноиздавачки завод. (1985). Географски институт Југословенске армије (1947). Београд: Грађевински факултет. Милисављевић. 22. Математичка географија. Прилози дидактици и методици наставе географије. Картографске пројекције у астрономији. Брбљање о геометрији: гео­ метрија у стрипу. Тадић. (2003). (1999). (1997): Картографска генерали­за­ ција. Павишић. М. М. (2003). М.. Чоловић. П.. Топографски знаци (приручник за кориснике топографских карата). (2002). (1984). (2006). М. Вишејезични картографски рјечник. М. Школски атлас физичке географије. Београд: Војноиздавачки завод. Картографија. Д. Тадић. Картографија. Рацетин.ЛИТЕРАТУРА Абделнур. Београд: Географски факултет. Е. (2009). Це­ тиње: Обод. 34. Приручник из војне топографије. Н.

а наредне године примљен је за асистента на Одсјеку за географију ПМФ-а. из грађанског рата у БиХ изашао 1994. У звању је редовног професора и редовно користи географске карте.О АУТОРУ Рођен је 1955. Предаје математичку географију. 18° 25’ E. Сунчани часовници. Картографији је дао поднаслов – Карту читај. никога не питај! – јер је то гесло којег се непоколебљиво држао на непознатом терену. Птолемејевска географија. 127 . у граду чије су географске координате 43° 51’ N. посебно онда када на видику није било ни живе душе. Астрономија – поглед ка звезданом небу и друге) и двадесетак уџбеника и приручника из географије за основну школу. Написао је више књига (Математичка географија. у кући кроз коју пролази изохипса 1 100 m. На истом факултету докторирао 1988. Дипломирао је 1978. године у размеру 1 : 1 и под географским азимутом од око 90° стигао у Србију. Његова предавања о картографским пројекцијама студенти прате са скривеним одушевљењем. Имајући среће. у месту које није приказано на картама чији је размер ситнији од 1 : 50 000. картографију са топографијом и увод у географију на Географском факултету у граду који се налази на пресеку меридијана 1 h 22 min и паралеле на којој најдужа обданица траје 15 h 36 min. Математичка географија Републике Србије. и изабран у звање доцента за предмет математичка географија са математичком картографијом.

ОШ „Трећи крагујевачки батаљонЋ. 38 20 483. Београд тел. професор географије. 24 40 659 за издавача мр Љиљана Маринковић тираж штампа copyright © Креативни центар 2010 ISBN . Крагујевац лектор Ивана Игњатовић ликовни уредник Јелена Рељић технички уредник Љиљана Павков предметни уредник мр Александар Петровић уредник издања Наталија Панић аутор карата на страни 30 мр Горан Пенев аутор фотографија и осталих карата Милутин Тадић издавач Креативни центар Градиштанска 8. наставник разредне наставе. Географски факултет./факс: 011 / 38 20 464. ОШ „Бановић Страхиња”. Београд Јелена Стојановић-Макивић.КАРТОГРАФИЈА или КАРТУ ЧИТАЈ – НИКОГА НЕ ПИТАЈ аутор Милутин Тадић илустровао Ивица Стевановић рецензенти мр Александар Ђорђевић. Београд Бранка Петровић.

стану. успешно ћете читати географ­ ске карте и долазити до нових информација о свету који вас окружује. на савреме­ ним. На планове и карте наила­ зимо свуда око нас – у разним књигама. широко распрострањеним уређајима за навигацију. пожар) • пратите промене временских прилика у нашој земљи и у свету • испланирате распоред намештаја у својој соби. Ова књига помоћи ће вам у томе да овладате језиком картографије! www. Знајући га. земљотрес.kreativnicentar. Поред тога. Милутин Тадић Нај­кра­ће о овој занимљивој књизи или КАРТУ ЧИТАЈ – НИКОГА НЕ ПИТАЈ Милутин Тадић КАРТОГРАФИЈА или КАРТУ ЧИТАЈ – НИКОГА НЕ ПИТАЈ за ученике другог циклуса основног образовања и васпитања илустрације Ивица Стевановић . бићете у могућности да картографским језиком другима пренесете информације до којих сте дошли.rs КАРТОГРАФИЈА Планови. велики талас. у атласима и у уџбеницима. мапе и географске карте не налазе се само на зидовима учионица.Ако научите да читате планове и карте моћи ћете да: • учествујете у путовањима славних морепловаца и освајача • сазнате где се тачно налазе места на којима се десио догађај о коме се говори на телевизији или у новинама (ерупција вулкана. Познавање картографског језика саставни је део опште културе савременог човека. у новинама. на ТВ екранима. без обзира да ли се ради о граду или о дивљини. кући • обилазите нова места и лако се сналазите у непознатом крају.